Pismeni dio ispita iz Matematike I, 13. 02. 2014.

I GRUPA
24
 3 i 12
1. Izračunati 1  
2 
2  3 .

 2 1 3 2 1 0 
, ako je A   0 2 1  , B   0 2 1 ,
 
1 T 1
2. Riješiti matričnu jednačinu A  B  X T
  I  A X 
 0 0 0   0 0 2 
a I je jedinična matrica.
4 x2  3
3. Ispitati funkciju i nacrtati joj grafik y  .
2x4 1
3

4. Izračunati integral I 
 x  1  x  3 dx.
3
x  x  2

Rješenja:

12
 2 3 i 2
 3 i 
24
12  2 3i
24
12     2  3
 12
1. I način: 1 
  2  3     2  3      
 2   2  2 24

12
 2  3 2  2 2  3 i  i2  12

     12
7  4 3  1  2 2  3i    12
 24 2  3   
2  3 
2 224
12 12



2 2  3 i  3 
   12 
212   2  3 2  3 
 
  i  3 3 
4 
2 24
2  3 
2 24    
3 4
 4  3
12
4
1 4 1  2   i  i 2 2  1.4


212
i  3i 
3 2
3  3i  3  3 3
 
 12 i  3 3  9i  3 3
2
 4
 12  8i  
2 212
 

II način:

3 i 3 i          
1  1   1  cos  i sin  2sin 2  i  2sin cos  2sin  sin  i cos  .
2 2 2 6 6 12 12 12 12  12 12 

x x x
U ovoj transformaciji korištene su formule: 1  cos x  2sin 2  x    i sin x  2 sin cos  x    .
2 2 2

        5
Pošto je sin x  cos   x  i cos x  sin   x  za sve x  , imamo da je sin  cos     cos i
2  2  12  2 12  12
24 24 24
 5  3 i  12     5 5  12
analogno cos  sin
12 12
. Slijedi: 1 
2 
 2  3   2sin   cos
 12   12
 i sin   2 3
12 
  

 24 24
     12      12
 2 24  sin     cos10  i sin10   2  3
  4 6       2 24   sin cos  sin cos   2  3
 4 6 6 4
  
1

2 12
 6 2 
 6 2
24
12
2 12 
 
  2  3 12 8  2 12 
12
12
24
 2 
4
  2  3    2  
4 24   
412

 2 3  
 

12 12
8  4 3  12
4 2  3   12 12

4 12 
 2 3  
 4
  2 3

     
12
  2  3 2  3    4  3   1.
 
1 1 1 1 1
2. A  B  X T   I  A  X T    B  A   X T   I  A   X T    B  A   I  A
1 1 1
 X T   B  A   I  A    I  A  B  A

1 T
 X   I  A  B  A   .

 1 1 3
Neka je C  I  A   0 1 1 .
 0 0 1 
Tada je det  C   1, a kofaktori ove matrice su:
C11  1, C12  0, C13  0, C21  1, C22  1, C23  0, C31  2, C32  1, C33  1.
 1 1 2 
Otuda je C   0 1 1 .
1

 0 0 1 
 2 1 0   2 1 3   4 2 3
B  A   0 2 1   0 2 1    0 4 2  
 0 0 2   0 0 0   0 0 2 
 1 1 2   4 2 3   4 2 5 
 C   B  A    0 1 1   0 4 2    0 4 4  .
1

 0 0 1   0 0 2   0 0 2 
T
 4 2 5  4 0 0
 X   0 4 4    2 4 0  .
 
 0 0 2   5 4 2 
4x2  3 1 1
3. y  4
 2 x 4  1  x 4   x   4 , dakle definiciono područje date funkcije je
2x 1 2 2
 1   1 1   1  1
 ,  4     4 , 4    4 ,   . Uzećemo u obzir da je 4  0,84.
 2  2 2  2  2
 3 3
Funkcija je parna i ima dvije nul – tačke, jer y  0  4 x 2  3  x 2  x  0,87.
4 2
3 1
Poredeći približne vrijednosti dobijemo da je  4 . To možemo dokazati i ako tu nejednakost
2 2
pomnožimo sa 2, pa stepenujemo na četvrti stepen, dobije se 9>8.

