Dr.

Džon G r ej

D tC A
SU IZ
RAJA
Vestine Pozitivnog vaspitanja, koje
će vam pomoći da podignete
zdravo, pristojno i srecno dete
Prevod s engleskog Dragana
Stojanović i Šaša Novaković

Redaktura prevoda
Srđan Krstić
Naslov Originala: John Gray, Ph.D.
CHILDREN ARE FROM HEAVEN
Positive parenting skills for raising sooperative,
confident, and compassionate children
© Copvright originala: 1999. By MarsProductions, Inc.
© Copvright za Jugoslaviju: IP "ESOTHERIA" Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava izdavač.

Izdavač: IP "ESOTHERIA", Beograd, uz saradnju sa

"MOĆ KNJIGE", Beograd
Glavni i odgovorni urednik: Vladimir Madić

Lektura i korektura: Šaša Novaković

Direktor produkcije: Srđan Krstić

Štampa: RUBIKON, Novi Beograd

Prvo izdanje Beograd 2001.

YUISBN 86-7348-066-3
 Ova knjiga je sa velikom ljubavlju i pažnjom posvećena
mojoj supruzi Boni Grej. Ne bih mogao napisati ovu knjigu
bez njene mudrosti i uviđavnosti. Njena ljubav, radost i sjaj
nisu obasjali samo moj život već i živote naše dece.
 SAD RŽAJ

Zahvalnice 1
Uvod 5
1
1 Deca Su iz Raja 7
Svako dete ima svoje jedinstvene probleme
Pet poruka pozitivnog vaspitanja Vizija 3
mogućnosti 3
3
2 Kako Primeniti Pet Poruka Pozitivnog 4
Vaspitanja na Najbolji Način 3
Pritisak vaspitanja 8
Ponovno izumevanje vaspitanja 4
Kratka istorija vaspitanja 8
Nasilje rađa nasilje
Zašto deca postaju neposlušna
i neodgovorna 5
Globalni osvrt na savest 0
5
3 Nove Veštine u Ostvarivanju Saradnje 1
Zamolite, ne naredujte i ne zahtevajte 5
Koristite "Da li bi" a ne "Hajde" 2
Odustanite od retoričkih pitanja 5
4
5
5

5
9
6
1

6
5
6
5
6
6
6
9
Sadržaj

Budite direktni 71
Nemojte objašnjavati 73
Nemojte držati pridike 48
Ne koristite osećanja u svrhu manipulacije 75
Magična reč koja stvara saradnju 77
Kratak pregled i praksa navedenog 78
Sta raditi kada se deca opiru? 80

4 Nove Veštine Kojima se Otpor Svodi na Minimum 81

Četiri veštine kojima se otpor svodi na minimum 82
Četiri vrste temperamenta 83
Osetljivoj deci potrebni su slušanje i razumevanje 83
Aktivnoj deci potrebni su priprema i organizacija 86
Radoznaloj deci potrebni su odvlačenje pažnje
i pravilno usmeravanje 91
Dar pevanja 92
Zadovoljstvo kućnih obaveza 93
Dar čitanja 71
Korišćenje taktike skretanja pažnje radi
preusmeravanja pažnje 96
Prijemčivoj deci potrebni su rituali i ritam 99
Ljubavni rituali 101
Praktični rituali 104
Kako da deci damo ono što im treba 105

5 Nove Veštine za Poboljšanje Komunikacije 106

Zašto se deca opiru 107
Odvojite vreme da saslušate svoju decu 108
Dva uslova 110
Vaspitanje čvrste ruke 112
Vaspitanje meke ruke 115
Kako odložiti nagradu 118
Kako udovoljiti potrebama dece 120

8
 Sadržaj

6 Nove Vestine ra Povećanje Motivacije 122

Kratak pregled kažnjavanja 123
Kada i gde je kazna pokazala rezultate 124
Pozitivna strana kaŽijavanja 125
Jednostavan dokaz 127
Alternativa kazni je nagrada 128
Dva razloga zbog kojih se deca loše ponašaju 130
Zašto davanje nagrada uspeva 131
Negativne konotacije 132
"Uhvatite" vaše dete kada radi
nešto dobro i ispravno 135
Magija nagrada 137
Zašto se deca opiru našem smeravanju 138
Razumevanje nagrada 139
Nagrade u skladu sa temperamentima 142
Primeri nagrada 143
Uvek imajte skriveni adut u rukavu 144
Lista nagrada 145
Uobičajeni obrasci 147
Nagrađivanje tinejdžera 148
Kako se postaviti prema zahtevnom
detetu na javnom mestu 149
Nagrade su kao poslastice 150
Učenje iz posledica 151
Strah od nagrada 153

7 Nove Vestine za Uspostavljanje Vodeće Uloge 155

Kako dazapovedamo 155
Ne koristite osećanja u svrhu zapovedanja 157
U redu je praviti greške 158
Kada emocije nisu od pomoći 159
Vikanje ne pomaŽs 159
Sadržaj

Neka vam komande budu pozitivne 16

Zapovedajte ali ne objašnjavajte 0
Naređivanje tinejdžerima 16
Razlozi i otpor 3
Bolji način naredbe 16
Povećanje saradnje 5
Kako da izaberemo prave bitke 16
6
8 Nove Veštinc za Zadržavanje Kontrole 16
Potreba za tajm-autom 8
Kako se osloboditi negativnih emocija 16
Idealan tajm-aut 9
Objašnjenje termina tajm-aut 17
Četiri uobičajene greške 0
Isuviše tajm-auta
Nedovoljno tajm-auta 17
Očekujete da vaše dete samo mimo sedi 2
Korišćenje tajm-auta kao kazne 17
Zagrliti tatu Prilagođavanje volje 3
naspram 17
Udovoljavanja deci Kada dati 5
tajm-aut Tri kartona i ispadaš iz 17
igre Kada tajm-aut ne funkcioniše 6
Šta čini uspešnim pet veština 17
7
9 U Redu je Biti Različit 17
Razlike u polu 8
Različite potrebe za paŽijom i poverenjem 17
Nastaviti sa brigom i pažnjom 9
Dečaci su sa Marsa, 17
devojčice su sa Venere 9
18
1
18
2
18
3

18
3
18
5
18
5
18
6
18
7

18
9
19
0 191 193 19
5

10
 Sadržaj

Gospodin "Opravićemo to" 198

Gospoca "Kućni komitet za usavršavanje" 200
Kada je savet dobar 202
Dečaci zaboravljaju a devojčice se sećaju 202
Različite generacije 204
Kultura nasilja 205
Različiti temperamenti 206
Kako se temperamenti menjaju 208
Popodnevne aktivnosti 209
Različiti tipovi tela 210
Razlika u inteligenciji 212
Akademska inteligencija 213
Emotivna inteligencija 213
Fizička inteligencija 213
Kreativna inteligencija 214
Umetnička inteligencija 214
Zdravorazumska inteligencija 215
Intuitivna inteligencija 215
Nadarena inteligencija 215
Različite brzine učenja 217
Dobar u jednoj ali ne i u drugoj stvari 219
Upoređivanje dece 220

10 U Redu je Praviti Greške 221

Od nevinosti do odgovornosti 221
Čija je to uopte greška? 225
Kako da se naučimo odgovornosti 227
Deca su opremljena za samoispravljanje 226
Brzina učenja vaše dece 228
Razumeti ponavljanje 230
Učenje iz grešaka 230
Naučiti ih umetnosti poravnanja 232

11
Sadržaj

Nemojte koristiti kaznu prilagodite se 235

Kako reagovati kad deca naprave grešku 236
Ako se dovolno trudite,
dovoljno je dobro 241
Kada nije u redu praviti greške 244
Skrivanje greške i izbegavanje istine 246
Deca razvedenih roditelja 247
Ne postavljanje visokih merila
i ne preuzimanje rizika 248
Pravdavanje grešaka i prebacivanje
krivice na druge 250
Rizik kod tinejdžera 252
Nedostatak samopoštovanja
i samokažnjavanje 253
Sta učiniti da pravljenje grešaka
bude u redu 256

11 U Redu je Izraziti Negativne Emocije 257

Važnost skladnih osećanja 258
Kako naučiti da posedujemo skladna osećanja 264
Izaći na kraj sa gubitkom 261
Zašto izražavanje osećanja pomaže 263
Moć saosećanja 264
Pauza od pet sekundi 266
Kada se deca opiru saosećanjima 269
Kada roditelji izražavaju
negativna osećanja 270
Greška podele osećanja s decom 272
Pitati decu kako se ona osećaju 274
Ono što potiskujete, deca će ispoljiti 275
Crna ovca u porodici 277
Negativne emocije mogu biti opravdane 278

12
 Sadržaj

12 U Redu je Želeti Više 286

Strahovi zbog 2elja 280
Vrline zahvalnosti 282
Dozvola za pregovore 283
Kad i kako reći "ne" 284
Deset načina da kažemo "ne" 286
Tražiti više 287
Formiranje zahteva 287
Moć postavljanja zahteva 289
Davati previše 290
Deca će uvek Žileti više 291
Deca razvedenih roditelja 292
Težnja ljudskog duha 293

13 U Redu je Reći Ne Ali Mama i Tata su Glavni 295

Kako roditelji utiču na svoju decu 297
Kako izaći na kraj sa
negativnim osećanjima 298
Razvoj saznajnih sposobnosti 299
Potreba dece za neprekidnim
uveravanjem 300
Deca poseduju drugačiju memoriju 301
Kako se snaći sa jakom voljom 302
Ravnoteža između slobode i kontrole 304
Problemi sa manjkom kontrole 305
Devetogodišnje faze odrastanja 306
Razvoj odgovornosti 307
Razumevanje generacijskog jaza 309
Razvod i generacijski jaz 310
Kako kontrolisati tinejdžere 312
Podrška drugih roditelja 314

13
Sadržaj

14 Upotreba Pet Poruka 33

Majke i kćerke 0
Očevi i kćerke 315
Majke i sinovi 31
Očevi i sinovi 6
Tinejdžeri potajno cene granice 31
Šta da radite kada vaše dete uzima drogu 6
Kako se baviti nepristojnim rečnikom 31
Dozvola za slobodno obraćanje 7
Donošenje odluka 318
Ciklus sedmice 321
Zašto se tinejd/feri bune 32
Poboljšanje komunikacije sa tinejdžerima 2
Kako poštovati mišljenje vašeg tinejdŠra 32
Aktivnosti tinejdžera van kuće 4
Umesto "Nemoj" koristite "Zlim" 325
Pitajte svoj'- decu šta misle 32
Izazov vaspitanja 6
Darovi veličine 32
8
32
9
33
0
333
333
33
4
33
6
33
7

14
 Zahvalnice

Zahvaljujem se mojoj supruzi Boni i našim trima ćerkama Senon,

Džulijet i Lorin na njihovoj ljubavi i podršci. Bez njihovog dopri-
nosa, ne bih mogao da napišem ovu knjigu.
Zahvaljujem se Dajan Reverend iz HarperKolinsa za njenu
izuzetnu podršku i savete. Takođe se zahvaljujem najboljim izda-
vačima Lauri Leonard i Karlu Rejmondu, Krejg Hermanu, Metju
Gumi, Marku Landau, Frenku Fončeti, Andrei Čerini, Kejt
Stark, Lusi Hud, Ani Godinije i ostalom neverovatnom osoblju
HarperKolinsa.
Zahvaljujem se mom agentu Peti Brajtman zbog verovanja u
moje poruke i razumevanja vrednosti knjige Muškarci su sa Mar-
sa, žene sa Venere. Takođe se zahvaljujem mom međunarodnom
agentu, Lindi Majkls zbog objavljivanja mojih knjiga na više od
pedeset jezika.
Zahvaljujem se mojim saradnicima: Helen Drejk, Bartu i
Meril Berens, Polijani Džejkobs, lanu i Eleni Koren, Sandri
Vajnstajn, Đoni Dojron, Martinu i Džozi Braun, Bobu Budrou,
Majklu Nadžarijanu, Džimu Puzanu i Rondi Koalije na njihovoj
stalnoj podršci i napornom radu koji su uložili. Zahvaljujem se
Metu Džejkobsu, Seri Rifkin i Kevinu Krajniku što su sa marsve-
nus.com napravili jednu od najboljih Internet lokacija.
Zahvaljujem se mnogobrojnim prijateljima i članovima poro-
dice na podršci i korisnim savetima: mom bratu Robertu Greju,
mojoj sestri Virdžiniji Grej, Klifordu Mekgvajeru, Džimu Kene-
diju, Alenu Garberu, Reneu Svisku, Robertu i Karen Džeferson i
Rami al Batraviju.
Zahvaljujem se stotinama predavača na radionicama koji
predaju Mars-Venus veštine širom sveta i hiljadama pojedinaca i

15
Zahvalnice

parova koji su na ovim radionicama učestvovali tokom proteklih

petnaest godina. Takođe se zahvaljujem Mars-Venus savetnici-
ma koji u svojoj praksi i dalje koriste ove principe.
Zahvaljujem se dragom prijatelju Kalešvaru na stalnoj po-
dršci i pomoći.
Zahvaljujem se majci i ocu, Virdžiniji i Dejvidu Greju, na svoj
ljubavi i pomoći koju su mi pružili u mom nastojanju da postanem
bolji roditelj.
Takođe se zahvaljujem Lusil Briksi koja mije kao druga maj-
ka pružila ljubav i oslonac.
Zahvaljujem se Bogu na svoj energiji, jasnoći i podršci koju
mije pružio u izdavanju ove knjige.

- Džon Grej
9 Jun, 1999

16
 Uvod

Posle godinu dana u braku, postao sam otac, a već sam imao dve
divne pastorke. Lorin je bila beba, Džulijet je imala osam, a
Šenon skoro dvanaest godina. Iako je moja supruga Boni bila is-
kusan roditelj, za mene je sve to bilo novo.
Beba, dete od osam godina i devojčica pred pubertetom
predstavljale su veliki izazov. Predavao sam i učestvovao u radu
mnogih radionica sa tinejdžerima i decom svih uzrasta. Bio sam
svestan emocija koje deca imaju prema roditeljima. Takođe sam
savetovao na stotine odraslih, pomažući im da rese probleme koji
potiču iz njihovog detinjstva. Odrasle sam učio kako da nadok-
nade nedostatke tako što će sami sebi biti roditelji u oblastima u
kojima im je bila uskraćena roditeljska pažnja. Iz ove jedinstvene
perspektive postao sam roditelj.
Na svakom koraku shvatao sam da automatski radim stvari
koje su moji roditelji već radili. Neke od njih bile su dobre, druge
manje uspešne, a neke su sasvim jasno bile loše. Na osnovu sops-
tvenog iskustva, na osnovu stvari koje se nisu dobro pokazale, kao
i iz iskustva hiljada ljudi sa kojima sam radio, postepeno sam mo-
gao da nađem nove, efikasnije načine vaspitanja.
Do današnjeg dana, sećam se jedne od mojih prvih promena.
Šenon i njena majka Boni su se posvađale. Umešao sam se da bih
pružio podršku Boni. U određenom momentu, preuzeo sam ulo-
gu Boni i počeo sam da vičem. Kroz nekoliko minuta, dominirao
sam svađom.
Šenon je utihnula, zadržavajući svoju povređenost i odbojnost.
Najednom, počeo sam da uviđam kako nanosim bol mojoj pastorki.
U tom trenutku, shvatio sam daje ono što sam uradio greška.
Moje ponašanje nije bilo ponašanje brižnog roditelja. Ponašao

17
Uvod

sam se kao i moj otac u situacijama kada nije znao šta da uradi. Vi-
kao sam i vređao kako bih povratio kontrolu nad situacijom, lako
nisam znao šta bih drugo mogao da uradim, bilo mi je jasno da vi-
kanje i zastrašivanje nisu odgovor. Od toga dana, nikada više nisam
vikao na decu. Posle izvesnog vremena moja supruga i ja uspeli
smo da razvijemo druge, pažljivije i nežnije načine da povratimo
kontrolu u situacijama kada se naša deca nisu dobro ponašala.

UUBAV NIJE DOVOLJNA

Zahvalan sam roditeljima na ljubavi i podršci koja mi je izuzetno
pomogla, ali u mnogim situacijama, uprkos njihovoj ljubavi, bio
sam povređen nekom od njihovih grešaka. Zarastanje tih rana
pomoglo mije da postanem bolji roditelj. Znam da su radili naj-
bolje što su mogli uzimajući u obzir znanje koje su imali o potre-
bama dece. Kada roditelji prave greške u vaspitavanju dece, raz-
log tome nije nedostatak ljubavi, već jednostavno nepoznavanje
bolje forme ponašanja.
Najvažniji c j vaspitanja je ljubav i ulaganje vremena i ener-
gije u podršku deci. Iako je ljubav najvažnija, nije dovoljna. Uko-
liko roditelji ne razumeju jedinstvene potrebe svoje dece, nisu u
mogućnosti da im pruže ono što deca danas zahtevaju. Roditelji
mogu pružati ljubav, ali ne na načine koji će biti najkorisniji u raz-
voju njihove dece.

Bez razumevanja potreba dece,

roditelji im ne mogu pružiti efikasnu pomoć.

Sa druge strane, neki roditelji "voljni" su da provode više vre-

mena sa svojom decom, ali to ne čine zato što ne znaju šta da rade
ili zato što deca odbijaju njihov trud. Mnogi roditelji pokušavaju
da razgovaraju sa svojom decom, ali deca se zatvore i ne progova-
raju ni reč. Ovi roditelji imaju želju i volju, ali ne znaju kako da na-
vedu decu na razgovor.

18
 Uvod

Neki roditelji ne žele da viču, da udare ili da kazne svoju decu,

ali jednostavno ne znaju bolji način. S obzirom da razgovor sa de-
com nije dao nikakav rezultat, kazna ili pretnja kaznom su jedini
pristup koji oni poznaju.

Da bi se napustili stari pristupi u vaspitavanju dece,

moraju da se uvedu novi pristupi.

Razgovor će pomoći, ali prvo morate da shvatite šta deca

žele. Morate da naučite da slušate da bi deca želela da razgovara-
ju sa vama. Morate naučiti kako da pitate da bi deca želela da
sarađuju. Morate naučiti kako da deci obezbedite više slobode a
da pritom zadržite kontrolu. Kada roditelji savladaju ove veštine,
mogu da odustanu od zastarelih metoda vaspitanja.

PRONALAŽENJE BOUEG NAČINA

Kao savetnik hiljadama i predavač stotinama hiljada, bio sam
svestan bezuspešnih, pogrešnih roditeljskih metoda, ali i dalje ni-
sam uspevao da pronađem bolja rešenja. Biti dobar roditelj znači
više od prestanka sa praksom kažnjavanja ili vikanja da bi se pos-
tiglo kontrolisanje dece. Da bih odustao od manipulisanja svo-
jom decom uz pretnje kažnjavanjem, morao sam da pronađem
uspešnije metode. U razvijanju filozofije knjige Deca su iz raja i
pet veština korisnih za pozitivno vaspitanje, postepeno sam ot-
krio efikasnu alternativu tradicionalnim roditeljskim veštinama.

Da postanemo bolji roditelji, nije dovoljno da

prestanemo da radimo stvari koje ne daju dobre rezultate.

Trebalo mi je više od trideset godina da razvijem veštine po-

zitivnog vaspitanja sadržane u knjizi Deca su iz raja. Tokom šes-
naest godina rada, kao savetnik odraslim osobama sa indivi-

19
Uvod

dualnim problemima ili sa problemima u ljubavnim i bračnim

vezama, imao sam prilike da proučim šta nije funkcionisalo u
odrastanju mojih klijenata. Onda kao roditelj, sledećih četr-
naest godina počeo sam da razvijam i koristim nove i različite
roditeljske veštine. Ovi novi podaci i veštine nisu se pokazale
korisnim samo u podizanju moje dece već i u slučajevima hiljada
drugih porodica.
Mardž, samohrana majka počela je sa korišćenjem ovih
veština sa svojom najstarijom ćerkom Sarom, tinejdžerkom
koja čak nije želela ni da razgovara sa njom i koja je bila na
korak od napuštanja kuće. Kada je Mardž promenila način
komunikacije, pristupile su rešavanju problema. Sara se bu-
kvalno promenila preko noći. Pre Mardžinog učestvovanja u
radionicama Deca su iz raja, Sara bi uvek zauzimala neprija-
teljski stav u razgovorima. Nekoliko meseci po završetku ra-
dionica, Sara je pričala o svom životu, slušala i sarađivala sa
majkom.
Tim i Kerol imali su problema sa najmlađim sinom, trogodi-
šnjim Kevinom. T^io je agresivan, trudio se da imitira druge i
želeo da kontroliše situaciju. Odustajanjem od kažnjavanja, Ke-
vin je postepeno prestao da bude besan. Tim i Kerol naučili su
kako da povrate kontrolu u svojoj porodici shvatajući kako da se
pažljivo i brižno postave prema Kevinovim jedinstvenim potre-
bama.
Filip je bio uspešan poslovni čovek. Po početku njegovog
učestvovanja u radionicama Deca su iz raja, shvatio je koliko je
neophodan svojoj deci i šta sve može da uradi kako bi im pomo-
gao u odrastanju.
Njega je odgajila samo majka i zaista nije znao koliko je de-
ci potreban otac. Kada je shvatio staje njegovoj deci potrebno i
šta on može da uradi, bio je podstaknut da sa decom provodi
više vremena. Zahvalan je zbog novih saznanja, ne samo zbog
toga što su njegova deca srećnija, već i zbog toga što je on
srećniji. Propuštao je radosti podizanja dece a da toga čak nije
bio ni svestan.

20
 Uvod

Mnogi ljudi koji se distanciraju od vaspitanja ne

shvataju koje radosti propuštaju.

Tom i Karen uvek su se sukobljavali u vaspitavanju dece.

Imajući u vidu da su odrasli na različite načine, svađali bi se oko
toga kako disciplinovati ili podići decu. Posle ušešća u radionica-
ma Deca su iz raja, imali su zajednički pristup u odgajanju dece.
Deca su imala koristi ne samo od uspešnije podrške, već i od izos-
tanka svađa njihovih roditelja.
Postoji bezbroj priča o porodicama kojima su pomogli novi pris-
tupi i veštine predstavljene u knjizi Deca su iz raja. Ukoliko imate
bilo kakvih sumnji u njihovu ispravnost i delotvornost, isprobajte ih i
videćete rezultat. Efikasnost ovih veština jednostavno je dokazati.
Čim ih primenite, odmah će doneti dobre rezultate.

Efikasnost ovih veština jednostavna je za dokazivanje.

Koristite ih; odmah će doneti dobre rezultate.

Svaka sugestija u knjizi Deca su iz raja pokazala se kao dobra.

U većini slučajeva, knjiga Deca su iz raja pojasniće stvari za koje
ste već osećali da su bile istinite ili u vašem slučaju primenjive. U
drugim slučajevima, novi prilaz ukazaće vam na greške koje ste
napravili i odgovoriće pojedinačno na mnoga vaša pitanja. Iako
se knjiga Deca su iz raja ne bavi pojedinačno svakim problemom
na koji možete naići, ona daje nov prilaz u rešavanju problema. I
dalje morate da rešavate probleme, ali uz drugačiji i umnogome
uspešniji pristup. Ovaj novi način razumevanja dece biće vam od
pomoći u nalaženju jedinstvenih, svakodnevnih rešenja.
Deca su iz raja je široko primenjiva, praktična filozofija
vaspitanja koja daje dobre rezultate kod svih uzrasta dece. Nove
veštine i znanja imaju uspeha kod mlađe i starije dece, dece koja
tek ulaze u period adolescencije, kao i kod tinejdžera. Čak i u

21
Uvod

slučajevima da deca koja su u pubertetu nisu vaspitavana uz

pomoć ovih veština, vrlo brzo počinju da ih primaju i da reaguju
na njih.

Deca su iz raja je široko primenjiva, praktična filozofija

vaspitanja, koja ima uspeha sa decom svih uzrasta.

Na svom ličnom primeru, uverio sam se da su moje dve pas-

torke odmah pozitivno odgovorile na ovaj metod nekažnjavanja.
Iako su u početku odgajane uz neke stare metode kao što su
kažnjavanje ili vikanje, novi pristup se pokazao kao vrlo efikasan.
Deca svih uzrasta, bez obzira na ranije vaspitanje, počinju više da
sarađuju primenom novih metoda.
Ove tehnike daju dobre rezultate čak i kada su deca podizana
nemarno, zlostavljana ili brutalno kažnjavana. Svakako, zlosta-
vljana ili deca odgajana sa nebrigom imaju posebne probleme
ponašanja, ali čak i ovi problemi uspešno se otklanjaju i rešavaju
čim se primeni novi pristup. Deca pokazuju neverovatnu fleksibi-
lnost i prilagodlj . ost u dodiru sa pravom vrstom brige i podrške.

NOVE KRIZNE SITUACIJE VASPITANJA

Zapadni svet trenutno prolazi kroz krizu vaspitanja. Svakodnev-
no raste broj izveštaja o dečijem i tinejdžerskom nasilju, po-
remećajima pažnje, korišćenju droga, trudnoćama u tinejdžers-
kom periodu i samoubistvima. Čini se da nijedan prilaz ne daje
rezultate, a problemi naše dece se nagomilavaju.
Neki veruju da ovi problemi potiču od roditelja koji su previše
popustljivi prema svojoj deci ili im previše pružaju, dok drugi
uzroke takvog ponašanja vide u zastarelim, agresivnim metoda-
ma vaspitanja kao što su kažnjavanje dece batinama ili vikanjem.
Jedan broj ljudi smatra da su ovi problemi izazvani negativnim
promenama u društvu.
Previše TV-a, reklama, previše seksa i nasilja na televiziji i u
filmovima mnogi ljudi označili su kao glavnog krivca. Društvo i

22
 Uvod

njegov uticaj na našu decu svakako su deo problema, a vlade faz-

nih zemalja mogle bi doneti neka rešenja koja će pomoći, ali
najveći deo problema počinje kod kuće. Problemi naše dece
počinju kod kuće i stoga kod kuće mogu biti rešeni. Pored naših
napora da promenimo društvo, roditelji treba da shvate da je u
njihovim rukama moć da odgaje jako, pouzdano, samouvereno,
emotivno dete spremno na saradnju.

Problemi naše dece počinju kod kuće, i

kod kuće mogu biti rešeni.

Izaći na kraj sa promenama u društvu znači da roditelji mora-

ju da promene pristup vaspitanju.
Tokom proteklih dve stotine godina društvo je pretrpelo isto-
rijske i dramatične promene koje su vodile većoj individualnoj
slobodi i pravima. Iako je zapadno društvo sada organizovano na
principima slobode i ljudskih prava, roditelji se i dalje služe prin-
cipima vaspitanja iz srednjeg veka.
Roditelji moraju da rade na unapređenju svojih roditeljskih
veština u vaspitavanju dece i tinejdžera spremnih na saradnju.
Pravilo poslovanja je da ukoliko želimo da ostanemo konkurent-
ni na slobodnom tržištu, moramo da budemo spremni na pro-
mene i usavršavanje. Shodno tome, ukoliko roditelji žele da im
deca budu sposobna da se takmiče u slobodnom svetu, moraju
pripremiti decu uz pomoć najsavremnijih i najefikasnijih pristu-
pa vaspitanja.

VASPITANJE ZASNOVANO NA UUBAVI NASPRAM

VASPITANJA ZASNOVANOG NA STRAHU
U prošlosti, deca su kontrolisana dominacijom, strahom i name-
tanjem osećanja krivice. Da bi se motivisala i usmerila na dobro
ponašanje, deca su navođena na pomisao da su loša ili manje
vredna dobrog roditeljskog pristupa ukoliko nisu poslušna. Strah

23
Uvod

od gubitka ljubavi i privilegija bio je jaka polazna tačka. Kada ni

ovaj obrazac nije bio uspešan, primenjivana je jača kazna kako bi
izazvala više straha i slomila volju deteta. Za dete koje se nije po-
koravalo, govorilo se da je svojeglavo. Da ironija bude veća, iz
perspektive pozitivnog vaspitanja, usmeravanje deteta da misli
svojom glavom, negovanje jake volje osnova je za izgradnju sa-
mouverenosti, saradnje i saosećanja kod dece.

Negovanje, a ne slamanje volje dece, osnova je za

stvaranje samopouzdanja, saradnje i saosećanja kod dece.

Zastareli roditeljski pristupi težili su podizanju poslušne dece.

Cilj pozitivnog vaspitanja je podizanje dece sa jakom voljom ali
spremne na saradnju. Volja deteta se ne mora slamati u cilju posti-
zanja kooperativnosti. Deca su iz raja. Kada se njihova srca otvore i
kada se neguje njihova volja, suštinski su spremnija na sardnju.

Cilj pozitivnog vaspitanja je da razvije decu

jake volje i izraženog smisla za saradnju.

Zastareli roditeljski pristupi težili su stvaranju dobre dece.

Pozitivno vaspitanje stvara saosećajnu decu koja ne moraju pod
pretnjom da poštuju pravila ponašanja, već su u prilici da sponta-
no reaguju i da odluke donose otvorenog srca. Ta deca ne varaju i
ne koriste se lažima, ne zato stoje takvo ponašanje protivno pra-
vilima, već zboga toga što su ona pravična i poštena. Moral se ovoj
deci ne nameće spoljašnjim uticajem, već izniče iznutra i uči se
kroz saradnju sa roditeljima.

Umesto da ima za cilj stvaranje dobre dece, pozitivnom

vaspitanju cilj je stvaranje saosećajne dece.

24
 Uvod

Zastareli roditeljski pristupi bazirali su se na stvaranju pot-

činjenog položaja; pozitivno vaspitanje teži razvijanju samouve-
renih ljudi koji su sposobni da odlučuju o svojoj sudbini, a ne
samo da pasivno slede korake utrte pre njih. Ova samouverena
deca svesna su svog postojanja i ciljeva u životu.

Samouverena deca ne daju se lako pokolebati pod

pritiskom niti osećaju potrebu da se bune.

Ova jaka deca nisu kolebljiva, nisu podložna pritisku, niti

osećaju potrebu da se bune da bi ostvarila svoj identitet. Ona raz-
mišljaju svojom glavom, ali i dalje ostaju otvorena za savete i po-
moć roditelja. Kad odrastu, nisu sklona da preslikavaju uverenja
drugih ljudi. Ona slede unutrašnji kompas i donose odluke za sebe.

DANAŠNJA DECA SU DRUGAČIJA

Baš kao što je svet danas drugačiji i naša deca su drugačija. Više
ne odgovaraju pozitivno na vaspitanje zasnovano na strahu. Ti
stari metodi zasnovani na strahu zapravo slabe roditeljsku kon-
trolu. Strah od kažnjavanja samo okreće decu protiv roditelja i
izaziva bunt u njima. Pretnja vikanjem i fizičkim kažnjavanjem
više ne stvara kontrolu, već čini dete neosetljivim na poslušnost i
saradnju. Roditelji žele bolju komunikaciju sa svojom decom da
bi ih pripremili za veće izazove i veće pritiske savremenog života,
ali nažalost još uvek koriste zastarele metode vaspitanja.

Pretnja kažnjavanjem samo okreće decu

protiv roditelja i stvara bunt u njima.

Sećam se svog oca i njegovih grešaka. On je pokušavao da

kontroliše svojih šest sinova i jednu ćerku kažnjavanjem. Bio je
narednik u vojsci i to je bio jedini njemu poznat metod. Na neki

25
Uvod

način, doživljavao nas je kao vojne pitomce. Kada god bismo se

odupirali njegovoj kontroli, povratio bi je uz pretnju kaznom.
Iako je ovaj metod vaspitanja, do izvesne mere, bio uspešan za
njegovu generaciju, u mojoj generaciji nije se pokazao kao delot-
voran, a pokazao se kao očigledno loš za današnju decu.
Kada njegove pretnje ne bi dale rezultata, moj otac bi ih po-
jačao. Govorio bi: "Ukoliko nastavite da na ovaj način razgovarate
sa mnom, nedelju dana će vam biti zabranjen izlazak."
Kada bih nastavio sa otporom, rekao bi: "Ukoliko ne pres-
taneš, biće to dve nedelje."
Kada bih i dalje uporno ostajao pri svom stavu, rekao bi: "U
redu, sada si kažnjen na mesec dana, idi u svoju sobu."
Pojačanje kazne nema pravi efekat i samo akumulira veći ot-
por. Čitav mesec sam razmišljao jedino o tome koliko je nepra-
vičan bio. Umesto povećanja moje želje za saradnjom, njegovi
postupci još više bi me udaljili. Imao bi mnogo pozitivniji uticaj da
je rekao samo: "S obzirom da ne poštuješ ono što sam ti rekao,
želim da izađeš na pauzu od deset minuta."
Kažnjavanje je u prošlosti korišćeno da se slomi volja deteta.
Iako je nekad uspešno vodilo poslušnosti, danas ne daje dobre re-
zultate. Deca su danas svesnija i zahtevajuprefinjenost. Prepozna-
ju ono što je uvredljivo i nepravedno i ne tolerišu takvo ponašanje.
U njima se stvara bunt i odbojnost. Najvažnije od svega, kažnja-
vanje i pretnja kažnjavanjem prekidaju svaku liniju komunikacije.
Umesto da bude deo rešenja, roditelj postaje deo problema.

Kažnjavanje od vas, roditelja, stvara neprijatelja od

koga se deca kriju, umesto roditelja kome će se
deca obratiti za pomoć.

Kada roditelji viču na svoju decu samo izazivaju njihovu neo-

setljivost na rečeno. Da bi postigli uspeh u školi, ili što je još
važnije, da bismo bili spremni za borbu na otvorenom tržištu, ili
da bi ostvarili uspešne, trajne ljubavne veze, odraslima su danas
potrebne bolje veštine komunikacije. Ove veštine se najefikasnije

26
 Uvod

savlađuju tako što deca slušaju savete svojih roditelja, a roditelji

slušaju svoju decu.
Deca slušaju svoje roditelje onda kada
roditelji nauče da slušaju svoju decu.

Šta se dešava kada dugo slušate izuzetno glasnu muziku? Gu-

bite sluh. Ista stvar se dešava kada roditelji viču ili neprestano nešto
zahtevaju. Kada roditelji viču ili komuniciraju na način na koji su nji-
hovi roditelji komunicirali, efekat koji se postiže je drugačiji. Deca
će se jednostavno isključiti, a roditelji izgubiti kontrolu.

ODUSTANITE OD KAŽNJAVANJA
U prethodnim generacijama, društva su bila kontrolisana, mani-
pulisana i pritisnuta od strane jakih, kazni sklonih diktatora, ali da-
nas više nije tako. Ljudi neće biti ravnodušni kada je u pitanju ne-
pravda i kršenje ljudskih prava; umesto ravnodušnosti, pokazaće
revolt. Mnogi ljudi žrtvovali su živote za principe demokratije.
Na sličan način, današnja deca ne prihvataju pretnje i kaznu.
Uzvraćaju protestom. Deca danas jače osećaju nepravdu
nanesenu kažnjavanjem. Kada se sistem kažnjavanja primeni, uz-
vraća se pojačanim otporom, odbijanjem i pobunom. Deca danas
odbijaju vrednosti svojih roditelja i izražavaju bunt protiv rodi-
teljske kontrole u sve mlađim uzrastima.
Pre nego su psihološki zreli ili pripremljeni za život bez rodi-
teljske podrške, deca i tinejdžeri ne poštuju i odbijaju podršku
koja je toliko neophodna za njihov razvoj. Žude da budu van ro-
diteljske kontrole u vreme kada im je ta kontrola neophodna da
bi se razvili u pravom smeru.

Pre nego pokažu psihološku spremnost, deca i tinejdžeri

odbijaju neophodnu roditeljsku pomoć.

27
Uvod

Mnogi roditelji shvataju da stari metodi kažnjavanja ne po-

mažu, ali ne znaju kako drugačije da postupe. Uzdržavaju se od
kažnjavanja, ali ni to ne pomaže. Roditelji koji su popustljivi pre-
ma svojoj deci ne pružaju deci roditeljsku kontrolu koja im je po-
trebna. Kada im se ustupi mali deo kontrole, deca se ponašaju
kao da im je dat mnogo veći deo. Brzo nauče da koriste svoju slo-
bodu za manipulisanje i kontrolu nad roditeljima.
Kada se deci dozvoli da koriste jake, negativne emocije,
osećanja ili izlive besa kako bi ispunila željeni cilj, ona su ta koja
imaju kontrolu. Kada su deca ta koja imaju kontrolu, izvan su ro-
diteljske kontrole. Na različite načine, razviće neke od problema
koja imaju deca vaspitavana zastarelim metodama baziranim na
strahu.

Kada deca imaju kontrolu,

izvan su roditeljske kontrole.

Bilo da je de* - vaspitavano metodama zastrašivanja ili prete-

rane popustljivosti, ukoliko roditelji nemaju kontrolu, deca će se
protiviti svakom pokušaju roditelja da uspostavi ili zadrži kontro-
lu. Bez podrške roditelja, njihov razvoj biće ograničen. Koristeći
veštine pozitivnog vaspitanja opisanog u kjniziDeoz su izmja, ro-
ditelji deci mogu dati slobodu i vodstvo neophodno da dete izgra-
di jak i zdrav stav o sebi.

REZULTATI VASPITANJA
ZASNOVANOG NA STRAHU

Zastarela praksa bazirana na vaspitavanju dece metodama zas-

trašivanja, kritike, neslaganja i kazne ne samo da je izgubila na
snazi, već je postala kontraproduktivna. Današnja deca su mnogo
osetljivija nego deca ranijih generacija. Sposobna su za mnogo
više, ali se na njih negativno utiče korišćenjem starih roditeljskih

28
 Uvod

veština, kao što su vikanje, fizičko kažnjavanje, kazne, zabrana iz-

lazaka, neslaganje, ponižavanje i nametanje osećanja stida. Kada
su deca imala veći nivo tolerancije, ovi metodi bili su korisni, ali
danas se smatraju zastarelim i kontraproduktivnim.
U prošlosti, kažnjavanje dece blagim udarcima, teralo ih je da
se plaše autoriteta i da ne krše pravila. Danas ovi metodi imaju
suprotan efekat. Dete na koje se primeni nasilje, uzvratiće nasil-
jem. To je jedan od simptoma osetljivosti. Deca danas mogu da
budu kreativnija i inteligentnija nego deca ranijih generacija, ali
im je ponašanje uslovljeno spoljašnjim uticajima.

Kada su deca osetljivija, primenjeno nasilje,

znači uzvraćeno nasilje.

Deca danas najbolje mogu da nauče kako da poštuju druge

oponašanjem, a ne strahom. Njihovi umovi uvek registruju slike i
mimiku, i slede sve što kažete ili uradite. Praktično, oni sve nauče
kroz imitaciju i saradnju.
Kada roditelji izgrade ponašanje uvažavanja, postepeno i deca
uče kako da poštuju druge. Kada roditelji nauče kako da ostanu
smireni, hladnokrvni i puni ljubavi prema detetu koje ima izlive be-
sa i dete postepeno nauči kako da ostane smireno, hladnokrvno i
puno ljubavi kada se suoči sa svojim jakim emocijama.
Roditelji mogu da ostanu smireni, hladnokrvni i puni ljubavi i
mogu da zasluže uvažavanje kada nauče šta treba da rade kada se
deca ponašaju nekontrolisano.

Roditelji mogu da ostanu smireni i hladnokrvni

kada nauče šta da rade kada se deca
ponašaju nekontrolisano.

Ukoliko koristite fizičko kažnjavanje da ostvarite pretnje,

deca shvataju da je agresija odgovor u situacijama kada se izgubi

29
Uvod

kontrola. Mnogo puta bio sam svedok situacija u kojima majka

udara sina, govoreći mu: "Prestani da udaraš svog brata". Ona želi
da mu pokaže kako se njegov brat oseća, ali fizička kazna nije od-
govor. Tako kažnjavajući sina, osnažuje njegovu nameru da se is-
tim metodom posluži ili da bude agresivan.
Kasnije, kada ne dobije ono što želi, automatski će izraziti bes
direktnom ili pasivnom agresijom. Iako su metodi fizičkog
kažnjavanja delovali u prošlosti, danas imaju povratni efekat.
Metodi vaspitanja zasnovanog na strahu slabe prirodni razvoj de-
teta, a našu roditeljsku dužnost čine manje ispunjenom i više po-
trebnom.

NEDOVOLJNO VREMENA
ZA DUŽNOSTI RODITEUA
Roditelji danas imaju manje vremena nego ikada pre da se pos-
vete vaspitanju. Zato je od presudnog značaja da nauče šta je
najbitnije za njihovu decu. Stečeno znanje ne pomaže im samo u
tome da svoje vr_ me efikasnije koriste, već ih motiviše da nađu
više vremena. Obimnije shvatanje potreba njihove dece svakako
motiviše roditelje da provode više vremena sa svojom decom.
U bavljenju stresom i napetošću, mnogi odrasli često posvete
vreme onom što misle da moraju i mogu da urade. Žene obično
osećaju veliko zadovoljstvo zbog svih stvari koje moraju da urade.
Muškarci se primarno fokusiraju na one koje mogu da urade.
Kada očevi ne znaju šta da rade kako bi pomogli svojoj deci, često
ne urade ništa. Kada majke nisu svesne potreba svoje dece, često
daju prioritet drugim stvarima.
Kada roditelji postanu svesni pravih potreba svoje dece,
manje su motivisani da zarađuju novac kako bi obezbedili svojoj
deci stvari, a više su motivisani da nađu vremena da uživaju sa
porodicom. Najveće bogatstvo roditelja danas je slobodno
vreme. Roditelji počinju da nalaze više vrejnena za-decu kada
shvate šta treba da rade i šta mogu da urade.

30
 Uvod

OSAVREMENJIVANJE RODITELJSKIH VESTINA

Čitajući knjigu Deca su iz raja naučićete praktične načine da osa-
vremenite roditeljske veštine. Nećete naučiti samo šta nije delot-
vorno, već i šta daje dobre rezultate. Naučićete nove načine da
bez zastrašivanja motivišete decu da sarađuju i da se ističu.
Deca se danas ne moraju motivisati strahom ili kaznom. Ona
poseduju unutrašnju sposobnost da raspoznaju dobro od lošeg
kada im se pruži prilika da razviju ovu sposobnost. Umesto da bu-
du motivisani kaznom ili zastrašivanjem, lako mogu biti motivisa-
ni nagradom i prirodnom, zdravom željom da udovolje roditeljima.
U prvih osam poglavlja knjige Deca su iz raja, naučićete da
koristite različite veštine pozitivnog odnosa prema vaspitanju
koje će pomoći unapređenju komunikacije, povećanju saradnje i
motivisanju dece da ostvare sve svoje mogućnosti. U poslednjih
šest poglavlja, naučićete kako da komunicirate uz pomoć pet naj-
važnijih poruka koje vaša deca treba da čuju iznova i iznova.
Pet pozitivnih poruka su:

1. U redu je biti drugačiji i različit.

2. U redu je praviti greške.
3. U redu je izražavati negativna osećanja
4. U redu je želeti više.
5. U redu je reći "ne", ali zapamtite da su mama i tata glavni.

Ovih pet poruka daće vašoj deci slobodu da razviju sposob-

nosti date od Boga. U pravilnoj primeni zajedno sa različitim
veštinama pozitivnog odnosa prema vaspitanju vaše dete razviće
neophodne veštine za uspešan život. Neke od ovih veština su:
sposobnost opraštanja sebi i drugima, nesebičnost, deljenje, sa-
mopoštovanje, strpljivost, samouverenost, istrajnost, uvažavanje
sebe i drugih, saradnja, saosećajnost, poverenje i sposobnost da
se raduju i da budu srećni. Ovim novim pristupom, zajedno sa

31
Uvod

vašom ljubavlju i podrškom, svom detetu ćete pružiti mogućnost

da se potpuno ostvari tokom svake faze svog razvoja.
Uz ovakve, nove poglede, imaćete potrebno samopouzdanje
da vaspitate decu, i da dobro i čvrsto spavate noću. Kada se po-
metnja i razna pitanja nametnu kao problem, imaćete snažan iz-
vor kome ćete moći iznova da se obratite i koji će vam pružiti
podršku i podsećati vas na ono što vaša deca žele i ono što za njih
možete da uradite.
Najvažnije, zapamtite da su deca iz raja. Ona već poseduju
unutar sebe sve što im je potrebno da se razviju. Vaš posao kao
roditelja je da podržite ovaj proces rasta. Primenom ovih pet po-
ruka i veština pozitivnog odnosa prema vaspitanju nećete samo
uživati u uverenju da radite upravo ono što je neophodno, već
ćete znati, da će uz vašu pomoć, deca biti sposobna da stvore život
kakav žele.

32
 1
Deca
Su Iz
Raja

Sva deca rođena su nevina i dobra. U tom smislu naša decasu iz

raja. Svako dete ponaosob već je jedinstveno i posebno. Na ovaj
svet dolaze svako sa svojom određenom sudbinom. Seme jabuke
vremenom postaje drvo jabuke. Iz njega ne može da nikne kruška
ili pomorandža. Naša najvažnija roditeljska uloga je da prepoz-
namo, poštujemo i kasnije odnegujemo prirodni i jedinstveni
proces odrastanja naše dece.jOd nas se ne zahteva da ih oblikuje-
mo na način koji bi nama najviše odgovarao. Dužnost nam je da
ih mudro podržimo na način koji će najbolje istaći njihove indivi-
dualne vrline i snagu.
Našoj deci nismo potrebni da ih unapredimo ili načinimo bo-
ljima nego što jesu, ali ona zavise od naše podrške u odrastanju.
Mi ih snabdevamo plodnim tlom gde će procvetati seme njihovog
uspeha. Deca imaju sposobnosti da urade ostalo. U jezgru seme-
na jabuke nalazi se idealan nacrt njenog rasta i razvitka. Na isti
način, u telu, svesti i srcu svakog deteta koje se razvija nalazi se
idealan nacrt za njegov razvitak. Umesto da mislimo kako nešto
moramo uraditi da bi naše dete bilo dobro dete, moramo shvatiti
da je naše dete već dobro.

U telu, svesti i srcu svakog deteta nalazi se

idealan nacrt za njegov razvitak.

33
Džon Grej

Kao roditelji, moramo zapamtiti da je Majka Priroda uvek

odgovorna za rast i razvoj naše dece. Kada sam jednom pitao
moju majku za tajnu njenog roditeljskog pristupa, odgovorila je:
"U podizanju šest dečaka i jedne devojčice, na kraju sam shvatila
da ne postoji mnogo stvari koje bih mogla da uradim da ih prome-
nim. Shvatila sam da je sve u Božijim rukama. Uložila sam sav
svoj trud a Bog je uradio sve ostalo." Ovakav pristup omogućio joj
je da veruje prirodnom procesu rasta. Ne samo da joj je ovo po-
moglo da proces shvati na lakši način, već i da ga ne ometa. Ova
vrsta uvida važna je za svakog roditelja. Ukoliko ne verujete u
Boga, zamenite reč Bog za reč "geni" - sve je u njima.
Primenjujući veštine pozitivnog vaspitanja, roditelji mogu da
nauče na koji način da podrže prirodne procese rasta dece i kako
da se u njih ne mešaju. Bez potpunog razumevanja načina prirod-
nog razvitka dece, roditelji bespotrebno doživljavaju frustracije,
razočarenja, brigu i krivicu i nesvesno blokiraju ili koče pravce
razvoja njihove dece. Na primer, roditeljsko nerazumevanje je-
dinstvene osećajnosti sopstvenog deteta ima za rezulata ne samo
razočarenje rod; *elja, već i dete stiče utisak da nešto nije u redu sa
njim. Ovo pogrešno uverenje "nešto nije u redu sa mnom", ure-
zuje se u dete i sve one blagodeti koje proističu iz njegove bogate
osećajnosti, bivaju uskraćene.

SVAKO DETE IMA SVOJE JEDINSTVENE PROBLEME

Pored toga što se rađa nevino i dobro, dete dolazi na ovaj svet sa
svojim jedinstvenim problemima. Naša uloga kao roditelja jeste
da pomognemo deci da se suoče sa jedinstvenim izazovima koji ih
čekaju. Rastao sam u porodici koja je brojala sedmoro dece, iako
smo imali iste roditelje i time i iste mogućnosti, svi smo se razliko-
vali i u detinjstvu i kasnije kad smo odrasli. Sada imam tri ćerke,
od kojih jedna ima dvadeset pet godina, druga dvadeset dve a
treća trinaest godina. Svaka od njih je sada, kao i pre, potpuno
drugačija, sa različitim vrlinama i manama.

34
 Deca Su iz Raja

Kao roditelji možemo pomoći našoj deci, ali ne možemo

učiniti da njihovi problemi i izazovi sa kojima će se susretati nes-
tanu. Kada ovo shvatimo, manje ćemo brinuti i nećemo se truditi
da ih promenimo ili da umesto njih rešavamo njihove probleme.
Vera u decu pomaže i deci i roditeljima. Možemo dopustiti našoj
deci da budu ono što jesu i ponajviše obratiti pažnju na pomoć u
razvoju i odgovoreliiia'ižaz'ove"života. JCada^roditelji deci prilaze
sa više razumevanja irjoverenja, deca razvijaju sposobnost da više
veruju u sebe, u svoje roditelje i da budu spremniji za neizvesnu
budućnost koja ih očekuje.
Svako dete ima svoju ličnu sudbinu. Prihvatanje ove činjenice
daje roditeljima sigurnost, pomaže im da se opuste i da ne preuzi-
maju odgovornost za svaki problem koji dete ima. Suviše vreme-
na i energije trošimo na razmišljanje o onome što smo mogli da
uradimo ili na ono što su deca mogla da urade, umesto da prihva-
timo da sva deca imaju svoje probleme, brige i izazove. Naš posao
kao roditelja je da pomognemo deci da se sa problemima suoče i
uspešno ih rese. Uvek imajte na umu da naša deca imaju svoje
vrline i mane i izazove sa kojima se suočavaju i da ništa ne
možemo učiniti da promenimo njihovu istinsku prirodu. Ipak,
možemo se potruditi da im pružimo priliku da budu najbolji što
mogu biti.

Deca imaju svoje vrline, mane i izazove sa kojima

se suočavaju i ne postoji ništa što možemo učiniti da
promenimo njihovu istinsku prirodu.

Teški trenuci uvek nas nateraju da pomislimo kako nešto nije

u redu sa našom decom, ali tada se treba podsetiti da su deca iz
raja. Savršena su baš onakva kakva su i suočavaju se sa jedinstve-
nim izazovima. Ne samo da su im neophodni naša pomoć i
uvažavanje, već su im potrebni i ti izazovi. Jedinstveni načini na
koje će oni prevazići prepreke nephodni su kako bi postigli svoj
vrhunac. Problemi sa kojima će se susretati, pomoći će u prona-

35
Džon Grej

laženju podrške koja im je potrebna i u razvijanju njihovog

jedinstvenog karaktera.

Deci su potrebni pomoć i uvažavanje, ali

u procesu rasta nepohodni su im i izazovi.

Za svako dete, zdrav proces odrastanja znači da će doći

vreme kada će morati da se suoči sa izazovima. Učeći kako da
prihvate i uhvate se u koštac sa ograničenjima koja im nameću ro-
ditelji i svet oko njih, deca mogu da savladaju osnovne vrednosti,
kao što su praštanje, prihvatanje, saradnja, kreativnost, saosećaj-
nost, hrabrost, istrajnost, sposobnost ispravljanja sopstvenih
grešaka, samouvažavanje, individualnost, i pravilno samousme-
ravanje. Na primer:
• Deca ne mogu naučiti da praštaju, ukoliko se njima ne
prašta.
• Deca ne mogu razviti strpljenje, ukoliko uvek dobiju sve
što požele
• Deca ne mogu naučiti da prihvate svoje nedostatke,
ukoliko su svi oko njih bez mana.
• Deca ne mogu naučiti da sarađuju, ukoliko sve uvek ide
onako kako ona žele.
• Deca ne mogu naučiti da budu kreativna, ukoliko im se
ne da samostalnost da sama nešto urade.
• Deca se ne mogu naučiti saosećajnosti i poštovanju,
ukoliko ne nauče šta su gubitak i bol.
• Deca se ne mogu naučiti hrabrosti i optimizmu, ukoliko
se ne suoče sa teškoćama.
• Deca ne mogu razviti istrajnost i snagu, ukoliko im je sve
lako.
• Deca ne mogu da se nauče kako da budu bolja i da
napreduju, ukoliko ne iskuse teškoće, poraze ili greške.

36
 Deca Su iz Raja

• Deca ne mogu da se nauče samouvažavanju ili zdravom

ponosu, ukoliko ne savladaju prepreke da bi nešto po
stigli.
• Deca ne mogu da se nauče individualnosti, ukoliko se
ne suoče sa odbacivanjem ili isključivanjem.
• Deca ne mogu da se usmere, ukoliko nemaju mogu
ćnosti da se suprotstave autoritetu i/ili ne dobiju ono što
žele.

Na mnoštvo načina, svi izazovi ovog sveta i bol odrastanja ni-

su samo neizbežni, već su i potrebni. Dužnost roditelja nije da svo-
ju decu zaštite od izazova koje život nosi, već da im pomognu da
sve prepreke uspešno savladaju i da odrastu. Uz knjigu Deca su iz
ra/oTiaučićete veštine pozitivnog vaspitanja koje će vam omo-
gućiti da pomognete vašem detetu u odgovorima na životne iza-
zove i poraze. Ukoliko im uvek dajete gotova rešenja za njihove
probleme, neće imati priliku da otkriju svoje sposobnosti i vrline.
Životne teškoće mogu da ojačaju decu i da izvuku najbolje iz
njih. Kada leptir napušta svoju čauru, odvija se velika borba.
Ukoliko biste otvorili čauru da biste leptira poštedeli ove borbe,
ubrzo bi umro. Naporjcpji_ulaže_d.a.bi izašao iz čaure potreban je
dabi se razvili mišići krila. Bez ovog napora, leptir nikada neće le-
teti i umreće^Na sličan način, da bi naša deca odrasla jaka i slo-
bodno letela ovim svetom, potrebno je da prođu određenu vrstu
borbe i podrške.
Da bi prevazišlo svoje specifične izazove, svakom detetu po-
trebni su određena vrsta ljubavi i posebna podrška. Bez ove
podrške, njihovi problemi biće uveličani i izobličeni, nekad do
granica mentalnog poremećaja i kriminalnog ponašanja. Naš po-
sao kao roditelja je da decu podržimo tako da postanu jača i zdra-
vija. Ukoliko se mešamo i ukoliko im mnogo olakšavamo, slabimo
decu, ali sa drugestrane,,ukfljikojrnj)reviše otežavamo situaciju i
ne pomažemo dovoljno,,uskraćujemo im ono što je potrebno za
njihov razvoj. Deca ne mogu sve da urade sama. Deca ne mogu da

37
Džon Grej

odrastaju i razvijaju sve vrline neophodne za uspešan život bez

pomoći roditelja.

PET PORUKA POZITIVNOG VASPITANJA

Postoji pet važnih poruka pozitivnog odnosa prema vaspitanju uz
koje ćete pomoći svojoj deci da unutar sebe pronađu snagu da se
suoče s životnim izazovima i da u punoj meri razviju svoj potenci-
jal. Kroz knjigu Deca su iz raja istražićemo mnoge nove veštine
vaspitanja zasnovane na primeni ovih pet poruka. Pet osnovnih
poruka jesu:

1. U redu je biti različit.

2. U redu je praviti greške.
3. U redu je izraziti negativna osećanja.
4. U redu je želeti više.
5. U redu je reći ne, ali zapamtite da su mama i tata i dalje
glavni.

Krenimo od objašnjenja svake od ovih pet poruka pojedi-

načno.

( 1. V redu je biti različit. Svako dete je jedinstveno. Ima je-

dinstven zbir talenata, vrlina, mana, izazova i potreba. Naša rodi-
teljska dužnost je da budemo u mogućnosti da prepoznamo i da
negujemo njegove jedinstvene potrebe. Uopšteno rečeno, ono
što je dečacima potrebno, nema istu važnost kada su devojčice u
pitanju. Isto tako, devojčicama će biti potrebno nešto što za
dečake nije važno. Priđe, svako dete, nezavisno kome polu pripa-
da, ima jedinstvene potrebe određene talentima, vrlinama, ma-
nama i izazovima.
Deca su takođe različita po načinu na koji uče. Od naročitog
je značaja za roditelje da shvate ovu razliku jer će u suprotnom
početi da upoređuju svoju decu sa drugom decom i biće nepo-

38
 Deca Su iz Raja

trebno razočarani. Kada je reč o učenju, decu možemo podeliti

na tri grupe: trkače, šetače i skakače. Trkači uče jako brzo. Šetači
uče polako i jasno pokazuju znake napretka^Na kraju, tu su i ska-
kačfNjm je malo teže odgajati. Čini se da ništa ne uče i da ne na-
preduju, ali u određenoj prilici oni ispolje svoje znanje. Skakači
su kao cvetovi koji kasno cvetaju. Za učenje im treba više vreme-
na.
Roditelji se uče koliko je neophodno izražavati ljubav uz
uvažavanje razlika u polovima. Na primer, devojčicama često tre-
ba više pažnje, ali suviše pažnje kod dečaka stvara osećaj kako mu
se ne veruje. Dečacima treba ukazati više poverenja, iako višak
poverenja za devojčice može biti protumačeno kao nedovoljna
briga. Očevi, greškom, pokušavaju devojčicama da daju ono što
treba dečacima, dok majke greškom dečacima pružaju podršku
koju bi devojčice oberučke prihvatile. Razumevanje različitih po-
treba dečaka i devojčica pomaže roditeljima u uspešnom razvoju
njihove dece. Pored toga, majke i očevi manje će se prepirati oko
svojih roditeljskih uloga. Tate su sa Marsa, a mame su sa Venere.
^.'"•N ( 2.y redu je praviti greške. Sva deca greše. Greške se
očekuju
i sasvim su normalne. Ako pogrešimo to ne znači kako nešto nije
u redu sa nama, osim ako roditelji ne reaguju kao da greška nije
smela biti napravljena. Greške su normalne, prirodne i za očeki-
vanje. Deca ovo pre svega uče na primerima. Roditelji najefikas-
nije mogu da ih nauče ovom principu priznavanjem sopstvenih
grešaka u bavljenju decom, u pružanju podrške deci, ali i propus-
tima u podršci koju pružaju jedno drugom.
Kada deca vide da se njihovi roditelji ne ustručavaju od
izvinjenja, postepeno nauče da preuzmu odgovornost za svoje
greške. Umesto da dete uče kako da se izvini, roditelji mu pružaju
dobar primer. Deca uče od svojih uzora i to ne putem objašnjenja.
Ne samo da dete nauči kako da bude odgovornije, već opraštajući
greške roditeljima, dete se postepeno uči vrlini praštanja.
Deca dolaze na ovaj svet sa sposobnošću da vole svoje rodi-
telje, ali ne i da vole sama sebe i da opraštaju sama sebi. Uče se
tome da vole sebe na način na koji se roditelji ophode prema nji-

39
Džon Grej

ma i na način na koji roditelji reaguju kada dete pogreši. Kada se

deca ne stide i nisu kažnjavana za svoje greške, imaju veće šanse
da se nauče najvažnijoj vrlini: mogućnosti da vole sebe i prihvate
svoje nedostatke.
Ova se vrlina uči neprestanim ponavljanjem toga da su i nji-
hovi roditelji napravili grešku, a da su i pored toga vredni pažnje i
ljubavi. Grdnja ili kazna sprečavaju decu da razviju ljubav prema
sebi i sposobnost da oproste sami sebi. Kroz čitanje knjige Deca
su iz raja roditelji će naučiti alternativne postupke korisnije od
batina, grdnje i kazni, alternative koje podrazumevaju postavl-
janje pitanja umesto naređivanja, nagrađivanje umesto kažnja-
vanja, pravljenje tajm-auta umesto dve tri po turu.
Ove veštine pozitivnog vaspitanja detaljnije su opisane u po-
glavlju 3 i 8. Tajm-aut, ukoliko se primeni pravilno i sa istrajnošću
isto je tako jako i moćno oružje kao što su kazna i batine.

3.)U redu je izraziti negativna osecanja. Negativna osecanja

kao što su bes, tuga, strah, bol, frustracija, razočaranje, zabrinu-
tost, stid, ljubomora, nesigurnost, nisu samo prirodna i normalna
već su važan dec odrastanja. Negativna osecanja uvek su u redu i
potrebno ih je raspraviti.
Roditelji moraju naučiti da pruže deci priliku da ispolje svoja
negativna osecanja. Iako su negativna osecanja sasvim prirodna,
način, vreme i mesto ispoljavanja nisu uvek najpogodniji. Iskalji-
vanje besa bitan je deo razvoja deteta, ali mora se znati vreme i
mesto. Sa druge strane, morate se potruditi da ne smirujete dete
da biste izbegli izliv njegovog besa, jer će u suprotnom doći do iz-
liva besa kada ne budete bili u mogućnosti da svom detetu date
tajm-aut i uspešnije se suočite sa problemom.
Nove veštine komunikacije moraju se naučiti i primenjivati
kako bi deca bila svesnija svojih osecanja, jer u suprotnom nećete
moći da ih kontrolišete, opiraće se vašem autoritetu i reagovaće
po principu uzdržanih emocija. Uz ovu knjigu, roditelji će naučiti
da se uspešno uhvate u koštac sa svojim emocijama. Ono što rodi-
telji potiskuju, deca, međutim, otvoreno ispoljavaju, a tome još
pridodaju i svoja uzburkana osecanja. Ovaj princip objašnjava

40
 Deca Su iz Raja

zašto deca gube kontrolu u nezgodnim trenucima, posebno u

onim stresnim situacijama punim naboja, kada s mukom obuzda-
vamo sopstvena osećanja.
Pozitivno vaspitanje podrazumeva da deca nisu odgovorna za
to kako se roditelji osećaju. Kad dete dobije poruku da su njego-
va osećanja, potreba za razumevanjem i odanost svi skupa nepo-
dobni, počeće da potiskuje emocije, zatvoriće se u sebe i izgubiće
sve darove svoje posebnosti.
"Upućeni" roditelji koji shvataju važnost osećanja, često pra-
ve grešku kada uče decu osećanjima tako što preteruju u iskazi-
vanju emocija. Najbolji način da decu naučimo da budu svesna
svojih osećanja jeste da ih saslušamo i pokušamo da razlikujemo
osećanja od saosećanja. Roditelji na najbolji način mogu da po-
dele svoje negativne emocije ako ispričaju kako su se osećali pred
životnim izazovima tokom odrastanja. Međutim, loše je što pove-
ravanjem svojih negativnih emocija, deci namećete isuviše odgo-
vornosti. Ova deca preuzimaju previše krivice na sebe i odvajaju
se od svojih unutrašnjih osećanja. Na kraju, povuku se i više ne
razgovaraju sa vama.
Na primer, ako kažete detetu: "Kada se popneš na drvo, bo-
jim se da ćeš pasti", dete će imati osećaj manipulacije i kontrole uz
pomoć negativnih emocija. Umesto toga, odrasli bi trebalo da
kažu: "Penjanje na drveće nije sasvim bezbedno. Želim da se
penješ samo kada sam ja u blizini." Ne samo daje ovakav pristup
efikasniji, već takođe uči decu da ne donose odluke na osnovu ne-
gativnih emocija. Dete će sarađivati ne da bi roditelja zaštitilo od
osećaja straha i nelagodnosti, već zato što ga je roditelj zamolio
da nešto uradi.
Roditelji mogu deci da pomognu da razviju pojačanu svest o
osećanjima saosećanjem, shvatanjem i slušanjem, a ne deljenjem
svojih emocija. Ponekad, čak direktno obraćanje i raspitivanja o
emocijama ili željama može kod dece izazvati osećaj da imaju isu-
više moći. Nove veštine slušanja moraju se koristiti da se izvuku
emocije i da se shvate potrebe i želje dece. "Popustljivi" roditelji
shvatiće kako da ne budu manipulisani ili vođeni potrebama i želja-
ma dece. "Zahtevnim" roditeljima postaće jasno na koje sve načine
nesvesno optužuju decu zbog ispoljavanja negativnih emocija.

41
Džon Grej

Učeći da osećaju i da se bave negativnim emocijama, deca

najefikasnije nauče da se osamostale, razviju snažno osećanje in-
dividualnosti, i postepeno uoče bogatstvo unutrašnje kreativnos-
ti, intuicije, ljubavi, usmerenosti, samopouzdanja, radosti, sao-
sećanja, svesti i sposobnosti da isprave greške. Sve ove napredne
veštine koje uzdižu čoveka i pomažu ostvarenju uspeha i ispu-
njenja, dolaze iz mogućnosti da budemo u dodiru sa svojim
osećanjima i iz sposobnosti da se oslobodimo negativnih emocija.
Uspešni ljudi osećaju svoje neuspehe, ali se oporave, jer imaju
sposobnost da se oslobode negativnih emocija. Mnogi ljudi koji
ne dozive lični uspeh, nemi su u odnosu na svoja osećanja, donose
odluke na osnovu negativnih emocija ili su jednostavno zaglavlje-
ni u negativnim emocijama i stavovima. U svakom slučaju,
sprečeni su da ispune svoje snove.

4. U redu je želeti više. Prečesto deca dobijaju poruku da

suviše žele, da su sebična i razmažena, jer žele više ili su nezado-
voljna kad ne dobiju ono što žele. Roditelji odmah nauče decu da
budu zahvalna, umesto da deci daju dozvolu da žele više. "Budi
zahvalan na onc.ae što imaš", suviše je ishitren odgovor na dečije
potrebe za nečim višim.
Deca ne znaju koliko je dozvoljeno da traže i nikada se od
njih ne očekuje da to znaju. Čak i nama odraslima je teško da
odredimo koliko možemo da tražimo a da nekoga ne uvredimo ili
da ne pokažemo kako smo zahtevni ili nezahvalni. Ako već odrasli
imaju poteškoća na tom planu, onda je jasno kako ne treba da
očekujemo da ih deca nemaju.
Veštine pozitivnog vaspitanja uče decu kako da traže ono što
zaista žele - uz poštovanje drugih. U isto vreme, roditelji će naučiti
kako da kažu ne a da se ne uznemire. Deca će biti slobodna da
traže ono što žele, znajući da se time neće osramotiti. Takođe će
shvatiti da sama činjenica što traže nešto ne znači da će to što
traže i dobiti.
Ukoliko nisu slobodni da traže ono što ih zanima deca nikada
jasno ne nauče šta mogu, a šta ne mogu da dobiju. U isto vreme,
pitajući šta mogu, a šta ne mogu da dobiju, deca vrlo brzo razviju

42
 Deca Su iz Raja

neverovatne pregovaračke sposobnosti. Većina odraslih spada u

grupu slabih pregovarača. Oni najčešće ne postavljaju pitanje
ukoliko nisu sigurni da će odgovor biti - da. Ne - kao odgovor,
oni jednostavno prihvate i nastave dalje potčinjeni tuđoj volji, po-
tajno rezervisani ili otvoreno besni.
Ukoliko mu se pruži sloboda da traži ono što želi, unutrašnja
snaga deteta da dobije ono što želi ima sve šanse da procveta. Kad
odraste, to dete nikada neće prihvatiti ne kao konačan odgovor.
Od malih nogu naučiće da pregovara i često će vas motivisati da
mu date ono što želi. Postoji velika razlika između manipulacije
deteta koje plače, kenjka i vrišti, s jedne strane i motivisanja
odličnog malog pregovarača, s druge. Pozitivno orijentisani rodi-
telji su u stanju da zadrže kontrolu i pored svih pregovora i nagod-
bi jasno postavljajući granice do kojih se može ići.
Dajući vašem detetu dozvolu da traži više, vi mu darujete
mogućnost pravilnog usmeravanja ka cilju i vitalnu životnu sna-
gu. Previše žena danas se oseća nemoćno, jer im nikad nije doz-
voljeno da zatraže više. Učili su ih da vode računa o tuđim potre-
bama i da se stide kada su nezadovoljne jer nisu dobile ono što
žele ili ono što im je potrebno.
Jedna od najvažnijih vrlina koje majka ili otac mogu da pre-
nesu devojčicama jeste kako da traže više. Većina žena nije
naučila ovu lekciju u detinjstvu. Umesto da su tražile više, indi-
rektno su tražile više time što su više davale i nadale se da će neko
uzvratiti pažnju bez njihove potrebe da zatraže više. Nemo-
gućnost da direktno traže ono što im treba, sprečava ih da u veza-
ma sa drugim ljudima dobiju ono što žele u životu.
Dok devojčicama treba dozvola da žele više, dečacima treba
određena doza podrške kada ne dobiju više. Često dečaci posta-
vljaju veoma visoke ciljeve a roditelji se trude da ih odgovore jer
žele da ih zaštite od razočaranja. Ne shvataju daje od ostvarivan-
ja ciljeva mnogo bitnija sposobnost da se suočimo sa porazom i da
se opet uzdignemo. Kao što devojčicama treba puno podrške da
zatraže ono što žele, dečacima treba izuzetna podrška da identifi-
kuju svoja osećanja i da se ponašaju u skladu sa njima. Za dečake
je najbolji način da se ovo postigne - pitati ih za detalje onoga što

43
Džon Grej

se desilo, a pri tom biti izuzetno pažljiv i ne nuditi im nikakav sa-

vet ili pomoć. Isuviše saosećanja odvratiće ih od razgovora o
onome što se desilo.
Majke često prave grešku, jer postavljaju previše pitanja.
Naterani na razgovor, dečaci se ukoče. Kada im se daju saveti i
sugerišu rešenja, oni uglavnom ustuknu. U trenucima kada se
oseća poražen, ne treba mu neko ko bi pogoršao problem time
što će mu reći kako da resi taj problem ili koliko je sam kriv za taj
problem.
Na primer, on se oseća razočarano, jer nije postigao dobre re-
zultate na testu i njegova majka, na brižan način kaže: "Da si
manje gledao televiziju, a više učio bolje bi uradio test. Ti si pa-
metan, ali se ne trudiš dovoljno da tu pamet i upotrebiš." Jasno je
kako ona misli da je pažljiva, no u ovom kontekstu izvesno je
zašto će on prestati da joj otkriva šta ga muči. Ona je ponudila
neželjeni savet, a on oseća istovremeno i da su ga iskritikovali i da
nemaju poverenja da on taj problem može da resi.

