17-18

17-18

КРАЉЕВО
2019
 Уређивачки одбор

Проф. др ДРАГАН ВОЈВОДИЋ, проф. др МИРОСЛАВ ВУЈОВИЋ,

др НИКОЛА КРСТОВИЋ, др ЗОРАН МАРКОВИЋ, ТАТЈАНА МИХАИЛОВИЋ,
др КОСТА НИКОЛИЋ, др ВЛАДЕТА ПЕТРОВИЋ, др МАРКО СТОЈАНОВИЋ

Уредник
ТАТЈАНА МИХАИЛОВИЋ

На насловној страни:
Нандор Глид, Рудар, 1952, бронза
Спомен-костурница у Баљевацу на Ибру

На последњој страни:
Милан Ђокић, Композиција са античким портретом, 1985, уље на платну
Народни музеј Краљево, Уметничка збирка: инв. бр. 463

Зборник радова НАША ПРОШЛОСТ

штампан је уз финансијску помоћ Града Краљева
 САДРЖАЈ / CONTENTS

Реч уредника 7
IN MEMORIAM Милан Ђокић 9

СТУДИЈЕ
STUDIES

Predrag Radović, Zoran Marković, Neogene proboscideans (Mammalia, Proboscidea) and 13

Miloš Radonjić, Sanja Alaburić, other mammals from the vicinity of Kraljevo, Serbia
Неогени сурлаши (Mammalia, Proboscidea)
и други сисари из околине Краљева

Драгољуб Даниловић Жички архиепископи у време владавине краљева 29

Уроша I, Драгутина и Милутина
Žiča Archbishops during the Rule of Kings Uroš I,
Dragutin and Milutin

Војкан Милутиновић Нови поглед на некрополу Томињачу и црквину 43

Милетићи у Ковачима подно Копаоника
A New View on the Necropolis Tominjača and Crkvina
Miletići in Kovači at the Foot of Kopaonik

Немања Трифуновић Однос локалних власти према питању 69

„народних непријатеља” 1945–1947.
Три примера из Жичког среза
The Attitude of the Local Authorities Towards the Issue
of “National Enemy“ 1945–1947, Three Examples
from the Žiča District

Дарко Гучанин Сарадња у области индустрије између Југославије 81

и Пољске 1956–1958. Пример фабрика шинских
возила из Краљева и Зелене Горе
Cooperation in the Field of Industry Between
Yugoslavia and Poland 1956 – 1958, An Example –
Rail Vehicle Factories from Kraljevo and Zelena Gora

МУЗЕОЛОГИЈА И ХЕРИТОЛОГИЈА
MUSEOLOGY AND HERITOLOGY

Силвија Крејаковић Стрељање у Лагеру у Краљеву октобра 1941: 93

истраживање, интерпретације и преглед
меморијализације у Народном музеју Краљево
Shooting in the Lager in Kraljevo in October 1941:
Research, Interpretations and an Overview of
Memorialization in the National Museum Kraljevo
Марија Алексић Чеврљаковић, Краљево, град на Ибру, Genius loci и идентитети 127
Милица Алексић савремене заједнице
Kraljevo, a City on the Ibar River, Genius Loci and the
Identities of Modern Community

ГРАЂА
MATERIAL

Александар Пауновић Трагови средњовековног рударства у Остатији на 145

Голији
Traces of Medieval Mining in Ostatija on Golija

Александар Бережнов Руска емиграција у протоколима цркве у Краљеву. 157

Прилог проучавању живота и рада руских
емиграната између два светска рата у Краљеву
Russian Emigration in the Church Registers in Kraljevo,
Contribution to the Study of Life and Work of Russian
Emigrants Between Two World Wars in Kraljevo

Соња Милићевић Јавни споменици и ратни меморијали на 203

територији општине Рашка
Public Monuments and War Memorials on the
Territory of the Raška Municipality

ПРИКАЗИ ИЗЛОЖБИ
EXHIBITION REVIEWS

Маја Ђорђевић Јелена велика краљица – три године гостовања 242

(2014–2017) и подстицај за међународну сарадњу

Зорица Петровић Шумадијска дивизија 1914–1918. Изложба којом је 248

обележена стогодишњица Великог рата (2014–2018)
у Шумадији

Владислава Игњатов Култура сећања – или о баштињењу наратива 252

о трагедији која повезује просторе бивше земље

Маја Живић Испричаћу ти причу… Гостовање изложбе 256

Археолошког музеја Задар у Србији 2018–2019.

ПРИКАЗИ КЊИГА
BOOK REVIEWS

Драган Булатовић Драган Драшковић, Краљево од вароши до града, 261

Краљево: Народни музеј, 2016.

Маја Ђорђевић Слађана Спасић, Легат Лепосаве Алексић Зарић, 263

Краљево: Народни музеј, 2018.

Бојана Миљковић Катић Карановац у српској штампи 1835–1867, приредио 266

мр Славољуб Маржик, Библиотека Документи,
књ. 5, Краљево: Народни музеј, 2018.

Милош Чорбић Јован Симијановић, Друштвена историја Краљева–­ 268

­–Ранковићева 1944–1955, Лепосавић: Институт за
српску културу Приштина, 2018.

Радован Бунарџић Драгољуб Даниловић, Гордана Гаврић, 270

Краљево: Православна Епархија жичка, 2019.
 ВОЈКАН МИЛУТИНОВИЋ УДК: 904:726.821“653“(497.11)
902.2(497.11)“1970“
Завод за заштиту споменика културе Краљево
COBISS.SR-ID 283858444

НОВИ ПОГЛЕД НА НЕКРОПОЛУ ТOМИЊАЧУ

И ЦРКВИНУ МИЛЕТИЋИ У КОВАЧИМА
ПОДНО КОПАОНИКА

Апстракт: Археолошким ископавањима некрополе Томињача – Римско гробље

и оближње црквине Милетићи у Ковачима код Јошаничке Бање, 1970. године,
прикупљена је документарна грађа која до сада није одговарајуће презентова-
на. Служећи се писаним изворима и аналогним археолошким записима, у раду
се разматрају историјски услови у којима је могла настати некропола са припа-
дајућим насељем, одређују се релативна хронологија и место споменика у општој
типологији. Устаљено временско опредељење аморфних надгробних обележја
која су, међу осталим типовима, најбројнија на некрополи, проверавано је са ас-
пекта трајања села Ковача у рудоносној области Плане, експлоатисаној у средњем
и раном новом веку. Депопулација становништва рудног рејона у периоду турс-
ке управе, документована кроз читав XVI век, указује на средњовековно порек-
ло ових аморфних надгробника. Црква је датована секундарно уграђеним пло-
частим усадницима, вероватно измештеним из контекста Римског гробља на
Томињачи. На основу целокупног истраживања, предложене су могућности заш-
тите некрополе на садашњем нивоу очуваности.

Кључне речи: Поткопаоник, Ковачи, средњи век, период османске власти, рудар-
ство, некропола, црква, усадници, плоче, аморфна надгробна обележја

Већина средњовековних гробаља на приступачним позицијама у Ибарској доли-

ни са побрђем, са извесним временским хијатусима се користи до данас, чиме су
њихови садржаји континуирано девастирани. Када то није случај, углавном се
ради о некрополама у удаљеним селима или неприступачним деловима сеоских
атара, и хронологији која се (често без образложења) у потпуности односи на пе-
риод османске власти. Препознатљиве су по делимично обрађеним и аморфним
усадницима, тешко уочљивим на терену, а степен њихове проучености је недо-
вољан за доношење коначних закључака. Једна од таквих, релативно добро очу-
ваних некропола, у историјски сагледивом подручју је Томињача у селу Ковачи
(општина Рашка). Првенствено захваљујући овој околности, као и због недав-
не девастације проузроковане ерозијом, разматраће се елементи за предлог њене 1
Присутна надгробна обележја
заштите.1 За ту потребу најадекватнијим се чинио, eпистемолошки доследан, кул- нису вредна уметничка дела; про-
цена споменичких својстава врше-
турно-историјски приступ, али се показало да неутемељене хронологије захтевају на је због њиховог значаја за сагле-
деконструкцију. Досадашња истраживања репрезентативних споменика, превас- давање културне историје знатно
ходно задужбинских цркава и манастира, бројних на подручју доњег тока Ибра, шире територије.

