ОПОНАШАЊЕ ПРИРОДНОГ ЦРТЕЖА ЉУДСКЕ КОЖЕ

Технике визуализације невидљивих отисака

аутор:
др ум, мр Елизабета Маторкић Бисенић, ван.проф.
 1

Садржај:
Апстракт
Апстракт…………………….. …………………………………………………………….11
Кључне речи ……………………………………………………………………………….11
Увод
Увод ………………………………………………………………………………………..13

Теоретско поетички оквир - општи део

Теоретско поетички оквир...................................................................................................16
Метод преиспитивања .........................................................................................................16

УКРШТАЊЕ НИЗОВА .......................................................................................................16

Анатомија .............................................................................................................................17
Физиологија .........................................................................................................................17
Психологија...........................................................................................................................18
Уметност ...............................................................................................................................18
Естетика ……………………………………………………………………………………18
Хомеостаза ………………………………………………………………………………...19

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА НЕВИДЉИВОГ У УМЕТНОСТИ И НАУЦИ …………………..19

Микроскопска анатомија ……………………………….………………………………..19
Свакодневница једне ћелије …………………………….………………………………..20
Микроскопија …………………………………………….……………………………….20
Бојење у неурологији …………………………………….……………………………….21
Голџијева мрља ……………………………………………………………21
Ултраструктурни детаљи …………………………………21
Једна непрекидна ћелија ………………………………….21
Кахалови неурони …………………………………………………………22
Кахаловe илустрацијe можданих ћелија ………………...22

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА НЕВИДЉИВИХ ОТИСАКА ……………………………………...24

Сваки контакт оставља траг - Локардов принцип размене ……………………………24
Анатомска обсервација спољних органа додира ………………………………………..24
Прикупљање слике ………………………………………………………………………..24
Иконофалангометрија …………………………………………………………………….25
 2

Дактилоскопија ……………………………………………………………………………25

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА ОРГАЗМИЧКЕ ПОТЕНЦИЈЕ ……………………………………27

Ток оргазмичке потенције ………………………………………………………………..28

ОДНОС СЛИКАРСТВА И НАУКЕ ПРЕМА КРЕТАЊУ

И ЊЕГОВО ПРИКАЗИВАЊЕ …………………………………………………………...30
Спољашње кретање.……………………………………………………………………….30
Унутрашње кретање ………………………………………………………………………30
Симптоматологија и симболика покрета фигуре ……………………………………….31
Реалистично кретање ……………………………………………………………………...32
Расплињавање облика ……………………………………………………………………33
Апстраховање енергије кретања ………………………………………………………...33
Пластични осећај кретања ………………………………………………………………..34
Оглед о имагинацији кретања ……………………………………………………………35
Имагинација и покретљивост ……………………………………………………35
Навика ………………….…………………………………………………………..36
Удубљено посматрање ……………………………………………………………36
Градација имагинације ……………………………………………………………36
Ходограф …………………………………………………………………………..36
Реализам нестварног ……………………………………………………………...37
Материјална имагинација ………………………………………………………...38
Хормони имагинације …………………………………………………………….39
Димензије ваздуха ………………………………………………………………...39
Сан о летењу ………………………………………………………………………40
Љупкости сна о летењу …………………………………………………………...41
Истинска крила ……………………………………………………………………41
Ваздушни духови ………………………………………………………………….42
Лет-пад-лет ………………………………………………………………………...42
Жеља за бацањем увис ……………………………………………………………42
Настајућа светлост ………………………………………………………………...43
Боја лета ……………………………………………………………………………43
Плаво кретање ……………………………………………………………………..43
Боја даха …………………………………………………………………………..44
Ширење душе ……………………………………………………………………...44
 3

Звездана окупљања ………………………………………………………………..44

Равномерно време …………………………………………………………………45
Обликовани полет …………………………………………………………………45
Радост пуна паре …………………………………………………………………..46
Динамична јасноћа и разговетност ………………………………………………46
Цртачи стварног и моралност ……………………………………………………46
Васпитавање имагинације ………………………………………………………..46
Наглашени коментар - смерница ………………...………………………………47

ВРЕМЕНСКИ ДЕТАЉИ
Временски детаљи ………………………………………………………………...48
Техника „време на папиру“ ……………………………………………………..49

УНУТРАШЊА КОЖА ……………………………………………………………………50

Хаптика …………………………………………………………………………………….51
Уметност додиривања …………………………………………………………………….52
Опипљива уобразиља ……………………………………………………………………..52
Сећања и машта коже ……………………………………………………………………..53
Тактема и Еротема ………………………………………………………………………..53
Еротска прекомерност …………………………………………………………………….54

Теоретско поетичка разматрања - специјалан део…………………..54

УКУПНА ПОКРЕТЉИВОСТ КОЖЕ ……………………………………………………55

Живљење …………………………………………………………………………………..55
Дисање ……………………………………………………………………………………..55
Кружење ваздуха ………………………………………………………………….55
Кашљање …………………………………………………………………………..56
Кијање ………………………….…………………………………………………..56
Лепршање ноздрва …………….…………………………………………………..57
Пулсирање …………………………………………………………………………………56
Удари срца …………………………………………………………………………………57
Треперење тела ……………………………………………………………………………57
Линија живота …………………………………………….……………………….57
Мртвачка укоченост ………………………………………………………………58
 4

Дрхтавица ………………………………………………………………………….58
Транс-трепет ………………………………………………………………………58
Јежење ……………………………………………………………………………………..58
Раст длаке ………………………………………………………………………………….59
Хореатични покрети ……………………………………………………………………..59
Трептање, жмурење , намигивање ……………………………………………………...59
Сливање суза, Сузно језерце ……………………………………………………..59
Стезање и опуштање мишића …………………………………….………………………60
Растегљивост коже пениса ……………………….……………….………………………60
Хиперморални цртеж коже пениса ………………………………………………60
Навирање мокраће и крви ………………………………………………………...60
Провокативност коже пениса ……………………………………………………61
Завист, одвратност , гађење, навика ……………………………………..61
Страхови …………………………………………………………………...62
Преусмеравања гениталног узбуђења на кожу …………………………………………63
Нездраво црвењење коже лица …………………………………………………..63
Ерекција коже ……………………………………………………………………..63
Избијање бубуљица ……………………………………….………………………64
Супрематистичка мудрост коже пениса ………………….……………………..64
Гребање, чешање, трљање ……………….……………………………………………….64
Дермографизам ……………………………………………………………………64
Грађење коже ……………………………………………………………………...65
Снежно перутање ………………………………………………………………….65
Карактерни оклоп …………………………………………………………………66

КОЖНИ НАБОРИ
Феномен „поквашеног платна“ …………………………………………………………..66
Називање кожних набора …………………………………………………………………66

ОРГАНСКИ КОЖНИ НАБОРИ

Орбитална линија горњег и Орбитална линија доњег очног капка …………………...67
Фиксирање орбиталних линија горњег и доњег очног капка ………………...67
Кракасти набори коже око чмара ………………………………………………………...68
Хиперестетицизам кракастих линија коже око чмара ………………………….68
Сврачије ножице …………………………………………………………………..68
 5

Средишњи грудни жљеб ………………………………………………………………….68

Међусисни усек …………………………………………………………………...70
Шавна линија ……………………………………………………………………...71
Ребарне бројанице ………………………………………………………………...71
Рахитичне бројанице …………………………….………………………………..71
Предња средишња линија трупа …………………………………………………72
Средишњи леђни жљеб …………………………………………………………………...72
Међуседални жљеб ………………………………………………………………………..72
Биципитални жлеб ………………………………………………………………………...72
Препонска линија …………………………………………………………………………72
Седална линија …………………………………………………………………………….73
Бела, полумесечаста и лучна линија ……………………………………………………..73
Жабљи трбух ………………………………………………………………………74
Харисонова бразда ………………………………………………………………...74

БОРЕ ЛИЦА
Покретљивост коже лица …………………………………………………………………74
Бора пажње и изненађења ………………………………………………………………...75
Бора срџбе, бола и интелигенције ………………………………………………………..75
Боре смеха и истрошености – Сварчије ножице ………………………………………..75
Бора зловоље и презира …………………………………………………………………..75
Бора презира и туге ……………………………………………………………………….75
Бора жалости и нерасположења ………………………………………………………….76
Бора стиснутости ………………………………………………………………………….76
Бора радости и смеха ……………………………………………………………………...76
Бора воље
…………………………………………………………………………………..76
Мирисна бора ……………………………………………………………………………...76

ПРЕГИБНЕ ЛИНИЈЕ ДЛАНА …………………………………………………………...76

Називи линија длана ………………………………………………………………………76
Читање из длана …………………………………………………………………………...77
Дуга песма о линијама длана ……………………………………………………………..77

ПАПИЛАРНЕ ЛИНИЈЕ …………………………………………………………………..80

 6

Тактилни завојци или тактилне розете ………………………………………………….80

Папиларне линије …………………………………………………………………………80
Папиларне квржице и испупчења ………………………………………………………..80
Улога папиларних линија ………………………………………………………………...80
Настајање папиларних линија ……………………………………………………………80
Кратерски карактер папила ………………………………………………………………81
Бројност папиларних линија ……………………………………………………………...81
Неидентичност папиларних линија ……………………………………………………..81
Непроменљивост папиларних линија …………………………………………………...82

ОТИСАК ПРСТА ………………………………………………………………………….82

Отискивање папиларних линија прста …………………………………………………..82
Отисак прста преминуле особе угравиран у злату ……………………………………...82
Мајушна зона додира …………………………………………………………………….83
Покретљивост отиска, ширење блискости ……………………………………………...83
Невидљивост отиска ………………………………………………………………………83
Материја отиска …………………………………………………………………………...83
Укупан садржај наглашеног рељефа јагодице прста ……………..…………………….83
Вијугавост линија отиска ………………………………………………….……………...84

ИСТРАЖИВАЊЕ ОТИСКА ПРСТА ……………………………………………………84

Систем класификације папиларних линија ……………………………………………..84
Традиционална дактилоскопија ………………………………………………………….85
Савремена дактилоскопија ……………………………………………………………….85
Дигиталне слике отиска …………………………………………………………..86
Оптички читач отиска …………………………………………………………….86
Читач капацитивности отиска …………………………………………………...86
Термоелектрични сензор-читач …………………………………………………87
Читач електричног поља ………………………………………………………….87
Идентификација отисака …………………………………………………………………87
Проблематични отисци …………………………………………………………………...87
Оперативност идентификационог система ……………………………………………...88
Лажни прст ………………………………………………………………………………...88
Сет за истраживање невидљивих отисака „песма о мајушним зонама додира“ ……..89
Садржај несесера за истраживање невидљивих отисака ………………………………91
 7

Потенцијал невидљивог отиска ………………………………………………………….94

Бојење невидљивог трага ………………………………………………………………...94

ТЕХНИКЕ ВИЗУАЛИЗАЦИЈЕ НЕВИДЉИВИХ ОТИСАКА …………………………94

Мрљање отиска ……………………………………………………………………………94
Подизање отиска …………………………………………………………………………..94
Желатинске фолије за подизање отисака ……………………………………….95
Инстант фолије за подизање отисака …………………………………………...95
Силиконско-гумена смеса за подизање отисака ……………………………….95
Прашкови за посипање отисака ………………………………………………………….95
Концентровани прахови …………………………………………………………96
Сребрни специјал …………………………………………………………………96
Златни специјал …………………………………………………………………...96
Црни специјал ……………………………………………………………………..96
Шведска мешавина ………………………………………………………………..96
Инстант прашкови ………………………………………………………………...96
Флуоресцентни прашкови ………………………………………………………..97
Магнетни прашкови ………………………………………………………………97
Магнетна четка ……………………………………………………………………97
Магнетни црни ……………………………………………………………………97
Магнетни сребрни ………………………………………………………………...98
Магнетни сиви …………………………………………………………………….98
Магнетни специјални сиви ……………………………………………………….98
Магнетни Џет Црни ……………………………………………………………….98
Магнетни флуоресцентни прашкови …………………………………………….99
Магнетни Блиц Зелени и Црвени ………………………………………………..99
Четке за посипање праха ………………………………………………………………….99
Четке од веверичје длаке …………………………………………………………99
Магнетна четка ……………………………………………………………………99
Четка са птичјим пером …………………………………………………………..99
Четка са стакленим влакнима …………………………………………………..100
Реагенси за амино коселине у отиску ………………………………………………….100
Раствор цинк хлорида …………………………………………………………...100
ДФО реагенс ……………………………………………………………………..100
5-MTN реагенс …………………………………………………………………...100
 8

1,2-IND реагенс …………………………………………………………………..100

Третирања отиска паром ………………………………………………………………...101
Флуоресцентни раствори за бојење ………………………………………………….....101
Основна жута 40 …………………………………………………………………101
Родамин …………………………………………………………………………..101
Основна црвена ………………………………………………………………….101
Ардрокс …………………………………………………………………………..102
Судан црна ……………………………………………………………………….102
Паковања …………………………………………………………………………102
Звездани отисак прста …………………………………………………………………...102

ПОВРЕДА ………………………………………………………………………………..103
Механичке повреде ……………………………………………………………………...103
Механичко оруђе ………………………………………………………………………...104
Врсте механичких повреда ……………………………………………………………...104

ОЗЛЕДА ………………………………………………………………………………….104
Огуљотина, огреботина …………………………………………………………105
Краста …………………………………………………………………………….105
Сасушина …………………………………………………………………………105
Крвни подлив …………………………………………………………………….106
Модрица
…………………………………………………………………………..106
Пребојавање модрице ……………………………………………………………107
Нагњечина ………………………………………………………………………..107
Продор ……………………………………………………………………………107
Разорина ………………………………………………………………………….107
Раскомадина ……………………………………………………………………..107

РАНА ……………………………………………………………………………………..107
Раздерина …………………………………………………………………………108
Прскотина ...............................................................................................................108
Уједина …………………………………………………………………………...108
Окрзотина ………………………………………………………………………...108
Секотина ………………………………………………………………………….108
 9

Убодина …………………………………………………………………………..109
Устрелина ..……………………………………………………………………….109
Нагњечина ………………………………………………………………………..109
Брисотина ………………………………………………………………………...110

ФИЗИЧКЕ ПОВРЕДЕ …………………………………………………………………..111

Опеченост и опареност ………………………………………………………….111
Смрзнутост ……………………………………………………………………….111
Повреда громом ………………………………………………………………….111
Муњине шаре ……………………………………………………………111
Повреда електричном струјом …………………………………………………..112
Електричне белеге ……………………………………………………….112

ДЛАЧНИ ЦРТЕЖ ………………………………………………………………………..113

Покретљивост длаке …………………………………………………………………….113
Длачна путања …………………………………………………………………………...113
Длачни вртлог ……………………………………………………………………………113
Упорност длачног цртежа ……………………………………………………………….114
Дисање длака ……………………………………………………………………………..114
Четкање, чешљање, шишање ……………………………………………………………115
Жврљање, пеглање, брисање ……………………………………………………………115
Сјај и свежина ……………………………………………………………………………115
Поремећена маљавост …………………………………………………………………...115
Ћелавост ………………………………………………………………………………….116
Повреда длачног цртежа ………………………………………………………………...116
Заштита, симбол, украс ………………………………………………………………….116
Невидљивост длаке ……………………………………………………………………...117
Стабљика длаке …………………………………………………………………………..117
Лануго маље, велус и терминалне длаке ……………………………………………….118
Длаке косе ………………………………………………………………………..118
Обрвне длаке …………………………………………………………………….119
Трепавице …………………...……………………………………………………119
Длаке браде ………………………………………………………………………119
Бркови ……………………………………………………………………………120
Ушне длаке ….……………………………………………………………………120
 10

Носне длаке ………………………………………………………………………120

Пазушне длаке …………………………………………………………………...120
Стидне длаке ……………………………………………………………………..121
Тамна и смеђа, риђа и плава, седо бела и снежно бела длака ………………………...121
Равна, таласаста, спирална и ситно увијена длака …………………………………….121
Растегљивост длаке ……………………………………………………………………...121
Хормони и длаке …………………………………………………………………………122
Песма о расту …………………………………………………………………….122

Завршна разматрања
Завршна разматрања……………………………………………………………………...133
Списак литературе ……………………………………………………………………….137
Вебографија ………………………………………………………………………………139
Индекс имена …………………………………………………………………………….140
Индекс појмова …………………………………………………………………………..142
Кратка биографија аутора
 11

ОПОНАШАЊЕ ПРИРОДНОГ ЦРТЕЖА ЉУДСКЕ КОЖЕ

Технике визуализације невидљивих отисака

Апстракт
Кожа као феномен укључује низ појмова као што су интелигенција коже, ерекција коже,
стидљивост коже, машта и сећања коже, карактерни оклоп, треперење коже, дебелокожац, а
све их повезује једна заједничка нит – комуникација кожом, одређено понашање коже. На
релацији дијалошке природе, кожа – посматрач, опонашање означава актуелно прихватање
понуђене комуникације и захтева рад маште.
Материјално подручје коже представља пројективну површину на којој се у виду природног
цртежа одвија изображавање према одређеном невидљивом обрасцу . Све очигледно
видљиво само је сликовит израз невидљивог, зато је објаснити невидљиво могуће само ако
се разуме видљиво. На кожи се види „цртеж“, урезане линије, цртице, тачке. То је природан
цртеж, како га назива и описује анатомија. Значајне информације, садржане у њему, налазе
примену у медицини, криминологији, психологији и у филозофији.
Проучавање природног цртежа на кожи, у уметности је могуће преобликовати у значења и
систематски допуњавати испитивањем његове покретљивости. Опис облика је лакши од
описа кретања које је важније јер на кожи не постоје слике које мирују што је и суштинска
одлика живота. Покретљивост природног цртежа није неодредива, постиже се уз предност
континуитета психе која треба да замишља. Замишља се путања или слојеви кретања на
релацији од статичног тела преко изобличавања форми услед непрекидног кретања, па све
до утапања у постигнуту саму материју кретања.
Постигнута материја кретања на слици и цртежу одговарала би практичном поетском
финализму коже. Питање практичног поетског финализма коже подразумева постављање
низа других питања у писаном делу пројекта: специфични механизми природног цртежа ,
његов психички смисао, питање правих узрока, константност односно покретљивост цртежа,
смисао, сврха покретљивости.

Кључне речи:
људска кожа, цртеж, комуникација, невидљиво, кретање, отисак, машта
 12

EMULATION OF NATURAL DRAWING OF THE HUMAN SKIN

Techniques of invisible prints visualization
Aspect
Skin, as phenomenon includes terms like skin intelligence, skin erection, skin shyness, skin
imagination and memories, character armour, skin quivering, pachyderm, and everything is
connected by a single thread– skin communication, certain behavior of the skin. In a dialog between
skin and an observer, emulation defines current acceptance of given communication and demands
imagination function.
The material area of the skin represents projected surface, on which, like a natural drawing, occurs
creation based on invisible form. Everything that is easily seen is just picturesque expression of the
invisible, and that is why we can explain invisible, only if we understand visible. On the skin we
can see a ”drawing”, carved lines, dashes, dots, naturas drawing. It is descriebed by anatomy , and
important information, inside, find its use in medicine, criminology, psychology and philosophy.
In art, studyng of the natural drawing on the skin, is possible to be filled by testing its mobility.
Description of a shape is easier than description of movement which is more important because on
the skin there aren’t any pictures that are steady, which is the basic feature of life. Mobility of the
natural drawing is not indeterminable; it can be reached with advantage of continuity of psyche that
should imagine. Path or layers of movements to static body, through distorting of shapes because of
constant movement, until blending into accomplished matter of moving.
Achieved matter of the moving in the picture and drawing would fit practical poetic finalism of the
skin. The question of practical poetic finalism of the skin implies asking some other questions in the
written part of the project : specific mechanisms of the natural drawing,its psychological sense, the
question of the real causes, continuousness or mobility of drawing, sense, the purpose of mobility.

Key words:
Human skin, drawing, communication, invisible, moving, print, imagination

Translated by Biljana Andjeloska

 13

Увод

Кожа као феномен укључује низ појмова као што су интелигенција коже, ерекција коже,
памћење коже, карактерни оклоп, треперење коже, дебелокожац. У њиховом значењу, све их
повезује једна заједничка нит - комуникација кожом. Комуникација подразумева одређено
понашање коже. Понашање коже је такво да наводи посматрача односно саговорника на
живо опонашање. Реч опонашање најпрецизније указује на дијалошку природу на релацији
кожа - посматрач. Опонашање означава актуелно прихватање понуђене комуникације и
захтева посматрање, ослушкивање, замишљање и акцију-одговор.
Назив „Технике визуализације невидљивих отисака“ преузет је из каталога производа
BVDA1. Наслов у каталогу ове фирме дословно се односи на материјалне и мануелне технике
визуализације невидљивих отисака коже, првенствено коже јагодица прстију. Исти назив у
овом истраживању има шире значење. Са једне стране, техника се односи на материјално ,
ручно изводљиве поступке визуализације коришћењем сликарских материјала и поступака,
оно што се може видети очима у завршном делу уметничког пројекта , на сликама и
цртежима – објектима. Са друге стране појам техника у овом истраживању подразумева и
нематеријалну вештину замишљања невидљивости као и способност њене вербализације .
Кључна реч из поднаслова је реч невидљиво, невидљиво које се отискује. Иза свега што
настаје на кожи постоји неки невидљив образац који се на материјалном подручју коже као
пројективној површини изображава и изражава. Све очигледно видљиво само је сликовит
израз невидљивог, зато је објаснити невидљиво могуће само ако се разуме видљиво.
На кожи се види „цртеж“, урезане линије, цртице, тачке. То је природан цртеж. Описује га
анатомија, а значајне информације, садржане у њему, налазе примену у медицини,
криминологији, психологији и у филозофији.
Проучавање природног цртежа на кожи, у уметности је могуће систематски допуњавати
испитивањем његове покретљивости. Опис облика је лакши од описа кретања које је
важније јер на кожи не постоје слике које мирују што је и суштинска одлика живота.
Природан цртеж на површини коже може бити онај са којим се рађа и који се даље мења и
онај који се стиче током живота. Исцртавање на кожи одвија се непрекидно до тренутка
смрти (па и даље услед труљења тела). Могуће је пратити како једна линија или систем
1
BVDA (Bureau voor Dactyloscopische Artikelen) је произвођач и дистрибутер материјала и опреме за
службенике полиције који врше увиђај и за лабораторије судске медицине, почев од 1932. године
 14

линија мења свој ток, снагу, урезује се, губи се и појављује. Настајање трајно видљивих
урезаности је процес који зависи од психо- соматског стања дате особе. Један изненадни
покрет уписује брзи цртеж који у следећој емотивној фази нестаје. Повлачећи се у стање
основног тонуса тај покрет оставља за собом невидљиви траг. Под опсадом одређене
емоције, сталним понављањем истог покрета, долази до гомилања невидљивих трагова.
Услед таложења све те невидљивости, утискују се на кожи лежишта за њих. Дубина, силина,
дебљина лежишта зависи од силине емоције као и временског периода током којег је кожа
бивала подвргнута покретима под дејством исте емоције. Та лежишта могу бити усамљене
линије, црте, жљебови, канали, тачке, флеке, површине.То могу бити мреже, скупови,
комликовани системи линија. Таква су линеарна догађања на кожи услед емоција које
управљају покретањем мишића лица: бора интелигенције, бора воље, боре истрошености,
сврачије ножице... гримаса, израз, избезумљено лице, фацијална маска. Мрежасто уцртавање
старосног доба на кожи услед атрофије мишића под кожом. Зглобни набори коже на длану
или дланске линије: линија живота, линија главе, месечева линија, осовинска линија.
Органски набори коже: набори очних капака, предњи и задњи средишњи жљеб трупа,
међусисно удубљење код жене, међуседални жлеб, надпубични и препонски набор, седални
жлеб. Јаме на кожи: јамица смеха, рупица на бради, вратна јама, срчана, пупчана, поткључна,
наткључна, пазушна, бурмутска јамица. Папиларни гребени, танке, вијугаве и међусобно
паралелне, испупчене линије на покожици, нарочито видљиве на предњој страни прстију,
длану и табану у виду тактилних завијутака различитих типова: спиралне, кружне, у виду
замке, са попречним линијама, Подручја на којима се може уочити изостанак уцртавања као
на кожи врха носа. Колористичке промене на кожи, тамне пеге, беле флеке, ситне тачкасте
љубичасте петехије, модрице, руменило, бледило. Ситни отвори на кожи, поре, широке на
кожи носа, чела и лица. Тачкаста испупчења, најежена кожа, монументалност младежа,
брадавица, ожиљак, краста, плик, ујед инсекта. Исијавања коже: спољашње, унутрашње.
Венски и капиларни цртеж. Спољашња исцртавања по кожи: трајна тетоважа, пролазна
шминка. Длаке косе или власи, веђне длаке, трепавице, длаке браде,ушне, носне, пазушне, и
длаке на полним органима. Ситне и меке маље. Распоред длака представљен линијама дуж
којих су усађене утврђен је и карактеристичан за поједине делове тела. Системи линија
конвергују или дивергују међусобно, граде ковитласте фигуре или укрштајући се међусобно
образују крстасте фигуре као на грудима и леђима. Линијски распоред длака као и правац
ових линија нарочито су јасно изражени код фетуса.
Крајњи циљ писаног истраживања је да подстакне машту.У практичном раду, кроз
приказивање слојевитости кретања тежи се постизању саме материје кретања на слици што
би одговарало практичном поетском финализму органа коже.
15
 16

ПОЕТИЧКИ И ТЕОРЕТСКИ ОКВИР

Поетички и теоретски оквир рада подељен је према врсти садржаја на два дела: општи и
специјалан део. Општи део односи се на кључне речи из рада објашњене на примерима из
поља науке и уметности: невидљиво, визуализација, кретање, машта, кожа , време.
Специјалан део представља уско стручну област везану за научне податке о људској кожи2.

МЕТОД ПРЕИСПИТИВАЊА
Метод преиспитивања је термин преузет из књиге „Болест као пут оздрављења“ 3. Служи да
подсећа колико успех једног подухвата зависи од приступа различитих димензија језика.
Према правилима писања научног докторског рада потребно је искључити сваку вербалну
двосмисленост. Уметнички рад по правилу се развија на више нивоа, па се зато
двосмисленост као појава не може искључити ни у докторском уметничком пројекту.
Скоро свака реченица написана током овога рада најмање саопштава оно о чему дословно
говори. Буквално написане реченице настављају да се одвијају са продуженим животом и
значењем у машти читаоца. Уколико неке реченице делују банално, то је сигуран показатељ
да се превиђа онај други ниво, односно њихово двоструко значење. Сви појмови лебде на
више нивоа . Развијањем присног односа према језику и писаној речи, читање научних
текстова може да наводи на ликовна решења. Језик је средство које омогућава да се искусе
дубље и невидљиве везе. Језик поседује сопствену мудрост.

-Општи део-
Сагледавање живота са стајалишта уметности поклапа са становиштем науке да је кретање
основна одлика живота. Посматрати, видети и учинити ствар видљивом, изазов су и за науку
као и за уметност.

УКРШТАЊЕ НИЗОВА

Питање практичног поетског финализма коже подразумева постављање низа питања у

писаном делу истраживања која захтевају рад маште: специфични механизми природног
цртежа , његов психички смисао, питање правих узрока, константност односно
покретљивост цртежа, смисао, сврха покретљивости. Рад се заснива на научним подацима, а
припада области уметности. Цртеж на кожи човека одређује се је с једне стране

2
У поетичко-теоретској тежини, међу овим деловима рада нема разлике.
3
Ридигер Далке (Ridiger Dalke) :Болест као пут оздрављења
 17

спољашњим светом, реалистичким мишљењем, а са друге стране унутрашњим потребама

исказаним кроз имагинативне процесе4. Током успостављања комуникације између
природних и друштвених наука, уметности и естетике, ради активног провоцирања
имагинације, поставља се као захтев суштинска отвореност и маштa5, па стога и
превазилажење разлика у типовима науке, (научни извештаји читају се као поезија).

АНАТОМИЈА
Анатомија је прва. Анатомија потврђује и препознаје присуство цртежа. Анатомија набраја.
Набраја основне елементе цртежа у виду анатомских јединица: усамљене линије, црте,
жљебови, канали, тачке, флеке, површине, мреже, скупови, комликовани системи линија на
кожи одређеног дела тела човека. Анатомија описује. Описује спољашњи изглед цртежа,
тачну форму, позицију, облик, величину, однос различитих структура. Описује телесну везу
цртежа са околним ткивом: са везивним ткивом, са мишићима, костима, са нервима. У тој
вези се проналази узрок којим се цртеж доводи у тренутно стање. При овом проучавању
неопходне су и друге науке: ембриологија, хистологија. Здраве органе проучава медицинска,
хирушка и површна анатомија. Компарацијом анатомије различитих људских раса бави се
антрополошка анатомија. Пластична анатомија се бави тачним пропоцијама и односима маса
тела у мировању или током покрета. То се односи на телесну структуру. То није довољно.

Бета, Пластична анатомија, оловка на папиру А3формата

ФИЗИОЛОГИЈА
4
Види “Имагинација и покретљивост“ стр. 35
Према Ибн Арабију „ уобразиља је способност да се у главу дозову предмети којих нема у спољашњем свету,
односно, нису тренутно присутни у чулима. Уобразиља чини видљивим, премда нејасно и замагљено, више
присутности бића. Уобразиља представља карику између чулног и духовног света.“
5
Машта је процес замишљања догађаја, као и способност стварања нових целина комбиновањем различитих
представа, идеја и појмова који у таквом облику не постоје у ранијем искуству. Машта као стваралачко,
имагинативномишљење, представља основ уметничке, научне и техничке креативности, али и стваралаштва и
разноврсних иновација у свакодневном животу. Процес маштања је под снажним утицајем жеља. Неки
психолози и психоаналитичари сматрају да машта може бити и механизам одбране па у том смислу говоре о
„бежању у машту”. Тим путем се непријатна реалност замењује маштаријама у којима су на имагинаран начин
задовољене многе снажне, а у стварности незадовољене тежње.
 18

Физиологија је друга. И физиологија препознаје и описује. Описује начин функционисања

живог бића, функционалне особине појединих органа. Кожа човека јесте велики орган.
Цртеж на површини коже човека је појава на кожи чије се видљиве особине могу објаснити.
Објашњење се налази у функционалној вези површине коже са околним ткивом: функцијом
зглоба, функцијом мишића, нервном функцијом. Функционална веза се тумачи кроз физичке
и хемијске факторе одговорне за настанак, развој и ток живота цртежа, хемијске реакције,
пренос нервних импулса, контракције мишића, То су механизми који надзиру и регулишу
животне процесе, односно одржавају хомеостазу. Структура и функција су међусобно
повезане и зависне. Физиологија је повезана са анатомијом, биологијом, биохемијом,
хистологијом. То се односи на функционисање. Ни то није довољно.

ПСИХОЛОГИЈА
Психологија је трећа. И психологија описује. Описује везу дешавања на површини коже са
душевним животом, са психичким особинама и психичким процесима човека. То је видљиво,
објективно, извучено из непосредног искуства. Опажање, интелигенција, мотивација,
осећања, утицај околине на формирање карактера личности одражавају се у виду стања на
површини коже. Дословним значењем речи Психологија, и одраз односно природан цртеж
на површини коже се може се подвести под исто: „студија душе“. „Студија душе“ је
мешавина друштвених и природних наука, а „студија студије душе“ је уметност.

УМЕТНОСТ

Циљ уметности је да осећај ствари даје као виђење а не као препознавање. Уметнички
поступак се јавља као поступак онеобичавања ствари (па зато краста или рана на кожи није
краста већ ликовни садржај) којим се увећава и потешкоћа и дужина опажања. Уметност
продужава доживљавање појава, спречава тренутно, аутоматско препознавање. Обуздавање
је заједничко стваралачко својство уметничког и естетског, супротно брзим, директним и
очигледним решењима која одговарају анатомији према нормалним практичним захтевима
медицине. Појава безграничности у ограничености тела може се исчитавати апаратима и
медицинским инструментима, а може се и нацртати као издвојена, посебна реалност.

ЕСТЕТИКА
Естетика је следећи почетак. Естетика је наука о чулном сазнању. Анатомско упућује на
природне аспекте грађе организма, примарне телесне појаве. Естетско упућује на условно-
културне, уметничке облике телесних појава у циљу задовољства, психичког пражњења,
 19

стваралачког узбуђењa, одбрамбених механизама. Естетика се може објаснити као најфинији

начин за дуготрајну игру са сликама 6. Понашање природног цртежа које се одвија док је
тело у покрету, док дише, током свих животних периода, процеса и стања наводи на одређен
модел трагања у уметничком стварању. Захватање како објективних- научних тако и
субјективних момената, расположења и емоција, наводи на принцип кретања, мењања,
трајања, померања, раста.

ХОМЕОСТАЗА

Хомеостаза је крајња. Хомеостаза је равнотежа. Саморегулациони повратак организма у

стање пре него што је дошло до неких промена у његовом саставу или функционисању.
Хомеостаза је саставни део животних процеса. Нарушени склад се успоставља аутоматски.
Без свесне намере регулишу се сви већи поремећаји равнотеже унутар соматских, социјалних
или психичких процеса.

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА НЕВИДЉИВОГ У УМЕТНОСТИ И НАУЦИ

Посматрати, видети и учинити ствар видљивом, изазов су и за науку као и за уметност.

Ствар која постоји само у свету маште невидљива је јер је нематеријална. Невидљивост
заступљена у материјалном свету припада сувише малом, микросвету, као што је ћелија
ткива, или сувише удаљеном космосу као што су звезде, или је покривена другом
видљивом ствари као што су догађања испод коже. Видљивост се постиже вербализацијом,
бојењем, цртањем, помоћу апарата.

МИКРОСКОПСКА АНАТОМИЈА
Микроскопска анатомија је неформални назив за хистологију. Хистологија је биолошка
наука и се бави изучавањем ткива7. Ткива се састоје од ћелија8 и међућелијске супстанце.

6
„Свуда ћемо се суочити са истим обележјем уметности: с тим да је уметност намерно створена ради извођења
из аутоматизма опажања и да виђено у уметности представља ауторов циљ и да је оно створено уметнички тако
да опажање задржава на њему и достиже највећу могућу снагу и трајност.“ Епштејн, 2009. (стр. 111.)
7
Ткиво представља скуп ћелија које су једнаке по морфолошким и физиолошким особинама и имају
заједничко порекло и функцију.
8
Цитологија или биологија ћелије је биолошка дисциплина која за циљ има проучавање и разумевање ћелија.
Овакво проучавање се одвија на микроскопском и молекуларном нивоу
 20

С лева у десно: Ацидорезистентни бацили у ткиву ,бојење по Ziehl Neelsen-u;.Дарко Вугделија Имунохистохемијско бојење са
антителом на D1-на препарату костне сржи; Микроскоп
СВАКОДНЕВНИЦА ЈЕДНЕ ЋЕЛИЈЕ
Ма колико мала и голим оком невидљива, свака ћелија има своје физичке особине, животни
циклус, ћелијску деобу, физиологију и комуникацију са другом ћелијом. У свакој ћелији
може се наћи минималан знак, молекул животности. Ма колико убога , минимална, готово
непомична, ћелија је основна јединица тактилности и лепоте.

Бета: из циклуса Ројеви- Пролећна главобоља, дигитална фотографија, лево детаљ у позитиву, у средини детаљ у негативу

МИКРОСКОПИЈА
Хистолошка методологија се заснива на коришћењу микроскопа. Анализа почиње узимањем
узорка ткива. Добијено ткиво се ставља на стакло и фиксира формалином ради спречавања
изумирања узорка. Затим се врши спирање концентрованим етанолом како би узорак
дехидрирао, па се чисти хлороформом. Током 12 - 16 часова постиже се такво физичко стање
узорка да је могуће распознати грађу ткива . Да би ткиво са свим својим ћелијама било
видљиво, неопходно је обојити га одређеним агенсима.

Бета, врсте ткива, оловке у боји на папиру, 1984-5.

 21

БОЈЕЊЕ У НЕУРОЛОГИЈИ
Неуролози су трагали за бојом која ће учинити ствар видљивом под микроскопом. Двојица
хистолога, Голџи и Кахал 1906. године су по први пут успели да интерпретирају неуронске
структуре захваљујући успешном бојењу узорака ткива.

ЦРНА РЕАКЦИЈА ПО ГОЛЏИЈУ - ГОЛЏИЈЕВА МРЉА

Голџијева мрља је први назив голџијеве технике бојења нервних ћелија. Камило Голџи 9 је
пронашао методу бојења нервних ћелија солима сребра којом је омогућена визуелизација
нервног ткива под светлосним микроскопом. Класичан Голџи метод бојења дат је у виду
рецепта: Потопите блок (око 10к5 мм) можданог ткива у 2% водени раствор калијум
дихромата током 2 дана. Осушите блок филтер папиром. Потопите блок у 2% водени раствор
сребрног нитрата за још 2 дана. Направите резове око. 20-100 лм дебљине.  Брза
дехидратација у етанолу и поставите на носач.

УЛТРАСТУКТУРНИ ДЕТАЉИ
Заменом сребра са златом код класичног Голџијевог метода бојења повећава се финоћа
структуре. Ултраструктурни детаљи обележени су малим честицама злата .

