Granične vrednosti funkcija

Granične vrednosti funkcija

Poznate granične vrednosti:

sin x
1. lim = 1;
x→0 x
1
( 1 )x
2. lim (1 + x) x = e ⇔ lim 1 + = e.
x→0 x→∞ x
−1
ex
3. lim = 1;
x→0 x
log(1 + x)
4. lim = 1, (log = loge );
x→0 x

sin ax
sin ax ax ax a
Primer 1. a) lim = lim sin bx
= ;
x→0 sin bx x→0 bx b
bx

sin2 ax ( sin ax )2
b) lim = lim a2 = a2 ;
x→0 x2 x→0 ax

1 − cos kx 2 sin2 kx ( sin kx )2

k2 k2
2 2
c) lim = lim = lim kx
= ;
x→0 x2 x→0 x2 x→0
2
2 2

1
2

Zadaci:
1. Odrediti:
√ (√ √ ) ( x+2 1 )
a) lim x x + 2− x + 1 ; e) lim − ;
x→+∞ x→1 x2 − 5x + 4 x2 − 3x + 2
√ √ √
( √ √ ) 1 + 4x − 3
b) lim 2x + x + x − 2x ; f ) lim √ ;
x→+∞ x→2 2x − 2
√ √ √
x2 − 2 3 x + 1 8x − 2
3 3

c) lim ; g) lim √ ;
x→1 (x − 1)2 x→1 x +3−2
2
√ √
4 3
3
1+ − 3
1+
d) lim x√ x;
x→+∞ 5
1− 1+
x

Rešenje: a) Imamo
√ (√ √ )
L = lim x x+2− x+1
x→+∞
√ (√ √ ) √x + 2 + √x + 1 √ x + 2 − (x + 1)
= lim x x+2− x+1 √ √ = lim x√ √
x→+∞ x+2+ x+1 x→+∞ x+2+ x+1
√
x 1 1
= lim √ (√ √ ) = lim √ √ = .
x→+∞ 2 1
x 1+ x + 1+ x x→+∞ 2
1+ x + 1+ x 1 2

b) Računamo
√ √
( √ √ )
L = lim 2x + x+ x− 2x
x→+∞
√ √
√ √ √
( √ √ √ ) 2x +
x + x + 2x
= lim 2x + x+ x − 2x √ √
x→+∞ √ √
2x + x + x + 2x
√ √ √ √
x − 2x
2x + x+ x+ x
= lim √ √ = lim √ √
x→+∞ √ √ x→+∞ √ √
2x + x + x + 2x 2x + x + x + 2x
√ √ √
x 1 + √1x 1 + √1x 1
= lim ( √ √ √ ) = lim (√ √ √ ) = √ .
x→+∞ √ x→+∞ 2 2
x 2 + x1 + x√ 1
x
+ 2 2 + x1 + x√
1
x
+ 2
 3

c) Nalazimo
√ √ √ √
x2 − 2 3 x + 1 ( 3 x − 1)2 ( 3 x − 1)2
3

L = lim = lim = lim ( √ √ √ )2

x→1 (x − 1)2 x→1 (x − 1)2 x→1
( 3 x − 1)( x2 + 3 x + 1)
3

1 1
= lim √ √ = .
x→1 ( 3 x2 + 3 x + 1)2 9

d) Odred̄ujemo
√ √  
3
1+ 4
− 3
1+ 3  a3 − b3 = (a − b)(a2 + ab + b2 ) 
x x  
L = lim √ = 
x→+∞
1− 1+ 5  a2 − b2 = (a − b)(a + b) 
x
√( )2 √( )( ) √( )2
√ √ 3 4 3 4 3 3 3
3
1+ 4
− 3
1+ 3 1+ x + 1+ x 1+ x + 1+ x
x x
= lim √ · √( )2 √( )( ) √( )2
x→+∞
1− 1+ 5
x
3
1+ 4
+ 3
1+ 4
1+ 3
+ 3
1+ 3
x x x x
√
5
1+ 1+ x
× √
5
1+ 1+ x
( ) √
1+ 4
x − 1+ 3
x 1+ 1+ 5
x
= lim ( ) · √( )2 √( )( ) √( )2
x→+∞ 1− 1+ 5
x
3
1+ 4
+ 3
1+ 4
1+ 3
+ 3
1+ 3
x x x x
√
1 5
1+ 1+ x 2
= lim x5 · √( )2 √( )( ) √( )2 = − 15 .
x→+∞ −
x 3 4 3 4 3 3 3
1+ x + 1+ x 1+ x + 1+ x

e) Imamo
( x+2 1 ) ( x+2 1 )
L = lim − = lim −
x→1 x2 − 5x + 4 x2 − 3x + 2 x→1 (x − 1)(x − 4) (x − 1)(x − 2)
x − 4 − (x − 4)
2 x(x − 1)
= lim = lim
x→1 (x − 1)(x − 2)(x − 4) x→1 (x − 1)(x − 2)(x − 4)
x 1
= lim = .
x→1 (x − 2)(x − 4) 3
4

f ) Nalazimo
√ √ √ √
1 + 4x − 3 1 + 4x − 3 1 + 4x + 3 2x + 2
L = lim √ = lim √ ·√ ·√
x→2 2x − 2 x→2 2x − 2 1 + 4x + 3 2x + 2
√ √
1 + 4x − 9 2x + 2 4(x − 2) 2x + 2
= lim ·√ = lim ·√
x→2 2x − 4 1 + 4x + 3 x→2 2(x − 2) 1 + 4x + 3
√
2x + 2 4
= lim 2 √ = .
x→2 1 + 4x + 3 3

g) Odred̄ujemo
√ √ √ √ √
3
8x − 2 3
8x − 2 3
(8x)2 + 2 3 8x + 4 x2 + 3 + 2
L = lim √ = lim √ ·√ √ · √
x→1 x2 + 3 − 2 x→1 x2 + 3 − 2 3 (8x)2 + 2 3 8x + 4 x2 + 3 + 2
√
8x − 8 x2 + 3 + 2
= lim 2 ·√ √
x→1 x + 3 − 4 3
(8x)2 + 2 3 8x + 4
√ √
8(x − 1) x2 + 3 + 2 8 x2 + 3 + 2
= lim ·√ √ = lim · √ √
x→1 (x − 1)(x + 1) 3 3
(8x)2 + 2 8x + 4 x→1 x + 1 3
(8x)2 + 2 3 8x + 4
4
= .
3

