SLOBOMIR P UNIVERZITET

Student: Aleksandar Jovanović

Broj indeksa: 645/19

Godina: 1(prva)

Predmet:

OSNOVI INFORMATIKE
(laboratorijske vežbe)

Projekat 1.

APPLE, TEHNOLOGIJA I STIV DŽOBS

Beograd, decembar 2019.

Osnovi informatike

Sadržaj:
Uvod………………………………………………………………….….…...2

1. Početak Applea…………………………………………………………........3
2. Apple I…………………………………………………………………..........4
3. Apple II………………………………………………………………….........5
4. Apple Macintosh………………………………………………….….…….…5
5. Borba za vlast………………………………………………………….….….7
6. Biografija Stiv Džobsa………………………………………………...…..…7
7. Džobsov povratak u Apple…………………………………………..………10
8. iMac G3……………………………………………...………………………10
9. Mac OS X…………………………………………………………………….11
10. Iphone………………………………………….………………………….....11
11. Savremeno vreme Apple-a…………………………...………………………13
12. Podaci………………………………………………………..………………13

1
Osnovi informatike

Uvod
Ljudska tehnologija se razvijala još od prehistorijskih vremena. Od izuma poput točka
iz drevne Mesopotamije pa sve do pokretanja Interneta, ljudi su uvek bili fokusirani na
razvitak tehnologije zarad poboljšanja njihovih života. Ovaj progres se drastično ubrazao u
vreme industrijske revolucije u Engleskoj u 18 veku, pogotovu u oblastima poput,
zemljoradnje, rudarstva, metalurgije i transporta.

Druga industrijska revolucija je dodatno ubrzala rast tehnologije time što su izumnjeni
načini koriščenja električne energije za aparate poput sijalice, električnog motora, automobila,
bicikla i tako dalje. Kako je vreme prolazilo, ove mašine su postale sve više standardne, što je
olakšalo živote mnogima. Ljudi su sada išli po gradu mašinama dok su takodje mogli da
komuniciraju jedni s drugim sa velikih udaljenosti pomoću telefona i radia. Par kratkih
decenija kasnije, čovek je napustio Zemlju i otišao u kosmos po prvi put 1961, kada je Juri
Gagarin napravio krug oko cele planete za samo sat i pedeset minuta, koristeći superiornu
Sovjetsku tehnologiju. U ovom posleratnom dobu se dosta izmenio još jedan aparat, tada
korišćen uglavnom u svrhe vojnih operacija a danas vidjena kao svakodnevna mašina koju
koriste milioni – kompjuter. Tadašnji kompjuteri su bili ogromni, tromi, i svakako slabi u
odnosu na današnje standarde, ali su mašine poput nemačkog Z-3 kompjutera bili počeci
evolucije ovih aparata.

1936 engleski matematičar, biolog i filozof Alan Turing je prvi izdao teoriju o mašini
sličnom kompjuteru u njgovom tekstu On Computable Numbers. Mašina o kojoj je on
razmišljao je zapravo bila veoma slična modernom kompjuteru koju bi obični ljudi mogli da
koriste. Medjutim, bilo je potrebno skoro pet decenija da takva naprava bude zapravo
sagrađena, a mašina u pitanju je legendarni Apple Macintosh, takodje poznat pod nazivom
Macintosh 128k. Proizvodnja ove sprave je bila završena 1984, kada je postao prvi legitimni
personal computer na masovnom tržištu. Treba naglasiti da je kompanija Apple pravila
kompjutere I pre ovog, medjutim, prethodne verzije nisu bile veoma komercijalne i patile su od
mnogih problema, kao na primer Apple III, koji je imao mnogo dizajnerskih tegoba. Naime,
ovaj model je bio napravljen od aluminijuma, i na insistiranje Stiv Džobsa, nije imao fan da ne
bi pravio buku i da bi bio tih. Kao posledica ove odluke, Apple III bi se zagrejao veoma brzo i
postao bi nemoguć za korišćenje. Za razliku od njegovih predhodnika, Macintosh 128k je bio
uglavnom pozitivno prihvaćen od ondašnjih kritičara I bio je ubedljivo najpopularniji

2
Osnovi informatike

kompjuter koji je kompanija napravila do tad. Medjutim, Apple je postojao mnogo godina pre
nego što je prvi Mac napravljen, njihova priča počinje osam godina ranije.

