ao proverene seedato a ostvartanie svete, nama. nied: fog frogs slerae kojeg ima” asvaki grad na nasem morue, Njen slokalitete nije uopSte’ prostorn nego. vremenski: sted- Dil vek, Dug kojl pisae tak definisanom slokalitetue oduzuje Drisutan je, pre sveza, u visokom stopem simbolizacije ostva- Fenom tw jealku kao iu smelajeziékime KnjiZevnim struktura: ima, u intelektualnom nau ko)t stoji iza tog pripovedanja, ali | gerne opterecuje. Naprotiy, lienosti koje defiluju kroz Kraljev- She tegende, Ijudske sudbine iz kojih proistige njihovo naratiy ho tkvo, Woma su konkreing, veoma individualizovane, sje Re moguces, upravo kao’ sto tt knjifevnosit } moraju_ biti Pri tome su Kraljevske legende | savremene, 1 to sayremene na je- | an “nagin oli opet, nije wobieajen w ovakvo} vest niga Gabidafeno ‘e, natin,’ da ovakv somani, drame, pripavetke, trade svo} femaiski okvir wdawno) prosios Konkretizaja ta rotor nivou stor}hih Snjenica | anjevige Je Kao tae Pp posts a sosavremenjulus fe preko ideja, preko poruka ko: | Je rida satwemenost, koje ont namecu to} proslest. Medu- | Hoe°arahasan, mada tna fe, kako smo vee rekh, fayizevao te Wo abegendis: veoma sintelakigainow pe slozcnost, nije pisacin- Wektasiac te veste, to jest Gove Koji ima ncke gotove Hele, | neke'retpostarke @ vetu, | Koh stra dlo da bi njime te Hoje pretpostavke lustroveo, On je ovek Kojl savrgeno”dob- Fo dnd Bae je knitiovnost, Tot to Sto mma { ostvaruje u dela. Gn ‘ana da kojizevna’ grade nije_grada kojom se ilustruju ide}, ho grata Koa, ako" je-auteniéna, diva Istnta, mode. da. poe Tour {icles intelcktustiam se wu njegovom pisanja ne poiavur Je ao poruka nego kao mudros. Posavremenjivanje osnovne davnasnje situacje Kod njega se, axle, pojavijuje. na sasvimdrugi natin, {po tom nating je Out Sines neobicna: ono sto few Rralfevskin tegendama so Gromewse niga, Krupne ssmerniges. nego. sitni detalji —svako- hevna Tjudska iskustva, sastay ? natin percepelje likova, shvala- nfs meduljudskih. odnoin, tretiranje pojedinih ljudskih’ situac. Be dimnelle voinika, vojnigke kurve, Hud) Je Potpuno savreme fo, {to ne ako fa dase fa ssawiemenonts/neKome srg WS; nego’ kao ea. je ona potpuno normaina, jedino) moguca. Ze vatfujuct takvom! postupkay-moguéa fe, kao odlika oui” tek Hovtdona Koskretnost 1 autentienost 0 Kojo) smo govorll, ona Mitradnjaitinitoste w predsiavljanju Ukova 1 dogadaja: ate {or je mageo, aime, u sveme tome da Korat ast, ieatva PP rcseoptene’ douivijaje, ada onf-ne delujunimalo.inkompa- litline a ouosu. na eslimu, w odnosu nat srednjovekovne tematgke gsnovu. Drsigim fetima, ova ssrednjovekovnae proza Sije'ni'u ojo} inert storijska prema: dogadaji | likovi iz dave Bi rudlost apotrebljent st myo} na-apsolutno isti nati na fof he Bil upotrebljent dogadajt 1 Tikovi iz, dnevne sadaénjo- $2) deovina Stvaralatke opservaclje nije socijalna nego. psi Toka to Jest ostanja se tr'veliko} meri na Konstante koje 5 3. Wim’ vrettenima: iste, pa Jo) nije nl bitno” kako predstavija fa vremena, Nema sumnje da vrsta slozenosti na Kojo), ova proza