PRIMENA ĐUBRIVA U RASADNICIMA

PRIMENA ĐUBRIVA U RASADNICIMA

Posredno i neposredno dejstvo organske materije na biljke

neposredno posredno
dejstvo dejstvo

organska organska
materija materija

usvajanje i uključivanje u uticaj na hemijske i

druge
metabolizam
biljaka osobine zemljišta
TRANSFORMACIJA BILJNIH OSTATAKA U HRANLJIVE
MATERIJE U ZEMLJIŠTU
Grupa organskih supstanci

ugljeni hidrati lipidi proteini lignini

Mikroorganizmi - enzimi

šećer, masne
organske kiseline, amino fenoli,
kiseline i
kiseline glicerin hinoni
druga
amonijačna
jedinjenja

Hranljivi oblici do kojih

OBLICI DOSTUPNI biljka ima
U ISHRANI pristupa
BILJKAMA
 Brzina razlaganja različitih organskih materija
u zemljištu (%) (prosečni podaci)

1 2 3 4 5 6 7
Opis
%razložene organske materije za navedeni broj godina,

Treset
2 7 25 30 32 36 40

Grančice jele
25 42 58 67 74 80 83

Lišće lišćara
50 58 62 70 77 80 83

Konjski ekskrementi 40 46 52 60 66 71 76

50 58 65 72 79 80 81
Kravlji ekskrementi

40 75 83 86 86 87 87
Slama pšenice
 PREMA OBLIKU U KOME SE NALAZE HRANLJIVI

ELEMENTI ĐUBRIVA SU:

A.ORGANSKA

B. MINERALNA ĐUBRIVA

AZOTNA: ČILSKA ŠALITRA, KALCIJUMOVA ŠALITRA, AMONIJAK,

AMONIJUM SULFAT, AMONIJUM HLORID, AMONIJAČNA ŠALITRA,
KARBAMID

FOSFORNA: SUPERFOSFAT PRAŠAK- GRANULIRANI-DVOJNO

GRANULURANI, PRECIPITAT, FOSFORNO BRAŠNO

KALIJUMOVA: KALIJUM –HLORID, KALIJUM-SULFAT, KALIJUMOVA SO

 ORGANSKA ĐUBRIVA JE SVEOBUHVATAN NAZIV ZA SVE
ORGANSKE MATERIJE KOJE SE UPOTREBLJAVAJU U VIDU ĐUBRIVA.

TU SPADAJU:

STAJNJAK (STAJSKO ĐUBRIVO),

KOMPOSTIRANO I MEŠANO ĐUBRIVO,
ĐUBRIVO PROIZVEDENO IZ GRADSKIH ODPADAKA,
ĐUBRIVO SLAME I KUKURUZOVINE,
ZELENIŠNO ĐUBRIVO I
LUMBRIHUMUS
MIKROBIOLOŠKA ĐUBRIVA.

RAZLIKUJE SE DVE VRSTE STAJNJAKA:

– STAJNJAK U KOME SU MIKROBIOLOŠKI PROCESI

ZAVRŠENI (PREGORELI STAJNJAK) I

– STAJNJAK U KOME NISU ZAVRŠENI MIKROBIOLOŠKI

PROCESI (NEPREGORELI STAJNJAK).
KOMPOSTIRANO I MEŠANO ĐUBRIVO
LUMBRI HUMUS
Kišna glista Lumbricus terrestris
SADRŽAJ HRANLJIVIH MATERIJA U STAJNJAKU
(UBAVIĆ I BOGDANOVIĆ, 1995)

Element (%) Element (mg kg-1)

N 0,2-0,6 Mn 30-50
P 0,04-0,3 Zn 10-20
K 0,1-0,8 B 3-5
Ca 0,07-1,0 Cu 1-3
Mg 0,06-0,3 Mo 0,1-0,2
 DINAMIKA USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA (kg/ha/god)
KOD SADNICA RAZLIČITE STAROSTI U
ŠUMSKIM RASADNICIMA, Baule, Fricker, 1978.

