Hans Peter Dreitzel

GEŠTALT I PROCES

Klinička dijagnoza u Geštalt terapiji

Terenski vodič

EHP
-2010-
 2

Autor

Hans Peter Dreitzel je roĎen u Berlinu, 1935. godine. Nakon što je nekoliko godina radio na
univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Drţavama, imenovan je za profesora sociologije na
Slobodnom univerzitetu (Free University) u Berlinu. Danas ţivi u Grčkoj i Austriji. Obuku za
geštalt terapeuta je pohaĎao u Berlinu i Njujorku sredinom 1970-ih, nakon čega je otpočeo
privatnu praksu. Njegov najznačajni učitelj je bio Isadore From, jedan od prvobitnih osnivača
Geštalt terapije u Njujorku. Od 1980-ih, Hans Peter Dreitzel je bio edukator na raznim
institutima za Geštalt terapiju u Nemačkoj i napisao je brojne radove o Geštalt terapiji,
uključujući i revolucionarnu knjigu o teoriji procesa kontakta i ulozi emocija u Geštalt terapiji
koja je objavljena 1992. godine (revidirano izdanje 2007: Reflexive Sinnlichkeit I.
Emotionales Gewahrsein [Emocionalna svesnost]). Za više informacija o njegovom
sadašnjem radu, posetite www.dreitzel-gestalttherapie.org ili pišite na
peter.dreitzel@yahoo.de.

„Značajan doprinos savremenoj Geštalt terapiji ... ova knjiga pruţa geštalt
terapeutima značajno sredstvo za razumevanje i produbljivanje svog
rada.“
(Dan Bloom, glavni urednik, Studije u Geštalt terapiji: Dijaloški mostovi; Potpredsednik
AAGT; Saradnik, Institut za Geštalt terapiju Njujork)

„Ova knjiga predstavlja način dijagnostikovanja koji je specifičan za Geštalt

terapiju i zasnovan na njenim temeljnim konceptima. Neurotski procesi koje
opisuje su kompatibilni sa konvencionalnim opštim internacionalnim
dijagnostičkim klasifikacionim sistemima. Knjiga bi trebala da bude obavezno
štivo u treningu iz Geštalt terapije i ja preporučujem ovaj priručnik i svim
Geštalt terapeutima u praksi.“

(Peter Schulthess, predsednik Evropske asocijacije za Geštalt terapiju, EAGT)

 3

Proces kontaktiranja kao talas (1)

Pretkontakt Orijentacija i Pun Postkontakt

restrukturiranje kontakt
Geštalt proces- postojeće figure će biti figura i graund re-diferencijacija figure i
figura-graund rekonstruisane; novi postaju jedno: graunda, ono što je
diferencijacija, Geštalt se javlja u integracija proţivljeno postaje stečeno
opaţanje potreba prednjem planu iskustvo
Emocije- seksualno uzbuĎenje, ljubav, ponos,
radoznalost, bes ►gnev destrukcije radost, zahvalnost,
strah, bes ►gnev uništavanja ţalost osećanja krivice,
gaĎenje, očajanje
ţudnja
Ego funkcije – senzomotorne funkcije: predaja, 1. odmaranje
1. trebati opaţanje/odbacivanje, uţivanje, 2. ponovno usmeravanje na
(imati potrebu) rasklapanje, osećaj sitosti iskustvo
2. ţeleti eliminisanje, 3. (ujedinjena) evaluacija;
3. hteti (biti uništavanje identifikovanje i upuštanje
voljan)
Nivo energije- energija postaje još energija je energija opada, opuštena je
energija raste viša i agresivna je visoka i jaka i teče

energija
Kvalitet granice granica kontakta granica granica kontakta postaje
kontakta – postaje jača i manje kontakta je manje propustljiva
granica kontakta propustljiva potpuno
se pojavljuje propustljiva
vreme

Plavi red na vrhu sadrţi imena četiri faze kontakta. „Orijentacija i restrukturiranje“ je opis
procesa na granici kontakta u drugoj fazi. Napomena: u PHG, „pun kontakt“ se naziva
„finalni kontakt“ jer su autori smestili četvrtu fazu, „postkontakt“, van samog procesa
kontaktiranja. Ipak, ovo stavlja preveliki naglasak na pun kontakt (ili vrhunac) i mimolilazi
postkontakt, dozvoljavajući da se kontakt izgubi, udaljavajući se od njega dok ga u isto vreme
procenjujemo. Naravno, mi često nastavljamo da se bavimo svojim iskustvima i da
procenjujemo proces kontaktiranja nakon što je završen, ili moţemo da ga produţimo.
MeĎutim, kao i prošla iskustva i sećanja u terapiji, prošli procesi kontaktiranja onda postaju
tema novog procesa kontaktiranja.

Drugi red u tabeli pokazuje promenjiv odnos izmeĎu figure (ili geštalta) i graunda (ili
pozadine), kao i glavnu funkciju svake faze kontaktiranja.

Treći red predstavlja ego funkcije koje su uključene u svaku fazu. Posebno zapazite: jedini
cilj Geštalt terapije je obnavljanje izgubljenih ili oslabljenih ego funkcija selfa!

U četvrtom redu su pikazane kontaktne emocije (koje su i ego funkcije) u redosledu u kojem
se mogu javljati u procesu kontaktiranja. Kontaktne emocije (koje se u psihološkoj literaturi
često označavaju kao afekti) se pojavljuju samo kad proces kontaktiranja susretne nešto u
okruţenju što je neuobičajeno, novo ili visoko otporno. Stoga, ako nemamo nikakve posebne
 4

emocije u procesu kontaktiranja, to nije nuţno neurotično. Ipak, naš relativni nedostatak
emocija je centralni problem u Geštalt terapiji.

Dva reda na dnu pokazuju svojstva granice kontakta – njenu relativnu količinu energije i
relativni stepen propustljivosti – i kako se isti menjaju u toku procesa kontaktiranja.

Trajanje procesa kontaktiranja moţe da varira izmeĎu minuta, sati, dana i meseci. Ne treba
zaboraviti da se duţi procesi kontaktiranja, naravno, ponavljano prekidaju pa zatim
nastavljaju. Kontaktni procesi su smešteni i ugraĎeni jedni u druge kao ruske lutkice
(babuške). MeĎutim, u terapiji je najbolje fokusirati se na kratke procese kontaktiranja koji
mogu biti završeni u okviru seanse ili Geštalt radu jer oni predstavljaju veću celinu. Ako su
prekinuti u terapiji, pravilo je da je to ono što pacijent tipično doţivljava u većim procesima
kontaktiranja u svom ţivotu van terapije. Najlakše je praktikovati punu svesnost
(mindfulness) u malim koracima, i, zadivljujuće, svesnost o malim procesima kontaktiranja
isceljuje i one veće.
 5

Nivoi dijagnostičke mape (2)

Prvi Reakcione formacije

nivo „Šta posmatramo kod naših pacijenata na fenomenološkom
nivou?“
„

Drugi Nesvesne strategije interakcija i obrasci odnosa

nivo „Kako doţivljam pacijenta na nivou odnosa?“

Treći Poremećaji u fazi Pretkontakta

nivo „Koje energetske slabosti ili kontaktne prekide pokazuje
pacijent

Četvrti Poremećaji u senzomotornim funkcijama

nivo „Koje prekide u opaţajnim i agresivnim funkcijama pokazuje
pacijent?“

Peti Poremećaji u fazi Punog kontakta

nivo „Da li pacijent moţe da dopusti sebi da se uključi i pusti na
nivou integracije?“

Šesti Poremećaji u fazi Postkontakta

nivo „Kojim oblastima konflikta se pacijent obično bavi na
egzistencijalnom nivou?“

Sedmi
Snaga i kvalitet granice kontakta
nivo
„Šta osećamo prema pacijentu na emocionalnom nivou?“
 6

Komentari na Tabelu (2)

Sedam nivoa dijagnostičkog terenskog vodiča su izvedeni iz sedam dijagnostičkih pitanja
koje terapeut moţe sebi da postavi o ponašanju i doţivljavanju svog pacijenta (cf. Fig. 19).
TakoĎe predstavljaju značajan sled koraka za obavljanje terapijskih intervencija (cf. Fig. 39).

Svaki korak vodi ka daljem, dubljem nivou neuroze. Prva dva nivoa sluţe za uspostavljanje
pouzdanog terapijskog odnosa. Iako će tokom terapije biti potrebno da se u više navrata radi
na reakcionim formacijama, njima se moţe i treba baviti u ranim fazama. Moţe biti dobro da
se počne radom na reakcionim formacijama jer to omogućava terapeutu da ustanovi svoju
ulogu „licem u lice“ sa pacijentom, dovodeći u prvi plan ono što je za pacijenta u pozadini u
procesu kontaktiranja. Ovo vrlo moguće neće zahtevati mnogo truda ali je obično neophodno
da se ponavlja. Suprotno tome, ako su veoma izraţeni, neurotsku ulogu i obrasce odnosa
svakako treba rešavati već u ovoj fazi. Ako se ovo ne učini, neće biti moguće izgraditi
terapijski odnos koji omogućava terapeutu i klijentu da se stvarno sretnu i koji je podrţavajući
tokom faza naprezanja. (Situacija je poprilično drugačija u psihoanalizi gde se, u ovoj fazi,
terapeut strogo uzdrţava od otkrivanja bilo čega o sebi kako bi ohrabrio razvoj transferne
neuroze kod pacijenta.)

Na nivoima 3 do 6, terapija prati četiri faze procesa kontaktiranja. Uporedite ovo sa dva
modela terapijskog procesa koja su prikazana u figurama 39 i 40.

Sedmi nivo uţiva poseban status zbog toga što prekidi na ovom nivou proţimaju i boje sve
ostale nivoe i otporniji su na terapiju. Naravno, postoje pacijenti koji nemaju nikakve
poremećaje na ovom nivou. MeĎutim, pacijenti koji imaju će proraditi ovaj nivo na kraju,
iako tretman ovih smetnji počinje najkasnije na nivou 3 (smetnje u pretkontaktu).
 7

Sadrţaj

Predgovor Peter Schulthess, EAGT........................................................................................11

Uvodna reč autora..................................................................................................................13

I Uvod. Neki komentari o odnosu izmeĎu Geštalt terapije i dijagnoze...................................15

II Nacrt Geštalt terapijskog modela dijagnoze....................................................................20

(Preliminarna zapaţanja o terminologiji)

1. Dijagnostikovanje je proces klasifikacije.............................................................................20

2. Terapeut je dijagnostički instrument.....................................................................................23
3. Zašto je Geštalt terapiji potrebna dijagnoza..........................................................................23
4. Četiri temelja Geštalt terapije...............................................................................................25
5. Šta je procesna dijagnoza?....................................................................................................28
6. Granica kontakta je mesto gde se odvija formacija Geštalta................................................31
7. Fazni model procesa kontaktiranja.......................................................................................33
8. Self i njegove funkcije..........................................................................................................37
9. Sedam dijagnostičkih pitanja Geštalt terapeuta....................................................................40

III Mehanizmi prekida kontakta...........................................................................................45

1. Značaj bazičnih introjekata i autobiografska pozadina.........................................................45

2. Projekcija, retrofleksija i introjekcija u neurotskom procesu...............................................47
3. Konfluencija i narcizam na granici kontakta........................................................................55

IV Eksplanatorne beleške o načinu upotrebe dijagnostičkog, terenskog vodiča.............58

1. Reakcione formacije: individualne idiosinkrazije i emocionalne fiksacije.........................58

2. Neurotske strategije interakcije i obrasci uloga...................................................................64
3. Osam neurotskih procesa.....................................................................................................72
4. Kako koristiti tabele na neurotskim procesima....................................................................74
5. Poremećaji u fazi pretkontakta i id funkcijama...................................................................75
(za napomene o razvoju seksualnih potreba u fazi pretkontakta, vidi str. 82)
6. Poremećaji u percepciji i agresivnim funkcijama.................................................................82
7. Poremećaji u fazi punog kontakta....................................................................................... .84
8. Poremećaji postkontakta i funkcija ličnosti..........................................................................86
9. Poremećaji u svojstvima granice kontakta: problem „ranih smetnji“...................................91
10. MeĎusobno delovanje izmeĎu različitih nivoa dijagnoze...................................................95
 8

V Primena Geštalt terapije sa dijagnostičkom perspektivom...........................................97

1. Klinički tok i kriza u terapijskom procesu..........................................................................97

2. Puna svesnost (mindfulness) i susret.................................................................................102
3. Cilj terapije i završavanje...................................................................................................106

Tabele, komentari i primeri slučajeva

1. Proces kontaktiranja kao talas.................................................................................................3

2. Nivoi dijagnostičke mape........................................................................................................5
3. Neke učestale reakcione formacije.....................................................................................110
4. Uzajamno dejstvo izmeĎu neurotskih procesa kontaktiranja, reakcionih formacija i
obrazaca uloga.........................................................................................................................111
5a. Id funkcije u procesu kontaktiranja – procesni model......................................................114
5b. Id funkcije u terapijskom procesu.....................................................................................114
6a. Funkcije ličnosti – strukturalni model...............................................................................116
6b. Funkcije ličnosti u terapijskom procesu............................................................................116
7. Odnosi izmeĎu rada na prekidima id funkcije i rada na prekidima funkcije ličnosti,
nivoi 1 i 2...............................................................................................................................118
8. Odnosi izmeĎu poremećaja id funkcije i poremećaja funkcije ličnosti, nivoi 3 i 4............119
9. Shizoidni procesi.................................................................................................................122
10. Depresivni procesi.............................................................................................................126
11. Opsesivno-kompulsivni procesi........................................................................................131
12. Histerijski procesi.............................................................................................................135
13. Neurotski anksiozni procesi..............................................................................................139
14. Psihopatijski procesi.........................................................................................................143
15. Narcistički procesi............................................................................................................147
16. Zavisnički procesi.............................................................................................................151
17. Poremećaji u kvalitetu granice kontakta...................................................................154,155

Figure i boksovi

Fig. 1: Odnos izmeĎu iskustva i percepcije u procesu klasifikacije.........................................21

Fig. 2: Projekcije u procesu klasifikacije..................................................................................22
Fig. 3: Tri razloga za Geštalt terapijski model dijagnoze.........................................................24
Fig. 4: Četiri stuba Geštalt terapije...........................................................................................25
Fig. 5.: Faktori koji doprinose emancipaciji pacijenta..............................................................27
Fig. 6: Neurotska ponašanja (kako je definisano u PHG 1951/1992)......................................29
Fig. 7: Koje je značenje depresije?...........................................................................................29
Fig. 8: Neurotski procesi – opšta definicija..............................................................................30
Fig. 9: Definicija granice kontakta...........................................................................................31
Fig. 10: Formalna svojstva granice kontakta............................................................................31
Fig. 11: Četiri faze procesa kontaktiranja.................................................................................34
Fig. 12: Definicija ego funkcija selfa........................................................................................35
 9

Fig. 13: Distribucija ego funkcija u procesu kontaktiranja.......................................................35

Fig. 14: Definicija kontaktnih emocija.....................................................................................36
Fig. 15: Distribucija kontaktnih emocija u procesu kontaktiranja............................................36
Fig. 16: Definicija selfa............................................................................................................37
Fig. 17: Tri tipa self funkcija....................................................................................................38
Fig. 18: Odnosi izmeĎu tri tipa self funkcija............................................................................40
Fig. 19: Sedam dijagnostičkih pitanja terapeuta.......................................................................41
Fig. 20: Sedam dimenzija dijagnostičke mape..........................................................................42
Fig. 21: Projekcija.....................................................................................................................49
Fig. 22: Retrofleksija................................................................................................................51
Fig. 23: Introjekcija...................................................................................................................53
Fig. 24: Konfluencija................................................................................................................56
Fig. 25: Egotizam......................................................................................................................56
Fig. 26: Definicija narcizma......................................................................................................57
Fig. 27: Obrasci uloga relevantni za terapiju...........................................................................64
Fig. 28: Strategija ţrtve............................................................................................................66
Fig. 29: Strategija progonitelja..................................................................................................67
Fig. 30: Strategija pomagača.....................................................................................................68
Fig. 31: Schindlerov model grupne dinamike...........................................................................69
Fig. 32: Neurotski procesi – Geštalt terapijska definicija.........................................................73
Fig. 33: Poremećaji u ego funkciji trebanja (imanja potrebe)...................................................77
Fig. 34: Poremećaji u ego funkciji htenja (imanja ţelje)..........................................................77
Fig. 35: Poremećaji u ego funkciji voljnosti.............................................................................78
Fig. 36: Teškoće da se kaţe „ne“..............................................................................................81
Fig. 37: Četiri tačke za posmatranje u tretmanu narcističkih smetnji.......................................86
Fig. 38: Dobar način učenja......................................................................................................97
Fig. 39: Korak-po-korak model terapijskog procesa................................................................98
Fig. 40: Krizni model terapijskog procesa..............................................................................100
Fig. 41: Tri svojstva selfa........................................................................................................103
Fig. 42: Kriterijumi za završavanje terapije............................................................................109
Fig. 43: Definicija zavisnosti (u komentarima na tabelu br. 6)...............................................150
 10

Ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi dozvolili da

učestvujem u njihovom Geštalt radu i naučili me
koliko smo isti i repetitivni u našim neurotskim procesima
i koliko smo jedinstveni i neuporedivi kad ih prevaziĎemo.
 11

Predgovor

Geštalt terapija i dijagnoza? Geštalt terapeuti su se dugo vremena borili protiv stavljanja
dijagnostičkih etiketa na ljude. Oni su pokušali da se snaĎu bez njih i da gledaju ljude u
njihovoj jedinstvenosti, svakog sa sopstvenim ličnim potencijalom i karakteristikama.
Naročito su ţeleli da izbegnu patologizaciju ljudi njihovim smeštanjem u fiksirane
dijagnostičke kategorije. Ali, zapravo, dijagnostikovati prosto znači pogledati malo bliţe,
dobiti uvid i kategorizovati kako bi se imao okvir koji vodi naše ponašanje kad pravimo
kontakt i terapijski intervenišemo. Dijagnoze su Geštalt formacije koje pruţaju terapeutima
orijentaciju za njihove akcije u terapijskom procesu. Mi takoĎe stalno pravimo dijagnoze u
svom svakodnevnom ţivotu, nenamerno i često bez svesnosti, kao sredstvo redukovanja
kompleksnosti i pronalaţenja orijentacije. Dijagnostikovanje je nevoljan proces geštalt
formacije u kojem se opaţljivim fenomenima pripisuje odreĎeno značenje koje vodi naše
akcije.

U ovom uvodu, Hans-Peter Dreitzel opisuje koliko Geštalt terapeuti nisu bili voljni da se
posvete razvijanju sistema dijagnoze za Geštalt terapiju i da prihvate potrebu za istim u
kliničkom radu. On predstavlja pregled postojeće literature o temi i skreće paţnju na činjenicu
da se niko još uvek nije uhvatio u koštac sa zadatkom razvoja modela dijagnoze koji je
kompatibilan sa teorijom geštalt terapije i njenom konceptualizacijom ljudskog bića. To je
ono što je on pokušao u ovoj knjizi.

On počinje od sledećeg pitanja, koji su takoĎe formulisali Carol Swanson i Philip

Lichtenberg:

››1. šta je naročito očigledno u gubitku ego funkcija;

2. da li je gubitak ego funkcije najviše vezan za funkciju ličnosti ili za id funkciju;
3. gde u kontaktiranju i povlačenju se dešava ovaj gubitak ego funkcije;
4. [koji je] značajan obrazac gubitaka ego funkcije u kontaktiranju i povlačenju;
5. [šta je/su] ponavljanje/a obrazaca tokom vremena – tipični obrasci za ovu osobu;
6. kako svaka dijagnoza vodi do terapijskih sugestija.‹‹1

Rezultati su visoko ubedljivi. Hans Peter Dreitzel predstavlja priručnik koji terapeuti mogu da
koriste za davanje strukture opservacijama i uvidima koje su prikupili koristeći
fenomenološki metod.

Bazirajući se na modelu procesa kontaktiranja kao talasa, on opisuje ono što se dešava u
svakoj fazi procesa kontaktiranja u pogledu procesa geštalt formacije, emocija, ego funkcija,
energetskog nivoa i kvaliteta granice kontakta. On potom koristi ovo kako bi stvorio
dijagnostički, terenski vodič sa sedam nivoa: reakcione formacije, nesvesne strategije
interakcije i obrasci odnosa, poremećaji u fazi pretkontakta, poremećaji u fazi postkontakta i
poremećaji u kvalitetu granice kontakta.
 12

Umesto kategorizovanja bolesti i ljudi, autor opisuje i imenuje procese, te izbegava zamku da
sklizne u formu dijagnoze koja etiketira ljude. On uvek namerno govori o shizoidnim,
depresivnim i histeričnim procesima a ne o shizoidnim, depresivnim ili histeričnim
ličnostima. On razlikuje i opisuje ukupno osam takvih procesa, objašnjava kako se razvijaju i
kojim funkcijama sluţe, i sugeriše kako Geštalt terapeuti mogu da intervenišu i rade na ovim
procesima. Pored gorepomenutih procesa, on uključuje i opsesivne, neurotske-anksiozne,
psihopatske, narcističke i zavisničke procese. Knjiga se završava objašnjenjima tih
poremećaja u kvalitetu granice kontakta koji imaju poreklo u poremećajima iz ranog
detinjstva.

Osnovni stav ove knjige je da se neurotična osoba ne ponaša uvek neurotično. Iz perspektive
Geštalt terapije, ne radi se o tome da su neki ljudi mentalno poremećeni a drugi mentalno
zdravi. ››Umesto toga, svi mi patimo od poremećenih društvenih odnosa, neki manje, većina
nas više. [...] Neuroza je način prilagoĎavanja ovim uslovima; to je kreativan pokušaj da se
upravlja problemom psihološkog preţivljavanja u situaciji koja to oteţava, i da se to učini na
način koji minimizira konflikte tako da uvek moţemo da preţivimo u društvenom smislu.‹‹
Hans Peter Dreitzel pokazuje da niko nije toliko jednostran da ima samo jedan obrazac
neurotskih smetnji i da ne postoji niko ko se uvek ponaša neurotično ili na poremećen način.
Naprotiv, svi smo mi naučili i poznati su nam brojni različiti obrasci neurotskih procesa, ali
svi obično imamo svoj preferirani stil. Neurotski procesi se stiču kroz iskustva kontaktiranja i
iznova se aktiviraju u odreĎenim socijalnim situacijama. U različitim okolnostima, isti ljudi
nisu ometeni i ponašaju se na zdrav način.

U ovoj knjizi, Hans Peter Dreitzel predstavlja modalitet dijagnoze koji je specifičan za geštalt
terapiju i baziran na njenim osnovnim načelima. On pruţa smernice za rad sa ljudima čije
ponašanje pokazuje odreĎene obrasce ometenosti koji su u umerenom stepenu konzistentni sa
onim iz priručnika. Neurotski procesi koje opisuje su u skladu sa konvencionalnim, opštim,
internacionalnim, klasifikacionim sistemima. Oni ih takoĎe obogaćuju time što opisuju
stilove ponašanja umesto da etiketiraju ljude. Hans Peter Dreitzel je stoga uspeo da razradi
model na proces-i-Geštalt terapiju-orijentisane dijagnostičke klasifikacije do nivoa koji do tad
nije postojao.

Veoma mi je drago da su i autor i izdavač sad dovoljno hrabri da naprave korak objavljivanja
ove knjige koja se prvobitno pojavila u Nemačkoj, 2004. godine, na engleskom jeziku. Iako
smo srećni da imamo veliku jezičku raznovrsnost u Evropi, ovo, naţalost, kreira i barijere u
razmeni izmeĎu Geštalt terapeuta iz različitih evropskih zemalja. Geštalt terapeuti i dalje teţe
da budu upoznatiji sa američkom (i engleskom) literaturom od one iz komšijskih evropskih
zemalja (usled jezičkih barijera), uprkos činjenici da su evropski geštalt terapeuti bili autori
nekih značajnih dela teorije i prakse geštalt terapije u daljem razvoju. Englesko izdanje ove
knjige je vaţan korak u smeru prevazilaţenja jezičkih barijera i postavlja temelje za diskurs o
Geštalt dijagnozi koji moţe nadmašiti granice zemalja u kojima se govori nemački jezik i
spovoditi se na internacionalnom nivou.
 13

Preporučujem ovu knjigu svim praktičarima Geštalt terapije. Pomoći će im da izvuku korist iz
dublje refleksije o terapijskim procesima u sopstvenoj praksi. Biće obogaćujuće iskustvo
koristiti Hans Peter Dreitzelove opise za kreiranje individualizovanih mapa za konkretne
pacijente. Ova knjiga bi trebalo da bude obavezno štivo u obuci iz Geštalt terapije.

Peter Schulthess, MSc

Predsednik EAGT
(Evropska asocijacija za Geštalt terapiju)

Napomena
1. Carol Swanson i Phillip Lichtenberg: Dijagnoza u Geštalt terapiji: skroman početak
(The Gestalt Journal/Geštalt časopis, Proleće 1998).

Uvodna reč autora

Ova knjiga je namenjena aktuelnim Geštalt terapeutima i onima koji ţele to da postanu.
MeĎutim, mogu je čitati i zainteresovani psihoterapeuti iz drugih škola kao uvod u Geštalt
terapiju jer su korišćeni termini prilagoĎeni poznatoj terminologiji kliničke psihologije, koliko
je to moguće bez napuštanja terena Geštalt terapijske teorije.

Ova knjiga je dva u jedan: kao prvo, uvod u Geštalt terapijsku dijagnozu, koji se moţe
čitati u glavnom tekstu, i drugo, kao priručnik na koji se uvek moţete osvrnuti za orijentaciju
u tekućim terapijama. Ipak, bilo bi korisno da pročitate glavni tekst pre nego što ga upotrebite
kao priručnik, kako biste dobili predstavu dijagnostičkog modela kao celine.

Ja govorim o ovom modelu u terminima „mape“ i „terenskog vodiča“, koristeći ih kao

metafore kako bih razjasnio da se ne bavim razvojem ili prirodom neuroze, već time da
pruţim bolju orijentaciju za terapijske intervencije u praksi. Sa druge strane, ova knjiga
nije ni udţbenik sa tehnikama Geštalt terapije. Naš metod je izoštravanje svesnosti. Izbor
tehnika koje će biti korišćene je prepušten kreativnosti pojedinačnog Geštalt terapeuta koji će
često dodati nešto novo onom što je već isprobano i provereno. Moja namera je da pruţim
orijentaciju Geštalt terapeutima time što ću ih opremiti kolekcijom dijagnostičkih mapa koje,
uzete zajedno, čine nešto poput terenskog vodiča za terapijsku praksu.

Ovaj terenski vodič je posvećen bazičnom teorijskom pristupu Geštalt terapije i uzima u
obzir skorašnja dešavanja i diskusije koje ne idu protiv ovog osnovnog pristupa. UbeĎen sam
da teorijske osnove koje su razvili Frederik S. Perls i Pol Gudman sadrţe uvide koji su toliko
temeljni da bi trebalo da nastavimo da ih nadograĎujemo. MeĎutim, na odreĎenim tačkama
unutar ovog okvira, doneo sam neke odluke koje nisu u skladu sa originalnim idejama Perlsa i
Gudmana, i sa kojima se neće sloţiti svi Geštalt terapeuti. Kako ne bih preopteretio tekst
opširnim diskusijama o suptilnim teorijskim pitanjima, ja nisam eksplicitno izloţio na kojim
tačkama se moja elaboracija Geštalt terapije razlikuje od njihovog teksta. Kriterijum koji sam
pratio je uvek bio da li se ili ne teorijska pretpostavka ili diferencijacija jasno pokazala kao
 14

korisna u davanju orijentacije u sopstvenoj praksi Geštalt terapije i u praksi mojih studenata.
U teoriji psihoterapije, ne treba samo ono što je opaţljivo da bude strukturisano na
najverodostojniji način, već i ono što je izvodljivo. To je zato što je psihoterapija umetnost,
iako je – kao što mora da bude – podrţana naučnim istraţivanjem.

Teorijska razmatranja i odluke i sve refrence na literaturu su dodate na glavni tekst na takav
način da čitalac moţe da ih preskoči a da to ne učini tekst manje razumljivim.

Ja nazivam ovu knjigu terenskim vodičem jer sadrţi veliki broj figura i tabela sa tekstom kao
tekućim objašnjenjem. Figure unutar teksta sluţe da ilustruju koncepte i da stimulišu sećanja
čitalaca koji su skloni da pamte u slikama, što izgleda vaţi za mnoge Geštalt terapeute.
MeĎutim, one sadrţe i neke vaţne definicije i druga sredstva orijentacije. Ove figure i tabele u
dodatku mogu brzo da se pronaĎu preko brojeva stranice u Sadrţaju. Tabele su one koje čine
stvarni atlas. Njihova glavna svrha je da predstave kompleksne odnose izmeĎu funkcija na
dijagramski način. Namenjene su da budu instrumenti i mogu se otkriti pored glavnog teksta
na koji se odnose. Zahvalan sam Brigitte Stelzer za dizajniranje rasporeda figura i tabela.
Ipak, odgovornost za njihov sadrţaj i formulacije je isključivo moja.

Model Geštalt terapijske dijagnoze, koji bih ovde ţeleo da predstavim širem spektru čitalaca,
razvijao se godinama i dugo sam ga isprobavao i potvrĎivao u sopstvenoj teorijskoj praksi i
obuci Geštalt terapeuta.

Primeri terapijskih slučajeva u ovoj knjizi (predstavljeni u sivim boksovima) su ili izvučeni iz
mojih terapija i trening grupa ili su mi o njima izveštavale kolege koje sam supervizirao. Ja
navodim ove primere kako ih se sećam dok pišem, te oni ne moraju uvek biti u potpunosti u
skladu sa činjenicama. U interesu anonimnosti, takoĎe sam izmenio neke detalje koji su
irelevantni za svrhu. Ipak, izvinjam se svim onima koji su obuhvaćeni što nije traţena njihova
dozvola. Često više nisam znao na koga se jedna ili druga priča odnose.

Tokom pet godina od njenog objavljivanja, ova mala knjiga je bila dobro primljena od strane
Geštalt zajednice u Nemačkoj. Nadam se da će ovaj prevod na engleski jezik pomoći mnogo
većem broju Geštalt terapeuta da pronaĎu svoj put kroz dţunglu neuroze i da naĎu odgovore
na pitanje kako treba da nastave terapiju. Geštalt terapija se sad uči i praktikuje ne samo širom
Evrope, od Engleske do Rusije i od Skandinavije do Grčke i Španije, već i u Japanu,
Australiji i Juţnoj Americi, a da ne govorim o Kanadi i Sjedinjenim Drţavama. Prevod ove
knjige na engleski jezik je podrţan grantom Deutsche Vereinigung für Gestalttherapie, DVG
(Nemačka asocijacija za Geštalt terapiju) kao doprinos svetskoj Geštalt zajednici. Duboko
sam zahvalan za ovu podršku moje profesionalne asocijacije kao i mog uzdavača Andreas
Kohlhagea iz Edition Humanistische Psychologie (EHP). TakoĎe bih ţeleo da se zahvalim
Deirdre Winter za njen predan rad na prevoĎenju ove knjige na engleski kao i Dan Bloomu,
M’Lou Caringu i Mae Tangu za dodatnu pomoć oko prevoda. Njim sam duţan za sve njihove
korisne komentare i kritike koje su dali kao prvi čitaoci engleske verzije mog teksta.

Hans Peter Dreitzel,

 15

Grac, Austrija 2009

Nema drugog sredstva osim čvrste dijagnoze sebe i drugih,
pokušaj, kroz svesnost, ako ne da se izbegne propast,
onda barem da se je liši uţasne nasilnosti,one koja je deo slepila.
(T.W. Adorno (2006) Minima Moralia; Refleksije iz oštećenog ţivota, prevod E.F.N. Jephcott,
London: Verslo)

I. Uvod – neki komentari o odnosu izmeĎu

geštalt terapije i dijagnoze

Većina Geštalt terapeuta je još uvek ambivalentna po pitanju dijagnoze. Neki kategorički
odbijaju sve oblike dijagnoze smatrajući je nekonzistentnom sa Geštalt terapijom. Oni tvrde
da se tako koriste diskriminišuće etikete, ljudi stavljaju u fioke i ograničava naša percepcija
lične, ţivotne stvarnosti osobe. To, naravno, jeste opasnost.

Na drugom polu su Geštalt terapeuti koji leţerno govore o „karakternoj neurozi“,

„poremećajima ličnosti“ i „graničnim poremećajima“ kao da su ovi tremini koje su pozajmili
iz psihoanalize kompatibilni sa geštalt terapijskim razumevanjem poremećaja na granici
kontakta u polju organizam/okruţenje. Geštalt terapeuti koji su dosta čitali često koriste
veliku zalihu etioloških i simptomatskih uvida koje nude psihoanaliza i dubinska psihologija.

Ipak, većina Geštalt terapeuta, koje sam sreo tokom dvadeset godina koliko sam radio
superviziju i trening, je u potrazi za nekom vrstom orijentacije u lavirintu modaliteta patnje i
neurotskih geštalt formacija sa kojima se suočavaju u svojoj praksi. Istovremeno su zbunjeni
kontradiktornostima izmeĎu terapijske prakse koja je orijentisana na proces kojoj su učeni i
dijagnoze koja je usmerena na osobu o kojoj su čitali u knjigama o psihodinamskoj terapiji. U
ovoj konfuziji, koju često ne priznaju ni sami sebi, osećaju se ostavljeni na cedilu od strane
starije generacije Geštalt terapeuta koji sad odreĎuju stil treninga i dominiraju teorijskim
diskusijama. Oni prosto ţele da znaju više o tome koje intervencije, koji Geštalt eksperimenti
i koje forme dijaloga najuspešnije vode ka napretku kod odreĎene vrste poremećaja. Ovoj
većini Geštalt terapeuta je namenjen ovaj pokušaj pruţanja orijentacije.

Problem dijagnoze u literaturi iz Geštalt terapije

U nemačkom priručniku iz geštalt terapije (R. Fuhr, M. Sreckovic i M. Gremmler-Fuhr

(1999), Handbuch der Gestalttherapie (Priručnik iz Geštalt terapije), Göttingen: Hogrefe)
takoĎe pronalazimo samo izolovane, nepovezane dijagnostičke pristupe. Na osnovu Geštalt
terapijske konceptualizacije ljudskog bića, antropologije u teoriji Geštalt terapije, autori su
razvili okvir za pričanje o dijagnozi u smislenim terminima. Sledeća dva članka u ovom
priručniku predstavljaju kontradiktorne pristupe bez meĎusobnog osvrtanja. Prvi, koji je
 16

napisao Bertram Müller, pokušava da poveţe dijagnozu u Geštalt terapiji sa modelom procesa
kontakta i stoga sa prvobitnim konceptom Geštalt terapije. Drugi, čije je autor Frank
Staemmler, predstavlja isti pristup koji postoji u nekim njegovim ranijim delima. U jednom
rezimeu rada Frica Perlsa (J. Von Bialy/ H. Volk-von Bialy (1998) Siebenmal perls auf einen
Streich – Die klassische Gestalttherapie im Überblick (Perls sedam puta u jednom potezu –
Pregled klasične Geštalt terapije), Paderborn: Junfermann), što je odlično iz didaktičke
perspektive, reč „dijagnoza“ nije uopšte spomenuta. Ovo je tipičan primer. Geštalt terapeuti
nikad nisu obraćali mnogo paţnje na dijagnozu. Tek nedavno je nekoliko autora skrenulo
paţnju na činjenicu da je ovo problem. Jedna primer je Gary Yontef koji je uloţio napor da
integriše psihoanalitičke uvide iz teorije objektnih odnosa i psihoterapije kod ljudi sa teškim
poremećajima ličnosti.
Članci Garija Jontefa su uglavnom objavljeni tokom 1980-ih (vidi Yontef, 1993, Awarness,
Dialogue and Process, New York/Svesnost, djalog i proces – eseji o Geštalt terapiji, Njujork:
Gestalt Journal Press). Početkom devedesetih, objavljena je knjiga koja do danas ostaje
jedina knjiga u kojoj je diskutovano o problemu dijagnoze u Geštalt terapiji (Frank-M.
Staemmler (1993) Therapeutische Beziehung und Diagnose-gestalttherapeutische Antworten
(Terapijski odnos i dijagnoza – perspektiva Geštalt terapije), Munich: Piper). Iako Staemmler
koristi reč dijagnoza, on je razvodnjava dok ne postaje gotovo neprepoznatljiva. On je koristi
kad govori o zajedničkom, dijaloškom razvoju centralnog pitanja terapije. Nema sumnje da je
ovo značajan zadatak. MeĎutim, to ne omogućava terapeutima da opaţaju prekide kontakta
kod pacijenata na takav način da su dovoljno informisani za ono što rade. Ono što Staemmler
predstavlja ne moţe biti – i očigledno nije ni namenjeno da bude – opisano kao prava
dijagnoza.
Rolf Heinzman (2003, 2004; Diagnostik I und Diagnostik (Dijagnostika I i Dijagnostika)
u: Gestaltzeitung 16 i; 17) predstavlja ključnu diskusiju Staemmlerove knjige. Razumljivo, on
ima proteškoće u primeni Staemmleroovog „dijagnostičkog“ pristupa na svoj rad sa ozbiljnije
poremećenim pacijentima. Ipak, kao i toliko drugih autora, on pribegava kategorijama
tradicionalne kliničke dijagnoze, sa svim njihovim opasnostima i manjkavostima. Nije
neophodno odustati od kriterijuma za koji Staemmler veruje da Geštalt terapijska dijagnoza
mora da ispuni kako bi se razvio pristup dijagnozi koji je orijentisan ka modelu procesa
kontaktiranja (uporedi sa Poglavlje II.5, ispod).
MeĎutim, većina autora koji su se bavili pitanjem dijagnoze u Geštalt terapiji se vraća na
korišćenje dijagnoze ličnosti. Ovo naročito vaţi za Stefan Blankertz (2004,
Gestalttherapeutische Diagnostik in Beratung, Therapie und Coaching. Mit dem neuen
Gestalttypen-Indikator (GTI) (Geštalt terapijska dijagnoza u savetovanju, terapiji i koučingu.
Sa novim Geštalt tip indikatorom (GTI); u: Gestaltkritik 13.2004, No. 1), čiji teorijski pristup
vodi direktno do modela dijagnoze ličnosti (!).
Tendencija većine autora da se vraćaju na dijagnozu ličnosti je sa posebnom jasnoćom
otkrivena u pregledu radova o dijagnozi u Geštalt terapiji čiji su autori Nancy Amendt-Lyon i
Renate Hutterer-Kirsch (1999; Diagnostik in der Gestalttherapie (Dijagnoza u Geštalt
terapiji), u: R. Hutterer-Kirsch et al. (eds.) (1999) Neue Entwicklungen in der Integrativen
Gestalttherapie (Nova dešavanja u Integrativnoj Geštalt terapiji), Beč: Facultas Wiener
Universitätsverlag. Ovaj članak predstavlja izvrstan opis teorijskog okvira koji pruţa osnovu
za bilo koju konceptualizaciju dijagnoze u Geštalt terapiji, tj. procesni pristup, ali onda
 17

nastavlja da rezimira brojne strukturalne pristupe bez dodavanja značajnih komentara ili
osvrta na njihove originalne argumente. Čitalac ostaje sa utiskom da su ova dva autora prosto
spojila ove dve kontradiktorne perspektive jednu sa drugom.
Prema tome, sveukupna objavljena literatura o dijagnozi u Geštalt terapiji, do danas, jedva
i da se pozabavila tim pitanjem. Izgleda kao da Perlsov anti-intelektualizam kasnijeg perioda,
kombinovan sa osudom svakog „razmišljanja o“, još uvek sprečava mnoge Geštalt terapeute
da razumeju koliko su dijagnostički koncepti značajni, čak i za Geštalt terapiju. Ovo mišljenje
je podelila Kathleen Höll u svom sveobuhvatnom članku o dijagnostici u Geštalt terapiji
(2004, Diagnostik in der Gestalttherapie (Dijagnoza u Geštalt terapiji); u: Gestalttherapie
18, Vol. 1, 49ff). Nakon što je izrazila svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem kliničke
dijagnoze u Geštalt terapiji, autorka skreće paţnju na činjenicu da se promena paradigme
desila u nekoliko akademskih disciplina koje su prethodno sledile sopstvene odvojene puteve,
naročito u medicini i psihoterapiji. Ona sugeriše da je, kao rezultat, sad moguće kreirati
sveobuhvatnu opštu teoriju zdravlja i bolesti, na koju su već pozivali i predviĎali je Perls,
Gudman i Levin. Ona uglavnom bazira svoja razmatranja na novom tomu T. Uexküll i T.
Wesiack (1998, Theorie der Humanmedizin (Teorija humane medicine) Munich:
Urban&Schwarzenberg), iz kojeg citira progresivnu definiciju zdravlja: „Zdravlje je stoga
neometana konstrukcija subjektivnog okruţenja. Ovo okruţenje mora da obuhvata i korisne i
štetne aspekte koji su kompatibilni sa kreativnim potencijalom organizma. Bolest se dešava
kad je suptilna ravnoteţa izmeĎu subjektivne kreativnosti i objektivnog snabdevanja
poremećena, kad se [...] okruţenje ponaša prema organizmu kao cipela koja ne odgovara.“
(idem, p. 62). Iz moj ugla, ovaj citat bi lako mogao da bude uzet od Perlsa i Gudmana. Ova
definicija uključuje ono što je u Geštalt terapiji poznato kao polje organizam/okruţenje i ističe
da je društvo zapravo ono koje je neurotično – cipela koja ne odgovara. Komentar Kathlen
Höll na ovaj citat je, „Ako uzmemo ovaj model, imamo šansu da sačuvamo progresivne
koncepte Geštalt terapije i integrišemo ih u novu, sveobuhvatnu teoriju poremećaja ljudske
funkcije.“ (idem, p. 62).
Ovo je, zapravo, upravo onaj smer u kojem moramo da unapredimo naše objašnjenje
teorije Geštalt terapije i nastavljamo da ga razvijamo. Štaviše, Höll je prilično u pravu kad
kaţe da treba da poveţemo skorašnja istraţivanja odojčeta, sistemsku terapiju, informacionu
teoriju i, ja bih dodao, naročito istraţivanja mozga, sa uvidima Geštalt terapije, ako ţelimo da
ima budućnost. MeĎutim, ovo nije mali zadatak i po svoj prilici zahteva dosta vremena. Zvuči
kao da Höll ima na umu razvoj sveobuhvatne teorije ljudskih poremećaja i ja sam skeptičan u
vezi takvih nadanja. Podsećaju me na besmrtne nade fizičara da će doći do „jedinstvene
teorije polja“ koja će konačno objasniti prirodu kao celinu. TakoĎe je moguće da će istorijska
priroda ljudskih bića uvek biti izvan takve teorije. U svakom slučaju, ni Höll nema ništa da
doprinese u pogledu toga šta bi pomoglo Geštalt terapeutima sa problemom dijagnoze u
stvarnoj terapijskoj situaciji.
Stoga, mi moramo da počnemo tako što ćemo se ponovo vratiti na prvobitnu graĎu
mišljenja na kojoj je zasnovana geštalt terapija i videti kako je kompatibilna sa
dijagnostičkom perspektivom u kliničkom radu. Kao početnu tačku za ovaj terenski vodič,
otkrio sam da je jedan doprinos naročito dragocen, a koji su Emendt-Lyon i Hutterer-Krisch
izostavili iz svog inače izvrsnog rezime geštalt literature o kliničkoj dijagnozi, iako je bliska
njihovim idejama: mislim na članak autora Carol Swanson i Philip Lichtenberg: Dijagnoza u
 18

Geštalt terapiji: skroman početak (The Gestalt Journal, proleće 1998). U ovom eseju autori
tvrde da dijagnoza u Geštalt terapiji treba da bude voĎena sledećim smernicama:

„1. Šta je naročito očigledno u gubitku ego funkcija;

2. Da li je gubitak ego funkcije najviše vezan za funkciju ličnosti ili za id funkciju;
3. Gde u kontaktiranju i povlačenju se odvija ovaj gubitak ego funkcije;
4. Značajan obrazac gubitaka ego funkcije u kontaktiranju i povlačenju;
5. Ponavljanje obrazaca tokom vremena – tipični obrasci za tu osobu;
6. Kako svaka dijagnoza vodi do terapijske sugestije.“ (op. cit p. 6/7)

Ovo su upravo one smernice na kojima je zasnovan i model dijagnoze koji je predstavljen u
ovom terenskom vodiču. Naţalost, Swanson i Lichtenberf su previše oprezni da bi otišli dalje:
„Svesni smo da tretman treba da bude orijentisan na ovde i sad sledećeg susreta, i ne
predlaţemo da terapeut doĎe na sledeću seansu sa planom. Ali razmišljanje u treminima
mogućnosti tretmana osnaţuje terapeutovo zamišljanje onog što se moţe uraditi na terapiji, i
ponekad je korisno kad klijent ponavlja obrazac gubitaka ego funkcije.“ (op.cot.p.9). Geštalt
terapeuti zaista ponekad deluju fobično prema posedovanju unapred smišljenih ideja o tome
kako će pacijent prekinuti kontakt i koja terapijska procedura će biti najbolja. Ipak, kao što ću
diskutovati kasnije, nije samo normalno već je i podrţavajuće za našu svesnost da primenimo
neko znanje i iskustvo na terapijski susret sa onima koji traţe našu pomoć. Kao u Kantovom
poznatom zapaţanju, dok je misao bez svesnosti (Anschauung) prazna, svesnost bez misli
ostaje slepa.
Ipak, iako Swanson i Lichtenberg nisu ispratili svoje ideje razvojem specifičnog
dijagnostičkog modela Geštalt terapije, njihove smernice za to su veoma korisne, a značajan
razlog za to jeste i ukorenjenost u originalnoj perspektivi koju su naši „osnivači“ Frederik
Perls i Pol Gudman opisali u prvom sveobuhvatnom iskazu o njihovoj novoj terapiji.

Pod tim mislim na knjigu Frederika Perlsa, Ralfa Heferlajna i Pola Gudmana (Frederick Perls,
Ralph Hefferline i Paul Goodman) pod naslovom Geštalt terapija.UzbuĎenje i rast u ljudskoj
ličnosti, koja je objavljena 1951. (New edition. New York, London: Souvenir Press; 1992).
Autori su u ovoj knjizi opisali teorijske temelje Geštalt terapije koji su je izdvojili kao
posebnu školu psihoterapije. U daljem tekstu će ova knjiga biti citirana kao „PHG“. U njoj su
autori (tj. Perls i Gudman, pošto je Heferlajn doprineo samo praktičnim veţbama) predstavili
dva različita modela čija je namena bila da razjasne mentalni proces na granici kontakta
izmeĎu organizma i okruţenja. To su 1. procesni model faza i prekida kontakta koji sam dalje
razvio u mojoj knjizi Reflexive Sinnlichkeit (Reflexive Sinnlichkeit – Emotionales
Gewahrsein: Die Mensch-Umwelt-Beziehung aus gestalttherapeutischer Sicht (Emocionalna
svesnost. Odnos izmeĎu ljudskih bića i njihovog okruţenja iz ugla Geštalt terapije), Bergisch-
Gladbach: Edition Humanistische Psychologie, EHP, 2007, 3rd ed.) i 2. Morfološki model
selfa i njegove funkcije razvijene iz Frojdove konceptualizacije psihičkih agenata. U PHG,
ova dva modela su predstavljena „rame uz rame“ i ostaju relativno nepovezani jedan sa
drugim. U onom što sledi, ja kombinujem dva modela u jedan model procesne dijagnoze u
kojem su različiti nivoi dijagnoze povezani i omogućavaju multidimenzionalnu perspektivu.
 19

Ipak, red je da se daju neka upozorenja. Kao i sve psihoterapije, Geštalt terapija je „jezička
igra“, kako je definisao Wittgenstein, koja koristi odreĎene reči i termine da opiše svet. Ove
reči i termini vrše izbor i stavljaju naglaske, tj. oni konstruišu stvarnost na svoj način. Tamo
gde se termini koji se koriste u Geštalt terapiji podudaraju sa terminima koji se koriste u
tradicionalnoj kliničkoj psihologiji, oni su namerno izabrani da se odnose na sadrţaje koje
opisuje i klinička psihologija, ali su ovde uvek da bi bili shvaćeni u kontekstu procesne
analize. Vrednost i validnost ove jezičke igre se meri isključivo na osnovu njenog
potencijala da pruţi orijentaciju za terapijske intervencije. Niti se tvrdi da imaju bilo
kakvu vrednost za razumevanje ljudskog stanja kao takvog, niti su prikladni za direktnu
upotrebu u terapijskom dijalogu sa pacijentima, tj. bez kreativnog prevoda od strane
terapeuta.

Skice i dijagrami u ovoj knjizi nisu namenjeni redukovanju raznovrsnosti ljudskog iskustva na
nekoliko koncepata i stoga ni na opšte primenjiv antropološki model. Postoje ţivotna iskustva
i putevi koji nisu obuhvaćeni ovim modelom. To uključuje, na primer, iskustvo meditacije
(koje bi moglo da bude dodato) ili asketski put (koji nije kompatibilan sa Geštalt shvatanjem
ljudske kreativnosti kao ukorenjene na našoj strastvenoj potrazi za zadovoljenjem potrebe na
svim nivoima našeg postojanja), iskustvo mučenja (koje moţe biti dodato) ili ţivot ratnika
(što bi bilo strano za Geštalt terapijski koncept kreativnog prilagoĎavanja).

Ovaj pokušaj da se pruţi orijentacija je takoĎe ograničen u pogledu subjekta i tipa

poremećaja. Za početak, ovaj priručnik ima nameru da bude primenjiv samo na
pojedinačne subjekte a ne na kolektivne subjekte nekog poremećaja. Pitanje da li i u
kojoj meri je ova mapa korisna i za rad sa parovima, porodicama, grupama i organizacijama,
ostaje otvoreno. Kao drugo, poremećaji sa neurološkom osnovom i psihotički poremećaji
u uţem smislu nisu obuhvaćeni. Mape koje su neophodne za ove dve oblasti bi morale da
uzmu u obzir najnovija dešavanja u istraţivanjima mozga, što ja ovde nisam pokušao. Ipak,
ovo ne govori ništa o vrednosti procedura Geštalt terapije u tretmanu psihoza. Za Geštalt
terapiju ne postoji jasna linija razdvajanja izmeĎu neurotičnog i psihotičnog doţivljavanja,
prelazi nisu oštro definisani.
 20

II. Nacrt Geštalt terapijskog modela dijagnoze

Preliminarna zapaţanja o terminologiji

U onom što sledi, „on“ i „ona“ će biti korišćeno nasumično kako bi se izbegla diskriminacija
po polu. Termin „terapeut“ gotovo uvek označava psihoterapeuta koji radi Geštalt terapiju, s
obzirom da su praktičari Geštalt terapije oni koji će najlakše moći da pronaĎu smisao u ovom
vodiču do dijagnoze.

TakoĎe sam odlučio da govorim o pacijentima, a ne o klijentima. Nijedan od ovih termina

nije naročito prikladan kad se govori o ljudima sa kojima mi radimo u Geštalt terapiji. Ipak,
uprkos činjenici da je za mnoge ljude reč „pacijent“ naţalost u vezi sa medicinskom sferom,
ja sam namerno izabrao da koristim „pacijent“ a ne „klijent“ jer se „pacijent“ koristi da bi se
označio neko ko pati i ljudi koji nam se obraćaju za egzistencijalnu pomoć dolaze kao oni koji
pate, a ne kao kupci odreĎenih usluga.

TakoĎe, povremeno govorim o „poremećenim“ i „teško poremećenim“ osobama. Čak ni

procesni model dijagnoze ne moţe da izbegne činjenicu da postoje ljudi koji su teško
mentalno poremećeni i ponekad je neophodno biti eksplicitan po pitanju stepena
poremećenosti. Procesna dijagnoza pruţa orijentaciju za rad Geštalt terapije, koji je uvek rad
na procesu kontaktiranja. Nije namenjena da nam olakša nalaţenje orijentacije meĎu ljudima
van terapije. Ipak, ja i dalje smatram da je vaţno da Geštalt terapeuti imaju dovoljno
discipline da se uzdrţe od korišćenja kliničkih termina, osim „poremećen“ i „teško
poremećen“, koji mogu biti zloupotrebljeni za etiketiranje ljudi. Priznajem da je teško uvek
govoriti o „depresivnim procesima“, „narcističnom iskustvu“, itd.

1. Dijagnostikovanje je proces klasifikacije

Problemi koji se tiču dijagnostikovanja nisu poznati samo lekarima i psihoterapeutima. Svi mi
neprestano dijagnostikujemo druge ljude formirajući mišljenja o njima i klasifikujući ih u
tipove. Kad god treba da se sretnemo sa ljudima koje ne poznajemo, mi formiramo unapred
smišljene ideje – predrasude – o njima. Na osnovu njihovog izgleda, odeće, stava i izraza lica,
mi zaključujemo o tome kakve su osobe, da li su prijateljski ili neprijateljski nastrojene,
ljubazne ili neprijatne, privlačne ili preteće, uzbudljive ili dosadne, korisne ili nezanimljive za
nas. Naše najopštije klasifikacije se odnose na starost i pol, to je i prvo što opazimo u vezi
osobe i poslednje što zaboravimo o njoj. Za kratak kontakt u jasnim situacijama, ovo je
dovoljno. MeĎutim, čim smo razvili posebno interesovanje za osobu, npr. kao pruţalac usluga
ili mušterija, kao podreĎeni ili nadreĎeni, kao kolega, član tima, osoba za kontakt, učitelj ili
student, partner ili prijatelj, ono što smo opazili u trenutku postaje organizovano u figuru
ispred graunda irelevantnih podataka i povezuje se sa našim prethodnim iskustvima kako bi
formiralo relevantan geštalt.
 21

A ipak, mi nikad – čan ni sa celoţivotnim partnerima – nemamo kompletan uvid, naša

„dijagnoza“ uvek ostaje privremena. Čak ni sebe nikad ne znamo u potpunosti, a kamoli
druge ljude, delimično zato što se ljudska bića stalno menjaju kao rezultat procesa učenja i
ţivljenja, a delom jer postoje nedokučive dubine koje se nalaze u transpersonalnoj srţi svake
osobe. Bukvalno, dijagnoza znači nešto poput uvida, kao u distinkcija ili
razlučivanje/discernment (na grčkom: dia = kroz i gnosis = prizor/uvid). Mi nikad ne
razumemo druge ljude u celosti, a ipak nam treba orijentacija kako bismo imali interakciju sa
njima. Stoga, mi konstruišemo svoje shvatanje na osnovu iskustva i percepcije i potvrĎujemo
ga putem komunikacije. Ovako dijagnoza funkcioniše u svakodnevnom ţivotu i u terapijskoj
praksi.

Uvid

Ko-
konstrukcija

percepcija

Drugi
Komunikacija
(pacijent/
kolega)

iskustvo

iskustvo
Individualna
terapeut konstrukcija

percepcija

Fig. 1: Odnos izmeĎu iskustva i percepcije u procesu klasifikacije

MeĎutim, mi stalno moramo da drţimo ove konstrukcije u fluktuaciji, tako što ćemo uvek
drţati njihova tri izvora – iskustvo, percepciju i komunikaciju – otvorenim za nove i bolje
diferencirane informacije. Onog trenutka kad se zaustavimo u klasifikaciji (dijagnozi) i
verujemo da smo postigli savršen uvid, mi se zatvaramo za nove percepcije i dublja iskustva, i
 22

naša klasifikacija je redukovana na puka predubeĎenja. Samo u tom slučaju mi etiketiramo

nekog i ostajemo zatvoreni za mogućnost dalje diferencijacije, kao i za reviziju našeg
razumevanja. Ova tendencija da postanemo fiksirani na prethodne koncepcije o drugima koje
smo izgradili jeste stalna opasnost. Mi volimo da se udobno smestimo u prividnu sigurnost
naših mišljenja i shvatanja i, kao i u drugim oblastima ţivota, uplašeni smo od promene,
nepredvidivog i novine. Ponekad je to prosto udovoljavanje sebi, neka vrsta perceptivne
lenjosti, a ponekad smo uplašeni od novih uvida koji se mogu pokazati neprijatnim ili imati
dezorijentišući efekat koji se odnosi na previše znanja koje (još uvek) nije ujedinjeno u
Geštalt koji pruţa orijentaciju za akciju. Projekcije su gotovo uvek uključene.

laţna laţna
slika o slika o
drugom sebi

iskustvo

komunikacija
drugi spor/
(pacijent/ rasprava
kolega)

percepcija

individualna
konstrukcija
= projekcija

iskustvo
kontratransfer

percepcija

terapeut

Fig. 2: Projekcije u procesu klasifikacije

 23

2. Terapeut kao dijagnostički instrument

Najvaţniji dijagnostički instrument u psihoterapiji je sama terapeutkinja ili ono što ona
doţivljava kao svoje interesovanje u pacijentovom potencijalu za rast i svom kapacitetu za
empatiju na granici kontakta gde se ona i pacijent susreću. Terapeutkinjina fizička i
emocionalna osetljivost u ovde i sad, udruţena sa njenim ţivotnim iskustvom, uključujući i
njeno iskustvo sa pacijentima, formira osnovu za njeno učestvovanje u svakom posebnom
terapijskom ja-ti odnosu. Iz ovog odnosa, kod pacijenta se razvija nešto poput terapije,
odnosno isceljujuća svesnost.