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 43


2
Развој садашњег насеља разбије-
ног типа може се, по пореклу ста-
новништва, пратити од краја XVII
века; с обзиром на потврђену ста-
рост заселака, реч је о наслеђеној
структури. Географски припада
ужој целини Плане, која почиње од
уске и дубоке долине реке Јошани-
це на југу – граница је планина Ви-
туш (1288 m), а обухвата простор
до Ибра на западу (Павловић 2012,
221–223).
3
Новаковић 1912, 572–573
4
Катић Т., Петровић-Гарић 2011,
157–190
5
За разлику од рудника Гокчани-
це, чији је континуитет потврђен
обрачуном џизије (главарине, ха-
рача) Вилајета руднука Гошчаниче
за 1488/89 (уп. Кнежевић 2000, 48;
Катић С., Катић Т. 2017, 406–414),
o самoj Плани и рудиштима јужно
од ње нема сачуваних дефтера до
1516, када се налази у царском хасу
Крушевачког санџака (Амедоски,
Петровић 2018, 214–219, Табела 6).
У најстаријем објављеном турском
попису Брвеничке области забе-
лежено је село Полна (вероватно
Плана) са само 11 кућа, а уз њега
језички подударним обликом не-
сумњиво и село Пубавна (Пупав-
но и тада и данас заселак Плане,
в. Катић T., Петровић-Гарић 2011,
167, 172); но овде је очито реч само
о малом проценту рајинског ста-
новништва. Део најстаријег попи-
са Крушевачког санџака из 1444–
1446. који садржи хасове султана
је изгубљен (Амедоски 2008, 79),
па не располажемо директним до-
казом да му је рудник Плана у XV
веку припадао.
6
Динић 1978, 82; Симић 1957, 105–
122. Идентификација планских Ко-
вача са истоименим пустим сели­
штем поменутим 1428–1429. у по-
вељи деспота Ђурђа Бранковића
(Шкриванић 1973, 126, 130, 135)
није исправна, јер је просторно од-
ређено на Горњој Морави.
7
Курир који је имао да достави
писмо једном грађанину Дубров-
ника у Трепчу, пронашао је прима-
оца у villa Chovazi, в. Jireček 1879,
53, нап. 171.
резултирала су сазнањима о средњовековној погребној пракси у сакралном окру-
жењу. У пратећим стручним публикацијама, различити облици клесаних плоча,
усадника, слемењака и сандука су одговарајућом аргументацијом представљени
као особеност овог времена, али и сасвим одређеног друштвеног сталежа. С дру-
ге стране, на истом простору, потврђена су и сеоска гробља датована средњове-
ковним гробним инвентаром, која карактеришу усађени речни облуци и амор-
фни споменици. Изложене чињенице изискују да се приликом датовања гробаља
на основу изгледа споменика, разматра археологија крајолика сваког конкретног
локалитета.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ИСТОРИЈАТ НАСЕЉА (карта 1)
Село Ковачи се налази на jужним обронцима Жељина, у сливу Планске реке,
десне притоке Јошанице.2 Простире се у врлетном и заклоњеном подручју, на
надморској висини од 600 m до 1000 m. Планина Жељин приложена je крајем дру-
ге деценије XIII века жичком манастиру, као катунска област са насељеним влаш-
ким становништвом. Својим јужним и западним странама омеђивала је Жупу Је-
хошаницу, у изводу оснивачке повеље побројану међу десет жупа под духовном
влашћу седишта прве Српске архиепископије.3 По успостављању турске управе,
новом административном поделом, готово цела територија Жупе припала је Ви-
лајету и каснијој Нахији Брвеник.4 Изузетак представља средњовековни рудник
и трг Плана, који је са рудником Заплана, почев од друге деценије XVI века, са-
чињавао царски хас у оквиру Крушевачког санџака, вероватно формиран и из-
двојен још у XV веку.5
Историјску улогу средњовековних Ковача, насеља специјализованих занатлија
у широј рудној области Копаоника, утврдили су В. Симић и М. Динић,6 на осно-
ву податка о повременом задржавању Дубровчана у овом месту 1426. године,7
топонимије рудног рејона Плане и остатака старих рударских радова на терену.
По положају пралишта злата удаљених непун километар југозападно од центра
села (карта 1), В. Симић наслућује да је првобитно рударско насеље на просто-
ру Ковача претходило средњовековном тргу у Плани, јер се овај поступак руда-
рења у технолошком смислу сматра најстаријим, тј. иницијалним.8 Предложена
хронологија посредно је поткрепљена постојањем хидротехничких постројења,
тзв. главне ваде и преко 10 km дугог цевовода за довод воде са западних оброна-
ка Жељина – од изворишног дела Колске реке до Попа у Ковачима (карта 1). По-
тврђене су две фазе изградње водовода, чији се старији и дужи крак преко Цео-
вишта (главни плански ревир) и планинске косе Влах–Орља–Мурча спушта до
испиралишта злата на Равништу и Главама (заселак Попе). Извесним разликама
у величини и начину спајања водоводних цеви, саставу глине коришћене за њи-
хову израду и појави глеђи, материјално је доказана његова примарна намена.9
Оснивање насеља на овом месту одредила су оближња лежишта злата, и ње-
гов континуитет лежишта никлоносног гвожђа, потребног за израду постојаних
рударских алата.10 Више од половине копаоничких топионица гвожђа откривено
је на подручју које гравитира Ковачима, што имплицира да се првобитно насеље
рудара развило у центар занатства гвожђа.11 Историјски оквир средишта средњо-
вековног села показује удолина око састава Ковачке (у горњем току Камешница)
и Планске реке12, где су откривене рушевине цркве и најмање две средњовековне
некрополе. Два издашна водотока обезбедила су природне услове за покретање
процеса металургије и металопрерађивачке радове уз сама рудишта, условивши
44 Војкан Милутиновић
 8
Симић 1957, 115, сл. 15. Тврдња је
заснована на обиму експлоатације
– процени времена потребног да
се ондашњом технологијом проду-
кује испран материјал који захвата
површину од 40 ha.
9
Старији крак водовода изграђен
је пре почетка вађења олова, нео-
пходног за поступак глеђосања ке-
рамике. Рударство и металургија
олова, цинка и сребра припадају
другој фази експлоатације и пре-
раде у Плани (XIV век). Сонди-
рање на локалитету Пробијено брдо
у близини Колске реке, новембра
2012, показало је да цеви са почет-
ног дела водовода одговарају они-
ма налаженим у пределу трећег ре-
вира на Мурчи у Ковачима. Реч је
о једновременом хидротехничком
постројењу, док су глеђосане цеви
из вароши у Плани (лок. Дуварине)
другачијих техничких карактери­
стика; о резултатима истраживања
в. Mihailović 2014.
Карта 1 – Археолошки локалитети у Ковачима и околини:
1) Томињача – Римско гробље 2) Црквина, Милетићи 3) Турско гробље, Брезова глава
10
Пронађени шиљци (ајзени саских
4) Имање Јаблана Лазовића, Лазовићи 5) Црква Св. Недеље, Боће рудара) и килавице, алати који се
приликом рада у рудницима нај-
Map 1 – Archaeological sites in Kovači and its surroundings: више троше, ковани су од гвожђа
1) Tominjača – Roman graveyard 2) Crkvina, Miletići 3) Turkish graveyard, Brezova Glava са значајним проценатом никла.
4) Latin graveyard, Lazovići 5) Church of St. Nedelya, Boće Гвожђе из околних лежишта имало
је својства природног челика (Си-
тиме просторну организацију производње и положај центра у односу на перифе- мић 1957, 118, сл. 13).
рију села. Тежиште средњовековног атара у XIV и XV веку померено је у нижи, 11
Карта 1; Симић 1957, 113, 117, сл. 12.
жупни део територије, али је он свакако обухватао и старије саставне рудар­ске 12
Сада целим током Планска река
засеоке. Засебан доказ насељености, и слојевитости средњовековне привреде, (Карта 1), некада до састава са Ко-
представљају по околним узвишењима очувани влашки називи, који одсликавају вачком реком, поток Ковачица
зимске положаје средњовековних сточара или места касније седентаризације.13 (Павловић 2012, 118–119).
Изостанак Ковача у објављеним савременим турским дефтерима наводи на 13
Пореклом из језика средњове-
претпоставку да је главни део некадашњег средњовековног атара, припао руд- ковних влаха и у вези са њихо-
нику Плани, односно царском хасу Крушевачког санџака. То проистиче из самог вим деловањем су ороними Мурча
и Влах (Карта 1); види: Skok 1972,
положаја топионица и простирања ревира Плане. Могући разлог је и депопула-
484 – müra; Skok 1973, 606 – Vläh;
ција централног насеља Ковача у периоду од последње четвртине XV до 70-их го- детаљно o власима на овој терито-
дина XVI века. Према османским изворима XVI века, овај демографски процес рији в. Храбак 1990.