Бета, из циклуса „Сузно језерце“ Кахалови неурони

ЈЕДНА НЕПРЕКИДНА ЋЕЛИЈА

Први пут, нервне ћелије су сагледане у целини, са свим њиховим деловима: тело и наставци-
дендрити, дендритске бодље. Према Голџију нервни систем чине нервне ћелије међусобно
повезане тако да граде једну јединствену континуирану мрежу, другачије речено: све је то
једна непрекидна ћелија.
9
Камило Голђи, Camillo Golgi, (1843—1926) је италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за
физиологију и медицину 1906. заједно са шпанским хистологом Сантијагом Рамоном и Кахалом за доприносе у
изучавању нервног система.
 22

КАХАЛОВИ НЕУРОНИ
Сантијаго Рамон и Кахал10, насупрот Голџију, према својој неуронској теорији сматра да
појединачне нервне ћелије успостављају међусобно блиске контакте , али не у виду
непрекидних веза. Неурони комуницирају једни с другима помоћу синапси, 11
а свака нервна
ћелија је издвојена и независна биолошка јединица нервног система. Синапсе су
места додиривања између нервних ћелија, којима се омогућава њихова међусобна
комуникација. Нервне ћелије комуницирају или помоћу директних канала за провођење
електричне струје са једне ћелије на другу (ти канали се зову пукотинасте везе) или када
информација стигне до краја нервне ћелије, ћелија секретује на својим крајевима хемијску
супстанцу помоћу које се импулс преноси на суседни неурон.

Кахалови неурони

Ради боље видљивости ткива, Кахал је усавршио Голџијев метод бојења селективним
бојењем ограниченог броја ћелија. Механизам којим се то постиже још увек је у великој
мери непознат . Ћелије у нервном ткиву су густо упаковане и мало информација о њиховим
структурама и међусобним везама могу се добити ако се све ћелије обоје . Дуги наставци
нервних ћелија сувише су танки и транспарентни да би се видели нормалним техникама
бојења . Техником селективног бојења дендрити су јасно бојени у браон и црној боји , могу
се пратити у целој дужини , што је омогућило да се прате неуроанатомке везе и да се види
комплекс умрежавања. Селективно, сваки четрдесети неурон је примао боју те се тако
појединачно могао видети. Бојењем неурона мапиране су групе неурона, гране као вез. То
су Кахалови неурони.

КАХАЛОВЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ МОЖДАНИХ ЋЕЛИЈА

Стотине Кахалових илустрација можданих ћелија дају дефинитиван доказ за оно што ће

10
Сантијаго Рамон и Кагал Santiago Ramón y Cajal (1852 - 1934) је био шпански патолог, хистолог, неуролог,
али и сликар и фотограф. Као зачетник модерне неуронауке, заједно са својим колегом Голђијем, добитник је
Нобелове награде за оригинална пионирска истраживања микроскопских структура мозга и постављањем
теорије неурона.
11
Израз који је 1897.увео Sherrington.
 23

касније бити познато као наука о неуронима, односно наука о можданим ћелијама.
Ови цртежи се користе у образовне сврхе и данас.

Бета Осмо сузно језерце Кахалови неурони

Сантијаго Рамон и Кагал, Илустрације неурона, 1899. из књиге "Компаративна студија сензорних области људског мозга“

Елизабета Маторкић Бисенић, Хистолошки препарати , 1985. С лева у десно: Мали мозак ; Кичмена мождина; Велики мозак ,
у горњем реду цртеж са печатом: ганглијске ћелије
 24

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА НЕВИДЉИВИХ ОТИСАКА

СВАКИ КОНТАКТ ОСТАВЉА ТРАГ- ЛОКАРДОВ ПРИНЦИП РАЗМЕНЕ

„Сваки контакт оставља траг“ је основни принцип форензичке науке. Формулисао га је Др
Едмонд Локард12 , пионир форензичких наука, познат као Шерлок Холмс у Француској.
Овај принцип је постао познат као Локардов принцип размене.

АНАТОМСКА ОПСЕРВАЦИЈА СПОЉНИХ ОРГАНА ДОДИРА

„Анатомска обсервација спољних органа додира“ је поред „Анатомије људског тела“ назив
књиге коју су истоврмено објавили 1685. године холанђанин Говард Билдо и италијан
Марчело Малпиги. Обојица научника су по први пут научно објаснили линије које се виде на
кожи јагодица прстију, такозване папиларне линије13. Они се нису бавили индивидуалним
разликама људи на основу изгледа коже јагодица. Немачки лекари Јохан Мајер и Георг фон
Меиснер, и чех Јан Пуркиње писали су крајем 18. и почетком 19. века о томе да су папиларне
линије индивидуална карактеристика .

ПРИКУПЉАЊЕ СЛИКЕ
„Прикупљање слике“ је познати назив којим се означава препознавање отиска прста.
Отисак прста је најстарија биометријска метода14. Развој ове методе почео је пре свега за
потребе криминалистике ради идентификовања починиоца криминалних дела. Данас се ова
биометријска метода користи у системима за препознавање отиска прста са применом у
разним делатностима, од физичке заштите објеката па до ограничења приступа и коришћења
рачунарских апликација. Први пут15, научни рад о распознавању отисака прстију шкотског
доктора Хенрија Фолдса16, објављен у часопису Nature 1880. понуђен је лондонској
полицији која то не прихвата. Хенри Фолдс је записао у чланку своја запажања о томе како

12
Др Едмонд Локард (Edmond Locard 1877 - 1966)
13
Види: папиларне линије , стр. 80
14
Назив биометрија потиче од грчке речи bios, што значи живот и metron што значи мерити. Биометрија је
научна дисциплина која се бави утврђивањем идентитета особе на основу њених физичких особина као што је
отисак прста, лице, геометрија шаке, боја ока, ход. То су особине које се не мењају током живота и
карактеристичне су за тачно одређеног човека. Најдаље се отишло у изучавању и практичној примени једне
биометријске методе, методе отисак прста.
15
Човек је одувек обраћао пажњу на отиске својих прстију. Први забележени отисци прстију пронађени су у
пећини Pech Мерле у Француској, око 35.000. п. н. е. Употребљени су у једноставном симболичком значењу
„мога“. Приликом пословних трансакција у Вавилону (18. Веку п.н.е) отисак прста, утиснут на уговору у
глинену таблицу, коришћен је као симбол идентитета и доказ да није реч о фалсификату. Вавилонски краљ,
Хамураби тражио је да се од ухапшених грађана узимају отисци прстију. Уместо потписа, у Египту су
остављани отисци прстију и дланова на предметима који су прављени од глине. У Кини су почетком 3. Века
п.н.е. отисци такође служили за идентификацију ухапшених.
16
Хенри Фолдс (Henry Faulds 1843 - 1930) је био шкотски лекар, мисионар и научник .Први пут је приметио на
археолошким ископинама како се назиру отисци које је оставио занатлија у древним фрагментима глине.
 25

изгледају линијице на прстима јапанских мушкараца као и Европљана . У чланку је

предложио да се отисци бележе и чувају тако што се прст умочи у мастило па се остави траг
на папиру, јер се на овај начин добијају јасне линије. Пробао је и са остављањем отисака на
стаклу који су били доста бледи, мада врло прецизни.На основу својих закључака Фолдс је
сугерисао и како би отисци прстију могли да послуже у идентификацији криминалаца. И сам
је, како је навео, помогао да се разреше два случаја – у једном је човек, крадљивац, масним
прстима пипао стакло, а у другом се пењао уз бели зид, остављајући трагове. Британски
антрополог Френсис Галтон17 у књизи „ Отисци прстију“ („Fingerprints“) објавио је 1892.
године детаљни статистички модел за анализу и идентификацију отисака прстију и
израчунао како је могућност да две особе имају идентичан отисак прста 1:64.000.000.000.
Заговарао је кориштење тог модела у форензици. Отисак прста је форензици први пут
примењен 1892. године када је аргентински инспектор Иван Вучетић 18 идентификовао особу
на темељу њеног отиска у криминалистичкој обради. На вратима куће у којој се догодио
злочин пронађен је отисак палца у крви, на основу којег је откривен починитељ злочина .

ИКОНОФАЛАНГОМЕТРИЈА
Иконофалангометрија је систем за класификацију отисака прстију који је осмислио шеф
аргентинске полиције Хуан Вучетић. Он је осмислио систем завођења отисака прстију и
осталих података о криминалцима.

ДАКТИЛОСКОПИЈА
Полазећи од Галтонових екперимената Вучетић је установио методу идентификације помоћу
отисака прстију, дактилоскопију. Проучавајући Галтонову књигу „Отисци прстију“, Вучетић

Слева на десно: Галтон, из књиге Отисци прстију ,скице папиларних линија; Хершелова база, отисци из 1859.године ;Диего Абад де
Сантилан, Карикатура Вучетића из књиге Историја Аргентине

17
Френсис Галтон (Sir Francis Galton1822 - 1911), рођак Чарлса Дарвина, био је генетичар и статистичар.
18
Juan Vucetich, рођен је као Иван Вучетић 1858год. на Хвару, а 1882. год. емигрирао је у Аргентину. Аутор је
дела из подручја дактилоскопије: Упоредна дактилоскопија (1904.), Идентификација личности(1907.),
Историјски преглед прве службене примене отисака прстију и њени резултати(1920.) Према Вучетићу названа
је полицијска школа у La Plati ("Escuela de policia Juan Vucetich").
 26

је осмислио практичну систематизацију отисака. У Буенос Ајресу је 1892. године основао

први биро за отиске прстију на свету. Осмислио је опрему за архивирање и узимање отисака :
дактилоном, дрвену справу са десет отвора за прсте обе руке у коју се постављао лични
картон зван “ficha”. Први европљанин који је схватио практичну важност отиска био је
Вилијам Хершел.. Сер Вилијам Џејмс Хершел иницирао је 1858. године у Индији увођење
давања отисака прстију помоћу којих би се осигурала исправност уговора, сакупљао је
отиске прстију затвореника, уведена је обавеза да пензионери остављају свој отисак у базу
како после њихове смрти рођаци не би бесправно наставили да узимају пензију од државе.
Проширујући знања Галтона 1901. Едвард Хенри19, ствара Хенријев класификацијски метод
узимања отисака за идентификацију криминалаца који се користио у Енглеској. Скотланд
Јард је 1900. Галтон-Хенријев метод класификације отисака прстију адаптирао. Едмонд
Локард20 је 1918. предложио 12 идентичних тачака на отиску прста као доваљан услов за
успешну идентификацију. Он је дефинисао принцип форензичке науке који гласи: „Сваки
контакт оставља траг“. FBI 1924. организује сопствене методе. Године 1965. уведен је AFIS
систем са базом података од 810000 отисака прстију. Године 1991.почиње практична
примена рачунара у области препознавања отисака прстију. Године 2000. FBI уводи IAFIS21,
систем базиран на рачунарима, 47 милиона отисака прстију у бази података, са око 55000
претраживања дневно.

С лева у десно: Француска, Отисак руке из пећине Pech Мерле, око 35.000. п. н. е. ; Санта Круз, Аргентина : Отисци руку из пећине код
града Перито Морено, , око 14.000. п. н. е.; Дактилоном ; Кина, 782.година, отисак прста на признаници о зајму

19
Едвард Хенри (Sir Edward Henry 1850 - 1931) је био шеф Метрополитан полиције у Лондону .
20
Др Едмонд Локард (Edmond Locard 1877 - 1966) је био пионир форензичких наука. Познат је као Шерлок
Холм у Француској. Он је формулисао основни принцип форензичке науке: "Сваки контакт оставља траг". Ово
је постало познато каопринцип размене Локарда.
21
Види : Савремена дактилоскопија IAFIS (Automatic Fingerprint Recognition System), стр. 85
 27

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА ОРГАЗМИЧКЕ ПОТЕНЦИЈЕ

Визуализација оргазмичке потенције је назив за утисак који се стиче посматрањем Рајхових

кривуља22 тока оргазмичке потенције којима се у књизи „Функција оргазма“ 23, према Рајху,
побољшава прегледност разних врста оргазмичке потенције.
Са својим интересом за свет маште, Вилхелм Рајх 24 је успоставио нови појам за космичку
енергију: „Оргон ", што потиче од „оргазма " и „организма" , а што су други називали Богом.
У истраживањима енергије Оргона тврдио је да ова енергија испуњава атмосферу и сва жива
бића25. Оргон акумулатор26 је уређај за производњу Оргон енергије унутар којег су седели
Рајхови пацијенти (у новинским причама Оргон - акумулатор се представља као секс-
кутија за лечење рака). Неуроза је укорењена у физичким, сексуалним27 и социо-
22
Рајхове кривуље оргастичке потенције могу бити аналог кривуљама стваралачког чина и стваралачког
узбуђења.
23
Својом књигом „Функција оргазма“ Рајх отвара простор за расправе о више тема: теоријска разматрања
оргазма, функције, спољашњи и унутрашњи узроци и последице, сметње у гениталном животу људи, смислу
збиље и културе са становишта сексуалности.
24
Вилхелм Рајх (Wilhelm Reich 24. март 1897 – 3. новембар 1957.) је био аустријски психоаналитичар, члан
друге генерације психоаналитичара после Сигмунда Фројда. Аутор је утицајних књига и есеја: „Функција
оргазма“(1927.) „Анализа карактера“ (1933), „Масовна психологија фашизма“ (1933.) „Сексуална револуција“
(1936.) „Его и механизми одбране „(1936). Зачетник је идеје о говору тела. „Мишићни оклоп“ као идеја о
изражавању личности кроз покрете тела , у виду новине послужила је за успостављање телесне психотерапије.
Мада је био лекар, Рајх чак и у својим космолошким спекулацијама које су отписиване као неодговорно
застрањивање једног поремећеног ума никада није искључио социјалну позадину.Сматрао је да треба
спречавати узроке а не симптоме неурозе, зато је посећивао пацијенте у њиховим кућама да види како су
живели, на улицама је у виду покретне клинике промовисао адолесцентску сексуалност, употребу
контрацепције, абортус и развод што је била провокативна порука у католичкој Аустрији. Његова дела су
утицала на генерације интелектуалаца. Током 1968. студентских побуна у Паризу и Берлину, његово име је
исписивано на зидовима, а копијама „масовне психологије фашизма“ гађана је полиција.
Богати и дивергантни токови рецепције Рајхове мисли, у социологији и психологији насупрот биологији и
оргономији, одликују се способношћу теоријског преживљавања упркос томе што је то мисао која увек
изнова хвата прикључке за хетерогене наставке, (без присиле раздвајања психолога од биолога). Све фазе
Рајховог интелектуалног деловања, биле су подвргнуте логици двоструког и обостраног искључења,
психоаналитичар и марксиста (из раног бечког и берлинског периода) и оргоном и космолог (из касног
скандинавског и америчког периода).
25
Рајхов живот је послужио као инспирација уметницима: Култни југословенски филм из 1971. „Мистерије
организма“ Душана Макавејева;Cloudbusting , песма британске певачице Кејт Буш (Kate Bush) и истоимени
видео-спот у коме Рајха глуми Доналд Сатерленд Donald Sutherland .
26
Са изградњом оргон акумулатора Рајх је почео године 1940. У новинским причама Оргон- акумулатор се
представља као секс- кутија за лечење рака . Рајх је проглашен преварантом и судским налогом је забрањена
међудржавна испорука Оргон акумулатора. Оптужен за непоштовање 1956. због кршења судске забране , Рајх
је осуђен на две године затвора , а у јуну и августу те године преко шест тона његових публикација спаљено је
по налогу суда, што је један од најзначајнијих примера цензуре у историја Сједињених Држава .
27
Фројдово учење о маштању неуротичног човека допушта појаву уобичајеног споја неурозе и импотенције као
нечега што се само по себи разуме.Интерес за свет маште који је неуротичан човек створио умањује функцију
реалности, способност еротског и социјалног деловања. Свет маште је створен и запоседнут, и то са трајним
интересом, јер реалан свет није могао задовољити прохтеве принципа угоде, и јер су извесни еротски и
егоистични прохтеви наишли на непремостиве препреке социјалних и културних норми, које нису могле бити
нити савладане нити прихваћене.
 28

економским условима, а посебно у недостатку тога што је он називао "оргазмичка

потенција". Оргазмичка потенција је најважнији критеријум за психофизичко здравље.

ТОК ОРГАЗМИЧКЕ ПОТЕНЦИЈЕ

Ток оргазма са вољеном особом
Ток оргазма са вољеном особом: стање неузбуђености,
продужена предугода, имисија, врхунац, остатак психичког
узбуђења. Tрајањe од имисије израчунато отприлике пола
минута.

Превремени оргазам
Превремени оргазам (у поређењу са са претходном
кривуљом): стање превелике узбуђености, продужена
предугода, мисија и низак врхунац, накнадна јака неугода.

Цепање оргазма
Цепање оргазма: запречавање, неугода. Кривуља
представља уложену енергију ради повећања узбуђења и
предочава посртање коначне угоде.

Сексуално узбуђење код нимфоманије

Сексуално узбуђење код нимфоманије: поновљено
повећање напетости и изостајање разрешења. Узбуђење је
од самог почетка више него ли код оргастички потентних
људи.

Фазе полног чина са оргастичком

потенцијом код оба пола
Развој полног чина са оргастичком потенцијом код оба
пола: предугода, хотимично овладавање порастом
надражаја и још нешкодљивог продужења, нехотимичне
контракције мишића и аутоматски пораст надражаја,
изненадан и стрм успон ка врхунцу, оргазам, стрмо
смањење узбуђености изнемоглост, трајање 5-20 минута.,
Развој узбуђења код онаније
Развој узбуђења код онаније: стање неузбуђености,
нехотимичан прекид маштања, хотимично поновно
успостављање маштања и узбуђења, врхунац, смањење
узбуђења. Узбуђење би се појављивало
уколико би пацијент маштао коме данас „посветити“

онанију нешто као „миса коју је он за некога морао

одслужити“, а нестајало би ако би се сетио баналних
ствари из свакодневнице.Ток узбуђења : што је јаче
узбуђење то је већи страх да ће се експлодирати.
 29

Ток узбуђења код онаније

Бета, Из циклуса“Сузно језерце“, детаљи кривуља

 30

Бета Из циклуса „кругови“,

линије од латица шишарки које се ни на један други начин не мосу повући

ОДНОС СЛИКАРСТВА И НАУКЕ ПРЕМА КРЕТАЊУ

И ЊЕГОВО ПРИКАЗИВАЊЕ

Сагледавање живота са стајалишта уметности поклапа са становиштем науке да је кретање

основна одлика живота.

СПОЉАШЊЕ КРЕТАЊЕ
Спољашње кретање је прво. Може се визуализовати и осећај за то је присутан код свих
људи. Изједначава простор и тело. Довољно добро описује особине простора унутар граница
непосредног искуства: метричког простора, оног који у просеку највише одговара нашем
поимању простора, тродимензионалног простора. Прво или непосредно одређење природе,
проста форма непосредне спољашности оног што се само по себи простире. Није довољна за
 31

спознају саме природе. Изоловано, може да гуши, изазива збуњеност и нелагодно

осећање.Ова мера је сразмерно пропорционална и ограничена нормалним функционалним
способностима ока у односу на релативан простор и хронолошко време током којег се
одвијају просторна догађања.

УНУТРАШЊЕ КРЕТАЊЕ
Унутрашње кретање је умно, од духовне супстанце је. Простор и тело је могуће изједначити,
али простирање је одвојено од мишљења. Може се визуализовати . Ментална мерна јединица
је сразмерно пропоционална „функционалним способностима“ умног обликовања. Више од
чулног гледања, способност замишљања помера видљивост ка неограниченом. Душевна
чињеница у човековој унутрашњости, различито присутна од човека до човека. Свест о
бесконачном и смисао за вечне загонетке . Чињеница људске свести о бесконачном
препуштена је побожном осећају, лепим уметностима, слободној контемплацији, па чак и
егзатном истраживању као што су космологија, астрономија и теоријска физика, уз сасвим
религиозну преданост тајни стварања.

СИМБОЛИКА И СИМПТОМАТОЛОГИЈА ПОКРЕТА ФИГУРЕ

У уметности покрет фигуре је у служби симбола: друштвених, политичких , захтева моде
тога периода или потребе за чистом ликовношћу. У науци28 такви покрети тела су симптом,
бележе се код појаве кататоније29 .

Елизабет Сидал „Офелија“ John Everett Millais Кататонија „Психички јастук“

28
Природни (као и нефизиолошки) покрети тела су објашњени у науаци. Анатомија човека описује врсте
зглобова у којима се изводе појединачни покрети и мишиће који омогоћавају извођење одређене врсте
покрета у датом зглобу. Кинезиологија проучава утицај покрета једног дела тела на подстицање покрета
другог израженог у виду кинетичког ланца. Психологија доводи у везу покрете тела са психом.
29
Реч кататонија изворно означава психомоторну напетост (catatein-затезати).
 32

Кататонија представља доминантне поремећаје30 психомоторике у виду смањења или

повећања телесних феномена: стање крајње моторне закочености без реакција на спољашње
дражи; пасивно стање потпуног недостатка виталних порива; активно кочење и ометање
моторних активности које се могу прекинути наглим поступцима у виду помаме услед
заповедних халуцинација; отпор према властитим или туђим намерама који се смењује са
аутоматском крајњом покорношћу према молбама и наредбама без обзира од кога долазе;
тело или поједини делови тела доведени у неприродан , бизаран положај, положај у којем се
задржава дуго и привидно без умора (напр. феномен „психичког јастука“) , ређе и са
смртним исходом услед исцрпљености; покушавањем са стране да се екстремитети врате у
природан положај наилази се на отпор мишића подсећајући на савијање воска (воштана
савитљивост); немир испољен бесциљном бујицом стереотипних покрета у виду цупкања
ногама, прстима руку, трзање главе; манирирани покрети који се изводе на театралан,
вештачки начин до потпуне бизарности; имитација покрета који се виде у својој околини.
Док је у науци такав покрет симптом, у уметности је симбол : статусни симбол, симбол
моћи, идеал. Током двовековне академске традиције, базираној на студијама класика грчке,
римске и уметности ренесансе, то се заснивало на канонима . У Старом Египту религија
диктира монументалност, униформност, фронталност и укоченост. Портретне статуе и бисте
имале су смирен став и код седеће и код стојеће фигуре, са избаченаом ногом која не
показује кретање, већ повећава статичност, уздржаност, укоченост, репрезентативност,
монументалност са наглашеном осом симетрије, ни у каквој акцији која би била тренутна јер
је скулптура замишљена да траје кроз вечност, уз познавање анатомије и пропорција тела; у
архајско доба руке су приљубљене уз тело, изразито укочено; идеализован покрет хеленизма
је јако наглашен, тражи се општи идеалан људски лик; у римској уметности акцент је на
приказивању појединачног и карактеристичног, а карактеризација иде од првобитног
шематизма до потпуне натурализације; ренесансна драматизација, експресивност у
представљању емоција... интересовање за кретање се завршава са бележењем непокретних
„снимака“. То нису записи континуираног кретања и мењања него представљају тек могуће
прекиде кретања у тачки (у којој више нема кретања), тако да се у том случају кретање
подудара са непокретним. Да Винчи покрет посматра истраживачки: „један исти став
показаће се различито до бесконачности, јер се може сагледати са бесконачно места“.
Мејбриџ снима студије покрета и разрађује Да Винчијева запажања савременом

30
Кататони поремећаји су били инспиративно полазиште за уметнике (Едгар Алан По, француски симболисти,
енглески пре-рафаелити). Елизабет Елеонора Сидал (Elizabeth Eleanor Siddal 1829 - 1862) је била напознатији
модел који је поседово кататоне особине: повијен врат, склупчаност тела, млитавост. Позирала је енглеском
Братству прерафалиста , Walter Deverell, William Holman Hunt, Dante Gabriel Rosseti’s , John Everett Millais
(1852 слика Офелија).
 33

технологијом са више фото апарата. Футуристи апстрахују кретање, а Маљевич екстрахује

чист осећај кретања.

РЕАЛИСТИЧНО КРЕТАЊЕ
Приказ реалистичног кретања је постигнут појавом филма и филмске камере. Претеча
данашњег филма је Мејбриџова техника приказивања кретања. Мејбриџ 31 је током
биомеханичких истраживања кретања људи (боксовање, спуштање низ степенице, гегање
мале деце) и животиња (коњ у покрету 32) развио сопствену технику фотографисања да би се
боље ухватило кретање. Мејбриџова техника33 укључивала је коришћење вишеструких
фотоапарата34, хемијске формуле за развијање фотографија и електрични окидач који је
направио електроинжињер. Мејбриџ је изумео и зоопраксископ, уређај за пројектовање
слике тако да се види реалистично кретање.

С лева у десно: Мејбриџ: Коњ у покрету; След Мејбриџових фотографија; Дишан:акт који силази низ степенице

РАСПЛИЊАВАЊЕ ОБЛИКА
Расплињавање облика у сликарству започиње са кубистичком идејом о деконструкцији
облика као и идејом о динамици и кретању у футуризму. Почетак ове епохе обележен је
1912.године појавом Дишанове35 слике „Акт који силази низ степенице“. На овој слици је
постигнут ритмички осећај кретања помоћу апстрактних линија којима је приказана људска

31
Едвард Мејбриџ (Eadweard Muybridge, 1830-1904.) је фотограф пореклом из Британије
32
Године 1878. Мејбриџ је фотографисао коња у трку користећи низ од педесет фороапарата. Апарати су
распоређени на стази упоредној с кретањем коња, а сваки би апарат активирала натегнута жица коју би повукла
коњска копита.Тај низ фотографија зове се „Коњ у покрету“ (The Horse in Motion) и показује да су у једном
тренутку сва копита у ваздуху, али не као што су приказивали тадашњи сликари у моменту највећег размака већ
у часу када су сва копита подвучена испод коња, кад кретање прелази из „повлачења“ предњим ногама на
„гурање“ задњим.
33
Начела Мејбриџове фотографије утицала су на стварање филмске технике успореног кретања у филму Џона
Гејта (John Gaeta) у филму „Матрикс“ , на патентирање филмске камере Томаса Едисона (Thomas Edison) , на
сликање „Акта који силати низ степенице, број 2“ Марсела Дишана (Marcel Duchamp). Данашњи аниматори и
уметници користе Мејбриџов рад у својим делима: 1993. Спот за песму Lemon рок групе U-2 као омаж
Мејбриџовим техникама, 2004.спот групе за електронску музику The Crystal Method за песму Born Too Slow
(рођен преспор).
34
Слично постављени синхронизовани фотоапарати данас се користе за фотографисање специјалних ефеката ,
али са супротним циљем: мењати угао снимања док сцена остаје непомична.
35
Марсел Дишан (Henri-Robert-Marcel Duchamp; 1887-1968.)
 34

фигура у покрету без јасно диференцираних облика акта. Женска фигура је расчлањена на
двадесетак различитих статичних положаја током силажења низ степенице те се има утисак
одређеног стања кретања у коме има реда и предвидљивости, ритмичког напредовања
фигуре ,односно поетичне жене-машине, у простору. Употреба боје на слици је сведена на
минимум36. Дишан је за ову слику рекао да је желео да створи статичну слику кретања.

АПСТРАХОВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ КРЕТАЊА

Апстраховање енергије кретања је начин приказивања кретања на слици подстакнут
наглим напретком индустрије. Уметници футуризма су свој ликовни израз формулисали на
бази модерних машина, на брзини и жестини савременог живота, као и на психолошком
утицају овога феномена на људски менталитет и активност. Настојали су да прикажу лепоту
модерних машина помоћу снопова линија и равни које на сликарској површини стварају
ефекат динамичног кретања и напетости. Представљање брзог кретања у ликовној форми је
њихова основна преокупација, добити слику у покрету, представити на слици покрет и кроз
ове тежње се долазило до апстракције. Умберто Боћони је исти мотив приказивао у суседним
тачкама времена сугеришући њихово кретање у простору, покрет и брзину (циклус
„Душевна стања“ 1911-1912, „Динамизам ногометаша“1913). Ђино Северини слика
композиције са темама ритмичког покрета у калеидоскопском шаренилу. Ђакомо Бала 1912.
слика „Динамичност пса на поводцу“,"Исконска динамичност "37. Уметници футуризма су
дали енергију покрета статичној геометрији кубизма.

С лева у десно: Бочони Човек који хода; Северини Балерина; Маљевич Супрематистички композициони елементи

ПЛАСТИЧНИ ОСЕЋАЈ КРЕТАЊА

Пластични осећај кретања је назив за пронађену форму кретања непредметног света насталог
из чистог осећаја кретања. Супрематизам38 подразумева превласт чистог осећаја у ликовној
уметности, преношење у простор пластичног осећаја приказаног на површини слике,
36
Види : Плаво кретање, стр.43 и Боја даха стр.44
37
„Исконска динамичност описује и изражајно провокативни дизајн Toyota Furia концепта представљеног на
ауто сајму у Детроиту.
38
Супрематизам (лат. suprematum ) надмоћ, превласт
 35

односно проналажење форме чистог осећаја. Прва супрематистичка форма на сликама

Маљевича настала је из квадрата, основног супрематистичког елемента. Кретањем
супрематистичког квадрата настаје нови двоплошни елемент, издужен супрематистички
квадрат којим се постиже визуализација чистог осећаја кретања, осећај лета, осећај металних
звукова, осећај струје, осећај замирања звука, осећај магнетског привлачења, осећај кретања
и отпора, осећај мистичног вала из свемира, осећај непредметности, комбинован осећај.
Кориштење предметног у уметности не искључује његову уметничку вредност.
Супрематисти одбацују идеје, појмове, претставе како би се посветили чистом осећају.
Појаве предметне природе су по себи безначајне јер је битан осећај као такав, посве неовисан
о околини у којој је изазван. „ Зар је боца млека симбол млека?“ 39.
У супрематизму црни квадрат је новопронађена форма чистог осећаја, а бело је ништа.

Лево: Контрастирујући супрематистички елементи, 1913. Десно:Осећај непредметности, 1919.

ОГЛЕД О ИМАГИНАЦИЈИ КРЕТАЊА

Оглед о имагинацији кретања је део наслова књиге Гастона Башлара 40 чији је пун назив
„Ваздух и снови - оглед о имагинацији кретања“. Башларов оглед о имагинацији кретања, са
наглашеном имагинативном улогом језика, представља „вербалну визуализацију кретања“ .

ИМАГИНАЦИЈА И ПОКРЕТЉИВОСТ
Према Башлару, највећа, најживља, најживотнија покретљивост је имагинација. Имагинација
подразумева унутрашње кретање, одређени тип духовне покретљивости којом се занемарују
већ успостављене слике , оне слике које мирују. Кретање које пружа вид, спољашње

39
Маљевич: Непредметни свет, (1927) стр.66

40
Гастон Башлар (Gaston Bachelard 1884-1962.) је француски физичар и хемичар, филозоф- епистемолог и
теоретичар поетске маште..Успео је да растрзаност модерног човека између његове непроменљиве исконске
природе и императива нове рационалности и ефикасности изгради у мудрост, услов разумне среће. Башлар
указује на благодети самоће. Предлаже нам да помоћу читања и помоћу поетикоанализе реконструишемо у
себи биће ослободилачких самоћа. Самоћа је пуноћа, а машта је наше биће. Башлар је показао да је структура
савременог научног духа и праксе, карактерисана све строжом апстракцијом и математизацијом, негација свега
спонтаног, непосредног и „природног“. Касније је увидео да научна космологија не може угушити спонтану
космологију, да су функција поезије и науке несводљиве , да су обе неопходне, и да се међусобно допуњују у
виду хармоније.
 36

кретање, није динамизовано41. Визуелни мобилизам остаје искључиво кинематички 42.

Кретање праћено искључиво видом не доживљава се интегрално, изнутра. Потребно је
напустити оно што се види ради онога што се замишља, а имагинација је та која у улози
завођења, наводи да се напусти уобичајени ток ствари. Башлар наводи да Раул Ибак сматра
да се морамо уверити да предмет може да мења наизменично смисао и изглед у зависности
од тога да ли га поетски пламен само дотиче, да ли га уништава или га поштеђује .
Имагинација је суштински отворена, неухватљива. У људској психи, она је право искуство
отворености, новине (према Блејку, имагинација није стање она је само људско постојање).

НАВИКА
Навика је најпрецизнија антитеза стваралачкој имагинацији. Уобичајена, научена и
надзирана слика кочи и зауставља имагинативну моћ. Сведена на облик, слика постаје само
поетски појам. Са другим сликама она се удружује само споља. Прави континуитет слици
могу дати једино материјална и динамичка имагинација .

УДУБЉЕНО ПОСМАТРАЊЕ
Удубљено посматрање је начин посматрања којим се омогућава спајање слика у
континуитету. Динамичне слике се откривају као прва психичка вредност, а у свом
континуитету слике се не могу спајати видом и рационализацијом. Рађање воље за
удубљеним посматрањем одмах постаје воља за подстицањем кретања посматраног
предмета. Свако дубоко посматрање је неминовно и природно, према Башлару: „једна химна
са улогом превазилажења стварног“. Удубљено посматрање је услов за стваралаштво,
41
Динамика као грана механике односнофизике проучава узроке кретања тела. Кинематика разматра кретање
само кроз основне кинематичке величине —положај, брзину, убрзање и њихове међусобне односе. Динамика
разматра однос тих величина са физичким узроцима кретања , основним динамичким величинама:масом и
силом. Основне везе између кинематичких и динамичких величина су датеЊутновим законима. Други Њутнов
акон даје везу између између масе, убрзања и силе. Динамика се условно може поделити настатику, која
проучава услове под којима су тела под утицајем сила у стању међусобног мировања, и кинетику која проучава
тела која су под утицајем сила у стању међусобног кретања. Њутновска механика, анализира величине као што
су сила, импулс, енергија итд. искључиво у физичком, тродимензионалном простору. Насупрот њој, аналитичка
механика проблеме разматра уапстрактним, генерализованим математичким просторима. У њутновској
механици концепт силе је фундаменталан, а у аналитичкој то је концепт енергије (збир кинетичке и
потенцијалне енергије). Због математичке апстрактности, методи аналитичке механике су корисни у
проучавању разноврсних сложених појава које карактерише промена увремену, па често налазе примену и у
другим наукама ван физике. , (биологији, психоллингвистици).
42
Кинематика проучава кретања механичких објеката, не узимајући у обзир њихову материјалност, као ни
узроке који условљавају та кретања.Проучава геометријска својства кретања посматраног објекта, не узимајући
у обзир његову тежину, структуру, као ни силе које су узрок тог кретања. Због тога се кинематика назива и
геометрија кретања. Модел тела које се проучава у кинематици је круто тело и представља тело које не мења
облик и запремину (не деформише се) при дејству других тела на њега.
Кинематика је увод у динамику која у својим разматрањима узима у обзир и масе посматраних објаката, као и
силе које изазивају њихово кретање. Кинематика представља основу за конструисање механизама и машина и
незаобилазна је при пројектовању сваке покретне конструкције. Положај посматраног објекта у простору у
односу на основно тело одређује се одговарајућим величинама. Изрази помоћу којих се одређују положаји
објекта у сваком тренутку у односу на основно тело називају се закони кретања посматраног објекта.
 37

стваралачка моћ, доживљено кретање ствара визију. (Онај ко види далеко има јасан поглед,
лице му се зари, чело разведрава).

ГРАДАЦИЈА ИМАГИНАЦИЈЕ
Градација имагинације је појам којим Башлар обухвата све нивое кретања током
преображавања слика. Башлар наглашава да имагинација није, како се уобичајено мисли,
способност обликовања слика. Имагинација је способност изобличавања слика којом се
преко ослобађања од првих слика (слика које нам пружа опажање) оне мењају све до
постизања неочекиваних спојева.
Способност обликовања слика значи само уобичајено памћење, опажање, сећање на оно што
смо опазили, устаљеност у неком коначном облику, постојана и довршена слика, а
имагинација се не затвара ни у једну слику. Уз помоћ имагинације, присутна слика наводи да
се мисли на одсутну слику, мноштво искривљених слика, распрскавање слика и ослобађање
од стварности, суштинска потреба за новином, стремљење ка новим сликама, покретљивим
сликама.

ХОДОГРАФ
Ходограф је „производ“ Башларове психологије имагинације кретања и представља сажети

приказ покретљивости слика43. Опис облика је лакши од описа кретања које је важније.
Проучавање одређене слике се мора допуњавати испитивањем њене покретљивости, њене
живости. Покретљивост слике није неодредива. Свака слика се може приказати правим
ходографом.
Упркос мноштву облика и кретања, апстраховање у које се упуштају материјална и
динамичка имагинација омогућава да се живи у одабраној материји и следи одабрано
кретање. У одабраном креатању не сме бити преобиља разноврсних лепота јер у тренутку
зачуђености, апстрахује се читав свет зарад једног потеза, једног кретања које пева.

