PITANJA ZA I KOLOKVIJUM IZ REGULATIVE U E-KOMUNIKACIJAMA

1.Aspekti upravljanja e-komunikacijama

ASPEKTI UPRAVLJANJA SEKTOROM EKOMUNIKACIJA: – POLITIČKI – REGULATORNI –
OPERATORSKI

2.Kako se definišu e-komunikacije

Elektronske komunikacije podrazumevaju svako emitovanje, prenos ili prijem poruka (govor, zvuk, tekst,
slika ili podaci) u vidu signala, korišćenjem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sistema

3.Šta je ekomunikaciona mreža

Elektronske komunikacione mreže podrazumevaju: “Transmisione sisteme i opremu za komutaciju ili
rutiranje kao i druge resurse koji omogućavaju prenos signala preko žičnih, radio, optičkih ili drugih
elektromagnetskih načina, uključujući satelitske mreže, fiksne (komutacija kola i komutacija paketa,
uključujući Internet) mobilne zenmaljske mreže, električne kablovske sisteme preko kojih se može vršiti
prenos signala, RTV mreže, kablovske TV mreže, bez obzira na tip informacija koje se prenose.”

4.Koji tipovi telekomunikacionih mreža se posmatraju

FIKSNE TELEKOM MREŽE (TELEFONSKAPSTN, PRENOS PODATAKA, INTERNET) •
MOBILNE ZEMALJSKE MREŽE • SATELITSKE MREŽE • RADIO I TV DIFUZNE MREŽE •
KABLOVSKE DISTRIBUTIVNE MREŽE-KDS • MREŽE KOJE KORISTE ENERGETSKE VODOVE

5.Ko su učesnici u sektoru e-komunikacija

DRŽAVA • OPERATOR(i) • SERVIS PROVAJDER (i) • PROVAJDER(i) SADRŽAJA •
REGULATORNO TELO • KORISNIK (CI) ILI KLIJENT(I) • PROIZVODJAČI OPREME

6.Uloga države u sektoru e-komunikacija

• VLADA:
– UTVRĐUJE POLITIKU U OBLASTI E-KOMUNIKACIJA; – DONOSI STRATEŠKE AKTE I
AKCIONE PLANOVE ZA NJIHOVO SPROVOĐENJE, KOJIMA SE UTVRĐUJU NAČELA, CILJEVI
I PRIORITETI RAZVOJA EKOMUNIKACIJA;
• MINISTARSTVO ZA SPOLJAŠNJU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU I TELEKOMUNIKACIJE –
UPRAVA ZA DIGITALNU AGENDU

7.Koji tipovi operatora postoje

• JAVNE POTREBE – JAVNI TELEKOMUNIKACIONI OPERATOR" PRUŽA JAVNU(E)
TELEKOM USLUGE
• PRIVATNE POTREBE – SAMO ZA SOPSTVENE POTREBE ILI POTREBE ZATVORENE GRUPE
KORISNIKA
OPERATOR • U VLASNIŠTVU DRŽAVE – DA JE VLASNIK 100% ILI VIŠE OD 50% •
PRIVATIZOVAN – MEŠOVITO VLASNIŠTVO SA DRŽAVOM KAO MANJINSKIM VLASNIKOM
– POTPUNO PRIVATNO VLASNIŠTVO
8.Šta je servis provajder-prižalac servisa
• PRAVNI ILI FIZIČKO LICE KOJE PRUŽA EKOMUNIKACIONE USLUGE KORIŠĆENJEM
MREŽE DRUGOG OPERATORA
• VEZUJE SE NA MREŽU DRUGOG OPERATORA U DEFINISANIM TAČKAMATAČKAMA
INTERKONEKCIJE

9.Šta su osnovna načela uređenja odnosa u e-komunikacijama

10.Osnovni zadaci ministarrstva nadležnog za e-komunikacije

• Vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetim naosnovu njega;
• Predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim organizacijama I institucijama u oblasti
elektronskih komunikacija i stara se osprovođenju međunarodnih sporazuma u oblasti
elektronskih komunikacija;
• doprinosi usklađivanju domaćih propisa u oblasti elektronskih komunikacija sa odgovarajućim
propisima Evropske unije;
• preduzima mere za podsticanje investiranja u oblasti elektronskih komunikacija i upotrebe
informaciono komunikacionih tehnologija;
• preduzima mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti elektronskih komunikacija, u
saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove razvoja i unapređenja naučnoistraživačke
delatnosti;
• odlučuje o drugim pitanjima kada je to predviđeno ovim zakonom(Zakon o elektronskim
komunikacijama, 2009)

