Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Džeremi Judkin - Muzika U Srednjevekovnoj Evropi

    Uploaded by

    Marina Markovic
    144 views248 pages
    -

    Original Title

    Džeremi Judkin_Muzika u srednjevekovnoj Evropi

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    -

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    144 views248 pages

    Džeremi Judkin - Muzika U Srednjevekovnoj Evropi

    Uploaded by

    Marina Markovic
    -

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 248
    Dieremi Judkin | ARS musica Ca eet Seeitim | | esta Medic | Muzika u ob rim Nano srednjovekovnoj { Evropi Prevela sa engleskog Ivana Perkovié ey Join Masi Media| thre aln m b Enlung bocie MUSICIN ‘SEDUNATHP y lSoemyrele ele Renee Hi Cop 1969 [Alf rere No par of nbn may be epee capi ting a ar serge Sch me ay CIS PRLSHING HOUSE CLIO 2003, Uvod ‘Ova je kniganapisana sa amerom da Siri auditorium upo- ‘ana 5 bogatom musigkom rizicom sredsjovekovne Eyrope. lako je danas, vide nego tkada ranij, najaznorsja muzika dostapna 1 Stampanimn i snimljenim fadanjima, nate obrazovne 1 izvodatke tstanove | dalje sy iauzetno Konzervativne w obuct i nastayaimn Drogramima. Student | profesionalai muzigari uplaynom nis Shaveseni © mnoktya merickih dela koja lee yan us granica Dd st pedesetgodina dj je muzik repertoar oznaten kao najpo- hati Zbog toa nam najvedi deo muzitkog nasleda nije dost pan. Ukoliko se poneki student muzike povremeno refi da na vom rst pribatiizxzoy stedajovekowne muzike, i ako obra- {ovani amater ponekad svoje slobodno veeme obogate slafanjem muzike srednjeg veka, clove kjige bide ostvaren, “Tek proutavajust moziku iz tako daleke protiosti poste ja- sno da mnogo tops nedortsje, Urvedeni su pravey zakliugeno je {Kabve st posledice i sve ro na osnova onoga Sto je safuvano. Po- nekad st sn raslozi 2a Cuvanje:odredena dela su veéu vreme ‘nastanka bivalaSirokorasprostrnjena io njma se dostadiskuto- ‘alo, Ipaky ponekad se radio slagajost: neka dela su prepisana tna poledini rukopiss ii su sutajno ubatena prilikom njegovog, porezivana | njlhovo otkeige mena Cita naé pogled na ovaj pe- od. Istria muzike se pte sa stalnom sve o delima koja nis Satuvana 10 tome koliko bi drugatia bila ukupna slika da jes. Procenjeno je da nie svano oko 80 do 90 procenata rukopisa rasta wstedajem veku, Zoatan deo muitkog nats sednjovekowne Eveopenamer- ty je zotvon sr ove kai. Nie ssmatrana mike tnog ded mada anak tae ntosnn pone sakako salt Iw ovhine studi. lak motda w nekin wpmentina pds telikt sede veka, dragim fe capertima omarlena tna tod muzika sever ston nara riko vega wpa lenin sclandama, rutunska sinha ep h svete atic fesne. Motds emo jednog dana mat moguenost da serine ‘opie sks make w sedajvekovno] Evrop, imajl vob. Tirso Zapad, Sever Jop pment wen tac, fod uments mozike, Moda cetada ove rake delovat ‘nan paiva nego danas Tiles sadrti mnogo muxickih primera ~ daleko vile od inhih priruénika'u ovo} dic. Srednjovekovna muzika fe ve dostuppa i se dae ukjcivane oe mogude vk ‘enntavaih primera kori nego dase od potenclnog, "ho (il asaenika)ogekue ds raga 