Zbog toga je vaţno da psihoterapeuti imaju toliko lične terapije u svom treningu i zato
njihovom treningu nema kraja. Mi treba da očistimo ogledalo koje mi, kao terapeuti,
predstavljamo našim pacijentima. Naše fizičke reakcije, osećanja i misli će imati
dijagnostičku vrednost samo ako postanemo svesni svog kontratransfera, tj. projekcija
sopstvenih iskustava deprivacije i čeţnje na naše pacijente. U tom slučaju, misli koje nam
dolaze u empatički otvorenu prazninu, zaista imaju veze sa našim pacijentima. Ova mora i
moţe da bude naučeno u terapiji, treningu i kontinuiranom treningu i superviziji.

3. Zašto je Geštalt terapiji potrebna dijagnoza

Negde u PHG postoji fraza „Saosećanje je terapeutov eros“ (uporedite ovo sa predivnom
rečenicom „Saosećanje je neţno prepoznavanje nedostatka kao potencijalno savršenog, i
kontinuitet je ispunjavanje potencijalnosti objekta.“ (PHG, 418, tn).

Ovo jeste istina, ali samo po sebi nije dovoljno. Saosećanje, neţna otvorenost i empatija su
neophodni ali nisu dovoljni preduslovi za dobru terapiju. Oni moraju da budu dopunjeni
sredstvima intervencije i eksperimentima samosvesnosti zajedno sa dijagnostičkom
orijentacijom koja nam govori u kom pravcu i kojom brzinom ćemo ostvariti najbolji
terapijski napredak. Suprotno tome, potrebna nam je i ideja o tome koje terapijske akcije neće
biti korisne ili čak mogu biti štetne u datom trenutku procesa pacijent/terapeut kontaktiranja
ili grupnog kontaktiranja. Stoga postoje tri dobra razloga zašto nam je potrebna dijagnoza
u Geštalt terapiji:
 24

1. Prvi razlog zašto su nam potrebni dijagnostički koncepti jeste da bismo mogli
da komuniciramo sa kolegama i učimo iz iskustva onog drugog, što zahteva
zajednički jezik. Dok se nešto novo razvija u svakoj terapijskoj dijadi vodeći do
razlika u konstruisanim uvidima, svaka terapijska dijada takoĎe razvija i svoje
slepe mrlje. Ova ograničenja moţe da prepozna samo treća osoba i zato nam je
potrebna supervizija. I na kraju, mnogi terapeuti koje obučavamo ili
superviziramo rade u institucijama ili timovima sa kolegama koje praktikuju
druge terapijske modalitete i pod stalnim su pritiskom da budu eksplicitni u
pogledu toga koju mapu koriste.

Drugi razlog zašto nam je potrebno razumevanje dijagnoze je da bismo utvrdili

2.
modalitete tretmana kao što je seting (bolnički ili vanbolnički pacijent,
odvikavanje od supstanci, individualni ili grupni); tip intervencije (terapija ili
grupa samopodrške) i karakteristike terapeuta jer inicijalno, kad upoznajemo
klijenta, treba da ustanovimo da li je postavka koju moţemo da ponudimo
dobra za njega ili nju i da li bi neka druga bila bolja. Da li je za ovu osobu bolja
individualna ili grupna terapija? Da li terapeut treba da bude muškog ili
ţenskog pola? Da li je moguća vanbolnička terapija ili pacijenta treba
hospitalizovati? Zar ne bi grupa samopodrške sa drugim ljudima koji imaju
sličan problem bila bolja – i jeftinija? Da li pacijent najpre treba da proĎe kroz
proces fizičkog odvikavanja – i tako dalje?

Kao treće, potrebna nam je dijagnostička orijentacija kako bismo procenili koje
3. metode će najverovatnije dovesti do uspešnog terapijskog ishoda i, iznad,
svega, kako bismo znali šta nije od pomoći ili je čak štetno. Na primer, koliko
strukturiranja i koliko prostora je klijentu potrebno? Kad je klijentu potrebno
voĎstvo a kad mu je potrebno da bude ohrabren da sam doĎe do saznanja? Kad
i sa kim treba frustrirati neurotske igre i kad i sa kim je, suprotno tome,
potrebna neţna podrška?

Fig. 3. Tri razloga za model dijagnoze u Geštalt terapiji

 25

4. Četiri osnovna principa Geštalt terapije

Kako bi bio koristan za Geštalt terapiju, dijagnostički model mora da bude kompatibilan sa
osnovnim pretpostavkama teorije geštalt terapije i u skladu sa nalazima istraţivanja koja su
obavljena tokom decenija nakon objavljivanja PHG. Ovo naročito vaţi za oblasti istraţivanja
odojčeta, sistemske terapije i istraţivanja mozga. Dok čekamo na ovu integrisanu teoriju
dijagnoze i neki od nas radimo na tome, Geštalt terapija se odvija. Stoga verujem da je
korisno započeti opisivanjem doprinosa same Geštalt terapije dijagnozi i to predstaviti na
takav način da moţe da se koristi u terapijskoj praksi. Ovo, ni manje ni više od toga, jeste moj
cilj u ovom terenskom vodiču za Geštalt terapeute.

Kao prvo, da osveţimo pamćenje, ţelim da podsetim na četiri stuba na kojima počiva Geštalt
terapija, a koji čine njenu srţ i razlikuju je od drugih škola terapije.

Fokusiranje na neposrednu interakciju izmeĎu terapeuta i pacijenta u ja-ti

odnosu, odnosno, u odnosu u kojem se pacijent ne posmatra samo kao neko
ko „ispoljava simptome“ i u koji terapeut/kinja unosi sebe sa selektivnom
1. autentičnošću. Drugim rečima, Geštalt terapija ne vidi pacijenta samo kao
nekog ko „ispoljava simptome“.

Fokusiranje na pacijentovo sopstveno iskustvo putem veţbi voĎene svesnosti

koje se vrednuju i procenjuju u dijalogu izmeĎu pacijenta i terapeuta.

2.

Fokusiranje na ovde-i-sad iskustvo, ne kao ţivotni stil već kao terapijski

metod.

3.

Fokusiranje na svesnost kao isceljujući faktor. Dugo iščekivana promena ili

unutrašnji rast koji pacijent ostvaruje nije rezultat ciljanih napora već je
ţeljeni, sekundarni efekat svesnosti (ovo je poznato kao paradoksalna teorija
4.
promene).

Fig. 4: Četiri stuba Geštalt terapije

 26

U suštini, duh Geštalt terapije definisan u ova četiri osnovna elementa pretpostavlja da su
pacijenti koji doĎu na terapiju vodili ţivote koji su bogati iskustvima i imaju izvanredan
potencijal za razvoj. TakoĎe pretpostavlja da su pacijenti partneri u dijalogu koji su odgovorni
za sebe, naročito kad traţe pomoć. Za Geštalt terapiju to je terapijski neophodno i nije samo
stvar naše zajedničke ljudskosti ili izraz našeg poštovanje prema nedokučivoj prirodi
subjektivnosti drugog. U poslednjoj analizi, mi kao terapeuti moţemo samo da ponudimo
pomoć u samopomoći, i u najboljem slučaju, predstavljamo katalizatore procesa rasta koji se
razvijaju u skladu sa sopstvenim zakonima, izvan naše kontrole.

Prema tome, Geštalt terapijski model dijagnoze poštuje i podrţava jedinstvenost svakog
pacijenta, ne patalogizira i uzima u obzir specifična svojstva svake terapeut-pacijent dijade.
Razlog zašto uopšte moţemo da klasifikujemo neuroze jeste to što u neurozi svi ličimo jedni
na druge na prilično monoton način, dok su naše ne-neurotične strane jednako različite – baš
kao što na svetu ne postoje dva potpuno ista lica ali ipak, kad su naše karakteristike obeleţene
patnjom i očvrsnute crtama ličnosti, one pokazuju sličnosti, te ih je moguće klasifikovati.

U dve tačke Staemmler ide još dalje (Staemmler, F.-M. (1997). Kultivisanje nesigurnosti:
Stav za Geštalt terapeute. British Gestalt Journal, 6, 1.). Prema njegovom mišljenju, dijagnoza
ne treba da vodi do razvoja plana tretmana i mora da kultiviše „terapeutovu nesigurnost“.
Istina je da ne moţemo da napravimo dugoročne planove za tretman ako se čvrsto drţimo
maksime da su svi uvidi koji se dobiju putem dijagnoze samo suĎenje unapred koje mora da
se drţi u stalnom stanju toka. U tom smislu, Frojdova izreka da terapija jeste dijagnoza, je
tačna. MeĎutim, ovo ne sme biti shvaćeno tako da prosto „pratimo proces“ bez ideje o tome
kako prekidi kontakta koje posmtramo kod pacijenta mogu biti dovedeni u njegovu svesnost,
odnosno, u kom smeru treba dalje da se krećemo.

Nisam siguran da li je „kultivisanje nesigurnosti“ pravi recept za ja-ti odnos izmeĎu terapeuta
i pacijenta koji je naš cilj. Činjenica je da stalna nesigurnost terapeuta čini pacijente
anksioznim. U tom slučaju su skloni da misle da terapeut ne moţe da podnese mnogo pritiska
i nastoje da izbegavaju da ga opterećuju. Kako bi se desio egzistencijalni susret izmeĎu
terapeuta i pacijenta koji je zasnovan na iskrenosti, oboje moraju da se identifikuju sa
potencijalima i ograničenjima njihovih meĎupovezanih uloga. Ovo takoĎe zahteva da terapeut
bude otvoren po pitanju toga da ne zna ili da je zbunjen u nekom trenutku – i to samo je često
dovoljno, bez „kultivisanja nesigurnosti“. MeĎutim, ako „kultivisanje nesigurnosti“ znači
učenje da sedimo na ivici nepoznatog sa radoznalošću a ne anksioznošću, kao što je M’Lou
Caring sugerisala tokom čitanja ovog teksta, svim srcem se slaţem.

Psihoterapijske dijagnoze su samo jedna od mnogih formi klasifikacije ili kategorizacije koje
praktikujemo sve vreme. Pravilo je da su poznate samo psihoterapeutima jer pruţaju
orijentaciju isključivo za njihove akcije unutar terapijske situacije.
MeĎutim, sve veći broj izraza koji se koriste u psihoterapijskim dijagnozama, kao što je reč
depresivan, sad su deo svakodnevne upotrebe. Jezik terapeuta je odavno prestao da bude jezik
zatvorenog kruga i ovo moţe da ima uticaj na terapeutov diskurs sa pacijentom. Potrebno je
da razvijemo („konstruišemo“) dijagnostičke uvide u terapeut-pacijent dijalogu i da učinimo
da pacijenti mogu da ih iskuse – baš kao što, da naša slika o sebi ne bi postala nerealno
 27

grandiozna ili samoponištavanjuća, ona treba da bude aktivirana, praćena i modifikovana

slikom koju drugi imaju o nama. Drugim rečima, psihološka stvarnost, ili u terminima geštalt
terapije, ono što doţivljavamo na „granici kontakta“ u organizam-okruţenje polju – uvek je
dijaloški konstruisana stvarnost. U terapiji, ovaj dijalog mora da se sprovodi pacijentovim
jezikom i stilom, a ne u terminologiji dijagnoze i psihoterapijske teorije. Terapeut mora da
prevede ovu terminologiju na što kreativniji način, gde je to relevantno za pojedinačnog
pacijenta.

Ono što čini ovo teškim nije samo to što su drugi uvek uključeni u proces dobijanja uvida o
nama samima, već što se dijalog ne odvija uvek izmeĎu jednakih. Koliko god napora uloţili u
dijalog i susret u terapijskoj situaciji, uvek ostaje odreĎena nejednakost usled terapeutove
veće normativne moći. U stvarnosti, dijalog izmeĎu terapeuta i pacijenta uvek vodi i
strukturira terapeut. Iz mog ugla, kad bismo ovo poricali, oboje bismo podlegli idealističkoj
iluziji koja bi bila štetna za naše pacijente (cf. H. P. Dreitzel (1992) Therapeutische
Definitionsmacht und dialogische Wirklichkeitskonstruktion /Moć terapeuta da definiše ono
što je socijalno prihvatljivo kao „stvarno“); u (Gestalttherapie 6 (2)). To bi dovelo do
konfluencije u terapijskom odnosu, stavljajući pacijenta pod još veći rizik od introjektovanja
terapeutovih doprinosa. Ako terapeut pojasni oba, da je on takoĎe i stvarna osoba sa mnogim
nedostacima – i da praktikuje veštinu u kojoj je, za razliku od pacijenta, dobro obučen,
pacijent moţe naučiti da procenjuje koliko efikasno on radi. Ovako viĎen, terapijski proces je
i proces emancipovanja pacijenta, na kraju kojeg – ali ne i na početku – postoji simetričan
odnos. MeĎutim, ovaj proces emancipacije mora da bude svesno podrţavan. Tako, na primer,
terapeut mora stalno da bude svestan rizika (na koji nam Staemmler sa pravom skreće paţnju)
da će pacijenti gotovo neizbeţno nastojati da introjektuju kliničke izraze i da ih povezuju sa
negativnim self-konceptom.

Korišćenje jezika koji je pacijentkinji poznat i onda, sa ove tačke, paţljivo

1. širenje njenih kapaciteta da izrazi sebe u terminima koje ona sama moţe da
razume,

stalno pazeći da, korišćenjem eksperimenata samootkrivanja, pacijentkinja

2. takoĎe moţe da doţivi svoje reakcione formacije i strategije u odnosima,
prekide kontakta i teškoće sa granicom kontakta putem čula i tako dobije i
dublje razumevanje istih,

3. pruţajući uslove za istraţivanje širih potencijala za rast, pomaţući

pacijentkinji da pronaĎe sopstvene puteve i modalitete razvoja.

Fig. 5: Faktori koji doprinose emancipaciji pacijenta

 28

Najznačajnija stavka, i u svakodnevnom ţivotu i u kontekstu psihoterapije, jeste to da svi

sudovi i procene moraju ostati otvoreni za promenu kako ne bi postali etikete ili
samoispunjavajuća proročanstva. Ako kaţete nekom da je narcističan, na kraju terapije on
moţe reći, „Svestan sam svojih narcističnih tendencija“ i predati im se, i to ne bez odreĎenog
samozadovoljstva. Iz Geštalt perspektive, terapija je kontinuiran proces ko-konstruisanja
shvatanja ili uvida koje se nikad ne završava jer tri izvora naše slike o sebi i naše slike o
drugima – percepcija, iskustvo (što moţe uključivati više terapije) i komunikacija – stalno
proizvode nove podatke u novim procesima u našim ţivotima.

5. Šta je procesna dijagnoza?

Zdrava osoba ima malo karaktera – mogle bi se tako sumirati Perlsove i Gudmanove ideje o
problemu karaktera.

„Samoostvarenje se društveno ocenjuje kao „karakter“. Karakteran čovek ne podleţe

„slabostima“ (ova „slabost“ je zapravo spontani eros koji ostvaruje celokupno stvaranje.) [...]
Antiseksualno društvo koje bazira svoju etiku na karakteru – moţda nešto više u prethodnim
vekovima nego danas – pripisuje svako postignuće potiskivanju i samokontroli. I odreĎeni
aspekti naše civilizacije su verovatno rezultat karaktera: tačnije, ogromna, prazna fasada, puki
kvantitet, nametljiva površina; jer oni čine uvek potrebne dokaze dominacije ljudi i prirode,
oni su dokazi moći. Ali milost, toplina, snaga, razumnost, veselost, tragedija: nemogući su za
osobu od karaktera.“ (PHG, Ch. IX/7, str. 364-365)

Ovo su moćne reči. Za geštalt terapiju, fiksirane crte karaktera su neurotske jer one
inhibiraju njihovo kreativno prilagoĎavanje na stalno promenjive situacije, ometajući tako
učenje i razvoj novih veština. One su zbir svih reakcionih formacija osobe koje inhibiraju
njihovo kreativno prilagoĎavanje na stalno promenjive situacije, drugim rečima, koje
sprečavaju ljude da uče i razvijaju nove veštine. Za Geštalt terapiju, fiksirane crte
karaktera su suma svih reakcionih formacije soobe. One su neurotske jer sprečavaju njihovo
kreativno prilagoĎavanje na situacije koje se stalno menjaju, prekidajući učenje i razvoj novih
veština.

Osoba sa snaţnim, čvrstim, čak nesavitljivim karakterom, bila je ideal burţoazije

devetnaestog veka. To je (u Nemačkoj, barem) bio deo pokušaja burţoazije da se imunizuje i
stabilizuje u odnosu na pritisak za socijalnom promenom u eri rastuće tehnologije. U 20.
veku, ovaj ideal se degenerisao u fašistički ideal samodominirajućeg, tvrdog i
nepokolebljivog čoveka ili tvrdoglavu mazgu. Sad kad je brzina tehničkih inovacija gotovo
postala prihvaćena kao normalna i imamo sfere, potrošnje i medija, pored one koja se odnosi
na rad, različite psihološke strukture su postale socijalno poţeljne; zahteva se nova
fleksibilnost u obavljanju zadataka i suočavanju sa njima.
 29

Ali šta zapravo znači neurotično? Ovako ga definiše PHG:

Neurotska ponašanja
su kreativna prilagoĎavanja u polju u kojem postoji represija. U terapiji se
pojavljuju kao otpor.

Fig. 6: Neurotska ponašanja (kako je definisano u PHG 1951/1992)

Svako neurotsko ponašanje je nekad bilo kreativan čin, reakcija na teške okolnosti koja je
omogućila detetu ili odraslom da psihološki preţivi, a ponekad i fizički. MeĎutim, problem je
u tome što se situacija promenila. Zahtevi su sad drugačiji a ipak mi još uvek – a da toga
nismo svesni – reagujemo našim starim strategijama koje su sad postale neefikasne i
ometajuće. Ovo se dešava zato što smo zaboravili ili potisnuli svako znanje o prvobitnoj
funkciji našeg kreativnog prilagoĎavanja, tj. o strategijama koje smo koristili kako bismo
preţiveli i izborili se sa uslovima u kojima smo se našli.

Postoje različite definicije otpora –

tradicionalna, snaţna i moderna, slaba.

(S. Frojd, ortodoksna (Perls/Gudman i skorašnja

psihoanaliza): istraţivanja):

Neprijatno ili traumatsko iskustvo se Sećanja na neprijatna iskustva se aktivno

automatski gura u nesvesno i ostaje izbegavaju. Otpor je kombinacija
nedostupno svim uobičajenim naporima da namernog potiskivanja i izbegavanja
ga prizovemo. Ono se ponovo moţe učiniti sećanja i prostog zaboravljanja i sponatnog
svesnim samo sredstvima posebnih usmeravanja paţnje na aktuelnije ţivotne
terapijskih metoda kao što je hipnoza. Sa probleme.
druge strane, u nesvesnom, ono nikad nije
zaboravljeno. Stoga, postoje dva mehanizma represije:

(Ova formulacija nije pravedna prema  usmeravanje paţnje na aktuelnije

većini manje ortodoksne psihoanalize i probleme i
dubinske psihologije koja se praktikuje  aktivno izbegavanje sećanja na bivanje
danas ali je bilo gledište od kojeg se pristup u ţivotno ugroţavajućim situacijama.
Geštalt terapije prvobitno razdvojio.

Fig. 7: Šta znači represija?

 30

Ako bolje pogledamo, shvatićemo da većinu vremena nije sadrţaj, tj. naše frustrirane potrebe
i ţudnje, ono što je potisnuto, već je to način na koji smo prevladavali svoje frustracije i
anksioznosti, drugim rečima, naše strategije preţivljavanja. I ova represija nije pasivan
proces, već je proces aktivnog potiskivanja u sadašnjosti. Stoga, centralno pitanje u terapiji
nije, „Šta je pacijent potisnuo?“, već „Kako pacijent sad potiskuje svoje znanje o svrsi kojoj je
to ponašanje nekad sluţilo?“ Odgovor na ovo pitanje nam pokazuje kako iznova podleţemo
neurotskom procesu. Još jednom:

Neurotski proces
je način na koji mi oslabljujemo ili prekidamo svoje procese razmene sa
okruţenjem usled represije, te sprečavamo razvoj svog kreativnog potencijala. Ovo
slabljenje je vremenski proces koji je rezultat progresivnog potiskivanja individualnih
ego funcija i ima privremenu vremensku strukturu.

Fig. 8: Neurotski proces – opšta definicija

Dijagnostička mapa treba da nam pokaţe koje rute vode u neurotske močvare i kako moţemo
da pronaĎemo izlaz iz njih. Mi moţemo da ometamo sebe na različite načine i ti načini mogu
da budu klasifikovani. Klasifikacija treba da bude dovoljno opšta i apstraktna da pruţi dobru
orijentaciju, i dovoljno specifična i konkretna da ne bude u potpunosti odvojena od stvarnosti.
Zamišljati je u obliku mape je dobar način da se ilustruje ono što se misli. Mapa je visoko
apstraktna, tj. ona izostavlja većinu konkretnih uslova stvarnosti u kojima treba da pruţi
orijentaciju. Ona pokazuje samo ono što je tumaču mape potrebno, npr. konture staza za
pešake i različite tipove puteva za vozače.

Ovi stvarni uslovi koji su relevantni za orijentaciju su predstavljeni simbolima, npr. trouglovi
za šume ili duple crvene linije za drumove ili autoputeve. Iako postoje usaglašeni simboli, oni
se u nekoj meri razlikuju u različitim mapama te svaka mapa ima „legendu“ koja objašnjava
njene simbole.

Prema tome, dijagnostička mapa koja nam je potrebna da bismo obavljali efikasnu terapiju
mora da bude što je moguće formalnija i relativno gruba. Treba da bude što je moguće
formalnija kako bi bila korisna uprkos nesvodljivoj kompleksnosti individualnih, ličnih
istorija. Potrebno je da bude relativno gruba jer je njena namena da bude samo sredstvo
orijentacije i ne treba da ograničava stil pojedinačnog terapeuta ili oduzima od jedinstvenosti
svakog terapijskog susreta. Mnogi putevi vode do Rima, ali ne i svi.

Iako koncepti koji se koriste u Geštalt terapijskoj dijagnozi treba da budu u skladu sa njenom
teorijom, takoĎe treba da bude moguće da se poveţu sa preovlaĎujućim formama kliničke
dijagnoze kako bismo mogli da komuniciramo sa terapeutima drugih škola i koristimo
postojeću kliničku literaturu. U onom što sledi ja razvijam takvu dijagnostičku mapu.
MeĎutim, kako bismo je koristili, potrebno je da primenjujemo metode Geštalt terapije, tj, da
sprovodimo terapiju kao dijaloški susret izmeĎu terapeuta i pacijenta koji se fokusira na
pacijentov proces kontaktiranja.
 31

6. Granica kontakta je mesto gde se odvija

formacija Geštalta

Sve što doţivljavamo se dešava na granici kontakta.

Granica kontakta
je mesto gde se psihosocijalni organizam ljudskog bića i njegovog ili njenog
okruţenja susreću i odvija se razmena energije, materijala i informacija izmeĎu
pojedinca i okruţenja. Na granici kontakta mi doţivljamo „svet“. To je psihološka
lokacija, a ne fizička.

Fig. 9: Definicija granice kontakta

Stoga, ona što se dešava na granici kontakta nije jednostrano već je uvek interakcija izmeĎu
osobe i odreĎenih elemenata njenog okruţenja, tako da se polje organizam/okruţenje (kako je
nazvano u PHG) moţe posmatrati sa druge strane. Mi smo elementi okruţenja drugih ljudi a
ljudska bića uopšteno su sredinski faktori socijalnih sistema.

Ipak, u svrhu dijagnostikovanja, mi obično ograničavamo sebe na pacijentovu perspektivu, tj.

mi gledamo na granicu kontakta iz ugla njegovog iskustva. Samo povremeno razmatramo
kontaktnu granicu iz perspektive terapeuta, na primer, kad smo zainteresovani za terapeutovo
doţivljavanje i kako uvodi sebe u proces.

MeĎutim, iz termina „organizam-okruţenje“ ne treba da zaključujemo da je okruţenje uvek

spoljašnje. U ovom kontekstu reč „organizam“ znači subjekt doţivljavanja. Za ovog subjekta
telo, i čak i um, mogu, barem delimično, da postanu okruţenje. Moţemo da imamo ljubavni
kontakt (masturbacija) i agresivan kontakt (samopovreĎivanje) sa sopstvenim telima i u
meditaciji je moguće distancirati se od sopstvenih misli i ući u nekonfluentan odnos sa njima.
TakoĎe, mnogi procesi kontakta počinju sa fizičkim ili emocionalnim potrebama, tako da je
granica kontakta na početku kontaktnog procesa unutar tela. Ponekad, na primer, u slučaju
fizičkog bola, ona tu i ostaje. Granica kontakta ima dva formalna svojstva ili kvaliteta (vidi
Fig. 10).

energetski relativna
naboj propustljivost

Fig. 10: Formalna svojstva granice kontakta

 32

Ova svojstva su dinamički kvaliteti. Tokom procesa kontaktiranja oni se menjaju kao po
sopstvenoj volji, osim kada su ometeni. Polje organizam-okruţenje (graund) se na granici
kontakta organizuje u figuru na osnovu naših potreba ili interesa. Relevantni elementi
organizma (veštine, kapaciteti, identifikacije) i okruţenja (ono što obećava ili sprečava
zadovoljenje) se tad i tamo kombinuju u holističko iskustvo. U ovom procesu geštalt
formacije granica kontakta je napunjena energijom do odreĎene tačke, nakon čega se javlja
nešto brţe praţnjenje energije. Napunjen potrebama osobe, psihosocijalni organizam mobiliše
svoje energetske resurse sve dok potreba ne bude zadovoljena, figura se ponovo rastvara i
polje organizam/okruţenje ostaje sa malo energije. MeĎutim, ako je nalet energije id funkcija
u pretkontaktu suzbijen usled straha koji potiskivanje nesvesno hrani, resursi koji su potrebni
kako bi se otkrile novine u okruţenje i identifikovalo sa njima biće oslabljeni na granici
kontakta, što rezultira u tome da figura ostaje bleda a zadovoljenje nekompletno.

Druga karakteristika granice kontakta, pored energetskog naboja, jeste njena relativna
propustljivost. Granica kontakta moţe biti takva da organizam i okruţenje prodiru jedno u
drugo, tako da ne doţivljavamo sebe kao jasno odvojene od svog okruţenja. Na primer, kad
se ušuškamo u ćebe ili naručje druge osobe, imamo utisak da se naša fizička granica istopila;
diferencijacija nije pitanje. Suprotno, granica kontakta moţe da postane visoko
nepropustljiva. Takvu diferencijaciju najjače doţivljavamo u situacijama rada kad se borimo
da obradimo materijal koji pruţa otpor (npr. kad sečemo drva) i u socijalnim situacijama kad
utvrĎujemo svoju poziciju i iscrtavamo granice nasuprot druge osobe (npr. u raspravi ili
svaĎi).

MeĎutim, u trenutku kad identifikujemo i prisvajamo novinu, granica je u potpunosti

propustljiva; nema svesnosti o separaciji (pun kontakt). Ona mora da postane propustljiva
kako bismo mogli da unesemo ono što je novo. Granica kontakta se ne javlja opet sve dok
zadovoljenje potrebe nije potpuno ili susret završen, iako tad postoji manje energetskog
naboja.

Opet, u ovom procesu mi moţemo da ometamo iz dobrih razloga i iz neurotskih razloga. Na

primer, moţemo ţeleti da izbegnemo konflikt usled realistične procene situacije, moralnih
razloga ili neurotskih strahova. Ovde nas interesuju samo neurotski strahovi: vraćanjem na
rane strategije izbegavanja čije prvobitno značenje nam više nije dostupno i koje rezultiraju u
izostanku zadovoljenja potrebe ili ţelje, u sadašnjosti ne dobijamo ono što nam treba ili što
bismo ţeleli. Ili će kontakt biti u potpunosti izbegnut – umesto „da se uopšte ne desi“ ili će
granica kontakta ostati relativno propustljiva. Ali mi takoĎe moţemo, iz straha od gubitka
kontrole, prekidati kontakt upravo onda kad je zadovoljstvo izvan našeg dosega. U ovom
slučaju, mi nismo izbegli kontakt ali smo ostali bez zadovoljenja jer kontakt nije kompletiran
punim kontaktom i postkontaktom. Stoga, granica kontakta, to polje u kojem se organizam i
okruţenje stalno susreću u ovde i sad, je predmet neprestane transformacije energije i
relativne propustljivosti.
 33

7. Fazni model procesa kontaktiranja

Dakle, mi smo u stalnom procesu razmene sa našim okruţenjem, u kojem se oboje, i mi i

okruţenje, menjamo. Sve što nam je potrebno za naš fizički, mentalni i psihološki ţivot i
preţivljavanje je izvan nas. Moramo da ga traţimo, učinimo dostupnim za sebe i asimilujemo,
i bukvalno i metaforički. Disanje, najosnovniji proces razmene, igra vaţnu ulogu u Geštalt
terapiji. Prosto, udisanjem mi izvlačimo kiseonik koji nam je potreban iz vazduha a
izdisanjem izbacujem ono što nam ne treba. Na ovom nivou, proces razmene je homeostatski
sistem polja organizam/okruţenje. Gutanje hrane je nešto komplikovanije, i opet smo
usmereni na odrţavanje ili obnavljanje stanja ravnoteţe. MeĎutim, kako bismo se nahranili,
mi moramo da obradimo, restrukturiramo i modifikujemo naše okruţenje i karakter i količinu
hrane koju gutamo, dok i ona nas menja. Ovo naročito vaţi za „hranu“ na intelektualnim i
psihološkim nivoima.

Model homeostaze nije prikladan za opisivanje ničeg izvan naših najosnovnijih procesa
razmene. Kibernetički model moţe da nam pruţi bolju orijentaciju. Razmena energije, graĎe i
informacija stalno menja i sistem ljudskog psihosocijalnog organizma i okruţenje u kojem
ţivi. Oni zavise jedno od drugog, menjaju se, rastu i propadaju zajedno. U ovom procesu,
energija, materijalno i informacije koji se unose i oslobaĎaju su promenjeni, vodeći ka rastu
ili skupljanju, obogaćenju ili atrofiji individualnih elemenata, i konačno, celine.

Da li je onda obmanjujuće opisati ovaj proces razmene kao cirkularni sled, kao krug kontakta
u kojem se talasi stalno vraćaju na svoju početnu tačku, tj. u stanje ravnoteţe. Ja preferiram
linearni model koji ukazuje da je granica kontakta u stalnom stanju toka. Energija koju
doţivljava organizam iznova raste u svakom procesu kontakta i iznova opada kad je cilj
postignut, da bi potom opet porasla. Nikad ne ulazimo u isti tok kad započinjemo novi
kontaktni proces jer je on obogaćen novim iskustvima i veštinama, drugim rečima, naučio je.
Čak i čisto kruţni telesni procesi nikad ne ostavljaju telo u stanju u kojem su ga zatekli: ono
postepeno raste, menja se, stari i umire. U iskustvu sadašnjeg trenutka ovaj proces je,
naravno, obično neprimetan.

Geštalt terapijska koncepcija procesa kontakta je formalni model ljudske interakcije. Njegov
fokus nije na opisu, na primer, biografskih detalja, već na strukturalnim elementima razmene
izmeĎu ljudskih bića i njihovih različitih okruţenja, što ga čini primenjivim na sve vrste
ljudskih iskustava. Svrha mu je da pronaĎe kad, gde i kako naših načina na koje neurotski
ometamo proces zadovoljenja naših fizičkih, emocionalnih, intelektualnih i duhovnih potreba.

Pošto sam izdvojio i detaljno opisao četiri faze (ovog modela na osnovu rada u PHG) na
drugom mestu (Dreitzel (2007, op. cit), Poglavlje II. Proces zadovoljenja), ovde će biti
dovoljno pruţanje kratke, sistematske rekapitulacije.
 34

Prva faza Pretkontakt

Druga faza Orijentacija i retsrukturiranje

Treća faza Pun kontakt

Četvrta faza Postkontakt

Fig. 11: Četiri faze procesa kontaktiranja

U stvarnim procesima kontaktiranja, ove faze se stapaju jedna u drugu i preklapaju, tako da je
svaka linija koja se povlači izmeĎu njih arbitrarna i samo pomaţe u poboljšanju naše
orijentacije. U pretkontaktu, organizam je uzbuĎen stimulusom i/ili potrebom. Gladna osoba
vidi i oseća miris hot-dog tezge i/ili mu se javlja apetit kad oseti miris kobasica koje se
kuvaju. Ovim otpočinje proces kontakta. Energija je osloboĎena i figura počinje da se
formira.

U drugoj fazi, senzomotorne funkcije su mobilisane, tj. mi se orijentišemo u svom okruţenju i

organizujemo i strukturiramo ga tako da ono što je figura našeg interesovanja postane oštrije
definisano. U ovoj tački doţivljavamo relevantne delove okruţenja kao otporne a ipak sve
interesantnije. Oni ne mogu da se progutaju kao celina već je najpre potrebno da budu
dezintegrisani. Stoga, granica kontakta izgleda manje propustljiva. Ovo iskustvo mobiliše sve
više energije koja se uliva u formaciju figure, tj. „geštalt proces.“ PHG govori o ovom
procesu kao o „identifikaciji“ i „alijenaciji“, pozajmljujući terminologiju od nemačke
ideologije idealizma, što je, po mom mišljenju, prilično neprikladno.

Ovaj proces zahteva naša čula, umove, iskustvo i sposobnosti, uključujući agresivne funkcije
inicijative, manipulacije, analize i distinkcije, uklanjanja i distanciranja. Ovo su ego funkcije
koje PHG naziva „identifikacija“ i „alijenacija“. Ja sam ovde sa mojim veštinama, a drugo,
koje je strano, novo, privlačno i ometajuće je negde napolju. U punom kontaktu ovaj susret sa
novinom postaje dodirivanje i spajanje. Cilj je ostvaren i sve namerne ego funkcije mogu i
moraju biti napuštene. Sve što sad treba da radimo jeste da se pustimo, uključimo, predamo i
otvorimo. Energija ostaje na visokom nivou što se doţivljava kao zadovoljstvo ili bol, dok, u
isto vreme, granica kontakta postaje iznenaĎujuće propustljiva. Postepeno doţivljavamo nešto
poput zasićenosti, ispunjenja ili zadovoljenja; trenutak je u potpunosti doţivljen, prilika
iskorišćena, interesovanje zadovoljeno i oseća se blagi umor. Ovde počinje postkontakt.
Susret još uvek nije završen, ali energija se smanjila i ja još jednom postajem svestan sebe i
„okruţenja“. Granica kontakta opet postaje manje propustljiva.
 35

MeĎutim, stvaran tok ţivot je obično kompleksniji. Samo u cilju jasnoće, ovaj model opisuje
jedan neometan proces kontakta kakav zen budisti preporučuju za praktikovanje meditacije.
Kad jedete, onda jedite, kad volite, onda volite, kad sečete drvo, onda secite drvo – radite šta
god radite bez distrakcije i sa punom silinom svog bića. Obično to nije tako: mi obično ne
ţivimo kao praktičari zen budizma. Procesi kontaktiranja su često ometeni ili prekinuti i
gnezde se jedni u drugima kao ruske lutke. Na primer, ja stalno prekidam pisanje ovog teksta
da bih radio druge stvari, ili zato što su neodloţne, ili zato što sam umoran, ili me prekidaju
nepoţeljni telefonski pozivi. Svaka pojedinačna faza pisanja se moţe opisati kao novi proces
kontakta, ali se pisanje celokupnog rukopisa samo po sebi moţe posmatrati kao sveobuhvatan,
četvorofazni proces kontaktiranja, čime se doprinosi stečenom uvidu.

Ego funkcije selfa

su oni kapaciteti kojima organizam prisvaja delove svog okruţenja kao svoje
kako bi mogao da preţivi i raste.

Fig. 12: Definicija: ego funkcije selfa

Jedna prednost ovog modela jeste da sad moţemo da odredimo pojedinačne ego funkcije koje
omogućavaju psihosocijalnom organizmu da nadoknadi svoje deficite unošenjem nečeg
novog iz svog okruţenja u različitim fazama kontaktiranja. Ovo pokazuje gde su one locirane
na vremenskoj krivulji procesa kontakta i kako su povezane sa kvalitetima granice kontakta.

1. faza 2. faza 3. faza 4. faza

pretkontakt orijentacija i pun kontakt postkontakt

restrukturiranje
opaţanje predaja 1. puštanje da se
1. trebati hvatanje uţivanje slegne
2. ţeleti rasklapanje osećanje 2. ponovno
3. hteti uklanjanje zadovoljstvo usmeravanje na
iskustvo
3. evaluiranje i
identifikovanje sa

Fig. 13: Distribucija generalizovanih tipova ego funkcija u procesu kontaktiranja

Brojevi 1 do 3 u kolonama pretkontakta i postkontakta ukazuju da je ovo vremenski sled koji

se ne moţe izmeniti bez štetnih posledica. (vidi poglavlja IV,5 i IV, 8 za više detalja) Za
razliku od njih, u drugoj i trećoj fazi, ego funkcije su isprepletane ili superponirane jedna na
drugu, u zavisnosti od ovde i sad situacije u polju organizam/okruţenje.

Emocije ili afekti koji se mogu spontano pojaviti tokom procesa kontaktiranja, a o kojima
ćemo govoriti kao o kontaktnim osećanjima, su takoĎe funkcije selfa. Dok gorepomenute ego
 36

funkcije igraju ulogu u svakom procesu kontaktiranja, kontaktna osećanja se javljaju samo
kad se desi nešto iznenaĎujuće ili neočekivano. (za detaljan opis emocija vidi Dreitzel, op. cit.
poglavlje II).
Kontaktne emocije
su spontane procene situacije organizma u polju koje proizvodi iznenaĎenja ili
naročito snaţna iskustva. Manifestuju se u vidu odreĎenih fizičkih simptoma
kao što je ubrzano disanje, lupanje srca, znojenje, trnci, crvenilo i bledilo, što je
uzrokovano brzim lučenjem hormona. Sposobnost kontaktnih emocija da
donose sudove nije dobra kao kod intelekta, ali je njihova motivaciona snaga
jača.
Fig. 14: Definicija kontaktnih emocija

Sigurno je da i druge emocije usmeravaju i utiču na ljudsko ponašanje: mi doţivljavamo

raspoloţenja koja mogu da oboje ceo dan sa svim svojim različitim kontaknim procesima u
sivo ili roze, i postoje emocionalni stavovi kao što je pohlepa ili ljubomora koji su zapravo
emocionalne reakcione formacije (vidi IV, 1, ispod), ali ovi emocionalni fenomeni nisu ono
što se sponatno javlja na granici kontakta u procesima kontaktiranja. Ipak, ovde treba da
budemo veoma oprezni sa rečima: različite jezičke kulture imaju različite koncepte za
emocionalna iskustva. Na primer, mi takoĎe moramo napraviti razliku izmeĎu „ponosa“ kao
emocionalnog stava i „ponosa“ kao spontanog osećanja koje dete doţivljava kad odjuri do
majke da joj pokaţe svoj novi crteţ, i izmeĎu zahvalnosti kao društveno vrednovanog
emocionalnog stava prema, recimo, svojim roditeljima i zahvalnosti kao spontanog osećanja
od kojeg nam suze idu na oči. Za detaljnu diskusiju videti moju gore pomenutu knjigu
„Emocionalna svesnost“, koja je zasnovana na revolucionarnom istraţivanju Manfreda
Klajnsa (Manfred Clynes) koje on opisuje u svojim knjigama Sentics: The Touch of Emotions
(1978, New York: Anchor Press/Doubleday) i (sa Jaak Panksepp), Emocije i psihopatologija
(1988, New York: Basic Books).
Kao i druge ego funkcije, kontaktne emocije se mogu dodeliti pojedinačnim fazama
kontaktiranja. Dijagnostički, priroda prekida kontakta ili neurotski proces kontakta postaje
očigledan u slabosti, odsustvu, neprikladnosti ili intenzitetu emocionalnih reakcija.

pretkontakt orijentacija i pun kontakt postkontakt

restrutiriranje

radoznalost seksualno uzbuĎenje ljubav ponos

strah bes ţalost zahvalnost
gaĎenje destruktivan bes radost krivica
čeţnja poništavajući bes strahopoštovanje očajanje

Fig. 15: Distribucija kontaktnih emocija u procesu kontaktiranja

 37

Stoga, kontaktne emocije odgovaraju na sistem (ili talas) procesa kontaktiranja i takoĎe su
procesi koji se, ako nisu potisnuti, intenziviraju do nivoa zasićenosti, pa opadaju i opet
nestaju. Njihova snaga zavisi od uslova u polju organizam/okruţenje, uglavnom od toga
koliko se novog dešava i koliko otpora postoji protiv volje pojedinca da prisvoji delove
okruţenja.

8. Self i njegove funkcije

Pošto smo ego funkcije selfa spomenuli već nekoliko puta, sad je vreme da razjasnimo ove
koncepte. U Geštalt terapiji self nije psihološki entitet već granica kontakta u pokretu.

SELF
je granica kontakta
u pokretu

Fig. 16: Definicija selfa

Termin se stoga koristi da označi ukupnost onog kako mi doţivljavamo sebe u i sa svetom.
Dinamički pogled na self je vaţna tačka u kojoj se Geštalt terapija razlikuje od drugih škola
psihoterapije. To je bio radikalan korak u pravcu novog razumevanja ljudskih bića kad su
Perls i Gudman napustili Frojdovu doktrinu psihičkih agenata (id, ego i superego), te njegovo
shvatanje prirode ljudskog bića kao izolovane individue, i pokušali da objasne finkcionisanje
ljudske psihe u terminima razmene i susreta sa okruţenjem. Zapravo je samoočigledno da mi
uvek sebe doţivljavamo kao u kontaktu sa nečim. Lekar ili sociolog će ovo videti drugačije,
ali iz ugla psihoterapije, čak i naši fizički atributi i stanja i socijalne uloge predstavljaju
funkcije selfa, s obzirom da se mi u psihoterapiji bavimo stvarnostima i mogućnostima
subjektivnog iskustva.

Ako su ove funkcije poremećene, naše samopoštovanje trpi štetu i mi ćemo često biti skloni
da sebe ili obezvreĎujemo ili precenjujemo. MeĎutim, ako su ove funkcije potpuno razvijene,
mi se osećamo primereno sigurni u sebe i naše samopoštovanje nije problem. Pored
dinamičkog koncepta selfa, Perls i Gudman, čija je početna tačka bila psihoanaliza, takoĎe,
prilično zbunjujuće, koriste termine „ego“, „id“ i „ličnost“.
 38
Ego funkcije
su sposobnosti
kojima delove
okruţenja činimo
svojim

SELF
Id funkcije
su naši instinkti,
Funkcije
potrebe i ličnosti su
interesi koji naše
pokreću proces identifikacije
kontakta i iskustva

Fig. 17: Tri tipa funkcija selfa

Oni su napustili samo „superego“ i umesto toga usvojili „moralnost“ kao funkciju ličnosti
selfa, odnosno, kao nešto što je rezultat kontakta, umesto da bude unapred odreĎen introjekt.
Isadore From je bio prvi koji je ispratio celokupne implikacije Perlsovih i Gudmanovih
razmatranja i došao do jasne formulacije (cf. B. Müller: Dopinosi Izadora Froma geštalt
terapiji, u: The Gestalt Journal, proleće 1996, 62 ff.). Prema njegovom shvatanju, self ima tri
vrste funkcija: ego funkcije, id funkcije i funkcije ličnosti. Ovo je ono sa čim psihosocijalni
organizam mora da se identifikuje u procesu kontaktiranja, tj. sa onim što mu je potrebno (id
funkcije), sa onim što radi ili ne radi (ego funkcije) i sa onim što jeste (funkcije ličnosti). Ovo
su koncepti o kojima ovde govorim, pošto su oni kompatibilni sa onim što podrazumeva
teorija Perlsa i Gudmana. Prilično je moguće da autori „Geštalt terapije“, kako je ista
objavljena 1951. godine, nisu u potpunosti uvideli teorijske implikacije njihove radikalne
konceptualizacije dinamičnog selfa, jer ide nasuprot linije zapadne misli koja je još uvek pod
snaţnim uticajem Platona, Aristotela i filozofije identiteta nemačkog idealizma. Stoga nije
iznenaĎujuće da su neki vodeći Geštalt terapeuti usvojili revizionističku poziciju koja napušta
ovu dinamičku konceptualizaciju selfa koja je bila toliko ključna za Perlsa i Gudmana.
Najpoznatija od njih je verovatno ona koja je izraţena u eseju Ervinga Polstera sa naslovom
„Self u akciji“ (u: E. i. M. Polster (1999) Srce Geštalt terapije. Cambridge: MA: GIC Press),
u kojem on govori o različitim „selfovima“ (slično različitim delovima o kojima govore
psihoanalitičari) koji treba da budu integrisani. Ovo je bliţe konvencionalnom gledištu na
stvari zapadne misli. MeĎutim, teškoća sa ovim shvatanjem je u tome što nas vraća na
dijagnoze orijentisane ka tipovima ličnosti i povezane probleme etiketiranja, čak i kad nema
rizika da se to desi u praksi virtuoza Geštalt terapije kao što je Erving Polster sa njegovim
značajnim naglašavanjem naracije kao ego funkcije (cf. Polster (1987) Ţivot svakog čoveka je
vredan romana. Gouldsboro ME: Gestalt Journal Press).
 39

MeĎutim, ako je self u stalnom pokretu i ponekad jači, ponekad slabiji, a ponekad uopšte nije
doţivljen, kako to da kao pravilo mi imamo doţivljaj samoidentiteta? Sa tako savitljivim
selfom, na osnovu čega mi moţemo da uĎemo u trajne odnose i obaveze? Ovo su vaţna
pitanja. Kako bih odgovorio na njih, ja najpre moram podsetiti čitaoca da je ovaj model
isključivo namenjen da ga koriste psihoterapeuti u svom radu. Ipak, u tom radu, barem u
Geštalt terapiji, pitanja nisu: „Ko si ti i kako si postao takav?“, već „O čemu ţeliš da mi
pričaš? U koju svrhu i kome upućuješ svoju ispovest? Kako ţiviš svoje odnose? Čemu si
zaista posvećen? Sa kojim sposobnostima i nesposobnostima svog tela se identifikuješ u
kontaktu sa mnom?“ Ovo su pitanja koja se tiču proţivljene, odgovorne stvarnosti i stvarne
odgovor-nosti osobe sa kojom radimo psihoterapiju. Usput rečeno, naš doţivljaj identiteta
potiče i iz činjenice da smo prepoznati od strane drugih koji nas vide kao odgovorne, i iz
intimnosti unutrašnjeg iskustva tela i sećanja, što uključuje i znanje da ne moţemo pobeći, tj.
izaći iz sebe. TakoĎe, mi iznova govorimo sebi i drugima svoju ţivotnu istoriju drugačije, u
zavisnosti od toga sa kim smo u kontaktu i koje potrebe su nas motivisale da traţimo ovaj
kontakt.

Pored ego funkcija koje su gore pomenute, self ima i druge funkcije. MeĎu njima,
psihoterapija se naročito interesuje za id funkcije i fiunkcije ličnosti. Dok se id funkcije
odnose na pokretačke sile procesa kontaktiranja, tj. naše motive, potrebe i interesovanja,
funkcije ličnosti su u vezi sa onim sa čim se identifikujemo kao osobe. Ove identifikacije su
rezultat naših procesa kontaktiranja i, u isto vreme, one su graund na osnovu kojeg se formira
svaka figura. Stoga, one imaju prilično drugačiji vremenski kontekst od procesa kontaktiranja,
traju duţe i podrţavaju ih. Ipak, njihov kapacitet za podršku stalno treba ponovo da se
uspostavlja. U zavisnosti od zahteva specifičnih procesa kontaktiranja, mi čak treba da se
stalno iznova identifikujemo sa svojim telima kao starim ili mladim, snaţnim ili slabim,
bolesnim ili zdravim, teško ili samo blago onesposobljenim, muškog pola ili ţenskog. Ove
identifikacije moraju stalno da se „aţuriraju“ u svakom procesu kontaktiranja. Koliko su one
značajne otkriva se kad su neuspešne, npr. kad negiramo svoj nedostatak sposobnosti ili se
osećamo nesigurno u rodnim ulogama.

U terapijskom radu nam je stalo da obnovimo samo ego funkcije. Priča o id funkcijama i
funkcijama ličnosti selfa sluţi samo da nam pruţi dijagnostičku orijentaciju. Ove funkcije su
takoĎe rezultat ego funkcija, jer pored toga što imamo potrebe, mi moramo i da ih osetimo, i
pored toga što imamo telo, mi moramo da se brinemo o njemu i koristimo ga. Kad više ne
osetimo svoje potrebe, one (kao id funkcije) nisu nestale – ali ne mogu da budu zadovoljene i
naš organizam će patiti od dugotrajne deprivacije. Ako ne obraćamo paţnju na svoja tela (kao
funkcija ličnosti), ona neće prestati da imaju uticaj – ali mi plaćamo za ovaj nemar manjkom
vitalnost, a moguće i bolešću. Stoga, ego funkcije doţivljavanja, obraţanja paţnje, voĎenje
računa i generalna briga o egzistencijalnim uslovima ţivota, odrţavaju id funkcije i funkcije
ličnosti. Ako u terapiji uvidimo da su ove funkcije poremećene, to je indikator da su one
oslabljene i naš zadatak je da radimo na njihovom obnavljanju.
 40
ego
funkcije

id funkcije
ličnosti
funkcije meĎusobno se
snaţe ili oslabljuju

Fig. 18: Odnos izmeĎu tri tipa self funkcija

Iako id funkcije pruţaju najviše pokretačke snage za celokupan proces kontaktiranja, barem
do trenutka kad počinje postkontakt, one se preteţno nalaze u pretkontaktiranju, te će se, u
slučaju da je ova pokretačka snaga ometena, ceo proces kontakta sporo kretati i nedostajaće
mu energija, ako se uopšte i pokrene sa graunda.

Za razliku od toga, funkcije ličnosti se uglavnom nalaze u fazi postkontakta, iako doprinose
graundu na kojem se figura formira i stoga, na ovaj ili onaj način, doprinose celini procesa
kontaktiranja, jer su identifikacije rezultat retrospektivnog doţivljaja efekata kontakta i
procene onog što je osoba iskusila. Prema tome, kad su odreĎene funkcije ličnosti
poremećene, Geštalt terapeut najpre treba da ustanovi koje ego funkcije su oslabljene ili se
izgubile u fazi postkontakta.

9. Sedam dijagnostičkih pitanja Geštalt terapeuta

Ali kako sva ova razmatranja mogu da nam budu od pomoći kad sedimo licem u lice sa
stvarnom, ţivom osobom koja nam govori o svojim patnjama i teškoćama? Ovde se nalazimo
u sred fascinantnog i kompleksnog, ali i komplikovanog i zbunjujućeg pejzaţa ţivog
kontakta. Mi, naravno, moţemo prosto da „pratimo proces“ i vidimo šta će da se desi.

Uvek moţemo da predloţimo neki eksperiment ili se vratimo na isprobane i dokazane tehnike
Geštalt terapije. Ali, da li je to stvarno od pomoći? Iako je istina da svi putevi vode u Rim,
neki su brţi (što ne znači nuţno i kraći!) i lakši od drugih. Neki su opasni – odjednom
nalećemo na provaliju psihotičnog iskustva, uplićemo se u šipraţje opsesivnih muka ili
dozvoljavamo sebi da budemo fascinirani ţuborećim potokom histerijskog procesa. U takvim
situacijama, bilo bi korisno imati mapu koja će nam pokazati put.

MeĎutim, mi moramo početi stavljanjem pitanja, koja nam stalno prolaze kroz glavu u
terapijskoj situaciji, u neku vrstu reda. Geštalt terapeutkinja počinje sa onim što je očigledno
 41

ili se moţe direktno opaziti. Ona onda proverava kako pacijent reaguje na njene relacione
uvertire i predloge za rad i na kaju se fokusira na pitanja koja se odnose na to gde, kad i kako
pacijentkinja prekida svoj proces kontakta sa njom kao terapeutkinjom (i, kad je primenjivo,
sa grupom).

1. Kad gledate pacijenta, šta vidite i šta čujete u onom što vam govori? Šta
moţete da posmatrate na fenomenološkom nivou?

2. Koja stereotipna ponašanja i neurotske obrasce odnosa pacijent donosi u

odnos? Kako doţivljavamo pacijenta na nivou odnosa?

3. Koje teškoće pacijent ima u doţivljavanju svojih potreba, dozvoljavanju

sebi da ima ţelje i artikulisanju svojih interesovanja? Kakve slabosti i
inhibicije pacijent pokazuje na motivacionom nivou?

4. Putem kojih prekida kontakta pacijent oslabljuje kontakt sa svojim

okruţenjem u svakoj (terapijskoj) situaciji? Koje poremećaje perceptivnih
i agresivnih funkcija opaţamo kod pacijenta na senzomotornom nivou?

5. Da li pacijent, u odlučujućem momentu, moţe da se pusti i u potpunosti

angaţuje sa onim sa čim ili kim je u interakciji ili ima poteškoće na ovom
nivou integracije?

6. Kakve teškoće pacijent ima u identifikovanju svojih veština i deficita i sa

svojim ulogama i odnosima? Na koje kontekste problema je pacijent
usmeren na egzistencijalnom nivou?

7. Kakva energija ili propustljivost hronično nedostaju na pacijentovoj

granici kontakta? Šta doţivljavate sa pacijentom na emocionalnom
nivou?

Fig. 19: Sedam dijagnostičkih pitanja terapeuta

Imajući ovih sedam pitanja na umu (vidi Fig. 19 iznad), sad ulazimo na stvarnu teritoriju
Geštalt terapije. Dijagnostička mapa koju predlaţem da terapeuti koriste za orijentaciju je
bazirana na ovih sedam dijagnostičkih pitanja Geštalt terapeuta, kao i na teorijskim
razmatranjima u prethodnim delovima. Mapa, dakle, ima sedam delova od kojih svaki
naglašava drugačiji aspekt neurotskog iskustva i ponašanja. TakoĎe bi se moglo reći da je ovo
sedam perspektiva, od kojim svaka rasvetljuje na naša zapaţanja o pacijentu i ono što
doţivljavamo sa njim iz drugačijeg ugla gledanja. Vredi gledati na isti fenomen iz različitih
uglova jer su psihološki procesi višeslojni i višedimenzionalni.
 42

Za početak, dijagnostička mapa sadrţi

neurotske reakcione formacije na fenomenološkom nivou. Kad god smo
uzbuĎeni odreĎenim stimulusima koji nas plaše zbog razloga koje smo suzbili i
sećanja koje smo potisnuli, sopstveno uzbuĎenje nas čini uplašenim ali mi ne
znamo zašto. Svakom je poznat ovaj strah od uzbuĎenja i svi znaju koliko je
neprijatno doţivljavati ga. Svi smo, stoga, razvili niz ponašanja, od detinjstva
nadalje, koja su se pokazala efikasnim u brisanju ovog strah od uzbuĎenja iz našeg
iskustva.
Reakcione formacije
su repetitivna, primetna ponašanja, koja se dešavaju često, čak i u situacijama u
kojima su neprimerena, i koja su se pokazala efikasnim u odbrani od straha od
uzbuĎenja.