43
Башларове студије о динамичкој имагинацији помажу покретању , оживљавању интимне слике која се крије у
речима (на примерима поезије Шелија, Блејка, Ничеа) .
 38

Бета, из циклуса Кругови, линија од шишарки која се ни на један други начин не може повући

Динамично сањарење није неодређено каквим се на први поглед може доживети. У виду
имагинарног путовања, у динамичном јединству постоје прави закони узастопних слика,
прави животни смер више елемената: вертикални правац и уздизање, ведрина, лакоћа,
светлост, енергија. Слике постављене у низ добијају у добро одабраном поретку живост која
омогућава да се утврди кретање имагинације. Кретање није само метафора, већ нешто што се
стварно осећа у нама као лакоћа замишљања додатних слика, жеља за наставком. Формална
имагинација објашњава преображај облика, динамична имагинација објашњава кретање у
свом континуитету и материјална имагинација објашњава материју кретања.

РЕАЛИЗАМ НЕСТВАРНОГ
Реализам нестварног је појам којим Башлар указује на важну улогу нестварног за разумевање
фигура кроз њихово преображење. Правилно отварање је функција имагинације која
омогућава правилно везивање стварног за нестварно. Башлар сматра да је биће којем
недостаје функција нестварног неуротично исто онолико колико и биће којем недостаје
функција стварног. Поремећај функције нестварног одражава се на функцију стварног. Опис
стварног (као преливање боја на латицама током цветања), или опис настајања стварног је
почетак за динамику слика. Права покретљивост наставља се се путем имагинације као
замишљена покретљивост. Континуирана путања од стварног води ка имагинарном кроз
споро изобличавање.
 39

Бета „Лице сна“, оловка на платну, 200х170цм

Имагинарна путање имају правилан имагинативни живот иако су слике тих путања
непостојане слике, неухватљиве, несталне, неповезане. Ове неповезаности изгледају тако
одређено да могу послужити као шема повезаности успостављена помоћу покретљивости.
Начин на који се удаљавамо од стварности јасно означава нашу интимну стварност. Ова
правилност долази отуда што нас у имагинарно истраживање одводе основне материје,
замишљени елементи који имају идеалистичке законе, поуздане исто онолико колико су то и
експериментални закони.

МАТЕРИЈАЛНА ИМАГИНАЦИЈА
Материјална имагинација је појам којим Башлар означава потребу заводљиве имагинације
форми да се материја промишља, да се материја сањари или да се живи у материји .
Материјална имагинација је усвојила четири основна елемента који доприносе динамичној
имагинацији јер ни један од њих није замишљен као непокретан: земља, ватра, ваздух и
вода. У стварању посебне слике могу учествовати и више елемената. Башларови радови су
посвећени „психоанализи материје“ и поетици „материјалне маште“. Башлар наводи (стр. 70)
да се може разумети зашто је Жоакен Гаске написао: „ Да ли је кретање молитва материје,
 40

заправо једини језик којим говори бог? Кретање! Њиме се изражава у огољеном поретку
љубав према бићима, жеља за стварима. Његово савршенство сједињује, прожима све, оно
спаја небо и земљу са облацима, децу са птицама“.

ХОРМОНИ ИМАГИНАЦИЈЕ
Хормони имагинације је појам којим Башлар указује на допринос четири елемента (вода,
ватра, земља, ваздух) динамичној имагинацији . Они покрећу групе слика, помажу да се
интимно усвоји, омогућавају синтезе које имагинарном дају правилна својства.
Најочигледније и најправилније у својим нивоима кретања сматра се кретање ваздуха.
Ваздух има предност у погледу динамичке имагинације јер је ваздух најсиромашнија
материја, па је зато за ваздух кретање важније од супстанце. Супстанца постоји само ако
постоји кретање. Захваљујући ваздуху сва кретања постају могућа. Чистота ваздуха је
истински стваралачка, имагинарни ваздух је хормон који помаже да растемо психички, што
се може претворити у сањано кретање.

ДИМЕНЗИЈЕ ВАЗДУХА
Ваздух је пример за бескрајну димензију. Пронађено 44 сагласје између тродимензионалног
простора и оног интимног простора45 Башлар наводи да је Жое Буске назвао „простор без
иједне димензије“. Димензије ваздуха се бришу и досежу недимензионалност која оставља
утисак апсолутне интимне сублимације46. На значају добијају: енергија настајања, савети из
мењања, интуиција мењања и протицања, поуке из супстанцијалне покретљивости, поуке из
уздизања, пењања, смер успона, вертикални правац. Вертикалност је начело реда, закон
везивања. Уздизање је основна одлика ваздушне имагинације, одлика храбрости, увећања,
удружене вредности висина, светлости и мира. Кроз динамику уздизања мисао и
имагинација се спајају. Биће које се препусти доминантама ваздушне имагинације добија
подстицаје: „На стопалима су ми четири крила морске ласте, по два на сваком чланку, плава
и зелена, што над сланим морем цртају вијугаве летове“47.

44
Башлар наводи да Раул Ибак у Вежбању чистоте проналази сагласје између тродимензионалног простора и
оног интимног простора.
45
Тродимензионални простор одговара кинематичком кретању,а интимни простор динамичком кретању.
46
Сублимација је прелазак супстанце из чврстог у гасовито агрегатно стање без течног међустања. Сублимација
је (у физици) један од фазних прелаза . Ова особинасе примењује у хемији за пречишћавањесупстанци.
Сублимација у психијатрији, види стр. ; види: Третирања отиска паром стр.101
47
Д`Анунцио, Ундуина
 41

Бета „Осмо велико сузно језерце“ комбинована техника, 170х100цм

Ваздушна динамична имагинација удружује најразличитија бића стављајући их у исти

покрет. Покрет се може завршити у виду потпуног растакања као код облака са којим се
прихвата истовремено и материјална слика разливања и динамична слика уздизања.
Имагинација уздизања, висине, дубине, спуштања, суштинско је и природно обележје.
Живот душе, танане и уздржане емоције, надања, страховања везана за будућност имају
вертикалну одређеност. Динамичне слике висине не могу се образовати на облицима, њихова
снага је у покретљивости одушевљења и тескобе, моралних вредновања. Све је пут, а сваки
пут позива на ваздушно пењање.
Конкретни позитивни примери за ваздушну имагинацију су: сан о летењу (који оставља
дубоке трагове на мисао у будном стању); поетика крила као омиљена слика ваздушне
имагинације; облаци као пример савршеног континуитета изобличавања, маглина. Примери
психолошког пада у негативном виду везују се за земљу и воду: имагинарни пад, пад у
дубоке поноре, у провалије.

САН О ЛЕТЕЊУ
Сан о летењу поседује карактер48 који према Башлару захтева страствено, естетизујуће
рационално (материјалистичко) и објективно тумачење.
ЉУПКОСТИ СНА О ЛЕТЕЊУ
48
У класичној психоанализи снова, сан о летењу је протумачен као симбол несвесног и усваја се у виду појма
односно средства за психоаналитичка истраживања, без потребе за његовим испитивањем у зависности од
његовог контекста или подврсте. Сан о летењу је један од најјаснијих и најобичнијих појмова који симболише
(срамне) чулне жеље.
 42

Љупкости сна о летењу су љупкости слика којима се може описати део карактера сна о
летењу. У њиховој суштинској једноличности, Башлар слике летења сматра љупким. У
њиховој љупкости препознаје естетику љубави која се не може завршити визуелним описом.
Љупка путања се мора прећи симпатичким и унутрашњим кретањем јер према Башлару:
„ свака љупка линија упућује на неку врсту линеарног хипнотизма: она нашим сањарењима
управља дајући му континуитет линије.“ Љупка линија сањару улива љупку снагу, јер сањар
постаје љупкост у покрету, залиха љупкости, моћ узлета. Уведени појмови: љупка путања,
љупка снага, љупкост у покрету, залиха љупкости, наводе на питање „с ким, за кога, против
кога си љубак“. Око ове теме гомилају се љубав и њене слике.

ИСТИНСКА КРИЛА
Истинска крила могу бити само мека и љупка мисао, односно меко и љупко кретање, благо,
распршено, далеко, психичко уздизање које слици даје јединство. Крила су смисао а не
форма. Сан о летењу се са лакоћом рационализује 49, садржи логичке и објективне
конструкције слика јер се у души сањара ствара свест о човеку који лети, али сан о летењу
не може да се развија на статичним облицима већ на њиховом изобличавању 50 . Динамично
начело изобличавања омогућава да се доживи замишљено кретање као део дуге динамичне
прошлости нашега бића, а материјална имагинација да се осети и његов интиман карактер.
Закони материјалне и динамичне имагинације , закони материје и психичког настајања
откривају своју надмоћ над законима облика.

Маљевич, Композиција супрематистичких елемената (Осећај лета) 1914-15

Летење се не одвија помоћу слике крила и перја (слике крила су непокретне и непотребне).
Динамични траг у виду динамичног дара обележава биће постојаније , проучава континуитет
сна, путовање по себи самом. Прави елемент правог кретања је утисак истинске
49
Психолози основну слику лета контаминирају појмом птице. Замишљати ваздушне утваре за психологе је
обично бунцање.
50
Види: Пластични осећај кретања, стр. 34
 43

супстанцијалне лакоће, траг нагонске лакоће у ваздушној слободи. Једина рационализација

кретања помоћу слике крила која може бити у сагласности са динамичким искуством јесу
крилца на петама (крила ноћног путника Меркура).

ВАЗДУШНИ ДУХОВИ
Ваздушни духови су појам којим Башлар објашњава образовање слика чистотом ваздуха .
Ваздушне духове ствара материјална имагинација чистоте ваздуха из унутрашње нужности,
насупрот рационализацији. „За динамичну имагинацију прво биће које лети је сам сањар.
Ако га неко у сну прати то је облак или сенка, обавијајући ваздушни облик, срећан што је
нејасан, што живи на граници видљивог и невидљивог.“ (стр. 89) Духови сна на светлости
дана нестају, али поезија је ту да их нађе као сећање на оностраност. Душа која не заборавља
ствара духа који лети. У динамичком поретку нестаје једно по једно индивидуално својство
ствари и може да се претвари у светлосну утвару.

ЛЕТ- ПАД - ЛЕТ

Лет-пад-лет или преображај пада у лет је појава која означава синтезу пада и уздизања.
Динамичка слика заснива се на динамичком утиску лакоће где облици могу бити успавани, а
опстаје срећа у стању у коме ништа нема тежину, материја у нама је природно лака, а
својства окупља узајамни губитак тежине. Због тога и бука лишћа које опада може бити
застрашујућа, а пад преобликован у лет. Изостанак функције олакшања као доминантне
тежње човека за растом и уздизањем, означава повратак ропству и ланцима. Уколико се
слике померају благо осигурава се да људски дух у тим сликама делује људски, примерено
физичким способностима човека. Постиже се хуманизација сила космоса, а човек се враћа
елементарним и дубоким силама уместо да живи наивни антропоморфизам.

ЖЕЉА ЗА БАЦАЊЕМ УВИС

Жеља за бацањем увис је жеља из које некад настају слике у којима се небо показује као
обрнути понор када је дубина горе. Биће се показује у судбини висине и судбини дубине као
пројекција динамичне имагинације ( а не производ вида). Динамичка имагинација може да
проживи двоструку судбину у спајању крајности. Пењање се одвија истовремено током
продубљивања, током двоструког сањарења: пењући се и падајући. Тежина је веза која треба
да спречи „бекство у небо“ јер што се више пењемо, то је отпор пењању слабији. Мала
неуравнотеженост и несклад могу да поремете стварност имагинативног бића, доводи до
расплињавања јер тада мислимо.
 44

Бета „Пето велико сузно језерце“, окренуто било у ком правцу

НАСТАЈУЋА СВЕТЛОСТ
Настајућа светлост је Башларов појам за светлост која се организује у поретку динамичне
имагинације. У поретку динамичне имагинације светлост се појављује у улози велике
запремине, као бескрајна огромност округлих и покретних облика без ичег што боде или
сече. У динамичком поретку нестаје једно по једно индивидуално својство ствари
претварајући све у светлосну утвару. Ово глобално светло постепено обавија и раствара
предмете, обриси због ње губе јасне линије, а живописност уступа место сјају. Светлост
ослобађа сан од свих украса остварујући тако спокојно јединство и ведрину у свету
светлосног одмора као апсолутног места потврђивања. Тело светлости не долази од
спољашњег тела већ се рађа у средишту сањареће имагинације. Башлар наводи да се у
Шелијевој поезији светлост тумачи као космичка колевка. У светлости између сањара и
света постоји савршена сразмера, читава васиона јури кроз сањара. У обостраном сагласју,
лакоћа доноси светлост а светлост доноси лакоћу.

БОЈА ЛЕТА
Боја лета је сопствена боја коју лет мора имати у поретку имагинације. Имагинарна птица,
птица која лети у сновима и искреним песмама, према Башлару, не може бити разнобојна.
Најчешће је плава или црна, или се пење или се спушта. Тело птице је саздано од ваздуха
који га окружује , а њен живот се састоји од кретања које је односи.

ПЛАВО КРЕТАЊЕ
Плаво кретање је према Башлару срећно кретање које стварају чистота, светлост , небески
сјај, динамично плаветнило и краткотрајно плаветнило.

БОЈА ДАХА
Боја даха је истинска боја неба (за правог ваздушног сањара) према Башлару , док Мисе
презриво изјављује да је плава боја глупа. У непокретном небу могу се видети или течна
 45

материја или пак плаветнило које пече у виду огромног пламена, може се видети чврсто
плаветнило тврдог азура или се пак може учествовати у ваздушној природи плавога неба.
Једноставност плавог неба тражи да се материјализује, али свако материјализовање је
превише, превише тврдо, превише јарко, врело, блиставо, превише укочено, превише
постојано. Осећање неба се противи мешавинама и збивањима већ представља потпуно
стапање осећања и виђења. Истинска материјализација неба постиже се само његовом
дематеријализацијом. Небеско плаветнило се боји тако што оно има само боју даха. Оно је
ваздушасто само када се благо боји бојом која бледи. Поступак додатног скидања боје и
разређивања је поступак брисања, од једноличног преко избледелог до нестварног, до
самоће у којој се материја раствара и губи. Једнообразно плаво небо може бити толико
јединствено да у својој јединствености раствара све друге боје и представља синтезу ваздуха
и светлости.Емотивно губљење боје је бескрајно и безоблично, нешто што живи лако, без
компликовања, без отпора, нешто чему не прети опасност од пада. Боја даха је боја у
запремини која не може бити затворена. Осећање плавог неба указује се као неограничена
моћ ширења.

ШИРЕЊЕ ДУШЕ
Ширење душе је појам којим Башлар објашњава имагинарно кретање подстакнуто
посматрањем уздизања звезда. Захваљујући динамичкој индукцији сазвежђа, душа излази из
свог земаљског затвора и узлеће ка чистијим областима.

ЗВЕЗДАНА ОКУПЉАЊА
Звездана окупљања су у својој динамичкој лепоти лака и краткотрајна изградња фигура
наших пројекција. Делују искључиво динамичким подстицајем, па се сањар посматрач
придружује кретању звезда које полако односи исто кретање.
Праћењем прогресивног кретања звезда осети се њихово заједничко кретање, а читаво небо
почиње да се окреће око тако покренутог сазвежђа. У динамизму имагинације сазвежђа,
читаво сазвежђе великих природних безимених облика доводи се у лежећи положај (што се
не чини са усамљеном звездом).
Имагинацији је потребно издужење, успорење. Имагинарни динамизам сазвежђа поучава
апсолутној спорости. Примећује се да су се звезде окренуле али никада се не види како се
оне окрећу. Звездано небо је наспорије од свих природних појава које се крећу. Ова спорост
даје утисак лакоће, благости и спокојства. Слике лакоће придружују се сликама озбиљности
 46

живота. Башлар наводи да Рене Бертело51 указује да се свечана спорост обредних кретања
приликом церемоније увек пореди са спорим кретањем звезда као драж непомичног
путовања. Сазвежђе је чиста слика спорог, мирног, небеског кретања, кретања без промена и
застоја, кретања које живи равномерно време. Сан и покретљивост живе у својој временској
слози, јер се и време одмара током сна (и током ноћи када је могуће гледати сазвежђа).
Сазвежђе је пре химна него слика. Химна без ритма, глас без снаге, кретање које је
превазишло своје циљеве и пронашло праву материју спорости.

Бета, из циклуса Ројеви , дигитална фотографија

РАВНОМЕРНО ВРЕМЕ
Равномерно време је појам за време које се живи у поретку имагинације. У поретку
имагинације нема прошлог времена. Сан и покретљивост живе у својој временској слози.
Време се одмара.

ОБЛИКОВАНИ ПОЛЕТ
Обликовани полет је израз којим се у динамичној имагинацији замењује израз издужени
облик. Укрштања формалне и динамичке имагинације омогућава се издуженим обликом који
стреми увис, ка светлости. Сама реч издужени облик је истрошена, а вратиће јој се снага
уколико се схвати као обликовани полет. Обликовани полет је израз којим се динамичној
имагинацији враћа улога творца облика.

РАДОСТ ПУНА ПАРЕ

51
Rene Berthelot , L`astrobiologie et la pensee de l`Asie, Revue de Metaphysique et de Morale 1933, стр. 39
 47

„Радост пуна паре која се не може обуздати“ или „јахати певајући ваздухом без обала“ су
Шелијеви стихови којима Башлар описује вертикално динамизован простор који се увећава
у сликама сна о лету. У психологији сна заступљен је поступак увећања, чак и олаког
уздизања и увећања света без икаквог ограничења, јер сан који не мења димензије света не
би ни био сан. Слика сна о летењу је вертикално динамизован простор који се увећава и
свим бићима даје крепкост. Биће које се пење види како се цртежи понора бришу, како се
понор растаче, замагљује, мути... насупрот томе висина се јасније обликује, а само биће
постаје материја надања, надајућа супстанца. У овим сликама нада достиже максималну
прецизност као праволинијска судбина.

ДИНАМИЧНА ЈАСНОЋА И РАЗГОВЕТНОСТ

Динамична јасноћа и разговетност одговарају природним и првим динамичким интуицијама.
Кретање је бесмртно у нама, кретање може да се промени али не може да умре, кретање је
душа у покрету. Динамично сањарење ваздуха Башлар назива остварењем физичких и
моралних својстава, синтезом очишћења и награде на линији живота. Динамична
имагинација нуди слике подстицаја, полета, замаха, слика којима произведено кретање има
смер активно замишљене силе које обављају позитиван посао. За динамизовану имагинацију
све линије су трагови, сви знаци су позиви. У свом поетском деловању динамизовано
кретање представља животни елан који таложи живе, динамички јасне облике дуж своје
путање.

ЦРТАЧИ СТВАРНОГ И МОРАЛНОСТ

Цртачи стварног и моралност је питање намењено несањарском типу читаоца. Објективни
посматрач људскога духа, читаоц који „мисли“, настоји само да се слика или текст разуме,
толико брзо да се заборавља замишљање и предност коју пружа материјална имагинација.
Цртачи стварног се ругају ваздушној ветропирастој имагинацији, зато Башлар наглашава да
ваздушна имагинација поседује материјалну, динамичку и животну моралност. Кретање није
аутоматски бројаница слика.

ВАСПИТАВАЊЕ ИМАГИНАЦИЈЕ
Васпитавање имагинације или Усмерено сањарење је психијатријска техника 52 којом се
закоченим психама неделотворних осећања развија навика уздижућег сањарења у будном
стању. Уздижуће сањарење води ка груписању јасних слика погодних да покрену несвесне

52
Метод Роберта Дезуала примењује се у неколико Швајцарских клиника
 48

слике и појачају правац сублимације 53 којој се постепено улива свест о себи. Постепено се
открива вертикала ваздушне имагинације и схвата да је то линија живота. Имагинарне линије
су истинске линије које се тешко прекидају. Субјект навикава на јасну, срећну, спретну
сублимацију. Усмерено сањарење није само средство откочења, њиме се постиже кретање
као програм осећањима која су се показала као истрошена и неприлагођена. Омогућава се да
се доживе нова осећања54, облик будућности вођен основним начелом усмеравајуће
динамичне шеме среће динамичне имагинације. Имагинација влада осећајним животом, а
осећајни живот осећа праву глад за сликама. Ослањање на разум чешће је само систем
потискивања.
У поступку навођења имагинације прво се сугерише замишљање пењања благо успињућим
путем, да се у ходање уноси благи ритам, осећај континуираног ритма и ритмично дисање
као део уздижуће судбине. Даље се намеће правилно пењање које се претвара у замах и
експанзију, а у машти се земаљски живот замењује ваздушном судбином чија се предност
осећа у виду наде и сублимације свакодневнице.

НАГЛАШЕНИ КОМЕНТАР- СМЕРНИЦА

Гастон Башлар је као научник, физичар-хемичар-филозоф, изричит у захтеву да се кретање
као феномен којим се бави у својим делима, вербално дочара без иједне научне чињенице.
Он сматра да се право кретање у свом континуитету може објаснити само теоријом
динамичке имагинације. Башлар заступа став да континуирано кретање измиче свакој
рационализацији и логици.
Башлар сматра да се материја кретања може само замислити. Поставља се питање може ли се
постићи материја кретања сликарским средствима и техникама.

53
Сублимација је несвесни одбрамбени механизам мењања социјално неприхватљивих инстиктивних и
примарних нагонану друштвено прихватљиве активности, односно, по Фројду, редирекција сексуалне жеље
(либида) ка „вишим циљевима“ (нпр. усмеравање сексуалних фрустрација или агресивног импулса ка
спортским или интелектуалним активностима). Енергија ослобођена појавом сексуалног или агресивног
импулса на тај начин се усмерава ка стварању уметничких дела, ка спортским постигнућима или ка било којем
социјално прихватљивом циљу.По Фројду, сублимација има заштитну функцију, односно, омогућава субјекту
да се, реагујући на сексуалну фрустрацију бирањем новог, социјално прихватљивог циља, заштити од болести.
У књизи „Психологијска наука: ум, мозак и понашање“ Мајкла Газаниге и Тода Хедертона дат је драстичнији
пример сублимације: садиста постаје хирург или зубар.
54
Класична психоанализа се задовољава да разреши комплекс само актуализацијом старе емоције
 49

ВРЕМЕНСКИ ДЕТАЉИ

Кретање, живот, смрт, материја и дух су теме које повезују ефекти времена.

Елизабета Маторкић Од нас ка нама ,без нас са нама (писмо) , 2006.год.

ВРЕМЕНСКИ ДЕТАЉИ
Временски детаљи или ефекти времена су заједнички детаљи којима се повезују кретање,
живор, смрт, материја и дух, било у уметности било у науци. У сликарству и графици Иван
Олбрајт55 је фокусиран само на овакве теме и временске детаље .
Током грађења слике, Обрајт одржава целину слике, али структура слике се растаче на
временске детаље. Олбрајтови временски детаљи у најповршнијем слоју одбојно и
претерано указују на физичко распадање, пропадање, разарање форме, разједињавање,
раслојавање , страх пред животом56. Из дубљих нивоа пробија се осећање времена и
пролазности. Ако се пренебрегне мотив, остаје само време као издвојени саговорник који
поседује сопствену личност.

55
Иван Олбрајт (Ivan Le Lorraine Albright, 1897 – 1983.) је био амерички сликар магијског реализма, члан
Америчке академије наука и уметности од 1979. У његовом родном граду проглашен је дан Ивана
Олбрајта. Збирка архивске грађе на Институту за уметност у Чикагу обухвата фотографије, скице, албуме,
свеске, филм и друге материјале који документују његов живот и каријеру.
56
Осим класичног сликарског образовања на Институту за уметност у Чикагу и Академије лепих уметности у
Пенсилванија , стекао је и медицинску подлогу за своја каснија дела радећи медицинске цртеже за војску у
Првом светском рату . Током рата цртао је медицинске цртеже за болницу у Нанту у Француској. Морбидна
цртачка искуства из рата вероватно су утицала на његове касније радове како је забележено у интервјуу из
1972. са Иваном Олбрајтом у„Усменој историји“(Oral history interview with Ivan Le Lorraine Albright, 1972. )
 50

ТЕХНИКА ВРЕМЕ НА ПАПИРУ

Техника “ време на папиру“ је прилагођени назив за технику којим се указује на основну
одлику Олбрајтовог магичног реализма времена односно материјализације времена. Утисак
који се има пред Олбрајтовим радовима је утисак да се материјал којим су слика, цртеж или
графика рађени, не види као уље и туш већ као време. Као да се цртало временом и као да је
четкица умакана у време уместо у боју. Развила се посебна техника: техника време на
папиру (уместо туш на папиру) или рељеф у времену (уместо рељеф у камену,) или време на
платну (уместо уље на платну).

С лева у десно: I, Mary, 1966/76; Into the World There Came a Soul Called Ida ,1940; Into the World There Came a Soul Called Ida 1929/30

Компликовани називи доприносе поетској сложености Олбрајтових радова. У називу слике

„Сирота соба - нема времена, нема краја, не постоји данас, не постоји јуче, ни сутра, само
заувек, заувек и заувек и без краја (Прозор)“, последња реч је она као што се обично назива
слика57.
Дословно бележење времена Олбрајт је постизао количином уложеног времена у један исти
рад. На истој слици је инсистирао по неколико година (и у време економске кризе пред
други светски рат) 58
. Слици под називом „Оно што сам требао да урадим нисам урадио
(врата)“59 посветио је десет година рада од 1931. до 1941. Слика „Слика Доријана Греја“
рађена је од 1943. до 1944.године60. „У свет дође Душа зове се Ида“ 1929-30, „Портрет
57
Види: Називи у сликарству, стр. 133. Елизабета Маторкић, називи слика: „Од нас ка нама без нас са нама“
2006, „У сну лепом као мој пас“ 2004, „Мацо ти много показујеш осећања (Плави Боле)“, „Кругови, линије од
шишарки које се ни на један други начин не могу повући“, „Без мисли без жеља“
58
Минуциозан рад на овим мистериозним делима, некада извођеним четкицом са само једном длаком, и сам по
себи захтева године да се заврши. Количина напора којe је уложио у своје слике учиниле су га посесивним
према њима због чега их није продавао и када је у понуди била велика сума новца, а издржавао се радећи
споредне послове.
59
That which I should Have Done I Did Not Do (the Door) освојила је главну награду на три велике изложбе у
Њујорку, Чикагу, и Филаделфији 1941.
60
The Picture of Dorian Gray, рађена 1943. по наруџбини за филмску адаптацију приче Оскара Вајлда. Иван је
извршио промене у сликарству током филма.
 51

Марије Блок“ 1955-57, „Нема времена, нема краја, не данас, не јуче, не сутра, само заувек,
заувек и заувек и без краја (Прозор)“ 1942-63 .
Враћањем на исти призор након више година, бележи временом настале промене .

Олбрајт „Masai-Kenya, Africa“ 1970 Self portrait, (No7) 1981.

Неколико различитих мотива, аутопортрети, студија карактера и мртве природе, исти назив
рада уз записану другу годину настанка и иста структура чине поступак који се понавља
током година. Олбрајт такође никада није престао да ради. Урадио је двадесет аутопортрета
у последње три године живота, међу којима је завршно цртање аутопортрета на самртној
постељи, после можданог удара.

УНУТРАШЊА КОЖА
Унутрашња кожа је појам у коме су садржани сви облици самоизражавања коже. Уводи га
Михаил Епштејн61у својој књизи „Филозофија 62 тела“. У овој књизи се од свих аспеката
живота тела, издваја кожа као кључна за разумевање љуског тела. Уводи се нова област
филозофије, хаптика као и појмови којима се указује на значење коже.

61
Михал Наумович Епштејн (1950.) је књижевник, филозоф, културолог, есејист, професор културе и руске
књижевности на универзитету Емори (Атланта).
62
Разумевање тела човека подразумева укрштања, додиривања и разилажења природних и друштвених наука,
уметности и естетике. У књизи „Филозофија тела“ не само да се различите науке додирују и разилазе већ се
постављају и у хијерархијске односе. Наука је прва. Наука се користи логиком. Објекат логике је оно што је
умом докучиво, спознајно вишом способношћу. Објекат естетике је оно што је чулно доживљени знак чулног.
Естетика је нижа логика - „наука“ о чулном познању.
 52

ХАПТИКА
Хаптика63 je област филозофије која се бави изучавањем коже као чула додира. Основна
замисао хаптике је да je додир начин за спознају и стваралачку делатност. Сваки додир
поставља питање. Одговор се захтева од коже. Кожа је издвојен орган за опажање и
стваралаштво. Кожа поприма тактилне облике стваралачке делатности и самоизражавања.
Пипање укључује све осете које тело доживљава додиривањем спољашњe средине,
кинестетичке, температурне и болне.
Постмодерна идеологија представља се у основи постљудском 64. У контексту најновијих
теорија вештачког живота и вештачког ума одвија се излазак тела из употребе. Филозофија 65
(физиософија или соматософија) преузима на себе мисију вредносно-смисаоног очувања
тела. У филозофској мисији очувања тела нарочиту важност има хаптика. Као научна и
примењена дисциплина хаптика је присутна у психологији 66, техници67, филозофији68 и
уметности69. Разликују се две врсте уметности додиривања: еротска и тактилна. Прва, кроз
63
Хаптика се проучава у оквирима соматософије. Соматософија или физиософија је област филозофског
осмишљавања тела. Успоставља нови критеријум усклађености, како мислити телоусмерено и телоусклађено.
Телеусклађен начин размишљања изједначава се са естетиком и уметношћу. Према уобичајеним правилима
естетике и чула се постављају у „више“ и „ниже“ хијерархијске односе. „Вишим“ чулима припадају чуло вида и
чуло слуха. На овим чулима се најчешће и заснива уметност. Као „најниже“ чуло третира се чуло додира.
Према хијерархијским односима чула, и хијерархијским односима науке и естетике, хаптика заузима најниже
од нижих места, хаптика се назива „нижом“ естетиком.
64
Материјалност тела се сматра другоразредном у односу на логичке и семиотичке структуре које су кодиране у
њему. Развојем кибернетике омогућено је да се информација издвоји од свог телесног оваплоћења. Свест је
информациона матрица која се лако може издвојити из органског тела и пресадити на неку другу подлогу
(силиконску или квантну основу). Тело ништа не доприноси свести , само је ограничава и својом оптерећујућом
органском материјом је спутава. Протеин није идеалан материјал.
65
Филозофија која по правилу мисли друкчије супротставља се владајућим системима мишљења. Док је
цивилизација била технички неразвијена, везана за природан живот тела, филозофија је тежила да се
осамостаљује од тела стремећи ка апстракцији, универзалијама и идеализацији. Сада, будући да се отвара
перспектива посттелесне и постбиолошке цивилизације, физиософија или соматософија преузима на себе
мисију вредносно-смисаоног очувања тела.
66
У психологији перцепције укључују се и тактилна опажања. Наглашен је значај додира за формирање
личности, нарочито тактилни контакти мајке са дететом. У формирању човекове личности додир као најчешће
чуло је значајнији чинилац привржености него храна.
67
Чуло додира игра важну улогу у истраживањима посвећеним проблемима вештачке интелигенције, стварању
виртуелне средине и компјутерским симулацијама (нарочито у области медицине). „Вештачки ум није довољно
паметан ако је искључен од тактилних перцепција“. Виртуелна средина треба да пружи потпуну илузију
реалности која утиче на све чулне органе.
68
У филозофији, додир се карактерише разборитошћу. Додир је исконски уграђена обостраност.
Непосредованошћу знаковима, кроз додир се остварује однос блискости. Додир је и парадоксалан, на шта
указује Аристотел у трактату „О души“. У додиру, развијеном до тананости, истовремено је укорењена и
човекова разузданост која га приближава животињама као и разборитост која обезбеђује човеку умну предност
и уздиже изнад животиња. Додир се сматра најразумнијим чулом: доприноси опстанку живог бића, упозорава
га на опасност. Хегел додир сматра најконкретнијим чулом и с друге стране најништавнијим чулом. У анализи
тактилног опажања Морис Мерло-Понти наглашава да се разлика између оног који додирује и додирнутог
своди на минимум: одвија се додиривање себе у другом. Може се гледати и не бити виђен, али не може се
додиривати и остати недирнут. Други није само други него и сведок, додиривач мене самог.
69
Тактилна уметност или тач-арт (touch art)* није схваћена као самостална врста уметничке делатности у виду
новог правца, већ као нови род средства изражавања који ће тек омогућити нове правце. Београдски сликар
Радовановић је увео појам „тактизона (пипазони)“ као уметничког рада који се заснива на чулу додира. Њеним
 53

љубавне односе живих тела као највиши степен додиривања ствара од њих ново
продуховљено јединство. Друга је уметност прављења ствари намењених за опажање
додиром.

УМЕТНОСТ ДОДИРИВАЊА
Уметност додиривања70 има за циљ духовну комуникацију кожом. Можда су у врховима
прстију веће мисли него у мозгу. Прсти добијају назив Видећи прсти. Видећи прсти виде
духовним погледом, виде духовну светлост какву ствар у мраку испушта из себе 71. Основе
уметности додиривања још нису обрађене. Само у једној сфери, сфери миловања
формулисана су правила и закони додиривања72. Додиривање се у свакодневници повезује са
страшћу и пожудом. Приликом свакодневног додира, искључиво страствено реагује човек
који није довољно прекаљен духовно, он може да осећа само гадљивост и одвратност или
привлачност и пожуду. Усавршавањем осетљивости у додиривању постиже се напипавање
потпуно неопипљивих унутрашњих садржаја испод површине.

ОПИПЉИВА УОБРАЗИЉА
Опипљива уобразиља је појам којим Епштејн објашњава способност доживљавања осета
опипавања одсутних тела и предмета. Идеал додиривања захтева рад маште која додирује.
Машта је унутрашњи додир којим се обликује оно што се замишља. Види се, чује, додирује и
мисаоно уживљава, оно што се јавља у машти. Што је предмет идеалнији јача је потреба да

зачетником сматра се италијански сликар и скулптор, футурист Умберто Бочиони. Године 1911. створио је
тактилну композицију од гвожђа, порцелана, глине и женске косе под називом „Спајање главе и прозора“. Овај
рад може се сматрати прелазом са визуелно на тактилно јер тактилна функција није јасно издвојена од визуелне
функције. Манифест „Тактилизам“, изложио је италјански песник футуриста Филипо Маринети 1921.године.
Запажа се да је као подстицај за идеју о тактилизму Маринетију послужило лично искуство из ровова у Првом
светском рату. У мраку су се ствари опажале једино пипањем. У самом манифесту, мрак није предвиђен као
нужан услов за опажање тактилне уметности. Пре се претпоставља двоструко опажање, видом и додиром.
Припадници тач-арта названи су тактилистима. „Тактилна кутија“ је рад америчког сликара јапанског порекла
Ај О. Завлачењем руке у ову кутију напипава се нешто непознато. Осамдесетих година XX века настају нове
теоријска пројекције хаптике у Русији. Први оглед остварења „уметности за кожу“ (за разлику од уметности за
очи, уши...) била је „тактилна изложба успомена Генриха Сапгира“. Следи руско-америчка изложба „Дотакни
ме“. Од педесетих година је настао низ уметничких екперимената са тактилношћу: Владан Радовановић („Пет
тактизона“1957-58), Ен Хелпин („Митске маске“ 1967).
70
„Тактилност је својство ликовног материјала које визуелно приказује да је начињено рукама и које
„привлачи“ посматрача да га додирне и да га додиром доживи... Тактилност је код ликовних дела посредна и
препознаје се као визуелни ефекат и жеља која је одзив на визуелни ефекат текстуре површине слике . Глатка,
храпава, обла површина, или густи намази боје стварају различите визуелно тактилне ефекте. (Скулпторска
дела Жана Арпа, Бранкусија, Хенрија Мура као и слике енформела имају тактилну привлачност).“ Шуваковић,
1999. стр. 338
71
Опажање ствари у мраку се може научити, способност духовног погледа се може развијати и усавршавати
пипањем. Пипањем у мраку настаје нова врста уметности: статуа у мраку. Статуу у мраку нико никад није
видео. Намењена је опажању пипањем. Сва осетљивост се премешта у кожу и прсте. Поред естеског, ефекат те
уметности може бити и исцелитељски. Хаптотерапија је признати метод за психичку релаксацију исто као и
ароматерапија или звукотерапија. У Тејт галерији у Лондону одржана је изложба за слепе на којој су изложена
дела из колекције музеја посебно начињене скулптуре за тактилну перцепцију.
72
Древни трактати типа Камасутра
 54

се сагледа унутрашњим погледом и да се опипа „унутрашњом кожом“, да има опипљиве

црте, да се осети његова потенцијална јава. Укупност унутрашњих додира је опипљива
уобразиља.

СЕЋАЊА И МАШТА КОЖЕ

Сећања и машта коже су појам којим Епштејн обједињује све трагове прошлих жеља и
жеља за новим додирима. Опипљива уобразиља је садржана у сећању и машти саме коже.
Упоредо са одсјајем, одјеком, одзивом постоји још и опип- опипљиви одјек. Остатак осета
који није стваран, али се и даље опипљиво уображава, наставља да психички делује на кожу.
Изграђује се свет опипљивих могућности и успомена коже: представе, расположења,
интуиција и интенција коже. Додир саосећа, предосећа.