potiva daje ovo} Karakter.izvesnog sknjizevnog eksperimentar, §0 pet, Yee po. deliniciji, podramimeva izvesn sslomannoste, 12 estan stepen ‘ekomenikativnosti. Citalac nesklon ovakvom ele Sperimentisanjul moze reel: Gemu sye 10? Ali, inl se da bi on to pre rekao éltajucl ovakay jedan prikaz konstituelje knjige, nego Eitajaci sim tekst kroz Koji se-ona ostvaruje: jer Karabasanov | teksty mada gust 4 modesan, nile hlosofski Konceplaalan | ne Keonlcretan, on bilajeautentitno predatim vidieima, zvucima, missing" udskin dozens.’ Mists, divjeg naa, renin eplleptickog napada, usireptalosi tela Zene pred ljubavni Gin, Sfubristes naéinjend od palih. plies, samo st nek! od. detalja keoji_svedoge o izvanredno} Mterarno} oblikovne} mocl 1 tatzet no} sposobnostt introspekelje oveg autora. ‘Tesko Je ovo) provi, pact pandan uw nao} Literatur, U bo- sanskohercegovacho} Knjizevaostt jedine koje su jo] me, sli ine, nego jedine koje se izdvajaju iako Kako se ove prige izlva- jaja, Jesu, prige Seada Fetahagiea iz njegove prve ‘knjige Cet- Yak ‘poste petta. U jugoslavenskoj knjiZevnosti, opet uw ne- Gostatia sblize slénostie, moze. se pomenutt Vrerme cuca Bor Hislava Pekige, neke price mladin zagrebackih sborhesovacac, all Pprige iz Krledinog eiklusa Hiljadu t jedna smrt, (Uzered bud hapomenuto, osnevaakonstrukelonashema. Karahasanowih Kraljevskih legend), natin na koji su prie povezane u_jedin sivenu_celing, jeste Kenstrukciona shema klasiéne arapske »Hl- Jjadu i jedne ‘nocis, sfzvesnim wdodatkome moderne ironije, Baravno) U kod! nas poznato} inostrano) Iiteraturi, Karahasano- Yo} pro su srodne avesne proze nemackog romantizma (Hof nan, Samiso — ali'samo po vojo} sispreturano} slosenosti, jer Kod’ Karahasana ne postajl Interesovanje za estrava 1 uhise 1 ‘a misticizam, # njegova naglaiena sklonost ka psiholoskom kre- | Ge se uslavnom 1 granicama normalnog), te neke priée Andre Zida i nesto uw prigama danas veoma popularnog Argentinca Borhesa, Upravo u poredenju s ovim posledajim oktrivaju se mot da najkarakteristénijt nedostaci Karahasanove prove. Poput Borhesa, i na autor se moze ssvrstati u pisce »mitotvorcee. Njemu nije stalo da daje »obitne slike zivotas, nego da umet- 444 polja hoe proze ostvaruje matrice takvih slike, da nam narac ‘ugerich sévorove sbivanjas, a ne da am’ peita sia se neKom Gnfodi To je, bex samme, intelcktualna.pretenaia, all takva ‘ng Inlet prtenaje dp ne bf acl Istana jJeanom pravom piseu, samo je itanje je Iron w stanju da Je ropratdae Navin eile otra, ba fe a naivecem @chr"onoga sto zovemo ovealisuckome Enjizemoscu manjevise fedino'Y'usima a obrir, nag. sulor je van sake surmje 19 uw Manju, i to sino vee vide puta Konstatovall, Medutim, kod Bor esa kao nesumajivo najveseg pisea. omitotvoreas, ova” psino- {osha motivate gotovo je. th potpunostl zamenjena Jednom Grugom, Koja bismo mogl ngzvat! narativaom, Jedan obrt rade Sieovde se ne pravda time #0 bi odredent Hi u_odredeno} se Ic moray fa) obit eed to est bas 1o-aaio da Lad nego time oe na. jednom xanijem mestu w radnit Do- Slojad