2. Neka je
27x3 − 4x2 + 2013 sin x
f (x) = .
2013x3 − 4x2 + 27x
Odrediti
lim f (x), lim f (x);
x→+∞ x→0

Rešenje: Računamo
( )
27x3− 4x2+ 2013 sin x x3 27 − 4 x1 + 2013 sin
x3
x
L1 = lim = lim ( )
x→+∞ 2013x3 − 4x2 + 27x x→+∞ x3 2013 − 4 1 + 27 1
x x2
27 − 4 x1 + 2013 sin
x3
x
27
= lim = .
x→+∞ 2013 − 4 + 27 2
1 1 2013
x x
 5

27x3 − 4x2 + 2013 sin x x(27x2 − 4x + 2013 sinx x )

L2 = lim = lim
x→0 2013x3 − 4x2 + 27x x→0 x(2013x2 − 4x + 27)
27x − 4x + 2013 x
2 sin x
2013
= lim = .
x→0 2013x2 − 4x + 27 27

3. Odrediti graničnu vrednost √

k
x−1
lim ,
x→1 x−1
a zatim naći √ √ √
( x − 1)( 3 x − 1) . . . ( 10 x − 1)
lim ;
x→1 (x − 1)9

Rešenje: Važi:

ak − bk = (a − b)(ak−1 + ak−2 b + . . . + abk−2 + bk−1 ).

Imamo
√ √
k
x−1 k
x−1
L = lim = lim √ √ √ √
x→1 x − 1 x→1 ( x − 1)( xk−1 + k xk−2 + . . . + k x + 1)
k k

1 1
= lim √ √ √ = .
x→1 k xk−1 + k xk−2 + . . . + k x + 1 k

Sada je
√ √ √ √ √ √
( x − 1)( 3 x − 1) . . . ( 10 x − 1) x−1 3x−1 10
x−1
L1 = lim = lim ...
x→1 (x − 1)9 x→1 x − 1 x − 1 x−1
1 1
= = .
2 · 3 · . . . · 10 10!

4. Neka je √
x2 + 14 + x
f (x) = √ .
x2 − 2 + x
Odrediti granične vrednosti

lim f (x) i lim f (x);

x→+∞ x→−∞
6

Rešenje: Neka je L1 = lim f (x) i L2 = lim f (x).

x→+∞ x→−∞
Imamo
(√ ) √
√ 14 14
x2 + 14 + x x 1+ x2
+1 1+ x2
+1
L1 = lim √ = lim (√ ) = lim √ = 1.
x→+∞ x2 − 2 + x x→+∞
x 1− 2
+1 x→+∞
1− 2
+1
x2 x2

√ √ √ √
x2 + 14 + x x2 + 14 + x x2 + 14 − x x2 − 2 − x
L2 = lim √ = lim √ ·√ ·√
x→−∞ x2 − 2 + x x→−∞ x2 − 2 + x x2 + 14 − x x2 − 2 − x
√ √
x2 + 14 − x2 x2 − 2 − x 14 x2 − 2 − x
= lim · √ = lim · √
x→−∞ x2 − 2 − x2 x2 + 14 − x x→−∞ −2 x2 + 14 − x
√
|x| 1 − 2
−x  
14 x2  
= = lim · √ =  |x| = −x, x → −∞ 
x→−∞ −2
|x| 1 − 14
x2
−x
√ √
−x( 1 + 14
x2
+ 1) 1+ 14
x2
+1
= lim (−7) √ = lim (−7) √ = −7.
x→−∞
−x( 1 − 2
x2
+ 1) x→−∞ 1− 2
x2
+1

5. Neka je √ √
x2 − 2x + 6 − x2 + 2x − 6
f (x) = .
x2 − 4x + 3
Odrediti granične vrednosti
lim f (x), lim f (x), lim f (x);
x→3 x→+∞ x→−∞

Rešenje: Odred̄ujemo
√ √
x2 − 2x + 6 − x2 + 2x − 6
x2 − 4x + 3
√ √ √ √
x − 2x + 6 − x2 + 2x − 6
2 x2 − 2x + 6 + x2 + 2x − 6
= ·√ √
x2 − 4x + 3 x2 − 2x + 6 + x2 + 2x − 6
x2 − 2x + 6 − (x2 + 2x − 6) 1
= ·√ √
x2 − 4x + 3 x − 2x + 6 + x2 + 2x − 6
2

−4(x − 3) 1
= ·√ √
(x − 3)(x − 1) x − 2x + 6 + x2 + 2x − 6
2
−4 1 1
= ·√ √ =− ,
(x − 1) x − 2x + 6 + x + 2x − 6
2 2 3
 7

√ √
x2 − 2x + 6 − x2 + 2x − 6
L1 = lim
x→3 x2 − 4x + 3
−4 1 1
= lim ·√ √ =− ,
x→3 (x − 1) x − 2x + 6 + x + 2x − 6
2 2 3

√ √
x2 − 2x + 6 − x2 + 2x − 6
L2 = lim
x→+∞ x2 − 4x + 3
−4 1
= lim ·√ √ = 0,
x→+∞ (x − 1) x − 2x + 6 + x2 + 2x − 6
2

√ √
x2 − 2x + 6 − x2 + 2x − 6
L3 = lim
x→−∞ x2 − 4x + 3
−4 1
= lim ·√ √ = 0.
x→−∞ (x − 1) x2 − 2x + 6 + x2 + 2x − 6