1. Početak Applea
Kompanija Apple je osnovana 1976. Osnovači su bili Stiv Džobs, Ronald Vejn i Stiv
Vozniak. Dva Stiva, Džobs I Vozniak su se znali još od 1971, kada ih je zajednički prijatelj,
Bil Fernandez zbližio [1]. Početak ove kompanije je bio zaista veoma skroman. Njihov prvi
poslovni triumf je bila proizvodnja takozvanih ‘plavih kutija’, koji je bio aparat sličan telefonu
koji je korisniku omogućavao da izvrši potpuno besplatne pozive sa velike udaljenosti [2].
Njih dvoica su uspeli da prodaju oko dvesta ovih kutija za sto pedeset dolara. Veoma važan
momenat za istoriju kompanije, jer je kasnije Stiv Džobs pričao kako bez ovog uspeha Apple
ne bi uopšte postojao. Do 1975 godine oba inžinjera su se ispisali iz svojih fakulteta i
kompletno fokusirali na njihov posao, i iste godine su krenuli da prisustvuju na sastancima
takozvanog Homebrew Computer Club-a [3]. Ovo je bio klub elektronskih fanatika koji su se
sastajali da bi diskutovali i razmenjivali informacije vezane za izgradnju kompjutera. Vozniak
je odavde bio inspirisan da ugradi mikroprocesor u svoj računarski terminal, čime bi dobio prvi
operativni kompjuter. Nakon što je nabavio mikroprocesor, Vozniak je sastavio aparat koji bi
kasnije postao poznat pod nazivom Apple I. Stiv Džobs je od samog početka bio veoma
zainteresovan za komercijalni potencijal ovog računara. Interesantno je bilo da je Stiv Vozniak
u to vreme radio u Hewlett-Packard-u (HP), gde je ponudio da bude dizajner [4]. Bio je
odbijen čak pet puta, nakon čega su, uz pomoć i ohrabrenje Džobsa, počeli zajedno da
programiraju..

Ronald Vejn je bio jedan od osnivača, s tim što je napustio ovu kompaniju svega
dvanaest dana kasnje, čime je prepustio totalnu kontrolu nad poslom Džobsu i Vozniaku [5].
Džobs je predložio ime Apple Computer, koje mu je palo na pamet jer je u to vreme bio na
voćnoj djeti. Dva istoimena izumitelja su posetila klub poslednji put da bi prezentovala svoj
proizvod, gde su se upoznali sa Paulom Terelom, koji je bio inpersioniran i zainteresovan za
poslovanje. Terel je ponudio da odkupi pedeset Apple I pod uslovom da su potpuno sastavljeni
sa svim komponentama, koje su tada bile izvan finansijskog domašaja kompanije. Medjutim,
Džobs je uspeo da izdejstuje plan gde bi dobio sve komponente za izgradu kompjutera, nakon
čega bi Terel platio dvoicu osnivača od prodaje njihovog računara, što bi otplatilo sve
komponente pod uslovom da sve to završe u roku od trideset dana [6].

3
Osnovi informatike

2. Apple I

Dva Stiva i njihova mala grupa radnika su radili noć i dan da bi na vreme završili
izgradu ove mašine. Prodaja Apple I je počela u julu 1976 godine za $666.66 [7]. Vozniak je
kasnije rekao da nije uopšte znao religiozno značenje tog broja, već se odlučio za tu cenu jer je
„voleo da ponalja brojeve’’. Oko devesta ovih aparata su prodati. Ovaj računar je imao neke
specijalne karakteristike za svoje vreme. Prvo, imao je TV monitor, što je za to doba bila
novina. Imao je i interface koji je služio za učitavanje i čuvanje različitih programa. Računar je
bio krajnje jednostavan jer ga nije sastavljalo mnogo delova, a bio je i brži od tadašnjeg
standarda. Vozniak je zaradio reputaciju kao vrhunski programer i dizajner. U oktobru sledeće
godine, proizvodnja ovog računara je bila obustavljena i ubrzo nakon toga je bila uklonjena sa
Apple-ovog cenovnika. Definitivno primitivna mašina u odnosu na današnje kompjutere, ali je
tadašnja publika bila oduševljena njegovim sposobnostima.

Dva programera su bila inspirisana od uspeha Apple I i odmah su gledali da razviju

svoje poslovne potencijale. Džobs je tražio nekog da uloži novac neophodan za evoluciju njihove
kompanije, ali su banke bile nevoljne da ulože, jer je u to vreme ideja modernog kompjutera u
svakodnevnom životu delovala absurdno. Ubrzo nakon toga Džobs se upoznao sa Majk Markulom,
milionerom koji je video ogroman potencijal u Džobsovoj kompaniji. Uložio je $92.000 u Apple, a
takodje je i obezbedio $250.000 od raznih banki kao kredit. U zamenu za njegovu investiciju, Markula
je dobio jednu trećinu udela u kompaniji [8].

4
Osnovi informatike

3. Apple II
Konstrukcija Apple-ovog naslednika je poćela odmah nakon što je prvi završen.
Vozniak je sagradio prototip ovog računara u avgustu 1976 godine [9]. Dva Stiva su prvo predstavili
ovaj računar 16 I 17 aprila 1977 na prvom kompjuterskom sajmu u San Francisku. Istog dana je
Džobs predstavio rančunar Japanskom hemičaru Tošiu Mizušimi, koji je kasnije postao prvi
autorizovani japanski zastupnik. Apple II je bio prodavan od 10 juna 1977 sa cenom od $1298.

