SOCIJALNA PSIHOLOGIJA

1. Prokomentarišite definicije predmeta socijalne psihologije.

Socijalni psiholozi kroz vreme davali su različite definicije predmeta socijalne psihologije.
Olport je smatrao da socijalna psihologija predstavlja proučavanje razvoja i ponašanja
pojedinca u socijalnom okruženju i naglašava ne samo neposrednu već i posrednu
reakciju na zamišljeno ili implicitno prisustvo drugih.
Šerif naglašava da je predmet socijalne psihologije proučavanje neposrednog iskustva
i ponašanja ljudi u zavisnosti od socijalne situacije.
Kreč, Kračfild i Belaki smatrali su da je predmet socijalne psihologije svaki apsekt
društvenog ponašanja pojedinca.
Zvončarević smatra da je glavni predmet ove naučne discipline proučavanje odnosa
pojedinca sa drugim pojedincima i odnosa pojedinca sa grupom i socijalnu psihologiju
definiše kao nauku koja proučava psihološke aspekte socijalnih pojava (proučavaju se
na nivou grupe ili organizacije) i socijalne aspekte psiholoških pojava. (analiziraju se
na infividualnom nivou).
Rot zaključuje da je socijalna psihologija naučna disciplina koja proučava socijalno
ponašanje i ističe da ona proučava psihološke pojave i njihovo manifestovanje u vezi
sa društvenim pojavama.
Danas se sadržaji koje proučavaju ocijalni psiholozi, a samim time i predmet
socijalne psihologije proširuju i na istraživanja psihosocijalnih aspekata obrazovanja,
prava, biznisa, zdravlja itd.
2. Navedite zadatke socijalne psihologije.
Socijalna psihologija ima dva međusobno povezana zadatka: teorijski i praktični.
Teorijski zadatak predstavlja opšte razumevanje socijalnog ponašanja pojedinca,
objašnjenje ponašanja koja su zasnovana na rezultatima naučnih istraživanja i
predviđanje ponašanja pojedinaca i grupa u određenim socijalnim situacijama.
Praktični zadatak se odnosi na primenu saznanja u rešavanja konkretnih socijalnih i
psiholoških problema.
3. Uporedite stanovište bihejvioralne i kognitivističke teorije u
razumevanju socijalnog ponašanja pojedinca
Bihejvioristička teorija smatra da je ponašanje pojedinca određeno i upravljano
spoljašnjim događajima u njegovom socijalnom okruženju. Objašnjavaju učenje
određenog ponašanja zadovoljstvom koje sledi ili se očekuje, kao i redukcijom tenzije.
Određeni stimulus dovodi do određene reakcije. Kognitivna teorija je proizašla iz Geštalt
škole koja naglašava važnost celovitosti utisaka, kao i to da se neke celine nameću
našem iskustvu svojom jednostavnošću i usklađenošću oblika (tkz dobre forme). Ova
teorija govori da unutrašnji, subjektivni procesi i iskustvo određuju šta ćemo i kako ćemo
opažati i interpretirati u spoljašnjem svetu.
4. Pojasnite teoriju pravila i uloga
Interiorizovana pravila i uloge koje ljudi igraju u svakodnevnom životu, kao i promene
stila života, utiču na regulisanje njihovih međusobnih odnosa tokom dužeg vremena. Iz
toga sledi da se ponašanje pojedinca ne objašnjava samo osobinama njegove ličnosti
već i ulogama koje obavlja.
5. Uporedite vrednosti teorijskih orijentacija u socijalnoj psihologiji

Zastupnici svake teorijske orijentacije naglašavaju I ispituju različite fenomene, tako da

je rezultate teško upoređivati. Bihejvioristi ispituju odnos između draži i odgovora,
kognitivisti proučavaju odnos izmedju opažanja draži, njihove interpetacije I ponasanja ,
teoretičari pravila i uloga bave se uticajem usvojenih normi i igranja uloga na
međusobne odnose u grupi. Ali, čak I kad zastupnici svake teorijske orijentacije ispituju
iste pojave, razlik nisu u činjenicama već unjihovom različitom intrepetiranju.
6. Predstavite i obrazložite podelu efekata socijalizacije na dve grupe.
Prema Rotu jedna grupa efekata socijalizacije odnosi se na one koji se ispoljavaju u
vidu značajnih osobina koje omogućuju funkcionisanje i kontinuitet jednog drustva,
pošto svako drustvo ima svoje sisteme ponašanja, norme i vrednosti koje služe
povezivanju clanova, razvoju njihovog socijalnog identitena i kontinuitetu drustva. To
su razlicita znanja, navike, stavovi, vrednosti, ponašanja, običaji i jezik, moralne norme
i drugo.
Druga grupa efekata se ispoljava kao razvitak pojedinca od bioloske jedinke do
socijalne licnosti. Ovi efekti se manifestuju u razvoju osobina koje pojedinca čine kao
posebnu osobu, individuu koja se razlikuje od drugih osoba njene grupe ili kulture,
koja razvija svoj lični identitet. Ovaj efekat se zasniva na psiholoskom pristupu
procesu socijalizacije.
7. Pojasnite kako dolazi do razvoja čoveka od biološke jedinke do
socijalizovane ličnosti.
Taj razvoj se ostvaruje procesima socijalnog učenja kojima dete stiče znanja, razvija
navike i veštine, osobine i načine ponašanja, sposobnosti, stavove i vrednosne
orijentacije, što mu omogućuje da živi u datom društvu, da razvija karakteristična
obeležja ljudi uopšte, kao i osobine koje ga odlikuju kao posebnu ličnost. Procesima
socijalizacije pojedinac formira sebi svojstvenu organizaciju osobina, svoju ličnost.
8. Definišite pojam potkrepljenja u procesu socijalnog učenja i opišite
dejstvo potkrepljenja na jednom primeru.
Potkrepljenje je uslovljavanje putem nagrade ili kazne koje se koristi prilikom
instrumentalnog uslovljavanja da bi se naučio onaj oblik ponašanja koji omogućava da
se postigne određeni cilj i zadovolji potreba, a time i smanji ili redukuje tenzija u
organizmu. Zadovoljenje potrebe utice da se odredjeni oblik ponašanja izdvoji od drugih
i nauči, pošto je potkrepljen ostvarenim ciljem. Na sličan način primena kazne dovesti
do odustajanja od nekog oblika ponašanja koji se ne potkrepljuje, već se kažnjava kao
nepoželjan oblik. Primer može biti, ako roditelj kaže detetu da ako dobije ocenu 5 iz
matematike dobiće nove patike koje želi, a ako dobije ocenu 1 ili 2, neće smeti da izađe
napolje sa drugarima mesec dana. U prvom delu primera dete je potkrepljeno sa
patikama-nagrada, što uslovljava ako inače bude dobijao dobre ocene, moći ce da
dobije nagradu, roditelji žele da steknu oblik ponašanja gde dete ima naviku da uči i
dobija dobre ocene. U drugom delu primera imamo zabranjeno druženje-kazna, u
slučaju da dobija loše ocene, moraće da ostane kući, dok se njegovi drugari igraju
napolju, ovde vidimo cilj roditelja da otklone nepoželjan oblik ponašanja gde njihov sin
dobija loše ocene tako što primenjuju kaznu.
9. Uporedite učenje imitacijom, učenje identifikacijom i učenje uloga
Učenje imitacijom se odnosi na kratkotrajno usvajanje užih oblika ponašanja na osnovu
posmatranja i podražavanja modela, bez emocionalna vezanosti za model, ovi oblici se
ispoljavaju kratak vremenski period.
Učenje identifikacijom se odnosi na trajno usvajanje složenih oblika ponašanja,
poistovećivanjem i emocionalnom vezom sa modelom, bez neposrednog potkrepljenja
I uvežbavanja, dete tako uči oblike ponašanja putem identifikacije sa roditeljima,
vršnjacima, učiteljima itd.
Učenje putem učenja uloga obuhvata usvajanje onih oblika ponašanja koja društvo
očekuje od pojedinaca koji obavlja određenu ulogu. Tokom života čovek obavlja brojne i
različite uloge, učeći mnoge oblike ponašanja, norme, pravila, stavove i vrednosti koje
društvo vezuje za određene uloge i koje očekuje da pojedinac usvoji i obavlja.
10. Kako se učenjem uviđanjem može objasniti formiranje stava?
Formiranje stave nastaje uviđanjem važnih veza I odnosa među raspoloživim
informacijama I zaključivanjem o pojavi na koju se stav odnosi. Na tom principu učenja
zasniva se I menjaje tavova putem težnje za kognitivnom ravnotežom, odnosno
usklaživanjem ranijih I novijih informacija o objektu stave.
10. Cemu se pripisuje razlika izmedju heteronomne i autonomne moralnosti?
Heteronomna moralnost je kada se moralno ponašanje procenjuje kao pokoravanje
nekim spolja postavljenim zahtevima, a autonomna moralnost je kada struktuisani licni
principi služe kao kriterijumi za procenu moralnosti.
12. Opišite doprinos pojedinih izvora socijalizacije.
Kultura je najznačajniji izvor socijalizacije, njen uticaj na razvoj licnosti je prisutan tokom
čitavog života, dete se rađa u određenoj kulturi, ono se gaji na način na koji je kultura
razvila, stiže obrazovanje na jeziku sredine i sadržajima koje kultura odabrala, obavlja
određene uloge na način na koji mu kultura nudi, sve u skladu sa kulturnim normama I
kulturnim vrednostima
13. Pojasnite ulogu pojedinih agenasa socijalizacije.
Porodica kao agens socijalizacije je najvaznija tokom prvih godina zivota deteta,
najvazniji uticaji su za razvoj deteta I njegovu kasniju socijalizaciju je nacin
zadovoljavanja decijih potreba za hranom I nacin navikavanja deteta na cistocu, ali
takodje je vazna I sigurnost deteta u porodici. Naglasava se takodje vaznost dobrih
medjusobnih odnosa roditelja, kao I srdacki odnosi prema detetu. Vazan je osecaj
slobode, atmosfere u kuci, upucivanje na samostalnost, I emocionalno topao odnos
sa detetom.
Skola kao agens socijalizacije ima jako vazan uticaj u procesu socijalizacije deteta,
posebno zato sto dete menja svoj polozaj u odnosu na onaj koji ima u porodici.
Najvaznija obelezja polozaja deteta u skoli su konatkt sa novom sredinom I potreba
za uskladjivanjem vlastitih zahteva sa zastevima drugih, za kontrolom sopstvenog
ponasanja, za izvrsavanjem novih obaveza, samostalno I zajedno sa vrsnjacima.
Uspehu socijalizacije u skoli doprinose mnogi faktori kao sto su odnos nastavnika
prema ucenicima, odnos roditelja prema skoli I podrska koju pruzaju deci, skolska
atmosfera, organizacija rada I slicno.
Sredstva masovnih medija kao agens socijalizacije ima sve veci uticaj kod mladih.
Prenosenjem informacija putem reci, slika ili nekim drugim putem mediji cesto
nude oblike ponasanja, koji upetljivi, veoma jasni I definisani I konkretni. Oni mogu
imati inhibitorni uticaj I dezinhibitorni uticaj .
14. Navedite efekte socijalizacije na kognitivne
procese. Javljaju se kod opazanja, ucenja i pamcenja.
Kod opazanja uticaj socijalnih faktora se ogleda u opazanju socijalnih objekata npr.
osoba i njihovih osobina, interpersonalnih odnosa, grupa I pojedinaca kao pripadnika
pojedinih grupa. Opazanje fizickih objekata je pod velikim uticajem socijalnih faktora I
kulture tome svedoce razlike u opazanju pojedinih objekata I broju reci o njima,
opazanje protoka vremena, razlike u culnoj osetljivosti I druge pojave.
Uticaj socijalnih faktora na pamcenje I ucenje ogleda se izboru sadrzaja za ucenje I u
njihovoj organizaciji. Drustvo dominatno odredjuje sadrzaje I osnovne oblike ucenja kao
I njihovu organizaciju posebno preko sistema obrazovanja. Mladi usvajaju odredjene
sadrzaje I forme misljenja, standard procenjivanja I oblike zakljucivanja o drustveno
vaznim sadrzajima. Desavaju se takodje promene u pamecenju tokom vremena pod
uticajem socijalnih faktora,. Ove promene se desavaju u procesu uproscavanja,
racionalizacije I naglasavanja pojedinih sadrzaja. Promene u sadrzaju pamcenja dolaze
do izrazaja u prenosenju glasina, neverifikovanih tvrdnji o pojavama… Takodje postoje
dokazi o uticaju socijalnih stavova na ucenje I pamcenje materijala, sto ukazuje da ljudi
vise pamte ono sto je skladu sa njihovim stavovima, nego ono sto je suprotno.