ТАКТЕМА И ЕРОТЕМА
Тактема је назив који Епштејн уводи за јединицу тактилности. Еротема је појам који Епштејн
уводи као структурно-тематску јединицу еротског доживљаја 73. Еротема је најмањи еротски
догађај влажности, глаткоће, топлине, јединица чулног доживљаја и радње, оно од чега
настаје динамика еротских односа, а организам је објекат истраживања. У еротска искуства
укључује се и еротска прекомерност, еротоманија: сладострашће и разврат. Крајње задати
циљ ероса је љубав усавршена до поетике блискости. Из примарног секса, кроз ерос, стиже
се до ослобађајуће љубави. Колоквијални назив за дело из уметности пипања је леп.
Изједначава се уметност, естетика и еротологија. Изједначава их заједничко својство:
онеобичавање. Подвлачи се разлика између , секса и ероса, хтења и жеља. Наглашава се
дијалогичност еротске жеље, комуникативност тела. „Филозофија тела“ се према Епштејну
може сматрати уводом у еротологију 74. „Еротика је компликовано и крхко стање личности,
мешавина емоција,страсти, фантазије, уобразиље, сексуалности, где су одглумљено и

73
„Тактилност има наглашени еротски карактер.Тактилност се састоји од више аспеката: глаткоћа, тврдоћа,
температура, влажност, тежина. Повезивањем визуелног и тактилног ефекта настаје целовит полимедијски
доживљај.“ Шуваковић 1999. стр.338
74
Еротологија је хуманистичка дисциплина. Проучава природу љубави и љубоморе, жеље и уживања, забране и
завођења, страсти и игре као специфичне људске феномене Иако већ има богату традицију (Платон „Гозба“,
Владимир Соловјов „Смисао љубави“, Жорж Батај „Еротизам“, Ролан Барт „Фрагменти из говора
заљубљеног“), еротологија нема статус самосталне науке. Тек јој предстоји да се избори за својe право на
посебну методологију. Постоји и животни разлог због којег је еротологија достојна да се развије као самостална
дисциплина. Под утицајем сексологије као признате науке, сексуалност потискује љубав у друштвеној свести.
Љубав као и уметност има право да поред све своје интуитивне тајанствености може бити предмет посебне
хуманистичке науке. Еротологија је сродна дисциплинама као што су поетика и естетика. Основна разлика
између сексологије и еротологије је у типовима науке. Савремена сексологија се тумачи као
интердисциплинарна наука о сексу. Укључује медицинске, физиолошке, историјске, правне, религиозне и
књижевне аспекте. Утврђена је крајем 20. века као природњачка наука, блиска медицини и заснована на
биолошкој основи. Еротологија је посвећена норми, задовољству и жељи, стваралачким и радосним
испољавањима ероса. Митопоетски надахнута еротологија и медицински оријентисана сексологија.
Еротологија претпоставља здравље а не болест у проучаваним појавама у сексуалном животу.
 55

природно сплетени у један чудноват чвор... метасексуална свест и машта која одводи од тела,
да би му се вратила у онеобиченом, али још изоштренијем облику“ 75. Ерос је моћнији од
полног нагона. Сексуалност има потребу за пражњењем жеља. Еротика је у самој жељи.
Жеља не може бити телесно задовољена. „Свака жеља је пуна одјека и одзива других жеља“.
Љубав пооштрава сваку осећајност па и ону усмерену на ствари. Стварима се проширује
обим жеље, образује се посебна ерогена зона ван тела. Свуда се откривају „мајушне зоне“
додира, и на врховима прстију и у околним предметима. Интима, пренета на свет околних
ствари, доживљава се у унеобиченом облику. 76
Обуздавање сексуалности и зауздавање еротике је заједничко стваралачко својство
уметничког, естетског и еротског. Еротика се садржи у незнању и непрепознавању. Еротски
објекат се представља као нешто што је први пут виђено.

ЕРОТСКА ПРЕКОМЕРНОСТ
Еротска прекомерност назива се еротоманијa. Еротика тежи прекомерности. Достижe се на
два супротна начина: већом потрошњом од онога колико се стиче или већим стицањем од
онога колико се потроши. Нагомилавање задовољстава, њихово апсорбовање у себе,
кљукање уживањима је сладострашће. Разорно нихилистичко занимање је разврат.
Сладострашће је тактилније, разврат еректилнији. Сладострашће детаљише, посматра
примиче трепери; разврат узима и даје, покорава, продире, проваљује, више је смртни
коштац него игра.
ПОЕТИЧКИ И ТЕОРЕТСКИ ОКВИР
-Специјални део-

Поетички и теоретски оквир рада подељен је према врсти садржаја на два дела: општи и
специјалан део. Општи део односи се на кључне речи из рада објашњене на примерима из
поља науке и уметности: невидљиво, визуализација, кретање, машта, кожа, време.
Специјалан део представља уско стручну област везану за научне податке о људској кожи.
УКУПНА ПОКРЕТЉИВОСТ КОЖЕ

Укупна покретљивост коже се односи на приказ појединих кретања на кожи која међусобно
показују велику осцилативност кроз испољавање различитих облика, брзина и учесталости.

75
Михаил Епштејн, 2009.
76
Види: Отисак прста преминуле особе угравиран у злату, стр. 82;Мајушна зона додира ,стр.83; Сет за
истраживање невидљивих отисака „песма о мајушним зонама додира“ стр.89
 56

Разноврсна покретљивост коже односно разноврсни поступци коже испољавају се у виду

разноврсних облика, брзина и учесталости због разлика међу узроцима покретљивости
коже. Сведено на најједноставнију формулу, узроци покретљивости коже су недељивог
психо-соматског порекла. Прави узроци кретања јесу навала: навала живота, навала суза,
навала цревног садржаја, навала полних нагона, навала моралних запрека, навала страсти,
навала агресивности, навала одушевљења, навала ваздуха, миграција ћелија.
Заједничка одлика сваког кретања на кожи је појава неухватљивог цртежа. Неухватљивост
природног цртежа је одлика цртежа на кожи која се огледа у његовом истовременом
постојању и непостојању јер се испољава кроз преображавање. Кретање се може одвијати
непрекидно у виду једног јединог спорог преображаја који се постепено развлачи на читав
живот, може се одигравати ритмично свакога дана током читавог живота, може се понекад
догодити, а то се може се видети или само замислити.

ЖИВЉЕЊЕ
Живљење је процес у који су укључени непрекидно изумирање и обнављање ћелија, размена
материје, дисање, пулсирање, разбољевање.

ДИСАЊЕ
Дисање се нормално врши активним, равномерним покретањем груднога коша и дијафрагме.
При удисању грудни кош се активно шири у напред- назад правцу радом дисајних мишића.
Дијафрагма се спусти наниже да ослободи простор плућима да се прошире док примају
удахнути ваздух. При издисању грудни кош се под нормалним условима пасивно враћа у
првобитно стање, а дијафрагма се подиже да би се из плућа избацила што већа количина
ваздуха. Удисај и издисај чине један акт дисања.

КРУЖЕЊЕ ВАЗДУХА
Кружење ваздуха током дисања се одвија дуж одређење путање. Ваздух богат кисеоником се
удише на нос и уста, даље кроз шупљине дисајних путева и плућа наставља на крвоток,
кроз најситније системске капиларе, да би се кисеоник издвајен из ваздуха допремио до
сваке појединачне ћелије живог организма. Ваздух ослобођен од кисеоника се враћа назад у
спољашњу средину. Правилно усмеравање ваздуха постиже се помоћу две радње. Из
спољашње средине ваздух достиже до живог организма путем удисаја. Из живог организма
ваздух бива потиснут у спољашњу средину путем издисаја. Удисај, издисај. Дисање је
аутоматска и ритмичка радња.Нормалан број респирација у минути је највећи на рођењу, 40-
60 у минути док је нормална фреквенција дисања одраслог човека 18-20 у минути. У случају
 57

изложености већем физичком напору, у случају узнемирености, страха и дезоријентације,

или у случају болести могу се јавити различити облици неправилног дисања услед чега се
ремети унос кисеоника у организам. На кожи се може уочити промена која је симптом
недовољног уношења кисеоника у организам. То је појава цијанозе у виду љубичастомодре
обојености коже. Дисање може бити убрзано и отежано. Убрзано и отежано дисање познаје
се по увлачењу вратних предела, предела испод грудне кости и међуребарних простора.
Карактеристични су покрети „лепршања“ ноздрва односно ширења носних крилца.
Укључују се помоћни мишићи врата и лица у дисању. Шумно дисање се огледа у „свирању“
приликом дисања. Дисање може бити дубоко. Удисање ваздуха може бити јако отежано и да
подсећа на кукурикање петла. Дисање може бити тешко и да се све теже и теже дише уз
стругање. Може се кашљати и гушити.

КАШЉАЊЕ
Кашаљ се испољава као сув кратак несносан, сув лак са честим понављањем, храпав звучан
као лавеж паса, груб сув, целог дана, са честим понављањем, ујутру и ноћу, искључиво ноћу.

КИЈАЊЕ
Кијање се може јавити у виду напада кијања по 10-20 пута узастопно више пута у току дана.
Најчешће ујутру, напади кијања трају наколико минута. Приликом кијања
избацују се Флигеове капи.77

ПУЛСИРАЊЕ
Пулсирање се јавља услед ритмичког рада срца које као пумпа покреће крв кроз систем
крвних судова. За рани узраст карактеристична је велика фреквенција пулса која се са растом
детета смањује: код новорођенчета износи 120-140, а код одраслих је нормално 60-90
откуцаја у минути. Пулсације у виду поремећаја могу бити убрзане и мале, ослабљене,
успорене, једва опипљиве, адинамичне.
ЛЕПРШАЊЕ НОЗДРВА
Лепршање ноздрва је покрет којим се омогућава да се више удише, омирише, да се
нањуши. Ноздрве се шире, нос се мрда, врх носа се брзо подиже и спушта.

77
Киша настаје када капи воде падају из облака. Облик кишних капи се најчешће описује као облик сузе,
округао на дну и закривљен ка врху. Међутим, само капи воде капане из одређених извора су облика сузе у
моменту формирања. Мање капи кише су сферичног облика, веће капи су спљоштене као пљескавица, веома
велике капи су у облику падобрана.Услед ниских температура и слабије гравитације, киша која пада на Титану
изгледа идентично успореном снимку падања кише на Земљи. То је слика густог и успореног пада уљано
воштане кише од метана температуре од минус 148 степени целзијуса.
 58

УДАРИ СРЦА
Удари срца одвијају се правилно у одређеном ритму. Нормалан рад срца зависи од начина,
брзине и временског интервала ширења нервних импулса . Промене у правилностима ритма,
како у погледу снаге удара, тако и у погледу интервала између појединих удара су аритмије.
Снага удара као и временски интервал између појединих удара може бити промењен.
Поремећај ритма у виду убрзања срчаног рада догађа се у стањима страха, узбуђења,
појачаног физичког напора, стања шока. Број срчаних удара може пасти испод просека.
Неравномерно стварање импулса у синусном чвору изазива час убрзани час успорени рад
срца. То је аритмија. Уколико је волумен крви смањен, услед дехидратације, срце усмерава
преосталу количину крви ка виталним органима (мозак, срце, плућа) на рачун периферних
органа. На кожи се примећују промене условљене дехидратацијом. Оваквим,
преусмеравајућим радом срца, кожа постаје сивкастомодра, хладна, сува, тургор је лош.

ТРЕПЕРЕЊЕ ТЕЛА
Треперење тела је појава која се одвија непрекидно током живота услед дисања. Покрети
треперења су пребрзи, могу се запазити тек када престану, а једном када престану то је
заувек.Треперење тела је појава која је невидљива за већину људи. Треперење тела је појава
чијег присуства постајемо свесни тек у момету изостанка треперења. Треперење престаје у
тренутку смрти . Престанак треперења и живог исцртавања линија по кожи оглашавају да је
тело замрло.Са замрлим телом неке линије се завршно се зауставе, неке једноставно исчезну
са последњим издисајем. Остаје маска, лешина. Заустављене линије подведене под
мртвачком укоченошћу.Тада се јавља свест о томе шта је уствари тај цртеж био: дах, дух,
душа,крвоток.

ЛИНИЈА ЖИВОТА
Линија живота је име једне линије на кожи длана. Уобичајено је да се у хијеромантији
на основу начина на који је линија живота уцртана говори о квалитету живота.У случају
овога рада можда би примереније било рећи уместо Линија: Линије живота. Реч је о линијама
које непрекидно доживљавају свој преображај на кожи током живота. Реч је о живим
линијама. Колико су живе постаје јасно на умрломе, када и живи цртеж на кожи замре а
остаје само заустављени закочени у мртвачкој укочености.
МРТВАЧКА УКОЧЕНОСТ
Мртвачка укоченост је један од препознатљивих знакова смрти . Узрокован је хемијском
променом у мишићима након смтри и манифестује се укоченошћу тела. Биохемијски узрок
 59

мртвачке укочености је хидролиза АТП-а у мишићном ткиву. Аденозин трифосфат

представља извор хемијске енергије неопходне за кретање.

ДРХТАВИЦА
Дрхтавица или осцилативност78 је стање повишене осетљивости на било који стимуланс.
Период дрхтавице је неодређен, а првобитно стање мировања постиже се тек постепено,
често после неколико осцилација. У свакидашњем животу када је човек активан, мисли и
обавља неки посао, поступци су углавном усклађени са напорима.

ТРАНС-ТРЕПЕТ
Транс трепет79 је стање до којег доводи особеност еротског узбуђења. Према Епштејну
еротско узбуђење садржи механизам самонадраживања, иронију (еронију) жеље која не
тражи повратак у исправно стање него напротив тражи највеће размахе и амплитуде тих
осцилација , уводи себе у стање транс-трепета. Услед јаког жељења , онога што жели
заљубљеник, може се чути лупање срца и трепет руку и ногу. Еротско тело и стваралачко
тело су исто. Човек прати своје љубавно тело или стваралачку свест као поигравање таласа и
мало влада њима. У еротском и стваралачком искуству све је дрхтаво, трепераво, таласасто.

ЈЕЖЕЊЕ
Јежење коже је кретање које се огледа у изненадној појави ситног тачкастог рељефа по
површини коже . Догађа се изненада, одједном и у изузетним приликама. Најежена кожа је у
директној вези са јачином емоција. Нагле температурне разлике такође могу бити повод
исписивању оваквог цртежа по површини коже. Јежење коже омогућава присуство длака у
кожи. Длакама је прекривена читава површина коже 80. Свака длака има свој сопствени и
посебни мишић подизач длаке81. У тренутку емотивног стреса или наглих температурних
промена мишић подизач длаке се нагло контрахује. Контракцијом овог мишића длака се
подиже ка врху, ка спољашњој површини коже. Длака повлачи за собом и кожу. Не може се
најежити кожа прекривена веђним длакама, длакама у носу и длакама бркова јер те длаке
немају дати мишић.

РАСТ ДЛАКЕ

78
199. У својој књизи Хаптика Епштејн наводи да дрхтавицу као појам користи Конрад Лоренц
79
Појам транс- трепет уводи Епштејн
80
Човек на својој кожи има исти број длака као и медвед. Разлика је у томе што су људске длаке на већем делу
тела провидне, ситне, меке, невидљиве.
81
Мишић подизач длаке (musculus aerector pili).
 60

Кретањем длаке док она расте настаје длачни цртеж. Длаке расту током читавог живота
непрестано, у фазама. Свака длака расте независно од осталих длака82.

ХОРЕАТИЧНИ ПОКРЕТИ
Хореатични покрети нису нормални покрети. Почињу као неспретност у извођењу
прецизнијих радњи , затим се јављају нагли брзи нехотични покрети и бесциљни покрети
руку и ногу. На лицу се јаве гримасе83 које се проширују целим телом.

ТРЕПТАЊЕ
Трептање је радња која се по аутоматизму одвија непрекидно током читавог живота. Брзина
трептаја је толико велика да тренутак када се капци затворе и када се догађа
затеченост у мраку траје тако кратко да се не може приметити . Покрете очних капака
84

омогућава капачни мишић, а то је најбржи мишић код човека. Капачни мишић својом
функцијом затвара и отвара очне капке 85. Жмурење и намигивање су покрети очних капака
који се могу изводити намерно или по аутоматизму. Својом вољом изводе се покрети благог
жмурења, чврсто стискање очних капака , широм отварање очију и покрет намигивања. По
аутоматизму очни капци остају благо затворени током сна или се непрекидно трепће у
будном стању.

СЛИВАЊЕ СУЗА , СУЗНО ЈЕЗЕРЦЕ

Сливање суза се одвија непрекидно током трептања, током читавог дана, током читавог
живота по површини очне јабучице, дуж сузне путање. Исцртавање сузне путање је
материјално , али је на први поглед невидљиво. Не види се зато што материја сузе којом се
исписује цртеж нема боју. Ипак се и види. Види се јер суза има волумен.
Сузно језерце је анатомско име за место у оку где се прикупљају сузе. То је место из кога се
понекад откидају сузе. Представља део непрекинуте сузне путање. Налази се у унутрашњем
углу ока. Сузе крећу, са супротног - спољашнег угла ока, из сузне жлезде из које непрекидно
навиру. Током сливања, сузе се правилно распоређују преко читаве површине ока покретима
очних капака- трептањем, непрекидно га влажећи и испирајући. Око без суза пати. Зато су
измишљене вештачке сузе.
Разливене природне сузе, сустизане новопристиглим сузама, прикупљају се у сузном језерцу.
Са дна језерца постоји сузни гребен који сузе усмерава ка сузним тачкама. Сузна тачка је
82
Види: длачни цртеж, стр.113
83
Види: боре лица, стр.74
84
Када би се измерило укупно хронолошко време мрака који нам следује услед затворања капака током
терптања, популаристички збир би износио пуне три године мрака за време просечног животног века.
85
Види: орбиталне линије горњег и доњег очног капка, стр. 67
 61

улазни отвор одводног сузног канала кроз који сузе из језерца отичу даље својим споља
невидљивим путем анатомије. Приликом плакања прилив суза у сузно језерце је толики да се
одводним путевима не може постићи њихово отицање, па се онда сузе из сузног језерца
преливају. То се све види и не постоје две исте сузе.

СТЕЗАЊЕ И ОПУШТАЊЕ МИШИЋА

Стезање и опуштање дугих мишића су радње помоћу којих се изводе покрети савијања,
примицања, опозиције, увртања и њима супротни покрети, опружање, одмицање, одвртање,
у зглобовима86 појединих делова тела услед чега се на кожи појављују и нестају линије. Сви
кружни мишићи тела као кружни мишић ануса 87, кружни мишић уста88, кружни мишић ока89,
услед присног односа са кожом, својим покретима уписују на кожи кракасти или зракасти
цртеж.

РАСТЕГЉИВОСТ КОЖЕ ПЕНИСА

Растегљивост коже пениса уводи се као појам који се најмање односи на дословно значење
материјалне растегљивости коже пениса која је више него очигледна. Растегљивост је реч
која треба да укаже на снажан утицај гениталних побуда на догађања на кожи читавог тела .

ХИПЕРМОРАЛНИ ЦРТЕЖ НА КОЖИ ПЕНИСА

Хиперморални цртеж на кожи пениса је назив који указује на све праве, нематеријалне
узроке, од којих се и најмањи наговештај неке „неморалне“ побуде ослобађа чином
„потискивања“ који се може исказати кроз различите облике преображавања цртежа на
укупној кожи као и на самој кожи пениса.

НАВИРАЊЕ МОКРАЋЕ И КРВИ

Цртеж на површини коже пениса у тесној је вези са променама њеног чврстог ослонца.
Чврст ослонац кожи је, у случају пениса, у течном стању. То су : мокраћа до пубертета и крв
и мокраћа од пубертета. У детињству праћеном предгениталним, пасивним држањем,
преображавање цртежа на кожи пениса је дискретно. Дирљиво се одвија, од рођења до
пубертета, током мокрења. Ритмично, више пута у току дана и ноћи, у зависности од
количине унете течности. Већ на самом рођењу новорођени дечак може заједно са првим
плачом и да се упишки. Захваљујући уобичајеном фетишу какав се архетипски гаји према

86
Види: Називање кожних набора, стр.66; прегибне линије длана, стр.76
87
Види: кракасти набори на кожи око чмара, стр.68; хиперестетизама кракастих линија коже око чмара стр.68
88
Види: кожни набори лица, зракасте боре на кожи усана стр. 74
89
Види: покретљивост коже лица, стр. 74
 62

пенису, таквим исцртавањем исписује се ганутљива порука: и те како сам се родио.Од

пубертета, ступањем у фаличку фазу, фазу активног држања, преображај цртежа на
површини коже пениса човека може да се одвија између две крајности. Без чврстог ослонца,
затиче се успавана баршунаста гомилица меке танке згужване кожице. На чврстом ослонцу,
кожа пениса је јединствена глатка, танка, румена, затегнута до прозирности. Таквом је чини
одређена количина нагомилане артеријске крви у кавернозном телу пениса услед ерекције,
видљивог знака мушкости односно мушке потенције. Тако настали цртеж је без уобичајених
ликовних елемената, без линија, цртица, али сама материја затегнуте коже речита је на свој
начин. Носи у себи једну од можда најчитљивијих универзалних порука.

ПРОВОКАТИВНОСТ КОЖЕ ПЕНИСА

Посебно провокативан цртеж коже пениса у ерекривној фази носи у себи једну од
најчитљивијих порука за коју се ипак зна да изазива најразличитије реакције. Организам
реагује у виду телесног узбуђења и кроз специфично душевно понашање. Разлике у
реакцијама су велике и по квалитету и по интензитету. Зависе од узраста, душевне
уравнотежености и маште.

ЗАВИСТ , ОДВРАТНОСТ, ГАЂЕЊЕ90, НАВИКА

Завист на пенису је појава која се догађа малим девојчицама. Појава зависти на пенису и
жеље за њим, исказаног и кроз стојећи став док пишке, није узрокована сусретом са
материјом пениса већ психичким-љубавним ставом мале девојчице према оцу.91
Одвратност и гађење, згражавања , нелагодности као и збуњеност сопственом
радозналошћу су нормалне реакције код полно незрелих или девојчица на почетку полне
зрелости, стадијуму телесне и душевне сексуалне еволуције, на изразито чулну материју
коже активног држања пениса у ерекцији каква се може видети забележена на порно
фотографијама, уметничким делима или у директном сусрету. Нешто тако чулно,
супротстављено је карактеру на почетку пубертета када превладавају сањарење,
сентименталност, склоност свеопштем човекољубљу. Са појавом ерогених делимичних
нагона у доба несташлука, јавља се пакост, пркос, склоност ка насамаривању одраслих, воља
за тучњавом92. Потенцијално и незадовољено сексуално узбуђење лако се преобрази у
агресивност. Дечаци стичу навику на цртеж на кожи свога пениса истражујући га као још

90
Види: Покретљивост коже лица , стр.74
91
То је првобитно нормалан став поистовећивања са оцем којим се, међутим, касније успоставља комплекс
мушкости уколико девојка доживи ускраћивање љубави услед бруталног држања оца, чиме се спречава
правилно поистовећивање са мајком. Реакцијска творевина: мушко држање жена, жеља за дететом дете као
надоместак за пенис.
92
Набројане емоције се изражавају и изображавају на кожи. Види: Покретљивост коже лица стр.74.
 63

једну играчку у својим рукама. Код полно зрелог и здравог човека такав цртеж може да
побуђује гениталне жеље које се радо прихватају услед способности да се доспе до
задовољења.

СТРАХОВИ
Надолазећи страх је назив за опис осећања неуротичног човека поремећене гениталности
када се цртеж коже пениса у ерективној фази тумачи као генитална опасност. Поремећено
препознавање опасности узроковано је аскетском идеологијом. Присилно-неуротски
карактер са хроничном депресијом једне пацијенткиње доктора Рајха 93 доводио ју је у стања
у којима је морала много јести. Сањала би да лакомо гута кобасичице, свесно би маштала да
гази младића у којег је била заљубљена све док од њега не настане каша , те како петом
гњечи његов уд.
Преображај цртежа на кожи пениса одраслог мушкарца, у случају душевне равнотеже, везан
је за полни нагон и еротска узбуђења. Цртеж на кожи пениса у виду телесне резонанце
страха постаје нова творевина , више мање изражен кроз анестезију пениса, са неким од
наведених својстава: такозвана „хладна ерекција“ која се одликује недостатком угоде
напетости; превладавање уретралне насупрот гениталној еротици; млитавост уда; огроман и
потпуно сунђераст и мек ; пасивно преурањено – уретрално изливање семена као што многа
деца на страх реагују нехотимичним мокрењем. Дојка-пенис је творевина најтежег дефекта
мушке потенције. Најтежи дефект мушке потенције је Магични гест поистовећивања са
мајком . Приликом поистовећеивања са мајком пенис престаје бити израз и оруђе мушкости,
већ у машти мушкарца, постаје дојка а семе млеко. Такав болесник игра улогу мајке која
свом детету –жени пружа дојку у виду „магичног геста“ . Чин „потискивања“ је реакција на
нека стресна стања. Потискивање је начин ослобађања и од најмањег наговештаја неке
„неморалне“ побуде и може се исказати кроз различите облике 94. Стресна стања одређују
психонеуротску судбину, судбину проистеклу од одбијања и кочења гениталне моторике.
Потискивањем нагон ни у ком случају не губи своју ударну снагу, напротив- поткрепљује се
потискивањем постојеће нагонске енергије, чиме измиче контроли свесног размишљања и
наводи на одбрану.

ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ГЕНИТАЛНОГ УЗБУЂЕЊА НА КОЖУ

93
Рајх „Функција оргазма“.
94
Чин потискивања од једноставног нежељења да се та побуда призна и прихвати , преко компензационог
наглашавања супротности тог строго забрањеног нагонског подстицаја, до тоталног искључења те појаве из
свести и спречавања сваког моторног одговора на одговарајуће количине чулности.
 64

И код жена и код мушкараца могућа су преусмеравања-истискивања (конверзије) психичког

интереса са гениталног органа на неки други орган. Генитална енергија која нормално
подразумева узбуђење генитаног органа примењује се за нездраву инервацију других органа.
Здрав човек не може произвести такав цртеж јер је његов сексуални интерес правилно
усмерен на гениталне органе и не располаже никаквим препрекама. Одговарајућа представа
жеље која не сме постати свесном као ни генитални осет, одређује избор органа. Обично
радо обухвата оне органе који су нарочитом ерогеношћу или генитално-симболичко-
асоцијативном вредношћу веома погодни за предочење гениталних жеља као што су орална
и анална зона и кожа. Избор органа је условљен њиховом сопственом ерогеношћу која себи
привлачи узбуђење потиснуто са гениталних органа.

ЦРВЕЊЕЊЕ КОЖЕ ЛИЦА

Уртикарија или нездраво црвењење коже лица и њених припадајућих органа је конверзионо
симптоматски цртеж. Нездраво црвењење коже лица је непосредни израз пренешене
гениталне осетљивости , узбуђења које пошто није могло доћи до гениталног органа долази
до изражаја на кожи у виду Црвењења у високом степену. Помакнута гениталност
централно делује на лице као и код сваке еритрофобије. Генитално узбуђење се држи далеко
од гениталног органа и доводи на кожу тако што се кочењем крвних судова узбуђеног
пениса аутоматски покреће вегетативна вазодилатација крвних судова коже95.

ЕРЕКЦИЈА КОЖЕ
Ерекција коже је појам којим се указује да се може замислити да је соматска узбуђеност која
је пратила неприкладну жељу за коитусом , захватила вазодилататоре 96 коже, пошто није
могла допрети до гениталних органа услед душевне препречености или тескобе. Препречена
узбуђеност се садржајем претстава усмерава према ерогено и психички прикладним
органима.

ИЗБИЈАЊЕ БУБУЉИЦА
Избијање бубуљица је видљив знак сексуалности која се не живи. Према Далкеу 97 потиснута
жеља за изазивањем надражаја преображава се у надражену кожу. Преко бубуљица особа се
95
Друге појаве на кожи као што су знојење, бледоћа, црвењење не морају увек бити конверзионо испуњене
несвесном природом.
96
Вазодилататори су Вазодилатација (лат.vas-суд и dilatatio-ширење) је медицински појам који означава
ширење крвног суда.Вазодилатација може бити активна и пасивна. Активна дилатација настаје приликом
опуштања мускулатуре крвног суда, док пасивна може настати повећањем волумена крви. Као последица
активне вазодилатације јавља се пад крвног притиска. Супротна појава вазодилатацији јесте вазоконстрикција.
97
Ридигер Далке (1951.) немачки лекар и психотерапеут усавршио је природне методе лечења и основао
исцелитељски центар у Доњој Баварској
 65

штити јер бубуљица отежава сексуалност и сваки контакт. Догађа се у пубертету због
увођења нових тема као што су сексуалност, сексуалне фантазије, потреба за љубављу, за
партнерством, насупрот претходној фази привидног мира из детињства. То су горуће98 теме
које изазивају стид. Место избијања бубуљице мора бити видљиво, лице и дехолте, а тамо
где се не би виделе ни не избијају јер не би постигле свој циљ. Циљ избијања бубуљица је да
се стид због сопствене сексуалности претвори у стид због бубуљице, јер ако се треба стидети
то је онда због ружноће.

СУПРЕМАТИСТИЧКА МУДРОСТ КОЖЕ ПЕНИСА

Супрематистичка мудрост пениса садржана је у ребусу. Материја коже пениса може бити
подвргнута најразличитијим реакцијама обожавања, дивљења, надолазећег страха јер заправо
садржи извесну МУДРОСТ (без Р), а има у њој и неког СУПРЕМАТИЗМА (са С и
преусмереним Е) 99.

ГРЕБАЊЕ, ЧЕШАЊЕ, ТРЉАЊЕ

Гребање, чешање, трљање су начини испољавања нервозе који се показују се на физичком
нивоу: „кога сврби тај се чеше“, „туђа рука свраб не чеше“, „чешаћеш се и где те не сврби“.
Иза свраба постоји нека страст, неки жар који хоће да буде откривен, а на кожи се може
отиснути у виду видљивих трагова цртања.

ДЕРМОГРАФИЗАМ
Дермографизам је цртеж на кожи којим се испољава нервоза. То је „писање по кожи“
гребањем, чешањем, трљањем, превлачењем неког предмета по кожи. Писање се изводи
средством које не оставља видљив траг већ је кожа та која боји и даје пластичност задатим
потезима . Кожа се најпре зацрвени дуж задатих трагова, а онда се визуализовани трагови
повећавају и за пар минута постају отечени-рељефни и личе на копривњачу . Тако формиран
цртеж траје 15-30 минута до неколико сати.

98
Највећа забележена бубуљица припада олујама у свемиру. То је стална Велика црвена тачка на Јупитеру. Рај
за очи. Највећа олуја у соларном систему у оквиру које се ветар креће брзином од 480-650 км на сат. Траје
непрекидно последњих 300 година. Посматрана са земље делује као велика бубуљица, бубуљица која је
стварно 2 пута пута већа од Земље.
99
Исцрпне анализе једног цртежа знају да обесмисле цртеж, зато морају бити подвргнуте у одређеној мери и
одговорима у виду ругалица-веселица, (ребус је из усмене књижевности Добрице Бисенића)
 66

Дермографизми

ГРАЂЕЊЕ КОЖЕ
„Грађење коже“ је појам који се уводи уместо речи „грађа“ коже. Реч „грађа“ коже односи
се на стање коже у неком заустављеном тренутку, али живот се одвија. Реч Грађа је
именица. Грађа коже је, међутим: радња. Грађа коже је процес. Уместо „грађа“ коже, истина
је да је то „градња“ или „грађење“. Градња коже је непрекидан процес који се одвија током
читавог живота.
Најповршнији слој коже је покожица која је такође слојевита. Грађење коже почиње из
најдубљих слојева покожице. Између првог, најдубљег слоја покожице и последњег,
најповршнијег слоја покожице налази се још неколико прелазних слојева ћелија. Између
ових слојева одиграва се непрекидна миграција ћелија усмерена ка површини. Најдубљи,
матични слој покожице чине живе ћелије. Најповршнији, орожали слој покожице чине мртве
ћелије. Живе ћелије из најдубљих слојева покожице мигрирају ка површини. Током
миграције, све док не достигну најповршнију страну коже, страну изложену спољашњости,
ћелије коже не престају да се преображавају. Током миграције, ћелије коже се
преображавају све док се од првобитних, живих, ћелија не претворе у отпорне, орожале,
изумрле ћелије као крајњи стадијум преображавања, стадијум рожнатих љуспица.

СНЕЖНО ПЕРУТАЊЕ
Снежно перутање је кретање која се може видети у виду трага отпадања орожалих делова
покожице. Орожале ћелије покожице склапају невидљиви, заштитни, спољашни оклоп око
читавог тела. Присуство изумрлих ћелија на површини коже игра значајну заштитну улогу
иако је орожали заштитни оклоп начињен од слоја изумрлих ћелија који је толико танак да
је невидљив. Могу се само видети остаци након љушћења и отпадања орожалих делова у
виду снежног перутања коже. Најповршније ћелије рожнатог оклопа на крају се љуште и
отпадају тако што бивају потиснуте новопристиглим ћелијама из дубљих слојева. И деривати
коже, длаке и нокти, током читавог живота непрекидно расту, изумиру и обнављају се.
 67

КАРАКТЕРНИ ОКЛОП
Карактерни оклоп је појам којим Рајх описује резултат психичке одбране и затварања.
Овим називом се према Далкеу може објаснити и значење појаве „лишаја“ односно
псоријазе на кожи. Псоријаза се испољава кроз јасно ограничена благо испупчена поља на
кожи прекривена сребрнасто белом орожалом перути чије је формирање несразмерно
повећано . То подсећа на формирање оклопа. Природна заштитна улога коже претвара се у
функцију стварања оклопа и разграничавања од спољног света. Ништа се више не може
пустити у себе нити из себе, формирани оклоп је тај који штити од рањавања и повређивања,
али и од љубави . Тако оклоп затвара душу, а у тесном оклопу страх се увећава.

КОЖНИ НАБОРИ

ФЕНОМЕН „ПОКВАШЕНОГ ПЛАТНА“

Феномен „поквашеног платна“ је појава да намерно ухваћена и набрана кожа остаје у том
облику и након пуштања. Кожа се не може вратити у првобитно стање услед дехидратације.
Стање испуњености ткива водом и стање еластичности ткива назива се тургор. Тургор се
мери на кожи на тај начин што се са два прста кожа набере тако да се између прстију створи
неколико набора. Када се кожа пусти, набори се код доброг тургора разилазе, код средњег
тургора спорије, а код лошег набори дуже остају.

НАЗИВАЊЕ КОЖНИХ НАБОРА

На кожи читавог тела се могу уочити непрегледни преображаји у виду смењивања,
појављивања и нестајања најразличитијих набора, а неки од њих су посебно именовани. На
кожи се уочавају органски, зглобни и мишићни набори, тако подељени према узроку
њиховог настајања. Органски набори коже настају због одређене грађе датог органа.
Органски набори на лицу су горњи и доњи орбитални набори очних капака, горњи и доњи
капачни набори, носно-уснични набор, брадно-усни набор. На трупу предњи и задњи
средишњи жлеб трупа, међусисно удубљење код жене, међуседални жлеб, надпубични
набор. На горњем уду предњи и задњи пазушни набор, биципитални жлеб, на доњем уду
препонски набор, полно-бутни жлеб, седални жлеб. Мишићни набори коже настају услед
дејства мишића који су директно једним својим крајем зароњени у мишић. То су боре на
лицу и на мошницама као и кракасти набори коже око чмара. Зглобни набори коже настају
на месту зглоба услед покрета у зглобу. На длану постоје прегибни длански набори или
дланске линије: линија живота, линија главе, месечна линија, осовинска линија.
 68

ОРГАНСКИ КОЖНИ НАБОРИ

ОРБИТАЛНЕ ЛИНИЈЕ ГОРЊЕГ И ДОЊЕГ ОЧНОГ КАПКА

Орбитална линија горњег очног капка и Орбитална линија доњег очног капка су линије које
се током читавог живота у будном стању због трептања непрекидно уцртавају и бришу. То су
линије које истовремено на кожи капака постоје и не постоје, а сам процес исцртавања ових
линија је невидљив јер је хронолошко време овог догађања прекратко. Када су капци благо
затворени, на кожи капака нема одређенијих линијских догађања код особа просечне
старости. Отварањем капака изненада се појављује јасна и дубока линија-набор од ваздуха и
зове се Орбитална линија горњег очног капка. Ако се поглед усмери на доле, у кожу доњег
капка уцртаће се дубока линија која се зове Орбитална линија доњег очног капка. Довољно је
трепнуту, ваздух се распе и оне ће нестати , па се отварањем очију опет појавити 100.
Исцртавања у пределу очних капака су догађај на који директно утиче грађа ока. Кожа
очних капака је по површини толика да може прекрити предњи део очне јабучице. Очна
јабучица има облик лопте и испуњена је очном водицом што јој даје чврстину. Када се очи
држе отвореним, кожа очних капака толике површине губи могућност распростирања преко
чврстог ослонца предњег дела очне јабучице. Кожа се јавља као вишак који мора склизнути у
предео између очне јабучице и очне дупље. Задата површина која не може да промени своју
квадратуру може само да се згужва, набере, измени облик, да се повуче из једноставне
раскоши распрострањености у смотано тајанство саме себе, остављајући за собом граничну
линију . Кожа капака је најтања, најнежнија и најпокретљивија кожа тела човека. Она је и
врло еластична.Ухваћена између врхова прстију може се теглити развлачити увртати, а онда
ће се опет вратити у првобитно стање и наставити прећутно са својом улогом живота да се
непрекидно преображава из линије у површину , па онда опет из површине у линију.