Ona mogu da se sastoje od ljubaznog osmeha koji ostaje na licu kao da je zaleĎen,
čak i kad je osoba povreĎena. To moţe biti tendencija da se bude ciničan ili ne
propusti prilika za šalu – ukupan zbir naših reakcionih formacija je ugrubo ono što
Wilhelm Reich naziva karakterni oklop.

Kao drugo, dijagnostička mapa pokazuje

nivo nesvesnih strategija interakcije i relacionih obrazaca koji su se pokazali

kao korisni u ranijim fazama ţivota, ali nas sad ponavljano sprečavaju da uberemo
plodove svojih napora, na način koji nam ostaje nedokučiv. Eric Berne, osnivač
transakcione analize, je opisao mnoštvo takvih strategija u svojoj knjizi „Koju
igru igraš“ (1996, New York: Ballantine). MeĎutim, to nisu stvarno igre i ne
postoji ništa razigrano u vezi ovih ponašanja. Pre će biti da postajemo upetljani u
obrasce interakcija izmeĎu sistema koji su prisutni u polju grupne dinamike, u
formi suptilnih energija. Kad učesnik u socijalnom polju nesvesno pretpostavi
ulogu u takvom unapred odreĎenom obrascu interakcije i investira dovoljno
energije i istrajnosti u to, ovaj obrazac će izvršiti snaţan pritisak na sve ostale
učesnike tog socijalnog polja da se uklope u jednu od komplementarnih uloga. I,
kao što ćemo videti, to obezbeĎuje da prvi igrač uloge dobije svoju neurotsku
nadoknadu.

Treći nivo dijagnostičke mape pokazuje

poremećaje u fazi pretkontaktiranja. Koje potrebe i interesi nas motivišu i

guraju ka zadovoljenju? Ovde moramo da radimo sa id funkcijama koje su motor
celog procesa kontaktiranja. Postoje izrazite osnovne potrebe, kao što je potreba za
hranom ili seksom, koje kontrolišu preţivljavanje pojedinaca i vrste kao nagoni. Sa
druge strane, mi imamo i potrebe kao što su one za luksuzom i zadovoljenjem
potrošačkih apetita, i imamo intelektualna interesovanja u oblasti kulture. Što je
zadovoljenje potrebe ili otklanjanje nedostatka od većeg značaja za naše fizičko
postojanje, subjektivnu dobrobit ili samopoštovanje, poremećaji id funkcija će biti
teţi.
 43

Četvrta dimenzija dijagnostičke mape pokazuje

poremećaje u senzomotornim funkcijama pomoću kojih se psihofizički

organizam orijentiše u svom okruţenju i koristi ga. Ovde posmatramo način na koji
oslabljujemo i ometamo svoje vitalne razmene sa okruţenjem putem projekcije,
retrofleksije i introjekcije, inhubirajući tako svoje perceptivne i agresijske funkcije.
Ovo su procesi, odnosno, stvari koje se dešavaju tokom vremena, kojima lišavamo
sebe sposobnosti da se orijentišemo u svojim okruţenjima i da ih adaptiramo tako da
zadovoljavaju naše potrebe. Ovi procesi su obično i pod kontrolom odreĎenih
osnovnih introjekata našeg graunda, tj. iskustava koja su bila ključna u našim
ţivotima. Oni često potiču iz formativnih godina našeg detinjstva i još uvek
odreĎuju naš doţivljaj sebe i sveta (naše granice kontakta). Ovo nam deluje toliko
prirodno da ga jedva i primećujemo. Stoga se osećamo zbunjeno i anksiozno kad
doţivljavamo bilo šta što ove bazične introjekte moţe dovesti u pitanje. Zato mi to
izbegavamo uz pomoć takvih neurotskih procesa.

Peta dimenzija pokriva

poremećaje koji se dešavaju u fazi punog kontakta. Pokazuje teškoće koje su

uključene u oslobaĎanje od namernih ego funkcija i potpunu predaju i posvećivanje
sebe situaciji u fazi integracije.

Šesta dimenzija pokriva

poremećaje u postkontaktu. Ovo su poremećaji u funkcijama ličnosti koje čine

stalno promenjiv sistem naših iskustava i identifikacija koje unosimo u svaki proces
kontaktiranja i odreĎuju početnu tačku naših akcija. Ova iskustva i identifikacije su
nagomilani talog uspešnih i manje uspešnih procesa kontakta koji rade i menjaju se
dok god smo ţivi. Oni odreĎuju potencijale osobe koji, meĎutim, nisu automatski
instancirani već treba kasnije da budu obogaćeni sadrţajem. Šta god smo dobili u
daljim procesima kontakta takoĎe mora da bude integrisano i da dokaţe svoju
vrednost u daljim procesima kontaktiranja. Ovo postaje moguće u fazi postkontakta
nakon brojnih situacija kontakta. Sad procenjujemo ostvareno zadovoljstvo,
postignute ciljeve, susrete za kojima smo dugo ţudeli, borbe, konflikte i kreativna
rešenja koje smo pronašli, i evaluiramo ih u odnosu na naše buduće akcije i planove.
 44

Konačno, sedma dimenzija pruţa informacije o

poremećajima kvaliteta granice kontakta. Ovo se odnosi na tendenciju da se u
pretkontaktu, te i kasnije, ne formiraju jasne granice kontakta (Perls i Gudman ovo
nazivaju „neurotska konfluencija“) ili, obrnuto, nedozvoljavanje da jasno opisana
granica kontakta opet postane propustljiva u punom kontaktu (Perls i Gudman o
ovom govore kao o „egotozmu“). Ova dimenzija je naročito vaţna za dijagnozu
onog što se označava kao „rani poremećaji“, tj. oni poremećaji čiji originalni
koreni potiču iz preverbalne faze dečijeg razvoja.

Fig. 20: Sedam dimenzija dijagnostičke mape

U dodatku ove knjige ćete pronaći pojedinačne mape sedam dimenzija dijagnostičke
eksploracije, od kojih je svaka iscrtana na drugačijoj skali i naglašava drugačije aspekte.
Zajedno, ove mape čine mali dţepni atlas poremećenih načina doţivljavanja i ponašanja koji
sprečavaju ljude da budu u stanju da u potpunosti iskoriste svoje potencijale u razmenama sa
okruţenjem. Ove mape mogu da se koriste da pruţe orijentaciju. One sadrţe savete u vezi
smera i puta koje terapeut treba da sledi u terapijskom radu sa osobom u datoj terapijskoj
situaciji, kao i znake upozorenja koji ukazuju na to koje teritorije terapeut treba da izbegava.
 45

III. Mehanizmi prekida kontakta

Ova mapa i njene diferencijacije su, naravno, bazirane na pet mehanizama prekida kontakta
što čini osnovnu dijagnostičku opremu sa kojom svaki Geštalt terapeut mora da bude upoznat,
tj. projekcija, retrofleksija, introjekcija, konfluencija i egotizam. Ove mehanizme su opisali
Perls i Gudman. MeĎutim, ovih pet modaliteta prekida kontakta nisu na jednom i istom nivou,
kako sugeriše PHG. Dok se termini projekcija, retrofleksija i introjekcija odnose na
psihološke procese koji pokreću i odrţavaju opaţljiva ponašanja, konfluencija i egotizam su
slabosti ili deficiti sposobnosti osobe da formira granicu kontakta. Oni će stoga biti razmatrani
odvojeno.

U svom kasnijem radu, Perls je često isticao izvanredan značaj introjekata. Ja sam to, zapravo,
uzeo kao stalno opravdanje za usvajanje ovog naglaska u svojoj terapijskoj praksi. Ipak,
teorijski odnos izmeĎu „introjekcije“ i „introjekta“ nije jasno definisan. U onom što sledi ja
ću napraviti razliku izmeĎu sklonosti da se introjektuje i introjekata koji su rezultat toga, a
koji na razne načine igraju ulogu u neurotskim procesima kontakta, i originalnih
(autobiografskih) iskustava iz naših istorija. Ovo drugo formira bazične introjekte u pozadini
iz kojih neurotska ponašanja delom crpe svoju energiju.

1. Značaj bazičnih introjekata i autobiografske pozadine

Pitanje je, naravno, kakvu ulogu autobiografski materijal uopšte treba da igra u terapiji koja
počinje od pretpostavke da je samo ovde-i-sad iskustvo terapijski delotvorno. Mnogi Geštalt
terapeuti ovde osećaju da su u polju tenzije izmeĎu polova psihoanalize i bihejvioralne
terapije. Neki teţe da pripisuju veći značaj „ranim smetnjama“ i iskustvu detinjstva, i
smatraju da to treba da bude proraĎeno u radu sa regresijom i „re-parentingom“ (novi
roditelj/terapeut kao roditelj, prim.prev.) čime se nadoknaĎuju ranije deprivacije, dok se drugi
koncentrišu na sadašnje ponašanje u relacionom kontekstu terapije i koriste veliki broj
eksperimenata. Prema mom mišljenju, terapeut treba da zadrţi ravnoteţu i da ne naglašava ni
istorijske aspekte ni trenutno ponašanje, već da se fokusira na pacijentovo unutrašnje
doţivljavanje u trenutku terapijskog susreta. Upravo u ovom iskustvu na granici kontakta
(koje, naravno, moţe biti snaţno stimulisano pomoću Geštalt eksperimenata) se doţivljava
inhibicija. Sa takvim fokusom, onaj autobiografski materijal koji je najvaţniji za terapiju
dolazi u svesnost u trenutku, iako to obično nije ono što pacijent smatra za najvaţnije, najteţe
ili najgore u njegovom sadašnjem ţivotu – jednostavno zato što je prisutno potiskivanje.
Pacijent dolazi na terapiju sa „problemima“ koje ţeli da terapeut reši. Geštalt terapeut zna da
su ovi „problemi“ samo simptomi potisnutih introjekata koji leţe u osnovi te dovodi u prednji
plan terapijske situacije ono što je za pacijenta u pozadini. Tako, nakon nekog vremena,
fiksiran odnos izmeĎu figure i graunda se menja i formira se novi Geštalt u pacijentovom
iskustvu.
 46

Pacijent sad često spontano priča terapeutu o onom čega se seća. Postavljanje pitanja,
naravno, moţe biti od pomoći, ali je uvek vaţno zapaziti kako i, iznad svega, sa kojim
osećanjima pacijent opisuje ono što mu dolazi u misli. Narativni stil i osećanja koja prate
naraciju se doţivljavaju isključivo u sadašnjosti. Stoga će, na primer, terapeut s paţnjom
zapaziti kad pacijent izveštava o zastrašujućim iskustvima bez afekta ili kad aktivno traga za
zastrašujućim iskustvima, zbunjen nejasnim simptomima. On će takoĎe voditi računa da
komunikacija izmeĎu njega i pacijenta bude zadovoljavajuća kad pacijent iznosi svoju
istoriju, jer to omogućava ponovnu procenu prošlosti u sadašnjem kontaktu sa nekim ko ga
konačno sluša, i da ista konačno bude asimilovana.

Ako ostanemo sa iskustvom i sa ovde-i-sad, i fokusiramo se na način na koji pacijent iznova

prekida svoj kontakt, potiskivanje će biti redukovano a memorijska blokada će se lakše
probiti, dok postepeno ne postane jasno kako je trenutno neurotsko ponašanje nekad bilo
kreativno rešenje.

U terapiji je za to potrebno vreme, ali će konture osnovnog iskustva, koje je bilo i biva
introjektovano, postepeno postati vidljive. Takva osnovna iskustva u našoj pozadini često
zajednički odreĎuju naše sadašnje procese kontaktiranja u značajnim oblastima ţivota. Ona
mogu, na primer, sadrţati iskustva sa našim porodicama kao što su smrt, bolest ili separacija
od roditelja, roĎenje siblinga, očekivanja da izvršavamo starateljske obaveze na ranom uzrastu
ili nasilje i druga iskustva zlostavljanja. (Neka od ovih iskustava moţe rasvetliti rad sa
porodičnim konstelacijama koji onda ima dijagnostičku vrednost, ali ne i terapijsku). Ona
takoĎe mogu da potiču iz prethodnih bolesti pacijenata koja su ih obeleţila za ceo ţivot (na
primer, ako je osoba morala da provede nekoliko meseci u bolnici umotana u gips u
odlučujućem periodu pre navršenih godinu dana). MeĎutim, bazični introjekti mogu biti i
specifični za odreĎenu generaciju – na primer, kad se reflektuju u odreĎenim iskustvima rata i
drugim vanrednim situacijama.

Prema tome, bazični introjekti često proizilaze iz traumatskih iskustava. Često su to iskustva
relativno normalne prirode koja, ipak, i dalje boje naše sadašnje doţivljaje jer izgleda da su
iznova potvrĎivana tokom naših ţivota.
Kako se osoba nosi sa odreĎenim sredinskim okolnostima u detinjstvu i mladosti, uvek
zavisi od snaga i slabosti individualnog ljudskog organizma koje široko variraju od roĎenja
nadalje. Ono što kod jedne osobe promoviše fleksibilnost i kapacitet za prilagoĎavanje pri
suočavanju sa novim izazovima, kod druge vodi do bazičnog introjekta da je rešenje do kojeg
se došlo u jednoj situaciji validno sad i zauvek.

Iznad svega, vaţno je ne pasti u zamku sklonosti da mislimo u terminima kauzalnosti kad se
bavimo autobiografskim materijalom. DogaĎaj ili socijalna konfiguracija nikad nije uzrok
kasnijeg doţivljavanja i ponašanja. Svako se suočava sa istim okolnostima na različit način.
To vidimo, na primer, u činjenici da su siblinzi koji imaju relativno konzistentnu roditeljsku
pozadinu ipak prilično različiti.
 47

Obrnuto, iskustvo je takoĎe pokazalo da su ljudi sa odreĎenim smetnjama često, ali ne uvek,
imali neka slična iskustva. U Geštalt terapiji, kao i u drugim oblicima terapije, korisno je
usmeriti paţnju ka ovim oblastima i raditi na svemu što dolazi iz prošlosti. Smernice o
mogućim istorijskim pozadinama su date u tabelama u dodatku. One su zamišljene kao
putokazi, kao sugestije koje bi moglo biti vredno ispratiti, i ni na koji način nisu povezane sa
tvrdnjom da će se nuţno i pronaći ono što je indikovano. Ovde je opet vaţno odrţati
ravnoteţu! Ako Geštalt terapeut ostane upleten u ovde-i-sad ideologiju i ponaša se kao da
pacijent nema prošlost ni proţivljen ţivot, terapiji će nedostajati dubina i egzistencijalna
snaga. Ako, naprotiv, on radi sa stavom nekog ko je u potrazi, umesto nekog ko je otvoren i
radoznao u vezi onog što se moţe pojaviti, on će se uplesti u kauzalno razmišljanje i, u
najgorem slučaju, konstruisati ono što traţi zajedno sa pacijentom. Poseban rizik za ovo
postoji, na primer, kad se sumnja na seksualno zlostavljanje ali nema sećanja o istom (Loftus,
E., & Ketcham, K. (1994b). Mit o potisnutim sećanjima: laţne optuţbe i navodi o seksualnom
zlostavljanju. New York: St. Martin’s Press). U takvim slučajevima, terapeut vrlo lako moţe
postati konfluentan sa ţeljom pacijentkinje da pronaĎe krivca koji je odgovoran za njene
neodreĎene teškoće, kao što postoji i iskušenje da se otac ili majka osobe smatraju
odgovornim umesto da ona prihvati sopstvenu odgovornost za svoje sadašnje nedaće.

U Geštalt terapiji, svrha prorade prošlih iskustava, naročito onih koja su vodila do formacije
bazičnih introjekata, je da se povrati sposobnost pronalaţenja kreativnih rešenja za izazove
sadašnjeg ţivota. Prvi korak je da se razvija svesnost o prislili ponavljanja kroz koju
prvobitna iskustva i dalje upravljaju ponašanjem osobe, i na taj način se iznova potvrĎuju.
Drugi korak je da se isprobaju nova rešenja i tako otkrije šta se moţe dobiti iz novih
iskustava. Treći korak je smešten van terapije, nakon što se ona završi. Tek ostvarena
kreativnost u kontaktu sa okruţenjem je asimilovana, tj. ona postaje sposobnost koja se
podrazumeva i povezana je sa opipljivim porastom samopoštovanja.

2. Projekcija, retrofleksija i introjekcija u neurotskom procesu

Perls i Gudman su prvobitno govorili o pet načina na koje proces kontaktiranja moţe biti
oslabljen ili prekinut. Uz projekciju, retrofleksiju i introjekciju, oni su uključili i konfluenciju
i egotizam. MeĎutim, paţljivijim ispitivanjem postaje očigledno da poslednja dva nisu na
istom nivou kao prva tri. Projekcija, retrofleksija i introjekcija su intrapsihički procesi koji,
iako se odvijaju bez svesnosti i nenamerno, i dalje rezultiraju u odreĎenom načinu
doţivljavanja granice kontakta. Za razliku od toga, konfluencija i egotizam, kao što termini
sugerišu, odnose se na stanja koja jasno proţimaju celokupan proces kontakta i zamagljuju
prirodne kvalitete granice kontakta u pokretu. Pogledajte sledeći odeljak za više informacija.

Isadore From je bio mišljenja da, logično, moţe da postoji samo četiri tipa prekida kontakta. Osoba
moţe da doţivljava nešto kao da je unutra a što pripada spoljašnjosti (introjekcija) i moţe da
doţivljava nešto kao spoljašnjost što pripada unutrašnjosti (projekcija). Osoba moţe biti u
nemogućnosti da doţivi granice izmeĎu sebe kao organizma i svog okruţenja (konfluencija) i moţe da
doţivljava granicu izmeĎu sebe kao organizma i svog okruţenja kao nepropustljivu (retrofleksija) (cf.
 48

B. Müller: doprinosi Izadora Froma Gešatlt terapiji; u: The Gestalt Journal, Spring 1996, 65).
MeĎutim, ono što je From podrazumevao pod retrofleksijom, PHG naziva egotizmom. Kad
doţivljavam (relativnu!) propustljivost ili nepropustljivost granice konatkta, ja doţivljavam nešto
potpuno drugačije od onog kad mešam unutrašnjost i spoljašnjost. Retrofleksija je – bukvalno –
skretanje energije koja ide napolje u okruţenje, nazad u organizam. Logičan pandan retrofleksije (iz
ugla individue) bila bi odbrana od energije koja dolazi spolja – i za to nemamo termin. Kad je odbrana
neurotska (odnosno, potiče od potiskivanja), ona moţe, na primer, biti povezana sa poremećenim
procesom učenja ili fobijama, da navedem dva primera. Moţda je nedostatak takvog termina razlog
zašto neurozama anksioznosti i fobijama (kao posebnoj formi anksiozne neuroze) nije poklanjano
mnogo paţnje u Geštalt terapiji.
Pored ovog skraćivanja liste prekida kontakta, postojali su i pokušaji da se ona proširi.
Najpoznatiji je pojam defleksije koji su uveli Erving i Miriam Polster. Manje poznat primer je
profleksija koju je predloţila Sylvia Crocker. Detaljnijim pregledom, došao sam do zaključka da su
oba kombinacije projekcije i retrofleksije. (za detaljniju diskusiju vidi: Sylvia Fleming Crocker, Joel
Latner i Miriam Polster: dijalog u teoriji; u The Gestalt Journal, jesen 1982, 67-08). Ne ţelim da
nastavljam ovu debatu ovde i opterećujem čitaoca opširnim opravdanjima za to što sam odlučio da
zadrţim termine koji su korišćeni u PHG, sa nekim razlikama. Ipak, treba da bude jasno da takve
teorijske odluke imaju i praktične posledice, jer u svakom slučaju postoji pitanje kako raditi sa svakom
od ovih formi prekida kontakta. Svaki mehanizam prekida ili, preciznije, modalitet gubitka ego
funkcija, zahteva sopstveni način terapijske obrade. Nisam mogao da otkrijem u literaturi kako
izumitelji pojmova defleksija i profleksija opisuju mehanizme na koje se pozivaju u terapiji.

Drugi teorijski problem je taj što neki autori veruju da gorepomenuti mehanizmi mogu da vode, ne
samo do slabljenja, već moguće i do jačanja procesa kontakta, drugim rečima, da postoje i „zdrave“
projekcije, retrofleksije, itd. Pokušaj Gordona Vilera da podvrgne Geštalt terapiju temeljnoj reviziji,
naročito je inspirisan ovom idejom (cf. Gordon Wheeler (1991) Geštalt preispitan. Novi pristup
kontaktu i otporu. New York: Gardner Press). Po ovom gledištu, mi ne projektujemo samo na
neurotski način, već planiramo i brinemo o budućnosti zamišljanjem, i takoĎe ne retroflektujemo samo
neurotski već i zdravo masturbiramo ili drţimo nagone pod kontrolom i promišljeno odlaţemo
zadovoljenje potreba. Kad introjektujemo, to nije uvek neurotično: mi unosimo raznovrstan,
nesaţvakan materijal koji je koristan i neophodan dok učimo imitiranjem – dok dete uči da govori, na
primer.

Ovi autori takoĎe ističu da postoje situacije u kojima je konfluencija primerena reakcija i druge u
kojima granica kontakta treba da bude nepropustljiva. To je tačno. MeĎutim, potreban nam je
kriterijum koji ćemo koristiti da bismo znali da li je nešto neurotska projekcija a kad je zdrava
fantazija. Za Vilera, sa mišljenjem savetnika organizacije, ovaj kriterijum su zahtevi odreĎenog
situacionog konteksta kontakta. MeĎutim, to rezultira u zbunjujućoj višestrukosti funkcija za proces
kontakta (cf. Wheeler, idem, p.32 ff). Ovde ne nameravam da diskutujem o prednostima i manama
Vilerovih ideja za rad sa socijalnim sistemima ili za Geštalt edukaciju. Ipak, za Geštalt terapiju,
smatram da je bolje zadrţati kriterijum svesnosti. Kao i mehanizmi odbrane Ane Frojd, mehanizmi
prekida kontakta ili slabljenja procesa kontaktiranja, po definciji nisu u svesnosti i odreĎeni su
potiskivanjem. Ovo nije slučaj sa svesno doţivljenim „projekcijama“ ili „konfluencijom“. Ipak,
svesnost je isceljujući činilac psihoterapije. Terapija više ne treba da obraća paţnju na ono što je
svesno, mi se ovde oslanjamo na kapacitete za samoorganizaciju i izlečenje polja
organizam/okruţenje. Stoga, u onom što sledi, kad se pojave termini projekcija, retrofleksija,
introjekcija, konfluencija i egotizam ili fiksacija na sebe, uvek se misli na neurotski proces, tj. proces u
koji je uključeno potiskivanje i koji nije u potpunosti svestan.
 49

U stvarnosti terapijske situacije veoma brzo otkrivamo da se projekcija, retrofleksija i

introjekcija obično brzo smenjuju i podrţavaju jedna drugu. Neurotski procesi se onda
pojavljuju iz njihovih interakcija i inhibiraju ceo proces kontaktiranja ili njegove delove, što
rezultira u tome da se postiţe samo nizak nivo zadovoljstva ili nikakav.

Projekcija. Ja doţivljavam da je, nešto što pripada unutrašnjosti, kao deo mene, deo
spoljašnjosti, kao deo mog okruţenja. Ovo ne vaţi toliko za sadrţaj, npr. kad je pacijent
umoran i pita terapeuta da li je on umoran, već više na osećanja, na primer, kad čezne da bude
viĎen i povlači se u sebe jer ne moţe da veruje da ga terapeut zaista vidi. To je iskustvo,
odnosno, subjektivna stvarnost koja se ne menja prosto zato što joj druga osoba (npr. terapeut)
protivreči. Iako neko moţe reći, „Ja to doţivljam drugačije,“ najviše što se time postiţe jeste
da osoba koja projektuje više ne smatra da je njeno gledište jedino moguće. Više se radi o
tome kako se projekcija odrţava i koja ponašanja, koja se mogu opaziti i verbalizovati,
podrţavaju projekciju.

Fig. 21: Projekcija

Često se dešava da pacijent izbegava da opaţa stvari ispravnije. Veoma retko se dešava, kao
na primer, u psihotičkim halucinacijama, da ono što je opaţeno izvire samo iz mozga osobe
koja projektuje. Obično postoji više od trunke istine u tome i ponekad je sadrţaj projekcija
apsolutno ispravan; prepoznaju se samo kao projekcije jer je sa njima povezano dosta
neprikladnog afekta. Stoga, ne samo da je beskorisno protivrečiti projekciji, već to po pravilu
teţi da uveća pacijentov otpor. Ipak, takoĎe je česta pojava da sve što se moţe opaziti ne bude
zaista i opaţeno.

Pitam pacijenta koji je usred depresivnog procesa da opiše ono što vidi. (On gleda ka prozoru
ispred kojeg stoji azajela sa crvenim cvetovima.) On kaţe, „Vidim sivo nebo i ispred njega
kuću sa
da tamno sivim mora
oblacima.“ Ja: „Da li moţeš
što da budeš malo detaljniji?“ – Pacijent:
Tako prvo pitanje biti, „Šta si opazio te dovodi do tog zaključka?“, i drugo
„Boja na ramu prozoru je verovatno nekad bila bela. Boja se skida na nekim mestima. Desno
pitanje, „Šta još opaţaš?“ Pogledaj na nov način u ono što ti je poznato, moţda ćeš primetiti
od prozora je sto sa sivom, plastičnom pločom.“ –Ja: „Stani, pogledaj opet. Šta još vidiš kod
prozora?“ – Pacijent: „Tu je biljka. Neki listovi su postali smeĎi. Sto je neuredan...“ –
Nemoguće je da pacijent nije video cvetove na alajeli, a ipak, nije doţiveo ono što je video.
 50

nešto novo što nikad ranije nisi video.“ Često je ovaj neuspeh da se vide stvari podrţan ili čak
uzrokovan zaleĎenim vidom. U normalnim okolnostima, naš pogled se stalno kreće napred i
nazad preko onog što gledamo, bez naše svesnosti o tome. Ako sprečimo ovo kretanje očiju
stezanjem okolnih mišića, naš pogled postaje fiksiran i pogled teţi da postane zamagljen. Ako
objekat u koji gledamo fiksiranim pogledom ima poseban značaj za nas, odnosno, ako je to na
primer lice osobe koja nam je značajna, moraćemo da projektujemo kako bismo nadoknadili
informaciju koja nedostaje. Prvi korak u terapiji projekcija je traţenje sve više i više tačnih
informacija. Ovo učimo iz našeg svakodnevnog iskustva sa predrasudama – kad god doĎemo
u ţivahan kontakt sa strancem koji nas plaši (bilo da je to pripadnik suprotnog pola, neko iz
druge kulture, religije, neko ko je bolestan, onesposoljen ili umire), mi automatski dobijamo
diferenciraniju sliku. Naše predrasude se redukuju i strahovi smanjuju.

MeĎutim, predrasude mogu da budu veoma stabilne i prkose očiglednom. „Jevrejin, afrikanac
ili azijac koji ţivi u mom stambenom bloku je veoma fin (čist, inteligentan, itd.) ali, naravno,
po pravilu...“. Stoga, kad radimo sa projekcijama, takoĎe je vaţno ispitati preterano snaţan
afekt koji je asociran sa njima. Štaviše, mnoge projekcije ne mogu da se sruše širenjem
percepcije, prosto jer mi ne moţemo da znamo ili proverimo sve što nam je relevantno u vezi
druge osobe. Prema tome, u terapiji mi treba da otkrijemo šta je to što nas plaši. Šta je
zapravo toliko loše u vezi doţivljavanja nečeg, što mi je potrebno da projektujem, delom
sebe? Naravno, ne postoji opšti odgovor na ovo pitanje. U svakom pojedinačnom slučaju,
terapeut i pacijent moraju ponovo da otkriju šta je bilo i jeste iza projekcije. Ipak, terapijska
ruta je uvek putem pacijentove svesnosti o sopstvenom uzbuĎenju.

Dve vrste projekcije, transfer i katastrofizirajuće fantazije, zasluţuju posebnu paţnju. U

transferu, mi projektujemo prethodno introjektivana, bazična iskustva koja smo imali sa
značajnim drugima, na terapeuta. Na primer, „Ako niko nije stvarno bio zainteresovan za
mene dok sam bio dete, ni ovaj terapeut neće biti stvarno zainteresovan za mene. Prema tome,
kad mi postavi pitanje, ja ću se povući“ (shizoidni proces). Geštalt pristup transferu je isti kao
i u slučaju drugih projekcija. Mi najpre podrţavamo projekciju: „Kako vidiš i doţivljavaš da
sam ja sličan tvom ocu? Šta je bilo tako zastrušujuće ili frustrirajuće za tebe u vezi tvog oca? I
kako te ja sad plašim ili frustriram?“ Da li ćemo se transferima baviti odmah, kao što neki
Geštalt terapeuti zahtevaju, ili kasnije u terapiji, zavisiće od toga da li oni inhibiraju ili
produbljuju terapijski rad. Idealizacije terapeuta takoĎe mogu imati snaţan inhibirajući efekat
na pacijentov razvoj ka nezavisnosti, dok, sa druge strane, ponekad moţe biti plodonosno da
se radi na inhibiranoj agresiji kad je pacijent besan na terapeuta.

Ako pacijent idealizuje terapeuta i u isto vreme inhibira svoju agresiju, sama ideja o
kritikovanju terapeuta je dovoljna da izazove katastrofizirajuće fantazije. Oni, na primer,
mogu verovati da će ih terapeut oterati ili na neki drugi način im iskratiti paţnju ako ga budu
kritikovali. Takve fantazije katastrofe su karakteristične kad je agresija inhibirana i odrţavaju
se verbalnim, vokalnim i mišićnim retrofleksijama. Iskustvo pokazuje da je intenzitet
katastrofizirajuće fantazije direktno proporcionalan snazi retrofleksije. Energija koja se
suzdrţava je doţivljena. Usled nedostatka iskustva sa efektom koje one mogu da imaju i zato
što misle da je terapeut osetljiv, pacijenti imaju fantaziju ili da je ova sila toliko snaţna da će
 51

objekat, drugi, biti uništen, ili da one mogu biti toliko provokativne da će oni sami biti
uništeni osvetom drugog, ako izraze svoju agresiju. Stoga je u tim slučajevima projekcija
blisko isprepletana sa drugim mehanizmom prekida kontakta, retrofleksijom.

Fig. 22: Retrofleksija

Retrofleksija. Ako pacijent projektuje, već se moţe zaključiti da on i retroflektuje – i

obrnuto. Retrofleksija je psihološki mehanizam koji ljudski organizam koristi kako bi
preusmerio energiju koja namenjena okruţenju, nazad na sebe. Perls, koji je skovao ovaj
termin, je već u svojim ranim radovima počeo da pravi razliku izmeĎu tri oblika retrofleksije.
To su samomrţnja, samoljubav i samokontrola (cf. Perls, F. (1992) Ego, glad i agresija.
Revizija Frojdove teorije i metoda. Gouldsboro ME: Gestalt Journal Press; prvo izdanje
1947).

Samokontrola je bila centralni i komplikovan predmet psihoterapije od početaka psihoanalize,

s obzirom da se tu radi o kontradikciji izmeĎu nagonskog impulsa pojedinačnog organizma i
civilizacijskih stega instinkata koje nameće društvo. Emancipatorna snaga psihoanalize je
naročito bila u činjenici da je skrenula paţnju na stepen u kojem socijalna manipulacija i
povezana supresija instinkata mogu da rezultiraju u neurotskim karakternim strukturama. U
njegovoj knjigi „Analiza karaktera“, Wilhelm Reich, od kojeg su i Perls i Gudman mnogo
naučili, demonstrira meru u kojoj samokontrola moţe biti utelovljena u formi mišićne tenzije.
Perls i Gudman na kraju čak govore i o „samo-osvajanju“, za koje smatraju da se nametalo
ljudima u savremenom društvu tog vremena. To je bilo početkom devetsto pedesetih.
MeĎutim, od devetsto šezdesetih, odvijao se proces „informalizacije“ oblika socijalnog
ponašanja i praksi u odgajanju dece, što je sad problematizovano, naročito u pogledu
nedostatka postavljanja granica u vaspitanju dece. Bez obzira na to, samokontrola ostaje
sociološko pitanje – i izvor neuroze. Zapaţanja bioenergetskih terapeuta nakon Reicha su
takoĎe snaţno skrenula paţnju Geštalt terapeuta na činjenicu da su fizički simptomi obe vrste
retrofleksije terapijski problem. Ovi simptomi su (redosledom uvećanja ozbiljnosti): slabo,
tromo i nezgrapno drţanje i pokreti, zatim fizička krutost i napetost uz hladnoću i utrnulost u
pojedinim delovima tela, i na kraju, hronično „oklopljenje“ tela sa poremećenim fiziološkim
funkcijama (cf. E.W.L. Smith: Retrofleksija - forme odigravanja; u: Gestalt Journal, proleće
 52

1986, 36ff). MeĎutim, postoje i drugi načini na koje mi sebe kontrolišemo i neurotski
zadrţavamo svoju energiju, tj. upotrebu reči i izraţavanje osećanja. Na primer, ako neko u
terapijskoj grupi kaţe, „Malopre sam shvatio da ste me na neki način malo iziritirali na
prethodnoj seansi,“ lako je prepoznati verbalne retrofleksije. Teţe je uvideti da nešto još uvek
nije rečeno. Verovatno najčešći slučaj je kad neko retroflektuje jasno i odlučno „Ne“, bez
obzira na to kako se izraţava. Što se tiče emocija, mislim da su ţalost i radost najčešće
retroflektovana osećanja.

Sve forme retrofleksije su bazirane na idiosinkratičnoj dualnoj prirodi ljudskih bića, u tome
što mi i jesmo naša tela i imamo naša tela, i moţemo, takoreći, da stanemo van sebe kako
bismo sebe procenili i suzdrţali. Kad praktikujemo samokontrolu, mi cepamo sebe na deo
koji kontroliše i deo kojeg kontrolišemo (pred kraj ţivota, Perls je govorio o ovim delovima
kao o top-dogu i under-dogu, pozajmljujući termine iz hipi jezika). U samomrţnji i
samoljubavi, uvek postoji i deo koji mrzi ili voli i deo koji je omraţen ili voljen. Ono što je
odlučujuće za prisustvo retrofleksije jeste povlačenje od kontakta sa okruţenjem, gde se
nalazi stvarni objekat koji se mrzi ili voli. Naravno, uvek je moguće biti besan na sebe (npr.
ako napravimo grešku) i još više, voleti sebe i tretirati sebe na neţan način – ali pri tome, mi
se ne okrećemo od kontakta sa drugim koji nas plaši, i stoga, ne retroflektujemo. Upotreba
ovog termina mora da bude ograničena na procese kontaktiranja u polju organizam/okruţenje,
inače gubi svoje konture.

U samomrţnji postajemo sopstveni najgori neprijatelji – jer smo uvek dostupni i pristupačni i
doţivljavamo manje anksioznosti kad smo agresivni prema sebi. Začudo, ovo vaţi i za
najgore oblike auto-agresije, kad ljudi povreĎuju sebe tako što se seku ili ubadaju. Ipak, ovo
je i paradoksalna forma samoljubavi jer ljudi koji to rade pokušavaju da se uvere da još uvek
mogu da osete nešto, barem da su još uvek ţivi.

Stoga, u (neurotskoj) samoljubavi, retrofleksija je još kompleksnija nego u samokontroli i

samomrţnji. Sa jedne strane, objekat kojem je impuls zapravo upućen je u okruţenju
zamenjen sopstvenim organizmom, koji je bezbedan i uvek dostupan, dok, sa druge strane,
osoba sebi pruţa paţnju koju je dugo čeznula da dobije od drugog. Vaţno je zapamtiti da o
retrofleksiji moţemo da govorimo samo kad nema svesnosti i ako je uključeno potiskivanje.
Postoje, naravno, razne vrste samoljubavi koje spadaju u funkcije neţne brige o telu i
mentalne higijene kod odraslih. Nesposobnost da voli druge je bio razlog zašto su bogovi
osudili Narcisa da voli samo sebe. Ali u isto vreme je istina da samo onaj ko moţe da voli
sebe, moţe da voli i druge. Sve one stvari koje su obuhvaćene konceptom „samopodrške“ u
Geštalt terapiji su vaţne funkcije u procesu kontaktiranja polja organizam/okruţenje i nemaju
nikakve veze sa retrofleksijom. Ovo uključuje i načine pruţanja paţnje selfu u kojima
organizam sluţi kao sopstveni drugi-najbolji objekat jer najbolji nije prisutan, pristupačan ili
dostupan.
Konačno, okruţenje nije neiscrpan izvor prilika za zadovoljenje kojima se samo treba obratiti.
Po pravilu, njegovi resursi su oskudni i konkurencija je velika. MeĎutim, odbijanje
pokušavanja da se izvrši uticaj na okruţenje i manipuliše njime na način koji moţe da
zadovolji potrebe osobe, jeste karakteristika svih retrofleksija.
 53

Introjekcija. U praksi, ovaj treći mehanizam prekida često dobija premalo paţnje. Umesto
toga, mnogo se govori o njegovom rezultatu, introjektu. Ali kako se introjekti formiraju?
Odgovor Frica Perlsa je bio da se formiraju kad progutamo u celini ono što smo trebali da
odgrizemo i saţvaćemo kako bismo ga asimilovali. Na neki način, introjekcija je rezultat
retroflektovane percepcije i mišićnih i intelektualnih napora koji su potrebni da se nešto učini
svojim, tj. da se izborimo sa nečim, da ga analiziramo, da ispitamo ili uredimo nešto, ili da
proverimo i izvagamo, da razmotrimo i procenimo, da diskutujemo i sloţimo se oko nečeg, ili
da izaberemo i unapredimo nešto. U svakom slučaju, osobe koje introjektuju ostaju pasivne i
ne koriste sopstvene kapacitete, ali dozvoljavaju okruţenju da ih hrani (neguje) i prihvataju
šta im se nudi bez reči kritike. Ako introjekcija postane fiksirani stav, to moţe voditi ka
konformizmu i socijalno prilagoĎenom, dobrom ponašanju.

Fig. 23: Introjekcija

U terapiji, posebno moramo obratiti paţnju na proces introjekcije, pored rada na introjektima
koje pacijent već ima. Ovde vaţi isto kao i za druge prekide kontakta. Razlaganje postojećih
projekcija i retrofleksija je jedna strana Geštalt terapije. Druga je da se pomogne pacijentu da
postane svestan toga kako projektuje i retroflektuje u ovde i sad. Ovo znači da terapeut mora
da prepozna tačno kad pacijent introjektuje i onda direktno radi na tome.
Ovo nije lak zadatak. Najlakše mu je pristupiti radom na verbalnom kontaktu,
postavljanjem pitanja kao što su, „Šta si čuo da sam rekao? Čemu od onog što sam rekao
govoriš ne? Šta doţivljavaš kad izrazim ovo mišljenje ili dam ovu sugestiju? Da li misliš da je
to dobra ideja, i ako da, zašto? Ili da li misliš da nije dobra ideja, i ako je tako, zašto? Da li
su ti potrebne dodatne sugestije ili smernice itd. sad od mene?“ Ako pacijenti kaţe „hvala“
prebrzo, terapeut treba da mu skrene paţnju i na to, pošto je to često spoljašnji znak da je
upravo prebrzo mentalno progutao nešto umesto da ga saţvaće. TakoĎe je korisno sugerisati
pacijentima da neko duţe vreme treba da dodaju terapeutovo ime kad ponavljaju ono što su
čuli od njega, „G. XYZ je izrazio mišljenje ... XYZ je nedavno rekao ... Moj terapeut misli da
...“
 54

Rad na razrešenju introjekata je drugačiji. Nisu svi introjekti introjektovana bazična iskustva i
nemaju svi poreklo u detinjstvu. Razvoj introjekata se moţe posmatrati, na primer, u bilo
kojoj terapijskoj ili trening grupi koja traje duţe vreme. Često se mogu prepoznati u upotrebi
odreĎenog insajderskog jezika („Svestan sam da sad postajem besan...“).

Gordon Wheeler je opisao (kao podršku drugoj teorijskoj perspektivi) naročito upečatljiv
primer koji je doţiveo dok je radio sa francuskom trening grupom. „Struktura grupnog
graunda je bila takva da su figure samopodrške i diferencijacije ponaosob mogle da se
pojavljuju donekle slobodno, dok su one koje se tiču brige, nege, podrške ili čak istraţivanja
drugih ili grupe kao celine, bile aktivno obeshrabrivane kroz ismevanje, cinično etiketiranje ili
napade na druge. Pitanja su, podrazumeva se, zvanično bila tabu (jer postavljanje pitanja, kao
što je šta neko misli ili kako se on ili ona oseća, „nije Geštalt“). Ukratko, i bez ulepšavanja,
ono što sam video je bio sistem koji je bio „Geštalt traumatizovan“, do tačke u kojoj je svaka
figura koja se naizgled nije podudarala sa nekom iskarikiranom predstavom autonomije
kasnog Perlsa, bila predstavnik kukavičkog i opasnog pada u nezrelu zavisnost. (Wheeler, G.
(1991, op. cit.). Gestalt Institute od Cleveland Press, p. 173).
Takvi introjekti često uzimaju oblik bespogovorno prihvaćenih pravila. Ipak, ovi
introjekti ne mogu biti proraĎeni na kognitivnom nivou. Nije dovoljno da im prosto damo
naziv, pitamo odakle su potekli ili pokaţemo da su iracionalni.

TakoĎe postoje introjekti čiji je sadrţaj razumno prihvatiti. Tako je, na primer,
pacijentkinja od svoje majke introjektovala maksimu, „Uvek moraš da vodiš računa da
ţiviš zdravo!“ Ovo je dobar savet, moţe se pomisliti, ali introjektovan kao „uvek moraš“
pravilo i u kulturi sa širokom ponudom organske hrane, organske kozmetike, fitnes
programa i wellness centara, to je navelo ovu pacijentkinju da vodi veoma naporan i stoga
nezdrav ţivot. Umesto da prosto sluša svoje telo i vodi računa šta jede, ona je stalno bila
pod pritiskom da pazi na svoje zdravlje po pravilima.

Pacijenti sami treba da doţive inhibirajući efekat introjekata u terapiji – i to se najbolje

postiţe ako terapeut radi sa pacijentovim sabotaţama njegovih introjekata. Svaki introjekt se
iznova sabotira, izbegava, nagriza, narušava ili ignoriše, jednostavno zato što introjekti imaju
efekat gušenja na naše ţivote, i naša vitalnost ili elan vital se stalno ponovo utvrĎuju. Stoga,
nesvesno, ljudi koji su opsednuti postignućima doţivljavaju ponavljane neuspehe, ljubitelja
organske hrane povremeno uhvatimo da jede kobasicu a temeljno pedantna osoba „nehotično“
pravi nered. Ove forme sabotaţe često nisu svesne. One se obično čuvaju u tajnosti i uvek ih
prati griţa savesti (u ovom slučaju: neurotska osećanja krivice) što ipak ne uspeva da ih spreči
da to ponove.

Tok ţivota prevladava i kad pacijentkinja izvesti o sabotaţi ove vrste (a sama to ne primeti) i
terapeut je pita da kaţe više o tome ili čak da to namerno ponovi, zadovoljstvo koje je
asocirano sa tim se odmah jasno doţivljava. Tajno zadovoljstvo izlazi na površinu u
pacijentovom govoru tela i pokazuje se, na primer, u poluskrivenom osmehu, čim mu se
skrene paţnju na to. Pacijent sad doţivljava i zadovoljstvo usled protoka ţivotne energije, i u
 55

isto vreme, neprijatne i opresivne aspekte introjekta. Terapija introjekata uvek mora da
podrţava njihove sabotaţe. MeĎutim, ponekad to mora biti uraĎeno na simboličan način jer
neke sabotaţe nisu nimalo društveno prihvaćene a neke mogu da naprave i ozbiljnu štetu.
Ipak, to nije uvek slučaj i sabotaţe nisu jedine na koje moţemo da se fokusiramo jer su one
samo opozit introjektima.

Kad se sabotaţe doţive u punoj vitalnosti i svesnosti, introjekti se razlaţu sami od sebe i
zamah klatna izmeĎu introjekta i njegovih sabotaţa postaje slabiji, dok konačno ne doĎe do
mirovanja u središtu kreativnih prilagoĎavanja.

3. Konfluencija i narcizam na granici kontakta

Kao što je gore spomenuto, dva od originalnih pet mehanizama prekida kontakta, konfluencija
i egotizam, nisu na istom logičkom nivou kao ostala tri. Oni su više opisi stanja, dok se drugi
odnose na procese. MeĎutim, ova razlika je relativna: stanja su prosto sporiji procesi. A ipak,
to nije samo pitanje njihove temporalnosti, već je naročito pitanje činjenice da ova dva
neurotska mehanizma oštećuju dva strukturalna svojstva ili kvaliteta same granice kontakta,
tj. njenu energiju i relativnu propustljivost. Pogledajmo još jednom u model procesa
kontaktiranja. Na početku procesa, postoji malo energije na granici kontakta i organizam je
relativno u mirovanju. Onda se na vidiku pojavljuje potreba i energija u trenutku počinje da
raste. Nakon pretkontakta, ljudski organizam se okreće ka spolja ka okruţenju izvan tela – i
ovo usmeravanje paţnje na i hvatanje u koštac sa okruţenjem u potrazi za zadovoljenjem
potrebe, mobiliše sve više energije u polju organizam/okruţenje. U isto vreme, granica
kontakta, koja je prvobitno bila toliko propustljiva da se organizam i okruţenje nisu
doţivljavali kao jasno razdvojeni, sad postaje sve manje propustljiva. Zatim je cilj dostignut i
energetski naboj selfa dostiţe najvišu tačku u zadovoljstvu punog kontakta. MeĎutim, u ovom
trenutku granica kontakta ponovo postaje propustljiva i postoji prolazni gubitak granice
izmeĎu subjekta i objekta. Potom u postkontaktu nivo energije postepeno opada i granica
kontakta se opet doţivljava kao jasna, iako nije toliko propustljiva kao u drugoj fazi procesa
kontaktiranja.

Konfluencija je stanje u kom se ceo proces kreće usporeno i potreban je značajan napor da se
on uopšte pokrene. Konfluencija se manifestuje u niskom nivou energije u polju
organizam/okruţenje. Niti mnogo energije teče od psihofizičkog organizma u polje, niti se
opaţa mnogo energije koja bi mogla da teče nazad putem stimulacije.
 56

Fig. 24: Konfluencija

Potrebe se samo slabo i difuzno doţivljavaju, ako i uopšte, i ne mogu zaista da pokrenu
proces kontaktiranja napred. Granica kontakta ostaje propustljiva i nejasna. Konfluencija
stoga stvarno pripada pretkontaktu – i ponekad ostaje ograničena na taj stadijum. MeĎutim,
ako ne ostane, celokupan proces kontaktiranja je oslabljen, konfluencija prekriva sve ego
funkcije kao sloj buĎi i granica kontakta ostaje zamagljena sve vreme. Konfluencija, što
bukvalno znači teći zajedno, u ovom slučaju organizma i okruţenja, rezultat je (obično
hronične) slabosti ljudskog organizma u formiranju granica kontakta koje su nabijene
energijom i jasno definisane. Inicijalno se ispoljava u manjku svesnosti o sopstvenim
potrebama i u nesposobnosti da se one artikulišu, a kasnije u patološkoj averziji na agresivne
funkcije u procesu kontaktiranja. U blagoj konfluenciji ćemo pronaći preteranu tendenciju da
se traţi harmonija i da se govori „mi“ umesto „ja“. U ozbiljnim slučajevima, kontakt sa
okruţenjem moţe biti potpuno izmešten u fantaziju, kao u teškim shizoidnim poremećajima –
najlakše je biti konfluentan sa sopstvenim duhovima.

Za poremećaj koji je opozit konfluencije, Perls i Gudman su uveli donekle nezgodan termin
egotizam. Ovde je self na pragu punog kontakta i fiksiran u stanju u kojem je na toj tački, tj.
na visokom energetskom nivou i sa nepropustljivom granicom kontakta.

Fig. 25: Egotizam

Ovo je nespobnost ili oslabljen kapacitet da se osoba prepusti u punom kontaktu ili preda
pronaĎenom objektu, pošto bi ovo podrazumevalo napuštanje svih namernih, na cilj
 57

orijentisanih ego funkcija koje ovde višu nisu potrebne, kad je osoba došla do cilja – i ovo se
doţivljava kao gubitak kontrole. I ovde postoji hronična oslabljenost glavnog svojstva granice
kontakta, tj. njene sposobnosti da privremeno postane potpuno propustljiva u punom
kontaktu. I opet to utiče na celokupan proces kontaktiranja. Pretkontakt je obično već isuviše
samoupravljački, u drugoj fazi kontakta agresivne funkcije su prenaglašene i onda postoji
retrofleksija prepuštanja na pragu punog kontakta, sa finalnim rezultatom da nema stvarnog
zadovoljenja, zbog čega je postkontakt često skraćen.

Od sad pa nadalje ću koristiti termin narcizam umesto egotizam. Egotizam nikad nije postao
opšte prihvaćen termin. On se zapravo odnosi na nešto što je u preovlaĎujućoj kliničkoj
terminologiji poznato kao narcizam.

Konfluencija i teţak narcizam su stoga poremećaji granice kontakta koji imaju negativan
efekat na celokupan proces kontaktiranja. Oni obično postanu hronični, tj. gotovo svi procesi
kontaktiranja osobe su oštećeni. Činjenica da su hronični, kao što ćemo videti, proizilazi iz
toga što se razvijaju iz ranih smetnji (vidi i poglavlje IV.9).

Narcizam je psihoanalitički termin koji je izveden iz imena Narcis, mladića iz

grčke mitologije koji se zaljubio u sopstveni odraz i od tad nije bio u stanju da
voli nikog drugog. To se odnosi na probleme koji se javljaju kao rezultat
nerealistički prenaduvane ili devalvirajuće slike o sebi koja se sastoji od
grandioznosti povezane sa hladnim, nadmenim odnosom prema dugim ljudima,
u kojem se ne uvaţava njihovo samopoštovanje, uz smenjivanje sa slabim
samopoštovanjem koje je vezano za stid. I psihodinamska i Geštalt terapijska
literatura o narcizmu boje šarenoliku i prilično zbunjujuću sliku
simptomatologije narcizma, o čemu ovde neću dalje govoriti. Dalji detalji o
pristupu Geštalt terapije konceptu narcizma i narcističkih poremećaja se moţe
ponaći u Greenberg, E. (1996) „Kad uvid boli: Geštalt terapija i narcistički
vulnerabilan pacijent.“ British Gestalt Journal, Vol. 5, No. 2. i Nemac (R. Fuhr
et al. (1999, op. cit.); naročito članak Elisabeth Salem, Gestalttherapie und
narzisstische Strungen, pp. 733-746). Narcistički poremećaji mogu da se
manifestuju ili u formi individualnih narcističkih procesa, ili u mnogo teţoj
formi konstantnog straha od gubitka autonomije, sa odgovarajućim
poremećajima funkcija ličnosti, naročito u kontekstu „smrti“ i „slobode“ (u
psihodinamskoj literaturi se o njima govori kao o narcističnoj ličnosti ili
poremećajima karaktera), cf. Poglavlje IV, 7. ovde.

Fig. 26: Definicija narcizma

 58

IV. Eksplanatorne beleške o upotrebi dijagnostičkog

terenskog vodiča

1. Reakcione formacije: individualne idiosinkrazije i emocionalne fiksacije

Reakcione formacije su opaţljiva ponašanja koja daju izraz karakteru i idiosinkrazijama

osobe. One su dopadljive ili iritantne idiosinkrazije koje primećujemo kod druge osobe, ono
što nam se sviĎa kod nje ili nam ide na nerve. Mi nismo ili smo samo jedva svesni sopstvenih
reakcionih formacija, te smo često iznenaĎeni i u neverici, ili čak i povreĎeni, kad nam neko
uzvrati ili nam prosto kaţe šta je to što radimo a da njih nervira. TakoĎe nas često privlače ili
odbijaju neke idiosinkrazije koje osoba ispoljava. Zapravo, nije neobično da same
karakteristike koja su nam prvobitno bile tako privlačne kod njih, budu one koje nam na duţe
staze smetaju.

MeĎutim, u terapiji su manje interpersonalni efekti a više psihološke funkcije ono što čini
reakcione formacije tako značajnim. One sluţe za brisanje straha od uzbuĎenja iz našeg
doţivljavanja u procesu kontaktiranja. Organizam prvo postaje uzbuĎen potrebom ili
stimulusom i onda se ovo uzbuĎenje inhibira (iz neurotskih razloga). MeĎutim, mi inhibiramo
sebe stezanjem i suzbijanjem toka našeg disanja, koji je pojačan kao rezultat uzbuĎenja. Mi
potom doţivljavamo neodreĎenu anksioznost koja je visoko nelagodna. Po navici
potiskujemo svoju svesnost o ovoj anksioznosti uzbuĎenja putem odreĎenih ponašanja koja su
nam se pokazala kao posebno prikladna za tu svrhu u našim ţivotima.

„Reakciona formacija je izbegavanje aknsioznosti koje je pod pretnjom sloma potiskivanja

(kroz uvećanje inhibiranog uzbuĎenja ili relaksiranja inhibicije) putem daljih pokušaja da se
poništi uzbuĎenje ili iskušenja za isto, i jačanjem inhibicije. Potiskivanje izbegava
uzbuĎenje, reakciona formacija izbegava anskioznost prigušenog uzbuĎenja – jer ova
anksioznost uzbuĎenja deluje još opasnije nego što je to bilo prvobitno uzbuĎenje.“ (PHG,
(1951/1992), p. 444, naglasak moj).

U suštini, svako ponašanje moţe da postane reakciona formacija. Reakcione formacije

moţemo prepoznati po tome da one ne samo da su često prisutne kod osobe, već se i javljaju
u neprimerenim trenucima, tj. one su u konfliktu sa trenutnim poljem organizam/okruţenje.
Perls i Gudman razlikuju dve vrste reakcionih formacija i daju neke inicijalne primere.

„Primeri poništavanja izazovnog stimulusa ili uzbuĎenja su izbegavanje, gaĎenje, prkos,

snobizam, moralno osuĎivanje, a primeri jačanja inhibicije su pravednost, tvrdoglavost,
namerno neznanje, ponos.“ (PHG (1951/1992), p. 237 f.).

Tip 1. Sva deca prolaze kroz ono što je poznato kao „grozna druga“ ili faza tantruma i inata,
pa je tako potisnuti bes deo repertoara reakcionih formacija svake osobe, iako je samo kod
nekih ljudi ovo potiskivanje bilo trajno uspešno u izbegavanju anksioznosti. U emocionalnim
reakcionim formacijama izgleda kao da su kontaktne emocije zaleĎene pa su tako izgubile
 59

svoju originalnu snagu orijentisanja na akciju. Osoba koja je stalno zabrinuta ne moţe da oseti
strah od stvarne pretnje i čak u manjoj meri moţe da oseća radoznalost koja se izbegava
brigom. Arogancija, oholost i nadmenost prikrivaju osećanja nesigurnosti, plašljivosti i
dirnutosti, a hladan spoljašnji izgled obično maskira osećanja povreĎenosti i stida. U
ozlojeĎenosti, cinizmu, hroničnom negodovanju i stalnom doţivljaju ogorčenja, bes koji nije
mogao da bude ispoljen ili nije imao nikakav uticaj, postao je zaleĎen. U neurotskoj ljubomori
moţe postojati neispoljeni bes, narušena slika o sebi ili strah od napuštanja, kao nepriznata
osećanja koja rezultiraju u ponašanjima adiktivnog karaktera. Samo tad ljubomora postaje
strast koja revnosno traga za onim što vodi u patnju. Zatim postoje ljudi koji se neprestano
ţale i drugi koji često briznu u plač – ponekad su to isti ljudi. Kad se ljudi ţale, bes koji nije
mogao da bude ispoljen ili nije imao ţeljeni efekat iz nekog drugog razloga je ostao
zaglavljen. U plakanju bez emocija, osnovna ljudska forma ekspresije postala je reakciona
formacija. Moguće je čuti i dobiti precizan osećaj za ovo. Ponekad ostajemo čudno nedirnuti,
čak i kad neko naglas plače, a u drugom slučaju smo u trenutku dirnuti jednom suzom ili
jecajem. Ako nismo dirnuti, ili jesmo ali malo, postoji dobra verovatnoća da se suočavamo sa
reakcionom formacijom, iza koje ćemo često pronaći bes.