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 45


14
Због исцрпљености налазишта
руде, Плана је почела да губи на
значају пре османског освајања, а у
XVI веку је најдрастичнији пример
пропадања копаоничких рудни-
ка. За две деценије 1516–1536. број
домаћинстава је са 226 пао на све-
га 30, а производња сребра је јед-
ва постојала. Депопулацију је, осим
дубоке кризе османског рударства,
изазвало узајамно дејство више
фактора: упади разбојничких дру-
жина, епидемије куге, гладне го-
дине и масовне миграције у ново-
освојене крајеве Јужне Угарске (Ка-
тић С., Катић Т. 2017, 414–415; Ка-
тић С. 2008, 73–77). Услед довођења
становништва са стране да се бави
рударством, рудник је 1536. плаћао
димнину у износу од 24 акче (Аме-
доски, Петровић 2018, 218).
15
Катић T., Петровић Гарић 2011, 167,
карта у прилогу; Handžić 1986, 116
16
Села Војмиловићи и Боће исто­
чно од Ковача нису забележена у
до сада објављеним турским из-
ворима. Војмиловићи се срећу у
Крушевском поменику. Најраније
крајем XVII века (Р. Љ. Павловић
процењује око 1650. године, што
је претерано), у њих се досељава
становништво из Лопата у Лије-
вој Ријеци (језгро племена Васоје-
вића). По предању Боће су такође
основали досељеници из Црне
Горе почетком XVIII века (Павло-
вић 2012, 112–113, 115–117; Аме-
доски, Петровић 2018, 216–218, Та-
бела 6).
17
Амедоски, Петровић 2018, 217–
218, Табела 6; Амедоски 2008, 79–80
18
Приход од бакра износио је 6000,
а од гвожђа 3000 акчи (Катић С.,
Катић Т. 2017, 415.)
19
У овом хасу били су становни-
ци дербенџијског села Јелашице
на реци Јошаници, југоисточно од
Плане. Јелашица је прво село по
изласку из Дрењске клисуре, сада-
шњи Јелакци (Катић T., Петровић
Гарић 2011, 167).
20
Катић С. 2008, 76
21
Хердер 2014, 33; Милићевић
1876, 710–713; Илић 1905, 538, 546–
547; Каниц 1985, 68–69.
захватио је био читаву рудоносну области Плане.14 Преостало становништво
Ковача пописивано је у оквиру постојећих околних заселака, као што су Попе15
или Равниште (Карта 1).16 Реформе рударства Сулејмана I из 1536. допринеле су
да већина рудника обнови производњу и делимично се опорави. Без обзира на
увећање заједничких прихода Плане и Заплане, по попису из 1570. у Плани се
и даље смањује број становника.17 У засеоку Попе у склопу рударске реформе у
другој половини XVI века, отворен је мањи рудник бакра и гвожђа Поп.18 Неуби-
цирано село Равниште 1516–1570, бележено у радничком хасу рудника Плане и
Заплане,19 могло се налазити на истоименом потесу западно од заселака Попе и
Главе, што би значило да део овдашњег становништва током XVI века обавља по-
моћне делатности у служби рудника. Због честих упада разбојника 1573. годи-
не, створени су мартолоски одреди за обезбеђивање рудника Плане и Заплане.20
ПРЕТХОДНА И АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА
Истраживања долине Јошанице у XIX и почетком XX века била су усмерена на
идентификацију рудних налазишта и термалне изворе. Из путописа овог време-
на сачувана су штура сведочанства о постојању старих рударских радова – затра-
вњена рудна окна, јаме око Ковачевца и хрпе згуре. Кратке забелешке најпре оста-
вља барон Хердер, а ништа садржајнији нису ни описи М. Ђ. Милићевића и касније
Р. М. Илића и Ф. Каница.21 Надаље Ковачи нису били у сфери интересовања науч-
не јавности, све до антропогеографских испитивања Копаоника Р. Љ. Павловића
у периоду 1934–1953. и раније поменутих истраживања историје рударства В. Си-
мића 1950-их година. У постхумно објављеној студији Р. Љ. Павловића налази се
предање о постанку гробља и цркве на локалитетима Томињача и Милетићи. Пре-
ма народном схватању, брег Томињача носи име по некадашњој Цркви Светог апо­
стола Томе, од које осим овалног улегнућа у земљи нема другог трага. Гробље је са-
борско, настало у једном дану, пошто су Турци побили становништво окупљено на
црквеној слави. Убијен је и свештеник који је тада служио. Изгинули су сахрањени
на месту погибије. На Поповом гробу, некрополи на узвишењу са супротне стране
Ковачке реке, пободен је већи необрађен камен. Ово место се помиње у контексту
догађаја. Оскрнављена црква је, да би се опрала од невино проливене крви, скли-
знула по ноћи у реку и ујутру осванула на месту званом Милетић.22 Име локалите-
та свакако потиче од Милетића, данас ишчезлог огранка рода Лопаћана, али су они
населили простор око постојеће или вероватније већ зарушене цркве.
Локалитети Томињача – Римско гробље и Црквина Милетићи налазе се у
центру села Ковачa, недалеко од Школе и Месне заједнице.23 Археолошка истра-
живања оба локалитета вршена су 1970. године у организацији регионалног За-
вода за заштиту споменика културе Краљевo (= Завод). Мања сондажна истра-
живања првобитно су спроведена ради прикупљања што потпунијих података
„о средњовековном рударском басену Баљевац”.24 Руководилац радова била је
Обренија Вукадин, археолог краљевачког Завода.25 Ревизионим истраживањима
архитектуре цркве Милетићи, покренутим 1996. на иницијативу мештана, до-
бијени су елементи за конзерваторске услове и израду пројекта обнове. Римским
гробљем26 назива се део брега Томињача – граница КО Ковачи и Војмиловићи,
који се уздиже између Ковачке и Планске реке око 200 m северно од ушћа (Карта
1, 1). Велика некропола простире се на површини од 0,32 ha, са обе стране нека-
дашњег сеоског пута за Боће. Црквина Милетићи је мања зараван на десној оба-
ли Ковачке реке непосредно изнад ушћа (Карта 1, 2).
46 Војкан Милутиновић
 22
У супротности са подацима о
времену досељавања Милетића
прикупљеним у суседном селу
Војмиловићи (в. нап. бр. 16) и са-
мом легендом, даље се наводи да
је цркву подигао: на својој земљи
неки Милетић, трговац из Дуб-
ровника искористивши грађу раз-
орене цркве Томињаче и други не-
проверљиви закључци (Павловић
2012, 119–120).
23
Од 70-их година прошлог века,
у сарадњи Археолошког инсти-
тута из Београда и надлежних ус-
танова заштите, обављeна су сис-
тематска рекогносцирања Кова-
ча и околних насеља. У непосред-
ном окружењу постоји неколико
мањих средњовековних и млађих
гробаља. На 1,5 km североисточ-
но, на брду Брезова глава, нала-
зи се некропола Турско гробље, на
којој има и споменика студеничког
Слика 1 – Томињача – Римско гробље, општи изглед локалитета типа (XVIII–XIX в.) и остаци још
Figure 1 – Tominjača – Roman graveyard, general appearance of the site једне цркве (Карта 1, 3), а у сусед-
ном селу Боће још две некрополе –
у засеоку Лазовићи (Карта 1, 4) и
на лок. Црквина Св. Недеља (Кар-
та 1, 5). На потезу између саста-
ва Ковачке и Планске реке и испи-
ралишта злата на Главама, В. Си-
мић је забележио два гробља обе-
лежена „обичним камењем” (Кар-
та 1, Симић 1957, 117; Тошић 1996,
132–134).
24
Очигледно се мислило на ру­
дни рејон Баљевца, међутим он
се у средњем веку просторно на-
довезује на управно подручје гра-
да Брвеника, а ни у време осман-
ске управе није повезан са ревири-
ма Плане.
25
Од документације су сачувани:
кратак дневник археолошког истра-
живања, извештај о археолошким
истраживањима, гробни записни-
ци (О. Вукадин), ситуациони план
некрополе Темењача, теренске ски-
це гробова (са релативним дубина-
Слика 2 – Томињача – Римско гробље, притесана надгробна плоча
ма) и надгробних обележја, пресек
Figure 2 – Tominjača – Roman graveyard, roughly cut tombstone
и основа Црквине Милетићи (М.
Домазет), пратећи фото-негативи
и колор-слајдови (фото Ж. Терзић).
На основу постојеће техничке доку-
ментације, ситуације и цртеже спо-
меника и плоча на таблама у прило-
гу су израдили М. Урошевић (Т. I/3–
4, Т. II/1–15, сл. 5) и А. Матовић (Т.

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 47


Слика 3 – Томињача – Римско
гробље, усадник са крстом
Figure 3 – Tominjača – Roman
graveyard, vertical slab with a cross
I/1–2, 5–8, Т. III/1–4, Сл. 7–9).
26
У постојећој документацији нази-
ви су неусаглашени. У Инвентарну
књигу црно-белиx негатива Заво-
да локалитет је уведен као Темења-
ча – Сашко гробље. Овај топоним
није потврђен на терену пa je ау-
тентичност непоуздана. Вероват-
но се из истог разлога не помиње у
изве­штају О. Вукадин из 1970. годи-
не. У најстаријем записнику Центра
за археолошка истраживања реги-
она Краљево бр. R/208 из 1985. год.
Н. Љамић-Валовић уписује Тур-
ско гробље, а у Записнику бр. R/207,
Н. Љамић-Валовић бележи причу
мештана да се на Црквини Миле-
тићи налазила плоча са натписом
према коме је овде „било сахрањено
дете сашког предрадника” (!?), што
је свакако интерпретација претход-
них истраживача која је утицала на
појаву првопоменутог назива. Пло-
ча је наводно однета за Београд још
пре Другог светског рата, од када јој
се губи сваки траг. Ново тумачење
сашког порекла некрополе логично
је уследило, будући да усмена тра-
диција повезује локалитете леген-
дом о преласку цркве са брега То-
мињача на садашње место. В. Бо-
госављевић у Записнику Народног
музеја Краљево бр. 14/89 из 1989.
прва употребљава назив Римско
гробље, који је касније ушао у струч-
ну литературу, в. Тошић 1996, 138.
ТОМИЊАЧА – РИМСКО ГРОБЉЕ
Дуж заравњене јужне падине брега Томињача распоређени су надгробни споме-
ници, углавном усађени речни облуци од локалног гранита неједнаке величине,
од којих су поједини веома рустичног изгледа (Сл. 1, T. 1/8). Поред тога, изнад
мањег броја гробова, у функцији надгробне плоче, положени су и масивни нео-
брађени или притесани камени блокови (Сл. 2, Т. I/7). Оваквих обележја је више
али се не уочавају јер су најчешће утонули у земљу. Означавање гроба оградом од
камена потврђено је на једном примеру. Од поменутих се сасвим издвајају мер-
мерни усадници правилне геометријске форме са рељефним представама крста,
заступљени са свега неколико примерака (Сл. 3, Т. I/1–6).
Истраживања су осмишљена са претпоставком добијања основних података о
хронологији, па је положај сонди на Томињачи одређен типовима гробних обележја
и могућим положајем цркве. Отворено је 7 сонди димензија од 1,50 m х 2 m до 2 m х
3,20 m, зависно од диспозиције околних надгробника (Сл. 8). Остаци цркве нису
потврђени. Укупно је археолошки истражено 14 скелетних гробова, али је број са-
храњених индивидуа на истраживаној површини већи, што потврђују груписа-
не и појединачне дислоциране кости из претходних укопа, проналажене унутар
гробних рака.
ОПИС ГРОБОВА
Црквина Милетићи (ископавања 1970. године, сл. 4)
Гроб бр. 1: Сонда I, релативна дубина 0,58 m. Слободно укопан скелет млађе особе,
опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 130 cm. Стање очу-
ваности скелета веома лоше. Лобања је положена на потиљак. Десна рука савијена у
лакту и положена на трбух. Оштећене кости главе и леве руке. Без гробних налаза.
Томињача – Римско гробље (ископавања 1970. године, сл. 7 и 8)
Гроб бр. 1: Сонда II, релативна дубина 1,05 m. Слободно укопан скелет одрасле осо-
бе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 175 cm. Скелет
је добро очуван. Лобања је положена на потиљак. Руке су савијене у лактовима и
положене на трбух. Скелет је са северне стране ограђен са три аморфна насатично
постављена камена и четвртим код ногу, а са јужне стране уз кости главе и десног
рамена са два камена. На костима грудног коша констатован је траг даске. Са јуж-
не стране уз десну надлактицу налазе се поремећене кости лобање из старијег гро-
ба (укопом је оштећен Гроб бр. 2). Без гробних налаза.
Гроб бр. 2: Сонда II, релативна дубина 1,07 m. Слободно укопан скелет одра­
сле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 144 cm.
Очуваност скелета је лоша, кости су у изузетно трошном стању (лежи непосред-
но испод Гроба бр. 1). Лобања је дислоцирана приликом укопавања Гроба бр. 1.
Руке су прекрштене на трбуху. Са северне стране скелета, очувана је једноставна
гробна конструкција формирана од насатично постављеног ломљеног камења не-
правилног облика. У испуни гробног укопа пронађен је уломак посуде.27
Гроб бр. 3: Сонда II, релативна дубина 1,18 m. Слободно укопан скелет одра­
сле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 174 cm.
Скелет је у лошем стању, кости су у изузетно трошном стању. Лобања је положена
на потиљак и делимично оштећена. Откривена је само лева половина скелета (ос-
татак залази у северни профил ископа). Десна рука је савијена у лакту и положена
48 Војкан Милутиновић
 Слика 4 – Милетићи:
1) Сонда I унутар цркве
2) Диспозиција Гроба 1 у Сонди I

Figure 4 – Miletići:
1) trench I inside the church
2) position of grave 1 in trench I

на груди. Уз јужну ивицу гробног укопа констатован је траг даске која је служила
као ограда гроба. Више лобање се налазио усправно постављен правоугаони ка-
мен делимично притесаних страна (бели мермер). Без гробних налаза.
Гроб бр. 4: Сонда I, релативна дубина 1,10 m. Констатоване су само лобања,
десна бутна кост и потколеница (остатак залази у источни и северни профил ис-
копа, гроб није у потпуности истражен). Оријентација запад–исток. Дужина in
situ: 47 cm. Кости су лоше очуване. Лобања је положена на потиљак, констатована
у фрагментованом стању (потиче из другог гроба који је поремећен укопавањем
Гроба бр. 4). Гроб је на површини ограђен необрађеним ситним каменом. Изнад
лобање у испуни гробне раке налазио се пободен плочаст камен правоугаоног об-
лика. Без гробних налаза.