Jecan drugi obet, Koil je w odnasi na ova) prvi bio sk Snetnéan il suprotan, i fe stupao ti nek drugh odnos 8 nim, Bit su ont zajedno stvoril nck specifitna tenziju. Kad se tak. ‘va vista motivaelfe priment na cet radnju, onda ta radnjay ko Je motivaciia dobro ostvarena, postaje kao’ nek lektricaa "re 45 "pod visokim naponom, koja trepti aj dca. nasa Cala | kao" jedan od onih elektronskih toposrafsko-dinamitikth mode In‘na Kojima, se odredenim redom pojedine sialice pale | g- Se, Da bisino bole objasnit ona Sto mislimo, dovolja0 Je Pod Sct nn neki od vellzh migova, na primer na mito Balpu, w ko fem fe onaradvna motivacljac bole sprovedena ogo w'bilo ke- [GV dorkesovo} prigis sudbina sbienth Eaipovo}, wopétim erie: Tnx, ia mnogo, "all ono Sime nas uprave, Edipova wouduje vee Wiss od dve filiade goding prodslad ie tadesne geomet pre Berna Kojo} je ona sazdana,'a Koja samim treperenjem te svole Slcktricne snveser urbadaje ‘maga Gala { preko tog uzbudenja ‘ele natu pany fa Ealpore sudbinu, "ye vistemotivacije. tox osecanja za narativmy geometriju koje aged samonPRepofom models hoje rar pe uu Karahasanovompripovedanjunjegova je maracija” glo Rams, fom, uloptena wav Tekst, prepinona noe Kon motivacljom. On fe, w Zeit dase odmekno ed anegdote | Primakne mitiy postisae’ mnogo {a plan vlepotex tekst 1-na Plana mudvosti‘sksiwene uno, alivna plant narativae kone Uinelfe nije: Moéda so veé T sada moulo host Weini da se w fom amis kajlga_pobolfa, dase" uklanjanjem_ pojedinih re Gundantnihy, sine sdovim ngophodrih Teeeniea, Dat ctavih pac Gusa, priea donckle oslobodi i gliba teks ta. All to nije gre Hip ioja Se oktanja tjedno} ke, nego tavom Jesom spisatel/skom Fazvo}t. ‘TOMAZ SALAMUN: PESME, ZIVI PESNICI, Drzavna zalotba Slovenite, Ljubljana, 1980, | se: Denis Poot Cini se da je urednik tzbora Salamunovih, Pesama Kajetan KOVIC postupia sasvim « skladit sa samim obimom 1 razvojem Salanpurove livike kad fe odhuéio da x iebor svrsia samo pesme | ia zbickd med Pokera } Arene. U tom periodu Salamunova | poczija pokazuje izrazit kvantitativni, a jo8 vise kvalitativni us- pon, ut tom periodu se razvija.Salamunova postika: otvorena, Pizlicana'T stovremeno agresivns, puna domisiiaja, jgara reel, hovihy metafora, ironigna prema tradicignalnim pesnigkim vied | nostima i vsednostima postojanja, Kriti¢na prema svetu koji je fkrafufe, sva_zagledana ‘w sopstveni razvo} 1 napredak, pri fom nimalo okrenita prema. seb sario}, poetika Koja. otkriva tude svetove F njihova prostransiva. To sto su formirali najpre Poker i Svvha pelerine, pesto kasnife 4 Tumaranje 2a Mariskorn fvAnterita, wpravom ‘smisii reli je moderna, otvorena, izazov- ha poczija sveta Kojt je na odredea natin uspeo da izmakne od- Fedbama’tradicijer {1 mislimo, pre sveea, na one odredbe. koje Sr slovenatku. poeriju" nepresiano postayljale uw nacionalno-od- Brambent | sgitaeljokebudnicht pologaj. Sa. Salamunom w pred nif plan, dospeva. problem poezi}e ag estetske_ opsezno Ka, Sto fe Salamun, & pored njega joe niz drugih mladih auto- a, poted da razvija od