Tip 2. Do sad smo govorili o emocionalnim reakcionim formacijama koje pojačavaju

inhibiciju. Postoje i reakcione formacije koje redukuju ili čak u potpunosti eliminišu
uzbuĎenje. Na primer, sentimentalizacija je često uranjanje u blaga, plitka i neţna osećanja, u
kojima neki ljudi često i plaču. U sentimentalnosti, agresivna osećanja su obično izbegnuta,
tako da su emocije punog kontakta – ljubav, radost i ţalost – odmah doţivljene. MeĎutim, one
su površne i banalne.
Zamajavanje je način da se premosti tenzija. Ovo moţe biti neurotske prirode – i ne
samo kod tinejdţera – ali nije nuţno tako. Neurotsko gaĎenje obrće stimulativnu vrednost
hrane ili erotskog mirisa i pretvara je u suprotnost, nešto odvratno. Ono što se izbegava je
pretkontaktna emocija kao što je radoznalost ili seksualna privlačnost.
(Postoji i ne-neurotsko gaĎenje na telesne izlučevine i truo i raspadnut materijal koje
svako doţivljava od ranog detinjstva pa nadalje. Naravno, ova vrsta gaĎenja ima funkciju u
preţivljavanju). Ja verujem da stalno gunĎanje i pronalaţenje mane u svemu u najvećoj meri
potiskuje radost, što je verovatno najčešće izbegavana emocija u našoj kulturi. Ovo se dešava
zbog straha od odustajanja od kontrole nad našim impulsima kretanja i predaje trenutku, koji
su deo ispoljavanja radosti.
Čak i tako značajan i prijatan emocionalni stav kao što je majčinstvo moţe da postane
reakciona formacija ako guši sve impulse svoje ţrtve kroz prekomernu brigu i zaštitu. Iza
ovog su obično strahovi od napuštanja. Činjenica da se u pomagačkim profesijama ovo moţe
razviti u ono što je poznato kao „sindrom pomagača“ , postala je opšte poznata u Nemačkoj i
šire nakon što je dobila značajan publicitet kroz radpve Wolfganga Schmidbauera (Wolfgang
Schmidbauer) (cf. http://www.socwork.net/2004/1/articles/428/Schuyt2004.pdf) i drugih. Sam
glas moţe postati nosilac reakcione formacije. Monoton glas izgleda kao da pokriva velom
čitavo polje organizam-okruţenje, i time prigušuje sve stimuluse. Glas koji zuji u stalnoj
visini tona ima isti efekat. MeĎutim, glas moţe i da suzbije sve što je uzbudljivo u polju, ne
kroz širenje vela, već više putem trivijalizovanja stvarnosti ili bacanja čini na nju, npr.
detinjast glas kod ţena ili promukao glas kod muškaraca.
 60

Pored ovih emocionalnih reakcionih formacija, postoje i individualne idiosinkrazije i lične

osobenosti koje su ponekad slabosti, a ponekad su i snage. Ipak, ako su reakcione formacije,
one uvek sluţe kao odbrana od anksioznosti uzbuĎenja.

Tip 3. Jedan način da se pojača inhibicija ili ojača zid koji štiti osobu od svega što je novo i
stoga uzbudljivo, jeste da budemo tvrdoglavi, jogunasti i svojeglavi, da apsolutno odbijamo
da se pokrenemo ili odustanemo od svog poloţaja. Ovo je, naravno, veoma korisna
sposobnost kad je u pitanju nešto što zaista vredi braniti, ali ako se koristi samo u sluţbi
represije, postaje nesposobnost učenja i stoga inhibira našu ţivotnost i rast.
TakoĎe je moguće pojačati inhibiciju time što ćemo previše brzo odbiti sugestije i
mišljenja drugih ljudi, ili donošenjem negativnih sudova. Stalno i automatsko odgovaranje sa
„ne“ na stvari, stalno protivrečenje ljudima i osuĎivanje su sve sredstva izbegavanja da se
„ne“ kaţe jasno i odlučno, na normalan način. Neki ljudi odaju utisak da su internalizovali
načelo da je napad najbolja odbrana. Oni uvek kreću sa neprijateljskim stavom, počinju da
besne i da se ţeste kad god im se ukaţe prilika ili njihov glas gotovo uvek ima preteći ton. Ali
ovde još jednom moţemo videti da psi koji laju ne ujedaju, jer ova vrsta ponašanja retko
kulminira u stvarnom napadu koji ima za cilj uništavanje postojećih geštalta ili u jasnom,
distancirajućem „ne“ kad doĎe do kritične tačke. Ovo se dešava zato što se ove reakcione
formacije javljaju iz straha od toga će biti „priterani uza zid“ i iz potrebe da dobiju više
vremena.

Tip 4. Na kraju, postoje i crte ličnosti koje sluţe da priguše uzbuĎenje i tako izbrišu strah iz
svesnosti. Osoba moţe da preusmeri uzbuĎenje u manje opasne kanale i otpusti ga, kroz
nervozno pušenje, na primer, ili očigledno nestrpljivim lupkanjem stopala od pod ili
ljuljanjem noge dok sedi prekrštenih nogu. Ljudi sa dugom kosom mogu neprestano sklanjati
kosu sa lica. Kašljanje, pročišćavanje grla, nervozno kikotanje i stalno glupiranje takoĎe
pripadaju ovoj kategoriji. TakoĎe postoje ljudi koji umanjuju ili čak verbalno negiraju sve, ili
pokušavaju da postignu istu stvar mimikom hroničnog osmeha – ili tako što se stalno osećaju
prinuĎeni da zbijaju šale. Još jedna strategija koja se koristi da se redukuje nivo uzbuĎenja i
koju je nešto teţe prozreti je generalizovanje. Ono naizgled započinje bezazleno kad ljudi
kaţu „osoba (čovek, neko)“ umesto „ja“ (npr, „Uostalom, čovek ne dobija prilike često“
umesto „Sad ţelim...iako znam da...“ ili nešto slično tome). Ovo se intenzivira u
generalizovanim parolama, npr. „Svi moramo da damo svoj doprinos...“). Ovo, naravno,
mogu da budu i dobro poznate izreke („Bez muke nema nauke“, „Deca treba da se vide a ne
čuju“).

Kompulzivne radnje i opsesivne misli su posebna kategorija reakcionih formacija. One se

obično koriste nesvesno kako bi se prigušila stanja uzbuĎenosti čija stvarna lokacija i poreklo
ostaju nejasni osobi koja ih doţivljava i koja obično nemaju nikakve veze sa sadrţajem akcije
(npr. stalno pranje ruku) ili misli (npr. ideja da će osoba iznenada ugušiti nekog). Gotovo
svakom od nas su poznate male kompulzivne radnje kao što je uporno skidanje parčeta
tkanine sa haljine ili besmislene mentalne aktivnosti kao što je beznačajno brojanje stvari koje
su nam u vidokrugu ili kad nam neko muzičko delo ili pop hit uĎe u mozak. Mnoge reakcione
formacije su normalne, urgentne reakcije na mnoge male rizike za telo i psihu sa kojima se
 61

suočavamo u svakodnevnom ţivotu. MeĎutim, opsesivne misli mogu da postanu toliko

snaţne da počinju da preuzimaju komandu nad našim ţivotom, do tačke da mi počinjemo da
organizujemo svoje ţivote oko njih. Ovo još više vaţi za kompulzivne radnje.

Dok sam ţiveo u Njujorku, poznavao sam čoveka koji je uvek kasnio sat vremena na
moja predavanja koja su trajala po jedan i po sat. Ovo se dešavalo zato što bi ga po
dolasku u predvorje univerziteta preplavio strah da nije zaključao svoja ulazna vrata pa je
morao da se vrati kući podzemnom ţeleznicom. Istom čoveku je trebalo trideset godina (!)
da napiše svoju doktorsku disertaciju a ipak je dobio Ph.D. diplomu.

Postoji praktičan razlog za pravljenje razlike izmeĎu reakcionih formacija u odnosu na to da li

one povećavaju ili redukuju uzbuĎenje i na emocije koje sadrţe. U zavisnosti od toga o kojem
tipu reakcione formacije se radi, različite terapijske strategije imaju veću verovatnoću da budu
uspešne, gde uspešne znači – kao i uvek u Geštalt terapiji – da vode do povećanja svesnosti.
U terapiji, za početak, moţemo koristiti svoja čula i gotovo automatski iskusiti kako
reagujemo kad smo suočeni sa novih zahtevima ili uĎemo u blago kritičnu situaciju. Kad
postanemo svesni reakcione formacije, ona polako gubi svoju funkciju redukovanja ili
eliminisanja anksioznosti, tj. mi ponovo počinjemo da se osećamo anksiozno. Pacijentu je u
ovom trenutku potrebna podrška. On treba da se oseća sigurno sa terapeutom i setingom, i
treba da diše dublje jer strah od uzbuĎenja inhibira i steţe njegovo disanje. Pacijenti će se
onda često vratiti na drugu reakcionu formaciju, na kojoj će takoĎe biti potrebno da se radi.
MeĎutim, u nekom trenutku će uzbuĎenje koje je osloboĎeno ući u neurotski proces koji sad
štiti i podrţava represiju i terapija moţe da se nastavi i intenzivira na novom nivou.

Pitanje koje se odnosi na to koje terapijske intervencije i tehnike pomaţu pacijentima da

dovedu svoje reakcione formacije u svesnost predstavlja izazov za terapeutovu
kreativnost. Ipak, postoje klasični načini intervenisanja, jedan od kojih je i da
preuveličavamo radnju ili prestanemo da radimo nešto, ili jednostavno da zamislimo da
prestajemo. Sa reakcionim formacijama Tipa 1, inhibicija koja je već ojačana reakcionom
formacijom moţe ponovo da bude intenzivirana, ovaj put svesno i sa namerom. Na primer, od
pacijenta se moţe traţiti da se ponaša još arogantnije, snobovskije ili hladnije, da doda brigu
svakoj misli koju izrazi ili da prosto više kuka. Grupe su često korisne za ovu vrstu rada, ali
akcije preterivanja uvek treba da budu ograničene na terapijski seting jer one neće nuţno
učiniti pacijenta popularnim. Kod nekih reakcionih formacija, pokušaji preuveličavanja nisu
od pomoći. Na primer, nema mnogo smisla traţiti od nekog da plače još više. Ovde je vaţno
reći, „Dozvoli suzama da teku, ali koristi svoj glas!“, kako bi pacijentkinja mogla da povrati
svoje ego funkcije.

Kad reakcione formacije više sluţe da redukuju uzbuĎenje nego da pojačaju inhibiciju, kao u
Tipu 2, namerno neispoljavanje ponašanja je obično prikladnije od njegovog intenziviranja ili
prenaglašavanja. U svakom slučaju, terapeut mora da vodi računa da zaustavi pacijentkinju
ako ili kad se vrati na svoj stari obrazac – i, još vaţnije, da joj da dovoljno vremena da primeti
 62

šta doţivljava kad ga ne koristi. Rad na glasu je značajan ali često naporan jer je glas
naročito stabilan i očigledno nepromenjiv deo naše ličnosti. Posebna slučaj je glupost koja se
iznenada javlja kod osobe i koja nije baš namerno „pravi se glup“, kao što se mislilo u PHG,
iako je nekad bilo. Sva deca u nekom trenutku otkrivaju kakve prednosti moţe imati to kad se
neko pretvara da ne razume šta odrasli govore, iako zapravo veoma dobro razume. Ipak, takve
laţi su najubedljivije kad i osoba sama veruje u njih. Dečiji umovi su veoma fleksibilniji u
takvim slučajevima. Iz mog iskustva, iznenadna glupavost, kad su svi u grupi razumeli osim
osobe o kojoj se radi, jeste reakciona formacija koja se dešava samo u blagim regresivnim
stanjima, npr. kod školske dece, studenata i pacijenata. Ovde nije korisno ni preuveličavanje
ni zaustavljanje, već samo rad na jačanju pacijentovog odraslog ega.

U slučaju Tipa 3, obično je od veće pomoći da prosto traţimo od pacijenta da prestane da se

ponaša na odreĎeni način. Kako priča zvuči ako nije dramatična? Šta pacijent doţivljava ako
najpre sluša bez prosuĎivanja ili automatskog odgovaranja sa „ne“? Šta pacijent doţivljava
kad opisuje situaciju ili incident bez negodovanja? U reakcionim formacijama, hroničan
revolt i sklonost ka ogorčenju su ponašanja u kojima se bes – koji često ne uspeva da naĎe
suprotnost kako naš socijalni kontekst postaje sve asptraktniji – zgrušala kao kiselo mleko.
(MeĎutim, terapeut mora da voditi računa da obezbedi da energija koja odlazi u napor
uzdrţavanja od ponašanja ne bude veća od one koja je osloboĎena u podizanje pacijentove
svesnosti). Ipak, kad je osoba tvrdoglava, strategija uzdrţavanja od ispoljavanja odreĎenog
ponašanja obično neće biti uspešna. Ovde je najpre potrebno staviti etiketu na ono što pacijent
radi i zamoliti ga da ostane sa svojom tvrdoglavošću. Kasnije, više napretka se moţe napraviti
kroz neku vrstu rada na telu. Opuštanje tenzije u vratu ili promena rigidnog poloţaja sedenja
moţe imati veoma značajan efekat. Kako pacijent sebe doţivljava sad, koje rečenice
odgovaraju starom stavu a koje novom, itd.

Rad sa Tipom 4 je kompleksniji. Suzdrţavanje od toga da se nešto uradi ponekad moţe biti
korisna strategija sa ovim tipom reakcione formacije. Na primer, ako osoba ima hroničan
osmeh, korisno je iznova joj traţiti da izgovara nešto bez osmehivanja. Preusmeravanje i
otpuštanje energije u nervozna ponašanja takoĎe često moţe biti zaustavljeno, iako to nekad
nije lako jer se radi o duboko ukorenjenim navikama. Stoga će biti jednako teško sprečiti
nervozni tik na licu kao i da se prosto prekine sa nervoznim pročišćavanjem grla. U takvim
slučajevima i drugim sličnim ovog tipa, sve što moţemo jeste da identifikujemo u kojoj
situacija se reakciona formacija prvi put pojavila, u nadi da ćemo u nekom trenutku moći da
otkrijemo šta ju je zapravo pokrenulo. Ovo naročito vaţi za opsesivno-kompulzivne misli i
radnje, koje uključuju i to da uvek moramo da budemo zabavni i da se šalimo. Ovde opet
treba da sledimo osnovno pravilo da poremećaj ne treba traţiti u simptomu nego u pozadini.
Ljudi se ne peru kompulzivno zato što su opsesivno čisti i ne broje kompulzivno zato što im
je bitan broj. Umesto toga, mi treba zajedno da otkrijemo izvor uzbuĎenja koje opsesija tako
efikasno prikriva.
 63

Ispostavilo se da je lekar u psihoterapijskom treningu redovno krao u prodavnicama. Nisu

ga interesovale male stvari, već kamere, video plejeri i druga slična oprema. Nisam mu
rekao da prestane sa ovim veoma opasnim ponašanjem jer sam smatrao da bi to bilo
uzaludno s obzirom na adiktivnu prirodu ponašanja. Umesto toga, traţio sam od njega da
svaki put kad potraţi „plen“ u prodavnici, sačeka punih pet minuta pre nego što ga prisvoji
i da zabeleţi šta se dešavalo u njemu i kakve misli je imao. Frojd bi bio zadovoljan:
njegove misli su uvek bile o ţenama! Nakon što smo nekoliko nedelja razgovarali o
njegovim problemima u odnosima sa ţenama i seksualnosti, on je sopstvenom voljom
prestao da krade.

MeĎutim, retko je tako jednostavno kao u ovom slučaju. Lečenje ljudi sa teškim opsesijama je
jedan od najteţih zadataka u psihoterapiji.

Ponekad je najbolji i najlakši metod prosto traţiti od pacijenta da u kratkom periodu ne

govori. Terapeut onda moţe da ponovi šta je poenta i da zamoli pacijenta da ništa ne govori i
da se usmeri na ono što se dešava u njemu. Ovo prilično dobro funkcioniše, na primer, kad
osoba stalno komanduje ili se ponaša kao da sve zna – jednostavno da sluša i ništa ne govori.
Ipak, ovo nije dovoljno kad postoji sklonost da se sve generalizuje ili stalno umanjuje
ozbiljnost situacije. Ovde terapeut mora da insistira da pacijent izrazi sve što govori što
konkretnije moguće i ne sme da dozvoli nikakve opšte tvrdnje jer je to način na koji
razvijamo osećaj za ispunjenost svojih ţivota, i naročito, odgovoran stav prema svom ţivotu.
Ovo vaţi i za neodreĎene i uopštene pretnje samoubistvom koje terapeut uvek mora da shvati
ozbiljno i radi na njima. Sa ljudima koji su pod rizikom da počine suicid, vaţno je razgovarati
o tome šta zapravo znači ubiti sebe.

Na kraju bih ţeleo da kaţem nešto o razlikovanju izmeĎu emocionalnih i ne-emocionalnih

reakcionih formacija. Ovo je značajno samo u slučaju reakcionih formacija u kojima su
emocije zamrznute i više ne mogu da teku. U takvim slučajevima, reakciona formacija će
moći da postane u potpunosti svesna samo kad zaleĎena emocija koja je zapravo problem,
bude „istopljena“ kako bi ponovo mogla slobodno da teče. Emocija moţe biti bes ili neţna
osećanja punog kontakta, tj. uglavnom ljubav, ţalost i radost. MeĎutim, pretkontaktna i
postkontaktna osećanja kao što je radoznalost, erotska privlačnost, zahvalnost i krivica su
takoĎe ponekad zaleĎena u reakcionim formacijama. U tretmanu takvih reakcionih formacija,
pacijenti treba ponovo da doţive ove emocije. Samo kad su doţivljene, organizam ponovo
postaje uzbuĎen, dok u isto vreme, kao rezultat usmerenosti ovih emocija, ovo uzbuĎenje
upućuje ka potisnutom materijalu.
 64

2. Neurotske strategije interakcije i obrasci uloga

Sa svojim naglaskom na procesima kontaktiranja u polju organizam-okruţenje, Geštalt

terapija je jedina škola psihoterapije (pored sistemske psihoterapije) koja ozbiljno uzima
činjenicu da su ljudska bića socijalna stvorenja. U svojoj klasičnoj formi, to je individualni
rad pred i sa grupom i fokusira se na inhibicije pacijenata u kontaktiranju sa njihovim
okruţenjem. MeĎutim, čak i Geštalt terapeuti – koji su i sami pod uticajem ekstremnog
individualizma naše kulture – ponekad ne uspevaju da vide koliko je uobičajena pretpostavka
socijalne prirode ljudskih bića radikalno dragocena. Ipak, svi znaju, iz svakodnevnog
iskustva, da socijalna interakcija nije samo još jedna karakteristika ljudskih bića već u velikoj
meri deo njihove bazične strukture koja se odnosu na to da mnogi ljudi teško mogu da
podnesu da budu sami sa sobom. Još veći broj ljudi se plaši usamljenosti, na primer, ako bi ih
supruţnik napustio, ili u starijem dobu, kad deca odu a mnogi prijatelji su već umrli. Danas
znamo da, ako su ljudi potpuno razdvojeni od drugih ljudi tokom duţeg vremenskog perioda,
to ih izlaţe ekstremnom stresu koji moţe biti i fatalan. U manjoj meri ovo vaţi i za situaciju u
kojoj su ljudi prosto izolovani od sopstvene socijalne grupe. U svakom slučaju, u svim
situacijama u kojima su ljudska bića zajedno, ona utiču jedni na druge recipročno. Na primer,
ako je član male grupe odsutan ili dolazi prvi put, to pravi razliku koju svi mogu da osete.
Ponekad je dovoljno da jedna osoba uĎe u prostoriju da bi se cela atmosfera u prostoriji u
potpunosti promenila. MeĎutim, ljudi imaju uticaj ne samo jedni na druge kao pojedinci, već i
na grupe u kojima su zajedno, i grupe takoĎe utiču na svakog pojedinačnog člana. Mehanizmi
kroz koje ove recipročne akcije deluju su sociološke a ne psihološke prirode. Grupa je polje u
kojem su, u zavisnosti od njene veličine i funkcije, brojne neformalne uloge ili figure uloga
već unapred fiksirane i preuzete od strane pojedinačnih učesnika grupe u skladu sa njihovim
karakternim strukturama (tj. njihovim ličnim sistemima reakcionih formacija). Izgleda kao da
unapred dosuĎena uloga privlači one članove grupe koji su za nju najpodesniji po svojstvima
svojih sposobnosti (reakcione formacije su uvek i sposobnosti!). U odnosima parova i
porodica, neke stvari su, naravno, zajednički odreĎene fiksiranim atributima pola i uzrasta.

Ovi odnosi su ono što je predmet široke oblasti istraţivanja u mikrosociologiji. Ipak, za
psihoterapijski rad uopšte i naročito Geštalt dijagnozu, dovoljno je biti svestan nekoliko
činjenica o grupnoj dinamici.
Za psihoterapiju su bitne samo one figure uloga koje
1. su aktivirane manipulativno i
2. nesvesno sluţe za odbranu od anksioznosti i
3. imaju funkciju zaštitne represije
Ove karakteristike su zajedničke za neurotske obrasce uloga i reakcione formacije.
Neurotski obrasci uloga takoĎe
4. vrše „pritisak“ na članove grupe da preuzmu komplementarne uloge što se
koristi u manipulativne svrhe

Fig. 27: Obrasci uloga relevantni za terapiju

 65

U svojim kasnijim radovima, Fric Perls nije uzeo ove kriterijume u obzir, zbog čega je
njegova kritika društva ostala uopštena i neodreĎena, i bazirana na idealu autentičnosti koji je
bio nepomirljiv sa civilizacijom. Na primer, osvrćući se na opis „kao da ličnosti“ Helene
Deutsch, Perls je napisao:

„Kao da“ stavovi su ti koji uvek zahtevaju da ispunimo neki koncept, ostvarimo fantaziju koju
smo mi ili drugi kreirali, bilo da se ispostavi da je ona prokletstvo ili ideal. Ono što vi zovete
ideal, ja zovem kletva. To je pokušaj bekstva od sebe. Rezultat je da neurotična osoba
odustaje od toga da ţivi za sebe na način koji bi je aktualizovao.“ (Fagan, J. & Shepard, J.L.,
Geštalt terapija sad: Teorija, tehnike, primene (1970) Science and Behaviour Books, Inc.,
str.20)

Na drugom mestu, u morališućem tonu, napisao je:

Ekstremni polovi igranja uloge su poziv i pretvaranje. „U prvom slučaju, uloge koristiš kao
sredstvo prenošenja svoje suštine. Podrţan si svojim veštinama, iskrenim osećanjima i
osetljivošću. Simuliraš emociju koje nema, nedostaje ti sigurnost u svoje sposobnosti.
Ukratko, ti si laţnjak.“ (F. Perls (1992). U i iz kante za smeće. Bez numerisanih stranica.
Highland, N.Y.: Gestalt Journal Press).

Opasnost tako morališućih pozicija je očigledna. Lako je diskvalifikovati sve što se nekom ne
dopada kod osobe ili društvenog sistema kao „neutentično“. Pouzdaniji kriterijum za
pravljenje razlike izmeĎu normalnog i neurotskog igranja uloga je potiskivanje čijem
odrţavanju sluţe nesvesni obrasci uloga i strategije interakcije, i to je bio Perlsov i Gudmanov
originalni kriterijum za neurotsko ponašanje.

Ideja da ljudi mogu i treba da budu uvek „autentični“ uopšte ne uspeva da prepozna socijalnu
prirodu ljudskih bića. Ona pretpostavlja da moţemo da se lišimo svih tih naših socijalnih
uloga, iako su upravo te uloge most na kojem susrećemo jedni druge, i iz daljine i u
intimnosti. Kritiku ovog shvatanja pogledajte u maloj ali značajnoj knjizi Helmuth Plessner,
Granice zajedinice: kritika socijalnog radikalizma, Kumarian Pr Inc., 1999. Ponašanje u
okviru uloge i spontanost nisu u meĎusobnoj kontradikciji: socijalne uloge su načini na koje
naša subjektivnost oţivljava i postaje odgovorno uključena u procese kontaktiranja i odnose.
Bez očekivanja drugih u pogledu našeg ponašanja koja su kristalizovana u socijalnim
ulogama i na koje mi reagujemo kreativnim prilagoĎavanjem, ne bi bilo izvesnosti ponašanja,
niti bi bilo socijalnih obaveza ili čak doţivljaja identiteta. (Za dalje čitanje o bazičnim
odnosima izmeĎu socijalnih uloga, samootuĎenja i ljudske prirode, videti H. P. Dreitzel
(1980) Die gesellschaftlichen Leiden und das Leiden an der Gesellschaft, 3., (Društvena
patnja i patnja od društva). Stuttgart: Enke); vidi i poglavlje V,2, ovde).

U tekstu ispod objašnjavam gore pomenuta ponašanja koja su najznačajnija za terapiju.

Terapeuti moraju naročito paţljivo da prate one interakcione strategije koje podrivaju njihov
terapijski rad razoruţavanjem njihovih intervencija. Ovo se obično javlja usled štetne
interakcije izmeĎu transfera i kontratransfera, koji ostaju izvor manipulacije dok god ne budu
jasni i terapeutu i pacijentu.
 66

U terapiji, najteţa neurotska strategija interakcije je verovatno sklonost da se zauzima uloga

ţrtve. Ova uloga ima nagradu u izuzetnoj neurotskoj dobiti, te se često snaţno brani. Neko ko
je ţrtva moţe da očekuje od drugih da budu saosećajni i da budu neţni sa njim u preteranoj
meri i bez griţe savesti. Po pravilu, ulogu ţrtve preuzima neko ko je nekad stvarno bio ţrtva i
naučio je, obično u terapijskom kontekstu, da koristi potencijale ove uloge na manipulativan
način. Bez obzira na to da li se bavimo odnosima male grupe, porodice ili para, uloga ţrtve
uvek pravi snaţan pritisak na članove grupe da zauzmu komplementarnu ulogu pomagača –
i to je upravo ono što nagraĎuje osobu u ulozi ţrtve. Druga uloga koja je komplementarna
ulozi ţrtve je, naravno, uloga progonitelja. Ovde je opet uloga ţrtve izvor velikog privlačenja,
što je naročito pogubno jer osoba to moţe koristiti kako bi iznova postajala ţrtva.

Ono što čini ulogu ţrtve toliko teškom u terapijskom odnosu jeste tendencija ţrtve da
pretvori pomagača u progonitelja čim terapeut dovede u pitanje ţrtvin status quo. Terapeut
će, naravno, to činiti, pošto se njegova pomoć sastoji u tome da pacijentima razjasni njihovu
nesvesnu ulogu i da im pomogne da uvide da im uloga ţrtve više nije potrebna, da je postala
smetnja. MeĎutim, u procesu, materijal koji se drţao potisnutim u ulozi ţrtve, biće uskomešan
te će pokušaj da se pomogne naići na snaţan otpor. Ovo je zato što često ono što je potisnuto
nije ništa manje nego sopstveno zanemarujuće, pasivno, a reĎe i aktivno učešće u onom što su
doţiveli. Ovde mislim na stvari kao što je nedostatak paţnje, neuspeh da se jasno kaţe „ne“,
libidinozno učestvovanje, emocionala umešanost i drugi načini na koje moţemo postati ţrtve.
Ako se radi o seksualnom ili nekom drugom obliku zlostavljanja dece, sopstveno
učestvovanje ţrtve se često sastoji u prostom ostajanju u ulozi ţrtve sve do sada. Ţrtva stoga
uspeva da izbegne suočavanje sa stvarnim bolom i tugom onog kroz šta je prošla, pri čemu je
u većini slučajeva ponovno proţivljavanje starog bola ono što donosi isceljenje. Prema tome,
postoji mnogo razloga zbog kojih pacijent podriva terapeutove napore, stavljajući ga u ulogu
progonitelja kao nekog ko ga ne razume zaista i ne pokazuje saosećanje. Terapeut se onda
suočava sa dilemom: on ili dozvoljava pacijentu da mu diktira kako će se ponašati u ulozi
pomagača, i pri tome postaje konfluentan sa stategijom ţrtve, ili pacijent preti da će napustiti
terapiju. Jedini izlaz iz ove dileme jeste da se terapijske intervencije orijentišu ka bolu i
ţalosti koje pacijent potiskuje – i ovo je teţak čin balansiranja izmeĎu konfrontacije i
podrške.

ţrtva

pomagač progonitelj

Fig. 28. Strategija ţrtve

 67

Naravno, mi pronalazimo dinamiku strategije ţrtve i van terapije. U odnosu para jedan partner
moţe da igra ulogu ţrtve a drugi pomagača, i ovde se opet pomagač odmah vidi kao
progonitelj ukoliko pokuša da razbije sistem koji stalno zahteva od njega da pravi ustupke. U
središtu dinamike nekih porodica takoĎe često pronalazimo ţrtvu čije je ponašanje postalo
fiksirano u obrascu uloge – neko ko je bolestan ili pati, preplavljen okolnostima, ima
probleme sa spavanjem, itd. – oko koga je organizovana cela porodica. U svim ovim
slučajevima, postoje dva razloga zašto je strategija uloge ţrtve tako efikasna: prvo, zato što
postoji stvarna, sadašnja ili prošla patnja u centru uloge ţrtve koja izaziva saosećanje i pomoć
onih u grupi, i drugo, zato što ţrtva uvek preti da će napustiti grupu (što moţe značiti i
povlačenje u bolest). U odnosu para barem, ovo bi bio kraj odnosa.

Dinamika ţrtva-progonitelj trougla, naravno, moţe da potiče od progonitelja ili pomagača,

meĎutim, takve slučajeve mnogo reĎe viĎamo u terapiji. Strategija progonitelja se sastoji u
tome da progonitelj pretvara pomagača u ţrtvu ili saučesnika. Ovo moţe lako da se desi u, na
primer, socijalnom radu sa ljudima koji sluţe zatvorske kazne za krivične prestupe, u
zamenskoj terapiji sa zavisnicima od supstanci i u terapiji raznih vrsta počinilaca.

progonitelj

pomagač ţrtva

Fig. 29: Strategija progonitelja

Za razliku od toga, strategija pomagača u trouglu ţrtva-progonitelj se sastoji od toga da

pomagač pokušava od ţrtve da napravi progonitelja, kao u ideji da je „ţrtva ubistva krivac“.
Ovo je uvek opasnost u tretmanu zavisnosti, koji, kako bi bio uspešan, mora da proglasi
radikalno irelevantnim sva objašnjenja koja opravdavaju zavisnika i fokusira se na njihovu
sopstvenu odgovornost za sebe. Ova strategija je takoĎe ponekad rizična kad se koriste visoko
konfrontirajuće tehnike, kao što su one koje je koristio Fric Perls kasnije u svojoj karijeri, i
provokativna terapija Frank Farelly-ja.
 68

pomagač

ţrtva progonitelj

Fig. 30: Strategija pomagača

MeĎutim, uloga pomagača ima i drugačiji aspekt koji je za nas ovde od značajnog interesa.
Komplementarna uloga ulozi pomagača je uloga osobe kojoj je potrebna pomoć. Ako
socijalna uloga pomagača postane nesvesna stategija interakcije, pomagač će se postarati da
osoba koja traţi pomoć nastavi to da radi jer njegovo samopoštovanje zavisi od toga da bude
preterano potreban i predstavlja nesvesnu motivaciju za pomagačke aktivnosti.
Postoji nekoliko verzija ovog sindroma pomagača koje se sve mogu posmatrati u
terapijskim grupama, ali se to nikako ne dešava samo u tom setingu. Muške varijante
uključuju „nastojnika“ koji automatski preuzima praktične zadatke kao što je skupljanje
novca, zaključavanje, staranje o grejanju, itd. kao i „galantnog dţentlmena“ koji je uvek
spreman da pomogne ţenama. Ipak, ovaj drugi moţe mutirati i postati „osvajač“ koji je samo
zainteresovan za erotsko zavoĎenje i gubi interesovanje čim ostvari uspeh. Jedna od glavnih
ţenskih formi je „majka grupe“ koja se oseća odgovorno za mentalno blagostanje svih
članova grupe i često se oslanja na staru izreku da hrana i piće odrţavaju telo i dušu.
MeĎutim, i ona moţe mutirati i postati „jevrejska majka“ čija su specijalnost paradoksalne
duple poruke (npr. ako pokloni sinu dve majice za roĎendan i on obuče jednu od njih, ona će
zaključiti, „Znači nije ti se svidela ona druga?!“). Koncept jevrejske majke je široko
rasprostranjen u američkom društvu i ţena, naravno, ne mora da bude jevrejka da bi igrala
ovu ulogu. Dve češće varijacije na ovu temu su „starija sestra“ i „bolničarka“. Obe uvek imaju
spremne maramice kad neko plače u terapijskoj grupi.
„Starija sestra“ se razlikuje od „majke grupe“ u tome što ona igra svoju ulogu
kompulsivno, ali sa očiglednim negodovanjem. Za razliku od toga, „bolničarka“ zna pravi
lek za sve tegobe, koje osoba, ipak, mora biti spremna da prihvati bezuslovno. Zajednički
faktor svih ovih neurotskih uloga pomagača je uverenje da se ljubav i paţnja mogu dobiti
samo kroz pomaganje i pomagači su stoga zavisni od dostupnosti osoba kojima uvek nešto
treba. Takve osobe, naravno, nije tako teško pronaći, s obzirom da je mnogo lakše kad neko
drugi brine o nama nego kad sami radimo stvari ili organizujemo ono što treba da se uradi
unutar sopstvene grupe. Rezultat je da se povećava tendencija ka regresiji koja uvek latentno
postoji u terapiji.
 69

Uloge ţrtve i pomagača su najznačajnije strategije interakcije sa kojima će se terapeut susresti

u grupama samosvesnosti, kao i u individualnoj terapiji, jer je na njih najteţe terapijski
odgovoriti: Druge grupne uloge povezane sa neurotskim strategijama interakcije i koje
vode do zauzimanja komplementarnih uloga je lako prepoznati uz pomoć formule grupne
dinamike koja je varijacija onih koje je za grupnu terapiju razvio psihoanalitičar Raoul
Schindler (prvo objavljeno u Psyche 11, 1956/57, 312). Prema ovom modelu, male grupe se
organizuju automatski i nesvesno kao komadići čelika u magnetnom polju, u četiri polja
pozicija koje ću zvati alfa, beta, gama i omega. Alfa je pozicija voĎe. Moţe je zauzimati
nekoliko ljudi (npr. tim lidera) ili dve osobe, npr. koterapeuti, ili samo jedna osoba, kao što je
pravilo u terapijskim situacijama. Beta poziciju obično zauzima većina grupe, tj. oni učesnici i
sledbenici koji su orijentisani prema osobi u alfa poziciji. Gama poziciju zauzima jedan ili
više savetnika i komentatora koji pokušavaju da se drţav izvan grupne dinamike i ostanu
neutralni, iako istovremeno mogu biti kritički nastrojeni prema voĎstvu alfe. U malim
grupama, omega poziciju često preuzima samo jedna osoba. Ona predstavlja opoziciju i
protivnik je alfi, sumnja u njegovu kompetenciju i izaziva njegovu snagu.

β β β

α ω

γ γ γ

Fig. 31: Model grupne dinamike

Poenta ove formule je to što ona opisuje polje čiji su strukturalni elementi ove četiri
poziciji uloga. Odnosno, ove pozicije postoje nezavisno od učesnika u polju i prave pritisak
na njih da ih popune. Ovo se moţe lako zamisliti na primeru alfa pozicije. Pretpostavimo da
se osoba u alfa ulozi, npr. voĎa grupe, nije pojavio na početku seanse – moţda zato što je
bolestan ili se zaglavio u saobraćajnoj guţvi ili pogrešno upisao vreme – u svakom slučaju,
grupa nema lidera. U samom početku postoji osećanje da nešto nedostaje. Nije da je sama
osoba ono što toliko nedostaje, koliko neko ko bi popunio upraţnjenu poziciju, ispunio prazan
prostor. U zavisnosti od zrelosti grupe, nakon nekog vremena, ona će se ili reorganizovati pod
voĎstvo omege i nastaviti da obavlja svoje zadatke ili će ostati u relativnom haosu.
 70

Naravno, individualne pozicije su u različitom stepenu privlačne za učesnike u zavisnosti od

toga koja najbolje odgovara njihovom karakteru. Ovo je, barem, pravilo u normalnom procesu
grupne dinamike. MeĎutim, nas ovde interesuje razvoj i funkcionisanje neurotskih figura
uloga. U svakoj grupi se brzo pronaĎu zastupnici i lideri koji zauzimaju alfa poziciju. Ipak,
ako postoji represija u polju, npr. u formi „autoritarnih ličnosti“, i u voĎstvu i meĎu
sledbenicima, koji potiskuju snaţna osećanja nesigurnosti, korisna i neophodna funkcija voĎe
brzo moţe postati tiranija.
U beta poziciji postoji opasnost od upadanja u ulogu „bebe u porodici“, mlakonje ili
„malo blesavog“. To provocira alfu ili njegove pristalice da ukoravaju ili pruţaju utehu,
ponašaju se majčinski, itd., tako da kontratransfer osobe postaje jedini izvor sopstvenog
autoriteta. Drugo neurotsko sredstvo dobijanja paţnje bez napuštanja sigurnosti beta pozicije
pruţa uloga „galamdţije“ ili „hvalisavca“. U ovoj ulozi osoba je pretrano govorljiva i
preopširna u izlaganju. Njen glas, koji je i glasan i prazan, u potpunosti odvraća paţnju od
praznine onog što je rečeno.
U gama poziciji, uloga se moţe saţeti na tri neurotske figure uloga: „savetnik i
asistent“, „onaj koji zna“ i „budala ili dvorska luda“. Neki ljudi se bore ne za prvu nego za
drugu od ovih. Oni ţele da imaju odlučujući uticaj ali ţele da izbegnu reflektore i pretnje od
strane omege kojima su alfe stalno izloţene. Oni tako postaju „savetnici“ i „asistenti“. Na taj
način oni dobijaju nešto od paţnje koja je usmerena na alfu, ali u isto vreme su uvek pod
rizikom od negativnog transfera koji nije zapravo upućen njima jer bete imaju tendenciju da
idealizuju alfu. Uloga „onog koji zna“ je naročito pogodna za razlikovanje od gomile beti dok
se istovremeno drţi distanca i od alfe i od omege. Kao „onaj koji zna“, osoba je čitala više,
uvek ima nešto da doda i uvek ima nešto da kaţe ili istakne (npr. uloga koju ima Hermiona
meĎu prijatejima Harija Potera). Ovo je narcistična pozicija po tome što se u ovoj ulozi osoba
nikad zapravo ne predaje, bilo preovlaĎujućem redu ili opoziciji, i umesto toga se oslanja na
sopstvene resurse (npr. „biti u stanju da čitaš knjige“). Uloga „budale“ nudi drugi način
postizanja distance bez rizika od gubitka ljubavi ili od isključenosti. Grupni klovn je omiljen
ali uspeva da ostane sa strane šaleći se na račun svega.
Na kraju, u omega poziciji takoĎe postoje mnoge moguće neurotske figure uloga:
„kontraš“, „revolucionar“ i „koterapeut“. Uloga „kontraša“ će teţiti da privlači tvrdoglave i
pasivne ljude. Oni uvek prvo kaţu „ne“ svemu, obično uz ispoljavanje snaţnog kriticizma
prema alfinom načinu postupanja ali bez predlaganja alternativa. Aktivnije osobe koje imaju
problem sa autoritetima će više teţiti ulozi „revolucionara“ u kojoj one govore „ne“ samo
preovlaĎujućem sistemu i ţele novi poredak. Oni sugerišu alternative, pokušavaju da ubede
ljude i pronaĎu sledbenike, i mogu teţiti aktivnostima koje su potpuno različite od ostatka
grupe. Ponekad ovo vodi ka plodonosnim reformama, ponekad „revolucionari“ napuštaju
grupu, sami ili sa nekoliko sledbenika, a ponekad se samo desi da značajna količina energije
bude uzaludno utrošena. U ulozi „koterapeuta“, omega pozicija je samo naizgled prikrivena,
što je čini još opasnijom za voĎu grupe. Nudeći sebe kao koterapeute, postavljanjem pitanja
pacijentima i dajući sopstvene terapijske sugestije, ovi članovi grupe mogu tajno sabotirati
terapijske intervencije lidera grupe ukoliko on to ne zaustavi. Ovo će se pogotovo desiti ako
sugestije „koterapeuta“ stvarno imaju efekat u uvećanju pacijentovog otpora.
 71

Ove četiri pozicije su uvek datost u svakoj maloj grupi i članovi grupe će ih zauzeti u skladu
sa svojim sposobnostima i sklonostima. Schindler je razvio ovaj model jer je ţeleo da
terapijski iskoristi činjenicu da su pozicije fiksirane, ali se njihovi nosioci menjaju. S obzirom
da ovde, kao i u svim sistemima, sistem funkcioniše na takav način da kad se jedan element
promeni, svi drugi su pod uticajem, lider grupe moţe, na primer, napustiti alfa poziciju i preći
na gama poziciju – ili čak omega poziciju. Ovo prisiljava i druge da se premeštaju.
Upraţnjenu alfa poziciju će verovatno popuniti osoba koja je prethodno bila u omega poziciji,
itd. Takva rotacija onda moţe imati terapijski efekat u smislu da povećava potencijal za
fleksibilnost kod članova grupe.

Ovde ne govorimo o grupnoj dinamici već o Geštalt terapiji i to u ovom kontekstu znači da mi
prihvatamo polje kao dato i zdravo, i fokusiramo se na neurotske manifestacije četiri poziciji
u odreĎenim figurama uloga. Terapijski rad na ovim neurotskim figurama uloga mora uvek da
započne sprečavanjem strateških dobitaka koji su u vezi sa njima. Terapeuti ne smeju nikad
da dozvole da budu uvučeni u jednu od komplementarnih uloga kao rezultat kontratransfera.
Ako se upetljaju u njih, više neće moći da izgrade savladiv terapijski odnos. Ako terapeut
odbije da upadne u odgovarajuću komplementarnu ulogu, pacijentkinja će postati svesna
svojih nesvesnih strategija sopstvenom voljom. MeĎutim, terapeutova frustracija će često biti
doţivljena kao konfrontacija, naročito kad se radi o ulogama ţrtve, ne samo od strane samog
pacijenta, već i grupe, što će zaštititi njene članove od pritiska alfe ako se doţivi kao previše
jak. Geštalt teraputi, bez obzira na to, moraju da ostanu postojani u takvim situacijama ili će
izgubiti poverenje koje uţivaju, a bez kojeg terapijski odnos ne moţe da raste. Stoga,
neurotskim strategijama interakcije i obrascima uloga se treba baviti pre primene bilo koje
druge terapijske intervencije koja zahteva odrţiv terapijski odnos.

Ţeleo bih da dodam nekoliko reči o radu sa porodičnim konstelacijama koji je na listi
najpopularnijih meĎu terapijskim trendovima već mnogo godina. Za razliku od pozicija u
malim grupama koje su gore opisane, koje su stvarne čak i kad su upraţnjene dok god postoji
grupa koja je prisutna u ovde i sad, pozicije koje se zauzimaju u konstelacijama postoje samo
u iskustvu i sećanjima pacijenta čija porodica je tema. Ne sumnjam da i pored toga takvo
polje postoji u smislu da ono ima svoje efekte na učesnike u konstelaciji. Svako ko učestvuje
u porodičnoj konstelaciji moţe sam da doţivi ovaj efekat, iako neki učesnici reaguju
senzitivnije, čak i histeričnije, u odnosu na druge. MeĎutim, mi ne znamo zašto je to tako i ne
postoji psihološki model koji je uopšte pokušao da pruţi tačan opis ezoteričnog efekta ovog
iskustvenog polja, a kamoli da ga je objasnio. Korisno je imati ovo na umu kad govorimo o
porodičnim konstelacijama jer znanje da je ova tehnike ezoterične prirode pomaţe da se
izbegne njeno precenjivanje i sluţi kao zaštita od široko rasprostranjenog šarlantanstva koje je
povezano sa takvim precenjivanjem. (Za analizu i kritiku rada sa porodičnim konstelacijama
Bernd Hellinger-a i njegovih veština videti detaljne studije u Colin Goldner (2003) (ed.) Der
Wille zum Schicksal – Die Heilslehre des Bert Hellinger (Volja za sudbinom – doktrina
spasenja Berta Helindţera). Vienna: Überreuter).
Ovo deluje neophodno s obzirom da je ovaj pristup izuzetno zavodljiv jer se lako primenjuje,
ima dramatičan efekat na učesnike i publiku i sluţi terapeutovim sklonostima ka narcističnim,
autoritarnim procesima. Pristup porodičnih konstelacija spominjem samo zato što, kao
 72

tehnika, one mogu, u odreĎenim okolnostima, biti korisne za dobijanje dijagnostičkih uvida u
odreĎena zaplitanja i deficite u porodičnoj pozadini pacijenata. Ovo takoĎe moţe, ali ne
nuţno, dovesti do reorganiozacije odnosa izmeĎu pozicija. Ovo se dešava iz razloga što se
ugroţava sliku ideala za kojim se čezne, kolektivne projekcije ţelja koje otelovljuju učesnici,
a koje skreću paţnju na deficit u pacijentovom porodičnom iskustvenom polju. Deficit,
meĎutim, moţe samo retko biti kompenzovan unutar stvarne, postojeće porodice. Momenat
rada sa konstelacijama ide izvan dijagnostičke analize porodičnog iskustvenog polja
pacijenta, to je rad sa ritualima koji su često rituali submisije, i, direktno ili indirektno,
prisiljavaju pacijenta, posredstvom introjekcija, da prihvati vrednosti i ideje reda lidera grupe.
Ovo nije terapija (a još manje Geštalt terapija koja naglašava svesnost i odgovornost) već
efekat autoritarne harizme. Moţe biti korisno koristiti porodične konstelacije u dijagnostičke
svrhe kad je terapeut svestan rizika koji su vezani sa njihovu sugestivnu moć. Ni u kom
slučaju pacijentkinju ne treba ostaviti samu sa njenim doţivljajima svoje „konstelacije“
porodičnog polja. Uvek je vaţno da se posle, u terapijskom dijalogu, nastavi sa radom na
onom što je doţivela – bez sugestivnih rituala koji su zapravo samo prilika da terapeuti
odigraju svoju normativnu moć kroz interpretaciju. Iz mog iskustva, porodične konstelacije su
se najčešće pokazale kao korisne u razjašnjavanju kako je na pacijentu uticalo to što značajni
drugi nije uspeo da pusti preminulu osobu (roditelja, supruţnika ili dete). Ovaj uticaj moţe da
bude onoliko snaţan koliko je i nesvestan i jedinstvena moć polja moţe biti dragoceno
iskorišćena da se isti dovede u pacijentovu svesnost.

3. Osam neurotskih procesa

Iz perspektive Geštalt terapije, ne radi se o tome da postoje ljudi koji su mentalno poremećeni
i drugi koji su mentalno zdravi. Radije, svako od nas pati od poremećenih socijalnih uslova,
neki manje, a većina nas više. Za analizu poremećaja društva iz ugla Geštalt terapije videti S.
Blankertz (1992, Die Therapie der Gesellschaft (Terapija društva), Wuppertal: Peter
Hammer Verlag; i Dreitzel, H, P, 2007 (op.cit.), poglavlje 1 i 4. Neuroza je način
prilagoĎavanja na ove uslove; to je kreativan pokušaj da se upravlja problemom psihološkog
preţivljavanja u situaciji koja ga oteţava, i da se to učini na način koji minimizira konflikte
tako da moţemo da preţivimo i u društvenom smislu. Kad god je pritisak društva veći od
snage koja nam je dostupna da radimo stvari na svoj, jedinstven način, jedini način da
psihološki preţivimo jeste da se prilagodimo društvu. MeĎutim, dugoročno, neurotsko
doţivljavanje uvek vodi ka novoj patnji pošto je povezano sa potiskivanjem koje rezultira u
rigidnom, nefleksibilnom ponašanju. Ovo znači da smo zauzvrat sve manje i manje
zadovoljni. Ono što je potisnuto je originalni problem za koji je neuroza bila kreativno
rešenje, i potisnuto je zato što se osećamo previše slabo za pronalaţenje novih kreativnih
odgovora na nove zahteve, koji su moţda slični ali ipak drugačiji.

Bez obzira na to, kreativni potencijal svake osobe je ogroman i terapeuti, učitelji i drugi
pomagači ne treba nikad da ga potcene. Osim u slučaju mentalne (razvojne ili intelektualne)
ometenosti, niko nije toliko jednostran da ima samo jedan način reagovanja na normalne i
 73

preterane zahteve svog okruţenja, koji kasnije postaje neurotski. Mi smo stoga sposobni da
razvijemo široko raznovrsne neurotske smetnje i procese – a ponekad i za to da se ponašamo
na prilično neneurotski način, u zavisnosti od toga sa kojim se kritičnim situacijama
susrećemo. Ovo je takoĎe razlog zašto psihoterapeuti tako često ne uspevaju da se sloţe po
pitanju dijagnoze. Svi terapeuti su različite osobe i dosta različiti stimulusi u polju, sa svojim
terapijskim modalitetima, sopstvenim ličnim stilom rada, godištem, polom i ličnim ţivotnim
iskustvom. Pacijenti često reaguju na ove razlike različitim neurotskim procesima. Zapravo je
iznenaĎujuće da se terapeuti još uvek ponekad sloţu oko dijagnoze pacijenta. Sa jedne strane,
ovo je zato što smo u pogledu neurotskih procesa svi dosadno slični, dok su naši ne-neurotski
aspekti uvek jedinstveni i neuporedivi. Razlog je takoĎe i to što većina nas neke neurotske
procese koristi kao kreativna rešenja nesumljivo više nego druge. Dok je jedna osoba sklonija
ponavljanim depresivnim procesima, druga će više teţiti narcističkim procesima. Ipak, čak i
sa tim preferiranjem odreĎenih neurotskih procesa koje je ukorenjeno u našoj istoriji, niko
nije uvek neurotičan i svi imaju i druge modalitete neurotskog reagovanja. Samo ako uvek
imamo ovu činjenicu na umu, mi terapeuti ćemo moći da izbegnemo etiketiranje koje je
vezano za dijagnozu ličnosti. Ako onda tome dodamo i činjenicu da je Geštalt terapija
orijentisana ka selfu sa njegove tri funkcije (PHG, str. 378), koji je u stalnom stanju toka i
organizuje proces razmene u polju organizam/okruţenje iz perspektive psihofizičkog
organizma, onda je jasno da dijagnoza u Geštalt terapiji mora da se fokusira na neurotske
procese a ne na neurotičnu ličnost.
Većina neurotskih procesa počinje u drugoj fazi kontakta. Izuzeci ovog pravila su shizoidni
procesi koji počinju u pretkontaktiranju, narcistički procesi koji pripadaju punom kontaktu, i
zavisnički procesi koji mogu da započnu u bilo kojoj fazi kontaktiranja. Individualni procesi
su prikazani u dijagramima 8-16 i objašnjeni u komentarima na svaki dijagram.

Neurotski proces je način doţivljavanja i ponašanja koji oslabljuje ili

prekida proces kontaktiranja putem odreĎene kombinacije projekcija,
retrofleksija i introjekcija.
Obično ga kontroliše bazični introjekt u pozadini koji reflektuje potisnutu
problematičnu situaciju za koju je neurotski proces nekad bio kreativno
rešenje. Neurotski procesi mogu biti veoma ozbiljni i ometati celokupan
proces kontaktiranja, ili relativno blagi i samo slabiti proces kontaktiranja.

Fig. 32: Neurotski proces – definicija u Geštalt terapiji

 74

4. Kako koristiti tabele na neurotskim procesima

1. Za početak, terapeut će zapaziti odreĎene karakteristike pacijentovog izgleda

(fenomenološki nivo). Ovo obuhvata ponašanja koja imaju funkciju reakcionih formacija.
Označeno je ključnim rečima glavne karakteristike. Na ovim reakcionim formacijama se
najpre mora raditi.

2. Svi neurotski procesi se sastoje od odreĎene kombinacije projekcije, retrofleksije i

introjekcije (cf. III, 2). Prekidi kontakta će postati očigledni u dijalogu sa pacijentom. Nije
moguće predvideti koji tip prekida će se pojaviti prvi ili će ga terapeut prvog primetiti. Svaki
od ovih oblika prekida vodi jedan korak dalje u neurotski proces. Vaţno je da pacijent
postepeno postaje svestan koji su koraci kojima obično sklizne u takve procese i koji su
tipični okidači. Pacijenti treba da nauče da njihovi neurotski procesi nisu prirodni dogaĎaji,
već su njihova sopstvena aktivnost.

3. Bazični introjekt te i potisnuta situacija za koju je ovaj neurotski proces nekad bio
kreativno rešenje, postepeno će izlaziti na videlo.

4. Relevantni aspekti pacijentove istorije će onda momentalno doći u prednji plan terapije.
Sad je korisno postavljati pitanja i navesti pacijenta da govori.

5. U isto vreme, moramo se odmah pozabaviti efektima na id funkcije jer su oni ono što
pokreće proces kontaktiranja.

6. Efektima na funkcije ličnosti se ne moţemo baviti direktno jer su oni efekti neurotskog
procesa kontaktiranja. Ovi efekti nestaju sami od sebe kad tendencija ponavljanja odreĎenog
neurotskog procesa opadne. Ipak, terapeut uvek mora da bude paţljiv u postkontaktu.

7. Pod naslovom Glavni fokus intervencija, pronaći ćete neke savete u vezi toga na čega
terapeut naročito treba da obrati paţnju. To nikad nije sadrţaj, jer je sadrţaj vaţan samo u
tome kako ga pacijent doţivljava. Dato je samo nekoliko značajnih tačaka. MeĎutim, ako
pacijent uspe da promeni ove načine doţivljavanja i ponašanja povećanjem svoje svesnosti,
celokupan neurotski proces će nestati i tendencija da se sledećom prilikom sklizne u isti će se
umanjiti. Stoga, ovi načini doţivljavanja i ponašanja igraju ključnu ulogu u terapiji. Jedno od
velikih otkrića Geštalt terapije je uviĎanje da je potrebno vrlo malo da bi se postigle takve
promene, pod uslovom da su korišćena adekvatna sredstva i da se primenjuju dosledno.

8. Nesumnjiva je istina da se u psihoterapiji isti cilj moţe dostići različitim putevima, iako su
neki kraći i jeftiniji od drugih. Ipak, moguće je i praviti stvarne greške. Pod naslovom
Izbegavaj, pronaći ćete nekoliko smernica koje će vam pomoći da izbegnete takve greške. Ja
sam se fokusirao na one koje nastaju iz potencijalnih kontratransfernih reakcija. Efekti
takvih projekcija terapeuta mogu čak da budu i fizički, npr. kad terapeut odjednom postane
izuzetno umoran bez očiglednog razloga. Jedan od najvaţnijih i najteţih zadataka Geštalt
 75

terapeuta je da postane svestan sopstvenih transfera i da postepeno stekne dovoljno iskustva

sa njima da zna gde su njegove slabosti, na koje stimuluse reaguje i gde su mu limiti.

9. Za svaki dijagram o neurotskom procesu postoji set komentara i jedan ili nekoliko
kliničkih primera. Njihova namena je da olakšaju korišćenje dijagrama i izoštre svesnost o
bezbroj načina na koje se ovi procesi pojavljuju u stvarnosti. Ovi komentari su, naravno,
nekompletni. Oni mogu biti dopunjeni čitanjem obimne literature o fenomenologiji neuroza.
Primeri su izvučeni iz mojih terapija ili iskustava Geštalt terapeuta sa kojima sam radio tokom
godina. Svrha im je da ilustruju prototipske forme ovih procesa što moţe pomoći terapeutima
da nauče da prepoznaju njihove strukture još jednom na drugačiji način.

5. Poremećaji u fazi pretkontakta i id funkcijama

Kad se na reakcionim formacijama i neurotskim strategijama interakcije radilo u tolikoj meri

da pacijent i terapeut mogu da uĎu u produktivan radni savez, terapijski rad na poremećajima
pretkontaktiranja moţe da otpočne. Ovde se bavimo id funkcijama selfa koje su motor i
pokretač čitavog procesa kontaktiranja. Zbog toga su svi domeni polja organizam/okruţenje
pogoĎeni kad je ova oblast ometena. Kad je nagon slab, zadovoljenje za kojim se traga u
procesu kontaktiranja će takoĎe biti slabo. Poremećaji id funkcija su stoga uvek ozbiljni, iako,
iz fenomenološke perspektive, poremećaji pretkontaktiranja često deluju bezopasno.