6. Odrediti
√
1 − cos x
a) lim (1 − cos x) cot x; f ) lim √ ;
x→0 x→0+ 1 − cos x

cos 2x − cos 3x x
b) lim ; g) lim √ √ ;
x→0 sin2 5x x→0 1 + 2x + sin x − cos x
tan x − sin x (π )
c) lim ; h) lim tan 2x tan −x ;
x→0 (1 + sin x) sin3 x x→π/4 4
1 − cos3 x 1 − sin x
d) lim ; i) lim ( )2 ;
x→0 x sin 2x x→π/2 π
2 − x
√ √
1 − cos(1 − cos 2x) 2 − 1 + cos x
e) lim ; j) lim ;
x→0 x4 x→0 sin2 x
Rešenje: a) Odred̄ujemo
x
(1 − cos x) cos x 2 sin2 cos x
L = lim (1 − cos x) cot x = lim = lim 2
x→0 x→0 sin x x→0 2 sin x cos x
2 2
x
sin cos x
= lim 2 = 0.
x→0 x
cos
2
8

b) I način: Odred̄ujemo

cos 2x − cos 3x 2 sin 5x x

2 sin 2
L = lim = lim
x→0 sin2 5x x→0 sin2 5x
5x x
sin sin
2 5x
2
· 5x
2 · x
2
· x
2 1
2
( )2
2
= lim = .
x→0 sin 5x
25x2 10
5x

II način: Odred̄ujemo
cos 2x − cos 3x (cos 2x − 1) + (1 − cos 3x)
L = lim 2 = lim
x→0 sin 5x x→0 sin2 5x
( )2 ( sin 3x )2
−2 sin x + 2
2 sin2 3x −2 sin x
x +2 3x
2 9
4 1
2
( )2
2
= lim = lim = .
x→0 sin2 5x x→0 sin 5x
25 10
5x

c) Odred̄ujemo

tan x − sin x cos x − sin x

sin x
L = lim = lim
x→0 (1 + sin x) sin3 x x→0 (1 + sin x) sin3 x
sin x(1−cos x)
cos x 1 − cos x
= lim 3 = lim
x→0 (1 + sin x) sin x (1 + sin x) sin2 x cos x
x→0

2 sin2 x2 2 sin2 x2
= lim = lim
x→0 (1 + sin x) sin2 x cos x x→0 (1 + sin x)4 sin2 x cos2 x
cos x
2 2
1 1
= lim = .
x→0 2(1 + sin x) cos2 x cos x 2
2

d) Odred̄ujemo
1 − cos3 x (1 − cos x)(1 + cos x + cos2 x)
L = lim = lim
x→0 x sin 2x x→0 x sin 2x
( sin x )2
x2
2 sin2 x2 (1 + cos x + cos2 x) 2 x
2
4 (1 + cos x + cos2 x)
2
= lim = lim sin 2x 2
x→0 x sin 2x x→0
2x 2x
( sin x )2
x
2
(1 + cos x + cos2 x) 3
2
= lim =
x→0 4 sin2x2x 4
 9

e) Odred̄ujemo

1 − cos(1 − cos 2x) 1 − cos(2 sin2 x) 2 sin2 (sin2 x)

L = lim = lim = lim
x→0 x4 x→0 x4 x→0 x4
( sin(sin2 x) )2 sin4 x
= lim 2 = 2.
x→0 sin2 x x4

f ) Odred̄ujemo
√ √
√
1 − cos x 2 sin2 x2 2 sin x2
L = lim √ = lim √ = lim √
x→0+ 1 − cos x x→0+ 2 sin2 x x→0+ 2 sin2 x
2 2
√ sin x x
2 x/2 2
2
√
= lim ( √x )2 = 2.
x→0+ sin 2 x
2 √x/2 4

g) Odred̄ujemo
x
L = lim √ √
x→0 1 + 2x + sin x − cos x
√ √
x 1 + 2x + sin x + cos x
= lim √ √ ·√ √
x→0 1 + 2x + sin x − cos x 1 + 2x + sin x + cos x
(√ √ ) (√ √ )
x 1 + 2x + sin x + cos x x 1 + 2x + sin x + cos x
= lim = lim
x→0 1 + 2x + sin x − cos x x→0 2 sin2 x2 + 2x + sin x
(√ √ )
√ √
x 1 + 2x + sin x + cos x 1 + 2x + sin x + cos x 2
= lim ( sin2 x ) = lim sin x = .
x→0
x 2 x 2 + 2 + sinx x x→0
x
2
sin x2 + 2 + sinx x 3
2

h) Neka je (π )
L = lim tan 2x tan −x .
x→π/4 4
Uvodimo smenu
π π
−x=t ⇒ x→ ⇔ t → 0,
4 4
π
tan( − x) = tan t,
4
π π 1 1 − tan2 t
tan 2x = tan 2( − t) = tan( − 2t) = cot 2t = = .
4 2 tan 2t 2 tan t
10

Sada je
tan t(1 − tan2 t) 1 − tan2 t 1
L = lim = lim = .
t→0 2 tan t t→0 2 2

i) Neka je
1 − sin x
L = lim ( )2 .
x→π/2 π
2 − x
Uvodimo smenu
π π (π )
t= −x ⇒ x→ ⇔ t → 0, sin x = sin − t = cos t.
2 2 2
Imamo
1 − cos t 2 sin2 t ( sin t )2 1 1
2 2
L = lim = lim = lim 2 t = .
t→0 t2 t→0 t2 t→0
2
4 2

j) Odred̄ujemo
√ √ √ √ √ √
2 − 1 + cos x 2 − 1 + cos x 2 + 1 + cos x
L = lim = lim ·√ √
x→0 sin2 x x→0 sin2 x 2 + 1 + cos x
1 − cos x 2 sin2 x2
= lim √ √ = lim √ √
x→0 sin2 x( 2 + 1 + cos x) x→0 4 sin2 x cos2 x ( 2 + 1 + cos x)
2 2
1 1
= lim x
√ √ = √ .
x→0 2 cos 2
2 ( 2 + 1 + cos x) 4 2