5. U redu je reći ne, ali zapamtite da su mama i tata još uvek

glavni. Deci trt a dozvola da kažu ne, ali je potrebno da znaju
kako njihovi roditelji imaju poslednju reč. Pored toga što ste im
dali mogućnost da pregovaraju i da žele više, dozvola da kažu ne,
deci zaista daje moć. Mnogi roditelji se plaše da detetu daju toli-
ko moći jer deca lako mogu da postanu razmažena. Jedan od
najvećih problema sa decom danas jeste što im je dato previše slo-
bode. Roditelji su osetili da deci treba dati više moći, ali nisu
naučili da i u tim okolnostima ostanu komandanti parade. Sve
dok roditelji ne primene tehnike pozitivnog vaspitanja, kao što su
tajm-auti koji pomažu da se zadrži saradnja, deca bivaju isuviše
zahtevna, sebična i nervozna. Kada roditelji uspostave kontrolu i
u stanju su da je zadrže onda je tek korisno dati više moći samom
detetu.
Dopuštajući detetu da kaže ne, otvarate mu vrata da izrazi
osećanja, da otkrije ono što želi i da se onda pogađa oko toga. To
ne znači da ćete uvek uraditi ono što deca zahtevaju. Iako deca
mogu da kažu ne, ne znači da će sve biti po njihovom. Kada sas-
lušate ono što dete oseća i želi činite ga spremnijim na saradnju.

44
 Deca Su iz Raja

Sto je još važnije, dozvoljavate detetu da sarađuje a da ne mora da

potiskuje svoju prirodu.
Postoji velika razlika između usklađivanja i poricanja naših
potreba. Usklađivanje znači podići naše želje na nivo roditeljskih
namera da te želje ostvare. Poricanje znači potiskivanje želja i
osećanja i potpuno potčinjavanje željama roditelja. Potčinjeno
ponašanje rezultira slamanjem volje deteta. Kada se konj ukroti,
on postaje potčinjen i stoga spreman na saradnju, ali time gubi ve-
liki deo svog slobodnog duha.
Analize vaspitavanja dece u Nemačkoj pre dolaska nacista na
vlast, otkrile su da su decu grdili ili kažnjavali kada bi se usproti
vila autoritetu. Nisu imala dozvolu da se usprotive ili da kažu -
ne. Iz tog primera jasno možemo videti kako slamanje volje dete
ta može da ga učini nemilosrdnim, bezumnim sledbenikom jakih
ali manijakalnih, autoritativnih lidera. Kada osoba nema visoko
mišljenje o sebi, lak je plen za manipulaciju ili zlostavljanje. Bez
visokog mišljenja'o sebi tu će osobu čak i privlačiti mučne veze i
situacije upravo zbog osećaja manje vrednosti ili iz straha od iska
zivanja svoje volje. ^
- Prilagođavanje želja i volje zove s&saraclnja,
potčinjavanje .volje i želja zove se poslušnost. Pozitivno
vaspitanje teži ka tome đasfvori dete spremno na saradnju, a ne
poslušno dete. Ne smatra se zdravim za decu da bez pogovora ili
nerado slede roditelje. Dati detetu dozvolu da oseća i verbalizuje
svoj otpor, ne samo da mu pomaže da razvije svest o sebi, već ga
čini spremnijim na saradnju. .Poslušna deca samo prate pravila;
ona ne misle, ne osećaju i ne doprinose procesu. Dete spremno
na saradnju unosi čitavog sebe u svaku interakciju i stoga je u
mogućnosti da ide ka cilju.

Pozitivno vaspitanje želi da podigne decu

spremnu na saradnju, a ne decu koja su poslušna.

Deca koja su spremna na saradnju i dalje imaju svoje želje, ali

ono što najviše žele jeste da udovolje roditeljima. Dati deci doz-

45
Džon Grej

volu da kažu "ne", ne znači dati im više kontrole; u stvari ovaj pris-
tup roditeljima pruža više kontrole. Svaki put kada se deca uspro-
tive a roditelji zadrže kontrolu, deca su u mogućnosti da osete da
su mama i tata ipak glavni. Ovo je jedan od važnih pokazatelja
zbog čega je tajm-aut tako važan.
Kada se deca ne ponašaju pristojno ili nisu spremna na sa-
radnju, jednostavno su van kontrole. Van naše kontrole. Nisu u
saglasnosti sa našim željama i voljom. Da bi opet uspostavili sa-
radnju, roditelji moraju da uspostave kontrolu time što će ih po-
kupiti i smestiti na tajm-aut. Bog decu i pravi malima da bismo mi
mogli da ih pokupimo i smestimo gde želimo.
U toku tajm-auta deca imaju slobodu da se opiru i izraze sve
svoje emocije, ali su ograničeni trajanjem. Otprilike, za jedan
tajm-aut dovoljan je minut pomnožen godinama deteta. Detetu
od četiri godine dovoljna su četiri minuta. Sadržaj tajm-auta tre-
ba da bude sve što je potrebno da deca opet osete sigurnost vaše
kontrole i osećaj povezanosti sa vama kao onim koji ima posle-
dnju reč. Automatski, negativne emocije se smiruju a dete se
vraća na zdravu ^elju da ugodi i sarađuje.
Roditelji k , su previše popustljivi ili svojoj deci ne daju do-
voljno često tajm-aut nesvesno ih čine nesigurnima. Dete počinje
da oseća kako ima moć kontrole i zbog toga što još uvek nije
spremno da drži stvari pod kontrolom (iako deca vole moć),
oseća se nesigurno. Zamislite da ste u situaciji da zaposlite dve
stotine radnika da izgrade zgradu za šest meseci. Ili, zamislite da
vam je dato da operišete osobu koja krvari usled ranjavanja vatre-
nim oružjem i potrebno je da joj izvadite metak. Ukoliko niste
obučeni za taj posao, osećali biste veliku nesigurnost. Kad deca
počinju da osećaju zadovoljstvo time što su sad oni na čelu pa-
rade, istovremeno su veoma nesigurni i zahtevni.
Zahtevnoj ili "razmaženoj" deci uglavnom je češće potreban
tajm-aut. Razmaženom tinejdžeru možda je potrebno nešto više
od zatvaranja u sobu. U nekim slučajevima, vreme provedeno u
otkrivanju prirode, u šumi sa vodičem ili boravak kod omiljene
tetke, ujaka ili kod babe i dede, pomoći će tinejdžerima da opet
budu svoji i da požele da neko drugi bude glavni. Osećaj da više

46
 Deca Su iz Raja

nemaju kontrolu i da sad zavise od nekog drugog može tinejdžera

da umiri. Tako oni mogu da se vrate osećajima potrebe i želje da
zadovolje svoje roditelje.

Da bi se osećali sigurno, deca treba da znaju

da ih neko sluša, ali i da uvek znaju
da oni nisu glavni.

U osnovi deca su programirana u jednom pravcu. Duboko u

sebi oni žele da zadovolje svoje roditelje. Pozitivno vaspitanje
jača ovaj pravac tako da deca sa više elana prate roditeljske želje i
volju roditelja. Da bi se dovele u saglasnost i harmoniju ove pro-
tivrečne, suprotne težnje, deci treba dati dozvolu da se odupru i
da kažu ne. Otpor im dozvoljava da razviju zdrav osećaj svoje
ličnosti.
Deca kojoj ova prilika nije data, prolaze kroz nepotrebne
teškoće u pubertetu. Iako je tinejdžerima i dalje neophodno
vodstvo u životu, oni osećaju veliku potrebu da urade baš suprot-
no od vaših želja, ukoliko nisu razvili osećaj samostalnosti.
Mnogi roditelji prihvataju to što njihovo dete u ovom periodu
želi da se odvoji od njih i detetova pobuna im se čini kao savršeno
normalna. Međutim, pobuna je normalna reakcija jedino za decu
koja nisu dobila podršku u ranijem periodu razvoja. Kada deca
prođu kroz iskustvo da imaju dozvolu da kažu ne, a ipak sarađuju
sa roditeljima, kao posledicu imaju zdraviji odnos prema sebi i
nemaju potrebu da dižu glavu u pubertetu. I dalje se odvajaju, ali
ne pružaju otpor i uvek se vraćaju zbog ljubavi i podrške roditelja.
Pozitivno vaspitanje takođe istražuje načine poboljšanja ko-
munikacije sa tinejdžerima koji nisu podizani uz pomoć ovih pet
nabrojanih poruka. Nikad nije kasno da postanemo sjajni roditel-
ji i da podstaknemo saradnju naše dece. Bez obzira na to kada
ćete početi da primenjujete metode pozitivnog vaspitanja, bićete
u prilici da poboljšate komunikaciju, omogućite povoljnije uslove
za saradnju i da iz svoje dece izvučete ono najbolje.

47
Džon Grej

VIZIJA MOGUĆNOSTI
Čak i uz potpuno prihvatanje i razumevanje pet poruka pozitiv-
nog vaspitanja, nije lako biti roditelj. To je "učim-korak-po-ko-
rak" proces. Vaspitanje pomera granice koje ste postavili kada ste
razmišljali koliko možete da date. Ipak, bez obzira na to koliko
ste dobri, uvek se nađete na nepoznatom terenu i pitate se: "Šta
sad da radim?" Uvek je dobro da jasno znate koje su vam
mogućnosti na raspolaganju. Srećom, ovom vodiču možete se ne-
prestano vraćati. Kada nešto izgleda kao da ne funkcioniše ili pak
ne znate šta da radite, pređite opet preko ovih pet poruka pozitiv-
nog vaspitanja. Svatićete koji deo ne štima najbolje i bićete bolje
opremljeni da uradite baš ono što treba.
Kao roditelji, nemamo baš mnogo prakse koja bi nam služila
kao priprema ili kao usavršavanje roditeljskih sposobnosti. Od-
jednom smo suočeni sa ogromnim odgovornostima koje nosi bri-
ga za naše ranjivo dete i nismo uvek sigurni staje najbolje za nje-
ga. Iako se čest )odsećamo da su deca iz raja i da imaju sopstve-
nu sudbinu, njihova budućnost je bukvalno u našim rukama.
Naše staranje, pažnja i briga uveliko utiču na mogućnost da uspe-
ju u ispoljavanju svog punog potencijala.
Biti roditelj zahteva ogromnu posvećenost, ali deca su vredna
svega. Jedine situacije kada se roditelji "povuku" ili ustuknu pred
ovom ulogom je onda kada ne znaju šta treba činiti ili kada ono
što oni rade samo pogoršava stvari. Proučavajući ove lake za ra-
zumevanje (ali ne uvek lake za pamćenje i primenu) principe po-
zitivnog vaspitanja, shvatičemo da smo mi, roditelji, uvek potreb-
ni i da uz malo prilagođavanja možemo uspeti da deci damo ono
što im je potrebno.
Uvek imajte na umu da niko to ne može učiniti bolje od vas.
Iako su vaša deca iz raja, takođe su i deo vas i vi ste im potrebni.
Učiti kako da budemo dobri roditelji najsvrsishodnija je studija
kojom se možemo baviti ako se odlučimo da imamo porodicu.
Bez razumevanja pozitivnog vaspitanja mnogi roditelji čak i ne

48
 Deca Su iz Raja

znaju koliko su važni za svoju deci i njihovu budućnost. Na gubit-

ku su i deca i roditelji.
Biti roditelj je težak posao, no to je i posao koji pruža najviše
nagrada. Biti roditelj u isto vreme je ogromna odgovornost, ali i
velika čast. Sada, sa uviđanjem onoga što deca zapravo trebaju od
nas, roditelji mogu u celini da uvide koliki je značaj njihove
pomoći. Ovaj jasan uvid naših odgovornosti daje nam osećaj is-
tinskog samopoštovanja jer smo roditelji i osećaj ponosa jer radi-
mo za dobro svoje porodice.
Potpuno se posvećujući novim principima pozitivnog
vaspitanja, u ulozi ste hrabrog pionira koji istražuje nepoznatu te-
ritoriju, heroja koji stvara novi svet, a što je najvažnije, deci
pružate mogućnosti koje su vama bile uskraćene.
Čak i sa ovim vodičem uz vas, i dalje ćete praviti greške, ali te
greške iskoristićete da decu naučite važnoj vrlini praštanja. Ne
možemo deci uvek dati ono što žele ili ono što im je potrebno, ali
možemo im pomoći da nađu zdrav odgovor na razočaranja, a to
će ih učiniti jačim i punim samopouzdanja. I dalje nećete biti u si-
tuaciji da budete prisutni uvek kada im zatrebate, ali znaćete
kako da odgovorite na njihova povređena osećanja i neispunjene
želje, znaćete da zalečite njihove emotivne rane i da učinite da
opet osećaju vašu ljubav i podršku. Poruke pozitivnog vaspitanja
i uverenje da su deca iz raja, pomoći će vam da im pružite najbolju
pripremu da ostvare sve svoje snove, što je na kraju san svakog ro-
ditelja.

49
 Kako Primeniti Pet Poruka
Pozitivnog Vaspitanja na
Najbolji Način

Da bismo primenili pet poruka pozitivnog vaspitanja, prvo mora-

mo da shvatimo u kojim uslovima te poruke uopšte mogu da
funkcionišu. Ove nove veštine pozitivnog vaspitanja neće biti
uspešne ukoliko kontrolu nad decom postižemo pretnjama,
kažnjavanjem, batinama ili nametanjem osećaja krivice. Vaspi-
tanje zasnovano na strahu, deci otupi sposobnost da odgovore na
pozitivno vasp, aje. Sa druge strane, ukoliko ne znamo kako da
batine i kazne zamenimo pozitivnijim pristupom koji će uroditi
stvaranjem saradnje, ovih pet poruka neće biti najbolje primen-
jene. Nije dovoljno jednostavno prestati sa kažnjavanjem dece:
nove veštine moramo upotrebiti tako da stvorimo saradnju, moti-
vaciju i kontrolu.
Ukoliko je vaspitanje zasnovano na strahu, deca neće pozitiv-
no odgovoriti na ovih pet poruka. Da bi ovaj novi prilaz bio
uspešan, roditelji moraju potpuno napustiti zastarele prakse vaspi-
tavanja dece zasnovane na strahu. Ne možete se ophoditi prema
deci kao da su dobra i nevina da biste potakli njihovu unutrašnju
prirodu, a nedelju dana kasnije ih prebiti jer su bili loši.

Ništa se ne postiže ukoliko se prema detetu ponašamo

kao daje dobro i nevino, a nedelju dana kasnije
prebijemo ga jer nije bilo dobro.

50
 Deca Su iz Raja

Ukoliko želimo da deca imaju dobro mišljenje o sebi, moramo

da prestanemo da svojim postupcima utičemo na njih da se osećaju
loše. Ukoliko želimo da nam se deca osećaju samouvereno, mora-
mo da prestanemo da ih kontrolišemo strahom. Ako želimo da
naša deca poštuju druge, moramo da im ukažemo poštovanje koje
zaslužuju. Deca uče putem primera. Ukoliko se sa njima nasilno
ophodite, oni će uzvratiti nasiljem ili u krajnjem slučaju, kada ne
budu znali šta da rade, nečim okrutnim ili bezosećajnim.

PRITISAK VASPITANJA
Zahvaljujući pojavi zapadne psihologije, sada smo mnogo svesni-
ji istančanog uticaja koje detinjstvo ima na naš uspeh u životu.
Sposobnost da budemo uspešni, kao i sposobriost da budemo
srecKmšpunjeni, duboko su prožeti uticajem uslova u ranom de-
tinjstvu. Iako ovu činjenicu sada prihvatamo kao opštu istinu, pre
pedeset godina ona nije bila tako shvaćena.
Pre ovih, novih činjenica, način na koji su roditelji ispunjavali
svoju ulogu nije smatran toliko bitnim za budući razvoj. Naš us-
peh u životu u osnovi je pripisivan genima, porodičnom statusu,
napornom radu, mogućnostima, karakteru, religioznim nasto-
janjima ili pukoj sreći. U istočnim kulturama, koje generalno ve-
ruju u prošle i buduće živote, faktor koji je doprinosio uspešnosti
bila je i karma prošlosti. Ako smo bili dobri u prošlom životu,
onda će nam se dobre stvari desiti u ovom životu. Svakako, rodi-
telji su uvek voleli svoju decu, ali način na koji su iskazivali svoju
ljubav uz roditeljske vrline nije imao veliki značaj.
Sada, posle pedeset godina primenjivanja psihologije u prak-
si, shvatili smo da^tiaČin)laJcpji rqditeJj.i.pQkazuju^syoju ljubav ima
.veliki uticaj na decu7]Sa ovim saznanjima o važnosti detinjstva, ro-
ditelJTošecaju veču odgovornost da" iznađu najbolji način da svo-
joj deci budu bolji roditelji. Često nas ova odgovornost da
budemo bolji roditelji vodi u pogrešnom pravcu.
Roditelji uglavnom prave greške trudećći se da obezbede što
više svojoj deci. A to je često kontraproduktivno: više novca, više
igračaka, više stvari, više zabave, više edukacije, više vanškolskih

51
Džon Grej

aktivnosti, više rada, više pomoći, više pohvala, više vremena, više
odgovornosti, više slobode, više discipline, više nadgledanja, više
kazne, više dozvola, više komunikacije itd. Većina ovih stvari nije
ono što deci zaista treba. Kao i u drugim oblastima života, više
nije uvek i bolje. Umesto više, ono stoje detetu potrebno je "raz-
ličito" i "drugačije". Kao roditelji, ne moramo uvek da dajemo
više, umesto toga potreban nam je prilaz drugačiji od onog koji
smo mi dobili od naših roditelja.

PONOVNO IZUMEVANJE VASPITANJA

Danas smo suočeni sa izazovom ponovnog pronalaska vaspitanja.
Umesto da preuzmemo odgovornost oblikovanja naše dece u od-
govorne i uspešne odrasle ljude, postaje sve jasnije daje naša ro-
diteljska uloga samo da gajimo ono što već postoji. U svakom de-
tetu postoji seme veličine. Nas'aTuIogaje^aofnogućimo bezbednu i~\
brižnu okolinu da bismo tom detetu dali šansu da se razvije jJ
iskaže svoj pun potencijal.
Tradiciona' veštine vaspitanja i pristupi koji su bili kori-
šćeni u prošlosti - danas ne pokazuju uspeha sa decom. Današnja
deca su u većoj meri u dodiru sa svojim osećanjima i stoga su sa-
mosvesnija. Sa ovom promenom u,njihoyoj svesti izmenile su se i
njihovej>ptrebe7"SvaEa nova generacija napreduje kako bi resila
probleme iz prošlosti, ali sa svakim novim korakom javljaju se i
novi izazovi.
Na svakom polju pregnuća moramo da se prilagođavamo da
bismo i dalje bili uspešni. Potrebe naše dece danas, drugačije su
od potreba prethodnih generacijo. Kao roditelji, sada se suočava-
mo sa promenama koje su se oblikovale proteklih 2000 godina.
To je promena od vaspitanja zasnovanog na strahu ka vaspitanju
zasnovanom na ljubavi.

Pozitivno vaspitanje je promena od vaspitanja zasnovanog na

strahu ka vaspitanju zasnovanom na ljubavi.

52
 Deca Su iz Raja

Pozitivno vaspitanje je usmereno na nove prilaze i strategije

kojjmotivišu decu ljubavlju,"^ ne strahom od kazne, poniženja ili
gubitka"lj"ub"avf. Iiako izgleda da je ovo logično u poređenju sa tra-
dicionalnim prilazima vaspitanju, to je ekstremno radikalan pris-
tup. Vaspitanje zasnovano na ljubavi u suprotnosti je sa našim
najdubljim instiktivnim reakcijama koje se javljaju kada osećamo
da smo van kontrole ili kada se plašimo da ćemo kontrolu izgubi-
ti.
Ovaj pristup zasnovan na ljubavi, usmeren je na motivisanje
dece na saradnju bez korišćenja straha od kažnjavanja. Svakom
roditelju poznata je automatska reakcija: "Ako ne prestaneš, ja
ću..." A onda sledi pretnja. Ili zastarela fraza: "Ukoliko me ne
slušaš, reći ću to tvom ocu kada dođe kući." Vaspitavanje dece
pomoću straha, bez obzira na to koliko mi to ne želimo, naša je
^aulgmatska reakrija,?JJ mnogim školama, učitelji se trude da
decu motivišu strahom od prijemnih ispita na fakultetima. Sav taj
strah decu čini samo anksioznijom ili depresivnijom. Neka deca
se za upišfna fakultet pripremaju od prvog razreda.
Napuštanje metoda kao što su batine, šamari, pretnja ili kaz-
na, mogu da izgledaju kao sjajna ideja, ali kada vaše dete počne
nekontrolisano da se ponaša, pretnja ili dve tri po turu, čine nam
se kao jedini izbor koji imamo. Kada vaše dete odbije da se uju-
tru, pre škole, obuče ili neće pre spavanja da opere zube, auto-
matski rešenje nalazite u pretnjama i kažnjavanju. Čak i kada ne
želite da koristite pretnje i kazne, u slučajevima kada ništa drugo
ne pomaže, ne vidite drugo rešenje. I nemate drugo rešenje,
pošto niste naučili veštine pozitivnog vaspitanja.

Kada dete počne nekontrolisano da se ponaša, pretnja

ili batine čine nam se kao jedino moguće rešenje.

Postaje moguće da promenimo naš roditeljski pristup i da

postupamo drugačije od načina na koji smo mi bili vaspitavani, ali
tek kada pronađemo drugi način koji funkcioniše. Uspešno
možete da se okanete zastarelog načina vaspitanja zasnovanog

53
Džon Grej

na strahu, kada naučite nove i neophodne veštine koje kod

dece bude i izvlače na površinu onaj deo koji želi da sarađuje sa
vama i već je motivisan da se ponaša u harmoniji i skladu sa
vašim željama i nastojanjima.

K R A T K A (S T O R IJ A V A S P IT A N J A
Hiljadama godina unazad,~-QdBOS prema deci bio je gori nego
današnji odnos prema životinjama. Ukoliko nisu bila poslušna
bilo im je prećeno i bila su fizički kažnjavana, a u nekim slučajevi-
ma čak i ubijana. Grobna mesta u Rimu stara dve hiljade godina
otkrila su tela stotina hiljada malih dečaka koje su, zbog nepos-
lušnosti, očevi pretukli i na kraju ubili. Tokom godina, napustili
smo ove ekstremno nasilne metode.
Danas mnogi roditelji svoju decu udare ili ih šljepnu po guzi
tek kada ne mogu da učine ništa drugo, kada se ništa drugo ne
pokaže kao uspešno ili kada izgube kontrolu. Nasleđe prošlosti i
danas je vidljivo Čak i u relativno mirnom domu, mogu se čuti
deca koja kažu Jeo to uradiš, ubiće te" ili" Zbog ovoga si nadr-
ljao". U ovom slučaju deca ne misle na bukvalno značenje reci
"ubiti", ali sve to predstavlja jasnu indikaciju uticaja straha na
ponašanje. Iako smo prešli dug put u proteklih dve hiljade godi-
na, uticaj straha se ne smanjuje.
Neki roditelji i dalje misle da njihova deca s vremena na
vreme treba da dobiju batine. Sećam se jednog dramatičnog pri-
mera. Pre deset godina, razgovarao sam sa vozačem taksija iz Ju-
goslavije. Spomenuo je da je problem Sjedinjenih Američkih
Država taj što su roditelji isuviše blagi. Ne tuku svoju decu. Upi-
tao sam ga da li su njega tukli. Ponosno je odgovorio daje baš zah-
valjujući batinama odrastao u dobru osobu, a isto tako i njegova
deca. Ni on, ni njegova deca nisu proveli niti jednu noć u zatvoru.
Nastavio je i rekao da nije prošao ni dan u njegovom odrastanju a
da nije dobio batine. Kao odrastao čovek, bio je zahvalan na tim
batinama. Uverio me je daje ovo bila normalna praksa u njegovoj
zemlji i da gaje baš to sprečilo da postane kriminalac.

54
 Deca Su iz Raja

Ovo je neverovatna psihološka reakcija. Često se deca, koja

su u detinjstvu bila fizički kažnjavana i zlostavljana, jače vezuju za
roditelja koji ih zlostavlja. Sa vremenom, počinju da pravdaju
kažnjavanje i misle da ga zaslužuju. Umesto da ga nazivaju pra-
vim imenom - zlostavljanjem, oni brane ponašanje svojih rodite-
lja. Kada takvi ljudi dobiju decu, normalno je da pretpostave da i
njihova deca zaslužuju kaznu. Ovo je razlog zašto je nekim rodi-
teljima teško da se prilagode veštinama pozitivnog vaspitanja.
Oni se čvrsto drže vaspitanja zasnovanog na strahu, jer su sami
bili kažnjavani i misle da njihova deca zaslužuju isti tretman. Ve-
ruju da im je ovaj proces pomogao da budu bolji i da će pomoći i
njihovoj deci. Često možemo čuti dete koje je zlostavljano kako
kaže, "Bio sam tako loš da su morali da me tuku."

Deca koja su fizički kažnjavana vežu se za roditelja

koji ih kažnjava i brane nasilničko ponašanje.

Svakako, većina roditelja koja je odrasla uz ovakav tretman

sada shvata zastarelost ove prakse, ali ne zna šta iraje činiti. Iako
ne vole ni batine, a ni kažnjavanje ^nevide alternatfeu5 Drugi ro-
ditelji odustali su od batina i kao rezultat - izgubili su kontrolu
nad svojom decom ili se kod dece razvio problem nedovoljnog sa-
mopoštovanja. Ukoliko želimo da napustimo batine i kazne, mo-
ramo ih zameniti nečim što efikasno omogućuje saradnju sa de-
com.

NASILJE RAĐA NASILJE

Kada su deca prijemčiva, osećajna i otvorena kao što to današnja
deca jesu, nasiljejriad njima vraća se kao bumerang. Nema
sumnje, kada deca odrastaju uz nasilje, kazne ili krivice, tim me-
todima će i pribeći kada izgube kontrolu ili će ih upotrebiti kao
način da kontrolu steknu. Nefunkcionalno ponašanje i domaće
nasilje u našem društvu danas, rezultat su nepoznavanja boljeg
načina da_se_izbqrimo_sajakun osećanjima.

55
Džon Grej

Kada osećajnost nije bila tako izražena kao danas, kažnja-

vanje i nasilje pokazivali su rezultate. Ipak, danas je svet dru-
gačiji. Roditelji su svesniji i osećajniji, a takva su i deca. Bez novog
pristupa i drugačije kontrole, deca će postati nasilna i nastaviće
da se ponašaju neodgovarajuće. U svakom slučaju, ponašaće se
buntovnički i agresivno ili će nasilje usmeriti prema sebi i mučiće
ih osećanje manje vrednosti. Ona će mrzeti ili druge ili sebe, a
često i druge i sebe.

Deca izložena nasilju mrze

ili sebe ili druge.

Ne preostaje mi ništa drugo nego da se nasmejem kada neki

stručnjaci kažu da ne postoji nijedna naučna studija koja poka-
zuje da fizičko kažnjavanje čini decu nasilnom. To je ono što su
rekli kada sam počeo da predajem Muškarci su sa Marsa, žene su
sa Venere pre više od petnaest godina. Pitali su me, "Gde su stu-
dije koje bi po žale da su muškarci i žene različiti?" Zdrav ra-
zum im nije bio dovoljno jak argument.
Naučne studije su jako korisne za proširivanje znanja, ali ka-
da postanemo previše zavisni od naučnih studija i ne uvažavamo
zdrav razum, to znači da smo zastranili. Naučno istraživanje tada
postaje opasno, baš kao i sujeverje koje je društvu pomoglo u
bekstvu od stv arnosti.

Kada zavisimo samo od naučnih studija i zanemarujemo

zdrav razum, to znači da smo zastranili.

Iako je zaključak da "nasilje rađa nasilje" rezultat logike zdra-

vog razuma, takođe je i u istraživanjima pokazano da izlaganje
nasilju, decu čini nasilnom. Kada su se neredi 1989. u Los
Anđelesu završili, različitim grupama dece pokazani su snimci
nasilja u trajanju od tri minuta. Po završetku, igrali su se u sobi

56
 Deca Su iz Raja

gde su se nalazile igračke koje su bile nasilne i one koje nisu bile
nasilne.
Kada im je rečeno daje nasilje na TV-u samo gluma i da se
glumci pretvaraju da su nasilni, deca se nisu igrala sa nasilnim
igračkama već sa onima koje to nisu. Kada im je rečeno da je
nasilje na TV-u stvarno, skoro sva deca igrala su se sa nasilnim
igračkama. Agresija je dramatično porasla. Gledanje stvarnog
nasilja na TV-u jasno je potaklo pojačanu agresiju kod ove
dece.
Sve do četrnaeste godine deca ili oni koji stupaju u pubertet
nemaju saznajni razvoj dovoljan da shvate i razumeju hipotetičku
situaciju. Čak i kada detetu kažemo da se ljudi na TV-u samo
pretvaraju, dete to ne pamti dugo. A čak i kada ih podsetimo na to
posle pet minuta, emotivno odgovaraju kao da nije reč o glumi.
Bez neophodnog saznajnog razvoja, ono što dete oseća stvarnim
zaista postaje stvarno. Kada je dete svedok nasilja ili lošeg
ponašanja na TV-u, gubi u određenom obimu mogućnost da raz-
vije zdrav osećaj nevinosti i osetljivosti.

Kada deca nisu previše stimulisana nasiljem ili

lošim ponašanjem na TV-u, očigledno je da su
sigurnija, opuštenija i mirnija.

Ukoliko roditelj odluči da određeni film može da gleda nje-

govo dete koje ulazi u tinejdžerske godine, ali ipak ima neke
sumnje, onda je bolje da dete film gleda kod kuće, na videu. Vi-
deo, sa upaljenim svetlima u kući, ima mnogo manji uticaj nego
bioskop sa ogromnim platnom. Bioskopsko platno pojačava mo-
gućnost odraslog čoveka da potisne ono što je verovatno i ono što
je neverovatno, i da tako doživi emotivne uspone i padove filma.
Bioskopi su napravljeni za odrasle kako bi zaboravili staje stvar-
no tako da mogu da osete trenutnu stvarnost filma. Što se dece
tiče, mi želimo da ona zapamte da ono što gledaju na filmu nije
stvarno.

57
 Džon Grej

Isuviše gledanja filmova ili isuviše TV-a, čak iako u njima ne-
ma nasilja ili nasilnih scena, može delovati kao suviše stimulišuće
na decu. To je jedan od najčešćih razloga što su deca odsutna ili
ne mogu da se kontrolišu. Deca primarno uče imitirajući. Ono što
vide, ona i rade. Previše čulnih doživljaja preoptereti njihov nerv-
ni sistem i onda postaju nervozna, zahtevna, ćudljiva, hiperaktiv-
na, previše osetljiva i generalno nisu spremna na saradnju. Previše
stimulacije ne predstavlja zdrav uticaj.
Ipak, mnogi od onih ljudi koji su najglasniji u borbi protiv na-
silja na TV-u, pribeći će pretnjama nasiljem i kaznom svojoj deci.
I misle da su u pravu. Nasilje na TV-u i u bioskopima zaista utiče
na našu decu i tinejdžere, ali ovaj zaključak o TV-u je unekoliko
pogrešan, jer uticaj roditelja kao i njihove filozofije vaspitanja
mnogo je veći.

Roditelji imaju veći uticaj

na decu od televizije.

Kada su deca odgajana da veruju da su loša i da zaslužuju kaznu,

nasilje na TV-u i u bioskopima ima veći negativni uticaj. Kada su
deca odgajana bez batina, kazni ili osećanja krivice i dalje su pod
uticajem nasilnog programa, ali ih on barem manje privlači. /
Roditelji treba da pokažu marljivost u zaštiti dece od uticaja koji \,
ima previše seksa i nasilja u filmovima i na TV-u.
Moć odgajanja zdrave dece je roditeljima na dohvat ruke. Ne
možemo u potpunosti kriviti Holivud za problem rastućeg nasilja
medu adolescentima. Holivud nam pruža ono što želimo da vidi-
mo. Dokle god su deca odgajana sa strahom i krivicom želeće da
gledaju nasilje koje Holivud nudi.

58
 Deca Su iz Raja

ZAŠTO DECA POSTAJU

NEPOSLUŠNA l NEODGOVORNA
Postoje jasni razlozi zbog kojih su deca u školama danas nepos-
lušna, agresivna, nasilna i nemaju poštovanja. Kada su kod
kuće suviše stimulisani nasilnim ponašanjem ili pretnjom od
kazne, kod dečaka se javlja higeraktivnost_^ ili kako je nedavno
otkriveno, poremećaj pažnje. Kod devojčica, agresivne težnje
ispoljavaju se osećanjem gubljenja samopoštovanja i porem-
ećajem apetita.
Odete li u bilo koji zatvor, shvatićete da su nasilni prestupni-
ci, bez razlike, bili strogo kažnjavani ili fizički kažnjavani u de-
tinjstvu. Nasilje koje su oni pretrpeli bolno je u istoj meri kao i
nasilje koje su oni naneli svojim žrtvama. Ipak, i izvan zatvora i u
savetovalištima milioni ljudi pate od depresije, anksioznosti, apa-
tije i ostalih emocionalnih poremećaja koji se javljaju kao posle-
dica vaspitanja zasnovanog na strahu.
Sajlruge strane, imamnpgp dece koja su neodgovorna zbog
"popustljivih" roditelja. Roditelji skloni tradicionalnim metoda-
ma sa pravom su skeptični u vezi modernog prilaza vaspitanju. la-
ko je namera da koristimo vaspitanje zasnovano na ljubavi
prisutna, veštine koje nameru sprovode u delo - ne primenjuju
se. Sloboda i moć pruženi u okviru ovih pet poruka moraju da
održe balans sa jednako snažnim veštinama kontrole nad dete-
tom i saradnje s njim. Ukoliko želite.da vozitabKa kpla) m^jat^
biti sigurni da imate dobre kočnice. Ne možete deci datlviše,.slo-
bode ukoliko ne posedujete.načine da ih obuzdate kako bi se do-
bro ponašala.^.

Ne možete deci dati više slobode ukoliko ne

posedujete načine da ih kontrolišete kako bi se
dobro ponašala.

59
Džon Grej

Mnogi od roditelja sa kojima se nije dobro postupalo kada su

bili mali, rešeni su da nikada ne kažnjavaju, ne ponižavaju, ne
udaraju svoju decu i da im nikada ne prete. Oni znaju šta je bilo
neuspešno u njihovom odrastanju i da bi postali bolji od svojih
roditelja, napustili su tu praksu. Problem je nastao kada nisu znali
kako da zamene praksu vaspitanja zasnovanog na strahu onim
koje se zasniva na ljubavi prema deci. U mnogim slučajevima od-
bijajanjem da decu disciplinuju oni su ih razmazili. Ova vrsta vas-
pitanja lake ruke podjednako je neefikasna kao i tradicionalni
pristup zasnovan na strahu.
Napuštanje starih tehnika zasnovanih na strahu dovešće do
uspeha samo ako ih zamenite sa nekim drugim efikasnijim tehni-
kama. Iako deca danas imaju drugačije potrebe i dalje im treba
roditelj koji ima kontrolu nad njima. U suprotnom, bez obzira na
to koliko volite svoje dete, ono će biti van kontrole.
Pozitivan odnos prema vaspitanju koristi praksu da detetu,
na različite načine koji odgovaraju njegovom uzrastu, pruži
tajm-aut kako bi zamenili kaznu ili batine. Čak i tada tajm-aut se
koristi kao posl 'nja mera zaštite. Mnogo pre no što počnemo da
koristimo teh 01 tajm-auta, moramo da primenimo mnoge
druge veštine kako bi tajm-aut funkcionisao. Inače, on postaje
samo jedna od kazni vaspitanja zasnovanog na strahu i gubi na
svojoj delotvornosti.

Pozitivan odnos prema vaspitanju koristi

praksu tajm-auta da zameni kaznu.

U svetlu alternativnog načina vaspitanja, koji izuzima osećaj

straha ili krivice, zaista moramo da prestanemo da razmišljamo
kako neko zaslužuje da ga tuku ili da oseća bol zato što je po-
grešio. Niko n.g_zaslužuje kaznu. Svako qg^naizaslužl4&da-b«de
voljen i podržavan^. Čak i u prošlosti, niko nije zasluživao kaznu,
ali to jel>io jedini način da se uspostavi i zadrži kontrola. Kažnja-
vanje je pomagalo roditeljima da zadrže kontrolu nad decom.
Danas, kažnjavanje ima suprotan efekat.

60
 Deca Su iz Raja

U prošlosti, kažnjavanje je pomagalo da se

zadrži kontrola, ali danas ima suprotan efekat.

U prošlosti, deca nisu posedovala kapacitet da raspoznaju

dobro od lošeg. Strah od kazne bio je neophodan da bi ih odvratio
od lošeg ponašanja. Što su deca bila otpornija, više su kažnjavana.
Kazna je bila preko potrebna da bi se slomila njihova volja. Upra-
vo ta vrsta strategije omogućila je da se toleriše ili čak podržava
nasilje tirana i diktatora kroz istoriju. Ljudi slabe volje dopustiće
zlostavljanje. Srećom vremena su se promemtaižapaSho društvo
vise ne toleriše i ne podržava tirane. Naša deca neće biti slabe
volje, nego će se uporno buniti protiv kažnjavanja.
Ukoliko ste još uvek pristalica kažnjavanja, zapitajte se pos-
toji li drugi način da postignemo isti, ako ne i bolji efekat koji neće
uključivati strah i kaznu. Ako postoji, zar ga ne biste primenili?
Naravno, odgovor je - da. Čvrsto se držimo straha, kazni i oseća-
nja krivice jer ne znamo kako drugačije da se ponašamo. Kako
budete napredovali u čitanju i savladavanju tehnika koje se ne
zasnivaju na strahu, ne samo da će one imati smisla, već će se po-
kazati kao potpuno uspešne. U tome i jeste stvar. Ne trudimo se
da ispitamo filozofske teme u vaspitanju. Razgovaramo o alter-
nativnom pristupu koji će odmah početi da daje rezultate.
Hiljade ljudi na mojim seminarima i radionicama o vaspi-
tanju dece već su počeli da koriste ovaj pristup sa uspehom. Ne
samo dajeuspešan, već je i prijatan. Neka vam vaše srce iosećaji
pruže samopouzdanje i hrabrost da napredujete u napuštanju
zastarelih tehnika vaspitanja i otpočnete sa korišćenjem novih
veština.

GLOBALNI OSVRT NA SAVEST

Tokom dvadesetog veka, zapadna psihologija razvila je odgovor
na nove potrebe kolektivne svesti. U prošlom veku, introspektiv-
no istraživanje naših osećanja, želja i potreba nije bilo tako važno.

61
Džon Grej

Ljudi su bili mnogo više okrenuti golom opstanku i nisu se obazi-

rali na to kako se osećaju. Većinom, ljudi čak i nisu bili svesni svo-
jih psihičkih i emotivnih potreba.
Kako se svet menjao, menjala su se i naša deca. Mnogo puta
su moja deca bila svesnija svojih osećaja nego ja mojih. Svi mi smo
se rodili u vreme ogromnih promena globalne svesti. Kako se ko-
lektivna svest menjala, naš unutrašnji svet postao je važniji. Atri-
buti kao što su ljubav, saosećanje, sažaljenje i moć opraštanja više
ne predstavljaju prazne koncepte filozofije i duhovnih vođa, već
su postali svakodnevna iskustva. Ponašanja i načini na koji ljudi
na vlasti reaguju sada se prepoznaju kao nasilna.

Atributi kao što su ljubav, saosećanje, sažaljenje i moć

opraštanja više ne predstavljaju prazne koncepte filozofije i
duhovnih voda, već su postali svakodnevna iskustva.

Istorija je p* )una ubistava u ime svesti i savesti. Kroz srednji

vek, različite icugije i političke institucije bile su odgovorne za
brutalna ubistva i mučenje miliona nedužnih ljudi, žena i dece
jednostavno zato što su bili druge vere ili drugačijih uverenja, ili
zato što su birali prirodne lekove da bi se lečili. Ovakva ubistva
nastavila su se i u dvadesetom veku. Ipak, danas im se suprotstavl-
ja mnogo ljudi. Od kad je ljudska svest evoluirala, opravdavanje
te vrste zločina postalo je nezamislivo.
Više ne treba da vas uče kako su ubijanje, krađa, silovanje i
nasilje pogrešni. Vaša savest govori vam staje pogrešno. Niko ne
treba da vas u to ubeđuje. Na sličan način, nikada ne biste dozvo-
lili nekom političkom lideru da započne rat, da okupira neku
zemlju, upropasti kulturne i istorijske spomenike i pokrade ume-
tnička blaga i dragocenosti. Ipak danas, širom sveta imamo mu-
zeje koji su prepuni ukradenih umetničkih predmeta ili
takozvanog ratnog plena. Ova vrsta psihopatskog, egocentričnog
ponašanja bila je prihvatljiva pre samo pedeset godina.

62
 Deca Su iz Raja

Kako se kolektivna savest društva menjala, svest i inteligenci

ja su evoluirali. Kada ljudi nisu u situaciji da razluče dobro od
lošeg, potrebno im je mnogo pravila koja se moraju ustoličiti
kažnjavanjem. Ukoliko je neko sposoban da razvije savest, to
znači daje potreba za kažnjavanjem očigledno zastar ela7 Pozitiv
no vaspitanje je usmereno na osvešćivanje i razvijanje dečije unu
trašnje sposobnosti da sami raspoznaju staje dobro a šta loše, više
nego na podučavanje dece o tim stvarima.
^

Umesto da ih podučavate šta je dobro a šta loše,

naučite ih kako da sami prepoznaju dobro i loše.

Savest je sposobnost da sami prepoznamo šta je dobro a šta

loše. To je unutrašnji kompas koji uvek pokazuje tačan pravac.
Nemamo uvek sve odgovore, ali naš unutrašnji kompas uvek će
nas usmeriti u dobrom pravcu. U prošlosti, neki ljudi savest su
opisivali kao osluškivanje tihog, unutrašnjeg glasa. To je bio jedi-
ni način da se opiše nešto što većina nas sada oseća. Sada jednos-
tavno kažemo: "Imao sam osećaj."
Osećanja su kapija kroz koju naša duša i biće komuniciraju sa
nama. Kada su ljudi "tvrdoglavi" sve što mogu da urade jeste da
slede pravila i kažnjavaju one koji to ne čine. Ljudi širokih pogle-
•-da u stanju su da razaznaju šta je dobro za njih^Kada se ova spoz-
naja shvataTcaojrazumevanje sveta, nazivamo Je intuicija. Kada se
odnosi na rešavanje probTemaTTrazivamO'je kreativnost. Kada je
primenjujemo na veze, to je sposobnost da nekoga volimo (ili
^prepoznamo dobrotu te osobe) iJLda^prostimo. Razvijanje uma
je~sva~kinčo važno, ali razvijanje^savest|je najvredmjf polđonlSji
roditelji mogu pruzifTšvojoj đe*c1r
Svi roditelji žele da njihova deca znaju šta je dobro i na tom
osnovu postupaju mudro. Dok se ovaj globalni osvrt u svesti nije
desio, ovo nije bilo moguće. Roditelji su pribegavali kažnjavanju i
ostalim strategijama vaspitanja zasnovanog na strahu da bi
sprečili dete da bude loše i motivisali ga da postane dobro. Danas
se deca rađaju sa potencijalom da razviju ovu unutrašnju spozna-

63
Džon Grej

ju. Njihov senzibilitet pruža im ovu sposobnost, ali isto tako može
prouzrokovati i samouništenje ako se primenjuju zastarele stra-
tegije vaspitanja koje se baziraju na strahu. Koji god princip da
primenimo, istim principom nam se i vraća ili taj princip biva po-
tisnut i usmeren na unutrašnje biće deteta.

Deca su danas sklona autodestruktivnom ponašanju kao

odgovoru na vaspitanje koje se bazira na strahu.

Svako dete poseduje sposobnost da razazna dobro od lošeg.

Deca imaju potencijal da razviju savest, ali ta sposobnost se mora
negovati ako želimo da je dete primeni.
Praksa pozitivnog vaspitanja probudila je ovaj unutrašnji po-
tencijal kod dece. Rezultat povezivanja sa svešću jeste taj da se
naša deca ponašaju dobro, ali da nisu slepo poslušna. Ona
poštuju druge, ne iz straha, već zbog toga što im to pričinjava za-
dovoljstvo. Ona imaju volju i sposobnost da pregovaraju. Mogu
da se brinu o se1 Voljni su da preispitaju autoritete. Kreativna
su, saosećajna, sposobna, uviđavna, samouverena i druželjubiva.
Učeći i primenjujući veštine pozitivnog vaspitanja lakše se suo-
čavamo sa vaspitanjem dece, a nagrada za našu decu je mnogo
veća. Nema veće nagrade u životu od toga da vidimo da su naša
deca uspela u ostvarivanju svojih snova, i da su zadovoljna sobom.

64
 Nove Veštine u
Ostvarivanju Saradnje

Što pre osetite moć pozitivnog vaspitanja lakše odustajete od

obrazaca koji su utemeljeni na strahu. Dajte sebi samo nedelju
dana da primenite u praksi veštine prikazane u ovom poglavlju i
nikada više nećete želeti da nastavite po starom. Zapamtite
-ukoliko želite da pozitivan pristup uspe, ne možete ponovo
pribeći kažnjavanju ili pretnjama deci. Otkrićete da će vaše dete
kao nekom čarolijom početi da odgovara na novi pristup. Ovo
važi za svu decu bez obzira na uzrast. Čak će i tinejdžeri pozitivno
odgovoriti. Što pre počnete, deca će brže da odgovaraju na ovu
taktiku. Ako su deca ili tinejdžeri bili kontrolisani putem straha,
biće potrebno više strpljenja, ali uspeh neće izostati. Nikada nije
kasno da primenite ove veštine pozitivnog vaspitanja. U mnogim
slučajeva, to su veštine koje olakšavaju i komunikaciju među su-
pružnicima.

ZAMOLITE, NE NAREĐUJTE l NE ZAHTEVAJTE

Ostvariti saradnju znači stvoriti volju kod dece da slušaju i odgo-
varaju na vaše zahteve. Prvi korak je da naučimo kako da najbolje
usmerimo svoju decu. Neprestano naređivanje ne daje rezultate.
Setite se vašeg iskustva sa posla. Da li biste voleli da vam neko
uvek govori šta da radite? Dan deteta ispunjeni je stotinama na-
redbi. Nije čudo što se majke žale da ih deca ne slušaju. Zar se i vi

65
Džon Grej

ne biste jednostavno "isključili" ako bi vam neko sve vreme zano-

vetao?
Život deteta ispunjenje naredbama kao što su: skloni ovo, ne
ostavljaj to ovde, ne pričaj tako sa bratom, prestani da udaraš ses-
tru, veži cipele, zakopčaj košulju, idi da opereš zube, isključi TV,
dođi na večeru, uvuci košulju, jedi povrće, koristi viljušku, ne igraj
se sa hranom, prestani sa pričom, spremi sobu, pospremi ovaj ne-
red, pssst, spremi se za spavanje, sada idi na spavanje, pozovi ses-
tru da krene sa tobom, hodaj - ne trči, ne bacaj stvari po kući, pazi
se, pazi da ne ispustiš to, prestani da vičeš, i tako unedogled, izno-
va svaki put. Kao što roditelji postanu nervozni zanovetajući de-
tetu sve vreme, tako se i dete samo isključi. Ponavljane naredbe
slabe linije.komunikacije.
Pozitivno vaspitanje nasuproUiaredbama, zahtevima i zano-
vetanju imji prosto pitanje ili,niolb«."Zar ne biste više voleli da vas
šef (ili vaša žena) lepo zamoli umesto što vam naređuje? Ne samo
da ćete vi ljubaznije odgovoriti, nego će isto učiniti i vaša deca. To
je vrlo jednostavan zahvat, ali zahteva puno vežbe. Na primer,
umesto da kaž 'di operi zube", recite, "Da li bi otišao da opereš
zube?". Urnesiu Ne udaraj brata", recite, "Možeš li, molim te, da
prestaneš da ga udaraš?"

KORISTITE "DA LI BI" A NE "HAJDE"

Trudite se da pri sastavljanju rečenica koristite reci "da li bi" i

"hoćeš li" radije od "uradi" i "hajde da". "Da li bi" čuda pravi, dok
"hajde" i "uradi" stvaraju otpor i odbojnost. Kada kažete, "Da li bi
počistio to?" postavljate pitanje. Rečenicom, "Možeš li da središ
ovaj nered?" postavljate pitanje sposobnosti.
U stvari time pitate, "Imaš li sposobnosti da središ ovaj ne-
red?" Da bi motivisali saradnju morate biti veoma direktni i pre-
cizni u vezi onoga što želite. Svoj zahtev morate predočiti na
način koji stvara saradnju.
U redu je reći, "Hajde da središ taj nered" ako zaista mislite
na uloženu sposobnost. Ako dete zamolite da nešto uradi, budite

66
 Deca Su iz Raja

direktni. Većina roditelja reći će "hajde" kao način kojim

naređuju svojoj deci sa trunčicom krivice u rečenici. Najčešće ro-
ditelji to rade kopirajući obrazac svojih roditelja i ta reakcija je
automatska. Iako se čini da je to mala stvar, način na koji posta-
vljate pitanja stvara ogromnu razliku u raspoloženju dece da
sarađuju ne pružajući otpor.

"Hajde počisti ovo" nije zahtev; to je naredba sa

mnoštvom konfuznih, indirektnih, nagomilanih poruka.

Nezavisno od namere, kada roditelji govore uznemirenim,

razočaranim ili stresnim tonom i koriste "hajde" i "uradi" deca pri-
maju indirektne poruke. Ukoliko roditelj kaže "Hajde da središ
nered" deca obično čuju jedan od navedenih odgovora:

"Treba ovo da počistiš."

"Već je trebalo ovo da počistiš."
"Ne bi trebalo sto puta da ti kažem da to počistiš."
"Već sam ti rekao da to počistiš."
"Ne radiš ono što sam ti rekao da uradiš."
"Ne ponašaš se u skladu sa svojim godinama."
"Stvarno si težak."
"Nešto nije u redu sa tobom."
"U velikoj sam gužvi i ne mogu sve sama da uradim."

Iako nijedna od ovih poruka nije direktno izgovorena, to je

ono što deca čuju. Jndirektan _govor i osećaj krivice sabotiraju
moguće rezultate pozitivnog vaspitanja. Kada ove tehnike ispro-
bate u praksi, shvatićete^Ia Je direktan odnos koji ne implicira
osećanje krivice umnogome efikasniji.
Da bismo ovo jasnije razumeli, zamislimo da možete da ske-
nirate aktivnost dečijeg mozga. Ako kažete "hajde", to će verovat-

67
Džon Grej

no biti aktivnost leve strane koja se pita šta zapravo ta rečenica

znači. Ukoliko koristite "da li bi" rečenice, reprezentujete aktiv-
nost desne strane i time aktivirate centar za motivaciju.

Korišćenjem "da li bi" i "hoćeš li" zaobilazimo

otpor dece i pozivamo ih na saradnju.

Za momenat zamislite da ste dete koje čuje jedno od dva raz-

ličita pitanja: "Možeš li da završiš razgovor i da odeš na spavanje"
ili "Da li bi završio razgovor i otišao na spavanje?" Isprva, čini se
daje prva fraza sa "Možeš li..." ljubaznija. "Da li bi završio razgo-
vor i otišao na spavanje?" ostavlja utisak pitanja postavljenog sa
autoritetom i izgleda kao fraza koja nameće suviše kontrole. Ako
nastavite da osećate ovu razliku, "Možeš li" zvuči ljubaznije, ali u
njemu se krije naredba, "Lepo ti kažem, ali bolje bi ti bilo da to
uradiš, ili..." Zatim, ako nastavite da razmatrate frazu, "Da li bi
završio razgovor i otišao na spavanje?" ona izgleda sve više kao
poziv upućen r .aradnju. Ako imaš neku primedbu, slobodno
mi reci. Ovo je j^na poruka koju želimo da uputimo svojoj deci.
Kada_deci jednostavno naređujemo, u stvari ih sprečavamo da
nauče daj&nfđuju.
Ove male promene u načinu postavljanja zahteva predstav-
ljaju ogromnu razliku, naročito kad su u pitanju dečaci. "Da li bi" i
"Hoćeš li" ne samo da bolje funkcionišu kada su u pitanju dečaci,
već i kad su u pitanju sasvim odrasli ljudi. Ženski deo populacije
teži da ne postavlja zahteve, a kada to i učine, obično to učine na
krajnje indirektan način. Muškarcima je potreban direktan pris-
tup, a deci još više.
Korišćenje "možeš li...", šalje zbunjujuće poruke i postepeno
otupi dečiju spremnost na saradnju. Vi ste roditelj. Ne biste ni
tražili da uradi nešto ako niste sigurni da ono ne može da ispuni
vaš zahtev. Kada kažete, "Možeš li da ugasiš TV?" u stvari ne pi-
tate da li ima sposobnost da to uradi. Želite da dete upravo to i
učini, a indirektna poruka je da nema dobar razlog da to ne želi
da učini.

68
 Deca Su iz Raja

lako se, "Možeš li", čini kao ljubazan način za stvaranje

saradnje, ta fraza nema efikasan pristup. Neprestano
korišćenje ovih modela stvara konfuzne poruke
i postepeno decu onemogućava da pokažu
svoju prirodnu volju za saradnjom.

Počeo sam sa korišćenjem ove tehnike kada je moja ćerka Lo-

rin bila beba, jer sam želeo da pripremim sve tri moje ćerke za
uspešne veze i odnose sa ljudima kasnije u životu. Kao što sam već
rekao u Muškarci su sa marsa, žene sa Venere jedna od najvažnijih
i u jsdno.su s_a_muškarcima jeste
na .način koji muškarca motiyiš,e,,ajie,,na
način koji ga odbija^ Žene se nikad u detinjstvu ne nauče kako da
traže ono što žele.
Znao sam da deca najbolje uče na primeru i modelu po-
našanja, tako, da bi ih poučio, počeo sam da postavljam zahteve
sa "Da li bi" i "Hoćeš li". Bio sam zadovoljan, jer su to sa lakoćom
usvojile. Ostali roditelji su bili jako začuđeni kada je u predškols-
kom uzrastu Lorin zapitala, "Hoćete li, molim vas, da mi pomo-
gnete" ili "Molim vas da sa mnom ne razgovarate tako" ili "Imala
sam naporan dan, da li biste mi pročitali neku priču".
Iako je moja namera bila da ih na najefikasniji način naučim
da traže ono što žele, što su i naučile, sporedan efekat, kako sam
kasnije shvatio, bio je daje ovakav pristup kod njih stvorio mnogo
više spremnosti za saradnju. Sada, kada roditelji uz pomoć ovog
modela počnu da ostvaruju bolju saradnju s decom, oni istovre-
meno,, pripreme decu za umetnost da traže ono što im je
potrebno i da td, potrebno i dobiju.
'-U
ODUSTANITE OD RETORIČKIH PITANJA
Čak gore od korišćenja "Možeš li" i "Uradi" jeste korišćenje reto-
ričkih pitanja. Retorička pitanja dobra su samo kada pokušavate
da istaknete poentu u diskusiji, ali su kontraproduktivna kada

69
Džon Grej

tražite saradnju. Uz svako retoričko pitanje, ide i njegovo skrive-

no značenje. U vaspitanju, skrivena poruka je obično krivica,
koju "dragi" roditelj ne bi želeo direktno da izusti. Umesto toga,
koristi se retoričkim pitanjem. Mnoge majke nisu svesne da je
ono što kažu u stvari retoričko pitanje sa negativnom porukom,
ali ako se iskreno preispitaju, lako će to shvatiti.
Žene će posebno koristiti retorička pitanja kako bi decu mo-
tivisala da budu poslušna. Kada majka želi da dete počisti sobu,
umesto da kaže, "Da li bi molim te počistio svoju sobu?" ona ko-
risti taktiku nametanja krivice koristeći retoričko pitanje kao što
je, "Zašto je ova soba još uvek u haosu?" Pogledajmo nekoliko
primera.

Retoričko pitanje Moguće skrivene poruke

Zašto je ova soba Mogao si da očistiš sobu. Nisi
još uvek u haosu? dobar. Neuredan si. Ne slušaš
me kao što bi trebalo.
Kada ćeš već Ponašaš se nezrelo. Sramoti me
jednom da tvoje ponašanja. Ti si samo
odrasteš? velika beba. Trebalo bi da se
drugačije ponašaš.
Zašto udaraš svog Nisi dobar jer udaraš svoga
brata? brata. Stvarno si glup. Nemaš
razloga da udaraš svoga brata a
ipak to činiš.
Da li si normalan? Nešto ti fali. Ponašaš se jako
čudno. Ako nemaš dobar
razlog, nema izvinjenja za tvoje
ponašanje .... stvarno loše.
Kako si mogao da Ili si jako glup ili si loš i
zaboraviš šta treba bezosećajan. Ti si veliki prob-
da uradiš? lem u mom životu. Ne mogu da
se oslonim na tebe.

70
 Zašto još uvek Deca Su iz Raja
razgovaraš?
Treba da spavaš. Stvarno niste
dobra deca. Neprestano vam
govorim, ali vi me i dalje ne
slušate.

Ako u postavljanju zahteva (fiekoristit^ jretorička pitanja,

povećavate šanse za saradnju. U suproTnoTri^deca će jednostavno
prestati da slušaju. Izbegavanjem retoričkih pitanja ne samo da
stvarate pozitivan uslov za saradnju, već sprečavate da deca budu
izložena lošoj komunikaciji. Retorička pitanja ne samo da ne po-
kazuju uspeh kod deteta, već sprečavaju roditelje da jasno preuz-
mu odgovornost za negativne poruke koje šalju. Bez jasnog pre-
poznavanja tih negativnih poruka, teško je razumeti zašto naša
deca nisu voljna da sarađuju sa nama.

BUDITE DIREKTNI
Jedna od najvažnijih veština koju majke moraju da nauče jeste da
budu direktne, naročito kada su dečaci u pitanju. Žene će često
reći da su zbog nečega nezadovoljne, ali uz to neće uslediti zah-
tev. Ovo je nalik pecanju u pustinji. Male su šanse da dobiju zado-
voljavajući odgovor. Ovo su neki od primera koji proizilaze iz
naše nemogućnosti da budemo direktni:

Negativna poruka Skrivena naredba

Deco, pravite suviše buke. Budite tihi. Očistite
Soba vam je opet u haosu. svoju sobu.
Ne sviđa mi se način na koji Budi dobar i ne ponašaj
se ponašaš prema svojoj se tako.
sestri.
Ne treba da udaraš svoga Ne udaraj ga.
brata.

71
Džon Grej

Opet me prekidaš. Ne prekidaj me.

Ne možeš da razgovaraš Ne razgovaraj tako sa
tako sa mnom. mnom.
Nisi vezao pertle. Veži pertle.
Zakasnio si prošlog puta. Dođi na vreme.
U svakom od ovih primera, roditelj se trudi da motiviše dete
da nešto uradi usredsređujući se na problem, ali u suštini ne traži
da dete nešto konkretno uradi. Skrivenu naredbu dete često ne
shvata, i ne radi ništa već zuri u zid. Da bismo isprovocirali direk-
tan odgovor, zahtev mora da bude određen -_bJez negalivmh-ko-
notacija.JUsmeravanje na ono što dete ne čini ispravno ili na ono
zbog čega bi dete trebalo loše da se oseća, ne pomaže u stvaranju
saradnje. Ispitajmo kako negativne poruke mogu da budu prefor-
mulisane u efikasne zahteve za saradnju.
Negativna poruka Pozitivni zahtev
Deco, pravite suviše buke. Hoćete li, molim vas, da
budete tiši?
Soba vam je opet u haosu. Da li biste očistili svoju
sobu?
Ne sviđa mi se način na Molim te, budi dobar i
koji se ponašaš prema ne ponašaj se tako
svojoj sestri. prema njoj.
Ne treba da udaraš svoga Molim te, ne udaraj
brata. svoga brata.
Opet me prekidaš. Molim te, ne prekidaj
me.
Ne smeš tako da Molim te, ne razgovaraj
razgovaraš sa mnom. tako sa mnom.
Pertle ti nisu vezane. Da li bi vezao pertle?
Prošlog puta si zakasnio. Molim te, dođi na
vreme.

72
 Deca Su iz Raja

NEMOJTE OBJAŠNJAVATI
I pored toga što ćete zamoliti umesto što naređujete kako biste
motivisali aktivnosti dece, nemojte im objašnjavati razloge. Mno-
gi dobronamerni stručnjaci predlažu da deci pružite dobar razlog
da nešto urade. To ne funkcioniše. JCao roditelj, kada objašnja-
vate, gubile roditeljsku moć. Zbunjujete dete. Veliki broj dobro-
namernih roditelja pokušava da ubedi svoju decu da slede uputs-
tva, umesto da ih podsećaju na to da je u redu da se bune, ali da su
mama i tata ipak glavni.
Ne treba da kažete: "Vreme je za spavanje, sutra je veliki dan.
Da li bi otišao da opereš zube?" Izostavite objašnjenje. Kada se
deca opiru roditeljima, većinom se opiru razlozima. Kada izosta-
vite razloge, manje je stvari zbog kojih će se opirati. ^-"Većina
muškaraca ovo iskusi kada se opire zahtevima svojih supruga.
Često će žena navoditi brojne razloge zbog kojih muškarac nešto
treba da uradi, dok bi on mnogo više voleo da ih je ona rekla u
kratkoj formi. Što više ona govori o razlozima, on se sve više
oseća isključeno. Slično tome, što kraće formulišete zahtev, vaše
dete će biti voljnije za saradnju.
Ako želite da malom detetu objasnite zašto je bolje za njega
da ide u krevet, recite mu to kasnije kada budete zadovoljni nje-
govom odlukom da sarađuje. Kada su već u krevetu možete reći:
"Tako sam zadovoljna tobom. Lepo si oprao zube. Sada možeš da
se naspavaš i pripremiš za sutra. Veliki je dan i dobar san će te
osvežiti." Kada deca nešto dobro urade, mnogo su prijemčiviji za
takvo ćaskanje.
Većina roditelja pribegava razgovoru kada deca pokažu od-
bojnost, ili kada su nešto pogrešno i loše uradila. Izabrali ste loš
trenutak koji samo pojačava osećanje da nisu prihvaćeni i to vre-
menom isključuje decu i smanjuje želju za saradnjom. Možda je
to uspešno dok su deca sasvim mala, ali u pubertetu, u istom obi-
mu u kojem se dete potčinilo vašoj volji da bude dobro i poslušno,
iskazaće potrebu za buntovništvom. U ohrabrivanju saradnje,
odustajanje od objašnjavanja mnogo znači.

73
Džon Grej

Ovo su primeri uobičajenih grešaka koje roditelji čine i alter-

nativni načini postavljanja zahteva:

Objašnjenja Bolji način za postavljanje

zahteva
Isuviše si gledao televiziju. Da li bi isključio TV i
Vreme je da isključiš TV. svoje slobodno vreme
ŽSelim da svoje slobodno posvetio nečemu drugom?
vreme posvetiš nečemu
drugom.
Svaki put kada se Da li bi svoje cipele stavio
spremimo da krenemo u na jedno mesto kako bi
školu, ti zaboraviš gde si uvek znao gde su?
stavio cipele. Hoću da ih
uvek držiš na jednom
mestu kako bi znao gde su.
Čitave nedelje idem za Da li bi pokupio svoje
tobom i skupljam stvari. stvari?
Hoću da pokupiš sve svoje
stvari odmah.
Danas sam zaista umorna. Da li bi oprao sudove
Ne mogu da se bavim i večeras? To bi me učinilo
pranjem sudova. Hoću da jako srećnom.
sam opereš svoje sudove
večeras.

NEMOJTE DRŽATI PRIDIKE

U postavljanju zahteva, gore od objašnjavanja su pridike o
tome staje dobro a šta loše. U stvari, kontraproduktivno je kada
kažete: "Nije lepo da udaraš svog brata. Tući nekog nije lepo. Da
li bi molim te prestao da ga udaraš?" Pored toga što ćete zvučati
neprirodno, to jednostavno ne funkcioniše. Naravno, pravilo
koje želite da naglasite je dobro, ali ne za motivisanje deteta.

74
 Deca Su iz Raja

Kada pridikama na temu dobrog i lošeg pokušayate_d§ motivisete

ponašanje, deca gube volju za saradnju i ume.st.Q,tQgalrude se da
razdvoje dobro od lošeg, pravilno od nepravilnog. Deca mlada od
devet godina nisu spremna za ovakav pristup, a posle devete go-
dine prestaju da slušaju.
Deci ili tinejdžerima treba pridikovati, bez obzira na to koliko
su stari^samo kada p)ridiku stvarno zasluže. Mnogi roditelji se žale
na to da^njmovarđeća sa njima i ne pričaju. Glavni razlog je što rodi-
telji uvek nude previše saveta i pridika. Deca se naročito isključe
kada roditelj koristi pridike da ih motiviše da nešto urade ili da im
"objasni" gde su pogrešili. U oba slučaja, ove pridike ne samo da su
beskorisne, već su i kontraproduktivne. Evo primera pridike:
"Tvoj brat nije želeo da te povredi. On se samo igrao i
slučajno naleteo na tebe. Najbolji način da se slažete jeste da raz-
govarate, a ne da se bijete. Ako se bijete, problem će samo biti
veći. Kada bi te stariji dečak u školi udario, to bi bilo jako ružno.
Isto tako nije lepo kada ti udariš svog brata. Mnogo je bolje koris-
titi se recima. Umesto da si ga udario mogao si, na primer, da
kažeš "ne volim kada me udaraš, molim te prestani." Ukoliko nas-
tavi, ti treba da ponoviš šta si rekao. Zapamti da ne treba da se
služiš udarcima. Uvek postoji drugi način. Nekada možeš samo
da odeš odatle, kao da ti je takvo ponašanje dosadno. S druge
strane, ako želiš da se bijes, ja bih bio jako srećan da nadgledam
taj rvački meč ili., mogli bismo da navučemo i bokserske rukavice.
Dobro je da znaš kako da se zaštitiš ako ne možeš ništa da učiniš
da izbegneš tuču, ali opet ponavljam, nije dobro tući se sa svojim
bratom. Obojica znate kako da se koristite recima, a možete i
mene da pozovete ako vam treba pomoć... zato ti lepo kažem, ne-
moj da udaraš svoga brata."
^Ako dete nijejTažilo te informacije, iako su _dobre i korisne,
stvoriće još veći otpor.

NE KORISTITE OSEĆANJA U SVRHU MANIPULACIJE

Osećanja treba deliti među jednakima. Kada uče decu važnu
veštinu prepoznavanja i deljenja emocija, roditelji često prave

75
Džon Grej

grešku koristeći "Ja osećam" rečenice. Mnoge knjige pune su pre-

dloga da uvek govorimo deci šta osećamo. Iako je ovo dobrona-
meran savet, često ima suprotan efekat kada je u pitanju stva-
ranje saradnje.
Roditelji su u stvari naučeni da koriste ovu jednostavnu for-
noulu^za stvaranje saradnje.

___^
Kada je u pitanju a, bili c, ja osećam da bi trebalo uraditi l, 2
ili 3, jer želim x.yiliz. Na primer, "Kada se popneš na drvo, jako se
plašim da ćeš pasti. Zbog toga želim da sideš dole." Ili, "Kada uda^"
ris svoga brata, ja sam jako ljuta jer ne želim da jedan drugog uda-
rate i želim da se lepo slažete."
Ova i slične formule efikasne su samo kada želite da pomo-
gnete deci da izraze osećanja među sobom ili da pomognete
odraslima da učine isto. Neće vam uspeti da koristite osećanj a ka-
ko bi prešli generacijski jaz. Kada roditelji, a oni su glavni, dele
svoja negativna osećanja sa decom kako bi motivisali ponašanje,
nameću deci odgovornost za roditelje. Rezultat je taj da deca
osećaju krivicu jer su uznemirili roditelje, i onda prilagođavaju l
svoje ponašanje ili se osećaju izmanipulisanima, i kao rezultat,
opiru se saradnji. Negativna osećanja ne treba deliti sa decom.
?
Nije.piikladno da se ona[koji je "glavni" stavlja na istu ravan sa
detetom. Čim izrazite svoja negativna osećanja, izgubite deo
svoje kontrole i moći da stvorite saradnju.
Roditelji koji dele svoja osećanja sa decom često se pitaju,
"Zašto se deca toliko protive mom autoritetu?" Na kraju, kad ova
deca uđu u pubertet, totalno|za'rnrznu komunikacmTjsa roditelji-
ma. Mnogi odrasli ljudi imaJu~proBTerria da saslušaju osećanja
svoje supruge, jer qse_ćj^dj^su_bili^
svoje majke u detinjstvu. Drastičan primer, kako bismo bolje raz-
jasnili ovu nedoumicu, jesu majka ili otac koji kažu: "Kada to ura-
diš osećam se tako razočarano. (Radim jako naporno kako bih ti
obezbedio dobar život, a ti nećeš nimalo da mi pomogneš.) Želim
da uradiš onako kako ti kažem." U ovom primeru dete ima samo
dve opcije: ili da se oseća loše ili da prestane da vodi računa o
osećanjima roditelja. Nijedna od ovih opcija nije rešenje.