15. Šta je to institucionalizacija opažanja?

Javlja se kod efekata socijalizacije na kognitivne procese, institucionalizacija opazanja
govori o svojevrsnom opazanju tj. o kulturno odredjenim normama kako se sta opaza. O
tome svedoce rezultati istrazivanja o perceptualnoj odbrani I akcentuaciji pri opazanju
pojedinih objekata, u zavisnosti od osecanja koji izazivaju kod ispitanika ili od njihove
vrednosne usmerenosti.

16. Opišite razvoj kultura od uniformnih do diferenciranih i komentarišite efekat

socijalizacije.
U primitivnim drustvima postojala je izrazita uniformnost ponasanja I shvatanja koja se
odnosila na prihvatanje nacina zivota , kulturnih normi, obrazaca ponasanja I
vrednosti, koje dete rodjenjem zatice u drustvu I koji mu se postavljaju kao uslovi za
integraciju u zajednicu, a koji imaju vaznu adaptivnu funkciju . Usvajanje kulture
zajednice ima formativnu funkciju , posto znaci prihvatanje odredjenih sadrzaja I
mehanizma , misljenja I jezika-kao kategorijalnog sistema.
Diferencijacijom kulture unutar jedne zajednije kao I izmedju pojedinih zajednica
ostvaruju se procesi priblizavanja pojednih kultura u dodiru, a posebno podsredstvom
mas-medija. Ta priblizavanja, povezivanja I prozimanja kultura ostvaruju se
privredom , tehnoloskim I trzisnim povezivanjem I interkulturnom razmenom izmedju
pojedinih zajednica I kultura.
17. Objasnite procese socijalizacije kao akulturaciju na opštem i
individualnom nivou.
Na opštem nivou se proces akulturacije se posmatra kao usvajanje culture kao
civilizacijskih dostignuća. Usvajanje kulture zajednice znači prihvatanje određenih
sadržaja i mehanizama učenja, mišljenja I jezika, pa razvoja pojedinca kao osobe
karakteristične za određenu kulturu.
Na individualnom nivou, osoba opaža procese dodira, stapanja I sukobljavanja kultura
kao razliitosti u shvatanju I ponašanju. Osoba prolazi kroz višstruku akuluraciju I ona
usvaja sadržaje culture svoje grupe ali I elemente drugih kultura u dodiru. Može nastati
i pojava uzastopne višestruke akuluracije koja se ispoljava kada osoba usvaja sadržaje
culture svoje zajednice I kada je potom promenom sredine ili zajednice prinuđenja na
dodatnu akuluraciju ili sekuntarnu socijalizaciju.