Znak funkcije:

3 1 1 3
  4 4

2 2 2 2

4 x2  3     

2 x4 1     

y     

1
4 3
4x  32
2 8 9 4 x2  3 8 9
lim 4
   ; lim 4
  ;
x 4  2 x  1 0 0 x 4  2 x  1 0
1 1
2 2

2
4x  3 8 9 4x2  3 8 9
lim 4
  ; lim 4
  ,
x  4  2 x  1 0 x  4  2 x  1 0
1 1
2 2

1 1
dakle, prave x  4
i x   4 su vertikalne asimptote date funkcije.
2 2
4 x2  3 4x2 2
Prava y  0 je horizontalna asimptota, jer je lim  lim  lim 2  0.
x  2 x 4  1 x  2 x 4 x  x

Prvi izvod funkcije:

8 x  2 x 4  1  8 x3  4 x 2  3 8x  2 x 4  1  4 x 4  3x 2  8 x  2 x 4  3x 2  1
y  2
 2
 2
.
2x 4
 1  2x 4
 1 2x 4
 1
y  0  2 x 4  3 x 2  1  0 ili x  0.
1
x 2  t  2t 2  3t  1  0  t1  1, t 2   2t 2  3t  1   t  1 2t  1 
2
 2 x 4  3 x 2  1    x 2  1 2 x 2  1
1 1
x 2  1  x1,2  1; x 2   x3,4    0,71; x5  0.
2 2
 43  1  23
y    1; y     2; y  0   3.
2 1  2  1 1
2

1 1
 1  0 1 
2 2

x      

x2 1      

2 x2 1      

y      

y      

 1   1 
Funkcija ima maksimum u tačkama  1,1 , 1,1 ,  0,3 , a minimum u tačkama   ,2, , 2 .
 2   2 
Drugi izvod funkcije je

 5 3   80 x 4  72 x 2  8  2 x 4  1 2   16 x 5  24 x 3  8 x   2  2 x 4  1  8 x 3
 16 x  24 x  8 x
y    2
 
4

  2 x 4
 1   2 x 4
 1
 
8  2 x 4  1 10 x 4  9 x 2  1 2 x 4  1  2 x3  16 x5  24 x3  8 x  
 4

2x 4
 1
8  20 x8  10 x 4  18 x6  9 x 2  2 x 4  1  32 x8  48 x 6  16 x 4 
 3

 2 x 4  1

8  12 x8  30 x6  24 x 4  9 x 2  1 8 12 x8  30 x 6  24 x 4  9 x 2  1
 3
 3
.
 2x 4
 1 2x 4
 1
Analiza znaka drugog izvoda nije obavezna u ovom slučaju. Može se pokazati da funkcija ima 4
prevojne tačke.
 3

4. I 
 x  1  x  3 dx.
3
x  x  2
3
Najprije ćemo podijeliti polinome  x  1  x  3   x 4  6 x 3  12 x 2  10 x  3 i
3
x  x  2   x 4  6 x 3  12 x 2  8 x.
3

Imamo da je
 x  1  x  3  1  3  2 x . Zato je
3 3
x  x  2 x  x  2
3  2x
I  x  I1 , I1   3
dx.
x  x  2
3  2x a b c d
Zatim, tražimo nepoznate konstante a , b, c, d , tako da je 3
    .
x  x  2 x x  2  x  2   x  2 3
2

3 3 3 1
Dobiće se: a   , b  , c   , d   . Zato je
8 8 4 2
3 3 3  1  1  1 
I1  ln x  ln x  2           C
8 8 4  x  2  2  2  x  2 2 

3 x 3 1
 I  x  ln    C.
8 x  2 4  x  2  4  x  2 2

II GRUPA
222
1  3  1  3 i 
1. Naći realni i imaginarni dio broja z   
  .
 6 i 2 
 
1 1  1
1 0 3 
2. Riješiti matričnu jednačinu ABX  4 X  2C , ako je A  0 2  , B    
, C   0 .
1 2 1 
3 1   1
1
3 x2  4
3. Ispitati funkciju i nacrtati joj grafik y  x e .
4. Izračunati integral I   x ln 3 xdx.