7. Odrediti:
( x2 )1+2x
a) lim ; e) lim (cos x)cot x/x ;
x→+∞ x2 + x + 1 x→0
1
b) lim (1 + tan x) ; 3x f ) lim (x + ex )1/ sin x ;
x→0 x→0
3 ( sin x ) sin x
c) lim (2 − cos x) 4x2 ; g) lim x−sin x
;
x→0 x→0 x
2x
d) lim x x−1 ;
x→1
 11

Rešenje: a) Računamo
( x2 )1+2x ( x2 + x + 1 − (x + 1) )1+2x
L = lim = lim
x→+∞ x2 + x + 1 x→+∞ x2 + x + 1
(( x + 1 ) −(xx+1
+x+1) ) −(x+1)(1+2x)
2

= lim 1− 2 x2 +x+1
.
x→+∞ x +x+1

( )( )
−(x + 1)(1 + 2x) −x2 1 + x1 x1 + 2
L1 = lim = lim ( )
x→+∞ x2 + x + 1 x→+∞ x2 1 + x1 + x12
( )( )
− 1+ 1
x
1
x +2
= lim ( ) = −2.
x→+∞ 1 1
1+ x + x2

Sada je
L = e−2 .

b) Nalazimo

1
( 1
) tan x ( 1
) sin x · 1
3x x 3 cos x
L = lim (1 + tan x) 3x = lim (1 + tan x) tan x = lim (1 + tan x) tan x
x→0 x→0 x→0
1/3
=e .

c) Neka je

3 ( 1 ) 3(1−cos x)
L = lim (2 − cos x) 4x2 = lim (1 + 1 − cos x) 1−cos x 4x2
. (0.1)
x→0 x→0

Imamo

3(1 − cos x) 6 sin2 x

2 3 ( sin x2 )2 3
lim = lim = lim x = . (0.2)
x→0 4x2 x→0 4x2 x→0 8
2 8
Na osnovu (0.1) i (0.2) dobijamo

L = e3/8 .

d) Odred̄ujemo
2x 2x ( 1 )2x
L = lim x x−1 = lim (1 + x − 1) x−1 = lim (1 + x − 1) x−1 = e2 .
x→1 x→1 x→1
12

e) Računamo
( ) (cos x−1) cot x
L = lim (cos x)cot x/x = lim (1 + cos x − 1)1/(cos x−1) x
. (0.3)
x→0 x→0

Imamo
(cos x − 1) cot x (cos x − 1) cos x −2 sin2 x2 cos x
lim = lim = lim
x→0 x x→0 x sin x x→0 x sin x
sin2 (x/2) 1
−2 (x/2)2 4 cos x 1
= lim sin x
=− . (0.4)
x→0
x
2

Zamenom (0.4) u (0.3) dobijamo L = e−1/2 .

f ) Odred̄ujemo
( x −1)
)(x+ex −1)/ sin x
L = lim (x + ex )1/ sin x = lim (1 + x + ex − 1)1/(x+e . (0.5)
x→0 x→0

Imamo
x + ex − 1 ( x ex − 1 )
lim = lim +
x→0 sin x x→0 sin x sin x
( x ex −1 )
= lim + sinx x = 1 + 1 = 2. (0.6)
x→0 sin x
x

Zamenom (0.6) u (0.5) dobijamo

L = e2 .

g) Odred̄ujemo
( sin x ) sin x ( sin x ) sin x
L = lim x−sin x
= lim 1 + − 1 x−sin x
x→0 x x→0 x
(( sin x − x ) sin xx−x ) sin x
= lim 1+ −x
= e−1 .
x→0 x
 13

8. Izračunati:
√
3
√
e 1+3x2
−e 1 1+x
a) lim ; d) lim log ;
x→0 1 − cos x x→0 x 1−x
√
log(1 + sin2 x) 3
1 + x2 − cos x
b) lim ; e) lim ;
x→0 ex 2 − 1 x→0 log(1 − x2 )
log(1 + 2x)
c) lim ;
x→0+ log(1 + x2 )

Rešenje: a) Odred̄ujemo
√ ( √ )
3
e e 1+3x −1 − 1
3
2 
−e
e 1+3x2  et − 1 
L = lim = lim =  lim = 1 

x→0 1 − cos x x→0 1 − cos x t→0 t
( √ )
3 √
e e 1+3x −1 − 1
2
3
1 + 3x2 − 1
= lim √ ·
x→0 3
1 + 3x2 − 1 1 − cos x
( √ )
3 √ √ √
e e 1+3x −1 − 1 3 1 + 3x2 − 1 3 (1 + 3x2 )2 + 3 1 + 3x2 + 1
2

= lim √ ·√ √
x→0 3
1 + 3x2 − 1 2 sin2 x2 3
(1 + 3x2 )2 + 3 1 + 3x2 + 1
( √
3
)
e e 1+3x −1 − 1
2
3x2 1
= lim √ · ( x )2 · √ √
x→0 3
1 + 3x − 1
2 sin
2 x 2 x 2 3
(1 + 3x 2 )2 + 3
1 + 3x2 + 1
4
( √
3
) 2

e 1+3x −1
2
e −1 6 1
= lim √ · ( x )2 · √ √ = 2e.
x→0 3
1 + 3x − 1
2 sin
x
2
3
(1 + 3x ) + 3 1 + 3x2 + 1
2 2
2

b) Odred̄ujemo

log(1 + sin2 x) log(1 + sin2 x) sin2 x x2

L = lim = lim · · = 1.
x→0 ex − 1
2
x→0 2
sin x x 2 ex − 1
2

c) Odred̄ujemo
log(1+2x) log(1+2x)
log(1 + 2x) 2x 2
L = lim = lim 2x
log(1+x2 ) 2
= lim 2x
2 · = +∞.
x→0+ log(1 + x2 ) x→0+ x x→0+ log(1+x ) x
x2 x2

d) Odred̄ujemo
14
√
1 1+x 1 1+x log(1 + x) − log(1 − x)
L = lim log = lim log = lim
x→0 x 1 − x x→0 2x 1 − x x→0 2x
(
1 log(1 + x) log(1 − x) ) 1
= lim + = (1 + 1) = 1.
x→0 2 x −x 2

e) Neka je
(√ )
√ 3 2 − 1 + (1 − cos x)
3
1 + x − cos x
2 1 + x
L = lim = lim . (0.7)
x→0 log(1 − x2 ) x→0 log(1 − x2 )