Svi procesi kontaktiranja nastaju iz instinkata,potreba ili interesa koje organizam teţi da
zadovolji u stalnoj razmeni sa svojim okruţenjem. U normalnim okolnostima, čim osetimo
potrebu, mi strukturiramo svoje okruţenje na relevantne, manje relevatne i irelevantne aspekte
u zavisnosti od toga šta nam je potrebno, šta ţelimo i šta, na kraju, zapravo ţelimo, tim
redosledom. Samo tad moţemo da nastavimo da se ponašamo u skladu sa tim.

Ovaj proces organizovanja polja organizam/okruţenje u strukturu prema vaţnosti za

percepciju i akciju moţe da bude poremećen na dva načina.

 Prvo, individualne id funkcije mogu da budu nedoţivljene ili da budu doţivljene samo
na inhibiran i otupljen način
 Drugo, hijerarhijski red id funkcija moţe postati zbrkan.

U oba slučaja, ego funkcije pretkontaktiranja (trebati, ţeleti i biti voljan) treba da budu
ponovo aktivirane, tj.

 pacijentova aktivnost doţivljavanja onog što mu je potrebno ovde i sad,

 aktivnosti zamišljanja onog što ţeli i planira izvan njegovog trenutnog stanja i
 potrebno je oţiveti aktivnosti biranja i odlučivanja o tome za šta ţeli da koristi svoju
energiju.
 76

Potreba (trebati nešto) je uvek uglavnom povezana sa našim telima. Naravno, postoji i mnogo
toga što nam je potrebno za naše procese kontaktiranja iz drugih oblasti. MeĎutim, dok god
smo ţivi, mi smo skroz naskroz svoja tela (Leib) u kojima je utelovljena naša psiha i koja je
nose – i tela u kojima ţivimo imaju zahteve od nas koji su uvek postavljeni kao prioriteti.
Stoga je ovo mesto gde pronalazimo najznačajnije poremećaje id funkcija. Postoji minimum
zahteva tela bez čijeg zadovoljenja ono ne moţe da funkcioniše u celosti, i maksimum zahteva
koji sluţe unapreĎenim kapacitetima za izvoĎenje i doţivljavanje. Kako bismo imali kapacitet
za dalje procese kontaktiranja, uvek treba da imamo dovoljno kiseonika, hranu, vodu, toplotu
mogućnost da se olakšamo i minimalnu količinu sna. IznenaĎujuće je koliko ljudi zanemaruje
čak i te bazične potrebe. Tek kad upoznamo neurotske razloge za takvo ponašanje, takvo
zanemarivanje postaje razumljivo. Terapeuti moraju stalno da se podsećaju da su sva
neurotska ponašanja nekad bila kreativna rešenja za probleme koji više ne postoje u ovde i
sad ili za koja sad moţemo da razvijemo bolja rešenja. Neki ljudi rizikuju svoja pluća
pušenjem i tako oštećuju sposobnost unošenja dovoljne količine kiseonika. Drugi odbijaju da
jedu dok ne prestanu da osećaju glad (anoreksija) ili se pune hranom dok ne počnu da
povraćaju (bulimija) ili uvek jedu previše i pogrešne stvari (preterano uţivanje u hrani).
Zavisnosti zapravo predstavljaju najveći rizik za funkcije selfa.

MeĎutim, neobraćanje paţnje na telo je daleko raširenije od ovih ozbiljnih poremećaja. Ljudi
prečesto prigušuju uzbuĎenje koje je pobudila novina u njihovom okruţenju inhibiranjem
slobodnok toka disanja, te se izgubi mnogo energije koja bi inače bila dostupna za proces
kontaktiranja. Isto vaţi i za uzimanje hrane. Sve više ljudi odvaja sve manje vremena za
redovne, mirne i prijatne obroke. Stalno ignorisanje potrebe da se olakšamo jer smo u ţurbi ili
imamo vaţnije stvari da radimo vodi do hronične napetosti u oblasti karlice i digestivnog
trakta. Smetnje u spavanju, koje su sad široko rasprostranjene, često nastaju usled činjenice da
ljudi ne obraćaju dovoljno paţnje na ritmove kontakta i povlačenja koji su njihovom
organizmu potrebni i koji zahtevaju ponovno prilagoĎavanje u svakoj fazi ţivota.

Neke od ovih smetnji se javljaju u pretkontaktiranju, što nas ovde interesuje, dok su drugi
locirani u fazi punog kontakta (vidi odeljak 7 ovog poglavlja, ispod).
 77

U ego funkciji potrebe (trebanja), mogu da se dese sledeći poremećaji.

Osoba više ne moţe da oseti šta joj je potrebno, npr. kad anoreksičar više ne oseća
glad ili kad više ne osećamo potrebu za neţnošću ili dodirom koţe.

Osoba moţe preskakati potrebe i ţelje usled ideologije štedljivosti.

Osoba moţe potcenjivati potrebe (često onu za pomoći) jer precenjuje sopstvenu
snagu (kao deo narcističkog procesa).

Osoba moţe prečesto odlagati za kasnije bavljenje onim što joj je potrebno sad i
potiskivati potrebu neko vreme – sa štetnim efektima za telo.

Osoba moţe umisliti da joj je potrebno nešto što joj ne treba – ovako počinje svaka
Poremećaji u ego funkciji potrebe
Fig. 33: zavisnost.

Fig. 33: Poremećaji u ego funkciji potrebe

Ţeleti nešto (ţelja) ide izvan osnovnog nivoa trebanja (potrebe). Mi ljudska bića smo
stvorenja luksuza. Imamo razne vrste potreba i interesovanja koja prevazilaze čisto
preţivljavanje u ţivotu pojedinca i ţivotu vrste. Ego funkcija imanja ţelje ima dva aspekta:
slobodno lebdeće dnevno sanjarenje kako bi se otkrilo šta neko stvarno ţeli i pravljenje
planova i pronalaţenje načina na koje se ţelja moţe najbolje ostvariti.

U fazi pretkontaktiranja mogu da se pojave sledeće smetnje u ego funkciji ţelje.

Osoba moţe da preskoči imanje ţelje i da preĎe direktno sa trebanja na htenje (sa
potrebe na volju za), na primer zato što veruje da nema pravo na više od svojih
osnovnih potreba.

Osoba moţe biti opsednuta jednom ţeljom i stoga propustiti da primeti bilo kakve
alternative (histerijski proces).

Osoba se moţe uhvatiti u beskonačne igre planiranja i biti toliko uronjena u

procenjivanje i vaganje da ne uspe da doĎe do aktivne faze (sindrom Hamleta, tj.
opsesivno-kompulsivni proces).

Osoba se moţe upetljati u fantazijsku igru ţelje i zadovoljiti se sanjarenjem

(shizoidni proces).

Fig. 34: Poremećaji ego funkcije ţelje

 78

Mi koristimo svoje fantazije pune ţelja da bismo skenirali okruţenje u potrazi za uzbudljivim
stimulusima i istovremeno probudili nove potencijale za samoaktualizaciju. Ako ne
dozvolimo sebi da sanjarimo, dobijamo nerealističnu ideju o onom što bismo mogli da
postignemo. Mi se odlučujemo za sigurnost i ostajemo zaglavljeni u svojim dvorištima.

Kad planiramo, mi proveravamo moguće načine ostvarenja ţelja u svojoj mašti na razigran
način, te odbacujemo ono što nije izvodljivo pre nego što doĎemo do konkretne faze. Ako
izostavimo ovu funkciju, moţemo završiti lupajući glavom o zid i rasipajući svoje resurse,
kao neko ko je u mukama neuzvraćene ljubavi.

MeĎutim, kad damo svojim ţeljama slobodu vladavine, one se automatski organizuju na takav
način da mi konačno saznajemo šta zaista hoćemo. Onda moţemo da razvijemo svoje planove
u strategije u koje ulaţemo svu svoju energiju. Htenje ne ide daleko kao delovanje, ali je
neophodan, preliminarni stadijum do akcije i sastoji se od odlučivanja, inhibiranja i
promovisanja. Mi na kraju odlučujemo da ispunimo one ţelje koje su se pokazale kao
ostvarive u našim igrama planiranja i onda fokusiramo svoju energiju na podrţavanje ovog
plana, dok inhibiramo i odlaţemo suočavanje sa drugim nagonskim impulsima i ţeljama.
Drugim rečima, mi odlučujemo da kaţemo „ne“ drugim ciljevima i linijama akcije. Voljnost
(htenje) je proces mobilisanja energije i njenog fokusiranja na odreĎeni cilj. Ako nema
unutrašnjih prepreka za ovaj proces, mi imamo doţivljaj prirodne samosvesnosti, tj. osećaj da
smo u centru svoje inicijative i nagona. Naša volja se sastoji od organizovanja naših procesa
odlučivanja što je voĎeno našim potrebama i orijentisano ka našim resursima. Po pravilu, ovi
procesi počinju sa onim čemu govorimo „ne“.

Sledeći poremećaji mogu da se jave u ego funkciji voljnosti

Osoba moţe da preskoči htenje, što se često dešava kad je preplavljena velikom
količinom stimulusa i izmorena konzumerskim svetom. U tom slučaju, akcijama
nedostaje energije, postaju nefokusirane i rasejane.

Osoba moţe da dozvoli sebi da bude ometena u voljnosti putem introjekta (npr.
„Ionako neću uspeti“, vidi „depresivni proces“). Tada osoba neće imati dovoljno
energije da krene u pravcu svog izbora.

Osoba se moţe isključivo oslanjati na sopstvenu poziciju moći kako bi progurala

svoje ciljeve. U tom slučaju, osoba ostaje bez noge na kojoj stoji ako izgubi ovu
poziciju.

Osoba moţe precenjivati svoju snagu i energiju i verovati da moţe da se izbori bez
pomoći i saveznika. Tada ona brzo postaje iscrpljena i stiče neprijatelje.

Fig. 35: Poremećaji ego funkcije voljnosti

 79

Čitajući ove primere, lako se moţe zaboraviti da su id funkcije uključene i u potrebu za

povlačenjem i oporavkom. MeĎutim, san, rekreacija i relaksacija su takoĎe osnovne potrebe
organizma, koje se oslanjaju na trijadu potreba, ţelja i voljnosti za njihovo zadovoljenje. A
koliko često pronalazimo poremećaje u ovoj oblasti! Malo ljudi je u stanju da popusti svojoj
potrebi za snom kad se pojavi, naročito tokom dana. Mnogi sanjaju o rajskim odmorima i opet
rizikuju da sebe preterano napreţu u pokušaju da ostvare ovaj ideal. Po pravilu, opuštanje
podrazumeva povlačenje od previše kontakta, a ipak, za mnoge ljude to rezultira u strahu od
napuštanja. Neophodno povlačenje od kontakta je takoĎe potrebno ţeleti, planirati i hteti.

Ono što se često previĎa je da smetnje mogu da nastanu i ako je redosled ţelje, potrebe i
volje izmenjen ili je neka od ovih id funkcija izostavljena. Odrasli koji zloupotrebljavaju
supstance i deca (često budući zloupotrebljivači supstanci) vole da ubeĎuju sebe i druge da im
je potrebno ono što bi zapravo samo voleli da imaju ili što ţele. „Gladan sam, trebi mi
sladoled“ (ili neki drugi izvor uţivanja). MeĎutim, sve zdrave ţelje moraju biti zasnovane na
potrebama. S obzirom da prevazilaze ono što je neophodno (što je vrlo relativno, u svakom
slučaju), ako vode do dobiti, moraju biti povezane sa stvarnim potrebama i interesima, čak i
ako je njih najpre potrebno ponovo probuditi. Gotovo svako ko ţivi u potrošačkom društvu je
imao iskustvo da je „kupio previše“, da je odneo kući više nego što zaista moţe da savlada.
Kod kuće, nakon nekog vremena, uviĎamo da su to beskorisni predmeti koji nam samo
zauzimaju prostor i koje, nakon prolaska kroz period stida, bacamo. Ako u potpunosti
izostavimo fazu potrebe u svojim procesima kontaktiranja, mi posle imamo ili problem sa
smećem ili više nego što smo u stanju da podnesemo. Sa druge strane, ako izostavimo ţelju i
planiranje, naši procesi kontaktiranja će biti prilično oskudni – moţemo ţeleti ono što nam je
potrebno i dobiti to, ali će se sve odvijati u uskim okvirima. Na kraju, ako preskočimo htenje,
ostaćemo slabe volje i preterano prilagoĎeni, pošto će naš nedostatak samomobilišuće snage
kreirati vakuum moći koji će automatski popuniti drugi.

Rad na poremećajima id funkcija je prioritet u terapiji ako su oni teški, jer su id funkcije
motor svih procesa kontaktiranja, bez kojeg bukvalno ništa ne moţe da se desi. Vrlo je
verovatno da će trebati dosta vremena da se prorade u terapiji, i u teškim mentalnim bolestima
kao što je anoreksija, celokupna terapija je orijentisana na ove poremećaje. MeĎutim, to ne
znači da su oštećene id funkcije uvek i odmah vidljive. Kako bi oţiveo ego funkcije trebanja,
imanja ţelje i imanja volje (u originalu su glagoli, ovde su češće u obliku imenice zbog
nezgrapnog prevoda, prim.prev.) i stoga osigurao da id funkcije selfa zadrţe svoju ulogu u
procesu kontaktiranja, terapeut mora da drţi oči i uši otvorene za kontekste problema u
kojima se javljaju simptomi poremećaja id funkcija.

Kad se bavimo poremećajima id funkcije u oblasti nagona, potreba i interesovanja, kontekst

problema je samo imanje potreba osobe. Drugim rečima, glavni fokus treba da bude na
doţivljavanju i prihvatanju da je psihofizički organizam uvek zavisan od razmene sa svojim
okruţenjem, nezavisno od aspekta postojanja o kojem se radi – ţiveti znači imati potrebe.
MeĎutim, u Geštalt terapiji, naravno, to nije prosto pitanje intelektualnog razumevanja ove
opšte činjenice, već doţivljavanja i prihvatanja konkretnih potreba. Ako ne primetimo da smo
gladni, kao anoreksičari, mi više nećemo biti svesni deficita od kojeg naše telo pati. U terapiji
 80

treba da otkijemo i iskusimo nedostatak kako bi ţelja mogla da se razvije. Stoga, uvek je
dobro postavljati pitanja kao što su „Šta fali u tvom ţivotu?“, „Gde primećuješ da nešto
nedostaje“, „Šta ti je potrebno“, čak i na početku terapije.

Cilj terapije, uključujući i tretman poremećaja id funkcija, naravno, jeste da se otkloni

potiskivanje koje leţi u osnovi inhibicije, pronalaţenjem skrivenog neurotskog motiva. Ipak,
kako bi se došlo do toga, mi najpre moramo da otkrijemo i osetimo nedostatak u telu. Terapija
stoga treba da počne pomaganjem pacijentima da poboljšaju svoju svesnost o sopstvenim
telima. Oni moraju da nauče, podrţani iskustvenim veţbama, da postanu upoznati sa njima
kroz svesnost o njima i konačno da ih zavole. Geštalt terapija funckioniše na premisi da ako
naučimo da opaţamo i osećamo svoja tela, i izgradimo čulnu svesnost o svojoj telesnosti,
moći ćemo da redukujemo pogrešne slike o telu koje su kontrolisane spolja. (npr. putem
reklama).

Čim se doţivi nedostatak i iskusi uznemirenost zanemarenog tela, ono će postati lakše
uzbuĎeno spoljašnjim stimulusima. Sad naša perceptivna polja počinju da budu strukturisana
prema našim potrebama. Osoba koja je gladna oseti miris hot-dog štanda i otkriva restorane
koje ranije nije videla. Terapija ima za cilj izoštravanje čula kako bi registrovala stimuluse u
okruţenju u oţivela zadovoljstvo iščekivanja koje je uključeno u procenjivanje i poreĎenje,
kao i da pomogne pacijentima da dozvole sebi ovo uzbuĎenje i da ga otkriju drugima – da
preĎu od potrebe na ţelju.

U tom radu mi često otkrivamo introjekte koji ometaju slobodan tok igara maštanja i
planiranja. Na primer, „Ionako nikad ne dobijem ono što ţelim“, „Treba biti zadovoljan onim
što imaš“. „Prestani da sanjariš i nastavi da radiš!“. Pored ovih introjekata koji imaju
poreklo u stvarnim iskustvima ekonomskih teškoća u detinjstvu koje su potom
internalizovane, takoĎe postoji i sve veći doţivljaj prezasićenosti meĎu bogatima (a u
Nemačkoj je to više od trećine populacije), gde ţelje više nisu interesantne. Ovo je, naravno,
takoĎe posledica nedoţivljenog gubitka, ali u ovom slučaju, to nije nešto materijalno već
ljubav i paţnja koju su ljudi propustili, aktuelni nedostatak vrednih izazova, ubedljivih
ciljeva, nagraĎujućih zadataka i nematerijalnih radosti koje bi mogle da budu ispunjujuće. Mi
ne ţivimo samo na hlebu, već nam je potreban i smisao u našim ţivotima.

Konačno, na tački koja uključuje volju, gde treba da ostvarimo i istaknemo svoje ţelje, glavna
oblast konflikta je obično naša sopstvena sposobnost da donosimo odluke koja prikuplja
našu energiju i razjašnjava ravnoteţu moći u polju. Nekoliko procesa se kombinuje u odluci o
tome koje moje ţelje će biti zadovoljene mojim akcijama. Prvi je procena isplativosti (cost-
benefit analiza) snage ţelja i energije koja mi je potrebna za njihovo ostvarenje; drugi je
realistična ocena balansa snaga i sila u polju organizam/okruţenje, i treći su moralna
razmatranja u pogledu toga koliko štete sam voljan ili mi je dozvoljeno da nanesem svom
neposrednom okruţenju. Odgovaranjem na ova pitanja, ja organizujem da i ne funkcije koje
čine unutrašnju strukturu odluke. Prema tome, u terapiji, u ovoj oblasti, fokusiraćemo se na
pitanja da li, gde i kako pacijenti sprečavaju sebe da odluče da kaţu ne ili da (cf. Dreitzel,
 81

H.P. (1995). Das entschiedene Nein und das entschlossene Ja (Odlučno ne i otvoreno da), u:
Gestaltttherapie 9.) Generalno, teškoća da se kaţe ne je ono što je problem.

Teškoća da se kaţe „ne“ te i u donošenju odluka i distanciranju sebe, često moţe da

vodi poreklo od nedostatka granica u detinjstvu. Kako bi mogla da razviju svesnost o
sopstvenom egu, od ključnoj je značaja da mala deca budu u stanju da doţive da
njihove majke govore ne, kako bi mogla da ih imitiraju. Ovo počinje dok su deca još u
fazi puzanja i počinju nezavisno da se kreću. Od tad pa nadalje, oni stalno čuju svoje
majke, koje su do tad bile glavni staratelji, kako govore ne, kako bi njih i njihovo
okruţenje zaštitile od povreĎivanja. Deca najpre prosto imitiraju ovo „ne“ ali onda
uviĎaju da ova „ne“ imaju odreĎenu snagu čak i za njih same i otkrivaju sopstvene
snage i ograničenja. Ovo se povečava kako ulaze u fazu grozne druge godine u kojoj
testiraju svoje granice, sad sa značajnom energijom. Iz ovog susreta sa stvarnošću se
razvija detetova ego svesnost ili osećaj da je osoba sa sopstvenim uticajima. MeĎutim,
ako njihove majke ne govore ne ili to ne rade dovoljno često, deca nemaju priliku da
testiraju sopstvene limite i moguće je da neće razviti dovoljno snaţan doţivljaj
stvarnosti ili sopstvene snage. Teškoća da se kaţe ne čvrsto i odlučno, ali ne nuţno i
neljubazno, je često iza poremećaja agresivnih funkcija te na njoj obično treba najpre
raditi kad se bavimo ovim funkcijama.

Fig. 36: Teškoća da se kaţe „ne“

Molim da obratite paţnju MeĎutim, id funkcije ne nalazimo samo u fazi

pretkontakta. One ponovo dolaze u prednji plan kad
se bavimo funkcijama zasićenosti i zadovoljstva u
punom kontaktu (cf. Poglavlje IV, 7)

Kao konačni primer poremećaja id funkcije u pretkontaktiranju, opisaću njihovu ulogu u

seksualnosti. Seksualni nagon je, naravno jedna od najjačih id funkcija. Za Frojda, to je bila
glavna tačka oko koje se vrti neuroza, dok je Perls više bio zainteresovan za glad jer je
smatrao proces ţvakanja početnom tačkom svojih ideja o psihopatologiji usled vaţnosti
introjekata u razvoju neuroze. Pored toga, od Frojda, socijalni kontekst seksualnosti se,
naravno, potpuno promenio. Ipak, to ne treba da nas navede da potcenjujemo značaj koji
seksualnost i dalje ima za razvoj neuroze.
 82

Razvoj seksualnih potreba u fazi pretkontakta

1. Za početak, ovde je opet vaţno prepoznati i osetiti vlastitu zahtevnost. Danas je to i dalje
problem za one koji se obaveţu na celibat, kao i za one koji otkriju da su homoseksualci.
Dobro je poznato da poricanje često vodi do zloupotrebe zavisne osobe i da u
homoseksualnosti moţe čak rezulturati i u psihozi.

2. Dalje pitanje je da li moţemo da dozvolimo sebi da imamo seksualnu radoznalost – koja

moţe postati problem za sve koji su u ozbiljnim vezama. Drugi aspekt je da li moţemo da
osetimo i pokaţemo partnerima svoje uzbuĎenje, što je i dalje problem za dosta ţena koje su
pod uticajem duge senke opresije ţenske seksualnosti iz prošlosti. Za početak, radoznalost i
uzbuĎenje su samo ţelje koje mogu i ne moraju dobiti dozvolu da uĎu u naše fantazije. Ovo je
naročito značajno u oblasti seksualnosti jer ne moţe sve što je neproblematično biti i
praktikovano bez moralnih i socijalnih ograničenja. Ipak, i prosto zamišljanje stvari moţe
dovesti do delimičnog zadovoljenja.

3. Konačno, treba da fokusiramo svoju volju na donošenje neophodnih odluka i tačno

odredimo svoju energiju. Ubrzo otkrivamo da seksualni organi očigledno imaju sopstveni
ţivot i da nisu uvek skloni da se povinuju našoj volji. Spremnost tela za seksualni odnos
(vlaţnost i otvorenost kod ţene, erekcija kod muškarca) ne mogu da nastanu prisilno.
Poremećaji ove vrste obično nastaju usled preskakanja faze ţelje. MeĎutim, moguće je i da
jedan od partnera nije uspeo da kaţe „ne“ na ţelju drugog, ili da je njegovo/njeno „ne“ bilo
ignorisano. U doba seksualne artikulacije i dogovora, interakcija i kooperacija sa partnerom
su od suštinskog značaja za sam proces formacije volje.

Molim da obratite paţnju MeĎutim, kao i sa poremećajima ishrane, postoje i

seksualne teškoće koje se javljaju u vezi sa punim
kontaktom umesto u fazi pretkontakta. O njima će biti
diskutovano u tom kontekstu.

6. Poremećaji u percepciji i agresivnim funkcijama

Većina neurotskih procesa počinje u drugoj fazi proces kontaktiranja koja se tiče orijentacije u
okruţenju i njegovog manipulisanja iz perspektive zadovoljenja potreba. Odnosno, oni se
manifestuju kao poremećaji percepcije i agresivnih funkcija. Mi prihvatamo informaciju da
treba da budemo u stanju da se sami orijentišemo u svojim okruţenjima putem naših čula i
funkcija govora. Ovde imamo brojne izvore smetnji: ne mogu da znam šta neko pokušava da
mi kaţe ako ne slušam, ne mogu znati kakve značajne informacije ima za mene ako je ne
pitam i ja prepuštam njene reakcije slučaju ako joj se ne obraćam. Gledanje, slušanje i
 83

pričanje nekom su poremećeni u gotovo svim neurotskim procesima i zato bazični rad na
kontaktiranju očima, ušima i govorom mora da zauzima centralnu ulogu u Geštalt terapiji.

Antropolozi i psiholozi često govore o senzomotornim funkcijama, tj. naglašavaju blisku

povezanost perceptivnih i agresivnih funkcija. Pošto mi, ljudska bića, imamo uspravan hod,
naše oko-ruka polje je slobodno te se naša koordinacija izmeĎu pecepcije i posezanja i
hvatanja razlikuje od ţivotinjske, dajući nam bolji i efektivniji pristup svetu. Ovo ne smemo
zaboraviti uprkos činjenici da su zarad jasnoće dve grupe funkcija ovde objašnjene uzastopno
i odvojeno.

Doubrawa i Blankertz (2000), Einladung zur Gestalttherapie (Poziv na Geštalt terapiju), Wuppertal:
Hammer Verlag) dele drugu fazu procesa kontaktiranja na stadijum „kontakta sa okruţenjem –
gledanje i dodirivanje“ (nedostaje slušanje) i stadijum „agresije“. Ipak, ono što inicijalno deluje kao
smisleno u pogledu koncepata, ne moţe da bude razdvojeno u stvarnosti. Ponekad su gledanje i
hvatanje jedan čin a ponekad osoba najpre hvata nešto i dovodi u fokus, i tek onda pogleda u to, ili
čitanje i hvatanje mogu biti jedan proces, itd. Imam slične rezerve prema razdvajanju faze pretkontakta
na dva stadijuma istih autora.

Ključne reči za tri agresivne ego funkcije u procesu kontaktiranja su hvatanje, uništavanje i
uklanjanje. Ovde, kao i kod percepcije, nas zanima prihvatanje (reći da (nečem/nekom)) i
odbacivanje (reći ne (nečem/nekom)) elemenata okruţenja koje smo pronašli ili kreirali.
Mi ovo činimo u skladu sa kriterijumom namernog zadovoljenja potrebe. U PHG su ovi
procesi nazvani identifikacija i alijenacija jer se self zapravo identifikuje sa jednom stvari ili
osobom i otuĎuje od druge. Ovaj koncept identifikacije se razlikuje od moje upotrebe
identifikacije kao ego funkcije faze postkontaktiranja koja rezultira u funkciji ličnosti.
Hvatanje takoĎe znači preuzimanje inicijative i prilaţenje, kretanje ka, i ništa manje, hvatanje
u smislu shvatanja (eng. grasping). Destrukcija se odnosi na destrukturiranje pronaĎenih
geštalta, bilo da su to delovi hrane koja treba da se iseče, skuva i saţvaće kako bi bila ukusna,
ili tekst kao što je ovaj, koji treba saţvakati mentalno kako bismo ga razumeli. Uništavanje
podrazumeva uklanjanje onog što je uznemiravajuće ili čak štetno. Hrana treba da bude
oprana, oguljena i osloboĎena trulih delova a tekst koji čitam mora da bude osloboĎen pasusa
koji su beskorisni (za mene) – prosto ih preskačem. Ove agresivne funkcije naravno mogu
pokrenuti razne vrste anksioznosti jer ih koristimo da bismo transformisali svoje okruţenje i
učinili njegove delove svojim, i to nije moguće bez prevazilaţenja otpora. U socijalnim
kontekstima, u kojima se odvijaju gotovo svi terapijski relevantni procesi kontaktiranja, ovo
znači da mi zavisimo od kooperacije, da moramo da se uhvatimo u koštac sa stvarima i
ljudima i da se izrazimo, kao i da nailazimo na protivnike i da moţemo steći neprijatelje.
Najgori slučaj je kad mi treba nešto od ključne vaţnosti od nekog ko odbija da mi to da i od
koga ostajem zavisan. Takva je situacija sa malim detetom čiji značajan drugi odbija da mu da
dovoljno hrane, dovoljno paţnje ili dovoljno ljubavi – ovo moţemo da uporedimo samo sa
situacijom bolesne osobe kojoj je uskraćena pomoć ili zatvorenika kojem je uskraćena
sloboda.
 84

U terapijskom radu na inhibiranoj agresiji mi, opet, moramo najpre da se bavimo

pretkontaktiranjem. Da li je moţda volja, tj. sposobnost donošenja odluka oslabljena i snaga
prikupljanja i fokusiranja energije oštećena? Ako je tako, obično će biti potrebno da se
koncentrišemo na sposobnost da kaţemo ne i onda da okrenemo paţnju na istu stvar na nivou
percepcije. Da li je pacijent u stanju da pronaĎe ono što mu je potrebno i što ţeli? I da li on, sa
druge strane, moţe odbiti nešto što mu se nudi ili sugeriše od strane okruţenja, a što on neće?
Da li moţe da traţi i zahteva stvari? Da li je dovoljno aktivan da prilazi umesto da uzaludno
čeka da mu ono što ţeli padne u krilo? Da li se usuĎuje da uništi i odvoji ono što je korisno od
onog što nije? I konačno, da li moţe da se razdvoji od onog što je poznato ili zastarelo, ostavi
ga i krene svojim putem? Sve su ovo agresivne funkcije koje su uvek deo ţivota i inicijalno
nemaju nikakave veze sa hostilnošću. Na svemu ovom treba da se radi pre nego što ima
ikakvog smisla sugerisati pacijentu da se upusti u veţbe samosvesnosti koje uključuju
emocionalnu i motornu aktivnost.

7. Poremećaji u fazi punog kontakta

Faza punog kontakta je ta u kojoj se dogaĎa samo čudo u procesu razmene izmeĎu
psihofizičkog organizma osobe i njenog okruţenja, tj. cepanje na subjekt i objekt u našem
iskustvu sveta je eliminisano. Kad je ostvario cilj zadovoljenja potrebe, organizam se spaja sa
delovima ili aspektima svog okruţenja koji su značajni za njegovu potrebu formiranja
jedinstvenog geštalta koji je doţivljen u ovde i sad. Degustacija, ţvakanje, gutanje – nepce,
jezik, zubi i hrana – svi teku zajedno kako bi formirali celinu u našem iskustvu. MeĎutim,
iskustvo postaje snaţno samo ako ga prati odgovarajuća svesnost, kao, na primer, kad
postajemo jedno sa muzikom koju slušamo ili smo potpuno zaronjeni u trenutak lepote.

Isto vaţi za sve socijalne procese kontaktiranja, uključujući one koji imaju poseban značaj za
terapiju. Svi uspešni procesi kontaktiranja prolaze kroz ovu fazu punog kontakta. To moţe
biti samo trenutak razumevanja, slaganja ili orgijskog iskustva, ili moţe biti doţivljaj
dostignuća kad je zajednički rad bio uspešan, ili dirnutost radošću ili ţalošću druge osobe. To
čak moţe biti i doţivljaj pobede, poraza ili pat pozicije u svaĎi. U tim situacijama uvek
puštamo ego funkcije koje su orijentisane ka cilju i predajemo se situaciji ili se prepuštamo
susretu. U tim momentima – i samo tad – maksima Martina Bubera da ja-to odnos treba da
postane ja-ti odnos moţe da bude ostvarena. Bez tih momenata, svi procesi kontaktiranja
ostaju prazni i nezadovoljavajući.

Ovo je primenjivo i na procese kontaktiranja u terapiji. Dieter Teschke je sa pravom ove

momente punog kontakta u terapijskom procesu nazvao „egzistencijalni momentu u
psihoterapiji“ (cf.Teschkeova (1996) izuzetno pohvalna studija o terapijskim procesima u:
Existenzielle Momente in der Psychoterapie), (Egzistencijalni momenti u psihoterapiji)
Münster: LIT). Ovo su trenuci u kojima Geštalt terapeut ostavlja sve svoje profesionalne alate
iza sebe i u potpunosti se predaje i rizikuje sebe kao osoba koja jeste ovde i sad u susretu sa
pacijentom. Poremećaji punog kontakta su stoga naročito značajni, ne samo za pacijenta, već i
za terapeuta.
 85

Glavna inhibicija punog kontakta je strah od gubitka kontrole. Naš uspeh i samopoštovanje
su do ovog trenutka bili odreĎeni voljom da se nešto postigne i našom sposobnošću da
manipulišemo svojim okruţenjem; odnosno, bili su orijentisani na akciju. Ovo je stoga
zahtevalo od nas da imamo odreĎenu količinu kontrole nad sobom i svojim okruţenjem. Od
sad pa nadalje, ove sposobnosti iznenada mogu prestati da se računaju, i mi moramo pustiti
svu kontrolu, jer je to jedini način na koji moţemo da iskusimo prijatan zajednički tok i
budemo obogaćeni unošenjem nečeg novog.
MeĎutim, odricanje kontrole nas čini ranjivima, te nam je potreban odreĎeni zaštitni prostor
kakav, na primer, imamo u intimnosti, kako bismo mogli da se posvetimo. Razumljivo, ljudi
čije je poverenje u drugu osobu iznevereno u nekom trenutku se naročito plaše gubitka
kontrole. Prvobitni dogaĎaji su obično davno zaboravljena iskustva iz detinjstva kojih često
više nisu svesni u sadašnjosti. Ipak, ono što ostaje jasno u svesnosti jeste osećanje sopstvene
autonomije u koju smo uvek bili najsigurniji – na koga moţemo bolje da se oslonimo nego na
same sebe?

Poremećaji punog kontakta su narcistički procesi ili hronična nesposobnost dopuštanja da

granica kontakta bude propustljiva i da privremeno uronimo u stanje zdrave konfluencije.
Ono što je u ovom slučaju retroflektovano paradoksalno nije aktivnost ili akcija već predaja i
puštanje energetskog toka. Cilj terapije jeste da se radi na ovoj retrofleksiji i povezanim
fantazijama o katastrofi („Ako dozvolim sebi da plačem, nikad neću prestati“, itd.).

Konačno, mora se reći i da su terapeuti često naročito podloţni narcističnom procesu što ih
čini nesposobnim da uĎu u egzistencijalni susret sa pacijentima. Ovo moţe biti usled
nedostatka promišljanja na temu sopstvenog izbora profesije, ili, drugim rečima, o onom što
je poznato kao sindrom pomagača. U narcističnom procesu, drugi se ne opaţa stvarno kao
drugi, tj, kao nezavisno, samostalno ljudsko biće, već se njime manipuliše, tretira kao objekat
i stoga drţi pod kontrolom. Gde to moţe biti lakše nego u ulozi psihoterapeuta, nekog ko radi
sa „ljudima kojima treba pomoć“, u odnosu u kojem on ima propisanu, interpretativnu moć
kao dijagnostičar. Ako se terapeut odrekne kontrole, to se lako moţe videti kao
neprofesionalno. MeĎutim, zapravo je jednako neprofesionalno izbegavanje momenata ja-ti
susreta kad se oni pojave, kao što je i verovati da je za uspešnu terapiju dovoljno voleti
pacijenti i ponašati se kao da se proces terapijskog kontaktiranja sastojao isključivo od
dubokih susreta u punom kontaktu.
 86

Četiri vaţne stavke za tretman narcističnih poremećaja u punom kontaktu

1. Gubitak kontrole kojeg se plašimo je istovremeno ono što za čim se najdublje ţudi.

2. Kako bi se omogućilo iskustvo punog kontakta u terapijskoj situaciji bez straha da će

se desiti katastrofa napuštanja, vaţno je kreirati zaštitni emocionalni prostor u kojem
terapeut i pacijent mogu zaista biti dirnuti ili čak pokrenuti. Ili se ovo moţe dogoditi
izmeĎu pacijenta i drugog člana grupe. To mora – i ovo je veoma značajno – takoĎe
biti zadrţano u postkontaktu.

3. Terapeut mora da bude imun na pacijentovu agresivnost koja je često snaţna i

ponekad moţe ići tako daleko da postane sadistička – to je samo odbrana koju raĎa
anksioznost i koja pokriva potisnutu čeţnju.

4. Narcistične smetnje rezultraju u povećanoj tendenciji ka osećanju oštećenosti, što u

nekim slučajevima moţe biti ekstremno. Narcistične povrede nastaju kad osoba
doţivljava odstupanje izmeĎu svog self-koncepta i stvarnosti. Ovo uviĎanje je
povezano sa snaţnim osećanjima stida koja se često projektuju na osobu koja je
izazvala povredu, npr. terapeut koji se onda doţivljava kao progonitelj.

Fig. 37: Četiri stavke koje treba uzeti u obzir u tretmanu narcističnih poremećaja

8. Poremećaji u postkontaktu i funkcije ličnosti

Odnos izmeĎu ego funkcija faze postkonatkta i funkcija ličnosti selfa u početku moţe biti
nejasan. Funkcije ličnosti se razvijaju iz naše identifikacije sa onim što jesmo i sa kim smo u
odnosu, tj. sa našom prirodom i društvenim vezama. MeĎutim, oba su rezultat procesa
kontaktiranja koji se završavaju samo u postkontaktu. Ovo naravno ne vaţi samo za naše lične
odnose već i za naša tela sa njihovim snagama i nedostacima, i za naše darove i slabosti.
Ono što osoba jeste je uvek rezultat procesa rasta koji se sami razvijaju iz stalnih
procesa razmene u polju organizam/okruţenje. Ipak, za razliku od ţivotinja, ljudska bića
moraju da odu korak dalje i prisvoje ono što su postali. Mi, na primer, nismo muškarci i ţene
po roĎenju, već moramo iznova da redefinišemo i prihvatamo svoj biološki pol u rodnoj ulozi.
Mi moramo iznova da se identifikujemo sa onim što moţe i treba za nas da znači biti
muškarac ili ţena, ovih ili onih godina, koji pripada ovoj ili onoj etničkog grupi (sve što nam
je dato prirodom) i sa svim što nam društvu nudi – šta znači biti u braku ili
neudata/neoţenjen, terapeut, menadţer ili član ove ili one organizacije ili institucije.
 87

Obično ovo identifikovanje i omogućavanje sebi da se uključimo nastaje iz odgovarajućih

procesa kontaktiranja u prirodnom toku stvari – ako su završeni uspešnom fazom
postkontakta. Ego funkcije postkonatkta – puštanje iskustvu da se slegne, usmeravanje
na svoj doţivljaj nakon završetka kontaktne epizode i evaluacija – vode do neophodnih
identifikacija sami od sebe, i u lakim i u teškim slučajevima. Svaki put kad se rastajemo na
kraju susreta, sopstvenim izborom reči, tona i gestova mi izraţavamo šta je taj susret bio za
nas (mi moţemo i ne moramo biti saglasni sa drugom osobom) i kako zamišljamo da će se
odnos nastaviti u budućnosti. Da li je to bio samo kratak susret ili početak trajnog
prijateljstva, nastavak ili kraj radnog odnosa, pobeda ili poraz, ili da li smo delovali zajedno u
solidarnosti? U nekom trenutku ja onda definišem sebe kao učesnika, saputnika, prijatelja,
ljubavnika ili kolegu i preuzimam obaveze i odgovornosti koje su povezane sa tom ulogom –
ili se povlačim, odlazim, idem sopstvenim putem ili definišem sebe kao suparnika, protivnika
ili neprijatelja.

Naravno, ovde odmah vidimo koliko teškoća i poremećaja nastaje u takvim procesima, čak i u
normalnom toku stvari. MeĎutim, nas samo zanimaju oni čiji su uzroci neurotski. Kao i u
pretkontaktu, značajan je vremenski sled ego funkcija. Poremećaji se javljaju kad pojedinačne
funkcije izostanu. Ako ne uspemo da dozvolimo iskustvu da se slegne, tj. da omogućimo sebi
period u kojem pasivno doţivljavamo samo zasićenost i blago osećanje umora, bićemo skloni
da odbacimo ili se prebrzo identifikujemo – ovo je histerijski proces. To je slično onom što se
dešava kad ne uzmemo vreme i prostor za usmeravanje na svoje iskustvo ponovo nakon
kontaktiranja, da ponovi okusimo, reflektujemo, ponovo odigramo u svom umu ili ponovo
osetimo, već počnemo automatski da procenjujemo – što je narcistički proces. Na kraju, ova
(gde je primenjivo, zajednička) evaluacija takoĎe moţe biti zanemarena i kontaktna epizoda
će se završiti nejasnim osećanjima i bez dostizanja bilo kakvog dubljeg razumevanja –
depresijski proces. Ili, ne moţemo da prestanemo da evaluiramo, ne dolazimo do zaključka,
stalno počinjemo iznova i prekidamo sebe opet bez dostizanja rezultata – ovo je opsesivno-
kompulsivni proces.

Najteţi poremećaji u postkonatktu nastaju onda kad je proces kontaktiranja bio toliko
intenzivan ili toliko nov da su emocije pokrenute a potom izbegnute. Ovo se odnosi na obe od
dve pozitivne i dve negativne postkontaktne emocije.

Za razliku od zahvalnosti kao stava, kao emocija, zahvalnost je neţna i moćna. Često je
praćena suzama. Podseća na topljenje u punom kontaktu, te se u narcističkom procesu
izbegava putem dobro poznate grandioznosti. Stoga, narcistički poremećaji mogu da se jave i
u postkontaktu.

Spontani ponos je kontaktna emocija, za razliku od (kao ponosa) ponosnog stava koji je
reakciona formacija. Ovo osećanje je podsetnik na radost koja je doţivljena u punom kontaktu
i ne uklapa se dobro sa fragilnim samopoštovanjem koje pripada različitim vrstama
narcističkog procesa.
 88

Mi doţivljavamo iskrena osećanja krivice kad smo naneli neku štetu našem okruţenju,
nepotrebmo ili nepravedno. Ona su izuzetno neprijatna jer obično ugraţavaju našu sliku o sebi
ili zato što pojačavaju stare, samouniţavajuće introjekte, te postaju nepodnošljiva. Ponekad
kad ljudi urade nešto loše nehotice ili kao rezultat nesrećne serije dogaĎaja, neko vreme budu
u stanju šoka koje ih čini utrnulim i bez osećanja. Ipak, na duţe staze, osećanja krivice se ne
smeju izbegavati ako ţelimo da doĎe do nekakvog isceljenja ili poboljšanja. Inače, osoba
moţe skliznuti u produţeni depresijski proces.

Kao spontano osećanje, očajanje nas savladava kad iznova nismo uspeli u odreĎenom
procesu kontaktiranja, uprkos tome što smo uradili sve što smo mogli da bismo uspeli. Ova
emocija je, naravno, takoĎe veoma neprijatna. MeĎutim, ako je izbegnemo, veće su šanse da
ćemo udarati glavom o zid nego da ćemo se iznova orijentisati i pokušati da pronaĎemo
potpuno novi način pristupanja stvarima. Ovo potom lako moţe da vodi do psihopatskih
procesa autoagresivne prirode. Kontaktne emocije imaju motivacionu snagu koja nam je
potrebna, naročito kad izgleda da smo skroz zbunjeni i osećamo se potpuno paralisano. Stoga
je očigledno da na terapiji treba da se bavimo njihovim izbegavanjem.

Svi ovi poremećaji u poskontaktu vode do poremećaja funkcija ličnosti jer postoji nedostatak
obogaćivanja uspešnim procesima kontaktiranja. Drugim rečima, nema jačanja ili bogaćenja
sposobnosti i veština, i nema produbljivanja i povrĎivanja identifikacija, ili ako se dese, to
bude slabo i ambivalentno. Glavni princip pristupa Geštalt terapije je to da su naš odnos sa
telom, naši lični stilovi i naša moralnost i religioznost (tamo gde nisu neurotski) spontani
rezultat procesa kontaktiranja koji se menjaju, rastu i sazrevaju tokom naših ţivota. Ovo se ne
smatra nečim što smo mi introjektovali ili čemu smo morali da se prilagodimo. Kad rade na
poremećajima funkcija ličnosti, Geštalt terapeuti se stoga koncentrišu na poboljšanje
svesnosti u postkontaktu.

MeĎutim, kao i kod poremećaja id funkcija, korisno je biti upoznat sa pitanjima koja jesu i
moraju ovde biti obuhvaćena, tj. funkcije ličnosti i kontekst problema koji je sa njima
povezan, kao načini postizanja neophodnih identifikacija. Kao što je zapazio Irving Yalom
(2000, Krvnik ljubavi i ostale psihoterapijske novele, New York: Harpers Perennial, Uvod),
na kraju, dugotrajne terapije se uvek bave ograničenim brojem opštih, egzistencijalnih
problema ljudskog ţivljenja: činjenica da znamo da ćemo umreti, problem toga kako ţiveti i
ispoljiti svoju individualnost a da ne postanemo izolovani, pitanje da li su naše odgovornosti
determinisane sudbinom ili smo slobodni da ih biramo, i konačno, pitanje koje se tiče smisla
ili nedostatka smisla našeg celokupnog postojanja. Ne znači da se očekuje da terapeut ima
spremne odgovore – naprotiv, uvek je na pacijentu da se orijentiše i usidri na ovom svetu.
Ipak, pacijenti mogu izbegavati suočavanje sa ovim pitanjima, zaobilaziti ove problematične
oblasti u širokom luku ili biti zadovoljni prihvatanjem tuĎih odgovora. Oni plaćaju cenu za
ovo u tome što je njihova vitalnost zakopana ispod tereta društvenih i moguće religijskih
introjekata, i njihovo sopstveno preispitivanje i zapitanost su ugašeni.

Najznačajnije funkcije ličnosti su elan vital (ţivotni elan/polet), lični stil, moralnost i
religioznost. Ono što ovde nazivam elan vital je osećanje „Ţiv sam, dišem – čak i ako sam
 89

slab, ja to mogu – čak i ako sam nekad bio jači, spreman sam za akciju – čak i ako neću ţiveti
zauvek, radoznao sam – čak i ako sam uplašen, ja volim – iako ću jednog dana umreti.“
Razvija se iz naše ugraĎenosti u sopstvena tela, sa njihovim slabostima i smrtnošću, iz čulnog
znanja da smo mi priroda i da je ova činjenica našeg bivanja ţivim telima osnova i izvor svih
intelektualnih i duhovnih impulsa koje moţemo da iskusimo u ţivotu.

U terapiji ovo otvara širok spektar mogućih stvari na kojima se moţe raditi. Na primer, ko je
zadovoljan svojim telom i ko ne izbegava da razmišlja o starenju i smrti? Najvaţnije stvari
kojima treba da se bavimo su laţne identifikacije na elementarnim nivoima pola, starosti i
zdravlja, i neuspeh u identifikovanju sa postojećim nedostacima – samo ovo bi bio dovoljan
materijal za terapiju.

Mi ţivimo u društvu koje ima izuzetne zahteve od subjektivnosti svakog od nas. Postaje sve
neobičnije da izrastemo u unapred definisane, socijalne uloge, a polje koje nam je dostupno za
samoaktualizaciju i zahtevi da se prilagodimo i budemo fleksibilni koji se stavljaju pred naše
kapacitete, neprestanu rastu. Od svakog se očekuje da razvije sopstveni lični stil koji je
drugačiji od drugih ljudi i da ispolji nešto jedinstveno. Potrebna nam je kreativnost i
sposobnost da oslikamo sebe na vešt način; ipak, ovi kapaciteti su često inhibirani. Teškoća
leţi u činjenici da moramo da naĎemo balans izmeĎu ovih kontradiktornih zahteva koji se,
zapravo, podrazumevaju u terminu „lični stil“. Sa jedne strane, individualni stil osobe treba da
izrazi njenu jedinstvenost, a sa druge, reč „stil“ nema nikakvog smisla osim ako se ne odnosi
na barem jednu grupu. Tako da, na kraju, lični stil pojedinaca zavisi od referentnih grupa
prema kojim se orijentišu, što se menja tokom ţivota i moţe ih biti nekoliko u isto vreme.
Osoba orijentiše svoj stil ka socijalnim miljeima i socijalnim scenama kojima oseća da
pripada, bilo kao glavni igrač ili na periferiji. Dok to radimo, mi pokazujemo orijentaciju
svojih vrednosti i ukusa.

Cf. (uporedi) George Schulze-ova deskriptivna i veoma čitka sociološka studija o socijalnim miljeima
i scenama u Nemačkoj (1992, Die Erlebnisgesellschaft. Kultursoziologie der Gegenwart (Iskustveno
društvo. Savremena kulturna sociologija). Frankfurt am Main: Campus Verlag).

Pritisak da se prilagodimo standardima miljea ili subkulture, koje uvek delom kontrolišu
industrija kulture i potrošačko trţište, moţe biti prilično velik. Oni koji se tome protive
rizikuju da postanu izolovani. Sa druge strane, oni koji popuste pod pritiskom su već izgubili
ono što je lično u njihovom stilu. Stoga, celoţivotni zadatak ostaje da iznova osmišljavamo i
otkrivamo svoj stil dok u isto vreme ostajemo mi i pronalazimo prijatelje i saputnike meĎu
svojim savremenicima. Ova oblast je često zanemarena u terapiji, iako to kako je neko sredio
svoj dom (ili kako bi to voleo da uradi zajedno sa nekim drugim ako ţeli da ţive zajedno)
često odlučuje da li će odnos trajati ili ne.

Često se moţe pročitati da su rad i porodica, nečiji posao i lični odnosi, dva stuba na koje se
oslanja mentalno zdravlje. Ima neke istine u tome. Sa druge strane, u vremenima visoke
nezaposlenosti i sa pozivom na veću poslovnu fleksibilnost, nesiguran radni vek i promene
sve više postaju norma. U ovim vremenima serijske monogamije, problemi u vezama su sve
 90

više pravilo nego izuzetak. Prema tome, za sve nas, pitanje kako pronalazimo svoje mesto u
našim socijalnim ulogama i odnosima je postalo problem bez kraja i svuda vodi do
hroničnog stresa. U terapiji treba da osnaţimo i promovišemo sposobnosti i potencijale
pacijenata kako bi im omogućili da odrţavaju ravnoteţu izmeĎu Scile preterano rigidnih
identifikacija koje ih čine nefleksibilnim i vode do paralize, i Haridbe bezličnog povinovanja.
Geštalt terapija je dobro pripremljena za ovaj zadatak jer je uvek naglašavala kreativno
prilagoĎavanje, dok u isto vreme ne gubi iz vida realistične identifikacije sa socijalnim
ulogama i odnosima, što samo moţe da čini osnovu za odgovornost. Ova odgovornost,
naravno, nije nešto što treba da bude „nošeno“ kao krst koji nam je nametnut ulogom koju
smo usvojili, već kapacitet da se odgovori, odgovor-nost (response-ability, odgovor-
sposbnost, prim. prev.). Odgovornost je ono na šta reagujem u procesu kontaktiranja u ulozi
sa kojom se identifikujem i kako reagujem empatski u mojoj svesnosti o drugom. Terapijske
intervencije orijentisane ka „moralnosti“ kao funkciji ličnosti će se uglavnom fokusirati na
oţivljavanje ovog kapaciteta, s obzirom da se zdrava, neneurotska moralnost ne sastoji od
seta pravila ponašanja koje smo introjektovali, već se razvija iz same svesnosti i specifična je
za osobu i situaciju.

MeĎutim, ako osoba mora da ţivi u sistemu u kojem su sve značajne radne uloge obojene
ideologijom, kao što je bio slučaj u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, na primer,
identifikovanje sa zanimanjem istovremeno podrzumeva napuštanje sopstvene autonomije.
Drugim rečima, identifikacija je zasnovana na introjekcijama umesto na odgovornosti koja se
razvija iz procesa kontaktiranja. U takvoj situaciji onda moţemo očekivati da laţni identitet
bude iznova nesvesno sabotiran, kao i svi introjekti, što će onda voditi ka neurotskim
osećanjima krivice.
Poslednja značajna funkcija ličnosti je religioznost. Ovo ne mora nuţno da postane tema u
psihoterapiji ali, eksplicitno ili implicitno, to često postane. Za neke pacijente, naročito veoma
mlade ljude i one izmeĎu pedeset i šezdeset godina, pitanje smisla ţivota je ono što ih dovodi
na terapiju. U takvim slučajevima, olakšanje je znati da nije terapeutov zadatak da pruţi
odgovor na ovo pitanje. Bilo koji odgovor, ako bi ga neko imao, samo bi naveo pacijenta da
introjektuje. Ovo upozorenje je vaţno za sve terapeute koji pripadaju nekoj religiji. Ipak,
problemi vezani za „besmisao“ su značajno pitanje u terapiji, naročito, naravno, za sve one
koji su skloni depresijskim procesima. Prvo što ovde treba reći jeste prosto da ljudi koji se
osećaju ţivahno, srdačno su posvećeni drugim ljudima i bave se zadacima sa kojima se
suočavaju sa radoznalošću i spremnošću, nemaju problem sa smislom ţivota, čak i kad ne
mogu da ga definišu. Drugim rečima, osećanja besmislenosti se obično sama od sebe
razrešavaju kad pacijenti rade na svojim neurotskim procesima. Ipak, svaka osoba ima i
uroĎenu duhovnu dimenziju. Koliko god da su ova pitanja potisnuta, svi se pitaju: „Ko sam
ja? Odakle sam došao, gde idem? Koji je smisao mog bivanja na ovom svetu? Zašto moramo
da patimo? Zašto ne ţivimo zauvek?“ Opet, u terapiji nije naš zadatak da damo odgovore na
ova pitanja, nego, ako pacijentkinja očajava oko pitanja smisla iako ima relativno
zadovoljavajući ţivot, da joj pomognemo da otvori svoje srce za ovu dimenziju i da joj
pomognemo da otkrije sosptvenu kreativnost ili osećaj da ona učestvuje u i da je deo
beskonačnog kosmičkog konteksta koji jeste i ostaje misterija.
 91

9. Poremećaji u svojstvima granice kontakta: problem „ranih poremećaja“

Kvalitet granice kontakta je odreĎen dvema osobinama: prvo, njen fluktuirajući energetski
naboj i drugo, njena relativna propustljivost ili nepropustljivost. Ovo znači da je self (kao
granica kontakta u pokretu) ponekad snaţniji, ponekad slabiji i ponekad jasnije diferenciran
od svog okruţenja. Ako pogledamo u Dijagram 1 koji prikazuje proces kontaktiranja kao
talas, vidimo da je u pretkontaktu energija još uvek slaba, a onda neprestano raste dok ne
dostigne vrhunac u punom kontaktu, nakon čega opet opada. Istvoremeno, granica kontakta,
koja je u početku relativno propustljiva, onda postaje sve više propustljiva i izraţenija, i na
kraju ponovo postaje potpuno propustljiva na viskom nivou energije u zajedničkom toku
punog kontakta.

Prema tome, dva svojstva granice kontakta se stalno menjaju tokom procesa kontaktiranja i
promene prate pravilan obrazac. Poremećaji u energetskom naboju i relativnoj propustljivosti
granice kontakta su stoga poremećaji ove pravilnosti. Granica kontakta onda ili ima premalo
energije kroz ceo proces ili ostaje relativno nepropustljiva i stoga, takoreći, propušta svoj
vrhunac.
U oba slučaja postoji hronično slabljenje kvaliteta granice kontakta što će imati uticaj na
sve značajne procese kontaktiranja, naročito one sa drugim ljudima. U onom što sledi, o ovom
će se govoriti kao o tendenciji ka shizoidnom doţivljavanju i tendenciji ka narcističkom
doţivljavanju (iskustvu). Naravno, moguće je da svako ostane konfluentan u pretkontaktu i
sklizne u shizoidni proces ili da se ne pusti u punom kontaktu i da uĎe u narcistički proces.
MeĎutim, mi ovde govorimo o stalnoj tendenciji ka odreĎenoj vrsti slabljenja procesa
kontaktiranja.
MeĎutim, zar ovo ne znači da mi predočavamo model deficita, dok je Geštalt terapija na
rast orijentisana forma terapije? Kako bih odgovorio na ovo pitanje, moram da uĎem u to
detaljnije. Tokom pedeset godina od početaka Geštalt terapije bilo je mnogo promena u
teorijama i praksi psihoterapije. Ovo vaţi i za Geštalt terapiju i druge terapije koje su pod
uticajem humanističke psihologije i pokreta ljudskih potencijala. Jedna od tih promena je bilo
ponovno otkrivanje da poremećaji u razvoju ranog detinjstva često imaju ozbiljne posledice
za kasnije mentalno zdravlje. U praksi psihoterapije se već naišlo na problem ranih
poremećaja. Ovi poremećaji su očigledno bili posledica iskustava u ranom detinjstvu i
pokazali su se kao teški za terapijski rad. MeĎutim, do danas nije bilo moguće integrisati rane
poremaćaje u pristup Geštalt terapije na zadovoljavajući način.