ФИКСИРАЊЕ ОРБИТАЛНИХ ЛИНИЈА ОЧНИХ КАПАКА

Орбиталне линије горњег и доњег капка , као природне линије тела, су место реза у
пластичној или естетској хирургији код интервенције кориговања капака. Линија се усеца
хируршким инструментом. Усечена линија временом зараста тако што се попуњава
ожиљним ткивом. Тако постаје трајна и материјална линија. Може се видети на кожи капака
приликом затворених очију. Када су очи отворене, ожиљна линија скривена је у свом
природном лежишту орбиталне, нематеријалне линије капка.

100
Овај, за око неухватљив, непрекидно-наизменични процес исцртавања на кожи очних капака у будном стању
се једино може снимити камером у хронолошком времену. Успореним репродуковањем снимка добила би се
анимација која допушта оку да на миру отпрати процес уцртавања и брисања ових линија.
 69

КРАКАСТИ НАБОРИ КОЖЕ ОКО ЧМАРА

Кракасте набори коже око чмара представљају мишићне наборе коже 101 сличне борама на
лицу и на мошницама . Чмар као природни спољашни и завршни или излазни отвор система
за варење је нормално затворен осим у тренутку пражњења дебелог црева. Затвореним га
држи кружни мишић ануса тако што се стално налази у стегнутом стању. Тако стегнут, кожу
под којом је држи збрчканом. У моменту пражњења дебелог црева, кружни мишић чмара
изводи покрет опуштања, а зракасти набори коже око чмара се шире и преображавају.
Преображај зависи од квалитета садржаја који пристиже из дебелог црева. Коже има
довољно, она живне и затегне се својом површином око природног отвора. У случају
монументалније масивније навале цревног садржаја, долази до растезања и затезања коже.
По завршетку пражњења, мишић се поново стеже гужвајући за собом и кожу у виду
кракастих линија.

СВРАЧИЈЕ НОЖИЦЕ
Сврачије ножице су назив за кракасте наборе на кожи у пределу ока.102

ХИПЕРЕСТЕТИЦИЗАМ КРАКАСТИХ ЛИНИЈА ОКО ЧМАРА

Хиперестетицизам кракастих линија коже око чмара је двосмислен појам 103 који одговара
оправдано будној пажњи са којом се приступа пражњењу дебелог црева.
Свакодневно, током читавог живота, у пределу коже око чмара услед пражњења дебелог
црева одиграва се преображај. Тај део тела није доступан сопственом погледу ,осим ако није
у питању човек од гуме. Замишљањем таквог очигледног , чулно доживљеног, а никада
виђеног на себи преображавања, појачава се загонетност које једно „цртање“ доноси са
собом. Трајање овог преображаја разликује се од дана до дана у зависности је од покрета
црева, па се тако може забележити: успорено медитативно „исцртавање“, са лакоћом изведен
„цртеж“, под изненадним налетом цртања, полако део по део и цртеж је запоседнут аналним
квалитетима, а дефекација је испуњена угодом.

СРЕДИШНИ ГРУДНИ ЖЉЕБ

Средишњи грудни жљеб је назив за средишњу линију на кожи предње стране груднога коша.

101
Види: мишићни набори коже, Покретљивост коже лица, стр. 74
102
Види:набори коже, бора смеха и истрошености, стр.75
103
Хиперестетицизам кракастих линија коже око чмара је двосмислен појам . У свом подругљивом значењу,
служећи се опште усвојеном колоквијалном употребом речи чмар, треба да укаже на негативан став према
претераним исцрпљујућим анализама везаним за уметничко дело. Други крај овога појма указује на нормалну,
здраву функцију од животне важности, функцију пражњења. И реч пражњење је вишезначно, пражњење црева,
пражњење емоција, мисли, нагона.
 70

Сваки покушај да се кожа на месту средишње грудне линије уштине или одвоји од чврсте
подлоге остаје безуспешан. Директно под кожом се налази грудна кост са којом кожа
успоставља чврсту везу помоћу многобројних везивних снопића. Постојање тако чврсте везе
имеђу коже и кости је разлог због којег се средишна грудна линија не мења током живота.
Током живота, преображаји у околном простору одају само утисак преображаја средишње
линије. Наизменични микро-преображаји средишње грудне линије догађају се током
читавог живота услед треперења тела104 .Наизменични преображаји средишње грудне линије
у виду приближавања и удаљавања догађају се током читавог живота услед покрета
ширења и скупљања груднога коша приликом дисања 105. Дисање је аутоматска радња.
Приликом изложености већим физичким напорима дисање се убрзава. Дисање се убрзава и
приликом емотивне узнемирености, у стањима страха или претеране радости. Намерно се
може зауставити дисање на десетине секунди. Намерно се може мењати ритам дисања.
Намерно се може удисати дубоко и издисати дуго. Понекад се уздише. Треба подвући
разлику између тесно повезаних плућног и ћелијског дисања. Плућно дисање је механичка

фреквенција дисања у деце

радња услед које се може видети померање груднога коша и околних подручја. Ћелијско
дисање је буран хемијски процес сагоревања органске материје унутар сваке ћелије тела.
Ослобађање енергије услед сагоревања може се видети замислити на кожи унутарњим
погледом. Под нормалним условима, до пубертета средишни грудни жљеб се запажа као
линија која има површину. Површину те линије могуће је описивати као плитко благо меко
и широко утиснуту , као површину која се само дискретно разликује од околних површина.

104
Види: треперење тела, стр.57
105
Види: дисање, стр. 55
 71

Од пубертета, утисак прображавања106 средишњег грудног жљеба јенаметљивији јер се на

месту средишњег грудног жљеба формира међусисни усек.

МЕЂУСИСНИ УСЕК
Међусисни усек је назив за другачији поглед на средишњи грудни жљеб. Код особа женскога
пола, услед раста дојки, има се утисак да се средишњи грудни жљеб продубљује, да тоне. У
зависности од тога колико ће дојке расти преображај овога жљеба може ићи све до појаве
оштро уписаног међусисног усека. Својим бујањем дојке се приближавају једна другој , а
средишњи грудни жљеб, не мењајући се стварно, само остаје скривен у дубини међусисног
усека. Код особа мушкога пола средишњи грудни жљеб од пубертета као и код жена иде у
правцу продубљивања. Са порастом мишићне масе, првенствено великог грудног мишића и
са гомилањем поткожног масног ткива преображај се одвија у правцу појачавања и
изоштравања контраста. Са старењем, услед атрофије бочних мишића и атрофије млечне
жлезде као и губитка масног ткива средишна грудна линија се поново види као плитка.
Ослабљени еластицитет коже у старости, директно на средишњу линију не утиче. Она и
даље остаје у присној вези са својим чврстим ослонцем на грудној кости. Код старих људи
средишња грудна линија је и даље затегнута глатка и сјајна, али са мноштвом ситних
кожних набора који се са стране уливају у њу. То су набори оне коже која није чврсто везана
за своју подлогу већ је лако покретна. Средишни грудни жљеб услед могућности да чврсто
остане у присној вези са својом подлогом представља централну линију предњег дела трупа.
То је линија која држи, окупља и усмерава све остале линије на кожи груднога коша да се
не расипају под дејством земљине теже и услед губитка еластицитета коже са старењем .То
је линија водиља, она усмерава, привлачи околне линије, па их и држи107.

ШАВНА ЛИНИЈА
106
Преображаји средишње грудне линије спољашњом мерном јединицом или хронолошким временом не могу
се премерити, врло су успорени и врло присутни. Хронолошким бележењем понашања средишњег грудног
жљеба добио би се популаристички одговор типа: Уколико би се директан снимак овог доживотно развученог
преображаја убрзао икс пута могли бисмо за пар секунди испратити како се ова линија понаша. Седамдесет
година просечног животног века пута 365 дана пута 24 сата пута 60 минута једнако је 36792000 минута (пута 60
секунди једнако 220752000 секунди ). Анимацију у трајању од 36 792 000 минута могли бисмо да убрзамо 1 000
000 пута да би смо добили, може се рећи и даље успорен снимак у трајању од 3,6 минута.
Хронолошким премеравањем Тренутка током којег се овакви процеси одвијају на кожи груди добија се
обесмишљени одговор. Време одвијања је тренутак , тренутак живота.
107
Слична ситуација је и са кожом врха носа. И на кожи на самом врху носа не могу се запазити никакве
линијице, већ само глатка чврста површина једне тачке и у дубокој старости. Кожа врха носа чврсто је срасла за
своју подлогу, не можемо је уштинути ни теглити. Врх носа може да промени само свој положај са старењем
услед губитка зуба. Промена положаја врха носа нимало неће утицати на кожу врха носа. То је тачка која и
даље остаје сјајна глатка и чврсто затегнута. Централна тачка коже лица која окупља околне линије .
 72

Шавна линија је материјална линија 108. Већина кардиохирушких операција ради се на

класичан начин отварањем груднога коша дуж средишне линије груднога коша. Употребом
машине линија се усеца. Пролиферацијом ожиљног везивног ткива, усечена линија зараста.
Место средишне грудне линије на површини коже обележава се материјалном линијом од
ожиљног ткива. То је Шавна линија.

РЕБАРНЕ БРОЈАНИЦЕ
Ребарне бројанице су појава на површини коже предње стране груднога коша. Виде се као
чворови или тачкасте површине нанизане бочно, с обе стране средишње грудне линије.
Виде се услед конфигурације скелета груднога коша и неухрањености. Скелет груднога
коша чине ребра која се позади зглобљавају са пршљеновима грудне кичме, а напред за
грудну кост. Веза ребара са грудном кости је посредна, преко ребарних хрскавица. Место
зглобљавања ребара за ребарну хрскавицу нормално се не види на површини коже , већ се
само на додир напипава. Као последица неухрањености, на површини коже се може и
видети. Одражава се као низ чворова, рељефних тачака. Са добијањем на килажи ове тачке
на површини коже постепено се поравнају и нестају. Временом гојења означено је време
брисања ових тачака. Брзином гојења означена је брзина брисања ових тачака. Гојење
подразумева гомилање једне на другу масне ћелије, слагање једне по једне (основне
јединице). Масна ћелија је као и било која ћелија, голим оком невидљива. Уредним,
невидљивим ређањем под кожом, масне ћелије удаљавају кожу налеглу на чворове. У
моменту када се између површине коже и чворова успостави довољан слој поткожног масног
ткива, ребарне бројанице се изгубе са површине коже. За завршни тренутак њиховог
дефинитивног исчезнућа задужена је била још само једна масна ћелија. Једна, невидљива.
Гојење је супротстављено основној дефиницији тачке. Тачка је основни елемент од
кога је простор грађен. Бесконачно мали објекат без дужине и запремине.

РАХИТИЧНЕ БРОЈАНИЦЕ
Рахитичне бројанице су јасно видљив одраз ребарних бројаница на површини коже груднога
коша. Јављају се као последица дегенеративних коштаних промена код појаве
рахитиса,обично код деце до три године старости. Умножавањем хрскавичавих ћелија на
месту коштано-хрскавичавих спојева граде се чворови који се виде на површини коже.
Рахитичне бројанице остају као трајна последица и после излечења.

ПРЕДЊА СРЕДИШЊА ЛИНИЈА ТРУПА

108
Види: фиксирање орбиталне линије горњег очног капка, стр 67
 73

Предња средишња линија трупа пролази кроз средишњи грудни жљеб. Путања предње
средишње линије трупа убраја следеће станице: вратна јама, средишни грудни жљеб, срчана
јама, бела линија109 на којој се затиче пупчана јама, па до препонских квржица.

СРЕДИШЊИ ЛЕЂНИ ЖЉЕБ

Средишњи леђни жљеб је средишња линија на леђима, аналог средишњем грудном жљебу.
Она је глатка, чврста, неда се одвојити од чврсте подлоге. На месту средишње леђне линије
кожа је чврсто срасла дуж свог коштаног ослонца, дуж ртеничног гребена кичменога стуба.
Ртенични гребен представља најистуренији део кичме, али са обе стране дуж ове коштане
формације кипе мишићи. Зато, нешто што је најистуреније на мацерираном скелету,
приликом нормалног усправног става тела и приликом покрета протезања трупа, средишњи
леђни жљеб се види као канал глаткога корита. Приликом савијања трупа овај жљеб се
преображава и испупчује.
Предња и задња средишња линија трупа приликом свих покрета тела се увек налазе у истој,
сагиталној равни.

БИЦИПИТАЛНИ ЖЉЕБ
Биципитални жлеб је гранична линија на кожи између рамена-руке и груднога коша. На
кожи се види као жљеб јер испод коже на том месту долази до пада форме великог грудног
мишића и делтастог мишића. Видљивост, односно дубина овога жљеба зависи од
развијености наведених мишића као и од њихове тренутне напетости .

МЕЂУСЕДАЛНИ ЖЉЕБ
Међуседални жљеб је гранична линија између оба велика седална мишића, левог и десног
гуза. Масивност- стегнутост гуза и покрети трупа мењају оштрину овога жљеба.

ПРЕПОНСКА ЛИНИЈА
Препонска линија је предња гранична линија на кожи између ноге и трупа. На месту ове
линије под кожом се налази снажно затегнут препонски лигамент. Гомилање масног ткива
изостаје на лигаментима, а на околном ткиву се гомила, зато се на кожи на месту лигамента
усеца линија. Оштрина линије се повећава са покретима трупа и ноге као и с једне стране са
дебљањем зида трбуха , а са друге стране са дебљањем предње стране бутине.
СЕДАЛНА ЛИНИЈА

109
Види: Бела, полумесечаста и лучна линија, стр. 73
 74

Седална линија је задња гранична линија на кожи између ноге и трупа. На месту ове линије
под кожом се налази доња ивица великог седалног мишића, односно доња ивица гуза.
Гузеви су подвучени седалном линијом која може изгледати оштро уколико су ови мишићи
снажни и чврсти, и може изгледати само као благ прелаз са гуза на ногу у случају
опуштености и млитавости великог седалног мишића. Забацивањем ноге уназад седална
линија се урезује у кожу, савијањем ноге долази до затезања коже ове зоне и нестанка
седалне линије током ходања,трчања, спринта, пливања, седења лежања устајања.

БЕЛА, ПОЛУМЕСЕЧАСТА И ЛУЧНА ЛИНИЈА

Бела, полумесечаста и лучна линија су линије карактеристичне за кожу трбуха. Ове линије
настају услед одређене грађе предњег трбушног зида у виду мишићне пресе. На месту ових
линија под кожом долази до пада мишићне форме и њиховог смењивања са тетивним
ткивом. На тетивама се не гомила масно ткиво за разлику од мишића или, прецизније речено,
меса које трпи гомилање масти. Оштрина ових линија зависи од ухрањености , физичке
кондиције и покрета. Приликом мишићне контракције цртеж се изненада појављује урезан и
задржава све до тренутка опуштања чиме се котнраст ублажава или линије постепено или
изненада нестају.Бела линија је непарна и постављена централно и усправно 110
. Зове се Бела
јер се испод места под кожом где се ова линија одражава налазе голе широке тетиве беле

обојености. Полумесечаста линија је парна и постављена бочно и усправно. Полулучна

линија је парна и спајањем са својом парнакињом чини једну непарну лучну линију
постављену у дну стомака. Лучна линија означава границу испод које у пубертету долази до
гомилања поткожног масног ткива и формирања Венериног брега код оба пола.
Карактеристичном цртежу коже предњег трбушног зида се придружују и водоравни
међумишићни прекиди правог трбушног мишића. Оне су парне, леве и десне , има их три до
четири, односно укупно шест до осам.

ЖАБЉИ ТРБУХ

110
Види: предња средишња линија тела, стр.72
 75

Промене у мишићима које се огледају у њиховој млитавости су очигледне на трбуху.

Мишићи се опуштају и развлаче, па трбух постаје као у жабе „жабљи трбух“.

ХАРИСОНОВА БРАЗДА
Харисонова бразда је удубљење које се пружа попречно на доњем делу груднога коша, на
месту на ком се дијафрагма припаја за грудни кош. Она настаје ако млитава дијафрагма вуче
грудни кош према унутра, а надути стомак гура ивице ребарног лука према напред.

БОРЕ НА ЛИЦУ
ПОКРЕТЉИВОСТ КОЖЕ ЛИЦА
Покретљивост коже лица је већа од покретљивости коже било којег другог дела тела. У
свим случајевима покрета на лицу психички фактори играју важну улогу, па чак и једину. Уз
њих делују физички фактори, мада они сами никада нису довољни да дају карактер лицу 111.
Кожа лица је директно срасла са поткожним мишићима лица 112. Мишићи лица се зову и
мимични мишићи. Реч мимика означава различита догађања на лицу у виду изображавања и
изражавања целокупног душевног живота човека. Мишићи лица се могу покретати намерно
под утицајем воље чиме се на лицу постиже гримаса 113. Снажније дејство ових мишића
регулишу невољни рефлексни центри у великом мозгу човека чиме се постиже израз лица 114.
Невољно покретање мишића лица под дејством јаких осећања као што су осећање страха или
бола доводи до појаве избезумљеног лица. Фацијална маска је изглед које лице поприма
111
Физички фактори више долазе до изражаја код зглобних линија.
112
Мишићи који се са оба своја краја везују се за кост омогућавају покрете у зглобовима. Поткожни мишићи
једним крајем везују се за кост а другим урањају у кожу и својим контракцијама покрећу кожу. Покретањем
коже лица на лицу настају карактеристични , променљиви жљебови и набори услед дејства поткожних мишића
лица у сложеној целини са кожом лица.Сви поткожни мишићи лица су пљоснати, танки нејасно ограничени,
различито развијени код различитих особа, изгледају међусобно и са кожом срасли јер намају сопствених
омотача. Сви су инервисани истим, фацијалним нервом. При повредама фацијалног нерва долази до одузетости
појединих група или пак свих мимичних мишића због чега кокжа постаје опуштена и безизразна слична маски,
а природни отвори око којих су груписани ови мишићи не могу да се затворе (уста, међукапачни отвор).
113
„Време гримаса “ је назив филма о немачко-аустралијском вајару Месершмиту (Franc Ksaver Mesersmit
1736.). “Особене главе“ је назив за циклус Месершмитових вајаних глава . Према анализама енглеског
психоаналитичара Ернеста Криса (Ernst Kris), „Особене главе “ не исказују стварне изразе којима је уметник
тежио и како их је назвао:зловољни, љутити, поуздани, обешени, узнемирени, бесни, осветољубиви,
меланхоличар, , гунђало, зевало,глупак, мрачњак, неспособни егоист, клеветник, шаљивџија. На свим главама
су приказане само гримасе. Месершмит је био психотичар који је патио од маније гоњења. Њега је прогонио
„демон пропорције“ за којег је Месершмит сматрао да је био љубоморан на савршенство сразмере које је
Месершмит према личном уверењу постигао у своме раду. Да би се заштитио од демона, уметник је терао
демоне тако што се кревељио пред огледалом, проучавао мимичне преображаје сопственог лица.
Психоаналитичким тумачењем Месершмитових биста Крис закључује да су ове бисте манифестација несвесних
процеса намењених терању демона у виду прављења гримаса које одају утисак једнообразности
114
Физиогномија је наука која објашњава изразе лица као погодан прилаз за разумевање човека. Зачетник
физиогномије је био француски сликар и теоретичар уметности Шарл Ле Брен (1619 - 1690). У покушајима да
пронађе парадигматске типове за изражавање различитих емоција карактер људскога лица проналази у
животињском свету: човек коњ, човек слон, човек орао, човек мајмун, свиња, веверица. Енглески анатом
Парсонс средином осамнаестог века је покушао је да прикаже како се једно људско лице мења при реаговању
на различите доживљаје, како се промене односа мишића приликом зевања, спавања. .
 76

услед потпуног изостанка покрета ако је повређен фацијални нерв. Свесно се прави гримаса.
Уроњени у кожу, својом контракцијом мишићи лица покрећу гужвају кожу, праве боре.
Појава бора наводи на закључке о извору из којег оне настају.

БОРА ПАЖЊЕ И ИЗНЕНАЂЕЊА

Бора пажње и изненађења настаје подизањем обрва. Подизањем обрве стварају се попречни
набори на кожи чела115. Подизање обрва даје лицу израз пажње и изненађења.

БОРА СРЏБЕ , БОЛА И ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Бора срџбе и бола настаје набирањем обрва116. Повлачењем наниже и ка унутра унутрашњег
дела обрве и приближавањем једне обрве другој стварају се усправни набори коже између
обрва. Набирање обрва даје лицу израз срџбе и бола.

БОРЕ СМЕХА И ИСТРОШЕНОСТИ - СВРАЧИЈЕ НОЖИЦЕ

Боре смеха и истрошености, Сврачије ножице су назив за радијалне наборе на кожи у
пределу около ока. Настају жмурењем117. Својом вољом очни капци се могу затварати
снажно. Без утицаја воље очни капци се благо затварају приликом спавања и трептања. При
парализи фацијалног живца очи се не могу затворити.

БОРА ЗЛОВОЉЕ И ПРЕЗИРА

Бора зловоље и презира настаје обарањем доње усне 118. Доња усна се повлачи наниже упоље
и извртањем њене слободне ивице лице добија израз зловоље и презира .

БОРА ЖАЛОСТИ И НЕРАСПОЛОЖЕЊА

Подизањем и повлачењем горње усне мало унапред ствара се попречни набор и израз
жаљења и нерасположења.Бора жалости и нерасположења настаје подизањем горње усне119.

БОРА ПРЕЗИРА И ТУГЕ

Бора презира и туге настаје обарањем усног угла 120. Угао усана повучен наниже и упоље
даје лицу израз презира и туге.

115
Обрву подиже чеони трбух чеоно-потиљачног мишића .
116
Обрве набире мишић набирач обрва тако
117
Жмурење се постиже дејством кружног мишића ока, односно заједничким дејством његовог капачног и
орбиталног дела. Сузни део кружног мишића ока притиска сузну кесу и помаже отицању суза.
118
Доњу усну обара мишић обарач доње усне.
119
Горњу усну подиже мишић подизач горње усне.
120
Углове усана обара мишић обарач углова усана.
 77

БОРА СТИСНУТОСТИ
Бора стиснутости настаје стезањем обе усне121. Стезањем усана на кожи усана се појављују
зракасто распоређени набори122.

БОРА РАДОСТИ И СМЕХА

Бора радости и смеха настаје смејањем 123. Смејањем се угао усана повлачи упоље и навише
дајући лицу израз радости и насмејаности.

БОРА ВОЉЕ
Бора воље настаје комбиновањем свих покрета лица. Јавља се на месту уливања околних
мишића лица у кружни мишић усана у виду носно усног набора.

МИРИСНА БОРА
Мирисна бора су попречне боре на корену носа и настају подизањем 124 носа да би се боље
омирисало, нањушило, удахнуло.

ПРЕГИБНЕ ЛИНИЈЕ ДЛАНА

Прегибне или зглобне линије на кожи длана настају услед покрета у зглобовима шаке и
услед чврстих веза између коже длана са дланским мишићима исто као што је случај са
кожом лица и кожом табана. Анатомска објашњења су компликована и дуга. За стицање
јединственог утиска о компликованој коштано- мишићно- кожној целини длана довољно је
бацити поглед на фотографије из анатомских атласа.

НАЗИВИ ЛИНИЈА ДЛАНА

На кожи длана уочава се мноштво линија. Најприсутније линије имају своја имена. То су
имена која се уводе у хијеромантији као легитимној науци о читању из длана. Рођењем дате
линије длане могу се током живота мењати.125

121
Усне стеже кружни мишић усана. Својим контракцијама кружни мишић усана затвара уста, делује при
фонацији О, У, при ѕвиждању, при сисању, при прихватању и жвакању хране.
122
Види: кракасти набори коже око чмара и сврачије ножице, стр.
123
Угао усана повлаче заједничким дејством: мишић смеха упоље, велики и мали јагодични мишић упоље и
нагоре, мишић подизач горње усне навише. При једностраној контракцији ови мишићи искривљују уста.
124
Подизање носа омогућава својим дејством танки мишић носа .
125
На длану неког ко је рођен са слабијом физичком конституцијом и ко се трудио да живи здравим животом
може се уочити како се линија живота током живота продубљује, јача и продужава . Сматра се да код
десноруких особа лева рука указује на карактер са којим се рађа, црте личности као резултат наслеђа говоре о
одређеним склоностима и осећајном склопу. Промене на кожи леве руке указују на модификације наслеђа.
 78

Слева удесно: мишићи лица; коа длана: мишићи длана;линје длана

ЧИТАЊЕ ИЗ ДЛАНА
Читање из длана у ужем смислу је назив најчешће технике прорицања судбине. У ширем
значењу , све прочитано на кожи длана представља сажетак значења цртежа на кожи читавог
тела. Читање из длана заснива се на тумачењу линија длана, облика шаке, прстију 126 и описно
се садржи у једној дугој песми о длану.

ДУГА ПЕСМА О ЛИНИЈАМА ДЛАНА

Примитивна, елементарна, обична,
уметничка, филозофска, духовна, мешовита
шака.
Прав, гладак, дугачак, снажан, тежак,
кратак, крив, згрчен, чворноват,
Палац Марсов прст, кажипрст Јупитеров прст, средњи прст Сатурнов прст,
домали прст Аполонов прст, мали прст Меркуров
Прст.
Дугачка, кратка,
нормално развијена, широка
Шака.
Углати, шиљасти,стожасти, у облику лопате, мешовит Длан.
Песница.
Топла и сува, тамноцрвена, жућкаста
ружичаста, прозирна, свиленкаста, влажна
126
Код линија длана тумачи се њихов интезитет, дужина , правац пружања, однос са осталим линијама длана,
тачка из које линија почиње и тачка у којој се линија завршава. O односу емоција и разума чита се на Линији
главе. Њено кретање се одвија на релацији од лукаво практичне особе лишене маште, преко амбициозне и
енергичне, затим преко уравнотежене особе која зна да комбинује и практично и имагинативно до снажног
искривљења целом дужином које указује на крајње маштовиту и неортодоксну личност. На Линија срца чита се
ниво уравнотежености између емоција и интелекта. Кретање Линије срца одвија се на релацији од
идеализованог схватања љубави преко уравнорежености између снажних емоција и склоности ка практичним
размишљањима, ка снажном сензуалном темпераменту који не раздваја љубав од секса до хладних и
безосећајних особа.
 79

кожа длана.
Кључне линије длана, Важније линије длана, Мање линије длана,
Линија главе, Линија судбине, Линија интуиције,Линија славе и успеха,
Линија Сунца, Линија здравља , Линија далеких путева, Линије утицаја,
Линија живота,Унутрашња линија живота, Линија брака,
Мања линија здравља, Линија заслуге.
Наруквице среће.
Прстен, недовршен прстен.
Брегови
Нормално развијен, обичан, веома изражен, слаб брег
решетке, крст, звезда, квадрат, тачка, дупле линије, једна линија на брегу,
избраздан, гладак.
Дуга лепо обликована линија, дупла, веома изражена,
само на левом длану, само на десном длану,
испрекидана, прекинута, уланчана, дуга непрекинута,
непостојање линије, прекид и наставак линије,
звезда, острво, крст,троугао, кружић , решетке на линији,
танка при крају, завшетак у облику рашљи, кратка широка,
једна дуга хоризонтална, више дугих, танке линијице,
добре верикалне, лоше хоризонталне, неправилна силазећа
линија.
Успех, исправан циљ, дупла срећа , успеси на два колосека,
мучан живот,тежак успон, слаба срећа, недостатак амбиција,
парапсихологија, видовитост, способност предказивања,
интуиција, хистерични напади, халуцинације,
слава, успех, богатство, болесна машта, дрога, хипноза,
лоша циркулација, сметње са пробавом, велика неотпорност,
бројна путовања, опасност од дављења, сексуални потенцијал,
владање својим емоцијама, животна енергија, расипање енергије,
неисцрпна енергија, борбеност, снага, издржљивост,
неактивност, бежање и снове, маштовитост и виталност,
бруталност, животињски нагон у сексу,
лудило, психички проблеми, срећно живљење, препреке у животу,
немири, нема среће, уравнотеженост, сексуалност, велики љубавници,
посесивност, љубомора, комплекси, трауме,
 80

велики уметници, сликари, композитори, глумци, певачи,

префињен осећај за лепо, парапсихологија, хазардерство,
окултне моћи, вођа, доминантна личност, трезвен дух,
тиранска природа, подложност туђем утицају, срце управља главом,
продорност, способност, упорност, ограниченост,
уздржаност, поузданост, толерантност, екстравагантност,
виталност духа и тела, надолазећа енергија у јаким таласима,
грабљивост, подлост, храброст,
свестраност, неискреност, уплашеност, закоченост,
уравнотеженост, самоувереност, диктатор, нагон за стицањем,
шкртица, нереална и несигурна особа, опрезност, осећајност,
усамљеност, мисаоност, меланхолија, интуиција,
неинтелектуално,
самосажаљење, тежња за славом, интровертност, стидљивост,
интелигенција, говорљивост, спретност, непоузданост,
лажљивост, чулност, сексуална незајажљивост, фригидност, импотенција,
лењост, егоизам, пренемагање, млака природа,
трпљење, изолација, тешка повреда,
немиран живот, једноставан живот,
поштење, част, реалне амбиције, одсуство амбиције,
трпљење, природна заштита, оштроумност, повученост,
живот без узбуђења,
аутизам, успех, суптилност, генијалност, простаклук,
сналажљивост, прилагодљивост,
клептоманија, несташлук, муцавост, ситничавост,
хладноћа, млитавост, уметничка машта, сентименталност,
живот без узбуђења, болесна машта.

ПАПИЛАРНЕ ЛИНИЈЕ
 81

ТАКТИЛНИ ЗАВОЈЦИ ИЛИ ТАКТИЛНЕ РОЗЕТЕ

Тактилни завојци или тактилне розете су назив за рељефне завијутке који се могу видети на
покожици читавог тела. Розете на покожици могу бити спиралне, кружне, са попречним
линијама, чисто кружни тип, тип замке, спирални, елиптични, тип са средишњом пругом,
бадемаст, тип са косом пругом, и двоструко ковитласт тип. Тактилне завијутке граде
папиларне линије.

ПАПИЛАРНЕ ЛИНИЈЕ
Папиларне линије , папиларни гребени или папиларни набори су танке, вијугаве , испупчене
линије на покожици, које се нарочито добро виде на длану, табану и предњој страни прстију
односно јагодици прста. Папиларне линије су спољашњи одраз квржица, папиларних
испупчења које се налазе у унутрашњем слоју коже.

ПАПИЛАРНЕ КВРЖИЦЕ И ИСПУПЧЕЊА

Папиларне квржице и испупчења или Папиле се налазе у унутрашњем слоју коже.
Присуством многобројних квржица и испупчења повећава се површина коже у унутрашњем
слоју коже. Размена кисеоника, хранљивих и отпадних материја између спољашњег и
унутрашњег слоја у директној је сразмери са величином површине коже. Највећи број
папила код човека на површини коже садрже прсти, дланови и табани. Папиле се одражавају
на површини коже у виду папиларних линија.

УЛОГА ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Појавом папиларних линија мења се текстура површине коже чиме се повећава способност
људи да хватају предмете и омогућава чулни доживљај текстура површина које се дотичу.

НАСТАЈАЊЕ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Настајање папиларних линија је завршено већ током интраутериног развоја. Папиларне
линије се јављају се у 6-7. недељи интраутериног развоја и комплетно се стабилизују до 21.
недеље. Папиларне линије настају услед генетике и фактора спољашње средине. Генетски
код садржи генералне информације о формирању коже у фетусу. Специфичан начин
формирања папиларних линија коже јагодице прста је случајан догађај , а раст, сазревање и
старење не утичу на њихов изглед.

КРАТЕРСКИ КАРАКТЕР ПАПИЛА

 82

По карактеру папила је слична вулканском кратеру на чијем врху је пора: отвор знојне
жлезде. На површини спољашњег слоја коже папиле се одражавају у виду набора. Висина
или дубина папиларних набора је од 0,1 до 0,25 мм, а ширина 0,2-0,5 мм. Најдубље су и
најбројније на табанима и длану где је кожа дебела, а врло ниске и малобројне на танкој
кожи лица и трупа. Папиле имају девијације путања, ширине, облика, контуре крајева.

Бета: разне врсте папила, цртеж према хистолошком препарату

БРОЈНОСТ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Бројност папиларних линија се своди на огроман број линија по јединици површине. Бројем
папила одређена је осетљивост коже на додир. Најмањи број папила је на кожи леђа, а
највећи је на кожи прстију, длана и табана.

НЕИДЕНТИЧНОСТ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Неидентичност папиларних линија је појава непостојања две особе нити два прста исте руке
са идентичним папиларним линијама. Цртеж који папиларне линије исписују по јагодици
прста је појединачна и посебна одлика постојања једног бића. И јагодице прстију
једнојајчаних близанаца су различите.

НЕПРОМЕНЉИВОСТ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

 83

Папиларне линије су једине линије на површини коже човека које се не мењају током
живота. Са каквим линијама се долази на свет са истим таквим се и напушта. Не постоји
природан, биолошко-социлошки надражај који има утицаја на изглед папиларних линија
током живота. Промена влажности и количине масноће на папиларним линијама не утичу на
ток, дубину и њихову дебљину. Насилним механичким повређивањем као што су посекотине
измена облика шара је само привремена, папиларне линије се регенеришу у првобитно
задато стање. Оне ће се изменити се тек након смрти, труљењем 127, до потпуног исчезнућа.

ОТИСАК ПРСТА

ОТИСКИВАЊЕ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА ПРСТА

Цртеж на кожи прста се никада не мења, али карактеристично је да је ипак на свој начин
покретљив. Приликом контакта прста са било којом подлогом цртеж се отискује. И остале
линије са површине коже се репродукују у контакту са неком другом подлогом, али такви
контакти су ређи јер се носи одећа и обућа. Прстима се највише додирује, а отискивање
осталих линија са површине коже је махом случајно. Прсти су ти којима се током живота
намерно служи , трага и оставља траг.

ОТИСАК ПРСТА ПРЕМИНУЛЕ ОСОБЕ УГРАВИРАН У ЗЛАТУ

Отиском прста преминуле особе угравираном у злату 128 потврђује се смисао прецизности са
којом се приступа истраживању најрањивијих детаља отиска прста ради утврђивања
идентитета одређене особе.

Отисак прста преминуле особе угравиран у злату

127
Труљење је распадање органске материје (леша) услед рада трулежних бактерија.
128
Отисак прста преминуле особе угравиран у злату је нова врста накита којом је погребно друштво у Бечу
„Bestattung Wien GmbH“ проширило своју услужну понуду.
 84

МАЈУШНА ЗОНА ДОДИРА

Мајушна зона додира је назив за отисак прста који користи Михаил Епштејн 129. Он наводи
да су „мајушне зоне додира“ не само на врховима прстију него и на околним предметима. У
Филозофији тела каже да „...љубав пооштрава сваку осећајност, па и ону усмерену на ствари
које као да шире опипљив обим жеље, образују посебну (ерогену) зону ван тела. Свуда се
откривају „мајушне зоне додира“ преко којих једно другом „рикошетом“ можемо слати
погледе и додире . Преношење те интиме на свет околних ствари и њено доживљавање је као
навођење или сугестија саме судбине.“

ПОКРЕТЉИВОСТ ОТИСКА И ШИРЕЊЕ БЛИСКОСТИ

Ствари из непосредне околине умрлих су натопљене њиховим невидљивим отисцима и
према Епштејну служе као прибор за преношење љубавног осећања, као знак блискости која
хоће да се прошири130 на сав околни свет. Ствари које је неко свакога дана додириво, самим
поступањем према њима, одједном почињу да се испуњавају својим лудачким и језивим
животом. Књиге саме листају своје странице... ми губимо дах у тесном кругу чудовишта која
не налазе себи ни места ни облика зато што овде нема умрлога и нема ко да их пригрли. У
љубавном свету поред фетиша и реликвија постоји мноштво значајних предмета.

НЕВИДЉИВОСТ ОТИСКА
Отисак остављен по околним предметима се не види јер је грађен од безбојне материје.

МАТЕРИЈА ОТИСКА
Материја отиска је органска и чини је зној. Капи зноја кроз отворе знојних жлезда на врху
папила навиру у одређеној количини, нижу се дуж папиларних линија 131 и приликом додира
се у пуној запремини отискују на дату подлогу у виду рељефа. Отисци су накапавани
органском материјом особе о чијем отиску је реч.

УКУПАН САДРЖАЈ НАГЛАШЕНОГ РЕЉЕФА КОЖЕ ЈАГОДИЦЕ ПРСТА

Наглашени рељеф површине коже јагодице прста крије у себи податке који се могу мерити и
исчитавати : браздање коже папиларним линијама, разлике у рефлексији светла на местима
где папиларне линије додирују површину, разлика у температури испупчења на прсту и

129
Види: Уметност додиривања, стр.52; Опипљива уобразиља стр.52
130
Види: Ширење душе, стр.44
131
Дуж папиларних линија се налазе излазни отвори знојних жлезда. Види: Кратерски карактер папила , стр.81
 85

ваздуха ухваћеног у удубљењу када је прст ослоњен на сензор, региструју се испупчења

прста која су веће капацитивности од удубљених делова .