18. Predstavite ulogu vaspitanja i obrazovanja u socijalizaciji.

Društvo nastoji da mlade generacije socijalizuje I uvede u svet odraslih
sistematskim obrazovanjem I vaspitanjem. U psihološkom smislu, obrazovanje I
vaspitanje predstavljaju aspekte socijalizacije kojima se usvajaju određena znanja,
razvijaju veštine I navike, osobine, sposobnosti I modivacja mladih, interesovanja I
stavovi i razvija emocionalna, socijalna I moralna strana ličnosti u skladu sa
vrednosnim sistemom društva.
Činioci obrazovne delatnosti koji neposredno utiču na socijalizaciju mladih se mogu
svrstati u dve grupe – spoljašnje I unutrašnje. Spoljašnji deluju pretežno izvan ove
delatnosti I u njih se ubrajaju: društveni položaj, materijalni položaj I društveni
ugled. Unutrašnji činioci kvaliteta obrazovanja deluju pretežno unutar same
obrazovne delatnosti I među njima su značajni: ciljevi I zadaci obrazovanja, planovi
I programi vaspitno obrazovnog rada, udžbenici I priručnici, kao I druga nastavna
sredstva, nastavnici učenici I roditelji I organizacija škole I vaspitnog rada.
19. Objasnite proces socijalizacije kroz interakciju nastavnik, učenik i roditelj.
Nastavnici deluju na postizanje vaspitnih ciljeva svojim opštim I profesionalnim
obrazovanjem, odgovarajućim sklopom sposobnosti I osobina ličnosti, motivisanošću
za rad, adekvatnom organizacijom vaspitno-obrazovnog rada, motivisanjem I vođenjem
učenika u nastavnom procesu itd. Kao agensi socijalizacije I modeli identifikacije, oni
zajedno sa roditeljima odlučujuće usmeravaju procese socijalizacije mladih. Učenici,
kao glavni akteri socijalizacije, svojom aktivnošću učestvuju u postizanju obrazovnih
ciljeva, kao što doprinose I oblikovanju uslova svoje socijalizacije kroz interakciju sa
socijalnim okruženjem.
20. Pojasnite značenje socijalnog identiteta i njegovu strukturu.
O socijalnom identitetu govori se kao ishodu identifikacije deteta sa njegovim socijalnim
okruženjem, sa pojedincima I grupama (roditeljima, porodicom, vršnjacima, religijskim,
nacionalnim I drugim velikim grupama). Strukturu identiteta čini više vrsta sadržaja,
među kojima su komponente, dimenzije, motivi I drugo. Osnovne komponente
identiteta su lične osobine I socijalne afilijacije(pripradnost grupama)
21. Navedite kako različiti međusobni odnosi identiteta utiču na funkcionisanje
osobe.
Dete razvija socijalni I lični aspekt svog identiteta i s time njegovi doživljaji I događaji u
okolini mogu imati dvostruko značenje: za njega – lično, a za druge u njegovoj okolini –
socijalno. Približavanje ličnog I socijalnog značenja omogućuje detetu da se identifikuje sa
svojom gupom, da se integriše u nju, usvoji grupne norme, pravila I zahteve, da se
identifikuje sa grupom ali I da zadrži svoja specifična svojstva. Neusklađenost ova dva
aspekta identiteta nastaje doživljaj neprijatnosti, izolacije I otuđenosti od svoje grupe ili
sukob s njom, smanjuje mogućnost integrisanja mladih u njihovo socijalno okruženje I
povećava njihove teškoće u razvoju I usklađivanju socijalnog I ličnog identiteta.
Ako je grupna identifikacija pojedinca preterana, dolazi do ekstremnih oblika
grupocentrizma što utiče na niže vrednovanje onoga što potiče od drugih grupa,
prenaglašavanje razlika I umanjivanja sličnosti sa ostalim grupama I znači često i do
niskog stepena individualacije.S druge strane, nedovoljna usklađenost razvoja ličnog I
socijalnog identiteta izaziva doživljaj neprijatnosti, izolacije I otuđenosti od svoje grupe,
čak I sukob s njom i često dovodi I do smanjivanja mogućnosti integracije mladih u
socijalno okruženje.
22. Navedite sadržaje identiteta i pojasnite njihovu funkciju.
Sadržaji identiteta obuhvataju kognitivne, afektivno-vrednosne I motivaciono-
bihejvioralne aspekte. Kognitivni aspekti se odnose na načine na koje osoba opaža,
upoznaje I integriše svoja saznanja I iskustvo na kognitivnom planu i obuhvataju
znanja, verovanja, ocene I predviđanja osobe o sebi I o socijalnoj sredini. Imaju funkciju
selekcije, prijema I integracije novih informacija o iskustvenim objektima pojedinca.
Afektivno-vrednosni aspekti identiteta obuhvataju pozitivna I negativna osećanja o sebi
I o svom socijalnom okruženju, samopoštovanje I ugled osobe kod drugih, doživljaje
lične vrednosti I vrednosti u svom okruženju, emocionalne vezanosti I afektivnog
prihvatanja ili odbacivanja pojedinih iskustvenih objekata.
Motivaciono- bihejvioralni apsekti obuhvataju personalne motive koji pokreću,
usmeravaju I oblikuju aktivnosti osobe I njene saznajne I emocionalne procese, kao I
ponašanje u vezi sa raznim iskustvenim objektima.
23. Analizirajte sličnosti i razlike između ličnog i socijalnog identiteta. *
Oba identiteta utiču na razvoj ličnih osobina, ličnosti u celini, svesti o sebi I na
integrisanost u grupu, ali, o socijalnom identitetu govori se kao ishodu identifikacije
deteta sa njegovim socijalnim okruženjem, sa pojedincima I grupama (porodicom,
vršnjacima,roditeljima,nastavnicima itd.), po čemu se oseća sličnim njima, a lični identitet
predstavlja ishod procesa individuacije, a izražen je u formiranju individualnih svojstava
pojdinaca, po kojima se on razlikuje id drugih osoba svoje grupe.
24. Šta je to grupna identifikacija i kad se javlja? Koji su njeni
ekstremni modaliteti?
Približavanjem ličnog i socijalnog spekta identiteta, omogućuje detetu da se identifikuje
sa svojom grupom, integriše u nju I usvoji određene zahteve, norme I pravila grupe. Ako
je grupna identifikacija pojedinca preterana, dolazi do ekstremnih oblika grupocentrizma
što utiče na niže vrednovanje onoga što potiče od drugih grupa, prenaglašavanje
razlika I umanjivanja sličnosti sa ostalim grupama I znači često i do niskog stepena
individualacije.
25. Pojasnite normativno ponašanje – definicija i razlozi javljanja
Normativno ponašanje je socijalno ponašanje pojedinca koje je u skladu sa
društvenim ili grupnim normama, pravilima ili običajima. Nastaje zbog nastojanja
osobe da bude slična drugima I tako smanji nelagodnost, tj da bi uredila odnose sa
drugima, da bi se lakše socijalno sporazumevala I efikasnije se prilagođavala grupi.
26. Pojasnite konformističko ponašanje – definicija i razlozi javljanja
Pod konformističkim ponašanjem se smatra kada pojedinac, pod uticajem eksplicitnog
ili implicitnog pritiska drugih, prihvaa mišljenje koje izražava većina članova grupe I
kada menja svoje ponašanje. Javlja se u situacijama kada je pojedinac izložen
stvarnom ili očekivanom pritisku jednoglasnosti drugih, čak I kada je njihovo mišljenje
pogrešno, samo da bi ublažio ili izbegao konflit
27. Pojasnite ponašanje pokoravanja – definicija i razlozi javljanja
Poslušnost, ili težnja ka pokoravanju autoritetu, ispoljava se kada neki autoritet vrši
direktan I eksplicitan ili posredan I implicitan pritisak na pojedinca da se ponaša na
određeni način. Pojedinac koji se pokorava utoritetu gubi svoju autonomiju, oseća se
kao izvršilac volje drugog, ne smatra se odgovornim za svoje aktivnosti I prihvata
potpunu kontrolu autoriteta koji ima viši status I moć.
28. Uporedite normativno, konformističko ponašanje i pokoravanje.
Za razliku od normativnog ponašanja, gde pojedinac može da se osloni na procene,
mišljenje I stavove drugih, zbog sumnje u ispravnost svojih ličnih stavova, kod
konformističkog ponašanja pojedinac slepo prati mišljenje ili ponašanje grupe da bi
izbegao konflikt. Konformistički se ponaša onaj pojedinac koji je pod uticajem
implicitnog pritiska mišljenja većine, ali da ne gubi svoju autonomiju, za razliku od
ponašanja pokoravanja gde pojedinac koji se pokorava utoritetu gubi svoju autonomiju,
oseća se kao izvršilac volje drugog, ne smatra se odgovornim za svoje aktivnosti I
prihvata potpunu kontrolu autoriteta koji ima viši status I moć.