Rješenja:

1.

1 3  1 3 i  
6 i 2


6  i 2  18  i 6  i 6  18  i 2   2 6 
6 i 2 6 i 2 6  2i 2
6 3 2  2  6  2  6  6 3 2 2 2  
 i  i  cos  i sin .
8 8 2 2 4 4
 222

z 

1  3  1  3 i  
   
222

  cos  i sin   cos

222
 i sin
222
 cos
111
 i sin
111
;
 6 i 2   4 4 4 4 2 2
 
111 3 3 3
 54   z  cos  i sin  i  1  i.
2 2 2 2
Re  z   0, Im  z   1.

   
II način: Ako je z1  1  3  1  3 i , lako se dobije da je z1  8  2 2, dok je

1 3 1 3
1  arg  z1   tg 1    ...  2  3  0.
1 3 1 3
1  tg 2 x
Pomoću formule cos 2 x   x    , uz pretpostavku da je tg x  2  3  0, dobili bismo da je
1  tg 2 x

cos 2 x  ... 
4 3 6 2 3 2 3
 
3  
 2x   x  .

84 3 4 2 3 2  6  12

Pošto je u našem slučaju slika kompleksnog broja z1 u četvrtom kvadrantu (jer je njegov realni dio pozitivan,

a imaginarni negativan), možemo uzeti da je argument tog broja 1   , dakle
12
   
z1  2 2  cos  i sin  .
 12 12 
  
Ako je z2  6  i 2, lako se dobije njegov trigonometrijski oblik z2  2 2  cos  i sin  , pa je
 6 6
222
   
 cos 12  i sin 12 
222 222
          
z    cos      i sin        cos  i sin   ...  i ,
 cos   i sin     12 6   12 6    4 4
 6 6 
završetak kao u prvom načinu.

2.

1
ABX  4 X  2C  ABX  4 X  2C   AB  4 I  X  2C  X  2  AB  4 I  C .

Neka je

1 1  1 0 0   2 2 4   4 0 0   2 2 4 
  1 0 3
D  AB  4 I  0 2     4 0 1 0    2 4 2    0 4 0    2 0 2  .
1 2 1
3 1   0 0 1   4 2 10   0 0 4   4 2 6 
  2 2 4 2 2 4
Tada je det  D   2 0 2  2 0 2  2  4  12   16.
4 2 6 6 0 2

Kofaktori matrice D su:

D11  4, D12  4, D13  4, D21  4, D22  28, D23  12, D31  4, D32  12, D33  4, pa je
 1 1 1 
 4  4 4 
 4 4 4   
1 1    1 7 3 
D   4 28 12     .
16  4 4 4 
 4 12 4   1 3 1
  
 4 4 4 
 1 1 1 
 4  4 4   1
    1  2   1 
1 7 3     
X  2      0   2  1    2  .
 4 4 4 
 1   1  1   1
 3 1
     
 4  2 
4 4 

3. Da bi funkcija bila definisana, očito je

x 2  4  x  2  x   , 2    2, 2    2,   .
Funkcija je neparna. Ima jednu nul tačku x  0, dakle grafik prolazi kroz koordinatni početak.
Znak funkcije: x  0  y  0 i x  0  y  0.
1 1 1 1
3 x2  4  3 x2  4
lim x e  8e 0
 8e  0; lim x e  8e 0  8e  ;
x 2  x 2 
1 1 1 1
3 x2 4 2
lim x e  8e 0
 8e   ; lim x3e x 4
 8e 0   8e   0, pa zaključujemo da funkcija
x 2 x 2

ima desnu vertikalnu asimptotu x  2 i lijevu vertikalnu asimptotu x  2.