Ovaj komjuter se razlikovao od svog predhodnika to tome što nije samo prikazivao
tekst, već je mogao do predstavi i grafike, a kasnije i boje. Ranije vrezije Apple II su za skladištenje
podataka koristile kasete, dok su kasnije verzije bile razvijene da za to koriste flopi diskove. Sledećih
par računara su imali velike probleme, u vidu dizajna i visoke cene, zbog kojih nisu bili veoma
komercijalno uspešni [10]. Ovaj neuspešan period je trajao par godina, sve do 1984, kada je bio izdan
prvi Apple Macintosh.

On je, takodje imao mnogobrojne probleme, ali je postao prvi lični kompjuter koji je
bio dostupan svakodnevnim ljudima. Veoma popularan je do dan danas, zbog noviteta koje je uveo,
kao i zbog svog samopouzdanog i nezaboravnog reklamiranja.

4. Apple Macintosh 128k

1984 godina je bila jedna od najvažnijih u istoriji ove kompanije. Nakon par
razočaravajućih računara, Apple su se vratili u stilu. Na samom početku 1984 su najavili svoj novi
prozvod sa legendarnom reklamom koja se pozivala na Džordž Orvelovu novelu 1984. Reklama, koja
je koštala $1,5 miliona, je emitovana tokom treće četvrtine Super Bowl-a XVIII, 22 januara u kome je
ovaj računar predstavljen kao ‘sredstvo za spasenje čovečanstva od univerzalne saglasnosti’, opet
poredjući sebe sa Orvelovom knjigom [11]. Ovaj projekat je započeo mnogo ranije, čak u 1979, kada
je Apple-ov zaposlenik Džef Raskin dobio ideju da napravi jeftini i jednostavni računar koji bi mogli
da koriste svakodnevni ljudi. Raskin je čovek koji je izmislio samo ime proizvoda, pozivajući se na
njegove omiljene vrste jabuka, ‘McIntosh’.

Dva dana kasnije, 24 januara prvi Mac se već prodavao, po ceni od $2,495[12]. Mašina
je došla u paketu sa dve sistemske aplikacije koje su bile dizajnirane da pokažu tehnološke
mogućnosti ovog računara: MacWrite i MacPaint. To je prvo demonstrirao Džobs u jednom od svojih
čuvenih Apple govora, čime je Mac zaradio pozitivno i entuzijastično praćenje od medija i raznih
kritičara, dok je, takodje, od nekih drugih kritičara bio vidjen samo kao igračka. Budući da je mašina
dizajnirana oko GUI (graphical user interface), postojeće tekstovne aplikacije su morale da budu

5
Osnovi informatike

redizajnirane, a programski kod prepisan [13]. Sledeće godina Apple su najavili Macintosh Office, što
je bio projekat dizajniran da razvije računarsko okruženje za celokupnu kancelariju, koja se sastoji od
Mac kompjutera. Ovaj proizvod je bio promociran u još jednoj reklami koja se pojavila na Super
Bowl-u, pod nazivom ,,Lemmings’’. Ova poznata reklama je bila prihvaćena veoma negativno, jer je
smatrana uvredljivom prema potencijalnim kupcima. Sam Macintosh Office je bio veliki neuspeh, i
kasnije bi bio otkazan [14]. Dodatno reklamiranje je došlo u novembru 1984 kada je Apple otkupio
svih 39 reklamnih strana u izdanju Newsweek-a za $2.9 miliona. Iste godine su pokrenuli veoma
neobičnu promociju poznatu pod nazivom ‘Test Drive a Macintosh’ gde bi potencijalni kupci mogli
da pozajme računar za 24 sata i kasnije da ga vrate prodavcu. 200.000 ljudi je učestvovalo u projektu,
trgovcima se nije dopala ova promocija, ponuda računara nije bila dovoljna za potražnju, dok su
mnogi vraćeni u tako lošem stanju da nisu mogli biti kasnije prodati [15]. Ovaj komercijalni neuspeh
je naterao izvršnog direktora Džon Skulija da povisi cenu sa $1,995 na $2,495 [16]. Čak i pored svih
ovih neuspeha Mac je bio prihvaćen pozitivno, barem na početku. U prva četiri meseca od početka
prodaje prodato je 50.000 komada, dok je do kraja godine prodato čak 250.000 računara. Macintosh je
bio prvi Apple-ov kompjuter koji je pokrenuo ideju takozvanog ‘Mac Evangelism’, koju je pionirao
kompanijin zaposlenik, a kasnije i ‘Apple Fellow’ Gai Kavasaki.

5. Borba za vlast
Početkom 1985 kompanijin neuspeh da porazi IBM PC je postao očigledan. Ovo je
pokrenulo borbu za vlast izmedju Stiv Džobsa i izvršnog direktora Džona Skulija, koga je Džobs sam
angažovao dve godine ranije. Džobsove i Skulijeve ambicije za kompaniju su bile veoma različite
[17].