29. Opišite Šerifov eksperiment (nacrt, rezultate i zaključke).

U cilju proučavanja nastanka grupnih normi, Šerif je postavio da pitanja: Da li će osoba
u nejasnoj ili nepoznatoj stuaciji prihvatiti mišljenje drugih ili formirati neku svoju
referentnu tačku; Da li će grupa u istoj situaciji formirati neki zajednički referentni okvir
I tako uspostaviti normu na koju se može osloniti ili će ispitanici zadržati svoje
individualne norme?
Šerif je izveo iluziju kretanja svelte tačke u mraku koja se javlja kada ispitanici usmere
pa7nju na svetlu tačku u mračnoj prostoriji I kada imaju utisak da se pomera. U prvoj
eksperimentalnoj situaciji ispitanici pojedinačno procenjuju kretanje bele tačke u
centimetrima, a nakon nekoliko ponavljanja, kada se procena za svakog ispitanika
stabilizovala, prešlo se na drugu fazu. U drugoj fazi su ispitanici procenjivali kretanje
tačke u grupi od tri osobe, javno iznosili svoju procenu I moglo se zapaziti ponavljanjem
eksperimenta da su ispitanici svoje različite individualne procene postepeno
usaglašavali I tako uspostavili grupnu normu. Šerif je ponovio eksperiment sa istim
ispitanicima u situacii individualnog procenjivanja svetle tačke I video da su ispitanici
zadržali zajedničku ustanovljenu normu, što znači da norma deluje na ponašanje I
onda kada je pojedinac izvan grupe. Šerif ukazuje na tri tipa kolektivnih normi koje s
obzirom na njihovu funkciju omogućuju pojedincu da: uskladi svoje mišljenje,stvavove I
ponašanje sa prosekom grupe, što void ka normativnom ponašanju; da pod pritiskom
grupe prihvati mišljenje većine I time se ponaša konformistički; da traži originalan
odgovor što void inovativnom ponašanju.
30. Opišite Ašov eksperiment (nacrt, rezultate i zaključke).
U Ašovom eksperimentu, ispitanici su procenjivali dužinu tri linije u poređenju sa
jednom linijom koja je služila kao standard, a zadatak im je bio da pronađu liniju koja je
jednaka liniji-standardu. U grupi od 7 ispitanika, 6 su bili saradnici eksperimentatora I po
njegovoj instrukciji, davali su pogrešne odgovore u dvanaest od osamnaestzadataka.
Sedmi “naivni” ispitanik, pod pritiskom većine učesnika eksperimenta, svoje odgovore je
usklađivao sa ostalima iako je uočavao da su odgovori pogrešni. Analiza je ukazala na
tri glavna činioca koji su uticali na njihovo opredeljenje: težnju “naivnih” ispitanika da
smanje ili otklone nesigurnost I neprijanost usled toga što se razlikuju u proceni dužine
linija od većine drugih ispitanika; nastojanje da se, prihvatanjem centralne tendencije u
proceni, ostvari izvesna saglasnost sa drugima I da im to služi kao standard za dalje
procene; želju “naivnih” ispitanika da izbegnu konflikt sa drugim članovima grupe, te da,
sagrlašavanjem sa njihovom procenom, smanje potencijalnu opasnost od sukoba.

31. Opišite Milgramov eksperiment (nacrt, rezultate i zaključke).

Milgram je postavio teorijsku pretpostavku o spremnosti ljudi da postupaju prema
naređenjima osobe-autoriteta, čak I kada su ti zahtevi suprotni njihovim moralnim
normama I kada ugrožavaju druge osobe. Milgram je izvršio složen eksperiment sa
ispitanicima različitog zanimanja I nivoa obrazovanja, koji su bili plaćeni I rečeno im je
da se proučava pamćenje I uticaj kažnjavanja na efikasnost učenja. Ispitanici su radili u
parovima i ispitanik koji je bio saradnik ekperimentatora je imao ulogu učenika, a “pravi”
ispitanik je imao ulogu učitelja I imao zadatak da ispituje učenika pripremljena pitanja I
kažnjava ga električnim šokom kad Ih on ne zna. Za svaki naredni neuspeh učitelj je
trebao da pojača električni šok za veći stepen, s time da je najveći stepen bio
ugrožavajući za život učenika. Električni šok nije zapravo bio primenjivan na učenike, ali
su oni molili I bunili se posle svakog podizanja stepena. Od 40 ispitanika njih 26 je
nastavilo da “kažnjava” neuspeh učenika primenjujući I makimalni intenzitet. Nekolicina
njih je bila dosta uznemirena I pitala za dodatna uputstva, međutim kada im je rečeno
da nastave dalje, nastavili su.
Objašnjavajući pojavu poslušnosti I pokoravanja utoritetu, Milgram zaključuje: U velikoj
većini, ljudi čine ono što im se kaže da čine, ne vodeći računa o prirodi naređenog akt, a
da ih svest ne koči u tome sve dok naređenje proizilazi iz nekog legitimnog autoriteta.
32. Navedite ograničenja Milgramovih istraživanja.
Milgramovi ekperimenti su podstakla raspravu o etičkim stranama eksperimentisanja
sa ljudima, izazivanjem stesa kod njih što kažnjavaju I ugrožavaju druge, što je njima
manipulisano, što su bili obmanuti itd, Takođe, okolnosti naučne psihološke laboratorije
kao I njihov odnos sa eksperimentatorom, stvorile njihovu specifičnu zavisnost I
poslušnost istaživaču, što se ne može poistovetiti sa pokornošću autoritetu koju
ljudi doživljavaju u realnom životu.
33. Uporedite Ašova istraživanja procene dužine linije i razumevanja značenja
teksta u zavisnosti od pretpostavljenog autora.
Esperiment procene dužine linije je rađen da bi se utvrdio normativni socijalni uticaj na
konformističko ponašanje, a rezultati nisu potvrdili Ašovu hipotezu o kognitivnoj
reorganizaciji pri proceni dužine linija, pošto je posle eksperimenta utvrđeno, intervjuisanjem
ispitanika, da se uzroci njihovog konformizma nalaze u samoj percepciji, u strahu da se
suprostave mišljenju većine, da ispadnu smešni ili glupi I da ih grupa ne odbaci. S druge
strane, eksperiment razumevanja značenja teksta u zavisnosti od pretpostavljenog autora je
potvrdio postojanje konformističke tendencije kod ispitanika, pod uticajem mišljenja većine
članova grupe I pod uticajem autoriteta. Takođe u ovom ekperimentu Aš zaključuje da
informacija o autoru citiranog teksta utiče na ispitanika da izvrši “kognitivnu reorganizaciju”,
tj da informacija o autoru daje ispitanicima drugo značenje teksta, kao I to da pojedine reči u
istom tekstu, potpisanim poi menu autoritarnog autora I nepoznatog ili negativnog autora
imaju potpuno drugačije značenje.
34. Navedite uslove pod kojim pojedinac ili manjina mogu uticati na većinu
Pojedinac utiče na većinu svojim stilom ponašanja: doslednošću I samouverenošću u
ponašanju, a takođe utiče I samostalnost I tolerantnost, zainteresovanost I
angažovanost, spremnost na promene I prihvatanje novih uloga, odsustvo rigidnosti I
dogmatske usmerenosti. Pojedinac mora biti najpre dobro integrisan u grupu, da ga
grupa prihvati kao svoga I ima poverenja u njega, pa tek onda može da prihvati
inovaciju koju on predlaže. Postojanost ponašanja pojedinca je pravi izvor njegovog
uticaja na većinu u grupi, a razlika u mišljenju nije tako veliki factor. Vođa ostvaruje veći
uticaj ako ga je grupa izabrala, a ne ako je postavljen spolja, ako predlaže rešenja koja
efikasno vode postizanju grupnih ciljeva I ako ga članovi opažaju kao prototip grupe.
Uticaj manine na većinu najčešće izaziva latentne promene, kojih osobe često nisu
svesne, a koje su izražene u načinu njihovog viđenja stvari I pravcu mišjenja. Uticaj
manjine na većinu izaziva trajnije promene ubeđenja pojedinca I manifestuje se kao
preobražaj I inovativno ponašanje.
35. Predstavite specifičnosti socijalne motivacije i navedites osnovne vrste.
Socijalna motivacija je definisana kao težnja ka određenom cilju zasnovanom na
društvenom uticaju. Socijalni motivi se mogu definisati kao motivi koji se mogu
zadovoljiti samo direktnim kontaktom sa drugim ljudima; koji, upravo zbog toga što se
mogu zadovoljiti samo putem direktne interakcije, pokreću na socijalno ponašanje,
predstavljaju pokretačke snage za interakciju među Ijudima više nego drugi motivi;
koji počivaju na psihološkim potrebama; motivi koje, po pravilu, nalazimo u različitom
stepenu razvijene kod članova jednog ili više društava, koji su više ili manje opšte
pokretačke snage društvenog ponašanja. Ponekad se razlikuju dve grupe socijalnih
motiva: a) socijalni, motivi za vezanošću sa drugim ljudima, motivi za društvom
(gregarni, motiv za afektivnom vezanošću, motiv zavisnosti I afilijativni motiv I )b)
socijalni motivi za obezbeđenjem lične egzistencije i afirmacije (motiv borbenosti, motiv
sigurnosti, motiv za samopotvrđivanjem, motiv za priznanjem, statusom i prestižom,
motiv moći, motiv za samostalnošću i slobodom i motiv za samoaktualizacijom, motiv
za postignućem).
36. Ukratko pojasnite socijalne motive za vezanošću sa drugim ljudima
(gregarni motiv, motiv za afektivnom vezanošću, motiv zavisnosti,
afilijativni motiv)
Gregarni motiv predstavlja težnju da se pripada određenoj ljudskoj grupi, motiv za
afektivnom vezanošću predstavlja potrebu da se voli I da se bude voljen, motiv
zavisnosti predstavlja stalnu potrebu za osloncem na drugu osobu, a afilijativni motiv
manifestuje se u težnji čoveka ne samo da bude zajedno sa drugim osobama i u
njihovom prisustvu (kao što je to pri manifestovanju gregarnog motiva) nego i u težnji da
se udružuje sa ljudima.
37. Ukratko pojasnite socijalne motive za obezbeđenjem lične egzistencije i
afirmacije (motiv borbenosti, motiv sigurnosti, motiv za samopotvrđivanjem,
motiv za priznanjem, statusom i prestižom, motiv moći, motiv za samostalnošću
i slobodom i motiv za samoaktualizacijom, motiv za postignućem).
Motiv borbenosti manifestuje se u sklonosti pojedinca da ciljeve čijem ostvarenju teži, a
čijem se neposrednom realizovanju kao smetnja javljaju drugi ljudi obezbedi ne
obazirući se na interes drugih, i to borbom, kompeticijom s njima, koristeći se, ako je to
potrebno za ostvarenje ciljeva, i prisiljavanjem i nasilnim sredstvima. Motiv sigurnosti se
manifestuje u težnji da se održi nepromenjenom situacija koja će obezbediti
zadovoljenje za pojedinca bitnih motiva. Motivom za samopotvrđivanjem obuhvata se
neodređena, veoma opšta ali intenzivna i za ljude karakteristična težnja da se potvrde
kao osobe i da i sami sebe a i ljudima pokažu da njihovo postojanje i njihova aktivnost
imaju smisao i vrednost. Motiv za priznanjem manifestuje se u nastojanju da nas drugi
prihvataju, u traženju da drugi odobravaju naše postupke i izjave i u težnji da nas drugi
uvažavaju. Motiv moći označava težnju ka mogućnosti kontrolisanja tuđeg ponašanja i
uticanja na njega. Za motiv za samostalnošću ili nezavisnosti karakteristično je
nastojanje da se zadrži sloboda vlastitih postupaka i održi samostalnost uprkos
redovnog nastojanja i grupa I pojedinaca da druge podčine i da oni usvoje njihove
stavove. Motiv za samoaktualizacijom sastoji se u težnji ljudi da svoje sposobnosti
manifestuju, da postanu ono što u suštini jesu. Motiv za postignućem se određuje kao
tendencija da se ulaže napor da se postigne i ostvari nešto što se smatra vrednim i
čime će se istaći pred drugima.