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 49

 Гроб бр. 5: Сонда III, релативна дубина 1,06 m. Слободно укопан скелет одрасле
особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 97 cm. Очува-
ност скелета је лоша, кости су у изузетно трошном стању. Лобања је положена на по-
тиљак. Откривена је само горња половина скелета (кости ногу залазе у источни про-
фил ископа). Руке су савијене у лактовима и положене на груди. Без гробних налаза.
Гроб бр. 6: Сонда III, релативна дубина 1,04 m. Слободно укопан скелет одра­
сле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 128 cm.
Очуваност скелета је лоша, кости су у трошном стању. Лобања је положена на по-
тиљак. Десна рука је савијена у лакту и положена на трбух. Скелет није у потпу-
ности откривен (потколенице залазе у неископану испуну гробне раке уз исто­
чни профил ископа). Без гробних налаза.
Гроб бр. 7: Сонда III, релативна дубина 1,03 m. Слободно укопан скелет одра­
сле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток, са одступањем према
северу. Дужина in situ: 57 cm. Скелет је слабо очуван, кости су у трошном стању.
Делимично је откривена горња половина скелета (остатак залази у северни про-
фил ископа). Лобања је положена на потиљак. Положај руку није могуће одреди-
ти. Без гробних налаза.
Гроб бр. 8: Сонда III, релативна дубина 0,84 m. Констатована је само дислоци-
рана лобања. Налазила се у испуни гробне раке изнад потколеница скелета у Гро-
бу бр. 6. Кости су добро очуване. Вероватно потиче из старијег гроба који је поре-
мећен приликом укопавања гроба бр. 6. Без гробних налаза.
Гроб бр. 9: Сонда IV, релативна дубина 1,07 m. Слободно укопан скелет одрас-
ле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 105 cm.
Стање очуваности скелета је добро. Откривене су само карличне кости и кос-
ти ногу (кости горње половине скелета залазе у западни профил ископа). Уз леву
бутну кост и потколеницу нађене су поремећене кости из старијег гроба (Гроб бр.
10). Без гробних налаза.
Гроб бр. 10: Сонда IV, релативна дубина 1,07 m. Констатоване су само лобања
и дуге кости поремећене приликом укопавања Гроба бр. 9. Кости су сакупљене и
сложене уз скелет у Гробу бр. 9. Дужина in situ: 46 cm. Без гробних налаза.
Гроб бр. 11: Сонда VI, релативна дубина 0,84 m. Слободно укопан скелет дете-
та, опружен, на леђима. Оријентација север–југ са одступањем према истоку. Ду-
жина in situ: 105 cm. Скелет је доста оштећен, кости су у трошном стању. Лобања
је положена на потиљак и фрагментована. Кости грудног коша су веома оштеће-
не, подлактице недостају. Положај руку није могуће утврдити. Без гробних налаза.
Гроб бр. 12: Сонда VII, Слободно укопан скелет детета, опружен, на леђима.
Оријентација северозапад–југоисток. Дужина in situ: 52 cm. Скелет је у лошем
стању, кости су у трошном стању. Откривене су само кости ногу (кости горње по-
ловине скелета залазе у северни профил ископа). Без гробних налаза.
Гроб бр. 13: Сонда V, релативна дубина 1,03 m. Слободно укопан скелет одрас-
ле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток. Дужина in situ: 86 cm.
Очуваност скелета је лоша, кости су у веома трошном стању, ребра недостају. От-
копан је горњи део скелета карличне и делимично бутне кости (остатак залази у
источни профил ископа). Лобања је положена на потиљак и фрагментована. Руке
су савијене у лактовима и положене на трбух. Без гробних налаза.
Гроб бр. 14: Сонда V, релативна дубина 1,02 m. Слободно укопан скелет одрас-
ле особе, опружен, на леђима. Оријентација запад–исток, са одступањем према
северу. Дужина in situ: 70 cm. Скелет је лоше очуван, кости су у веома трошном
стању, ребра недостају. Делимично је откопан горњи део скелета (лева подлакти-
ца, лева страна карлице и кости ногу залазе у севрни профил ископа). Лобања је

50 Војкан Милутиновић
положена на потиљак и фрагментована. Руке су положене или прекрштене (?) на
карлици. Без гробних налаза.
У већини истражених гробова покојници су полагани у обичне земљане раке
без гробне конструкције. Сахрањивани су у опруженом положају, са лобањом
ослоњеном на потиљак. Положај руку је различит, у највећем броју случајева
руке су прекрштене или положене на трбуху и карлици (гробови број 1, 2, 6, 11,
13 и 14), а ређи су примери са рукама прекрштеним на грудима (гробови број 3
и 5). За готово половину индивидуа (гробови број 4, 7, 8, 9, 10 и 12) није било
могуће утврдити положај руку, због дислокације, лоше очуваности скелета или
непотпуне истражености гробне целине. Оријентација покојника је вршена по
правцу запад–исток са појединим одступањима у правцу севера и југа (Сл. 8).
Два дечја гроба (гробови број 11 и 12) имала су сасвим супротну оријентацију
север–југ са главом окренутом ка северу (Сл. 7 и 8). У случају Гроба бр. 12 еви-
дентна је девијација скелета према правцу СЗ–ЈИ, у односу на осу СИ–ЈЗ коју
имају најближи усадници постављени на оба краја гроба.28 Укопавање је обавља-
но у више или мање правилним редовима. Благи пад терена условио је варија-
ције у релативним дубинама гробова које се крећу од 0,83 m до 1,18 m. Трагови 27
Реч је о уломку трабуха посуде са
дрвеног поклопца – даске, положене на конструкцију од насатично поређаног равним ободом, сиве боје печења.
камења које уоквирује раку, документовани су само непосредно изнад скелета 28
Обележја за која се претпоставља
у Гробу бр. 1 (Сл. 7). У Гробу број 3 са јужне стране скелета такође је откриве- да чине целину са гробним укопом
на насатично постављена даска. И суседни Гроб број 2 је целом дужином север- не поклапају се са оријентацијом
не ивице раке био ограничен низом од једног реда ломљеног камена. У два гроба скелета; на нивоу ископа од 1,20 m
дубине нису пронађени остаци
забележена је појава плочастог или необрађеног камена и мермера уз различите друге индивидуе.
делове скелета (гробови број 3 и 4). Испуне гробних укопа нису садржале гроб- 29
У овим областима евидентирано
ни инвентар ни прилоге. их је значајно више него у другим
Стратиграфија истраженог дела некрополе показује постојање најмање два деловима Србије. Према доступној
нивоа сахрањивања, што најбоље илуструје ситуација затечена у Сонди II, где споменичкој грађи, заступљени су у
су укупно истражена 3 гроба. Гроб број 1 обележен је правоугаоним аморфним селима на Рогозни, долини Људске
и Себечевске реке: некрополе у Ка-
усадником чело главе и положеном, притесаном плочом заобљене горње површи-
шљу (Латинско гробље), Грубетићу,
не, која обликом одудара (Сл. 2). Непосредно испод овог гроба налазио се Гроб Кознику, Балетићу, Слатини, Гра-
број 2, исте оријентације (Сл. 8), коме је могуће првобитно одговарала масивна чанима и Дољанима код Сопоћана
камена плоча. Употребу старијег обележја у секундарном гробном контексту, по- (Ердељан 1996, 42, 85–86, сл. 1; По-
ред неусаглашености позиције усадника и старијег гроба, потврђује изостанак повић М. 1993, 13–14, 18–19, сл. 6,
10; Премовић Алексић 2014, 167–
његове обраде. У испуни раке старијег гроба пронађен је фрагмент сиво пече-
168). Спорадичо се појављују у сли-
ног суда са равним ободом који није сачуван. Гроб број 3 у истој сонди био је оз- ву Рашке и средњем току Ибру: лок.
начен са два мања аморфна усадника чело главе и у висини појаса покојника и Брег, Рвати, лок. Латинско гробље
једним већим постављеним у правцу костију потколеница (Сл. 2 и 8). Вишеслој- (Дугалићка равна), Варево, доку-
ност некрополе јасно се уочава и у Сонди III, у којој је такође документовано над- ментација Завода за заштиту спо-
меника културе Краљево (= доку-
слојавање гробова – дислоцирана лобања из Гроба број 8 налазила се изнад леве ментација Завода). Гробови на цен-
потколенице индивидуе у Гробу број 6 (Сл. 7). Вероватно је и одступање у оријен- тралној некрополи средњовековне
тацијама суседних гробова (гробови брoj 5–6, 13–14) последица различите хро- Плане исто су обележени великим
нологије, јер су у оба случаја сачувана надгробна обележја. Гроб број 7 има знатну блоковима стена на којима нема
никаквих ознака (Павловић 2012,
девијацију у правцу севера. Уз кости леве ноге индивидуе у Гробу број 9 откриве-
128). По правилу су распоређени
не су сакупљене дуге кости и лобања из старијег Гроба број 10, померене из ана- у централним, најстаријим дело-
томског положаја приликом његовог укопавања. вима гробаља, или уз зидове црк-
Полагање природних или делимично притесаних дебелих камених плоча из- ве. За област Полимља репрезента-
над гробова (Т. I/7) својствено је средњовековним некрополама у Полимљу и тивни су лок. Суво поље и Манастир
Св. Николе у Бањи код Прибоја (Бу-
Рашкој области. Оваква пракса усталила се већ у XIII веку.29 Сличне аморфне нарџић (и др.) 2008, 73–74, сл. 33–
плоче на локалитету Црквина код Тутина су, према инвентару гробова којима 34, Бунарџић 2017, 25–30, сл. 18–23),
припадају, коришћене у раздобљу XIV–XVI века, до изградње припрате која је некропола Манастира Давидовице