Skuli je verovao da Apple proizvodi treba da budu prodati domaćem tržištu, malom
biznisu i obrazovnom sektoru. Takodje se zalagao sa računare otvorene arhitekture, kao što su Apple
6
Osnovi informatike

II. Otvorena arhitektura je vrsta računarske i softverske arhitekture koja olakšava dodavanje, zamenu i
nadogradnju komponenti. Džobs je želeo da se kompanija fokusira na zatvorenu arhitekturu kao
poslovnu alternativu arhitekturi IBM PC. U aprilu 1985 Skuli je smenio Džobsa kao generalnog
direktora za Macintosh sektor, i stekao je jednoglasnu podršku odbora direktora Apple-a. Džobs se
nije prepustio Skulijevoj odluci i umesto toga je pokušao da ga zbaci iz vodeće uloge u kompaniji
[18]. Skuli je saznao da je Džobs pokušao da ga zbaci s njegove pozicije, pa je zasvao vanredni
sastanak na kome je izvršni štab kompanije stao na stranu Skulija i oduzeo sve Džobsove zadatke.
Džobs dok je bio na funkciji predsednika kompanije nije uopšte imao uticaj na smer Apple-a, pa je u
septembru 1985 podneo ostavku, i poveo sa sobom nekolicinu sposobnih radnika da osnuju kompaniju
NeXT Inc[19].Prkoseći kompaniji do kraja, Džobs je prodao sve svoje akcije osim jedne u kompaniji
za $70 milliona.

6. Biografija Stiv Džobsa

Stiv Džobs je rodjen 24 februara 1955 u San Francisku. Kao sasvim malo dete bio je
usvojen od strane Pola i Klare Džobs. Njegovi biološki roditelji su bili Siriac Abdulfata Džandali i
nemica Džoana Šibl. Njih dvoje su ga stavili na usvajanje jer Džoanini roditelji nisu odobravali vezu
izmedju njih, jer je Abdulfata bio musliman. Džobs je svoje usvojitelje smatrao smojim pravim
roditeljima dok je potpuno otpisao svoju biološku porodicu [20].

Još od malih nogu Džobs je bio zainteresovan za elektriku i inžinjerstvo. Ovo

interesovanje je razvio gledajući svog oca kako popravja stvari u svojoj garaži. Stiv se, već sprijateljio
sa mnogim inžinjerima pre nego šo je napunio deset godina, iako je od strane svojih vršnjaka vidjen
kao usamnljenik [21]. Nije uopšte bio učenik za primer, bio je sklon odupiranju autoritativnim
figurama, i često kažnjen. U ovo vreme, njegova porodica je živela u Kaliforniji gde je pohadjao
Monta Loma Elementary school. Tamo su živeli do 1967 kada su iskoristili sve svoje štedjevine da se
odsele u Cupertino School District, Cupertino, Kalifornija. Ovo okruženje je bilo još više naseljeno
porodicama inžinjera od prethodnog. Džobs je u periodu sedamdesetih počeo da se menja: uključio se
u kontrakulturu, počeo da čita mnogo knjiga od poznatih pisaca poput Šekspira, Platona i Ernest
Hemingveja, i krenuo je da sluša drugačiju muziku, i počeo je da koristi drogu. Ovde se takodje
upoznao sa Vozniakom, i nedugo nakon što su se upoznali, počeli su da prave prethodno pomenute
’blue boxes’. U septembru 1972 upisao je Reed College u Portlandu, Oregonu. Ovaj fakultet je bio
prilično skup, i nakon samo jednog semestra je nepustio tu školu. Kada je Džobs kasnije pričao o
ovom periodu njegovog života, rekao je da je spavao na podu u spavaonicama svojih prijatelja i da je

7
Osnovi informatike

dobijao besplatne obroke u lokalnom hramu Hare Krišne [22]. 1974 se vratio kod roditelja da nadje
posao. Dobio ga je u kompaniji Atari gde je radio kao tehničar. Osnivač Atari-a Nolan Bušnel bi ga
kasnije opisao kao komplikovanog ali važnog, izdvajajući da je Džobs često bio najpametnija osoba u
sobi i da bi to uvek dao na znanje ljudima. Ove godine bi takodje otišao u Indiju , tražeći spiritualno
prosvetljenje. U Indiji je ostao sedam meseci nakon čega se vratio u Ameriku. Po povratku u njegovu
domovinu videlo se da se promenio fizički: ošišao je svoju dugu kosu i nosio tradicionalnu indijsku
odeću.U ovom periodu svog života Džobs je dosta eksperimentisao sa opijatima kao što je LSD. Ovo
iskustvo bi kasnije izdvojio kao jedno od najvažnijih u svom životu. Takodje se u ovom delu svog
života mnogo interesovao u religiju sudeći po tome da su on i njegova devojka postali praktičari zen-
budizma [23].