Imamo
(√ )√
√
√ 3
(1 + x2 )2 + 3 1 + x2 + 1
3
1+ x2 −1=
3
1+ x2 −1 √ √
3
3
(1 + x2 )2 + 1 + x2 + 1
x2
= √ √ , (0.8)
3
(1 + x2 )2 + 3 1 + x2 + 1

i
x
1 − cos x = 2 sin2 . (0.9)
2
Ako iskoristimo jednakosti (0.8) i (0.9) i podelimo brojilac i imenilac u (0.7) sa x2
dobijamo
(√ ) sin2 x2
3
1+ x2 − 1 + (1 − cos x) √ 1 √
+2 x2
3
(1+x2 )2 + 3 1+x2 +1
L = lim = lim
x→0 log(1 − x2 ) x→0 log(1−x2 )
x2
( sin x )2
√ 1 √
+ 12 x
2
3
(1+x2 )2 + 3 1+x2 +1 2 5
= lim 2) =− .
x→0 − log(1−x
−x2
6

9. Data je funkcija
e2010x − 2
f (x) = .
e2011x + 1
Odrediti
lim f (x), lim f (x), lim f (x);
x→−∞ x→+∞ x→0
 15

Rešenje: Neka je
 
e2010x − 2  t = −x ⇒ 

L1 = lim 2011x = 
x→−∞ e + 1  x → −∞ ⇔ t → +∞ 
e−2010t − 2 1
e2010t
−2
= lim = lim = −2.
t→+∞ e−2011t + 1 t→+∞ 1
+1
e2011t

( )
e2010x −2 e2010x 1 − 2
e2010x
L2 = lim = lim ( )
x→+∞ e2011x + 1 x→+∞ e2011x 1 + 1
e2011x
1− 2
e2010x )
= lim ( = 0.
x→+∞ 1
ex 1 + e2011x

e2010x − 2 1
L3 = lim =− .
x→0 e2011x + 1 2

Neprekidnost funkcije

Funkcija f je neprekidna u tački a ako važi

lim f (x) = lim f (x) = f (a).

x→a− x→a+

Neka je a tačka nagomilavanja oblasti definisanosti funkcije f . Funkcija u tački

a ima prekid ukoliko nije definisana u tački a ili ukoliko jeste definisana u tački a,
ali nije neprekidna u a.
Ako je a tačka prekida funkcije f i važi

lim f (x) = B1 , lim f (x) = B2 , B1 , B2 ∈ R,

x→a− x→a+

tada kažemo da u tački a funkcija ima prekid prve vrste. U slučaju B1 = B2 prekid
je otklonjiv.
Ako je a tačka prekida funkcije f i prekid nije prve vrste onda je prekid druge
vrste.
16

Zadaci:
1. Ispitati neprekidnost funkcije
{
21/x , x ̸= 0,
f (x) =
0, x=0
u tački x = 0.

Rešenje: Računamo levi i desni limes u nuli

 
 
lim f (x) = lim 21/x =  x → 0− ⇔ 1
x → −∞  = 0,
x→0− x→0−
 
 
lim f (x) = lim 21/x =  x → 0+ ⇔ 1
x → +∞  = +∞.
x→0+ x→0+
Imamo f (0) = lim f (x) i lim f (x) = +∞. S obzirom da desni limes nije konačan
x→0− x→0+
prekid je druge vrste. Funkcija je neprekidna sleva.

2. Data je funkcija 
 1 − cos4 (1 − ex )
f (x) = , x ̸= 0,
 x sin 3x
a, x = 0.
Odrediti a ∈ R tako da funkcija f (x) bude neprekidna u x = 0.

Rešenje: Vrednost koeficijenta a ∈ R odred̄ujemo iz uslova lim f (x) = f (0) = a.

x→0
Odred̄ujemo
1 − cos4 (1 − ex )
lim f (x) = lim
x→0 x→0 x sin 3x
(1 − cos(1 − ex ))(1 + cos(1 − ex )(1 + cos2 (1 − ex )
= lim
x→0 x sin 3x
2 1−ex
2 sin 2 (1 + cos(1 − ex ))(1 + cos2 (1 − ex ))
= lim
x→0 x sin 3x
( sin 1−ex )2 ( )2
1−ex
2 1−ex
2
2 (1 + cos(1 − ex ))(1 + cos2 (1 − ex ))
2
= lim
x→0 3x2 sin3x3x
( sin 1−e
x )2 ( )2
ex −1
1−ex
2
x (1 + cos(1 − ex ))(1 + cos2 (1 − ex )) 2
2
= lim = .
x→0 6 sin3x3x 3

Imamo a = f (0) = 23 .
 17

3. Odrediti vrednost konstante A ∈ R tako da funkcija


 3 1
+ , x ̸= 1,
f (x) =

1 − x3 x − 1
A, x=1

bude neprekidna u tački 1.

Rešenje: Funkcija je neprekidna u tački 1 ako važi lim f (x) = f (1) = A.

x→1
Odred̄ujemo
( 3 1 ) 3 − (1 + x + x2 ) 2 − x − x2
lim f (x) = lim + = lim = lim
x→1 x→1 1 − x3 x−1 x→1 1 − x3 x→1 1 − x3
(1 − x)(2 + x) 2+x
= lim = lim = 1.
x→1 (1 − x)(1 + x + x2 ) x→1 1 + x + x2

Imamo A = 1.

4. Odrediti vrednost konstante a ∈ R tako da funkcija


 x + a, x ≤ 0,
f (x) = 1 − cos x
 , x>0
ax2
bude neprekidna na R.