1 1
3 x2  4 3 x2 4
lim x e  ; lim x e    funkcija nema horizontalnih asmptota.
x  x 
1
2 1
x 3e x 4
2
Funkcija nema ni kose asimptote, jer je lim  lim x 2 e x 4
  i
x  x x 

1
2 1
x3e x 4 2
lim  lim x 2 e x 4  .
x  x x 

Prvi izvod funkcije je

2
1 1 1  4  1
3x 2  x 2  4   2 x 4
2 x2  4 3 x2 4 1 x2  4  3x 
2 2 x e 2
y  3x e x e  2
 2x  e 2
x  4
2

 x2  4   x 2
 4   x 2
 4 

 1 x 2 3  x 4  8 x 2  16   2 x 2  1
x 2  3x 4  26 x 2  48 
x2 4 x2  4
e 2
e 2
.
 x2  4  x2  4
Stacionarne tačke:
x 2  0 ili 3 x4  26 x 2  48  0.
x1  x2  0;
26  10 8
x 2  t  3t 2  26t  48  0  t1,2   t1  6, t2  .
6 3
8 8 2
x2  6  x3,4   6; x 2   x5,6    2 .
3 3 3
8
Uzećemo u obzir da je 6  2, 45 i  1, 63.
3
1 1
y  6  6 e  6 3 64
6e  6 6e  24, 23, pa zbog neparnosti funkcije zaključujemo da je
2

y   6   6 6e .
1 1
3 8 4
 8  8  3 4 8 8  3 8 2  3 16 2  34  8 16 2  34
y      e  e  2 e 4  e  2, 06 i analogno y      e .
 3  3 3 3 3 3 3 3  3 3 3
Jasno je da znak prvog izvoda zavisi isključivo od izraza
 8
3 x 4  26 x 2  48  3t 2  26t  48  3  t  6   t     t  6  3t  8    x 2  6  3 x 2  8  .
 3

2 2
  6 2 2 6 
3 3

x2  6     

3x 2  8     

y     

y     
  2 16 2  34 
Funkcija ima maksimum u tačkama  6, 6 6e ,  2 ,
3 3 3
 
e  , a minimum u tačkama
 
 2 16 2  34 
6,6 6e ,  2 ,  
3 3 3
e  .
 
Drugi izvod funkcije je:
 1  1 1
3 x6  26 x 4  48 x 2  1 3 x6  26 x 4  48 x 2
y  e x  4
2
x2 4 x2 4
2
 e  2
 2 x  2
 e 
  x 2
 4     x 2
 4   x 2
 4 

2


18 x 5
 104 x 3  96 x  x 2  4    3 x 6  26 x 4  48 x 2   2  x 2  4   2 x
 ... 
4
x 2
 4

 x 2
e 4
1

2 x 3 x8  51x6  330 x 4  880 x 2  768 .
4
 x2  4 
Očito je y   0 ako je x  0 ili 3 x8  51x 6  330 x 4  880 x 2  768  0.

Uzimanjem smjene x 2  t , zadnja jednačina postaje 3t 4  51t 3  330t 2  880t  768  0.

Ova jednačina ima dva realna rješenja t1  3,58 i t2  1,70. Zbog toga data funkcija ima ukupno 5 prevojnih
tački. Međutim, potpuna analiza znaka drugog izvoda ovdje nije obavezna, izuzev da se uoči prevojna tačka
 1 
P  0, e 4  .
 
 

u  ln 3 x dv  xdx
3 x2 3 3 dx x 2 3
4. I   x ln xdx  dx x 2  ln x   x 2  ln 2 x   ln 3 x   x ln 2 xdx .
du  3ln 2 x  v 2 2 x 2 2 
x 2 I1

u  ln 2 x dv  xdx
2 x2 2
I1   x ln xdx  dx x 2  ln x   x ln xdx .
du  2ln x 
v 2  
x 2 I2

u  ln x dv  xdx
x2 1 x2 1 x2 x2 x2
I 2   x ln xdx   ln x  xdx  ln x    C  ln x   C.
2
2
dx x
du  v 2 2 2 2 2 4
x 2
x2 3 3  x2  x2 x 2  x2 3 3 3
I ln x   ln 2 x   ln x    C  ln 3 x  x 2 ln 2 x  x 2 ln x  x 2  C
2 2 2  2 4  2 4 4 8
x2
I   4ln 3 x  6 ln 2 x  6ln x  3  C.
8
III GRUPA
4

1. Naći realni i imaginarni dio broja z 

 2 i 6  .
15
 3 7 
 sin  i cos 
 10 10 
1
2. Riješiti matričnu jednačinu  X  B    A1 XB  B   A, ako je

 4 1 0   0 1 1
A  2 6 3  , B   2 2 2  .
 