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 51

и лок. Црквине у Гробницама – Бро-
дарево (документација Завода).
30
Уз плоче бр. IV и XIV налазио се
по један усадник код ногу, остале
су без усадника (Поповић М. 1988,
130–131, цртежи 1 и 9).
31
Од два издвојена хоризонта са-
храњивања, један је истовремен са
насељем жичке метохије. И старији
и млађи гробови обележени су не-
обрађеним усадницима (Валовић
1988, 177–182, тлоцрт 2). Због ши-
роких паралела у техници изра-
де наушнице (XI–XIV век), Гроб
бр. 5/84 је опредељен у XIII век на
основу потврде села у Првој жич-
кој повељи (Љамић-Валовић 1988,
185–186, Т. I, сл. 1), што је одгова-
рајућим аналогијама ревидирано
на зрели XII и XIII век (Радичевић
2013, 300–302, сл. 4/2).
32
Код главе је пободена правоугао-
на плоча од белог студеничког мер-
мера из првобитног пода цркве, а
код ногу аморфни плочасти мер-
мерисани кречњак са мусковитом.
Уз леву потколеницу пронађен је Слика 5 – Милетићи, основа и пресек цркве (цртеж М. Урошевић)
сребрни новац кнеза Стефана Лаз- Figure 5 – Miletići, base and section of the church (drawing М. Urošević)
ревића кован до 1402. године. Не-
публикована археолошка истра-
живања В. Милутиновића, доку- негирала простор некрополе западно од цркве.30 За разлику од аморфних усад-
ментација Завода.
ника, на гробљима млађим од XVI века овај вид надгобних обележја није поузда-
33
Такође се налазио на средњове- но утврђен.
ковној нивелети. Скелет је оријен-
Речне облутке у функцији споменика-усадника на Римском гробљу у Ратини,
тисан по правцу СЗ-ЈИ у односу на
апсиду. Оштећен је млађим гро- налаз позлаћене бронзане наушнице са гранулираном јагодом и бочним колен-
бовима бр. 1 и 3/2016 (правилне цима хронолошки одређује у период XII–XIII века.31 Са два мања усадника на
оријентације), обележеним танким оба краја, пронађена на нивоу средњовековне порте, означен је и Гроб бр. 4/2017
плочама положеним на слој напла- некрополе Цркве Св. Николе у Баљевцу.32 Над Гробом бр. 11/2016, из средњо-
вине који је прекрио усадник; до-
кументација Завода.
вековног хоризонта исте некрополе, сачувао се аморфни усадник од андези-
та.33 Овај други начин означавања гробова задржао се током дужег периода, по
34
По свему су сродни усадници на
свој прилици све до XVII века, с тим што се његова учесталост запажа поче-
неистраженом Латинском гробљу у
Брезни (такође жички посед, в. Но- тком XVI века. Бројна оближња сеоска гробља са могућим континуитетом са-
ваковић 1912, 572), као и на лока- храњивања најкасније до краја XVII века, садрже управо овакве надгробне спо-
литетима: Латинско гробље у Во- менике као најстарије или искључиве.34 Детерминише их непостојање усадника
дичну (Ибар), Латинско гробље и студеничког типа развијене плитко резане декорације, чија се коначна форма
Црквште Петровача у Поповој
реци (Гокчаница), Римско гробље
уобличила током XVIII века, у процесу стварања садашњих антропогеографских
у Побрђу (Ибар) и др. документа- обла­сти. Предочено датовање потврђује и комбинација аморфних и мермерних
ција Завода. усадника код гробова бр. 5 и 6 на Томињачи. Гроб број 5 обележен је аморфним

52 Војкан Милутиновић
 Слика 6 – Милетићи, унутрашњост
цркве са откривеном часном трпезом

Figure 6 – Miletići, inside of the church

with the uncovered holy table

Слика 7 – Томињача – Римско

гробље: ситуација у Сонди III
на нивоу гробова 5–8 са унетим
положајем надгробних обележја;
гробови бр. 1, 2 и 11 (цртеж А.
Матовић)

Figure 7 – Tominjača – Roman

graveyard: situation in trench III at
the level of graves 5–8 with entered
positions of tombstones; graves
1, 2 and 11 (drawing А. Matović)

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 53

 Слика 8 – Томињача – Римско гробље:
ситуациони план некрополе са истраженим сондама (цртеж А. Матовић и М. Домазет)

Figure 8 – Tominjača – Roman graveyard:

site plan of the necropolis with the investigated trenches (drawing А. Matović and М. Domazet)

54 Војкан Милутиновић
каменовима изнад главе и мермерним усадником са крстом у кругу (Т. I/5, сл. 3
и 7) изнад појаса покојника, уколико овај споменик не припада некој неистра-
женој гробној целини источно од Сонде III, док је над Гробом бр. 6 извесно реч
о обрнутој ситуацији – код главе се налази полукружно заобљен мермерни усад-
ник (Т. I/3), а код ногу аморфни необрађен камен (Сл. 7). Потребно је нагласи-
ти да постоје видне разлике измећу претпостављених млађих аморфних усадни-
ка, формираних цепањем већег камења и потврђених средњовековних, за које
су одабиране природно обликоване творевине без клесарске дораде, или је она
минимална. Међутим изузеци попут примера из Баљевца онемогућавају повла-
чење прецизне типолошке и хронолошке границе. Поменути клесани усадници
са представом двоструког крста у кругу шиљато завршених кракова, изнад Гро-
ба бр. 5, полукружно заобљен усадник изнад Гроба бр. 6 (Т. I/3, 5–6) и усадници
са равнокраким крстом изнад Гроба бр. 11 (Т. I/1–2) припадају најмлађој фази
коришћења некрополе. Ова три обележја, као и технолошки слични плочасти
усадници са плиткорељефним крстом у кругу на штокованој позадини из Цркви-
не Милетићи, могу се са сигурношћу датовати у XVI век и почетак XVII века.35
Заједничка употреба ниских усадника заобљеног горњег краја (Т. I/4) и плоча са
бордуром од изломљене линије, о којима ће детаљно бити речи, документова-
на је на млађој фази гробља око Цркве Св. Николе у Трњацима код Ушћа.36 Про- Слика 9 – Споменик усадник са
гробља код Цркве Св. Илије у
филисан венац на заобљеном рубу чеоне стране истоветног усадника из Ушћа
Белој Стени, данас у дворишту ОШ
украшен је вишеструком изломљеном линијом. Прилагођавање старијег мотива „Јосиф Панчић” у Баљевцу
оваквом облику споменика није присутно на Томињачи.
Figure 9 – Vertical tombstone
from the graveyard near the Church
of St. Elijah in Bela Stena, nowadays in
ЦРКВИНА МИЛЕТИЋИ
the schoolyard of the Primary School
”Josif Pančić” in Baljevac
На локалитету Милетићи (Карта 1, 2) истражени су остаци мање једнобродне
цркве.37 Ископавана је цела површина унутрашњости цркве, док са спољне стране 35
Споменици овог типа посебно
нису отваране сонде због лошег везива и велике могућности обрушавања зидова. су концетрисани у широј околини
Црква је димензија 4,9 m х 8,5 m, оријентaције запад–исток, са полукружном ап- Студенице, одакле, сматра се, воде
сидом на источној страни (Сл. 5). Улаз са прагом, озидан каменом правилније те- порекло. Објављени су пример-
ци из Балетића, Н. Пазара, Доино-
саних спољних ивица, налази се на средини западног зида. Трагови олтарске пре- вића, Запужа, Избица, Ђурђевих
граде, ни било какве унутрашње поделе простора, нису документовани. Зидови ступова, Горње Руднице и др. (По-
су дебљине од 0,75 m до 0,90 m и највеће очуване висине од 1,40 m у северозапда- повић Д., Ердељан 1989, 86, 88–91,
ном углу. Грађени су од притесаног и ломљеног камена средње величине, лоше ве- Т. IX/2, 4, 8; Поповић Д. 1984, 56–64
цртежи 26, 29, са старијом литера-
заног кречним малтером. У северном зиду и на темену апсиде налазе се два мања,
туром; Ердељан 1996, 156, 158, 160,
ниско постављена правоугаона прозорска отвора, сужена ка спољној страни. сл. 32/1–3, 4, 8, 10, 16, Т. II/3; Тошић
Ископавања су показала једноставну стратиграфску слику. Након уклањања 1996, 138, Т. II/2, 5).
рушевинског слоја шута наишло се на слој мрке земље који је садржао доста каме- 36
Дудић 1995, Т. 240/1, Т. 241/3.
на. На метар дубине у односу на затечену коту терена изван цркве, откривен је пр- 37
Локалитети садрже истовреме-
вобитни под од набијене земље (Сл. 5). Ископ је продубљен до дубине од 0,94 m, не слојеве; истраживање цркве ре-
отварањем Сонде I димензија 3 m х 2 m, уз северни зид наоса (Сл. 4/1). Овом сон- левантно је за датовање некрополе
дом утврђено је да су зидови цркве утемељени у жутој земљи на дубини од 0,6 m. јер су на удаљености од свега 300 m.
Темеље чини правилно сложен ред камена нешто већих димензија заливан креч- 38
Нажалост, положај гроба није
ним малтером. Приближно у истом нивоу са темељима (на релативној дубини од технички документован, па је не-
0,58 m у односу на ниво пода) унутар наоса, откривен је слободно укопан гроб без могуће упоредити оријентацију
конструкције – Гроб бр. 1 (Сл. 4/2), оријентације запад–исток, очигледно из вре- која је од важности за стратиграф-
ски однос цркве и могуће некро-
мена градње или живота цркве.38 У стопи часне трпезе у апсиди (Сл. 6) затечено је поле. На основу постојеће фото-­
око 20 сложених фрагментованих надгробних споменика, усадника и плоча, који -документације, гроб прати оријен-
су већином секундарно употребљени приликом зидања цркве, а остали касније тацију цркве.