11. Uloga regulatora

• ULOGU REGULATORA VRŠI TELO KOME JE DATO OVLAŠĆENJE DA REGULIŠE OBLAST
E-KOMUNIKACIJA • REGULATORNO TELO MOŽE BITI: – NEZAVISNO (POSEBNO
FORMIRANO) – DELIMIČNO NEZAVISNO (POSEBNO FORMIRANO) – U OKVIRU FUNKCIJE
MINISTRATSVA

12.Nabrojati osnovne globalne procese

• INTENZIVNE PROMENE U TELEKOMUNIKACIJAMA UZROKOVANE SU GLOBALNIM
PROCESIMA: • GLOBALIZACIJOM, • LIBERALIZACIJOM • DEREGULACIJOM •
PRIVATIZACIJOM I • BRZIM RAZVOJEM KOMJUTERSKIH (INFORMATIČKIH) TEHNOLOGIJA
I STALNO RASTUĆIM ZAHTEVIMA KORISNIKA ZA NOVIM SERVISIMA KOJI SU GLOBALNI
I KOJI SU PO CENI PRISTUPAČNI.

13.Kako se klasifikuju efekti e komunikacija

Efekti IKT mogu da se analiziraju kroz tri aspekta: · socijalni · ekonomski · ekološki

14. Šta je globalizacija

Globalizacija u najširem smislu te reči odnosi se na širenje globalnih veza i obuhvata nekoliko
glavnih procesa.
• Definicije globalizacije se stoga razlikuju u zavisnosti od toga na šta se fokusira.
• Globalizacija je istorijski složen fenomen. A samo značenje ovog pojma tema je opšte rasprave.
« Društveni procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u kojem
ljudi sve više postaju svesni toga. • “Integracija svetske ekonomije”

15. Šta je liberalizacija

Liberalizacija predstavlja proces kojim se uvodi sloboda kreiranja i ponude opreme i novih servisa na
otvorenom tržištu. Liberalizacija je korisnički orijentisan proces i za osnovni cilj ima zadovoljenje javnih
interesa kroz povećanje efikasnostioperatora i inovacija u ponuđenoj opremi i servisama.

16. Šta je privatizacija u e-komunikacijama

Pod privatizacijom u telekomunikacijama se podrazumeva prodaja dela ili celog državnog preduzeća
pošte ili telekomunikacija. • Privatizacija i liberalzacija su dva sasvim nezavisna koncepta i mogu
postojati jedan bez drugog iako je tendencija da idu zajedno.

17. Šta su motivi privatizacije i koji metodi privatizacije postoje

1. Ostvarivanje finansijskih ciljeva pri čemu prodaja jednog dela kapitala omogućava povećanje
budžetskih prihoda države (BT, Meksiko)
2. Ostvarivanje privrednih ciljeva, kad se privatizacija kao sredstvo koristi za poboljšanje efikasnosti i
performansi operatora, oslobođenih političkih ograničenja i podvrgnutih zakonima tržišta, preciznim
angažovanjem sredstava u oblasti širenja i modernizacije mreže i liberalizacijom odnosno uvođenjem
konkurencije
3.Ostvarivanje makroekonomskih ciljeva, kad se vrednosti telekomunikacija nalaze na prvim
mestima u berzanskoj kapitalizaciji. Ovakve karakteristike se potvrđuju i u najnovijim
privatizacijama gdje su telekomunikacije prve u berzanskoj kapitalizaciji. Time privatizacija
povećava likvidnost i dubinu berzanskog tržišta. Osim toga ove karakteristike predstavljaju
sredstvo za privilegovana ulaganja malih ulagača a strani investitori koji su ubeđeni u likvidnost
svog plasmana doprinose oživljavanju berzanskog tržišta.
5. Ostvarivanje strukturnih ciljeva kada se od sredstava ostvarenih prodajom telekomunikacija
obezbeđuju programi modernizacije i širenje infrastrukture koja se smatra kao najznačajnija (ali ne
moraju da budu telekomunikacije) • NIJE CILJ VEĆ ALAT
METODI PRIVATIZACIJE • PRIVATIZACIJA SERVISA • PRODAJA DELA ILI CELOKUPNE
IMOVINE TELEKOMUNIKACIONOG PREDUZEĆA