Uporedi sa pokušajima koje je napravio Gary Yontef (1993, op.cit.) koji se nadograĎuje na razvojne
tekovine psihoanalize, i neke članke u Nemačkom priručniku za Geštalt terapiju, naročito one Achim
Votsmeier-a koji koristi termin „strukturalni poremećaji“ i koji takoĎe nije mogao da izbegne upotrebu
reči „deficiti“. (Grundsätze der Gestalttherapie bei strukturellen Störungen (Principi Geštalt terapije
u strukturalnim poremećajima), 715 ff.). Cf. takoĎe sa Frank Staemmler, 1998, Der schiefe Turm von
Pisa – oder das unstimmige Konzept der „frühen Störung“ (Krivi toranj u Pizi – ili Neodgovarajući
koncept ranih poremećaja), Würzburg: Zentrum für Gestalttherapie; dostpuno online na nemačkom na
http://bibliothek.to/ebook-medizin/staemmler-frank-m-der-schiefe-turm-von-pisa-oder-das-
unstimmige-konzept-der-fruehen-stoerung). Zbog prostornih ograničenja ne mogu da uključim
 92

detaljniju diskusiju o ovim značajnim radovima. U onom što sledi, pokušavam da prikaţem verziju
problema ranih poremećaja koja je kompatibilna sa Geštalt terapijom.

Ovo je posledica činjenice da su osnivači Geštalt terapije, sa dobrim razlogom, oklevali da se

posvete psihološkoj teoriji razvoja, s obzirom na to da takve teorije imaju prosečan vek od
deset do petnaest godina. Dugoročno gledano, model faza i stadijuma dečijeg razvoja često
nije uspevao da se meri sa istraţivanjima i napredovanjem u kliničkom iskustvu, iako su neki
od njih, kao što je Frojdov i Pijaţeov, imali snaţan uticaj.
Postoji saglasnost da su prve tri godine posebna faza u razvoju deteta, što se završava sa
dostizanjem punog kapaciteta upotrebe jezika, te i kognitivne memorije. Stoga, u ovoj fazi se
razvijaju ključne i elementarne veštine kao što su koordinisani pokreti, uključujući i uspravan
hod, diferencijacija izmeĎu unutrašnjosti i spoljašnjosti sa kontrolom nad izlučivanjem,
svesnost o selfu, uključujući i sposobnost raspoznavanja sebe od spoljašnjosti i zauzimanja
uloge drugog, sticanje jezika sa sposobnošću pamćenja, pa time i sposobnosti objektizovanja.
Ovo je gotovo neverovatno neizmeran i brz proces učenja kroz koji deca projure u skoro
potpunoj zavisnosti od značajnih drugih. Stoga ne čudi da ova zavisnost često raĎa
poremećaje koji imaju dalekoseţne posledice.

Tokom ove faze, kao i u godinama dečijeg razvoja koje slede sve do kraja puberteta, postoji
odreĎeni odnos izmeĎu detetove zdrave konfluencije sa njegovim podrţavajućim i
protektivnim socijalnim okruţenjem i relativne autonomije koju je postiglo na svakoj tački
tokom vremena. Postoje vidljivi stadijumi i intervali unutar kojih deca rizikuju i preduzimaju
nove korake. Ovi intervali variraju od deteta do deteta – prvih nekoliko godina na nekoliko
meseci, a kasnije i godina, te je teško reći kad nešto više nije normalno ili kad moţemo reći da
je detetov razvoj ometen ili usporen.

MeĎutim, u svakom pojedinačnom slučaju moţe biti poremećaja u odnosu izmeĎu

konfluencije i autonomije koji su prikladni u bilo kom trenutku, tj. izmeĎu suportivnih i
protektivnih, i podsticajnih i ohrabrujućih elemenata. Korak u relativnu autonomiju se moţe
desiti prerano, biti prevelik, previše zahtevan ili inhibiran prevelikom konfluencijom sa
prezaštićujućim, kaţnjavajućim ili na drugi način obeshrabrujućim značajnim drugima. Ako
se ovaj disbalans nastavi godinama i dete više nije u stanju da se izbori samo uz pomoć svojih
kreativnih adaptacija, rezultat mogu biti hronične tendencije ka shizoidnim ili narcističnim
modalitetima doţivljavanja koji vode do odgovarajućih poremećaja u pretkontaktiranju ili
punom kontaktu.

Ako su neophodni koraci ka većoj autonomiji hronično ometeni, dete nije u stanju da u
dovoljnoj meri razvije i utvrdi svoju kontaktnu granicu – svoj self – sa spoljašnjim svetom.
Ono će se stoga razvijati ka unutra i kreirati unutrašnji prostor u kom se odvija njegov stvarni
ţivot, dok spolja njegovo ponašanje moţe izgledati manje ili više neometeno i dobro
prilagoĎeno. Rezultat navedenog je alijenacija od sopstvenog selfa – od granice kontakta – i
tako i od stvarnosti spoljašnjeg sveta, uključujući i druge ljude. Detetu nedostaje ono što je
Erik Erickson nazivao bazično poverenje, tj. ono nema bazično poverenje u stvarnost,
 93

uključujući i stvarnost drugog. Drugi ostaje mračan, neshvatljiv kontinent, osim kada je u
konfluenciji sa njim.
Ovo moţe biti reakcija na roditelje koji ne uspevaju da dozvole svojoj deci prostor za
sebe, koji ih drţe na kratkom lancu gde god da se nalaze, kvare njihovo uţivanje u spontanoj
ţivahnosti, zabranjuju im da se igraju sa prijateljima, uvek najbolje znaju šta njihova deca
ţele, šta im treba i kako se osećaju, ne dozvoljavaju im da imaju sopstvene ţelje a kamoli da
ih ispune, i moguće je i da su zloupotrebljavali njihov rad. Sve ovo je moglo biti praćeno
stalnim ponavljanjem da oni samo ţele najbolje za njih. Kasnije ovo moţe biti/moţda će biti
nastavljeno u školama u kojima ih podučavaju monasi, monahinje ili razne vrste sekti. Ovako
se razvija shizoidno doţivljavanje. Moţe biti manje upadljivo i onda se samo pojaviti kao
blaga tromost u formaciji figure u procesima kontaktiranja, ili moţe postati veoma izraţeno i
čak postati psihotično ako unutrašnji ţivot osobe počne da divlja i izmiče kontroli. U svakom
slučaju, tendencija ka shizoidnom iskustvu vodi do hroničnog problema u formiranju snaţnih
granica kontakta.

Sa druge strane, self moţe biti istrgnut iz zaštitničke konfluencije i gurnut u autonomiju. Bilo
bi samo blago preterivanje reći da je ovo već postalo gotovo pravilo u društvu u kojem
separacija od roditelja, porodice bez očeva i deca koja ostaju sama kod kuće (eng. latchkey)
sve više definišu pozadinu iskustava iz detinjstva.

MeĎutim, postoje i teţe okolnosti koje mogu biti istinski traumatične: dugi boravci u bolnici u
ranom detinjstvu, iznenadna smrt ili hronična bolest roditelja, stalne selidbe sa pratećim
promenama socijalnog okruţenja, roditelj koji je alkoholičar ili zavisnik od supstanci,
odrastanje u kriminalnom okruţenju ili narko krugovima, i čak, sve više, u imućnom
okruţenju u kojem je detetu neselektivno pruţeno sve što ţeli osim ljubavi roditelja i granica
koje su mu potrebne.

Odrastanje u takvim uslovima moţe rezultirati u hroničnim narcističkim modalitetima

iskustva koji proizilaze iz nedostatka bazičnog poverenja u odnosima sa drugima. Ovo
nepoverenje potom vodi ka sklonosti da se drugi kontrolišu i da se pretvaraju u objekte. U
bezazlenijoj formi pronalazimo tendenciju da se ponavljano upada u narcističke procese
kontaktiranja umesto otvorenosti za pun kontakt. U teškim poremećajima koji su često
rezultat ranih poremećaja, često zapaţamo hladnoću prema ljudima koja moţe da se
intenzivira i postane ledeni bes ili – ako okruţenje pokaţe otpor – osećanja bespomoćnosti
koja su vezana za osećaj bezgraničnih prava.
I u shizoidnom i u narcističkom iskustvu, teţina poremećaja zavisi od tri faktora: prvo,
od toga kad, ili, preciznije, u kojoj centralnoj oblasti i stadijumu učenja je dete najpre
doţivelo obeshrabrenje ili su se dogodili preuranjeni zahtevi za autonomijom, drugo, od toga
koliko su teške bile prepreke ili traumatizacija, i treće, od toga koje kreativne kapacitete i
sposobnosti dete poseduje kad ulazi na ovu scenu. Poslednji faktor, koji je često zanemaren,
je onaj koji je odgovoran za činjenicu da ne postoji način predviĎanja ishoda, iako su
skorašnja istraţivanja otkrila koliko sposobnosti deca već imaju kad se rode, i naročito, koliko
široko se razlikuju. Čak i u ranim poremećajima, tj. onima koji imaju poreklo u prve tri
godine, kako bi se razvile hronične smetnje potrebno je da se dese značajna oštećenja u
 94

kasnijim razvojnim fazama. U terapiji, najviše što moţemo da uradimo jeste da

retrospektivno, u nekoj meri rasvetlimo okolnosti koje su doprinele da osoba razvije shizoidne
ili narcistične smetnje.

Ovo je posebno očigledno u onom što je poznato kao granični sindrom. Do sad je mnogo
napisano – i spekulisano – o tome šta čini ovaj sindrom i kako se on razvija. Klinička
literatura o graničnom sindromu je obimna koliko i zbunjujuća, i delom čak i kontradiktorna.
Ne čudi s obzirom da simptomi mogu veoma široko varirati.
Iz perspektive Geštalt terapije, najpre moramo biti svesni da granično iskustvo
(doţivljavanje) potiče od shizoidnih i narcističnih načina doţivljavanja u promenjivim
konstelacijama. Ovo je zato što je osoba doţivela i snaţna očekivanja autonomne inicijative i
snaţna očekivanja preuranjene autonomije. Stoga, iz mog iskustva, ljudi sa graničnim
doţivljavanjem su, sa jedne strane, naročito često imali zahtevnu ili majku kojoj uvek nešto
treba, koja je moţda bila bolesna ili patila na neki drugi način, ili bila sklona depresivnim
stanjima, bila zavisna od lekova ili bulimična, i sa druge strane, oca koji je ostao emocionalno
nedostupan, moguće jer je bio potpuno zaokupljen svojim poslom i retko kod kuće, zato što je
bio previše opsesivan i rigidan da ispolji svoja osećanja, ili moţda zato što je bio nasilan usled
alkoholizma ili iz nekog drugog razloga.
Naspram ove pozadine, glavna karakteristika graničnog iskustva, tj. nesposobnost
podnošenja ambivalencije, postaje razumljivija. Kao rezultat kontradiktornosti izmeĎu
roditeljskih očekivanja i njihovog ponašanja, za dete je bilo previše teško da razvije
toleranciju na ovu ambilaventnost koju generalno osećamo prema svim ljudima jer ljudi imaju
svoju svetlu i mračnu stranu.
Ova teškoća je ono što raĎa sklonost ka cepanju ljudi na „dobre“ i „loše“ i da se jedni
ljudi vide u jednoj kategoriji a drugi u drugoj, ili da se jedna osoba (npr. terapeut) ponekad
vidi na jedan način a ponekad na drugi, u početku sa potpunim poverenjem a kasnije sa
najdubljim nepoverenjem. Ako shizoidni elementi preovlaĎuju u pacijentovom doţivljavanju,
oni mogu manje cepati druge ljude i odnose a više aspekte svog ţivota, oscilirajući izmeĎu
ekstremne akcije i ekstremnog povlačenja. Za većinu ljudi koji su zavisnici od heroina ili
većeg broja supstanci, na primer, kaţe se da imaju granične poremećaje. U svakom slučaju, u
terapiji je vaţno prepoznati i osvestiti strukturu koja leţi u osnovi iskustva koje se nalazi iza
širokog spektra simptoma.

Poremećaji koji se pripisuju seksualnom zlostavljanju dece su poseban problem u ovom

kontekstu. Naročito u slučaju kad je počinilac bio član porodice ili blizak prijatelj i koristio
zavoĎenje pre nego silu, ţrtva će često razviti mešavinu rigidne postavke granica i tendencije
ka konfluenciji koja je tipična za granično doţivljavanje.
Kako deca ne mogu da doţive zrelu seksualnost i s obzirom na superiornu fizičku i
relacionu snagu progonitelja, ona su u situaciji dvostruke veze. Ne mogu da pobegnu od
odnosa i nemaju drugi izbor nego da postanu konfluentni sa progoniteljem, dok u isto vreme
iscrtavaju granicu izmeĎu sebe i njih kako bi mentalno preţiveli. Štaviše, činjenica da majka
obično zna šta se dešava još više zbunjuje dete jer ona očigledno smatra uţas normalnim i u
isto vreme pogrešnim.
 95

Ipak, rani poremećaji ni u kom slučaju nisu uvek teški poremećaji. Njih je prosto teško
tretirati, čak i kad su blagi. To ima veze sa činjenicom da ne moţemo da se setimo kako su se
razvili. Mi nemamo objašnjenje za to zašto u odreĎenim situacijama reagujemo na odreĎeni
način i to nas ostavlja sa osećanjem zbunjenosti. Ovo ne predstavlja teškoću kod blagih
poremećaja koji često uopšte ne budu u fokusu sve dok ne proĎe mnogo godina terapije;
meĎutim, u teškim slučajevima, to je veoma zastrašujuće. Zapravo, u Geštalt terapiji je izraz
„rani poremećaji“ koristan samo kad je reč o davanju prognoze. U terapiji je korisno
pretpostaviti da rani poremećaji nisu izlečivi u smislu da će jednog dana nestati bez
ostavljanja oţiljaka. Rani poremećaji su obično trajne disfunkcije i terapija treba da pomogne
pacijentima da se identifikuju sa njima i tretiraju ih kao i sve ostale, tj. sa povećanom
svesnošću o opasnostima koje su uvek prisutne na latentnom nivou, i sa sve većom
sposobnošću izbegavanja zona opasnosti, tj. situacija u kojima postoji rizik da se još jednom
podlegne ovim ranim poremećajima. Ne postoji lek, na primer, za dalekovidost, koja pogaĎa
većinu ljudi nakon četrdesete godine. Ni laserska hirurgija ne moţe da pomogne, te nema
druge opcije nego da se ţivi sa tim i koriste dostupna korektivna sredstva. MeĎutim, ako se ne
identifikujemo sa svojm dalekovidošću, postepeno ćemo gubiti sposobnost da čitamo i
pišemo, i na kraju ćemo naleteti na drvo. Situacija sa ranim smetnjama nije ništa drugačija. Za
početak, treba da prepoznamo da su tu, da mi imamo takvu oslabljenost.

Potom treba da ih upoznamo bolje i postanemo svesniji toga gde, kad i kako se poremećaj
javlja i kako nam oteţava stvari; i konačno, treba da otkrijemo u kojoj meri moţemo da
izbegnemo opasne situacije i kako da to uradimo. Stoga ima mnogo posla koji moţe biti
obavljen u terapiji – i uz malo sreće, i, naravno, ako pacijent ostane, na kraju će moţda ostati
samo postepeno opadanje tendencije da se sklizne u shizoidne ili narcistične procese.

Da li je ova terapija orijentisana na deficit? Da – pošto se fokusira na identifikaciju sa

hroničnim nedostacima; ne – pošto je ova identifikacija funkcija ličnosti selfa koja ulazi u
potpuno novi proces kontaktiranja kao veština. Na ovaj način, nesposobnost nekad moţe biti
transformisana u neurotske procese koji postaju sve bazazleniji.

10. Uzajamno dejstvo različitih nivoa dijagnoze

Moţemo zamisliti različite nivoe dijagnoze u Geštalt terapiji kao superponirane slojeve u koje
terapija postepeno prodire odozgo. Ovo nije cela slika, ali nam daje početnu ideju o vezama
izmeĎu pojedinačnih nivoa. Za početak, na fenomenološkom nivou, susrećemo ljudsko biće sa
njegovim ličnim karakteristikama i primećujemo očigledna odstupanja izmeĎu, na primer,
toga kako se ono ponaša i zahteva trenutne situacije, izmeĎu onog što govori i njegovog stava,
ili izmeĎu njegovog narativa i izraza lica. Potom, na nivou odnosa, mi doţivljavamo kako
pacijent automatski upada u odreĎene uloge i teško ulazi u produktivan odnos sa terapeutom.
Sledeća četiri nivoa su u saglasnosti sa četiri faze procesa kontaktiranja. OdreĎeni neurotski
procesi mogu da se jave na svim ovim nivoima. U pretkontaktu, već na motivacionom nivou
ćemo videti da li je pacijentkinja u kontaktu sa sopstvenim potrebama. Samo ako jeste moći
će da prikupi svoju energiju na senzomotornom nivou dok se hvata u koštac sa svojim
 96

okruţenjem. Ako je uspešna, tj. ako je dobro orijentisana i uspeva da manipuliše svojim
okruţenjem u skladu sa svojim potrebama, moţe doţiveti sitost i zadovoljstvo na nivou
integracije. MeĎutim, tek kad se usmeri na svoje iskustvo još jednom i sumira sve u fazi
postkontakta, prolazno zadovoljstvo će biti transformisano u trajno obogaćenje, jer će tek
onda postati jasno sa čim ţeli i moţe da se identifikuje a šta ţeli da odbaci. Ovde ona dostiţe
egzistencijalni nivo na koji moţe da postavi i usidri svoj ţivot.

Po ovom gledištu, terapijski dijalog postepeno probija u dublje i egzistencijalnije slojeve

neuroze. U isto vreme, ova perspektiva nam pruţa inicijalnu orijentaciju po pitanju redosleda
po kojem treba da radimo na poremećajima. Sa druge strane, postoje i neke interakcije i
funkcionalne veze koje nisu obuhvaćene ovim slojevitim modelom neuroze.

Naravno, hronični poremećaji u kvalitetu granice kontakta imaju štetan uticaj na proces od
samog početka. U slučaju shizoidnog doţivljavanja, id funkcije su oslabljene u tolikoj meri da
proces kontaktiranja često ni ne počne. Kod narcističkih procesa, grandiozni stav, posebna
prava ili agresivne odbrane mogu biti toliko snaţni da rizik od upletanja u neurotske obrasce
uloga i strategije odnosa moţe postati veoma veliki. U oba slučaja, funkcije ličnosti su,
naravno, toliko oštećene da pacijent često dolazi na terapiju upravo zbog rezultirajućih
egzistencijalnih problema, i ovi ishodi prete da dominiraju terapijom previše rano. Ako je
pacijent preteţno sklon graničnim načinima doţivljavanja, terapijski proces moţe postati
potpuno zbunjujući jer pacijent moţe fluktuirati izmeĎu preteranih očekivanja od terapeuta i
agresivnog neprijateljstva, i isprobati veoma raznovrsne strategije neurotskih odnosa.

Prema tome, kad se koristi ovaj terenski vodič neurotskih kontaktnih prekida, treba voditi
računa, ne samo da se tabele čitaju po redu, već i da se zapaze unakrsne reference. Pošto
pacijenti vremenom postaju zapetljani u različite neurotske procese, ponekad čak i u brzom
smenjivanju, čitaoci treba da se premeštaju izmeĎu odgovarajućih dijagrama.

Efekti koje neurotski procesi mogu imati na id funkcije i funkcije ličnosti selfa su već
uključeni u dijagrame sa neurotskim procesima. MeĎutim, postoje i interakcije izmeĎu id
funkcija i funkcija ličnosti. Uticaji poremećaja u id funkcijama na funkcije ličnosti su
značajni za terapiju jer funkcije ličnosti ne mogu pravilno da se razviju ako su id funkcije
poremećene. Ipak, kako pacijenti često dolaze na terapiju sa simptomima koji pripadaju sferi
funkcija ličnosti, za Geštalt terapeuta je vaţno da zna gde u procesu kontaktiranja se javljaju
prekidi koji su odgovorni za ove poremećaje i gde terapijski rad treba da započne. Ove veze
su prikazane u dijagramima 7 i 8. Oni povezuju odgovarajuće nivoe id funkcija i funkcija
ličnosti na takav način da postaje jasno koje tipične oblasti konflikta vode kojim drugim i koji
su najuspešniji putevi terapije.

Iako neki čitaoci mogu to ţeleti, ja ne mislim da je korisno ići mnogo izvan formalnog
modela Geštalt terapijske dijagnoze. Putevi neuroze su toliko raznovrsni i odgovarajuće
terapijske procedure toliko različite da bismo često bili nepravedni prema pacijentovoj
stvarnosti ako bismo utvrdili bilo kakve uslove u pogledu sadrţaja. Ovaj dijagnostički
terenski vodič moţe da opiše kako je predeo strukturisan, pruţi orijentaciju i skrene paţnju na
 97

neke puteve koji su se pokazali kao vredni, ali put kojim će terapeut i pacijent zajedno krenuti
na svom putovanju nastaje iz njihovog dijaloga i njegov sadrţaj se stalno menja. Iako su se
neki putevi pokazali kao korisni, to ne znači da terapeut ne moţe da pronaĎe nove kojima se
stiţe do istog cilja i koji njemu i pacijentu mogu delovati prikladnije. Na ovaj način, svi mogu
da šire svoje mape i dodaju nove puteve i putokaze. Na nivou sadrţaja, meĎutim, nije moguće
dati bilo kakvu fiksiranu agendu koja će biti primerena za sve ljude sa neurotskim iskustvima.

Pedagoška aktivnost Bez obzira na to, korisna veţba je da se napravi mapa za

svakog pacijenta, na osnovu mapa koje su date u ovoj knjizi,
što obuhvata i sadrţaje. Korisno je da se ovo uradi nakon
prvih nekoliko nedelja terapije, kad ste stekli neke uvide. Kad
ovo uradite za nekoliko pacijenata, biće vam mnogo lakše da
koristite ovaj terenski vodič.

Fig. 38: Dobar način da naučite kako da unapredite svoje korišćenje terenskog vodiča

V. Primena Geštalt terapije sa dijagnostičkom perspektivom

1. Klinički tok i kriza u terapijskom procesu

Planovi tretmana su od interesa samo zdravstvenim osiguranjima. U ţivoj stvarnosti

terapijskog susreta oni su smetnja i rezultiraju u tunelskom vidu. Bez obzira na to, terapeuti
moraju– kao i u slučaju penjanja uz brdo – da poznaju teritoriju (neuroze) dobro i da bude na
oprezu u pogledu rizika koji su uključeni. Ovo obuhvata svesnost da tok efektivne terapije
neurotskih procesa sledi odreĎena pravila. Takvo znanje je veoma korisno kad se osoba izgubi
u dţungli neuroze, zbunjena je i pita se, „Šta sad?“

S obzirom da terapijski proces, naravno, prati isti niz kao i proces kontaktiranja, u dugoročnoj
terapiji ima smisla koristiti ovaj model kao osnovu za planiranje maršrute terapijskog
putovanja. MeĎutim, kako bismo izbegli preuranjene interpretacije i projekcije interpretacija,
koje su više u vezi sa našim sopstvenim konstrukcijama stvarnosti, na pacijenta, Geštalt
terapija koristi fenomenološki metod. Stoga ona počinje interesovanjem za površinu, za ono
što je očigledno, i za koherentnosti i nekohenrentnosti koje pacijent pokazuje pred našim
očima, ušima i umovima. Pacijent će čak i na ovo reagovati defanzivno, čim mu na to
skrenemo paţnju. Ovo onda pruţa priliku da se razjasni terapijski odnos. Da li pacijent moţe
da se identifikuje sa svojom ulogom i uključi se – sa mnom – u terapijski proces? Da li sam ja
voljan da se angaţujem sa njim? Da li mogu da zamislim da se posvetim radu sa njim na duţi
period i da će mi se jednog dana dopadati? Terapijski proces kontaktiranja mora da započne
fokusiranjem na odnos pre nego što će rad, koji će konačno dovesti do razrešenja represije,
moći da bude plodonosan. Fokus se potom menja. Moglo bi se reći da sad počinje drugi, novi
 98

proces kontaktiranja izmeĎu terapeuta i pacijenta u kojem je tema stvarni terapijski rad na
ovoj patnju i pomoći koju on traţi za svoju patnju.

(1)
Prvo se (2)
reakcione Potom je (3)
formacije terapijski Nakon ovog, (5)
dovode u odnos čvršće treba započeti U sledećem (6)
svesnost, ustanovljen. rad na koraku, moţemo Sad terapeut mora (7)
otkrivajući Drugim poremećajima se usmeriti na da usmeri paţnju na Nakon svakog
strah od rečima, id funkcije, poremećaje u trenutke punog punog
uzbuĎenja. neurotskim čak i ako se senzomotornim kontakta, dozvoli kontakta, mora
strategijama pacijent ţali na funkcijama. U im da se dese i da se obezbedi
interakcija i poremećaje u radu na podrţi ih. Često put dovoljno
obrascima funkcijama agresivnim vodi u vremena za
uloga se ne ličnosti (npr. funkcijama, egzistencijalni susret postkontakt.
sme dozvoliti problemi u najpre treba sa pacijentom. U Poremećajima
da budu odnosima). obratiti paţnju ovom trenutku, ovo postkontakta se
odigrane. Ovo je zato što na ne-funkciju. se dešava preko moramo
Svaki su svi egzistencijalnih odmah
pokušaj u poremećaji u problema koji se pozabaviti
ovom pravcu pozadini javljaju u njegovim kako bi ono što
mora biti pacijentove funkcijama ličnosti, je postignuto
osujećen. formacije pošto očigledno pati moglo biti
figure. od njih. On deli ove asimilovano.
probleme sa svim Vaţno je
ljudskim bićima, te i napraviti
sa terapeutom. zajedničku
procenu nakon
svake faze
terapije.

(4)
Sad, najkasnije, terapeut treba da proveri da li postoje hronični
poremećaji u kvalitetu granice kontakta. Ako je tako, dijalog
treba obavljati sa mnogo strpljenja, velikom jasnoćom, umerenom
Fig. 39: Korak-po-korak distancom i dovoljno voĎenja za pacijenta. Ovde i kako se terapija
model terapijskog procesa nastavlja, mukotrpan, mikroskopski rad na procesu kontaktiranja je
značajniji
Prema tome, na duţi rok, terapija prati od katarzičnih
slojeviti eksperimenata
model samosvesnosti,
različitih nivoa neuroze.koji mogu
MeĎutim,
čak biti i kontraindikovani. Kako su hronični poremećaji svojstava
terapeutkinja uvek mora da ima svih sedam nivoa na umu kako bi joj to pomoglo da zna gde
granice kontakta najdublji sloj neuroze, upravo zbog toga oni boje
je putovanje moguće ubrzati, gde i za koje faze postoji potreba za čuvanjem energije, kad da
celokupan proces kontaktiranja i stoga terapeut mora da radi na
se uzme odmor, i takoĎe, kakve pauze za osveţenje su potrebne da pomognu u odrţavanju
njima u ovoj fazi.
snage oba putnika.
 99

Ipak, ovaj model ima samo ograničenu validnost za pojedinačnu seansu ili za individualne
„Geštalt radove“ obavljene pre/ispred grupe ili sa grupom. On ne izraţava adekvatno koliko je
značajno da terapeutove intervencije i veţbe samosvesnosti koje predlaţe iznova kreiraju
egzistencijalnu krizu za pacijenta. Zaštićena situacija terapije sluţi kao sredina za učenje
pruţajući pacijentu jedinstvenu priliku da isproba one snage koje obično ne koristi i da
pronaĎe kreativne načine prevazilaţenja krize. Bez krize, ili, drugačije rečeno, ako pacijent ne
doĎe u kontakt sa svojim strahom od uzbuĎenja, iz ugla Geštalt terapije, ne moţe doći do
izlečenja.

Zanimljivo je da su skorašnja istraţivanja mozga ponovo potvrdila ovo shvatanje, koje je

prvobitno došlo od Perlsa, na novi način. Sad kad se više ne veruje u to da moţdane ćelije
odumiru tokom ţivota i ne mogu biti oţivljene, istraţivači sve više uviĎaju pod kojim
okolnostima se umiruće moţdane ćelije regenerišu i čak mogu biti formirane nove ćelije. Ovo
se dobija u egzistencijalnoj krizi – i samo kroz egzistencijalnu krizu (cf. Hüther, G. (1997).
Biologie der Angst (Biologija straha). Gottingen: Vandenhoek & Ruprecht; Hüther et al.
(1999). Proces reakcije na stres i adaptivna modifikacija i reorganizacija neuronskih mreţa.
Psychiatry Res 87(1): 83-95).

Figura 40 pokazuje kako moţe da izgleda model pojedinačnih terapijskih koraka u „Geštalt
radu“ koji obuhvata neophodnost terapijskog izazivanja egzistencijalne krize kod pacijenta.
Ovaj model pokazuje odreĎene sličnosti sa modelom četiri ili ponekad pet slojeva
neuroze koji je F. Perls razvio u svom kasnijem ţivotu.
 100

Krizni model terapijskog procesa

1. Putovanje počinje pacijentovom ţeljom da se njegova patnja i frustracije okončaju. To je
njegova potreba i njegova motivacija da se podvrgne terapiji. Bez ovog stepena patnje ne
moţe biti uspešne terapije. MeĎutim, ako je terapeut odlučio da to radi svojom voljom i traţi
terapeuta, već samim donošenjem odluke i preuzimanjem inicijative prelazi pola puta do
cilja. On zna šta mu je potrebno, šta ţeli i hoće. Ipak, pošto ima probleme koji potiču od
potiskivanja koje odrţava anksioznost, kad doĎe na terapiju, on ne donosi samo svoju
motivaciju već i otpor od ovog rešenja, otpor koji ga prati kroz njegovo terapijsko putovanje
i stalno mu oteţava kao ranac koji je preteţak.

2. Kako pacijent počinje da priča o svojoj patnji, terapeut, koji zna da uzrok svih patnji uvek
treba traţiti u nesvesnoj ili jedva svesnoj pozadini njegovih uznemirujućih procesa
kontaktiranja, iznova sugeriše da se usmeri na to kako mu priča – njegovo drţanje, glas,
narativni tok, itd. Pacijent će, sad nesvesno voĎen otporom, mobilisati svoj celokupan
repertoar uobičajenih ponašanja, igranja uloga i strategija interakcije kako bi izbegao da se
uhvati u koštac sa ovom pozadinom.

3. MeĎutim, pošto se ovaj repertoar gubi sa terapeutom i nema nikakav efekat, pacijent se
oseća zaglavljeno i blokirano. Sve sposobnosti koje je koristio kako bi se izborio sa svojim
ţivotom do tad – više ne deluju. Pacijent ulazi u krizu. On je istovremeno uzbuĎen i u
zastoju ili impasu. Zbunjen je i njegov strah od uzbuĎenja je sad jasno otkriven. Sad bi
mogao da se povuče, prekine terapiju, napusti seansu. Ali pretpostavimo da ostaje zato što je
terapeut već uspeo da zadobije njegovo poverenje u dovoljnoj meri da oseća da je u dobrim
rukama.

4. Na ovoj tački, pacijent će i retroflektovati i projektovati. Sa jedne strane će se povući u

sebe i njegova energija će implozivno nestati, kao u crnu rupu, a sa druće će projektovati jer
su njegovi senzomotorni kapaciteti značajno oštećeni i nema drugi način da se orijentiše.
Specifična kombinacija projekcija i retrofleksija koje koristi, kojima moţe dodati i
introjekcije iz sadašnjeg polja, pratiće logiku neurotskog procesa u koji sad upada. Terapeut
će sad pokušati da pomogne pacijentu da prepozna ove retrofleksije i projekcije a da mu ne
pomaţe da izaĎe iz svog ćorsokaka.

5. U ovom trenutku, pacijent će često doći u kontakt sa svojim bazičnim introjektom što će u
početku produbiti njegovu krizu. Pomaţući mu da postane svesniji ovog bazičnog iskustva
koje leţi u osnovi i koje je često bilo traumatično, i toga kako ga ono blokira ovde i sad,
terapeut (bez sugerisanja kako bi mogao da se ponaša!) usmerava pacijenta ka samom
potiskivanju.
 101

6. Stoga, potisnuta situacija za koju je pacijentovo neurotsko ponašanje nekad bilo

kreativno rešenje, izlazi na videlo. Ipak, ona se ne pojavljuje odmah kao jasno sećanje, već
ili kao čista emocija ili u obliku emocionalno nabijene slike. Terapeut sad moţe da
pomogne pacijentu da razreši svoju uobičajenu retrofleksiju ovih osećanja i da im da pun
izraz. Za Frica Perlsa su postojala četiri osnovna načina na koje osoba sebe moţe da
katapultira iz impasa, sloja smrti: ţalovanje, orgazam, bes i radost – i ovo često jeste istina.
(Perls je govorio o „eksploziji“, meĎutim, ovo odaje pogrešan utisak da osoba uvek
pronaĎe izlaz iz impasa brzo. Cf. Fric Perls (1976) Geštalt terapija doslovno. New York:
Bantam Books, str. 60. Nisu uvek zaista velika osećanja ta koja ovde prave mesto za sebe
ali ipak uvek postoji doţivljaj punog kontakta sa onim od čega je pacijent patio i još uvek
pati – trenutak koji moţe biti veoma dirljiv i uticati na terapeutovo saosećanje u tolikoj
meri da se pun kontakt desi izmeĎu dva putnika, susret izmeĎu ja i ti koji ide izvan uloga
pacijenta i terapeuta.

7. Pacijent je onda ponekad veoma iscrpljen, a ponekad ushićen i pun energije. U svakom
slučaju, potrebno je vreme da se iskustvo slegne i izbledi u pozadini. Pacijent moţe
poţeleti da brzo pobegne iz ove situacije koja se kreće. Terapeut se onda mora postarati da
ostane neko vreme i nastavi da se bavi svojim iskustvom. Ipak, pacijent moţe, naprotiv,
pokušati da priguši uzbuĎenje koje još uvek odjekuje putem konfluencije sa terapeutom, na
primer, grleći ga ili zahvaljujući mu se prevremeno. Terapeut će istaći da je to što je došao
do ove tačke bilo i jeste i postignuće i odgovornost pacijenta.

Fig. 40. Krizni model terapijskog procesa

Najbolji opis ovog modela se moţe pronaći u Heik Portele (2003) Wer bih ich (Ko sam ja)?,
Bergisch Gladbach: Edition Humanistische Psychologie, str. 69-75, i Ludwig Frambach
(1994) Identität und Befreiung in Gestalttherapie, Zen und christlicher Spiritualität (Identitet
i oslobaĎanje u Geštalt terapiji, Zen, i hrišćanska duhovnost), Petersberg: Via Nova, str. 83-
105. –Za dalju diskusiju o tipičnom Geštalt terapijskom procesu prema Perlsu, videti: Peter
Philippson (2002) Savremeni izazovi u primeni Perlsove teorije pet slojeva. Vol. 6, No. 2,
dostupno online na http://www.g-gej.org/6-2/layers.html. I: Just, Feldhaus & Bearinger
(2001). Impasse. Gestalt!, Vol. 5, No. 2, dostupno na http://www.g-gej.org/5-
2/1998impasse.html, Clarkson, P. (2004). Geštalt savetovanje u akciji. 3. Izdanje, p. 129ff.
London, Sage; Smith, E. W. L. „Fenomen impasa: Geštalt terapijsko iskustvo koje uključuje
izmenjeno stanje svesti.“ The Gestalt Journal, 1978:1 (1):88-93; L. Bloomberg, & R. Miller,
Probijanje kroz impas procesa, Voices, 1968, 4(3):33-36.

Prvo imamo „laţni ili kliše sloj“ maski i igranja uloga, onda „fobični sloj“ u kojem je
mobilisan otpor, potom „impas“ ili „blokadu“ što je poznato i kao „sloj smrti“, i konačno
„eksploziju“. Za početak je vaţno biti svestan da ovaj model, čiji su neki delovi opisani sa
nedostatkom teorijske preciznosti što je bilo tipično za Perlsov kasniji rad, nije model „slojeva
 102

neuroze“ već terapijskog procesa koji je orijentisan ka katarzi ili „osloboĎenju“. Nije
slučajnost da Portele i Frambach posmatraju model iz spiritualne perspektive. Nije za dţabe
Perls ponekad govorio o „mini-satorijima“ u ovoj povezanosti, mada je po meni dovoljno
govoriti o takvim iskustvima kao o „aha iskustvima“. Naravno, takva katarzična ili
„klimaktična“ iskustva ili „prodori“ se dešavaju u Geštalt terapiji. Ipak, kako da mi
procenimo takve prodore? Ţeleo bih da istaknem dve zamerke u vezi isključivo katarzičnog
pogleda na terapiju. Kao prvo, koriste se tehnike koje nisu primerene za pacijente sa
ozbiljnijim poremećajima jer postoji opasnost da će postati još više poremećeni i ostati
zaglavljeni u svojim impasima umesto da se oslobode (Perls je koristio ovaj model samo sa
obučenim psiholozima i psihoterapeutima!). Kao drugo, uvek postoji pitanje da li prolazno
katarzično iskustvo moţe zapravo biti preneseno u ţivahnu i jasnu svesnost u toku
svakodnevnog ţivota. Prvo zahteva oštro dijagnostičko oko, a drugo dugotrajan terapijski
odnos.

Moţda je potrebno da se prosto razvije dijagnostička svesnost, da se bude precizniji u našem

rukovanju tehnikama Geštalt terapije i da se smanje naša entuzijastična očekivanja, ukratko,
da se eliminišu histerijske sklonosti koji su bile povezane sa trendom prenaglašavanja pokreta
kulturnog osloboĎenja iz devetsto šezdesetih i sedamdesetih, i koje i dalje proganjaju Geštalt
terapiju. Ostaje da vaţi da bez impasa, bez egzustencijalne krize, koliko god da je mala, i
oslobaĎanja od iste u terapijskom dijalogu, ne moţe doći do isceljenja po shvatanju Geštalt
terapije.

2. Mindfulness i susret

Katarzički model terapije se vodi idejom da postoji autentičan identitet iza svih naših uloga
koji se predaje ţivotu u boţanskom stanju prirode. U vezi sa Geštalt terapijom, Frombach
govori o „procesu oslobaĎanja identiteta“ i Perls je rekao da „ove eksplozije povezuju sa
autentičnom lišnošću, sa istinskim selfom.“ (cf. Fritz Perls (1970) Geštalt terapija doslovno,
Moab, Utah: Bantam Books, p. 60), kao da postoji „autentična ličnost“, skriveno jezgro ispod
svih naših maski, uloga i klišea, koju terapija treba da otkrije. Ovo je, meĎutim, zaostajanje za
Perlsovim i Gudmanovim shvatanjem prirode selfa kao „figura-graund procesa u situacijama
kontakta“ (PHG, 374) ili „granice kontakta na delu“ (PHG, p. 235). Self nije konkretan
entitet, nije sredstvo koje pruţa stabilnost i postojanost, već „sistem kontakata u bilo kom
trenutku. Kao takav, self je fleksibilno raznovrstan jer varira sa dominatnim organskim
potrebama i pritiskajućim sredinskim stimulusima“ (PHG, p. 235).

Moţda smo tek sad u stanju da u potpunosti prepoznamo vezu izmeĎu ovog gledišta, koja je
verovatno jedinstvena u zapadnoj misli, i učenja budizma.

Tokom prethodnih pedeset godina, budizam se raširio zapadom, naročito usled proterivanja velikog
broja tibetanaca. Kao rezultat, mnoge knjige budističkih učitelja koje su razumljive i laicima su učinile
darmu, budističko učenje, dostpunijom mnogim ljudima. U vreme kad se razvijala Geštalt terapija to
nije bio slučaj. Sličnost izmeĎu učenja kasnijeg Perlsa i zen budizma je utoliko više iznenaĎujuća
 103

(videti Guntram Colin Goldner (1986) Zen u umetnosti Geštalt terapije (Zen der Kunkst der
Gestalttherapie) Augsburg: AV-Verlag). Ludwig Frambach se bavio istom temom na teorijskom nivou
u svojoj gorepomenutoj studiji o sličnostima izmeĎu Geštalt terapije, zen budizma i duhovnosti
pravoslavne crkve. Sličan pokušaj je čak učinio i Mark Epstein za psihoanalizu (1996, Misli bez
mislioca – psihoterapija iz budističke perspektive, New York: Basic Books). Epstein je, meĎutim, bio
pod snaţnim uticajem Geštalt terapije preko Isadore Froma. Što se tiče koncepta selfa, sličnost izmeĎu
Geštalt terapije i budizma je istakao Heik Portele u svojoj knjizi „Wer bin ich?“ („Ko sam ja?“) i
dubinski analizirao Oliver Petersen kao Geštalt terapeut i budistički monah u svom predavanju pod
naslovom „Die ›Ich‹ - Theorie im Buddhismus (Ego teorija u budizmu), objavljeno u: C. Zschüttig
(ed.): Gestalt in Aktion. Gesellschaft im Umbruch. Die 4. Berliner Gestalttage 1998 (Geštalt u
akciji.Naše promenjivo društvo. 4. Geštalt konferencija u Berlinu 1998) Berlin.
Geštalt terapeut Michael Mehrgardt i njegova sestra su paţljivije posmatrali različite predstave o
selfu u istočnoj i zapadnoj tradiciji. (M. Mehrgardt / E.-M. Mehrgardt (2001). Selbst und
Selbstlosigkeit. Ost und West im Spiegel ihrer Selbsttheorien. (Self i bez-selfnost (selflessness,
prim.prev.). Istok i zapad u svetlu njihovih teorija selfa.) Cologne: Edition Humanistische
Psychologie)

Ovo je najjasnije kad posmatramo tri svojstva koja su pripisana selfu u PHG, a koja ne treba
mešati sa tri funkcije selfa (ego funkcija, id funkcija i funkcija ličnosti).

„Self je spontani, srednji način/middle in mode (kao graund akcije i pasije) i angaţovan u
situaciji“ (PHG, 376)

„Spontanost je otkrivanje i pronalaţenje u hodu, angaţovana i prihvatajuća, to je srednji

način, kreativna nepristrasnost, nezainteresovanost, ne u smislu nedostatka uzbuĎenja ili
kreativnosti jer spontanost to svakako jeste, već kao jedinstvo koje prethodi (ili sledi nakon)
aktivnosti i pasivnosti, i sadrţi oba. Pod „anagaţovan u situaciji“ mislimo da ne postoji drugi
doţivljaj sebe ili drugih stvari osim doţivljaja situacije.“ (PHG, S.376F.)

spontanost

middle SELF
mode potpuna
izmeĎu uronjenost
aktivnosti i u situaciju
pasivnosti

Fig. 41: Tri svojstva selfa

 104

Ovo je „Kad hodaš hodaj, kad jedeš, jedi!“ iz zena. Self ima potrebe, kapacitete i
identifikacije, ali se oni javljaju i doţivljavaju samo na granici kontakta, tj. kad i ako je self u
procesu razmene sa okruţenjem. Self se ostvaraje i razlaţe sa svojim situacijama kontakta. To
nije ništo osim angaţovanje u situacijama kontaktiranja. U PHG, suprotnost spontanog je
namerno, i namerna akcija je, u ţargonu novog doba (new age), „ego trip“. Rekli bismo da je
naš karakter zbir naših karakternih formacija.
Za razliku od toga, ono na čega se ovde misli je taoistički wu-wei, akcija nečinjenja, ili
„delovanje nedelovanja“, kako ga je Martin Buber nazivao. Ovo ne znači da se ne radi ništa,
već je to spontana, tj. nepripremljena i neusmerena aktivnost pasivnog otkrivanja i aktivnog
pronalaţenja geštalta u bezrezervnom angaţovanju u uzbudljivoj situaciji. Ova aktivnost jeste
self i ono što se obično naziva „ego snage“ se sastoji od kapaciteta koji onda imaju svoj pun
efekat, i svesnost o ovoj aktivnosti. Heik Portele sa pravom kaţe:

„Ono što je posebno u vezi Geštalt perspektive o tri svojstva selfa (sponatnost, srednji način i
puno angaţovanje u situaciji) je da ove osobine nisu opisane kao ideal koji treba ostvariti, već
kao „prirodne, drugim rečima, kao nešto što je tu kad društvo i self nisu oboje na neki način
neurotični.“ (Portele, op.cit), str. 66).

Ali i self i društvo obično jesu neurotični i stoga je „prirodnost“ spontanog selfa samo ideal,
duboko spiritualan. Svakom terapijskom modalitetu je potrebna ideja o tome šta čini dobar
ţivot, ideja o tome kako bi bilo ţiveti u celosti bez neurotskih smetnji. U Geštalt terapiji, ova
ideja je ona o selfu kao procesu koji se u potpunosti angaţuje u situaciji kontaktiranja,
spontano i u srednjem modu izmeĎu aktivnog i pasivnog. Ovaj ideal ima i četvrti element koji
je najvaţniji, a to je mindfulness (puna svesnost) ili svesnost. Da citiram Portele-a još jednom:

„U budističkoj literaturi, ponašati se sa punom svesnošću znači raditi ono što radiš, šta god to
bilo, sa punom paţnjom, bez dozvoljavanja da nam paţnju skrenu drugi, sopstvene misli ili
svrha ili cilj sopstvene akcije, već sa „punim angaţovanjem u situaciji.“ (Portele, op. cit., p.
65)

Stoga, za Portelea, biti anagaţovan u situaciji je isto što i puna svesnost. Ovo je moguće bilo i
gledište PHG. MeĎutim, iz mog ugla, ovo je previše visok ideal: za prosvetljen um moţe
vaţiti da je delovanje bez delovanja izraz pune svesnosti, što uključuje i saosećanje. U ovom
slučaju, ne postoji ništa drugo da se traţi ili praktikuje. MeĎutim, za obične smrtnike bez
prakse u punoj svesnosti, uronjenost u situaciju nosi rizik od toga da odgovornost koja
proizilazi iz saosećanja bude ignorisana dok zadovoljenje potreba pobeĎuje. Za mene je zato
vaţno uključiti mindfulness kao četvrto svojstvo selfa, pored tri koja su data u PHG. Ima
nečeg utešnog tome da se stavlja poseban naglasak na mindfulness s obzirom da postoje
stepeni pune svesnosti koje moţemo dostići postepeno kroz praksu – niko nije savršen.

U terapiji je često značajno podsetiti sebe da je svako neurotsko ponašanje nekad bilo
kreativno rešenje problematične situacije i da mi je i danas još uvek potrebno dosta mojih
odbrambenih mehanizama kako bih se potvrdio u socijalnim sistemima koji postaju sve
haotičniji i luĎi. Mi moţemo praktikovati punu svesnost uprkos našim neurotskim slabostima,
 105

zapravo, suočeni sa njima. Oni će se onda lagano raspršiti u svetlu ove svesnosti kao magla na
jutarnjem suncu. Ali u meĎuvremenu, mi ţivimo ovde i sad. Geštalt terapija ne pretpostavlja
da svako već ima ili bi mogao da ima sve što mu je potrebno u sadašnjoj situaciji.
Realističnije, te i radikalnije, ona pretpostavlja da svaki trenutak koji iskusimo sa svesnošću
nosi nedokučivu dubinu i neiscrpno bogatstvo, i da je u svim okolnostima, koliko god one bile
ograničene, uvek moguće pronaći prostor za voĎenje ispunjenijih ţivota. Svesnost je
dovedena do punog procvata samo kad se aktivno angaţujemo u punoći postojanja i
oblikujemo svoje ţivote zajedno i sa diskretnom strašću – i u isto vreme neprestano
praktikujemo punu svesnost.
Za to kako Geštalt terapija gleda na ovo, videti Claudio Hoffmann (2002) Achtsamkeit,
Anregungen für ein sinnvolles Leben (Mindfulness. Sugestije za smislen ţivot. Stittgart:
Deutscher Taschenbuchverlag).

Mindfulness je praktikovanje svesnosti; svesnost je stanje koje ţelimo da postignemo putem

mindfulness-a. Biti u stanju svesnosti znači učvrstiti sebe na mestu izvan procesa
kontaktiranja i pratiti ga sa tog mesta sa svom paţnjom koja je dostupna našim čulima, i
ispuniti ga sa onoliko pune svesnosti koliko smo u stanju. Ovo je izvanredno otkriće Geštalt
terapije: da smo u stanju da se posvetimo ţivotu sa punom strašću dok izraţavamo svoja
osećanja – dok u isto vreme ostajemo u punoj svesnosti. Drugo otkriće i shvatanje koje
delimo sa drevnim tradicijama je da svesnost ima isceljujući uticaj na naše ţivote, da ona
ulazi u samoregulaciju polja organizam/okruţenje na koristan način. Vidi, na primer, Oliver
als Hilfe in spirituellen Krisen (Ovde i sad – budistička praksa pune svesnosti). U: V.
Zschüttig (ed.). Hier-und-Jetz, 5. Berliner Gestalttage 2000 (Ovde i sad, 5. Geštalt
konferencija u Berlinu 2000), Berlin: Schibri-Verlag).
Svesnost nas menja putem unutrašnjeg bogaćenja za koje ne postoje reči, i takoĎe menja
svet u kojem ţivimo kroz saosećanje koje je njen sastavni deo.

Svesnost je uvek ovde i sad. Mogu biti svestan da mislim o nečem u prošlosti ili budućnosti,
kao i da moje teškoće imaju uzrok u prošlosti – ali ove misli su u sadašnjosti i čim postanemo
svesni prisustva svojih misli, njihovo značenje počinje manje da nas pritiska. Značaj koji ovo
ima za djagnozu u Geštalt terapiji jeste da ključ ne leţi u prošlosti već u doţivljaju
sadašnjosti. Za terapiju nije vaţno šta je potisnuto (sadrţaj, šta je prošlost) već kako se
potiskuje, putem koje psihološke aktivnosti u ovde i sad, koja nije u svesnosti.

Naravno, sve što sam do sad rekao o mindfulness-u i svesnosti kod pacijenta vaţi i za
terapeuta. Ipak, iako moţemo da pretpostavimo da je terapeut donekle svesniji od pacijenta,
ovo uglavnom znači da on ima više prostora za saosećanje. U terapijskom procesu, naša
posvećenost svetu je naše saosećanje za pacijenta – ne saţaljenje ili ljubaznost, što bi dovelo
do konfluencije, nego čista empatija, neizainteresovano interesovanje, nepristrasna
začuĎenost, nesintimentalna toplina i nesebična ljubav.

Sa ovim stavom ka pacijentu i sebi, koji nastaje iz svesnosti, terapet moţe da sretne pacijenta
bez predrasuda, ali sa uveţbanim okom. Dijagnostički pogled će, zapravo, uvećati njegovu
svesnost, s obzirom da nam bolje razumevanje toga kako su stvari meĎusobno povezane
 106

pomaţe da bolje vidimo i čujemo i redukujemo prethodne pretpostavke. Biti potpuno uronjen
u situaciju ne znači delovati bez orijentacije već napustiti one ideje koje su nahranjene
neznanjem (projekcije). Naš pogled na brdo prekriveno šumom nije zaklonjen ako iz naše
dijagnostičke mape znamo da postoji uvala sa druge strane. Primena Geštalt terapije iz
terapeutskog ugla nas ne ometa već zapravo promiviše potencijale za neposredan, isceljujući
susret izmeĎu terapeuta i pacijenta. Ovo je, kao prvo, zato što ovo gledište i uključuje
terapeutkinju i iznosi njen kontratransfer na videlo, i kao drugo, jer omogućava da se radi
paţljivije, te sa više ljubavi, i treće, zato što pacijent sa takvim terapeutom oseća da se nalazi
u boljim rukama. MeĎutim, terapeut ne sme da postane samozadovoljan nakon postizanja
malog stepena svesnosti, već neprestano mora da praktikuje punu svesnost. Ovo je jedini
način da se izbegne rizik od pogrešne upotrebe ovog dijagnostičkog terenskog vodiča,
moguće za igre moći ili za skrivanje iza implicitnog terapijskog plana i izbegavanje da unese
sebe u proces. Dijagnostički terenski vodič je instrument, i, kao i bilo koji drugi instrument,
on moţe biti zloupotrebljen. Jedina zaštiti od toga jeste da terapeut postavi za sebe isti cilj kao
i za pacijenta: povećanu svesnost. Terapija je kao da putujemo čamcem. Pacijent vesla a
terapeut navodi – ali oboje sede u jednom čamcu. Terapeut treba stalno da podseća sebe na to.

3. Cilj terapije i završavanje

Kad je terapija završena? Na ovo pitanje nije tako lako odgovoriti kao što se čini. (Geštalt
terapeutkinja Johanna Müller-Ebert je napisala celu knjigu o tome (Müller-Ebert (2001).
Trennungskompetenz (Veštine separacije), Stuttgart: Klett-Cotta). To predstavlja jednako
snaţan izazov za terapeutove dijagnostičke veštine kao i početak terapije. Naravno, odgovor
takoĎe zavisi i od toga na kom cilju su se pacijent i terapeut sloţili da rade kad su počeli.
Stoga, bilo bi relativno lako dati odgovor, na primer, ako je cilj bio da se prevaziĎe zavisnost
ili otkloni fobija. Ali čak i tad pacijent i terapeut mogu biti u potpunom neslaganju jer pacijent
često smatra da je nestanak simptoma izlečenje dok se terapeut sa pravom plaši da su oni
prosto zamenjeni drugim strahom, specifičnim, povezanim sa objektom ili nespecifičnim, bez
objekta. U svakom slučaju, neophodno je da se pacijent i terapeut sloţe u pogledu okončanja
terapije ukoliko ţele da budu u stanju da se rastanu na zadovoljavajući način.

Prema tome, za terapeuta je značajno da se pobrine da pacijent od početka zna da njegov rad,
kao Geštalt terapeuta, nije usmeren na simptome. I dalje će se često dešavati da pacijenti ţele
da odu kad terapeut još uvek vidi mnogo toga što bi moglo da se uradi. MeĎutim, pacijentova
ţelja se mora poštovati kao izraz nezavisnosti. Mi ne smemo očekivati da se pacijenti
pokoravaju našim idejama o tome šta je dobro za njih. To je pacijentov ţivot, ne naš, i stoga
mi treba da istraţimo sopstvene motive veoma temeljno ukoliko uvidimo da nerado puštamo
pacijenta da ode.
Veoma je lako pomešati brigu o tome da li će pacijent moći da se izbori sa svojim
ţivotom ako nije pogledao u ovo ili ono na terapiji, sa tugom zbog toga što više nećemo viĎati
redovno nekog ko nam je postao veoma drag. Nije neophodno da se postigne/uradi sve na
jednoj terapiji ili sa jednim terapeutom. Moţda je pacijentu potrebno da napravi produţenu
 107

pauzu, da se malo udalji, odvoji neko vreme za asimilaciju. Ne treba potceniti količinu
vremena koja je potrebna za asimilaciju koja se odvija van terapije i van svesnosti.
Nije neobično da se pacijentu iznenada desi aha doţivljaj šest meseci kasnije. „Znači na
to je moj terapeut mislio!“ ili „To je ono što sam osetio!“ Iz istih razloga, duge pauze za
odmor ne mogu da škode. Ipak, ozbiljnije poremećeni pacijenti treba da budu paţljivo
pripremljeni duţe vremena unapred kako ne bi bili preplavljeni anksioznošću koja je vezana
za napuštanje.
TakoĎe je moguće da je pacijentu potreban drugačiji terapeut, npr. drugog pola ili stariji.
Ovo, takoĎe, ne mora da se desi odmah. Terapija orijentisana na rast kao što je Geštalt
terapija moţe da bude poklon koji osoba moţe sebi da pokloni u bilo kojoj fazi razvoja ili
zrelosti – dok god moţe da pronaĎe dobrog terapeuta.
Jedna mogućnost je da pacijent ţeli da ode ranije nego što terapeut smatra da je dobro za
njega. Druga je suprotno, tj. da terapeut veruje da je postignuto sve što je moglo biti ali
pacijent ne pravi nikakav korak ka okončanju terapije. Tada se seanse razvlače i u njimu je
ostalo malo energije. Terapeutu je dosadno i ne zna gde bi još mogao nečim da
doprinese/interveniše. U ovom slučaju, postoje samo dve mogućnosti – i nijedna od njih ne
znači da je terapija stvarno završena. Ili pacijent ne ţeli da ode jer ne ţeli da okonča svoj
odnos sa terapeutom, ili postoji dublji sloj potiskivanja kojeg terapeut još uvek nije svestan i
koji pacijent samo nejasno oseća.