kraja Sezdesetih godina pa nadalje. Zs himlivo ie da tetarito iaazome pesme Iz Pokera tw Kovigevom bor of vek deluju svojom’ jezigkomn 1 ideolotkom rai oseu, da nisu ireublle evolu aktisinost 1 da se organski, vez sdnigim pesmama tz Kasnijih 2bitki. Tpak, ‘Koviéew izbor_po- ikazuie { drogo prostore. Salamunoye ‘poezije, medu Kojima je oro najeanimljieii adveden metez uw koji neprestano dospeva- jut pesniie 1 lirski subjekt, kao_-njezov jezik, pored sve svoje }aje'za promenom mora da postuje odredene tradiclonalne ob- fasee, de fe obrasee proverava | menja skladu sa sopstvenom povlikom. Zato nije preterano ako napigemo da je velika voce Ra’ Salamiumovih ‘pesama.posvetena ‘uprava oktrivaniu viasttih pesnickih postupaka | organizovanju poetike po novim, na_es- Tetiel oslobodenog.jerika Zasnovanim odredbama. U prvim zbit- Kama Se takvo mastojanje weoma, primetno dok a anifin ox {tue prikriveno novim ‘problemskim sklopovima, Koll su. svo- jom Tamovranofea yeoma razvodnili. posladnje’ zbirke. Tzbor Uzbirel Biv! pesmi je tako uspetan pokusa} spajanja nekih os | nomih clemenata Salamimovskog pevanja, Koje Je dobilo mno- fo podravavalacs, a pri tom ostaje ipak esto posebno: njimepotinje nov period slovenaéke lirike i otvaraju se realne mo: Eucnosit'za hove artistiéke | estetske pokuiaje ont Sbnavl}anja peanickog jezika, koji i f ‘erme,lirkke pred. licem kibeetski organizovanog sveta, Zato hije tudo to Ho je samoprosvetljavanje jedan od. najenatajai. Ji oblika Salamunove lirike I Sto je ta). sadrZinskooblikeval flement prisutan na natin stvarne povezatosti sa svetom iz ko- Jega Je lirika izrasia w poslednjih dvadeset godina. Izbor je le- Bitimin dokument rane faze. Salamnove like 1 zahtevade jo8 Veet painja slovenatke knjievne kite. Sa slovenatkog preveo: Jaroslay Turan Pjesnici, pret put (Zapis 9 prvi knfigama poezije mladih piovosadskil plesnlka) Pie: Solimir Radulovis Fie ion eis wecitn seri Seen Te og opin ian eae ca ada an svel = = m (Pridrih Helderlin) ass tna ets os ants cose che rua SER Ag? sale, eft paoryn, cme lee eee eile tie pale hie ea ce ee ease Sale, aceore Ble eae, era eo Fae eng Goa hm in Mn a a en ae ce a ea Eee eels (Un seal at WM scl aga es des ania ore nse Dae at esc Rt ae eae Fepaseaais gers ste posi leo meses ae Leech ee raya - a. acne ea crabon aig, ores mang 2 hehe ee eee aes Bg Ag eae rier ed aren ear ares ae Side eat pret hooey oc fae cae is ope 2) Svi_pjesnii 0 Kojima je rjet su, mote se slobodno, kon starovat, pestle! moderne senzibinost, {s,s jem imme cima, wore hermetitke celine | postavifalu zahtjev za éleanjerm Vs'ove.t's one strane razumijevania, Kako bi Tekao Blanso' 1) Pjesnitka ostvarenja Bika, Nikoliceve, Mamule | Divul- shor ts dake, ageiva persis modems erate veri, gdje ie Prisutna.svijestpjesnika > svome medija— Keka sade Bo, konatn, hermetizam odslixava ne kao 2atvo- Tenost 8 dnosu’ na svijet realjo, vee prema konveneionalnom jeri 20) U svako} od ove éotiri knjige evidentan je i Bivi svijet poezie: @) Svaka je, za sebe, svicdofanstvo 0 onoj vieEno}.dilemi 