2a edostepnim radanina ‘ein publikacjama. U star visi deo ovdetlfene muske ‘Main ew odnosa na sandardna eda je traatibovan ‘vehi eakopisa, Reto su prethodna tania doneta potpa ‘tetova se pai sredovekovna ortorai, neprailn edna aka ona ponckad fee. To sku wove saofranciskom | deg aren fica Jen ‘nuttak je umnlttom wsednjovsokoncmatkom koje wrk Pika pose onde madertavano, Suite aaj shown i svetome,prome | poctke, Inna tone na naodnim jeccma,prvedens st upravo oa ove ji dio sam se da prevodi bd jan raul a bop ‘to sm ahalme Pola sri da adi on orga, Kole Wnckin shiajevina pretencionn, drugima provokatra, a ne tee poularan fe popu sega Arar ingle primera ako na plana tek, koja plana nuk, arganovan je tho da je moge jie are ob ik srubtra originale Koroporiie, Nay ro elaine ®lm U naj neko dah Sl, nie blo mesa 2a neo tie a vod tasers jana fe uhazano na ied 1 thn dela navedeno je kompleto sxwemeno dan s U pripremanja ove kajige, autor je neprestano bio svestan keliko ugsie drugima.Prvo pominjem svog direktora stadia na Krallevom Foledfa o Kembrida - Roberta Bolgara ~ its iu 2etnaSrina mania duboka,nepresuina humanost wteaina ne Kolko generacjastudenaca, Njegovom smrcu nastala je velika| praznina w svetskoj nauci. Vibjam Puter Mare sa Univerzita Srenford prvi me je nnacio kako da mislie o maz sednjeg ve ka. Njego je utc prisutan wGitavoj kn. Tomas Bink je of veo veliki deo stednjovekovnog eepertoara na snimcima koje fe fostvario sa minhenskim ansamblom Studio 2a ranu muzike (St dio des fahen Musik) i drogim grupama, Bez njegovog talent ‘atte imali bismo neporpan tari tid w zvuéno Bago sredio vekowne muzike ‘Ogroman je broj nanénika w Sjedinjenim Americhim Drdava mma iEvropt ci ad lagano pomera granicenatey zana o sted ‘jem veka ulosi muzike w ajemu. Maogi su moj priatell i koe {25 pak svima njima se moram kolektivao zalvalitl. H. Vi Hickok, autor jedne kage ovo) edi,wjedno je ured ei ‘je. Zabvalan Sam mo na uvidavnimn, pafhivim i proniclvien ko rmentarima o stem, od ukupne sirukesreknjige do najstnih de tala, Zsa je bilo zadovolstvo rads njm, ‘Moje kolegeu udrufenju SUMMA ~ Ded Hjur, Dionef Da jeri Edvard Novacki ~ neprekidno su me hrabel | podeaval ada na over i dragim projktima. Dio Daj je bio posehno veli- KoduSan u pogledasvog vremena, odazivajuel se na moje telefon ske porve bilo koje daa dana ili noc pretressjaci sa nom ‘eobigna pitanao lturgi| gotovo svemu ostalom. Bio je i tliko Tjubazan da prota nekoliko prvih poglavja ove jig dok sa jo8 bila w adno) vera ida upue konseakivne ike Devi Suman, stradnjak2a jezik, dao mi je dragocenesave- teu vez sa Karalteristkams galjelko-portupalskog istarofanci- skog. Cake uradio i kompletna ingvsehr analiza Pesme os 1 Mar Koa je jedan od primera u sedimom poglaliu. Veliki deo tetkog posla oko prepisvanja muxitkih primera, watenja retki indanja,narodivanja rikrofilmova i slignog, obayi Iie moja asistetkinja Tereza Nef. Ona e ila spl # powadan| Sradnk sa mnogim Korsnim sugesjma koje su nepostedno uti tale na nadinrarvoja projekta. Iskreno oj se zabaljjem. ‘Maj sin, Danijel Aleksandar, ui da pritskatastere na kom pier. Ukolko w kj