VRSTA I BROJ
SADNICA STAROST K20 CaO MgO P2O5 N
U 000/ ha GODINA
SMRČE
3000 1 4,7 6,9 1,1 3,6 10,0
3000 2 23,5 37,0 3,8 13,0 41,5
900 3 41,0 116,6 12,0 30,0 99,0

750 4 51,0 79,4 11,7 33,0 83,0

BOROVI
6500 1 35,5 24,5 7,0 24,5 7,0
1000 2 13,4 11,0 3,0 8,5 31,0
HRASTOVI
2200 1 6,0 110,0 16,0 18,0 39,0

1800 2 137,5 218,0 48,0 59,5 222,5

550 3 59,0 146,0 19,5 83,0 75,0

500 4 148,0 286,0 48,0 83,0 237,0

 OSNOVNE KARAKTERISTIKE MINERALNIH ĐUBRIVA, PREMA RAZNIM AUTORIMA

Sadržaj
osnovnog
Masa 1m3 Obim 1t u Higro-
Đubriva elementa Lakoća rasturanja
ut m3 skopnost
(N,P2O5,K2O)
u%

AZOTNA
Čilska šalitra,
Zadovoljavajuća u
natrijujm-nitrat 16,3–16,4 1,1–1,4 0,7–0,91 Slaba
suvom obliku
NaNO3

Kalcijumova šalitra, Vrlo Dobra u granularnom,

15,5 0,9–1,1 0,9–1,1
kalcijum-nitrat KNO3 velika slaba u ljuspastom

Amonijak 82,3 0,62 1,59 || ||

Amonijačna voda 16,00–20,5 0,9–1,0 1,0–1,1 || ||

Dobra pri vlažnosti

Amonijum-sulfat 20,8–21,0 0,8 1,25 Slaba
đubriva do 2%

Amonijum-hlorid 25,0 0,6 1,7 || Dobra

Amonijačna šalitra,
33,6–34,8 0,8 1,22 Veoma velika Dobra
amonijum-nitrat

Dobra u suvom obliku,

Karbamid 46,3 0,65 1,55 || vrlo slaba pri neznatnoj
vlazi
 FOSFORNA

19,0–20,0 u
Slaba pri visokoj
apatitu
Superfosfat prašak 1,2 0,8 - vlažnosti i kiselosti
14–16 u
đubriva
fosforitu

Granularni 19,5–20,5 1,1 0,9 - Vrlo dobro

Dvojno granularni 40–50 1,0 1,0 - Dobra ali praši

Precipitat 22–37 0,85 1,18 - Dobra ali praši

Fosforno brašno 19–30 1,7–1,8 0,5–0,6 -

Kalijumova

Kalijum-hlorid
53,6–62,5 0,92–0,95 1,05–1,09 Mala Dobra u suvom obliku

Kalijum-sulfat 45–48 1,25–1,4 0,71–0,8 Nema ||

Kalijumova so 30–40 1,0–1,2 0,83–1,0 Slaba ||

 ORIJENTACIONE NORME ĐUBRIVA ZA RAZLIČITE VRSTE DRVEĆA,
PREMA A.TUCOVIĆU, 1995.

Orijentaciona norma đubriva u kg po ha

Vrsta, tip šume, karakteristike zemljišta
N P K
Pinus silvestris, beli bor
120 120 120
-sastojine sa borovnicom
300 - -
-peskovita zemljišta
50 100 50
-sveža zemljišta
60 90 60
-sastojine sa vresom
60 60 60
-podzolasta zemljišta
90 190 90
-suva zemljišta
55 165 50
-smeđa šumska zemljišta
do 280 do 100 100

Picea abies, smrča 50 – 100 100 50 – 100

Larix decidua, ariš 100 200 100
-do 10 godina 60 90 60
-posle 10 godina 160 260 100
Quercus robur, lužnjak 150 – 120 100 – 150 60 – 120
-do 10 godina 30 – 40 50 – 70 -
-od 10 do 20 godina 60 80 20
Quercus petraea, kitnjak 100 – 200 100 – 200 50
Pistacia, vrste 100 - 200 100 - 300 25 – 75