Rešenje: Funkcija x + a je neprekidna za x < 0, jer je elementarna. Funkcija

1 − cos x
ax2
je neprekidna za x > 0 kao količnik elementarnih funkcija i imenilac je različit od
nule.
Realnu konstantu a ćemo odrediti iz uslova neprekidnosti u tački x = 0:

lim f (x) = lim f (x) = f (0).

x→0− x→0+

Odred̄ujemo
lim f (x) = lim (x + a) = a = f (0),
x→0− x→0−

1 − cos x 2 sin2 x ( sin x )2 1 1

2 2
lim f (x) = lim = lim = lim x = .
x→0+ x→0+ ax2 x→0+ ax2 x→0+
2 2a 2a
18

Iz uslova neprekidnosti imamo

√
1 1 2
a= ⇒ a = 2
⇒ a=± .
2a 2 2

5. Odrediti vrednost konstante a ∈ R tako da funkcija

{
x + a, x ≤ 1,
f (x) =
axe1/(1−x) , x > 1,

bude neprekidna na R.

Rešenje: Kao elementarne funkcije, x + a je neprekidna za x < 1, a axe1/(1−x) je

neprekidna za x > 1. Realnu konstantu a ćemo odrediti iz uslova neprekidnosti u
tački x = 1:
lim f (x) = lim f (x) = f (1).
x→1− x→1+

Odred̄ujemo
lim f (x) = lim (x + a) = 1 + a = f (1),
x→1− x→1−

i
1 1
lim = lim = −∞,
x→1+ 1 − x t→0− t
odakle je
lim e1/(1−x) = 0
x→1+

i
lim f (x) = lim axe1/(1−x) = 0.
x→1+ x→1+

Imamo 1 + a = 0, pa je a = −1.

6. Odrediti konstante a, b ∈ R tako da funkcija




sin 2015x

 , x < 0,
 x
f (x) = ax + b, 0 ≤ x ≤ 1,



 log x2
 , x>1
x−1
bude neprekidna na R.
 19

Rešenje: Funkcije
sin 2015x log x2
, ax + b,
x x−1
su neprekidne na (−∞, 0), (0, 1) i (1, +∞) redom, kao elementarne.
Realne konstante a i b ćemo odrediti iz uslova neprekidnosti u tačkama x = 0 i
x = 1.
Uslov neprekidnosti u x = 0:

lim f (x) = lim f (x) = f (0).

x→0− x→0+

Odred̄ujemo
sin 2015x sin 2015x
lim f (x) = lim = lim 2015 = 2015,
x→0− x→0− x x→0− 2015x

lim f (x) = lim (ax + b) = b = f (0).

x→0+ x→0+
Dobijamo b = 2015.
Uslov neprekidnosti u x = 1:

lim f (x) = lim f (x) = f (1).

x→1− x→1+

Odred̄ujemo
lim f (x) = lim (ax + b) = a + b = f (1),
x→1− x→1−

log x2 2 log x 2 log(1 + (x − 1))

lim f (x) = lim = lim = lim
x→1+ x→1+ x − 1 x→1+ x − 1 x→1+ x−1
2 log(1 + t)
= lim = 2,
t→0+ t
pri čemu smo uveli smenu t = x − 1 i važi x → 1+ ⇒ t → 0+.
Dobijamo a + b = 2, odakle je a = 2 − 2015 = −2013.

7. Odrediti konstante a, b ∈ R tako da funkcija



 sin(ex − 1)

 , x < 0,

 2 2x
f (x) = x + ax + b, 0 ≤ x ≤ 1,

 √

 x+3−2

 √ , x>1
x−1
bude neprekidna na R.
20

Rešenje: Funkcije
√
sin(ex − 1) x+3−2
, 2
x + ax + b), √
2x x−1

su neprekidne na (−∞, 0), (0, 1) i (1, +∞) redom, kao elementarne.

Realne konstante a i b ćemo odrediti iz uslova neprekidnosti u tačkama x = 0 i
x = 1.
Uslov neprekidnosti u x = 0:

lim f (x) = lim f (x) = f (0).

x→0− x→0+

Odred̄ujemo

sin(ex − 1) 1 sin(ex − 1) ex − 1 1
lim f (x) = lim = lim = .
x→0− x→0− 2x x→0− 2 e −1
x x 2
Imamo
lim f (x) = lim (x2 + ax + b) = b = f (0).
x→0+ x→0+

1
Dobijamo b = .
2
Uslov neprekidnosti u x = 1:

lim f (x) = lim f (x) = f (1).

x→1− x→1+

Odred̄ujemo

lim f (x) = lim (x2 + ax + b) = 1 + a + b = f (1),

x→1− x→1−

√
x+3−2
lim f (x) = lim √
x→1+ x→1+ x−1
√ √ √
x+3−2 x+3+2 x+1
= lim √ ·√ ·√
x→1+ x−1 x+3+2 x+1
(√ )
(x − 1) x + 1 √
x+1 2
= lim (√ ) = lim √ = .
x→1+ (x − 1) x+3+1 x→1+ x+3+1 3

2 1 5
Dobijamo 1 + a + b = 23 , odakle je a = −1− =− .
3 2 6
 21

8. Odrediti konstante a, b ∈ R tako da funkcija



 ax2

 − 1, x ≤ −π/2,
π2
f (x) = 2b + sin x, −π/2 < x ≤ π/2,




a − 5b logπ/2 x, x > π/2
bude neprekidna za svako x ∈ R.

Rešenje: Funkcije
ax2
− 1, 2b + sin x, a − 5b logπ/2 x
π2
su neprekidne na (−∞, −π/2), (−π/2, π/2) i (π/2, +∞) redom, kao elementarne.
Realne konstante a i b odred̄ujemo iz uslova neprekidnosti u tačkama x = −π/2
i x = π/2.
Uslov neprekidnosti u x = −π/2:
lim f (x) = lim f (x) = f (−π/2).
x→−π/2− x→−π/2+

Odred̄ujemo
( ax2 ) a
lim f (x) = lim −1 = − 1 = f (−π/2),
x→−π/2− x→−π/2− π2 4
lim f (x) = lim (2b + sin x) = 2b − 1.
x→−π/2+ x→−π/2+

Dobijamo a4 − 1 = 2b − 1, odnosno a = 8b.