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 55

39
Више споменика је преоблико-
вано за потребе зидања саме сто-
пе, док је само 3 затечено у цели-
ни или подељено на пола (Т. II/1–
15, Т. III/1, 3). Низ сличних приме-
ра секундарне употребе спомени-
ка забележен је у околним средњо-
вековним и црквама из периода
османске власти. У поду цркве у
Плани, потврђене средњовеков-
ним изворима, налазе се накнадно
уграђене мермерне плоче из раз-
личитог времена, од којих је јед-
на натписом датована у XVII век
(Ковачевић 2008, 84–85, сл. 5–6;
Симић 1957, 107–108, сл. 4). Исте
преправке садрже цркве у Власо-
ву, Боћу и Рудну (Никољача), до-
кументација Завода.
40
Неколико делова усадника је
фото-документовано у зидовима
цркве; само једна плоча налази-
ла се на круништу изнад северног
прозора, Сл. 4/1, 5, Т. I/11, Инв. књ.
црно-белих негатива бр. II (4579–
12085), контакт копија бр. 11298.
41
Такав усадник употребљен је за
зидање гробнице браће Мусића по-
следњих деценија XIV века у Новој
Павлици. Други уломак са истим Слика 10 – Томињача – Римско гробље, зачетак ерозије на северној страни локалитета 1970.
мотивом уграђен је у отвор греде
за затварање првобитог западног Figure 10 – Tominjača – Roman graveyard, beginning of erosion on the north side of the site in 1970
улаза у цркву (Јуришић 1991, 27–
28, 100–101, сл. 18, 90). На некро- пренети са једне од околних некропола. Плоче су клесане од белог мермера и мер-
поли цркве у Дежеви, чије трајање мерисаног кречњака и постављене на часну трпезу приликом некакве обнове из-
је ограничено на XIV и прву поло-
вину XV века, такође је пронађен вршене невешто, највероватније током новијег времена.39 Зидови су били доста
аналогни усадник (Калић, Попо- растресени, али се јасно уочавају сполије, тј. видљиво је да су се фрагментовани
вић М. 1985, 135–143, сл. 26). Не- усадници налазили и у зидном платну.40
колико фрагментованих примера- Средњовековном периоду засигурно припадају уломци плочастих усадника
ка уграђено је у средњовековни под
са представом две косо укрштене, са горњих крајева кружно завршене траке (Т.
Цркве Св. Тројице у Манасији (за­
хвалност дугујем колеги М. Брм- II/1–4).41 Представа се обично поистовећује са Андријиним крстом, познатим у
болићу, руководиоцу археолошких средњовековној хералдици. Аналогију налазимо и на споменику са скулпторал-
истраживања Манасије, који ми је но клесаним људским ликом (сл. 9, документација Завода), који потиче из Беле
скренуо пажњу на овај податак). Стене код Баљевца, код кога су на овај начин приказане руке прекрштене на гру-
42
Видети млађе примерке, Дудић дима, што указује на симболику покојника.42 Фрагменти ових усадника, као и
1995, Т. 256/1, 260/2; Тошић 1997, уломак са стилизованом антропоморфном представом (Т. II/14), за који у Новој
372, Т. I/1–2.
Павлици постоји аналогија за секундарну употребу, били су првобитно узида-
43
Сполије откривене у Новој Пав- ни у стопу часне трпезе.43 Том приликом искоришћени су и мермерни усадници
лици потичу са некрополе Старе
са различитим представама крстова, истог типа и начина обраде (Т. II/5–8, 12–
Павлице, чији се најмлађи хори-
зонт сахрана датује у XIV–XV век, 13, 15). Сви побројани споменици потичу са некрополе на којој се у доба зидања
Јуришић 1991, 100–101, сл. 90. цркве није сахрањивало.

56 Војкан Милутиновић
 Слика 11 – Томињача – Римско
гробље, дејство флувијалних
процеса: 1) стање 1970.
2) стање 1989, документација
Народног музеја Краљево

Figure 11 – Tominjača – Roman

graveyard, effects of fluvial processes:
1) situation in 1970
2) situation in 1989, documentation
of the National Museum Kraljevo

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 57

44
Вероватно су у питању једнаки
делови исте плоче. Подударни су
пресек, врста камена, груба текс-
тура горње површине и несразмер-
на ширина закошених ивица. Дво-
делне плоче су честе на манастир-
ским некрополама у долини Ибра,
в. примерке из Градца, Кончулића
и Студенице (Поповић Д. 1996, 57,
60, фрагменти бр. 3 и 11; Поповић
Д. 1992, 53, плоча бр. 3, са старијом
литературом; Поповић Д. 2015,
381–385, Т. I/7, T. II/7).
Томовић 1974, 23, 56–58, 90–91, Т.
45
VI/37, Т. XV/82.
46
Томовић 1974, 16–17, Т. XVI/87,
Т. XVIII/101, Т. XIX/103.
47
Томовић 1974, T. XIV/81, T.
XV/84, T. XVII/94.
48
Томовић 1974, Т. XVIII/97, Т.
XX/108, Т. XXI/111, T. XXII/119.
49
Захваљујем мр Жарку Вељковићу
на помоћи у вези са датовањем
овог натписа. В. Симић је 1950-их
у развалинама црквице нашао ко-
мад надгробног споменика од сту-
деничког мермера са натписом из
XVII века; не прилаже фотогра-
фију (Симић 1957, 117).
50
Плоче су употребљене за обла-
гање пода цркве и, што је за хроно-
логију битније, једна је уграђена у
праг приликом градње. Плоча ис-
коришћена за праг лежи испод оба
профилисана довратника од сиге
и залази у масу западног зида. Не-
публикована археолошка истра-
живања М. Марић, документација
Завода.
51
Шупут 1991, 81, 91, 109–110, 282.
52
Неоправдано је датовање ових
плоча у XIV век предложено на ос-
нову величине и типолошке срод-
ности са плочама украшеним моти-
вом паралелних кружно завршених
трака (Ердељан 1996, 88–89). Над-
гробне плоче из XIV и XV века го-
тово увек су од белог мермера, ква-
литетније обраде и са пажљивије
клесаним украсима. Знатан број
гробаља села обухваћених турским
пописима с краја XV и из XVI века
садржи плоче које на горњој стра-
ни имају правоугаоно поље са бор-
дуром од изломљене линије: Биће-
ла – лок. Бићелска молитва, Д. Лоз-
но – лок. Црквина, Рудно – лок.
На стопу су положене и средњовековне плоче закошених дужих страна од белог
мермера (Т. III/3–4). Оштећена половина плоче са недовршеним натписом: „М(ЕСЕ)
ЦА ФЕРВАРА…”, једина је са епиграфским садржајем, недовољним за одређивање
прецизног времена настанка, по морфологији плоче не старијим од XIV века.44 Не-
вешто и плитко клесана слова и непостојање калиграфског уобличавања у маниру
натписа XIV века са околних манастирских некропола упућују на XV век. Изузев
слова Ц у лигатури МЦ, написаног у обрнутом положају са стаблом лево, које се ја-
вља у натписима XIV века, на пример: Лесновски натпис из 1341. и натпис Георгија
Хрба (1356–1397. према помену цара Јована Страцимира) уже датован у крај XIV
века,45 остале карактеристике нагињу каснијем датовању. У прилог томе нарочито
говори заједничка употреба омчастог и рачвастог А46 и несразмерног В са петљица-
ма које се не спајају са усправним стаблом слова.47 Српасто Е, високо Р (са мањом
главом која не захвата висину реда) и Ф (са округлим средњим делом) нису хроно-
лошки осетљива слова, али се за прва два истоветни облици налазе у XV веку.48 Нат-
пис се може оквирно датовати у крај XIV, а вероватније у почетак XV века.49
За типолошки блиске плоче танког пресека од мермерисаног кречњака, са
представом сунчаног кола и изломљеном линијом која уоквирује правоугаоно
поље у плитком рељефу (Т. III/1–2), просторно најближе аналогије откривене су
у Цркви Св. Недеље у Боћу.50 Обе грађевине припадају типу укопаних цркава по-
дизаних у периоду након обнове Пећке патријаршије. По организацији просто-
ра и облику основе, најсличније су им цркве у околини Новог Пазара: Св. Нико-
ле у Живалићима и Штитарима, Св. Димитрија у Јаначком пољу и Богородичина
црква у Ковачеву. Апсиде цркава у Ковачима и Боћу, које се без рамена надовезују
на бочне подужне зидове, представљају често конструктивно решење у сакрал-
ном градитељству од краја XVI до XVIII века.51 Плоче из Боћа потичу са околне
некрополе која је старија најмање једно столеће, па би почетак, најкасније среди-
на XVII века, уједно представљала и горњу хронолошку границу за датовање пло-
ча из цркве на локалитету Милетићи.52 Дистрибуција млађих описаних плоча се
просторно преклапа са сеоским црквама подизаним под турском влашћу, тачније
у другој половини XVI века и у XVII веку. У скупини надгробних обележја из
часне трпезе налазе се и поменути усадници са крстом из XVI, почетка XVII века
(Т. II/7–8).53 Поређење надгробних споменика оба локалитета са примерцима да-
тованим натписима, гробним инвентаром или археолошким контекстом показује
да најмлађи хоризонт сахрана на некрополи Томињача – Римско гробље времен-
ски одговара или непосредно претходи времену изградње цркве.
ОБИМ ДЕВАСТАЦИЈЕ, УЗРОЦИ И ПРОЦЕНА РИЗИКА
На појаву флувијалних наноса као последице активне ерозије скренула је пажњу
још Н. Љамић-Валовић 1985. године.54 Ерозија је вероватно интензивирана у пери-
оду 1970–1985. године, с обзиром на то да О. Вукадин у извештају са археолошких
истраживања не помиње резултате дејства оваквог процеса (Сл. 10).55 Са сигур-
ношћу се може рећи да је ерозија погоршана антропогеним чиниоцем – просе-
цањем пута страном брда изнад некрополе, видљивим на фотографијама из 1989.
године (Сл. 11/2)56, и новог пута за Боће на источној страни (Сл. 11/1). На њено
ширење утицала је серија земљотреса на Копаонику магнитуде М>4.0 почев од
маја 1980. године, када је подручје погођено главним земљотресом магнитуде 6.0,
после кога је забележен низ сличних појава. Ерозивни процеси у протеклих четр-
десет година проузроковали су спирање материјала са гребена изнад некрополе,
58 Војкан Милутиновић
 Селиште (Црквица), лок. Никоља-
ча, Јарандо – лок. Црквина Боги-
ниће (Св. Петка). За датовање по-
следње цркве најраније у XVI век
значајна је масивна средњовековна
плоча уграђена у зид апсиде и тех-
ника фреско-сликарства (Станић
1969, 214–215; Алексић-Чеврљаковић
2009, 184–187, сл. 9; Дудић 1995, 38,
Т. 136/1; документација Завода; уп.
Handžić 1986, 25, 72, 129, нап. 341 –
„Боганићи, Богинићи... Није се мог-
ло утврдити”; Катић T., Петровић
Гарић 2011, 162, 167–168, такође без
убикације села Богинићи; Кнеже-
вић 2003, 44–45). Најстарију писану
потврду уобичајене употребе овак-
вих плоча садржи уломак аналогне
израде из Ђурђевих ступова са две
плитко урезане траке формиране
цикцак линијом испод којих је нат-
пис из 1524. године (Дудић 1995, 35,
Т. 90/2). У исто време датују се при-
мерци са некрополе око Цркве Св.
Петра у Новом Пазару (Поповић
Д. 1984, 56–58, сл. 13–14) и Гладни-
ца (Тошић 1997, 372, Т. III/7). Даљи
развој овог мотива прати се на ста-
ријим усадницима студеничког
типа са пласти­чно клесаном пред-
ставом покојника – XVI–XVII век
(Ђурић (и др.) 1991, 189, сл. 9; Ду-
дић 1995, Т. 235/2, Т. 308/1).
53
Појава плочастих усадника од бе-
лог мермера са крстом клесаним у
плитком рељефу, често уписаним
у круг, према резултатима истра-
живања црквених гађевина, где су
затицани у секундарној употреби,
везује се за XVI и прве три деценије
XVII века: за цркве Св. Димитрија
у Јанчи и Доиновићима в. Ердељан
1996, 100–102, са старијом литера-
туром; коришћени су и за попло-
Слика 12 – Томињача – Римско гробље, чавање приликом обнове пода ста-
остеолошки остаци изван гробног контекста, на девастираном делу локалитета, 2013. ре и нове трпезарије поч. XVII века
Figure 12 – Tominjača – Roman graveyard, у Ђурђевим ступовима (Нешковић
osteological remains outside the grave context, on the devastated part of the site, 2013 1984, 203–207); идентичан усадник
уграђен је у јужни прозор апсиде
што је за последицу имало затрпавање највиших делова гробља и осипање терена Цркве Св. Ђорђа у Врху код Студе-
нице, подигнуте 1619–1620. године
са источне и западне стране брега у висини уског превоја којим је он повезан са
(в. ктиторски натпис, Станић 1983,
залеђем. По скидању хумуса долази до интензивног спирања површинског слоја 162–163, сл. 28, документација За-
песковите земље и гробних укопа на ивицама и у близини стрмих падина на те- вода); слична је и материјализација
мену брега. Приликом површинске проспекције у јуну 2013. на источној страни споменика у секундарној функцији
највише тачке узвишења, до које се на основу постојеће документације простира- конзоле на западној фасади Цркве
Св. Николе у Живалићима са нат-
ла некропола, затечен је остеолошки материјал хуманог порекла ван првобитног писом из 1624–25. године, који је
контекста, па је извесно да су страдале читаве гробне целине (Сл. 12). Поређењем подељен у четири поља уписивањем
ситуације из 1970. године са садашњим стањем на терену уочава се да је уништено равнокраког крста у круг (Станић