U prvom slučaju, korisno je ponovo pogledi u pacijentov transfer. MeĎutim, izvan toga, javlja
se pitanje kakve druge, stvarne i potencijalne odnose, ona ima. Da li je usamljena i doţivljava
terapeuta kao prijatelja kojem mora da plaća ali koji je redovno tu za nju? U ovim vremenima
serijske monogamije postoji mnogo ljudi koji su povreĎeni u odnosima parova i drugi samci.
Stoga nije neobično za pacijente da ţele da transformišu terapijski odnos u ljubavnu vezu ili
barem u prijateljstvo. Ova ţelja je nekad otvoreno izraţena, ali češće nije. U takvim
slučajevima, ne moţe doći do uspešnog razdvajanja dok god priroda terapijskog odnosa ne
bude razjašnjena, sa svim svojim ambivalencijama. Ovo zahteva otvorenost sa strane
terapeuta, što moţe biti teško za njega.

I pre nego što je terapija došla do svog kraja, jedna od mojih pacijentkinja je iznova
pokušavala da učini da budemo barem prijatelji, na primer, time što je predlagala da se
naĎemo u kafiću ili mi donosila fotografije cveća koje je sama napravila. Kad je shvatila
da je terapijski odnos nešto drugo, odloţila je svoje ţelje za vreme nakon završetka
terapije, dok je u meĎuvremenu pokušavala da ubrza terapiju. Na kraju, pošto se razvela
tokom terapije i sad bila sama, počela je da inicira veze sa muškarcima o kojima nije
govorila ili bi ih samo spomenula na koketan način, kao da mi je bila neverna i ţelela da
me učini ljubomornim. Nakon kraja terapije, nastavila je da mi šalje fotografije cveća,
duga pisma i druge poklone, dok sam ja ostajao dalek i rezervisan. Prošlo je nekoliko
godina pre nego što je uspela da mi pošalje razglednicu u kojoj mi govori da je pokazala
svom „dragom“ mesto gde je ranije volela da ide nakon terapijskih seansi.
 108

Drugi slučaj – na koji moţemo naići kad se bavimo slojevima neuroze koji su još uvek
skriveni – je obično lak za upravljanje. Terapeut predlaţe, kao eksperiment, da terapija treba
da se završi nakon što naredne dve seanse budu iskorišćene za njeno završavanje i
pozdravljanje, saopštavajući pacijentu da on ima utisak da je sad sve proraĎeno. Ovaj
eksperiment često ima efekat u tome da pacijenti počinju da sanjaju i onda ţele da pričaju o
snu u narednoj seansi ili da odjednom dolaze sa sećanjima ili osećanjima o kojima nikad
ranije nisu govorili. Ovo je znak da još uvek ima dosta toga da se uradi i da je dosegnut dublji
nivo potiskivanja. Iz mog iskustva, faza terapije koja sledi moţe trajati još nekoliko godina.
Ipak, jednako je moguće da će tretman, koji je sad opet ispunjen energijom i ţivahnošću, biti
završen na zadovoljavajući način nekoliko meseci kasnije.

Ako pacijent izraţava ţelju da završi terapiju, to se uvek mora poštovati. Terapeut nikad ne
treba da pokušava da ubedi pacijenta da nastavi sa terapijom (i da koristi svoje profesionalne
veštine u tome). To bi značilo infantilizovanje pacijenta, nešto što Geštalt terapija, koja
naglašava preuzimanje odgovornosti za sebe, odbija. Umesto toga, terapeut mora da
razgovara sa pacijentom na istom nivou/na ravnoj nozi, dok, naravno, koristi svoje
dijagnostičko znanje. Neophodno je i dobro za nju da kaţe pacijentu šta je ono na čemu ona
veruje da još treba raditi, ili, ako je to slučaj, da pacijent ima tendenciju da prekida terapiju na
ovoj tački ili traţi novog terapeuta. Ako pacijent nakon toga ipak ode, trebalo bi da ode sa
dobrim ţeljama od strane terapeuta. Konačno, ne postoji samo rizik da će klijent okončati
terapiju u ključnom trenutku (tendencija koju pokazuju pacijenti sa graničnim doţivljavanjem
i oni sa histerijskim i opsesivno-kompulzivnim procesima, naročito), već je takoĎe moguće da
će pacijent naići na ćorsokak ili biti nezadovoljan iz nekog drugog razloga. Ko moţe da
odluči da je ovo osećanje opravdano ili ne? Više od ikog je to naredni terapeut ali on bi samo
nastavio tamo gde je prethodni stao, koliko god da je on bio loš! Svi terapeuti imaju svoja
ograničenja i dobro je biti svestan tih limita. MeĎutim, gotovo je značajnije uvideti da drugi –
uključujući i pacijenta – često postanu svesni naših limita pre nas samih.

Ako pacijentkinja ţeli da ode, to znači da ona okončava terapijski kontakt. A pošto je terapija
odnos izmeĎu dvoje ljudi, odnos je raskinut ovim jednostranim prekidom. Ovo je činjenica
koju moţemo da sprečimo samo ako se na početku terapije dogovorimo da će pacijent, ako
odluči da prekine terapiju, doći na još nekoliko seansi nakon što donese ovu odluku.
Osim činjenice da je terapija gotova i od tad pa nadalje, obe strane moraju da
pretpostave, sa rizikom da će pogrešiti, da druga osoba poseduje kompletne interakcijske i
komunikacione veštine. Ovo je vaţna stavka u čuvenoj teoriji komunikacije nemačkog
filozofa Jürgen Habermas-a. Za kratku verziju na engleskom videti: J. Habermas (1970) Ka
teoriji komunikativne kompetencije. U: H.P. Dreitzel (ed.) Recent Sociology. No.2, p. 115-
148; New York: MacMillan. Drugim rečima, prema bivšem pacijentu od sad moramo da se
ponašamo kao da više nije neurotičan, iako po našem mišljenju to nije tako.
Na primer, od sad više ne moţemo da transformišemo graund u figuru tako što ćemo
govoriti nešto poput, „Usmeri se na svoje disanje!“ kad (bivša) pacijentkinja govori nešto od
kritičnog značaja. U trenutnom, brzom širenju psiho- i ezoteričnih „scena“, značajno je
zapamtiti da osnova za dobro ophoĎenje prema drugima nije nemilosredna autentičnost već
takt, uviĎavnost i neţno poštovanje. Terapeuti nekad imaju teškoće sa ovim jer oni
 109

pretpostavljaju da u terapiji imaju dozvolu da kaţu i pitaju sve i zaboravljaju da postoji

ograničenje ove dozvole, čak i u terapiji.

Ali, zar ne postoje i kriterijumi za završavanje terapije koji ne zavise od razlika u

subjektivnim gledištima pacijenta i terapeuta? Da, Perls i Gudman su bili prilično ubeĎeni da
postoje. Na poslednjoj stranici njihove knjige, oni daju divan ali dosta kompleksan opis stanja
osobe koja je postigla sve što se u terapiji moţe postići, tj. stanje izvan neuroze. Kriterijumi
koje su dali su navedeni u Fig. 42.

Kriterijumi za okončanje terapije

 Prepreke kreativnom prilagoĎavanju u procesu kontaktiranja više nisu

„unutrašnje teškoće“ koje guše uzbuĎenje i crpe energiju, već su prosto
prepreke koje mobilišu agresivna osećanja i nove ego funkcije.

 U procesu kontaktiranja i njegovim agresivnim razmenama sa okruţenjem,

osećanje samopouzdanja raste umesto da nestaje.

 Dobra svesnost o promenjivoj situaciji rezultira u uvećanju interesovanja,

uzbuĎenja i rasta.

 To što osoba zna da je deo brzo promenjive situacije na koju ona sama utiče i
pod čijim je uticajem, vodi do novog osećaja odgovornosti za self i okruţenje.

 Usled sposobnosti aktivne predaje u punom kontaktu umesto da osoba stoji

sebi na putu, njeni procesi kontaktiranja su zadovoljavajući i obogaćujući čak
i kad su bolni i frustrirajući.

Fig. 42: Kriterijumi za okončanje terapije (kao što je dato u PHG)

Kad je self u stanju da ostane u kontaktu i nastavi da se razvija u kriznoj situaciji, terapija je
završena. Kriterijum je istrajna dostupnost energije za kreativno prilagoĎavanje.

Prema Perlsu i Gudmanu, ovo je nezavisan kriterijum koji se moţe posmatrati i osetiti, i ne
treba ga uporeĎivati ni sa kakavim standarima mentalnog zdravlja. Pacijenti često počinju da
sanjaju o završetku terapije. Njihovo interesovanje za sebe se smanjuje a njihovo
interesovanje za druge ljude i stvari se povećava. Terapeut se opaţa kao osoba sa sopstvenim
idiosinkrazijama i pitanje da li on dovoljno vidi, ceni i voli pacijenta postaje manje
interesantno. Pacijentovo interesovanje za sebe tone sve više i više u pozadinu a ono što je
drugo, nepoznato i novo dolazi u prednji plan. Pacijent sad češće biva uronjen u situacije
kojima vlada na kreativan način i istovremeno je svestan da svoj kreativni potencijal duguje i
situacijama koje su mu date i sebi.
Zapravo, terapija se nikad ne okončava – samo se završavaju terapijski odnosi.
 110

(3) Neke česte reakcione formacije

Emocionalne reakcione formacije Individualne reakcione formacije

Preuveličavanje arogancija, ponos, oholost, prezir, stalno protivrečenje
inhibicije
cinizam, hladan stav, tih glas, stalna stalno odgovaranje sa ne na prvu
briga, patološka ljubomora, pretnje, stalne pretnje
stalno plakanje preteći ton glasa

Načini namerna/svesna inhibicija svesno zaustavljanje sebe u

povećanja intenziviranje i preuveličavanje ponašanju na odreĎeni način
svesnosti
topljenje, doţivljavanje i izraţavanje doţivljavanje sebe kao otvorenog i
zaleĎenog osećanja ranjivog

učenje preuzimanja odgovornosti

Redukovanje sentimentalnost, nervozno pušenje,
uzbuĎenja glupiranje, tapkanje stopalima,
praviti se glupim, stalno sklanjanje kose sa lice,
stalno gunĎanje, kašljucanje, stalno pročišćavanje
stalno ogorčenje, grla
stalna revoltiranost
sveznajuće ponašanje,
prezaštićujuće majčinstvo, dogmatizam, poricanje,
sindrom pomagača hronično osmehivanje,
glupiranje/prisila da budemo
gromki glas smešni
monoton glas
detinjast glas opsesivne misli,
opsesivno kompulzivne radnje
Načini svesno zaustavljanje sebe u Pauziranje, ostajanje tihim,
povećanja odreĎenom ponašanju ponovno usmeravanje na iskustvo
svesnosti nakon završetka kontaktne epizode,
topljenje, slušanje
doţivljavanje i ispoljavanje
zamrznutog osećanja dozvoljavanje da se pojavi ono što
je potisnuto

učenje preuzimanja odgovornosti

 111

(4) MeĎusobno dejstvo neurotskih procesa kontaktiranja, reakcionih

formacija i obrazaca uloga

Neurotski procesi Moguće reakcione formacije Mogući obrasci uloga i

kontaktiranja
shizoidni pričanje detinjastim glasom,
procesi prekidanje u sred rečenice,
nečujnost, sklonost ezoteričnim
tumačenjima
narcistički arogancija, ponos,
procesi prezir, cinizam, hladnoća,
grandioznost, stav posebnog
prava, naglašavanje različitosti,
postavljanje zahteva pred druge
strategije odnosa
izolacija,
izbegavanje društva drugih,
uloga bebe u porodici
osvajač, strategičar,
ako ne alfa onda omega
pozicija

depresijski debelokoţac, nedostatak nagona, bumer (baby boomer,

procesi monoton glas, prim.prev.), budala, starija
škrt sa rečima, govori u sestra, sindrom pomagača,
floskulama hronično osmehivanje
histerijski dramljenje, stalno sklanjanje uvek mora da bude prvi ili u
procesi kose sa lica, ponašanje centru paţnje
sveznalice

opsesivno- ruminacije, blagajnik,

kompulzivni procesi kompulzije, nedovršene rečenice fanatično pedantan,
dogmatista

psihopatski prezriv, preteći, voĎa i sledbenik,

procesi preteći ton glasa, omega pozicija
poricanje

procesi anksiozne napetost, uloga Kasandre:

neuroze anksiozna plašljivost, onaj koji upozorava, „koči“,
nedostatak vazduha predviĎa katastrofe

zavisnički procesi stav zahtevnosti, zavodnik,

nedostatak obzira za druge, onaj koji je nemoćan
poricanje i laganje
 112

Komentari na dijagrame (3) i (4)

Reakcione formacije sluţe da potisnu strah od uzbuĎenja tako da osoba ne moţe da ga doţivi.
Kad posmatramo ponašanje koje primećujemo zbog njegove učestalosti ili neprikladnosti u
trenutnoj situaciji, to je obično reakciona formacija. Za početak, ovo je samo hipoteza koju
treba testirati. Ovo činimo putem Geštalt eksperimenta koji sluţi da se ponašanje koje je u
pitanju dovede u svesnost. Ako je to uspešno i strah od uzbuĎenja se pojavi, hipoteza je bila
tačna.

Dijagram 3 daje nekoliko preliminarnih ideja o tome kakva vrsta eksperimenta ima najveće
šanse da bude uspešna za odreĎenu vrstu reakcione formacije u koloni sa naslovom „Načini
povećanja svesnosti“.

Gotovo sva ponašanja mogu da postanu reakcione formacije. Deca su visoko kreativna u
ovom pogledu. Stoga, lista u dijagramu pokazuje samo nekoliko od češće zapaţenih
reakcionih formacija. Mi takoĎe u početku ne znamo koji neurotski proces se podrţava
dodatnim čuvanjem reakcione formacije. Ipak, iskustvo je pokazalo da postoje tipične veze.
One su prikazane na desnoj strani dijagrama 3: kolona na levoj strani pokazuje osam
neurotskih procesa a od sredine ka desno ćete pronaći neke od reakcionih formacija koje su se
često pokazale kao povezane sa odgovarajućim neurotskim procesom.
Konačno, reakcione formacije mogu da vode direktno do neurotskih obrazaca uloga i
strategija odnosa. Reference na ovo su prikazane u desnoj koloni. Celokupan sadrţaj ove dve
tabele je baziran na mojim zapaţanjima koja su potpomognuta od strane mojih koterapeuta,
supervizanata i studenata.

Primeri slučajeva za reakcione formacije

U otvorenoj grupi samosvesnosti, primetio sam čoveka koji je iznova pričao priče o sebi u
kojima je on izgledao kao simpatičan i ponekad smešan lik. Kad sam ga zamolio da ispriča
takvu priču uz punu svesnost, on je naveo nekoliko situacija u kojima je kao dete sakrivao
dragocenosti i onda bi ih obično ponovo pronašao nakon čega bi bile konfiskovane. Kad sam
ga pitao da li još uvek ima skrivena mesta za dragocenosti, rekao je, „Da, jedno u kupatilo“,
u kojem je izvadio ciglu iz zida iza koje je bilo mesto za skrivanje koje njegova ţena nije
mogla da vidi. U ovom skrivenom mestu je čuvao četkicu za zube – njegovu četkicu za zube!

 Bez pretpostavke da pacijentove priče mogu biti reakciona formacija, njegova tuţna i
dirljiva priča o tome kako još uvek nije pronašao mesto za sebe u svom ţivotu moţda
nikad ne bi izašla na videlo tokom ovog terapijskog vikenda.

Ispod su neki primeri najznačajnijih reakcionih formacija i onih sa kojima je najteţe raditi u
terapiji. To su kompulzivna ponašanja i opsesivne misli. Posebno je lako naći se u iskušenju
 113

da se bavimo sadrţajem opsesije umesto da ga posmatramo samo kao dim dok je vatra na
drugom mestu.

Dok smo čekali u redu da se čekiramo na aerodromu, sreli smo učesnika koji je bio u grupi
samosvesnosti koju smo upravo završili. Nismo znali da je rezervisao isti let kao i mi. Dopao
nam se pa smo se sloţili da traţimo vezana sedišta. Ţena na šalteru je onda traţila da vidi sve
tri karte. Pacijent je počeo da traţi kartu u brojnim pregradama svoje torbe polako i
temeljno. Trebalo mu je deset minuta koji su delovali večno dok je tridesetak drugih putnika
nestrpljivo gledalo u njega. On je onda ustao, sa samopuzdanjem stavio ruku u dţep jakne i
izvadio kartu. Kasnije sam ga pitao šta je značilo to ponašanje. „Oh“, rekao je, „To je samo
mali ritual kroz koji uvek moram da proĎem pre nego što se ukrcam u avion kako bih se
uverio da je ključ od kuće (!) kod mene.“

 Iako ljudi sa opsesijama često prilagodjavaju cele svoje ţivote istima, retko se moţe
pronaći neko ko moţe tako jasno da ih objasni– ovo je bio rezultat obimne terapije.
Pacijent ne samo da je mogao da priča slobodno o tome već je znao i koji stvarni strah je u
osnovi, kao i da je to bio ritual, tj. akcija čije su vreme, lokacija, tok i simboličko značenje
fiksirani. Značenje ne mora da bude povezano sa akcijom u smislu racionalne svrhe. Ipak,
pacijent ne bi svakom rekao šta je radio. Jedini način da opravda ono što je radio onima
koji stoje blizu njega je bio da deluje kao da traţi svoju kartu.

Prepsihotična pacijentkinja mi je upravo prepričala jedan od svojih uţasnih snova. Stajao

sam blizu nje i milovao je po glavi radi pruţanja utehe i sigurnosti. Bio sam šokiran otkrićem
da je u mojoj šaci ostao čitav smotuljak njene kose koja je bila ošišana otprilike na dvojku.
Ispostavilo se da je često bila zgrčena na podu ispred kamina i čupala dlake sa kose jednu po
jednu. Nakon nekog vremena bi se probudla kao iz transa i onda vešto vraćala kosu koju je
iščupala u onu koja je ostala, fiksirajuću je na kraju pomoću laka za kosu.

 Kompulzija je pokriće koje ima funkciju sprečavanja da strah od uzbuĎenja bude

doţivljen. Mi ne znamo šta je iza ovog straha od uzbuĎenja. Jedini način da pacijentkinja
to sazna jeste da zastane u sred onog što čini i da se usmeri na ono što doţivljava. Čak i to
je teško kad je strah snaţan. Kompulzije su često povezane sa stidom i stoga osoba pazi da
one ostanu tajna. Kako bih joj pomogao da odustane od samopovreĎujućeg ponašanja, dao
sam joj koţu koze sa dugom dlakom i predloţio da je stavi ispred kamina. Onda bi se svaki
put kad sedne ispred kamina setila svoje kompulzije i mogla – svesno – da čupa dlake sa
ove koţe umesto sa svoje glave.

Jedna moja pacijentkinja je patila od straha od letenja. Kad smo radili na tome, ispostavilo
se da je često imala fantazije o raznim vrstama destruktivnih katastrofa.
 114

 Opsesivne misli često mogu da dovedu do fobija, ali jesu reakcione formacije. Šta je iza
prerušenog straha od uzbuĎenja? U ovom slučaju je to bio strah od separacije. Opsesivne
misli su se javljale samo kad je pacijentkinja putovala negde bez svog muţa i dece.

(5a) Id funkcije procesa kontaktiranja – fazni model

Pretkontakt Pun kontakt
Ego funkcija: 1. trebati 2. ţeleti 3. hteti činiti sebe sitim

Id funkcija: nagoni, ţelje, aktivnost sitost,

potrebe, ideje i donošenja zadovoljstvo
interesi planovi odluke i
odlučnost
Tipična oblast preterane uzbuĎenje moć kontrola
konflikta: potrebe
(zahtevnost)
Senzacija i nedostatak stimulus snaga završavanje/
otkriće nagraĎivanje
Traţenje i ţiveti u razumno postizanje
pronalaţenje sopstvenom telu procenjivanje i dogovora i zadovoljstvo
podrške: uporeĎivanje saraĎivanje sa
drugima

(5b) Id funkcije u terapijskom procesu

Id funkcije: Tipična oblast Prepoznavanje i Traţenje/nalaţenje
konflikta otkrivanje podrške
Nagoni, sopstvena deficit ţiveti u sopstvenom
potrebe, zahtevnost telu
interesovanja:
Ţelje, sopstveno stimulus razumno
ideje i uzbuĎenje procenjivanje i
planovi: uporeĎivanje
Mobilizacija i sposobnost donošenja sopstvena snaga postizanje dogovora i
organizacija da/ne odluka saradnja sa drugima
funkcija:
Zasićenje, kontrola završavanje/ zadovoljstvo
zadovoljstvo: gratifikacija
 115

Komentari na dijagrame (5a) i (5b)

Ja razlikujem četiri različite id funkcije: potrebe, ţelje, sposobnost donošenja odluka i

zadovoljstvo. One su motor svih procesa kontaktiranja. Ove četiri id funkcije odrţavaju ego
funkcije imanja potrebe, imanja ţelje i htenja u fazi pretkontakta i činjenje sebe sitim u
fazi postkontakta. Ako su ove ego funkcije poremećene, motor je slab ili nepostojeći. Kad
oţivljavamo ove ego funkcije – i ovo je jedini fokus terapije poremećaja id funkcije – najpre
je neophodno identifikovati tipičnu oblast konflikta koja je pogoĎena. Neki ljudi imaju
teškoće da doţive sebe kao da imaju dosta potreba. Drugi postaju anksiozni kad su uzbuĎeni
ili se plaše da pokaţu svoje uzbuĎenje. Sposobnost i snaga da se donose odluke i preuzima
inicijativa imaju dosta veze sa pitanjima koliko moći imam i u kojoj meri su moje odluke
ograničene i pod uticajem moći drugih ljudi. Da li ţelim da iskoristim prilike koje imam da
ispoljim moć i iskoristim svoju energiju ili dozvoljavam da se razvije vakuum moći i energije
koji onda automatski ispunjavaju drugi? Konačno, pun kontakt zahteva da pustimo kontrolu i
predamo se zadovoljstvu, što je za mnoge ljude zastrašujući korak. I za terapeuta i za klijenta
je vaţno da znaju šta je tačno problem.
Kolone sa naslovima „Prepoznavanje i otkrivanje“ i „Traţenje i pronalaţenje
podrške“ pokazuju puteve kojima terapija mora da ide. Svaka ključna reč označava kontekst
doţivljavanja koji treba da bude oţivljen u pacijentu. Ako ljudska bića ne osećaju deficit u
svom organizmu, neće imati motivaciju i ostaće u svojoj prvobitnoj konfluenciji bez
interesovanja. U slučaju funkcija izlučivanja, deficit moţe biti i stanje ispunjenosti do
prelivanja. Kod noćnog mokrenja, na primer, osoba ostaje u konfluenciji sa svojim udobnim
krevetom. Ova vrsta poremećaja je obično posledica neintegrisanih iskustava separacije. U
svakom slučaju, potreba nije doţivljena i osoba ne ţivi u svom telu.
Sa ţeljama, idejama i planovima, vaţna stvar je da se opaze široko varirajući stimulusi
u okruţenju, ali onda, kako bi se izbegla preplavljenost, da se odmere i paţljivo uporede kako
bi se ustanovilo šta izgleda kao korisno i šta nam je stvarno potrebno. Ako preskočimo aspekt
imanja potrebe kad nešto ţelimo, završićemo sa mnogo smeća.
Za sposobnost donošenja odluka, potrebno je da osetimo i otkrijemo sopstvenu snagu.
Mnogi pacijenti potcenjuju svoje resurse, ali postoje i neki koji ih precenjuju – i jedni i drugi
su nerealistični. Koliko mnogo ili koliko malo snage imamo saznajemo tek na kraju, kad smo
dobili ono što hoćemo ili nismo. Ako smo razumni, moţemo redukovati rizik i doći do
realističnije procene ako pričamo sa drugima i sloţimo se sa njima, i, gde je primereno,
saraĎujemo sa njima. Zajedno smo jači.
Konačno, vaţno je da osetimo sve veću sitost i da prihvatimo i uţivamo u kompletiranju
i gratifikaciji. Ovo zahteva zdrav stav prema zadovoljstvu koji nam pomaţe da prihvatimo
ono što je strano kroz radost i čije čeţnje za večnošću moramo da se plašimo kao što se Odisej
plašio pesme sirena.
Dva dijagrama sadrţe iste ključne reči, u nešto drugačijim rasporedima. Gornji
dijagram prati – sleva na desno – niz procesa kontaktiranja, dok donji pokazuje – opet sleva
na desno – tok terapijskog procesa.
 116

(6a) Funkcije ličnosti – strukturalni model

Funkcije Elan vital Lični stil Moralnost Religioznost

ličnosti
Problematična smrt izolacija sloboda besmislenost
oblast

Doţivljavanje i rast i smrtnost kreativnost odgovornost biti deo nečeg

otkrivanje učestvovati u

Usidriti se i priroda tela jedinstvenost socijalne uloge i kosmos

identifikovati osobe odnosi
sa:

(6b) Funkcije ličnosti u terapijskom procesu

Funkcije ličnosti Tipična oblast Prepoznavanje i Usidriti se i

konflikta otkrivanje identifikovati sa
Elan vital smrt rast i smrtnost priroda tela

Lični stil izolacija kreativnost jedinstvenost osobe

Moralnost sloboda odgovornost socijalne uloge

i odnosi

Religioznost besmislenost biti deo nečeg kosmos

učestvovati u
 117

Komentari na dijagrame (6a) i (6b)

Funkcije ličnosti su rezultat uspešnih procesa kontaktiranja. Naše sposobnosti, veštine, dobra i
loša iskustva, identifikacije i na kraju načini na koje rešavamo velika pitanja sa kojima se svi
susreću u ţivotu, razvijaju se iz našeg svakodnevnog suočavanja sa drugim ljudima i
stvarima.

Dijagram pokazuje kako se četiri najznačajnije funkcije ličnosti razvijaju iz egzistencijalne

potrebe da se usidrimo u prirodi i društvu, našoj individualnosti i svetu putem identifikacija.

Kao i kod id funkcija, najpre treba da razjasnimo koje su tipične oblasti konflikta. Svaka od
ključnih reči se odnosi na centralni problem ljudskog postojanja. Smrt označava prolaznost,
smrtnost, konačnost, propadanje, starenje, bolest, onesposobljenost i mnoge ranjivosti i
slabosti koje naša utelovljenost nosi sa sobom. Samo ako se identifikujemo sa svojom
smrtnošću moći ćemo da skupimo hrabrost da se suočimo sa ţivotom i mobilišemo svoj
uroĎeni ţivotni elan dovoljno da bismo mogli maksimalno da iskoristimo i nosimo naša tela.

Izolacija označava usamljenost i nedostatak kontakta. Mi smo u riziku od izolacije čim

prestanemo ili propustimo da budemo kreativni u pogledu svojih adaptacija. Svako ljudsko
biće je jedinstveno – i paradoksalno mora da izrazi to ako ţeli da bude viĎeno u našem visoko
individualizovanom društvu. MeĎutim, u isto vreme, svaki stil je, kao što i sam termin
podrazumeva, nešto generalizovano što je zajedničko za više ljudi i tako kreira vezu.

Sloboda označava pitanje koliko dopuštamo sebi da budemo robovi naših socijalnih uloga i u
kojoj meri smo voljni da delimo odgovornost za kreiranje naših socijalnih uslova.

Smislenost ili besmislenost je pitanje koje konačno podrazumeva značenje koje pripisujemo
svom celokupnom ţivotu. Što potpunije i intenzivnije ţivimo, manje ćemo se baviti ovim
pitanjem. A ipak, to jeste stalno nesiguran graund našeg postojanja na kojem stojimo. Na
njega se ne moţe odgovoriti dok se ne razreši u poniznosti, predaji ili religioznoj veri.

Ja, naravno, ne sugerišem da o ovim metafizičkim pitanjima treba diskutovati na terapiji. Naš
metod se uvek odnosi na iskustvo i stoga, što se tiče funkcija ličnosti, cilj mora biti da se
pacijentu omogući odgovarajuće iskustvo. Ovo moţe uključivati i pomaganje pacijentima da
ispolje svoje misli i osećanja o ovim pitanjima.

MeĎutim, poremećaji u funkcijama ličnosti su poremećaji u učenju, identifikovanju i

omogućavanju sebi da budemo uključeni, što su posledice nezadovoljavajućih procesa
kontaktiranja. Mnogi procesi kontaktiranja nisu naročito nezadovoljavajući ali njihovi
rezultati su izgubljeni usled nedostatka postkontakta. Sa druge strane, nezadovoljavajući
procesi kontaktiranja kao takvi su previše retki...
 118

(7) Odnos izmeĎu rada na poremećajima id funkcije i

rada na poremećajima funkcije ličnosti

Nivo 1 Tipična oblast Prepoznavanje i Traţenje podrške i

konflikta otkrivanje identifikovanje sa
Id funkcija: zahtevnost nedostatak ţiveti u svom telu
nagoni,
potrebe, Ljudi koji ne osećaju Kad prepoznajemo i Što se više osećamo
interesi svoje nagone, potrebe otkrivamo šta nam kao kod kuće u
i interesovanja gube nedostaje, počinjemo svojim telima, sa
svoju vitalnost i ljudi da doţivljavamo svoj svim njihovim
koji nemaju ţelju i rast; kad snagama i
volju da ih prate gube doţivljavamo da se slabostima, u čulnoj
svoj elan vital nedostatak stalno svesnosti, više
(ţivotni polet) pojavljuje, počinjemo doţivljavamo prirodu
da shvatamo svoju rasta i propadanja
prolaznost kao resurs svoje
vitalnosti
Funkcija ličnosti: smrt rast i prolaznost priroda naših tela
ţivotni elan

Nivo 2 Tipična oblast Prepoznavanje i Traţenje podrške i

konflikta otkrivanje identifikovanje sa
Id funkcija: uzbuĎenje stimulus odmeravanje i
ţelje, poreĎenje
ideje,
planovi Ljudi koji ne mogu Samo kad dozvolimo Samo kroz poreĎenje
da se identifikuju sa sebi da budemo otkrivamo svoju
sopstvenim uzbuĎeni jedinstvenost i samo
uzbuĎenjem ili da ga stimulusima u svom paţljivim
pokaţu kad je okruţenju – odmeravanjem
prikladno su uključujući i prepreke mogućnosti i rizika u
inhibirani, ne zadovoljenju ţelja – okruţenju uviĎamo
izazivaju naša kreativnost kako moţemo da
interesovanje kod moţe da se razvija. unesemo svoju
drugih i ostaju individualnost u
izolovani procese kontaktiranja
kao resurs

Funkcija ličnosti: izolacija kreativnost naša jedinstvenost

lični stil
 119

(8) Odnos izmeĎu rada na poremećajima id funkcije

i rada na poremećajima funkcije ličnosti

Nivo 3 Tipična oblast Prepoznavanje i Traţenje podrške i

konflikta otkrivanje identifikovanje sa
Id funkcija: moć energija dogovaranje i
sposobnost saradnja
donošenja odluka
Ljudi koji se osećaju Ljudi koji otkriju Dogovori i iskustvo
nemoćno i ne opaţaju svoju energiju i saradnje vode do
načine na koje bi identifikuju se sa razvoja recipročnih
mogli da izvrše njom ţele da njihova očekivanja.
uticaj, dozvoljavaju energija bude Identifikovati se sa
da njihov opseg iskorišćena. Oni će tim očekivanjima
slobodnog izbora stoga reagovati znači dozvoliti sebi
ograničavaju moć i energično na uključenost u
energija drugih. probleme svog socijalne uloge i
okruţenja i preuzeti odnose, te
odgovornost. preuzimanje obaveza.
Funkcija ličnosti: sloboda odgovornost socijalne uloge,
moralnost odnosi

Nivo 4 Tipična oblast Prepoznavanje i Traţenje podrške i

konflikta otkrivanje identifikovanje sa
Id funkcija: kontrola ispunjenje/ zadovoljstvo
sitost, celovitost
zadovoljenje Ljudi koji ne mogu Ako osoba moţe da Ako osoba moţe da
da se predaju i samo doţivi punoću oseti uzbuĎenje i
se drţe svojih slika o trenutka, ona počinje dozvoli sebi da oseti
sebi će u jednom da oseća da je deo zadovoljstvo, ona
momentu morati da celine i da aktivno gubi strah i
se bore sa učestvuje u njoj. uţasnutost od drugog
doţivljajem besmisla. i počinje da se oseća
kao kod kuće u
kosmosu.

Funkcija ličnosti: besmislenost biti deo nečeg kosmos

religioznost
 120

Komentari na tabele (7) i (8)

Ove četiri tabele prikazuju vezu izmeĎu poremećaja id funkcija i poremećaja funkcija ličnosti
koje su značajne za terapiju.

Četiri tabele pokrivaju nivoe 1 do 4 kod četiri poremećaja id funkcije i četiri poremećaja ego
funkcija i (čitaj vertikalno) pokazuju veze izmeĎu njih. Id funkcije potreba, ţelja, volje i
zadovoljenja su funkcije koje deluju uzastopno u vremenskom nizu procesa kontaktiranja, od
pretkontakta kroz pun kontakt. Za razliku od toga, ţivotni polet, lični stil, moralnost i
religioznost kao funkcije ličnosti se aktualizuju pitanjem kojim se bavimo u odreĎenom
procesu kontaktiranja. One ulaze u proces kontaktiranja kao sposobnosti ili identifikacije na
tački na kojoj postaju relevantni.

Tekst u poljima sa naslovom tipične oblasti konflikta ilustruje kako nerazrešena ili neurotski
ometena oblast konflikta u id funkcijama utiče na nerazrešenu ili neurotski ometenu oblast
konflikta u funkcijama ličnosti. Same oblasti konflikta su egzistencijalističke po prirodi, tj.
one pogaĎaju sva ljudska bića. Slaţem se sa zapaţenjem Irvin D. Yalom-a (u uvodu njegove
knjige Egzistencijalistička psihoterapija (1980; New York: Basic Books) da u poslednjoj
analizi sve terapije na kraju doĎu do tačke gde u prvi plan dolaze egzistencijalistička pitanja
sa kojima svi moramo da se suočimo. Obično dobijamo toliko kreativnosti od vitalnosti naših
ego funkcija da moţemo da ţivimo sa njima ili ih čak doţivimo kao obogaćujuće. Tada smo
svesni svojih nagona i potreba, uzbuĎeni naletom energije i osećamo da imamo dovoljno
snage i moći da ostvarimo najrazličitije stvari. U tom slučaju ulazimo u situacije na takav
način da sva pitanja koja se tiču smisla našeg postojanje postaju nebitna i blede u pozadini.
Tada smo okupirani zadacima pri ruci i ţivimo svoje ţivote u ovde i sad. MeĎutim, ako su
ove ego funkcije izgubljene, oblasti egzistencijalnog konflikta sve više počinju da vladaju
našim ţivotima.

U ovom slučaju, terapija moţe biti od pomoći i ona će, sa povišenom svesnošću, pratiti iste
one korake koje obično pravimo ali, po pravilu, sa manje svesnosti. Drugim rečima, mi ćemo
doţiveti, otkriti i mobilisati resurse u sebi i traţiti podršku van sebe. Terapija će se stoga
fokusirati na oţivljavanje ovih ego funkcija. Neki pacijenti se mogu ţaliti na poremećaje id
funkcija od samog početka.
Na nivou 1 je ovo, naravno, očigledno u poremećajima ishrane i seksualnosti, kao i u
psihološki izazvanim poremećajima varenja, menstruacije i urinarnog sistema. MeĎutim,
poremećaji id funkcija mogu da se jave i u kompleksnijim potrebama, npr. gubitak nagona
kao rezultat depresivnog procesa, manjak interesovanja kao rezultat ţivota sa premalo
stimulacije ili stalnim obezvreĎivanjem. Sve ovo je deo nivoa 1 i poremećaja id funkcija.

Na nivou 2 se bavimo ţeljama, idejama i planovima. Pacijenti reĎe traţe terapiju kad imaju
poremećaje u ovoj oblasti. Kad to čine, obično ih muče fiksacije kao što je, na primer, na
nesrećan ljubavni odnos.
 121

Za razliku od toga, na nivou 3, gde smo usmereni na id funkcije koje se odnose na

sposobnost i energiju donošenja odluka, mi često nalazimo pacijente koji imaju teškoće da
„naprave dalji korak“ usled depresivnog ili opsesivno-kompulzivnog procesa.

Na nivou 4 ćemo opet videti pacijente sa seksualnim poremećajima i poremećajima u ishrani

jer su id funkcije na ovom nivou povezane sa zadovoljenjem naših potreba.

Ove četiri tabele pokazuju kakve posledice ovi poremećaji na nivou id funkcija neizbeţno
imaju na funkcije ličnosti. Mi gubimo svoj elan vital, izolujemo se, nismo u stanju da se
nosimo sa svojim odgovornostima i doţivljavamo sve kao besmisleno.

MeĎutim, mnogi pacijenti se ne ţale na poremećaje u id funkciji već na poremećaje u

funkciji ličnosti.

 Oni mogu biti nezadovoljni svojim telima, biti uplašeni od starenja, imati problema sa
rodnim identifikovanjem ili sa socijalnim ulogama muškarca ili ţene.

 Mogu se osećati usamljeno, da nisu u stanju da uĎu u kontakt sa ljudima, biti uplašeni
da izaĎu, da neće znati šta da obuku. Ili mogu pokušati da imitiraju medijsku zvezdu te
da ne znaju ko su, ili mogu voditi svoje ţivote sa laţnim identitetom i stalno varati
druge.

 Moguće je, čak i vrlo verovatno, da će imati probleme u intimnim odnosima. Mogu biti
nesigurni da li da imaju decu ili kako da se odnose prema svojoj. Ili su moguće bez
posla ili na poslu koji im je previše stresan ili otuĎujući te ţude da preuzmu
odgovornost za veće zadatke ali se plaše da nisu sposobni za to.

 MeĎutim, oni mogu čak i biti zadovoljni svojim ţivotima u svim ovim oblastima ali i
dalje nesrećni, doţivljavati sve kao prazno i besmisleno, i pitati se da li je to zaista sve
što ţivot jeste.

Ovde je značajno da terapeut zapamti da su sve funkcije ličnosti rezultat uspešnih procesa
kontaktiranja. Ako su kontaktni procesi iznova nezadovoljavajući, uzrok se mora traţiti u
gubljenju ili slabljenju individualnih ego funkcija. Terapija poremećaja u funkcijama ličnosti
će se stoga usmeriti na obnavljanje odreĎenih ego funkcija. Ovo se moţe najbolje uraditi u
ovde i sad terapijskog procesa kontaktiranja. Ako se ove ego funkcije odnose na id funkcije,
poremećaji u funkcijama ličnosti će takoĎe biti značajni.
Drugim rečima, ako su poremećaji u četiri funkcije ličnosti teški, moţe se očekivati da će doći
do slabljenja ego funkcija u oblasti id funkcija. Stoga bi rad trebalo preteţno da se fokusira na
funkcije potreba, ţelja, volje i zasićenja. Na ovo upućuju velike, zakrivljene strelice koje
pokazuju nagore. One pozivaju korisnika ovog terenskog vodiča da čita ove tabele ne samo
odozgo nadole već i odozdo nagore. Ovo su putevi kojima se moţe ići u terapiji kad pacijenti
dolaze sa egzistencijalističkim problemima.
 122

9 Shizoidni procesi

Glavne karakteristike: nema energije, popustljivo ponašanje, eteričan glas, duge epizode
ćutanja, rezervisanost

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Nikog ne interesuje šta ja stvarno mislim i osećam

Istorija:
Nije imao/la dovoljno prostora – nisu ga/je slušali dovoljno – nije dovoljno poštovan/a kao
sopstvena ličnost

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

„Drugi je prilično drugačiji od povlačenje u unutrašnju ničiju često nekritički stav prema
mene“ zemlju ezoteričnom

Efekti na id funkcije:
 Kao nijedan drugi proces, shizoidni proces se uglavnom pronalazi u fazi pretkontakta.
 Potrebe se nejasno doţivljavaju; što su bazičnije, manje značajno deluju.
 Ţelje i planovi inicijalno imaju vodeću ulogu, ali onda nestaju u sveopštoj magli.
 Povlačenje počinje nakon procesa donošenja odluka.

Efekti na funkcije ličnosti:

 Priroda, uključujući i telo, je spiritualizovana.
 Stil: naglasak se preteţno stavlja na sferu privatnog. Priroda i ezoterično su često
isprepletani.
 Preuzima se malo društvene odgovornosti; sklonost ka ezoteričnim krugovima.
 Glavni naglasak je na natprirodnom.

Glavni fokus intervencija:

 Oprezan telesni kontakt – šake!
 Prihvatiti i podrţati sve pacijentove napore da izaĎe iz svoje ljušture.

Izbegavati: Kontratransfer:
Pitanja poput „Gde si sad odlutao?“, „Šta si konfluentnost sa sanjivom, začaranom
upravo pomislio/osetio?“ atmosferom
 123

Komentari na tabelu (9)

Iako su shizoidni procesi često povezani sa hroničnim teškoćama u razvijanju snaţnih,

nepropustljivih granica kontakta i sa slabošću u formaciji figure (uporedi sa poglavljem IV,
9), oni se javljaju i nezavisno od ove slabosti kod ljudi koji inače (u drugim situacijama sa
različitim zahtevima) imaju prilično normalne procese kontaktiranja. Situacije koje su okidači
obično karakteriše bliskost, ali ne intimnost, npr. u socijalnim situacijama sa malim grupama.
U shizoidnim procesima, osoba teško ispoljava svoja osećanja i unutrašnje doţivljaje. Ovde je
problem bazični introjekt „Nikog ne interesuje šta ja stvarno mislim i osećam“ koji podrţava
projekcija da je druga osoba dosta drugačije biće i da ne moţe postojati most izmeĎu njenog
načina doţivljavanja ţivota i sopstvenog. Zaista kritična situacija je ona u kojoj se od osobe
prosto očekuje da bude ono što jeste. Ovo izaziva beg u ničiju zemlju shizoidnog procesa.
Situacija je kritična jer ono što se tu zahteva je upravo ono što osobi nije bilo dozvoljeno da
bude, slobodno i bez anksioznosti.

Shizoidno povlačenje, najpre u dnevno sanjarenje a potom u maglu ništavila, ima nešto
utešno i protektivno u sebi kad nije bilo i još uvek nema mesta za sopstvenu subjektivnost, za
strepnje i strahove, oklevajuće ţelje ili prve probne korake ka htenju. Vaţno je pruţiti
pacijentkinji ovo mesto za povlačenje kad god joj je potrebno. Na samom povlačenju se ne
radi eksplicitno u terapiji. Za razliku od situacije sa depresivnom zamišljenošću ili opsesivnim
ruminacijama gde su id funkcije manje oštećene, kod shizoidnog povlačenja nije od pomoći
postavljati pitanja. Čim terapeut eksplicitno dozvoli pacijentkinji ovo povlačenje, ona će
osetiti olakšanje i njeno poverenje će porasti. I ovo je ključna tačka. Pacijent treba da nauči da
moţe postojati poverenje bez protektivne intimnosti ili konfluencije. Pravljenje kontakta sa
šakama je često korisno jer su šake, koje se mogu koristiti i za povlačenje ka i za guranje od,
deo telo preko kojeg je najlakše ući u blizak ali ne intiman kontakt.

Treba biti oprezan sa kontratransferom. Postoji opasnost da ćemo biti previše oprezni i
očekivati premalo jer ljudi u shizoidnom procesu često odaju utisak fragilnosti i potrebe za
zaštitom. Tada moţemo propustiti da vidimo njihove snaţnije strane. Ţelja ili ţudnja za
intimnošću, koja se na kraju pojavljuje, mora se smatratu zahtevom za konfluencijom, tj.
otporom prema daljoj terapiji. Kad se koristi ova tabela, preporučljivo je da se konsultuje i
poglavlje II, deo 3 o konfluenciji i odeljak sa naslovom „Tendencije ka shizoidnom
doţivljavanju“ u tabeli br. 17 o ranim poremećajima i komentari na ovu tabelu.
 124

Primeri slučajeva koji ilustruju shizoidne procese

Tokom regresionog rada u trening grupi, pacijentkinja je sedela na podu, dva terapeuta su
bila ispred nje i grupa u krugu oko njih. Pacijentkinja je ćutala i zurila ispred sebe staklenim
očima. Više nije odgovarala kad joj se neko obrati. Ova situacija se nastavila dok terapeuti
konačno nisu odustali, umotali pacijentkinju u ćebe i odlučili da naprave pauzu tokom koje su
grupa i kasnije sama pacijentkinja izašli iz sobe. Nakon pauze, pacijentkinja se vratila i
ponašala se normalno.

 Tek mnogo kasnije je izašlo na videlo da se ovde sloţilo nekoliko stvari za pacijentkinju.
Doţivela je bliskost grupe koja je sedela blizu nje kao preteću. Osećala je da se od nje
očekuje da otkrije nešto o sebi. U ovoj situaciji je imala negativan roditeljski transfer u
odnosu na terapeute, usmeren na iskustvo ponavljane izdaje od strane roditelja, tj.
izloţenosti, posramljivanja, prebijanja, ismevanja i lišavanja kad je imala da kaţe nešto
vaţno o sebi. U ovoj situaciji, ona je pobegla u gotovo katatonično stanje bez misli i
osećanja, čak i bez straha – u unutrašnju ničiju zemlju o kojoj nije bilo ništa da se kaţe i
gde nije postojalo ništa što bi moglo da joj bude oduzeto.

Pacijentkinja je sanjala da je videla sebe odozdo kako leţi na staklenoj ploči.

 U ovom snu, disocijaciju od tela, koja se javlja u teškim shizoidnim procesima, jasno
simbolizuje hladan i čvrst, razdvajajući zid kroz koji pacijentkinja vidi sebe od spolja u
svom vantelesnom iskustvu u snu.

U niţim razredima škole su me videli kao sanjara. Ipak, ja nisam sanjarila već sam
nenamerno upadala u neku vrstu stanja transa u kojem nisam mogla da kaţem gde sam bila u
sebi.

 Kad bih se osetila ugroţeno od neke situacije u školi, vratila bih se na naviku koju sam
formirala nekoliko godina ranije u skloništima za vazdušne napade tokom rata. U tim
situacijama, ljudi bi se skupili jedini uz druge u velikoj fizičkoj blizini i bili uplašeni.
Intimnost koju je bliskost sa mojom majkom pruţala nije bila dovoljna zaštita. Iako nije
rekla, delovalo je da očekuje da se kontrolišem (kao što se ona kontrolisala) i da potisnem
sva svoja osećanja. Zapravo, svi su ostajali tihi i slušali zviţduk bombi. Što si duţe mogao
da ih čuješ, dalje su napadali. U toj situaciji, najbolje rešenje za mene je bilo da uĎem u
trans u kojem bih zaustavila misli i umrtvila čula.
 125

Za vaše beleške

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________
 126

10
Depresivni procesi
00
Glavne karakteristike: fizička nepokretnost, nedostatak emocija, monoton glas, neuspeh da
se ode dalje od floskula, često: usmeni stav posebnog prava

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Šta god da doţivljavam, osećam ili ispoljavam, ne pravi nikakvu razliku

Istorija:
Nemogućnost ispoljavanja besa ili bola, ili usled snaţnih zabrana i kazni, ili zato što niko nije
bio tu da ih čuje ili odgovori

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

„Bezvredan sam“ Motorne funkcije, U teškim situacijama:
„To je moja krivica“ glas, „Ionako nema svrhe“
„To je zbog okolnosti“ bes, „Niko me ne vidi – opet“
ispoljavanje bola Šta terapeut kaţe

Efekti na id funkcije:
Potrebe su doţivljene ali je sposobnost donošenja odluka teško oštećena nesvrsishodnim
introjektima i osoba ne ide dalje od sanjarenja

Efekti na funkcije ličnosti:

 Postoji nedostatak hrabrosti za suočavanje sa ţivotom. Telo se doţivljava uglavnom kao
teret. Smrt se vidi kao izlaz ali obično nema dovoljno energije za izvršenje suicida.
 Društveno popustljiv, sa tendencijom projektovanja odgovornosti
 Snaţna osećanja besmislenosti

Glavni fokus intervencija:

 Verbalni kontakt: pričanje sa nekim
 Oţivljavanje motornih funkcija/ oţivljavanje čula
 Insistiranje na konkretnim izjavama

Izbegavati: Kontratransfer:
odgovaranje na sve što pacijent kaţe o  nestrpljenje
svojim patnjama i naporima  bes
 umor
(znak potisnute agresije u polju)
 127

Komentari na tabelu (10)

Najpre, upozorenje: gotovo svi ljudi nekad imaju depresivne procese i oni mogu da se pojave
kod svih pacijenata tokom terapije. MeĎutim, dosta ljudi ima tendenciju da ponavljano upada
u depresivne procese. Psihoterapija je indikovana najkasnije kad padnu u duţa i visoko
opresivna stanja. MeĎutim, u takvim slučajevima psihoterapija ima slab efekat bez medikacije
i danas se smatra neodgovornim da terapeut odbaci upotrebu psihotropnih lekova na osnovu
principa. (Ako terapeut nije lekar, on mora da saraĎuje sa lekarom). Poslednjih godina je
napravljen ogroman napredak u razvoju delotvornih antidepresiva. Ipak, nikad se ne treba
oslanjati samo na lekove. U teškoj depresiji, kombinacija psihoterapije i psihotropnih lekova
je tretman izbora. U nekim slučajevima je depresija toliko teška da pacijent treba da bude
hospitalizovan jer više nije u stanju da ţivi nezavisno. Kakav je unutrašnji doţivljaj kad neko
ima tako tešku depresiju, dobro je opisano u dva naredna citata onih koji su patili od depresije
i pisali o tome.

„Za mene je to osećanje apsolutno uţasavajuće panike, očaj, strah od nestajanja, strah da ću
proći pored ogledala i više neću videti sebe u njemu.“ (iz knjige Verena Hoehne, citirano u
Alexander Rigos, 2003. Finsternis und Seelenqual; u: Die Entschlüsselung des Gehirns,
SPIEGEL Spezial, dostupno online na http://www.spiegel.de/spiegel/spiegelspecial/d-
29045369.html)

„[...] greda [...] je sredstvo za vešanje, garaţa je mesto za udisanje ugljenmonoksida, kada je
sud koji će da primi tok iz mojih otvorenih arterija.“ (iz memoara William Styron-a Vidljiva
tama/Darkness Visible, 1990, New York: Knopf).

Rizik od suicida je u depresiji visok uprkos nedostatku impulsa koji je vezan za nju. Prilično
je moguće da većina od ugrubo 1.100 samoubistava počinjenih u Nemačkoj svake godine
moţe da se pripiše depresiji.

Još jedan problem sa depresijom je taj što u nekim slučajevima postoji smenjivanje izmeĎu
depresivnih i maničnih stanja. U takvim slučajevima je značajno naglasiti da terapija nije
moguća tokom manične faze, kad pacijent pati od halucinatornog precenjivanja sopstvenih
sposobnosti i od hiperaktivnosti. Jedini moguć tok jeste da pacijent uzima sedative i da se
sačeka da započne depresivna faza, kad će terapija opet biti moguća.

Ovde ću opisati blaţe forme depresivnih procesa koje su, meĎutim, tipične i za početak teške
depresije i veoma rasprostranjene. U depresivnom procesu, telo se spušta, kao da je
gravitacija odjednom postala jača. Sve deluje teţe i sve u ţivotu se doţivljava kao izuzetno
naporno. Monoton glas osobe moţe iritirati druge ljude ili ih barem uspavljuje, ali nije nuţno
neprijatan. Usled izbegavanja agresije u depresivnim procesima, osoba je u početku
prijateljski nastrojena. Ovo se moţe intenzivirati i čak dostići nivo šarma, naročito kad je
osoba pod uticajem alkohola. Većina onog što pacijent govori terapeutu je izraţeno u formi
 128

klišea, što moţe ići sve do pričanja u frazama: „To je ţivot!“ –„I gore stvari se dešavaju!“,
„Samo moraš da stisneš zube i izdrţiš“, itd.

Osoba u depresivnim procesima je ravnodušna na sve. Ništa nije stvarno vaţno, svet se vidi
kao sivo u sivom. Osoba više ne opaţa kad zaista napravi razliku, ima uticaj, pokrene ili
postigne nešto, već vidi samo gde nije uspela i to je potvrĎuje.

Osećanja krivice (neurotska) su griţa savesti – projektovana na generalne okolnosti – koja

prate svaku sabotaţu introjekata. Ovde terapeut moţe dati podršku, na primer, sugerisanjem
da pacijent kaţe, „Lenj sam – i uţivam u tome!“, ili „Zaista sam podigao glas – i to mi je
donelo dobro!“

Rad na retrofleksijama je naročito vaţan u terapiji depresivnih procesa, tj. rad na glasu – „Da
li moţeš to da kaţeš malo dramatičnije?“, rad na motornim funkcijama, „Pokušaj da sediš u
drugačijem poloţaju“, rad na besu koji nije doţivljen, „Da li moţeš jasno da mi protivrečiš?“,
i bolu koji nije doţivljen, „Šta radiš sad što te sprečava da osetiš svoje suze?“

Sa introjekcijama se mora obratiti paţnja na tendenciju da se proguta sve što terapeut kaţe,
moguće i da bi bio dobar pacijent i radio ono što on predlaţe, ali i kako bi se sabotirao uticaj
veţbe upravo time što će biti apatično usaglašen.

Gore pomenuti procesi su takoĎe i glavni fokus intervencija. MeĎutim, uvideo sam da kod
pacijenata sa hroničnom tendencijom ka depresivnim procesima nije moguće oţiveti motorne
funkcije u okviru vremena koje je dostupno u terapijskim seansama. Ovde moţe biti korisno
sugerisati pacijentu da sprovodi program veţbanja kao dodatak psihoterapiji. Ovo ne mora da
bude ozbiljan sport već čak i redovan odlazak na fitnes moţe učiniti čuda. Najprikladnije
forme veţbi su azijske borilačke veštine jer one kombinuju fokusiranu agresiju i povećanu
svesnost.

U svom kontratransferu, većina terapeuta reaguje ili nestrpljenjem, ili čak postaju iziritirani
u odnosu na pacijentovu letargiju („Voleo bih da ga zgrabim za ramena i protresem ga...“).
Ako i sami imaju sklonost ka depresivnim procesima, mogu reagovati umorom koji ponekad
moţe biti gotovo preplavljujući i potom automatski nestati čim pacijent ode – ili kad oţive
njegove agresivne funkcije!
 129

Primeri slučajeva koji ilustruju depresivne procese

TakoĎe videti primer na str. 49 u kojem pacijent nije bio u stanju da vidi cvetove azaleje.

 Nije dovoljno da pacijentkinja zna ili opaţa nešto, ona mora to i da doţivi. To, naravno, ne
vaţi samo za depresivne procese već i za sve neurotske procese. Tek kad doţivimo nešto u
potpunosti, drugim rečima, kad smo u potpunosti svesni, proces kontaktiranja moţe da
bude zadovoljavajući.

Neoţenjen penzioner kaţe: „Da nisam imao Maxie, često mi se ne bi ni ustajalo iz kreveta. Ali
Maxie me uvek budi skakanjem po krevetu i onda zajedno doručkujemo.“

 Terapijski značaj ţivotinja, naročito za ljude koji su stari i bolesni, se često potcenjuje.
Ond su, naravno, delom zamena za partnera, ali bolja je i zamena nego ništa. Najvaţnija
stvar je milovanje, kontakt sa koţom. Sklonost da se ujutru ne ustaje iz kreveta je
karakteristična za depresivni proces, gde je izgubljena sigurnost u to da nije svejedno da li
postojim ili ne.

Na primer, na početku seanse terapeut pita „Kako si“ i pacijent odgovara: „Dobro!“ –
tačka.

 Ovo je bezazlen ali karakterističan simptom depresivnog procesa. Da je pitanje postavljeno

u prolazu, ovaj odgovor bi bio dovoljan. MeĎutim, u ovom kontekstu je to znak da pacijent
ima problem sa emocionalnim doţivljavanjem. Vredno je usmeriti se na ove male, naizgled
nevaţne znake u terapiji i raditi na njima, s obzirom da je za pacijenta mnogo lakše da
razvije svesnost o svom procesu u terapijskoj situaciji.

Neke tipične izjave ljudi u depresivnim procesima

- Samo morš da stisneš zube i nastaviš dalje!

- Problemi su tu da bi se rešavali!
- Moţe da bude i gore.
- Ima i gorih stvari.
- Slaţem se sa X (osoba koja je upravo govorila)!
(npr. u fidbek krugu u terapijskoj grupi)
- Kako ti ţeliš... (kad se govornik ne slaţe).