7 8 22   1 1 1
4  12 x2
3. Ispitati funkciju i nacrtati joj grafik y  3
.
 x2  1
4. Izračunati integral I  

ln x  x 2  1 dx.
2
x

Rješenja:

1. Lako se dobije da je
   4  4 4   4 4 
 3 3

2  i 6  2 2  cos  i sin   2  i 6  16  4   cos
 3

 i sin 
3 
 64  cos
 3
 i sin
3 .

Što se tiče broja u nazivniku,
3   3  2  7   7   2  
sin  cos     cos  cos i cos  sin     sin      sin , dakle
10  2 10  10 5 10  2 10   10  5
15 15
 3 7    
 sin 10  i cos 10    cos 5  i sin 5   cos 3  i sin 3  1. Otuda je
   
 4 4   1 3
z  64  cos
3
 i sin
3   64   2  i 2   32  32i 3, pa je
   
Re  z   32, Im  z   32 3.
1
2.  X  B    A1 XB  B   A  X  B  A  A1 XB  B   X  B  XB  AB  X  XB  AB  B
1
 X  I  B   AB  B  X   AB  B  I  B  .
1 1 1 
Neka je C  I  B   2 3 2  . Tada je
 
1 1 2 
1 1 1 1 0 0
det  C   2 3 2  2 1 0  1, a kofaktori ove matrice su:
1 1 2 1 0 1
 C11  4, C12  2, C13  1, C21  1, C22  1, C23  0, C31  1, C32  0, C33  1, tako da je
 4 1 1
C   2 1 0  .
1

 1 0 1 
S druge strane,
 4 1 0   0 1 1  0 1 1  2 2 2   0 1 1
AB  B   2 6 3   2 2 2    2 2 2    15 17 17    2 2 2  
      
7 8 22   1 1 1  1 1 1  38 45 45   1 1 1
 2 1 1 
  13 15 15  .

 37 44 44 

 2 1 1   4 1 1  11 3 3 
Najzad, X   13 15 15   2 1 0    7 2 2  .

37 44 44   1 0 1   16 7 7 

4  12 x 2
3. Funkcija y  3
je definisana za sve x   i parna je.
x 2
 1
1 1 1
Ima dvije nule: y  0  4  12 x 2  x 2  x ;  0,58.
3 3 3
1 1    1   1 
Funkcija je pozitivna za x    ,  , a negativna za x   ,   ,   .
 3 3  3  3 
Funkcija nema vertikalnih i kosih asimptota, a ima horizontalnu asimptotu y  0, jer je
4  12 x 2 12 x 2 1
lim 3
 lim 6
 12 lim 4  0.
x 
x 2
 1 x  x x  x
Prvi izvod funkcije jednak je
3 2 2
24 x  x 2  1   4  12 x2   3  x 2  1  2 x 24 x  x 2  1  x 2  1  1  3 x 2 
y  6
 6

 x  1 2
 x 2  1
48 x 1  x  48 x  x  1
2 2

  4
. 4
 
x 2
1  
x  1 2

Stacionarne tačke funkcije su x1  0, x2,3  1.