Uslov neprekidnosti u x = π/2:
lim f (x) = lim f (x) = f (π/2).
x→π/2− x→π/2+

Odred̄ujemo
lim f (x) = lim (2b + sin x) = 2b + 1 = f (π/2),
x→π/2− x→π/2−
( )
lim f (x) = lim a − 5b logπ/2 x = a − 5b.
x→π/2+ x→π/2+

Važi 2b + 1 = a − 5b, odakle imamo a = 7b + 1.

Koeficijente a i b odred̄ujemo kao rešenje sistema
{
a = 8b
⇒ b = 1, a = 8.
a = 7b + 1
22

9. Odrediti konstante a, b ∈ R tako da funkcija




sin ax

 , x < 0,
4x
f (x) = b2 x2 + b(x + 2),
 0 ≤ x ≤ 2,



e1/(2−x) − 1, x>2

bude neprekidna za svako x ∈ R.

Rešenje: Funkcije
sin ax
, b2 x2 + b(x + 2), e1/(2−x) − 1
4x
su neprekidne na (−∞, 0), (0, 2) i (2, +∞) redom, kao elementarne.
Realne konstante a i b odred̄ujemo iz uslova neprekidnosti u tačkama x = 0 i
x = 2.
Uslov neprekidnosti u x = 0:

lim f (x) = lim f (x) = f (0).

x→0− x→0+

Odred̄ujemo
sin ax sin ax a a
lim f (x) = lim = lim = ,
x→0− x→0− 4x x→0− ax 4 4
lim f (x) = lim (b2 x2 + b(x + 2)) = 2b = f (0).
x→0+ x→0+
a
Dobijamo = 2b, odnosno a = 8b.
4
Uslov neprekidnosti u x = 2:

lim f (x) = lim f (x) = f (2).

x→2− x→2+

Odred̄ujemo

lim f (x) = lim (b2 x2 + b(x + 2)) = 4b2 + 4b = f (2),

x→2− x→2−
 
( ) x → 2+ ⇔ 1 → −∞ 
 
lim f (x) = lim e 1/(2−x)
−1 = 2−x  = −1.
x→2+ x→2+  ⇒ e1/(2−x) → 0 

Imamo 4b2 + 4b = −1, odakle je (2b + 1)2 = 0, odnosno b = −1/2. Sada je

a = 8b = −4.
 23

10. Odrediti konstante A, B ∈ R tako da je funkcija

 π

 x + e1/(x−1) , x < 1,
 3
f (x) = A, x = 1,


 1
B + arctan x−1 , x>1

neprekidna na svako R.
(π ) ( )
Rešenje: Funkcije x + e1/(x−1) i B + arctan x−1
1
su neprekidne za x < 1 i
3
x > 1, redom, kao elementarne.
Realne konstante A i B odred̄ujemo iz uslova neprekidnosti u tački x = 1.
Najpre odred̄ujemo
1 1 π
x → 1− ⇔ → −∞ ⇒ e1/(x−1) → 0, arctan →− ,
x−1 x−1 2

1 1 π
x → 1+ ⇔ → +∞ ⇒ e1/(x−1) → +∞, arctan → .
x−1 x−1 2
Uslov neprekidnosti u x = 1:

lim f (x) = lim f (x) = f (1).

x→1− x→1+

Leva i desna granična vrednost su

(π ) π
lim f (x) = lim x + e1/(x−1) = ,
x→1− x→1− 3 3
( 1 ) π
lim f (x) = lim B + arctan =B+ .
x→1+ x→1+ x−1 2
Dobijamo
π π
=A=B+
3 2
π
odakle je A = , B = − π6 .
3

11. Odrediti tačke prekida i vrstu prekida funkcije

1 1
a) f (x) = 1/x
, b) f (x) = xe1/x , c) f (x) = sin ,
1+e x
sin x |x|
d) f (x) = , e) f (x) = .
x x
24

Rešenje: U svakom od datih slučajeva tačka x = 0 je tačka prekida. Odredićemo

vrstu prekida.
a) Odred̄ujemo levi i desni limes funkcije f u nuli
 
 x → 0− ⇔ 1
→ −∞ 
1 
lim f (x) = lim =  x  = 1. (0.10)
x→0− x→0− 1 + e1/x  ⇒ e1/x → 0 
 
 x → 0+ ⇔ 1 → +∞ 
1  
lim f (x) = lim =  x  = 0. (0.11)
x→0+ x→0− 1 + e1/x  ⇒ e1/x → +∞ 

Na osnovu rezultata (0.12) i (0.13) imamo da je prekid prve vrste, neotklonjiv

( lim f (x) = 1 ̸= 0 = lim f (x)).
x→0− x→0+

b) Levi i desni limes funkcije f u nuli je

 
 x → 0− ⇔ 1
→ −∞ 
1/x 
lim f (x) = lim xe = x  = 0. (0.12)
x→0− x→0−  ⇒ e1/x → 0 

 
e1/x  x → 0+ ⇔ x1 → +∞ 
lim f (x) = lim xe1/x = lim = 
x→0+ x→0+ x→0+ 1/x  ⇒ e1/x → +∞ 
et
= lim = +∞. (0.13)
t→+∞ t

Na osnovu rezultata (0.12) i (0.13) imamo da je prekid druge vrste.