18. Šta je deregulacija

• Deregulacija podrazumeva proces smanjivanja uticaja države u poslovanju telekom preduzeća sa ciljem
da se u ovom privrednom segmentu ograniči monopol.
Suštinski deregulacija kao proces ne znači ukidanje regulative već naprotiv formiranje drugog
regulatornog okvira kojim će se obezbediti maksimalni efekti tržišne utakmice. • Proces liberalizacije
zahteva regulativu koja treba da ispuni sledeća dva zadatka: – da uredi tržište i – da podrži njegov
ekspanzivni razvoj ostavljajući dovoljno prostora tržišnoj inicijativi.

19. Zašto je potrebna regulative

• ZAMENA ZA KONKURENCIJU UKOLIKO POSTOJI SAMO MONOPOL
• OSIGURAVANJE RAVNOPRAVNE UTAKMICE U SEKTORU UKOLIKO JE LIBERALIZOVANO
TRŽIŠTE • OSIGURAVANJE FER KONKURENCIJE
• OSIGURAVANJE OBAVEZE UNIVERZALNOG SERVIS
• OSIGURAVANJE KORIŠĆENJA POTROŠIVIH RESURSA NA NAJEFIKASNIJI NAČIN
(FREKVENCIJSKI SPEKTAR, NUMERACIJA...)

20. Šta je uloga ITU-a

MISIJA ITU • OSIGURAVANJE BRZOG POVEZIVANJE RAZLIČITIH DELOVA SVETSKE
MREŽE • OBEZBEĐIVANJE PRAVILNOG KORIŠĆENJA OGRANIČENIH RESURSA
CILJEVI ITU-a
• 1. OJAČAVANJE MULTILATERALNIH OSNOVA MEĐUNARODNIH TELEK.
• 2. PROMOCIJA GLOBALNOG POVEZIVANJA GII, GIS I GIE
• 3. KORDINACIJA MEĐUNARODNIH AKCIJA NA UPRAVLJANJU POTROŠIVIM RESURSIMA
• 4.PODRŠKA ZEMLJAMA U RAZVOJU
• 5. UNAPREĐENJE EFIKASNOSTI I STRUKTURE ITU-A

21.Koje sektore ima ITU

Sektor za radio komunikacije ITU-R sektor
• UPRAVLJANJE RADIOFREKVENCIJSKIM SPEKTROM,SATELITSKIM ORBITAMA,
OGRANIČENIM PRIRODNIM RESURSIMA
• PODELA OPSEGA RADIOFREKVENCIJA, ALOKACIJA I REGISTRACIJA FREKVENCIJA I
ORBITALNIH POZICIJA • KOORDINACIJA NAPORA DA SE IZBEGNU INTERFERENCIJE

22.Kako svetska trgovinska organizacija utvrdjuje e komunikacije

SVETSKI SAMIT O INFORMACIONOM DRUŠTVU-WSIS
• PREDLOG SAVETA ITU-A
– IZGRADNJA INFRASTRUKTURE
– OTVARANJE VRATA
– SERVISI I APLIKACIJE
– POTREBE KORISNIKA
– RAZVOJ OKVIRA ZA IS
– ICT I EDUKACIJA
Svetska trgovinska organizacija (World Ttrade Organization) je jedina internacionalna organizacija koja
se bavi pravilima trgovine između nacija. • U osnovi se nalaze sporazumi Svetske trgovinske
organizacije, koji su potpisani od strane najvećeg dela svetskih trgovinskih nacija. • Ti dokumenti sadrže
pravila i predstavljaju zakonsku osnovu za međunarodnu trgovinu. U suštini, to su ugovori koji obavezuju
vlade da sprovode svoje trgovinske politike u dogovorenim granicama. • Iako vlade pregovaraju i
potpisuju sporazume, cilj je da se pomogne proizvođačima dobara i usluga, izvoznicima i uvoznicima da
obavljaju svoje poslove na uniforman način bilo gde u svetu