ima soisnih slova D, njegova je gredka. Konaéno, ne mogn da erazim i kojoj sam se meri oslanjao sa srojusapogsKerinokom ada ovo aj Pot gone 10 1. Srednji vek Kad je tatno bio stedajivek iw srodini Gega se on nalazio? (Ova) termin prvi su koristi psc enesanse, perioda koi se pono- sio obnovom il ponovnim rodenjem (enaiecance) Klaine anike (Oni su period izmeda Kraja klasene epohe i potetka svoga doba shvatal kao meduvreme ~ vreme u stein i srednji veke Neskr- veni prezir prema ovom termina pokazivali wa autori XV | XVI ‘veka, popat murickog teoretigara,ncitla i erudite Hiajnrha Gla- Feanita, koji ove godine opsuje kao vfeme kad sm plemenite Sj enor spavali™ ‘Slgan stav prema srednjem veku posto i dana. U savreme- ‘no svesti ret ,stednjovekovno” rjednatava se sa maenjem «23. starelo", ola ii jokeutno™# Namera ove knjige, meduti,jste da se pokaée da je srednjovekovna muzika jednako slofena, da Jima tefinu i da je od kort kolko | bilo koje drugo umeticko dossignacew ior zapadne kulure. Dariranje pocetka kraj srednjeg veka varira zaisno od to- 2 koja se oblast istradue i Koja je zemlja ili koje su zemlje w pi tanju. Ponekad se 2a potetak weima prelazak rimskog cars Kon Stantina u hriéanstvo (312. godine) pad Rima (410. godine) Hi raj Rimskog carsva (476. godine); ¢a kaj se prediazn godine Tieton vt 83 sas Bet Robin ei The Mike Ag, Spc LX, 1984 n 1300. (nastanak Danteove Boganstoene komedije, 1453. (pad CCargrala i pronalazak Stamp sh 1517. pocetak relormaci). ‘Rarume'se, Glareanus drug srednjovekovn psc! na bio prave. Ofihjavanje ueenosti, tliko iateano w XV 1 XVI vekuy limnogome je bilo natavak srednjovekovne nauke. Upravo so srednjovekovna nauka i srednjovekowno oduterlienie (ambive- fentmo kakvo je bilo} Klasnom kalturom omogucil da sev kas jim godinama uopite private gréka 1 rinks knjiéevnost, ume. host athitektura, Sted vek se jpak ralikovao od periods koji su mm pretho li, kao onih kot sled za ni. Upravo eto ealog ho koje, nam je potreban termin 2a razikovanje ove epohe od drug Kolko neprecizan on bio. Al prisstvajedine wnjegovom neziva ne ukamije dovoliso na njegove raznalikost* Ret e 0 nekoliko poha, ne samo ojedno}, Osim tog, on je trjao daze od bilo kop Arugog peviodaw nado stoi. Rensansa je raja dvesttine po dina; period romantizma ~ manje od jednog veka. U najkra‘o} for. mila granica koje smo navel, sda ve je obabvatio ora sto tna godina;w nauzojhliada i dveses gona Zivot u srednjovekounoj Evropi Sredaitvek je bio doba fzetnih kontast. To je bilo vreme neobuadane brotalnost§ zapanjuces nai. U XII yekw 5a kr ‘tai, koji sua ime Hrita na Kipra opsedali Nikos, katapltra- Ii gave svojih zarobjenh nepratela kao kamenieypreko gtd shin zidina. U Engleskoj bi, uistom veka, provaika odvaly a njegova bi kota bila prikovana 2a vata palate ko je ubvace a ppokusajuplacke blag. U Francesko) je XIV veka drumski raz bojmik bio raskomadan ma gett dela koji su potom ielogeni na teradskim kapjama Paria, Sie je vebala odatvud:nalaia seu ‘bignim bolestima, prirednim nepogodama, na kratkim putova njima, Ona je esta sve, ber iauzetha, w perodienim ratovina, prtednim katastrofama