Nakon što je kompanija osnovana, Vozniak i Džobs su projekte isprva razvijali u

Džobsovoj sobi, a kasnije u njegovoj garaži. Da bi priuštilo novac za proizvod prvog Apple-a prodao
je svoj Volkswagen kombi. Njegov komšija ga je u to vreme opisao kao neobičnog pojedinca koji bi
pozdravio svoje kupce bosonog i sličan hipiku. Rani zaposlenik, Daniel Kotke je takodje pričao kako
je jedino on radio u garaži, da Džobs nije voleo da ’prlja ruke’. Kotke je rekao da se u ovom ranom
periodu Apple-a mnogo posla radilo u kuhinji gde je Džobs stalno telefonirao u nadi da nadje
investitore [24]. Nakon mnogobrojnih ranih uspeha sa kompanijom, Džobsov stil je postao ozbiljniji.
Uglavnom je išao na posao noseći crnu majcu na duge rukave, Levi's pantalone i New Balance 991
patike. Objasnio je kasnije da mu se ovo mnogo dopalo jer je ovo smatrao svojom unfiormom koja je
pogodna i izražava jedinstveni stil.

Kako je Džobs sve više rastao u kompaniji njegova veza je tadašnjom devojkom Krisan
Brenan je patila. Ona je radila u Apple-u u tom periodu sve do samog kraja 1977 kada je napustila
kompaniju nakon mnogo svadja i neslaganja sa Džobsom. Naime, Brenan je shvatila da je trudna i da
je on bio otac. Bila je veoma zbunjena i nije imala adekvatnu podršku od svoje porodice i dečka.
Džobs je hteo da ona još uvek radi u poslu za vreme trudnoće, što Brenan nije uopšte želela da radi i
čime bi bila osramoćena. Džobs je u to odbijao da diskutuje njenu trudnoću s njom, i kasnije, nakon
što se Brenan porodila javno je negirao da je on otac. Njegova ćerka se rodila 17 maja 1978 godine u
Portlandu. Stiv joj je dao ime Lisa, posle konsultacije s Brenan, ime koje bi kasnije iskoristio kao ime
računara u takozvanom Apple Lisa . Ona mu nikad nije dala dozvolu da koristi ćerkino ime za
kompjuter, plan koji je on krio od nje.Njihova veza je bila zaista problematična tada, mada se
promenila nakon što je on napustio Apple kada se mnogo puta izvinio njoj i Lisi [25]. Nakon smrti
svoje majke 1986 krenuo je u potragu svoje biološke majke iz radoznalosti i jer je želeo da joj je
zahvali i da vidi da li je u redu. Njih dvoje su razvili prilično prijateljsku vezu i čak su proveli Božić
zajedno. Njegova majka ga je tom prilikom obavestila da je imao biološku sestru, Monu, koja uopšte
8
Osnovi informatike

nije znala za svoj rodjenog brata. Njih dvoje su se kasnije upoznali i takodje sprijateljili.Svog oca je
smatrao kao nasilnikom i uopšte nije imao interesovanja da ga upozna . Džobs je imao samo 23
godine kad mu se rodila ćerka, dok je u isto vreme već bio milioner. Samo dve godine kasnije on je
bio vredan čak $250 miliona i postao jedan od najmladjih ljudi koji su ikad završili na Forbes listi
najbogatijih ljudi koji nisu nasledili veliko bogatstvo.

Nakon što je napustio Apple 1985, Džobs je osnovao NeXT inc za $7 miliona. Godinu
dana kasnije mu je ponestalo novca, ali mu je proizvod privukao pažnju milijardera Ros Perota koji je
mnogo investirao u kompaniju. NeXT je svetu predstavljen kao Džobsov povratak u raskošnom
javnom dogadjaju održanom u Louise M. Davies Symphony Hall-u, San Francisko 12 oktobra 1988
koji je opisan kao’ multimedijalna ekstravaganza’. NeXT radne stanice su puštene prvi put 1990 po
ceni od $9,999, promovisane kao moderne i tehnološki napredne dizajnirane za obrazovani sektor, ali
je vidjen kao preskup računar. Iste godine je izbačen razvijeni NeXTcube koji je Džobs promovisao
kao prvi svetski ’interpersonal computer’ koji bi je uzdigao od svakodvenog računara time što je
mogao da deli glas, slike, grafike, video snimke i emejlove po prvi put. Činjenica da je ova kompanija
do sad pravila isključivo radne stanice je mnogo opteretilo kompaniju, i nakon prodaje samo 50,000
modela 1993, NeXT je u potpunosti prešao na softversko razvijanje sa izdanjem njihovog sledećeg
aparata[26].

1989 je upoznao svoju buduću ženu, Loren Pauvel nakon što je održao predavanje u
školi gde je ona išla. Njih dvoje bi ostali zajedno do kraja njegovog života. 1986 godine je finansirao
kompaniju koja bi kasnije bila poznata pod imenom Pixar . Prvi film ove kompanije je bio proizveden
uz pomoć Disney-a, a u pitanju je legendarni crtani film Toy Story. Filmovi koji su kasnije bili
napravljeni pod Džobsovim nadleštvom su: A Bug's Life (1998), Toy Story 2 (1999), Monsters, Inc.
(2001), Finding Nemo (2003), The Incredibles (2004), Cars (2006),Ratatouille (2007), WALL-E
(2008), Up (2009), Toy Story 3 (2010).