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 59


1981, 138–154, сл. 5–6 – аутор годину смр-
ти тумачи као годину градње цркве, што се
не може прихватити, јер је натпис окренут
према дужој страни споменика узиданој у
западни зид и стоји под углом од 90° у одно-
су на посматрача, документација Завода; де-
таље преклесавања и реконструкцију прво-
битног изгледа споменика дао је још Н. Ду-
дић, Дудић 1995, Т. 92/1, без коментара на
тумачење у старијој литератури).
54
Приликом проспекције 1985. уочено је да
су све три падине брега „хрбати” угрожене
ерозијом, као и више дислоцираних каме-
них белега у осипу на источној страни (За-
писник Центра за археолошка истраживања
региона Краљево бр. R/208); трагове буји­
чних токова констатује и В. Богосављевић
четири године касније (Записник бр. 14/89;
документација Народног музеја Краљево).
55
Извештај са археолошког истраживања
некрополе Томињача и црквине Милетићи
у селу Ковачи 1970. године; документација
Завода.
56
Захваљујем Татјани Михаиловић, кусто-
су саветнику Народног музеја у Краљеву, на
уступљеној фото-документацији. Изградњу
пута на западној страни брега 70-их година
прошлог века потврдило је неколико очеви-
даца током обилазака екипе Завода 2013. и
2014. После безуспешних вишеструких по-
кушаја трасирања и утрошене велике коли-
чине експлозива, од ове намере се привре-
мено одустало због природе тла.
57
Податак је добијен у односу на површи-
ну захваћену ерозијом. Преко 500 камених
белега је технички документовано 1970, у
међувремену је већина њих прекривена
растињем, па није могуће извршити упо-
ређивање броја без откривања надгроб-
ника. Поред тога, број обележја је дале-
ко већи, само у Сонди III је откривено 11
надгробних споменика, док је на површи-
ни тла било видљиво четири, уп. сл. 7 - 8.
58
Правна заштита остварује се утврђи-
вањем самог локалитета за непокретно
културно добро, или у саставу просторне
културно-историјске целине средњовеко-
вног трга Плане са рудним ревирима. Код
појединачног непокретног културног до-
бра – археолошког налазишта, могуће je де-
лимично очување амбијента утврћивањем
заштићене околине са мерама заштите.
Због тога је други начин примеренији, јер
штити јединствену целину у чијим оквири-
ма је сачуван развој привреде српске држа-
ве из периода XIII–XV века..
60
најмање 10% површине некрополе.57 Прецизни обим девастације може се
утврдити након провере диспозиције споменика на највишем делу локали-
тета и извршених археолошких ископавања. За коначну процену неопход-
на је израда геодетског снимка терена са садашњом ситуацијом некрополе
у размери 1 : 200. На основу тачног броја преосталих надгробних обележја
могуће је детаљно евидентирати промене у односу на ситуацију из 1970.
године. Обале вододерине – усека на западној страни локалитета дубине
3 m и ширине 10–15 m имају тенденцију осипања, продубљивања и ши-
рења, што ће засигурно довести до даље девастације гробних целина и чи-
тавог амбијента. Зачетак делувијално-пролувијалних процеса, изазваних
дејством линијских бујичних токова оријентације север–југ, који пресецају
западну половину некрополе на падини, такође je проузроковаo затрпа-
вање и дислокацију одређеног броја споменика.
СПОМЕНИЧКА СВОЈСТВА ЛОКАЛИТЕТА
И МОГУЋНОСТИ ЗАШТИТЕ
Истражене сонде са 14 гробова представљају тек нешто више од једног
процента површине коју заузима Римско гробље на Томињачи. Транспо-
новањем просечног броја сахрањених по квадратном метру, на целокупан
простор локалитета, долази се до прелиминарне процене од преко 1000 ин-
дивидуа. Некропола својим габаритима показује да је сукцесивно форми-
рана током неколико столећа и да je на њој сахрањена бројна популација,
коју турски дефтери од краја XV до почетка XVII века у Ковачима не ре-
гиструју. Иако гробови нису садржали инвентар ни прилоге, насељеност
предметне локације у средњем веку доказана је налазима усадника и плоча
у цркви на локалитетету Милетићи. Средњовековна заједница ковача ег-
зистирала је у вишеконфесионалној средини. Значај некрополе огледа се у
томе што она потенцијално може пружити податке за диференцијацију со-
цијалних категорија становништва српске средњовековне државе.58 Мик-
ротопонимија околине Плане расветљава сложен систем међузависних
средњовековних насеља, условљен занимањима рударског и осталог ста-
новништва. Одређивање њихове локације и детаљне хронологије тек пред-
стоје. Израда свеобу­хватног елабората заштите подразумева прикупљање
историјских података, мапирање археолошких локалитета и одабир ка-
рактеристичних са елементима за сагледавање целине, који ће бити пред-
мет додатних археолошких истраживања. На основу обједињених резул-
тата, просторно дефинисање њених граница које ће укључити руралне и
урбане структуре са црквама и некрополама, остатке металопрерађивач-
ких и рударских радова, хидротехнолошког наслеђа и типичне крајолике –
репрезенте старе пољопривреде и сточарства, убициране према очуваним
средњовековним топонимима препознатљивим у савременој дипломатич-
кој грађи. Погодни примери за презентацију уједно би требало да пред-
ставе разноликост социјалних односа свих друштвених слојева. Некропо-
ла Томињача која садржи материјалне показатеље погребних обичаја кроз
дужи временски период без рецентних укопа, свакако је аутентична. Кон-
тинуитет сахрањивања и промене фунерарне праксе не могу се сачувати
презентацијом целе некрополе. На девастираном делу, ове вредности je не-
опходно документовати истраживањем преосталих гробних целина..
Војкан Милутиновић
 Табла 1Тoмињачу
Нови поглед на некрополу – Томињача – Римско
и Црквину гробље,
Милетићи надгробни
у Ковачима споменици,
подно R 1 : 10;
Копаоника 61R 1 : 15
Board 1 – Tominjača – Roman graveyard, tombstones, R 1 : 10; R 1 : 15
62 Табла 2 Милутиновић
Војкан – Црквина Милетићи, усадници, R 1 : 10
Board 2 – Crkvina Miletići, vertical slabs, R 1 : 10
 Табла
Нови поглед на некрополу Тoмињачу 3 – Црквина
и Црквину Милетићи,
Милетићи надгробне
у Ковачима плоче, R 1 : 1063
подно Копаоника
Board 3 – Crkvina Miletići, tombstones, R 1 : 10
 ЗАКЉУЧАК

По начину зидања, просторној организацији и облику основе, који не одговарају

средњовековној градитељској традицији, црква на локалитету Милетићи је по-
дигута у близини старије некрополе. Већина споменика пронађених унутар црк-
ве највероватније потиче са некрополе Томињаче. Након извесне временске дис-
танце од престанка континуираног сахрањивања, део споменика је измештен и
секундарно употребљен. На некрополи су уочени аналогни танки плочасти усад-
ници од мермера, дислоцирани ерозијом, али је због недовољне истра­жености
директна потврда порекла споменика из цркве изостала. Постојање гробне це-
лине (Гроб бр. 1, лок. Милетићи) не отвара могућност да су споменици из цркве
дислоцирани приликом ослобађања простора за градњу. Истовремене пронађе-
не плоче (Т. III/1–2), које по правилу прате аналогне црквене грађевине, сведоче
да гроб припада некрополи оформљеној након изградње цркве. Усадници са кр-
стом у кругу, уграђени у стопу часне трпезе, датују цркву најраније у XVII век,
док су плоче очигледно постављене у новије време, у сврху одржања култног мес-
та. За разјашњавање временског односа аморфних усадника и масивних плоча на
Томињачи и локалитета Милетићи битна околност је близина локалитета и при-
суство хоризонта усадника са крстом у кругу датованих у XVI-XVII век, који пре-
тходе или делом одговарају времену у ком је црква служила. Контексти аморфних
усадника и плоча на другим гробљима јасно су показали да се почетак њихове
употребе у Ковачима може приписати средњем веку, уз оне малобројне поуздано
средњовековне (плочасте) усаднике са рељефним представама Андријиног, мал-
тешког и других типова крста и плочу закошених ивица са натписом. Како се пре-
ма изложеним аналогијама испоставља, масивне аморфне плоче и усадници осим
у средњем веку употребљавају се током XVI столећа, а веома ретко и у XVII сто-
лећу. У исто време на локалитету Томињача присутне су у првобитном положају
а на Црквини Милетићи у секундарној функцији сасвим другачије плочасте фор-
ме усадника, па је мало вероватно да су најзаступљенија аморфна обележја сва са-
времена цркви, а извесно не потичу из XVIII столећа, када се на околним гробљи-
ма постављају студенички споменици са шематски приказаним људским ликом.
Уколико се доступност гранитних облутака из околних речишта узме као кон-
станта, мора се имати у виду када је било довољно становништва о коме сведо-
че оваква обележја. Остаје отворено питање њиховог социјално-културног или
практичног карактера, које захтева посебну студију.