1 polarzalft wlsnighog subjekta: kosmizam—""indiiguaina suabinas ‘01, Konaéno, ovo posmatranju kroz prizmu slignostt neée zasmetai okoinosu koja ne tebe sunniati T Bille Nikole deve, f Mamula, 1 Bivuljeki posjeduju ono Sto se da odrediti kao Sto}, sutenti¢an slat, | svi st ba, manjo} ill voto} mjer, ‘usplesno artikulsali { nijanstralt tw Svofim pleani¢kim knjigama sve ino 1 ovjekt je nedonosde tla xt show tora Vitae, kot po ko ma. kot pa, o stax dex 93 Stiteneser podeyolge Sonia un nlogove enout an SS ston pak ram tj ur wpe feral raven al Salant sabret, il st nam se nafprkiada kao uvod u_razgovor o osobenosti njegove ‘Dlesnitke rie, ne feo tate We Si tpldat on temanha'y foie able fom ove ‘kage, veel zato No nedvosmistenocrlavat nen Sementamnost | lpidarnost “elokupaa plesnickavokacija Slobodan lkics‘mote sod se hom pla tumoral onl an Goa ostor flsdtake ionie,eamolronije, gi’se ostvaraie tna ole cu ae ad a pty oi Folho| gnonitnoi ata, Th ee Se gust tals fronija, a humor klizi po povrdini komike, gdje se, dakle, subj Una njetnon! rages ur anneinest Sishin, prereta, fsnoat po, sei, deekrpcta daje peat pjemitio} rift ona teint ei ‘Senaibilnost, osjecajnost i sovladavanjee njima, tj, nfihow skiad's sehmikimye = bitna su'goljelje Poesitke Tijd Slob dia, Butler U'Usiapu eo snide I joist’ eotska Ot Stier eis oo plocik ‘bree od stutn neenekaT nastct vanja (sarolija/pokret bilja/nize trbuhas) do lascivaih 4 ogolje- nih projekeija (ws leds smo/ist/uplicem jo} se u/raziikue) Bjesnigki prvijenae 8, -Bilkieapredstavlja.jounu, brugenu, ondeniovanu Bjesnitha cling — sak od 174 tha ms svoj stromu, sdiseiphinovange rola, Kako sam naziv Knjige’simboll® ‘no nagovjestava sanje nemira, tenzije, ponckad se to. stanje proliva Ta plan forme Sto 2a zasmetat 2 sZagrli nebeski jastak i Spavaje Pjesnikinja Jovanka Nikoliéodstupa, donckle, od onog na- {ep ueneraings Koncepta fmesenog u twvodnom. tijely "teksts Madi, sudect prema. pjesnichitm ostvareajima, kod. pjestik ‘le prisutna svijest | oddos proma jesiky, te levjesna ekonomi feraza, namece se utisak da Je ona bit fednom tradisionalnom, slobodnijem tipu pjevanja, Ova konstataetfa fe, dakako, prime Jena samo za ‘prot dio knjige, u Kojem pjesnikinja nije aspiela da s2 otrgne od opstih mjesta sentimentalisticke poezje { fetro: Senin pjesnickih Fekviiia Gbetec|krilatim senama noi i srasplakanu decu nama). No, da ne bismo. bill nepravedni pretha Nikoliéevol, vied pomenutl ono ose namece vee prt Iikom pruog eltanja: da sé Leper, svojim svojstvima i vredao. tina, Maze pode na duile ejline, koje sui prirodno odie ene at "knjzi (negdje’ na pola kajige), tako. da Je drugh do zpaino bol}, da je tu prisutan jedan tavoran pjestieki gla, te a Je’ pjesikinja uspostaviadistancuw oddosu na enocie, ‘dnosno, dopustlia je dn se »ohlade, prin, te Dlmicke celine ow} nj aden, ou na nelpu antiteze, a. poenta Te, po pravili, sateljavanje 1 raze. en ejeamikin’ dina, Natt, sad, "porajaa ono Sto stim vee istakao,_znaino. su uspjelife-cjeline i arugog dela zbirke u Kojima’ je