ВИЈУГАВОСТ ЛИНИЈА ОТИСКА

Вијугавост линија отиска одраз је вијугавости папиларних линија јагодице прста. Оне могу
поћи са једне стране, закриве се формирајући петљу и враћају се или настоје да се врате на
исту страну са које су и пошле. Могу да се распореде у концентричне кругове. Могу да
полазе са једне стране, уздигну се у центру и наставе на другу страну, а уздизање може
имати израженије лукове или лукове који су заравњени. Комбинацијом ових облика
појављују се различити типови: дупла петља, мешовити тип, јеловити лук. Папиларна линија
може минуциозно да се заврши, да се грана, да се шири, да буде само тачака, да се нагиње у
одређеном смеру. Сви прсти исте руке не морају имати исту врсту вијугања.

ИСТРАЖИВАЊЕ ОТИСКА ПРСТА

СИСТЕМ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Систем класификације папиларних линија заснива се на њиховим специфичним
особинама132. Посебне особине папиларних линија у односу на остале линије на површини

132
Код папиларних линија проучавају се њихове глобалне и локалне форме. Глобалне форме подразмевају
основне облике папиларних линија, централну тачку, карактеристичне папиларне линије, делту и број.
Основни облици папиларних линија су: Петља, Лук и Спирала. Сви прсти исте руке не морају имати исти
основни облик. Комбинацијом основних облика папиларних линија појављују се различити типови цртежа на
јагодици прста: дупла петља, мешовити тип, јеловити лук.
Петљаст облик се гради тако што папиларне линије полазе са једне стране, закриве се формирајући петљу и
враћају се или настоје да се врате на исту страну са које су и пошле. Петља може бити окренута на спољашњу
(ка палцу) или на унутрашњу (ка малом прсту) страну.
Спирални облик папиларне линије граде тако што се распоређују у концентричне кружнице.
Лучни облик се гради тако што папиларне линије полазе са једне стране, уздигну се у центру и наставе на другу
страну. Лук може имати израженије лукове или лукове који су заравњени.
Централна тачка представља средишњи део отиска прста. Служи као референтна тачка при обради отиска.
Отисак може поседовати и више централних тачака или ни једну. Код спиралног типа централна тачка
представља средиште спирале. Централна тачка петљастог типа је горња тачка- врх најунутрашњије петље.
Карактристичне папиларне линије су две папиларне линије у унутрашњости цртежа које почињу паралелно,
дивергирају и окружују или настоје да окруже такозвано подручје узорака.
Делта је тачка првог грањања унутар подручја цртежа. Било која тачка смештена директно испред центра
дивергенције карактеристичних папиларних линија. Петљаст тип има централну тачку и делту. Спирални тип
има две или више делти. Лучни тип нема ни централну тачку ни делту.
Папиларни број је број папиларних линија у подручју цртежа. Одређује се бројањем папиларних линија које
секу замишљену линију повучену између делте и централне тачке. Збир папиларних бројева са свих прстију
једне руке је укупни папиларни број.
Локалне форме су минуцијске тачке. Минуције су тачке у којима се прекидају токови папиларних линија.
Прекид тока линије може бити у виду гранања или тако што линија престаје да тече па се заврши. Минуције
представљају јединствене информације неопходне за поуздану идентификацију. У проучавању минуција
одређују се: оријентација минуција, фреквенција, закривљеност и минуцијске координате. На основу
карактеристика минуција разликује се пет врста минуција: папиларни завршетак, папиларно гранање
(бифуркација), папиларно ширење (дивергенција), папиларне тачке, папиларни нагиб и кратка папиларна
линија. Оријентација минуције је смер у којем минуцијска тачка „гледа“.
 86

коже човека је то што су оне непроменљиве. Оне су константне током читавог живота све до
распадања после смрти. Оне су индивидуалне. Садрже пуно разноврсних детаља и положаја.
Не постоје два иста цртежа у популацији. Могу се груписати. Просечан цртеж садржи
четрдесетак карактеристика. Могу се пресликавати. Мерљиве су. Могу се класификовати.
Постоји база података.

ТРАДИЦИОНАЛНА ДАКТИЛОСКОПИЈА
Вучетићев метод класификације цртежа папиларних линија, Дактилоскопија из 1894. је
подразумевала класификацију отисака, стварање збирке и повезивање података.
Ради добијања ваљаног отиска спроводи се одређени поступак: припрема прста алкохолом
ради уклањања зноја, сушење прста, ваљањем прста по плочи са дактилографском бојом
наноси се боја на прст, са сваког прста се цртеж отисне на картон кружним покретом. Равни
отисак: свих десет прстију се истовремено положи како би се направили додатни отисци који
служе за верификацију. Отвара се регистрациони картон и настаје збирка регистрационих
картона. Приликом традиционалне идентификације особе, пореде се минуције са увећаних
слика отисака из регистрационе збирке отиска трага. Уочене минуције се обележавају
правим линијама и означавају бројевима. Обележавање почиње од центра слике цртежа.
Идентитет се успоставља када се пронађе 12 минуција.

Фреквентност минуција означава удаљеност папиларне линије у околини минуција. Закривљеност минуција
означава брзину промене минуцијског смера. Минуцијске координате означавају релевантну или апсолутну
удаљеност минуција од централне тачке или делте.
 87

Раван отисак Регистрациони картон Традиционална дактилоскопија

САВРЕМЕНА ДАКТИЛОСКОПИЈА
Савремена дактилоскопија, захваљујући употреби рачунара, (скенера, дигиталне слике,
компјутерске базе података) подразумева једноставно, поуздано и најраспрострањеније
биометријско проучавање папиларних линија у циљу идентификације живих или мртвих
особа. Користи се у државном и цивилном сектору и у криминалистици.Главни разлози за
популарност коришћења отисака прста јесу успех и позитивни резултати у форензици,
државним институцијама и у цивилном друштву, чињеница да криминалци често оставе
отиске прстију на месту криминалног дела, постоје велике „папирне“ базе података .
Аутоматско препознавање отисака прстију омогућава Биометријски информациони системи.
AFIS биометријски систем133 помоћу сензорског модула скенира отиске прстију. Добија се
дигитална слика структуре испупчења и удубљења за сваки прст. Добијена дигитална слика
отиска прста се усавршава и анализира.

133
АФИС- систем аутоматске идентификације особе на основу отиска прста користи грађанима који ће у
најкраћем року добити лична документа, користи безбедоносним установама којима ће омогућити бољу
координацију и размену информација са Интерполом, Еурополом и другим организацијама кроз које се
спроводи борба против криминала и тероризма. Информациони систем омогућава претрагу 10 милиона досијеа
за нешто више од 10 секунди. (IAFIS – Integrated Automated) База података једног од највећих система за
аутоматско препознавање отиска прста (Fingerprint Identification System FBI) од 1999.године садржи отиске
прстију преко 60 милиона људи пропраћеним са одговарајућим демографским подацима. 2008. Године почело
је унапређење система (Next Generation Identification) укључивањем додатних биометријских података: шака,
лице, ирис.
 88

ДИГИТАЛНЕ СЛИКЕ ОТИСКА

Скенирање је типичан систем за аутоматско препознавање отиска прста. Дигитална слика се
добија када се прст постави на површину сензора. Скенирање отиска заснива се на
особинама коже јагодице прста односно на особинама папиларних линија. У технологији
скенирања отиска постоје: оптички метод, метод мерења капацитивности, термоелектрични
метод, метод мерења електричног поља.

ОПТИЧКИ ЧИТАЧ ОТИСКА

Оптички читач отиска прста134 реагује на промене у рефлексији светла на местима где
папиларне линије додирују површину. Оптички метод135 се спроводи тако што се прст
притиском на стакло осветли. Недостатак ове методе су „латентни отисци“. На стакленој
плочици може остати претходни отисак прста који се може скинути или подићи и да тако
омета наредно скенирање.

ЧИТАЧ КАПАЦИТИВНОСТИ ОТИСКА

Читач капацитивности136 отиска прста региструје испупчења прста која су веће
капацитивности од удубљених делова. Предност метода је што захтева прави отисак прста,
али проблем је што мокри прсти дају тамну а суви светлу слику.

Сензорски модул Оптички метод

ТЕРМОЕЛЕКТРИЧНИ СЕНЗОР -ЧИТАЧ

Термоелектрични сензор мери разлику у температури испупчења на прсту и ваздуха
ухваћеног у удубљењу када је прст ослоњен на сензор. Добија се слика високе резолуције чак
и када је прст прљав или отисак плитак. Приликом скенирања неопходно је превлачити прст
преко сензора, па се тако решава проблем чишћења сензора и латентних отисака . Недостаци
овог метода су што корисник мора да зна како да користи сензор и потреба за загревањем
сензора како би се избегло поклапање температуре сензора и прста што повећава потрошњу.
134
Најзаступњенији метод је LED извор светлости
135
Оптички метод добијања дигиталне слике отиска је најзаступљенији.
136
Капацитивност је однос између наелектрисања и електричног потенцијала проводног материјала.
 89

ЧИТАЧ ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА

Читач електричног поља мери електрично поље испод горњег слоја коже односно тамо где
отисак почиње. Овај метод је осетљив и бележи суве, истрошене и запрљане отиске.
Недостаци метода су мала резолуција и мало поље скенирања.

ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОТИСАКА
Идентификација отисака се врши на основу локалних карактеристика , минуција. Врши се
поређење између отиска за упит и шаблона, прототипа из базе података. Степен
подударности је висок код отисака истог прста, низак за отиске различитих прстију.
Доношење одлуке отежавају велике варијације у сликама отисака прста. Варијације се крећу
у распону од прекомерних разлика код отисака истог прста, до прекомерних сличности
између слика различитих прстију . Варијације у сликама отиска истог прста настају услед
другачијег додиривања сензора прстом. Разлике се односе на притисак под којим се сензор
додирује, положај прста, ротације, транслације и различите површине контакта, односе се на
стање коже прста ,сува кожа, посекотине. Сличност различитих прстију може бити велика
јер постоје само три основна облика отиска прста , петља, лук и спирала .

ПРОБЛЕМАТИЧНИ ОТИСЦИ
„Проблематични отисци“ су они које за собом остављају прсти излагани дејству спољашње
средине. Такви су мокри прсти, прсти са посекотинама. Проблематични су и отисци код
којих је површина преклапања узорака сувише мала.

ОПЕРАТИВНОСТ ИДЕНТИФИКАЦИОНОГ СИСТЕМА

Оперативност идентификационог система зависи од: карактеристикa сензора, бројa и
демографскe дистрибуцијe људи уписаних у базу система, температуре и влажности
спољашње средине. Систем може да направи две основне грешке, да јави подударност за два
различита отиска, систем не пронађе подударност између два иста отиска. У неким
случајевима систем није у могућности да услика отисак прста. Стопа неуспешне
регистрације: неуспели покушај система да направи шаблон у бази за корисника током
процеса уписивања, систем описује део корисника који се не могу уписати у систем, у
зависности од занимања тих људи. Код неуспелих покушаја система да обезбеди –издвоји
податке неопходне за доношење одлуке током процеса идентификације описује се део
корисника које систем не може да процесира услед отисака лошег квалитета. Најчешће су то
прсти физичких радника и старијих људи. Ризици за систем, најчешће тачке напада:
 90

комуникациони канали, пресретање комуникације сензор-компјутера, специфични

софтверски модули,замена модула за екстракцију карактеристика, напад на базу података
која садржи шаблоне, коришћење лажног прста.

ЛАЖНИ ПРСТ
Лажни прст је могуће направити од гуме и желатина Матсумотовом техником. Клонирани
прст од желатина се носи преко правог, што није сувише упадљиво. Лажни прст је преварио
сензоре и системе у око 80%случајева. Спречавање превара постиже се тако што поред
отиска прста систем мери и проток крви и тако региструје прст чија кожа је жива.

Прављење лажног прстаМатсумотовом техником

А) мокри прсти; Б) прсти са посекотинама; Ц) мала површина преклапања узорака;Д) велика дисторзија узорака; Е) слова преко отисака
на MKD; Ф) прст криминалца, исечен и зашивен.
 91

СЕТ137 ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ НЕВИДЉИВИХ ОТИСАКА ПРСТА,

ПЕСМА О „МАЈУШНИМ ЗОНАМА ДОДИРА“

Рам за одливке
Раствори за бојење за цијаноакрилат
Раствори за бојење за трагове у крви
Реагенси за амино киселине
Рукавице за једнократну употребу од винила
Рукавице за једнократну употребу
Рукавице
Самолепљиви прстенови за обележавање
Сет за елиминисање отисака
Силмарк бели и црни за подизање напрашених отисака
Сито за просејавање гипса
Скалпел, држач и ножеви
Склопива шипка за обележавање
Склопива лупа
Склопиви мерни дрвени штап
Склопиви сталак за знаке са бројевима
Специјални прашкови реагенс малих честица
Спреј са прахом за отиске прстију
Сребрна плоча
Сребро нитрат прах и паста
Средство за чишћење боје
Средство за чишћење стакла
Стабилизујући тег за за сталак са бројчаним знацима
Стаклена плоча
Сталак за идентификационе знаке
Сто за узимање отисака прстију
Столица за фотографско идентификовање
Судан црна
Сулфосалицилна киселина
137
Сет за истраживање невидљивих отисака дат је у виду индекса рекламног BVDA -каталога технолошких
средстава за истраживање невидљивих отисака . Холандска фирма BVDA (Bureau voor Dactyloscopische
Artikelen) је произвођач и дистрибутер материјала и опреме за службенике полиције који врше увиђај и за
лабораторије судске медицине од 1932.године .
 Шпатула за боју
Шпатула за прах
Шпатула за мешање
Штапићи с ватом
Тацна за натапање папира
Течност за развијање избрисаних бројева на металу
Течност за бојење цијаноакрилата
термометри
тест епрувете са затварачима
тест траке за идентификацију олова
тест траке за идентификацију сперме
тест траке за идентификацију крви
трака за обележавање
трака за ограђивање
трака са бојом
трака за подизање отисака прстију
Универзални распршивач
UV флуоресцентни фломастер
UV лампе
UV мастило
UVнаочари
UVнесесер
UV прашкови
Вага са опругом
Ваљак са бојом за лако узимање отисака
Ваљак за боју за инстант узимање отисака дланова
Ваљак за боје
Воштани листови за трагове обијања
Восак за трагове у снегу, спреј
Вреће од најлона
Вреће са рајсфешлусом
Вреће за изгореле предмете
Заштитна кутија за поткожни шприц
Заштитне капе за једнократну употребу
Заштитне наочаре
 Зефир четка
Знаци са бројевима
Желатинске фолије
Женшен љубичаста

САДРЖАЈ НЕСЕСЕРА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ НЕВИДЉИВИХ ОТИСАКА

У садржају несесера за истраживање невидљивих отисака

наводе се имена и количина одређеног производа.
Код фолија се наводи површина узорка.
Површина фолија је прилагођена оригиналној површини невидљивог отиска.
Код прашкова и раствора наводи се запремина. Запремине не прелазе 100-200 милилитара.
Код инструмената се указује на минуциозне карактеристике
навођењем облика и величине (пречник, ширина, дужина).
Избор материјала за истраживање
зависи од особина подлоге на коју је нанет невидљив траг (обојеност, текстура).
Компактни несесер за истраживање невидљивих отисака садржи:
Одстрањивач масти
Јастуче за инстант узимање отисака
Желатинска фолија за подизање отиска, 13x18 цм, црна
Желатинска фолија за подизање отиска, 13x18 цм, бела
Желатинска фолија за подизање отиска, 13x18 цм, прозирна
Инстант црна фолија, 5x10 цм, 20 ком.
Инстант бела фолија, 5x10 цм, 20 ком.
Инстант прозирна фолија, 5x10 цм, 20 ком.
1 Прах за отиске, Сребрни специјал, 100мл
1 Прах за отиске, Црни специјал, 100мл
1 Прах за отиске, Инстант златни, 100мл
1 Прах за отиске, Магнетни сребрни, 200г
1 Прах за отиске, Магнетни џет црни, 200 г
1 Прах за сакривене отиске у аеросолу, Сребрни
1 Прах за сакривене отиске у аеросолу, Црни
1 Четка за прах, бр. 6
1 Четка за прах, бр. 8
1 Пљосната четка за прах, бр.4
 1 Магнетна четка
1 заштитна кутија за прашкове и четке
1 Бројач папиларних линија
1 Пинцета, 10,5 цм, пљосната
1 Пинцета, 10 цм, шиљаста
1 Пинцета, 25 цм, пљосната
1 Маказе (нерђајући челик)
1 Метално огледало
1 Лупа са дршком, 75 мм пречника,
1 Штипаљка, зашиљена
1 Турпија за нокте са шиљком
1 Прецизни шестар
1 Одвртач
1 Одвртач са индикатором напона
1 Џепни нож за општу употребу
1 Нож за стакло
1 Нож за скалпел (стерилни)
1 Држач за скалпел
2 Алуминијумска држача за хемијске боје
1 Фломастер, црни
1 Лампа
1 Тракасти метар (2 м)
1 Пар танких гумених рукавица
1 Пар дебелих гумених рукавица
5 Пластичних врећа за доказе, 18,6 x 48 цм
5 Пластичних врећа за доказе, 14,4 x 45 цм
1 Пластична посуда са поклопцем (12x8x3 цм)
6 Пластичних посуда са поклопцем (6x4x1,5 цм)
1 Пластична посуда за мешање
5 Пластичних цеви са пластичним запушачима
1 Лопатица
1 Пластелин смаса за калупе
5 Листова са 9 самолепљивих налепница
1 Комплет самолепљивих налепница са бројевима од нуле до девет
1 Сет самолепљивих стрелица
 Из циклуса Мацо ти много показујеш осећања: Без мисли без жеља, акрилик на платну, 100х90цм

Отисак прста
визуализован B - 89100 раствором Ардрокса у спреју (на бази изопропанола)

ПОТЕНЦИЈАЛ НЕВИДЉИВОГ ОТИСКА

Невидљиви отисак је потенцијални траг који се не види. Методама накнадног бојења
постиже се његова видљивост. Видљив отисак је невидљив отисак који је обојен и као такав
може се даље проучавати ради утврђивања идентитета одређене особе.
 96

БОЈЕЊЕ НЕВИДЉИВОГ ТРАГА

Невидљиви трагови исписани су знојем, материјом која нема боју. Може се учинити
видљивим ако се зној пребоји видљивом материјом. Бојење се заснива се на физичким и
хемијским особинама латентног отиска. Зној садржи воду, соли, амино киселине особе чији
је отисак прста остављен. То су супстанце које показују различите склоности ка обојењу
помоћу одређених средстава за бојење.

ТЕХНИКЕ ВИЗУАЛИЗАЦИЈЕ НЕВИДЉИВИХ ОТИСАКА

За визуализацију невидљиве материје латентног отиска користе се прахови и реагенси за

амино киселине. Прахови се састоје од најфинијих честица које се могу напаковати једна на
другу без повређивања нестабилног микрорељефа отиска јагодице прста. Реагенси за амино
коселине се са још више финоће распоређују по микропростору отиска прста. Они то чине
тако што мењају своје агрегатно стање. Из течног или желираног стања претварају се у пару.
Дезинтегришу се138 на молекуле паре. Честице гаса, једна по једна, микро –по- микро тачка,
уредно насељавајући простор отиска прста боје га и визуализују.

МРЉАЊЕ ОТИСКА
Мрљање отиска је појава предозирања латентног отиска средтвима за визуализацију.

ПОДИЗАЊЕ ОТИСКА
Подизање отиска је назив методе којом се уписани отисак одваја од подлоге на коју је
остављен и преноси на нову подлогу, ради даљег истраживања трага ван аутентичног места
на којем је остављен. Подизање отисака се врши желатинским фолијама, инстант фолијама и
силиконско-гуменом масом за подизање отисака. Тако збринут отисак се фотографише.
Начин фотографисања зависи од тога под каквим светлом се третирани отисак најбоље види.
Некад су за то потребне посебне лампе и наочаре.
ЖЕЛАТИНСКЕ ФОЛИЈЕ
Желатинске фолије за подизање отисака слабо пријањају. Таква флексибилност омогућава
подизање трагова без мехурића ваздуха са површина које могу бити неравне (до неког
степена) и или механички слабе (папир). Служе за подизање бојених отисака. Могу бити
црне, беле и прозирне. Црне желатинске фолије веома јако упијају светлост да се чак и
138
Дезинтеграција у овом случају је пример ваздушне сублимације искоришћене у практичне сврхе. Види:
Димензије ваздуха стр.39
 97

веома слаби отисци могу фотографисати под јаком експозицијом. Масни отисци се могу
подићи без употребе прашкова преекспонирањем код фотографисања трагова на црним
желатинским фолијама.

Црна желатинска фолија Инстант фолија Компактни несеср

ИНСТАНТ ФОЛИЈЕ
Инстант фолије за подизање отисака се састоје од прозирног адхезивног филма на црној,
белој или прозирној подлози. Адхезивни филм има слаби лепак. На дну подлоге налази се
папирна трака на коју је могуће уписати датум и број случаја.

СИКИКОНСКО-ГУМЕНА СМЕСА
Силиконско-гумена смеса за подизање отисака прстију користи се за оне површине које
имају такву текстуру да је некад тешко чак и желатинском фолијом подићи напрашене
отиске прстију. Такве су металне кутије са неким премазима и стиропорна амбалажа.
Припремљена силиконско-гумена смеса за мулажирање се сипа на отисак развијен прахом за
отиске. Када се маса стегне, подиже се отисак. У зависности од боје праха за отиске који је
коришћен, употребљава се црна или бела силиконско-гумена смеша. Бела смеша је тако
формулисана да кроз њу продире позадинско светло .

ПРАШКОВИ ЗА ПОСИПАЊЕ ОТИСАКА

Прашкови за посипање отисака могу бити концентровани или специјални, у виду
мешавине.Специјални прашкови су мешавине које показују боље карактеристике него
концентровани прашкови: нема сувишне масноће, избегнуте су грудвице, отисци дају бољи
контраст, мање проблема са предозирањем (мрљање отиска).

КОНЦЕНТРОВАНИ ПРАХОВИ
Концентровани прахови се наносе непосредно четкицама за отиске. Користе се: сребрни
специјал, златни специјал, Бристол црни и шведска мешавина прахова.
 98

СРЕБРНИ СПЕЦИЈАЛ
Сребрни специјал је прах погодан за релативно чисте и глатке, непорозне површине као што
су стакло, фарбано дрво, метални намештај, чврста пластика. Даје одличан контраст на
тамним површинама и црним желатинским фолијама.

Подигнут отисак Визуализовани отисак Силиконско-гумена смеса

ЗЛАТНИ СПЕЦИЈАЛ
Златни специјал је прах који даје добар контраст на светло обојеним површинама. Добро
пријања за површину , па се не препоручује за обичну употребу. Отисци који су њиме посути
и подигнути желатинском фолијом полако се утапају у желатински слој.

ЦРНИ СПЕЦИЈАЛ
Црни специјал је прах погодан за посипање отисака остављеним на релативно чистим
површинама: порцелан, кућни апарати, картон и лакирани папири.

ШВЕДСКА МЕШАВИНА ПРАХОВА

Шведска мешавина финих прашкова се добро наноси четкицом. Има селективну моћ
пријањања. Добро пријања на отисак а слабо на површину на коју је отисак остављен.

ИНСТАНТ ПРАШКОВИ
Инстант прашкови су мешавине које смањују ризик од разливања отиска. Инстант прашкови
се разликују од специјалних прашкова по величини честица код растварача. Веће честице
се налазе код инстант прашкова. Веће честице доприносе смањењу ефекта сувишних
масноћа и смањењу ризика од разливања отиска. Прах се четкицом наноси на отисак у
великој количини , затим се лаганим померањем-лупкањем предмета честице прашка
распоређују по површини.
 99

лево:Отисак на кожи посут инстант златним прахом подигнут црном смешом за мулажирање;
средина: Сребрни специјал; десно:Флуоросцентни прашак

ФЛУОРЕСЦЕНТНИ ПРАШКОВИ ЗА ЧЕТКИЦЕ

Флуоресцентни прашкови за четкице омогућавају релативно лако фотографисање отисака на
рељефним и шарено обојеним површинама без подизања фолиојом. Током наношења праха
треба пажљиво посматрати развијање отиска уз коришћење UV лампе и са посебним
наочарима.

МАГНЕТНИ ПРАШКОВИ
Магнетни прашкови се састоје сод мешавине честица гвожђа и разних пигмената. Могу се
наносити само магнетном четкицом. Због природе прашка и магнетне четке није погодна
употреба на челичним површинама.

МАГНЕТНА ЧЕТКА
На врху магнетне четкице се налази магнет. Магнетом се привлаче честице праха. Оне се
распоређују тако да подсећају на расчупану четку. Када прах треба да се врати у кутијицу,
магнет се повуче. Широк обод око главе магнетне четкице спречава да честице гвожђа следе
магнет. Коначно се се привлачење магнета смањи толико да честице отпадну са четкице.

МАГНЕТНИ ЦРНИ
Магнетни црни прах слабије пријања и за отисак и за позадину када се развијају отисци на
прљавој површини.
МАГНЕТНИ СРЕБРНИ
Магнетни сребрни прах снажно пријања и даје контраст на тамним површинама.
 100

Магнетна четкица са прахом Магнетни сиви Магнетни специјални сиви

МАГНЕТНИ СИВИ
Магнетни сиви прах не пријања тако снажно као Магнетни сребрни чиме се смањује ризик
од разливања отиска.

МАГНЕТНИ СПЕЦИЈАЛНИ СИВИ

Магнетни специјални сиви прах добро делује на пластику. Има добру видљивост и на светло
и на тамно обојеним површинама. Уколико се случајно нанесе више праха, вишак се може
уклонити обичном четкицом за отиске прстију.

МАГНЕТНИ ЏЕТ ЦРНИ

Магнетни Џет Црни је веома популаран магнетни прашак тамно црне боје. Снажно пријања
на отисак. Њиме се постиже јак контраст на различитим површинама: алуминијум, восак,
стиропор. Веома свежи отисци на папиру могу бити развијени овим прашком. Посебну
примену има у прављењу упоредних отисака ђонова ципела. Ђонови ципела се прекрију
малом количином силиконског уља, направи се отисак на листу папира, обради Магнетним
Џет Црним прахом и тако учини видљивим.

Магнетни блиц зелени прах горе: цинк-хлорид, доле:нинхидрин лево: ДФО реагенс, десно: нинхидрин

МАГНЕТНИ ФЛУОРЕСЦЕНТНИ
Магнетни флуоресцентни прашкови омогућавају лако фотографисање отисака прстију на
 101

рељефним и шарено обојеним површинама без подизања. Развијање отисака треба пажњиво
пратити. Користи се UV лампа и специјалне наочаре током посипања.

МАГНЕТНИ БЛИЦ ЗЕЛЕНИ И МАГНЕТНИ БЛИЦ ЦРВЕНИ

Магнетни Блиц Зелени и Црвени флуоросцирају у широком дијапазону, од UV до зеленог.

ЧЕТКЕ ЗА ПОСИПАЊЕ ПРАХА

Округла четка Магнетна четка Зефир четка са стакленим влакнима

ЧЕТКЕ ОД ВЕВЕРИЧЈЕ ДЛАКЕ

Четке од веверичје длаке су четке којима се приликом третирања невидљивог отиска смањује
ризик од оштећења папиларних трагова захваљујућу томе што је веверичја длака веома мека.
Употребом четкице, длаке неминовно упијају масноћу којом су отисци уписивану на
подлогу. Четка засићена масноћом сакупља више прашка. Када се длака засити
употребљавана четка се замењује новом.

МАГНЕТНА ЧЕТКА
На врху магнетне четкице се налази магнет. Магнетом се привлаче честице праха. Оне се
распоређују тако да подсећају на расчупану четку. Када прах треба да се врати у кутијицу,
магнет се повуче. Широк обод око главе магнетне четкице спречава да честице гвожђа следе
магнет. Коначно се се привлачење магнета смањи толико да честице отпадну са четкице.

ЧЕТКА СА ПТИЧЈИМ ПЕРОМ

Марабу четка са пером и држаљом, дувалица са марабу пером Магнетна четкица са прахом

ЧЕТКА СА СТАКЛЕНИМ ВЛАКНИМА

 102

Четка са стакленим влакнима, Зефир четка , користи се тако што се држаља четке ротира
између палца и прстију док се третирају отисци.

РЕАГЕНСИ ЗА АМИНО КИСЕЛИНЕ У ОТИСКУ

Реагенси за амино коселине се најфиније распоређују по простору отиска прста. Они мењају
своје агрегатно стање. Из течног или желираног стања претварају се у пару. Током
испаравања, молекули паре боје невидљиви отисак.

РАСТВОР ЦИНК ХЛОРИДА

Раствор цинк хлорида служи за мењање боје отиска развијених нинхидрином и за изазивање
флуоресценције. Метод са обичним нинхидрином није поуздан јер отисци мењају боју из
љубичасте у наранџасту. При белој светлости контраст је слаб. При плаво-зеленој светлости
контраст је израженинји што је посебно важно код папира који имају плаво-зелену штампу
пошто отисци губе контраст при оваквом светлу.

ДФО РЕАГЕНС
ДФО реагенс се користи за порозне површине као што је папир, нелакирано дрво. Отисак
развијен овим реагенсом при белој светлости се слабије види него када се развија
нинхидрином. Са зеленим светлом флуоресценција је јача. Флуоресценција се тада види и
фотографише кроз наранџасти или црвени филтер (наочаре) . Папир третиран овим
раствором мења боју и постаје жућкаст.

5-МТН РЕАГЕНС и 1,2- IND РЕАГЕНС

5-MTN је реагенс помоћу којег се добијају отисци прстију јаче обојености него што су они,
бојени обичним нинхидрином. После третирања цинкхлоридом, отисци претходно третирани
5-МТН-ом не постају љубичасти већ наранџасти. Флуоресценција прстију је боља.
1,2-IND реагенс не развија јако обојене отиска (највише што може је у светло розе).

С лева у десно: Фотографије флуоросцирајућег отиска снимљене уз помоћ МИК-а; 1,2 IND реагенс под зеленом светлошћу
 103

боји), али зато јако флуоросцира под зеленом светлошћу. (1,2-ИНД припремљен раствор није
стабилан. У облику припремљеног раствора током неколико недеља претвара се у једињења
која не развијају отиске прстију.) . Папири третирани овим раствором не мењају боју.
Отисци на папиру развијени помоћу овог реагенса морају се чувати у мраку.

ТРЕТИРАЊЕ ПАРОМ
Цијано акрилат (етил цијаноакрилат) у виду раствора или гела је посебно формулисан за
испарења. Испарења цијаноакрилата брже полимеризују на отиску него на околној
површини. Током полимеризације развијају се отисци у белим траговима. Ефикасност
процеса зависи од старости отиска прстију и од услова којима је отисак био изложен пре
почетка процеса визуализације као и од начина на који је отисак излаган испарењима. За
оптимално третирање паром идеална релативно висока влажност (80%). Третирање паром
цијаноакрилата је посебно ефикасно на оним површинама које нису погодне за прашкове.
Таква је пластика.

ФЛУОРЕСЦЕНТНИ РАСТВОРИ ЗА БОЈЕЊЕ

Слабо отиснутим отисцима и отисцима остављеним на белим површинама видљивост се
може повећати помоћу флуоресцентних раствора за обојење.Њих је могуће нанети прскањем
спрејом, потапањем, натапањем и посипањем четкицом. Вишак раствора се уклања
испирањем водом. Након сушења отисак се прегледа под одговарајућим извором светлости и
посебним наочарима. Светлосни извор изазива флуоресценцију боје из раствора.
Флуоресценција нестаје током неколико месеци. Цијаноакрилатски раствори за обојење су:
основна жута, ардокс, родамин, црвена, судан црна.

ОСНОВНА ЖУТА 40
Основна жута 40 флуоросцира под плавом светлошћу. Коришћењем жутих наочара или
филтера за гледање фотографише се флуоросценција.

ОСНОВНА ЦРВЕНА
Основна црвена је боја која флуоросцира под зеленом светлошћу. Обојење позадине је јаче
него код основне жуте.

РОДАМИН
Родамин је изузетно јака флуоросцентна боја за цијаноакрилат. Не разлива се на пластичној
кеси. Флуоросцира при зеленој светлости.
 104

АРДРОКС
Ардрокс је боја којој се флуоресценција јавља са дуготаласним UV лампама.
Флуоресценција Ардокса лагано нестаје током неколико месеци.

СУДАН ЦРНА
Судан црна је нефлуоросцирајућа боја у мешавини етанола и воде. Користи се код површина
где је отисак прста флуоресцентан после наношења флуоресцентне боје. Цијаноакрилат се
обоји од плаве до црне у зависности од степена обојења.

С лева удесно:Основна жута ; нинхидрин , 5-МТН; Основна црвенагоре,Родамин доле ; Ардрокс; Сафранин лево,:Основна црвена десно

ПАКОВАЊА
B - 85000 Hard-Evidens, цијаноакрилатни гел, посебно паковање у виду коверта. Непосредно
пред употребу обе стране коверта се раздвоје да би цијаноакрилат могао да испарава,
погодно за коришћење на месту злочина.

ЗВЕЗДАНИ ОТИСАК ПРСТА

„...Звездани отисак прста је отисак који омогућава да се утврди идентитет звезда у виду
њиховог састава, природе. Стварне боје из којих се састоји светлост звезда раздвајају се на
низ светлих и тамних линија у видљивом спектру, а свака линија одговара одређеној таласној
дужини светлости. Ове таласне дужине одређене су за хемијске елементе из којих је звазда
изграђена, па могу да се искористе као својеврстан отисак прста звезда.“ (Политикин
забавник,бр. 3078, 2011. Звездани отисак прста)
 105

ПОВРЕДА

Опис телесне повреде садржи њену локализацију, величину, дубину, облик, ивице и зидове,
дно и садржај, удаљеност једне од друге и њихову повезаност. Повреда може бити лака,
тешка, опасна, са трајним последицама, тешка до унакажености, или смртна. Према изгледу,
и према средству којим је нанесена, повреда може бити: механичка , биолошка, физичка,
хемијска и повреда нанета електрицитетом.

Бета , слике из циклуса „Делови сна“, комбинована техника

МЕХАНИЧКЕ ПОВРЕДЕ
У уџбенику судске медицине139, за студенте медицине и права, професор Миловановић140
дефинише механичку повреду. Механичке повреде (уопште) настају кретањем. Кретањем,
било механичког оруђа према телу, тела према механичком оруђу или истовременим
кретањем оба. Сходно кретању, ткива тела141 бивају оштећена: потресом, притиском,
гњечењем, прекидањем, разоравањем или уништавањем ткива. Величина механичке повреде
сразмерна је брзини кретања повредног оруђа и брзини тела, што је брзина већа знатнија је и
139
Миловановић, Милош: Судска медицина, Медицинска књига, Београд-Загреб, 1982.
140
Милован Миловановић (Неготин1884.-1948.) био је професор судске медицине и оснивач Судско-
медицинског завода Медицинског факултета у Београду. Медицинске науке je дипломирао 1910. године у
Бечу. Учествовао je у балканским ратовима (1912-1913). У првом Светском рату био je у заробљеништву .
Објавио je око 50 научних радова у земљи и иностранству („Обдукциона техника“,1922; „Судска медицина“
1926). Институт за судску медицину и музеј који носи име „Милован Миловановић“, првобитно под називом
„Судско – медицински завод“, почео je да служи за наставу из судске медицине за медицинаре и студенте
права Универзитета у Београду 1923. године.
141
„Ткиво тела“ у изворном тексту нема двосмислено значење, али може се читати као „ткиво слике“.
 106

повреда, затим особеност грађе повређеног тела, врста органа, састав ткива. Величина
механичке повреде условљена је и тежином оруђа и тела. Што је механичко оруђе обимније
то је повреда опсежнија142.

МЕХАНИЧКО ОРУЂЕ
Изглед повреде зависи од облика повређеног дела и дејственог састојка механичког оруђа.
Повредни састојак може бити по облику : тупина, оштрица, шиљак или хитац.
Једно исто механичко оруђе може имати истовремено више повредних делова и тако
причињавати разне облике повреда (војничка пушка са бајонетом, на пример, може тупином
кундака дејствовати тупо, оштрицом бајонета оштро, шиљком бајонета шиљато и испаљеним
хицем ватрено; цигла може повредити својом равнином тупо, својом ивицом као оштрицом и
угловима као шиљком ). Уобичајени и скраћени називи „тупо“, „оштро“, „шиљато“
„ватрено“, потичу од најчешћег дејственог састојка извесног оруђа , али не означавају
посебну врсту оруђа. Оруђа која дејствују искључиво оштрицом, тупином , шиљком или
само хицем су ретка. Оруђа су претежно таква да могу деловати у разним приликама разним
својим састојцима или истовремено са више својих састојака. Отуда би правилније било
говорити о повредама нанесеним тупином, оштрицом, шиљком или хицем него о повредама
нанесеним тупим, оштрим, шиљатим или ватреним оруђем.Према својој намени механичка
оруђа могу служити у корисне сврхе свакодневног живота и случајно се искористити с
циљем наношења повреде. Друга оруђа, намерно прављења и држана у приправности за
напад или одбрану ( сабља, кама, бајонет) су оружје.