23. Šta su ciljevi regulacije e-komunikacija

CILJEVI REGULACIJE
Obezbeđenje efikasnog pružanja telekom servisa
· Obezbeđenje dobrog QoS po razumnoj cijeni
· Ohrabrivanje uvođenja novih telekom servisa
· Promovisanje univerzalnog pristupa osnovnim telekom servisima
· Racionalno korištenje telekom resursa(spektar, numeracija...)
24. Nezavisno regulatorno telo
NEZAVISNOST REGULATORNOG TELA Absolutno nezavisno regulatorno telo niti je moguće niti je
poželjno. Regulator ne treba da postavlja i implementira sopstvenu agendu.
“Nezavisni” regulatori su predmet vladinog nadzora i sistema provere i balansa
Efektivna regulativa ipak zahteva određenu nezavisnost regulatora od uticaja politike, posebno na
dnevnoj bazi ili na bazi dnevnih odluka.
Regulatorno telo mora biti neutralno, transparentno, objektivno, ne forsirano politikom i uticajem vlade.
Regulator treba da bude nezavisan od sektora koji pruža IKT servise.

25. Osnovni zadaci regulatora

Rešavanje problema univerzalne usluge i univerzalnog pristupa
Licenciranje telekom usluga i određivanje cene licence
Regulacija Tarifa/Cena servisa
Interkonekcija
Alokacija i dodeljivanja frekvencija
Numeracija
Predlaganje Standarda/Modela
Kvalitet servisa
Rešavanje nesporazuma između opratora

26. Principi realizacije regulatornih procesa

TRANSPARENTNOST OBJEKTIVNOST PROFESIONALIZAM EFIKASNOST
NEZAVISNOST

27. Šta su izlazni rezultati rada regulatornog tela

ODLUKE PRAVILA UPUTSTVA STANDARDI

28. Koji modeli strukture regulatornog tela se primenjuju

REGULACIJA JEDNOG SEKTORA-(PRIMER U NAŠEM ZAKONU POSEBNO SE REGULIŠE
POJEDINI DELOVI SEKTORA TELEKOMUNIKACIJE, DIFUZIJA)
REGULACIJA KONVERGENTNIH DELOVA SEKTORA – CONVERGED REGULATOR
(PRIMER KANADA I SAD TELEKOM I DIFUZIJA, SINGAPUR TELEKOM DIFUZIJA I
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE)
MULTISEKTORSKA REGULACIJA (Sektori telekomunikacija, vode, energije, i transporta primeri
Costa Rica, Gambia, Jamaica, Latvia, Luxembourg, Niger I Panama

29. Suštinski ciljevi revizije EU regulatornog okvira 2009

Usvojen regulatorni paket Evropskog Parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009. godine sastoji se od: ◊
Direktiva 2009/140/EC, ("Direktiva bolje regulative“) kojom se dopunjavaju, odnosno menjaju:
•Direktiva 2002/21/EC (okvirna direktiva), •Direktiva 2002/19/EC (direktiva o pristupu i
međupovezivanju), •Direktiva 2002/20/EC (direktiva o autorizaciji)
◊ Direktiva 2009/136/EC ("Direktiva o pravima građana“) kojom se dopunjavaju, odnosno menjaju:
•Direktiva 2002/22/EC (direktiva o univerzalnim uslugama i pravima korisnika), •Direktiva 2002/58/EC
(direktiva o procesiranju ličnih podataka i zaštiti privatnosti), •Uredba (EC) 2006/2004 o saradnji između
nacionalnih autoriteta odgovornih za primenu zakona o zaštiti potrošača.
30. Šta je BEREC (Body of European Regulators for Electronic Communications) I ko
ga čini
Regulatorni paket iz 2009. godine sadrži posebnu uredbu o osnivanju nove institucije koja ima zadatak da
osigura fer konkurenciju i konzistentniju regulativu na telekomunikacionim tržištima – BEREC (Body of
European Regulators for Electronic Communications). ● BEREC čini upravni odbor regulatora, u kome
su zastupljena sva nacionalna regulatorna tela, njih 27 i BEREC kancelarija.