76
 Deca Su iz Raja

Kada su roditelji uznemireni i imaju potrebu jda_podele.emo-

cije, potrebno je da pronađu drugu odraslu osobu u kojoj će naći
podršku i utehuj. Nije dobro tražiti _utehu i godrškujujvpjgji deci.
Naravno, od izuzetne je važnosti da podelite pozitivne emocije sa
svojom decom, ali negativne će biti odbijene i prezrene kao forma
manipulacije.
Kada kažu "stvarno sam ljut", neki roditelji misle da će zas-
trašivanje motivisati njihovu decu. Zasigurno će pokrenuti dete,
ali ne može se prenebreći daje ovakav pristup zasnovan na
strahu i da će vremenom otupeti dečiju prirodnu volju da ispuni
vaše želje. Korišćenje osećanja u svrhu manipulacije neJtu decu
će načiniti poslušnom, ali nikada spremnom na saradnju.
Mnoga deca, naročito dečaci jednostavno će se isključiti. Prosto
će prestati da vas slušaju, čak i da vas gledaju u oči dok pričate.
Mnogi roditelji koriste "Ja osećam" rečenice kao način da
nauče decu da budu svesnija svojih osećanja. Ovo se bolje postiže
kada decu ne pokušavate istovremeno da motivišete da nešto
urade. Najbolje je da to učinite kao odgovor na njihovo pitanje
kako se osećate ili da li ste se ikada osećali kao oni u datom tre-
nutku.

MAGIČNA REC KOJA STVARA SARADNJU

Pored toga što ćete biti kratki, pozitivni, direktni, i što ćete koris-
titi "da li bi" pri postavljanju zahteva, postoji još jedna veština.
Ona je najvažnija. Sastoji se u korišćenju najmoćnije reci za stva-
ranje saradnje. Reč je
U velikom obimu, do devete godine života, deca nemaju iz-
građenu sliku o sebi. Naređivatnm, znači povećati jaz između ro-
ditelja i dece. Opredelimo se radije za prirodnu vezu koju deca
imaju sa svojim roditeljima.
Kada god je moguće pozovite decu da vam pomogu u nekoj
od aktivnosti kojom se bavite. Čak i kada biste pitali nešto krajnje
određeno, kao, "Da li bi spremio svoju sobu?", ovom zahtev može
prethoditi ili slediti fraza "Spremimo se za zabavu". Pripajajući

77
Džon Grej

vaš zahtev pozivu da vam se pridruži, kao krajnji rezultat stvarate

spremnost na saradnju.

KRATAK PREGLED l PRAKSA NAVEDENOG

Do sada smo se bavili osnovnim tehnikama za stvaranje saradnje:
Zamolite, ne naređujte.

Postarajte se da vaša deca osećaju da sarađuju, a ne da samo

treba da budu poslušna. Dajte im dozvolu da ne poslušaju (ako i
kada to urade). Ukoliko nemaju pravo da ne poslušaju, pitaju ili
prave nagodbe onda je ono što tražite od njih zaista naredba.
Postarajte se da koristite "da li bi" i "hoćeš li" i puno "molim te"
rečenica.
Nemojte koristiti retorička pitanja, objašnjenja, pridike i "Ja
osećam" izjave.
Budite direktni i kada god je to moguće pozitivni.
Kada god je moguće koristite izjavu koja uključuje reč "hajde da
zajedno".

Stvaranje volje za saradnjom nije teško, ali zahteva dosta tru-

da. Lakše je kada se fokusiramo na male osmišljene zahteve
umesto na naredbe. Koristite se u praksi sledećom tabelom.

Naredbe Zahtevi

Skloni ovo! Hajde da zajedno spremimo

sobu. Da li bi sklonio ovo?
Ne ostavljaj to ovde! Hajde da zajedno sklonimo
stvari. Da li bi, molim te,
sklonio ovo?

78
 Deca Su iz Raja

Ne razgovaraj tako Hajde da budemo malo

sa bratom! uviđavniji. Molim te koristi lepši
ton kada razgovaraš sa bratom.
Prestani da udaraš Molim te, odmah prestani da
sestru! udaraš sestru. Hajde da se lepo
slažemo.
Vežipertle! Hajde da se spremimo za
polazak. Molim te, veži pertle.
Zakopčaj košulju! Hajde da izgledamo što lepše
možemo. Da li bi, molim te,
zakopčao košulju?

Idi daoperešzube! Hajde da se spremimo za

spavanje. Molim te, idi da
opereš zube.

Ugasi TV! Hajde da se dogovorimo da ne

gledamo mnogo televiziju.
Molim te, ugasi TV kada se ova
emisija završi (za deset minuta).

Dođi da večeraš! Hajde da večeramo. Molim te,

dođi za sto.

Prestani da pričaš! Hajde da se malo umirimo i

saslušamo šta mama kaže.
Molim te, nemoj više da pričaš.

Jedi povrće! Hajde da se podsetimo koliko

je povrće važno. Da li bi, molim
te, pojeo svoje povrće?

Koristi viljušku; ne Hajde da pokažemo lepo

igraj se sa hranom! ponašanje za stolom. Molim
te, jedi viljuškom a ne
prstima.

7
9
Džon Grej

STA RADITI KADA SE DECA OPIRU

Kada se prvi put sretnete sa novim prilazom vaspitanju, ono će
vašem detetu pružiti mnogo moći. Mogu se samo nasmejati i reći
ne. Ne brinite - dobro je kada se ovo desi. Ili će biti srećni što im je
data prilika da saraduju, ili će biti veseli što mogu da pruže otpor.
Uostalom, da li vi uvek radite ono što se od vas traži? Nadam se
da ne. Fraza "hajde da zajedno..." obično je efikasna u mnogim si-
tuacijama dok dete ne napuni devet godina. Kada dođe u taj
uzrast, fraza "hajde da zajedno spremimo sobu" izgleda malo is-
prano, sem ako ste u tom trenutku usred spremanja. Treba malo
vežbe da ne zaboravite da koristite magičnu reč "hajde da uradi-
mo nešto zajedno", ali vremenom to dolazi prirodno.
Kada dete odbija vaš početni zahtev, vreme je da pređemo na
korak broj dva. Veštine koje smo naučili na prvom koraku neo-
phodne su za stvaranje osnova saradnje. Umeće koraka broj dva,
neophodno je da bi podstakli motivaciju kada deca pružaju otpor
početnom zahtevu. Posle duge prakse, kada se vaša deca prila-
gode novom roditeljskom pristupu, prvobitno naučeni postupci
pokazaće svoje pune vrednosti. U početku, ako su deca navikla na
kontrolu putem straha, prvi korak je baza za korak broj dva, tri i
četiri. Shvatićete, kasnije, da jedino što treba da uradite jeste da
zajrjio.h^e^^y^^d££axe^aiadivati. U poglavlju koje sledi poza-
bavićemo se korakom broj dva i naučićemo veštine kojima ćemo
otpor svesti na minimum time što ćemo pokazati razumevanje za
našu decu. Kada se deca opiru saradnji, sledeći korak je svođenje
otpora na najmanju moguću meru.

80
 Nova Urneća Kojima se Otpor
Svodi na Minimum

Kada pružite deci priliku da pokažu neslaganje razvijate saradnju

a ne šlepu poslušnost. Iako ćete se u raznim situacijama osećati
kao da vam ne bi smetalo malo slepe poslušnosti, ovde ćete naći
nove veštine koje će vam biti od pomoći pri smanjivanju otpora
kod dece. Otpor koji deca pokažu je u malim količinama dobar.
Da bismo gajili duh saradnje, decu iznova treba ubeđivati kako
želite da ih saslušate kao što oni slušaju vas. Deca stvaraju jasan i
pozitivan stav o sebi kroz povremeno iskazivanje neslaganja sa
vašim zahtevima.

Deca moraju da shvate kako imate volju da ih

saslušate baš kao što i oni slušaju vas.

Otpor koji pokazuju, podržan na pravi način od strane rodi-

telja, postepeno pomaže njihovom stvaranju slike unutrašnjeg
sveta osećanja, želja i potreba. Kao krajnji cilj, c)n zasigurno
pomaže da se kod dece izgradi i održi jaka svest o volji. Ova snaga
volje može kasnije u životu da bude kamen temeljac njihovog us-
peha ili neuspeha. Oni koji poseduju jaku volju, moći će da dose-
gnu uspeh, a oni koji je nemaju lakome odustajati. Odrasli ljudi
koji nemaju jaku volju nisu u detinjstvu pripremani da se suoče i
prevaziđu neizbežne izazove koji ih u životu čekaju. Zadovoljiti

81
Džon Grej

se osrednjim ili osećati se motivisano da ostvarimo snove, šta

biste vi izabrali?

ČETIRI VESTINE KOJIMA SE OTPOR SVODI NA MINIMUM

Umesto što zahtevate poslušnost, upotrebite pozitivno vaspi-
tanje koje se koristi dečijim otporom kako bi ojačalo njihovu
želju za saradnjom. Pokušaji da se volja deteta slomi pretnjom,
kaznama ili neodobravanjem, vremenom podriva prirodnu želju
deteta za saradnjom. Sve dok se volja neguje i ne slama, želja za
saradnjom će rasti a otpor će se svesti na minimum.

Neprestani pokušaji da se slomi volja deteta

podrivaju detetovu prirodnu želju za saradnjom.

Negovanjem detetovih potreba baš kada pokazuje otpor, na

najefikasniji način smanjujemo otpor i ne ugrožavamo im volju.
Slede četiri načina kojima negujemo volju:
1. Slušanjem i razumevanjem
2. Pripremom i organizacijom
3. Skretanjem pažnje i usmeravanjem
4. Ritualima i ritmom
Da bi prestalo da pruža otpor i osetilo potrebu da sarađuje,
dete bi trebalo da dobijejrazumevanje, strukturu, ritam. Lsrner-
nice^Ukoliko se ne izađe u susret ovim različitim potrebama,
dete često ne može da pokaže unutrašnju volju za saradnjom. Na
primer, slušajući šta dete priča, roditelji su u stanju da pokažu da
su osećanja, želje i potrebe deteta u potpunosti ispoštovani i da ih
oni potpuno razumeju. Kada se udovolji potrebi za razumeva-
njem, deca postaju manje sklona otporu i spremnija na saradnju.
Iako su ove potrebe karakteristične za svu decu, svako dete je
jedinka za sebe i u jednoj ili drugoj oblasti može imati veće po-

82
 Deca Su iz Raja

trebe. Ukoliko je detetu potrebno više razumevanja, ta potreba

ne isključuje postojanje drugih potreba. Svaka je važna, ali neka
od njih može se pokazati kao važnija za pojedinu decu.
Jedno od dece može pokazati pozitivan odgovor na slušanje i ra-
zumevanje, dok su drugom potrebniji priprema i struktura. Kada se
upoznate i počnete da savladavate ove veštine, shvatiće kako su
moćne. Ispunjavanje pojedinih potreba stvoriće istovremen poziti-
van odgovor kod dece u zavisnosti od njihovog temperamenta.

ČETIRI VRSTE TEMPERAMENTA

Postoje četiri temperamenta koja možemo razlikovati kod dece,
stoje i pravi razlog zbog koga bolje reaguju na neki od ponuđenih
pristupa i metoda. Ova četiri temperamenta pomažu da odabe-
rete kategoriju koja odgovara vašem detetu, a onda vas upućuju
na primenu jedne od četiri veštine koje svode otpor na minimum.
Iako dete možete da svrstate u neku od vrsta temperamenata, to
ne znači da ono ne poseduju nešto od osobina drugih vrsta. Neka
deca imaju podjednake karakteristike svakog od temperamena-
ta, dok su druga manje ili više svrstana u okvire jednog ili drugog.
Nijedan od temperamenata nije bolji ni lošiji od ostalih; samo su
različiti. Pošto su moguće kombinacije beskrajne, svako dete je
jedinstveno i posebno. Pogledajmo kratak prikaz ova četiri tem-
peramenta.

Osetljivoj Deci Potrebni su Slušanje i Razumevanje

Prvi od temperamenata jeC^etljiv^temperamgnt. Osetljiva
deca su ranjivija i osećajnija. Krajnje su svesna svojih stavova u
vezi sa svojim potrebama, željama i nastojanjima. Da bi se prila-
godili u životu, imaju veću potrebu da identifikuju ono što ose-
ćaju i tek tada su spremni da nešto promene. Najbolje reaguju na
razumevanje i slušanje.
Iako je svoj "đect potrebno razumevanje, ovoj deci treba poka-
zati više razumevanja kako bi se oslobodila njihova moć pružanja

83
Džon Grej

otpora. Osetljiva deca spoznaju sebe spoznavajući svoje želje i

pričajući o svojim iskustvima. Deo njihove prirode je i konstantno
žaljenje za nečim. Kada im se pruži prilika da sa nekim podele
svoj problem, prosto se ozare.
Na primer, dete može reći, "Imao sam užasan dan. Niko mi
čak ni zdravo nije rekao danas."
Tada roditelji odgovaraju, "To nije lepo od njih".
Onda dobijamo odgovor, "Sara je bila zaista dobra prema
meni. Svidela joj se slika koju sam nacrtao."
Uz malo podrške, ova deca opet vide stvari pozitivno. Njima
treba više razumevanja, fleksibilnosti i spoznavanja njihovih unu-
tašnjjlrpatnji i bitaka koje vođe. Generalno gledajući, ovoj deci
potrebno je posvetiti vlsevfemena. Pokušaji da ubrzamo reakcije
osetljive dece stv.ojr,iće_sarnp veći otpor. Ona poseduju drugačiji
unutrašnji časovnik.
Roditelji bi mnogo pogrešili ako bi ovoj deci rekli, "Ako je Sa-
ra bila dobra prema tebi, onda to i nije bio tako loš dan."
Na to dete obično odgovara, "Baš je bio. Niko me ne voli."
Kada osetljivo dete pokušava da se ponaša malo pozitivnije,
prosto ga pustite. Nemojte to koristiti kao način da otpišete nji-
hovo pređašnje ponašanje.

Osetljivoj deci potrebna su saosećajnost i

razumevanje za njihove patnje i borbe.

Bez konstantnog razumevanja za njih, osetljiva deca počinju

da preuveličavaju svoje probleme da bi dobili neophodnu dozu
saosećajnosti. Ukoliko rečenica "Boli me stomak" ne naiđe na to-
pao, brižan odgovor, ona dobija šire značenje "Jako me boli glava
i stomak, i niko nikada nije dobar prema meni". Bez neophodnog
razumevanja, svaki bol postaje preuveličan..Nedp_statak sa.oseća-
nja_z_aprayD..4e stvoriti više psihičkog i emocionalnog bola. Kada
roditelji ignorišu osećajno dete, problemTsamo postaju veći.

84
• Deca Su iz Raja

Najveća greška koju roditelji mogu da naprave J£s±e_p.Qkušaj_, '

da ovo dete razvedre. Kada je ono uznemireno ili nam izgleda de-
presivno, ne vredf mu objašnjavati da ne treba da bude tako ne-
raspoloženo. Ukazivanje na pozitivne stvari može ih odvesti u
drugom pravcu i pojačati loše raspoloženje, a sve u pokušaju da
budu shvaćeni i prihvaćeni. Roditelji moraju odvojiti više vremena
da saslušaju njihove probleme, ali se moraju uzdržati da ih
rešavaju u pokušaju da oraspolože svoje dete.

Najveća greška koju roditelj može da napravi

jeste da pokuša da ovakvo dete razveseli.

Osetljivoj deci je potrebno da znaju da nisu sama i da i njihovi

roditelji osećaju njihovu bol. Ovo je vrlo delikatna situacija. Nije
preporučljivo da roditelji od njih traže emocionalnu podršku, ali
ponekad bi trebalo da podele neku od svojih životnih bitaka sa
decom.
Na primer, kada se dete žali na to kako je nešto teško, kompli-
kovano ili bolno, roditelj bi mogao da kaže, "Znam, zamisli i ja
sam se danas tako osećao. Zaglavio sam se u gužvi u gradu". Ne
tražeći utehu od deteta, ovaj prilaz zadovoljava posebnu potrebu
osećajnog deteta.

Osećajnoj deci potrebno je da znaju da

nisu jedina koja pate.

Kada osećajna deca pruže otpor, potrebno im je da čuju

saosećajne izjave kao što su: "Razumem tvoje razočaranje. Želeo
si da radiš jedno, a ja sam ti pokvario planove time što želim nešto
sasvim drugo." Bez prave podrške, osećajna deca će se stalno pro-
tiviti. Bez neophodnog saosećanja, teže osećanju žrtve i izgube se
u samosažaljenju. Ona mnogo dublje razmatraju svoju tugu, i bez
potrebnog razumevanja, sklona su osećanju krivice.

85
Džon Grej

Ovoj deci potrebne su jasne poruke koje govore o razume-

vanju njihovih negativnih emocija. Treba im malo više vremena
da prevaziđu svoje patnje i emocionalne uspone i padove. Ipak,
kada podele svoj teret i tugu sa saosećajnim slušaocem, pokazuju
prijatno olakšanje i opuštanje. Roditelji koji su manje osećajni
često pogrešno misle da nešto nije u redu sa njihovim detetom i
time samo pogoršavaju postojeću situaciju.
Kada saslušate detetova osećanja, dajte mu malo vremena i
prostora da mu bude bolje. Kada je ovaj cilj postignut, nemojte
mnogo pažnje posvetiti promeni raspoloženja. Zauzmite stav
koji podjednako opravdava oba raspoloženja. Ne pokazujte kako
nešto nije bilo u redu s njima, ali da su sada sasvim dobro. Uvek su
dobri, zar ne?
Ova deca se uvek opiru novim vezama i poznastvima. Stva-
ranje veza i prijateljstava njima predstavlja veći problem nego
drugoj deci. Treba im više pomoći u stvaranju prilika da upoznaju
druge ljude i stvore osnovu za prijateljstvo. Kada ostvare prija-
teljsku vezu, vrlo su lojalni, a kada ih prijateljT^JaJul/eoma su
povređeni. Mogućnost da oproste i zatjorave su važna, osobjne
Jcoje moraju da nauče. Kada roditelji imaju razumevanja za nji-
hov otpor7zapravo~im pomažu da se prilagode razočaranjima u
životu i povećavaju njihovu sposobnsot da oproste i zaborave.
Kada ova deca dobiju ono što im je potrebno, mogu da
pokažu svoje posebne vrline. Oni su pažljivi, dalekosežni, krea-
tivni, dobri u komunikaciji i originalni. Brižni su, saosećajni i
spremni da pomognu. Veliko zadovoljstvo njihovog života je da
pomažu drugima i ćelom svetu.

Aktivnoj Deci Potrebni su Priprema i Organizacija

Drugi temperament je aktivni temperament. Aktivna deca
manje vode brigu o svojim unutrašnjim reakcijama na život i mno-
go su više zainteresovana da ostvare svoj uticaj. Zanimaju ih rad-
nja, akcija i rezultati. Oni su samopokretači i najviše želje za sa-
radnjom pokazuju kada znaju šta rade i kad imaju plan. Uvek su
spremni za akciju, vodstvo ili da stvari rade baš onako kako su za-
mislili.

86
 Deca Su iz Raja

Ovoj deci potrebna je dobra organizacija, inače će lako naći

načina da se odupru vašem autoritetu i time ćete izgubiti kontro-
lu nad njima. Uvek moraju unapred da znaju kakav je plan, kakva
su pravila i koje šef. Potreban im je plan igre. Sa ovom vrstom pri-
preme, ova deca postaju veoma uviđavna i spremna na saradnju.
Da bismo sveli otpor na minimum, sa ovom vrstom dece potreb-
no je misliti unapred i pripremiti im jasne granice, pravila i smer.
Roditelj bi mogao reći, "Ovo je ono što ćemo da radimo. Prvo
ćemo se ljuljati na Ijuljaškama a onda idemo na igralište. Smenji-
vaćete se na svaka dva minuta." Pripremajući ovo dete ovako jas-
nim aranžmanom, ono će pokazati veliku dozu saradnje.

Aktivna deca uvek moraju unapred da znaju

plan, pravila i koje glavni.

Aktivna deca vole da budu u centru pažnje i da budu tamo

gde su zbivanja. Uvek su u pravu. Bez dobre planske kontrole, po-
kazuju tendenciju da dominiraju. Ovom detetu treba dati prilike
da bude uspešan vođa. Ona poštuju i slede samouverenog i spo-
sobnog vođu. Roditelj ne srne da pokazuje slabosti, neodlučnost i
ranjivost.
Na primer, nemojte da ih direktno pitate šta žele. Ukoliko ot-
por pokažu time što, posle davanja vaših instrukcija, kažu šta bi oni
želeli, uvažite njihovu sugestiju i tek onda odlučite šta ćete uraditi.
Ukoliko kažete, "Prvo idemo da se ljuljamo na Ijuljaškama, a
onda ne teren" mogli bi reći, "Ali na terenu je zanimljivije, hajde-
mo tamo prvo". Mudri roditelj tada može da kaže, "Dobra ideja.
Hajde da tako i uradimo". Ova deca vole da budu u pravu i likuju
kadgod se njihova sugestija uvaži.
Da bismo otpor aktivne dece sveli na minimum, najbolje je
uvek ih smatrati pobednicima i kad god je moguće, zadužiti ih za
nešto. Ona poseduju mnogo energije i stoga im je potrebna dobra
organizacija da bi se ta energija ravnomerno raspodelila. Ona su
izuzetno motivisana da udovolje ukoliko se nađu u poziciji da
pokažu svoju odgovornost.

87
Džon Grej

Da bismo otpor aktivne dece sveli na najmanju moguću

meru, najbolje je uvek ih smatrati pobednicima i
kadgod je moguće, zadužiti ih za nešto.

Aktivnoj deci treba pokazati da su potrebni i da imate pove-

renja u njih. U ovom slučaju, roditelj bi mogao reći, "Prvo ćemo
ići na teren i svako će imati šansu da se istrči. Bojane, tebe
zadužujem za sve tvoje drugove jer svi treba da bar jednom obiđu
ceo krug. Ti možeš da ideš prvi i svima pokažeš put."
Stavljati decu u poziciju vođe sa jasnim smernicama izvlači
najbolje iz njih. Automatski, postaju voljnija za saradnju. Imaju
mnogo energije i bivaju nervozni kada su dugo na jednom mestu.
Jednostavno moraju nešto da rade a kada im se ostavi mnogo
praznog hoda, ponašaju se bez razmišljanja i kao po pravilu upad-
nu u nevolju.
Jedan od načina na koji otpor aktivne dece svodimo na mini-
mum jeste da ih jednostavno iscrpimo. Na primer, ako negde tre-
ba da čekate, ovo dete će biti veoma nervozno. Ili mu dajte nešto
da radi, ili osmislite neku igru koja će poslužiti kao ventil za ener-
giju. Možete mu reći da istrči određenu stazu i da mu merite
vreme. Deca koja su aktivna vole da ruše sopstvene rekorde. Poh-
valite njihov trud, i otpor će se istopiti.
Aktivna deca o sebi uče kroz greške. Potrebno je da pokažete
zadovoljstvo njihovim uspesima i oprostite im greške. Ova deca
imaju veću sklonost da se nađu u nevolji. Ukoliko se plaše kazne
ili neodobravanja, pokušaće da sakriju ili da odbrane svoje greške
i shodno tome, prestaće da uče i odrastaju na grešakama.

Aktivnoj deci potrebno je da pokažete zadovoljstvo

njihovim uspesima i oprostite im greške.

Aktivnoj deci teško padaju sedenje i slušanje. Potrebno im je

da se kreću, a najbolje uče kada se nađu u grupi. Kada se ne slažu

88
 Deca Su iz Raja

sa vašim zahtevima, najbolje je da otpočnete neku aktivnost i da

ih pozovete da vam se pridruže. Dugi razgovori su kontraproduk-
tivni i sa njihove tačke gledišta nisu ništa drugo do kazna.
Na primer, ako ne žele da pospreme svoju sobu, dovoljno je
da pohvalite ono što rade i da započnete spremanje sami. Recite:
" Vidim da se igraš i da ne želiš da očistiš svoju sobu. Hajde da to
zajedno uradimo. Evo, ovako ćemo..." Čekati da deca koja su ak-
tivna nešto urade nije vrlo efikasno.
Aktivnoj deci potrebno je da sa vama učestvuju u nekoj akciji
da ne bi osećali otpor. Čak i kada je njihovo učešće neznatno, zah-
valite im se na pomoći i pohvalite ih. Možete reći, "Uradili smo
veliki posao". Aktivna deca uvek žele da budu deo tima koji po-
beđuje. Za njih, ne postoji veća motivacija od uspeha.

Aktivna deca uvek žele da budu

deo tima koji pobeđuje.

Aktivna deca spoznaju sebe po onome što su uradili i rezulta-

tima koje su postigli. Ona vole moć. Kada se opiru vašim zahtevi-
ma, često im treba odlučna, ali u isto vreme smirujuća poruka da
je u redu da pružaju otpor, ali da su mama i tata i dalje glavni.
Pohvalite ono što rade i zatim ponovite svoj zahtev direktnije.
Na primer, možete reći, "Vidim da se odmaraš, i sad želim da
počneš sa spremanjem svoje sobe". Ukoliko nema odgovora,
počnite sa spremanjem govoreći, "Hajde da počnemo od ovog
dela sobe." U trgovini ovaj prilaz se zove "kupovina nagađanjem".
Nagađate daje klijent zainteresovan i započinjete sa sitnijim de-
taljima kupovine.
Aktivnoj deci potrebna je jasna i direktna poruka onoga što
želite. "Ja želim" izjava smanjuje otpor i ujedno služi kao podset-
nik da ste vi još uvek glavni. Bez prave vrste podrške, aktivna deca
često su van kontrole, ne ponašaju se pristojno, i kao krajnji ishod
postaju nasilna prema drugima. Pored dobre organizacije i nad-
gledanja, potrebna im je jasna poruka daje u redu praviti greške i
da vi znate da oni uvek pružaju najviše što mogu.

89
Džon Grej

"Ja želim" izjava smanjuje otpor i ujedno služi kao

podsetnik da ste vi još uvek glavni.

Kada su van kontrole, ako nije sve onako kako oni žele, skloni
su da se nasilno ponašaju i da prave ispade. Mnogi roditelji i
odrasli ljudi plaše se direktnog suočavanja sa aktivnom decom.
Roditelji rasprave sa njima odlažu, jer zahtevaju mnogo energije.
To samo pogoršava problem. Pored jasne organizacije vremena,
ovoj deci potrebno je obezbediti redovne tajm-aute. Oni moraju,
više nego druga deca, da imaju osećaj da su deo čvrste strukture.
Time što deci dajemo tajm-aut, shvatiće ko je zapravo glavni i
dobiće aranžmane koji su im potrebni. Detaljnije ćemo objasniti
termin tajm-auta u poglavlju 6.
Aktivna deca imaju veću potrebu da budu u pravu i ne vole da
im se govori da greše. Naročito teško prihvataju kritike pred dru-
gima. Ukoliko to činimo u četiri oka, manje se opiru i ne vređaju
se. Umesto da ih kritikujete javno, možete da dogovorite tajne si-
gnale koji bi poslužili u te svrhe . Znače da poštuju roditelja koji
im čuva ugled.
Na primer, dete može da nauči da treba lepše da se ponaša
tako što ćete, kao dogovoreni signal, dodirnuti svoje uvo. -Kada
postanu previše glasni, možete dodirnuti bradu kako bi dete zna-
lo da se služi tonom koji je primeren samo igranju napolju sa de-
com. Ova deca poštuju ovakve signale. Ne samo da im pomažu da
budu uspešnija, već im indirektno govore daje normalno praviti
greške i povremeno biti van kontrole.
Ukoliko im se ne pruži prilika da budu odgovorni, biće skloni
da se opiru drugoj deci ili ljudima koji sporije razmišljaju. Žele
brze stvari i poseduju energiju koja im omogućuje da ih brzo i do-
biju. Mogu da prihvate sporiji korak drugih kada su zauzeti
pružanjem pomoći ili saradnjom. Dobro je dati im nešto da rade i
pružiti im osećaj važnosti.
Kada su ova deca organizovana onako kako im je neophodno
automatski postaju osetljivija, saosećajnija i darežljivija. Sa re-

90
 Deca Su iz Raja

dovnim tajm-autima postepeno uče da budu strpljiviji, i razviju

mogućnost odlaganja pohvala. Postaju odgovorni, stručni i sjajne
vođe. Oni su ti koji omogućavaju da se stvari dešavaju. Sa vreme-
nom, što budu uspešniji i sigurniji u sebe, postaće osetljiviji u ra-
zumevanju osećanja drugih.

Radoznaloj Deci Potrebni su Odvlačenje Pažnje i

Pravilno Usmeravanje
Treći temperament naziva se radoznalim. Radoznala deca
druželjubiva su i ekstrovertna. Razvijaju osećaj o sebi kroz raz-
mišljanja o svetu i vezama. Motivisani su da vide, čuju, okuse i
probaju sve što život nudi. Često imaju mnoga interesovanja, jer
imaju veliku potrebu za stimulacijom.
Svako novo iskustvo otkriva im deo njih samih. Živnu kada
imaju priliku da odgovore na novi izazov. Ova deca vole prome-
nu, ali imaju otpor prema usmerenju na jednu stvar. Često prave
ispade kada im kažete da obuku kaput ili da nešto urade na
određen način. Imaju veću potrebu da slobodno rade stvari ona-
ko kako ona to žele.
Često ostavljaju stvari nedovršene i prelaze sa jednog na dru-
gi doživljaj. Za roditelje je važno da ovo razumeju i da ne brinu.
Ovom detetu potrebne su promene. Haos je samo deo njihovog
procesa učenja. Kasnije u životu, ako im se pruži prilika da is-
tražuju, da se menjaju i da budu ono što jesu, postaće bolje kon-
centrisani, naučiće dublje da zalaze u stvari i da dovrše ono što su
započeli.
Radoznala deca kao leptir lete od jedne do druge aktivnosti.
Potrebno imje vreme da istraže, iskuse i otkriju život. Tako im je
lako skrenuti pažnju da im treba obimno uputstvo o onome što
rade. Ako zaborave vaša uputstva, to ne znači da pokušavaju da
vas iznerviraju ili da vam se suprotstave. Stvarno su zaboravili.
Nikada ih ne treba prekoravati zbog ove sklonosti. Vremenom će
naučiti kako da se usredsrede. Njima je veoma lako odvratiti
pažnju. A upravo ova njihova sklonost može se iskoristiti za
smanjivanje otpora.

91
Džon Grej

Radoznala deca spoznaju sebe kroz reakcije na

različite životne izazove.

Kada odbijaju da poslušaju vaš zahtev, radoznalu decu jed-

nostavno treba uputiti na drugu mogućnost, novu aktivnost ili
novi doživljaj. Umesto razumevanja ili organizacije, ovom detetu
potrebno je odvlačenje pažnje i tek tada ponovno usmeravanje.
Sa preusmeravanjem pažnje, pojavljuje se deo njihove ličnosti
spreman na saradnju. Hajde da pogledamo zajedno par primera.
Kada napravi kakav ispad, detetu do treće godine života lako
je skrenuti pažnju i onda ga pravilno usmeriti izvlačeći lepe, svetlu-
cave stvari kao što su ključevi, četkice za zube, male školjke, kristali
ili bilo šta što im je zanimljivo da vide, čuju, dodirnu ili da se poigra-
ju. Moja supruga Boni uvek je sa sobom nosila malu "kolekciju"
stvari da detetu skrene pažnju kada je uznemireno ili pravi ispade.
Ova taktika pokazuje dobre rezultate kod sve dece nezavisno od
temperamenta, ali najširu primenu ima baš kod radoznale dece.

DAR PEVANJA
Pevanje će skrenuti pažnju mnogoj deci svih uzrasta sa stvari koje
ih muče i usmeriće ih ka osećanju ljubavi i podrške. Deca
obožavaju da im pevate, a kada odrastu da pevate sa njima. Moja
supruga Boni sama je smislila pesmice za svako od naše dece.
Kada bi deca plakala, samo bismo otpevali pesmu i ona bi se opet
smirila.
Kao primer, uključujem i jednu od ovih pesama

Lorin Bet, Lorin Bet, kako je slatka moja Lorin Bet,

Lorin Bet, Lorin Bet, koliko volim moju Lorin Bet,
Lorin Bet, Lorin Bet, ...(a onda se ponavlja)
Kada se deca osećaju uznemireno, pesma koja se ponavlja
skrenuće im pažnju sa problema i usmeriće ih na osećanje ljubavi

92
 Deca Su iz Raja

i smirenosti. Pevanje pesme bolje je nego slušanje muzike, jer pe-

vanje zapravo služi kao veza deteta sa roditeljem, ali i muzika
koja se čuje u pozadini može da posluži kao osnova za smirujuću i
opuštajuću atmosferu.
Pevanje nema težinu kao reč. Ono pomaže da detetu skrene-
mo pažnju sa nečega neprijatnog na nešto prijatno. Idealno je za
usmeravanje na ono što smatrate potrebnim. Ne možete istovre-
meno da budete nezadovoljni i da pevate, zar ne? Pevanje i
slušanje pesme ulepšava stvari i čini život zanimljivijim. Stimuliše
aktivnost desne, kreativnije hemisfere mozga. Kreativnost dete
čini spremnijim na različita iznenađenja i poboljšava saradnju.
Dok su moja deca odrastala, imali smo običaj da pevamo dok
zajedno peremo sudove. To smo zvali pet minuta čišćenja. Ja bih
pevao određenu pesmu, a svi bi se trkali da operu što više sudova
za pet minuta. Posle toga, pohvalio bi ih za njihovu pomoć, a su-
dove nastavio da perem sam. Mnogo su to voleli i danas se toga
sećaju kao zanimljivog i radosnog doživljaja.

ZADOVOLJSTVO KUĆNIH OBAVEZA

Pevajući sa decom, skrenuli smo im pažnju sa dosadnog pranja
sudova. Takođe, ograničavajući njihovo prisustvo na samo pet
minuta, nismo ih mnogo opteretili. Time što ih nismo mnogo op-
terećivali poslom u ranom uzrastu, naša deca se nisu opirala
pomoći u kući. Kad odrastu, biće radosni dok vredno rade, a u
isto vreme znače i da se dobro zabave.
Još uvek se sećam mog odrastanja u porodici koja je brojala
sedmoro dece, sećam se kako sam se osećao kad bi došao red na
mene da perem sudove. Nije mi bilo važno što sam ih prao samo
jednom u nedelju dana. Kada bi red došao na mene, mislio sam,
"Ja uvek perem sudove. Nikad se ne zabavljam. Svi drugi se super
provode, samo ja ne."
Deca žive u osećanju večne sadašnjosti. Kada kućne obaveze
oduzimaju mnogo vremena, uvek mislimo, "Sve što u životu ra-
dim su kućni poslovi." Olakšavajući kućne obaveze deci i
pomažući deci u kućnim poslovima, prvo ćete ih naučiti kako da

93
Džon Grej

se zabavljaju, a kasnije u životu kada udu u period adolescencije,

domaće obaveze neće im biti teške.
U idealnim uslovima, deca do sedme godine života moraju da
imaju utisak da se mi brinemo o njima, a kasnije između sedme i
četrnaeste godine života, deca treba da se usredsrede na igranje,
pevanje, izradu raznih predmeta, slikanje, sviranje nekog mu-
zičkog instrumenta, sport, literarne sekcije, domaće zadatke i
manje kućne poslove, naravno sve ovo uz dobru zabavu. Pomoć
pri pranju sudova i vođenje računa o domaćim životinjama sigur-
no je zabavno i nikada se ne podvodi pod kategoriju "suviše pos-
la". Najbolji način da odredimo koliko posla treba dati našoj deci
jeste da pažljivo oslušnemo dozu njihovog protivljenja i pažljivo
razmislimo. Biti roditelj uvek zahteva pravljenje ustupaka na sva-
kom koraku.
Kada deca nauče da budu srećna, kao tinejdžeri spremni su
da prionu na težak posao. Kada se od male dece zahteva da na-
porno rade i nimalo se pri tom ne zabavljaju, nikada se ne nauče
kako da se zabavljaju. Kao tinejdžeri, često se protive radu ili se
ne opiru, ali se pri radu ne zabavljaju.
Pre samo stotinu godina, deca su radila u fabrikama, ali vre-
menom društvo je uvidelo daje to pogrešno. Danas je neophod-
no da shvatimo da je takođe greška da teramo decu da rade kod
kuće. Dužnost roditelja je da pruži, a dužnost deteta da prihvati
pruženo. Oko sedme godine života, deca imaju novu potrebu, a to
je potreba da se dobro zabavljaju i igraju sa porodicom i prijatelji-
ma. Ovo je period u životu kada bi deca trebalo da razviju jednu
od najvažnijih veština u životu: da budu srećna.

Dužnost roditelja je da pruži, a dužnost deteta da

prihvati pruženo.

Većina odraslih ljudi nikada ne nauči kako da uživa u životu.

Razlogleziu.tomeLst6Tiik1fđa nisu dobili neophodnu podFšku i ni-
kad „nisu naučilj.kako da s£zabavljahu. ŠrećjLJe_vestIn3lj_ov.a.
veština se razvija između sedme i četrnaeste godine. Isuviše oz-

94
 Deca Su iz Raja

biljnosti ili odgovornosti i posla pre ulaska u pubertet uskratiće

ljudima osobinu da budu srećni kasnije u životu. Ili odbijaju da
rade i samo žele dobar provod, a kao tinejdžeri su neodgovorni,
ili naporno i vredno rade, ali zbog preterane ozbiljnosti nikada
nisu poptpuno srećni i zadovoljni.
Većina roditelja greškom misli da decu moraju da nauče da
vredno rade i da budu odgovorna. Deca uče da budu odgovorna
time što imaju odgovorne roditelje. Deca se uče napornom radu
posmatrajući roditelje i trud koji roditelji ulažu. Deca pre svega
uče imitirajući odrasle. Na kraju, uvek urade isto što i njihovi ro-
ditelji. Sa ovim saznanjem, roditelji mogu da imaju poverenja i da
slede svoje srce u stvaranju srećnog i zabavnog detinjstva za svoju
decu. Naporan posao nije obavezan do puberteta.

DAR ČITANJA
Kada je dete nemirno ili nestašno pre odlaska u krevet, pored pe-
vanja kratkih pesmica, čitanje priča je odličan način da se deca
pripreme, da se opuste i da utonu u dubok san. Iako je čitanje
pred spavanje verovatno najvažniji dar koji roditelj može dati de-
tetu bilo kog temperamenta, od izuzetne je važnosti za radoznalu
decu. Ona žude da čuju priče, mitove i legende. Potrebna im je
stimulacija koju nose udaljena mesta, ljudi i stvari.
Deca žive u čarobnom svetu do svoje devete godine života.
Tada ih društvo već požuruje da se probude i iskuse stvaran svet.
Roditelje ovo ne treba da zabrinjava. Dajte vašem detetu vreme
da se razvije, a ono će se lako prilagoditi stvarnom svetu kada
bude spremno. Do svoje sedme godine života, deca čak nemaju ni
kapacitet da logično zaključuju i ne mogu u potpunosti da shvate
apstraktnu misao do svoje trinaeste godine.

Dajte svom detetu vremena da se razvije, a ono će se lako

prilagoditi stvarnom svetu kada bude spremno.

95
Džon Grej

Kada deca čuju na vestima da je neki ubica na slobodi, pret-

postavljaju da su u opasnosti kao i svi drugi. Uz pomoć logike
nećemo uspeti da im umanjimo strah. Ne pomaže da kažemo,
"Mi živimo u bezbednom kraju tako da se ništa neće desiti".
Magično razmišljanje zahteva magična rešenja. Dobar trik je da
izgovorite molitvu za bezbednost vašeg deteta. Ukoliko se ne mo-
lite, zamahnite magičnim štapićem da biste dete ubedili daje sve
u redu. Da biste otpor sveli na minimum, najbolje što možete da
uradite jeste da do sedme godine života ne dozvolite detetu da
gleda vesti na televiziji.
Time što čuje priče, detetu se lako skreće pažnja sa životnih
problema. Deca se koriste slikama koje stvaraju kada čuju priču
da bi razvili maštu, kreativnost i jasniju sliku o sebi. Uspešni ljudi
arjajuj^
imaju_psećaj da su žrtve,_a životni usponi J _padovi ih bacaju
tamo-amo. Kroz povećanu kreativnost i imaginacijuTdete se pri-
prema da lakše resi probleme koji ga u životu čekaju.
Radoznala i osećajna deca prijemčivija su ovoj taktici. Stvara-
jući sopstvene unutrašnje slike kao odgovor na priče, deca stvara-
ju jači utisak o sebi i svojim stvaralačkim sposobnostima, i prirod-
no u životu će se mnogo više osećati "prijatno". Isuviše gledanja
TV-a ili filmova može da oslabi ovaj proces stvaranja unutrašnjih
slika.

KORIŠĆENJE TAKTIKE SKRETANJA PAŽNJE RADI

PREUSMERAVANJA PAŽNJE
Sva deca mogu da imaju koristi od skretanja pažnje. Do osme go-
dine života, deci lako odvraćamo pažnju od otpora tako što im is-
pričamo priču koja ima dosta izmišljenih detalja, živih boja i obli-
ka. Ne mari ako priča nije povezana sa temom zbog koje se dete
opire. Samo promenite temu i otpočnite priču sa puno detalja.
Na primer, kada dete neće da obuče jaknu, možete slomiti ot-
por započinjući razgovor kao da pričate priču. Recite nešto kao,
"Pogledaj to divno zeleno lišće na drvetu. Sećam se kako sam jed-

96
 Deca Su iz Raja

nom šetao kroz divnu šumu, u kojoj je bilo ogromnog drveća svud
unaokolo. Nebo je bilo obojeno najlepšom plavom bojom a iznad
mene je bio jedan beli, mekani oblak. Šetao sam se ceo dan dok se
nisam umorio. Bilo je jako naporno, ali sam se zaista dobro
osećao. E, hajde sada da obučemo taj kaput."
Ovo se naziva postavljanje situacije i pozivanje na saradnju.
Kada ispričate priču koja u sebi ima mnoštvo boja i objekata koji
se mogu vizuelizovati, dete automatski napušta otpor i počinje da
deli vaše mišljenje. Kao rezultat, dete je mnogo spremnije na sa-
radnju.

Da biste otpor sveli na minimum, postavite situaciju i

onda inicirajte saradnju.

Bez obzira na uzrast, kada su deca uznemirena ili kada poka-

zuju otpor, dobro odgovaraju na taktike skretanja pažnje kao što
su "Hajde sada da uradimo ovo..." ili "A sada ćemo..." Roditelj
mora da nauči da vodi svoje dete, a ne da ga pita šta želi ili šta bi
volelo da radi. Kako dete bude formiralo želje i prohteve, poka-
zaće otpor i daće vam do znanja šta želi. U ovakvom momentu,
roditelj može reći, "U redu, to je dobra ideja. Uradi to." Umesto
direktnog pitanja šta želi ili šta bi radije uradilo, dajte svoje pre-
dloge i dopustite mu da se indirektno složi ili usprotivi kroz pris-
tanak ili neslaganje.
Pogledajmo ove primere:
MAJKA: Perice, hajde da idemo do parka da se igramo.
PERICA (osam godina): Neću da idem u park.
MAJKA: Zašto?
PERICA: Hoću da se igram u svojoj sobi.
MAJKA: U redu, ako hoćeš da ostaneš kod kuće, ja se
slažem. Nacrtaj mi nešto sa bojicama. PERICAl: Neću
da crtam. Hoću da se igram svojim novim
avionom. MAJKA: To je sjajna ideja - ti se igraj sa
svojim novim
avionom, a ja ću malo kasnije da pogledam kako ti ide.

97
Džon Grej

Na ovaj način, bez postavljanja direktnog pitanja detetu, ro-

ditelj daje predloge koji mogu biti u neslaganju sa voljom deteta i
postepeno vode tome da ustanove šta dete zaista želi.
Kao osnovno pravilo koje važi za sve temperamente, nije do-
bro pitati decu šta žele, šta im se sviđa, šta im je potrebno, šta
misle, čak i kako se osećaju. Umesto toga, dajte predlog a ona će
ga prihvatiti ili odbiti. Opirući se, stvaraju jasnu sliku o onome što
žele, osećaju i misle.

Nije dobro pitati decu šta žele, šta im se sviđa, šta im je

potrebno, šta misle, pa čak i kako se osećaju.

Radoznala deca sklona su veselom raspoloženju, vedra su i

sve upijaju. Bukvalno se hrane slikama iz života i promenama. Za
njih, život je avantura. Društvena su i vole da pričaju. Lako se
sprijatelje i svi im se sviđaju. Često su neodoljiva, šarmantna i
lako se adaptiraju. Nisu zlopamtila.
Ne vezuju se duboko i nije ih lako povrediti. Imaju ispade i
pokazuju otpor kada ih teramo da se usredsrede na jednu stvar ili
da urade nešto što im se ne sviđa. Nered, emocionalni usponi i pa-
dovi deo su njihovog života.
Sklona su da budu površna, nepouzdana i zaboravna. Teško
im je da razmišljaju o svojim postupcima. Potrebno im je uvek iz-
nova postavljati zahteve i pitanja. Sa ovim saznanjem, roditelji
konačno mogu da se opuste. Ne očekujte od ovog deteta da od
svoje okoline stvori red. To je vaš posao. Na primer, radoznala
deca neće da pospreme svoju sobu ukoliko im neko ne pomogne.
Umesto da ih zbog toga grdite, samo im pomozite da to urade.
Kada im se pruži prilika da se zabave istražujući od svačega
po malo, mogu da se koncentrišu i proniknu dublje u stvari. Vre-
menom, će naučiti da dovrše ono stoje započeto. Posle sedme go-
dine života, potrebna im je čvrsta podrška da bi ostali
usredsređeni. Ovo najlakše ostvarujemo tako što odvojimo po-
trebno vreme da im pomognemo.

98
 Deca Su iz Raja

Bez pravilne podrške, radoznala deca, preplavljena odgovor-

nostima u životu, sklona su da postanu neodgovorna i površna, a
često odbijaju sve odgovornosti koje nameće odrastanje. Kada im
se pruži podrška, postaju solidni, odgovorni, samopokretači, us-
redsređeni, samouvereni i potpuni u ostvarenju svojih ciljeva.

Prijemčivoj Deci Potrebni su Rituali i Ritam

Četvrti temperament je prijemčiv. Prijemčiva deca zabrinuta
su za tok života. Ona žele da znaju šta će se sledeće dogoditi i žele
da znaju šta mogu da očekuju. Kada razumeju ovaj tok, spremna
su za saradnju.
Nove situacije u kojima ne znaju šta da očekuju u njima bude
otpor. Upoznaju sebe na osnovu onoga što očekuju da će se desi-
ti. Kada ovo dete očekuje da bude voljeno, onda se tako i oseća.
Potrebni su im rutina, ponavljanje i ritam.
Moraju da imaju tačno utvrđeno vreme za obroke, vreme za
spavanje, vreme za igranje, vreme za mamu i tatu, vreme da se
izabere odeća za sutrašnji dan itd. Dobro odgovaraju na podršku
i ohrabrenja kao što su "Sada je vreme da se uradi ovo ili ono..." ili
"Sada ćemo da..."
Imaju dobru prirodu i pažljiviji su. Potrebno im je više vreme-
na da stvari, u uhodanom koraku i ravnomernom ritmu, urade i
najviše se protive promeni. Ne mogu da odluče na brzinu i ne tre-
ba ih pitati šta žele, misle ili šta osećaju. Umesto toga, treba im
reći šta da rade.

Prijemčiva deca imaju dobru

prirodu i pažljiva su.

Sve dok se ne radi o nekoj velikoj promeni, pokazuju najviši

nivo saradnje. Promena vremena neke aktivnosti signal je za pro-
menu same aktivnosti. Koristeći frazu "Sada je vreme za.." uvera-
vate dete da se sve odvija po unapred određenom planu. Potreb-
no im je da unapred znaju kakva aktivnost ih očekuje.

99
Džon Grej

Iako vole da im se govori šta da rade, odbiće da nešto urade

na brzinu. Kao i osećajnoj deci, potrebno im je više vremena da
nešto urade ili promene. Morate da ih uverite da je sve unapred
isplanirano i pažljivo razrađeno. Na to su navikli. Ponavljanje im
pruža utehu. Nisu tako pokretljivi kao ostala deca. Često su zado-
voljni samo time što su na jednom mestu i uživaju u odmoru, jelu,
gledanju, slušanju i spavanju.
Mogu jednostavno da uživaju u vremenu koje prolazi. Nisu
automatski samopokretači, kreativni ili inovativni. Mora im se
reći" Sada je vreme za..." ili će se desiti da dane provode u sanja-
renju ili sedenju. Uživaju u fizičkom osećanju udobnosti, i da se
ne bi izlagali neudobnosti, radije će se odlučiti na to da sede i pos-
matraju.
Za razliku od aktivne dece, nemaju potrebe da budu vođe, pa
čak ni da budu učesnici. Kao sasvim mali, samo im je potrebno da
posmatraju i gledaju. Mogu da posmatraju decu koja po pedeset
puta rade istu stvar i onda iznenada i ona urade isto. Dovoljno im
je posmatranje, kao njihov način učestvovanja, da bi razvili inte-
res za nešto.

Prijemčiva deca učestvuju posmatranjem.

Četverogodišnje dete koje nezainteresovano posmatra dru-

gu decu koja se igraju ne oseća se isključeno. To dete savršeno je
zadovoljno samo posmatranjem. Dovoljno je što aktivnost
doživljava kroz druge. Ovo nije problem. Na kraju, ono će požele-
ti da učestvuje. Oko sedme godine života, u redu je ohrabriti nje-
govo učestvovanje, ako se dete opire, nemojte insistirati.
Nećemo ih ohrabriti pitanjem: "Da li bi želeo da se pridružiš?"
Umesto toga, koristite frazu "Sada je vreme da se i ti pridružiš."
Ukoliko se dete opire, recite, "U redu, jasno mi je da bi radije
posmatrao. Reci mi kada budeš želeo da se pridružiš."
Prijemčiva deca često su zanemarivana jer su veoma tiha i ne-
maju zahtevno ponašanje. Takođe s vrema na vreme potrebno im
je da pruže otpor. Potrebno im je da budu nežno motivisana da

100
 Deca Su iz Raja

rade stvari i da im se pruži izazov čak iako bi radije spavali ili osta-
li kod kuće.
Ovoj deci potrebni su zadaci za izvršavanje. Ukoliko ne dobi-
ju ovu vrstu pomoći, može se desiti da ni za šta ne pokažu interes.
Sigurnost ustaljenih rutina, rituala i ritma života podržava njihovo
postepeno preuzimanje rizika u preduzimanju novih zadataka.

Kao po pravilu, ako naslute neku promenu,

ne žele da je prihvate.

Samo odbijanje prijemčive dece nije dovoljno dobar razlog

da ne urade datu aktivnost. Nikad neće želeti da urade nešto
novo. Kada pružaju otpor novim stvarima, budite brižni i nemojte
siliti njihovo učešće. Zapamtite, samim posmatranjem oni zaista
učestvuju na nivou koji im je dovoljan. Budite uporni u davanju
povremenih prilika da prošire svoje interese, ali nemojte insisti-
rati na njihovom učešću. Posmatranje i pasivno učestvovanje, do-
voljni su.
Ova deca ne vole kada ih neko prekida. Žele da završe stvari
do poslednjeg detalja. Ponavljanje im pruža sigurnost. Usproti-
viće se kada pokušate da ih zaustavite, ali njihov otpor uvek je pa-
sivan. U sebi zadržavaju negodovanje, jer ne žele da naprave pro-
blem ili izazovu neprijatnosti. Veoma se trude da ne razočaraju
roditelje i da ne budu odbačeni.

LJU B A VN I R ITU A LI
Prijemčiva deca očekuju da budu voljena. Treba stvoriti ljubavne
rituale kako bi ova deca mogla da osete svoju vrednost i tesnu
vezu sa sa svojim roditeljima. Rituali ne moraju da traju dugo,
samo mora da se poštuje njihova posebnost i moraju stalno da se
ponavljaju.
Sa mojom ćerkom Lorin imali smo naročit ritual šetnje do
grada kroz šumu gde bismo se odmarali, a onda bi u lokalnoj pos-

101
Džon Grej

lastičarnici pojeli po jedan kolač. Kada je bila malo dete, vodio

sam je u duge šetnje, a kasnije kada je odrasla vozili smo bicikl.
Čitav ritual trajao je oko dvadeset pet minuta. Desetominutna
šetnja do grada i nazad i pet minuta da pojedemo kolač i pomazi-
mo pse.
Danas, kao tinejdžer ona se jasno seća svog ranog detinjstva i
nežne i pažljive veze koju smo imali. Mnogi odrasli ljudi imaju
problema da se sete ljubavi i zadovoljstva u svom detinjstvu, a to
predstavlja veliki gubitak. Sećanje na vreme kada smo bili
voljeni i podržavani od strane roditelja pruža nam visok nivo
sigurnosti u našem daljnjem životu.
Prosto preuzimanje najjednostavnijih roditeljskih obaveza, i
ponavljanje tih obaveza uvek u isto, tačno utvrđeno vreme, pret-
vara ih u rituale - time deci dajemo uspomene lake za pamćenje.
Rituali se obogaćuju ako o njima i pričamo. Na primer, "Danas je
subota i mogli bismo da se prošetamo do grada i odemo na one
divne kolače". Da bi se osećala posebno deca zahtevaju posebne
aktivnosti u, samo za tu aktivnost, rezervisano vreme. Ovo su neki
nasumični primeri:
• Subotom ujutru tata će napraviti kajganu i tost na
poseban način.
• Nedeljom ujutru spavaćemo do kasno a mama će
napraviti svoje čuvene kolače.
• Kada tata ne stigne da nas pokupi na vreme iz škole
uvek nam to nadoknadi time što nas vodi na kolače u
poslastičarnicu.
• Kada je tata van grada, uvek nas zove da nam pomogne
sa domaćim zadatkom i da nam poželi laku noć.
• Mama nam uvek čita priče pred spavanje.
• Mama ili tata uvek nam pevaju pesme pre odlaska na
spavanje.
• Kada dete boli stomak, mama uvek pripremi topao
termos i u njega stavi malo ricinusovog ulja.

102
 Deca Su iz Raja

• Kada je tata srećan, on uvek peva svoju omiljenu pesmu.

• Svakog četvrtka u osam, svi zajedno idemo da gledamo
zanimljiv porodični kviz.
• Svake večeri pre odlaska u krevet dete i roditelj pričaju
o tome kako su proveli dan.
• U proleće ćela porodica ide uvek da skuplja raznovrsno
cveće pre večere.
• Svako seta psa pre večere i to radimo na smenu.
• Svakog leta idemo na putovanje na isto mesto ili u isti
hotel. (Sigurno možete uključiti i druga putovanja. Ali,
ponavljanjem istog letovanja, ono postaje specijalan ri
tual.)
• Nedeljom obično idemo van kuće, u šetnju ili na piknik.
• Leti, nedeljom idemo na plažu.
• Svakog jula idemo na seoski vašar.
• Svakog meseca provodimo po ceo dan nasamo sa
mamom ili tatom.
• Svake večeri izgovorimo molitvu pre odlaska u krevet a
mama i tata pevaju nam uspavanku.

Ovi zanimljivi rituali ispunjeni toplinom stvaraju naročita

sećanja i očekivanja, a daju veliku sigurnost u detinjstvu i ostatku
života. Postoje i drugi rituali koji su manje zanimljivi i posebni, ali
obezbeđuju jak osećaj sigurnosti i što je najvažnije ritma. Sve u
prirodi ima svoj ritam. Proleće sledi zimu. Postoji vreme za aktiv-
nost i vreme za odmor, vreme da se obeduje i vreme da se igra,
vreme da se započne i vreme da se završi. Plima dolazi a smenjuje
je oseka. Sunce izlazi i zalazi. Čak i naša tela udišu i izdišu. Mi se
budimo i idemo na spavanje.
Sva ponašanja koja se ponavljaju, rutine i rituali stvaraju nam
osećaj ritma u životu. Umireni smo time što znamo šta sledi. Sto-
ga srno upoznati sa onim što će se desiti. Svoj deci treba ritam i ri-
tuali, a prijemčivoj deca izuzetno su potrebni da bi izašli iz svoje
čaure i izrazili svoje unutrašnje darove i talente.

103
Džon Grej

PRAKTIČNI RITUALI
Ovu su primeri važnih rituala koji obezbeđuju ritam u životu de-
teta. Naravno, nisu svi mogući i ne odgovaraju svim porodicama.
Nabrojani su da bi vas podstakli i inspirisali.

Ustanite svakog jutra u isto vreme pre škole.

Uvek obedujte za vašim mestom za stolom.
Idite u školu u isto vreme svako jutro.
Neka ista osoba decu pokupi iz škole svakog dana.
Ne menjajte raspored kada dete treba dovesti iz škole.
Idite u park svakog utorka ili četvrtka.
Perite svoja kola subotom.
Ručajte uvek u isto vreme, svoju decu pozivajte na poseban
način na ručak - interfonom na primer sa jednostavnom
porukom "Ručak je na stolu. Vreme je za ručak."
Izaberite odeću koju ćete sutra nositi, uveče pre spavanja.
(Ovaj predlog je od pomoći kada dete pruža otpor
jutarnjem oblačenju.)
Stvorite malu rutinu od umivanja pre odlaska na spavanje,
pranja zuba ili oblačenja pižame i svake večeri je otpočnite
u isto vreme. (Ova vrsta ritma od neprocenjive je važnosti.
Svoj deci treba san, i regularna rutina odlaska na spavanje
pomaže im da imaju mnogo bolji san, što u krajnjem zbiru
sve čini boljim).

Kada prijemčiva deca dobiju potreban ritam, u stanju su da

razviju jake organizacione sposobnosti. Mogu da stvore red i da
ga održe. Smirena su i praktična i umeju da prevaziđu velike pre-

104
 Deca Su iz Raja

preke da bi ostvarila cilj. Veoma su saosećajna i znaju kako da

uteše, ohrabre i da pruže podršku. Sporo se kreću, ali su veoma
stabilna i temeljna.

KAKO DA DECI DAMO ONO STO IM TREBA

Upravo sada možda razmišljate da je sreća što roditelji danas
odlučuju da imaju manje dece. Sa ovim novim pristupom dečijim
potrebama, čini vam se kao da im je potrebno mnogo više nego
što možete da obezbedite, ali grešite. Može vam se učiniti da ima
previše zahteva, jer je sve novo. Kako budete postajali veštiji u
ovim tehnikama, vaspitanje će postati lakše.
Ovi novi...metodi.,zaista „smanjuju otpor- dece, ali zahlevaju
vrgme i pripremu, a nekada nam i jedno i drugo nedostaje.
Sledeća veština koju ćemo da objasnimo dobro funkcioniše čak i
ako nemate mnogo vremena na raspolaganju. U narednom po-
glavlju, naučićete kako da komunikacijom, izražavanjem vaših
želja i slušanjem dece, svedete otpor na minimum i uspešno moti-
višete decu na saradnju.

105
 Nove Veštine za Poboljšanje
Komunikacije

Sposobnosti koje služe svođenju otpora na najmanju moguću

meru i stvaranju saradnje_J£SU-razumevanje_i_slu|anjejorioga što
dete imajJa. kaže. Kada se deca protive saradnji, to znači da deo
rijuTleli nešto drugo. Ova nezadovoljena potreba ili želja, mora
se jasno prepoznati i njoj se moramo obratiti. U ovom slučaju, ra-
zumevanje izvora dečijeg otpora dovoljno je da taj otpor uspešno
odstranimo. Učećinove^eštineza poboljšanje kpmunikaciiejmožete
odmah smanjiti otpor dece i pojačati njihovu volju za saradnjom.

Razumevanje izvora dečijeg otpora

dovoljno je da otpor nestane.

Primarna direktiva - ili najjača žudnja, želja i potreba dece

-jesu volja za saradnjom, udovoljavanje i praćenje roditeljskih
zahteva. Deca se rađaju sa potrebom da prate svoje roditelje; nji-
hova je najveća želja da usreće roditelje a najjača potreba da
sarađuju sa njima. Ipak, ova primarna direktiva mora se negovati
kao i svaki drugi dar ili sposobnost. Pozitivno vaspitanje se us-
redsređuje na želju da probudi volju dece za saradnjom, a ne da
rriariipufiše decom putem osećanja straha i krivice. Korišćenjem
stfaHa i krivice možemo da ostvarimo određenu vrstu kontrole
koja ne traje dugo, ali na duže staze, izvesno je, lomi volju dece za
saradnjom.

106
 Deca Su iz Raja

ZAŠTO SE DECA OPIRU

Kada se deca opiru roditeljima, razlog tome često leži u činjenici
što oni žele nešto drugo i pretpostavljaju da ćete i vi podržati tu
njihovu želju ili potrebu, ako ih budete razumeli. Razmislite o
ovome za trenutak. Kao roditelj često mislite: "Šta moje dete
oseća, želi i šta mu je potrebno?" Tek tada preduzimate akcije
koje će ga podržati u njegovim nastojanjima. Kada deca osete da
ih podržavate i volite, prirodno je da pomisle kako ćete promeniti
vaš zahtev ukoliko čujete staje to što oni žele ili im je potrebno.
Ponekad se njihov otpor javlja samo kao potreba da vam saopšte
kako postoji nešto drugo što bi oni želeli.
Razumevanje otpora dece takoje snažnoi da ono odmah svo-
4itaj_otpgr na minimum. Kada deca prime poruku da vi zaista ra-
zumete ono što oni žele i da vam je to veoma važno, nivo otpora se
menja. Nije dovoljno samo razumeti našu decu: moramo im na
najbolji način preneti da ih zaista razumemo. Kada se opiru, raz-
log tome je da oni greškom veruju kako roditelj ne razume šta oni
žele i šta im je potrebno.
Na primer, petogodišnje dete želi kolač, ali njegova mama
želi da dete kolač dobije posle večere.

PERICA: Mama, ja hoću kolač.

MAJKA: Skoro će vreme ručku. Dobićeš ga posle ručka.
PERICA: Ali, ja sad hoću kolač...

Dete u tom trenutku pravi ispad. Majka prvo sluša da bi razu-

mela Pericin otpor. Posle kratke pauze u kojoj ga sluša, mirno
kaže, "Znam da sad hoćeš kolač. Stvarno si ljut, jer želiš kolač, a ja
neću da ti dam."
Na trenutak, Perica popušta. Upravo zato što je pomislio da
mama zaista zna šta on želi, i da će kolač dobiti. Tada mama kaže,
"I dalje moraš da sačekaš dok se ne završi ručak".
Nekada će nivo razumevanja biti dovoljan, ali u nekim situa-
cijama detetu će trebati više da bi pokazalo želju za saradnjom.

107
Džon Grej

Većinom se deca opiru roditeljima, jer nemaju utisak da ih rodi-

telji vide i čuju.

Deca se opiru roditeljima jer nemaju utisak

da ih roditelji vide i čuju.

Hajde da pogledamo kakva bi situacija bila da je Perici treba-

lo više vremena i razumevarija. Po popuštanju besa zbog ispada,
oseća se razočarano i tužno. Iako nastavlja sa opiranjem, njegov
otpor ima drugačiji kvalitet. Prirodno je promenio kurs sa besa na
razočaranje i tugu. Perica počinje da plače, "Nikad ne dobijem
ono što želim. Neću da čekam."
Majka opet pokazuje razumevanje i pokušava da prepozna
želju ili potrebu koja nije udovoljena. Majka kaže, "Razumem da si
tužan. Ti hoćeš kolač a nećeš da čekaš. Zaista treba dugo čekati."
Jasno je da se ovim pristupom otpor smanjuje, ali ono što je
važnije jeste da na površinu izroni dublji nivo osećanja. Posle malo
plača, počinje da se pokazuje strah. Dete pokazuje otpor time što
kaže, "Nikad neću dobiti svoj kolač. Nikad ne dobijem ono što
želim. A želim samo jedan. Zašto ne mogu da ga dobijem?"
U ovom trenutku, majka ne pruža nikakva objašnjenja i nas-
tavlja sa pokazivanjem razumevanja i identifikacije osećaja i
želja. Ona kaže, "Znam da se plašiš da nikad nećeš dobiti svoj
kolač. Treba ga dugo čekati. Budi uveren da ćeš ga dobiti.
Obećavam ti. Dođi ovamo da te mama zagrli. Mnogo te volim."
U ovom trenutku Perica se topi u naručju svoje majke i kao
rezultat dobija svu podršku ljubav i uveravanja koja je u stvari i
hteo. Obično, kada se ; dej^qpiru_s^a^lnjXj)O^ebnpJm je nešto
sasvim drugo. Imaju potrebu da ih nekojazume i voli i jedino što
im je potrebno jeste za

ODVOJITE VREME DA SASLUŠATE SVOJU DECU

Po čitanju ovog primera i ispitujući dublja osećanja koja se
kriju pod maskom otpora, možete da pomislite, "Ne mogu to da

108
 Deca Su iz Raja

radim svaki put kad moje dete pruži otpor. Ne znate vi moju decu.
Sedeće mi na glavi po ceo dan." Ovo bi moglo da bude tačno,
međutim - veština zaista funkcioniše. Smanjuje otpor na mini-
mum i stvara saradnju. Ukoliko odvojite vreme da ga saslušate i
napravite pravi potez, sledećeg puta vaše dete se neće toliko opi-
rati, a kao rezultat svega toga, postaće spremnije za saradnju.
Ponekad potrošimo pet minuta više, ali to je ono što je detetu
zaista potrebno. Provodimo sate i sate svake nedelje u vožnji, u
kupovini i u ispunjavanju obaveza za koje znamo da su našoj deci
potrebne. Ove spoljasnje stvari su važne, ali nisu ni približno toli-
ko važne koliko je važna prava, emocionalna podrška deci. Time
što ćete odvojiti par minuta više da oslušnete i identifikujete po-
trebe dece, njihove želje neće samo njima pružiti ono što im je po-
trebno, već će i roditeljima na duže staze ostaviti više vremena.

Mnogo je važnije da odvojite vreme da saslušate

detetove potrebe, a ne da stignete na vreme
na njegov fudbalski trening.

Iako, pretnje ili neslaganje mogu potisnuti otpor i uštedeti

vreme, na duže staze stvaraju veći otpor u drugim stvarima. Često
čujemo majke koje se žale; "Moje dete izabere najgori trenutak
da se uskopisti. Uvek mi se čini da najviše tera inat baš kad ne-
mam vremena."
Kada se detetu ne dozvoli da pruži otpor, frustracija u njemu
uvek se ispolji kada su roditelji najnervozniji. Ovaj problem se
može resiti time što ćemo odvojiti vreme, onda kada ga imamo,
da saslušamo ujčemu je suština opiranja naše dece. im dajte
jio^nanja _
Ukoliko nikada nemate vremena da ih saslušate, onda svojoj
deci ne pružate ono što im trebacjedan korak prevencije vredi
više ne^g£Čjtavj3tofflmrTekjava) NemoJtFcekati da se "đeTelovoP"
por nagomila i da se ispolji na eksplozivan način. Odvojite vreme
da saslušate njihov stav kad god je to moguće i tako se otpor neće

109
 Džon Grej

taložiti da bi se ispoljio u momentima kada očekujete od njih sa-

radnju, a nemate vremena da ih saslušate ili podržite.
Pokušajte da zapamtite kako je to samo pet minuta više, a da
oni stvarno vrede truda. Saslušati decu uvek je važnije od toga da
li ćemo negde stići na vreme. Kada odvojite vreme da saslušate
svoju decu, ona će imati jači motiv da vam pomognu da nađete
više vremena za sebe. Saradnja znači da vi dajete ali i da oni daju.
Pokažite dar razumevanja a vaša deca će vas slušati i pokazati više
volje za saradnjom.