ВРСТЕ МЕХАНИЧКИХ ПОВРЕДА

По изгледу и саставу разликују се две врсте механичких повреда: озледе и ране. Озледе су
опште механичке повреде чије особине показују само то да су нанете механичким оруђем.
Ране су посебне механичке повреде чија својства указују на то да су учињена једном
одређеном врстом механичког оруђа.

ОЗЛЕДА
Озледа може бити произведена тупим, оштрим, шиљатим или ватреним механичким оруђем,
хемијским повредним средствима или природно ,услед болести. У озледе спадају:
огуљотина, крвни подлив, крвни излив, негњечина, продор, провала, расцеп, прелом,
исчашење, разорина, раскомадина.

142
„Механичко оруђе“ у изворном тексту нема двосмислено значење, а у ужем смислу могуће је под истим
сматрати и сликарску четкицу, боју, шпахтлу. Осим механичким оруђем, повреда се наноси и хемијским ,
биолошким, физичким дејствовањем. У ширем значењу, под оруђем може се сматрати и мисаона убојитост.
 107

ОГУЉОТИНА, ОГРЕБОТИНА
Огуљотина је озледа коже. Кожа је лишена покожице, па је кожица обнажена. Настаје
управним или косим динамичким дејством механичког оруђа . Облик огуљотине може бити
пругаст или неправилан. Тачкаста или цртаста огуљотина је огреботина. Огуљотине могу
бити разне величине: од величине проса до неколико сантиметара или више десетина
сантиметара у дужину и у ширину.

КРАСТА
Краста је чврста кора која се формира на огуљотини. Чим је животна огуљотина нанесена,
огуљена кожица се одмах овлажи. Обнажена кожица затим активно излучи и покрије се
жућкастом, водњикавом, беланчевинастом лимфном течношћу. Изливена течност, слободно
изложена ваздуху, претвори се у суву, чврсту, жутомрку корицу. Уколико је са згуљењем
покожице била скопчана и оштета крвних капилара површинског слоја покожице онда се
обнажена покожица, осим лимфом, превуче и крвљу. Тада је корица жутоцрвено обојена. У
даљем току корица заживотне огуљотине коже се опточи црвенкастим колутом, а потом
отпадне. Уместо ње се појави нова кожица (створена регенерацијом епидерма). Наредних
недеља нова наткожица се разликује од старе својом танкоћом, мекоћом и ружичастом бојом.
На крају не остављају никакве трајне белеге, након неколико месеци изгуби се сваки траг на
месту њиховог постојања. Само дубља оштећења остављају трајне последице у виду ожиљка.

Бета , „Делови сна“, детаљ

САСУШИНА
 108

Сасушина је мркоцрно обојена и пергаменасто очврсла промена коже настала накнадним

испаравањем кожице. Догађа се у два случаја: на местима где је кожа природно влажнија
(кожа мошница, удубљења између набора на врату гојазне новорођенчади) и на деловима
коже који су били изложени притиску споља или изнутра. Покожица изложена притиску због
растрешености постаје попустљивија за испаравање, а због истискивања крви и лимфе
погоднија за сасушивање. Сасушина се разликује од огуљотине јер покожица иако је
оштећена је одржана и без корице од изливене и сасушене ткивне течности.

КРВНИ ПОДЛИВ
Крвни подлив је крвављење143 код којег истекла крв продире у околно ткиво и прожима га
местимично, ситно, тачкасто144, многобројно тачкасто145, или у већим површинама146, као
густи прожетак ткива крвљу147 и као врло велики крвни подлив у виду скупине 148.Крв из
оштећеног крвног суда терана крвним притиском истиче у ткиво. Крв се активно утискује у
суседно ткиво, прожима га и преплиће се с њим. Нарочито обилно и блиско прожимање
ткива крвљу и чвршће пријањање крви за ткиво се одвија када је околно ткиво ретко и лабаво
саткано, а суседно ткиво такође нагњечено и искидано. Истицање крви, мање или више
обилно, увек је ограничено. У ткиво истекла крв се згрудва, па се тако крвни подлив још
више учврсти у ткиву. Грудва крвног подлива се не може лако збрисати нити спрати из
ткива. Грудва крвног предмета као стран, мртав предмет може вршити притисак на
окружење и изазвати поремећај рада околних органа. Грудва подливене крви је у ткиву је
затвореноцрвена у тањим и црвеноцрна у дебљим слојевима. Даље она се све више
згрушњава, сасушује, смањује и постепено снижава јер течни састојци из крви бивају
упијени од околног ткива, а чврсти најпре растворени па онда ресорбовани. Крвна боја
натопи суседно ткиво као пигмент, обоји га жутом, риђастом, мрком, или кестењастом бојом
те је тако трајни сведок ранијег крвављења. Коначно, мали подливи се ресорбују, већи се
организују, а највећи се учахуре.

МОДРИЦА Модрица је популарно име за поткожни крвни подлив. Јавља се у пределу

крвног подлива у ткиву коже или непосредно испод коже као мањи или већи полулоптаст

143
Крвављење је истицање крви из крвних судова у околно ткиво, дупље или ван тела.
144
Тачкасти крвни подливи у кожи зову се петехије (petechio)
145
Многобројни тачкасти крвни подливи у кожи и слузокожи зову се се пурпуре (purpurae)
146
Већи површински крвни подлив у кожи је сугилација(sigullatio)
147
Густи прожетак ткива крвљу је хеморагички инфаркт (infarctus)
148
Врло велики крвни подлив у виду скупине је хематом (haematoma)
 109

оток кружног, пругастог, или облика који одговара оруђу. Кожа се над подливом обоји
најпре плавоцрвено, односно модро, одакле и име Модрица.

ПРЕБОЈАВАЊЕ МОДРИЦЕ
Модра боја после три дана, уколико је повређени остао у животу, пређе у љубичастомрку
боју, после седам дана у зеленкасту која обично после месец дана исчезне. Пребојавање је
условљено најпре згрушавањем крвне грудве, а касније преобраћањем крвне боје у мрки и
жућкасти пигмент. Код посмртних крвних подлива под кожом нема пребојавања коже.

НАГЊЕЧИНА
Нагњечина је огуљотина коже скопчана са крвним подливом у растављеном и раскинутом
ткиву под кожом, спрег огуљотине и крвног подлива. Очитује се утискивањем и
испреплитањем крвне грудве са околним ткивом.

ПРОДОР
Продорне озледе настају уласком механичког оруђа дубоко у ткиво чиме производе у њима
јамасте , левкасте или цевасте просторе. Одликују се несразмером између малих отвора и
дубоких простора. Продор је потпун ако на телу чини два отвора, почетни-улаз и завршни-
излаз. Непотпун је када прави само улаз без излаза, па па се завршава дном. Продор је прав
ако правцем одговара осовини оруђа, иначе је кривудав. Продор је непрекидан када пролази
кроз пуно ткива, а испрекидан када пролази кроз шупљине.

РАЗОРИНА
Разорина је озледа којом је целокупан склоп ткива ууништен. Производ је тешких, јако
замахнутих или веома брзих механичких оруђа (прегажење трамвајем, убој маљем).

РАСКОМАДИНА
Раскомадина је потпуно механичко раздвајање , растрзавање и распарчавање тела.

РАНЕ
Рана је посебна механичка повреда више ткива која је у спрези са таквим раскидом коже да у
себи носи обележја дејственог чиниоца механичког оруђа. Код сваке ране главни су споља-
отвор ране, редовно на кожи, и изнутра- простор ране. Код сваке ране описују се седиште,
величина, облик, околина, ивице и углови отвора, зидови, дно, боја и садржај простора ране.
У ране спадају: раздерина, прскотина, уједина, окрзотина, секотина, убодина, устрелина.
 110

РАЗДЕРИНА
Раздерина је рана причињена тупином, пљоснатом или облом површином било којег
механичког оруђа. Редовно има неправилан отвор и разнолик простор ране, отвор је увек у
кожи, док простор може бити и испод коже. Ивице отвора , стране простора и дно раздерине
су неравне, нагњечене, искидане, подливене крвљу и покривене. Ивице и стране раздерине се
или не додирују, или су међусобно везане врпчастим ткивним мостићима или су слепљене
истеклом згрудваном крвљу.

ПРСКОТИНА
Прскотина је раздерина која има приближно правилан облик: цртасти, цепасти или чунасти
отвор глатких ивица и браздасти простор равних зидова. Настају на местима где је кожа
затегнута и чврсто припета за своју подлогу, предели лобање, цеваница, леђа). Под дејством
механичкого оруђа кожа прска у правцу своје месне цепљивости.

УЈЕДИНА
Уједина је раздерина нанета зубима: људским , животињским или симулацијом зуба.
Човечје уједине од сопствених зуба догађају се на језику, уснама, приликом једења,
говора, онесвешћавања, у хропцу, или због болести као што су тетанусни грчеви мишића
жвакача. Човечије уједине од туђих зуба догађају се на непокривеним и истакнутим
деловима тела, прсти, нос, ушна шкољка, учесника при обичној тучи. У одбрани од жртве од
запушења уста, налазе се на нападачу, а приликом силовања нападач их наноси жртви.
Животињске уједине се догађају се на ногама и рукама приликом уједа паса, вукова, коња,
пацова, бува, пијавица... Облик ране зависи од врсте и индивидуалних одлика зуба којима је
рана учињена. Уједине шиљатих зуба (пас) су сличне убодима, а пљоснатих (коњ)
раздеринама. Вештачке уједине настају специјалном врстом клешта или мацерисаном
вилицом домаћих животиња (овца).

ОКРЗОТИНА
Окрзотина је рана која настаје косим или упоредним дејством тупине. Цевастог, браздастог
или пругастог облика је на прелазу између раздерине, огуљотине, нагњечине и секотине.

СЕКОТИНА
Секотина је рана учињена оштрином. Настаје или превлачењем оштрице преко коже, или
управним притиском оштрице на кожу, или истовремено оба. Косим превлачењем
 111

или косим притиском оштрице на кожи настају режњасте секотине. Код секотине која
настаје превлачењем оштрице очитује се почетак и свршетак сечења. Почетак се одликује
већом јасноћом и дубином, а завршетак својом плиткоћом , на крају продужењем у све
површније браздице и најзад у цртасту огреботину.Сходно облику оштрице, посекотине су
праве и непрекинуте, мада у пределима већих облина, испупчења, удубљења и набора коже,
могу бити криве и испрекидане. Секотина се одликује несразмером између велике дужине
отвора и мале дубине простора. Зидови и ивице секотине се не додирују, па отуда потиче
зјапљење секотине које је све мање према дну а све веће према отвору. Отвор секотине је
правилног облика, цртаст, цепаст, чунаст, или вретенаст, док је простор секотине браздаст.
Уколико оштрица којом је нанета секотина није затупљена , крзава, тестераста, шкрабава или
окрњена, вице отвора су глатке, ненагњечене, неподливене крвљу, на крајевима се сустичу
под оштрим углом. Дно секотине је у облику црте у којој се састају зидови ране.

УБОДИНА
Убодина је рана произведена шиљком. Механичко оруђе својим шиљком продире у тело у
правцу уздужне осовине. Убодно оруђе се одликује нарочитом дужином и узаношћу, танко
је. Убодина се одликује несразмером између малог отвора-улаза и дубоког простора-продора.
Улаз може бити по облику цртаст, јајаста, цепаст, клинаст, троугласт, вишеугласт, звездаст
или кружан. Облик улаза се мења када је оштрица извађена у другом правцу од оног којим је
ушло, ако се оштрица приликом вађења обрће или ако учини више убодних продора.
Величина улаза убодине зависи од попречног пресека бодива и од растегљивости и
затегнутости коже. Под утицајем оба чиниоца јавља се с једне стране зјапљење, а са друге
скраћење дужине улаза .

УСТРЕЛИНА
Усрелина је рана нанета ватреним оруђем. Особитости устрелине су: рупасти губитак коже,
нагњечени прстен, пројектилна брисотина.

НАГЊЕЧИНА
Нагњечени прстен устрелине је колутаста огуљотина око ивица и са крвним подливом
испод ивица улаза. Последица је пробојне снаге пројектила. Приликом поготка тела хицем,
кожа се најпре левкасто удубљава све док отпорност и растегљивост коже то допуштају.
Када је граница отпорности коже прекорачена, она се у врху левкастог удубљења процепи и
пројектил кроз створену рупу у кожи бива пропуштен испод коже. С једне стране остаје у
кожи отвор око врха левкастог удубљења, а са друге периферни део бившег удубљења коже
 112

поново заузима свој првобитни положај, али сада са знацима нагњечине око улаза
устрелине. Нагњечени прстен је последица трења страна хица о наткожицу и њеног
сљуштења, а крвни подлив нагњеченог прстена је последица згњечења коже приликом
уласка пројектила у тело. Нагњечени прстен се теже распознаје док је свеж, а после пар сати,
када огуљена кожица испарењем сасуши, постаје јаснији.

БРИСОТИНА
Пројектилна брисотина је црнкасто обојен колут дуж унутрашњег појаса нагњеченог
прстена. Настаје тако што се пројектил приликом уласка у кожу обрише о ивице улаза и
остави трагове своје површине запрљане гаром, машћу и металним трунчицама.

Бета, Јастучићи, објекти од сунђера

 113

ФИЗИЧКЕ ПОВРЕДЕ

Физичке повреде су опеченост , опареност, смрзнутост и повреде атмосферским

електрицитетом у виду грома и техничким електрицитетом у виду електричне струје.

ОПЕЧЕНОСТ И ОПАРЕНОСТ
Опеченост је физичка повреда нанесена високом температуром од пламена или зрачном
топлотом на живо тело. Опареност настаје дејством високе температуре врелих течности и
паре. Разноврсна јачина топлоте и неједнако трајање дејства топлоте условљавају четири
степена опечености. Црвенило коже, услед активне многокрвности, је први степен
опечености. Мехуравост коже као други степен опечености огледа се у одвајању наткожице
од кожице и испуњавању међупростора течношћу. Мрлина, у виду изумирања коже, је трећи
степен опечености. Мрлина , мутна и сува, сивожута и мрка, изгледа као печено ткиво.
Четврти степен је угљенисаност, претварање органске супстанце у угљен. После извесног
трајања, опеченост нижих степена се завршава без ожиљка, а опекотине вишег степена се
залечују увек са ожиљцима. Ожиљак од опекотине својим изгледом наружава облик тела или
скврчавањем функцију. Код опарености не постоји степен угљенисаности, не уочавају се
осмуђене длаке, опрљеност ноктију, огареност коже, напротив, длаке и нокти су
разлабављени у својим лежиштима , те се лако одвајају.

СМРЗНУТОСТ
Смрзнутост је општа физичка повреда настала под утицајем апсолутне хладноће. Кожа прво
пребледи услед сужавања кожних крвних судова, а после, услед њиховог проширења постаје
црвена и модра. Затим наилази умор, дремљивост, занетост, успорено дисање. Смрзотине се
ограничавају на истакнуте крајње делове тела, уши, нос, стопала, шаке. Прво се јавља
надражајно сужење кожних крвних судова, па отуда бледило, а даље многокрвност,
црвенило, помодрелост, опеченост и мехуравост коже.

МУЊИНЕ ШАРЕ- ПОВРЕДА ГРОМОМ

Муњине шаре су трагови грома на кожи. Трагови грома на кожи згромљенога су делом
механичког, делом термичког и делом електричног порекла. Изгледају као цртасто или
пругасто црвенило, огреботина, огуљотина, нагњечина, или чак раздерина. Изузетно трагови
грома могу бити у облику муњиних шара. То су гранасте црвене пруге, као лист папрати који
се од околне коже разликује тамнољубичастом бојом, а настају услед парализе крвних
судова. Поред трагова грома на телу згромљене особе, и ван тела се
 114

Муњине шаре, фотографија

јављају нарочити знаци грома. Вантелесни знаци грома су: поцепаност, осмуђеност и
запаљеност одеће, расцепи одела и рубља који су уздужни од главе ка стопалима при чему су
нити тканине растављене и влакна потке искидана. Подераност, рашивеност и раскованост
обуће. Истопљеност и затопљеност металних ствари, магнетичност гвоздених и челичних
предмета код згромљеног.

ЕЛЕКТРИЧНЕ БЕЛЕГЕ- Повреда електричном струјом

Кад тело доспе у ток електричне струје она га проструји јер је тело добар проводник због
своје влажности. Отпорност тела према струји , слабија или појачана, зависи од количине
воде, зноја - влажности коже на месту улажења струје, да ли је кожа дебела или танка,
нормална или угљенисана, космата или не. Трагови електричне струје у кожи се лако виде,
ограничени су и опипљиви. Електричне белеге прате ток струје, па зато имају облик
проводника. Могу бити у облику црте ако је у питању жица, или кружна, јајаста , пругаста
места у кожи у којима је изумрла наткожица очврсла као хрскавица, беличаста или
бледосива, ређе жућкаста или зеленкаста. На тим местима наткожица је од кожице одигнута
тако да је на крајевима бадемасто истакнута док је у средини левкасто издубљена, величине
чиодине главе , проса и ређе већа (као брадавица или жуљ). Одигнути епидерм има саћасту
шупљикавост. Брзо пролазе.
 115

„ДЛАЧНИ ЦРТЕЖ“

„Длачни цртеж“ је назив преузет из анатомије коже. У даљем тексту, без знакова навођења,
уводи се као појам за који се везују одређене особине длаке : кретање, раст, потез, ток,
вртлог, боја, дебљина, невидљивост, бујност, дужина , глаткоћа, оштрина, мекота, упорност.
То је појам који је аналоган појму везаним за линију и линијски цртеж.

ПОКРЕТЉИВОСТ ДЛАКЕ
По површини коже длака се креће својим слободним крајем, а својим је кореном везана је за
дубоке слојеве коже кроз које се такође креће. По површини коже догађају се видљива
исцртавања длаком, а невидљива исцртавања длаком догађају се у кожи. Длака се креће јер
расте све док не отпадне149, а може се кретати и услед спољашњег дејства као што је ветар.
Кретањем длаке исписује се длачни цртеж који је унапред предвиђен , а не хаотичан.

ДЛАЧНА ПУТАЊА
Длачна путања је појам који се односи на путању која се исписује кретањем длаке искључиво
док длака расте. Длачна путања је зацртана. Ни једна длака не може да промени путању
свога кретања јер кретање длаке по површини коже зависи од угла под којим се длака
изгурава из дубоких слојева коже. То је угао под којим је длака забодена у кожу. Кретање
појединачне длаке по површини коже одвија се дуж утврђене путање. Исту путању следи и
део околних длака. Ток длака150 представљен је линијама дуж којих су длаке усађене.
Удруженим кретањем длака формирају се системи линија. Системи линија настављају да
граде длачни цртеж. Приближавају се или одбијају међусобно. Међусобним укрштањем
изграђују се ковитласте , крстасте , прстенасте фигуре151.

ДЛАЧНИ ВРТЛОГ
Длачни вртлог претставља сукобљавање длачних струја на површини коже. Длачни вртлог

149
Длака расте дневно око 0,35мм. Дневни раст једне длаке помножен са укупним бројем фоликула износи 35
метара. По толико метара косе се створи свакога дана. На нормалан раст длаке утичу: правилна исхрана,
опште здравствено стање организма, хормонска слика, температура, количина светла. Длака брже расте када је
количина светла мања, брже зими него лети. Начин раста длаке зависи од старосног доба. Током првих година
живота длаке на власишту расту истим уједначеним ритмим. Након првих година живота поједине длаке
почињу да расту према свом циклусу.Тако се развија мозаични тип раста длаке. Длаке расту независно једна од
друге. Суседни фолкикули могу бити у различитим фазама развоја.Током старења, у појединим регијама може
се појачавати производња длака. Делови тела на којима се најчешће уочава форсиран раст длака су: обрве,
носна дупља, спољашњи ушни канал. Појединачне длаке премашују своју уобичајену дужину (са неким
посебним стремљењем). Виде се како дезоријентисано и усамљено штрче. Током старења, длаке власишта
могу постепено селективно нестајати.
150
Правац или ток длака (flumina pilorum)
151
ковитласте фигуре (fortices pilorum), крстасте фигуре (cruces pilorum)
 116

започиње првом длаком и прераста у круг 152. Централна длака кретањем повлачи за собом
део длака у кружну путању. Смер кружења длака је обрнут од смера кретања околних длака.
До формирања вртлога долази на кожи оних делова тела на којима је рељеф немирнији услед
наглог смењивања чврстих облика под кожом. Длачни вртлози су због тога честа појава на
кожи груднога коша мушкараца.153Правац или ток длака је утврђен и карактеристичан за
поједине делове тела. Линијски распоред длака као и правац линија нарочито су јасно
изражени код фетуса.

УПОРНОСТ ДЛАЧНОГ ЦРТЕЖА

Током живота мења се квалитет и бројност длака које ипак упорно увек расту истим путем
по кожи. Мења се боја длаке, бујност длаке, дужина длаке, глаткоћа длаке, број длака опада.
Промене набројаних особина длаке указују на длаку измењене дебљине, оштрине, мекоте
длаке .У раном детињству догађају се најневероватнији длачни цртежи са косом који се више
неће поновити током живота . Коса детета може да штрчи увис, да се коврџа, да буде
безбојна, праве се звркови, залисци. У детињству на власишту се налази мешавина велус и
терминалних длака од којих велус длаке касније опадају. 154 Након раног детињства,
нормално длачни цртеж током живота трпи привремене промене. Привремене промене
длачног цртежа су узроковане је спољашњим или унутрашњим дејствима. Дејства која
доводе до привремене промене длачног цртежа могу бити: кинетичка (покрети тела),
механичка, хемијска, билошка, психолошка. Након престанка изложености длаке одређеном
дејству, пре или касније цртеж се враћа у првобитно стање.

ДИСАЊЕ ДЛАКА
Сваки покрет тела узнемирава длачни цртеж. На треперење длачног цртежа у целости утиче
дисање155. Жива догађања у измени длачног цртежа могу се запазити на кожи предње стране
груднога коша и трбуха код мушкараца приликом савијања и опружања трупа. Системи
длачних линија се приближавају и сукобљавају међусобно услед савијања трупа.
Новонастали системи длачних линија се згушњавају. Носе у себи замршену таму испуњену
честицама заробљеног загрејаног ваздуха. Након опружања тела, замршени цртеж продише:
ослобађа ваздух и топлину, прелази у стање растерећености јер длака више није под
спољашњом принудом.
ЧЕТКАЊЕ, ЧЕШЉАЊЕ, ШИШАЊЕ
152
Пречник круга је до два сантиметра или више
153
Испупчени део рељефа гради велики грудни мишић , а удубљени део рељефа чини средишни грудни жљеб.
Види: средишњи грудни жљеб, стр. 69
154
види: Лануго маље, велус и терминалне длаке, стр. 118
155
Види:треперење тела, стр.57
 117

Длачни цртеж се може привремено мењати спољашњим механичким дејствима који обично
представљају акт одржавања хигијене или диктат моде: четкање, чешљање, шишање косе ,
обликовање фризуре топлотом, бријање, штуцање браде, депилација. Механичким дејствима
могу се постићи фризуре најневероватнијих облика. Већ после првог квашења, услед
еластичности, длака се враћа у првобитно стање. Уклањањем длака, длачни цртеж трпи
наглу, али опет привремену промену. Длака ће поново да порасте и да испише исти,
природом утврђени цртеж. Тренд данашњег времена је уклањање длака са читавог тела жена
и мушкараца. Након деловања свих познатих метода депилације (восак, електропилација са
посебним иглама, ласер, специјално светло), длаке се прореде, али и даље, нове расту
изпочетка и захтевају поновно „уништење“. Спољашње временске прилике могу
привремено да мењају длачни цртеж. Ветар усмерава длаке на своју страну, сунце утиче на
боју и квалитет длаке, влага из ваздуха утиче на дужину и облик длаке.

ЖВРЉАЊЕ ПЕГЛАЊЕ БРИСАЊЕ

Хемијским дејством, длака косе може да истрпи промене у распону од уситњених афро
жврљотина до насилно пегланих длака доведених до идеално праве линије . И овако
измењена длака смениће се новопристиглом длаком из истог фоликула која ће опет да
испише природно задат цртеж. Под дејством хемиотерапије длачни цртеж се мења тако што
се длаке проређују, некад и до потпуног опадања са читавог тела. Пар месеци по престанку
терапије, длака ће поново почети да расте и да исписује уобичајен, природно утврђен цртеж.

СЈАЈ И СВЕЖИНА
Длачни цртежсе мења са променом осећања. Емоционални стрес и стална напетост могу
довести до озбиљних поремећаја у расту длаке. Сјај и свеж изглед длаке одлика су
уравнотеженог организма, позитивних емотивних стања.

ПОРЕМЕЋЕНА МАЉАВОСТ
Услед болести, длачни цртеж може попримити разнолике одлике које након оздрављења
нестају уколико оштећени фоликул има очуван потенцијал. Промена длачног цртежа се
огледа у промени квалитета, броја длака и начина на који се тај број смањује или повећава:
појава повећане длакавости156, делимично или потпуно опадање157 длаке158 . Делимично
опадање длаке се може одвијати у виду печата или дуж линија,змијолико . Потпуни губитак
156
Појава повећане длакавости која није у нормалним оквирима се назива хирзутизам. Треба разликовати
генетски наслеђен хирзутизам од хирзутизма који је последица хормонске слике.
157
Патолошко опадање длаке назива се алопеција
158
Делимично опадање длаке (Аlopecija areata) се може одвијати у виду печата или дуж линија,змијолико
(Ofijaza). Потпуни губитак косе (Alopecia totalis)
 118

косе обично започиње округлим печатима који се брзо шире и сливају. Потпуни губитак
свих длака тела159 означава нестанак длачног цртежа. Период ремисије је непредвидљив
може бити дуг, вишегодишњи160. Длака ретко и изузетно сама порасте.

ЋЕЛАВОСТ
Ћелавост је појава карактеристична за мушкарце.Ћелавост не подразумева изостанак длаке
на кожи главе. Длака косе се само замењује велус длаком. Догађа се раст другог типа длаке.У
једном моменту циклуса длаке, уместо да стара длака косе приликом раста длаке буде
потиснута новонасталом длаком косе, догађа се да стара длака косе буде потиснута
новонасталом велус длаком. Ћелављење започиње тиме што се фаза раста длаке скраћује.
Смањује се фоликул длаке. Длака се постепено скраћује, истањује и на крају потпуно нестаје.
Предео без косе се шири у концентричним круговима. На опадање косе утичу мушки полни
хормони, генетска предиспозиција и старосно доба. На раст косе мушки полни хормони
немају утицаја. Губљење косе се не догађа одједном и не одвија се у континуитету. Губљење
косе је циклично. Смењују се периоди убрзаног са периодом успореног губитка косе и чак
периодом престанка губитка косе. Без обзира на убрзавање или успоравање, укупан волумен
косе се смањује.

ПОВРЕДА ДЛАЧНОГ ЦРТЕЖА

Трајне промене длачног цртежа се догађају у случају повређивања коже из које длака расте, а
не деловањем на саму длаку. На месту повређивања коже формира се ожиљак 161. Из ожиљка
длака више не може да израсте. Нормални слојеви коже из којих длака расте замењени су
везивним ткивом ожиљка. Ожиљак се трајно уграђује у длачни цртеж.

ЗАШТИТА, СИМБОЛ, УКРАС

Длака је термоизолатор. Зими штити тело од губитка топлоте, а лети (нарочито у тропским
пределима) од опекотина. Длака у носној дупљи спречава улазак иритирајућих честица.
Длакама у носној дупљи повећава се површина преко које пролази хладан ваздух који се
удише. Тако се хладан ваздух загрева. Коса штити главу од ултравиолетних зрачења.
Понекад је и пригодна заштита од лакших механичких повреда. Трепавице штите очи од
превелике количине светла. Трепавице спречавају сливање капи зноја у око. Обрве
задржавају зној да се не слива ка очима. Длаке у прегибима спречавају трење. Длаке су
159
Потпуни губитак свих длака тела (Alopecia universalis)
160
Терапијски успех постиже се само у двадесет посто случајева. Код ограниченог патолошкогопадања длака,
после шест месеци од излечења прогнозе су добре. Код лакших ограничених облика длака израсте и спонтано
после три до пет месеци.
161
Види: шавна линија, стр.71
 119

сензорни орган.Сви фоликули длаке везани су за нервне завршетке. Длака има естетску
улогу. Длака има и симболичку улогу .

НЕВИДЉИВОСТ ДЛАКЕ
Длаке на кожи човека које се једва виде или се уопште не виде су мале, танке и скоро
провидне. Са малим изузетком, целокупна спољашња површина коже човека је прекривена
длакама као и код свих осталих сисара162. Места на којима длака изостаје су: дланови,
дланска страна прстију, стопала, црвени део усана, главић пениса, клиторис, мале стидне
усне. Делови тела код човека на којима се длаке наметљиво види су : прса , ноге и лице код
мушкараца, затим пазух, ано- генитални предео и космати део главе.Свака длака је по својој
грађи издужена нит епитела . Без обзира на врсту којој припада, свака длака се састоји се из
истих делова, слободни и скривени делови длаке, спољашњи, унутрашњи. Под природним
околностима длака може бити и везана за кожу и отуђена од коже. Длака везана за кожу не
може се видети у целости, јер су одређени делови длаке скривени у кожи. Сви делови длаке
виде се када је длака одбачена. Одбачена длака је производ природног циклуса током којег
долази до смењивања старе са новопристиглом длаком.Одбачена длака је мртва длака. Длака
везана за кожу се прехрањује, расте , живи. Слободан део живе длаке је се назива стабљика
длаке163 . Сви остали делови длаке и делови придружени длаци, зароњени су у кожу164.

СТАБЉИКА ДЛАКЕ
Стабљика длаке је слободан део длаке. Стабљика длаке се види. Ако је длака безбојна или
сувише мала, може се видети у контрасветлу, може се опипати, повући прстима или
пинцетом.Тај део длаке штрчи на спољашњој површини коже.Дужина стабљике длаке креће
се у распону од нечег једва видљивог, до нечег што је дугачко метар и више, колико длака
косе може да израсте. На квалитет и изглед длаке утичу: период живота у коме настају,
регија тела на којој расту, хормонска слика, генетска предиспозиција, раса. Разлике које се
могу уочити су: тип длаке, боја длаке, линија длаке, дужина длаке, бујност, структура,
брзина раста, одговор на различите стимулусе, отпорност длаке.

162
Кожа човека је прекривена истим бројем длака колико је и кожа медведа. На површини коже човека налази
се око 5 000 000 фоликула длака. Најбројније су длаке на кожи косматог дела главе, 100 000 – 150 000
фоликула. Новорођенче долази на свет са око 1 100 фоликула по квадратном центриметру коже. Са сазревањем
и старењем број фоликула опада: до двадесетпете године живота на 600, до педесете године на 250-300
фоликула по квадратном сантиметру. После педесете године живота, длакавост тела се смањује.
163
стабљика длаке (Scapus pili).
164
Делови длаке скривени у кожи су: корен длаке, фоликул длаке, bulbus dlake, папила длаке ,лојна жлезда,
мишић подизач длаке. корен длаке (Radix pili), фоликул длаке (Foliculus pili), bulbus dlake (Bulbus pili) папила
длаке (Papilla pili), лојна жлезда (Glandula sabacae), мишић подизач длаке (Musculus aerrector pili).
 120

ЛАНУГО, ВЕЛУС И ТЕРМИНАЛНЕ ДЛАКЕ

Постоје три типа длака: лануго маље, велус длаке и терминалне длаке. Лануго маље су оне
длаке којих има преко читавог тела, али се непосредно скоро никада неће видети .
Лануго (od lat. lana – vuna) длака165 прекрива читаво тело фетуса. Ове длаке су мекане. Расту
истим темпом. Све лануго длаке су због тога исте дужине по целом телу. Иста је дужина
длаке на лицу, на глави и на леђима.Четири недеље пред порођај лануго маље опадају.
Лануго маље се могу видети по кожи превремено рођене деце. И код донесене деце некад се
могу затећи заостале лануго маље у виду офуцаних длакавих острваца по кожи или као
понегде заостала усамљена стабљика. Велус (od lat. vellus – vuna, runo) длака је длака која се
непосредно тешко може видети појединачно. Садржи мало пигмента. Под одређеним
светлом, обично се уочава светлуцави меки прозрачни слој као облак приљубљен уз кожу.
Види се као омамљујућа, магличаста контура. Светлосни појас на кожи грађен је од велус
длака. Велус длаком прекривен је највећи део тела младих и одраслих. Овом длаком
прекривена је кожа власишта ћелавих особа.Слаба пигментираност, мала дужина и мекота су
особине по којима се велус длака разликује од осталих типова длака тела.Терминалне длаке
се лако виде. Оне су дуге, јаке и добро пигментисане. Најизраженије су на власишту, у
пазуху, аногениталној регији; на лицу, ногама, леђима и прсима мушкараца. Кожа је на
појединим деловима тела обрасла длакама карактеристичним за ту регију по дужини,
дебљини ,облику, боји и функцији. Овим регионалним одликама длака одговарају посебни
називи166: длаке косе или власи , веђне длаке , трепавице , длаке браде, ушне длаке ,носне
длаке ,пазушне длаке , длаке на полним органима .Пре пубертета на власишту се налази
мешавина велус и терминалних длака. Од пубертета све длаке власишта су само терминалне.

ДЛАКЕ КОСЕ
Длаке косе покривају кожу коштаног крова лобање. Колико ће напред кожа чела и кожа
слепоочног предела бити прекривене длакама и колико ће длаке косе захватити и кожу задње
стране врата је индивидуално.Длаке косе имају најдужу фазу раста од свих длака тела, зато
оне имају највећу дужину. Дужина длаке косе је особина по којој се длака косе највише
разликује од осталих типова длака тела.
ОБРВНЕ ИЛИ ВЕЂНЕ ДЛАКЕ
Уобичајено је да се у свакодневном говору под термином „обрва“ подразумевају длаке

Лануго (od lat. lana – vuna) длака се развија од 3. месеца интраутериног развоја.
165

166
Веђне длаке (supercilia), Трепавице (cilia), Длаке браде (barba), Ушне длаке (tragi), Носне длаке (vibrissae),
Пазушне длаке (hirci), Длаке на полним органима (pubes).
 121

Обрва или веђа је, уствари: кожно-мишићно испупчење 167. Кожно испупчење обрве
покривено је карактеристичним обрвним длакама. Обрвне длаке не прате облик обрве. Иако
је глава дебљи, а реп тањи део обрве, обрвне длаке могу супротно да се распореде: да реп
учине широким а главу танком (троугласте обрве). Обрвне длаке су чврсте. Управљене су
косо упоље и нагоре. Обрвне длаке су краће на репу обрве, на спољном крају обрве. Идући
унутра ка глави обрвне длаке постају све дуже. Ницање обрвних длака обично престаје на
граници са повијом168 . Ретко, обрвне длаке настављају да ничу и преко коже повије.
Привидно спајају једну обрву са другом и изгледају као спојене обрве.

ТРЕПАВИЦЕ
Длаке трепавица су усађене у предњу усну слободне ивице очног капка 169 . Трепавице су
усађене косо у крзно коже капка. Због тога се повијају док расту. Нормално су управљене
напред. Сврстане су у два три реда. Трепавице су дуже на горњем капку. На горњем капку
обично има 120-150 трепавица. На доњем капку их је два пута мање. Облик мање више
закривљеног полулука је особина по којој се трепавице разликују од осталих типова длака.

ДЛАКЕ БРАДЕ
Длаке браде се развијају на кожи браде, образа и горње усне код мушкараца после пубертета.
Кожа ових делова лица код жена је прекривена велус длакама 170. На лицу жене понекад се
може уочити једна једина, залутала права длака браде, оштра и чврста. Задња граница до које
длаке браде код мушкараца расту је задња ивица гране доње вилице. Иза ове ивице кожа је
гола и глатка све до предела иза ушне шкољке , где почињу да расту длаке косе. Величина
површине голе коже између длака браде и длака косе показује индивидуалне разлике.
Најдуже велус длаке на кожи лица код жена прекривају уздужни предео лица између ушне
шкољке и образа. Доња граница брадних длака код мушкарица није оштро наглашена и
показује индивидуалне разлике. Брадне длаке настављају да ничу испод доње ивице доње
вилице : у горњем делу предњег предела врата, могу да наставе и преко коже осталих

167
Обрва или веђа (supercilium) је, уствари: кожно-мишићно испупчење . У виду лука окружује горњу ивицу
очне дупље. Обрва раздваја кожу горњег капка од коже чела. Обрва у целини има изглед положене запете.
Унутрашњи крај обрве је задебљао. Назива се глава обрве (caput supercilii). Глава обрве се спушта мало испод
супраорбиталне линије очне дупље. Спољни крај обрве је истањен. Назива се реп обрве (cauda supercilii).
Налази се изнад супраорбиталне линије.
168
повија је удубљење изнад корена носа, а између обрва.
169
Слободна ивица очног капка (limbus palpebralis anterior) подељена је на спољашњи и унутрашњи део сузном
брадавичицом. Унутрашњи део представља тек једну осмину дужине слободне ивице и није прекривен длакама.
Спољашњи део слободне ивице очног капка дуг је седам осмина слободне ивице очног капка и дебео око два
милиметра. На њему се разликују предња и задња усна слободне ивице очног капка. Оне су раздвојене
глатким међупростором. Предња усна слободне ивице очног капка носи трепавице.
170
Види: Лануго маље, велус и терминалне длаке, стр. 118
 122

предела врата мешајући се без оштре границе са карактеристичним длакама грудног

предела. Велика дебљина и чврстина су особине по којима се длаке браде разликују од
осталих типова длака тела.