Druge koordinate ovih tačaka su:

8
y  0   4; y  1   1.
8
  1 0 1 

x    

x2  1    

y    

y    

Prema tome, funkcija ima maksimum u tački  0, 4  , a minimum u tačkama 1,1 i  1,1 .
Drugi izvod funkcije jednak je:

 48  x 3  x   
4 3
3 x 2  1 x 2  1   x 3  x   4  x 2  1  2 x
y      48 
  x 2  14   
x 2
 1
8

 
3
x 2
 1  3 x 2  1 x 2  1  8 x  x3  x   3x 4  3 x 2  x 2  1  8 x 4  8 x 2
 48 8
 48 5

 x 2  1  x 2  1
5 x 4  10 x 2  1
 48 5
.
x 2
 1
y  0  5 x 4  10 x 2  1  0, smjena
10  80 10  4 5 5  2 5
x 2  t  5t 2  10t  1  0  t1,2    .
10 10 5
Napravite za vježbu tabelu znaka drugog izvoda. Funkcija ima 4 prevojne tačke čije su prve koordinate
5 2 5
x1,2,3,4   .
5

dx

ln x  x 2  1 dx  u  ln  x  
x 2  1  du 
x2  1   
ln x  x 2  1  dx
4. I   2 x .
x dx 1 x x 2 
1
dv  2  v   
x x I1

dx xdx x2  1  t 2 tdt dt 1 t 1
I1       2  ln C 
x x2  1 x2 x2  1 xdx  tdt t  1 t t  1 2 t  1
2

1  x2  1 1 
2
1  t  1 1 x2  1  1 x2  1  1
 ln 2  C  ln  C   2 ln  C  ln  C.
2 t 1 2 x2 2 x x
 I 

ln x  x 2  1   ln x2  1 1
 C.
x x

IV GRUPA

1. Naći sve vrijednosti korjena 4

4 3 3i 3 3  4  u skupu kompleksnih brojeva.
3  4i
1 1

2. Riješiti matričnu jednačinu 2 XA1 B 1   2 BA1  X 1  2 I    XA1 B 1  , ako je
 1 2  10 10 
A  , B .
 2 2  12 13
ln 1  2 x 
3. Ispitati funkciju i nacrtati joj grafik y  .
2x 1

4. Izračunati integral I 
 2 x  3 dx .
 8  6 x  9x2

Rješenja:

1.
   
4 3  3  i 3 3  4 3  4i 12 3  9  i 9 3  12  16i 3  12i  i 2 12 3  16
  
 
3  4i 3  4i 9  16
12 3  9  12 3  16 9 3  12  16 3  12
 i  1  i 3.
25 25
 2
Neka je z  1  i 3. Lako se dobije da je z1  2 i arg  z1      , dakle
3 3
 2 2 
z  2  cos
3
 i sin
3  , pa je
 
 2 2 
  2 k  2 k 
4 4
z  2  cos 3  i sin 3
 , k  0,1, 2,3.
 4 4 
 
 2 2 
      3 1
k  0  4 z  4 2  cos 3  i sin 3   4 2  cos  i sin   4 2   i  .
 4 4   6 6   2 2
 
 2 2 
  2  2  4  2 2  4  1 3
k  1  4 z  4 2  cos 3  i sin 3   2  cos  i sin   2    i .
 4 4   3 3   2 2 
 
  2 2 
  4  4  4  7 7  4  3 1
k  2  4 z  4 2  cos 3  i sin 3   2  cos  i sin   2    i  .
 4 4   6 6   2 2
 
 2 2 
  6  6  4 
4 4 3 3 5 5  4 1 3
k  3  z  2  cos  i sin   2  cos  i sin   2   i .
 4 4   3 3  2 2 
 

4   3 1 4  1 3 
Dakle, z   4 2   i  ,  2    i  .
  2 2  2 2 

 
II način: Ako je x  4 3  3  i 3 3  4 , lako se dobije da je x  10. Neka je arg  x    . Tada je


x  10 
4 3 3
i
3 34     cos   4 3 3
, sin  
3 34
.
 10 10  10 10
 
3 4
Neka je y  3  4i. Tada je y  5  y  5   i  , pa ako je   arg  y  , očito je
5 5
3 4
cos   , sin    . Slijedi:
5 5
x 10  cos   i sin  
z   2 cos      i sin      .
y 5  cos   i sin  
4 3 3 3 3 3 4  4 1
Zatim, cos      cos  cos   sin  sin          ...   i
10 5 10  5 2
3 3  4 3 4 3 3  4  3
sin      sin  cos   cos  sin          ...  .
10 5 10  5 2
 1 3  2 2 
Tako se dobije da je z  2    i   2  cos  i sin  , itd. Korjenovanje se obavlja kao u
 2 2   3 3 

prvom načinu.