DVA USLOVA
Da biste komunicirali tako da vaša deca osete da ih razumete i da
ste svesni njihovih potreba i želja, moraju se ispuniti dva uslo-ya.
Roditelji moraju da umeju da prenesu ispravnu poruku, ali i olete
mora da bude svesno potrebe da ga neko sasluša a ne da samo
ispuni njegovu želju za kolačem. Time što postavljamo granice,
tj. "Ne možeš sada dobiti kolač", deca osećaju samo svoj otpor; nisu
svesna svoje unutrašnje potrebe da ih neko sasluša. \ \ Sledeći
korak je da roditelj na smiren načjn_pre£gzna,deteto-va osećanja
besa i frustracije. Kada roditelj uvaži ove emocije, deca postaju
svesna onoga što osećaju. Kada su ljuti, mališani nisu toga svesni u
punoj meri.
Sa upoznavanjem osećanja otvaraju se druga vrata razume-
vanja za decu. Sada i deca mogu da prepoznaju svoju potrebu da
ih neko sasluša. Kada dete oseća potrebu da ga neko razume, a ta
potreba se ispuni, najveći deo borbe ovim se završava. Dete je
svesno da će neko da ga razume. Ovo se potvrđuje time što rodi-
telj kaže ono što dete želi.
Sve ovo se dešava u kratkom trenutku kada detetu kažemo,
"Znam da sad hoćeš kolač. Stvarno si ljut, jer sada hoćeš kolač a
ja ne mogu da ti ga dam." Odgovor deteta je kompletno odobra-
vanje. Teško je opirati se kada se slažete i odobravate, a saslušali
su vas i razumeli.

110
 Deca Su iz Raja

Primer sa kolačem je uspešan jer su zadovoljena oba uslova.

Roditelj je usmerio svoje razumevanje a dete je osetilo da je nje-
gova potreba da ga razumeju udovoljena. Iako se ova tehnika po-
kazala najuspešnijom sa osećajnom decom, uspešna je sa sva četi-
ri temperamenta. Možda joj duže treba da pokaže uspeh sa
osećajnom decom, jer im je razumevanje potrebno više nego os-
talima.
Stoje dete osećajnije, više treba zaci u njegove osećaje. Rodi-
telj može da vodi dete kroz dublje nivoe, ako ima na umu sledeći,
jednostavaajbrmat emocija. Ispod otpora deteta kriju se prvo
Jbes,_tuga i strahjDajući detetu šansu da dublje istraži ova osećanja,
otvaramo vrata njegovog srca da oseti kako se njegove stvarne i
najvažnije potrebe zadovoljavaju. Ako deca ne zađu dublje u
svoje emocije, ostaju na površini sa jednom željom - da dobiju ko-
lač.

Ispod otpora deteta stoje bes, tuga i strah.

Što se osećajne dece tiče, roditelji pre svega moraju da se us-

redsrede na prepoznavanje besa, tuge i straha, pri čemu sve
vreme moraju da znaju šta njihovoj deci treba.
Sto se aktivne dece tiče, roditelji moraju da su usmereni na
nekoliko bitnih stvari, ali moraju da uvaže i ono što dete radi ili
želi da uradi. Na primer, možete reći, "Znam da si prekinuo sa
svim što radiš da bi došao ovde po kolač. Zaista si ljut što želiš ko-
lač a ja želim da sačekaš dok prođe ručak." Ukoliko je dete aktiv-
no, možete uspeti time što ćete objašnjenje proširiti fizičkim
objašnjenjem i staviti detetu direktno do znanja šta želite da ono
uradi.
Za radoznalu decu kojoj treba preusmeravanje možete dodati
malu frazu kao što je, "Znam da sada želiš kolač. Stvarno si ljut
jer želiš kolač a ja neću da ti ga dam. Hajde da odvojimo ovaj ko-
lač za tebe da bi ga pojeo posle ručka. Danas ćemo imati sočne
šnicle i penasti krompir pire. Pogledaj kako izgleda."

111
Džon Grej

Za prijemčivu decu kojoj treba više ritma dodajte element

vremena i cilj će biti ostvaren. Koristitie frazu, "Znam da sada
želiš kolač. Stvarno si ljut jer ne želiš da sačekaš. Sada je vreme da
se spremimo za ručak, a posle ručka je vreme kada se jedu slat-
kiši." Prijemčivoj deci treba malo ritma i onda mogu da se opuste.
Svaki od ova četiri različita pristupa pokazuje najbolje rezul-
tate kada se primeni na odgovarajući tip deteta, ali i izvorni pris-
tup će dobro poslužiti. Zapamtite da svako dete poseduje ponešto
od sva četiri temperamenta. Svaki od ova četiri prilaza je uspešan.

VASPITANJE ČVRSTE RUKE

Kada je u pitanju otpor koji naša deca pokazuju, postoje uglav-
nom dva različita prilaza: mekaj čvrsta ruka. Roditelji koji vaspi-
tavanje sprovode čvrstom rukom grešKom'veruju, "Ako budem
tolerisao otpor svog deteta, razmaziću ga. Oni uvek moraju da
znaju koje glavni". Iako je ovo zastarelo mišljenje, i dalje je deli-
mično istinito( U smislu zadržavanja zdravog osećaja za sigurnost
u životu, deca uvek moraju da zapamte da su roditelji glavnLJ
Iako deca vole da komanduju, to nije dobro za njih. Deca moraju
da se igraju u magičnom svetu detinjstva bez opterećenja koje
nosi odgovornost. Suviše izbora i odluka stvoriće unutrašnju
nesigurnost koja rađa mnoge druge probleme. Dete neće osećati
vezu sa svojom prirodnom željom za saradnjom i postaće zahtev-
no, sebično, prohtevno ili će jednostavno pružiti veći otpor. Prila-
gođavanje staroj izreci "Uštedi grdnju i razmazićeš dete", glasi
"Kada dete zaboravi koje glavni, postaje razmaženo". Nova poru-
ka koju naša deca moraju da osete jeste daje u redu da pružaju ot-
por, ali moraju uvek da znaju da su mama i tata glavni.

Vreme je da osavremenimo i prilagodimo staru izreku

"Uštedi grdnju i razmazićeš dete".

Mudrost ranijih iskustava mora se osavremeniti uz nova pri-

lagođavanja. Da bi stvorili red u društvu, više ne moramo pres-

112
 Deca Su iz Raja

tupnike da kamenujemo izvan gradskih zidina. Na sličan način,

ne moramo da kažnjavamo decu i da budemo netolerantni prema
njihovom otporu. Pristupi vaspitanju čvrste ruke moraju biti iz-
nova ispitani i prilagođeni da odgovore na nove potrebe. Prilaz
deri kroz vaspitarije, čvrste-
glavni, ali ne toleriše^rirodni_o^^£kpji deca pokazuju. Nekada
supjTražrvS^
stvaraju seriju problema. Kao što smo već pomenuli, decu ne mo
ramo da kažnjavamo i da bijemo da bi se kod njih stvorila želja za
saradnjom. DejCjajSjy^ajlaju^

ne
pružijjrilika da se pj3rj^^d_o.diU2rjjL4^Ć£^ će svoju
unutrašnju snagu pokušati da nađu kroz buntpvništvo. "~~
KažnjavanjeJh..činLposlušnunsamo najcrajke staze, ali kasnije
će se pobuniti. Današnja deca bune se sve ranije i ranije. Ova
vrsta otpora činTvašpitanje ne samo zahtevnijim, težim i bolnijim,
već u isto vreme ometa prirodan razvoj deteta.
Neki stručnjaci reći će da je za vaše dete dobro da se buni u
pubertetu i da je ovaj period vreme za prestanak ozbiljnih razgo-
vora sa roditeljima i traženje pomoći od roditelja. Iako se stvari u
pubertetu menjaju, to ne znači da dete mora da pruža otpor i da
se ne obraća roditeljima za savet i podršku. Ovaj veliki jaz između
roditelja i tinejdžera nije ni normalan niti je zdrav, već je samo
uobičajen.

Veliki jaz koji se stvara između roditelja i tinejdžera

nije zdrav - on je uobičajen.

Iako tinejdžeri prirodno osećaju veliku potrebu za podrškom

svojih vršnjaka, ovo ne znači da više nemaju potrebu za roditelj-
skim instrukcijama i ljubavlju. Nije pravilo da se dete buni ili pro-
tivureči roditeljima. Tp_zaista4este vreme kada_qni_psećaju svoju
individualnost^ ali to ne znači da će pružati otpor ili naprasno is-
ključiti svoju zdravu želju da sarađuju sa roditeljima, da im udo-
volje i da slede savete roditelja.

113
Džon Grej

Da bismo danas živeli ispunjenim životom, nije dovoljno svo-

ju volju potčiniti pravilima i živeti poslušno pod vlašću nekoga ko
je glavni. Nećemo pomoći našoj deci ukoliko im slomimo volju i
naučimo ih da bezdušno i nemilosrdno slede pravTIaTUeča danas
poseduju potencijal da stvore život kakav žele...
Naša deca imaju moć da ostvare svoje snove, ali ova moć se
mora negovati. ^ojelčreativna moojCada postoji problem ili pre-
preka, kreativno dete_se_neće jednostavno predati i prepustiti.
Umesto toga, kreativni ljudi traže drugi način, nešto što će im
pojnpj^tejigJbijjLLmai^Ž^^
drugih IjudiBudeći duh saradnje, u našoj deci budimo i ovu vrstu
kreativne inteligencije. Vaspitavajući našu decu da jednostavno
budu poslušna, nećemo uspeti da im prenesemo pobednički duh
koji im je potreban da budu uspešni u današnjem svetu.

Ako vaspitavamo decu samo da budu poslušna, ne

uspevamo da im prenesemo pobednički duh.

Uspeh u životu ne proizilazi iz jednostavnog poštovanja pra-

vila; dolazi iz razmišljanja o sebi i iz praćenja sopstvenih želja i
sopstvene volje. Ova prirodna sposobnost neguje se, pre svega,
jačanjem volje deteta za saradnjom. Zahtevajući poslušnost od
dece, vremenom otupite njihovu želju za saradnjom. Sputavate
njihov um i srce i prekidate niti koje ih vezuju sa njihovim
sposobnostima da stvore život kakav žele. Kada deca dobiju po-
ruku daje u redu da pruže otpor, ali da i dalje moraju da znaju da
su mama i tata glavni, zadržavaju mogućnost da im um i srce budu
otvoreni i neguju sposobnost da spoznaju svoje želje i potrebe u
životu.

Uspeh u životu ne proizilazi iz slepog poštovanja pravila,

već iz nezavisnog razmišljanja, i sposobnosti da se
sledi svoje srce i svoja volja.

114
 Deca Su iz Raja

Kada su roditelji sposobni da na otpor deteta nađu miran od-

govor, koji ne uključuje pretnje kažnjavanjem ili neodobravanje,
dete postepeno uči kako da se nosi sa otporom s kojim će se sresti
u životu. Kada se suoči sa nekim ko ne može da sarađuje, zna da
zauzme stav bez odstupanja ili zahteva da druga osoba odstupi i
preda se.
Pozitivno vaspitanje uči decu da plove kroz prepreke u životu
sa razumevanjem i velikim umećem vođenja pregovora. Ona će
sa sigurnošću znati da, ukoliko slušaju druge, smanjuju otpor na
minimum, i da povećavaju želju za saradnjom. Ono što im je učin-
jeno, ona sada čine drugima. Kada roditelji više slušaju svoju
decu, deca automatski nauče kako da slušaju druge.

VASPITANJE MEKE RUKE

Mnogi roditelji odustali su od vaspitanja čvrste ruke. Oni shvata-
ju moć slušanja, ali ne shvataju koliko je važno da dete zna ko je
glavni i čija je poslednja. Oni su skloni tome da svoju decu razu-
meju tako što će ih saslušati i utešiti. Oni slušaju svoju decu, ali
onda se sami učaure u otpor svoje dece da bi dete učinili srećnim.
Ne mogu da podnesu da svoje dete vide nesrećno, i stoga ne raz-
mišljaju mnogo o tome šta žrtvuju da bi trenutno usrećili dete.
Ova vrste vaspitanja lake ruke ne funkcioniše i mnoge roditelje je
naterala da budu sumnjičavi u pogledu novih veština pozitivnog
vaspitanja. Srećom, pozitivno vaspitanje pokazuje svoje najbolje
rezultate momentalno. Drugim recima, funkcioniše na kratke i
na duge staze.

Zbog neuspeha vaspitanja meke ruke, mnogi roditelji

bili su sumnjičavi u pogledu tehnika koje nudi
pozitivno vaspitanje.

Roditelji meke ruke ponekad popuštaju pred željama i potre-

bama dece, jer ne znaju šta da urade kada njihovo dete ima ispad

115
Džon Grej

besa. Odbijaju da urade ono što su oni iskusili pri odrastanju, ali
ne poznaju drugi uspešan način. Znaju da kažnjavanje i pretnje
ne daju rezultate, ali ne znaju šta daje rezultate. Povlađujući svo-
joj deci, greškom poručuju da su izlivi besa i neprestani zahtevi
dobar način da se dobije ono što se želi.
Vaspitanje meke ruke teži tome da se dete sasluša i uteši. Ro-
ditelji koji primenjuju ovakav način vaspitanja uradiće sve samo
da izbegnu direktno sučeljavanje sa svojim detetom. Ne znaju šta
da rade kada dete pruži otpor i ne znaju da motivišu saradnju. Po-
ruka koju šalju glasi daje u redu biti u protivrečnosti sa roditelji-
ma, ali ne ističu da su roditelji i dalje komantdanti čitave te
parade.
Da bi izbegli otpor deteta, mnoge roditelje razni stručnjaci
upućuju da detetu pruže mogućnost izbora. Davanje izbora sma-
njiće otpor, ali neće stvoriti saradnju. To je zapravo drugi način
kako da detetu pružimo suviše moći i oslabimo moć roditelja.

Ako deci pružite mogućnost izbora, smanjićete otpor,

ali nećete stvoriti saradnju.

Do devete godine života, detetu nije potrebna mogućnost iz-

bora. Mnoštvo opcija dete tera da odraste pre vremena. Jedan od
najvećih izvora stresa za odrasle ljude jeste što moraju da donesu
veliki broj odluka i izbora. Ako direktno pitate dete šta želi,
namećete mu preveliku odgovornost. Ako redovno pitate dete
šta želi ili kako se oseća, slabite roditeljsku kontrolu.
Veća sloboda i odgovornost stvaraju veću nervozu, naročito
kada za odgovornost nismo sazreli. Deca mlađa od devet godina
nisu spremna za to. Njima su potrebni jaki roditelji koji znaju šta
je najbolje za decu, ali koji su u isto vreme otvoreni da saslušaju
detetovo opiranje i da otkriju detetove želje i potrebe. Kad otkri-
ju šta dete želi, roditelji mogu da promene, ranije donesenu,
odluku ili da je ne promene. U svakom slučaju, roditelj ostaje
glavni.
Ovaj koncept sličan je našem pravosudnom sistemu. Jednom
kada se presuda donese, ne može biti ponovnog suđenja bez no-

116
 Deca Su iz Raja

vih dokaza. Na sličan način, iako se dete opire, ne znači da će ro-

ditelj odstupiti od svog stava. Ukoliko roditelj, kad sasluša dete,
stekne novi uvid, nije zgoreg da još jednom razmisli koje rešenje
je najbolje. Roditelji mogu da promene svoje mišljenje, ne zato
što se plaše otpora dece, već zbog uvažavanja novih informacija
koje su uzrok promene njihovog stava. Kao i pravosudni sistem,
roditelji ne menjaju svoje odluke dok ne dobiju nove informacije.

Deci su potrebni jaki roditelji koji znaju šta je

najbolje za decu: ne treba im mnoštvo izbora.

Roditelji meke ruke ne znaju daje otpor jedna od važnih dečijih

potreba. Deci je. neophodno da ispitaju do kojih granica mogu ići,
potrebno im je da ih uverite dlTje"ono što želite da urade zaista
dobro za njih. U suprotnom, radiće stvari koje oni smatraju važni-
jim. Kao što deca moraju da znaju granice do kojih mogu da idu i
kao što im treba dozvola da pruže otpor, tako im treba i snažna fi-
gura roditelja koji će ih saslušati i onda odlučiti šta je najbolje.
Roditelji koji pozitivno vaspitavaju decu uvek donose
odluke, jer su mama i tata glavni. Deca nisu spremna za takvu
vrstu odgovornosti. Njima je potreban neko ko je glavni. Bez
onog ko je odgovoranTpostajrr samodestruktivni. Popustljivo,
meko vaspitanje smanjuje otpor na kratke staze, ali ono i slabi
volju dece za saradnjom. Kao rezultat vaspitanja čvrste ruke, de-
vojčicama nedostaje samopouzdanja, a dečacima saosećajnosti.
Kad?ezulfat vaspitanja meke ruke, devojčice imaju nizak nivo sa-
moppštpvanja a kasnije u zivotuisuvlšeđaju, a clecaći postaju hi-
peraktivni i nedostaju im disciplina i samopouzdanje.

Deca nisu spremna za veliku odgovornost i

potreban im je neko koje glavni.

, '""~\

-
K o r is t it i v e š t i n e p o z iti v n o g v a s p it a n j a z n a č i ra z u m e t i o tp o r
v d e te ta i o d lu č iti šta je n a jb o lje z a n je g a . D o n e ti n a jb o lje re še n je

117
Džon Grej

ne znači da po svaku cenu morate da odstupite od prvobitne

odluke. Kako vaša deca budu razvijala veću svest o onome što
žele i šta im je potrebno, postaće bolji pregovarači i lakše će vas
ubediti da promenite svoje mišljenje.
Postoji ogromna razlika između popuštanja pred željama i
osećanjima dece i preispitivanja ranije donete odluke. Roditelji
su glavni, ali ne treba da se uvek tvrdoglavo drže svojih zahteva i
stavova. Razumeti otpor deteta znači uzeti u obzir ono što dete
oseća i želi, doneti odluku keja je najbolja a tek onda ostati dosle-
dan svojoj odluci.
U redu je da direktno pitate vaše devetogodišnje dete o tome
šta oseća, želi i šta mu je potrebno. Zatim, oko dvanaeste do četr-
naeste godine, u redu je da pitate tinejdžere šta misle o odre-
đenim stvarima. Razvitak apstraktnog mišljenja u periodu puber-
teta pokreće sposobnost dece da donose odluke vezane za njihov
život. Način na koji komuniciramo sa decom uvek se mora uskla-
diti sa njihovim uzrastom.
Bez obzira na uzrast, deci treba jasno staviti do znanja da je u
redu praviti greške. Najbolji način da ovo prenesete deci jeste da
učite iz sopstvenih grešaka. Istina je da roditelji nisu baš uvek u
pravu i da ne znaju uvek šta je najbolje. Mogu da budu bolje
upućeni tako što će otkriti izvor nezadovoljstva koje njihova deca
iskazuju. Ukoliko roditelji odluče da promene svoj stav, odluku
ili zahtev, razlog za promenu treba da leži u činjenici da su saznali
nešto novo i da je reč o promeni nabolje. Roditelji ne treba da
menjaju svoje stavove da bi sveli otpor svoga deteta na minimum.
Udovoljavajući trenutnim željama vaše dece, da biste smanjili
njihov otpor, samo utirete put većem otporu koji će se pokazati u
budućnosti.

KAKO ODLOŽITI NAGRADU

Bilo da su roditelji pristalice vaspitanja čvrste ili meke ruke,
njihova deca nemaju priliku da pruže otpor nametnutim ogra-
ničenjima. Iskazivanje otpora definiše ograničenje uticaja deteta

118
 Deca Su iz Raja

i pomaže detetu da se prilagodi. Učeći da prihvate ograničenje

vremena i prostora, savladavaju veliku lekciju života. Kada se uh-
vate u koštac sa ograničenjima koje nameće život, deca nauče da
ih prihvate a da pritom ne protivureče sebi. Jedan od pozitivnih
rezultata iskazivanja i na kraju oslobađanja otpora dece jeste i
sposobnost odlaganja nagrade.
Mnoge studije pokazuju da su deca koja su u mogućnosti da
odlože nagradu uspešnija u životu. Ovaj zaključak jasan je i bez
naučnih istraživanja. Pogledajte oko sebe i videćete da su ljudi
koji su uspeli u životu upravo oni koji strpljivo i uporno ostvaruju
svoje ciljeve. Oni se ne predaju kada ne dobiju odmah ono što
žele. Ne gube kontakt i ne ulaze u protivurečnost sa sobom kad
im život ne pruža odmah ono što su poželeli. Životne nedaće od-
bijaju se o njih, i daju im obnovljenu energiju i entuzijazam.
Sposobnost odlaganja nagrade sposobnost je da se bude
srećan, i u miru'."sa "sobom, čak I ondaiada nemate sve štojtelite. /
Kada sii deca u mogućnosti da pruže otpor roditeljima i da poste-
VpencLpopuste, nauče da prihvate ono što je neminovno. Ogra-
ničenja prihvataju u duhu saradnje i veruju daje sve u redu i da će
sve biti u redu. Ironično, upravo mogućnost da izrazimo otpor
čini nas fleksibilnijim u životu. Svesno prihvatanje onoga što je
neminovno pruža nam jasniji uvid u ono što možemo da promeni-
mo. Ovo saznanje ne donosi nam samo veći mir, nego i motivaciju
da ostanemo uporni i da promenimo ono što je moguće promeniti.

Ispoljavajući otpor, a na kraju popuštajući pred otporom,

deca nauče da prihvate ono stoje neminovno.

Svaka osoba ima prirodnu sposobnost da životne krize i

nedaće prima fleksibilno. Kada se deca opiru zato što ne dobijaju
ono što žele, a roditelji su u stanju da razumeju osećanja koja se
skrivaju ispod tog nezadovoljstva i u stanju su da deci prenesu
osećaj razumevanja, deca otkrivaju prirodnu sposobnost da osta-
nu srećna i pomirljiva, iako ne dobijaju ono što žele. Kada date
deci ljubav i razumevanje koji su im potrebni, više im nije tako
važno da im se odmah ispune želje.

119
 Džon Grej

Kada su deca zahtevna, razlog je obično taj da ne dobijaju

ono što im zaista treba. Na isti način, kada su odrasli ljudi nezado-
voljni, jer nisu dobili ono što žele, nezadovoljni su, u stvari, zbog
nedostatka ljubavi i podrške. Ljubav nam je uvek dostupna, ali mi
to ne vidimo.
Deci trebaju ograničenja kojima će se usprotiviti. Kada ih ne-
maju, postaju nemirna i nesigurna. Kada im se udovoljava suviše
često, ono što dobiju nije dovoljno veliko. Tek kada istinski
osećamo svoje potrebe možemo ceniti ono što dobijamo. Otpor
nas vraća i povezuje sa onim što nam je zaista potrebno, i oslo-
bađa nas neprestanog razmišljanja o onome što želimo.
Kada roditelji obrate pažnju na otpor koji deca pružaju i na
najbolji način im pomognu da postanu svesni svojih osećanja,
želja i potreba, deca postaju svesnija onoga što je esencijalno, i
usponi i padovi u životu ne uznemiravaju ih previše. Mnogi odrasli
ljudi danas pate od glavobolja, srčanih problema, stresa, uzne-
mirenosti, bola u leđima i drugih bolesti zato što su previše pažnje
posvetili onome što žele, a nedovoljne pažnje onome što im je po-
trebno.

KAKO UDOVOUITI POTREBAMA DECE

Ne možete stalno pružati deci ono što ona žele, ali im možete dati
ono što im je potrebno. Ako se ne usredsredite na ono što im je
potrebno vaša deca i vi imaćete problem u vidu povećanja otpora.
Ono stoje sadržano u opiranju kod dece jeste potreba da ih rodi-
telj sasluša, da ih voli i pazi na njih. U upoznavanju sebe, deca u
potpunosti zavise od količine pažnje koju im roditelji pružaju.
Kada se dete protivi odlasku u školu, obroku sa povrćem ili jed-
nostavno ne uvažava vaše zahteve, u stvari jasno poručuje da mu
. treba više pažnje, razumevanja i usmeravanja. Vašoj deci neo-
phodno je da znaju šta im je potrebno a na vama je da im to obez-
bedite.
U mnogim slučajevima dovoljno je samo da saslušate svoje
dete, njegova osećanja i razumete otpor koji pruža. Ali, kada je

120
 Deca Su iz Raja

detetu potrebno nešto više, kao dobro organizovano vreme na

primer, onda ćete, ukoliko mu ne date nešto više od pažnje i
razumevanja, postići kratkotrajne rezultate. Pogledajmo primer.
Majka može da zamoli svoja dva sina, uzrasta šest i devet go-
dina, da prestanu da se tuku. Postoje saslušala uzrok njihovog ne-
zadovoljstva i pokazala dovoljno razumevanja, majka uspeva u
tome da deca pokažu opet volju za saradnjom. Ipak, ako ova deca
nemaju dobro organizovano vreme, kroz pet ili deset minuta nas-
taviće da se tuku.
U ovom primeru se vidi da pored toga što imaju potrebu da ih
neko sasluša, deca traže i isplaniranu aktivnost, u suprotnom biće
im potrebno više nadgledanja. Na ovom primeru, vidimo da nije
dovoljno samo saslušati decu.

Kada deca ne znaju šta da rade, često zaborave

kako da se ponašaju na način koji vi želite.

Kada niste u stanju da odmah pružite deci ono što im je po-

trebno, postoji drugi način da dođete do željene saradnje. Nove
veštine koje će motivisati vaše dete uspešne su, ali ne mogu da na-
doknade ono što je vašoj deci potrebno. Iako će stvoriti saradnju i
motivaciju, neće pružiti deci ono što im je potrebno za njihov raz-
voj. Ove veštine omogućiće da deca rade ono što vi smatrate naj-
boljim, ali će vaša deca i dalje imati potrebe kao što su razume-
vanje, dobra organizacija, smer i ritam. Kao što je kažnjavanje
korišćeno kao glavni pokretač vaspitanja zasnovanog na strahu,
nagrade se koriste za motivisanje vaspitanja zasnovanog na ljuba-
vi. U sledećem poglavlju istražićemo kako da motivišemo decu.

121
 Nove Veštine Za
Povećanje
Motivacije

U prošlosti su deca kontrolisana i motivisana na dobro ponašanje

pretnjom i kažnjavanjem. Kada dete počinje loše da se ponaša ili
nije spremno na saradnju, roditeljski unutrašnji instinkt zahteva
da se detetu preti. Kažemo i osećamo stvari kao "Ako me ne
slušaš, stvarno si u nevolji" ili "Ako ne prestaneš da plačeš, daću ti
dobar razlog da se dobro isplačeš". Sa malom decom, možemo
preteći podići ruku ili ih pogledati na način koji će ih uplašiti i koji
znači da će biti kažnjeni ako ne sarađuju. Pretnja gubitkom, na-
silje, bol ili pojačana patnja obično su glavni pokazatelji kori-
šćenja kazne.
Korišćenje straha kao metoda uvek izgleda kao da deluje, ali
ne budi prirodnu motivaciju deteta da saraduje i pomogne rodi-
telju. Kao što smo ranije primetili, poslušnost i saradnja veoma su
različiti. Deca moraju biti voljni pomagači da bi bili spremni da
sarađuju sa roditeljima, a lomeći volju deteta kaznama ne pos-
tižemo taj cilj. Teško je napustiti metodu kažnjavanja, jer poka-
zuje dobre rezultate na kratke staze. Iako ne želimo da
kažnjavamo našu decu, ne znamo kako drugačije da postupimo.
Kažnjavanje izgleda nehumano i neljudski, ali bez toga, naša de-
ca postaju razmažena, zahtevna, bez i trunke poštovanja - jed-
nom rečju nesnosna.

122
 Deca Su iz Raja

Većina roditelja ne želi da kazni svoju decu;

jednostavno ne znaju za bolji pristup.

Kao odgovor na ovu potrebu za promenom, neki eksperti

predlažu "da deca snose posledice" za svoje ponašanje. Na pri-
mer, oduzmu deci neku stvar kao rezultat lošeg ponašanja i umes-
to da to zovu kažnjavanjem, zovu to "posledicama". To je pokušaj
da iz kazne izbacimo elemenat stida. Umesto poruke "Ti nisi do-
bar, stoga te treba kazniti", dete dobij a malo pozitivniju poruku
"U redu je praviti greške, ali moraš da shvatiš posledice svog
ponašanja". Ovom tehnikom smanjuje se krivica, ali iako je hu-
manija od kažnjavanja i dalje je zasnovana na strahu. Ovaj pris-
tup je bolji od kazne, ali ne budi prirodnu želju deteta na sara-
dnju. U neku ruku, to je lepši način da kažemo "bićeš kažnjen".

KRATAK PREGLED KAŽNJAVANJA

Čitava naša istorija u proteklih pet hiljada godina utmeljena je na
strahu kao modelu za kontrolu i rehabilitaciju; oko za oko; prav-
da za žrtvu; neka krivac plati za zločin koji je počinio. U prošlosti,
osvetnicima je pružano zadovoljenje, ali danas ova vrsta zadovo-
ljenja smatra se privremenim oslobađanjem od bola u kome žrtva
živi.
U praksi, naš sistem kažnjavanja ne funkcioniše. Kazneni sis-
tem poreske obveznike u SAD košta 25 000$ godišnje po zatvore-
niku. Presuda dvadesetogodišnjaku na dvadeset pet godina zat-
vora, naposletku će poreske obveznike koštati 625 000$. Zamis-
lite na momenat koliko bi taj novac mogao korisnije biti utrošen
na sprečavanje kriminala.

Zatvorenik osuđen na dvadesetpetogodišnju robiju,

poreske obveznike SAD košta 625 000$.

123
Džon Grej

Mnogo toga se još uvek oslanja na ovaj zastareli princip efi-

kasnosti kazne. Ako bi se danas držali poslovice "oko za oko", na-
posletku bi svi na svetu bili slepi. Iako u svojim srcima znamo daje
kažnjavanje zastareli metod, jasna alternativa još uvek nije otkri-
vena niti realizovana.

Ako bi se danas držali poslovice "oko za oko",

naposletku bi svi na svetu bili slepi.

Iako su pravila važna u današnje vreme, kazna nije. Jednog

dalekog dana u budućnosti sa napretkom naše svesti, čak ni pravi-
la neće biti toliko važna. U prošlosti, kažnjavanje je bilo važno jer
ljudi nisu bili svesni onoga što im je u mislima i srcima; prinošenje
žrtvi bogovima i kažnjavanje nedoličnog ponašanja bili su jedini
način motivacije.

KADA l GDE JE KAZNA POKAZALA REZULTATE

Nehumana kazna direktno proizvodi bol (isecanje prsta ili bi-
čevanje ili kamenovanje) dok civilizovanije kazne odnose novac
ili slobodu (zatvor). U humanijem smeru, civilizovana kazna
prouzrokuje da ljudi osećaju gubitak ili bol. Da bismo postali
bolje osobe i da ne bismo pravili greške mnogi ljudi slepo su vero-
vali u boga i prinosili mu žrtve. Odričući se nečega u korist boga i
dalje su osećali bol i gubitak, ali su postajali svesni da su dobro ili
zlo jedini pravci aktivnosti. Prinošenje žrtava bogu imalo je jasne
koristi.

Osećanjem bola automatski smo upućeni da

ispravimo naše misli i dela.

Iako ovo može zvučati bizarno, setimo se na trenutak opšte-

poznatog doživljaja. Često, nakon gubitka, kada smo u bolu, ono

124
 Deca Su iz Raja

što osećamo^uJcajanjeJLodluka.da stvari radimo drugačije i da u

budućnosti...budemo pametniji. Osećaj bola motiviše promenu
kako u budućnosti ne "bTosećali isto. Postajući svesniji svojih
osećanja, možemo uroniti u dublju kreativnost i intuiciju,
oslanjajući se na naše unutrašnje potencijale. Sposobnost da raz-
likujemo dobro od lošeg dolazi iz naših emocija. Osećanja, bilo
da su negativna (bol) ili pozitivna (zadovoljstvo) pomažu nam u
prilagođavanju.
Sa ovom vrstom motivacije, iskreno se zapitamo šta smo to
uradili. Ovo unutrašnje preispitivanje osnova je samoispravlja-
nja. Ukoliko nismo motivisani da stvari promenimo, ostajemo za-
robljeni u svom ograničenom načinu razmišljanja. Bol je naš
najveći učitelj, jer nas motiviše da se prilagodimo i menjamo
način na koji radimo stvari. Tera nas na razmišljanje i preispiti-
vanje onoga šta je najbolje za nas i druge.
Hiljadama godina unazad, kada su ljudi bili nesvesni svojih
osećaja, kazna im je bila potrebna da se povezu sa osećanjima. Sa
ovim uvidom u emocije mogli su da prihvate i priznaju ono što je do-
bro i odbiju ono što je bilo loše. Postepeno, vekovima primenjujući
isti princip kažnjavanja, i sama pomisao na kaznu bila je dovoljna da
probudi ove osećaje. Vladavina kažnjavanjem bila je neophodna da
bi se održao red i da bi se čoveku omogućio dobar život.

POZITIVNA STRANA KAŽNJAVANJA

...x
Indukovani bol, bilo kroz kažnjavanje ili duhovnu žrtvu, budio je
osećanja u ljudima i pojačavao njihovu svest o tome šta je dobro,
a šta loše. U ovom smislu, kazna je bila alat ili veština koja je uzro-
kovala bol i inspirisala promene.
Hrišćanski monasi, sve do ovog veka, upražnjavali su samo-
kažnjavanje kako bi oslabili telo i uzdigli duh. Šibanjem su pro-
dubljivali vezu sa Bogom. Koliko god da ovo zvuči ekstremno, sa-
mokažnjavanje je široko primenjivano. Ono se, zajedno sa dru-
gim oblicima kažnjavanja, još uvek praktikuje; nije neobično
odreći se udobnosti i zadovoljstava u ime duha.

125
Džon Grej

Ove žrtve nisu više neophodne. Vremena u kojima smo po-

klanjali život bogovima, završila su se. Vreme je da živimo svoj
život zbog Boga. Svako zaslužuje blagostanje, prosperitet, uspeh,
zdravlje i ljubav. Ne moramo sebi uskratiti životna zadovoljstva
da bismo živeli dobrim životom. Na isti način, ni deci to ne smemo
uskratiti. Ukoliko želimo da naša deca žive u izobilju moramo
naći drugi način da ih motivišemo, jer u suprotnom, biće skloni
tome da se kazne i da sebi uskrate zadovoljstva.

Vremena u kojima smo živote poklanjali bogovima

završila su se. Vreme je da živimo svoj život zbog Boga.

Osećajući bol na prirodan način, steći ćemo veću svest o do-

brim i lošim stvarima, i osećaćemo motivaciju za promenom.
Drugi, više biblijski, način da se kaže da "imamo veću svest o do-
brim i lošim stvarima" jeste da kažemo da posedujemo "veću svest
o volji Boga".
Danas nemamo potrebu da se samokažnjavamo ili da kažnja-
vamo našu decu da bi se ponašali u skladu sa božijom voljom.
Rođeni smo sa sposobnošću da znamo i radimo ono stoje isprav-
no, ali imati sposobnost ili predispoziciju nije dovoljno. Da bi se
sprovela u delo, ova sposobnost mora se negovati i razvijati.
Deca danas imaju druge potrebe. Ispunjavajući ove potrebe,
direktno negujemo njihovu sposobnost da saraduju i povećavamo
motivaciju da svoju volju usklade sa voljom njihovih roditelja. Da-
našnja deca ne zahtevaju principe zastarelog kažnjavanja; ona
imaju veći potencijal i zahtevaju novu i drugačiju vrstu podrške.

Deca imaju veći potencijal i zahtevaju novu

i drugačiju vrstu podrške.

Ova nova sposobnost poznata nam je već duže vreme. Dve

hiljade godina unazad, Isus nas je učio jednostavnoj stvari: Ako

126
 Deca Su iz Raja

otvoriš svoje srce Bogu, sebi i svom susedu, znaćeš koja je želja Gos-
podnja; u tišini svoga srca, začućeš tihi glas. Slušajući ga spoznaćeš
raj za kojim čezneš.
Ovaj tihi glas koji se u religioznim spisima često pominje, do-
lazi iz činjenice da smo otvorenog srca i uma. Dolazi iz naših
osećaja. Kako su roditelji u situaciji da rade i pričaju iz ljubavi
tako i njihova deca nauče da slušaju, ne samo svoje roditelje već i
osećanja ljubavi u svom srcu. Tada su motivisana, ali ne strahom,
već ljubavlju.
Kada roditelji svoju decu podižu otvorenog uma i jakom slo-
bodnom voljom, ovaj tihi glas nije samo jedno od iskustava koje
samo sveci mogu da dozive, već zajedničko iskustvo koje motiviše
ponašanje dece. Kada možemo da sagledamo sebe, možemo da
shvatimo da je carstvo nebesko tu - ovde i sada. Kada živimo iz
naših srca, uspeli smo u tome da sjedinimo nebo i zemlju.
Posle nastojanja dugog dve hiljade godina da pokušamo da
razumemo kako da budemo nežni, pažljivi i brižni i da dobijemo
ono što želimo i što nam je potrebno, konačno smo došli do cilja.
Sada je moguće primeniti principe ljubavi u odgajanju naše dece.
Iako su ove veštine pozitivnog vaspitanja bile dostupne hiljadama
godina unazad, one tada ne bi bile od koristi. Promena u našoj ko-
lektivnoj svesti je ono što je ova umeća učinilo uspešnim. Zato
sad stare veštine više nisu delotvorne.

JEDNOSTAVAN DOKAZ
Naš zatvorski sistem dokazao je da u slobodnom društvu kazna
nema efekat. Pod diktaturama, pretnja kažnjavanjem je ekstrem-
na i strah je svuda; na taj način diktatura održava red i nisku stopu
kriminala. U slobodnom društvu, kazna je nesvrsihodna. Danas,
umesto da gradimo više škola, mi gradimo veliki broj zatvora. U
mnogim delovima zemlje, kada je neko kažnjen, u zatvoru često
postane bolji kriminalac umesto rehabilitovan član društva. Cen-
tri za rehabilitaciju trebalo bi da se zovu centrima za treniranje
kriminalaca. Jasno je da su u društvu koje obezbeđuje ličnu slo-

127
Džon Grej

bodu i poštuje ljudska prava, stari načini održavanja reda meto-

dama kažnjavanja zastareli. Ne možemo da propovedamo ljubav
i da posle toga kaznimo najslabije elemente društva. Srećom neki
od zatvora više se koncentrišu na metode rehabilitacije nego na
kaznu.
Kažnjavanje ne uspeva u slobodnom društvu a takođe ni u
složnim porodicama. §to_ decu više negujemo i volima r,-kazna
unosi više zabune. Ne možemo gajiti svoju decu učeći ih da otvore
svoj um i postanu jaki, kreativni i sposobni, da bi se kasnije okre-
nuli ka njima preteći im kao životinjama. Ne možemo očekivati
da imaju dobro mišljenje o sebi ako ih teramo da se osećaju loše
kada pogreše.

Ne možemo očekivati da deca imaju dobro mišljenje o

sebi, ako im namećemo osećaj krivice kad pogreše.

Mnogo je štetnije vaspitati dete da bude otvorenog uma, a

onda ga kazniti, nego ignorisati njegove želje i potrebe i povreme-
no ga kažnjavati da bismo zadržali kontrolu. Ukoliko želimo da
damo deci priliku da budu otvorenog uma i razviju jaku volju,
moramo naučiti druge načine motivacije koji ne uključuju kaznu.
Svako zna da kazna nije efikasna i daje nehumana, ali ne zna
za bolje rešenje. Mnogi su uporni u ideji da zadrže ovaj metod
zato što je vaspitanje meke ruke pokazalo loše rezultate. Deca
koja nisu kažnjavana, često su neposlušna i nedisciplinovana i ne
poštuju ni vršnjake, ni odrasle, ni učitelje. Ipak svaki roditelj, ba-
rem ponekad, u opuštenim trenucima, oseća da sigurno postoji
bolji način vaspitavanja dece. Srećom postoji alternativa kažnja-
vanju, a kolektivna svest naše planete spremna je da ga primeni.

ALTERNATIVA KAZNI JE NAGRADA

Umesto da motivišemo decu kažnjavanjem, moramo ih motivisa-
ti nagradama. Umesto da se koncentriše na posledice lošeg

128
 Deca Su iz Raja

ponašanja, pozitivan odnos prema vaspitanju usredsređen je na

posledice pozitivnog ponašanja. Umesto korišćenja negativnog
ishoda da bismo motivisali decu, koristimo pozitivan ishod.
Ne postoji veći motivator, izuzimajući unutrašnju želju deteta
da sarađuje - od želje za nagradom. Često priznanje uspeha ili na-
grada bude želju deteta da sarađuje. Svako dete želi da mu rodi-
telji posvete više vremena. Svako dete se uzbudi kada mu se po-
menu poslastice. Svako dete voli poklone. Svako dete se raduje
zabavi ili proslavi. Svaki roditelj je primetio kako deca postaju
draga, prijateljska i spremna na saradnju kada nešto žele i misle
da će to dobiti.
Dobiti više ili očekivanje da dobiju više uvek probudi nešto iz-
nutra i dete po pravilu odgovori pristankom. Očekivanje nagrade
deci pruža energiju i usmerava ih na roditeljsku želju za saradnjom
i pomoći. Obećanje da ćemo dobiti više, inspiriše sve nas, i decu i
odrasle, na saradnju. Nagrada, pre nego kazna pojačaće želju za
saradnjom.

Obećanje da ćemo dobiti više, inspiriše sve nas, i

decu i odrasle, na saradnju.

Dok se roditelji teško prilagođavaju novim idejama, poslovni

svet je izuzetno prilagodljiv. U cilju uspeha i procvata, poslovni
svet mora brzo da reaguje ili će ostati po strani. Avio kompanije,
na primer, znaju daje davanje bonusa, popusta i besplatnih leto-
va, način da se ljudi motivišu da lete njihovim prijateljskim ne-
bom. Najuspešnije kompanije, kao po pravilu, sada nude speci-
jalne nagrade zaposlenima koji postižu bolje rezultate.
Korišćenje motivacije u poslu uobičajena je stvar, ali kada je
reč o vaspitanju postoji jasna poruka koja se ispod toga krije, a to je
da je nagrađivanje dece podmićivanje, a ako već morate da ih pod-
mitite onda zapravo i niste glavni. Za neke, motivisanje dece na-
gradom nameće zaključak da ste vi kao roditelj slabi i da deca
zapovedaju. Ipak, pristalice tog mišljenja kazniće svoju decu da bi
ih primorali da se bolje ponašaju, a,.. kazna je samo negativni mito.

129
Džon Grej

Ovu poruku je teško preneti nekom ko se ponaša protiv svojih

osećanja i ko se služi hladnom logikom da bi opravdao kaznu.
Mnogi roditelji, dok tuku svoju decu kažu, "Ovo me boli više nego
tebe." To govori njihovo srce, ali njihovi umovi još uvek su gluvi.
Oni vole svoju decu, ali ne znaju za bolji pristup.
Već je na hiljade mališana uspešno odgajano bez kazne i
korišćenja pretnji u cilju zadržavanja kontrole. Njihovi roditelji
nisu koristili kaznu i sve je bilo u najboljem redu. Ova deca nisu
postala neposlušna niti nedisciplinovana, i sjajno su se pokazala.
Ipak, sa druge strane milioni roditelja jasno su pali na ispitu vas-
pitanja sopstvenog deteta koristeći meku ruku, čvrstu ruku ili
predomišljajući se i primenjujući ijedno i drugo.

DVA RAZLOGA ZBOG KOJIH SE DECA LOSE PONAŠAJU

Da bismo razumeli zašto svesno korišćenje nagrada ima najbolje
rezultate, prvo moramo ispitati dva razloga zbog kojih se deca ne
ponašaju kako bi trebalo. Prvi i najvažniji razlog je taj što ne dobi-
jaju ono što im treba kako bi ostali u kontaktu sa svojim unu-
trašnjim osećanjima. Zapamtite, neemotivnoj deci treba kažnja-
vanje kako bi se povezala sa svojim emocijama. Deci su danas
^potrebni razumevanje, organizacija, smer i ritam i automatski će
biti više u kontaktu sa svojim emocijama.

Deca su van kontrole kada ne dobijaju

ono što im je potrebno.

Kada deca ne dobijaju ono što im je potrebno, van kontrole

su i loše se ponašaju. To ne čine jer su loša, već stoga što su van
kontrole. Kada deca dobijaju ono što im je potrebno, ostaju pod
vašom kontrolom i sarađuju. Možete imati sjajan i bezbedan au-
tomobil, ali ako ispustite volan brzo ćete doživeti udes. Ukoliko
roditelji ne zadrže kontrolu, deca će isto tako doživeti pad.
Drugi razlog zbog koga se deca ne ponašaju kako bi trebalo,
prilično je određen načinom na koji se roditelj nosi sa tim nepris-

130
 Deca Su iz Raja

tojnim ponašanjem. Ako nastavimo da obraćamo pažnju na to

negativno ponašanje, deca će nastaviti da se tako ponašaju. Kada
se usmerite na negativno ponašanje, dobijate ga još više. Kažnja-
vanje decu tera da se okrenu ka negativnom ponašanju a ne ka
pozitivnom ponašanju.

ZAŠTO DAVANJE NAGRADA USPEVA

Nagrađivati decu zbog pozitivnog ponašanja, znači istaći dobre
stvari koje oni čine. Kažnjavanjem usredsređujete pažnju na ono
loše što su uradili i samo pothranjujete ideju da su u stvari rođeni
loši i da im je potreban oporavak. Isticanjem lošeg, dobro nema
priliku da se ispolji.
U stvari, ono na šta obraćate pažnju, pojačava se. Kada kaz-
nite dete, mnogo pažnje posveti se negativnom ponašanju deteta.
Roditelj može čak i da kaže, "Naučiću ja tebe lekciju koju nikada
nećeš zaboraviti". Suprotan od kažnjavanja je stav opraštanja^koji
jasno govori da je u redu praviti grešker zaboraviti "ih i .nastaniti
dalje. Ono što je još važnije u vezi dece jeste negovanje njihovih
potreba i usmeravanje koje će ih načiniti uspešnima.
Ukoliko nagradite pozitivno ponašanje deteta, ono će biti sve
češće. Roditelji treba da se potrude da "uhvate" dete kada učini
nešto dobro, a ne da motre da li će dete nešto pogrešno uraditi.
Kad god se vaša deca kreću u pravom smeru, pohvalite njihov us-
peh, a ona će nastaviti da se kreću u tom pravcu.

Roditelji treba da se potrude da "uhvate" dete

kada učini nešto dobro, a ne da motre da li će dete
nešto pogrešno uraditi.

Za malo dete, od četvrtre do devete godine, napravite spisak

pristojnog ponašanja i stvari koje očekujete da ono uradi u kući.
Pre odlaska na spavanje, pregledajte listu i obeležite one obaveze
koje su tog dana ispunjene. Ukoliko nisu izvršili obaveze ili nisu

131
Džon Grej

pokazali pozitivan stav, ostavite prazno mesto i ne obraćajte

pažnju na to. Zadržite neutralan ili ravnodušan stav prema praz-
nim mestima i usmerite entuzijazam i pozitivna osećanja na
uspešno ispunjene obaveze i dobro ponašanje. Svaka zvezdica ili
krug mogu da označe uspeh, a kada dete skupi 25 poena, treba da
za njih učinite nešto posebno - da im pročitate dve priče pred spa-
vanje ili da zajedno odete na košarkašku utakmicu. Ova aktivnost
postaje uspomena koju dete povezuje sa osećanjem daje uspešno
i priznato.

Zadržite neutralan ili ravnodušan stav prema praznim

mestima i usmerite entuzijazam i pozitivna osećanja na
uspešno ispunjene obaveze i dobro ponašanje.

Održavanje liste pomaže roditelju da se seti koliko je važno

detetu odati priznanje za njegove uspehe. Većina roditelja nije ni
svesna koliko ističe ono što njihova deca nisu učinila ili ispunila.
Sa ovim uvidom, postaje nam jasnije zašto deca ne slušaju. Ukoli-
ko decu pominjemo samo u negativnoj konotaciji, ne možemo
očekivati da pokažu volju za saradnjom. Navešćemo trideset tri
uobičajena iskaza, koji će vam pomoći da budete svesni šta govo-
rite.

NEGATIVNE KONOTACIJE
Nisi sklonio svoje knjige.
Nešto nije u redu sa tobom.
Isuviše si glasan.
Ne budi zao prema svojoj sestri.
Soba ti je u haosu.
Koliko puta si zaboravio svoju jaknu?
Kada ćeš već jednom da odrasteš?

132
 Deca Su iz Raja

Uopšte me ne slušaš.
Ne idi tamo.
Ne igraj se sa hranom.
Volela bih da si dečak.
Prestani da sanjariš i gledaj šta radiš.
Prestani da jurcaš naokolo.
Isuviše se grubo igraš.
Opet hoćeš da naređuješ drugoj deci.
Niko te neće voleti ako nastaviš da se tako ponašaš.
Nisi rekao hvala.
Nisi rekao "molim".
Drži usta zatvorena kada žvaćeš.
Nisi uradio ništa od onoga što sam te zamolila.
Previše gledaš televiziju.
Utišaj tu muziku; boli me glava.
Prestani da stenješ.
Ništa ne možeš da uradiš kako treba.
Ovog puta pokušaj da zapamtiš.
Uspori malo, hodaš prebrzo.
Nije zabavno igrati se sa tobom.
Ne budi glup.
Ti si samo velika beba.
Ne mogu da izađem na kraj sa tobom.
Ti to nikako ne možeš da uradiš.
To nema nikakvog smisla.
Ti si kriv za to.

133
Džon Grej

I
Postajući svesni situacija u kojima se obraćamo deci sa nega-
tivnom konotacijom, možemo početi polako da eliminišemo ne-
gativne iskaze i fraze. Umesto da razmatramo problem ili kažnja-
vamo decu zbog njihove nesavršenosti, možemo decu da uputimo
da pronađu pravo rešenje time što ćemo ih samo pravilno usmeri-
ti. Ukoliko ne možemo da kažemo nešto pozitivno ili da uputimo
decu u pravom smeru, bolje je da ne kažemo ništa. Ovo su neki
primeri pravilnog usmeravanja deteta koje bi trebalo da koristi-
mo umesto kažnjavanja ili isticanja problema.

Razmatranje o Kako usmeriti dete u

negativnim stvarima pozitivnom pravcu
Ne slušaš me. Molim te obrati pažnju.
Ne mogu sa tobom da Molim te pokaži dozu
izađem na kraj. saradnje.
Treba da...
Pogledaj kako si se Da li bi obukao onu novu
obukao. plavu košulju; sjajno bi
izgledala sa ovim
pantalonama.
Ti to nikako ne možeš Hajde da vidimo da li
da učiniš. postoji drugi način da
ovo uradimo.
Ne budi glup. Hajde da još jednom
pregledamo ovo.
Uspori mnogo brzo Da li bi malo usporio,
hodaš. molim te?
Nisi sklonio svoje knjige. Da li bi molim te sklonio
knjige?
Nemoj da pevaš dok Molim te ne pevaj dok
večeramo. večeramo.

134
 Prestani da kukaš. Deca Su iz Raja

Opet se ponašaš Ne želim više da pričam o

sebično. tome.
Molim te pazi na svoje
ponašanje.

Naravno da treba da ispravljamo svoju decu, ali umesto što se

okrećemo negativnom ponašanju možemo im pružiti priliku da
svoje ponašanje poprave. Čak i kad sa pozitivnim pristupom is-
pravljamo greške naše dece, to može biti kontraproduktivno. Tri
puta više moramo istaći njihovo pozitivno ponašanje. Potrebno je
više pozitivnog stava da bi se napravio dobra balans negativnom.
Deca često prestanu da slušaju roditelje jer ne dobijaju dovoljno
priznanja za dobre stvari koje su uradili.
Ovde su trideset tri primera pohvale i podsticaja za ispunjene
obaveze i dobro ponašanje.

"UHVATITE" VAŠE DETE KADA RADI

NEŠTO DOBRO l ISPRAVNO
Sklonio si svoje knjige.
Sve je tako lepo i uredno u tvojoj sobi.
Baš si pametan.
Baš lepo od tebe što si to uradio.
Hvala što si poslušao svoj osećaj.
Odlično si obavio posao.
Mnogo si mi pomogao.
Sve ide kako treba.
Zapamtio si da se lepo ponašaš.
Ti si mi od velike pomoći.
Tako je zabavno igrati se sa tobom.

135
Džon Grej

Volim te i volim što sam tvoja mama ili tvoj tata.

To je bio dobar pokušaj.
Hvala što si me saslušao i što me nisi prekinuo.
Sledio si sva moja uputstva - dobro si postupio.
Večeras se izvrsno koristiš priborom za jelo.
Ti si stvarno vredan radnik.
Ostao si na pravom putu.
Ti mi najviše pomažeš.
Ovo je divna slika, sviđa mi se.
Pogledaj šta si uradio - odlično je.
U redu je, znam da se uvek trudiš najviše što možeš.
Stvarno si se lepo ponašao za stolom.
Večeras si raspoložen za saradnju.
Primetio sam da si igračke stavio na mesto; to
je sjajno.
Sam si se obukao. Sve
si to sam uradio.
Lepo je kad ti neko ponudi pomoć, a eto ti si došao i
ponudio mi pomoć.
Uradio si odličan posao.
Sve vreme si sarađivao, hvala ti.
Tako si pažljiv sa životinjama.
Hvala za pomoć, znam da mogu da se oslonim na trebe.
Danas izgledaš tako lepo i zdravo.

136
 Deca Su iz Raja

Kad se istaknu pozitivne stvari koje su uradili i kada ih poh-

valimo, deca doživljavaju sebe kao uspešne i dobre. Ova pozitiv-
na slika o njima samima neće ih samo motivisati na saradnju već
će kod njih stvoriti samopoštovanje, samopouzdanje i spoznaju
o njihovim sposobnostima.
Pristup meke ruke u suštini prihvata ovaj koncept davanja
pozitivnih priznanja i pohvala deci. Kada deca ovakvih roditelja
osećaju nesigurnost ili nizak nivo samopoštovanja neki stručnjaci
greškom smatraju daje pružanje priznanja i pohvala deci upravo
ono što je izazvalo problem.
Zapravo nije. Ono što se pokazalo loše kod takve vrste vaspi-
tanja, kao što smo već spomenuli, jeste odbijanje da se sučelimo
sa otporom dece, što za rezultat ima da deca ne rade ono što rodi-
telj zahteva. Roditelji meke ruke užasavaju se sučeljavanja i kao
po pravilu, pristaju na zahteve dece ne bi li izbegli njihove izlive
besa. Popuštanje, a ne pružanje pozitivnih stavova, decu razmazi.

M A G IJ A N A G R A D A
Pozitivno vaspitanje u žiži ima motivaciju dece da sarađuju na
mnoštvo načina. Koristimo se pitanjima i molbama a ne naredba-
ma. Trudimo se da naglasak bude na negovanju potreba dece, a
ne na težnji da ih promenimo i "učinimo ih boljim". Saslušamo ih
kada se opiru i ne pridikujemo im - ne vičemo na njih. Kada ovo
ne uspeva, koristimo nagrade da bismo podstakli motivaciju kod
dece. Ako roditelj koristi samo nagrade, to postaje kontrapro-
duktivno. Nagrade stimulišu, ali deci ne pružaju svo neophodno
razumevanje, organizaciju, smer i ritam.
Nagrade su izuzetno korisne kada nemate vremena niti pri-
like da deci pružite ono što im je potrebno. Postoje trenuci kada
nismo u mogućnosti da deci pružimo ono što im je u datom mo-
mentu neophodno. U tim trenucima nagrade će stvoriti privre-
menu želju za saradnjom. Slede neki od primera situacija koje
našu decu odvraćaju od saradnje jer ne dobijaju ono što im je po-
trebno.

137
Džon Grej

ZAŠTO SE DECA OPIRU NAŠEM USMERAVANJU

• Razočarana su i potrebno im je da razgovaraju i da ih

razumete, a vi nemate vremena da ih saslušate.
• Umorna su i treba im odmor; njihov prirodni ritam se
poremetio.
• Gladna su i treba ih nahraniti.
• Ne znaju šta da očekuju i treba im više vremena da se
pripreme.
• Nisu bili pripremljeni za veća očekivanja i pravila koja
ste im postavili.
• Isuviše su stimulisani gledanjem televizije, proveli su
mnogo vremena sa vama u kupovini, mnogo ljudi,
mnogo zabave, mnogo poslastica ili jednostavno mnogo
aktivnosti.
• Nekada ih muči nešto drugo i potrebno im je da o tome
pričaju i da dobiju podršku i pomoć. Možda ih boli glava
ili je neko prema njima toga dana bio loš.

Nekada spoljašnji uticaji i stres izvan vaše kontrole mogu uz-

nemiriti decu i stvoriti otpor. Na primer: Vi ste u prodavnici ili u
avionu i na vaše dete utiče stres jer su oko njega ljudi kojima sme-
ta dete koje plače.
Zapamtite, normalno je da deca imaju izlive besa i da izraze
svoje negodovanje da bi dobila razumevanje koje im je potrebno
kako bi definisala sebe. Ako deca nisu imala dovoljno izliva besa
kod kuće zbog roditelja koji su im isuviše udovoljavali, skloni su iz-
livima besa van kuće kada roditelji ne mogu da im udovolje. Navi-
kla su da im popuštaju. Na javnom mestu ili u stresnoj situaciji
kada roditelj ne može da pruži više, ona postaju zahtevna i imaju
izlive besa.
Kada se deca opiru to može biti zbog ovih navedenih razloga
ili zbog mnogih drugih razloga. Kada se opiru, na neki način nji-

138
 Deca Su iz Raja

hove potrebe nisu zadovoljene. Mi ne živimo u savršenom svetu, i

kao roditelji nismo savršena bića. Mi ne možemo uvek svojoj deci
sve da pružimo bez obzira koliko želimo ili koliko možemo da
pružimo. S vremena na vreme naša deca opiraće se našem po-
kušaju da ih usmerimo jer jednostavno nemamo vremena, ni pri-
liku, da im pružimo pažnju, razumevanje, dobru organizaciju, us-
meravanje ili ritam koji im je potreban.

Otpor je sasvim razumljiv jer roditelji nisu savršeni i

ne mogu uvek pružiti deci ono što im je potrebno.

Pre nego što greškom zaključimo da naša deca ne žele da

sarađuju, treba da shvatimo da ona nemaju ono što je potrebno
da bi sarađivala. Ako nam je nestalo goriva, pogrešno je zaključiti
da nam se kola protive ili da su u kvaru. Kada se deca opiru, u tom
momentu nisu spremna na saradnju; nemaju ono što im je po-
trebno da se povezu sa svojom unutrašnjom željom za saradnjom.
Decu nagrađujemo da bi im dali malo više goriva kako bi se pove-
zali sa onim svojim delom koji je spreman na saradnju.

Svrha nagrađivanja dece je da probudimo onaj deo

koji je spreman na saradnju.

Umesto što pokušavamo da kontrolu povratimo pretnjama ili

kažnjavanjem, u onim trenucima kada se naša deca protive sa-
radnji, kontrolu možemo da povratimo nagrađivanjem. Davanje
nagrade često budi saradnju.

RAZUMEVANJE NAGRADA
Zamislite da su od vas tražili da radite prekovremeno i da vi od
početka osećate otpor. Onda zamislite da su vam rekli da ćete biti
duplo plaćeni za svaki sat prekovremenog rada. Odmah biste

139
 Džon Grej

postali spremniji za saradnju. Baš kao što i vas obećanje nečeg

više motiviše, ovaj metod još bolje funkcioniše sa decom. To je
prirodno. Pogledajmo par primera:
Kada dete odbije da opere zube, recite, "ako sada odeš i
opereš zube, imaćemo vremena da pročitamo tri priče a ne samo
jednu".
Još uvek se sećam vremena kada sam svesno počeo da koris-
tim nagrade sa svojom decom. Jedno od moje dece stalno je odbi-
jalao da opere zube pre odlaska na spavanje. Ništa nije pomaga-
lo. Tada, pošto sam otišao na predavanja o vaspitanju, na kojima
je predlagan sistem nagrađivanja, počeo sam da koristim jednu
običnu frazu koja je delovala. Bio sam iznenađen. Samo što bih
mojoj ćerki stavio do znanja da ćemo imati više vremena za
čitanje, skočila bi da opere zube bez problema. Jedan ovako prost
zahvat odmah je pokazao rezultate i promenio čitav moj roditelj-
ski pristup.
Sa podrškom koju pružaju male nagrade, posao roditelja pos-
taje mnogo lakši. Često se otpor deteta topi pred nagradama. Uz
povremene nagrade, dete ostaje u vezi sa svojom prirodnom po-
trebom da udovolji roditelju i sve vreme pokazuje saradnju u
određenoj meri.

Davanje malih nasrada vaspitanje čini mnogo lakšim.

Ipak neki roditelji brinu da će dete iskoristiti ovakvu vrstu

podrške i da će uvek očekivati nagradu kad treba nešto da uradi.
Srećom, ovo se ne dešava. Kada se koristi u kombinaciji sa osta-
lim veštinama pozitivnog vaspitanja, nagrađivanje zapravo budi i
osnažuje želju deteta da sarađuje i bez nagrade. Jednom kada
dete motivišemo da određenu aktivnost uradi uz nagradu, posle
izy_esnog vremena za istu aktivnost ono nagradu neće tražiti. x
Kada su deca pod kontrolom, ne trebaju im nagrade. Treba
im samo dati nagradu da se vrate pod kontrolu. Nagrade su po-
trebne samo kada je dete van kontrole i ne oseća povezanost sa
svojom željom da udovolji roditelju. Kada jednom ustanovimo

440
 Deca Su iz Raja

određeno ponašanje, detetu ne treba nagrada da bi nastavilo sa

ustanovljenim ponašanjem. Nagradu u vidu čitanja tri priče pre
spavanja ne čini dete zahtevnim u budućim situacijama.
Dok nisam iskusio moć davanja nagrade, protivio sam se
nagrađivanju, jer sam ga i sam smatrao nekom vrstom pod-
mićivanja. Kada sam video koliko je nagrađivanje uspešno, počeo
sam da preispitujem merila nagrada i ponovo sam preispitao
zašto sam se opirao davanju nagrada. Kada je jedno od moje dece
pokazalo otpor mom pokušaju usmeravanja, instiktivno sam
počeo da koristim pretnje. To je bio jedan od metoda mog oca i
shodno tome u momentima frustracije moja reakcija bila je ta-
kođe pretnja. Čim sam otkrio bolje rešenje, kazna i pretnja ka-
žnjavanjem postale su samo deo prošlosti.
Moj novi izazov bio je da pronađem prikladan način za da-
vanje nagrada. Nagrada na neki način mora biti povezana sa po-
našanjem koje kod deteta želimo da promenimo. Idealno,
nagrada je prirodna posledica saradnje. Ukoliko dete opere
zube bez rasprave, zaista ima više vremena za čitanje priča pred
spavanje. Kada se dete obuče bez rastezanja i opiranja, stići će u
školu ranije, što složićete se i nije neka nagrada. U nekim slučaje-
vima, ipak i to može da bude nagrada. Možete reći, "Ako se od-
mah obučeš, imaću vremena da pogledam tvoje slike izložene u
školi".
Postoji jedna nagrada koja uvek ima uspeha, i o njoj ne mo-
rate preterano razmišljati. Ta nagrada je da im posvetite više vre-
mena. Možete reći, "Ako budeš sarađivao sa mnom, imaćemo
više vremena da budemo zajedno".

Da bismo motivisali saradnju, najlepša nagrada je da

provedemo više vremena sa detetom.

Kada god vaše dete sarađuje, prava posledica je da ćete imati

više vremena da radite ono što dete voli. Podsećajući ih na ovu
jednostavnu istinu, brzo ćete ih motivisati da prate vaša uputstva.

141
Džon Grej

Da bi vaša nagrada bila efikasnija, možete je svom detetu dati na

način za koji znate da mu najviše odgovara.

NAGRADE U SKLADU SA TEMPERAMENTIMA

Pogledajmo nekoliko primera nagrađivanja prilagođenih tempe-
ramentu deteta. Sa^sećajniirjJdetetom, kada opisujete samu na-
gradu usmerite se na to kako će se ono osećati. Na primer, "Ako
sarađuješ sa mnom sada, imaću više vremena da nešto posebno
radimo kasnije. Možemo sakupljati cveće u bašti za mamu. Znaš
da mama voli cveće. Možemo da joj napravimo čitav buket".
Sa aktivnim detetom, kada opisujemo nagradu usmereni
smo na detalje radnje. "Ukoliko sarađuješ sada sa mnom,
imaću više vremena da radimo nešto posebno kasnije. Mo-
žemo da se igramo u bašti i da uberemo mnogo cveća za mamu.
Možemo čak da iznesemo merdevine i da skupljamo pupoljke
sa drveća".
Sa radoznalim detetom, kada opisujete nagradu usmerite se
više na specifične detalje, kao da pričate priču. Na primer, "Ako
sarađuješ sa mnom, imaću više vremna za nešto posebno kasnije.
Možemo da idemo u baštu i da uberemo divno cveće za mamu.
Možemo da napravimo buket sa crvenim, belim i žutim cvećem.
Kladim se da ćemo videti čak i nekog leptira. Kada mama vidi
cveće, mnogo će se obradovati".
Sa^rijemčivim)detetom, kada opisujemo nagradu usmerimo
se na vreme koje nam je potrebno. Na primer, recite, "Ako sada
sarađuješ sa mnom, imaću više vremena za nešto posebno kas-
nije. Posle škole, kada dođemo kući, možemo da beremo cveće za
mamu u bašti. Sada mije potrebna tvoja pomoć, a onda ćemo kas-
nije imati vremena da beremo cveće u bašti".
Dok smisao nagrade pokušavamo da smestimo u okvir koji će
kod deteta pojačati motivaciju, i pominjanje nagrade će samo po
sebi delovati. Jednostavna poruka koju prenosite jeste -vreme za
mene sada, znači više vremena za tebe posle. Pomogao si mi sada,
i ja ću moći više da ti dam kasnije.

142
 Deca Su iz Raja

PR IM ER I N A G R A D A
Slede primeri nagrada. Uzmite par minuta da razmislite kako da
prenesete ove nagrade vašoj deci na način koji bi im bio najdos-
tupniji. Uzmite u obzir njihov temperament. I još razmislite kada
biste mogli da upotrebite nagrade i koje nagrade mislite da bi bile
najbolje za vašu decu.

Ukoliko sarađuješ i pokupiš sada svoje igračke, imaćemo vre-

mena da igramo karte.
Ukoliko mi pomogneš da pokupimo tvoje igračke, imaćemo
vremena da se igramo.
Ukoliko sada pospremimo sobu, imaćemo vremena da nešto
naslikamo.
Ukoliko večeras odabereš šta ćeš sutra obući za školu, ima-
ćemo vremena za prženice ujutru.
Ako se sada spremiš da kreneš, pre ćemo moći da se vratimo.
Ako se sada obučeš, ići ćemo na kolače odmah posle škole.
Ako prestaneš sa pričom, možemo zajedno da prošetamo psa.
Ako sada uđeš u kola, moći ćemo kasnije da igramo žmurke.
Ako sarađuješ sa mnom, napraviću ti nešto posebno kasnije.
Ako sada uradiš svoj domaći zadatak, kasnije možemo da
slažemo slagalice.
Ako pojedeš povrće, večeras ćemo imati i kolače.
Ako sada dođeš na večeru, posle večere možemo da
organizujemo kućni kviz.
Ako dođeš sada, kasnije se možeš igrati

Kada vaše dete pruža otpor, umesto da mu nešto oduzmete,

pružite mu malo više. Pružite mu više podrške tako da opet može

143
Džon Grej

da oseti svoju unutrašnju želju da sarađuje. Umesto da koristite

bol, koristite mogućnost da ga ohrabrite.

UVEK IMAJTE SKRIVENI ADUT U RUKAVU

Ono što čini uspešnim davanje nagrada jeste pronalaženje stvari
koje zaista motivišu decu. Jednom kada otkrijete staje to što mo-
tiviše vaše dete, uvek to držite kao keca u rukavu. Za neko dete,
jedina motivacija koja će vam ikada biti potrebna je, "Ako sada
sarađuješ, imaću vremena da ti pročitam više priča". Za drugo
dete, može biti, "Ako sarađuješ sa mnom, možemo zajedno da
pravimo kolače u kuhinji". Drugoj deci možda je potrebno mno-
štvo nagrada. Tajna davanja nagrada je da obratimo pažnju na
stvari koje naša deca najviše vole i da ih koristimo kao nagradu.

Tajna davanja nagrada je da obratimo pažnju na stvari koje

naša deca najviše vole i da ih koristimo kao nagradu.

Ukoliko stvarno vole priče, uzdržite se malo od čitanja priča.

Naravno, nemojte prestati, ali postarajte se da ne preterujete.
Tada čitanje priča postaje mnogo moćnija nagrada. Pogledajmo
još jedan primer. Kada dete kaže, "Možemo li da idemo u park
ove nedelje?" Vi kažete, "To je odlična ideja. Ako budemo imali
vremena, sigurno ćemo otići" Kada bude pokazao otpor, možete
reći, "Ako sada budeš sarađivao, imaću više vremena kasnije i
odvešću te u park". Iako ste već planirali ili se nadali da ćete ih od-
vesti u park, ovo možete iskoristiti kao nagradu.
Baš one stvari koje biste im za kaznu uskratili, možete iskoris-
titi kao nagradu. Ukoliko biste mu zapretili da ga za kaznu nećete
voditi u šetnju, iskoristite šetnju kao način da ga motivišete.
Umesto što koristite pretnju sa izjavom, "Ukoliko ne skloniš ove
tvoje igračke, ne možeš se igrati više sa njima", recite, "Ukoliko
skloniš ove igračke, ja ću se igrati kasnije sa tobom". Najveća i naj-
vrednija nagrada je da poklonite malo više sebe.