38. Pojasnite značenje koncepta interpersonalne privlačnosti i

navedite shvatanja o njegovoj složenosti.
Interpersonalna privlačnost (ili nepivlačnost) je pozitivan ili negativan stav prema drugoj
osobi i samim tim je možemo definisati kao tendenciju osobe da vrednuje drugu osobu
ili symbol te osobe na pozitivan ili negativan način. Naučnicima nije bilo lako doći do
svima prihvatljive definicije ovog oncepta, verovatno zato što je bavljenje ovim
fenomenom zahtevalo objektivn I nepersonalni pristup. Interpersonalna privlačnost je
višedimenziona varijabla čije određenje ne zavisi samo od svojstava osobe koja je
ocenjena kao privlačna, već I od svojstava osobe koja je to zaključila, kao I od
karakteristika same situacije u kojoj se osobe nalaze.
39. Suprotstavite dve vrste mogućih posledica blizine na
kvalitet interpersonalne privlačnosti.
Istraživači su potvrdili postojanje takozvanog efekta izloženosti, koji se može svesti na
faktor blizine. Osobe koje srećemo češće, koje nam se češće “izlažu”,a prema kojima
smo imali neutralan ili umereno pozitivan stav, počinju da nam se više sviđaju. S
druge strane, fizička blizina (izloženost) može omogućiti da se bolje zapaze I
negativne karakteristike drugih. Međutim, efekat ovog faktora ipak zavisi od
kombinacija sam drugim faktorima interpersonalne privlačnosti (neprivlačnosti):
sličnosti, različitosti, recipročnosti, fizičke privlačnosti ili neprivlačnosti.
40. Pojasnite efekat sličnosti na javljanje interperosnalne privlačnosti.
Najviše nas privlače I najviše nam se dopadaju oni za koje smatramo da su nam slični
na različite načine: po stavovima, ličnosti, interpersonalnom stilu, fizičkom izgledu,
socijalnom I kulturnom poreklu, interesovanjima, socijalnim veštinama itd. Poznato je da
ljudi imaju tendenciju da opaze veću sličnost od one koja stvarno postoji kako bi
ostvarili harmoničnije odnose s drugima, što može biti osnova I za prijateljski I za
romantično-ljubavni odnos. Sličnost može biti I u tome da nam se dopadaju oni kojima
se mi dopadamo.
41. Prepričajte nalaze o efektu fizičke lepote na interpersonalnu privlačnost.
Fizička privlačnost je jedan od najmoćnijih faktora u započinjanju socijalnih interakcija.
Simetrija lica je prvi faktor na spram mi osuđujemo da li je neko lep I koja označava
zdravu osobu, zatim jagodice koje ukazuju na neki oblik ženstvenosti I seksualne
zrelosti, Izraženija vilica označava neku dominaciju, a takozvani “baby face” osobu koju
treba negovati, I te osobe isto doživljavamo kao lepe. U fantaziji nas privlače izuzetno
privlačne osobe, ali u realnosti najčešće se privlačimo sa nama podjednako privlačnim
ljudima. Teorija socijalne razmene kaže da je to zbog toga što postajemo emocionalno
povezani sa osobama koje imaju sličnu sposobnost da podjednako potkrepljuju jedno
drugo.
42. Pojasnite hipotezu o podjednakoj privlačnosti i istraživanja kojom je
proveravana.
Istraživanja pokazuju da su partneri koji su bili slični u pogledu fizičke privlačnost najviš
pokazali međusobno dopadanje, što je potvrđeno I nalazima eksperimenta gde su
ispitanici ocenjivali privlačnost parova I gde je ustanovljeno da je postojala tendencija
podjednake fizičke privlačnosti. Okolina fizički privlačne osobe opaža kao srećnije,
pametnije, prijatnije, kreativnije, socijalno kompetentnije, sa boljim šansama za posao.
Posao koji obavljaju atraktivne osobe ocenjuje se višim ocenama nego isti posao koji
obavljaju manje atraktivne osobe. Takođe je ustanovljeno da se fizički atraktivnija deca
blaze kažnjavaju za lose ponašanje, a to ponašanje se smatra prolaznim, dok deca
koja nisu u toj količini fizički atraktivna dobijaju strože kazne I ono što su uradili se
tumači kao pokazatelj stila ponašanja.
43. Opišite jedan od eksperimenata Darlija i Latanea (nacrt, rezultate i
zaključke).
U jednoj studiji, ispitanici – muškarci su sedeli u čekaonici I čuli da neko u susednoj sobi
ima epileptični napad. Na osnovu dobijenih rezultata istraživači su izvukli dva zaključka:
Kako je broj prisutnih rastao, tako je broj onih koji su priticali u pomoć opadao; Kako je
broj prisutnih rastao, tako je ispitanicima bilo potrebno više vremena da krenu u akciju.
Zaključak je bio da su ispitanici manje skloni da pomognu u prisustvu većeg broja ljudi.
44. Navedite metodološka ograničenja eksperimenata Darlija i Latanea
Laboratorijski eksperimenti Darlija I Latanea su imali nekoliko ograničenja koja treba
imati na umu prilikom uopštavanja dobijenih rezultata. U eksperimentima su
učestvovali samo muškarci, samo Amerikanci, osobe koje su znale da treba da
učestvuju u nekom eksperimentu, tako da je pitanje u kojoj meri su ozbiljno shvatali
određene momente u kojima su trebali da reaguju. Možda je zbog ovih ograničenja
dobijen previsok procenat ljudi koji nisu bili spremni da pomognu drugima. Imajući to u
vidu, dobijena tendencija uzdržavanja, nereagovanja, pasivnosti očevidaca bila je
veoma slična onome što ponekad doživljavamo u svakodnevnom socijalnom životu.
45. Uporedite pomaganje i altruističko ponašanje
Alturističko ponašanje je u mnogo čemu slično pomagačkom ponašanju, ali se ove
dve kategorije ponašanja ne mogu izjednačavati jer se ne mogu izjednačiti motivi koji
ih pokreću. Pomaganje drugima u svojoj osnovi može imati I egoističnu motivaciju, dok
to nije slučaj sa alturizmom. Alturizam se odnosi na želju da nekome pomognemo bez
traženja nečega za uzvrat I često podrazumeva samopožrtvovanje I pomaganje u
odsustvu očigledne spoljašnje nagrade.
46. Uporedite doprinos osobina ličnosti i situacije javljanju
pomagačkog ponašanja.
Rezultati istraživanja su pokazali da nijedno ispitivano svojstvo ličnosti nije moglo
nedvosmisleno predvideti prosocijalno tj pomagačko ponašanje. S druge strane, situacioni
faktori kao što su pol, fizički izgled žrtve, sličnosti sa žrtvom, broj posmatrača, ruralno ili
urbano mesto događanja, prijateljstvo, pokazali su se kao moćniji predikatori pomagačkog
ponašanja od svojstava ličnosti. Postoje istraživanja koja su se suprostavila tome I ukazala
na prediktivnu snagu tri faktora: sklonosti ka empatiji,
osetljivosti na socijalni pritisak I privrženosti univerzalnim moralnim principima kao
što su pravednost I briga. Na kraju, neki istraživači smatraju da svojstva ličnosti
tačnije ukazuju na to da li će osoba pomoćii nekome u nevolji ukoliko situacioni
pritisak nije mnogo jak.