7. Džobsov povratak u Apple

1996 Apple je najavio da će kupiti NeXT po ceni od $427 miliona. Dogovor je
zaključen rano 1997 godine, čime se Džobs vratio kompaniji koju je sam napravio. Prvo je stupio kao
privremeni izvršni direktor, i započeo je rekonstrukciju izvršnih proizvoda kompanije. Krajem godine
bi postao CEO, pozicija na kojoj bi ostao do kasne 2011 godine.

Iste godine bi objavio da će kompanije stupiti u partnerstvo sa kompjuterskim rivalima

Microsoft-om. U ugovoru je bilo dogovoreno da će Microsoft izdati Office pet godina kao i da će
uložiti $150 miliona. U okviru ovih uslova dve kompanije su se konačno dogovorile da reše

9
Osnovi informatike

dugogodišnjji spor oko toga da li je Microsoft krao od Apple-ovih patenata. Sam Džobs je rekao na
jednoj konferenciji da mu je bilo dosta ideje da je najvažnija stvar konkurencija, i da je ovde po sredi
razvijanje Apple-ovog finansijskog i komercijalnog zdravlja. Na istoj konferenciji je uveden Apple
Store, internetska maloprodajna mreža zasnovona na patentima koje je kompanija stekla kupovinom
NeXT-a [27].

8. iMac G3
Jedan od prvih odluka koje je Džobs izdejstvovao kao izvršni direktor kompanije je bila
da drastično smanje proizvodne linije, već krajem godine je broj desktop računara bio smanjenn sa
deset na četiri modela.

Ovaj računar je bio u prodaji od 15 aprila 1998, i njegov dizajn je jedna od njegovih
najinteresantnijih karakteristika, jer je računar integrisao CRT display i CPU u jedno, prostrano
kućište.

Kompjuter se koristio PowerPC G3 procesorom brzim 233MHz, koji se u to vreme

takodje nalazio u Apple-ovoj naprednoj liniji Power Macintosh računara, koje je bilo ime dato
računarima dizajniranih, sagradjenih i prodatih u kompaniji od ovog modela pa sve do 1999. Uredjaj
nije bio nalik nijednom pre njega, sadržao je USB konektor sa novu tastaturu i miš, dok je dvostruka
utičnica sa slušalice sa prednje strane upotpunila ugradjene stereo zvučnike. Ovo je takodje bio prvi
računar čak od originalnog Macintosh-a izdatog 1984, koji nije sadržao troinčni ’floppy’ disk drive.
Ovo je bila kontraverzna odluka u to vreme, ali se Apple opravdao time što su rekli da CD-ovi i
internet modernija opcija od staromodne diskete. Kompjuterov interni modem operiše brzinom od
56kbit/sec. Komponente poput CD-ROM drive-a su bile pozajmljene od Apple-ove linije laptopa. USB
miš je bio okrugao dizajniran poput paka iz hokeja. Vremenom je dizajn bio ažuriran time što su bile

10
Osnovi informatike

izdate nove boje računara, poput ljubičaste, zelene, sive, i jarko crvene. Memorija se sastojala od 32-
215 MB, dok je uredjao radio na operativnom sistemu Mac OS 8 [28]

9. Mac OS X
2001 Apple je uveo operativni sistem Mac OS X, koji je bio baziran na patentima iz
NeXT kompanije.

Prva verzija ovog operativnog sistema je bio program u tranziciji, sadrži interfejs
veoma sličan klasičnom Mac OS-u, iako nije uopšte kompatibilan sa softverom dizajniran za stariji
sistem, dok su potrošačka i kasnija izdanja OS X-a uključivala više ,,backward compatibility’’. Mac
OS aplikacije su mogle da budu priredjene da budu pokrenute preko Carbon PPI(program koji
omogućava da stariji softveri budu pokrenuti na novijim modelima). OS je takodje sadržao Aqua
interfejs koji je vizuelno inspirisan vodom i kapljicama i bio je uglavnom karakterizovan svojim
refleksijama i svojoj prozirnosti. Interfejs je uveo nove dugmiće i padajući meni, trend koji je
nastavljen u kasnijim izdanjima računara.

Mac OS X nije bio veoma pozitivno prihvaćen. Njegov neobični i sveži izgled je bio
prilično lepo prihvaćen, medjutim glavni problem je bio to što je OS bio veoma spor. Sam Aqua
interfejs je zapravo bio veliki razlog za nepodnošljivo spor performans ovog softvera [29]

10. iPhone
Razvoj uredjaja koji će biti poznat pod imenom iPhone je počela 2004 kada je tim od
1000 ljudi pod vodjstvom Džobsa skrenulo sa originalnog fokusa ovog projekta koji je originalno bio
tablet, na telefon. Stiv je takodje dobio ideju da na ovom uredjaju proba da implementuje touchscreen
displej, što bi korisnicima omogućilo da koristi telefon dodirujući ekran, čime bi u potpunosti uklonio
miš i tastaturu.