144
 Deca Su iz Raja

Baš one stvari koje biste za kaznu oduzeli/

iskoristite kao nagradu.

Nagrade u osnovi treba da budu logične, povezane i razumne.

Logična nagrada je, "Ako mi pomogneš, kasnije ću imati vremena
da provedem više vremena sa tobom". Logična je u smislu da ako
ti nešto uradiš za mene, ja ću uraditi i više za tebe. Povezana na-
grada je, "Vreme je da idemo kući na večeru. Razumem da želiš
da se igraš i da ti je žao što moramo da krenemo. Ako kreneš sada,
vratićemo se brzo". Nagrada je povezana sa aktivnošću koju želite
da prekinete. Princip razumne nagrade je da uvek nudi više u od-
nosu na otpor koji dete pokazuje. Ukoliko je izazov veliki, vi im
ponudite još više.
Pripremljeni roditelji uvek imaju nekoliko nagrada koje vade
kao keca iz rukava kada njihovo dete pruža otpor. Ovo su neki od
primera nagrada. Razmislite o tome koje bi nagrade bile najbolje
za primenu.

LISTA NAGRADA
Imaćemo više vremena da radimo nešto posebno kasnije.
Možeš kasnije da voziš bicikl.
Možemo da naberemo cveće i da ga stavimo u vazu na stolu.
Možemo zajedno da prošetamo psa.
Možemo da podelimo toplu čokoladu.
Možemo da idemo na sladoled.
Možemo da igramo košarku.
Možemo da se igramo žmurke.
Možemo da pravimo kolače.
Možemo da pročitamo tri priče pre spavanja.
Možemo da idemo na kolače.

145
Džon Grej

Možemo da poslužimo slatkiše.

Možemo da idemo na plivanje.
Možemo da pevamo.
Možeš pozvati nekog od prijatelja.
Možemo da odemo i da se provozamo kolima.
Možemo da idemo u kupovinu.
Možemo da se popnemo na drvo.
Možemo da idemo na Ijuljašku.
Možemo da idemo u park da se igramo.
Možemo da zajedno uradimo tvoj domaći zadatak.
Možemo da crtamo nešto.
Možemo da slikamo.
Možemo da idemo u šetnju.
Možemo da igramo karte.
Možemo da se mazimo.
Možemo da gledamo neki film na televiziji.

Postavljanje vremenskih ograničenja može da posluži kao

dobra motivacija. Naročito je prijemčivoj deci potrebno više vre-
mena da se priviknu na promenu. Mudar roditelj sklon je tome da
misli unapred i da pripremi dete na promenu. Umesto što će reći,
"Vreme je da se obučeš", reći će, "Za pet minuta krećemo u školu.
Ako brzo obučeš kaput, biće nam zanimljivija vožnja do škole".

Mudar roditelj planira

unapred i priprema dete na
promenu.

Kada uveče legnemo u krevet sa detetom, i dete ne želi da

odete, možete reći, "U redu, za pet minuta idem. Ako mirno ležiš
u krevetu, ostaću svih pet minuta. Ukoliko nastaviš sa pričom,

146
r Deca Su iz Raja

otići ću odmah". Iako ovo zvuči kao pretnja, u redu je, jer ste im
jasno stavili do znanja da ćete ostati pet minuta duže ako budu
mirni.
Pre nego što vašoj deci kažete da pospreme nered i da dođu
da večeraju, stavite im do znanja da će za pet minuta morati da
počnu sa spremanjem svoje sobe i da posle toga treba da dođu na
večeru. Dajte im vremena da se pripreme za kraj tekuće aktivnos-
ti, spremanje sobe i dolazak na večeru. Možete reći, "Možete se
igrati još pet minuta, a onda je vreme da se spremite i da dođete
na večeru". Kada za pet minuta opet postavite zahtev, pokazaće
više saradnje.
Prava magija nagrađivanja je u tome što i onda kada vam se
čini da ništa ne funkcioniše, nagrada i dalje ima uspeha. Bez ovog
jasnog uvida i veštine, pozitivno vaspitanje ne može uspeti. Bez
alternative koju predstavlja dogovor uz obećanje nagrade, jedino
što preostaje je pretnja kaznom.

UOBIČAJENI OBRASCI
Kada se dete redovno opire saradnji, dobro je da mu unapred po-
nudite nagradu. Jednom na dugom putu avionom, imao sam
mnogo problema da svoju ćerku Lorin ubedim da sarađuje. Od
tog dana nadalje, problem smo resili time što smo je pripremali za
put. Posebno je volela jedan slatkiš, tako da smo joj obećali ovu
poslasticu ako bude sarađivala sa nama tokom puta. Na putu do
aviona i pri uzletanju dobila je četvrtinu njene omiljene čokolade.
Na pola puta, dobila je drugu četvrtinu. Po sletanju dobila je
treću četvrtinu, a pri dolasku na naše odredište dobila je posle-
dnju četvrtinu.
Ovaj plan je svaki put bio uspešan. Pre svakog putovanja po-
kazali bismo joj čitavu čokoladicu. Oči bi joj zasjale dok smo joj
govorili koliko će dobiti na svakom delu puta. Iako je bila zauzeta
igranjem, nijednom nije zaboravila svoj deo čokolade. To joj je
sve vreme bilo negde u glavi i pomagalo joj je da ostane dobra.
Pored toga što smo joj dali nagradu, imali smo dovoljno mudrosti

147
Džon Grej

daje zaposlimo mnoštvom stvari tokom puta. Nije realno očeki-

vati da dete sedi i da ne radi ništa tokom pet sati leta.
Pored toga što smo bili logični i dali joj nagradu, shvatili smo
da nagrada mora da bude razumna. Ukoliko zamolite dete da
radi nešto što unapred znate da ne voli, sasvim razumno nagrada
treba da bude veća. Na primer, ako vaše dete ne voli određene
goste koje vi volite, dogovorite se sa detetom, "Znam da ne voliš
ove ljude, ali oni su moji prijatelji. Ukoliko budeš ljubazan s
njima, vodicu te u zoološki vrt sledeće nedelje". Dajete veliku na-
gradu jer tražite da dete uradi nešto što je izvan njegovog poi-
manja života i znate daje to za njega teško. Deca su spremnija na
saradnju ako shvatimo staje teško za njih i pružimo im više, jer su
pokazali smisao za saradnju. Kad god se otkrije uobičajeni obra-
zac otpora, najbolje rešenje je da se sledeći put unapred pripre-
mite sa velikom nagradom.

NAGRAĐIVANJE TINEJDŽERA
Nagrade moraju da budu usklađene sa uzrastom dece. Tinejdžeri
ne zahtevaju da provodite više vremena sa njima, ali imaju druge
nove potrebe. Potrebni su im novac i podrška. Kada dete na ulas-
ku u ovaj period zarađuje i troši novac, možemo to iskoristiti kao
nagradu. Idealno bi bilo da se ovaj pristup ne koristi često - veo-
ma je efikasan kad se koristi sa merom.
Ako se tinejdžer opire tome da provede vreme u određenoj
situaciji, možete im ponuditi dvaput veći džeparac ili nadnicu
koju oni zarade za dan posla. Ukoliko ne možemo da raspo-
lažemo novcem ovako, roditelj se može ponuditi da ga odveze
negde ili da pomogne sa nekom od njegovih kućnih obaveza.
Neki od roditelja shvatili su daje od velike pomoći davati na-
grade za popravljanje ocena u školi. Svakako ova vrsta motivacije
nije neophodna svoj deci. Bolje ocene mogu se nagraditi novcem
ili privilegij ama. Iako privilegije treba dati kada dete zasluži po-
verenje da mu se da veća sloboda, bolje ocene mogu da budu
način na koji će zaslužiti to poverenje. Na primer, time što ima

148
 Deca Su iz Raja

bolje ocene, tinejdžer dokazuje da je odgovoran i stoga vredan

poverenja i može mu se dozvoliti da uveče duže ostane napolju.

KAKO SE POSTAVITI PREMA ZAHTEVNOM DETETU NA

JAVNOM MESTU
Ako vaše dete ima ispad besa na j avnom mestu, bolj e odmah priz-
najte sebi da u tom času nemate vremena da mu na licu mesta
pružite ono što mu treba. Ovo je jedan od trenutaka kada mnogo
pomaže da pri sebi imate omiljenu čokoladicu svog deteta.
Možda nećete moći da saosećate s detetom, ali mu možete dati
nagradu. Možete brzo popraviti situaciju, nudeći im nagradu za
saradnju. Ukoliko nemate ništa pri ruci ili u tašni - prepoznajte
šta je detetu potrebno i ako ste u mogućnosti, obezbedite mu.
Iako je ovo popuštanje detetu, ukoliko se retko dešava, nije loše.
Trebalo bi ipak da predstavlja znak upozorenja da kod kuće treba
da budete čvršći i ne popuštate mu toliko.

Kada deca ne pokazuju saradnju na javnom mestu,

treba shvatiti ovakvo ponašanje kao znak upozorenja
da budemo čvršći kod kuće i da im manje popuštamo.

Sledećeg puta vašu decu pripremite tako što ćete im objasniti

daje mnogo teže biti dobar dok se čeka u redu pred kasom u pro-
davnici nego kod kuće u sobi punoj igračaka. Stavite im do znanja
da ni vi ne volite da čekate. Onda se dogovorite i recite nešto kao,
"Ako budeš dobar kada sa mamom budeš išao u prodavnicu,
imaćemo vremena da posle kod kuće pojedemo punu kutiju tvog
omiljenog keksa". Kada ste već u prodavnici kupite kutiju baš tog
keksa kako biste zapečatili dogovor. Kroz čitavo vreme u prodav-
nici, stalno im govorite koliko su dobri i da će uskoro stići kući na
svoje omiljeni keks.

149
Džon Grej

NAGRADE SU KAO POSLASTICE

Kada detetu ponudite nagradu još jednom mu pomažete da se
poveže sa onim svojim delom koji želi da pomogne. Nagrada
sama po sebi ne čini osnovu njihove saradnje. To je samo način na
koji negujemo prirodnu saradnju deteta. Dobiti nagradu ili bo-
nus u životu je kao poslastica. Ako ste pojeli samo desert, nećete
dobiti važne sastojke koje obrok treba da pruži. Jedan od razloga
što se poslastice jedu na kraju obroka jeste baš taj što desert sam
po sebi može da nam utoli glad i ne motiviše nas da jedemo hranu
punu hranljivih sastojaka. Na sličan način, oslanjajući se samo na
nagrade, deca će izgubiti želju za saradnjom.

Oslanjajući se samo na nagrade, deca će

izgubiti želju za saradnjom.

Kada odrasli ljudi rade samo za nagrade, nešto nedostaje.

Oni rade samo da bi dobili ono što žele i zaboravljaju potajnu
želju svih da budu od koristi. Nije im stalo da zaista dobro obave
posao. Oni rade samo ono što je neophodno da bi se provukli.
Ovo je nezdravo ponašanje.
Sa druge strane, isto je toliko nezdravo samo biti nekom na
usluzi i ne razmišljati ni o kakvoj nagradi ili nadoknadi kada
imate porodicu o kojoj se treba starati. Uspešni odrasli misle na
sebe, ali i na druge. Njima je stalo da dobro obave posao, a da pri-
tom dobiju ono što im je potrebno i ono što žele. Pravilno
ngrađivanje, decu priprema da budu uspešni odrasli ljudi.

Pravilno nagrađivanje, decu priprema da misle i

na sebe i na druge.

Veoma je važno za našu decu da nauče da je život proces u

kome se daje i prima. Ukoliko daš, tada ćeš i dobiti. Da bi dobio

150
 Deca Su iz Raja

više, moraš dati više. Svaki put kada tražimo od dece da daju malo
više, moramo više i da im pružimo, tako ih učimo ovoj važnoj
životnoj lekciji. Time uče kako da se dogovaraju i pregovaraju.
Shvataju da zaslužuju više kada daju više i nauče da odlože svoje
trenutne želje u korist nekog većeg cilja u budućnosti.

UČENJE IZ POSLEDICA
Mnogi roditelji imaju predrasude da su njihova deca loša zato što
ne sarađuju u dovoljnoj meri. Oni veruju da su dobra deca auto-
matski spremna na saradnju. Pozitivno vaspitanje shvata da deca
nisu loša kada ne sarađuju, već samo ne dobijaju ono što im treba.
Kada pruže otpor, od roditelja se zahteva ili da im pruži ono što
im treba ili da koristi sistem nagrađivanja kako bi ih motivisao na
saradnju u tom trenutku.

Neki roditelji pogrešno veruju da su dobra deca

automatski spremna na saradnju.

Neki pristupi vaspitanju greškom preporučuju zaobilaženje

dečijeg otpora time što ćemo decu da pustimo da rade šta hoće i
da uče iz posledica svog ponašanja. Na primer, ako se dete protivi
tome da obuče kaput, treba ga pustiti da izađe napolje i prehladi
se. Onda će naučiti da to više ne radi. Ovaj način nije ispravan. On
samo pokazuje detetu da ne može da se osloni na ta da će ga rodi-
telji pravilno usmeriti.
Baš kada sam pisao ovo poglavlje moja supruga Boni ušla je
da mi kaže šta se uravo desilo. Lorin (trinaest godina) ostavila je
svoj domaći zadatak na kompjuteru kod kuće. Radila je veoma
naporno da ga završi na vreme i bila je jako ponosna na svoj rad.
Boni je krenula da joj ga odnese da ne bi dobila manju ocenu jer
ga nije predala na vreme.
Neki roditelji bi rekli da mora da nauči koje su posledice
nemarnosti. Ne bi onda uživala u tome da svoj rad preda na
vreme. Onda bi učila iz svog gubitka. Ovo je samo jedan od pri-

151
Džon Grej

mera vaspitanja zasnovanog na strahu. Umesto toga, zašto da ne

uči na svom dobitku? Zašto da ne zna da je njenim roditeljima
stalo do nje i da će učiniti sve da joj pomognu? Daje vaša supruga
nešto zaboravila, da li biste joj pomogli? Učinili biste sve što
možete. Našoj deci ovakva podrškaje još više potrebna. Mnogo je
važnije da nauče kako će dobiti podršku svoje porodice, nego da
nauče kako se osećaju kada dobiju manju ocenu na domaćem za-
datku na kome su tako vredno radili.
Škola posledica rekla bi daje ovo prilika da nauči šta će joj se
desiti ako bude zaboravljala stvari u budućnosti. Istina je da će se
u budućnosti plašiti da nešto ne zaboravi, ali strah nije najbolji
pokretač. Pozitivnom vaspitanju ne treba strah da bi motivisao
decu da pamte. Doživljaj uspeha takođe motiviše decu.

Pozitivnom vaspitanju ne treba strah da bi

motivisalo decu da pamte.

Kada se bojimo da ne napravimo grešku, napravimo ih čak i

više. Mnogi ljudi iskusili su da strah ima sposobnost da nas pri-
vuče baš onoj stvari koje se plašimo. Na primer, kada stavim novu
kravatu, često mi se desi da je odmah isprljam. Sa druge strane,
dobijam više komplimenata kada stavim novu kravatu.
Ako mislim na to koliko mi se sviđa moja nova kravata, više
ljudi je primeti i dobijam više komplimenata. Ako se plašim da ću
prosuti nešto na nju, to se obavezno i desi. Strah od greške ne
samo da stvara nepotrebnu nervozu, već i prouzrokuje više grešaka.
Svest o pozitivnim posledicama bolji je pokretač; strah nije
neophodan da decu nauči da budu svesna posledica. Ostavite pri-
rodne posledice prirodi; ne igrajte se Boga. Umesto toga, rodi-
telji treba da se trude najbolje što mogu da podrže svoju decu.
Ukoliko ne možete da im pružite određenu podršku, nemojte; ali
ako možete, pružite im.

Ostavite prirodne posledice prirodi; ne israjte se Boga.

152
 Deca Su iz Raja

Teško pitanje je, "Da lija žrtvujem mnogo da bih ovo priuštio
svojoj deci". Kada se roditelji odriču onda pružaju previše i ovo
ponašanje decu čini isuviše zahtevnom.
Previše davanja lako se ispravi. Vaša deca će vam staviti do
znanja kada dajete previše. Postaće previše zahtevna ili ćete vi
početi da ignorišete njihove zahteve. Na ovom koraku, morate se
uzdržati od preteranog davanja. Ova vrsta prilagođavanja je nor-
malna.

STRAH OD NAGRADA
Nekada su roditelji uplašeni da će nagrađivanjem deca izgubiti
svoju prirodnu volju za saradnjom. Oni zamišljaju dete koje kaže,
"Staja dobijam time", svaki put kada od njega nešto zatražimo.
Dalje u svojoj mašti zamišljaju bezvoljno dete koje traži sve više i
više da bi sarađivalo. Ovaj košmar može da se ostvari samo ako se
ne udovolji potrebama deteta.
Kad god pozovete dete na saradnju njihov zdrav deo pita,
"Šta ja dobijam ovim", i sve dok dobijaju ono što im je potrebno ne
traže više. Deca sarađuju, jer su sva deca rođena sa željom za sa-
radnju da bi zauzvrat dobili ljubav koja im je potrebna. Kada su
deca svesna potrebe i poverenja koje će obezbediti podršku koja
im je neophodna, više su nego spremna na saradnju.

Kada deca dobiju šta im je potrebno ne

traže sve veće i veće nagrade.

Dokle god deca u osnovi dobijaju ono što im je potrebno

osećaju svoje potrebe i ne gube se u svojim željama. Ova svest o
njihovoj potrebi za roditeljskom podrškom, decu čini uviđavni-
jom i spremnijom na saradnju. Ona ne traže stalno sve više i više.
Nisu usmereni samo na "šta ja dobijam time" i ne zahtevaju više.
Kao opšte pravilo, deca u prvom planu imaju to da žele više samo
kada ne osećaju ono što im je zaista potrebno.

153
Džon Grej

Deci su prvenstveno potrebne nagrade da bi prevazišla svoj

otpor u momentima kada ne dobijaju ono što im je neophodno.
Nagrada im jednostavno uliva nadu da će dobiti više i odjednom
se vraćaju svojoj prirodnoj želji za saradnjom. Dogovarati se sa
njima i obećavati im nagradu ne znači udovoljavati im, popuštati
im i davati im sve što požele. U stvari, sasvim je suprotno; na-
građivati znači tražiti od deteta da udovolji vašim željama i da
zauzvrat dobije više kasnije. To je jedan od najmoćnijih načina da
se deca nauče odloženoj nagradi.
Nekada davanje nagrade nije dovoljno da bi se otpor sveo na
minimum i da bi se povećala saradnja. Kada davanje nagrada ne
pokazuje uspeh, vreme je da naglasite svoj autoritet kao roditelj i
kao onaj koji je odgovoran. Kada vaspitanje postane isuviše us-
mereno na to da dete dobije sve što poželi, tada roditelji moraju
da naglase svoj autoritet da bi povratili kontrolu. U naredna dva
poglavlja, istražićemo sve mogućnosti tog pristupa.

154
 Nove Veštine za
Naglašavanje Autoriteta

Najveća moć koju roditelji mogu da poseduju je moć da usmere

svoju decu. Deca se rađaju sa željom da udovolje i sarađuju sa ro-
diteljima. Deca su unapred predodređena da poštuju šefa. Pre-
poznavanje i korišćenje ove moći dozvoljava roditelju da odstupi
od zastarelih praksi koje su zasnovane na strahu i krivici. Bez ra-
zumevanja načina na koji se koristi ova moć, dete preuzima kon-
trolu. Ako roditelji ne iskoriste svoju moć da usmere dete, izgu-
biće kontrolu.
Deca zaista žele da udovolje roditeljima, ali istovremeno
imaju svoje želje i potrebe. Kada im se pruži prilika da osećaju i
izraze želje dok istovremeno imaju jasnu predstavu o tome šta
njihovi roditelji žele, deca će tražiti saradnju i udovoljavati volji i
želji roditelja.
Kada roditelji koriste krivicu kao način da pokrenu saradnju,
slabe prirodnu želju deteta za saradnjom. Kao odgovor na frus-
tracije, bes i razočaranje roditelja, deca mogu da postanu pos-
lušna, ali izgubiće deo svoje ličnosti. Ne samo da ograničavamo
njihov prirodni razvoj, već od njih pravimo one koji će kasnije u
životu da udovoljavaju drugim ljudima. Neće imati zdravu sliku o
sebi i biće skloni da više daju nego što primaju.

KAKO DA ZAPOVEDAM O
Pre korišćenja komande prvi korak je da jednostavno zamolimo a
ne da zahtevamo. Ako se dete protivi zahtevu, drugi korak je da

155
Džon Grej

slušamo i zadovoljimo njegove potrebe. Ukoliko slušanje nije do-

voljno, korak tri nudi nagrade. Ako sistem nagrada ne funkcio-
niše, korak broj četiri je da naglasite svoj autoritet i da zapove-
date. Kada se u prva tri koraka ne ostvari saradnja, roditelj mora
zapovednički da se postavi prema svom detetu kao general koji
komanduje svojim trupama.
Zapovedati znači direktno reći detetu šta od njega želite.
Čvrstim, ali mirnim glasom recite, "Hoću da odložiš svoju odeću"
ili "Hoću da se spremiš za krevet" ili "Hoću da prestaneš sa pričom
i da odeš na spavanje".
Kada jednom iskoristite zapovednički ton, morate ostati jaki.
Korišćenje emocija, razloga, objašnjenja, argumenata, stida ili
pretnji - slabi autoritet. Ako se nervirate ili ako se trudite da ube-
dite dete da sarađuje na ovom koraku, znači da se ne osećate
udobno u ulozi generala, glavnokomandujućeg ili roditelja. Uko-
liko se dete već usprotivilo koraku jedan, dva ili tri, roditelj mora
jasno da pokaže koje glavni. Naglašavajući autoritet, opet uspos-
tavljate odnos u kome ste vi glavni. Detetu treba, jak vođa na
kojeg može da se osloni.

Kada jednom iskoristite zapovednički ton

morate ostati jaki.

Mnogi roditelji služe se zapovedničkim tonom ne koristeći

korake jedan, dva i tri. To ne funkcioniše. Naravno, roditelj ne
mora uvek dosledno da se drži sva tri koraka, ali ako se zapove-
danje često ponavlja, bez prethodno utvrđenih koraka koji moti-
višu saradnju, ono gubi na efektu. U prošlosti, deca bi se potčinila
komandi roditelja, ali danas deci je neophodno i da ih saslušamo.

Najmoćnija tehnika naglašavanja autoriteta jeste odlučno

ponavljanje komande sa nepokolebljivim uverenjem
da će dete ubrzo popustiti.

156
 Deca Su iz Raja

Deca iz prethodnog iskustva nauče da kada jednom upotre-

bite komandu, onda više nema popuštanja. Svi pregovori su se
završeni. Ako nastave da pružaju otpor, da biste naglasili autori-
tet jednostavno saslušajte njihov otpor sa manje saosećanja, a za-
tim ponovite komandu. Najmoćnija tehnika naglašavanja autori-
teta jeste da jednostavno odlučno ponovite komandu i dete će
ubrzo da popusti. Na kraju, ukoliko dete nastavi da pruža otpor,
a vi ostanete uporni, ne tražeći rešenje u emocijama ili objašnje-
njima, vi ćete prevagnuti.

NE KORISTITE OSECANJA U SVRHU ZAPOVEDANJA

Ako roditelji počnu da viču, da se ljute ili da prete kažnjavanjem,
automatski se odriču svoje moći da zapovedaju. Uznemirena
osećanja komandu pretvaraju u zahtev, a vaša pozitivna pozicija
je oslabljena. Možda ćete moći da slomite volju deteta i učinite ga
poslušnim, ali time nećete ojačati njegovu prirodnu želju za sa-
radnjom.
Moć komandovanja porašće ako se ne uzrujavate previše. Se-
tite se ovoga i ostaćete smireni. Podsvesno, mi se uzrujavamo jer
mislimo^da ćemo tako biti moćniji i da ćemo delpvati zastra-
šujuće. Životinje se u borbi nakostreše i naduju da bi zaplašile
protivnika. Pozitivno vaspitanje nije zasnovano na strahu - zas-
trašivanje nije od pomoći.

Jasna i čvrsta komanda ponovljena više puta

bez emotivnog nemira je najefikasnija.

Neki programi za poboljšanje roditeljske efikasnosti ohrabri-

vali su roditelje da svoja osećanja podele sa decom kako bi motivi-
sali decu. Deljenje emocija čak i kada to radimo na veoma miran
način, izjednačava dete i roditelja potkopavajući poziciju roditelja
na mestu onog ko je glavni. Iako je namera da damo važnost em-
ocijama pozitivna, bolje je pomoći deci da izraze svoje emocije, a
ne opterećivati ih i ne manipulisati našim emocijama.

157
Džon Grej

Kada se deca opiru saradnji, nije pravo vreme da roditelj pode-

li ili otkrije svoja osećanja. Kontraproduktivno je da roditelji
pokažu bes, frustraciju ili razočaranje. Kada se deca opiru, vreme
je da prepoznamo i shvatimo šta osećaju i šta žele. Pošto detetu
damo priliku da kaže ono što želi, i eventualno ga nagradimo za sa-
radnju, vreme je da roditelj iskoristi moć koju mu daje to što je
glavni u tom odnosu i da zapovedi svom detetu. Zapovedanje se
dobro prihvata, ako je pre toga roditelj saslušao detetov otpor i pri-
medbe.

U REDU JE PRAVITI GREŠKE

Naravno de će se desiti da roditelj izgubi kontrolu i uznemiri se
kada pokuša da zapoveda. Kao i sa svim veštinama pozitivnog
vaspitanja, ne morate da budete savršeni da bi program dobro
funkcionisao. Veoma je važno da pokušate. Kada napravite gre-
šku i pokušate da suzbijete svoje emocije ili jednostavno izgubite
kontrolu, rešenje je da se kasnije izvinite. U redu je praviti greške.

Deci ne trebaju savršeni roditelji, ali im trebaju roditelji

koji daju sve od sebe i koji preuzimaju
odsovomost za svoje greške.

Izvinjenje mnogo znači. Možete da kažete, "Izvinjavam se što

sam vikao. Nisi to zaslužio. Vikanje nije dobar način komunika-
cije. Pogrešio sam."
Drugi način da ponudimo izvinjenje je, "Izvinjavam se što
sam se iznervirao. Bila mi je potrebna tvoja saradnja, ali nisam
hteo da budem agresivan. Bio sam uznemiren, jer su me druge
stvari pritiskale. Nisi ti kriv što sam nervozan."

158
 Deca Su iz Raja

KADA EMOCIJE NISU OD POMOĆI

Kad god roditelji izraze negativne emocije, deca će osećati da
nisu ispunila očekivanja roditelja ili da nisu dovoljno dobra. Mis-
liće da nisu uspeli da udovolje roditeljima. Ova osećanja neuspe-
ha vremenom će otupeti želju deteta da se slobodno izražava.
Kada se roditelj kasnije izvini zbog vikanja, dete se ne oseća loše
ili manje vredno. Teško je gajiti ono dobro u našoj deci kada radi-
mo stvari zbog kojih se oni osećaju loše.
Kada želimo da se osećamo bolje, dobro je da sa nekim pode-
limo negativne emocije. Nije prikladno koristiti decu kako bi se
mi kasnije dobro osećali. Normalna je želja da deca sarađuju sa
nama, ali nezdravo je da ih koristimo kao terapeuta ili najboljeg
prijatelja. Deca još uvek uče kako da izađu na kraj sa svojim emo-
cijama; ne mogu da se nose sa roditeljevim emocijama.

Odrasli moraju da se obrate drugom odraslom, a

ne detetu da bi dobili podršku za svoja osećanja.

Kad god roditelj deli negativna osećanja, dete će se osećati iz-

manipulisano osećanjima i prestaće da sluša. Neće samo prestati
da slušaju svoje roditelje već i svoja osećanja.
Kao i sa svim ostalim formama manipulacije, deca su sklona
tome da se kasnije kao tinejdžeri pobune u meri u kojoj su bili pos-
lušni. Deca spremna na saradnju nemaju potrebu da se bune ili
prekinu komunikaciju sa roditeljima da bi razvili svoju individual-
nost. Mogu da pronađu sebe na odbijajući roditeljsku podršku.

VIKANJE NE POMAŽE
Jasno je da je jedan od najgorih oblika komunikacije vikanje. Sam
čin vikanja implicira da nas niko ne razume, pa moramo da povi-
simo ton. Vikanje na decu ili tinejdžere poručuje, "Ne slušaš me".

159
Džon Grej

Kao rezultat, oni jednostavno prestanu da slušaju. Na kraju, dok

vičete oni se jednostavno isključe i ne čuju ništa.
Vikati i komandovati u isto vreme još je gore. To znači da oni
nisu dobro čuli šta vi želite. Vikanje umanjuje želju dece da ih vi
vodite. Vikanje je najžalosnija forma komande, jer slabi vašu po-
ziciju kao glavnog u odnosu. Samo kada deca jasno čuju jednos-
tavnu poruku od koje ne odstupate, prestaju da pružaju otpor i
dopuštaju da im budete vođa.
Kada vičete, prestajete da komandujete i počinjete da zahte-
vate. Vikanje sadrži prikrivenu pretnju "Bolje bi ti bilo da slušaš
ili...". Ova vrsta pretnje znači da zahtevate njihovu poslušnost.
Iako je zahtev potkrepljen kaznom imao uspeha u vekovima koji
su za nama, njegova moć ne može se održati u slobodnom
društvu. Ako želite da vaša deca pronađu slobodu u životu kako
bi ostvarila svoje snove, dajte im slobodu da pokažu saradnju. Ne-
mojte je zahtevati, naredite im.

NEKA VAM KOMANDE BUDU POZITIVNE

Iako je uvek najbolje upotrebljavati jasne i pozitivne pojmove za
komande, često kada ste spremni na zapovedanje prva stvar koju
izgovorite je negativna. Ukoliko se ovo desi, postarajte se da
posle vašeg negativnog zahteva usledi pozitivna komanda. Ovo
su neki od primera negativnih zahteva, negativnih komandi i od-
govarajućih pozitivnih komandi. Iako su negativne komande
mnogo bolje nego negativni zahtevi, pozitivne komande su naj-
bolje. Pogledajmo nekoliko primera.

Negativni zahtev Negativna komanda Pozitivna komanda

Ne udaraj svoju Hoću da prestaneš Hoću da budeš
sestru. da udaraš svoju dobar prema svojoj
sestru. sestri.
Prestani sa pričom. Hoću da prestaneš Hoću da budeš tiši.
sa pričom.

160
Prestani da se Deca Su iz Raja
izmotavaš i pospremi
svoju sobu. Hoću da prestaneš da Hoću da odmah
Ne razgovaraj tako. se zavitlavaš i da spremiš svoju sobu.
pospremiš svoju sobu.
Ne želim da tako Hoću da pokažeš
razgovaraš. poštovanje i kažeš
Obuci jaknu. lepe stvari.
Hoću da prestaneš Hoću da saraduješ sa
da mi odgovaraš. mnom i da obučeš
jaknu.

Bolje da me slušaš Hoću da prestaneš da Želim da odmah

ili... igraš karte i da odeš opereš zube.
da opereš zube.
Ako počnete sa zahtevom ili negativnom komandom iz na-
vike, nastavite i završite sa pozitivnom komandom. Na primer,
možete reći "Ne želim da udaraš brata. Želim da budeš dobar".
Jednom kada ste ustanovili pozitivne izjave, nemojte skretati sa
tog puta. Ako vaše dete nastavi da pruža otpor, ponovite pozi-
tivne izjave. Pogledajmo ove primere:
RODITELJ: Da li bi sklonio svoju odeću?
DETE: Neću. Mnogo sam umoran. Uradiću to sutra.
RODITELJ: Znam da si umoran i da hoćeš da to uradiš sutra.
Ja želim da to uradiš sada.
DETE: Ali, mnogo sam umoran.
RODITELJ: Ako skloniš svoju odeću imaćemo vremena da
pročitamo tri priče.
DETE: Ne zanimaju me, samo hoću da idem na spavanje.
RODITELJ: Hoću da to odmah uradiš. Hoću da odmah po-
kupiš svoje stvari. Diskusija je završena.
DETE: Ti si zao.
RODITELJ: Hoću da odmah skloniš svoje stvari.
DETE: Mrzim te.
RODITELJ: Hoću da odmah skloniš svoje stvari.
DETE: (ustajući da skloni stvari) Ne mogu da verujem da si
tako zao.

161
Džon Grej

Kada vidite da dete počinje da se ponaša u skladu sa vašim

željama, ostavite ga na miru par minuta ili ga bez reci posma-
trajte. Zatim se vratite i zahvalite mu se prijateljski, jasno mu
stavljajući do znanja, tonom glasa, da ne prezate da povremno
budete strogi. Iako morate da se dobro namučite, deca ne treba
da osećaju da ste nezahvalni, jer na kraju su odgovorili vašim zah-
tevima.
Mnogi roditelji neće ceniti to što su deca uradila ako su morali
da koriste zapovedni ton da bi to dobili. Taj stav podseća na stav
žene koja ne misli da je njen suprug zaslužan za nešto lepo samo
zato stoje ona to od njega tražila. Roditelji uvek moraju da znaju
da se deca trude i kad god nešto pozitivno urade moramo to ceniti
i uvažavati.
Na ovom primeru, roditelj bi tada ili sledećeg jutra mogao da
kaže, "Znam da si bio jako umoran. Zahvalan sam ti što si poka-
zao želju za saradnjom." Kada im ne uzimate za zlo otpor koji po-
kazuju neće nastaviti da vam protivureče time što ne uvažavaju
vaše zahteve.

Kada im ne zamerate, ni
oni vama neće zamerati.

Neki roditelji se plaše da ih deca neće voleti ako im budu ova-

ko komandovali. Ne postoji ništa dalje od istine. Deci je potreban
čvrst, ali brižan roditelj. Potreban im je roditelj da ih motiviše na
ovakav način. Malo će gunđati, ali će se vrlo brzo vratiti na staro
mišljenje. Jedna od poruka pozitivnog vaspitanja jeste da je u
redu reći ne, ali uvek moramo da znamo da su mama i tata glavni.
Naglašavanje autoriteta kroz ovakve naredbe, roditelju vraća
kontrolu nad detetom.
U primeru koji smo objasnili, u stvari je reč o sukobu volja.
Ukoliko budete uporni u ponavljanju komandi i izbegnete disku-
sije ili rasprave, vi ste pobedili. Kada jednom pobedite u par bita-
ka, vaše dete biće kooperativnije. Fini roditelji obično se plaše da

162
 Deca Su iz Raja

izgledaju zli, ali ovo je neophodno. Vi niste zli na način koji nije
brižan. Samo demonstrirate da stojite iza onoga što ste rekli.

ZAPOVEDAJTE ALI NE OBJAŠNJAVAJTE

Pored korišćenja suviše emocija, druga uobičajena greška koju
roditelji prave jeste da svoje naredbe pravdaju objašnjenjima.
Ako dete pita tonom koji ne traži pravdanje, nije zgoreg objasniti
zašto želite da se nešto uradi, ali ako pita na način koji provocira
diskusiju, stavite mu do znanja da ćete o tome pričati kasnije. Ako
nemate vremena, jednostavno recite, "Možemo o tome pričati
kasnije, ali sada hoću da prestaneš da udaraš svog brata. Hoću da
se lepo slažete."
Davati opravdanje znači odustajati od svoje komande. Da
deca umeju da shvate razliku između dobrog i lošeg ne biste im
trebali vi da ih usmerite. Kada ste na istom nivou sa nekim ko je
razuman, razum je rešenje. Deca ne razviju kapacitet da razumno
rezonuju do svoje devete godine, i nisu na jednakom nivou sa
odraslima sve dok ne napuste roditeljski dom, negde oko osam-
naeste godine.

Obrazlagati znači odustati od naredbe.

Deca imaju latentnu sposobnost da znaju šta je dobro a šta

loše, ali ona se budi u odgovoru na vaše zahteve a ne na vaše pri-
dike. Kada zamolite malo dete da prestane da udara brata i zatim
mu to naredite sa "ja želim" izjavama, ono će pozitivno odgovori-
ti: Kada vidi osmeh na vašem licu, jer je uradio ono što ste od nje-
ga tražili, tada počinje da uči staje dobro a šta loše u ponašanju.

Deca uče šta je dobro a šta loše iz njihovog odgovora

na vaše zahteve a ne iz vaših pridika.

163
Džon Grej

Jednom kada počnete da naređujete, izbegavajte citiranje

pravila ili razloga koji će podržati komandu. Kada roditelj počne
da ponavlja komandu, vreme za pregovaranje je isteklo. Deca
imaju prava da preispituju i da razgovaraju tokom prva tri kora-
ka, ali kada jednom nešto naredite, sa pregovorima je završeno.
Vaša moć slabi ako razgovor skrene na diskusiju o tome šta dete
nije učinilo. Dete i dalje ima pravo da pruža otpor, ali vi ste ovoga
puta glavni. Kako budete insistirali na komandi, dete će auto-
matski da se prikloni vašem viđenju stvari.
Kada oblikujete naredbu, jedini razlog da dete pozitivno odgo-
vori na vaš zahtevjeste to što vi to od njega očekujete. Ako im niste
dali priliku da pruže otpor, onda jednostavno od njih zahtevate da
budu poslušni a ne kooperativni. Duboko u srži svakog deteta naj-
jača pokretačka snaga je želja da udovolji i sarađuje sa roditeljima.
Deca se rađaju spremna da slede naša uputstva; moramo im
stoga pružiti šansu. Želja da udovolje i sarađuju sa roditeljima os-
novna je direktiva koju deca imaju. Time što izražavamo našu
volju, u krajnjem slučaju, budimo i njihovu volju. Izražavajući
svoj otpor našoj volji, njihova najdublja volja da slede naše
vodstvo izniče, i ona popuštaju.
Time što ćemo prvo zamoliti, a onda saslušati razloge opira-
nja, pre no što se deca povinuju našoj volji, ne znači da se dete au-
tomatski i slepo pokorilo našoj volji, već daje ono prilagodilo svoju
volju osnovnoj smernici - da prati naše vodstvo i da nas usreći.
Deci ne trebaju razlozi. Umesto toga treba im snažno vo-
dstvo. Treba ih podsećati da oni nemaju kontrolu u odnosu rodi-
telj-dete, već da je imate vi. Pokušavajući da im objasnite šta je
dobro a šta loše kada se opiru, samo slabite moć da kontrolu
zadržite. Čak i sa tinejdžerima koji su sposobni za rezonovanje i
apstraktno razmišljanje, razlog zbog koga bi trebalo da pokažu
saradnju jeste taj što ste vi roditelj i vi to od njih tražite.

164
 Deca Su iz Raja

NAREĐIVANJE TINEJDŽERIMA
Sećam se kada sam prvi put osetio moć naredbe. Pre nego što sam
postao roditelj, predavao sam na raznim radionicama za decu
razvedenih roditelja. Mnoga od ove dece bila su neposlušna i nisu
poštovala nikakva pravila, što su i bili razlozi zbog kojih su ih rodi-
telji poslali da pohađaju moje radionice.
Jednom prilikom, najstarije dete u grupi koje je imalo oko
četrnaest godina, pokazivalo je jak otpor na moje zahteve. Nasta-
vio sam time što sam ga poslao u susednu sobu na tajm-aut. On se
opirao i rekao, "Šta ćeš da uradiš ako ne odem?"
Iako tada nisam znao različite veštine pozitivnog vaspitanja,
shvatio sam da bi pretnja kažnjavanjem bila neuspešna. Pošto je
likovao i gledao u mene, shvatio sam da šta god bih rekao odgo-
vor bi bio, "Pa šta?"
Pošto je često bio kažnjavan, kazna mu ne bi mnogo značila.
Postao je ravnodušan i bio je otporan na kazne. Takođe je bio
mnogo krupniji od mene. Nisam znao šta drugo da uradim, već
sam ga samo gledao u oči i nastavio da naređujem jasnim i čvrstim
glasom, "Želim da odeš u drugu sobu i uzmeš pauzu od petnaest
minuta." Naša konverzacija se nastavila ovako:

TINEJDŽER : A šta ako neću?

JA: Želim da odeš u drugu sobu na tajm-aut od petnaest
minuta.
TINEJDŽER : Ne možeš me naterati.
JA: Želim da odeš u drugu sobu na tajm-aut od
minuta. petnaest
TINEJDŽER :
JA: Želim da Ti si slabić, ne možeš me naterati.
minuta. odeš u drugu sobu na tajm-aut od
TINEJDŽER:
JA: Želim da petnaest
minuta.
Sa ćeš da uradiš ako neću?
odeš u drugu sobu na tajm-aut od petnaest

165
Džon Grej

Na licu mu je bio izraz gađenja, ali ustao je i otišao u drugu

sobu.
Posle petnaest minuta, otišao sam u drugu sobu i na prijatelj-
ski način rekao, "Ako želiš da nam se pridružiš, bićeš dobrodošao,
ali ako ti treba više vremena potpuno te razumem."
Tiho je klimao glavom kao da će razmisliti o tome. Na prija-
teljski način sam izašao iz sobe a posle par minuta on se vratio i
pridružio grupi. Ovo iskustvo poslužilo je kao sjajna priprema u
bavljenju neizbežnim otporom sa kojim sam se susretao kod moje
dece.
Mogli ste da primetite da sam kojim slučajem reagovao na
njegove komentare ili odgovorio na bilo koje od njegovih pitanja,
moj a pozicija bi oslabila. Svako dete, dok ne bude spremno da na-
pusti kuću, treba roditelje koji će naglašavati svoj autoritet. Kada
smo suočeni sa odraslom osobom koja brine o nama i daje nam
jasne komande, čak i dete koje ne poštuje pravila na kraju će po-
pustiti i prilagoditi se.

RAZLOZI l OTPOR
Kada se deca opiru odlasku u krevet, objašnjavanje ne pomaže.
Time što ćete im reći daje kasno i da im je potreban san, nećete ih
pridobiti na vašu stranu niti ćete ih nešto naučiti. Ako dete pita
zašto na način koji ne izaziva svađu, objašnjenja su korisna, ali su
kontraproduktivna onda kada dete pruža otpor. Jedini razlog
zbog kojeg nešto treba da urade jeste taj što ste vi roditelj. Sećam
se kada sam za suprugu kupio majicu sa duhovitom porukom,
"Zbog toga što sam roditelj, eto zašto."

"Zbog toga što sam roditelj, eto zašto"

najbolji je odgovor deci kad se
opiru komandi.

166
 Deca Su iz Raj'a

Tinejdžeri imaju sposobnost da roditelje dovedu do ivice ne-

rava. Preispitivaće i pokazaće neslaganje sa svakom naredbom
roditelja. Roditelji tada pokušavaju da budu razumni i gube. De-
ca i tinejdžeri stalno pitaju zašto, ali svakog puta kada odgovorite
postajete slabiji. Sa svakim odogovorm, sve ste dalje i dalje od
prave moći. Dovoljno je samo da nastave da postavljaju pitanja i
vi ste izgubljeni.
Pogledajmo jedan primer. Katarina želi da gleda TV, a njena
majka želi da ona uradi domaći.

MAJKA: Katarina, isključi TV.

KATARINA: Zašto?
MAJKA: Potrebno ti je više vremena da uradiš domaći
zadatak.
KATARINA: Nemam domaći zadatak danas. MAJKA: Ali
ima drugih stvari koje treba da uradiš na koje
čekaš do poslednjeg minuta a onda se žališ kako imaš
puno domaćih zadataka. Ako nemaš domaći zadatak,
ovo je idealno vreme da se posvetiš tim stvarima kako
ih ne bi radila u poslednji čas. KATARINA: Uradila
sam sve što mogu. Ne mogu sada ništa
više da uradim dok se ne razviju slike a to će biti tek za
nekoliko dana.
MAJKA: Ipak, previše si gledala televiziju.
KATARINA: Nisam.
MAJKA: Jesi, sediš ovde čitavo popodne. KATARINA: Ti
nisi ni bila tu da bi to znala. Tek što si se
vratila. MAJKA: Da, a ti si gledala televiziju i pre
nego što sam
otišla.
KATARINA: Ali nisam gledala televiziju sve vreme.
MAJKA: Mnogo gledanja televizije nije dobro za tebe.
Trebalo bi da si napolju. Divan je dan. KATARINA:
Ne želim da idem napolje. Bole me noge od
fizičkog danas.

167
Džon Grej

MAJKA: Slušaj gospođice, bolje bi ti bilo da me slušaš.

Ubuduće nećeš gledati televiziju ako ne budeš dobra.
KATARINA: Ti si nepoštena i nepravedna.
MAJKA: Malo ti fali da ti zabranim da gledaš televiziju.
KATARINA: Baš me briga.
MAJKA : Onda u redu. Dve nedelje nema gledanja
televizije.
Ove vrste svađa i prepirki mogu se izbeći ako roditelji ne skre-
nu sa puta ubeđujući svoju dccu ili tinejdžere u merila onoga što
govore. Ako su deca ili tinejdžeri prijemčivi vašim idejama, situa-
cija je drugačija, ali ako se opiru vašim zahtevima nastaviće da se
protive i vašim idejama iako one nisu loše.
Sledi primer majke koja koristeći tehnike pozitivnog vaspi-
tanja može da izbegne svađu ili raspravu sa svojim tinejdžerom.

BOUI NAČIN NAREDBE

Korak 1: Zamolite (ne naređujte)

MAJKA: Katarina, da li bi isključila televizor?

KATARINA: Zašto? Ovo je odličan film.
MAJKA: Šta je to?
KATARINA: Šerlok Holms.
MAJKA: To je zaista dobar film (pauza) ali želim da
isključiš TV. U poslednje vreme mnogo gledaš
televiziju i stvarno želim da radiš nešto drugo.
KATARINA: Kao šta? MAJKA: Možeš da radiš domaći
zadatak ili da uživaš u
lepom danu. KATARINA: Ne želim. Hoću da
gledam film, a ti me
ometaš.

168
 Deca Su iz Raja

Korak 2: Saslušajte i odreagujte (ne pridikujte)

MAJKA: Shvatam da hoćeš da gledaš film i da ne radiš
domaći, a nećeš ni da ideš napolje (pauza), ali želim da
radiš nešto drugo i da ugasiš televizor.
: N eću.
K A TA R IN A
MAJKA: Ovo će te razočarati, ali želim da radiš nešto
drugo.
KATARINA: Ali, propustiću kraj filma.
MAJKA: Kladim se da će ga opet prikazati uskoro.
: Neće.
KATARINA

Korak 3: Nagrada (ne kazna)

MAJKA: Ako isključiš televizor vodicu te u bioskop sutra.
KATARINA: Ne zanima me bioskop. Samo želim da gledam
film.

Korak 4: Naredbe (ne objašnjavajte i ne uznemiravajte se )

MAJKA: Hoću da ugasiš televizor. KATARINA:

Ali, nemam ništa drugo da radim. MAJKA: Hoću
da ugasiš televizor.

Kerol ustaje i gasi televizor. Izjuri besna iz sobe. Posle pet-

naest minuta vraća se kao da se ništa nije dogodilo i pita majku da
li bi igrala karte. Njena majka se slaže. Ne spominje se svađa koja
se odigrala. Sve je oprošteno i zaboravljeno.

P O V EĆ A N JE SA R A D N JE
Rezultat korišćenja pozitivnog vaspitanja jeste da će vaše dete
postati spremnije na saradnju u budućnosti, umesto da kao rezul-
tat svađa, rasprava i kazni pruži uvećani otpor koji postepeno
prerasta u nezdravo odbijanje, odbojnost i neslaganje. Kada deci
naređujete koristeći emocije, logiku, objašnjenja, argumente ili

169
Džon Grej

pretnje, slabite vašu poziciju i pojačavate njihov otpor na duže

staze.
Kada steknete praksu u korišćenju prva četiri koraka pozitiv-
nog vaspitanja, vremenom jedino što ćete morati da uradite jeste
da zamolite decu, a ona će uglavnom pokazivati volju za sara-
dnjom. Neizbežno, doći će vreme kada će vam opet trebati sve
četiri veštine. Što ih više budete koristili, biće vam lakše. Ove
veštine ne samo da stvaraju saradnju, već postaju jasni i odlučni
putevi u gajenju onog najboljeg u svakom detetu.
Ukoliko vam izgleda da je to veliki posao, to je samo zbog
toga što je reč o nečem novom. Učenje svake nove veštine može
da izgleda kao daje preteško, ali uz malo prakse postaje lako i pri-
menjuje sa automatski. Podizanje dece nikad nije lako, bez obzira
kakvo je dete. Pozitivno vaspitanje nije ništa teže. Na duže staze,
efikasnije je i donosi više ispunjenja.
Biti roditelj je zanimanje ispunjeno talasima izazova. Može-
mo ploviti na talasima ili nas mogu baciti na stenje. Naređivanje
deci može da izgleda kao težak posao roditeljima meke ruke, ali
naređivanje je jasna i pozitivna alternativa praksi koja uz pretnje i
nametanje osećaja krivice tera decu da budu poslušna.

KAKO DA IZABEREMO PRAVE BITKE

Pre no što upotrebite naređenje, uzmite u obzir temperament de-
teta.
Osećajnoj deci treba više pomoći. Umesto da zahtevate od
osećajnog deteta da pospremi sobu, zamolite ga da vam se pri-
druži i da vam pomogne u spremanju. Time što ćete stvari raditi
zajedno, ono će vremenom postati nezavisnije. Posle naredbe da
vam pomognu da pospremite njihovu sobu, jednostavno počnite
sa spremanjem.
Radoznala deca mogu pomisliti da je spremanje sobe velika
obaveza i mogu da osete potrebu da rade nešto drugo što je lakše i
što oduzima manje vremena. Roditelji ovoj deci moraju pružiti
priliku da lako zamene jednu stvar drugom. Zapamtite da su kao

170
 Deca Su iz Raja

leptiri i da im je neophodno da se stalno kreću s jednog na drugo

mesto.
Pre no što izdaju naredbu radoznalom detetu, roditelji prvo
moraju dete da preusmere. Kada nisu voljna da pospreme sobu,
pokušajte da ih usmerite da spreme jednu stvar i onda nastavite
dalje. Nekada je dovoljno da urade samo par stvari, a vi uradite
ostalo. S vremenom želeće da urade više, ali za to će trebati dosta
vremena.
Prijemčivoj deci uglavnom nisu potrebne naredbe da bi nešto
uradila. Ona se više prilagođavaju volji roditelja. Ukoliko se opi-
ru, razlog može da bude u tome što roditelj traži od njih promenu
na koju se ona nisu dovoljno pripremila. Kada se pripreme kako
treba, biće spremnija na saradnju.
Roditelji prijemčive dece moraju da pokažu više razume-
vanja prema detetovoj potrebi za ritmom i ponavljanjem. Ova
deca ne odgovaraju pozitivno na nagle promene, prekide ili na-
redbe.
Aktivna deca najbolje odgovaraju na naredbe, ali u privat-
nosti svog doma. Odvojite ih u stranu ili ih odvedite u drugu sobu i
naredite im da sarađuju. Ona se ponose time što uvek urade pra-
vu stvar, time što imaju kontrolu i stoga mogu bespotrebno posta-
ti odbrambeno raspoložena ili lako uvredljiva ako im naređujete
pred drugima.

171
 8
Nove Veštine za
Zadržavanje Kontrole

Kada se dete protivi ili pruža otpor roditeljskoj kontroli, umesto

da njegovo ponašanje okarakteriše kao dobro ili loše, pozitivno
vaspitanje jednostavno priznaje da je dete koje se buni van kon-
trole - van roditeljske kontrole. Umesto osude, kažnjavanja ili
pridika, sve što treba da uradite jeste da dete vratite pod kontro-
lu. Kada su deca van kontrole, od roditelja se zahteva da spreči
njihovo dalje opiranje roditeljskoj kontroli.
Svrha tajm-auta nije pretnja ili kažnjavanje deteta. To je jed-
nostavno način na koji deca osete da su opet pod roditeljskom
kontrolom. Deci je potrebno da preispitaju ograničenja, da se sa
njima suoče da bi dobila odobravanje i da bi ponovo uspostavila
saradnju.

Bog je decu napravio da budu mala tako da bismo

mi, roditelji, mosli, u situacijama kada su van kontrole,
da ih pokupimo i smestimo na tajm-aut.

Kada se deca ne ponašaju kako mi očekujemo, često je razlog

tome to što su zaboravili da su mama i tata glavni i da žele da ih
deca slušaju. Kada su deca van roditeljske kontrole, prekinula su
vezu sa prirodnom sposobnošću i željom za saradnjom. Kada
deca ne dobijaju ono što im je potrebno da bi osetila svoju prirod-

172
 Deca Su iz Raja

nu želju za saradnjom, na kraju se veza između roditelja i deteta

prekida i deca su van kontrole. Deci treba pravilno usmeravanje.
Kada prestanu da osećaju potrebu da se usmeravaju, otrgnu se
kontroli.

Pod stresom deca su van kontrole, kao

kola u punoj brzini bez vozača.

Kada roditelji izgube kontakt sa detetovom željom da sa-

raduje i počnu da zahtevaju poslušnost, deca automatski izgube
želju i volju za saradnjom. Roditelj koji je pod stresom i van kon-
trole, brzo natera dete da se oseća isto tako. U skladu s tim, dete
koje je pod stresom i van kontrole, može da natera roditelja da iz-
gubi kontrolu osim ako roditelj ne zna kako da uspostavi i održi
kontrolu nad detetom, sobom i čitavom situacijom, s

POTREBA ZA TAJM-AUTOM
Ovim novim sredstvima za stvaranje saradnje, roditelji mogu da
zadrže kontrolu nad sobom što zauzvrat pomaže deci da zadrže
kontrolu. Međutim, neka deca stalno gube kontrolu, a pozitivno
vaspitanje je spremno da se sa time pozabavi. Skoro svoj deci tre-
ba tajm-aut da bi naučili kako da povrate kontrolu kada emocije
počnu da prevladavaju.

Tajm-aut je potreban da bi se povratila

kontrola kada emocije prevladaju.

Čak i mnogi odrasli pod stresom ne znaju kako da se nose sa

osećanjima. Ne možemo očekivati da deca to znaju. Učeći hiljade
odraslih da savladaju svoja osećanja, otkrio sam mnoge veštine za
stvaranje saradnje. Kada je roditelj odbojan, nervozan, depresi-
van, ravnodušan, zbunjen ili preplavljen osećajem krivice, odgo-

173
Džon Grej

vor treba da potraži u sebi i da se suoči sa negativnim emocijama.

Jedan odjjavnih razloga što postoji mnogo nasiljajuporodici
jeste~ne3oštatak emotivne,, kontrole.TtJ"sT6bodnom društvu,
neizbežno je da osećanja postaju bogatija kada nailaze na
podršku, prihvatanje i odobravanje a nasilna kada podrške, prih-
vatanja i odobravanja nema. Prva veština razrešenja konflikta u
nekoj vezi i kraj nasilju jeste prihvatanje činjenice da je vreme da
se glave ohlade - vreme je za tajm-aut.

U slobodnom društvu, neizbežno je da osećanja postaju

bogatija kada imaju podršku, u a nasilna kada je nemaju.

Odrasli koji izgube kontrolu, ponašaju se nasilno prvenstve-

no zbog toga što nikad nisu naučili da uzmu tajm-aut i da daju
oduška svojim negativnim emocijama. Ova osnovna sposobnost
neophodna je deci, tinejdžerima i odraslima. Razlika između de-
teta i odraslog čoveka je ta što bi mudri, odrasli čovek trebalo da
zna kada da uzme tajm-aut, a dete to ne zna. Deca od devet godi-
na, koja su odgajana uz sistem tajm-auta, automatski će početi
sama da ga primenjuju kad god su pod stresom, ili kad su
svađalački raspoložena. To nije teška veština, ali zahteva praksu.
Ponekad je razlog što tajm-aut uspeva taj što roditelje uvera-
va da imaju kontrolu. Kada roditelj počne da oseća da nema kon-
trolu, i dete počne da gubi kontrolu. Kontrola je srž onoga što
dete želi. Nervozan, zahtevan roditelj lako može da izvede dete
van kor\trole7TaJm-auti ne samo da vraćaju kontrolu detetu, već
pomažu i roditelju.

Nervozan, zahtevan roditelj lako može

da izvede dete van kontrole.

Kada dete ne pokazuje želju za saradnjom, čak ni posle na-

redbe, vreme je za pauzu. U tom momentu, tajm-aut je prilika da
se dete izduva i isprazni nagomilani bes. Deca moraju da osete ot-

174
 Deca Su iz Raja

por prema ograničenjima i zabranama. Moraju da se odupru

ograničenjima i da pruže otpor. Ovo opiranje detetu pomaže da
izgradi zdrav osećaj svoje ličnosti. Na kraju izniču pozitivne ka-
rakteristike svakog deteta. Ali, prvo moraju da izađu na površinu
negativne emocije otpora.
Otpor ograničenjima pomaže deci da dozive razne slojeve
osećanja koja leže ispod njihovog otpora, prezira, odbojnosti i
protivljenja. Oslobađamo se otpora kada možemo da osetimo i
da se oslobodimo tri negativne emocije - ljutnje, tuge i straha. Na
sličan način odrasli ljudi mogu da se~^sTor5o3e~~negatlvnog
osećanja neprihvatanja, krivice, samosažaljenja kada tokom
tajm-auta istraže, osete i oslobode se ovih emocija.

KAKO SE OSLOBODITI NEGATIVNIH EMOCIJA

Kada se dete stalno protivi i ne odgovra na četiri koraka uspos-
tavljanja saradnje (poglavlje 7) zahteva se peti korak. Slanje dete-
ta u sobu zaista pomaže detetu da postane svesno dubljih nivoa
svojih emocija. Proživljavajući tri dublja nivoa besa, tuge i straha
dete se oslobađa tih negativnih emocija.
Pauze dozvoljavaju detetu da kao prvo oseti bes i frustraciju.
Posle izvesnog vremena dete će osetiti ranjivost i strahove. Za ne-
koliko minuta ćela ova drama će nestati, a dete će čudesno biti
vraćeno pod kontrolu.

Za par minuta u toku tajm-auta,

ćela emotivna drama nestaje.

Tokom tajm-auta, preživljavajući pre svega primarne emocije

koje su potisnute, deca se vraćaju osećanju svojih potreba. Pre
pauze, deca su van kontrole, jer su mališani zaboravili svoju po-
trebu za brižnim smernicama i svoju želju za saradnjom.
Poslati decu na tajm-aut, znači dati im priliku da se opiru
onome što ste vi zahtevali. Onda se desi preokret i ona počinju da

175
Džon Grej

osećaju svoje emocije. Umesto da samo emotivno reaguju, zapra-

vo počinju da "osećaju" svoje emocije. Akt suprotstavljanja to-
kom tajm-auta zapravo pojačava njihovu sposobnost da osete.
Ovaj povećani uvid u ono što osećaju počinje da izražava njihovu
potrebu za roditeljskom ljubavlju, razumevanjem, podrškom i
smernicama. Kako osećaju potrebu da budu voljeni, njihova volja
za saradnjom se opet budi.
Deca su iz raja. Rađaju se sa željom da udovolje svojim rodi-
teljima da bi dobili ono što im je potrebno. Potrebni su im ljubav i
podrška da bi preživeli, tako da se rađaju sa spremnošću da
sarađuju i udovolje da bi dobili ljubav. Ova zdrava želja aktivira se
uvek kada dete oseti povezanost sa svojim emocijama. Povećati
svest dece o njihovim osećanjima izvlači na površinu njihovu po-
trebu za ljubavlju i podrškom koja zatim budi želju da udovolje i
sarađuju.
Nekada se ovi nivoi osećanja javljaju kada se dete opire
našem zahtevu za saradnjom. U drugim situacijama, kada deca
ne dobijaju ono što im je potrebno ili kada im se život čini suviše
stresnim, biće im potrebno više pauza da osećaju i da se kreću
kroz tri nivoa emocionalnog otpora: ljutnju, tugu i strah.

IDEALAN TAJM-AUT
Idealan tajm-aut postignut je kada roditelj zatvori dete u sobu i
zatvori vrata. Prirodni je oblik otpora to što će dete želeti da
izađe. Zapamtite, deca treba da se protive. Zaključavanje vrata i
ostavljanje deteta, stvara osećanja napuštenosti. Veoma je važno
za neku decu, naročito u ranim iskustvima tajm-auta, da budete
sa druge strane vrata. Posle mnoštva tajm-auta, deca neće poku-
šavati da izađu.
Vreme koje je potrebno uglavnom ne premašuje jedan minut
pomnožen sa godinama deteta. Četvorogodišnjaku treba pauza
od četri minuta, šestogodišnjaku šest minuta itd. Kada roditelji
po prvi put čuju za tajm-aut, ne mogu da veruju da će i sa njiho-
vom decom pokazati dobre rezultate, ali nisu u pravu. Efikasan je
kod svih uzrasta počevši od dece stare dve godine.

176
 Deca Su iz Raja

Posle četrnaeste godine, pauze su retko potrebne. Ako ih

niste vaspitali tokom godina velikim brojem tajm-auta, ti-
nejdžerima će biti potreban naročito u onim trenucima kada ne
pokazuju poštovanje ili ne slušaju vaše naredbe.
Pogledajmo šta se dešava u idealnoj pauzi četvorogodišnjaka.
Isprva, on se protivi i možda ćete morati da ga odnesete u sobu.
To može biti njegova ili bilo koja druga soba. Potom će se naljuti-
ti, besneće i pokušaće da izađe. Posle, otprilike, dva minuta, pres-
taće da pokušava da izađe i predaće se ograničenjima i počeće da
plače. Posle još jednog minuta, počeće da oseća ranjivost i strah.
U toj fazi, može se desiti da proturi prstić ispod vrata i moli da
izađe, govoreći, "Molim te, pusti me napolje."
Na ovom koraku nije zgoreg uveriti ga da mu je ostao još
samo jedan minut i da će ubrzo biti pušten. U suštini nije izlišno
pružati im sigurnost sve vreme dok su na tajm-autu. Možete im
ponavljati da ne idete nigde i da ste sa druge strane vrata, a da će
oni uskoro moći da izađu.

OBJAŠNJENJE TERMINA TAJM-AUT

Kada deca pitaju zašto moraju da imaju tajm-aut, jednosta-
van odgovor je: "Kada smo van kontrole, treba nam tajm-aut".
Niti je tačno, niti je korisno reći im da detetu treba vreme da raz-
misli o onome što je uradilo. Razmišljati tokom pauze nije po-
trebno. Sve stoje neophodno jeste da dete oseti emocije koje is-
plivavaju i automatski se vraća pod kontrolu.
Deca ne treba da razmišljaju o tome šta su pogrešila. Kada se
roditelji preterano usmere na dobro i loše, deca jedino nauče da
osećaju krivicu. Bolji pristup je da jednostavno zatražite
određenu vrstu ponašanja i saradnju. Kad deca sarađuju, auto-
matski uče šta je dobro a šta loše; nema potrebe da im se govori
kako su dobri ili loši.

Kad deca sarađuju, automatski uče šta je dobro a šta loše.

177
Džon Grej

Tajm-aut zamenjuje kaznu. Pauza povezuje dete sa osećanji-

ma i željom za saradnjom, ali na potpuno drugačiji način. Kada su
deca kažnjena, kažnjavaju druge kada su van kontrole. Deca koja
stalno imaju tajm-aute ne kažnjavaju druge ili sebe da bi zadržala
kontrolu.

Tajm-auti zamenjuju zastarele potrebe za

kažnjavanjem dece.

Odrasli koji su kao deca bili kažnjavani nastavljaju da kažnja-

vaju sebe i druge. Odrasli koji nisu bili često kažnjavani imaju jači
osećaj individualnosti, svojih vrednosti i mnogo su uspešniji da
pruže i drugima i sebi ono što im je potrebno.
Sa redovnim tajm-autima, deca nauče da kontrolišu svoja
osećanja. Kada ih neumitni vetrovi života nateraju da izgube kon-
trolu, automatski primenjuju tajm-aut, prazne svoja negativna
osećanja i vraćaju se sebi. Postaju brižniji, srećniji, smireniji i sa-
mopouzdaniji, i prirodno motivisani da sarađuju pre nego da zah-
tevaju, potčine se ili da manipulišu drugima.

ČETIRI UOBIČAJENE GREŠKE

Mnogi roditelji misle da pravilno koriste tajm-aut i žale se na nje-
govu neefikasnost. Tajm-aut pokazuje dobre rezultate, ali mora
se pravilno primenjivati. Ovo su četiri uobičajene greške koje ro-
ditelji prave:
1. Koriste samo tajm-aut.
2. Ne koriste dovoljno tajm-auta.
3. Očekuju da njihova deca samo mirno sede.
4. Koriste tajm-aut kao kaznu.

Ako postavite prave parametre tajm-auta, dete će se vratiti

pod vašu kontrolu. Još jednom će se povezati sa svojom unu-

178
 Deca Su iz Raja

trašnjom vodećom smernicom da vas prati i da sarađuje sa vama.

Istražimo svaku od ove četiri greške malo detaljnije.

1. Isuviše tajm-auta
Praktikovanje tajm-auta, bez drugih veština pozitivnog vaspi-
tanja, vremenom će smanjiti efikasnost takve pauze. Tajm-aut
mora da se koristi kao poslednje pribežište ili u trenucima kada
nemate vremena da primenjujete ostale korake pozitivnog vaspi-
tanja. Da bi sarađivala i cvetala, deca imaju i druge potrebe pored
sučeljavanja sa nametnutim ograničenjima.

Tajm-aut treba koristiti kao poslednje pribežište.

Iako je organizmu potreban vitamin C, to nije jedino što mu

je potrebno. Sam vitamin C neće održati telo u zdravoj formi.
Ukoliko imate manjak vitamina C, a imate dovoljno drugih vita-
mina koji su vam potrebni, unošenjem vitamina C osetićete mo-
mentalno poboljšanje zdravlja. Ako jedete hranu bogatu samo vi-
taminom C i ignorišete druge potrebe, na kraju vitamin C neće
uticati mnogo na vaše zdravstveno stanje. Na sličan način, svaki
od pet koraka pozitivnog vaspitanja jednako je važan za stvaranje
saradnje.

2. Nedovoljno Tajm-auta
Dok se neki roditelji mnogo oslanjaju na pauzu, drugi je ne
koriste dovoljno. Oni se žale na to da njihova deca jednostavno ne
slušaju. Na primer, jedna majka se požalila rekavši: "Zamolila
sam ga da prekine da skače po krevetu, a on se samo nasmejao i
nastavio da skače".
Ovo je jasan znak da ova majka ne praktikuje dovoljno
tajm-auta. Pauza pruža kontrolu roditelju. Ako se dete smeje i
ignoriše vas, jasno je daje ovo dete van kontrole i da mu treba više

179
Džon Grej

tajm-auta. Ovaj roditelj mora dete da zatvori u sobu i da prakti-

kuje tajm-aute.

Ako se dete smeje i ignoriše vas,

jasno je da je van kontrole.

Neki roditelji zaključe da tajm-aut ne pomaže, jer je sledećeg

dana dete opet van kontrole. Ovi roditelji greškom pomisle: uko-
liko je tajm-aut uspešan, dete će uvek sarađivati i više se neće opi-
rati. Tajm-aut ne slama volju deteta i ne stvara poslušnost. Jača
volju, ali neguje i želju za saradnjom.
Deca će uvek biti deca i uvek će biti van kontrole. Ako se po-
navlja potreba za tajm-autom, ne znači da je tajm-aut neuspešan.
Aktivna deca a dečaci posebno, imaju potrebu za više tajm-auta.
Ako je vašem detetu potrebno više pauza ne znači da nešto nije u
redu sa njim ili vašim roditeljskim pristupom. To je jednostavno
ono što je vašem detetu potrebno u tom uzrastu. Ne postoji
određen broj tajm-auta. Može ih biti dva u jednom danu, mesecu
ili godini. Svako dete je posebno.

Ako je vašem detetu potrebno više tajm-auta

to ne znači da nešto nije u redu sa njim
ili sa vašim roditeljskim pristupom.

Roditelji meke ruke koriste tajm-aute, ali nedovoljno. Umes-

to da narede određenu aktivnost, prilagođavaju se i deci suviše
popuštaju. Ne mogu da podnesu da čuju plač deteta, tako da po
navici udovoljavaju njegovim željama.
Njihovo dete može tako snažno da se suprotstavi pauzi, da bi
oni sve uradili samo da izbegnu konfrontaciju, čak iako to znači
predaju roditelja i ispunjavanje detetove volje. Kada deca posta-
nu isuviše zahtevna ili zapovednički raspoložena, ovo je jasan
znak da roditelji nisu zadržali kontrolu adekvatnim brojem
tajm-auta.

180
 Deca Su iz Raja

3. Očekujete da vaše dete samo mirno sedi

Neki roditelji pogrešno shvate čitavu svrhu tajm-auta. Oni
očekuju da dete mirno sedi i da se smiri. Umesto da pauzu pri-
menjuju
emocija,_pvi roditelji ne podržavaju osećanje uznemirenosti kod
svoje dece. Govore im, "Ukoliko nastaviš da se protiviš, sma-
traćemo da tajm-aut počinje tek kad se smiriš."
Tajm-aut je uspešan baš zbog toga što pruža deci priliku da
pokažu otpor, čak i više od toga. Kada zahtevate od dece da preki-
nu sa nezadovoljstvom i da mirno sede, to nije pravi tajm-aut.
Deca treba da se osećaju slobodno i da pružaju otpor. Njima to i
ne treba da se sviđa, i svakako ne treba da budu mirni.