47. Navedite uzroke altruističkog ponašanja.

Mnogi naučnici su smatrali da je poreklo brige za druge u urođenoj empatiji, simpatiji I
saosećanju. Drugi su smatrali da je urođena društvenost osnova nesebične spremnosti
da se pomogne drugima. Treći su smatrali da se alturizam zasniva na roditeljskom,
primarnom materinskom instinktu, a neki su smatrali da osetljivost za druge nije
najvažniji izvor pomagačkog ponašanja, već da osetljivost čak može podsticati
izbegavanje neprijatnih I stresnih situacija u kojima je nekome potrebna pomoć. Emocije
koje osećamo prema onima koji su u nevolji poput simpatije, samilosti, nežnosti I
bolećivosti, direktno proizvode alturističku motivaciju. Bihejvioristi su smatrali da je
pomagačko ponašanje uslovljeno I stečeno I da pojedinac u takvim situacijama
procenjuje korist I štetu, a pomagačko ponašanje se može naučiti I učenjem po modelu
samo se u tom slučaju moraju prihvatiti moralne norme I moralni standardi ponašanja.
Zaključak je da će kombinacija urođene empatičnosti I iskustva svakog pojedinca u
određenom socijalnom okruženju probuditi ili zaustaviti njegovu želju ka pomagačkom
ponašanju
48. Navedite definiciju i podelu agresivnosti
Pod agresijom se podrazumeva bilo koji oblik ponašanja koji za cilj ima nanišenje
štete ili povrede drugom ljudskom biću, koje je motivisano da izbegne ovakav tretman.
Klasifikacija agresivnih ponašanja se može izvršiti na osnovu različitih kriterijuma:
fizička agresija naspram verbalne, direktna naspram indirektne, instrumentalna
naspram emocionalne, ofanzivna naspram defanzivne- odbrambene.
49. Uporedite viđenje agresivnosti prema instinktivističkoj i frustracionoj teoriji.

Postoji teorija da je instinkt smrti izvor agresivnog nagona koji se ogleda u potrebi za
autodestrukcijom, u nesvesnoj težnji za ostvarenjem stanja mirovanja. Tome se protivi
instinct života koji nadjačava instinkt smrti I ne dozvoljava da dođe do samouništenja. S
druge strane postoji I teorija da je uzrok agresivnog ponašanja urođen instinkt
borbenosti koje imaju sve životinje pa I ljudska bića. Pristalice ove teorije su takođe
smatral da kad bi osoba sebi povremeno dozvolila par sitnih agresivnih ispda koji nisu
štetni za druge, mogla bi sprečiti nagomilavanje agresivne energije koja
posle određenog vremena “puca” I postaje opasnija.
Frustracija je stanje koje nastaje kod osobe kada nešto sprečava zadovoljenje njenih
potreba ili dostizanje cilja I ona ne izaziva agresiju na direktnan način, već stvara stalnu
unutrašnju potrebu da se bude agresivan, što podstiče I olakšava agresivno ponašanje.
Teorija povezanosti frustracije I agresivnog ponašanja ima dosta rupa, i s obzirom da
neke frustrirane osobe ne pokazuju znakove agresije, neki smatraju da je to naučeno
ponašanje, tj naučen način reagovanja na frustraciju. Na kraju je frustracija shvaćena
kao stimulus za agresiju, a agresija kao jedan od mogućih odgovora.