1 1
2.  2 XA 1
B 1   2 BA1  X 1  2 I    XA1 B 1 
1
 BAX 1  2 BA1 X 1  4 BA1  BAX 1 / 2
2
 BAX 1  4 BA1 X 1  8BA1  2 BAX 1
 BAX 1  4 BA1 X 1  2 BAX 1  8 BA1
   BA  4 BA1  X 1  8BA1  B   A  4 A1  X 1  8 BA1 / B 1 lijevo
   A  4 A1  X 1  8 A1   A  4 A1  8 A1 X /  A lijevo
1
 A2  4 I  8 X  X 
8
  A2  4 I  .
  1 2   1 2   3 2 
A2      , pa je
 2 2   2 2  2 0 
1   3 2   4 0   1 7 2 
X     .
8   2 0   0 4   8  2 4 
ln 1  2 x  1  1
3. Funkcija y  je definisana ako je 1  2 x  0  1  2 x  x   x   ,  .
2x 1 2  2
Ova funkcija očito nema osobine parnosti i neparnosti. Ima jednu realnu nulu, jer
y  0  1  2 x  1  x  0.
Imajući u vidu da je unutar definicionog područja nazivnik negativan, očito je da
 1
x   ,0   y  0 i x   0,   y  0.
 2
ln 1  2 x   1
lim   , dakle funkcija ima lijevu vertikalnu asimptotu x  .
1
x  2x 1 0 2
2

2
ln 1  2 x   L.P .
lim   lim 1  2 x  0, dakle funkcija ima lijevu horizontalnu asimptotu y  0.
x  2x 1  x  2
Prvi izvod funkcije je
2
 2 x  1  ln 1  2 x   2 2  2ln 1  2 x  2 1  ln 1  2 x  

y  1  2 x   .
2 2 2
 2 x  1  2 x  1  2 x  1
Stacionarne tačke:
1 e
1  ln 1  2 x   0  ln 1  2 x   1  1  2 x  e  x   0,86.
2
 1 e  1 1
Tada je y       0, 37.
 2  e e
1 e 1

2 2

y  

y  

 1 e 1 
Funkcija ima minimum u tački T  ,  .
 2 e
4 2
 2  2 ln 1  2 x    2 x  1   2  2ln 1  2 x    2  2 x  1  2
y   2   1  2x 4

  2 x  1   2 x  1
 4 1  2 x   4 1  2 x  2  2 ln 1  2 x   4 1  2 x  1  2  2 ln 1  2 x   4 3  2 ln 1  2 x  
 4
 4
  3
.
 2 x  1 1  2 x  1  2 x 
3
3
3 1 e 2
y  0  3  2ln 1  2 x   ln 1  2 x    1  2x  e  x 2
 1, 74.
2 2
 3
 3
2 3
1  e   2   3 e 2  0,33.
Osim toga, y 
 2  3
2
  e 2
 
Imajući u vidu da je nazivnik u drugom izvodu pozitivan (zbog definicionog područja), zaključujemo
3 3
1 e 2 1 1 e 2
da x   y  0  funkcija je konkavna, odnosno,  x   y  0  funkcija je
2 2 2
3
 
 1  e 2 3  32 
konveksna. Prevojna tačka funkcije je P , e .
 2 2 
 
 

4. I  
 2 x  3 dx .
8  6 x  9x2
2 2
2  2 6 8  2 1 1   1    1 
8  6 x  9 x  9  x  x    9  x  2  x    1   9  x    1  9 1   x    .
 9 9  3 9   3    3  
 1 7
1 2 t    3
I 
 2 x  3 dx  x   t  1  3   1 2t  3 dt  1  2tdt  7 dt  
3 3  1 t2 3   1 t2 3  1 t2 
3  
  2
1   dx  dt 1 t2
9 1   x   
  3  
2
1 7  2  1 7  1
  2 1  t 2  arcsin t   C  1   x    arcsin  x    C .
3 3  3  3 9  3