Proizvodnja telefona je koštala $150 miliona oficijalno najavljena u januaru 2007

godine. U julu iste godine je Iphone bio prodavan po ceni od $499 za model od 4 GB a $599 za model
od 8 GB. Telefon je imao stakleni ekran, jer je Džobsov prototip model koji je imao plastični ekran
bio lako oštećen. Sam ekran je bio 3.5 inča. Operativni sistem je bio Iphone OS 1, dok je kamera bila
jaka 2 MP, jedna od nekolicina negativnih kritika nakon što je bio prodavan. Od programa, telefon je

11
Osnovi informatike

imao mnoge: HTML email, Apple-ov Safari browser, Youtube i Google Maps, Kalendar, slike, sat,
prognoza i očekivan program za kontakte [30].

Sve u svemu, prodato je više od 6 miliona modela ovog telefona, koji je bio nagradjen
kao invencija 2007 godine od strane Times magazina. Kritike su uglavnom bile pozitivne, s tim što su
aspekti kao što je spor performans, loša kamera i prilično primitivan operativni sistem bili smatrani
negativnim.

Model Godina izdanja Broj prodatih modela Operativni sistem

iPhone 2007 6,1 miliona(prvi iPhone OS 1.0
vikend)

iPhone 3G 2008 1 miliona(prvi vikend) iPhone OS 2.0

iPhone 4 2010 1,7 miliona(prva 3 iPhone OS 4.0

dana)

iPhone 5 2012 5 miliona(prva 24 iPhone OS 6.0

sata)

iPhone 6 2014 220 miliona(u totalu) iPhone OS 8.0

4 miliona (prvi dan)

iPhone 7 2016 78.3(od godine iPhone OS 10.0

izdanja)
iPhone 8 2017 12,5 miliona(od iPhone OS 11.0
godine izdanja)

11. Savremeno vreme Apple-a

24 avgusta 2011 godine Džobs je dao ostavku na funkiji izvršnog direktora nakon što
imao operaciju na jetri ranije te godine. On je čak 2003 godine dobio dijagnozu za rak jetre, problem
koji ga je godinama mučio i ometao u radu. Par puta pre nego što je dao ostavku mu je bilo odobreno
medicinsko odsustvo sa posla zbog raka. Prognoza za ovaj rak nije bila odlična ali je Džobs rekao da
je njegov rak bio manje agresivan.

Stiv se u početku opirao preporukama njegovog doktora, jer je hteo da ozdravi uz

pomoć alternativne medicine, što je po njegovom doktoru dovelo do Džobsove prerane smrti. Od

12
Osnovi informatike

takve medicine on je probao vegansku dijetu, post, akupunkturu, i razne druge recepte koje je
pronašao na Internetu. Umro je 3 oktobra 2011 u Kaliforniji. Nakon povraćaja njegovog raka posle
operacije u 2004, umro je od zastoja disanja, okružen svojom porodicom.

Tim Kuk ga je zamenio na funkciji izvršnog direktora kompanije, pozicija na kojoj se

još uvek nalazi. 2012 godine su najavili strukturalne promene u okviru kompanije, čime bi zbližili
odsek hardvera, softvera i usluga.

Od tada, Apple se više fokusirao na svoju marku telefona, izbacivši barem jedan
iPhone svake godine. 2014 su takodje izbacili prvi Apple smartwatch uredjaj sličan telefonu koji
sadrži iste programe, ali je mnogo manji i kompaktniji [31]

12. Podaci o studentu

Aleksanadar Jovanović se rodio 3.2.2001. u Beogradu, Srbiji. Pohadjao je i završio osnovnu i srednju
muzičku školu Davorin Jenko u Beogradu, gde je svirao gitaru u klasi profesora Relje Turudića.
Tokom srednje škole je organizovao dva solo koncerta i svirao na Republičkom takmičenju. Takodje
je veoma uspešno učestvovao i na mnogobrojnim republičkim i internacionalnim takmičenjima iz
solfedja gde je osvajao prva mesta. Nastupao je na sajmu knjiga, mnogim izložbama i koncertima.
Osim muzike glavna interesovanja su skupljanje i čitanje knjiga i stripova kao i bavljenje sportom i
fizičkim aktivnostima. Veliki je ljubitelj i filmova, kao i futbala

