Faze duhovnog rasta

S vremena na vreme imam običaj da održim predavanje o fazama

duhovnog rasta, o tome kako se ljudi vere razvijaju kroz različita životna doba.
Mnogi su tražili da napravim skriptu u kojoj će biti zapisan materijal sa ovih mojih
predavanja pa je tako nastao ovaj dokument.
Postoji mnogo raznovrsnog materijala na ovu temu, manje ili više korisnih.
Neka od najpoznatijih imena su Fovler, Kohlberg i Maslov. I dok su svi oni korisni
do određene granice, verzija koja je meni bila od najveće pomoći nalazi se u knjizi
„Kritično putovanje“ od Dženet Hagberg i Roberta Geulich (koji je preminuo pre
objavljivanja drugog, dopunjenog izdanja knjige). To je što se tiče tuđih zasluga.
Verovatno nikada ne bih ni saznao za ovu knjigu da mi nije bila preporučena od
strane mog kolege sa Endrus univerziteta, Skip Bela. Hvala ti Skip, puno mi je
pomogla.
U materijalu koji sledi primetićete da se moje shvatanje značajno razlikuje
od Hagbergovog. Proučio sam njen sistem i procenio ga u svetlu ličnog iskustva,
mog iskustva kao mentora, i izučavanja Biblije i drugih proverenih izvora. Ono
što nudim kroz ovaj materijal je mešavina onoga o čemu su drugi pisali i moje
lične perspektive. Čitajte ga tako kako jeste. Postoji ukupno šest faza, sa
dodatnim tačkama u kojima dolazi do tranzicije tj prelaska iz jedne faze u drugu.
Počeću sa kratkim sažetkom a zatim se opširnije posvetiti svakoj fazi ponaosob.
Prva faza je prvobitno upoznavanje sa Bogom. Ovu fazu ponekad nazivam
i „romantična“ faza. To je vreme „prve ljubavi“ koju prati velika radost hodanja
sa Bogom. U isto vreme prisutan je manjak teorijskog znanja, pa je osoba
podložna sujeverju. Ključni momenat u ovoj fazi je povezivanje osobe sa
zajednicom koja može brinuti i podučavati vernika na duhovno zdrav i ispravan
način.
Drugu fazu zovem faza učenja ili učenička faza. To je period u kojem novi
vernici istražuju, proučavaju, i uče kako da se uklope u svoju novu duhovnu
zajednicu. Ključno za ovu fazu je pronalaženje dobrog mentora koji će pravilno
poučiti osobu, jer su ljudi u ovom periodu željni da uče i često mogu biti
odvedeni u pogrešnom pravcu. Ono što karakteriše ovu fazu je visoko
samopouzdanje, novi vernici osećaju da su pronašli istinu i mogu postati legalisti
i nefleksibilni.
 Ako ljudi naiđu na duhovno zdravog mentora, nastaviće da rastu,
razvijajući se iz učenika u učitelja i vođu. Ovo je treća faza koja se može nazvati
još i faza uspešnosti, period u kojem vernici pomažu drugima da nauče ono čemu
su sami bili podučeni. Njihove sposobnosti da budu vođe su često hvaljene i
nagrađivane, i oni mogu osećati da su „stigli“ na svoje duhovno odredište. Često
je ovo samouverena faza, sam vrh onoga što ljudi očekuju od duhovnog rasta i
uloge vođe. Kada bi se faze duhovnog rasta završavale sa ovim svi bi bili srećni i
zadovoljni. Ali to nije slučaj.
U nekom trenutku treće faze, uglavnom između 30-te i 50-te godine
života, većina vernika će iskusiti nešto što nazivam „mračna noć duše“. Ovo je
lična kriza u kojoj prethodno stečena uverenja postaju neadekvatna, gde
počinješ da preispituješ sve u šta si prethodno verovao, dok ti Bog deluje udaljen
i nem. Ovo zastrašujuće iskustvo nije destruktivno, već je u pitanju vrsta sumnje
koja ima za cilj da povede ka rastenju u veri, jer se tokom ovog procesu odbacuje
suptilna sebičnost koja je prožimala prethodnu fazu uspešnosti bez da smo mi
bili svesni toga.
Neki ljudi ustuknu pred ovom mračnom noći jer smatraju da ne potiče od
Boga, dok drugi okrivljuju svoju duhovnu zajednicu za sve što ne ide kako treba,
ali oni koji prihvate da „ispiju“ ovu čašu patnje kao nešto na šta ih Bog poziva
prelaze u četvrtu fazu, koju ja nazivam putovanje ka unutrašnjosti. Do ovoga
trenutka mi smo smatrali da su Božije namere jednake onome kako ih je crkva
definisala ili kako smo ih mi sami definisali za sebe, ali mračna noć nas nagoni da
razumemo i prihvatimo Božiju jedinstvenu nameru za naš život. Naša vera prelazi
iz glave u srce i temelji se mnogo više na odnosu. Ovo je neka vrsta drugog
obraćenja.
Petu fazu sam nazvao putovanje ka spoljašnosti. U ovoj fazi se okrećemo
nazad ka svetu i počinjemo da radimo stvari koje smo radili u trećoj fazi, fazi
uspešnosti, ali ovoga puta naši motivi su manje sebični. Ljudi često u ovoj fazi
promene vrstu službe i budu spremni da se bave nečim što je deluje mnogo
manje značajno, skromnije i rizičnije. Oni sada ispunjavaju Božju svrhu i nameru,
a ne nameru crkve ili drugih.
U ovom trenutku dešava se nešto iznenađujuće. Očekivali bi smo da će
dublje iskustvo duhovnost biti prepoznato i podržano. Umesto toga, što se više
približavamo Bogu sve više počinjemo da odudaramo od „sistema“. To često
izaziva drugu po redu mračnu noć duše, koja istisne preostalu skrivenu sebičnost
iz naše duhovnosti.
 U šestoj fazi, Božiji sledbenici su vladaju po principu bezuslovne ljubavi.
Naučili su da posmatraju ljude Božijim očima i da ih vole kao što ih Bog voli.
Pomislili bi da je ovo popularna faza duhovnog iskustva u svakoj religioznoj
instituciji, ali realnost je upravo suprotna. Jedna stvar koju većina ljudi neće
tolerisati jeste da volite svoje neprijatelje – bez obzira da li je taj neprijatelj
zlostavljač, druga etnička grupa ili naporni rođak. Bezuslovna ljubav često zna da
unese pometnju u odnose.
Do sada ste verovatno poželeli da sam stao kod treće faze. Mi bismo voleli
kada bi lestvice vere vodile iz pobede u pobedu. Ali to nije tako u stvarnom
životu. Na ovom grešnom svetu što se bliže približimo Bogu sve više postajemo
strani drugima, čak i onda kada su ti drugi takođe „u veri“. U nastavku ću se
opširnije pozabaviti svakom fazom ponaosob i istražiću njene implikacije na
veru, vođstvo i mentorisanje. Materijal koji delim sa vama je nešto za šta
verujem da ima sposobnost da menja živote više od bilo čega drugog do čega
sam došao ili o čemu sam govorio.