50. Uporedite viđenje agresivnosti prema kognitivnoj teoriji.

Ovi teoretičari ističu važnu ulogu kognitivnih I emocionalnih procesa u razumevanju
ljudskog agresivnog ponašanja. Ova teorijska perspekiva sugeriše da način na koji ljudi
intrepetiraju određenu situaciju u kojoj nastaju pretnje I provokacije, kao I intenzitet
negativne emocije koju doživljavaju, će uticati na to kako se ponašaju I procnjuju stepen
opasnosti. Takođe, tu je I shvatanje da osoba koja je bila podstaknuta na agresivno
reagovanje, je takođe bila istovremeno osetljiva I na draži koje su je podsećale na
negativno ponašanje (bol, visoka temperature, neprijatan miris itd.). Kognitivistička teorija
daje optimističan stav prema mogućnosti kontrole emocija, ako se opasnost na vreme
uopči, mada ipak zaključuju da je agresija ponekad impulsivna I da se teško može
kognitivno kontrolisati jer je destruktivna I nije rezultat prethodnog promišljanja.
51. Pojasnite teoriju prema kojoj se agresivno ponašanje uči.
Po mišljenju toretičara iz ove grupe, agresivno ponašanje je specifičan oblik
socijalnog ponašanja koji je primarno naučen. Bandura naglašava da se za
razumevanje agresivnog ponašanja mora obratiti pažnja na način na koji je agresivno
ponašanje stečeno, na faktore koji su podstakli to ponašanje I uslove koji su dozvolili
izlivanje agresivnosti. Ljudi nisu rođeni sa znanjem kako da upravljaju oružijem ili kako
da pokretima tela Ili rečima povrede nekoga, tako da se to znanje moralo naučiti, kroz
opservaciono učenje I reguliše se primenom nagrada ili kazni, opažajnim iskustvom
svake osobe ili putem nagradi ili kazni koja osoba sama sebi dodeljuje. Teorije
socijalnog učenje sugerišu da će se agresija dogoditi samo pod prikladnim, zgodnim
socijalnim situacijama.
52. Opišite Bandurin eksperiment sa Dodo lutkom (nacrt, rezultate i zaključke).
Bandura je ovim eksperimentom ispitivao kako ponašanje može na različite važne
načine biti oblikovano jednostavnim opažanjem i imitiranjem (modeliranjem)
ponašanja drugih ljudi.
Eksperiment je zamišljen tako da se podeli 66 dečaka i devojčica u uzrastu od 3 do 6
godina u tri grupe, gde će se svakoj grupi dece prikazati film koji prezentuje nasilničko
ponašanje nad Bobo lutkom. Takvo ponašanje je podrazumevalo fizičko i verbalno
zlostavljanje Bobo lutke za šta bi modeli bili nagrađivani, kažnjavani ili ostavljani bez
ikakvih posledica. Deca su pojedinačno uvođena u sobu u kojoj su pažljivo posmatrali
radnju filma sa različitim posledicama po modele. Pošto bi gledali dati film, deca su bila
odvođena u sobu punu igračaka (lopte, automobili, plišane lutke, kocke, kućice za lutke,
roboti...) među kojima se nalazila i Bobo lutka nad kojom je izvršeno nasilničko
ponašanje u snimku.
Analizom rezultata psiholozi su zaključili da je uticaj imao pol deteta, da su dečaci više
imitirali gledane modele, a došli su I do podataka da su subjekti koji su posmatrali
modele koji su nakon tuče Bobo lukte bili nagrađivani ili nisu imali nikakve posledice,
su oponašali nasilje u velikoj meri u odnosu na grupu koja je posmatrala kažnjavane.
53. Analizirajte teorije agresivnog ponašanja sa aspekta
mogućnosti prevencije i kontrole ponašanja.
Kontrola agresije se može ostvariti ako ljudi nauče na vreme da uoče očiglednu
opasnost koja im preti od nekih ljudi ili situacija. Kognitivni teoretičari ocenjuju da je
agresija ponekad impulsivna I da se teško može kognitivno kontrolisati. Zbog toga je
važno uzeti u obzir emocije koje se doživljavaju u tim pilikama. Neki naučnici smatraju
da je većina ljudi navikla (naučila) da na provokaciju odgovori osvetnički Ili agresivno.
Impulsivna rekacija je destruktivna I nije rezultat prethodnog promišljanja. Ljudi su
obdareni kognitivnim I emocionalnim kapacitetima koji im omogućavaju da nauče da
kontrolišu ili eliminišu nasilnička ponašanja, a nauče prikladnija I konstruktivnija
reagovanja na provokativne situacije. Takođe, Lorenc je čak smatrao da kad bi dozvolili
sebi povremeno neke blaze ispade agresivnog ponašanja, agresija se ne bi
nagomilavala u nama I ne bi došlo do opasnog agresivnog ponašanja.
54. Navedite definiciju stava i pojasnite njegovu funkciju u svakodnevnom
funkcionisanju
Stav je mentalno I neutralno stanje pripravnosti, organizovano u toku iskustva, akoje vrši
direktivan I dinamički uticaj na odgovor pojedinca u odnosu na sve objekte I situacije sa
kojima je to stanje u vezi. Takođe, postoji još jedna defiicija stave koja kaže da je stav
Trajan system pozitivnih ili negativnih ocenjivanja, emocionalnih stanja I delatnih
tendencija za ili protiv, u odnosu na društvene objekte. Stavovi predstavljaju izvesne
kategorizacije iskustva pojedinca koja on stiče o pojedinim objektima, pojavama,
osobama, grupama, idejama I vrednostima I one omogućavaju čoveku da svet opaža I
doživljava kao uređen, objašnjen I predvidiv
55. Pojasnite uloge kognitivne, afektivne i akcione komponente stava i
ilustrujte ih na primeru stava prema vakcinisanju. *
Kognitivna komponenta stava podrazumeva znanja, percepcije, verovanja, uverenja,
mišljenja I razna očekivanja pojedinaca o objektu stava (ljudi-pojedinci ili grupe,
društvene vrednosti I društvene pojave), kao I evaluaciju objekta stave kao dobrog ili
lošeg, poželjnog ili nepoželjnog, korisnog ili štetnog, vrednog ili bezvrednog.
Emocionalna komponnta stava obuhvata osećanja koja pojedinci vezuju za objekat
stave. Formiranju stava često prethodi emocionalna reakcija prema object, u smislu:
prijatno-neprijatno, naklonost-nenaklonost itd. A potom se kognitivni elementi
oblikuju prema smeru ličnog osećanja. Akciona komponenta stave obuhvata
tendencije ponašanja prema objektu stave koje se ispoljavaju kroz akciju pomaganja,
zaštite ili nagrađivanja objekta stave, ili pak kroz aktivnosti koje vode pogoršanju
njegovog položaja, njegovom kažnjavanju ili čak uništavanju.
56. Navedite funkcije stava.
Funkcije stavova su: efikasnije snalaženje u svetu; komuniciranje sa socijalnim
okruženjem; osnov kontrole I predviđanja ponašanja I događaja u okruženju; održavanje
društvenog života zajednice.
57. Opišite La Pjerov eksperiment (nacrt, rezultate i zaključke).
La Pjer je ovim istraživanjem, koje je trajalo tri godine, želeo da ispita povezanost
između socijalnih stavova, kao verbalnog (simboličkog) ponašanja I stvarnog ponašanja
prema objektima stave. La Pjer je putovao po SAD zajedno sa bračnim parom
studenata kineskog porekla I sa kojima je koristio smeštaj u brojnim hotelima, I
konzumirao hranu u brojnim restoranima. Istraživač je sve vreme beležio reakcije na
mladi bračni par I mada su predrasude prema ljudima azijskog porekla tada bile velike,
istraživač I njegovi saputnici su svugde bili dobro prihvaćeni, osim u jednom kampu. U
drugoj fazi ispitivanja istraživač je poslao upitnik za proučavanje stavova svim hotelima I
restoranima u kojima su bili između ostalog I pittnje o spremnosti hotelijera I restoratera
da ugoste građane kineskog porekla, kao I još nekim koje nisu posetili a nalazi su u
istim regionima SAD.
Na poslani upitnik upitnik je stiglo 51% odgovora među kojima je 90% sadržalo
negativan odgovor. Konstatovane razlike između stvarnog ponašanja I ispitivanih
stavova prema građanima kineskog porekla La Pjer je objasnio time što je rekao da je
nemoguće upoređivati reakcije dobijene upitnikom sa aktuelnim iskustvom
58. Opišite princip konstrukcije Terstonove skale.
Ova skala se sastoji od većeg broja tvrdnji, koje sun na osnovu prethodnih empirijskih
proveravanja, uz korišćenje posebnih procenjivača, raspoređene u kontinuum – od
krajnje pozitivog do krajnje negativnog mišljenja o objektu stave. Između tvrdnji skale
postoji približno jednak razmak u pogledu izraženosti stepena intenziteta stave, pa se
te skale zovu I intervalne.
Faze su: prikupljanje velikog broja različitih tvrdnji koje sadrže vrednosni sud o objektu
stave; veći broj nezavisnih procenjivača razvrstava tvrdjnje u 11 kategorija prema
intenzitetu odnosa; zamena kategorija brojevima od 1 do 11 I izračunavanje skalne
vrednosti za svaku tvrdnju; konačni izbor tvrdnji tako da između svake dve susedne
stavke stoji podjednak interval. Postupak ispitivanja je jednostavan: ispitanik čita spisak
tvrdnji I bira jednu ili dve koje najpotpunije izražava njegov odnos prema objektu stava.
59. Opišite sumacionu skalu.
Ove skale sadrže tvrdnje o nekom objektu, a ispitanici izražavaju stepen svoga
slaganja ili neslaganja sa svakom tvrdnjom skale. Skale ne zahtevaju postupak