iu naletima nemilordne kuge. Defor {Wengestom jek ami aed ve ima Ag ni tren pln whi Xs moti ie R miter, mentalna oboljen i adsustvo udova bil su uobidsjeni Medicina nije daleko odimaba, a sednjovekowne rate naprave st sakaglejednako Cesto koliko sii ubjale Zivot je esto bio mista kratak jr jesmrmost dec bila asa. no vsoka. Proseéan fvotni vek tsjao je Eetrdesetagodina (ms ne za fone, koje su esto unsirale na porodsj | Ivdi od pedese i seadeseegodina smatrani su starima, Upadiva e bla obuzetost finickim aspekrom smi sik, vitrati, Esk + spur, sade en ve predstave claw eaxpadana koja sage kao hana evi. Zivot akon smi mogao je da bode sh eskraino muenje it nebeski mmr; ogroman novac | mnogo napora uagano je das zbegne ono prvo da se aberbed ovo drugo, ‘Slik bx 1. ae keastate cv koji se ane elm Fans de a Sara, prikazan na njegovom nadprobuom spomeni ‘Chea dea Sars, Vaud B pak, koko god se dovek erudio da kontrolie sudbinu, ona je !ajvetim delom bila plod slueajnost. Ludi seednjeg veka bs Kore ‘sll re fortuna. U stedajovekownom itajanskom jena fortuna je oznatavala nepogodu: u vo vreme nilta se efkssnje nist mogle ibe nepogode od retkoca stednjovckovnog.fivots. Fortuna fe prikazana na stotinama sredajovekorni ilustracija kao fena kore 'pravijatoekom, Ceti ludske figure su prikazane kao pokredt totka edna u uspons, jedna tijumfalno aa vei, jedna u pada jedna posisnuta na dno. Togak ew stalnom pokrcea. Nae savre ‘meno shvatanje da motemo da Kontroigemo svoju sudbinu bilo fe nnezamisivow srednjem veka. ‘Uoovom neprestanom metchu Zivot je bio veoma slofen. Vei- fu stanovnistva Cn su saci koji sa obraival zemlja. Ons bis lisiromaén i neobrazovanit najgetée sn taki ostajl ic pencraiie \u generac, Vena je bila jedvaneito vite od rebova, nels sudo. slovno bili robovi i mogli su biti kupljen ih prodati, ijerarhipt jednako slodena crkvena hjerarhija. Lokalaibiskopi su mogh ds ‘udu moéai Kolko isvetovnivladaryabiéno su bili vide od tops, (Gokva je €esto podstcala nase, jednako kao igranzvi poapodart Granica iamedu bogatih i sitomasnih nije wvek bila otro po ‘uena Plemig su podizal zamkove da bi se zat edn od dew gi, ali sw pretne szale i sa druge strane, bog selsckih buns Engleskoj, Francuskoj, Span i Nematko). Uprkos saio) ode, ppompi i raskodiplemsva ajlhow Zivot je bio hladan t neadoban, [Nithov posao je bio rarovanje,alov gotova jedinarazonova. Glad jebila hronitna. Religia je imalastna ulogu u svakodnevnom Zivotu, od Ze- {vedo lova. SveStenici su pozivani da blagoslove sve, od Bvocinja ‘dents nov element u Engesko,severno} i zapadno)Francusko) 2 5 severnoj Iai sidan su zamkovi i utvedena, To je weéalo mos Jolalaih zemljoposednika vodilo ka da mitartaci vith Kl sal dagenu sla, Fouial su se politi enitesi, ramovrsni ali relativno sa: bila, 23 raaieu od plemenshihrajednien proslosti, Onis bi jenjen ~ako se inuemu tnadsne manjine kxo Ro st Jevre st tnuslisani na Pirineskom poluostrvs ~ stom, rianskom, ll: trom. Vlast su potele dase centalzn Kontrol sve aepekte ‘konomije, kao os pore! i kovanjenovca. ‘Do 1000. godine Evropa, prepoznativa modernom svets,

    You might also like