ИЗВОРИ
Амедоски, Д. 2008. Плана и Заплана у османском попису из 1536. године, Крушевачки зборник
XIII, 79–80
Катић, Т., Петровић-Гарић, Г. 2011. Попис зеамета и тимара области Брвеник из 1477. године, Ме-
шовита граћа књ. XXXII, 157–190, Београд: Историјски институт
Новаковић, С. 1912. Законски споменици српских држава средњег века, Београд: Српска краљевска
академија
Томовић, Г. 1974. Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд: Историјски институт
Handžić, A. 1986. Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine), Građa knj. XXVI,
Odeljenje društvenih nauka, Кnj. 22, Sarajevo: ANUBiH; Beograd: SANU

64 Војкан Милутиновић
ЛИТЕРАТУРА
Алексић-Чеврљаковић, М. 2009. Резултати археолошких истраживања на локалитету Селиште,
село Рудно, Наша прошлост 10, 183–192
Амедоски, Д., Петровић, В. 2018. Градска насеља Крушевачког санџака (XV-XVI век), Београд:
Историјски институт
Бунарџић, Р. (и др.) 2008: Бунарџић Р., Бунарџић М., Дериковић С., Гавовић П., Топографија
Полимља, Археологија – Свеска 1, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе
Бунарџић, М. 2017. Прибојско мраморје, Београд: Републички завод за заштиту споменика
културе
Валовић, С. 1988. Резултати археолошких истраживања средњовековне некрополе у Ратини код
Краљева, Зборник Народног музеја XIII–1, 177–182
Динић, М. 1978. Српске земље у средњем веку: историјско-географске студије, Београд: Српска
књижевна задруга
Дудић, Н. 1995. Стара гробља и надгробни белези у Србији, Београд: Републички завод за заштиту
споменика културе
Ђурић, С. (и др.) 1990: Ђурић, С., Пејић, С., Крстановић, Б., Споменици у сливу Студенице,
Саопштења XXII–XXIII, 182–225
Ердељан, Ј. 1996. Средњовековни надгробни споменици у области Раса, Београд: Археолошки
институт
Илић, М. Р. 1905. Ибар, Антропогеографска проучавања, Насеља српских земаља књ. 3, Српски
етнографски зборник, књ. VI, Београд: Географски институт
Јуришић, А. 1991. Нова Павлица, резултати археолошких радова, Београд: Републички завод за
заштиту споменику културе
Калић, Ј., Поповић, М. 1985. Црква у Дежеву, Старинар XXXVI, 115–149
Каниц, Ф. 1985. Србија Земља и становништво, Књ. друга, Београд: Српска књижевна задруга
Катић, С. 2008. Стварање мартолоских одреда у копаоничким рудницима Плана, Заплана и
Беласица, Крушевачки зборник XIII, 73–77
Катић, С., Катић, Т. 2017. Насеља и становништво Гокчанице у средњем и раном новом веку,
Гласник Етнографског института САНУ LXV (2), 403–419
Кнежевић, Б. 2000. Област и Рудник Гокчаница, у: Рудопоље, Карановац, Краљево, 47–54, Београд:
Балканолошки институт САНУ; Краљево: Народни музеј
Кнежевић, Б. 2003. Села нахије Брвеник у првој половини XVI века, у: Српско село, могућности
и даљи правци истраживања, 44–45, Београд: Историјски институт; Сирогојно: Музеј на
отвореном „Старо село”
Ковачевић, М. 2008. Средњовековно рударско насеље Плана, Гласник Друштва конзерватора
Србије 32, 80–85
Љамић-Валовић Н. 1988. Средњовековне наушнице из Ратине и Горњег Ласца у вези
проблематике култа мртвих у Србији између XI и XIV века, Зборник Народног музеја XIII–1,
185–190
Милићевић, Ђ. М. 1876. Кнежевина Србија, Београд: Државна штампарија
Нешковић, Ј. 1984. Ђурђеви ступови у Старом Расу, Краљево: Завод за заштиту споменика
културе
Павловић, Љ. Р. 2012. Копаоник: антропогеографска испитивања, Крушевац: Копи студио
Павловић, Љ. Р. 1948. Подибар и Гокчаница, Насеља и порекло становништва, књ. 30 – Српски
етнографски зборник, књ. LVI, Београд: Географски институт
Поповић Д. 1992, Градачки надгробни натписи, Саопштења XXIV, 51–62
Поповић Д. 1995/96, Надгробни споменици у Кончулићу, Саопштења XXVII–XXVIII, 53–66

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 65

Поповић Д. 2015. Средњовековни надгробни споменици у Студеници, у: Манастир Студеница
– археолошка открића, 381–394, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе;
Археолошки институт
Поповић, Д. 1984. Надгробни споменици из цркве св. Петра код Новог Пазара, Новопазарски
зборник 8, 51–75
Поповић, Д., Ердељан, Ј. 1989. Старо гробље у Балетићу – резултати прелиминарних
истраживања, Новопазарски зборник 13, 71–92
Поповић, М. 1988. Остаци манастира на локалитету црквина у Тутину, Рашка баштина 3,
118–136
Поповић, М. 1993. Околина манастира Сопоћани, Остаци средњовековних насеља, некропола и
црквина, Новопазарски зборник 17, 7–26
Премовић Алексић, Д. 2014. Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице, Нови Пазар:
Музеј „Рас”
Радичевић Д. 2013. Прилог проучавању средњовековног накита југозападне Србије с посебним
освртом на налазе из средњег Полимља, у: Осам векова Манастира Милешеве, Зборник радова 1,
295–308, Пријепоље: Епархија милешевска; Манастир Милешева
Симић, В. 1955–1957. Плана – Средњовековно насеље рударске привреде, Гласник Етнографског
института САНУ IV–VI, 1–18
Станић, Р. 1969. Непознате цркве у околини Рашке, Саопштење VIII, 213–224
Станић, Р. 1981. Један облик стварања у сливу реке Људске код Новог Пазара, Саопштење XIII,
147–162
Тошић, Г. 1996. Средњовековне некрополе на западном Копаонику, Гласник Српског археолошког
друштва 12, 131–141
Тошић, Г. 1997. Надгробни споменици из збирке Народног музеја у Краљеву, Гласник Српског
археолошког друштва 13, 369–377
Хердер, С. 2014. Рударско путовање по Србији 1835. године, Београд: Службени гласник
Храбак, Б. 1990. Власи старинци и досељеници у поречју Западне Мораве (до 1570. године),
Зборник радова Народног музеја XX (Чачак), 5–45
Шкриванић, Г. 1973. Властелинство великог челника Радича Поступовића, Историјски часопис
XX, 125–137
Шупут, М. 1991. Споменици српског црквеног градитељства XVI–XVII век, Београд: Институт за
историју уметности Филозофског факултета

•
Jireček, C. 1879. Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters,
Historisch-geographische Studien, Prag: Gesellschaft der Wissenschaften
Mihailović, T. 2014. Plana Water Supply – Medieval Technical Enterprise, u: Archaeotechnology: studing
technology from prehistory to the Middle Ages, 295–314, Beograd: Srpsko arheološko društvo
Skok, P. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knj. druga, К-poni’, Zagreb 1972.
Skok, P. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knj. treća, poni²-Ž, Zagreb 1973.

66 Војкан Милутиновић
 VOJKAN MILUTINOVIĆ
Institute for the Protection of Cultural Heritage Kraljevo

A NEW VIEW ON THE NECROPOLIS TOMINJAČA

AND CRKVINA MILETIĆI IN KOVAČI
AT THE FOOT OF KOPAONIK

In the professional literature, the inaccessible necropolises in the rural areas of the low-
er Ibar valley and its hills, which are characterised by amorphous vertical slabs and
plates, are mainly connected with the period of Ottoman rule. This paper considers the
possibility of dating the amorphous vertical slabs and large plates from the necropolis
Tominjača in the village of Kovači at the foot of Kopaonik to the Middle Ages. The re-
search of a small scope carried out on this necropolis and Crkvina at the site Miletići in
1970 showed a broad range of tombstone markers. According to the type of stone they
were made of, there are amorphous markers of the granite which comes from the sur-
rounding areas around water courses and represents an autochthonous phenomenon of
the local territory, and stone cutting products made of marble from distant Studenica
quarries. The justification of an early time period determination of amorphous plates
and vertical slabs was checked on a concrete case by taking into account the archaeo-
logical sites and landscapes around the necropolis and the historical sources for the
mentioned area. In order to determine the time of creation of the large necropolis, the
investigation involved the history of the whole ore-bearing region of mediaeval Plana,
where it is located and in the context of which the village of Kovači was mentioned in a
letter from Dubrovnik in 1426. The number of people living in Kovači and its hamlets,
which was checked through the data from the contemporary Turkish defters, proved to
be very small in the period from the end of the 15th century to the beginning of the 17th
century, which questions the determination of the amorphous plates and vertical slabs
which were most common in the necropolis at that time. In addition to the reliably me-
diaeval plate-like vertical slabs with the representations of Andrew’s, Maltese and other
shapes of cross, the analysis of the other types of tombstones from the sites Tominjača
and Crkvina Miletići showed that the beginning of use of amorphous plates and vertical
slabs should also be attributed to the Middle Ages.

Нови поглед на некрополу Тoмињачу и Црквину Милетићи у Ковачима подно Копаоника 67