senzbitnost’pjesnikinje, donetle, “ugrocena, 4 poentom pjesma nije ogolfena’? alvorena. do kraj. Najbol} rer aa toe ue nkapee, sSraijan, a isa "viledh | 4 gnaiatt plesnickih ostvarenja, guj su sve naps osabenostt Nikaicove dosle do punog trees, wdjo se eitin | svjcim pies nickim jezikom pjsttikinja krose kroz svlet pleame. Popis, noménkiatura stvari, Kombinaciig.deskripclja 1 ko- sponta pain lena atetnoat vain | atvarima Ke je prolaee mimo mig, mimo.njene volle | utsstvovanja ~~ osno\. ne Su alike pjesnickog postapka Nikolicevs u Sve to Sto prolazi mimo nje, ona nabraja, soneobigayae, fpisuie, ne usmjeravajudl, ne uted, navodi 1 komentarise. Pri log, Van svake'stmnj, pjesni¢kom i Ijudskom kvijetizmu, 3. Vreme je glava UteSko Seto Stove U piesmi »Moida u. tridesetoje pojavljuju se gore navedent stibowi? Kojt-aa najbolji natin odslhcavaja pjesme svijet Ne deja Maule’ /'pokazatel) su osnovnoy.seapolotenja, dilema Tagan’ jegovo} pjosnieko} sbirel Pein ukrast Autor ove zbirke, kao nijedan od, pomenutih pjesnika, po- sieduje’ permanenino’prisutnu i razvijenu svijest © Covjekovo} rolsznosti o slici w Kojo} Je objektivno —realnl hod vremena, Suprotstavljen "svako} tovjekova) teinji, akeifi i kreacij Pe: Ginski-ukrast, kao odreduluet simbol ovjekove egzisisneijaine datostskarienfent samo ral / amo. gee buna Tanja ~‘sve su to simboli Koji ida u prilog. ivedeno} twrdnji, 4 autora svrstavaju w red pjesnika koji uz sebe ponajéesee vole fpltet uklet (posta maudit), 1 koji uzimaju za pravo. da samo (Ohi pretenduju da sua inion prave pjesnigke rijee Tako se, u pjemidkoj rijeti Nedelika Mamule, vrijeme jav Ye to wiht pnp, Kao newmintmetiton censor kao uper-ego.pjesnikove psiholoske Ronsttuelje. U" skadu stim, ‘dos fndiiduninoseosmi¢ko. prisutan usthovima ‘svky ple nika 0 Kojima je rjet, u pjesmeko) projekeli autora Pechwokih lukrasa dobija primordijalna.vazenje t avjeona ‘specitienu. bo, Nalme, ws Mannule nema eke subtinske razlike tamed indie uaine iopsteljudske sudbine, nema nekog uloka T'mogucnost u'tim sporadignim 1 jednolignim okretajma totka store. Mamula je, isto tako, pjesnik, Kojem se najprirodnije i pailakse sotkidajue” plese, te to ne ber aside oh tajne ste Hes plana. Loaino ja norman, aeeiva, da, tak te an spo} cd sreéne reat, all's, néxeteo, dogodl Ua pies. nik, “Ellotovim jezikom retero, bude. svyestan tino Bde trebalo da bude nesvjestan, Ill je fuvige s¥jestan tamo je Je ttebalo biti svjestan- Realtat toga su t sdokolicarsker staunie po pravilu u srodint pjesme, bez skakve funkeije | Opravdatost ‘sit pukom, formblnom popunjavanjuprostors pjesme: 4. sve nestaje u praznint it praznine sve'se radas Poslednja knjiga o Kojo}. je u ovom tekstu rijé, jeste kn] g2 Tomislava Divuljshog’~ Vadi 1 ebrmuto, To je, mode se rect, Ambiciozan (Gini se. primjeremjim —" pretencioranl) pedulwat Ho} ne dao remtale Kak eur cs dae dao 1 dn mode ati. Vee sami nazivi pojedinth pjesama (a8to se piéu ple Sime, ePocza Je mrad tonottwo stihove Kol nite be nage Gpoczija je mrtva/Zivela’ poerijee, snepobitna einjenica dase polja 445