Iz presude iz 2019 godine, logično je da se ako radnik radi kod dva poslodavca (kod jednog 6, a kod drugog 2 sata),

poslodavac obračunava doprinose u odnosu na onoliko sati koliko radi. U suprotnom se radi o diskriminaciji
drugih radnika koji rade samo kod jednog poslodavca... jer u suprotnom bi se radniku, zaposlenom kod dva
poslodavca, obračunavali dupli doprinosi, iako je zaposlen na ukupno 8 sati (kod jednog 6, a kod drugog 2 sata),
kao i radnici zaposleni kod samo jednog poslodavca.

Radnik je, dakle „pozitivno“ diskriminisan, jer mu se plaćaju dupli doprinosi...

Poslodavci su „negativno“ diskriminisani, jer bi bili „natjerani“ plaćati više doprinosa, nego što radnik radi...

(Nadam se da sam pohvatala sve što su rekli i jednostavno objasnila)

Isti prnicip! Ne tražiti od poslodavaca da obračunavaju na minimalnu osnovicu, nego srazmjerno satima bez obzira
na sektor u koje je radnik zaposlen.