 Vredno je posvetiti vreme izoštravanju svesnosti osobe o ovakvim izjavama. Postoji ih

bezbroj. Neke su deo uobičajenog govora, dok su druge specifičnije – ali sve izraţavaju
depresivnost.
 130

Za vaše beleške

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

________________________________________________________________________
 131

11
Opsesivno-kompulzivni procesi
00
Glavne karakteristike:
neodlučnost, anksioznost, ritualizovano i namerno ponašanje

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Postoji pravi način da se urade sve stvari, ispravne procedure.

Istorija:
Dezorijentacija usled haosa u porodici i/ili arbitrarnih pravila, plus, sredina za učenje u školi i
na poslu koja nagraĎuje popuštanje.

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

„Ljudi očekuju da Ruminacija umesto pitanja, Sklonost ka gutanju
znam/budem u stanju da to pričanje sa sobom umesto sa uputstava ili onog što osoba
obavim.“ drugima misli da su uputstva

Efekti na id funkcije:
 umesto da osećaju potrebe, njihovo zadovoljstvo je pitanje rutine;
 procesi donošenja odluka mogu biti izuzetno teški i prolongirani

Efekti na funkcije ličnosti:

 umesto hrabrosti za suočavanje sa ţivotom, postoji mnogo straha od ţivota na koji se
odgovara rutinom
 moralnost usmeravaju drugi, preterana poslušnost

Glavni fokus intervencija:

 raditi strpljivo u malim koracima
Pacijenti moraju naučiti
 da pitaju
 da osete sopstvene impulse
 da rade sa materijalima; modelovanje gline ili testa se pokazalo kao naročito uspešno
 da budu spremni na razočaranja u slučaju uspeha

Izbegavati: Kontratransfer:
 previše brz tempo  nestrpljenje
 pritisak, smejanje  odbrana: videti stvari kao zabavne
 132

Komentari na tabelu (11)

Oprez: opsesivno-kompulzivni proces nije kompulzivna radnja ili opsesivna misao! Ovo
su reakcione formacije i prema njima se treba odnositi tako. Tamo gde ljudi imaju snaţnu
tendenciju ka opsesivno-kompulzivnim procesima, postojaće, naravno, i tendencija
pronalaţenja ovih reakcionih formacija, ali ne mora nuţno da postoji veza. Većina ljudi
verovatno ima blage kompulzije, dok su teţe kompulzije reĎe i ljudi koji pate od njih gotovo
nikad ne dolaze na vanbolničko lečenje. Naprotiv, svako od nas je sposoban za opsesivno-
kompulzivne procese. Koliko inhibirajuće oni deluju na procese kontaktiranja zavisi naročito
od oblasti ţivota u kojoj se javljaju. Na primer, lakše je savladati ih u poslovnoj sferi nego u
intimnom odnosu.

Potrebno je mnogo strpljenja i neţne istrajnosti da bi se radilo na opsesivno-kompulzivnim

procesima. Prvi znak da je pacijent skliznuo u opsesivno-kompulzivni proces je često to što
traţi reči po principu ruminacija, ne uspeva da dovrši rečenice i nastavlja da započinje nove.
TakoĎe moţe imati teškoće da govori „ja“, preferirajući, na primer, „Postoji glas u meni...“.
Bazični introjekt „Postoji pravi način da se urade sve stvari, ispravne procedure“ je toliko
udaljen od stvarnog ţivota da pacijent stalno ima iskustvo neuspeha, tj. da se ponaša
pogrešno, čak i da pogrešno doţivljava svet i sebe ali da ne zna šta je ispravno. Ovo ga,
naravno, uznemirava i plaši.

Sa druge strane, postoje aktivnosti u poslovnom ţivotu u kojima se opsesivnost nagraĎuje.

Svi bismo voleli da se osoba koja se stara o našem novcu ili je odgovorna za našu bezbednost
ponaša sa duţnom brigom i paţnjom i da poštuje pravila. Ovo je razlog zašto ljudi koji su
skloni teškim opsesivno-kompulzivnim procesima reĎe dolaze na terapiju od drugih. Ipak, i
kad doĎu, oni često ne funkcionišu dobro u grupi jer su ljudi često nestrpljivi sa njima i imaju
i druge negativne reakcije na njihovu uznemirenost malim stvarima.

Nije neobično da ljudi sa opsesivno-kompulzivnim procesima iznenada napuste terapiju

upravo onda kad su ostvarili napredak. Ovde terapeut mora da bude na oprezu. Takvi
„proboji“ mogu naknadno dovesti do značajnih stanja anksioznosti o kojima „dobar“ pacijent
ne voli da govori. Na ovo se mislilo pod onim „Budi pripremljen za razočaranje u slučaju
uspeha“, u tabeli.

Primeri slučajeva koji ilustruju opsesivno-kompulzivne procese

Mladi javni sluţbenik koji je radio u ministarstvu je došao kod nas na terapiju. Uprkos nekim
sumnjama, nakon intervjua za procenu smo ga prilimili u našu tekuću terapijsku grupu. Uvek
je dolazio na grupu obučen u odelo i kravatu, što je samo po sebi bilo dovoljno da ga učini
upadljivim u Geštalt grupi. MeĎutim, uskoro je počeo da se uklapa i skinuo bi sako pre
početka svake seanse, sloţio ga i onda paţljivo spustio na naslon stolice. Usledile bi cipele
koje bi stavio ispod stolice, tako da su usmerene pravo napred. Na kraju bi olabavio kravatu,
 133

paţljivo podigao rukave i rekao, „Dobro, sad sam spreman za Geštalt!“ Jednog dana je ovaj
čovek ispričao grupi da ima problem sa svojim šefom. Bio je pozvan da razgovara sa šefom i
tada se suočio sa nekim ţalbama. Zašto? Nije znao. Konačno je otkriveno da se koleginica
ţalila da joj je dodirivao grudi. Sad smo ţeleli da čujemo celu priču. Ispričao nam je da je
stajao i razgovarao sa njom u hodniku tokom pauze. Odjednom je njegova ruka bila ispod
njene bluze i na njenim grudima. Nije znao kako je dospela tu.

 Kompulzivno ponašanje često ima smešnu stranu – dok god sami nismo njegova ţrtva.
Ovog čoveka smo ispratili iz grupe jer su mu se ili smejali ili su ga dočekivali sa
agresijom. MeĎutim, ljudi u opsesivno-kompulzivnim procesima su anksiozni i potrebno
im je strpljenje i prijateljska podrška. Priča koju nam je ispričao sadrţi ekstreman slučaj
disocijacije instiktivnih potreba. Pošto fizičke potrebe ne mogu lako da budu kategorisane
kao ispravne ili pogrešne, one dovode do anksioznosti i bivaju potisnute. Mi, stoga,
moţemo verovati da ovaj čovek stvarno nije znao kako je njegova ruka završila tamo gde
je bila – on to nije stvarno doţiveo! Za strukturu neurotskog procesa nije vaţno koliko je
ponašanje neprikladno ili društveno neprihvatljivo, ili koliko je nenametljivo i
profesionalno. Priličan broj pacijenata teško govori „ja“ kad pričaju o svojim osećanjima.
Oni mogu gledati nadole i izgovoriti sa oklevanjem, „Postoji rečenica u meni, moglo bi biti
nešto poput...“ Lako je propustiti da čujemo tako nešto, ali u osnovi se ovde radi o istoj
vrsti disocijacije kao u primeru ruke koja je imala sopstvenu volju.

Član grupe je leţao ispruţen na podu (drugi su sedeli na jastucima naslonjeni na zid). Šake
su mu bile savijene preko stomaka a noge ukrštene. Bio je njegov red da kaţe nešto. Neko
vreme nije rekao ništa a onda je prosto izgovorio, „Imam sve pod kontrolom!“, podiţući
glavu malo kako bi pogledao u svoje telo. Grupa je bila toliko tiha da bi se čula i igla kako
pada. Odjednom je njegov stomak počeo da krči glasno i dugo. Grupa je prasnula u smeh.

 Ovaj čovek je takoĎe uzaludno pokušavao da drţi svoje telo pod kontrolom. Njegovi
vitalni impulsi su se pokazali kao jači.

Kod jednog pacijenta sam mislio da smo uradili dosta dobro na njegovim opsesivno-
kompulzivnim procesima. Onda je jednog dana on došao na seansu i likujući mi rekao da je
iznad svog radnog stola zakačio parče papira na kojem je pisalo, „UVEK BUDI SPONTAN“

 Kad se radi na opsesivno-kompulzivnim procesima, vaţno je biti oprezan sa osećanjima

uspeha. To su često Pirove pobede. Moţda bi bio uspeh da ovaj pacijent nije uramio parče
papira.
 134

Za vaše beleške

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________
 135

12
Histerijski procesi
00
Glavne karakteristike:
Uţurbanost / previše nagla formacija figure / površna orijentacija

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Čuće me samo ako postanem dramatičan/dramatična;
na moja pitanja neće biti odgovoreno.

Istorija:
najpre preterana stimulacija, a potom pruţeno premalo prostora i vremena

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

Stumulus se odmah Gledanje i slušanje Brzo gutanje poluistina
doţivljava kao „sjajan“ ili informacija
„grozan“.

Efekti na id funkcije:
 Nivo potreba je često izostavljen i proces kontaktiranja počinje sa ţeljama i planovima
 Dobre i loše strane ţelja nisu smireno odmerene
 Odluke se često donose prebrzo.

Efekti na funkcije ličnosti:

 Sve funkcije ličnosti imaju slabu osnovu i više su stvar prolaznog trenda.

Glavni fokus intervencija:

 Smireno disanje
 Učenje postavljanju pitanja
 Rad na retrofleksijama
 Usporavanje

Izbegavati: Kontratransfer:
Dopuštanje da budemo inficirani Ulazak u konfluenciju usled
pacijentovim entuzijazmom ili  fasciniranosti
anksioznošću  dopuštanja da budemo uvučeni u isti tempo
 površnosti
 136

Komentari na tabelu (12)

Histerijski proces preskače velike delove druge faze kontaktiranja i ulazi direktno u pun
kontakt. Ono što je zanemareno su često poteškoće na putu do tamo koje kasnije sustignu
osobu. Suprotno, osoba moţe razviti i Kasandra mentalitet u kojem se opasnosti vezane za
kontaktne procese neprestano naglašavaju i preuveličavaju. Obe tendencije prikrivaju teškoće
u doţivljavanju i podnošenju sopstvenog, neprimereno visokog nivoa uzbuĎenja.

Za Frojda je histerija bila najzdravija neuroza. Sa izuzetkom konverzivnih histerija (npr.

histerijska paraliza, itd.) koje su sad postale retke, za histerijske procese se svakako moţe reći
da postiţu barem delimično zadovoljenje. U kontratransferu, terapeuti takoĎe mogu lako
dopustiti sebi da budu uhvaćeni u pacijentov entuzijazam ili fasciniranost njima samima, ili
barem da budu uvučeni u tempo pacijenta.

Bez obzira na to, histerijske procese treba shvatiti ozbiljno, ne samo zato što neki histerijski
procesi mogu da se jave u graničnom iskustvu, kad mogu da eskaliraju i postanu psihotični.
U histerijskim procesima, pacijent često doţivljava višestruke simptome koji imaju malo
značaja za terapiju, ali uzrokuju stvarnu patnju i treba da budu prepoznati kao takvi.

Termin histerija je izveden iz starogrčkog hysterikos = koji se odnosi na matericu. MeĎutim,

mi danas znamo da ovo nije poremećaj koji je karakterističan za jedan pol. Histerijski procesi
se neretko javljaju i kod muškaraca ali su često manje jasno prepoznatljivi jer reĎe
pronalazimo povezane reakcione formacije, poput dramatičnosti, kod muškaraca. Ovo ima
veze sa socijalizacijom polova.

Ključna tačka histerijskog procesa je introjekcija površnog znanja. Deo relevantnog znanja
koji je dostupan u okruţenju se zanemaruje i ne sluša, dok je ostatak shvaćen kao celina onog
što je značajno. Zato je rad na percepciji i orijentaciji od ogromnog značaja. Šta si video? Šta
si čuo? Šta vidimo očima i čujemo ušima nije nuţno identično sa onim što mi sami
doţivljavamo da smo videli ili čuli.

Primeri slučajeva koji ilustruju histerijske procese

Terapeutkinja je premestila svoju praksu u drugu gradsku opštinu koja je bila daleko. Nokon
nekoliko narednih seansi, jedna od njenih pacijentkinja bi je pozvala na telefon otprilike u
vreme kad je njena seansa trebala da počne. Opet se izgubila i u svojim je kolima na uglu te i
te ulice, kako da stigne do nje odatle?

 Pacijentkinja je introjektovala poluistinu. Ona je znala novu adresu ali nije znala kako da
stigne do tamo. Verovala je da je dovoljno da zna adresu. Zapravo, ona nije imala dovoljno
informacija a ipak je išla u akciju.
 137

Pacijentkinja je navela da se nekoliko puta onesvestila dok je prolazila kroz veliku sobu u
čijem je uglu stajao krevet u kojem ju je čekao njen ljubavnik.

 Kad je radila na tome, ispostavilo se da je iza ove divno staromodne reakcije bio potisnut
strah od muške seksualnosti.

Desetak minuta nakon što je njena seansa treba da počne, pacijentkinja sa teškim graničnim
simptomima me je nazvala u blagoj panici i pomalo zbunjena, i pitala da li mogu da joj
pomognem da otkrije gde se nalazi. Ispostavilo se da je bila na stanici metroa i u tom
trenutku više nije znala kako je dospela tamo. Morao sam da je navodim polako i paţljivo
preko telefona. „Ako se okreneš i staneš leĎima okrenuta prema pruzi, da li moţeš da vidiš
velika slova u imenu stanice na zidu“, itd. Stigla je pola sata kasnije, potpuno smirena, čak i
vesela.

 Njena terapija je upravo došla do ključne tačke – moguće prebrzo. U svakom slučaju, njen
strah da će se njeno potiskivanje dalje raspršiti u ovoj seansi ju je naveo da unapred
postane dezorijentisana, do gotovo psihotičnog stepena. Ovo se nikad više nije desilo.

Izjava terapeuta u vezi sa supervizijom: „Moja majka je bila u stanju da me probudi samo da
bi saznala da li spavam.“

 Ovde imamo kratak opis vrste odnosa izmeĎu majke i deteta koji moţe da dovede do
snaţne tendencije ka histerijskim procesima. Dete je stalno izloţeno nekoj vrsti stimulusa,
nije mu dozvoljeno da se smiri i ono uči da ponekad treba da bude nekoliko koraka ispred
sebe i svojih potreba a ponekad da drami kako bi uopšte bilo opaţeno kao nezavisno biće.
 138

Za vaše beleške

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________
 139

13
Neurotski anksiozni procesi
00
Glavne karakteristike:
Paničan strah od straha

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Svaki konflikt u koji se uključim će dovesti do toga da budem napušten.

Istorija:
pod pritiskom da se konformiram, ego funkcije koje odrţavaju impulse ka autonomiji su
potisnute i obraĎene kao razdvajajuće i destruktivne

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

„Ona/On/To me plaši“
umesto „Ja se plašim“
Agresivne funkcije se „Bojim se“ postaje
obuzdavaju. UzbuĎenje je „Ne mogu“
okrenuto ka unutra,
rezultirajući u drhtanju,
lupanju srca i napadima
znojenja

Efekti na id funkcije:
 Stimulusi se često doţivljavaju kao previše snaţni i zastrašujući.
 Sposobnost donošenja odluka je oštećena nedostatkom doţivljaja sopstvene snage.

Efekti na funkcije ličnosti:

 Hrabrost za suočavanje sa ţivotom je značajno oslabljena.
 Napadi panike značajno oteţavaju preuzimanje odgovornosti u socijalnim ulogama i
odnosima.
 Socijalna izolacija je česta posledica napada panike.

Glavni fokus intervencija:

 Smiriti disanje
 Malim koracima najpre obnoviti čulnost i potom motorne funkcije i inicijativu kako
pacijent više ne bi doţivljavao svoje uzbuĎenje kao katastrofično
 Osnaţiti ego funkcije

Izbegavati: Kontratransfer:
 Hiperventilacija Skriveno omalovaţavanje pacijenta ili
 Nije dovoljno biti umirujući! dopuštanje sebi da budemo inficirani
 140

Komentari na tabelu (13)

Iznenadni napadi anksioznosti su daleko rasprostranjeniji nego što se misli. Mnogi ljudi ne
vole da pričaju o njima, čak ni svojim doktorima, koji im ionako samo prepisuju neke
sedative. MeĎutim, u teškim neurotskim anksioznim procesima, osoba značajno pati i stoga se
gotovo uvek konsultuje sa nekom vrstom terapeuta ali ne uvek sa psihoterapeutom. Glavna
stavka je da je strah od napada panika strah od straha. Reakcione formacije koje obično
brišu strah od uzbuĎenja iz svesnosti ne deluju u anksioznoj neurozi zato što se čak i one
doţivljavaju kao da previše verovatno vode do konflikta. Centralni problem iza neurotskih
anksioznih procesa jeste strah da ćemo biti napušteni ako doĎe do konflikta. Ako dete razvije
takav strah, koliko god on bio opravdan, ono će prirodno početi da izbegava konflikte. Ipak,
pošto su konflikti deo ţivota, strahovi od napuštanja se iznova pokreću i stoga strah od ovih
strahova počinje da prevladava. Moglo bi se reći da su procesi anksiozne neuroze fobija od
konflikta.

Napadi panike mogu da budu visoko dramatični i terapeuti ne smeju da dozvole sebi da se
uplaše pacijentove panike. Oni moraju da umire svoje pacijente, ali da ne trivijalizuju njihov
strah, moguće kako bi smirili sebe. Strah sam po sebi je veoma neprijatan ali ne i razlozi za
isti!

Fobije su specifičan oblik anksiozne neuroze. U fobijama je celokupna anksioznost

uzbuĎenja povezana sa odreĎenim objektom, npr. paukom ili previše uskim ili širokim
prostorom. Prema tome, fobije su kreativna rešenja za anksiozne neuroze jer je izbegavajuće
ponašanje obično (ali ne uvek!) manje stresno od ponavljanih napada panike.

Problem sa korišćenjem bihejvioralne terapije kako bi se pacijenti desenzitizovali i tako

navikli na situacije koje su fobično izbegavali je taj što anksioznost koja je povezana sa
predmetom fobije tada moţe biti „osloboĎena“. Ona će stoga biti doţivljena u drugim
situacijama i ponovo kreirati anksioznu neurozu. Uvek se mora raditi na anksioznoj neurozi
koja je u osnovi fobije, drugim rečima, fokus će biti na oţivljavanju agresivnih funkcija i na
prihvatanju konflikata.

Fobije su često povezane sa katastrofizirajućim fantazijama opsesivne prirode. Ovo su

reakcione formacije koje imaju za cilj izbegavanje anksioznosti uzbuĎenja. Anksioznost
izbuĎenja je posledica potiskivanja impulsa koji mogu dovesti do konflikta.
 141

Primeri slučajeva koji ilustruju neurotske anksiozne procese

Doktor je zatraţio pomoć za napade panike koji su bili povremeni ali postajali sve učestaliji.
Računovodstveni sistem koji doktori moraju da koriste u nemačkoj zdravstvenoj sluţbi su
postajali sve komplikovaniji i njegovi prihodi su fluktuirali iz godine u godinu. TakoĎe je
stalno bio anksiozan u vezi mnogih drugih novih pravila koja su uvedena novim zakonom o
zdravstvenoj zaštiti. Patio je od teških napada panike sa izlivima znojenja i lupanja srca.
Naročito su bili česti na kraju svakog obračunskog perioda jer nije znao koliko je stvarno
zaradio i da li još uvek moţe da odrţava svoju praksu. Njegovi napadi panike su bili naročito
mučni u privatnom ţivotu, u odnosu sa njegovom ţenom. Imao je teške poremećaje spavanja i
sve više ga je mučila impotencija, ali je takoĎe osećao potrebu za podrškom, naklonošću i
neţnošću od strane svoje ţene. Ustao bi noću, popio dve ili tri čaše viskija i preterano pušio,
što je pogoršavalo njegovu impotenciju. Ujutru bi bio izmoren i odlazio na posao bez stvarne
motivacije.

 Novi zakoni u nemačkom zdravstvenom sistemu oteţavaju ţivot mnogim doktorima. Dosta
njih, naročito onih starijih, je odlučilo da zatvori svoje prakse nakon što su došli do kraja
svojih snaga. To je stvarna strana priče ovog pacijenta. Neurotska strana je njegova
sklonost da iznova upada u neurotske anksiozne procese koji uvećavaju njegove teškoće na
poslu i naročito uništavaju njegovo zdravlje i privatni ţivot. Sa realne strane, postojala je
teškoća da se pronaĎe stvaran protivnik sa kojim bi mogao da se izbori u konfliktu. On se
borio sa zakonima i dekretima koje su donele institucije i u odnosu na koje su pojedinci
nemoćni. Doktorova anksioznost je bila vezana za stvarne probleme i asptraktne moći.
MeĎutim, njegov strah od te anksioznosti, koji je doţivljvao kao napad panike, uneo je
neurotski aspekt u njegove reakcije.

Njegova istorija je pokazala da je njegova majka pokazivala sklonost ka histerijskim

procesima i doţivljavala „slom“ svaki put kad bi on ispoljavao autonomne, agresivne impulse.
Tako je kao dete naučio da konflikti sa majkom vode ka gubitku odnosa sa njom i počeo da
potiskuje svoje agresivne impulse. Nakon što je njegov otac koji je bio preopterećen poslom
preminuo od srčanog napada u mlaĎim godinama, njegov odnos sa majkom, kao jedinog
deteta, je postajao sve bliţi, ili tačnije, konfluentniji. U terapiji je otkriveno da je ovaj pacijent
doţivljavao institucije koje ga okruţuju kao zaštitničku majku sa kojom nije mogao da se
izbori ni u jednom konfliktu. U isto vreme, usled reforme zdravstvenog sistema, ove
institucije su postajale sve manje „negujuće“ za njega. On je stoga sve više ţeleo udoban,
skladan odnos sa ţenom, dok je njegova konfluentnost, naravno, podrivala njegovu
seksualnost. Ovaj pacijent je bio fokusiran na oţivljavanje agresivne funkcije selfa.
 142

Za vaše beleške

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________

________________________________________________________________
 143

14
Psihopatski procesi
00
Glavne karakteristike:
Emocionalna desenzitizacija

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Ako se plašim ili pokazujem strah, izgubiću ljubav i paţnju.

Istorija:
Često dosta opasnosti i nasilja: niko nije slušao diferencirana osećanja i potrebe. Na dubljem
nivou, strah od majke koja je bila energična, gruba, odbacujuća, nepouzdana, itd.

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

Osoba doţivljava sopstveni
strah i slabost kao strah i
slabost drugog.
Sopstvena zahtevnost,
saosećanje, sopstvena
sposobnost diferenciranja
Doţivljaji snage i slabosti
same osobe postaju „Čovek
je ili snaţan i ţiv ili slab i
potencijalno mrtav.“

Efekti na id funkcije:
Potrebe za toplinom, paţnjom, pomoći i utehom su potisnute. Ţelje, planovi i odluke su
orijentisane ka pobeĎivanju i izbegavanju poraza.

Efekti na funkcije ličnosti:

 Potisnut strah umesto hrabrosti za suočavanje sa ţivotom
 Prijatelj/neprijatelj odnosi umesto moralnosti, moguće identifikacije sa kriminalnim
ulogama
 Individualnost je podreĎena hordi i njenim simbolima ili je osoba ekstremno izolovana.

Glavni fokus intervencija:

 Resenzitizacija kroz pričanje o sopstvenim iskustvima i iskustvima u kojima je osoba
zavisna od drugih
 Pozitivna iskustva sa dogaĎajima koji se ne uklapaju u obrazac snaga/slabosti

Izbegavati: Kontratransfer:
 upuštanje u borbe ili igre moći  strah
 korišćenje sopstvenog autoriteta umesto  ţelja za pobedom
pokušaja saradnje
 144

Komentari na tabelu (14)

Blagi psihopatski procesi nisu retki, iako se mogu češće javljati kod muškaraca zato što
muška socijalizacija često uključuje zahtev da moraju da budu jaki. U takvim procesima,
neko bi mogao da kaţe, „Sad me baš briga – sad ću sve da kaţem“ ili „Sad ću stvarno da se
potrudim pa ćemo videti ko je jači!“ U odnosu para, to moţe ići protiv ţene, naročito kad
muškarac ima snaţnu, zastrašujuću ili hostilnu majku u svojoj istoriji. Na takve transfere se
treba usmeriti na terapiji i dovesti ih u svesnost.

Za razliku od toga, snaţne tendencije ka psihopatskim procesima ne mogu biti tretirane u

okviru normalne terapijske prakse. One se preteţno javljaju kod zanemarenih adolescenata i
odraslih kriminalaca, i zahtevaju poseban terapijski seting i tehnike. Iskustvo zavisnosti od
drugih, koje je značajno za terapiju, mora biti toliko jako da će se pojaviti samo u potencijalno
ţivotno ugroţavajućim situacijama, u kojima jedina pomoć dolazi od grupe koja stoji zajedno
i pokazuje solidarnost.

Primeri slučajeva koji ilustruju psihopatske procese

Pacijentkinja je saopštila da je srela muškarca na zabavi i otišla sa njim u njegovu sobu. Ona
je sedela na fotelji a on na ivici kreveta. Sve vreme dok su pričali on se igrao sa pištoljem koji
je stajao na noćnom stočiću, vrteći ga oko prstiju. Ona je bila fascinirana i uzbuĎena ali
nakon pola sata njen strah je postao jači i otišla je.

 Ovaj par je uhvaćen u psihopatskom procesu. Muškarac se igrao sa nasilnom pretnjom koja
je nju plašila a njega, po svoj prilici, uzbuĎivala. Ona je potisnula strah koji ju je i
uzbuĎivao i igrala se sa idejom da bude prisiljena. On se igra sa fantazijom o pobedi koja
bi to postala samo ako bi bila ostvarena protiv otpora – otpora koji je on isprovocirao
svojim pretećim ponašanjem. Ona je potisnula većinu straha koju je on izazvao u njoj.
Ovaj put to nije otišlo dalje od igre i nagoveštaja o onom što se moglo desiti. Ona je otišla i
on ju je pustio. Prvi korak u terapiji jeste da ona postane svesna rizika. Ova uključuje
uviĎanje stepena u kojem je i ona provocirala njega pristajući na ovu igru umesto da ju je
odmah napustila. Sledeći korak je bio da stvarno oseti strah i onda konačno da pronaĎe
druge načine za postizanje uzbuĎenja i zadovoljenja, a da to ne budu opasnost, nasilje i
strah.

Fotografija u nemačkom časopisu „SPIEGEL“ pokazuje mladića kako leţi na podu prekriven
krvlju i kako neko drţi mikrofon kod njegovih usta. Kontekst je bio naročito nasilan sukob
izmeĎu policije i fudbalskih huligana. Natpis je bio: „Bilo je sjajno! Ovaj put su nas svinje
sredile – sledeći put ćemo mi njih!“
 145

 U psihopatskim procesima, pobeda i poraz su kalup u koji mora da se uklopi sve što je u
ţivotu uzbudljivo. Poraz moţe da bude jednako uzbudljiv kao i pobeda. U ovom slučaju,
verovatno bi trebalo mnogo vremena da se učesnici resenzitizuju za različite načine
doţivljavanja i bio bi potreban poseban seting.
 146

Za vaše beleške

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________
 147

15
Narcistički procesi
00
Glavne karakteristike:
Retrofleksija pre punog kontakta

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Puštanje znači gubitak kontrole i to rezultira u gubitku ljubavi

Istorija:
Očekivalo se da budu nezavisni previše rano;
Često: hladni roditelji

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

„Niko ne razume šta mi treba
tako dobro kao ja“
emocije punog kontakta,
naročito radost i ţalost;
sopstvena zahtevnost
ono što je osoba sama
postigla vodi do
precenjivanja sopstvenih
kapaciteta

Efekti na id funkcije:
 Čak i normalne potrebe se doţivljavaju kao uţasavajuće
 Teško je traţiti i prihvatiti pomoć za sopstvene potrebe

Efekti na funkcije ličnosti:

 Smrtnost se doţivljava kao ekstremno preteća, bolest je uvreda
 Lična uključenost u odnose i socijalne obaveze se izbegava osim kad je osoba na poziciji
moći

Glavni fokus intervencija:

Pronaći tačku u kojoj je pacijenta moguće doseći – i onda posegnuti za njim/njom

Izbegavati:
 odgovaranje na agresivnost
 dozvoljava sebi da budemo uvreĎeni
 dozvoljavanje sebi da budemo
intelektualno fascinirani
Kontratransfer:
 uvreĎenost/povreĎenost
 intelektualna fasciniranost
 osećanja u rangu od nedirnutosti do hladnoće
 148

Komentari na tabelu (15)

Iz perspektive modela procesa kontaktiranja, srţ narcističkog poremećaja je strah od punog

kontakta. Ovaj strah je strah od gubitka kontrole. Prepuštanja, predaja sebe trenutku,
dopuštanje da budemo dosegnuti, dopuštanje da nam bude ugaĎano, dopuštanje da nam
uopšte bude pomognuto – sve je ovo teško u narcističkom procesu. Postoji nedostatak
poverenja koji je rezultat straha da će se ljudi od kojih osoba zavisi odjednom povući,
ostavljajući je bespomoćnom.

U punom kontaktu, tj. u fazi u kojoj figura i graund postaju integrisani i subjekt i objekt se
spajaju, to više nije pitanje na cilj orijentisanih ego funkcija koje koristimo kako bismo
postigli nešto, već je pitanje prepuštanja onom što je postignuto. To je ono što je
retroflektovano, gde se osoba suzdrţava i nastoji da drţi sve pod kontrolom.

Ovo moţe preuzeti suptilne forme ili moţe voditi do teške simptomatologije. Isadore From je
imao običaj da kaţe svom prijatelju Polu Gudmanu da je bilo gotovo nemoguće reći mu bilo
šta novo jer bi on uvek odgovorio, „Da, znam.“ Za Froma, ova reakciona formacija je bila
simptomatična za ono što je sam Gudman nazvao egotizam i ono što ja zovem narcistički
proces. Čak i prosta činjenica da osoba sama nešto ne zna se moţe doţiveti kao ugroţavajući
gubitak autonomije.
Ovo je slično situaciji u kojoj neko sa entuzijazmom ispriča nekom drugom o iskustvu
koje je upravo imao a slušalac ga ubrzo prekine i kaţe, „Da, znam to osećanje“ i onda odmah
uleće u sopstvenu priču, ili kad pogledate veoma dirljiv film i neko odmah počne da ga
analizira čim su se svetla upalila. U takvim situacijama, osećanje dirnutosti je odmah
izbrisano u postkontaktu. Terapeuti koji rade sa narcističkim procesima moraju da paze na
to.

Kad se narcistički proces produbi, terapija će se uglavnom baviti poremećajima funkcija

ličnosti zato što se pacijent teško anagaţuje u odnosima. Neki muškarci gube interesovanje
čim „osvoje“ ţenu, dok će ţene odbiti čak i potencijalnog ljubavnika iznenada i bez
upozorenja. (Naravno, u odnosima parova mogu postojati i narcistički zaključci, na primer,
kad se inteligentan muškarac poveţe sa lepom ali glupom ţenom, ili ţena uĎe u vezu sa
muškarcem preteţno zbog njegovih statusnih simbola – predivnih automobila, itd.)

Kraljevski put u terapiji sa narcističkim procesima leţi u iskustvu bivanja emocionalno

dosegnutim. Ako je istina da ni jedna terapija ne moţe da bude efikasna bez momenata
punog kontakta u direktnom ljudskom susretu izmeĎu terapeuta i pacijenta, onda ovo naročito
vaţi u slučaju narcističkog poremećaja gde su isceljujući samo oni trenuci u kojem je pacijent
stvarno dodirnut.

Terapeut treba da pronaĎe tačku u kojoj takvi pacijenti mogu biti dosegnuti, da ih drţi u njoj
koliko god je moguće, i kasnije da spreči da oni obezvrede ovo iskustvo u fazi postkontakta.
Na početku će ovo više uzeti formu tihe dirnutosti. Kasnije u terapiji, fokus će biti na
 149

emocijama punog kontakta, odnosno, na pomaganju pacijentima da dozvole sebi da ispolje

radost, ţalost i ljubav, i, u postkontaktu, zahvalnost.

Primeri slučajeva koji ilustruju narcističke procese

Pacijent: „Nemoj ništa da govoriš, pusti me da sam otkrijem!“ Terapeut: Ne govori ništa.
Pacijent, nakon nekog vremena: „Ostavljaš me na cedilu.“

 Ovo pokazuje i introjektovano pravo na autonomiju i projektovanu čeţnju za pomoći,

blizu, jedno uz drugo

Pacijent dolazi nakon prijemnog intervjua koji je dobro prošao. Već na vratima se okreće i
kaţe, osmehujući se svojoj budućoj terapeutkinji, „Oh, inače, ţeleo sam da znaš da sam
uterao strah u kosti priličnom broju ţena!“ Sa tim on zatvara vrata za sobom.

 Na samom početku terapije kojoj će upravo da se posveti, pacijent pokušava da zadrţi

kontrolu koristeći preteće ponašanje.

Muški pacijent nailazi na prelepu tamnokosu terapeutkinju negovanog izgleda i u paţljivo

nameštenoj sobi za terapiju. On dolazi redovno i plaća na vreme – naizgled je dobro
motivisan. MeĎutim, on od početka kritikuje sve u vezi svoje terapeutkinje. Prvo mu se ne
sviĎa kraj i zgrada u kojoj radi, onda kritikuje njenu sobu. Potom se još više pribliţava i
pronalazi mane u njenom oblačenju i frizuri. Na kraju pronalazi bolnu tačku koja dovodi
terapeutkinju na supeviziju. On se hvata za nekoliko tamnih dlaka koje je otkrio na njenoj
ruci.

 U narcističkim procesima, ţudnja za podrţavajućim odnosom i momentima punog

kontakta se neutralizuje strahom od gubitka kontrole koji se doţivljava kao gubitak
autonomije. Svojim povreĎujućim kriticizmom pacijent nesvesno onemogućava razvoj
podrţavajućeg terapijskog odnosa. Ispostavilo se da je pacijentova majka bila psihotična
od kad je roĎen. Ovo je najverovatnije objašnjenje za nivo, i ţudnje i straha. Terapeutkinja
sad mora da dozvoli sebi da bude impresionirana agresivnošću takvih pacijenata, ali da to
zaobiĎe. Ovo moţe da uključuje davanje pacijentu do znanja da je ovakvo ponašanje
povreĎujuće, ali neţno, pošto je cilj da pacijent bude dirnut na takav način da doţivi da pun
kontakt nije identičan gubitku autonomije.
 150

Zavisnost
je menjanje neurotransmitera koje je obično samoindukovano i vodi do ponašanja
koje je destruktivno i za self i za njegovo okruţenje.

 Neurotransmiteri su supstance koje prenose poruke i lutaju napred nazad izmeĎu

nervnih ćelija i pokreću električne ili hemijske impulse. Neke od ovih supstanci, koje
su poznate kao endorfini, se spontano izlučuju u bolu, stresu, anksioznosti i drugim
vanrednim situacijama i mogu da dovedu do euforičnih senzacija. Ipak, ako se takve
supstance unesu u formi koja nije endogena, čoveku je potrebno sve više i više kako
bi one postigle isti efekat. Telo postaje toliko naviknuto na ovo spoljašnje
snabdevanje da u slučaju uskraćivanja, proizvodnja endogenih endorfina samog tela
postaje neuspešna i najpre treba da bude regenerisana – i to je ono što čini
odvikavanje tako neprijatnim.

 Samoindukovana znači da zavisnost zahteva volju za intoksikacijom ili

stimulisanjem sebe

 Naviknuta podrazumeva da je kompulzivna, iznova i iznova, čim se pojave

odreĎene neprijatne psihološke i fiziološke senzacije

 Zavisnički procesi su štetni za self i njegovo okruţenje jer stalno narušavaju

prirodan red prioriteta potreba. Rezultat je fizička šteta, emocionalna desenzitizacija,
kognitivna dezorijentacija i oštećenost kompetencija interakcije. Ovo zauzvrat
nanosi štetu fizičkom i socijalnom svetu koja je rezultat primarnog ili sekundarnog
nasilja.

 MeĎutim, adiktivni procesi nikako nisu uvek socijalno neprihvatljivi ili socijalno
upadljivi. Zavisnost od lekova i bulimija, na primer, se čuvaju u tajnosti te se jedva
primećuju, dok je u našom društvu normalno piti alkohol kao što je negde drugo
normalno ţvakati betel ili koku.

 Do terapije dolazi samo kad zavisničko ponašanje nije društveno prihvatljivo, kao
što je zavisnost od morfijuma, heroina ili kad sam zavisnik ţeli da se reši svoje
zavisnosti. Samo tad je psihoterapija preporučljiva i ima šanse da bude uspešna.
Terapija umesto kazne ne deluje jer ne postoji stvarna motivacija.

Fig. 43: Definicija zavisnosti

 151

16
Zavisnički procesi
00
Glavne karakteristike:
Zavisnost od odreĎenih supstanci ili ponašanja

Bazično iskustvo u osnovi / Bazični introjekt:

Ne mogu da podnesem ţivot bez moje „droge“

Istorija:
Preopterećenost zahtevima okruţenja i nedovoljno nagraĎivanja za autonomiju

Projekcija: Retrofleksija: Introjekcija:

Odgovornost za self je
projektovana: uvek su krivi
drugi ljudi, „okolnosti“ ili
„ţivot“
sopstvene snage i kompulzivna introjekcija
potencijal za uzbuĎenje supstanci i doţivljaja koji
povećavaju ili inhibiraju
uzbuĎenje

Efekti na id funkcije:
 Stvarne potrebe se ignorišu
 Ţelje su fiksirane na postizanje efekta zavisničkog ponašanja
 Sposobnost donošenja odluka je ograničena (zavisnost), energija za donošenje odluka se
koristi samo za nabavljanje droge

Efekti na funkcije ličnosti:

 Hrabrost za suočavanje sa ţivotom se crpi isključivo iz činioca zavisnosti
 Stil pojedinca moţe biti veoma upadljiv
 Ograničena moralnost: cilj (efekat koji se postiţe) opravdava sredstvo; nedostatak
odgovornosti za self
 Iskustvo nestajanja granica se transformiše u osećanja besmislenosti čim je adiktivni
činilac odsutan

Glavni fokus intervencija:

 Dosledan fokus na preuzimanje odgovornosti za self
 Ako je moguće: odvikavanje, potom terapija
 Obnavljanje čula i time kapaciteta za diferencirano doţivljavanje

Izbegavati: Kontratransfer:
Uvučenost u laţi zavisnika u koje je  Padanje na „šarm alkoholičara“
ubedio/la čak i sebe  Saţaljenje
 Averzija/gaĎenje
 152

Komentari na tabelu (16)

Za razliku od drugih neurotskih procesa koji se javljaju u odreĎenim fazama procesa

kontaktiranja, zavisnički procesi prolaze kroz čitav proces kontaktiranja. Drugim rečima, oni
mogu da počnu na bilo kojoj tački procesa kontaktiranja ili mogu oštetiti čak i celokupan
proces. Supstance koje vode u zavisnost i intoksikaciju takoĎe mogu da postanu deo samih
procesa kontaktiranja. Ali šta podrazumevamo pod zavisnošću ili zavisnošću od supstanci?

Prema ovoj definiciji, adiktivni procesi mogu biti indukovani i drogama, koje uključuju i
alkohol i nikotin, i odreĎenih ponašanjima kao što je gledanje televizije, kompjuterske igrice i
neki ekstremni sportovi. Tako definisan, koncept zavisnosti ne moţe da postane naduvan.
Nije svaka intoksikacija i nije svaka navika koja nas preokupira povezana sa zavisnošću i ne
vodi svaka zabranjena droga u zavisnost.

Kao i drugi neurotski procesi, i zavisnički procesi su sveprisutni. Svako ima svoje male
zavisnosti kojima često podleţe. MeĎutim, odreĎena zavisnost moţe da dominira čitavim
ţivotom osobe. Vrsta adiktivnih procesa koja je prva pomenuta dobro odgovara na terapiju.
Fokus će biti na oţivljavanju potreba koje su autentične, tj. nisu štetne za self i na pacijentovo
ponovo otkrivanje sopstvene ţivahnosti i kreativnosti. Za razliku od toga, u drugoj vrsti
zavisnosti terapija moţe da bude uspešna samo ako pacijent najpre proĎe kroz odvikavanje.
Sve drugo bi bila varka. Zavisnost je izuzetno snaţan protivnik.

U bilo kom adiktivnom procesu osobe su nesvesne stepena svoje zavisnosti. Ako ih neko pita
u vezi njihove zavisnosti, oni će je obično minimizirati. Negiranje obično nije svesno. Prema
tome, ne moţe se verovati izveštajima samih zavisnika o njihovoj zavisnosti, koliko god
ubedljivo oni zvučali. Terapeut mora započeti pokušavanjem da uspostavi jasnoću po ovom
pitanju. Ako ne moţe to da postigne – što je najčešće slučaj – pacijent mora da se podvrgne
odvikavanju u prikladnoj instituciji ili u grupi samopomoći pre nego što otpočne terapiju.

Primeri slučajeva koji ilustruju zavisničke procese

Prvi put kad sam vodio grupu samosvesnosti u Bavariji, ogroman čovek krupne konstitucije
mi je privukao paţnju zbog njegovog otečenog lica i debljine. Pitao sam ga da li ima problem
sa alkoholom što je on iziritirano negirao. Neposredno pre nego što je sledeća osoba
nastavila, setio sam se gde sam i pitao ga o količini piva koju unosi. „Oh“, rekao je, „Pivo –
to je drugo.“ „I, koliko?“ „Pobogu, nikad više od četiri flaše u vreme doručka“ Oklevao sam
da nastavim sa pitanjima ali sam insistirao na tome da on ima problem sa alkoholom – na šta
je on dugo reagovao sa negodovanjem.

 Tamo gde je zavisnost prihvaćena u kulturi ili subkulturi kojoj osoba pripada, teško je
napraviti prvi korak, čak i kad je zloupotreba očigledna. Negiranje se obično podrţava
redefinisanjem: pivo nije alkohol.
 153

Neurološkinja je došla kod mene na terapiju. Postalo je jasno da je redovno uzimala

psihotropne lekove koje je prepisivala sama sebi. Moja prva intervencija je bila da ode kod
kolege, psihijatra ili drugog neurologa, i pita ga da joj prepiše ono što on misli da je pravi lek
i prava doza. Ona je to učinila i nevoljno saopštila da joj je samo prepisana duplo manja
doza od one koju je prethodno uzimala. Oko šest nedelja kasnije sam saznao da je opet
uzimala lekove na svoju ruku. Tada sam okončao terapiju.

 Smatrao sam da je nesklad izmeĎu doze koju je prepisivala sebi i one koju joj je prepisivao
drugi lekar bila pokazatelj da je zavisna od lekova. Potom samo bio skeptičan da će uspeti
da odrţava niţu dozu i uopšte nisam bio iznenaĎen kad sam otkrio da nije odustala od
svoje zavisnosti. Nisam osećao da se nalazim u dobrom poloţaju da radim terapiju sa
njom. Nisam imao način da je sprečim da sebi prepisuje lek. Kad pacijent treba da se
podvrgne odvikavanju, terapeut mora da ima neke načine za kontrolu. Ovo je moguće
samo na klinici ili u bolnici koja je specijalizovana za detoksikaciju. Ovo je bio jedini put
da sam preuranjeno okončao terapiju. Kasnije sam bio mudriji i odbijao sam da uopšte
primim pacijenta sa adikcijom.

Povremeno sam sugerisao, raznim trening institutima, da aplikanti koji se kompulzivno

prejedaju i oni koji su zavisni od cigareta ne budu primljeni na trening dok ne prevaziĎu
svoju zavisnost. Odgovor je uvek bio da bi onda bilo toliko malo aplikanata da to ne bi bilo
ekonomski odrţivo.

 Još uvek verujem da oni koji se kompulzivno prejedaju ne treba da budu primljeni jer ovaj
problem prevazilazi kapacitete trening terapije. Pušenje je drugačije jer, i ako stvori napor
u trening terapiji, to je samo pri kraju i odvikavanje je moguće bez spoljašnje pomoći.
Ipak, i ovde, ako nema prave motivacije, ništa ne moţe da se postigne ili terapija mora da
se foksuira na nedostatak motivacije. To je zato što postoji mnogo više iza bazičnog
introjekta „Ne mogu da ţivim bez droge“. Zavisnost je suprotnost fobiji: u zavisnosti je
„Ne mogu bez“, dok je u fobiji „Ne mogu sa“. Oba su samo prividna rešenja za uopštenije
probleme.
 154

(17) Poremećaji u kvalitetu granice kontakta

(naročito u „ranim poremećajima“) –
Obrasci razvoja u detinjstvu i odraslom dobu

Generalni Sklonost ka Tendencija ka

simptom shizoidnom Granično narcističkom
iskustvu iskustvo doţivljavanju
previše često: zahtevna/u potrebi prisiljenost na
Uzrok mu obeshrabrujuće majka i emocionalno autonomiju u glavnim
je... konfluencije u nedostupan otac domenima razvoja na
glavnim oblastima ranom uzrastu
ţivota
nedostatak bazičnog teškoće u podnošenju nedostatak bazičnog
Bazični poverenja u ambivalencije poverenja u odnose
poremećaj stvarnost

otuĎenost od smenjivanje izmeĎu otuĎenost od drugih usled

Specifični stvarnosti bezgraničnog poverenja i kontrolišućeg ponašanja
simptomi bezgraničnog nepoverenja

povlačenje u smenjivanje izmeĎu Teškoće u prepuštanju

Por. kont. unutrašnji svet zahtevnih i neprijatljskih
granice stavova
 155

Poremećaji u kvalitetu granice kontakta

(naročito u „ranim poremećajima“) –
Obrasci u procesu kontaktiranja

Faze Orijentisanje i
kontakta Pretkontakt restrukturiranje Pun kontakt Postkontakt

niska energija visoka energija ali

Kval. gr. rigidna
kontakta

shizoidno narcističko iskustvo:

iskustvo: slabljenje prirodnog
Poremećaj
slabljenje toka procesa kontakta
prirodnog toka usled straha od predaje
procesa kontakta
usled straha od
autonomije
Simptom konfluencija, strah od
potreba za uključenosti
harmonijom

Postao je strah od st
hroničan napuštanja strah od
kao vezivanja

poremećene id
Tip funkcije
poremećaja poremećene funkcije
ličnosti

Ţuto pokazuje propustljivost a narandţasto nepropustljivost granice kontakta

 156

Komentari na tabelu (17)

Kao prvo, komentari na rad sa shizoidnim i narcističkim procesima (uporedi sa komentarima

na tabele br. 9 i 15) su primenjivi i na terapijski rad sa tendecijama ka shozoidnom
doţivljavanju i tendencijama ka narcističkom doţivljavanju.

U slučaju hroničnih poremećaja, potrebno je dodati sledeće.

1. Postoji veća potreba da se rasvetli pacijentova istorija nego inače u Geštalt terapiji jer su
pacijenti sa ranim poremećajima često zbunjeni oko njih i veća jasnoća je korisna za njihovu
terapiju. MeĎutim, neki pacijenti imaju sklonost da sve pripisuju zlostavljanju za koje
sumnjaju da su doţiveli ali ga se ne sećaju! Ovde je neophodan oprez. Ako se osoba seća
traume, potrebno joj je jasno pristupiti kao takvoj. Ako se na traumu samo sumnja, postoji
rizik da pacijent nesvesno traţi ţrtveno jagnje za svoje neodreĎene tegobe kako bi mogao da
zauzme ulogu ţrtve.

2. Cilj terapije ranih poremećaja je da se pacijent identifikuje sa poremećajima kao sa

oslabljenošću sa kojom mora da ţivi. Ako se kasnije ispostavi da poremećaj polako nestaje,
onda ništa nije izgubljeno. MeĎutim, ako se pacijent prilagodi na oslabljenost, on moţe
pronaći bolje načine za upravljanje svojim granicama.

3. Ne postoje jasne linije podele izmeĎu neurotskog i psihotičkog iskustva i iznenaĎujući

broj ljudi je imao psihotične epizode tokom svog ţivota. Terapeuti ne smeju biti zastrašeni
psihotičnim doţivljajima ili snovima, ali treba da budu dovoljno upoznati sa sopstvenim
limitima kako bi znali kad je neophodna psihijatrijska intervencija ili upućivanje.

4. Ako osoba sa shizoidnim doţivljavanjem ima sklonost da bude preplavljena slikama ili
postoji razlog za sumnju na psihotično iskustvo, voĎene fantazije i rad na snovima su
kontraindikovani. (Ako pacijent ima zastrašujuće snove, uvek je dovoljno reći „To mora da je
bilo uţasno!“) Oni bi samo deflektovali još više energije u pacijentov unutrašnji ţivot koji je
već prenaglašen.

5. Sa shizoidnim doţivljavanjem, naglasak mora biti na pacijentovom doţivljaju stvarnosti a

sa narcističkim doţivljavanjem na pomaganju pacijentu da doţivi odnos sa terapeutom kao
pouzdan kad on (pacijent) postane veoma agresivan.

6. Kod ranih poremećaja nije korisno „pratiti proces“, tj. dozvoliti pacijentu da odrţava
kontrolu nad onim o čemu se govori na seansama. Umesto toga, terapeut mora da usmerava
tok i sadrţaj seanse. On ne sme da dozvoli sebi da bude preplavljen pacijentovim materijalom
ili sprečen da temeljno radi na procesu kontaktiranja.

7. Kod pacijenata sa graničnim iskustvom, izuzetno je vaţno da uvek odrţavamo umerenu

distancu, da ne budemo previše daleko ili previše hladni, ali i da ne budemo previše blizu ili
 157

previše prijateljski. Više nego sa drugim pacijentima, terapeuti treba da budu jasni po pitanju
uloga. Terapijski odnos nije ljubavni odnos, prijateljstvo ili odnos učitelj-učenik. Terapeut
takoĎe nije advokat koji brani klijenta već stručnjak u prepoznavanju i bavljenju mentalnim
problemima. Kao takva, on je podrţavajući partner u dijalogu. Sa ovim pacijentima terapeut
treba da bude obazriv i po pitanju fizičkog dodira.

8. Sa pacijentima sa graničnim iskustvima, terapeut mora da uvede suprotnu stranu

ambivalencije. Ako pacijentkinja kaţe, „Ja sam slaba“, terapeut je podseća, „A u toj situaciji
si bila jaka“ i ako pacijentinja kaţe, „Mogla bih da je ubijem“, terapeut kaţe, „Da, i postoji
deo tebe koji je voli“, itd.

9. Uopšteno rečeno, sa ranim poremećajima, a naročito sa pacijentima sa graničnim

doţivljavanjem, vaţno je biti veoma jasan u pogledu ugovorne strane terapije i, ako je
moguće, izbeći bilo kakve promene: soba, vreme, honorar i način plaćanja, procedure
otkazivanja i odmori moraju biti apsolutno jasni. Ako je neophodno, klijenta treba stalno
podsećati na iste.

10. Pacijenti sa shizoidnim doţivljavanjem će u terapiji često reagovati regresivnim

tendencijama, uprkos svom radu na transfernim projekcijama. Obično nije korisno pratiti
ovu tendenciju jer postoji rizik da će imati teškoće u vraćanju iz ove regresije. MeĎutim,
glavni fokus treba da bude na drugom mestu, odnosno na podrţavanju agresivnih funkcija i
stoga samopoštovanja. Za razliku od toga, sa narcističkim poremećajima rad na regresiji moţe
biti koristan kad je fokus na oţivljavanju ili omogućavanju koraka koji su nedostajali u
pacijentovom odgajanju, tj. tamo gde su bili predmet preuranjenih zahteva za autonomijom ili
im nije pruţeno dovoljno paţnje. (Za više o ovoj temi videti Dreitzel, H.P. 2007, op.cit.),
Beleška 2: Die therapeutische Begegnung (Terapijski odnos), Deo 6.

Primeri slučajeva koji ilustruju granično iskustvo

Moţemo naučiti nešto i iz neuspešnih terapija – zapravo, upravo iz takvih slučajeva i moţemo
da učimo.

Na prvoj seansi nakon dugog letnjeg odmora, pacijentkinja mi je jednom prilikom rekla,
„Imam nešto da ti priznam. Nadam se da nećeš biti besan na mene!“ Ispostavilo se da je
otišla u selo u udaljenom predelu Mediterana gde sam ja imao kuću za odmor, odmah nakon
poslednje seanse i pet dana pre nego što sam i ja sam otišao tamo. Raspitivala se za nas dok
nije pronašla kuću, staru kulu, i procenila da je to najlepša kuća na celom Mediteranu.
Odmah je odlučila da iskoristi ostatak svog odmora da pronaĎe drugu najlepšu kuću u selu
Cinque Terre na italijanskoj rivijeri. Niti je imala dovoljno novca da kupi kuću niti je znala
da li se kuća koju je izabrala uopšte prodaje. Nezavisno od toga, upisala se na kurs jezika i
počela da uči italijanski. – Pet nedelja kasnije je zaboravila na čitavu stvar.
 158

 Činjenica da je znala gde sam išao na odmor je bila zbog toga što sam joj – kao što
ponekad činim sa teško poremećenim pacijentima – dao moju adresu na odmoru u slučaju
da joj u krizi zatreba da stupi u kontakt sa mnom. Ovaj put sam se pokajao zbog toga: bila
je u pravu što je osećala da mi ne bi baš bilo drago da me je posetila. Ipak, nisam mogao a
da joj se ne divim jer je uspela da pronaĎe mesto i stigne tamo, a što u to vreme nije bio lak
zadatak, i takoĎe da pronaĎe put do moje kuće bez poznavanja lokalnog jezika (u selu mi
je rečeno da je neko došao da me poseti) – neverovatno postignuće! Jedan ohrabrujući
faktor iz terapijskog ugla je bio njen snaţan pozitivan transfer koji se u potpunosti raspršio
šest meseci kasnije kad je prekinula terapiju. Ali ono što je bilo vaţnije ovde jesu njene
impulsivne, energične a ipak potpuno nerealistične akcije. Ovde imamo mešavinu
autonomije koja je intenzivirana do tačke neodgovornosti, udruţenu sa značajnim
gubitkom osećaja za stvarnost. Bilo je moguće da me pita da li moţe da doĎe da me poseti.
I takoĎe je mogla da me pita kako da stigne do tamo. Ali to je upravo ono što nije mogla da
uradi. „Da su mogli uradili bi“, je bilo nešto na šta mom treneru Isadore From-u nikad nije
dosadilo da nas podseća. Moţda je već imala sumnje da ću biti protiv njenog plana. Ipak,
ja bih, naravno, proradio njenu transfernu ţelju da to učini i njen nedostatak osećaja za
stvarnost – što smo morali da uradimo retrospektivno. Imala je teško hendikepiranu sestru
na koju je njena majka koncentrisala svu svoju ljubav, i rezervisanog oca koji je uvek bio
negde na daleko. Ona se stoga identifikovala sa svojom sestrom i uradila mnogo za nju.
Majka ju je tretirala kao malo dete i stalno je obeshrabrivala u tome da postane nezavisna, i
nikad je nije volela koliko je volela njenu sestru.

Kasnije mi je ista pacijentkinja ispričala da je sistematski zavela čoveka koji je bio srećno
oţenjen kako bi mogla da zatrudni. Prilično iskreno mi je rekla da je prestala da uzima pilule
i da ga je lagala u vezi toga.

 Kad je u pitanju sprečavanje štete, terapeut ne moţe uvek da čeka da terapija počne da
deluje. Zahtevao sam, sa svim svojim autoritetom, da odmah prekine odnos sa ovim
čovekom. Učinila je to ali je ubrzo prekinula i terapiju. Više nisam bio dobar otac od kojeg
se konačno osećala viĎenom, već zlobna, zabranjujuća moć koja ju je sprečila da iskoristi
sopstveno dete u zadovoljavanju svoje potrebe za ljubavlju. To je, ustvari, bilo ono što je
htela: sosptveno dete bi joj dalo ljubav koju joj je majka uskratila. Potencijalni otac je bio
nebitan kao što je i njen bio. Terapija sa pacijentima sa graničnim iskustvom je teška i ne
uvek uspešna.