Deca treba da se osećaju slobodno i da

pružaju otpor tajm-autu.

Nema ništa loše u tome da detetu damo vremena da se smiri.

Ovo je jedan od oblika ponovnog usmeravanja i jedna od veština
pozitivnog vaspitanja. Ukoliko su deca hiperaktivna i protive se
saradnji, time što će se smiriti sedeći u uglu na za to predviđenom
mestu, to je u redu. To je slično načinu na koji decu šaljemo na
popodnevni odmor kada su uznemirena i kada pružaju otpor
našim zahtevima.
Period smirivanja nije isto što i tajm-auta. U periodu smiri-
vanjaTHečTse preporučuje da ostanu mirna i čak ih možemo na-
graditi zato što su iskoristili priliku da se smire. Ovaj period ne
pomaže deci da se kreću kroz svoja osećanja. Prvi korak u učenju
kako da savladamo negativna osećanja jeste da ih osetimo i oslo-
bodimo ih se. Kako deca postaju starija (oko devete godine) spo-
sobna su da osećaju i oslobode se negativnih emocija i bez pauze.

Samo smirivanje ne pomaže deci

da se kreću kroz svoja osećanja.

181
Džon Grej

Roditelj može reći tinejdžeru koji je raspoložen za raspravu

"Ovo ne funkcioniše. Želim da odvojiš malo vremena, da odeš u
svoju sobi i smiriš se. Kasnije možemo da razgovaramo."
Tinejdžeru je samo potrebno malo vremena da bi se smirio. Iako
liči na tajm-aut, princip je potpuno drugačiji; ovo samo pomaže
usmeravanje vašeg tinejdžera na drugu aktivnost koja će otkloniti
njegov otpor.
Ukoliko je tinejdžer pružao otpor, a roditelj je tada upotrebio
naredbu pri čemu je tinejdžer nastavio da protestvuje, onda bi to
bilo vreme za tajm-aut. Tinejdžer će da odjuri u svoju sobu i da
tresne vratima. U ovakvim situacijama, roditelji treba da obrate
pažnju da ne koriste reprekusije zbog pokazanog otpora, već da
samo nastave da komanduju dok dete ne ode u svoju sobu. Kada
tinejdžer izađe, izgledaće kao druga osoba.

4. Korišćenje Tajm-auta Kao Kazne

Četvrta greška koju roditelji prave jeste da koriste tajm-aut
kao kaznu. Iako dete može da oseti da ga pauzom zaista kažnja-
vaju, roditelj mora da obrati pažnju da ovakvu konotaciju iz-
begne. Kao što smo već spomenuli, vaspitanje zasnovano na stra-
hu koristi pretnju kažnjavanjem da bi dete odvratilo od lošeg
ponašanja. Pretnja tajm-autom lako može da se zloupotrebi za
kontrolisanje deteta. Često, roditelji upozoravaju decu, "Ako ne
prestaneš, ići ćeš na tajm-aut". Ovo upozorenje decu će sprečiti u
njihovoj nameri isto kao kad bi roditelj rekao, "Ako ne prestaneš,
reći ću to tvom tati čim se vrati" ili "Ako ne prestaneš, udariću te."
Pretnje su vekovima bile uspešne, ali u slobodnom društvu
vaspitanje zasnovano na strahu prosto je kontraproduktivno. Što
više roditelji koriste kaznu, deca će se kasnije više protiviti. Mnogi
odrasli danas ne mogu da se povezu sa svojim osećanjima i ne-
maju želju da se povezu sa roditeljima zbog toga što su bili kažnja-
vani.

182
 Deca Su iz Raja

ZAGRLITI TATU
Kada sam odrastao, imao sam odličan odnos sa ocem. Kada sam
počeo da predajem seminare o vezama on je bio prvi član moje
porodice koji im je prisustvovao. Leteo bi iz Kalifornije do Teksa-
sa da bi mi se pridružio. Na ovim seminarima, jedna od vežbi bila
je da naučimo_da zagrlimoJjude.
Primetio sarri Ha bih u zagrljaju obično osetio toplinu i blis-
kost. Ipak, kada bih zagrlio tatu, iako smo imali vezu punu ljubavi
i podrške, osetio bih samo slabašnu povezanost. Osećao sam se
kao da nas je razdvajao zid. Mogao sam da zagrlim stranca i da
osetim veću povezanost.
Pitao sam prijatelje koji su zagrlili mog tatu šta su osećali. Oni
su rekli da je prijatan i prijateljski. Oni su osećali vezu, ali ja ni-
sam. Shvatio sam da je ovo proizvod mnogih godina nepoveza-
nosti sa mojom prirodnom željom da me on usmerava. Ja sam bio
dobro, poslušno dete zbog straha od kažnjavanja.
Kao odrastao čovek, trebalo mije deset godina samoterapije i
učestvovanja na radionicama da smirim nerazrešena osećanja i
ponovo osetim povezanost sa ocem u zagrljaju. Da je poznavao
tehnike pozitivnog vaspitanj, sigurno bi ih koristio, a ja ne bih bio
u situaciji da se bavim nerazrešenim emocijama.

PRILAGOĐAVANJE VOUE
NASPRAM UDOVOLJAVANJA DECI
Nije zločin ako prilagodite svoju volju da biste deci pružili ono što
žele. To pruža jasnu i zdravu poruku da roditelji slušaju i uče, i
predstavlja zdravo poštovanje, fleksibilnost i prilagodljivost. Pri-
lagođavanje volje prerasta u udovoljavanje deci kada je motivisa-
no željom da se izbegne sučeljavanje. Nije zdravo udovoljiti svim
prohtevima dece.
To će ih razmaziti i napravitće od njih zahtevnu decu. Zapam-
tite, nećete ih razmaziti ako im dajete više; razmazićete ih ako im

183
Džon Grej

dajete više da biste izbegli sukob. Deca moraju stalno da znaju da

roditelji imaju kontroTu.TJ'eca"postaju razmažena samo kada im
roditelji dopuste da ona imaju kontrolu. Razmažena deca nisu
povezana sa svojim osećanjima i potrebom da im roditelj bude
vođa.

Zapamtite, nećete razmaziti decu ako im

date više; razmazićete ih ako im dajete više
da biste izbegli sukob.

Kada dete ne praktikuje tajm-aut, postaje sklono intenzivnim

izlivima besa. To znači da će, kada na kraju ode na tajm-aut, imati
još veći izliv besa. Vremenom, uz redovan tajm-aut, dete se vraća
u ravnotežu i postaje spremnije za saradnju. Ukoliko ste im isu-
više udovoljavali i razmazili svoju decu, ona se opet mogu vratiti
na stare staze samo time što ćete im davati tajm-aut. Deca u sušti-
ni nisu razmažena, samo su van kontrole.
Posle izvesnog vremena, lako ćete osetiti kada vašem detetu
samo treba da se dobro isplače. Plakanje je jedan od najboljih
načina da se oslobodimo stresa i da se osećamo bolje. Kada
dkDŽivite^ozbiljan gubitak,_tuga je jedno qd_rjresudnihjpsećanja za
ponovno prihvatanje svoje ličnosti. Kada deca iskuse
razočaranja i gubitke, iako nam ove traurne*ižgledaju male, za
decu su ogromne. Deca takođe imaju potrebu da plaču ili da žale,
kao način da prihvate ograničenja i zabrane koje im život
nameće.

Nekada je detetu da bi se bolje osećalo

potrebno samo da se dobro isplače.

Neki roditelji greškom misle da će povrediti decu ako im doz-

vole da plaču. Bez uvida koje pruža pozitivno vaspitanje, greškom
zaključuju da je ta mera isuviše okrutna. Taj isti roditelj često će
udariti dete, vikati ili ga kazniti kada ništa drugo ne uspeva.

184
 Deca Su iz Raja

Tajm-aut koji traje nekoliko minuta ne škodi detetu, već

pomaže da nagomilana osećanja izađu na površinu. Pauzom
izranjaju sve negativne emocije koje moramo da osetimo da bis-
mo ih se oslobodili. Iako deca ne vole tajm-aute, potrebno im je
da se dobro isplaču i da se vrate u ravnotežu.

KADA DATI TAJM-AUT

Kada god pretite da ćete dati tajm-aut, koristite ga kao pretnju
kažnjavanjem. Umesto pretnji treba zaista dati tajm-aut. Najbolji
trenutak za pauzu je onda kada je detetu već pružena mogućnost
da odgovori na vaše zahteve. Kada ste već ponovili naredbu neko-
liko puta, a dete nastavlja da joj se opire, onda mu treba tajm-aut.
Pauza u ovom slučaju nije kazna već potreba deteta. Čak iako
tajm-aut dete shvata kao kaznu, sve dok ga ne koristitie u svrhu
kažnjavanja, tajm-aut nije kazna.
Ukoliko upozorite decu da ih čeka tajm-aut ako nastave da se
protive, koristite ga kao pretnju koja stvara poslušnost i zabora-
vljate mogućnost nagrađivanja i naredbi da motivišete saradnju.
Ovaj pristup zasnovan na strahu samo slabi vašu moć da u
budućnosti iskoristite naredbu.

TRI KARTONA l ISPADAŠ IZ IGRE

Posle devete godine života, okolnosti se menjaju. Deca su spo-
sobnija da svoje emocije zadrže u sebi i tajm-aut im više nije neo-
phodan. Naučili su da osećaju svoje emocije i da ih se oslobode. U
tom slučaju, detetu se pruža mogućnost da unutar sebe pronađe
sposobnost da se vrati pod kontrolu. Deci se tek posle tri žuta kar-
tona daje tajm-aut.
Kada dete pruža otpor i ne odgovara na naredbu, roditelj jed-
nostavno može da kaže, "To je prvi žuti karton". To znači da mu,
ako uspe da se vrati pod kontrolu i pokaže kooperativnost, ne tre-
ba tajm-aut. Ukoliko kroz par minuta opet počne da pruža otpor,
roditelj jednostavno kaže, "Drugi". Ovo znači daje detetu pruže-
na još jedna šansa za saradnju. Kroz par minuta dete i dalje nas-
tavlja da pokazuje otpor i roditelj kaže, "Treći", što znači tajm-aut.

185
Džon Grej

Kada ovo objasnite devetogodišnjaku, možete stvoriti vaš sis-

tem znakova. Možete se dogovoriti da umesto "Prvi" samo blago
dotaknete uvo ili možete uspravno podići jedan, dva, a zatim tri
prsta. Jednom kada se naviknete na ovaj prilaz, morate ga se dos-
ledno pridržavati. Pre tajm-auta,vaša deca će očekivati da dobiju
ove signale, što je dobro. Da bi se deca sabrala, potrebno im je
dati tri prilike da to učine.

KADATAJM-AUT NE FUNKCIONIŠE
Neki roditelji na radionicama se žale. "Tajm-aut nema nikakvog
uticaja na mog tinejdžera. Ne mogu da doprem do njega. On se
samo nasmeje i ode dalje. Moram mu nešto oduzeti da bih ga kaz-
nio." Ovo je samo jedan od primera kako se ponaša tinejdžer koji
je često kažnjavan u prošlosti. Srećom, i posle mnogo godina u
kojima ste koristili strah da motivišete decu, možete početi da ko-
ristite pet poruka i pet koraka pozitivnog vaspitanja. Rezultati će
odmah biti vidljivi.
Na ovom primeru, roditelj mora da počne sa prve četiri
veštine, umesto korišćenja tajm-auta kao načina za kažnjavanje.
Tajm-aut je efikasan - kada se koristi sa ostale četiri veštine. Za
kratko vreme, vaše dete biće mnogo spremnije na saradnju.
Slušanje a ne pridikovanje, kao i nagrađivanje u cilju motivacije,
mnogo su efikasnije veštine kada su tinejdžeri u pitanju.
Tajm-auti su uspešni jer stvaraju mogućnost da dete pokaže
otpor. Neka deca su tako nepovezana sa svojom unutrašnjom
željom da udovolje da u početku ne pružaju nikakav otpor pauzi.
Srećna su zbog toga što sede u svojoj sobi i lepše im je da budu
sama nego sa svojim roditeljima. Ova deca su izgubila vezu sa že-
ljom da udovolje i da budu vođena. Neka deca jednostavno odus-
tanu od želje da udovolje svojim roditeljima ili osećaju da su mno-
go kontrolisana i izmanipulisana, pa ne žele vodstvo roditelja. Ne
smeta im da budu sama i svoj otpor vole da pokažu na ovaj način.
Često, kada se deca protive roditeljima, srećna su kad odu u svoju
sobu i ne uznemiravaju se previše.

186
 Deca Su iz Raja

U ovom primeru, roditelji moraju da koriste korake jedan,

dva i tri, (pogledajte listu u narednom odeljku) ne bi li potpomo-
gli detetovu prirodnu potrebu da udovolji i da sarađuje. Onda će
ovo dete drugačije odgovoriti na tajm-aute i izvući pouku iz njih.
Iako dete izgleda kao da je srećno i da mu tajm-aut ne smeta, i
dalje je u situaciji koja je van njegove kontrole, i stoga je pod
vašom kontrolom. Ako dete voli da bude u svojoj sobi, koristite
drugu sobu gde ne može da se igra sa svojim igračkama, da priča
telefonom ili da sluša muziku.
Bilo bi lepo poslati decu u sobu da se igraju, ali to ne bi bio
tajm-aut. Ako se opiru pauzama, u redu je da se koriste svojim
igračkama ili igricama tokom pauze. Ako su srećni kada imaju
tajm-aut, stavite ih u drugu sobu ili kupatilo.

ŠTA ČINI USPEŠNIM PET VEŠTINA

Pet veština pozitivnog vaspitanja danas je uspešno jer je svet dru-
gačiji, a sa njim i naša deca. Mi moramo da prilagodimo svoj rodi-
teljski pristup slobodnom društvu. U sažetku, ove veštine su:

1. Stvoriti saradnju; zamoliti - ne naređivati.

2. Smanjiti otpor i poboljšati komunikaciju; slušati i
razumeti - ne popravljati.
3. Povećati motivaciju; nagrađivati - ne kažnjavati.
4. Naglasiti vaš autoritet; narediti - ne zahtevati.
5. Zadržati kontrolu; davati tajm-aut - ne batine.
Ovih pet veština bude želju deteta za saradnjom. Gorivo koje
održava ovih pet veština je pet pozitivnih poruka (vidi Uvod). Bez
ovih veština, ne možemo na najefikasniji način da sprovedemo
pet poruka u delo, ali baš tih pet poruka su ono što čini uspešnim
veštine. Pet veština i pet poruka su interaktivne i međuzavisne.
Prva poruka - u redu je biti različit, gaji potrebu deteta da
bude voljeno i izuzetno. Bez našeg razumevanja i prihvatanja da

187
Džon Grej

je svako dete različito, deca ne mogu dobiti pažnju i negu koja je

neophodna da bi se stvorila saradnja.
Druga poruka - u redu je praviti greške - od suštinske je
važnosti da bi deca imala dobro mišljenje o sebi, i da bi se dobro
osećala i bila kontinuirano motivisana da udovolje svojim rodite-
ljima na zdrav način. Ako se greške ne prihvataju, deca ili odusta-
ju od pokušaja ili odustanu od sebe u procesu pokušaja.
Treća poruka - u redu je imati negativne emocije - čini bezbed-
nim da dete odrasta uz svest o onome što oseća. Ova svest je bitna
da bi deca ostala u dodiru sa zdravim roditeljskim usmeravanjem,
podrškom i odobravanjem koji shodno tome iniciraju njihovu
želju za saradnjom.
Četvrta poruka - u redu je želeti više - otvara vrata deci da raz-
viju jak osećaj o sebi i o svom usmerenju, time što polako počinju
da saznaju i shvataju šta žele. Decu koja znaju šta žele najlakše je
motivisati mogućnošću da dobiju više. Ne samo da žele više, već i
nauče kako da odlože nagradu kada ne mogu odmah da dobiju
ono što žele. Kada deca imaju dozvolu da žele više, i kada nauče
kako da odlože svoje želje, brzo odgovaraju na nagrade i na
mogućnost da udovolje svojim roditeljima.
Peta poruka — u redu je reći ne, ali zapamtite da su mama i tata
glavni - od suštinske je važnosti za sve veštine pozitivnog vaspi-
tanja. Deca uvek moraju da imaju dozvolu da se protive ako želi-
mo da sarađuju. Moraju se suprotstaviti ako želimo da izgrade
svoja osećanja i želje prema drugima i prema sebi. Ova poruka
jača snagu volje kod dece, koja shodno tome jača njihovu prirod-
nu želju da sarađuju i udovolje svojim roditeljima.
Kada je ovih pet poruka baza roditeljskog pristupa tada je po-
zitivno vaspitanj e najefikasnije. U sledećih pet poglavlja, ove po-
ruke ćemo detaljnije istražiti. Sa ovim uvidom, roditelji će biti u
mogućnosti da donose odluke i da se ponašaju prema svojoj deci
na način koji će gajiti i podržati decu u nastojanju da budu ono što
zaista jesu i u razvijanju naročitih darova koje mogu podeliti sa
ovim svetom.

188
 9 U Redu je
Biti Različit

Svako dete je jedinstveno i izuzetno. U praksi ovo znači da deca

mogu da budu veoma različita od onoga što njihovi roditelji žele.
Deca imaju svoje naročite sposobnosti i svoje jedinstvene iza-
zove. Da bi udovoljili svojim sposobnostima, imaju svoje potrebe.
Naš posao, kao roditelja, nije samo da uvažavamo razlike nego i
da ih prihvatimo. Ovo se najlakše postiže kada smo u stanju da
prepoznamo posebne potrebe i da im izađemo u susret.
Suprotnost ovoj pozitivnoj poruci je, "Nešto nije u redu sa
mojim detetom. Mora da se popravi, a ne da se neguje to
osećanje." Ili" Moje dete je loše i potrebno je da na neki način
bude bolje". Ovakav stav je jedna od najvećih grešaka koju rodi-
telj može da napravi. Deci treba jasna poruka da su u redu i da su
razlike ono što treba očekivati.

Neprihvatanje se manifestuje izjavom

"nešto nije u redu sa mojim detetom".

Primenjivanje pet veština pozitivnog vaspitanja olakšava

prihvatanje razlika. Kada roditelji ne dobiju saradnju koja im je
potrebna, obično počinju da misle da su im deca loša ili da nešto
nije u redu sa njima. Sa uvidom u to koliko su deca različita, rodi-
telj ne žuri sa zaključkom da nešto s njegovim detetom nije u
redu. Umesto što se opiru razlikama, roditelji ih mogu negovati
na način koji će iz deteta izvući jedinstvene sposobnosti i snage i
pomoći im u prevazilaženju slabosti.

189
Džon Grej

Svako dete jedinstvena je kombinacija različitih osobina koje

su određene polom, fizičkim predispozicijama, temperamentom,
ličnošću, inteligencijom i načinom učenja. Svest o mogućim razli-
kama, kombinacijama i permutacijama svih ovih faktora, pripre-
ma roditelje da ove razlike prihvate i uvaže. Sa ovim uvidom pos-
taje nam lakše da shvatimo da jedno dete nije bolje od drugog.

Biti različit ne znači biti bolji ili gori od drugog.

Roditelji često greškom pretpostavljaju da oni znaju šta je

najbolje za njihovu decu. Čak i daje dete jabuka, oni bi nastojali
da mu pomognu da bude kruška. Ova vrsta pomoći koči razvoj
deteta. Iako su deca rođena sa nacrtom u sebi o tome šta su i kak-
va su, od roditelja im treba prihvatanje, ljubav, vreme, pažnja i
negovanje njihovih potencijala i sposobnosti.
Roditelji nisu odgovorni za ono što njihova deca postanu, ali
dužni su da učine sve stoje u njihovoj moći da iz svoje dece izvuku
ono najbolje. Roditelji moraju da zapamte da svako dete ima je-
dinstveni put i svrhu u svetu. Kada roditelj misli da najbolje zna
kakvo će njegovo dete postati, to znači da se igra Boga.
Deca su iz raja. U sebi imaju seme veličine. Nije na roditelji-
ma da određuju sudbinu svoje dece. Umesto toga, treba da stvore
plodno tlo da bi deca iskoristila svoje potencijale a ne ono što ro-
ditelji zamisle. Naročito podrška i prihvatanje razlika daju deci
moć i samopouzdanje da ostvare svoje snove.

RAZLIKE U POLU
Razlike u polu deteta više se primećuju u adolescenciji, ali jasno,
od prvog dana, dečaci su dečaci, a devojčice su devojčice. Svako
dete, nezavisno od pola ima svoju jedinstvenu ravnotežu muških i
ženskih karakteristika. Prihvatanje je važno.
Često će majka ili otac biti skloni pretpostavci daje ono stoje
dobro za njih dobro i njihovoj deci. To je greška. Prepoznajući

190
 Deca Su iz Raja

uobičajene razlike među polovima, postaje nam lakše da shvati-

mo i poštujemo određena ponašanja i potrebe koje nam se čine
stranim. Ne treba da pretpostavimo da ono što je dobro za nas
mora da bude isto toliko dobro za našu decu.
Nedostatak razumevanja razlika u polovima može da spreči
majke da uvaže ono što njihov pol nudi i obrnuto. Često će majka
instiktivno da zna šta je dobro za devojčicu, ali ne i za dečaka.
Otac će instiktivno znati šta je dobro za dečaka, ali ne i za de-
vojčicu. Greške su posledica toga što se trudimo da deci pružimo
ono što bismo mi voleli ili želeli, a ne ono što bi oni hteli.
Ako nismo svesni razlika, često pretpostavljamo da drugi tre-
ba da se ponašaju i reaguju na način na koji mi to radimo. Sa uvi-
dom u moguće razlike, ne moramo odmah da pomislimo kako
nešto nije u redu kada drugi ne odgovaraju ili ne reaguju na život
na način na koji bismo mi to radili.

RAZLIČITE POTREBE ZA PO VERE N J EM l PAŽNJOM

Dečaci će kao po pravilu imati posebne potrebe koje nisu toliko
važne za devojčice. Na isti način, devojčice će imati potrebe koje
dečacima nisu toliko važne. Naravno, najvažnija od svih potreba
je ljubav. Ali, ona se iskazuje na različite načine. Roditelj svoju
ljubav pre svega pokazuje pažnjom i poverenjem.
Pažnja je volja da se uvek nađemo pri ruci deci, interes da im
bude dobro i da budu ono što jesu, želja da budu srećni i sao-
sećanje za njihove patnje i bol. Pažnja je vrsta "jedan-na-jedan"
ljubavi.

Pažnja motiviše roditelja da se uključi, zainteresuje i

bude deo životnog iskustva svog deteta.

Poverenje je priznavanje činjenice daje sve u redu; to su svest

i vera u sposobnost deteta da uspe i da uči iz svojih grešaka; to je
volja da se stvari odvijaju pretpostavljajući da će sve biti u redu.

191
Džon Grej

Poverenje čini da verujemo da će dete uvek dati sve od sebe čak i

kada tako ne izgleda. Ona pruža slobodu i prostor detetu da samo
nešto uradi.

Poverenje motiviše roditelja da pruži slobodu i

prostor detetu da samo nešto uradi.

Naravno, svakom detetu potrebni su pažnja i poverenje ali u

različitim dozama. Mnogo dobrih stvari je previše. Do devete go-
dine, deci treba više pažnje a manje poverenja. Posle devete go-
dine, deca počinju da se povlače i postaju nezavisna. Može se reći
da se dete povlači kada počne da se stidi vašeg ponašanja.
Oko devete godine života, deca razvijaju sliku o sebi ka da su
odvojeni od roditelja. Ovo je vreme samosvesti. Od devete do
osamnaeste godine, deca imaju veću potrebu za poverenjem,
iako je pažnja još uvek važna.
Bez obzira na godine, dečacima treba više poverenja dok de-
vojčicama treba više pažnje. Dečak se oseća lepo kada nešto ura-
di sam. Kada je on za nešto zaslužan, oseća se samouvereno i po-
nosno. Na primer, voljno može da odbije ponudu majke da mu
veže pertle da bi mogao da primi sve zasluge i preuzme odgovor-
nost na sebe. Sa druge strane, devojčica se može osećati lepše ako
joj ponudite pomoć. Kada ponudite pomoć to je gest pažnje, kada
pustite dečaka da nešto uradi sam to je gest poverenja.

Bez obzira na godine, dečacima treba više poverenja

dok devojčicama treba više pažnje.

Kada se majka suviše brine za specifične potrebe dečaka, oni

lako njeno ponašanje protumače kao "ona misli da ja to ne mogu
da uradim sam". Kada je otac uveren u sposobnost devojčice da
sama uradi nešto, ona može da stekne utisak da on nema dovolj-
no pažnje za nju. Kada devojčice imaju puno prostora same za
sebe, mogu se da se osete odbačeno, povređeno ili napušteno.

192
 Deca Su iz Raja

Dečak, sa druge strane, može da traži osećanja koja će njegovi ro-

ditelji prepoznati kao sposobnost i njegovu mogućnost da se stara
o sebi ili da uradi pravu stvar.
Majke obično čine slabim svoje sinove time što ih mnogo oba-
sipaju pažnjom dok očevi zanemaruju potrebe ćerki za pažnjom i
brigom dajući im puno slobodnog prostora da stvari rade na svoj
način. Roditelji moraju da shvate da dečaci formiraju pozitivan
stav o sebi na osnovu poverenja koje dobijaju, a devojčice na os-
novu interesovanja i pažnje.

NASTAVITI SA BRIGOM l PAŽNJOM

Najveći izazov za žene u životu jeste da opet imaju poverenje na-
kon što su bile povređene, dok je za muškarce izazov da ostanu
motivisani ili da imaju dovoljno uviđavnosti. Kao odgovor te-
škoćama u vezi - žene se najčešće žale, "Ne dobijam ono što mi je
potrebno" (tj, "Ne mogu se osloniti na njega da mi pruži ono što
mi je potrebno"), dok muškarci svoje žaljenje izražavaju kroz
"Ništa što uradim ne može je zadovoljiti, onda zašto bih se trudio"
(tj. "Jednostavno više ne marim"). Žene se najčešće žale "Njega
više nije briga", a muškarci "Njoj je suviše teško udovoljiti, pa sam
prestao da se trudim."
Ove različite težnje počinju još u detinjstvu. Dečaci i de-
vojčice dolaze na ovaj svet sa jednakom pažnjom i brigom. Kako
iskuse odbijanje ili bol, neostvarene potrebe i želje, dečaci reagu-
ju time što brinu, a devojčice time što imaju manje poverenja. Iza-
zov za roditelje je da devojčicama pruže dodatnu količinu pažnje,
razumevanja i poštovanja da bi se to poverenje održalo. Sa druge
strane, izazov za roditelje je da dečacima pruže dodatno pove-
renje, prihvatanje i podršku da bi ostali motivisani.

Izazov za roditelje je da devojčicama pruže

dodatnu količinu pažnje, razumevanja i poštovanja
da bi se poverenje održalo.

193
Džon Grej

Devojčica ima veću potrebu da oseća da može da veruje rodi-

teljima da će razumeti njena osećanja, potrebe i želje. Ovo je nje-
na potreba da bude ranjiva i da se oslanja na druge. Mora da se
oseća sigurnom u oslanjanju na svoje roditelje radi podrške. Ovoj
potrebi se najčešće udovoljava tako što se sa njom podele
osećanja i pita se da li joj treba pomoć. Kada joj je teško, potrebno
joj je da zna da će njeni roditelji da joj pomognu sa svom
pažnjom i ljubavlju. Kada dobije pažnju koja joj je potrebna,
može da oseti po-verenje i ostane otvorena. Devojčica koja ima
poverenja, srećna je i ispunjena. Da bi otkrile svoje sposobnosti i
talente neophodan im je osećaj sigurnosti. U suprotnom, oseća
se manje vrednom, ne želi podršku i ne oseća se voljenom.
Ponekad ako se oseća nemoćno da dobije ono što želi, de-
vojčica može da potisne te svoje ženske ranjivosti i da postane na-
lik dečaku, tražeći više prostora, poverenja, prihvatanja i
uvažavanja. Za ovu devojčicu, isuviše je bolno što ima potrebu za
pažnjom a ne dobija je, tako da ona poriče svoju žensku stranu a
njena muška strana izranja sa svojim potrebama.

Kada je devojčica zanemarena, često je previše

bolno da nastavi sa traženjem pažnje, što za
posledicu ima da ona postaje muškobanjasta.

Ovo ne znači da devojčica sa više muških crta manjka sa svo-

jom ženstvenošću. Može biti da ima aktivan temperament, koji se
čini više muškim. Iako se ponašaju više kao dečaci, muškarače su i
dalje devojčice. I dalje su im potrebni pažnja, razumevanje i
poštovanje.
Naravno, i dečaku su potrebni pažnja i poštovanje kako bi se
osećao sigurno, ali ono što je važnije jeste da bude motivisan. Tre-
ba mu motivacija ili mu postaje dosadno, nezanimljivo, i može da
ima probleme sa učenjem. Kada nije motivisan, gubi us-
redsređenost i postaje ili depresivan ili hiperaktivan. Dečak ima
veću potrebu da bude motivisan.

194
 Deca Su iz Raja

Izazov za roditelje muške dece jeste

da im daju više poverenja, prihvatanja
i uvažavanja da bi ih motivisali.

Da bi dečak bio brižan, mora se motivisati uspehom i nagra-

dama. Mora da dobije jasnu poruku kako on može da usreći i da
zaista usrećuje svoje roditelje. Kada je uspešan u tome da usreći
roditelje, nastavlja da bude motivisan dok u drugim situacijama
postaje slab i neuviđavan. Pozitivne nagrade za dobro ponašanje
jasni su signali za njega da je stvari uradio kako treba.
Kada ponudite pomoć devojčici, ona se oseća izuzetno
-dečak to shvata kao uvredu. Ako mu ponudite pomoć, to za
njega može da znači kako mu ne verujete da će da uradi ono što
mu je povereno. Ponekad najpažljivija stvar koju za dečaka
možete da uradite jeste da mu pružite dovoljno prostora da nešto
uradi sam. Čak, iako ne uspe, verujte da će izvući pouku. I
zapamtitie, ukoliko ne uspe, nemojte mu uzvratiti sa, "Rekao
sam ti".

Kada ponudite pomoć devojčici ona se oseća izuzetno,

dečak to shvata kao uvredu.

Naravno i devojčicama je potrebno da se osećaju sigurno,

prihvaćeno i uvažavano, ali da bi se dečak motivisao često mu je
ovih osecanja potrebno u većim dozama. Dečak više voli kada se
oseća sposobno i kada je prihvaćen baš onakav kakav je. Ogromne
doze poverenja čine da se on oseća sposobno. "Super gorivo" koje
ga motiviše je uvažavanje. Kada dobije priznanje za ono što radi,
motivisan je da još više radi. Nema većeg pokretača od uspeha.

DECACI SU SA MARSA, DEVOJCICE SU SA VENERE

Razumevanje da dečaci imaju drugačije potrebe pomaže rodite-
ljima (naročito majkama) da naprave korisna prilagođavanja u

195
Džon Grej

pružanju onoga što je dečacima potrebno. Na isti način, razume-

vajući naročite potrebe devojčica, roditelji (naročito očevi) prila-
gode se na pružanje onoga što je nephodno njihovim ćerkama.
Nije dovoljno samo voleti našu decu i dati im ono što nama naj-
više treba i što volimo da pružamo, već moramo prilagoditi svoju
brižnu podršku da bi izašli u susret njihovim specifičnim potreba-
ma. Zapamtite da su dečaci (kao i muškarci) sa Marsa, a de-
vojčice (kao i žene) sa Venere, to vaspitanje čini mnogo lakšim.
Ponekad ako je dečaku nemoguće da zadobije razumevanje,
poverenje i priznanje koji su mu potrebni on može da potisne
svoje muške karakteristike i da postane nalik devojčici kojoj su
potrebni pažnja, razumevanje i poštovanje. Za ovakve dečake su-
više je bolno da nastave da traže poverenje a da ge ne dobijaju, pa
poriču svoju mušku stranu dok ženska strana izranja, a sa njom i
potrebe koje ima. Kada je obasut pažnjom, može da reaguje tako
što će postati zahtevniji, želja za pažnjom nadoknađuje mu potre-
bu za prostorom.

Kada je obasut pažnjom, dečak može da reaguje

tako što će postati zahtevniji.

Ovo ne znači da je dečak koji iskazuje nešto ženstvenosti

oštećen sa svoje muške strane. Možda ima osećajniji tempera-
ment, koji je ženstveniji. Osećajni dečaci često imaju više ženskih
hormona, i manju količinu muških hormona tako da je prirodno
što ispoljavaju više ženskih tendencija.
Neka istraživanja pokazala su da homoseksualci, nadareni
ljudi i levoruki ljudi imaju znatne promene u mozgu za razliku od
drugih muškaraca. Njihovi mozgovi, kao i mozgovi mnogih žena,
imaju nekoliko miliona više neutralnih konektora između dve
moždane hemisfere. Ove razlike u mozgu, zajedno sa hormons-
kim razlikama delom su odgovorne za to što su neki dečaci oset-
Ijiviji. Iako osetljiviji dečaci imaju više ženskih atributa, i dalje su
dečaci i dalje im treba više poverenja, prihvatanja i uvažavanja.

196

Pogledajmo neke jednostavne zaključke koje treba da za-
pamtimo kada razmišljamo o tome da su dečaci sa Marsa a de-
vojčice sa Venere:
Dečaci su sa Marsa
Dečacima treba više
ljubavi, pažnje, priznanja
za ono što rade,
mogućnost da nešto urade
sami, bez ičije pomoći.
Dečacima treba divljenje
kada postignu više.
Pohvalite njihov uspeh.
Dečaci imaju veću
potrebu da budu
motivisani i ohrabreni.
Dečak ili muškarac je
presrećan kada oseća da
je potreban i da može da
obezbedi podršku koja se
traži. Oseća se depresivno
kada nije potreban ili
kada je nesposoban da
obavi zadatak koji se od
njega traži.
Dečacima prvenstveno
treba poverenje, priznanje
i uvažavanje da bi bili
motivisani.
Deca Su iz Raja
Devojčice su sa Venere
Devojčicama treba više
pažnje i priznanja u
pogledu toga šta su, šta
osećaju i šta žele.
Devojčice treba da se
osećaju poštovane više
zbog onoga što su. Hvalite
ih.
Devojčice imaju veću
potrebu za vašom pomoći
i podrškom.
Devojčica ili žena
najsrećnija je kada misli
da može da dobije
podršku koja joj je
potreba. Postaje
depresivna kada sve mora
da uradi sama.
Devojčice prvenstveno
traže pažnju, razumevanje
i poštovanje da bi se
dokazale.
197
Džon Grej

GOSPODIN OPRAVICEMO TO
Najčešća greška koju očevi prave jeste da nude rešenja umesto
saosećanja kada su im deca uznemirena i moraju da izraze otpor.
Muškarci vole da rešavaju probleme i često se ponose time što su
"Gospodin Opravićemo To". Očevi zaboravljaju da ponekad deci
jednostavno treba neko ko će razumeti zašto su uznemirena i ne
žele da im se ponudi rešenje od koga će se odmah osećati bolje.
Kada deca uvek imaju gotova rešenja, vremenom prestaju da
dele svoj unutrašnji život sa drugima.
Na Marsu, razgovaraju o problemima kada traže rešenja, u
drugim situacijama njihov stav nije da razgovaraju. "Ako ne mogu
ništa da uradim da ti pomognem, nemojmo o tome." Na Veneri je
suprotno. Njihov stav je, "Ako ništa ne možemo da uradimo,
hajde da porazgovaramo o tome". Muškarci uglavnom ne razu-
meju i ne shvataju da žene osećaju veliko zadovoljstvo time što
sve podele sa nekim. Na Marsu ovo je nezamislivo, ali na Veneri
to je sasvim uobičajeno.
Na sličan način, očevi su skloni tome da ignorišu problem
svoje dece nudeći rešenja i ne shvatajući da se deca osećaju
snuždeno. Jednom mije ćerka objasnila zašto ne želi da joj jedan
moj prijatelj pomaže u domaćem zadatku iz matematike. Rekla
je, "Kadgod imam problem, on kaže, "to je jednostavno i osećam
se glupo što ne znam ništa".
Kada roditelji ne saosećaju ili ne slušaju svoju decu i njihov
otpor, deca pogrešno protumače naše namere. Kada roditelji
nude laka rešenja, deca se osećaju kao da nešto nije u redu sa nji-
ma, a trebalo bi da se osećaju sigurno i bezbrižno. Pre nego što
uopšte deca razmotre koliko uznemirena bi trebalo da budu, tre-
balo bi da imaju slobodu u izražavanju emocija. Kada se roditelji
uzdržavaju da im ponude brza rešenja, deca dobijaju podršku i
poverenje koje im je potrebno.
Ovo su neke od stvari koje očevi mogu da kažu a koja vredaju
osećanja dece:

198
 Deca Su iz Raja

Ne brini zbog toga.

Nije to ništa.
Šta je svrha toga?
Nije to tako teško.
Nije tako loše kao što izgleda.
Ovakve stvari se dešavaju.
To je smešno.
Ovo bi trebalo da uradiš.
Jednostavno uradi nešto drugo.
Uradi to.
Ne shvatam te.
Pređi na suštinu.
Biće sve u redu.
Nije važno.
Snađi se sa tim.
Šta želiš da ja uradim?
Zašto mi to pričaš?

Sa uvidom u to kako mogu da obezvrede dečija osećanja,

očevi mogu efikasnije da pruže pomoć deci. Iako žene mogu
lakše da prihvate ovo, jer i one žele da ih muž sasluša, često zabo-
rave da saslušaju svoju decu. Umesto što deci daju prostora da se
osećaju nezadovoljno ili razočarano, i one će pokušati sve da po-
prave.
Lepo je biti onaj koji rešava problem kada to vaša deca
očekuju od vas. U većini slučajeva, roditelji treba da duže slušaju i
manje pričaju da bi njihova deca više slušala i delila svoje pro-
bleme sa njima. Time što više nećete rešavati probleme svoje
dece, vaš posao će biti lakši a vaša deca srećnija.

199
Džon Grej

GOSPOĐA "KUCNI KOMITET ZA USAVRŠAVANJE"

Najčešća greška koju majke prave jeste da nude neproverene sa-
vete kada se deca ne ponašaju primerno, kada pogreše ili kada iz-
gledaju kao da im je potrebna pomoć. Žene vole da popravljaju
stvari u životu i po kući. Nije da to ne vole i muškarci, ali stav
muškaraca je "popravi to kada se pokvari, inače, ne diraj ga".

Žene misle da koliko god da je dobro, uvek

može biti i bolje.

Kada žena voli muškarca, njena tendencija da postane g-đa

"Kućni Komitet za Usavršavanje" usmerava se na muškarca. On
se često protivi njenim neproverenim savetima i pitanjima. Kada
žena postane majka onda svoje tendencije ka usavršavanju usme-
rava na svoju decu. Ona treba da zapamti da kao što deci ne treba
neko da bi bili bolji, nije im potrebno ni da budu poboljšana niti
da budu unapređena.
Kada se majka suviše brine ili suviše savetuje to smekša decu i
uskraćuje im poverenje koje im treba. Dečaci su naročito pogo-
đeni majčinom težnjom da brine, ispravlja greške i savetuje. Do-
bro pravilo je da za svaku ispravku, zauzvrat treba da se potrudite
da svoje dete pohvalite tri puta. Tri pozitivne naspram jedne ne-
gativne dobar je odnos.

Za svaku ispravku, treba tri puta da

pohvalite dete za nešto stoje dobro uradilo.

Čak bolje od direktnog ispravljanja jeste upućivanje u pravil-

no ponašanje. Umesto što kažemo, "Treba da budeš dobar prema
sestri", recite "Da li bi bio dobar prema sestri? Ja želim da se vi le-
po slažete."

200
 Deca Su iz Raja

Dajući deci novi pravac, usmereni ste na uspeh, a ne na ono

što su oni pogrešili. Usredsređujući se na ono što vi želite i na mo-
gućnosti da to urade otpor dece se smanjuje. Kada dete bude
spremno za objašnjenja, saslušaće vas pažljivo.
Ovo su neki od primera:

Ostavio si tanjir na stolu. Da li bi odneo svoj tanjir

Ne viči kada si u kući.
Soba ti je još u neredu.
Pertle su ti odvezane.
Čekam te ovde već pola
sata. Ako znaš da ćeš
zakasniti, javi mi.
Da si organizovaniji, ne bi
to zaboravio.
do sudopere?
Molim te ne viči.
Da li bi, molim te,
spremio sobu?
Da li bi, molim te, vezao
pertle.
Molim te javi mi kad znaš
da ćeš zakasniti? Čekam
te već trideset minuta.
Molim te odvoji vreme i
organizuj se, a onda
možda nećeš zaboraviti.

Korišćenje pet veština pozitivnog vaspitanja za ostvarneje sa-

radnje, oslobađa žene od potrebe da drže pridike ili da ispravljaju
decu. Deca prirodno uče staje dobro a šta loše time što rade ono
što se od njih zahteva.
Kada majka ispravi dete ili kada mu pruži nepotreban savet,
poruka koju dete prima je da ono nije dovoljno dobro i da nešto
nije u redu sa njim. Dete će se osećati voljeno ali neće osećati da
imate poverenje u njega. Kad odraste, ovo dete će osećati da gaje
majka volela ali neće mu biti jasno zbog čega se plaši ili nema do-
voljno samopouzdanja da preuzme rizik.

201
Džon Grej

KADA JE SAVET DOBAR

Savet sam po sebi nije loš. Kada deca traže savet, vrlo je koristan.
Veliki je problem što majke daju mnogo saveta a kao rezultat
deca prestaju da slušaju. Naročito je kontraproduktivno da damo
dobar savet kada se naša deca opiru. Ovo znači da će vremenom
dete prestati da traži savete kad mu zaista trebaju. Davanje save-
ta je dobro kada ih dete traži. Ukoliko ne udavite decu savetima
dok su mali, tražiće ih više kada odrastu.
Dečaci su osetljiviji na gotova rešenja nego devojčice. De-
vojčica će se opirati a dečaci će izgubiti motivaciju. Kada otac ili
majka detetu daju neproverene savete, dete prestaje da iznosi
svoje probleme, da postavlja pitanja i što je još važnije, prestaje
da vas sluša.

Kada rešavate probleme umesto njih,

devojčice prestaju da vam iznose svoje probleme,
a dečaci prestaju da vas slušaju.

Majke su sklone da savete daju kako bi poštedele decu da

prolaze kroz iste probleme. Ova dobronamerna podrška samo
zatvara dečaka. Onda je najveća zamerka majke, "neće ništa da
mi kaže", "ne sluša me". Majke moraju da imaju više poverenja da
njihova deca mđgu i da će zaista sama da nauče kako šta treba
činiti i da će tražiti pomoć ako im zatreba.

DEČACI ZABORAVLJAJU A DEVOJČICE SE SECAJU

Velika razlika između dečaka i devojčica jeste da dečaci zaboravlja-
ju, a da devojčice pamte. Često majka postaje isuviše nervozna, jer
očekuje da dečak zapamti ono stoje tražila. Očevi su često nervozni,
jer njihove ćerke više pričaju o problemima nego što oni misle daje
potrebno. Hajde da pogledamo zašto se ove greške javljaju.

202
 Deca Su iz Raja

Muškarci i dečaci se sa stresom suočavaju usmeravajući pa-

žnju na jednu stvar: jedan veliki problem koji mora da se resi ili
veliki zadatak koji ih očekuje. Muškarac može da bude toliko
okrenut radu da često zaboravi da mu je rođendan, godišnjica
braka ili rođendan deteta.

Pod stresom, dečaci postaju usmereni, a

devojčice žele da više pričaju.

Žene često ne shvataju ovu razliku i pogrešno tumače zabo-

ravnost kao manjak pažnje. Kada je pod stresom, žena po navici
više pamti. Teško da će žena zaboraviti važne stvari i odgovornos-
ti kada je pod stresom. Ovo je razlog što posle dana punog stresa,
žena često želi da razgovara o tome, dok bi muškarac najradije za-
boravio sve odgovornosti i gledao TV ili čitao novine.
Ova vrsta usmerene aktivnosti muškarcu najviše prija, dok
žena želi da priča o svom stresnom danu, da iznese detalje i da tek
onda zaboravi. Muškarac zaboravlja ono što je bilo stresno, a
žena oslobađa svoje negativne emocije podsećanjem i ponovnim
preživljavanjem događaja.
Ova osnovna razlika između muškaraca i žena, objašnjava
zašto se muškarci i žene uglavnom ne razumeju. Prihvatanje ove
razlike ne samo da čini vezu lakšom, već pomaže da kasnije razu-
memo i podržimo našu decu.

Prihvatanje razlika pomaže da kasnije

razumemo i podržimo našu decu.

Kada nam se čini da se devojčice bune zbog nečeg, stvarno im

treba vremena da se sete i da razgovaraju o tome kako su provele
dan. Ovo pomaže ocu da shvati zašto ne treba samo da čeka poen-
tu priče i da ponudi rešenje. Devojčicama su potrebni vreme,
pažnja i očeva usmerenost na svaku njenu reč. Time što će joj otac

203
Džon Grej

pokloniti svoju nepodeljenu pažnju, umesto što se samo pretvara

da sluša, ona će zadovoljiti svoje potrebe.
Devojčicama bukvalno treba nepodeljena očeva pažnja da
preguraju težak dan i oslobode se stresa. Primenjujućiveštine po-
zitivnog vaspitanj a, roditelji treba da budu sigurni da ne preteru-
ju sa nagradama ili tajm-autima. Devojčicama više treba da po-
dele svoja osećanja i da izraze svoj otpor. Pričom će devojčica naj-
bolje uspeti da se oslobodi svojih negativnih emocija.
Često, kada dečak zaboravi da uradi ono što ga je majka za-
molila, majka smatra da je on ne sluša. U mnogo slučajeva, on
jeste slušao, ali je zaboravio. Kada je dečak pod stresom, on blo-
kira sve svoje negativne emocije. Kada mu majka nešto naredi ili
prigovara, to za njega takođe predstavlja poruku punu stresa, pa
je zaboravi.
Kada majke koriste uznemiren ton da bi pojačala svoj zahtev
za poslušnošću, te poruke se jednostavno zaboravljaju. Majke
mogu izvući veoma velike koristi iz ovog zaključka. Da bi po-
mogle sinu da zapamti njene zahteve potrebno je da ih postavi u
okvir pozitivnih zahteva. Ukoliko u tonu izostavi negativne emo-
cije, i umesto naredbi koristi pozitivne zahteve, njen sin će zasi-
gurno zapamtiti i ispuniti traženo. Do svoje devete godine, dečaci
nisu krivi što zaboravljaju. Treba očekivati od njih da s vremena
na vreme nešto zaborave, naročito kada su poruke stresne i teraju
ga da pamti.

RAZLIČITE GENERACIJE

Svaka generacija je drugačija od prethodne. Kada roditelji

uvažavaju razlike, deca u tinejdžerskom periodu neće očekivati
da budu odbačena zbog drugačijeg načina na koji razmišljaju.
Mnogi ljudi greškom misle da su problemi sa kojima se danas
susrećemo proizvod prevelike slobode koja je pružena deci. Na-
ravno daje to deo problema, ali oduzeti im slobodu, nije rešenje.
Rešenje je ojačati vezu između roditelja i deteta koristeći veštine
pozitivnog vaspitanja.

204
 Deca Su iz Raja

Oduzimanje slobode nije rešenje, ali

jačanje komunikaciju jeste rešenje.

Biti različit ne znači biti bolji od drugog. Kada su roditelji otvo-

renog uma za razlike u generacijama, deca ne misle da moraju priz-
nanje i uvažavanje da pronađu negde drugde. Čak iako je roditelj
veoma brižan i pažljiv prema deci, ukoliko je uskih shvatanja, tine-
jdžeri uvek osećaju potrebu da pokažu otpor; da se oslobode ogra-
ničenih stavova. Ukoliko se držite svojih merila o tome staje dobro,
ali ne osuđujete druge, vaša deca pomisliće daje bezbedno doći kod
vas po savet. U suprotnom, linije komunikacije će se prekinuti.

KULTURA NASILJA
Danas više nego ikada tinejdžerima treba jasna i otvorena linija ko-
munikacije sa roditeljima. Izazovi sa kojima se oni susreću su
ogromni. Bez roditeljske podrške, jako im je teško da se odupru. Ti-
nejdžeri su podložni uticaju svojih vršnjaka. Ukoliko nemaju jak
temelj pozitivne komunikacije sa roditeljima vrlo im je teško da i
dalje budu u čvrstoj vezi sa sobom i da se drže svojih vrednosti i želja.
Bez sidra roditeljskog razumevanja, tinejdžeri se lako izgube u
visokim talasima negativnih stvari ovog sveta. Tinejdžeri ili
deca koja tek treba da uđu u pubertet mogu da budu jako zla. Bez
jake podrške iz kuće, deca će lako podleći pritisku vršnjaka i eks-
perimentisaće sa drogama, pićem, nasiljem, bandama, kradom,
lažima, prevarama, i seksualnim promiskuitetom, sve u cilju da
budu prihvaćeni. Kada tinejdžeri ne osećaju da su prihvaćeni u
porodici, spremni su da se odreknu svojih vrednosti i da priznanje
potraže od vršnjaka.

Kada tinejdžeri ne osećaju da su prihvaćeni u porodici,

spremni su da se odreknu svojih vrednosti
i da priznanje potraže od vršnjaka.

205
Džon Grej

Danas naša deca predstavljaju deo kulture nasilja. Osećajnija

su nego ijedna prethodna generacija. To znači da ono što vide i
osećaju ispoljavaju. Kada tinejdžeri nisu osećajni i otvoreni, nisu
toliko pogođeni spoljnim svetom. U slobodnom društvu, u kome
postoji toliko izbora, naša deca su ranjivija i podložnija uticajima
drugih. Jedna loša jabuka zaista pokvari čitavu korpu jabuka.
Sa jedne strane, naši tinejdžeri osećaju zdravu potrebu da
budu samostalniji, a sa druge strane podrška im je potrebna više
nego ikad. Da bismo im efikasno pružili podršku, roditelji treba
da se uzdrže od pokušaja da poprave decu i rese njihove pro-
bleme već treba da budu izvor otvorenog uma u kome će deca
tražiti pozitivnu podršku.
Kada izražavamo svoje mišljenje moramo istovremeno deci
dati podršku za to što ona možda imaju drugačije mišljenje. Kada
su roditelji jednostrani, njihova deca će insistirati na na svom sta-
vu i svojim pogledima. Budite otvorenog uma i vaša deca će biti
slobodna da sama izaberu, umesto što se suprotstavljaju ili se
bune protiv vaših stavova. Kada deca rastu u sredini koja prihvata
razlike, neće osećati pritisak da budu poput svojih vršnjaka. Na-
glasiće svoje pravo da imaju jaku volju i da budu drugačiji.

Budite otvoreni i vaše dete biće slobodno da

Izabere, umesto da vam se samo suprotstavlja.

Da bismo podržali decu, i da bismo zadržali dobru komunika-

ciju, moramo se uzdržati od savetovanja, krutih stavova i jednos-
tranih rešenja. Srećom, nikada nije kasno da se komunikacija
poboljša. Koristeći veštine komunikacije pozitivnog vaspitanja i
primenjujući pet pozitivnih poruka, možemo, bez obzira na
uzrast, da pokrenemo i poboljšamo komunikaciju.

RAZLIČITI TEMPERAMENTI
Kao što smo objasnili u poglavlju 4, postoje četriri osnovna tem-
peramenta: osećajan, aktivan, radoznao i prijemčiv.

206
 Deca Su iz Raja

1. Osećajna deca imaju jače emocije, dublje zalaze u probleme

i ozbiljnija su.
2. Aktivna deca imaju jaku volju, preuzimaju rizike i žele da
budu u centru pažnje.
3. Radoznala deca su bistra, vedra i potrebna im je stimulacija,
lako se bave mnoštvom stvari.
4. Prjemčiva deca su deca sa lepim manirima i puna želje za
saradnjom: oni prate uputstva ali se protive promenama.

Iako većina dece ima pomalo od svakog temperamenta,

uglavnom dominira jedan ili dva od pomenutih temperamenata.
Sa uvidom u razlike u temperamentima, roditelji lako mogu da
prepoznaju predominantni temperament svoje dece i i mogu da
shvate šta je detetu neophodno. (U poglavlju 4 razmatrane su
osobine i specijalne veštine potrebne za pojedine tempera-
mente.)
Kada je temperament deteta različit od onog koji roditelj
ima, a roditelji nisu svesni postojanja sva četiri temperamenta,
veoma je teško gajiti dete. Ima toliko nepotrebnog raspravljanja i
zanemarivanja, jer roditelji nemaju uvid u ove jasne i jednostavne
razlike.

Ako roditelji nisu svesni postojanja različitih teperamenata,

veoma je teško vaspitavati i negovati dete čiji se
temperament razlikuje od temperamenta roditelja.

Često, najveći problemi koje roditelji mogu imati jeste sla-

ganje ili neslaganje sa potrebama svoje dece. Prijemčivi roditelj
instiktivno će znati staje potrebno prijemčivom detetu, ali ako je
roditelj aktivnog, osećajnog ili radoznalog temperamenta neće biti
svestan potreba prijemčivog deteta. Kao roditelji, ne smemo da
mislimo daje ono što odgovara nama, automatski dobro i za našu
decu. Ne samo što dete pati, već se i roditelji bespotrebno
svađaju.

207
Džon Grej

Na primer, bez razumevanja različitih temperamenata, ra-

doznali roditelj ne samo da će pomisliti kako nešto nije u redu sa
njegovim detetom koje je prijemčivo i ima otpor prema promena-
ma, već neće detetu pružiti ritam i ponavljanje koje mu je potrebno.
Sa druge strane, prijemčivi roditelj koji ne voli promene ali
voli ponavljanje, pomisliće da nešto nije u redu sa detetom koje je
radoznalo jer stvari nikad ne privodi kraju. Bez ovog važnog uvi-
da, roditelj neće moći detetu da pruži niz aktivnosti koje su mu
potrebne.

KAKO SE TEMPERAMENTI MENJAJU

Kada roditelji nauče kako da prihvate i gaje ove različite tempe-
ramente, temperamenti se menjaju i cvetaju. Neka deca u po-
četku pokazuju malo od karakteristika sva četiri temperamenta i
postepeno prolaze kroz njih čitav svoj život. Kada se tempera-
ment gaji, bar neko vreme, preobratiće se u sledeći. Ovo su neke
od transformacija koje možemo da očekujemo:

Osećajna deca, koja imaju jače emocije, dublje zalaze u

probleme i ozbiljnija su, postepeno se razvedre i uživaju u svojoj
originalnosti. Kada se osećajnom detetu čini daje shvaćeno, po-
kazaće tendenciju da se razvedri i da bude raspoloženo bar neko
vreme.

Radoznala deca koja su vedra, bistra i kojoj je potrebna sti-

mulacija dok skaču sa jedne na drugu stvar, postepeno nauče
da se usmere, disciplinuju i potpuno posvete obavezama na
poslu i životu. Radoznala deca postaju više prijemčiva. Kada
im omogućimo da se bave mnoštvom stvari, naći će nešto što
im se sviđa i vremenom će postati usredsređeni.

Prijemčiva deca, koja imaju lepe manire, sarađuju i prate vaša

uputstva, iako se protive promenama, postepeno postaju sa-
mopokretači, mudri, prilagodljivi i fleksibilni. Prijemčiva
deca postaju aktivna. Kada prijemčiva deca imaju regularne

208
 Deca Su iz Raja

rutine, osećaju se dovoljno sigurno da preuzmu rizik i ispro-

baju nove stvari.

Aktivna deca jake volje, koja preuzimaju rizike i žele da budu

u centru pažnje, postepeno postaju spremnija na saradnju i
saosećajnija u odnosima sa drugim ljudima. Kada aktivnoj
deci pružimo dovoljno organizacije i vodstva koje će im omo-
gućiti osećanje da su sposobni i uspešni u ostvarivanju svojih
ciljeva, postaju osetljivija i svesna potreba drugih, kojima žele
da pomognu.

POPODNEVNE AKTIVNOSTI
Na osnovu poznavanja različitih temperamenata možemo imati
bolji uvid u to koje su aktivnosti najpogodnije za dete. Imajući u
vidu temperament, pogledajmo popodnevne aktivnosti.

Osećajnom detetu potrebno je mnogo razumevanja

Teško je osećajnom detetu da inicira nova poznanstva i prija-
teljstva, stoga im treba malo više pomoći. Roditelji treba da im
obezbede aktivnosti u kojima će i sami učestvovati i koje obezbe-
duju međusobno harmonično delovanje. Ovom detetu ne treba
stimulacija, više stimulacije je za njih zapravo previše stimulacije.
Osećajna deca treba da su u blizini ljudi koji imaju slične sposob-
nosti i senzibilitet. Naročito je dobro za njih da se brinu o kućnim
ljubimcima. Kućni ljubimac ili čak životinja-igračka uvek razume
ono kroz šta prolaze.

Radoznaloj deci potreban je dublji nivo raznovrsnosti

i aktivnosti nego drugoj deci
Roditelji koji svojoj deci pruže mnogo stimulacije kroz po-
podnevne aktivnosti, neguju njihove važne potrebe. Kampovi,
muzeji, parkovi, sportovi, gimnastika, klizanje, gledanje filmova,

209
Džon Grej

ljuljanje u parku - sve ovo pruža stimulaciju. Ova deca lako mogu
da postanu ovisnici video igara ili televizije, i da postanu uznemi-
rena jer ne dobijaju ostale vrste prirodne stimulacije.

Prijemčivoj deci potebna je regularna rutina svaki dan

Previše aktivnosti uznemirava ritam prijemčivog deteta. On
ili ona svakog dana mogu da kod kuće čitaju, prošetaju psa, po-
gledaju par emisija na televiziji i urade domaći zadatak. Pri-
jemčiva deca zavisna su od rutine i ne vole mnogo promene. Kad
su u okolini radoznale ili aktivne dece to njima stvara nemir. Ona
vole da posmatraju akciju, ali kada se od njih zahteva učešće, pos-
taju uznemireni. Ukoliko ih ostavimo u dnevnom boravku ili su
uključena u vanškolske aktivnosti, učitelje treba upozoriti da ova
deca imaju pravo da posmatraju i ne moraju uvek da budu pos-
tavljena na mesto gde se akcija odvija.

Aktivnoj deci potrebna je dobra organizacija

Aktivnoj deci potrebno je da ih nadgledamo, potrebna su im
pravila, vode i akcija. Sportovi koji se nadgledaju i timovi sjajni su
za ovu decu. Ostavite ih same i ona će postati sklona naređivanju i
drugoj deci izazvaće probleme. Trula jabuka koja kvari sve druge,
to su oni.

RAZLIČITI TIPOVI TELA

Druga oblast razlike koju roditelji moraju da razumeju jeste da
deca imaju razne tipove tela koji mogu da budu različiti od tipa
koji imaju roditelji i da sve tipove tela treba jednako ceniti. Ovo
može da bude jako teško, jer različiti tipovi tela ulaze i izlaze iz
mode. U zemljama gde ljudi imaju manje hrane, biti debeo sma-
tra se simpatičnim. Ipak, tamo gde hrane ima u izobilju biti mršav
uvek je aktuelno. Bez obzira na trenutni ukus, mišići kod muška-
raca uvek su u modi.

210
 Deca Su iz Raja

U zemljama gde ljudi imaju manje hrane,

biti debeo smatra se simpatičnim.

Bez obzira na modu ili trenutni društveni trend, deca se

rađaju sa specifičnim tipovima tela koja se ne menjaju mnogo.
Oni su mršavi i koščati, okrugli ili bucmasti, mišićavi i oblikovani.
Svaka osoba rođena je sa određenom vrstom tela i to se ne menja
mnogo. Postoje tri osnovna tipa tela, ali može postojati milion
kombinacija i permutacija.
Ponekad deca koja su debela mogu postati mršavija ili mi-
šićavija; ljudi koji su mišićavi postaju deblji ili mršaviji a mršavi
ljudi postaju mišićaviji ili deblji. Osnovna poruka je prihvatanje.
Svako dete je drugačije. Kada bi svi isto izgledali, svet bi bio jako
dosadan. Očekivati da bucmasto dete bude mršavo nerealno je.
Toliko devojčica i dečaka oseća se neprihvaćeno, jer su njihovi
roditelji opsednuti njihovom težinom, ili su jednostavno
odustali i ne zanima ih kako im deca izgledaju.

Očekivati da bucmasto
dete bude mršavo -
nerealno je.

Da bi bili dobar uzor, roditelji i sami moraju da prihvate svoje

telo i da se trude da budu zdravi i u dobroj formi. Za većinu ljudi,
to znači da prihvatamo činjenicu da nećemo izgledati kao mane-
keni. Kao što devojčice imaju problema sa težinom, dečaci imaju
probleme sa mišićima. Nisu toliko veliki ni jaki kao kod drugih, i
pitaju se zašto njihovi mišići neće da porastu isti takvi.
Majka ili otac moraju da objasne detetu daje svaka osoba je-
dinstvena i izuzetna. Mišićava tela drugačije odgovaraju na vežbe
od mršavih. Na sličan način, roditelj može detetu koje ima pro-
bleme sa težinom, da objasni da neki ljudi jedu više a ne goje se,
dok drugi moraju da budu malo pažljiviji. Inače, bucmasta deca
greškom pomisle da jedu previše i onda nemaju pravilnu ishranu.

211
Džon Grej

RAZLIČITA INTELIGENCIJA
Druga oblast razlikovanja je inteligencija. Da bismo bili podrška i
uvažavali sposobnosti našeg deteta važno je da shvatimo kako
postoje različiti tipovi inteligencije. Postali smo isuviše usmereni
na model merenja inteligencije IQ testom. Ironija čitave stvari je
što su ovi testovi subjektivni i čine da se IQ dečaka čini višim od
IQ-a devojčica. Kada se IQ testovi fokusiraju na prostorne spo-
sobnosti, dečaci imaju veći uspeh; a kada se test fokusira na
jezičke sposobnosti onda devojčice pokazuju bolji rezultat.
Pored toga što diskriminišu devojčice, testovi ne uvažavaju
različite vrste inteligencija. Neko shvati koji su problemi u testu i
stoga odredi ishod. IQ meri određenu vrstu inteligencije i ni na
koji način IQ nije povezan sa uspehom u životu, na poslu, ili u lju-
bavnim vezama.

Pored toga što diskriminišu devojčice, testovi ne

uvažavaju različite vrste inteligencija.

Sa tolikim brojem razvedenih i nezaposlenih doktora, sada je

postalo opšte poznato da uspeh u školi ne osigurava uspeh na
poslu ili uspeh u životu. Deca koja imaju više uspeha u školi bolje
se snalaze u savremenom sistemu obrazovanja, ali to ni na koji
način ne osigurava uspeh u životu, u vezama ili na poslu.
Na nesreću, deci koja poseduju druge vrste inteligencije, ne
posvećuje se velika pažnja u školama. Postoji osam osnovnih
vrsta inteligencije i svako dete se rodi sa jednakom raspodelom
svake od njih. Svaka od ovih vrsta inteligencije je kao druga vrsta
boje koju koristimo da obojimo pejzaž svog života. One uključuju:
akademsku, emotivnu, fizičku, kreativnu, umetničku, zdravora-
zumsku, intuitivnu i nadarenu inteligenciju. Svako dete se rodi sa
različitim nivoom svake inteligencije i svaki od tipova može se sti-
mulisati do viših nivoa razvoja uz odgovarajuću negu.

212
 Deca Su iz Raja

Akademska inteligencija
Deca koja poseduju jaku akademsku inteligenciju dobro pro-
laze u školi. Ona mogu da sede, slušaju i uče. Sposobni su da
upiju, shvate i ponove znanje koje nauče. Ako im se znanje preds-
tavi, mogu ga zapamtiti. Ovo ne mora da znači da znanje mogu da
primene ili da ga konstruktivno koriste u životu.
Odrasli znaju daje mnogo od onoga što su učili u školi zabo-
ravljeno, ali škola nas uči da mislimo, analiziramo, shvatimo i
pronađemo uzrok. Akademska inteligencija stimuliše se čita-
njem, pisanjem i slušanjem predavanja. Roditelji ovoj deci treba
da pruže mogućnosti da studiraju.

Emotivna inteligencija
Deca sa jakom emotivnom inteligencijom sposobna su da
stvore i zadrže zdravu vezu sa sobom i sa drugima. Svesniji su
onoga što drugi misle i osećaju i mogu da saosećaju sa stano-
vištem drugih ljudi. Ova sposobnost da se povezu i budu sa-
osećajni dobro im služi, ne samo u njihovim životima nego i u pos-
lovnom svetu.
Uspešni ljudi u svetu moraju da imaju visok nivo emotivne in-
teligencije. Ova inteligencija pruža nam sposobnost da se bavimo
i artikulišemo naša osećanja, želje i potrebe. Sve je više škola koje
uključuju programe za razumevanje osećanja, razvijanje sao-
sećanja i poboljšanje komunikacije. Roditelji ovoj deci moraju da
pruže mogućnost za društvenu pokretljivost i sami moraju da
imaju dobro razvijene veštine komunikacije.

Fizička inteligencija
Deca sa jakom fizičkom inteligencijom lako se snalaze u spor-
tu i u stanju su da im telo bude zdravo, jako i vitalno. Instinktivno
razumeju šta njihovom telu treba, na primer, zdrava hrana ili
vežbe. Da bi razvili svoje atletske sposobnosti, treba im pružiti

213
Džon Grej

priliku za vežbu i treniranje. Njihove unutrašnje sposobnosti

mogu se drastično poboljšati time što će biti u prilici da se takmiče
sa drugom decom. Zdrava konkurencija izvlači ono najbolje iz
njih. Potrebna su im priznanja da bi razvili samopoštovanje. Ne
samo da se osećaju dobro, već znaju i kako da izgledaju dobro.
Fizička inteligencija prostire se i izvan sporta na zdravlje. Potreb-
no im je da upoznaju svoje telo, a to ih čini jačim i vitalnijim. Nji-
hova pozitivna spoljašnjost i vitalnost pomaže im da budu uspešni
u svetu.

Kreativna inteligencija
Deca sa kreativnom inteligencijom imaju razvijen smisao za
maštu. Mogu da se igraju sa lutkama bez lica ili sa ciglama. Često
imaju izmišljene prijatelje. Ne treba ih mnogo stimulisati. Kada
se suviše stvari uradi za njih, gube na maštovitosti. Dobro odgova-
raju na slušanje priča, jer se od njihove mašte zahteva da stvori
scene i likove.
Isuviše televizije može oslabiti sposobnost deteta da vizueli-
zuje. Kao što svaka vrsta inteligencije raste što se više primenjuje,
kreativna inteligencija raste kada se stimuliše mašta i kada se deci
dopusti da imaju drugačije mišljenje. Oni uspeju u životu tamo
gde drugi ne mogu, jer stvari posmatraju na drugačiji način.
Mnogi uspešni izvođači nemaju nikakvo formalno obrazo-
vanje i nisu se pokazali kao dobri đaci u školi, ali su uspeli, jer su
bili kreativni. Kada odrastu ovakva deca često dobiju podršku za
svoje drugačije stavove. U mogućnosti su da stvore svoj smisao u
životu. Originalni su, uspevaju da urade stvari na svoj način.
Često su levoruki. Roditelji ovoj deci moraju da pruže mnogo
podrške za drugačije razmišljanje i drugačiji pristup u rešavanju
problema.

Umetnička inteligencija
Deca sa umetničkom inteligencijom po prirodi su više zainte-
resovana za pevanje, crtanje, dizajn, pisanje, glumu, i druge oblike

214
 Deca Su iz Raja

umetničkog izraza. Imaju potrebu za stimulacijom onih koji su već

ovladali svojim umetničkim talentima. Iako su deci generalno po-
trebni uzori, ovoj deci su naročito potrebni uspešni uzori umet-
ničke inteligencije. Ova deca su drugačija, osećajnija, i često ne do-
bijaju onu vrstu emotivne podrške koja im je potrebna.
Roditelji moraju da ohrabre ovu decu da slede svoje snove i
razviju svoje jedinstvene sposobnosti i talente. Da bi umetnička
inteligencija procvetala, deci su potrebni uzori i prilike da
primenjuju i razviju svoju inteligenciju sa dosta ohrabrivanja i
uvažavanja od strane roditelja.

Zdravorazumska inteligencija
Deca sa zdravorazumskom inteligencijom često se dosađuju na
intelektualnim predavanjima. Ona samo žele praktične informacije.
Ta vrsta inteligencija je u porastu na Zapadu. Toliko je informacija
koje su dostupne onim ljudima koji žele samo ono stoje neophodno.
Ova se deca usredsređuju na ono što je korisno za njih i često će os-
poravati ono što uče u školi kao nešto totalno nevažno za njih.
Da bi ova deca bila zainteresovana, mnoge škole se trude da
osavremene svoje programe kako bi uvek imali pravovremene in-
formacije. Deci ove vrste inteligencije, potrebne su osnovne ve-
štine koje će im biti od koristi u životu, u vezama i na poslu. Nisu
motivisana da pamte informacije ukoliko nemaju funkcionalnu
vrednost.
Inteligencija zdravog razuma osobi obezbeđuje da bude stabil-
na. Ne zanose se lako penušavim idejama koje nemaju primenu u
svakodnevnom životu. Željna su da primene ono što im koristi. Po-
trebna im je prilika da praktikuju ono što znaju, uče radeći i vred-
nujući rezultate. Ova se inteligencija razvija time što detetu damo
organizovane aktivnosti sa mnogo slobode i nezavisnosti.