klasifikovanja tvrdnji niti izračunavanje skalnih vrednosti.
Faze su: Izbor tvrdnji za skalu- logične I sadržinski odgovaraju predmetu ispitivanja;
Pilot- proverava prve verzije skale na manjoj grupi ispitanika; Izbor 20 stavki sa dobrom
diskriminantivnom moći; Računanje unutrašnje konsistentnosti preko koleracije
vrednosti odgovora za svaku tvrdnju sa totalnim rezultatom, kako bi se utvrdila
homognost skale; Zadržavaju se tvrdnje koje su u visokoj koleraciji sa totalnim
rezultatom, što ukazuje da izabrane tvrdnje mere stav o izabranom objektu. Poedinačni
rezultat ispitanika predstavlja zbir ukupnih vrednosti odgovora na sve tvrdnje skale.
60. Opišite kumulativnu skalu Gutmanovog tipa
Ovo su jednodimenzione skale koje sadrže stavke koje su kumulativno raspoređene,
tako da svaka naredna stavka obuhvata sve prethodne koje izražavaju niži stepen
odnosa ili obeležja objekta stave. Složenost stavova čini svođenjem na jednu dimenziju
teškim pa se retko koriste
61. Opišite skalu semantičkog diferencijala
Ovo se obično smatra indirektnom metodom za ispitivanje stavova. Budući da stav
predstavlja evoluaciju objekta, u kojoj emocionalni doživljaj ima dominantnu ulogu, ovaj
fenomen se može ispitivati preko njegovog položaju u semantičkom prostoru
pojedinca, sa dimenzijama:
Evaluacije (vrednovanja – dobar-rđav, lep-ružan); snage (potencije – jak-slab, veliki-mali,
težak-lagan) I antikviteta (aktivnosti – brz-spor, aktivan-pasivan). Zadatak ispitivanja je
vrednovati pojam označavanjem njegovog mesta na ponuđenim sedmostepenim
skalama bipolarnih parova atributa. Veći broj bodova se dodeljuje odgovorima koji su
bliži pozitivnom polu dimenzije I nakon toga se utvrđuje poseban skor za svakog
ispitanika. Ova skala laka za upotrebu I jednostavna za obradu rezultata, a potvrđeno je I
informativna.
62. Opišite autoritarni tip ličnosti i pojasnite uslove njenog razvoja.
Ovaj tip ličnosti je skloniji antidemokratskoj orijentaciji I fašizmu I označava ličnost koja
se preterano I slepo pokorava autoritetu drugih koji su viši po status I moći, a
istovremeno su autoritarni prema osobama nižeg statusa. Ovakva ličnost se razvija
zbog iskustava u detinjstvu I najčešće zbog hladnih I strogih roditelja koji ne
dozvoljavaju detetu da iskaže svoje emocije, pa ih ono zadržava za sebe I usmerava na
one nižeg statusa od sebe. Osobine ove ličnosti su: agresivnost, konvencionalizam
(prihvatanje I rigidno održavanje vrednosti I standard srednje klase), autoritativna
submisivnost, antiintraceptivnost(suprostavljanje subjektivnom I imaginativnom,
odbijanje bavljenja vlastitim doživljajima), poštovanje vlasti I pozitivan odnos prema
njoj, destruktivnost I cinizam, često korišćenje mehanizma projekcije, rigidnost mišljenja
I opstojanje praznoverica I stereotipa, seksualno čistunstvo (često pominjanje ali lažno
moralisanje I osuđivanje).
63. Navedite Rokičevu definiciju i podelu vrednosti.
Vrednost je trajno verovanje da je specifičan način ponašanja ili egzistencije društveno
ili lično poželjniji u odnosu na suprotni ili obrnuti način ponašanja ili egzistencije. Po
Rokičevom shvatanju moguće je razlikovati dve vrste vrednosti: instrumentalne I
terminalne.
64. Uporedite instrumentalne i terminalne vrednosti.
Instrumentalne vrednosti mogu izražavati moralnost (pošteno-nepošteno, hrabro-
kukavički) ili merodavnost (logično-nelogično, intelektualno-neintelektualno
ponašanje). Terminalne vrednosti su intrapersonalne, kao što su sreća, spasenje duše,
duhovni mir…ili interpersonalne kao što su bratstvo, iskreno prijateljstvo itd.
65. Pojasnite pojam predrasuda.
Predrasude su stavovi usled kojih osoba misli, oseća, opaža ili deluje na povoljno ili
nepovoljno način prema nekoj grupi ili pojedinim članovima te grupe.
66. Pojasnite pojam stereotipa.
Stereotipi su generalizacija o grupi ljudi, kojom se iste osobine pripisuju gotovo svim
članovima te grupe, nezavisno od stvarnih razlika među članovima.
67. Uporedite predrasude i stereotipe.
Razlike se vide u tome što su stereotipi nastali kao normalna posledica socijalne
kategorizacije, kod nje preovladavaju kognitivni elementi, mogu imati neko “zrnce istine
u sebi”, univerzalni su, manje povezani sa akcijom I lakše promenljivi. Za razliku od
stereotipa, predrasude su posledica prenaglašavanja socijalne kategorizacije, kod njih
dominiraju afektivni elementi, čine je zablude ili teško proverljivi stavovi, češće navode
na akciju I teško su promenljive.
68. Opišite Kac-Brejliovo istraživanje (nacrt, rezultate i zaključke).
Istraživanje su izveli pomoću upitnika sa posebno konstruisanom listom atributa, kojima
se obično opisuju pojedinci kao pripadnici grupe. Zadatak ispitanika je bio da označe
sve one atribute koje su smatrali karakterističnim za tipičnog pripadnika pojedinih
etničkih grupa. Istraživači su konstantovali da ispitanici nekim etničkim grupama
pripisuju manji, a drugima vći broj atributa, stereotipi prema nekim narodima su bili
uniformniji, a osnovni zaključak je da nivo predrasuda prema ovim grupama nije u
korelaciji sa postojanjem ili nepostojanjem stereotipa.
69. Navedite teorije predrasuda i ocenite njihovu primenljivost na
javljanje predrasuda prema Romima.
Postoji šest grupa teorija predrasuda: teorije opravdane reputacije, fenomenološke
teorije, psihodinamičke teorije, situacione teorije, kulturološke teorije i društveno-
istorijske teorije. Istraživanje stereotipa prema romima je vršeno na uzorku učenika
četvrtog razreda osnovne škole, računao se procenat svake osobine, a jezgro
stereotipa predstavljaju osobine koje je zaokružilo preko 25% ispitanika. Najveće
procente dobile su osobine: prljavi, vole da kradu, nevaspitani, glupi, veseli, vole da
se igraju, lenji.
70. Opišite Bogardusovu skalu socijalne distance i ukratko predstavite
rezultate primene na istraživanju socijalne distance dece prema Romima.
Socijalna distanca predstavlja distancu prema određenim grupama. U ovoj skali
dominira konativna komponenta, ona ukazuje na to kako bi se mii ponašali prema
određenoj grupi, a broj odnosa varira. To je kumulativna skala, a odnosi su ekvidistantni
i podrazumevaju različit stepen bliskosti. Istraživana je socijalna distanca dece prema
određenim nacionalnostima, gde su deci navedene određene nacionalnosti i zahtevano
je od njih da obeleže ako postoji nacionalnost za koje, na primer, ne bi voleli da žive u
toj ulici, ne bi voleli da budu drugari itd. Nacionalnost koja je najveći broj puta bila
podvučena su bili Romi.
71. Pojasnite funkcije i uslove nastanka glasina.
Funkcije glasina su da objasne nedovoljno jasnu, ugrožavajuću situaciju u kojoj se
pojedinac i grupa nalaze, kao i da olakšaju emocionalne tenzije koje pojedinac
doživljava u situaciji koju, u određenom trenutku, ne može racionalno objasniti. Glasine
nastaju u nejasnim situacijama koje stimulišu izvesnu tenziju, emocionalni doživljaj i
reakciju pojedinca. Što je glasina dramatičnija i zanimljivija to će se više i prenositi, a
bržem prenosu doprinosi i nesigurnost situacije kao i važnost sadržaja glasina.
72. Ukratko predstavite moguće načine istraživanja glasina.
Proučavanje glasina o raznim događajima koje se šire u nekoj grupi ili zajednici obično
se vrši analizom njihovog sadržaja, uslova u kojima su nastale, promena tokom
vremena, kao i njihovog nestanka. U eksperimentalnom istraživanju glasine se obično
ispituju metodom ponovljene reprodukcije, koja se zasniva na svojevrsnoj simulaciji
nastanka i širenja vesti od usta do uha u široj populaciji. Postupak je da istraživač
prenese određenu vest prvom ispitaniku, koji je zapiše i prenese sledećem ispitaniku na
„uho“ i to se nastavlja do poslednjeg ispitanika. Analiza sadržaja glasine započinje od
zapisa poslednjeg ispitanika i kreće se ka zapisu prvog. Pojedinačni zapisi se upoređuju
i na taj način je moguć pratiti promene koje nastaju u početnoj vesti tokom prenošenja.
73. Uporedite vrednosti, stavove, predrasude, stereotipe i glasine u pogledu
strukture, funkcije, uticaja na ponašanje.
Njihova zajednička karakteristika je da su to strukturalno-dinamička svojstva ličnosti i
dispozicije za određeni način saznavanja, emocionalnog doživljaja i ponašanja. Te
dispozicije se razvijaju međudejstvom personalnih i socijalnih činilaca tokom procesa
socijalizacije ličnosti. Razlike među njima izražene su u složenosti njihove stukture,
u funkcijama i efektima na pojedinca i pripadnike grupa.