1
c) Za funkciju f (x) = sin
ne postoje ni leva ni desna granična vrednost.
x
Naime, ako posmatramo nizove {xn }n∈N i {x′n }n∈N
1 2
xn = → 0, x′n = → 0, n → +∞
nπ 4nπ + π
vrednosti funkcije f u tačkama koje pripadaju ovim nizovima formiraju nizove
{f (xn )}n∈N i {f (x′n )}n∈N koji konvergiraju ka različitim vrednostima
π
f (xn ) = sin nπ = 0 → 0, f (x′n ) = sin( + 2nπ) = 1 → 1, n → +∞.
2
Na osnovu Hajneove definicije granična vrednost date funkcije ne postoji. Prekid
je druge vrste.
d) Za funkciju f imamo
 25

sin x sin x
lim = lim = 1.
x→0+ x x→0− x

Prekid je prve vrste, otklonjiv.

e) Imamo

|x| x
lim = lim =1
x→0+ x x→0+ x
|x| −x
lim = lim = −1.
x→0− x x→0− x

Leva i desna granična vrednost su konačne i različite, pa je prekid prve vrste,

neotklonjiv.

12. Odrediti vrstu prekida u tački x = 0 za funkciju

a) f (x) = 2−1/x , b) f (x) = 2−1/x .
2

Rešenje: a) Odred̄ujemo levi i desni limes funkcije

 
 
lim f (x) = lim 2−1/x =  x → 0− ⇒ −1
x → +∞  = +∞,
x→0− x→0−

 
 
lim f (x) = lim 2−1/x =  x → 0+ ⇒ −1
x → −∞  = 0.
x→0+ x→0+

Imamo lim f (x) = +∞ i lim f (x) = 0. S obzirom da levi limes nije konačan,
x→0− x→0+
prekid je druge vrste.
b) Odred̄ujemo limes funkcije (levi i desni limes su jednaki)
 
 
lim f (x) = lim 2−1/x =  x → 0 ⇒ −1
2
x2
→ −∞  = 0.
x→0 x→0

Imamo lim f (x) = 0, prekid je prve vrste, otklonjiv.

x→0

13. Odrediti tačke prekida i vrstu prekida funkcije

sin(x − 3)
f (x) = .
x2 − 4x + 3
26

Rešenje: Funkciju f (x) možemo napisati u obliku

sin(x − 3)
f (x) = .
(x − 3)(x − 1)

Uočavamo da su tačke prekida x = 1 i x = 3. Odredićemo vrstu prekida u ovim

tačkama.
Tačka x = 1:

 
 x → 1− ⇒ 
x−1 → −∞
1
sin(x − 3) 1  
lim f (x) = lim · =  = −∞.
x→1− x→1− x−3 x − 1  x → 1− ⇒ sin(x−3)
x−3 → sin2 2 

Dobijena leva granična vrednost je beskonačna, pa možemo i bez odred̄ivanja desne

granične vrednosti da zaklučimo da je prekid druge vrste.
Tačka x = 3:
 

sin(x − 3) 1 x → 3 ⇒
sin(x−3)
→ 1  1
lim f (x) = lim · = x−3 = .
x→3 x→3 x−3 x − 1 x → 3 ⇒ 1
x−1 → 1
2
 2
U ovom slučaju smo dobili konačnu graničnu vrednost, istu i levu i desnu graničnu
vrednost, pa je prekid prve vrste, otklonjiv.

14. Dokazati da je x = 1 tačka prekida funkcije


 1
, x ̸= 1,
f (x) = arctan x + e1/(1−x)

0, x=1

i odrediti vrstu prekida.

Rešenje: Odred̄ujemo levu i desnu graničnu vrednost:

 
 x → 1− ⇒ 1 → +∞ 
 1−x 
1  1 
lim f (x) = lim =  x → 1− ⇒ e 1−x → +∞  = 0,
x→1− x→1− arctan x + e1/(1−x)  
 x → 1− ⇒ arctan x → π 
4

 
 x → 1+ ⇒ 1 → −∞ 
 1−x 
1  1  4
lim f (x) = lim =  x → 1+ ⇒ e 1−x → 0 = .
x→1+ x→1+ arctan x + e1/(1−x)   π
 x → 1+ ⇒ arctan x → π 
4
 27

Imamo
4
f (1) = lim f (x) = 0 ̸= lim f (x) = .
x→1− x→1+ π
Funkcija ima prekid u x = 1 (neprekidna je sleva). Prekid je prve vrste.

15. Odrediti tačke prekida i ispitati vrstu prekida funkcije f (x) = [x].

Rešenje: Za svako x ∈ R postoji jedinstveno n ∈ Z tako da važi

n≤x<n+1 ⇒ f (x) = [x] = n.

Sada imamo, za n ∈ Z,

lim f (x) = lim [x] = n − 1,

x→n− x→n−

lim f (x) = lim [x] = n = f (n).

x→n+ x→n+

S obzirom da leva i desna granična vrednost nisu jednake funkcija ima prekid u
svakoj tački n ∈ Z, a kako su dobijene granične vrednosti konačne, prekid je prve
vrste, neotklonjiv.

16. Ispitati vrstu prekida funkcija

1 1
f (x) = , g(x) = 1 + 21/x , h(x) = .
x 1 + 21/x

Rešenje: Za funkciju f važi

1
x → 0− ⇔ → −∞
x
odakle imamo i bez odred̄ivanja desne granične vrednosti (x → 0+ ⇒ 1
x → +∞)
da je prekid druge vrste.
Za funkciju g(x) imamo
1
x → 0− ⇒ → −∞ ⇒ 21/x → 0 ⇒ 1 + 21/x → 1,
x

1
x → 0+ ⇒ → +∞ ⇒ 21/x → +∞ ⇒ 1 + 21/x → +∞.
x
Desna granična vrednost je beskonačna, pa je prekid druge vrste.
28

U slučaju funkcije h(x) važi

1 1
x → 0− ⇒ → −∞ ⇒ 21/x → 0 ⇒ 1 + 21/x → 1 ⇒ → 1,
x 1 + 21/x

1 1
x → 0+ ⇒ → +∞ ⇒ 21/x → +∞ ⇒ 1 + 21/x → +∞ ⇒ → 0.
x 1 + 21/x
Leva i desna granična vrednost su konačne i različite, pa je prekid prve vrste,
neotklonjiv.