Intuitivna inteligencija
Deca sa jakom intuicijom jednostavno znaju stvari. Ne treba
im pričati ili pridikovati. Informacije same nalaze svoj put do njih.

215
Džon Grej

Informacija može biti ili o predmetu koji uči ili o drugoj osobi.
Naklonjeni su duhovnim stvarima. Sve što treba da urade jeste da
pročitaju par rečenica knjige i intuitivno dobijaju veći deo sa-
držaja knjige. Pored toga što intuitivno osećaju sadržaj, imaju ko-
risti jer tako dobijaju znanja šira od sadržaja.
Na primer, ako pročitate knjigu o veštinama u društvenim ak-
tivnostima, u budućim prilikama ova knjiga bi bila osnovna infor-
macija koja bi vam pomogla da pravilno odgovorite na zahteve
neobičnih situacija. Imali biste jači osećaj onoga što treba da ura-
dite. Ovo je korist od čitanja te knjige. Deca sa intuitivnom inteli-
gencijom mogu imati koristi od znanja profesora bez proučava-
nja svih detalja.
Deca sa intuitivnom inteligencijom često su zanemarena.
Mnogi roditelji i škole nemaju program za razvijanje ove vrste in-
teligencije. Kada su intuitivna deca u pitanju, roditelji manje tre-
ba da budu zabrinuti za njihovo slabo akademsko znanje i treba
da poštuju njihovu sposobnost da šestim čulom saznaju stvari
koje su im potrebne. Ova vrsta intuitivne inteligencije pre svega
se stimuliše kontaktom sa ljudima, a ne televizijom, kompjuteri-
ma ili knjigama.

Nadarena inteligencija
Deca sa nadarenom inteligencijom naročito su dobra u od-
ređenim vrstama inteligencije, ali slabija su u drugim. Sva su deca
rođena sa sjajnom inteligencijom, ali u različitim razmerama. Da-
rovita deca dobiju mnogo jedne, ali nesrazmerno malo druge.
Da bi vodili srećan i ispunjen život, nadarenoj deci su potreb-
ni podrška i smernice koje će pokrenuti njihove posebne sposob-
nosti ili će im postati dosadno i neće biti motivisana. Nadarenoj
deci treba naročita podrška da bi razvili ove sposobnosti i oblasti
inteligencije u kojima su slabi.
Ljudi koji su izuzetno nadareni u jednoj oblasti, često pate u
životu jer druge vrste inteligencije jednostavno nisu negovane.
Briljantni naučnik ili milioner možda ne mogu da kažu "volim te"
svojoj supruzi. Mnogi ljudi su emotivno nadareni, ali su slabog

216
 Deca Su iz Raja

zdravlja. Ovi ljudi vode računa o drugima, ali ne vode računa o

svom telu. Veliki umetnici mučili su se u životu, jer im je nedosta-
jalo zdravog razuma potrebnog za upravljanje novcem i ostalim
manje važnim aspektima života. Postoje nebrojeni primeri nada-
renih ljudi koji su u životu imali mnogo patnji.
Neki ljudi su nadareni izuzetnom fizičkom inteligencijom.
Oni uvek sjajno izgledaju. Toliko su navikli da dobijaju podršku
za svoj dobar izgled da se plaše da dublje otkriju sebe i izgube
obožavanje i pažnju. Ovo je razlog zbog koga "lepi ljudi" ponekad
izgledaju kao da su veoma površni. Njihov razvoj je zaustavljen
jer ne žele da izgube ljubav koju dobijaju samo zato što lepo izgle-
daju.

Strah od neuspeha može decu

da spreči od učenja novih veština.

Ovaj isti princip može se primeniti na sve vrste inteligencije.

Na primer, ljudi skloni akademskoj inteligenciji nekada su slabiji
u društvenim veštinama. Oni uživaju da budu odlični u jednom
polju. Dobijaju ljubav i pažnju, jer su najbolji u nečemu. Pokušaj
razvijanja druge, u ovom slučaju, slabije inteligencije, veliki je ri-
zik.
Razmišljanje je jednostavno. Ukoliko sam bolji u nečemu,
dobiću ljubav i podršku. Ako nisam bolji, izgubiću ljubav i po-
dršku. Da bi protivurečili ovom mišljenju, toj deci je potrebno
ohrabrenje da razviju druge oblasti inteligencije u kojima nisu
nadareni. U ovom procesu, deca kroz iskustvo uče kako ne mora-
ju da budu bolja ili najbolja da bi bila voljena. Kao rezultat, spo-
sobna su da vode izbalansiran, ispunjen i uspešan život.

RAZLIČITE BRZINE UČENJA

Stari šekspirov stih kaže, "Neki su rođeni sa veličinom, neki ost-
vare veličinu a neki imaju najveću snagu". Ovaj jednostavni stih u

217
Džon Grej

kombinaciji sa svešću o različitim inteligencijama pomaže rodi-

teljima da razumeju i shvate način na koji njihova deca uče.
Deca mogu biti nadarena ili "rođena sa veličinom" jedne ili
dve vrste inteligencije. Mogu biti oni koji uče postepeno ili oni
koji "ostvare veličinu" većim brojem inteligencija. Sa drugim
vrstama inteligencije, postoje i oni koji kasno cvetaju i "imaju
najveću snagu među svima".
Ljudi koji pokazuju ove tri različite brzine učenja mogu se
okarakterisati kao: trkači, šetači i skakači. Da bismo ove tri raz-
ličite vrste objasnili sa više detalja uzećemo za primer vožnju bici-
kla:

Trkači
Dete vidi drugo dete koje vozi bicikl, sedne na bicikl i počne i
samo da vozi. Deca sa ovom osobinom učenja su trkači. Uče brzo,
ali da bi bili zainteresovani i uključeni, potreban im je izazov. Uče
jako brzo, jer su nadareni da uče. Roditelji moraju da budu oba-
zrivi i da se postaraju da trkači dobiju priliku da razviju druge
vrste inteligencije koje im možda neće biti tako lake.

Šetači
Detetu treba par nedelja da nauči kako se vozi bicikl. Ova
deca odgovaraju dobro na instrukcije koje im dajete i sa svakim
pokušajem postaju bolja. Mogu početi sa biciklima koji imaju
pomoćni točak, ali posle par nedelja voziće bez njih. Šetači su ono
što roditelji nazivaju "deca iz snova" ili "laka deca". Ona uvek
nauče po malo više, postanu bolji i jasno vam stavljaju do znanja
da im vi pomažete dok ona uče. Sa ovom decom sve je tako lako
da im često uskraćujemo pažnju i brigu.

Skakači
Ovo dete je najteže i najveći je izazov za roditelja. Ovoj deci
može trebati nekoliko godina da nauče da voze bicikl. Ona

218
 Deca Su iz Raja

slušaju uputstva, ali ne napreduju. Nisu ni malo bolja, ne pokazu-

ju znake učenja a roditelji nemaju pojma da li išta od onoga što
oni rade pomaže. Ukoliko je roditelj uporan, dve godine kasnije
dete seda na bicikl i počinje da vozi.
Sve instrukcije su se pokazale kao uspešne, ali roditelj nije
imao dokaz napretka. Onda, u jednom čudnovatom momentu,
ova deca nekako shvate, sednu na bicikl i voze kao da su već dve
godine vozili. Na površini, možda izgleda kao da napretka uopšte
i nema, ali odjednom znanje se pojavi u punom obimu. Ova deca
često ne dobiju pažnju i vreme koje im je potrebno da naprave
ovaj iznenadni skok. Bez roditeljskog ohrabrenja i upornosti, ona
odustaju i nikad ne shvate svoj unutrašnji potencijal.

DOBAR U JEDNOJ ALI NE l U DRUGOJ STVARI

Dete može biti skakač (težak na učenju) kada je u pitanju vožnja
bicikla, ali trkač (brz na učenju) kada je u pitanju društvena
veština. Može da bude dete najspremnije za saradnju kada se
sprema večera na putovanju, ali kada je u pitanju vožnja bici-
klom, događa se promena. Odmah, vaše dete pokazuje otpor i
nije spremno na saradnju. Time što razume različite brzine uče-
nja, roditelj može biti strpljiviji i prihvatiti detetovo opiranje. Sva
deca pokazuju veličinu u pojedinim veštinama, ali se protive dru-
gim. Biti dobar u jednoj a loš u drugoj stvari, prirodno je i normal-
no.
Samo zbog toga što je dete skakač i slabo na učenju ne znači
da ima nizak nivo inteligencije. Ponekad baš u tim oblastima koji-
ma se opiremo leži naša najveća snaga. Ja lično nikad nisam bio
dobar pisac niti govornik i odbijao sam da pišem ili da govorim
pred grupom ljudi. Oba dara pokazala su se mnogo kasnije.
Sa druge strane, samo zbog toga stoje neko trkač ili šetač u
određenoj oblasti inteligencije, ne znači da će briljirati u toj
oblasti ili da ima ogroman potencijal za razvoj u toj oblasti. Na
primer, većina ljudi koja ima univerzitetsku diplomu iz odre-
đene oblasti ne nastavlja dalje u životu da se tom oblašću bavi.

219
Džon Grej

Ako diplomirate antropologiju, ne znači da ćete se time i baviti.

Najlakši put ili put manjeg otpora nije uvek ono gde leži vaša
najveća snaga.

UPOREĐIVANJE DECE
Jedna od velikih grešaka koje roditelji prave jeste da upoređuju
svoju decu sa drugom decom. Ako imate dete koje je šetač u
većini oblasti života, sve vam je relativno lako. Kada vam je dete
skakač, i u nekim oblastima pokazuje veći otpor, vi odmah
greškom mislite da nešto nije u redu sa detetom.
Skakači vam izgledaju kao da nikad ne slušaju niti uče. Vi ih
naučite kako da postave sto a oni zaborave. Vi ih učite manirima
za stolom i skakači zaborave. Učite ih tablici množenja a oni stal-
no zaboravljaju. Učite ih da se jasno izražavaju a oni ne govore.
Učite ih da zavežu pertle a oni ne umeju. Objasnite im domaći a
oni ne shvataju.
Bez veština pozitivnog vaspitanja ova deca obično bivaju ne-
prestano kažnjavana, zbog toga teže razvijaju samopoštovanje.
Deci raste samopouzdanje kada dobijaju stalne poruke da ih niko
ne upoređuje sa drugima i da su dobri baš takvi kakvi su. Razume-
vajući sve razlike, zdravo dete koje je drugačije može da bude
voljeno a roditelj ga može podržati i pružiti mu pažnju.
Pregledajući ovo poglavlje s vremena na vreme, proces vaspi-
tanja možete učiniti mnogo lakšim. Frustracije su izazvane očeki-
vanjima da naša deca budu drugačija od onoga što jesu. Samo
podsećanje da takva kakva jesu i treba da budu, pomaže nam da
se opustimo i pažnju usmerimo na bolji način bavljenja našom de-
com.

220
 10 U Redu je
Praviti Greške

Pored toga što je jedinstveno i različito, svako dete na ovaj svet

dolazi sa mnoštvom problema i pitanja. Nijedno dete nije sa-
vršeno. Sva deca prave greške. Svako pravi greške. Očekivati od
dece da ne^greše_pružaJinpkrutan i netačan pogled najivot. To
postavlja merila koja niko ne može da ispuni. Kada roditelji
očekuju savršenstvo, deca jedino mogu da osećaju kako nisu do-
voljno dobra i mogu da osećaju nemoć jer nisu u stanju da ispune
standarde koje su im roditelji postavili.

Sva deca prave greške; to je sasvim normalno.

_Rp^ite.lji mojraji^dajgrilagode svoje standarde detetovirn pri-

rodnim sposobnostima. Na različitim uzrastima, sposobnosti de-
ce prirodno se rrierijaju. Kada su u određenoj oblasti slabiji,
detetu će biti potrebno vše pomoći i ponekad će roditelj morati
da bude pokretačka snaga. Deca ne treba da shvate kako nešto
nije u redu sa njima zbog toga što prave greške. Isuviše prekora
decu čini da se osećaju kao da su loša, manje vredna, ili da jednos-
tavno nešto sa njima nije u redu. Osećaju se poraženo i gube svoju
prirodnu motivaciju i samopouzdanje.

OD NEVINOSTI DO ODGOVORNOSTI
Mala deca, do devete godine života, nisu u mogućnosti da se iz-
bore sa prekorima bez velikog osećanja krivice. Svaka vrsta

221
Džon Grej

kazne, neodobravanja ili emocionalnih razmirica kao reakcija na

greške vaše dece na kraju predstavlja prekor i budi osećaj stida.
Ako neko drugi jie'preuzme odgovornost, kada postoji problem,
deca će misliti da su za problem ona kriva.
Pre devete godine, dete ne može da odredi razliku između
"uradio sam nešto loše" i "ja sam loš". Deca mlađa od devet godina
nisu sposobna za logičko zaključivanje. Dete reaguje na sledeći
način, "Ako sam uradio nešto loše, onda sam ja loš" ili "Ako ono
što sam uradio nije dovoljno dobro, nisam dovoljno dobar".
Bez svesti o sebi, kada dete napravi grešku, nema zašta da se
uhvati. Ako je napravilo grešku, ono je greška, ono je pogrešno.
Kada dete preuzme previše odgovornosti, roditelj može da ispra-
vi ovu tendenciju preuzimanjem krivice na sebe. Kada roditelji
preuzmu odgovornost za ono što su njihova deca pogrešila, na
decu, se neće svaliti osećaj krivice.
Mnogi odrasli danas imaju manjak samopoštovanja, jer još
uvek ne mogu da shvate ovu razliku. Kada pogreše, zaključe da
nisu dovoljno dobri. Iako su ovi odrasli sposobni za logičko za-
ključivanje, oni u detinjstvu do devete godine života, nisu odgaja-
ni da istraže svoju unutrašnju nevinost. Možda čak i misle da nisu
loši, ali u sebi se i dalje osećaju loše i manje vredno.
Odrastao čovek sa zdravim samopoštovanjem reaguje na
svoje ili tuđe greške sa prihvatanjem i željom da iz greške izvuče
pouku. Ovo su neki od primera zdravih reakcija na greške:
Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer nisam znao bolje.
Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer sam dosta drugih
stvari uradio dobro.
Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer sada mogu da
izvučem pouku iz svoje greške i da postanem bolji.
Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer mogu da popravim
stvari.
Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer sam se trudio najviše
što sam mogao. I drugi ljudi prave greške a oni nisu loši.

222
 Deca Su iz Raja

Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer nisam imao nameru
da to uradim loše.
Ako sam uradio nešto loše, nisam loš, jer to je bio nesrećan
splet okolnosti.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer učim i uskoro ću biti bolji.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer se od mene ne očekuju da budem savršen.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer danas sam bio bolestan, nisam se dobro osećao ili
sam imao loš dan.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer izazov koji sam danas imao bio je veći nego obično.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer niko ne pobeđuje uvek.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer sam shvatio gde sam pogrešio i u budućnosti ću to
ispraviti.
Ako sam uradio nešto što nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer ni ostali ne mogu to da urade.
U svakom od ovih primera, čovek je sposoban da donosi
logičke zaključke i uoči razliku između "Ja sam uradio nešto loše"
i "Ja sam loš". Istraživanja na temu razvoja dece jasno pokazuju
da deca do devete godine nemaju sposobnost te vrste logičkog
zaključivanja. Kada se usmerite na greške svoje dece, deca se ose-
ćaju neprilagođeno. Umesto što se koncentrišemo na problem,
pozitivan odnos prema vaspitanju u žižu interesovanja stavlja
rešenje. Učeći da su dobra, deca su otvorena za vaše instrukcije
-uz želju za saradnjom: deca koja se stide, zatvaraju se u sebe.

Deca mlađa od devet godina prekore

primaju sa velikim osećajem krivice.

223
Džon Grej

Naterati dete da se postidi uvek daje suprotan učinak. Posle

devete godine je u redu zahtevati od dece da preuzmu odgovor-
nost i isprave svoje greške na neki način. Prvih devet godina
vreline Je"nevinosti, a tokom sledećih devet godina deca uče kako
da postanu odgovorna. Kada dete napuni devet godina, spremno
je za više odgovornosti, za greške i ispravke. Kada je dete mlađe,
roditelj treba da zauzme neutralan stav, da ignoriše ili da ne
obraća mnogo pažnje na greške koje deca prave.
Kada decu prerano nateramo da se osećaju odgovornima za
greške, počinju da se osećaju loše i manje vredno. Bez jake os-
nove njihove nevinosti, prirodna sposobnost dece da napreduju
nema šansu da se razvije.
Umesto da ih terate da se stide ili da ih kažnjavate da biste is-
pravili njihovo ponašanje, primenite pet veština pozitivnog
vaspitanja. Umesto što svu pažnju usmeravate na problem zapi-
tajte se šta želite u budućnosti. Ne razmatrajte problem - pređite
na rešenje.
Kada dete sruši vazu, ne pomaže da se usredsredimo na
grešku. Umesto toga recite nešto brižno kao, "Ova lepa vaza se
polomila. Moramo biti oprezni oko vaza; krhke su i lako se lome.
Hajde da prestanemo da se igramo i očistimo ovaj nered."

Nikakvog dobra nema od

usredsređivanja na detetove greške.

Ako se uznemirite zbog onog što je dete uradilo, nećete

pojačati njegovu sposobnost da uči iz grešaka. To samo zbunjuje
dete i ometa njegov razvoj. Kada dete razbije vazu, majka može
da pomisli, "Moram da se uverim da zna da ovo nije u redu i mora
da me sluša". Nove veštine pozitivnog vaspitanja ovaj sram čine
bespotrebnim. Ishod koji majka zapravo traži je^saradnja.; Ovih
x
pet veština će joj pomoći. ~ "~ ~ ~
Za dete čak nije važno da shvati da je oborilo vazu. Neka
deca, zbog osećaja straha i neodobravanja poricaće svoju ume-
šanost. Pravi problem na ovom nivou je strah deteta od roditelja,

224
 Deca Su iz Raja

a ne njegovo poricanje. Naročito za decu mlađu od devet godina

nije korisno da ih stavite u unakrsnu paljbu i da očekujete da ćete
dokazati njihovu krivicu. Taj pristup mnogo pažnje poklanja pro-
blemu, a ne rešenju. Rešenje je da se pronađe način koji će moti-
visati veću saradnju.
Dete ne mora da bude kažnjeno ili da mu se pridikuje da bi
shvatilo koliko je ta vaza bila vredna. Pre šeste ili sedme godine,
deca čak ni ne shvataju monetarne standarde. Deci je pet dinara,
pet stotina dinara ili pet hiljada dinara -isto. Ukoliko roditelj pri-
meni svih pet veština pozitivnog vaspitanja, dete će biti uviđavnije
u budućnosti ne samo što se tiče vaza, već i svih ostalih stvari.
Umesto što slabimo volju dece za saradnjom i to kaznom ili na-
metanjem osećaja stida - mudar roditelj će prevideti greške dete-
da neutralnim ili naizgled nezainteresovanim stavom i obratiće
pažnju na to da ukloni posledice greške.
Čak i sa decom koja ulaze u pubertet (od devete do trinaeste
godine) ili tinejdžerima malo uspeha se postiže time što se kon-
centrišemo na grešku. Oni obično veruju da ukoliko ne možete
dokazati kako su oni nešto uradili, to je kao i da nisu to uradili.
Nemojte se usmeravati na dokazivanje njihove krivice, već iza
greške pokušajte da nazrete veći problem: moje dete nema
osećaj da srne da preuzme odgovornost.
U ovom slučaju, roditelj treba jednostavno da mu objasni šta
bi se dogodilo kada bi bio odgovoran za razbijenu vazu, a potom
da digne ruke od daljih pridika i napusti bojno polje. Kada ti-
nejdžer shvati da jedino što treba da uradi jeste da počisti nered i
da neće biti kažnjen ili da neće osetiti nedostatak ljubavi, biće
skloniji da preuzme odgovornost za svoje greške u budućnosti.

Č IJA JE TO U O PŠTE G R EŠK A ?

Iz perspektive pozitivnog vaspitanja, kada sedmogodišnjak sruši
vazu, to nije njegova greška. On ima samo sedam godina i ne
može se očekivati da shvati pravu vrednost vaze. Čak i da može da
shvati vrednost, ne može se očekivati da pamti. Kada se to isto

225
Džon Grej

dete igra, ponekad ponešto i slomi. Čak i da je roditelj rekao dete-

tu da ne dira vazu i dalje greška nije na detetu, jer je ono tokom
igre zaboravilo na upozorenje. U bukvalnom smislu, bilo je van
kontrole. Kada je dete van kontrole, ono što se desi nije njegova
greška.
Ako kočnice na kolima otkazu, nije vaša krivica što su kola
van kontrole. Nije se zbog vaše greške desio sudar, jer ništa niste
mogli da uradite da to sprečite. Kada su kola van kontrole, jer
kočnice ne rade, niste vi krivi za sudar.

Kada kočnice otkazu, niste vi krivi za sudar.

Ipak posmatrano iz drugačije perspektive, ako se kočnice

pokvare to jeste vaša krivica. To su vaša kola i vi ste vozili kada ste
udarili u nečiju ogradu. Iz perspektive da ste odgovorni i da
hoćete da popravite grešku, odgovornost jeste na vama. Ipak,
neko mora da nadoknadi štetu.
I dalje to nije baš najjasnije. To je možda greška vašeg meha-
ničara, jer nije na vreme primetio i otklonio problem. Da li vi tre-
ba da platite ili mehaničar koji vaša kola nije servisirao na pravi
način? Možda je greška u vašem prodavcu kola, jer vam je prodao
loša kola. Možda je, u stvari, greška u izradi kola, jer je taj model
trebalo da prestane da se proizvodi.
Iz ovog jednostavnog primera, jasno je da utvrđivanje krivice
i odgovornosti predstavlja složeno pitanje koje često zahteva
mišljenje sudija i advokata. Ako odrasli ne mogu da odrede čija je
greška bez advokata i sudija, kako očekujemo od naše dece da to
urade sama?
Srećom, veštine pozitivnog vaspitanja obezbeđuju praktičnu
alternativu za ispravljanje grešaka naše dece u smislu motivacije
u budućnosti. Kada se deca odgajaju na ovaj način, oni će kao
odrasli imati veći smisao za odgovornost, saradnju, i veću motiva-
ciju da isprave svoje greške. Tada će manje biti potrebe za advo-
katima, sudijama i sudovima.

226
 Deca Su iz Raja

KAKO DA SE NAUČIMO ODGOVORNOSTI

Umesto što se deca osećaju loše zbog svojih grešaka treba da ih
naučimo kako da iz grešaka uče, a kada smatramo da su dovoljno
zreli da se osećaju odgovornima - da te greške i isprave. Neki ro-
ditelji će biti srećni da prestanu da kažnjavaju svoju decu ili da ih
teraju da plate za svoje greške, ali se brinu da im deca neće razviti
osećaj odgovornosti. Ovo je važan uvid u problem.
Posle svega, ne možete učiti iz greške ili se smatrati odgovor-
nim da ih ispravite ako prvo ne priznate grešku. Ova odgovornost
od suštinske je važnosti za odrasle da bi iz grešaka izvukli pouke i
da bi napredovali, ali nije od suštinske važnosti i za decu. Deca se
ne moraju učiti da budu odgovorna za svoje greške. Bebe nemaju
predstavu o sebi, ali stalno uče i ispravljaju se.

Za odrasle, odgovornost je od suštinske važnosti

za ispravljanje grešaka i za napredovanje,
ali to ne važi za decu.

Odgovornost je svesno priznanje "ja sam napravio grešku".

Deca ne razvijaju sliku o sebi do svoje devete godine. Pre devete
godine, ispravljanje grešaka je automatsko bez odogovornosti.
Ne postoji svest o "ja" - koje je grešku napravilo. Nevino dete se
samoispravlja, ne zato stoje uradilo nešto loše, već da bi imitiralo
roditelje i pokazalo saradnju.

Oni koji uspeju u životu, upravo su oni koji imaju

sposobnost samoispravljanja, napredovanja,
oni koji imaju sposobnost da promene način
razmišljanja, da promene ponašanje ili stav.

227
 Džon Grej

Kada smatramo decu odgovornom za greške, ometamo im

prirodnu sposobnost da se samoispravljaju sredstvima imitacije i
saradnje. Ta sposobnost samoispravljanja bitna je za rast i učenje,
život je uvek proces pokušaja i grešaka. Svi prave greške.
Osećaj odgovornosti bez osećaja manje vrednosti ili neprila-
gođenosti, dolazi iz osećaja da je dozvoljeno grešiti. Posle devet
godina pravljenja grešaka bez kažnjavanja ili gubitka ljubavi,
deca su spremna da preuzmu razuman osećaj odgovornosti.
Kada je dozvoljeno praviti greške, u redu je za decu i da svoje
greške priznaju i da svesno uče iz njih.

DECA SU OPREMLJENA ZA SAMOUPRAVLJANJE

Deca su opremljena za automatsko samoispravljanje grešaka,
f Glavni razlog zbog kojeg se deca ili odrasli ne ispravljahu sami !
^Je^te^teJIfft^ma]u dovoljno sigurnosti da priznaju da su napravi-
[Ii grešku. Ova prirodna sposobnost za samoispravljanje zahteva
osećanje da je dozvoljeno praviti greške.

U onoj meri u kojoj se deca plaše kad pogreše

gube prirodnu sposobnost da se isprave sami.

Strepnja od mogućih grešaka, pojačava šanse da se te greške

naprave. Kažnjavanje ili stid zbog greške pojačavaju uznemire-
nost i slabe prirodnu sposobnost da se sami ispravimo. Roditelji
moraju da zapamte da su deca iz raja. Samoispravke^su automats-
ki proces koji se pre svega dešava imitacijom.! saradnjom, a,ne
kažnjavanjem i stidom.

BRZINA UČENJA VAŠE DECE

Čak i kada se izbegnu kažnjavanje i sram, proces samoispravke je
postepen. Kao i sa svakim ponašanjem ili stavom postoji kriva
učenja. Kao što smo već objasnili, brzina učenja svakog deteta je

228
 Deca Su iz Raja

drugačija. Neki nauče da voze bicikl brže dok se drugi lakše

spreme za spavanje. Čak i u situacijama kada roditelj sve čini is-
pravno, izazov da se dete ponaša pristojno za trpezarijskim sto-
lom može oduzeti vreme i zahteva energiju, napor i pažnju.

Kada deci treba više vremena da nauče nešto,

nije greška ni do njih niti do roditelja;
jednostavno im je potrebno više vremena.

Jednostavno dajući uputstva i demonstrirajući pravilno po-

našanje roditelj uči dete ispravnom ponašanju koje rezultira stal-
nim samoispravljanjem. To je sve što roditelj može da učini, a os-
talo je na detetu i u pravo vreme će biti ostareno.
Roditelji su_skloni tome da ne štede ljubav i strpljenje kad su
greške u pitanju, sve dok decu ne nauče komunikaciji. Tada, rodi-
telji pogrešno pomisle da dete može čuti i zdravorazumski shvatiti
njihov zahtev. Očekivati od deteta da ne crta po zidu jer se boja
neće skinuti, zahteva logičko zaključivanje što je prevelik zadatak
za decu. Očekivati od deteta da ide pravo u krevet, jer će se sutra
bolje osećati zahteva suviše dedukcije.
Kada beba ispusti hranu na pod, roditelj je strpljiv, jer beba
ne zna bolje. Čim se dete nauči komunikaciji, roditelj pret-
postavlja da dete zna da to ne srne da čini. Zašto? Jer su mu već
jednom pre toga rekli i logički obrazložili. Roditelji zaključuju da
samo zbog toga što dete ume da komunicira, ono može da ra-
zume značenje ili razlog zahteva.
U nekim slučajevima, detetu treba ponoviti dve stotine puta
pre nego što usvoji određeno ponašanje. Trkač može da nauči iz
prvog zahteva, ali skakaču možda treba stotinak pokušaja pre
nego što čudesno savlada ovu tehniku. Šetač će pokazati napre-
dak sa svakim ponavljanjem, ali zahtevaće dosta ponavljanja. Ra-
zumevanje i prihvatanje jedinstvene krive učenja vaše dece od
najveće je važnosti za obezbeđivanje brižne podrške koja je deci
potrebna da bi naučila da se samoispravljaju.

229
Džon Grej

RAZUMETI PONAVUANJE
Ovaj koncept ponavljanja jednostavan je za shvatanje kada uz-
memo u obzir učenje o tome kako da šutnemo loptu u fudbalu.
Nastavljajući da neprestano šutiramo može nam trebati dve sto-
tine pokušaja da loptu pošaljemo tamo gde smo naumili. Posle
par stotina pokušaja, lopta ide tamo gde smo želeli.
Na sličan način, može da bude potrebno dve stotine pokušaja
pre nego što dete automatski odgovori na zahev roditelja kao što
je, "Molim te ne bacaj hranu na pod; drži je na tanjiru". Zato kada
hrani bebu, majka mudro stavi mušemu na pod.
Roditelji moraju da zapamte kako se detetu mozak razvija i
menja svakog dana, iako ono zna da komunicira. Dete se ne moti-
više razumom ili logikom. Da bi nastavilo da se samoispravlja,
ono je motivisano time što ponavljamo komande.
Može nam se učiniti da dete uči iz grešaka, ali to nije tačno.
Do devete godine, dete uči imitacijom i praćenjem uputstava.
Ako se zbog nečega loše osećate i vaše dete će se loše osećati ta-
kođe. Deca imitiraju vašu reakciju, ali je ne razumeju. Nisu spo-
sobni za logičko zaključivanje do svoje devete godine.
Ukoliko se uznemirite zbog detetove greške, ono će se oseća-
ti loše, ali to ni u kom slučaju ne znači daje nešto naučilo, osim da
se plaši vaših reakcija i potiskuje svoju volju. Pozitivno vaspitanje
dopušta vam da sačuvate volju deteta i ojačate je za saradnju. Ovo
je način na koji deca najbolje uče.

U Č E N JE IZ G R E Š A K A
Jedna od najvećih grešaka je ta što roditelji misle da deca imaju
sposobnost logičkog zaključivanja pre svoje devete godine. Rodi-
telji se trude da decu uče na grešakama, a bilo bi pozitivnije da
svoju pažnju usredsrede na povećanje saradnje i usmeravanje ka
pravom ponašanju. Kada deca prave dosta grešaka, nije čudo što
jednostavno nastavljaju tako da rade.

230
 Deca Su iz Raja

Deca ne mogu i ne uče logički iz svojih grešaka pre devete go-

dine. Ipak ono što rade jeste da se automatski samoispravljaju.
Imitacijom i usmeravanjem uče se veštinama ponašanja kao što
su poštovanje, pomoć, slušanje i saradnja.

Time što su iznova usmerena da urade pravu stvar

deca na kraju urade pravu stvar.

Kada deca nastave da prave greške ili zaborave šta ste zahte-
vali, često je razlog tome što nemaju dovoljno organizacije, ritma
ili nadgledanja koje im je potrebno. Iz ove perspektive, kada dete
napravi grešku, roditelji su uvek odgovorni.
Dok deca ne napune devet godina, nisu sposobna za samous-
meravanje, jer bez mogućnosti logičkog zaključivanja, deca mogu
samo da imitiraju. Od devete do trinaeste godine života deca i
dalje samo uče da budu odgovorna. Sposobni su za punu odgo-
vornost oko devetnaeste godine života - tada možemo da ih pus-
timo da žive u svetu koji će ih za ono što urade smatrati potpuno
odgovornim.

Mnogi roditelji greškom očekuju osećaj odgovornosti

devetnaestogodišnjaka od sasvim malog deteta.

Deca se uče da poštuju stvari i osobe, ne zato što ih smatramo

odgovornim, već iz primera poštovanja koje im daju roditelji.
Nije neobično da majka udari dete, govoreći mu, "Ne smeš da
udaraš brata. Sada mu se izvini."
Deca uče imitacijom. Ako roditelji viču ili udaraju decu, deca
viču i udaraju druge. Ako roditelji iskazuju međusobno pošto-
vanje u odnosima, deca na kraju poštuju sebe i spremnija su da
budu odgovorna u svojoj devetoj godini. Kada se deci pruži prili-
ka da budu nevina i ne smatraju ih odgovornima za greške koje
čine čitavih devet godina, biće pripremljena da uče iz grešaka
kada im se mozak dovoljno razvije.

231
Džon Grej

Deca koja ne prožive devet godina nevinosti, takode su spo-

sobna da uče iz grešaka, ali ne mogu sebi lako da oproste greške.
Imaće veću tendenciju da zauzmu odbrambeni stav kad pogreše i
neće uspeti da se isprave. Kada deca imaju iskustvo devet godina
nevinosti, imaju jak osnov da se sa greškama nose na zdrav način.
U stanju su da oproste sebi i postepeno uče iz grešaka.
Pre devete godine, deca znaju šta treba da rade, jer su vođena
roditeljskim primerima. Uz pozitivno vaspitanje, deca su motivi-
sana da sarađuju samo iz instinkta da udovolje i da sarađuju sa ro-
diteljima.

Usmeravanje na greške ne pomaže deci ni na koji način.

Kada deca sarađuju sa roditeljima, nauče šta je ispravno.

Deca ne uče šta je ispravno time što analiziraju ono što je
pogrešno. Greška je dati detetu pauzu i reći mu da razmisli o
svom ponašanju. Kada date detetu pauzu, jednostavno želite da
dete vratite u kontrolu, a ne da ga naučite staje dobro a šta loše.
Kada dete pokaže dozu saradnje sa roditeljima i dobije pozi-
tivnu povratnu spregu za saradnju, nauči da se ponaša na odgovo-
ran način. Onda je "sposobno" da bude "odgovorno" prema potre-
bama, željama i zahtevima roditelja.
Ovo je jedina vrsta odgovornosti koju dete mlađe od devet
godina može da razvije.

NAUČITI IH UMETNOSTI PORAVNANJA

Kada znaju da smeju da greše, deca mogu da se usredsrede na to
šta treba da urade pošto su napravili grešku. Kada je greška na-
pravljena, roditelji deci moraju da pokažu kakoda poprave ono što
je učinjeno i stvari vrate u prvobitno stanje ili kako da dođu do
poravnanja.
Najbolji način da se nauči ova važna lekcija jeste slediti pri-
mer. Ako je vaš sin povredio prijatelja dok su se rvali, uzmite ga za
ruku i povedite do prijatelja koji je povređen. Dok vaš sin sluša,

232
 Deca Su iz Raja

recite, "Žao mi je što se ovo dogodilo." Uz sinovljevu pomoć, uz-

mite malo leda i odvojite vreme da se pobrinete za povredeno
dete. Umesto da mu prebacujete zbog greške koju je napravio,
podelite osećaj gubitka sa sinom.
Pokažite vašem detetu da uvek postoji način da se saniraju
posledice grešaka. Na ovaj način, preuzimajući odgovornost da
stvari popravi, dete postepeno razvija volju da stvari radi isprav-
no, a kasnije će prirodno početi da bude svestan i da priznaje
svoje greške.

Uvek postoji način u životu da se stvari vrate u

ravnotežu nakon što je učinjena greška.

Ako roditelji priznaju svoje greške i dete je bolje pripremlje-

no da prizna greške koje ono učini. Način na koji se preuzima od-
govornost za grešku, pored samoispravljanja jeste i umetnost od-
govarajućeg poravnanja. Poravnanje je popravljanje i iz-
glađivanje stvari posle greške. Većina roditelja svoje greške krije
od dece i retko se izvinjava. Pretpostavljaju da će izgubiti moć nad
svojom decom ako priznaju da nisu uvek u pravu.
Roditelji mogu svoju decu naučiti da budu odgovorna de-
monstrirajući odgovornost Kada roditelji zakasne da dete sa-
čekaju posle škole, umesto što objašnjavaju zašto su zakasnili,
trebalo bi da saslušaju, izvine se i izglade grešku. Način na koji se
preuzima odgovornost za greške, pored toga što se samoispra-
vljamo, podrazumeva da napravimo neku vrstu naknade. To po-
ravnanje je način na koji stvari ispravljamo kada pogrešimo.

Umesto što objašnjavaju zašto su zakasnili, roditelji bi

trebalo da saslušaju, izvine se i nadoknade to.

Kada roditelj zakasni da pokupi dete posle škole, poravnanje

može napravi time što će uraditi nešto izuzetno, kao stoje poseta

233
Džon Grej

poslastičarnici na povratku kući. Roditelj može da kaže, "Izvini

što sam zakasnio. Želim da ti to nadoknadim nečim lepim. Hajde
da idemo na kolače". Da bi se iskupili za greške, roditelji se mogu
ponuditi da urade neku od kućnih obaveza deteta ili mogu da os-
misle zabavnu aktivnost. Time što će dati primer poravnanja,
decu će dobro pripremiti da budu odgovorni tinejdžeri i odrasli
ljudi.
Sposobnost dece da se samoisprave, sve do devete godine ne-
guje se time što su deca oslobođena posledica svojih grešaka.
Sposobnost da se odgovora za greške i čine ustupci, razvija se pri-
merom roditelja koji prave ustupke za svoje greške. Na ovaj
način, deca uče da budu odgovorna, i da na odgovoran i odgova-
rajući način isprave i snose posledice za učinjene greške.

Roditelji decu uče odgovornosti time što svojim

primerom pokazuju kako izgleda odgovorno ponašanje.

Kada tinejdžer kasni, a roditelj ga čeka, pored toga što treba

da nauči da se prema tuđem vremenu odnosi sa poštovanjem, po-
trebno je da učini i izvesno poravnanje. Poruka je jednostavna,
"Ako te već čekam, šta ćeš da uradiš da moj život bude lakši?"
Ako je u detinjstvu odgajan uz roditelje koji nadoknade svoje
greške, tinejdžer će automatski biti uviđavniji i zadovoljan što će i
sam biti spreman na neku vrstu poravnjanja. Reći će, "Žao mi je
-kako mogu da nadoknadim to?"
U drugim prilikama, odmah će dati primer, "Žao mi je što si
me čekao. Hoćeš li da operem kola kako bih ti nadoknadio to što
si čekao?"
Drugi zdrav odgovor je, "Jako mi je žao što si me čekao.
Dužnik sam ti." Ovo znači da roditelji mogu da smisle nešto u
toku narednih nedelja, a dete će da im ispuni želju.
U međuvremenu, ako roditelj zakasni, može reći, "Jako mije
žao što kasnim. Ti si zakasnio prošle nedelje, tako da smo sada
kvit."
Ako vaš tinejdžer nije odgajan uz pomoć veština pozitivnog
vaspitanja, moraćete da pitate, "Kako bi voleo da ovo nadokna-

234
 Deca Su iz Raja

diš". Hi mu stavite do znanja da vam nije bilo prijatno i da vam jed-

nostavno "duguje".
Vrlo brzo će se navići i rado menjati osećaj kažnjavanja sa us-
tupcima kadgQd4eJojnQ£uće/rinejdžerima kao ni ostalima nisu
potebni ni kazna ni sram. Stav da su greške dozvoljene, utrće im
put da postanu odgovorniji.

NEMOJTE KORISTITI KAZNU, PRILAGODITE SE

Pozitivno vaspitanje ne koristi se kaznama da bi motivisalo sa-
radnju, ali ponekad će roditelj morati da napravi prilagođavanja
po pitanju određenih sloboda koje su detetu ili tinejdžeru date.
Ukoliko vaš osmogodišnji sin neprestano skače po kauču u dnev-
noj sobi, možete mu oduzeti pravo da se igra u dnevnoj sobi kad vi
niste u blizini. Pre no što sprovedete to prilagođavanje, morate
primeniti pet veština pozitivnog vaspitanja.
Kad budete sprovodili prilagođavanje, stavite mu do znanja
da može da zaradi mogućnost da se opet igra u dnevnoj sobi. Re-
cite nešto kao, "Kada budeš sarađivao time što ne skačeš po kre-
vetima dok sam ja u sobi, razmisliću o tome da te pustim da se
igraš u dnevnoj sobi kada ja nisam tu." U ovom primeru, roditelj
ne kažnjava, samo prilagođava pravila.
Ako vaš šesnaestogodišnjak ima dozvolu da vikendima ima
izlazak do jedan sat posle ponoći, a on stalno kasni, prilagođava-
nje je neophodno. Moraće kući da se vraća ranije, ne zato što ga
kažnjavate, već zato što nije dovoljno odgovoran za tako kasne iz-
laske. Ako nije odgovoran u dovoljnoj meri_da_se; setidjt se na
vreme vrati kući i da poštuje zabranu, tada nije dovoljno odgovo-
ran da ostaje do jedan pošle ponoći.

Kada tinejdžer stalno kasni, prilagodite vreme do

kojeg mora da se vrati kući.

Mnogo pre razmišljanja o prilagođavanju, tinejdžeru treba

oprostiti, ali takođe treba da vam nekako nadoknadi neprijatnos-

235
Džon Grej

ti, koje je uzrokovao. Posle korišćenja svake od pet veština pozi-

tivnog vaspitanja, ako tinejdžer nastavlja da kasni, roditelj treba
da prizna sebi da je pogrešio što mu je dopustio da ostaje tako
kasno, i treba da prilagodi vreme do kojeg mora da se vrati kući.
Roditelj može da kaže, "Znam da razumeš da je ovo ogra-
ničenje tvog izlaska i razumem da se mnogo stvari dešava pa ti
onda zaboraviš na vreme. O tome smo razgovarali nekoliko puta.
Znam da se trudiš, ali mislim da imaš suviše nezavisnosti. Ogra-
ničenje izlaska je sada ponoć. Ako ga budeš poštovao tri puta za-
redom, pomerićemo ga na 12:30, a kada budem bio siguran da ćeš
se setiti vremena kada treba da dođeš kući, razmislićemo opet o
izlasku do jedan. Preko vikenda želim da si kući u ponoć."

KAKO REAGOVATI KADA DECA NAPRAVE GREŠKU

Kada dete do devet godine života napravi grešku, naša reakcija bi
trebalo da pokaže kako je pravljenje grešaka normalno i da se to
svima dešava. Od deteta ne treba zahtevati da se izvini ili nado-
mesti svoju grešku sve do desete godine. Na primer, kada dete
slomi nešto, na kraju se greška ipak pripisuje roditelju jer dete
nije imalo zahtevanu pažnju. Od deteta se tada ne očekuje da se
izvini ili da nečim nadomesti svoju grešku.
Kada jedno dete udari drugo, ne treba ga terati da se izvini i
ne treba ga kažnjavati. Ukoliko krivica uopšte postoji, ona je na u
roditeljima, jer na neki način dete nije dobilo ono što mu je po-
trebno od roditelja. Može biti da dete nema dovoljno razumevan-
ja od strane roditelja, nema nadzora, organizacije ili ritma.
Kada se dvoje dece tuku, umesto što ih silite da se pomire i iz-
vine jedno drugom, pustite ih da se sami pomire. Recite im nešto
kao," U redu, hajde sada da se pomirimo i opet budemo prijatelji.
Baš mije žao stoje ovako ispalo. Hajde da igramo ovu igru..."
Deca zahtevaju da se drugo dete kazni samo onda kada su oni
sami kažnjavani zbog grešaka. Oni zahtevaju izvinjenje samo
kada se od njih zahteva da se izvine. Kada roditelji preuzmu od-
govornost umesto što okrivljuju svoju decu onda deca sebe ne
krive preterano i ne zahetvaju objašnjenja i izvinjenja.

236
 Deca Su iz Raja

Teško je prihvatati greške jer većina roditelja ne prihvata

svoje greške. Oni osećaju potrebu za kaznom, jer su kao deca i
sami kažnjavani i veruju da je to ono što se dešava kada neko na-
pravi grešku. Srećom, veštine pozitivnog vaspitanja uspevaju
čak i kada roditelji čine greške. Ako se roditelj naljuti na dete
jer je napravilo grešku, on ili ona uvek mogu da se na jednostavan
način izvine zbog ljutnje i da uvere decu kako je u redu praviti
greške.
Možete reći, "Mama je pogrešila jer se naljutila što si razbio
vazu. Nije trebalo da vičem na tebe. Žao mi je. Nije bilo toliko
važno. Uvek možemo kupiti drugu vazu. To je jednostavno bila
greška, a greške se dešavaju."
Ako je starije dete u pitanju, recite:" Žao mije što sam se toli-
ko naljutio (ili naljutila) onog dana. Nije trebalo da mi se to desi.
Mnogo drugih stvari mi je smetalo. Nije ništa strašno. Uvek
možemo kupiti drugu vazu."
Ukoliko dete preturi vazu, prirodno je biti pomalo uzrujan
zbog toga, ali roditelji ne treba da prenose nervozu na decu ali ni
na sebe. Neki roditelji ne krive svoju decu, ali zato duboko krive
sebe. Iako nemaju nameru da se drugi osećaju loše, oni im nes-
vesno nameću osećaj krivice. Roditelji treba da nađu najbolji
način na koji će oprostiti reske i sebi i svojoj deci.
Veštine pozitivnog vaspitanja su nove veštine. Većina rodi-
telja nema ideju kako da reguje kada deca naprave grešku. Ovo
su neki od korisnih saveta kako ispravno reagovati na dečije
greške. Odvojte par minuta da razmislite kako biste vi reagovali u
sledećim prilikama.

Ako ste imali uspešan dan, odmorni ste, osećate da je pred

vama sjajna budućnost, kako biste reagovali kada bi vaše dete
slomilo vazu?
Ako bi vam dete mnogo pomagalo i uvek vas slušalo kako
biste regovali na slomljenu vazu?
Ako bi vaš direktor slučajno oborio vazu, kakva bi bila vaša
reakcija?

237
Džon Grej

Ako biste dozvolili petorici dečaka da igraju fudbal u dnevnoj

sobi a oni slučajno obore vazu, kakva bi bila vaša reakcija?
Ako je vaza bila od jeftinijih a vi ste već razmišljali da je
zamenite, kako biste reagovali?
Kada biste imali slepog gosta koji je slučajno oborio vazu,
kakva bi bila vaša reakcija?

U svakom od ovih primera, vaša reakcija na polomljenu vazu

u sebi ne bi sadržala ni grdnju ni optužbu. Možda bi vam bilo kri-
vo što ste ostali bez vaze, ili bi vas nerviralo skupljanje krhotina ali
ne biste mnogo razmišljali o tome. Jasno je da ne biste bili ljuti ni
na svoje dete, ni na sebe, na vašeg direktora ili gosta. Shvatili biste
da se takve stvari dešavaju. Naravno da biste više pažnje obratili
na osećanja svog deteta, gosta, ili vašeg šefa nego na slomljenu
vazu. Sigurno ne biste želeli da se iko oseća loše. Ova pozitivna
reakcija koja u svojoj pozadini ima oproštaj, odgovarajući je od-
govor čak i kada su uslovi drugačiji.
Pokušajte da ova iskustva primenite u praksi time što ćete
reagovati na različite greške koje vaše dete pravi. Uzmite kao
motiv određenu grešku i pokušajte daje doživite kroz svih sedam
primera da biste videli svoju reakciju.
Na primer, ako je vaše dete napravilo nered i nije počistilo iza
sebe zapitajte se kako biste reagovali da ste imali sjajan dan, da
ste bili odmorni i osećali kako je pred vama sjajna budućnost, a
vaše dete je napravilo nered i nije ga počistilo. Na ovaj način
prođite kroz svih sedam navedenih primera da biste mogli da rea-
gujete na najbolji mogući način. Kada vaša deca naprave grešku,
bez obzira na uslove, zaslužuju oproštaj.

Kada vaše dete slomi vazu, bez obzira na

uslove ono zaslužuje oproštaj.

Hajde sada da promenimo uslove i razmotrimo kako ne želite

da reagujete kada vaše dete slomi vazu. Uzmite par minuta da

238
 Deca Su iz Raja

razmislite kako biste reagovali u sledećim prilikama, uz uvaža-

vanje činjenice da je ovo način na koji ne želite da reagujete.

Da ste imali užasan dan, da ste bili isrpljeni i zatrpani obave-

zama i manjkom vremena, a vaša budućnost vam izgleda
tmurno, kako biste reagovali na polomljenu vazu?
Ako bi vaše dete stalno razbijalo stvari i nikada vas ne bi
slušalo kako biste reagovali kada bi srušilo vazu?
Ako biste zamolili vaše dete da se ne igra u dnevnoj sobi i ne
dira vazu, a ono to svakako učini, kakva bi bila vaša reakcija
na slomljenu vazu?
Ukoliko bi kućna pomoćnica oborila vazu pošto je slučajno
već razbila par stvari, da li biste reagovali?
Ako biste izričito zamolili svoje dete da se ne igra u dnevnoj
sobi i ne dira vazu, a vaza je razbijena, kako biste reagovali?
Ako je vaza bila izuzetno skupa ili vama naročito draga, kako
biste reagovali ako je dete razbije?
Ako biste zamolili vašeg supružnika da vazu skloni a on ili ona
bi to zaboravili, kakva bi bila vaša reakcija na supružnika?

Ukoliko se ne uzdržite, verovatno ćete reagovati na loš način.

Ako ste imali loš dan, verovatno biste nagomilani stres izlili na
dete. Ova razbijena vaza može biti kap u prepunoj čaši. Na
nesreću, deca će vašu preteranu reakciju protumačiti kao svoju
ogromnu grešku i njihova krivica biće nesrazmerno velika.

Deca na sebe preuzimaju mnogo krivice

ukoliko neko drugi ne podeli tu krivicu sa njima

Ako vas dete ne sluša, verovatno biste se stvarno naljutili ali

ne samo zbog vaze već zbog mnogih drugih prilika kada vas dete
nije slušalo, i verovatno biste pred očima imali mnoge buduće

239
Džon Grej

slučajeve detetove neposlušnosti. Ova poruka je zbunjuća i neefi-

kasna za vaše dete. A takva će biti i vašem supružniku.

Kada deca naprave grešku, ne postoji gore vreme da ih

podsetimo kako to nije jedina greška koju su napravili.

Ukoliko se vaše dete opiralo vašem zahtevu da ne dira vazu,

pomislićetei da dete treba kazniti da bi ga naučili lekciju. Kao što
smo već objasnili u prethodnom poglavlju, kažnjavanje i osećaj
krivice više ne uspevaju da postignu cilj. Postoje drugi načini da
detetu objasnimo kako treba da radi prave stvari. Kada je dete
namerno neposlušno, roditelj mora da iskoristi pet veština pozi-
tivnog vaspitanja umesto kažnjavanja. Kažnjavanje će samo uve-
ćati neposlušnost.
Kažnjavanje ili ljutnja - zastareli su načini komunikacije.
Najbolja vrsta reakcija na greške vaše dece je neutralan, gotovo
nezainteresovan stav. Nemojte pridavati mnogo važnosti njiho-
vim greškama. Umesto toga preusmerite detetovu pažnju na
nešto drugo. U ovom slučaju, dete jednostavno možete zamoliti
da vam pomogne u spremanju nereda.

Nemojte pridavati mnogo pažnje greškama vaše dece.

Kada kućna pomoćnica polomi vazu, neophodno je napraviti

određena poravnanja. Ako se problem nastavi, nju treba otpusti-
ti. Vi niste obavezni daje ičemu učite i nije vaše dete. Međutim,
kada su vaša deca u pitanju, izazov je naučiti ih odgovornosti time
što ćete im opraštati greške.
Ako je vaza bila skupocena, većina roditelja samo bi se još
više naljutila. Roditelji moraju imati na umu da deca ne planiraju
da naprave grešku. Ako je nešto zaista skupoceno, roditelj treba
da zaštiti skupocenost a ne da krivi dete. Ako bi tinejdžer razbio
skupocenu vazu, trebalo bi da nađe načina da ispravi grešku, u
okviru svojih mogućnosti. Bilo bi preterano očekivati od njega da

240
 Deca Su iz Raja

m nadoknadi materijalnu vrednost vaze. Oni ne zarađuju toli-

ko novca kao vi. Prigodnije bi bilo raščišćavanje nereda ili pomoć
u nabavci nove vaze ali ne uz obavezu da je oni plate.
Ukoliko tinejdžer pozove prijatelje kući a oni pokvare ili
ukradu vaš kompjuter, zajedno morate pronaći načina da ovu
grešku ispravite. Ukoliko odlučite da od njih tražite finansijsku
nadoknadu, odredite je prema njihovim prihodima. Neka is-
pravljanje greške bude fer time što ćete uporedit izvore prihoda.
Ukoliko dete ima više ušteđenog novca, od roditelja se ne
očekuje da mu isprazni kašicu do dna.

Učinite ispravljanje greške fer time

što ćete uporediti izvore prihoda.

Pored kažnjavanja ili nadoknade novca roditelj može učiniti

grešku time što misli da deca nisu smela da naprave greške. Ako
zamolite svog supružnika da skloni vazu a on ili ona to zaborave,
možda ćete se naljutiti jer ste ih upozorili, a oni upozorenje nisu
uvažili. Osećali biste da su znali za opasnost, a ipak su napravili
grešku. Međutim, roditelji su skloni da se uznemire kada deca za-
borave da urade ono što su ih zamolili. Greškom pomisle kako su
deca bila upoznata sa svim opasnostima da ne bi napravila gre-
šku. Zaboravljaju kako je za decu savršeno normalno da zabo-
ravljaju. Ponekom detetu je potrebno da više puta čuje opomenu
pre nego što se seti, a ako je pod stresom može mu se desiti da
opet zaboravi.

AKO SE DOVOUNO TRUDITE, DOVOUNO JE DOBRO

Deca treba da shvate kako je i sam trud dovoljan i da su greške
prirodan proces učenja i rasta. Time što čine greške, ona uče staje
najbolje za njih. Treba se truditi najviše što možemo, a ostalo je
proces sastavljen od pokušaja i grešaka. Ovo je zdrava poruka
-ali se često zloupotrebljava da decu postidimo.

241
Džon Grej

Roditelji će se uglavnom složiti sa pretpostavkom da je trud

dovoljan ulog. Kada dete ne uspe u nečemu ili napravi grešku, ro-
ditelji zaključe kako ono nije uložilo dovoljno truda. Dete tad
pogrešno zaključuje kako zaista nije uložilo dovoljno truda. Kada
je kritikovano zbog grešaka ili zbog nedovoljnog truda, dete
počinje da se oseća loše zbog svojih grešaka.
Roditelji se često varaju da njihova deca tinejdžeri, moraju
imati izvrsnu memoriju za pojedine stvari. Kada tinejdžeri zabo-
rave da urade nešto, roditelji greškom zaključuju da se jednostav-
no nisu dovoljno trudili. Trud nema dodirnih tacaka sa memori-
jom. Ili se sećate ili ne. Zaboravljanje mora de se tretira kao i sva-
ka druga greška.
Jedan od najboljih načina bavljenja decom ili tinejdžerima,
koji često zaboravljaju jeste da ih zamolite da nešto urade kap da
to prvi put tražite od njih. Kako tokom vemena budete postavljali
pitanja u ovom maniru, dete ili tinejdžer shvatiće da zaboravlja.
Kada prestanete da podsećate svoju decu da su zaboravna, njiho-
va sposobnost pamćenja će biti ojačana. Kada prestanete da ih
opominjete da su zaboravni, a oni sami po sebi krenu da pamte,
tek tada počinju da se sećaju stvari koje ste rekli.
Za većinu dece i tinejdžera važi da što su više pod stresom, to
više zaboravljaju. Pridikovanje ili uznemiravanje nisu efikasni
metodi. Samo proizvode više stresa, što blokira memoriju. Na-
građivanje je bolji način da se potakne bolja memorija. Ukoliko
vaše dete ili tinejdžer stalno nešto zaboravlja, na kraju svake ne-
delje dajte mu nagradu zbog nečega čega se setio.

Kda dete napravi grešku, roditelji

Sreškom pomisle da ono nije učinilo
sve stoje u njegovoj moći.

Kada deca naprave grešku, razočarani roditelji i ne znajući

šalju deci mnoštvo poruka kojih se deca stide ili se osećaju loše,
neprilagođeno ili čak nedovoljno vredno. Ovo su neke od naj-
češćih poruka:

242
 Deca Su iz Raj'a

Ti znaš da to ne smeš da uradiš!

Ti to možeš bolje!
Trebalo je da znaš da to ne smeš da uradiš!
Kako si mogao da zaboraviš!
Već sam ti rekao!
Upozorio sam te!
Da si me samo poslušao!
Šta nije u redu sa tobom?
Viđao sam i bolje od tebe!
Šta ti je?
Ti jednostavno ne slušaš!

Kada deca prave greške, ne ponašaju se valjano ili ne ispune

očekivanja, roditelji greškom pomisle kako deca ne ulažu
dovoljno truda. Reći to deci za njih je najčešće poražavajuće. To
je korišćenje negodovanja kao načina da motivišemo decu. Kao
što smo već objasnili, korišćenje krivice u smislu pritiska na dete,
ne samo da nije potrebno već jednostavno ne daje rezultate.
Veštine pozitivnog vaspitanja u srži ističu kako deca ulažu
najviši mogući trud. Kada čine greške, ovo je deo procesa učenja.
Kada su van kontrole, znači ne dobij aju ono što im treba da bi bili
pod kontrolom svojih roditelja. Bez obzira na to gde su i šta su
deca pogrešila, u datom momentu trude se najviše što mogu.

Pozitivno vaspitanje podrazumeva da

se deca trude najviše što mogu.

Deca se ne bude sa mišlju: "Kako da budem najgori što mogu

danas? Šta bih mogao da uradim da stvarno pogrešim? Kako
mogu da uznemirim svoje roditelje i učinim da me oni mrze?"
Niko ne misli na ovaj način osim ukoliko nije jako povređen i uz-

243
Džon Grej

nemiren. Čak i tada, dete bi se i dalje trudilo da pruži sve od sebe,

mada na pogrešan način, sve da bi se njegovim potrebama izašlo
u susret.
Kad neko čini najbolje što može, to ne znači da su time iska-
zani svi njegovi kvaliteti. Jednostavno to znači da na osnovu pos-
tojećih izvora u datom momentu činimo najbolje što možemo.
Pojasnimo ovo na primeru.
Juče sam najviše napisao. Napisao sam trideset strana u jed-
nom danu. Za mnoge pisce, ovo je stvarno uspeh. Kada sam
otpočinjao pisanje ove knjige, trudio sam se najviše što mogu i pi-
sao sam oko tri strane dnevno. Danas sam bio umoran ali sam se
potrudio i napisao pet strana. Jednog dana napisao sam tri strane.
Kasnije tog istog dana, napisao sam još trideset. Ipak, trudio sam
se najviše što sam mogao svakog dana.
Uzimajući ovaj primer u obzir, videćete da ishod nije adek-
vatno merilo truda. Na sličan način, greška je meriti dečiji trud po
rezultatima. Tajna prihvatanja dečijih grešaka kao nečeg najnor-
malnijeg je shvatanje činjenice da se oni trude najviše što mogu.

KADA NIJE U REDU PRAVITI GREŠKE

Kada ne prihvatamo njihove greške, deca reaguju na mnoštvo
nezdravih načina. Lista koja sledi sadrži četiri osnovna načina na
koje naša deca reaguju kada mi ne prihvatamo greške koje oni
čine:

1. Skrivanje greške i izbegavanje istine.

2. Ne postavljanje visokih merila i ne preuzimanje rizika.
3. Pravdanje grešaka ili prebacivanje krivice na druge.
4. Nedostatak samopoštovanja i samokažnjavanje.

Ove četiri reakcije mogu se izbeći kada detetu pružimo jasnu

poruku kako je u redu praviti greške. Deca na ovaj svet dolaze sa
sposobnošću da vole svoje roditelje ali ne i da vole sebe ili da

244
 Deca Su iz Raja

oproste sama sebi. Deca uče da vole sebe kroz način na koji se ro-
ditelji ponašaju prema njima i način na koji roditelji reaguju na
greške. Kada decu ne kažnjavamo i ne namećemo im osećanje sti-
da zbog grešaka, oni nauče kako ne moraju da budu savršeni da bi
bili voljeni. Vremenom spoznaju najvažniju veštinu: sposobnost
da vole sebe i prihvate svoje nesavršenosti.

Deca nauče da vole sebe kroz način na koji se

roditelji ponašaju prema njima i način na
koji roditelji prihvataju njihove sreške.

Kada se roditelji izvinjavaju za greške koje čine, deca auto-

matski praštaju. Deca su programirana da oproste svojim rodite-
ljima, ali ne i sebi. Ako roditelji naprave grešku a zatim se ne iz-
vine, deca nikada ne nauče kako da praštaju. Ako se roditelji ne
izvine za svoje greške, deca krive sebe. Bez dovoljno prakse u
opraštanju svojim roditeljima deca ne nauče kako da praštaju
sebi.
Samo oproštaj skida senku krivice. Sve je naučeno tako što
smo imali mogućnost da iznova iskusimo kako naši roditelji prave
greške a mi ih i dalje toliko volimo. Kada dete vidi svoje roditelje
kao nesavršene, a i dalje tako divne, naglo će u desetoj godini
života postati samosvesnije, a time svesnije svojih nedostataka i
neće više biti toliko oštro prema sebi.
Oko devete godine, deca počinju da osećaju stid kada rodite-
lji čine stvari koje su im čudne - na primer kada mama počne da
peva, dok čeka u redu pred kasom. Kako postaju samosvesniji
počinju da pretpostavljaju ono o čemu drugi razmišljaju. Kada su
deca odgajana da oproste, sama sebi više praštaju svoju ne-
savršenost. Pogledajmo detaljnije četiri načina na koja deca rea-
guju kada nije u redu praviti greške.

245
Džon Grej

SKRIVANJE GREŠKE l IZBEGAVANJE ISTINE

Kada se deca plaše kazne ili gubitka ljubavi kao odgovora na nji-
hove greške oni nauče da te greške skrivaju. Radije nego da se
suoče sa kažnjavanjem, sakriće ono što su uradili i nadati se da ih
neće uhvatiti. Ovo vodi lažima. Težnja da se greške skrivaju pos-
tepeno vodi unutrašnjem razdoru. Dete mora da živi u dva sveta.
U jednom od njih, može dobijati ljubav svojih roditelja a u dru-
gom veruje da će, ukoliko se greške otkriju, izgubiti roditeljsku
ljubav. Ovo ima ishod u negiranju ljubavi koju dobijamo.
Kada dete napravi grešku i sakrije je, deo njega samog oseća
se manje vrednim roditeljske ljubavi. Čak i kada roditelj pokazuje
ljubav, podršku ili uvažava svoje dete, delić samog deteta misli:
"Da, ali ne bi se ovako ponašao da znaš šta sam uradio." Ovo
osećanje manje vrednosti nastavlja da potiskuje ljubav i podršku
koji su ovom detetu neophodni. Iako ima ljubav koja mu je po-
trebna, dete ne može daje oseti. Do obima do kojeg dete mora da
krije svoje greške, ono neće uvažavati pravu ljubav i podršku koja
mu je potrebna.

Kada deca sakriju greške, deo

njih nije u mogućnosti da oseti
ljubav.

Deca zavise od podrške koju dobijaju od roditelja da bi se

osećala jakima i uvažavala sama sebe. Kada nisu u dodiru sa
ovom podrškom postaju nesigurna. Ranjivo je kada neko kaže
detetu, "Nemoj to reći svom ocu ili majci. To će biti naša mala
tajna". Ukoliko se dete ne oseća sigurno da svojim roditeljima
otkrije svoje greške diže se zid koji razdvaja dete od roditeljske
podrške.
Ono što je još teže za dete je kada jedan roditelj dete zamoli
da nešto ne kaže drugom roditelju. To može biti čak i obična po-
ruka kao, "U redu daću ti sladoled, ali nemoj to reći svom ocu."
Ovo isuviše približava dete majci i otuđuje od oca.

246
 Deca Su iz Raja

Još je gore kada je zahtev za tajnovitošću poduprt pretnjom

kažnjavanjem. Na primer, kada se prema detetu loše ophodi
otac može reći, "Prebiću te ako ovo kažeš svojoj majci." Ukoliko
dete ne kaže majci, sakrivanje je gore od lošeg ponašanja.
Greške se dešavaju i mogu biti ispravljene, ali ako dete oseti da
sa svojim roditeljem ne može biti otvoreno, proces ispravljanja
se zaustavlja.

DECA RAZVEDENIH RODITEUA

Deca razvedenih roditelja često osećaju nemogućnost da dele
svoje emocije i osećanja. Kada žive u odvojenim domovima, deca
moraju da shvate kako je u redu pričati o tome šta se dešava u
drugom domu. Kada ovo nije moguće, dolazi do razdora - mogu
deliti samo deo sebe u domu svoje majke, a drugi deo kada su kod
oca.
Deca shvataju kako nije u redu ocu ispričati priču o majci jer
se otac uznemiri i postane ljubomoran, ili obrnuto. Kako dete
opisuje zabavno vreme koje je provelo sa ocem, majka u sebi bes-
ni jer dete nije uradilo domaći zadatak. Deca mogu da osete ovaj
problem i jedostavno da prestanu da dele svoja osećanja. Da stvari
budu gore, majka pozove svog bivšeg muža i žali mu se zbog
domaćeg zadatka. Sledećeg puta kada dete uradi nešto zabavno
sa svojim ocem, otac ga direktno može zamoliti da to ne kaže maj-
ci.
Teško je osigurati povoljan ambijent da dete sa roditeljima
podeli detalje iz svog života. Ako roditelji postanu negativni, kri-
tični ili sa negodovanjem posmatraju ono što im dete kaže, ono će
prestati da im otkriva deliće svog života u spoljnom svetu. U
ovom stadijumu deca ne samo da postaju nesigurnija, već roditelj
gubi^ svoju moć da ustanovi vodstvo.
Sto se više dete ili tinejdžer oseća slobodno da sve deli sa
vama bez rizika da bude povređeno ili da povredi nekog drugog
više će biti spremno na saradnju sa vama. Zapamtite, kada se
deca osećaju sigurnima da budu svoja, više su motivisana na sa-
radnju. Da bi uvećali svoju moć uticaja nad tinejdžerima roditelji

247
Džon Grej

moraju odstupiti od davanja rešenja i osuda kako bi njihova deca

mogla svoj svet da podele sa njima.

NE POSTAVLJANJE VISOKIH MERILA l

NE PREUZIMANJE RIZIKA
Kada deca dobiju poruku da treba da se stide svojih grešaka,
često su uplašena da ne naprave još više grešaka. Kako bi se zašti-
tili od bolnih posledica greške, neuspeha ili razočaranih roditelja
oni prosto "igraju na sigurno". Umesto da postave visoka merila
koja možda ne mogu da ispune, ta deca čine ono stoje predvidlji-
vo i sigurno. Živeći u sigurnoj zoni, deca ne samo da sebe us-
kraćuju već počinje da im biva dosadno usled nedostatka izazova.

Živeći u sigurnoj zoni, deca ne samo da sebe uskraćuju već

počinje da im biva dosadno usled nedostatka izazova.

Druga deca na nametnut stid reaguju tako što postaju previše

ambiciozna. Ta deca ne mogu da podnesu bol kad su manje dobra
od onoga što se od njih očekuje ili kad razočaraju roditelja pa se
trude više nego stoje potrebno. Ona mogu imati rezultate, ali ni-
kada nisu srećni. Ono što čine nikada im ne izgleda dovoljno do-
bro, i nikada nisu zadovoljni sobom. Za ovu decu nije neobično
da u školi imaju sve petice i jednu četvorku a da ih kod kuće pitaju
"Zašto si dobio četvorku?"
Otac može reći svom isuviše ambicioznom sinu koji je pro-
pustio dodavanje lopte u fudbalu, "Da nisi propustio ovaj udarac,
tvoj tim bi pobedio." Roditelji često ignorišu pozitivna dostignuća
a usmere se na negativno ponašanje. Ove vrste negativnih poruka
iz detinjstva često možemo čuti u kancelarijama savetnika kada
odraslima pomažemo da se suoče sa nervozom i depresijom. U
većini slučajeva, nije da ih roditelji nisu voleli; jednostavno nisu
znali bolji način da iskažu svoju ljubav. Nisu znali šta su činili svo-
joj deci. Mnogi su greškom mislili da su tako zdravo motivisali
svoju decu da se više trude.

248
 Deca Su iz Raja

Roditelji greškom misle da deci pomažu time što

ih teraju da se stide svojih grešaka.

Kada se dete ne oseća sigurnim da pravi greške biće sklono

tome da ustukne od prirodnog procesa pravljenja grešaka. Deca
moraju da preuzmu rizike razvitka svoje ličnosti. Bez sigurnosti
koja im je potrebna za pravljenje grešaka često ustuknu, a da po-
nekad ne znaju zašto. Potrebna im je sigurnosna mreža. Čak i
preambiciozna deca osećaće se nesigurno u preuzimanju rizika u
ostalim oblastima svog života.
Bez ove unutrašnje sigurnosti, mogu reći, "Ne volim zabave"
ali ispod te maske dosade u stvari leži strah od odbacivanja. Pre
nego što će rizikovati bol uzrokovanu odbijanjem odlučiće da ne
dođu i da se ne izlože uticaju grupe. U pozadini ovog razmišljanja
je strah od gubitka onoga što imaju - ukoliko naprave grešku ili se
pokažu kao neuspešni.
Strah i nesigurnost nisu uvek uzrok otpora. Neka deca su
prirodno stidljiva i duže im treba da formiraju veze, a rizik ne
preuzimaju rado. Prijemčiva deca su sklona tome da budu sti-
dljiva i da se opiru promenama. Osećajna deca imaju veći strah
od odbacivanja i po prirodi im treba više vremena da se otvore
prema potencijalnim prijateljima. Naravno ove težnje za pov-
lačenjem su uvećane onda kada deca dobiju poruku kako nije u
redu praviti greške.