31. Šta je licenciranje

• Licenciranje je jedan od najvažnijih instrumenata regulatora u procesu reformi sektor • Pod licencom u
sektoru telekomunikacija se podrazumeva pravo i obaveza koju ima mrežni operator ili servis provajder u
eksploataciji mreža i/ili pružanju servisa • Licenca je zvanična autorizacija za eksploataciju mreže i/ili
pružanju servisa • Licenca može biti individualna ili opšta
• Licenciranje postojećih (dominantnih) operatora • Licenciranje mobilnih operatora • Licenciranje
novih učesnika na tržištu • Nadgledanje obaveza iz licence je u skoro svim zemljama uloga
regulatora, samo neke zemlje su ovu funkciju dodelile državnim agencijama.

32. Koji su ciljevi licenciranja

• Alokacija potrošivih resursa • Širenje mreža i servisa • Privatizacija ili komercijalizacija • Regulatorna
stabilnost • Uspostavljanje okvira za liberalizaciju • Zaštita korisnika • Regulisanje strukture tržišta •
Generisanje prihoda za budžet

33. Šta je opšta licenca ili odobrenje i kome se daje

Dozvola koja se izdaje svakom domaćem ili stranom fizičkom ili pravnom licu koje namerava da
eksploatiše telekomunikacionu mrežu ili pruža telekomunikacione usluge na osnovu standardnih uslova, a
koje ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava propisane standardne uslove

34. Koji metodi licenciranja postoje

Najčešći metodi licenciranja • Aukcija • Beauty contest (komparativno uporedjivanje) • Hibridna • Prvi
koji se prijavi (first comes first serves) • Glasanjem

35. Karakteristike licenciranja putem aukcije

Aukcije značajno povećavaju prihod za drzavu
 spektar dobijaju oni koji ga najviše vrednuju
 postoji uslov za ostvarivanje monopola
 postojeći operatori su ‘primorani’ da kupe licencu
 zvaničnici su oslobodjeni pritiska
Aukcije mogu biti fleksibilno primenjene: - novi operatori mogu dobiti olakšice - dodela licence zavisno
od uslova - mogucnost postepene otplate
Razmatranja oko metode aukcija • preduslov je da potencijalni kupci budu potpuno informisani o
uslovima licenciranja •Nedostaci: •postoji mogućnost manipulisanja od strane Vlade •plaćene sume za
dobijanje licenci utiču na cene za krajnje korisnike? •visoke sume plaćene za licence otežavaju
operatorima stvaranje fondova za razvoj •teži položaj operatera koji plaćaju licencu u odnosu na ostale
provajdere usluga
36. Definicija relevantnog tržišta
Definisanje relevantnog tržišta je prvi korak u postupku sprovođenja analize relevantnog tržišta. Imajući u
vidu prethodno navedene Direktive Smjernice, postupak definisanja relevantnih tržišta nije sam sebi cilj i
ne može se sagledavati izolovano. U procesu definisanja tržišta, potrebno je da Agencija sprovede
procjenu stepena efikasnosti konkurencije na relevantnom tržištu. U prilog tome, sa kolikom preciznošću
se identifikuje postojanje nespornih strukturnih karakteristika na tržištu, utoliko će biti manje teškoća koje
će Agencija imati prilikom definisanja i analize relevantnog tržišta.

37. Koraci u analizi relevantnog tržišta

Osnovni koraci u postupku analize relevantnog tržišta su: • Definicija relevantnog tržišta usluga na tržištu
elektronskih komunikacija, • Analiza relevantnog tržišta, odnosno utvrđivanje da li je na tržištu prisutna
efikasna konkurencija ili postoji operator koji posjeduje značajnu tržišnu snagu, • Određivanje operatora
sa značajnom tržišnom snagom, • Određivanje obaveza operatorima sa značajnom tržišnom snagom, ili
ukidanje ili izmjena propisanih obaveza.