БРКОВИ
Длаке бркова расту на кожи предње стране горње усне. Код жена бркове чине велус длаке.
Код мушкараца, после пубертета длака бркова је иста по квалитету као и длака браде.

УШНЕ ДЛАКЕ
Длаке на ушној шкољци су ретке и закржљале. Чвршће и дуже ушне длаке налазе се на
дубокој страни предње кврге ушне шкољке 171 . Ушне длаке штите отвор спољашњег ушног
канала . Испод овог отвора граде снопић ушних длачица 172 .Ушна длака често може да се
појави и као само једна једина усамљена стабљика забодена на врх трагуса. Може се видети
како усамљено, усправно и храбро стоји над понором спољашњег ушног канала.

НОСНЕ ДЛАКЕ
Носне длаке се налазе на кожи шупљине носног трема. Носне длачице су чврсте. Обично су
дебље и чвршће од других типова длака. Радијално су управљене ка шупљини трема.
Међусобно су изукрштане. Представљају баријеру којок се задржавају стране честице из
ваздуха. Макар и делимично, успевају да спрече пролазак страних честица у носну дупљу.
Ова механичка заштитна функција носних длачица позната је свим сликарима, рударима,
каменоресцима. Приликом сликања пигментима, честице пигмента ће се разлетети и
помешати са ваздухом. До краја радног дана носне длачице ће бити обојене: плаво, зелено.
Бројношћу носних длачица повећава се површина коже носне дупље. Ваздушне честице које
се удишу одређеном брзином уплићу се у мрежу длачица, успоравају своје кретање.
Удахнутом ваздуху се омогућава да се загреје. Код осталих сисара имају чулну улогу.
Тактилне сензације.Носне длачице су препознатљиве по својој стидљивости. Понекад
радознало провирују споља, тек пробуђене из удобности носног трема.

ПАЗУШНЕ ДЛАКЕ
Пазушне длаке су дуге и оштре. Расту у пазушној јами.
СТИДНЕ ДЛАКЕ

171
предња кврга ушне шкољке (tragus).
172
снопић ушних длачица (barbula tragi)
 123

Стидне длаке покривају Венерин брег и остале делове коже ано-гениталне регије. Упадљиве
су, чврстих, чудних оштрих линеарних облика у виду коврџа, изломљених линија. Сматрају
се важним „сексуалним украсом“. 173

ТАМНА И СМЕЂА, РИЂА И ПЛАВА, СЕДО БЕЛА И СНЕЖНО БЕЛА ДЛАКА

Боја је једна од основних карактеристика длаке. Боја длаке нема нарочито одређену
функцију. Боја длаке потиче од гранула пигмента меланина . Грануле пигмента меланина су
распоређене дуж длаке као ниска бисера. Пигмент меланин се налази у два облика, у облику
тамног и светлог пигмента. Комбинаацијом ових двају врста пигмената настају
најразличитије боје длаке: од црне, смеђих до жутих и црвених. Те карактеристике одређене
су наслеђем. Присуство тамног пигмента длаку чини тамном и смеђом.Риђа и плава длака
садрже светлији пигмент . Седа длака садржи само неколико гранула меанина. Снежно бела
длака не садржи меланин уопште. У почетку је длака жућкасте боје (кератин), а касније
постаје чисто бела.

РАВНА, ТАЛАСАСТА, СПИРАЛНА, СИТНО ЗАВИЈЕНА ДЛАКА

Морфолошки постоје четири врсте длаке: равна длака, таласаста, спирална и ситно завијена.
Линија длаке зависи од тога под којим углом длака избија из коже на површину,односно
како је фоликул длаке постављен у односу на површину коже.Длака ће да израста из коже
равно ако је фоликул длаке постављен под правим углом у односу на овршину коже. Длака
ће да израста спирално ако расте под оштрим углом. Оваква длака је овалног облика на
попречном пресеку. Длака жуте расе је равна.Коса црнаца је спирална, ситно завијена. Коса
беле расе може имати све четири морфолошке варијанте. Длака се може увијати и током
раста. Што је више увијања, длака је коврџавија174. Дебљина длаке се разликује по расама175.
Белци су најдлакавији, црнци мање, а жута раса најмање.

РАСТЕГЉИВОСТ ДЛАКЕ
Длака је еластична , чврста и тешко се кида. Флексибилност длаке зависи од одређених веза
унутар длаке. Ове везе пуцају са влажењем и прањем. Након сушења, везе се поново
успостављају. Длака је еластичнија и дужа када је мокра.Сушењем се скраћује.
173
Робин Вајс, виролог и професор на Универзитетском колеџу у Лондону, сматра да су се Стидне длаке
развиле као „сексуални украс“. Постајале су све гушће, коврџавије и упадљивије након што су се наши преци
еволутивно раздвојили од других примата, када смо изгубили највећи део телесне длаковости. Како је маљавост
тела исчезла, стидне длаке су добиле значај као визуелни знак сексуалне зрелости и могућ резервоар
сексуалних хормона. Што су стидне длаке постајале гушће, коврџавије и оштрије постојале су и све
привлачније.Научно недоказана, Вајсова теорија је објављена у британском часопису „Анали биологије“
174
Афричка длака се по једном центиметру дужине може увити и више од 12 пута.
175
Пречник длаке код белаца је 57-59 микромилиметара. Пречник длаке у жуте расе је 120 микромилиметара.
 124

ДЛАКЕ И ХОРМОНИ
Хормонине утичу на раст длаке обрва и трепавица. Хормони не утичу на раст косе, али утичу
на опадање косе. Длаке на чији раст утичу полни хормони су: длаке аногениталне регије,
длаке лица , брада и бркови код мушкараца, длаке у носној дупљи, пазушне, длаке у
спољашњем ушном каналу. Ове длаке почињу да расту уласком у пубертет.

ПЕСМА О РАСТУ
Карактеристике полног сазревања
адолесцената у добу од 7-17 година176:
Код дечака
у десетој години живота и осам месеци
први знак полног сазревања
почетак увећања тестиса и пениса.
Са једанаест година и четири месеца
појава маљавости пубичне зоне.
Једанаест година и једанаест месеци
време почетка развијања маљавости тела.
У дванаестој години и четири месеца
појављују се длаке у пазушној јами.
Од тринаесте године и три месеца
почетак првог степена маљавости лица .
Код девојчица са девет година и седам месеци
паралелни развој млечних жлезда и маљавости пубичне зоне.
Са десет година и девет месеци
догађа се пазушна маљавост.
Маљавост тела
започиње са једанаест година и осам месеци.

ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА

176
Карактеристике полног сазревања адолесцената из региона југоисточних Родопских планина у добу од 7-17
година. Гласник Антрополошког друштва Србије, 2009, бр.44, стр.307-316
 125

Већ и само кроз набрајање појава и појмова везаних за кожу у садржају овог истраживања
стиче се увид о великој обимности теме. Свака од споменутих појава има потенцијала за
засебно истраживање, међутим замисао истраживања је да се изврши систематизација
набројаних појава налик појмовнику. Није познато да је таква систематизација извршена на
пољу уметности. Све уведене, наизглед веома разнородне појмове и појаве везане за кожу
обједињује једно заједничко својство, а то је кретање.
Скретањем пажње на то да те појаве постоје отвара се могућност ( и другим ауторима) за
даља истраживања177. Од свих аспеката живота тела, у „Филозофији тела“ Михаила
Наумовича Епштејна чуло додира се издваја као кључно за разумевање љуског тела, а
најмање усвојено у симболичким системима културе и уметности.
У овом истраживању набрајане су разнородне појаве на кожи које обједињује кретање као
њихово заједничко својство. Сведено на најједноставнију формулу, узроци покретљивости
коже су недељивог психо-соматског порекла. Прави узроци кретања јесу навала: навала
живота, навала суза, навала цревног садржаја, навала полних нагона, навала моралних
запрека, навала страсти, навала агресивности, навала одушевљења, навала ваздуха, миграција
ћелија. Различита кретања аналог су различитим цртачким и сликарским појавама.
Развијањем присног односа према језику и писаној речи, читање научних текстова може да
наводи на ликовна решења. Језик је средство које омогућава да се искусе дубље и невидљиве
везе. Језик поседује сопствену мудрост. Уметнички рад по правилу се развија на више нивоа,
па се зато двосмисленост као појава не може искључити ни у докторском уметничком
пројекту. Скоро свака реченица написана током овога рада најмање саопштава оно о чему
дословно говори. Буквално написане реченице настављају да се одвијају са продуженим
животом и значењем у машти читаоца. Уколико неке реченице делују банално, то је
сигуран показатељ да се превиђа онај други ниво, односно њихово двоструко значење. Сви
појмови лебде на више нивоа . Рајхове кривуље оргастичке потенције 178 могу бити аналог
кривуљама стваралачког чина и стваралачког узбуђења. Длачни цртеж 179 је појам за који се
везују одређене особине длаке : кретање, раст, потез, ток, вртлог, боја, дебљина,
невидљивост, бујност, дужина , глаткоћа, оштрина, мекота, упорност. То је појам који је
аналоган појму везаном за линију и линијски цртеж. У поглављу под називом Повреда,
„Ткиво тела“ у изворном тексту нема двосмислено значење, али може се читати као „ткиво
слике“. „Механичко оруђе“180 у изворном тексту нема двосмислено значење, а у ужем
смислу могуће је под истим сматрати и сликарску четкицу, боју, шпахтлу. Осим механичким
177
Отварање могућности ( и другим ауторима) за даља истраживања може се сматрати уметничко-
истраживачким доприносом.
178
Види: ток оргазмичке потенције, стр.29
179
Види: длачна путања, стр.113
180
Види:механичко оруђе, стр.104
 126

оруђем, повреда се наноси и хемијским , биолошким, физичким дејствовањем. У ширем

значењу, под оруђем може се сматрати и мисаона убојитост.
У тексту Дуга песма о линијама длана181 -Читање из длана у ужем смислу се сматра називом
најчешће технике прорицања судбине. У ширем значењу , све прочитано182 на кожи длана
представља симболичан сажетак значења цртежа на кожи читавог тела.
оштроумност, повученост,
аутизам, успех, суптилност, генијалност, простаклук,
сналажљивост, прилагодљивост,
клептоманија, несташлук, муцавост, ситничавост,
хладноћа, млитавост, уметничка машта, сентименталност,
живот без узбуђења, болесна машта.
Велики број поднаслова који се садрже само од по једне реченице као што је то случај са
набрајањем прашкова за посипање отисака183 јавља се из наглашене потребе за
обуздавањем, из потребе да се у уметности184 продужава доживљавање појава, спречава
тренутно, аутоматско препознавање. Отисак се садржи у незнању и непрепознавању, нешто
што се схвата као средина којој се посвећује посебна пажња, пажња са којом се приступа
сваком сликарском подухвату. Несањарски тип читаоца као објективни посматрач људскога
духа, читаоц који „мисли“, настоји само да се слика или текст разуме, толико брзо да се
заборавља замишљање и предност коју пружа материјална имагинација. Цртачи стварног се
ругају ваздушној ветропирастој имагинацији, зато Башлар наглашава да ваздушна
имагинација поседује материјалну, динамичку и животну моралност. Кретање није
аутоматски бројаница слика. Научни подаци из текстова Технике визуализације невидљивих
185
отисака отиска могу се сматрати симболом за пажњу , осетљивост , чулност, важне
чиниоце уметничког саопштења:
Магнетна четка186
четка с птичјим пером
четка са стакленим влакнима.
Наглашени рељеф површине коже јагодице прста крије у себи податке који се могу мерити и
исчитавати : браздање коже папиларним линијама, разлике у рефлексији светла на местима

181
Види: Дуга песма о линијама длана, стр. 77
182
Кроз цртеж се изграђује свет опипљивих могућности и успомена коже: представе, расположења, интуиција и
интенција коже, сећање, успомене и машта коже. Кожа опажа и реагује. Кожа поприма тактилне облике
стваралачке делатности и самоизражавања. Цртеж на површини коже укључује све осете које тело доживљава у
контактима са спољашњом средином. Кожом се комуницира.
183
Види:прашкови за посипање отисака, стр.95
184
Види:укрштање низова, стр.16; уметност, стр.18
185
Види: Технике визуализације невидљивих отисака ,стр.94
186
Види: магнетна четка стр.97, четка с птичјим пером стр.99; Четка са стакленим влакнима стр. 100.
 127

где папиларне линије додирују површину, разлика у температури испупчења на прсту и

ваздуха ухваћеног у удубљењу када је прст ослоњен на сензор, региструју се испупчења
прста која су веће капацитивности од удубљених делова.
Текст Реагенси за амино коселине може се сматрати једном од најлепших илустрација за
Башларову теорију о динамичкој имагинацији. Реагенси за амино коселине 187 се најфиније
распоређују по простору отиска прста. Они мењају своје агрегатно стање. Из течног или
желираног стања претварају се у пару. Током испаравања, молекули паре боје невидљиви
отисак стварајући утисак апсолутне интимне сублимације, третирање паром.
Кретање као феномен, у овом раду нарочито је засновано на поетици Гастона Башлара. У
књизи „Ваздух и снови -оглед о имагинацији кретања“ постављају се теорија динамичке и
теорија формалне имагинације на примерима воде и ваздуха. Овај рад даје свој допринос
постављеним теоријама Гастона Башлара на примеру људске коже . Гастон Башлар је као
научник, физичар-хемичар-филозоф, изричит у захтеву да кретање као феномен којим се
бави у својим делима, вербално дочара без иједне научне чињенице. Он сматра да се право
кретање у свом континуитету може објаснити само теоријом динамичке имагинације.
Башлар заступа став да континуирано кретање измиче свакој рационализацији и логици.
Исто тако, у виду друге крајности, као уметник изричито сам поставила себи захтев да се
утисак о кретању којим се вербално бавим у свом раду дочара искључиво научним
чињеницима. Касније је Башлар увидео да су функција поезије и науке несводљиве , да су
обе неопходне, и да се међусобно допуњују у виду хармоније. Научне чињенице настављају
путем динамичке имагинације да оживљавају кретање.
Истраживање није засновано на класичним већ више на неутврђеним и романтичним
принципима. То је право и привилегија која по природи струке припада уметничком
истраживању. С друге стране , иако контролисано, укључивање маште и инспирације ипак
подразумева несигурност и неизвестан исход. Процес маште, који тежи према одређивању
вредности, није постављен у односу на предодређени и предвиђени резултат.
Писани део пројекта, у виду систематизације природног цртежа коже човека, заснованој на
анатомским подацима, можда може бити подстицајан по стваралачку машту и можда код
читаоца, током читања изазове потребу за сликањем или било којим видом ликовног
изражавања(уз претпоставку да је читалац из те струке). Практичним делом истраживања,
сликарским средствима, можда се може постићи како слојевитост, тако и најдубљи слој
кретања, сама материја невидљивог кретања на слици. Оно што је сасвим сигурно очекивани
резултат, као суштинска одредница сваког па и овог уметничког истраживања, садржано је у
следећем цитату из књиге „ Студије о модерној уметности“ Карла Аргана: „Вредност која се
Види: Реагенси за амино коселине, стр.100; димензије ваздуха и утисак апсолутне интимне сублимације
187

стр.39; Третирање паром, стр.39.

 128

не може пронаћи ни у податку ни у резултату, очитује се у методолошком процесу

истраживања. Резултат не мора бити постигнут, или можда није вредан спомена, или је
можда превазиђен у самом часу када се сматра да је постигнут; али процес истраживања
квалификује се сам по себи као модел мишљења, рада, једном речју, понашања.“

Крајњи циљ овога истраживања је да буде подстицајан по машту. Усрећујући моменат

писаног дела пројекта догодио се кроз три песме: „Песма о мајушним зонама додира“, „Дуга
песма о линијама длана“ и „Песма о расту“188.

Списак литературе:
1. Argan, Giulio Carlo: Студије о модерној уметности, Београд: Нолит, 1982
2. Арнхајм, Рудолф: Уметност и визуелно опажање, Психологија стваралачког
гледања, Београд: Универзитет уметности у Београду, 1987

188
„Песма о мајушним зонама додира“стр.89, „Дуга песма о линијама длана“ стр.77и „Песма о расту“, стр.122
 129

3. Бајић, Миодраг. Човек Анатомија Уметност, Универзитет уметности, Београд, 2000.

4. Barcsay, Jeno: Анатомија за уметнике, Београд: Моно Манана, 2000
5. Башлар,Гастон: Ваздух и снови оглед о имагинацији кретања , Нови Сад: Издавачка
књижница Зорана Стојановића Сремски Карловци, 2001
6. Башлар, Гастон: Поетика простора, Београд: Култура,1969
7. Башлар, Гастон: Поетика сањарења, Сарајево: Веселин Маслеша, 1982
8. Boree, Albert: Physiognomische Studien, Stuttgart: Verlag von Julius Hoffmann, 1899
9. Буриан, Франтишек: Атлас пластическој хирургии, Москва: Медицина, 1967
10. Васић, Павле: Увод у ликовне уметности, *елементи ликовног изражавања, Београд:
Универзитет уметности, 1982
11. Vesalius, Andreas: De Humani Corporis Fabrica, Budapest: Helikon, 1968
12. Видановић, Иван: Речник социјалног рада Tošiko Izucu, San i stvarnost kod Ibn Arabija,
Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji
Milanovac, 1991.
13. Wilhelm, Wreich: Функција оргазма, Београд: Младост, 1990
14. Габерц, Рудолф: Пластична анатомија човека, Београд: Универзитет уметности, 1979
15. Големан, Данијел: Емотивна интелигенција, Београд: Геопоетика, 2007
16. Големан, Данијел: Социјална интелигенција, Београд: Геопоетика, 2007
17. Guyton, Arthur: Физиологија човека, Београд –Загреб: Медицинска књига, 1985
18. Далке, Ридигер: Болест као пут, Београд: Лагуна, 2012
19. Дамјановић, Милан: Естетика и стваралаштво, Сарајево: Веселин Маслеша, 1998
20. Дарвин, Чарлс: Изражавање емоција код човека и животиња, Београд: Досије
студио, 2009
21. Домнић Татјана: Анатомија човека –мала карлица, Београд: Савремена
администрација, 1982
22. Драгинић, Вера: Анатомија човека –трбух, Београд: Научна књига, 1983
23. Екман, Пол: Лагање, Нови Сад: Медитеран, 2010.
24. Епштејн, Михаил: Филозофија тела, Београд: Геопоетика, 2009
25. Зец, Живојин: Основе кинезиологије, Београд: Виша медицинска школа, 2000
26. Илић, Александар: Анатомија човека –рука, Београд: Савремена администрација,
1981
27. Јовановић, Славољуб, Јеличић Надежда: Анатомија човека – глава и врат, Београд-
Загреб: Медицинска књига, 1983
28. Јовановић, Славољуб, Аница Карговска, Јеличић Надежда: Анатомија човека-
остеологија, Београд: Научна књига, 1983
 130

29. Казимир , Маљевич: Непредметни свет, Загреб: Центар за културну дјелатност,

Галерија Нова, 1981
30. Квашчев, Радивој: Психологија стваралаштва, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, 1981
31. Клисић, Љиљана: Телесна психотерапија – до оргазма и даље, Београд: Еко-
примат.Земун, 1995
32. Крис, Ернст: Психоаналитичка истраживања у уметности, Београд: Култура, 1970
33. Лазар, Трифуновић: Од импресионизма до енформела. Студије и чланци о уметности,
Београд: Нолит, 1982
34. Ликовне свеске 8 , Београд: Универзитет уметности у Београду, 1985
35. Lionello, Venturi: Од Ђота до Шагала, Загреб: Младост, 1952
36. Мијач, Мирјана, Благотић Милена, Ђорђевић Љубица, Теофиловски Гордана:
Анатомија човека –остеологија, Београд: Савремена администрација, 2005
37. McMinn, R.M.H. Hutchings: Color Atlas of Human Anatomy, Chicago: Year Book Medical
Publishers,Inc,1977
38. Миловановић, Милош: Судска медицина, Медицинска књига, Београд-Загреб, 1982.
39. Мрваљевић, Драган: Анатомија човека –нога, Београд: Савремена администрација,
1981
40. Перси, Биш Шели: Песме, Београд: Рад, 1969.
41. Пиз, Алан и Барбара: Дефинитивни водич кроз говор тела, Лазаревац:Моно и
Мањана,2009
42. Поповић, Стеван: Ембриологија човека, Београд: Светозар Марковић, 1983
43. Поповић, Стеван, Олга Пилетић, Драгољуб Мршевић: Хистологија, Београд: Горњи
Милановац: Дечје новине, 1984
44. Радојевић, Синиша: Системска и топографска анатомија –грудни кош, Београд:
Научна књига, 1983
45. Синељников, Р.Д.: Атлас анатомии человека, Москва: Медицина,1978
46. Сузић, Ненад: Правила писања научног рада: AПA и други стандарди, Бања Лука:
Паневропски универзитет „Апеирон“, 2012
47. Шљивић, Бранко: Систематска и топографска анатомија -глава и врат са чулним
органима, Београд –Загреб: Медицинска књига, 1973
48. Шуваковић,Мишко: Појмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије
после 1950.године, Београд –Нови Сад: Прометеј, 1999
49. Гласник Антрополошког друштва Србије, 2009, бр.44 : Карактеристике полног
сазревања адолесцената из региона југоисточних Родопских планина у од 7-17 година
 131

Вебографија:
http://sr.wikipedia.org/sr/
%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE
Sskulptura , пп 3.11.2013. 2.49PM
Georgia State University Scholar Works @ Georgia State University Art and Design The sesErnest
G. Welch School of Art and Design 6-9-2006 The Unconventional Photographic Self-Portraits of
John Coplans, Carla Williams,and Laura Aguilar by ALICE DI CERTO, 2006
http://filozofija.comyr.com/pdf/21_Anri_Bergson.pdf, 3.11.2013. 3:42 PM
http://sr.wikipedia.org/sr/Edvard_Majbrid%C5%BE 12 59х 2. 09. 2013.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ivan_Vu%C4%8Deti%C4%873:42ПМ2014-01-01
http://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Faulds последња посета 3:42ПМ 2014-01-01
http://en.wikipedia.org/wiki/Francis_Galton 3:47 ПМ 2014-01-01
http://en.wikipedia.org/wiki/Edward_Henry пм 4:57 2014-01-01
http://en.wikipedia.org/wiki/Forensic_science 5:08 014-01-01
http://elementarium.cpn.rs/elementi/otisak-prsta/ 18 H 5.09. 2013
http://en.wikipedia.org/wiki/Fingerprint ,5:10пм . 014-01-01
https://www.google.rs/search?q=histoloski+preparati+slike&sourcee Fmikrobiologija
%252Ftuberkuloza- 12:46 2014-01-02
http://www.tmg.org.rs/v290103.htm препарати хистолоски 12:52 2014-01-02
http://www.bvda.com/YU/download/SR_1A.pdf 2014-01-03
http://sl.wikipedia.org/wiki/Kapacitivnost 3:07 2014-01-06
http://www.dailymotion.com/video/xp4987_poznati-svemir-kosmicke-oluje-titlovano-ng_tech
11:07 PM
http://www.njuskalo.hr/strucna-literatura/trihologija-ur-miran-situm-l-oremovic-oglas-7783655
5:44 PM 2014 -01-31
^ a b "Oral history interview with Ivan Le Lorraine Albright, 1972 Feb. 5". Oral History Interviews.
Archives of American Art. 2011. Retrieved 16 Jun 2011.
Michael Croydon 1978 Ivan Albright. Abbeville Press, New York. ISBN 0-89659-003-8
http://scholarworks.gsu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1003&context=artdesigntheses11.11.2013.
http://www.nasa.gov: A Matter of Fact od 21. 08.
2006: http://www.nasa.gov/vision/universe/starsgalaxies/dark_matter_proven.html 13.02.2014.

Индекс имена:
Араби, Ибн , стр.17
 132

Арган, Карл, (итал. Giulio Carlo Argan), стр.136

Арп, Жан (fr. Jean Arp),стр.52
Бала, Ђакомо, (итал.Giacomo Balla ), стр. 33
Барт, Ролан (фр.Roland Gérard Barthes) ,стр.53
Батај, Жорж (Georges Bataille) ,стр.53
Башлар, Гастон (фр. Gaston Bachelard), стр.33, 35-47, 127, 135, 136
Бертело, Рене (франц. Rene Berthelot) , стр. 45
Билдо, Говард (Howard ), стр. 24
Бисенић Добрица, стр. 64, 143
Блејк, Вилијам (енгл. William Blake), стр.37
Бочони, Умберто (итал.Umberto Boccioni), стр.33, 34, 51
Бранкуши, Константин (рум. Constantin Brâncuşi), стр.52
Буш, Кејт (енгл. Kate Bush ) стр.27
Вајс, Робин (енгл.Robin Weiss), стр.121
Васић, Чедомир, стр.133,143
Вучетић, Иван (Juan Vucetich), стр.25
Галтон, Френсис (енгл.Sir Francis Galton), стр. 25
Гејт, Џон (енгл.John Gaeta), стр.32
Голђи, Камило (итал. Camillo Golgi), стр.21
Греј, Доријан (Dorian Gray), стр. 49
Д`Анунцио, Габриеле (итал. Gabriele d'Annunzio), стр.40
Да Винчи , Леонардо(итал. Leonardo di ser Piero da Vinci), стр. 32
Далке, Ридгер (nem. Ruediger Dahlke), стр. 16,64
Деверел, Балтер Хауел (енгл.Walter Howell Deverell),стр.31
Дезуал, Роберт (фр,Desoille), стр.46
Дишан, Марсел (енгл.Henri-Robert-Marcel Duchamp), стр. 32, 33
Едисон, Томас (енгл.Thomas Edison)
Епштејн, Михаил Наумович (рус.Михаи́л Нау́мович Эпште́йн),стр.19,50,52,53, 54, 58, 83, 133
Живковић, Владета ,стр.127, 128
Ибак, Раул, стр.35,39
Кахал, Сантијаго Рамон (шп. Santiago Ramón y Caja,), стр.21, 22, 23
Ернест Крис (Ernst Kris), стр. 74
Ле Брен, Шарл (фр.Charles Le Brun), стр. 75
Локард, Едмонд (Edmond Locard), стр.24, 26
Лоренц, Конрад (нем. Konrad Lorenz,) стр.58
Мајер, Јохан, стр.24
 133

Макавејев, Душан, стр.. 27

Малпиги, Марчело (итал. Marcello Malpighi), стр. 24 анатом
Маринети, Филипо (итал.Filippo Tommaso Marinetti), стр.52
Марковић, Срђан, стр. 127
Маљевич, Казимир (рус. Казими́р Севери́нович Мале́вич), стр. 32, 34, 41
Меиснер, Георг фон(нем.Georg Meissner), стр.24
Мејбриџ ,Едвард (енгл.Eadweard Muybridge), стр. 32, 33
Меркур, стр. 42
Мерло-Понти, Морис (фр. Maurice Merleau-Ponty), стр.51
Месершмит, (Franc Ksaver Mesersmit ), стр.74
Миле, Џон Еверет (енгл.John Everett Millais ), стр.31
Миловановић, Милан, стр.104
Мур, Хенри (енгл. Henry Moore), стр.52
Ниче, Фридрих Вилхелм (нем. Friedrich Wilhelm Nietzsche), стр.37
Олбрајт, Иван (Ivan Le Lorraine Albright) стр.48, 49, 50
Продановић, Милета ,стр.125
Пуркиње, Јан (чешки Jan Evangelista Purkynë ), стр.24
Радовановић, Владан, стр.51,52
Рајх, Вилхелм (нем, Wilhelm Reich), стр.27, 62, 66, 134
Росети, Данте Габријел (итал. Dante Gabriel Rosseti), стр.31
Сатерленд, Доналд (енгл.Sutherland Donald ), стр. 27
Северини, Ђино(итал.Gino Severini), стр. 33
Сидал, Елизабет Елеонора (енгл.Elizabeth Eleanor Siddal), стр.31
Тодоровић, Милица, стр. 126
Фолдс, Хенри (енг.Henry Faulds), стр.24
Фројд, Сигмунд (нем. Sigmund Freud), стр. 27,47
Хант, Вилијам Холман (енгл.William Holman Hunt), стр.31
Хегел, Георг Вилхелм Фридрих (нем. Georg Wilhelm Friedrich Hegel), стр.51
Хелпин, Ен, стр.52
Хенри, Едвард (енгл.Sir Edward Henry), стр.26
Хершел, Сер Вилијам Џејмс, стр.26
Холмс, Шерлок ( енг.Sherlock Holmes) Фолдс Хенри (енгл.Henry Faulds), стр.26
Шели, Мери ( франц.Mary Shelley), стр.37
Шуваковић, Мишко, стр.52, 53
 134
Индекс појмова:
Архипелаг ,стр.126
Биометрија, стр.24
Бескрајна димензија, стр.39
Боја даха, стр.44
Ваздушни духови стр.42
Видећи прсти, стр.52
Воштана савитљивост, стр.31
Визуелни мобилизам, стр.35
Време на папиру, стр.49
Градација имагинације, стр.36
Грађење коже, стр.65
Гримаса, стр.75
Дактилоном, стр.26
Дактилоскопијa, стр.25
Дермографизам, стр.64, 65
Динамика, стр.35
Динамична јасноћа, стр.46
Динамична имагинација, стр.36, 37
Динамичка интуиција, стр.46
Динамично јединство , стр.37
Динамична прошлост ,стр.41
Динамична разговетност, стр.46
Динамично сањарење, стр.37, 46
Динамичне слике , стр.36
Динамика уздизања,стр.39
Дрхтавица, стр.58
Дојка-пенис, стр.62
Енергија настајања, стр. 39
Енергија покрета, стр. 34
Електричне белеге, стр.112
Ерекција коже, стр.63
Еротема, стр.53
Еротска прекомерност, стр.54
Замишљена покретљивост, стр.38
Иконофалангометрија, стр.25
Имагинација, стр 35, 36
Имагинација уздизања , стр 40
Имагинарни динамизам, стр.44
Имагинарне путање, стр.38
Имагинација кретања, стр. 35
Интимни простор, стр.39
Интимна стварност , стр.38
Интуиција мењања и протицања, стр.39
Исконска динамичност стр.34
Истинска крила стр. 41
Израз лица , стр.75
Избезумљено лице, стр.75
Кататонија, стр.31
Карактерни оклоп, стр.65
Кинематика, стр.35
Кретање које пева ,стр.37
Кривуља, стр.27, 29
Линеарни хипнотизам ,стр.41
Љупка мисао, стр. 41
Љупка путања, стр. 41
Љупка снага, стр. 41
Љупкост у покрету, стр. 41
Мајушна зона додира ,стр.83
Материјална имагинација, стр.37, 38
Материјална машта, стр.39
Мртвачка укоченост, стр.58
Муњине шаре, стр.111
Надолазећи страх, стр.62
Навика , стр.36
Настајућа светлост, стр.43
Обликовани полет, стр.45
Одабрано кретање ,стр.37
 135
Опипљива уобразиља, стр.52,53
Оргазмичка потенција, стр.27, 28
Оргон, стр.27
Равномерно време, стр. 45
Плаво кретање, стр.43
Пластични осећај кретања, стр. 34
Покретљивост слика, стр.37
Права покретљивост ,стр.38
Прикупљање слике, стр.24
Простор без иједне димензије, стр.39
Психомоторика, стр.31
Психичи јастук, стр. 31
Психичко настајање,стр.41
Психички раст, стр. 39
Психоанализа материје, стр.39
Растегљивост коже пениса, стр.60
Разврат ,стр.54
Рационализација кретања , стр.42
Реализам нестварности, стр.37
Ројење ,стр. 130
Самоходна честица, стр.131
Светлосна утвара, стр 43
Синапсе, стр.22
Сећања и машта коже, стр.53
Сладострашће, стр 54
Снежно перутање, стр.65
Соматософија ,стр.51
Спољашње кретање, стр. 30
Срећно кретање, стр.43
Страх, стр. 48, 62, 66,74
Студија душе, стр.18
Сублимација, стр. 39, 47
Интимна сублимација, стр.39
Судбина висине и дубине, стр.42
Супстанцијална лакоћа, стр 42
Тактема, стр.53
Тактизона (пипазони), стр.51
Тактилна уметност, стр.51
Транс трепет, стр.58
Треперење тела, стр.57
Удубљено посматрање, стр.36
Укупна покретљивост коже, стр.55
Уметност додиривања, стр.52
Унутрашња кожа, стр.50, 52
Унутрашње кретање 30
Усмерено сањарење, стр.46
Уздижуће сањарење, стр. 46
Фацијална маска, стр.75
Физиософија или соматософија, стр.51
Физиогномија, стр. 75
Формална имагинација, стр.36
Функција нестварног, стр.37
Функција оргазма, стр.27стр.
Функција стварног, стр. 37
Хаптика, стр. 51
Хиперморални цртеж коже пениса,
стр.60
Ходограф, стр.36
Хомеостаза, стр.19
Хормони имагинације, стр.39
Црвењење коже лица, стр.63
Чин „потискивања“, стр.62, 63
Ширење блискости, стр.83
Ширење душе, стр.44, 83
Шавна линија, стр 71
 136

Eлизабета Маторкић Бисенић је рођена у Београду 1964.године. По завршетку средње

медицинске школе у Београду, са звањем Медицинске сестре и са Вуковом дипломом
Студирала је медицину и сликарство. Дипломирала је сликарство 1991. године на
ФЛУ у Београду у класи проф.Чедомира Васића. Године 2000. магистрирала је
сликарство на ФЛУ у Београду у класи проф.Чедомира Васића. Докторске уметничке
студије завршила је 2014. Године на ФЛУ у Београду. Члан је УЛУС-а. На Факултету
Уметности у Нишу од 2005. године предаје Пластичну анатомију. Учесник је групних
изложби у земљи и иностранству.

Пројекти:
У периоду од 1999. до 2002. у сарадњи са студентима класе проф. Чедомира Васића на
ФЛУу Београду ради на свом пројекту „Називи у сликарству“, касније преименованом
у „Библиотеку чуда“.

Самосталне изложбе:
1993. Београд, Галерија Андрићев венац, изложба цртежа
1996. Београд, Галерија ДОБ-а , слике
2000. Београд, Галерија ФЛУ, „Пресвлачење кошуљице“,слике
2000. Београд, Медиа центар, слике
2006. Београд, Галерија ДОБ-а, „Мацо ти много показујеш осећања“, слике
2008.Смедеревска паланка, Народни музеј, Галерија модерне уметности, слике
 137

2008.Велика Плана, Галерија Дома омладине, „Модел“, цртежи

2009. Ниш,Павиљон у тврђави (са Добрицом Бисенићем),слике
2009. Прокупље, Народни музеј, слике
2009. Горњи Милановац, Модерна галерија културног центра, слике
2010. Београд, галерија задужбина Илије М. Коларца, „Сузно језерце“, слике
2010. Неготин, дом културе Стеван Мокрањац, Портрети, цртежи
2011. Крушевац, Народни музеј, Градска галерија, слике
2012. Смедерево, галерија савремене уметности, „Лице сна“, слике и објекти
2012. Нови Сад, Културни центар Новога Сада, Сузно језерце“, слике
2013. Ниш, Галерија НКЦ „Анатомски цртеж“
2013.Пожаревац, Народни музеј Пожаревац,слике
2014. Београд, Галерија Факултета ликовних уметности у Београду, докторски
истраживачки уметнички пројекат „Опонашање природног цртежа људске коже –
визуализација невидљивх отисака“
2015. Ниш, Павиљон у тврђави, „Ваздух и снови – омаж Гастону Башлару“, (са Иваном
Драгутиновић Соколовски
2016. Нови Сад, Културни центар Новога Сада- Мали ликовни салон, „Ја сам
преглавни“ изложба објеката,
2017. Галерија Резонанс, Пловдив, Бугарска, „Чај од руже“, са Мироном Мутаовићем и
Лидијом Узелац. Изложба по позиву за учешће у пројекту Балканске резонанце.

Ауторске изложбе (у сарадњи са проф. Чедомиром Васићем):

2000. Београд, Галерија ФЛУ „Библиотека чуда“,
2001. Београд, Павиљон Цвијете Зузорић „Библиотека чуда“
2001. Ужичка Пожега, Градска галерија „Библиотека чуда“
2001. Крушевац, Народни музеј- уметничка галерија, „Библиотека чуда“
2002. Бања Ковиљача, „Библиотека чуда у парку“
2004. Чачак, ДК Чачак „Читачи“

Награде:
1989. II Лубардина награда ФЛУ-а у Београду за сликарство
1990. Награда ФЛУ-а у Београду за портрет из фонда Ђорђа Бошана
1991.„Перспективе IX“
 138

2008.„Златна палета“ награда Пролећног салона УЛУС-а за 2008.годину