13
Osnovi informatike

Izvori
1. Linzmayer 2004, pp. 1–2.
2. Isaacson, Walter (2011). Steve Jobs. Simon and Schuster. ISBN 9781451648546. pp. 27–29
3. Linzmayer, Owen W. (2004). Apple Confidential 2.0: The Definitive History of the World's
Most Colorful Company. No Starch Press. ISBN 9781593270100. pp. 4-5
4. "Apple co-founder offered first computer design to HP 5 times". AppleInsider.
5. Isaacson 2015, pp. 65–66, Linzmayer 2004, pp. 6–8.
6. Isaacson 2011, pp. 67–68, Linzmayer 2004, pp. 8–10, Blazeski, Goran (November 25, 2017).
"Apple-1, Steve Wozniak's hand-built creation, was Apple's first official product, priced at
$666.66". The Vintage News.
7. "Building the digital age". BBC News, Linzmayer 2004, pp. 7–8, Isaacson 2011, pp. 69–70.
8. Schlender 2016, pp. 45–47, Isaacson 2011, pp. 77–78, Linzmayer 2004, p. 11, Schlender 2016,
pp. 48–50.
9. Schlender 2016, pp. 45–47, Linzmayer 2004, pp. 8–10.
10. "June 10, 1977 - Apple II Released Today". This Day in History.
11. Ted Friedman. "Apple's 1984: The Introduction of the Macintosh in the Cultural History of
Personal Computers", Leopold, Todd (February 3, 2006). "Why 2006 isn't like '1984'"
12. "Apple Mac computers through the ages". The Daily Telegraph, Linzmayer 2004, p. 91.
13. Polsson, Ken. "Chronology of Apple Computer Personal Computers (1984-1985)"
14. Hormby, Thomas (October 2, 2006). "Apple's Worst Business Decisions". OS News.
15. "1984 Newsweek Macintosh ads". GUIdebook, Newsweek.
16. Hormby, Thomas (October 2, 2006). "Apple's Worst Business Decisions".
17. Isaacson 2015, pp. 185–187, Schlender 2016, pp. 84–88.
18. Robbeloth, DeWitt (October–November 1985). "Whither Apple?". II Computing. p. 8, Gallo,
Carmine (January 22, 2014). "How Steve Jobs And Bill Gates Inspired John Sculley To Pursue
The 'Noble Cause". Forbes.
19. Spector, G (September 24, 1985). "Apple's Jobs Starts New Firm, Targets Education Market".
20. "Steve Jobs: adopted child who never met his biological father". Daily Telegraph, "The 'father
of invention'". Saudi Gazette.
21. Isaacson 2011, pp. 5–6, Young, Jeffrey S. (1987). Steve Jobs: The Journey Is the Reward.
Amazon Digital Services, 2011 ebook edition
22. Brennan, Chrisann. The Bite in the Apple: A Memoir of My Life with Steve Jobs, Isaacson
2015, pp. 40–41.

14
Osnovi informatike

23. "What really shaped Steve Jobs's view of India – Realms of intuition or the pains of Delhi
belly?". Economic Times. India.
24. "Steve Jobs' old garage about to become a piece of history". mercurynews.com.
25. Edwards, Jim (December 26, 2013). "These Pictures of Apple's First Employees Are
Absolutely Wonderful". Business Insider, Isaacson 2015, pp. 88–89, Bullock, Diane (August
31, 2010). "The Kids of Business Icons: Lisa Brennan-Jobs". Minyanville.
26. "NeXT Timeline", Schlender, Brenton R. (October 13, 1988). "Next Project: Apple Era Behind
Him, Steve Jobs Tries Again, Using a New System". The Wall Street Journal, Rose, F. (April
23, 2009). Rose, Frank (August 24, 2011). "The End of Innocence at Apple: What Happened
After Steve Jobs was Fired". Wired, Stross, R. E. (1993). Steve Jobs and the NeXT Big Thing.
Atheneum.
27. "Apple unveils new marketing strategy". Knight Ridder/Tribune News Service, Harreld,
Heather (January 5, 1997). "Apple gains tech, agency customers in Next deal". Federal
Computer Week.
28. iMac Boards Use Forbidden Interface". Macworld, "Apple Unveils Optical Mouse and New
Pro Keyboard". Apple Newsroom, Everymac.com, Apple iMac G3/233 Original – Bondi
29. Siracusa, John (May 13, 2011). "Here's to the crazy ones: a decade of Mac OS X reviews".
Ars Technica, Siracusa, John. "Lion review". Ars Technica, Rubenstein, John (July 1, 2011).
"Jon Rubinstein sends message to HP staff; Addresses TouchPad reviews". WebOS Nation.
30. Walter Mossberg; Kara Swisher (June 2, 2010). D8: Steve Jobs on the iPhone's Origin. All
Things Digital, Lewis, Peter (January 12, 2007). "How Apple kept its iPhone secrets".
CNNMoney.com, Vogelstein, Fred (January 9, 2008). "The Untold Story: How the iPhone
Blew Up the Wireless Industry". Wired News.
31. "Apple Introduces iPhone 5" (Press release), Dieter Bohn (June 11, 2012). "Apple announces
next-generation 15-inch MacBook Pro with Retina display, ships today for $2,199". The
Verge, Husain Sumra (September 9, 2014). "Apple Announces Apple Watch, Available in
Early 2015 From $349". MacRumors, "Marketing planning and strategy". South-Western Puo,
"Apple Reports Fourth Quarter Results" (Press release). Apple Inc.

15
Osnovi informatike

32.

16