Prirodna težnja dece da ustuknu, uvećana je time

što deca misle kako im neće biti oprošteno.

Da bi izbegli bol ili nedobravanje, nekoj deci će jednostavno

biti svejedno šta njihovi roditelji misle. Ovo je čest slučaj sa ti-
nejdžerima koji ništa ne dele sa svojim roditeljima. Naviknuti su
na to da ih čitavog života ispravljaju jer ništa što oni urade nije u

249
Džon Grej

redu. Sada kada se osećaju slobodnije i nisu im toliko potrebni ro-

ditelji obratiće se svojim prijateljima ne bi li naišli na odobra-
vanje. Bune se i ističu da im roditeljski pristanak više nije potre-
ban. Ispod ovakve težnje su godine sakrivanja da bi bili prih-
vaćeni.
Bez obzira na to šta su roditelji učinili u prošlosti, oni mogu
nadoknaditi svoje greške time što će primeniti pet veština pozitiv-
nog vaspitanja. Roditelji moraju da zapamte kako je u redu paviti
greške i da se to pravilo odnosi i na njih same. Svi roditelji čine
najbolje što mogu, koristeći postojeće izvore.

PRAVDANJE GREŠAKA ILI

PREBACIVANJE KRIVICE NA DRUGE
Rastući u sredini koja nije tolerantna i ne oprašta deca prelaze u
odbrambeni položaj. Ona se ili aktivno brane time što opravdavaju
svoje greške ili time što krive druge zbog njih. Kada zamolimo
dete da prestane da udara svog vršnjaka - ono za tuču krivi svog
vršnjaka, iz straha od kažnjavanja. Dete će reći: "on je mene prvi
udario." Ova vrsta odbrane je prirodna ali je u ovom slučaju,
uvećana kaznom. Kada se dete ne plaši kažnjavanja a roditelj ga
zamoli da prestane da se bije biće spremnije da sluša i sarađuje.
Ono ne oseća veliku potrebu da krivi druge i opravdava svoje pos-
tupke.
Kad odrastemo, jedini način na koji možemo da naučimo da
se ispravimo jeste da preuzmemo odgovornost za svoje greške.
Sve dok greške pravdavamo time što krivimo druge, ne možemo
se ispraviti. Iako smo odrasli, ponašamo se kao deca koja su
odrasla u sredini koja nije bila sigurna.

Sve dok svoje greške pravdavamo time što

krivimo druge ne možemo se ispraviti.

250
 Deca Su iz Raja

Kristina je došla do mene u savetovalište. Nije znala da li da

ostane sa svojim novim mužem Stevom ili da ode. U nekoliko na-
vrata bio je ljut a onda je postao nasilan. Došla je zato što je on
uzeo sve njene stvari i izbacio ih iz kuće. Kasnije se pokajao i
poželeo da se vrati. Jasno je da ju je voleo kada nije bio uznemi-
ren, ali nije bio spreman za zrelu vezu.
Želela je da zna kakvo je moje mišljenje o tome. Rekao sam
joj da moram da razgovaram sa^njim. Kada su oboje došli kod
mene, on nije želeo da popusti. Želeo sam da mu pomognem da
uvidi kako je pogrešio bez obzira na to staje sve ona uradila da ga
isprovocira. Stevan to nije mogao da prihvati, i kao rezultat^Kris-
tina je jasno mogla da vidi da je bio nezreo za bračnu vezu. Što se
Stevana ticalo - njegovo nasilno i neprilično ponašanje bilo je
opravdano njenim nesuvislim komentarima. Dokle god je njeno
ponašanje opravdavalo njegovo, nije mogao da učini ništa da po-
pravi situaciju. Umesto toga, naučio je da se odbrani time što će
okriviti druge.
Kada deca ne osećaju da slobodno mogu da naprave grešku,
izgubi se mnogo vremena, konverzacije i energije u odbrani sta-
vova, objašnjavajući šta se desilo i kako se desilo. Sva ova nesreća
i za decu i za roditelje može se izbeći time što ćemo načiniti sigur-
nu sredinu za pravljenje grešaka. Kada je u redu praviti greške
-umesto da brane svoje stavove - deca su otvorena da slušaju ono
što roditelji imaju da kažu. Ako pogledamo unazad i pokušamo
da naučimo decu gde su pogrešila to je jednosmerna ulica - nigde
ne vodi.

Kada je u redu praviti greške - umesto što se

brane, deca su spremna da slušaju.

Kada opravdavamo svoje greške i druge krivimo za svoje pro-

bleme, pojačavamo pogrešno osećanje kako smo nemoćni da
resimo prolem. Kada druge načinimo odgovornima za svoje pro-
bleme, gubimo snagu koja nam je potrebna da zalečimo rane, da
naučimo ponešto iz grešaka i nastavimo da u životu dobijamo ono
što nam je potrebno.

251
Džon Grej

RIZIK KOD TINEJDŽERA

Jednom su me zamolili da razvijem trening program za tinejdžere
koji su bili zlostavljani ili izloženi nasilnom ponašanju. Sva ova
deca iskusila su različite vrste problema u ponašanju i nedostatak
samopoštovanja kao rezultat lošeg odnosa roditelja prema njima.
Da bih predavao na prvoj radionici koja je trajala preko vikenda,
insistirao sam da bude prisutno mnogo različite dece. U te svrhe,
bilo je korisno spojiti tinejdžere iz raznih problematičnih kuća sa
onima koji dolaze iz porodica gde je sredina bila uviđavnija.
Niko od njih nije obeležen kao neko ko dolazi iz disfunkcio-
nalne porodice ili dete koje je zlostavljano. Postepeno kako su bili
slobodniji da razgovaraju o negativnim porukama koje su dobijali
u svom odrastanju, otkrili su daje njihov bol isti. Bez isticanja "zaista
neprijatnih iskustava" 90 odsto njih je shvatilo kako su problemi
koje imaju - isti. Svi su osećali manjak razumevanja, imali su osećaj
niže vrednosti, nisu bili poštovani i ponekad su se prema njima ne-
pravično ponašali.
Često se dešava da dobronamerni terapeuti i roditelji isuviše
pažnje posvećuju negativnom, nasilnom ponašanju, a tinejdžer
na kraju zaključuje da svi njegovi problemi potiču upravo iz tog
iskustva. Pogrešno je neliju nesreću pripisati samo jednom as-
pektu života. Ova pogrešna slika biva razbijena zahvaljujući onim
tinejdžerima koji su daleko srećniji i koji su postepeno bili sprem-
ni da otkriju svoja unutrašnja osecanja straha, besa, razočaranja,
odbijanja, krivice, tuge i konfuzije. Iako problematični tinejdžeri
imaju neke nesrećne doživljaje otkrili su daje veliki deo njihovog
bola rezultat lošeg pristupa njihovih roditelja.
Pošto su tinejdžeri nesvesni da ostali osećaju isto što i oni
sami, nastavljaju da za negativne emocije krive svoju prošlost.
Mnogi odrasli danas svoju nesreću vide kao rezultat prošlosti.
Ovaj obazac krivice sprečava ih da pronađu snagu kojom bi pro-
menili svoj život.
Radionice, savetovališta i grupe za podršku mogu pomoći da
se zaleče bolovi prošlosti ali da bi taj bol pre svega u nastanku sa-

252
 Deca Su iz Raja

sekli, roditelji moraju težiti stvaranju uslova da njihova deca slo-

bodno mogu da prave greške. Jednom kada dete razvije težnju da
se brani time što okrivljuje druge, roditelj može pomoći time što
će primeniti pet veština pozitivnog vaspitanja i postati uzor preu-
zimanja odgovornosti za načinjene greške u prošlosti. Kada rodi-
telji postanu odgovorniji za greške i manje okrivljuju svoju okoli-
nu deca se po pravilu manje brane i manje okrivljuju druge.

NEDOSTATAK SAMOPOŠTOVANJA l
SAMOKAŽNJAVANJE
Deca nauče da poštuju sebe kroz način na koji se prema njima
ponašamo. Zanemarujući decu, ranjavamo njihovo samopošto-
vanje. Kada deca ne dobiju ono što im je potrebno, počinju da se
osećaju manje vrednima. Čak i kada nisu zanemarena, mogu da
se osećaju kao neprilagođena ili manje vredna. Kada se zabrinuti
roditelji osećaju Ijutito, povređeno, posramljeno ili zabrinuto
zbog grešaka i ponašanja svoje dece, deca misle kako nisu vredna
roditeljske ljubavi i da su na neki način nepodesna.
Umesto osećanja zdravog samopoštovanja, deca osećaju
kako ne mogu da ispune očekivanja. U tim pokušajima, očajnički
žele da budu savršeni i da udovolje svojim roditeljima. Oni ni-
kada ne mogu da uspeju, jer niko nije savršen. Mogu biti jako
dobri u svom ponašanju, ali sve je to na račun njihovog samo-
poštovanja. U nemogućnosti da udovolje svojim roditeljima,
osećaju se neprilagođenima.

Deca mogu imati veoma dobro ponašanje,

ali na račun svog samopoštovanja.

Kada deca ne ispune njihova očekivanja, u roditeljima jed-

nostavno buknu negativne emocije. Bez obzira na to koliko rodi-
telj kaže đavoli svoje dete, kada se uznemiri zbog detetove greške
ili kakve manjkavosti - dete dobija negativnu poruku. Jedini
način na koji deca mogu da se dokažu jeste kroz reakcije njihovih
roditelja. Ako želimo da se deca dobro osećaju u svojoj koži, rodi-

253
Džon Grej

telji moraju stalno da prilagođavaju svoja očekivanja tako da ne-

gativne emocije prestanu da se pojavljuju.

Deca se osećaju u redu kada

roditelji osećaju da je sve u redu.

Kada su roditelji srećni, puni uvažavanja, poštovanja, razu-

mevanja, brige - deca dobijaju jasnu poruku da su dovoljno do-
bra. Naravno, zadovoljna su sama sobom. Osećaju se sigurnima
da eksperimentišu i da budu sve što žele. Veruju u sebe i imaju
više samopouzdanja. Opušteniji su jer osećaju da ne moraju da se
dokazuju u nekom neverovatnom sistemu. Onajednostavno i ne-
vino osećaju da jesu to što treba da budu i da rade ono što treba da
rade. Sloboda pravljenja grešaka bez posledica u prvih devet go-
dina života stvara udoban osećaj sigurnosti.
Sada zamislite kako biste se vi osećali kada biste mogli da ura-
dite sve, a da ne upadnete u nevolje ili da sve što zamislite ostva-
rite bez ikakvih poteškoća. Koliko bi vaš život bio drugačiji kada
ne biste osećali strah koji vas koči ili krivicu koja vas pritiska?
Pokušajte da osetite slobodu i mir koji su vam potrebni da biste
bili ono što jeste, kao i radost i samopouzdanje koje biste iskusili
radeći nove stvari.
Ovo je dar koji možete dati svojoj deci tokom njihovog doba
nevinosti. Kada se tom osećanju dozvoli da se devet godina razvi-
ja, ono nikada ne nestaje. Čak i ako deca rastu i uče da budu od-
govorna za svoje greške, osećanje nevinosti ostaje kao osnovno
osećanje. Kao odrasli ljudi oni opraštaju sebi greške i ispravljaju
ih, kada i ako grešku načine. Imaju razvijeniji osećaj za sao-
sećanje i poštovanje drugih ljudi jer ne razmišljaju mnogo o tome
kako moraju da se brane.

Kada nevinost proživljavamo devet godina,

ovo osećanje nikad ne nestaje.

254
 Deca Su iz Raja

Kada roditelji preuzmu odgovornost za greške svoje dece

-dete nauči daje nevino. Sa druge strane, kada je kažnjavano ili
ga je stid zbog svojih grešaka, ono počinje da se oseća
beskorisno i manje vredno roditeljske ljubavi. Ako mora biti
kažnjeno zbog svojih grešaka, postepeno uči da biti vredan
ljubavi znači biti kažnjen posle greške.
Mnogi odrasli ljudi uzdržavaju se od preuzimanja rizika jer su
suviše strogi prema sebi kada pogreše. Često imaju neobičan
strah, koji lebdi nad njima kad god su u situaciji da naprave
grešku. Ovi odrasli ljudi često su kažnjvani kao mali zbog svojih
grešaka, a kao rezultat svega toga oni nastavljaju da osećaju strah
od kažnjavanja. Čak iako njihovi roditelji nisu više u neposrednoj
blizini, oni i dalje osećaju strah. Kada zaista pogreše, oni su često
grublji sami prema sebi nego što bi to drugi ljudi bili prema njima.

Kada su deca kažnjavana zbog grešaka, ona

nastavljaju da osećaju strah kroz čitav svoj život.

Kako bi izbegli da budu grubi prema sebi, oni se ponekad

ponašaju grubo prema drugima. Da bi sebe zaštitili od grešaka,
oni kažnjavaju i krive sve ostale. Ova težnja, takođe, može da ide
u drugom pravcu. Osoba može da prihvata osudu drugih ljudi jer
misli da ne zavređuje ljubav. Druge osobe mogu loše da se
ponašaju prema njima, a takva osoba je uverena da na neki način
zaslužuje takvo ponašanje.
Kakva god da se kazna primenjuje na nekome, ona na kraju
mora da se ispolji ili na njemu ili, na ljudima iz okoline. Devojčice
naročito osećaju potrebu da kažnjavaju same sebe, dok se dečaci
pravdaju tako što se loše ponašaju prema drugima. Devojčica
može sebe da kazni time što se upušta u vezu sa nekim ko je
povreduje ili je preterano samokritična kada napravi grešku. De-
čaci imaju veću težnju da krive druge za svoje greške i da ih suro-
vo kažnjavaju. Svako dete, dečak ili devojčica ukoliko su
kažnjavani zbog grešaka koje su pravili, ne mogu da oproste ni
sebi, ni drugima kada greše.

255
Džon Grej

Š T A U Č I N IT I D A P R A V L J E N J E G R E Š A K A B U D E U R E D U
Bez razumevanja pet veština pozitivnog vaspitanja i važnosti slo-
bode pravljenja grešaka, stid i kazna bili su jedino sredstvo koje
su roditelji imali na raspolaganju da bi svoju decu kontrolisali i
zaštitili. Roditelji su mislili da suviše pohvale slabi samopošto-
vanje i decu čini egocentričnom. Verovali su da ukoliko dete ne
kazne kada pogreši, ono neće moći da razlikuje dobro od lošeg.
Dok je danas ovakvo mišljenje zastarelo, još nedavno je bilo je-
dino koje je pokazivalo dobar rezulatat.
U postupku primenjivanja ideja pozitivnog vaspitanja u prak-
si, važno je zapamtiti da i roditelji prave greške. Deca su nevero-
vatno prilagodljiva; u sebi imaju sposobnost da se prilagode bez
obzira na greške roditelja. Život je proces pravljenja grešaka i
suočavanja sa greškama drugih ljudi. Kroz ovaj proces naša deca
mogu da postanu sve ono što žele.
Ako ovde prepoznate neke od načina na koje ste povređivali
svoju decu, nemojte se osećati krivima. Oprostitie sebi kao što
želite da vaša deca oproste sebi zbog grešaka koje su počinila. Za-
pamtitie da uvek radite ono stoje najbolje u postojećim okolnos-
tima. Budite obazrivi, tako da ne umlatite sebe ovom činjenicom.
Umesto toga, budite srećni jer imate nov i bolji pristup od onog
koji je vama pružen.
Umesto što trošite energiju kriveći roditelje za svoje greške
oprostite im kao što biste voleli da vaša deca vama oproste, a
energiju koristite da nastavite ovo istraživanje. Koristite knjigu
Deca su iz raja kao štivo kojem se uvek možete vratiti. Pohađajte
savetovališta za roditelje i stvorite grupu za podršku roditeljima
koja će ostalim roditeljima pomoći da primene veštine pozitivnog
vaspitanja. Dok budete učili, kroz svoju posebnu krivu učenja
ćete naučiti da budete tolerantniji prema jedinstvenoj krivoj
učenja vašeg sopstvenog deteta.

256
 11
U Redu je Izraziti
Negativna Osećanja

Sva deca iskuse negativna osećanja kao reakciju na životne iza-

zove i ograničenja. Negativna osećanja su prirodna i važan su deo
razvoja deteta. Pomažu deci da naprave neophodne izmene u
svojim očekivanjima kako bi lakše prihvatili životna ograničenja.
Veštine pozitivnog vaspitanja kao što su slušanje sa saosećanjem i
tajm-auti, deci pružaju mogućnosti da nauče prave načine da
izraze svoje negativne emocije.
Roditeljski pristupi iz prošlosti pokušavali su da decu kontro-
lišu potiskujući im osećanja. Kažnjavanje dece zbog neposlušnosti
podriva im osećanja i slama im volju. Kada date deci mogućnost
da izraze osećanja sa pozitivnom porukom da je "u redu izraziti
negativna osećanja", vi osnažujete decu. To budi i ojačava snagu
volje i pruža osećaj usmerenosti. Ako roditelj ne poseduje veštine
pozitivnog vaspitanja kojima se stvara saradnja, ova veća moć
može se pokazati i kao kontraproduktivna.

Kažnjavanje dece zbog neposlušnosti,

podriva im osećanja i slama im volju.

Kada su osećanja dece uvažavana i poštovana, razvija se jači

osećaj ličnosti, ali može se stvoriti i lažan osećaj moći. Ako dete
besni kako bi postiglo ono što hoće, onda dozvola da izrazi nega-

257
Džon Grej

tivna osećanja ne samo da kvari dete, već stvara i unutarnju nesi-

gurnost.
Roditelji moraju da vode računa o tome da ne udovoljavaju
detetu previše i da izbegavaju situacije u kojima dete ima izlive
besa. Dozvola da dete izrazi negativna osećanja mora biti izba-
lansirana jakim roditeljima s druge strane, koje ovakvi izlivi besa
ne plaše. Kada roditelj nauči kako da se nosi sa detetovim izlivom
besa uz pomoć pet veština pozitivnog vaspitanja, veština izraža-
vanja negativnih osećanja pokazaće se kao veliki dar.

Roditelji moraju da vode računa o tome da

ne udovoljavaju detetu mnogo i da
izbegavaju situacije u kojima dete ima izlive besa.

Kada deca imaju izliv besa većina roditelja zaključi da su im

deca loša i da oni sami nisu dobri roditelji. Od suštinske važnosti
je da naučimo dete da izražava, oseća i oslobodi se negativnih
emocija. Kada nauče kako da se nose sa negativnim emocijama,
deca jačaju unutrašnji kreativni potencijal i pripremaju se da
uspešno izađu na kraj sa životnim izazovima koji ih očekuju.

VAŽNOST SKLADNIH OSEĆANJA

Najvažniji element učenja o razumevanju negativnih osećanja
jeste da ih učinimo prihvatljivim. Iako negativne emocije nisu
uvek prijatne niti zgodne, one su deo odrastanja. Učeći prvo da
izražavaju, osećaju i oslobode se negativnih osećanja, deca vre-
menom dobijaju svest o svojim osećanjima i mogu jasnije da
osećaju i oslobode se negativnih osećanja bez potrebe da ih spoz-
naju ispoljavanjem.

Najvažniji element učenja o razumevanju

negativnih osećanja jeste da ih učinimo prihvatljivim.

258
 Deca Su iz Raja

Učeći da osećaju i prepoznaju negativne emocije, deca na

najbolji način nauče da se razlikuju od svojih roditelja (razviju
snažan osećaj o sebi) i da postepeno otkriju bogatstvo kreativnos-
ti, intuicije, ljubavi, smernica, samopouzdanja, radosti, saose-
ćanja, savesti i sposobnosti da se isprave nakon učinjene greške.
Sve veštine života koje čine da osoba zablista na ovom svetu i
ostvari veliki uspeh i zadovoljstvo, dolaze iz održavanja dodira sa
svojim osećanjima i sposobnosti oslobađanja negativnih oseća-
nja. Uspešni ljudi u potpunosti osećaju svoj gubitak, ali vrate se u
ravnotežu, jer imaju sposobnost oslobađanja negativnih emocija.
U stanju su da izađu na kraj sa svojim negativnim osećanjima bez
potrebe da ih potiskuju ili da se u njima izgube.
Mnogi ljudi koji ne postignu lični uspeh ili su nemi za svoja
osećanja, odluke donose na osnovu svojih negativnih emocija ili
se jednostavno drže svojih negativnih stavova i mišljenja. U sva-
kom slučaju sprečeni su da ostvare svoj san. Da bismo ostali veza-
ni za svoju unutrašnju snagu i potrebu da dobijemo ono što želi-
mo u životu neophodno je da prvo osećamo. Tehnike pozitivnog
vaspitanja postepeno uče decu da izađu na kraj sa svojim negativ-
nim osećanjima i da stvore pozitivna osećanja.

Neuspešni ljudi su ili nemi za svoja osećanja ili su

zaglibljeni u negativna osećanja i stavove.

Strast znači pojačana osećanja. Strast može da bude održana

ako smo u situaciji da izađemo na kraj sa svojim negativnim
osećanjima na uspešan način. Ako ne naučimo da potisnemo ne-
gativna osećanja, postepeno gubimo kontakt i sa pozitivnim ose-
ćanjima. Gubimo sposobnost da osećamo ljubav, radost, samo-
pouzdanje i unutrašnji mir.
Krah u životu je neizbežan kada odrasli donesu odluku ili pak
planiraju akciju na osnovu negativnih osećanja. Uspešan
odrastao čovek mora da nauči kako da oseća negativne emocije i
da ih se oslobodi. Kao rezultat, vraćaju se pozitivna osećanja koja
su u stanju da doprinesu zdravim i uspešnim odlukama.

259
Džon Grej

KAKO NAUČITI DA POSEDUJEMO SKLADNA OSECANJA

Negativne emocije su uvek u redu, ali moraju da budu izražene na
pravom mestu i u pravo vreme. Nije prihvatljivo ponašanje kada
dete dominira svojom porodicom emotivnim izlivima besa. Rodi-
telji moraju biti jaki, ali u isto vreme moraju stvoriti mogućnosti
da deca mogu da imaju izlive besa.
Deca moraju da izražavaju i da razumeju negativna osećanja
koje imaju. Time što će pokazivati saosećanje i deci dati tajm-aut,
mudri roditelji omogućuju svojoj deci da osećaju i izraze nega-
tivne emocije u potpunosti. Iako nije u redu raditi stvari koje
proizilaze iz negativnih osećanja, dužnost roditelja je da kontro-
liše ponašanje deteta, tako da u isto vreme pruža detetu mogu-
ćnost da bezbedno izrazi negativne emocije. Kada roditelji kori-
ste veštine pozitivnog vaspitanja i tajm-aute, deca postepeno
nauče da regulišu kad, kako i gde će da izraze negativne emocije.

Zapamtitie da Bog decu pravi malom kako bi

roditelji mogli da ih smeste na tajm-aut.

Iako je u redu izraziti negativna osećanja, nije prihvatljivo

izraziti ih svuda i u svakoj situaciji. U redu je izraziti negativna
osećanja tokom tajm-auta ili u drugim sitacijama kada roditelj
može i želi da sasluša svoje dete. Deca na taj način postepeno uče
kako da usklade svoje potrebe da bi ih izrazili u vreme kada znaju
da će ih roditelji saslušati.
Sa regularnim tajm-autima od druge do devete godine života
deca će postepeno naučiti da regulišu kada i gde da izraze svoja
negativna osećanja. Iako ovo možda na prvi pogled izgleda kao
proces koji traje čitavu večnost - nije tako. Mnogi odrasli koji do-
laze iz savetovališta (i još mnogi drugi koji ne idu u savetovališta)
još uvek nisu naučili kako da uspešno izađu na kraj sa negativnim
emocijama.

260
 Deca Su iz Raja

Da bi regulisali ispade besa kod dece, roditelji moraju da im

daju tajm-aut. Ako roditelj detetu ne daje tajm-aut dovoljno
često, dete će ispoljiti bes u trenucima kada nije moguće da ode
na pauzu. Sa ovim uvidom u važnost izražavanja negativnih
osećanja u smislu oslobađanja od njih, roditelji će sa više volje da
saslušaju svoju decu i prihvate njihova negativna osećanja ali i da
im redovno daju preko potrebni tajm-aut. Ovi roditelji jasno
shvataju kako je neophodno da deca imaju izlive besa u vreme
kada je to dolično. Oni više neće osećati potrebu da udovoljavaju
deci ne bi li izbegli konfrontacije i izlive njihovog besa.
Kada se koriste veštine pozitivnog vaspitanja deca nauče
kako je u redu izraziti negativna osećanja, pri čemu mama i tata
ostaju glavni. Kada roditelj odluči da su pregovori sa detetom
završeni, vreme je da deca prestanu sa izražavanjem emocija.
Ako dete ne može da prestane sa ispoljavanjem svojih osećanja,
tajm-aut će mu omogućiti da se oslobodi emocija iza zatvorenih
vrata. Kao što smo već istražili u poglavlju osam, kroz par minuta
dete će izraziti i osetiti neophodna osećanja ljutnje, tuge i straha
da bi se automatski vratilo pod kontrolu pokazujući više volje za
saradnjom.

IZAĆI NA KRAJ SA GUBITKOM

Deca imaju osećanja koja su intenzivnija od osećanja odraslih lju-
di, jer do svoje devete godine ne razviju sposobnost da razumno
razmišljaju. Ne mogu da kontrolišu svoje emocije. Ako je neko
zao prema njima, izvesno vreme osećaju da će svi ljudi uvek biti
zli prema njima ili da nekako zaslužuju da prema njima ljudi budu
zli.
Deca nemaju moć rasuđivanja koja bi im pomogla da shvate
da to što se neko loše ponaša prema njima ne znači kako će se svi
uvek tako loše ponašati prema njima. Ne shvataju da ukoliko je
neko zao prema njima, to ne mora da znači kako su oni krivi. To
može značiti da dotična osoba jednostavno ima loš dan. Pošto ne-
maju moć rasuđivanja, njihova osećanja gubitka su mnogo veća.

261
Džon Grej

Roditelji nesvesno ranjavaju decu time što osećanje gubitka

ne shvataju ozbiljno. Jedan od najboljih načina da roditelji poka-
žu saosećanje jeste da jednostavno prihvate neraspoloženje svoje
dece i da shvate da postoji dobar razlog za ovakvo ponašanje gle-
dano iz detetovog ugla. Pokušaj da ih odgovorimo od njihovih
emocija ne donosi rezultate. Jednostavno, dozvoliti deci da izraze
svoja osećanja znači da će ona biti bolja i prijemčivija razumnom
uveravanju.

Kada su deca uznemirena, sa njihove tačke

gledišta razlog je i više nego očigledan.

Mnogi odrasli ljudi nauče da suočavanje sa velikim gubitkom,

osećanjima besa, tuge straha i žalosti ne samo da predstavlja pri-
rodan proces, već vodi našem opštem boljitku. Kada ne dobijemo
ono što nam je potrebno ili izgubimo nešto izuzetno -ponekad je
dovoljno da se dobro isplačemo. Osećati, a zatim se osloboditi
negativnih osećanja, pomaže nam da shvatimo životna ogra-
ničenja. Na sličan način, da bismo naučili da prihvatimo granice
koje postavljaju naši roditelji moramo imati prava na izliv besa.
Redovni izlivi besa, način su na koji deca sebe izražavaju i tako
doživljavaju svoja negativna osećanja. Postepeno, deca nauče da
dozive svoja osećanja u sebi - bez potrebe za izlivom besa.
Redovni izlivi besa, normalni su i prirodni do devete godine.
Ako deca nemaju mogućnosti da ponekad pobesne, ona umesto
da prerastu ovu fazu razvoja, nastavljaju da se ponašaju ovako do
kraja života. Danas su deca osećajnija nego ikad i imaju veću po-
trebu da izraze emocije. Mnogi novi problemi koje možemo pri-
metiti kod dece od hiperaktivnosti i nasilja do gubitka samo-
poštovanja i samoubistava, mogu biti rešeni ako deca budu dobila
pravu podršku i budu naučila da se uspešno nose sa svojim
osećanjima.

262
 Deca Su iz Raja

Z A Š T O IZ R A Ž A V A N J E O S E C A N J A P O M A Ž E
Čin izražavanja negativnih emocija omogućuje deci da osećaju.
Deca postaju svesna svojih osećanja time što prvo izražavaju ne-
gativna osećanja. Osećanje je sposobnost da spoznamo šta se
unutar nas dešava. Dodir sa emocijama čini nas svesnijima sebe,
svojih potreba i želja. Sposobnost da osećamo pomaže nam da
prepoznamo i poštujemo želje i potrebe drugih ljudi. Slušajući
svoju decu pomažemo im da se oslobode negativnih osećanja što
im olakšava da uopšte razviju sposobnost da osećaju.

Dodir sa emocijama čini nas svesnijima

sebe, svojih potreba i želja.

Stvaranjem bezbednih uslova da deca prožive osećanja besa,

tuge i straha povezujemo decu sa njihovim osnovnim unutrašnjim
potrebama za ljubavlju roditelja. Odjednom, postaje mnogo va-
žnije da deca dobiju ljubav od roditelja, nego ono zbog čega su se
uznemirila. Kada dete ima veliki izliv besa, jer ne može da dobije
kolač, ono je samo privremeno zaboravilo koje glavni i zaboravi-
lo je koliko je važnije da dobije ljubav nego slatkiš. Podržati decu
u izražavanju negativnih osećanja znači vratiti ih potrebama za
roditeljskom ljubavlju, jakoj želji za saradnjom i udovoljavanjem
roditeljima.

Kada dete ima veliki izliv besa samo je

privremeno zaboravilo ko je glavni i koliko
je važno da dobije ljubav od roditelja.

Sa većim uvidom u potrebu da bude voljeno, detetu se potre-

ba za kolačem odjednom umanjuje, izlivi besa se stišavaju a ono
postaje spremnije na saradnju. Na ovaj način deca se uvek "pri-

263
Džon Grej

zemljuju" i postaju srećna, samouverena i mirna. Iznova se po-

dsećaju potrebe za roditeljskom ljubavlju kao i svoje unutrašnje
spremnosti da sarađuju i da roditeljima udovolje. Sve ovo je re-
zultat toga što ste ostvarili ambijent u kome nije baš sve po njiho-
vom, u kome mogu da imaju izlive besa ali da ne budu kažnjeni i
da ne izgube ljubav u tom procesu.
Slušanje i saosećanje, kao i pravovremeni tajm-aut najsna-
žniji su način da roditelj detetu stavi do znanja kako je u redu izra-
ziti negativne emocije. Čak i kada deca odbijaju tajm-aut - u redu
je. Možda se oni naljute i kažu stvari koje ne misle. I to je u redu.
Pauza je prilika za decu da se opiru i da upotrebe sva sredstva
koja imaju, da bi se na kraju predah roditeljskoj kontroli. Neo-
phodno je da deca znaju kako nisu loša ako se opiru tajm-autu ili
ako roditelji primenjuju ovu metodu. To je jednostavno prirodan
deo odrastanja.
Morate ipak odustati od toga da deci udovoljavate kako biste
izbegli izlive besa ili će se izlivi besa desiti onda kada dete ne bu-
dete mogli da pošaljete na tajm-aut da se izbori sa svojim emoci-
jama. Deca moraju da znaju da roditelji imaju kontrolu. Kada
deca osete da roditelji više nemaju kontrolu i da ne mogu da ih
kontrolišu ona traže kontrolu time što su zahtevna ili imaju izlive
besa.

MOĆ SAOSECANJA
Da bi pomogli deci da izraze negativne emocije, roditelji moraju
da nauče da pokazuju saosećanje. Nije dovoljno samo voleti
decu, već tu ljubav moramo pokazati na način koji će našoj deci
biti najprijemčiviji. Iako je ljubav najvažnija, način na koji ljubav
iskazujemo veoma je važan. Najveći dar koji roditelj može pružiti
svome detetu jeste da nauči da sa detetom podeli saosećanje.
Saosećanje na površinu izvlači negativna osećanja i leci ih.
Saosećanje šalje poruku da su vaša osećanja vredna. Roditelji su
uvek u žurbi kada treba decu da ubede kako je sve u redu. Pre
nego što deca požele da vam se povere moraju imati osećaj da
želite da ih saslušate. Na par sekundi oni moraju imati utisak da

264
 Deca Su iz Raja

razumete njihov stav i da oni treba da prihvate vaš stav daje sve u
redu.

Saosećanje je magični osigurač koji otvara decu da

prihvate vaša uveravanja i smemice.

Kada je dete uznemireno, jer nije dobilo ono stoje tog trenut-
ka poželelo, mnogi roditelji požure da ubede dete kako treba da
se oseća bolje tog istog trenutka. Ovaj pristup dete sprečava da se
suoči sa osećanjem gubitka. Kada dete oseća gubitak, najpri-
jemčivije je za saosećanje koje mu je potrebno. Zapamtite, ovo
može da traje samo nekoliko sekundi. Pošto zna da ima sao-
sećanje roditelja, osećanja se menjaju. Ili se kreće prema dubljem
nivou negativnih emocija (iz besa do tuge i strana) ili se oseća
bolje. Ne samo da ovim dete dobije ono što mu je potrebno da bi
se osećalo bolje, već oseća da poseduje moć koja mu omogućava
da se oslobodi negativnih emocija i da se oseća bolje.

Saosećanje ponekad zahteva par sekundi

brižne tišine i razumevanja.

Kada roditelji žure kako bi odmah našli rešenja da bi se dete

osećalo bolje, dete propušta priliku da nauči kako da se oslobodi
negativnih emocija i da duboko u sebi pronađe pozitivna ose-
ćanja. Kada roditelji stalno imaju rešenja, deca postaju zavisna
od njih i ne nauče da prihvate životne uspone i padove sa pozitiv-
nim stavom. Naša deca postaju suviše zavisna od toga da dobiju
sve što požele, iako, bez obzira na sve okolnosti, u stvari treba da
budu srećna kada imaju roditeljsku ljubav.
Kada se roditelji okreću saosećanju umesto gotovim rešenji-
ma, deca razviju sposobnost da se prilagode neugodnim okolnosti-
ma ili razočaranjima, bez obaveze da stvari isprave. Time što im
pružamo saosećanje umesto gotovog rešenja problema, deca raz-
V1
ju sposobnost da se oslobode negativnih emocija i da se osećaju

265
Džon Grej

bolje, što na kraju rezultira rešenjem problema. Mnogi odrasli lju-

di nisu razvili ovu sposobnost jer kao deca nisu dobili saosećanje
koje im je bilo potrebno. Kada se deci nude samo rešenja za pro-
bleme, prestanu da se obraćaju roditeljima za pomoć.

Ono što našoj deci najviše treba jesu,

prećutno razumevanje, briga i
saosećanje za njihove probleme.

PAUZA OD PET SEKUNDI

Ponekad je potrebno da samo malo usporimo i da se ne trudimo
da rešavamo detetove probleme. Kada su naša deca ljuta, tužna,
razočarana, ili zabrinuta, umesto što im govorimo šta treba da
rade da bi se osećala bolje, mi bi trebalo da u vremenskom inter-
valu od pet sekundi pokušamo da osećamo ono što osećaju naša
deca. Kada se dete oseća razočarano, umesto što pokušavamo da
ga razveselimo, bolje je pustiti ga da se oseća razočarano ali da
pokušamo da osetimo šta ono oseća. Napravite pauzu od pet se-
kundi i jednostavno osetite šta mislite ili osećate ili naslutite šta
vaše dete oseća.
Umesto što biste ponudili rešenje, pokušajte da osetite njiho-
vo razočaranje, a posle pet sekundi recite nešto jednostavno, kao
"Znam, stvarno je teško". Ovo detetu stvara jasnu sliku da je
razočaranje deo života. Ništa se dramatično loše neće dogoditi.
Vrlo brzo, ponašanje i raspoloženje deteta počeće da se menjaju.
Više od svega deci je potrebna jasna poruka da ne možemo očeki-
vati da nam se događaju samo lepe stvari ako želimo da nam život
bude u redu.
Kada imate brzo rešenje, ne samo da ne poštujete detetove
probleme, već ojačavate osećanje da ono nije sposobno samo da
resi svoje probleme. Ako je vama tako lako da resite ono što dete
ne može, ono će se ili osećati loše jer ste se vi uznemirili, ili će se
osećati nesposobno zato što situaciju nije resilo na način koji ste
vi u par sekundi predložili. Naravno, rešenje je pruženo iz ljubavi,

266
 Deca Su iz Raja

ali ako se ono odmah primeni, imaće sasvim suprotan efekat od

željenog. Dati gotova rešenja je u redu onda kada je dete već
počelo da se oseća bolje ili kad ono počinje da razmišlja o dru-
gačijem načinu izlaska iz neugodne situacije.

Kada deca prestanu da vas slušaju,

jasno je da ste davali previše saveta.

Ponekad, kada dete čak i zatraži rešenje, ono zapravo i nije

spremno za njega. Njemu je, zapravo, potrebno više saosećanja.
Dete može uznemirenim tonom reći, "Ne znam šta da radim". U
tom trenutku, većina očeva već će imati gotova rešenja. U ovak-
vim slučajevima, očevi se često nađu u spornim situacijama.
Neizbežno, njegovo dete će uzvratiti "rešenju" sa odstupnicom
"ali". "Ali", u značenju "To se ne odnosi na ..." ili "To ne pokazuje
rezultate, jer.." ili "Ali, ti to jednostavno ne razumeš".
Kada dete kaže "Ti to ne razumeš", većina očeva počinje da
brani svoje stavove i umesto da pomognu deci, obično deca
pomažu njima. Otac počinje da zahteva da dete shvati kako je on
u pravu. Ovo nije način na koji se vodi razgovor. Roditelj je odgo-
voran za dete, a ne obrnuto.
Kada dete kaže "Ne razumeš" prekinite sa savetima. Prihva-
tite izazov. Složite se sa detetom. U pravu je. U tom trenutku, ne
razumete i ne osećate ono što oni osećaju. Umesto što se vraćate
na početak i objašnjavate da razumete šta je rekao i kako se
oseća, zaustavite se i složite sa njim. Recite nešto, kao, "U pravu
si, ne razumem. Ispričaj mi ponovo." Ovoga puta, odstupite od
rešenja i okrenite se saosećanju.
Ovo je par primera oubičajenih rešenja koje mama i tata
mogu da pruže, i alternativne izjave koje izražavaju saosećanje.

Rešenje Saosećanje
Nemoj da plačeš. Napravite pauzu od pet
sekundi i recite:
Znam...teško je.

267
Džon Grej

Ne brini. Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
si zabrinut.

Sutra će sve biti u redu. Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
je teško. Verujem da si
razočaran

Nije to ništa. Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
si povređen. Dođi da te
zagrlim.
Napravite pauzu od pet
Ne možeš uvek da
sekundi i recite: Znam da
pobediš.
si tužan. I ja bih bio.
Napravite pauzu od pet
Ne budi takav...sve je to
sekundi i recite: Imaš
život.
prava da se ljutiš. I ja bih
bio ljut.
Napravite pauzu od pet
Moglo je biti i gore.
sekundi i recite: Vidim da
se plašiš. I ja bih se plašio.
Napravite pauzu od pet
Bićeš u redu...sve će na
sekundi i recite: Znam da
kraju lepo da se završi.
si uplašen. Strašna je
situacija.
Napravite pauzu od pet
I nije baš bilo važno. sekundi i recite: U redu je
biti ljubomoran. I ja bih
se tako osećao.
Napravite pauzu od pet
Dobićeš drugu priliku. sekundi i recite: Da se to
desilo meni i ja bih se
razočarao.

268
 Deca Su iz Raja

KADA SE DECA OPIRU SAOSECANJIMA

Kada pokazujemo saosećanje, dete može da pokaže otpor i da is-
pravi roditelja recima "To nije ono što osećam" a onda da nastavi
da govori o tome kako se zapravo oseća. Čak i ako verujete da ste
vi u pravu, važno je da ne prekidate njihov tok odbrane od vašeg
viđenja situacije. Suština nije u tome koje u pravu, već u pomoći
deci da izraze svoje emocije.
Kada je dete uznemireno, uvek postoji mnoštvo unutrašnjih
osećanja. Ističući jedno od njih, dete će brzo preći na drugo re-
kavši "Ne, nisam ljut; tužan sam". Iako vam se može činiti da vas
ono uošte ne sluša, zapamtitie daje ovo trenutak kada vi treba da
slušate njih. Kada se osećanja deteta promene i sa jednog pređu
na drugo - to je dobro.

Kada se deca opiru, pokušajte da upamtite

da žele da ih saslušate.

Sa boljim uvidom u svoja osećanja, deca ih se lakše oslo-

bađaju. Ako se dete opire saosećanju ili ispravlja vaše izjave i ko-
mentare, kao "To nije ono što osećam...", nemojte braniti svoje
stavove. Prihvatite otpor i nastavite da slušate. Ako dete nastavlja
da razgovara o svojim osećanjima vi ste uspeli u nameri da im po-
mognete.
Ako dete dugo nije imalo prilike da izrazi osećanja, sao-
sećanje može da otvoriti put ka mnoštvu drugih osećanja koja
ono poseduje. Sve stvari koje su mučile dete u proteklih par me-
seci ili godina mogu isplivati na površinu. Ovo je dobro. Dopus-
tite da se to dogodi.
Slušajte svoje dete, jednom kada osećanja isplivaju na
površinu, ono će se ubrzo osećati bolje. Roditelji često greše time
sto decu prekidaju, skrenuvši im pažnju da su odlutali od teme
razgovora. Ovo nije potrebno i to ne treba reći detetu. Umesto
to
ga, pustite ih da pričaju, a vremenom će zaboraviti prošle
događaje i biće vam zahvalni na vremenu koje ste im posvetili.

269
Džon Grej

KADA RODITEUI IZRAŽAVAJU NEGATIVNA OSECANJA

Negativne emocije imaju tendenciju da stimulišu emotivne reak-
cije kod drugih ljudi. Kada je neko tužan, mi saosećamo sa njim.
Kada je neko ljut na nas, često osećamo ljutnju kao povratno
osećanje. Ako je neko uplašen, postajemo zabrinuti ili nespokoj-
ni. Ako smo već uznemireni, emocije druge osobe stimulišu naša
osećanja.
Ovo pomaže da se objasni zašto je tako teško slušati plač de-
teta ili zašto je saosećanje nekada lakše a nekada teže pokazati.
Ako ste imali loš dan i osećate se emotivno nestabilno, slušanje
dece može vam se učiniti kao teška stvar. Sve što je potrebno jeste
da se vaša deca uznemire - tad vaša nesređena osećanja isplivaju
kao reakcija na ponašanje vašeg deteta.
Na primer, ako ste već preokupirani obiljem obaveza a manj-
kom vremena, bićete skloni da prejako odreagujete na ponašanje
vaše dece. Ako se vaše dete oseća uznemireno zbog domaćeg za-
datka, a vi pokušavate da pomognete, to će poslužiti kao okidač
vašim skrivenim osećanjima. Odjednom ćete se naći u situaciji da
nervozno reagujete na detetovo ponašanje. Ono stoje trebalo da
bude lep gest pomoći, pretvoriće se u mučnu svađu.
Kada roditelji reaguju na negativna osećanja svoje dece sa
više negativnih emocija, deca nisu sigurna u pogledu izražavanja
svojih negativnih osećanja. Kada roditelji izražavaju svoja negativ-
na osećanja oni su veći, glasniji i moćniji. Snažna osećanja odras-
log čoveka zaplaše decu toliko da ne otkrivaju svoja negativna
osećanja. Vremenom, deca postaju nema za osećanja za koja zna-
ju da ih nije sigurno izraziti.

Kada roditelji izražavaju svoja negativna osećanja,

oni su veći, glasniji i moćniji.

Neke majke kontrolu nad svojom decom vraćaju tako što ko-
riste ton koji je piskav, visok i nabijen emocijama. Odjednom, de-

270
 Deca Su iz Raja

ča počinju lepo da se ponašaju. Tako se ponašaju, jer iznenada

više nije sigurno izraziti negativna osećanja, pa dete postaje pos-
lušno iz straha. Iako je ovaj metod daje rezultate na kratke staze,
deca ne doživljavaju više svoje osećaje i potiskuju svoju volju.

Snažna osećanja odraslog

čoveka čine nesigurnim dečija
osećanja.

Očevi uspostavljaju kontrolu i dominaciju vikom i Ijutitim,

dubokim tonom. Odjednom njihova deca se odlično ponašaju.
Ponovo se deca ovako ponašaju, jer više nije siguran teren za nji-
hova negativna osećanja. Deca postaju privremeno poslušna i
bojažljiva. Ona često potiskuju bes, jer se njihovi roditelji ljute na
njih. Dok je ova vrsta kontrole putem zastrašivanja nekada dava-
la rezultate, danas je neupotrebljiva. Deca odrasla sa ovom
vrstom pretnji ili kasnije postaju sklona otporu, ili se opiru sa-
radnji, postaju potčinjena i nemaju samoinicijativu.
Ako već želimo da pomognemo deci da razumeju svoja ose-
ćanja, moramo to isto učiniti i sa našim osećanjima. Da bismo
prevazišli tendenciju da svoja nerazrešena osećanja ispoljavamo
na deci, treba da se sami suočimo sa stresom i razrešimo emo-
tivne nesuglasice sa sobom. Ukoliko ne odvojimo vreme da se
suočimo sa svojim stresom, nećemo uspeti da na adekvatan način
naučimo decu da izađu na kraj sa svojim osećanjima.

Da bismo pomogli deci da se suoče sa svojim osećanjima, i mi

se moramo suočiti sa našim osećanjima.

Ako sami imaju nerazrešena osećanja besa, razočaranja,

frustracije, brige ili straha, roditelji ne mogu strpljivo da saslušaju
decu kada ispoljavaju osećanja besa, tuge i straha. Ako se rodite-
lji ne suočavaju sa svojim osećanjima, automatski će se opirati ne-
gativnim osećanjima svoje dece.

271
Džon Grej

Deca ne mogu da dobiju potrebno saosećanje kada roditelj

pokazuje otpor prema onome što čuje. Kada deca dobiju poruku
da su njihove emocije - potreba za razumevanjem i pažnjom
-neuslišene od strane roditelja, počeće'da potiskuju svoja
osecanja i prestaće da budu ono što zaista jesu, gubeći tako
pozitivne osobine koje prate autentične osobe.
Dok roditelji ne razreše sopstvena osecanja, manje su efikas-
ni u pomoći deci da se suoče sa svojim problemima. Ipak, ako
izađu na kraj sa osećanjima stresa i neguju svoje potrebe, kao što
su potreba za konverzacijom, emotivnim vezama i nezavisnošću,
u stanju su da svojoj deci pruže više. Kada roditelji brinu o svojim
potrebama, tada su najsposobniji da na najbolji način iskoriste
pet poruka pozitivnog vaspitanja.

GREŠKA PODELE OSEĆANJA S DECOM

Sedamdesetih godina dvadesetog veka odrasli su počeli svesnije
da posmatraju važnost svojih emocija. Kao što su odrasli morali
da postanu svesni svojih emocija, shvatili su da i deca moraju da
budu svesna svojih osecanja. U pokušaju da decu naučimo kako
da postanu svesnija svojih osecanja, "prosvetljeni" roditelji počeli
su da dele svoja osecanja sa decom. Iako je cilj bio ispravan, pro-
ces se pokazao kao pogrešan.
Osecanja treba deliti sa vršnjacima, a deca nisu vršnjaci rodi-
telja. Kada neko želi da podeli svoje negativno osećanje, postoji
podsvesna potreba da naiđe na razumevanje. Slušalac može od-
govoriti sa razumevanjem, saosećanjem ili nam može pomoći.
Problem koji se javio pri deljenju negativnih osecanja sa decom
jeste da deca ne mogu da odgovore na pravi način, a da ne osećaju
preveliki teret odgovornosti za svog roditelja. U redu je da deca
dele svoja osecanja sa svojim vršnjacima i sa svojim roditeljima ali
nije u redu da roditelji dele negativna osecanja sa decom.
Deca su usmerena ka tome da udovolje zahtevima svojih ro-
ditelja. Ako roditelji žele da podele negativna osecanja, dete će se
osećati odgovornim da uteši roditelja. Iz toga logično sledi kako

272
 Deca Su iz Raja

dete počinje da se oseća odgovornim za dobro svog roditelja.

Dete - zapravo neko o kome treba brinuti - preuzima na sebe od-
govornost da brine za svog roditelja. Ova promena uloga vrlo je
nezdrava za dete. Devojčice će biti sklone tome da izgube kontakt
sa svojim emocijama i da brinu za roditelje. Dečaci će odbijati da
budu odgovorni i prestaće da slušaju i da brinu.

Veoma je nezdravo da se deca osećaju

odgovornima za svoje roditelje.

Kada je roditelj uznemiren posle svađe i svoj bes iskali na de-

tetu, ne postoji način da deca shvate kako nisu odgovorna za bes
svojih roditelja. Ako majka, recimo, nastavi da deli problem sa
svojim suprugom, deca će osećati još veću odgovornost u smislu
rešavanja problema. Dovoljno je teško čak i odraslim ljudima u
braku da se međusobno saslušaju bez osećanja krivice ili odgo-
vornosti. Nemoguće je da dete prihvati negativne emocije svojih
roditelja bez osećanja odgovornosti. Na kraju ova pojačana svest
o osećanjima koje imaju roditelji, otupeće njihova sopstvena
osećanja. Kao tinejdžeri, ova dece će se jednostavno isključiti i
prekinuti da razgovaraju sa svojim roditeljima.
Na primer, ako kažete detetu, "Brinem se da ne budeš po-
vređen" ili "Tužna sam što nisi zvao", to ima postepeni efekat ma-
nipulacije i kontrolisanja putem negativnih emocija. Umesto
toga, odrastao čovek trebalo bi da kaže, "Želeo bih da budeš oba-
zriviji" ili "Želim da me sledećg puta pozoveš".
Ovo je efikasnije i uči decu da svoje odluke ne baziraju na os-
novu negativnih emocija. Dete će pokazati želju za saradnjom ne
samo da bi zaštitilo roditelja od osećanja neprijatnosti, već i zato
što ga je roditelj zamolio da nešto uradi.

Deca nikad ne treba da imaju osećaj kako

su odgovorna za roditeljeva osećanja.

273
Džon Grej

Najbolji način na koji će roditelji pomoći deci da razviju po-

jačanu svest o osećanjima nije putem deljenja svojih osećanja, već
uz pomoć saosećanja, razumevanja i slušanja. Koristeći pet ume-
ća pozitivnog vaspitanja, automatski ćete na površinu izvući emo-
cije svoje dece.

PITATI DECU KAKO SE ONA OSECAJU

Kao što dete ne treba da bude odgovorno za osećanja roditelja,
ono ne treba da misli kako im sopstvena osećanja i želje daju kon-
trolu nad situacijom. Pogrešno je pitati dete kako se oseća ili šta
želi - ali povremeno je i dobro to učiniti. Ako ste pomislili da
nešto uradite i pitate svoje dete šta misli o tome, možda će shvatiti
da će njegove želje biti presudne u donošenju krajnje odluke.
Ovo privlači mnogo pažnje na njihova osećanja i pruža pogrešnu
poruku da su deca ta koja imaju kontrolu.
Kada pitate direktno dete kako se oseća ili šta želi, dajete mu
suviše moći. Deci treba roditelj koji ima kontrolu, ali koji će sas-
lušati njihov otpor, osećanja, želje i uvažiti njihova razmišljanja.
Pre nego da kažete, "Šta misliš da posetimo ujka Roberta?",
recite "Hajde da se spremimo da posetimo ujka Roberta".
Ukoliko se njima radije ide na plivanje, staviće vam to do
znanja.
Ako direktno pitate dete kako se oseća, nekada ćete postići
suprotan efekat od onoga koji želite. Pitanje ima teret pritiska na
dete u smislu upoznavanja emocija u doba kada one nisu dostigle
svoju punu zrelost. Previše pitanja može prerano pobuditi svest o
postojanju specifičnih osećanja.
Uglavnom oko devete godine, deca počinju da osećaju nepri-
jatnost zbog raznih stvari i da pokazuju stid u vezi svojih tela. Sa
ovom pojačanom svešću, spremnija su za direktnija pitanja.
Umesto da dete pita kako se oseća, roditelj može saosećajno da
kaže, "Vidim da si uznemiren". Na taj način stimulišu se osećanja
deteta i volja za razgovorom o temi,.
Najbolji način da ih naučimo da steknu svest o emocijama
jeste da ih saslušamo i da im pomognemo da putem saosećanja

274
 Deca Su iz Raja

prepoznaju svoja osećanja. Drugi način na koji roditelji mogu da

stvore prijateljsko okruženje za emocije jeste putem pričanja
priča. Roditelji na vrlo uspešan način mogu da prenesu svojoj
deci kako i oni imaju osećanja, time što će ispričati priče o tome
kako su se oni osećali i kako su reagovali na neke od izazova
odrastanja. Na ovaj način, dete se nikako ne oseća odgovornim za
roditeljeva osećanja.

Roditelji uspešno mogu da prenesu svojoj deci

da i sami imaju osećanja time što će im pričati
priče o svom odrastanju.

Ako dete sa roditeljima podeli svoj strah zbog nekog pisme-

nog zadatka, testa, ili ispita u školi, roditelj može da ispriča malu
priču iz svog detinjstva o tome kako se on osećao kada je imao pis-
meni zadatak, test ili ispit. Pričanjem ovakvih priča ne samo da
priznajete osećanja svoje dece, već im na kraju pružate potrebnu
sigurnost.

ONO ŠTO POTISKUJETE, DECA ĆE ISPOUITI

Čak i kada roditelj ne deli osećanja sa svojom decom, deca mogu

da. budu pogođena tim osećanjima. Neki roditelji shvataju da nije
najbolje rešenje deliti svoja osećanja sa decom, ali nemaju efika-
san način da se tih istih osećanja oslobode. Kao rezultat, naročito
u trenucima stresa, njihova nerazrešena osećanja nagomilavaju
se iznutra. Iako ih suzdržavaju, ona dalje utiču na decu.
Kada roditelji nagomilaju svoja negativna osećanja, pojačaće
osećanja dece. Kada roditelji osećanja potiskuju, deca će imati
sklonost da ih ispoljavaju. Obično najosetljivije dete u porodici
oseća pritisak nerazrešenih problema u porodici. Terapeuti da-
nas jasno prepoznaju daje problem koji dete ima, često povezan
sa problemima koje imaju roditelji.

275
Džon Grej

Obično najosetljivije dete u porodici oseća

pritisak nerazrešenih problema u porodici.

Ako ste nervozni zbog nekog roka koji morate da ispoštujete,

možda ćete primetiti da se vaša deca žale kako imaju puno obave-
za a nemaju vremena da sve postignu. Ako se osećate zapostavlje-
ni ili nemate dovoljno podrške, primetićete da se vaše dete stalno
žali da je zapostavljeno. U ovim primerima, ono što vi potisku-
jete, oseća i ispoljava vaše dete.
Imate utisak da su kao sunderi. Ako ste puni ljubavi i sa-
osećanja, oni upijaju vašu ljubav da izleče svoje rane i svoje pro-
bleme. Ako ste uznemireni, depresivni, besni, tužni, frustrirani ili
neprihvaćeni, upravo te emocije deca apsorbuju. Oni bukvalno
upijaju vaše negativne emocije i ispoljavaju ih.

Deca mosu da upiju vaše

negativne emocije i da ih ispolje.

Ovo objašnjava razlog zbog kojeg - baš onih dana kada ste
nervozni ili uznemireni - deca postaju izuzetno zahtevna. Kada
roditelji ne vode računa o svojim potrebama, deca će taj nedosta-
tak upiti i ispoljiti. Deca ispoljavaju svoje emocije u najnepriklad-
nije vreme, jer baš u tim trenucima - vi ne pružate sebi ono što
vam treba.
Naravno i deca imaju svoje emocije i probleme, ali kada na to
moraju da dodaju i emocije svojih roditelja, onda ona budu pre-
plavljena emocijama i normalno je da dobiju izlive besa. Imajte
na umu da će deca imati izlive besa, čak i kada roditelji uspešno
izlaze na kraj sa svojim emocijama.
Jedan od načina da utvrdite da li dete ispoljava vaša ili svoja
osećanja jeste test otpornosti. Ako ne prihvatate njihova oseća-
nja, onda je jasno da oni izražavaju nešto od onoga što vi sami po-
tiskujete. Ako ste u stanju da slušate pažljivo i sa saosećanjem,
jasno je da oni ne ispoljavaju vaše potisnute emocije.

276
 Deca Su iz Raja

Ako ne prihvatate njihova osećanja,

onda je jasno da oni izražavaju nešto
od onoga što vi sami potiskujete.

Ako osećate otpor prema njihovim osećanjima, to ne mora da

znači kako ste loš roditelj. To je samo jasan znak da morate da od-
vojite vreme za sebe i za svoje potrebe. Sreća je da u onim trenuci-
ma kada ne možete da se nađete pri ruci vašoj deci, možete da se
oslonite na tajm-aut. Bez obzira na to šta vi potiskujete a dete is-
poljava, tajm-aut će vašem detetu pomoći u izražavanju potreba
koje moraju biti ispoljene.
Često, se posle tajm-auta i roditelji osećaju bolje, jer je dete
ispoljilo upravo njihove negativne emocije. Ovo je takođe razlog
zastoje u prošlosti bilo efikasno da dete dobije batine - ne bi li se
stvorio privremeni mir. Ne samo što je dete tad osetilo i izrazilo
svoj bol, već su se i potisnuta osećanja roditelja ispoljila na detetu.
Na taj način svi bi osetili privremeno olakšanje.

CRNA OVCA U PORODICI

Kada roditelji nisu naučili da se oslobode negativnih osećanja i
umesto toga ih potiskuju, bar jedno od njihove dece preuzeće ove
emocije na sebe, i to najčešće dete koje je najosetljivije. To dete
se često smatra crnom ovcom porodice. Bez okoline koja prihva-
ta i gaji negativne emocije, ova deca ili ispoljavaju ova osećanja i
postanu neposlušna ili se okrenu unutrašnjim previranjima i pos-
tanu ljudi koji imaju nizak nivo samopoštovanja. Često se jave
obe ove reakcije.
"Crne ovce u porodici" nisu u mogućnosti da dobiju pažnju i
saosećanje koji su im potrebni pa se problemi pogoršavaju. Oni
će ispoljiti baš ona osećanja koja njihovi roditelji potiskuju.
Umesto da budu voljeni, oni su odbačeni. Ne mogu da dobiju lju-
bav i podršku koji su im potrebni za savladavanje jakih emocija.

277
Džon Grej

Deca koja su "crne ovce u porodici"

nisu u mogućnosti da dobiju neophodnu pažnju
i osećaju da nešto nije u redu sa njima.

Ta deca često i ne znaju zašto su uznemirena i na kraju zaklju-

če da nešto nije u redu sa njima. U stvari, sa njima je sve u redu.
Ona se neprimereno ponašaju i zadržavaju se u negativnim
osećanjim i stavovima, jer ne dobijaju potrebnu podršku. Ova
deca podršku obično nađu izvan svoje porodice, u onima koji
imaju više razumevanja.
Ako je jedno od vaše dece crna ovca u porodici, odvojite
vreme da saslušate osećanja tog deteta. Zapamtite da je svako
dete drugačije i nemojte upoređivati decu. Ovoj deci potrebna je
podrška potpomognuta aktivnostima izvan porodice, gde neće
biti pod pritiskom da upija emocije, nerešene probleme i oseća-
nja drugih.

NEGATIVNE EMOCIJE MOGU BITI OPRAVDANE

Dopuštanje da se ispolje negativne emocije predstavlja potpuno
drugačiji pristup vaspitanju. Nikada odrasli ljudi i deca nisu imali
toliko mnogo emocija. Nikada nismo bili tako osetljivi. Divno je
kada je dopušteno iskazivanje osećanja. Ne možemo reći da smo
odrastali u situacijama u kojima su naši roditelji znali kako da
gaje i kako da izađu na kraj sa našim ispoljavanjem emocija. Ipak,
sa ovim novim veštinama pozitivnog vaspitanja, budite uvereni
da ćete uspeti.
Kao rezultat, vaša deca neće biti ograničena životom, već će
biti kreativna i sposobna da stvore život kakav su želeli. Sa većim
uvidom u sopstvena osećanja, na kraju će spoznati svoju pravu
prirodu i razlog svog postojanja. I dalje će se suočavati sa izazovi-
ma, ponekad i sa većim nego što su to činili njihovi roditelji, ali
imaće novo i moćno polazište za postizanje svojih ciljeva i ostvari-
vanje svojih snova.

278
 12 U Redu je
Želeti Više

Kada deca ne znaju šta žele, postaju osetljiva na želje i potrebe

drugih. Gube priliku da otkriju i razviju svoju ličnost i umesto
toga postaju ono što drugi ljudi od njih očekuju. U odsustvu poz-
navanja svojih potreba, važnije su im potrebe drugih ljudi i gube
kontakt sa svojom sposobnošću, strašću i smernicama. Bez jasnog
uvida u svoje želje i potrebe, nisu u prilici da shvate šta je naj-
važnije u životu.

U odsustvu poznavanja svojih potreba,

važnije su im potrebe drugih ljudi.

Deca često misle da nisu u pravu, da su sebična ili razmažena

kada žele više ili kada se uznemire zbog toga što nisu dobili želje-
no. U prošlosti deca su se zadovoljavala samo mrvicama i to je
ono što su u životu i dobijala. Morala su da budu poslušna, ali njih
niko nije slušao, a kasnije u životu bili su ignorisani. Nije im bilo
dozvoljeno da traže više, pa čak ni da žele više.
Potiskivanje želje bila je jako važna roditeljska veština jer ro-
ditelji nisu znali kako da se izbore sa negativnim osećanjima koja
bi se ispoljila kada želja ne bi bila uslišena. Dozvola da traže više
deci daje moć koju roditelji u prošlosti nisu mogli da kontrolišu.
Danas, sa veštinama pozitivnog vaspitanja u redu je da deca
žele više. Time što žele više, mogu da razviju jaču sliku svojih
osećanja i cilja zbog kojeg su došli na ovaj svet.

279
Džon Grej

STRAHOVI ZBOG ZEUA

Često se mislilo da dati deci dozvolu da žele više od njih čini zah-
tevnu decu sa kojom je teško izaći na kraj. Naravno da je mnogo
lakše roditelju da ima dete koje ispunjava svaku želju, ali tom de-
tetu nije pružena mogućnost da istraži i razvije svoju sopstvenu
sliku, jedinstveni stil i smernice u životu. Kada deca dobiju ljubav
i podršku koji su im potrebni da bi spoznali svoja osećanja, dozvo-
la da žele više ne čini ih zahtevnima. Želeći više a ne dobijajući to
uvek, deca nauče bitnu veštinu odložene nagrade i samodisci-
pline.
Neki roditelji brinu da će zbog toga njihova deca postati
sebična. To može da se obistini ako roditelji budu udovoljavali
svakoj želji i potrebi koju njihovo dete ima. Ono što kvari decu
nije to što dobiju sve što su poželela, već što steknu moć da mani-
pulišu drugim ljudima time što žele više. Deca postaju razmažena
i pokvarena kada roditelji poriču svoje sopstvene potrebe ne bi li
mogli da udovolje svojoj deci.

Deca postanu razmažena ne zato što žele više,

već zato što roditelji prestanu da žele više za sebe.

Kada roditelji teže tome da udovoljavaju svojoj deci ispunja-

vajujući svaku njihovu želju - ne bi li izbegli izliv besa - onda će
deca postati razmažena. Da bi deci dali dozvolu da žele više rodi-
telji moraju da budu jaki u trenucima kada dete ima izliv besa i
moraju mu dati odgovarajući tajm-aut. Kada im je data prilika da
prilagode svoje želje i prihvate ograničenja koja nameće život,
deca postanu zahvalna za ono što u tom trenutku poseduju.
Sa redovnim tajm-autima i dobrim veštinama komunikacije,
kojima pomažemo deci da se nose sa povremenim jakim oseća-
njima koja se mogu pojaviti, roditelji koji svojoj deci daju dozvolu
da žele više i koji razmišljaju u širokim okvirima, dobiće samou-
verenu i saosećajnu decu, spremnu na saradnju.

280
 Deca Su iz Raja

Usmeravajući se radije na stvaranje saradnje nego na šlepu

poslušnost, pozitivno vaspitanje neguje unutrašnju volju i po-
trebe, ali u isto vreme zadržava roditeljsku kontrolu. Da bi ostva-
rili saradnju, nije neophodno da slomimo volju deteta. Čak i kad
žele da ostanu do kasno, deca će ići na spavanje shodno željama
roditelja. Time što primenjujemo pet veština pozitivnog vaspi-
tanja, roditelji dozvoljavaju deci da imaju svoje potrebe i želje, ali
zadržavaju pravo da imaju poslednju reč.
Problem sa davanjem dozvole da žele više jeste da to ponekad
usporava stvari. Deca nisu uvek i odmah prijemčiva dobijanju
dozvole. Možda će baš želeti da rade nešto drugo i staviće vam to
do znanja. Vreme koje ćete odvojiti da ih saslušate i razmislite o
okvirima njihovih želja i potreba, neguje dušu deteta. Kada dete
zna da roditelji uglavnom umeju da ga saslušaju, znaće da se pri-
lagodi trenucima kada roditelj nema vremena za njega.
Naša duša sebe samu izražava kroz volju. Kada volja deteta
nije slomljena ili ignorisana, ima šansu da diše i raste. Gajiti volju
deteta pojačava njegovu vezu sa roditeljima i stvara veliku želju
za saradnjom.
Sva deca se rađaju sa velikim entuzijazmom. Ovo je snaga nji-
hove volje. Kada je prihvaćeno da žele više, ova volja se gaji i
može da raste u harmoniji sa roditeljima i ostatkom svetu. Ali,
kada toj volji nije dozvoljeno da raste deca postepeno gube onu
izuzetnu iskru koju vidimo u njima. Deca gube želju za životom,
ljubavlju, učenjem i napredovanjem.

Negovanje volje, detetu održava želju za

životom, ljubavlju, učenjem i napredovanjem.

Tako što nauče da osećaju svoje potrebe i poštuju potrebe

svojih roditelja, deca razviju bitne veštine; poštovanje, deljenje,
saradnju, pravljenje kompromisa i pregovaranje. Bez dozvole da
žele i da slobodno traže više, deca nauče da se žrtvuju zbog dru-
gih. Kada deca imaju dozvolu da žele više, nemaju potrebu da se
bune u pubertetu.

281
Džon Grej

VRLINE ZAHVALNOSTI
Roditelji radije uče svoju decu vrlinama zahvalnosti nego što ih
uče da traže ono što žele. "Budi zahvalan za ono što imaš", često
se odgovara detetu koje poželi nešto više. Mnogi odrasli sebi ne
pružaju dozvolu da žele više u životu jer su uplašeni da će izgledati
nezhvalno zbog onoga što imaju.
U prošlosti je žrtvovanje predstavljalo deo duhovnosti. Biti
dobar, posvećen ili duhovan, značilo je žrtvovati se u ime Boga.
Žrtvovanje je bilo valjano sredstvo da se oseti veza pojedinca sa
Bogom, jer je to bio način na koji su ljudi počeli da osećaju.
Odreći se nečega u ime Boga, teralo je ljude da dublje zađu u svo-
ja osećanja. Danas nisu potrebne žrtve da bismo osećali. Jedino
nam treba dozvola da želimo više a osećanja će se javiti u obilju.

U prošlosti, bilo je normalno žrtvovati se zbog Boga,

ali danas izazov leži u tome da živimo zbog Boga.

Naš izazov je da stvorimo život ispunjen obiljem. Na dohvat

ruke posedujemo toliko raznih izvora kakvih nikada do sada nis-
mo imali. Vaša deca mogu da ostvare svoje snove. Mogu da uživa-
ju u unutrašnjem i spoljašnjem uspehu. Osnova njihovog uspeha
je upravo dozvola da zahtevaju više. Ako im se ne pruži ta dozvo-
la, prestaće da sanjaju a bez tog sna ništa se neće desiti što se već
nije desilo ranije.
Tajna uspeha, kako spoljašnjeg tako i unutrašnjeg leži u tome
da uvažavamo ono što imamo i da želimo više. Srce puno zahval-
nosti i ljubavi za ono što već imamo i snažna želja da postignemo i
da imamo više, tajni su recept uspeha naše dece u životu. Kada su
deca u stanju da se suoče sa negativnim emocijama koje se javlja-
ju kada shvate da ne mogu uvek da dobiju ono što žele, stalno će
se vraćati temeljima zahvalnosti na ljubavi koju već dobijaju. Sa
zahvalnošću koju osećaju prema svojim roditeljima, deca pose-
duju osnov da osećaju svoje sopstvene želje a ne želje drugih ljudi.

282
 Deca Su iz Raja

DOZVOLA ZA PREGOVORE
Kad deca dobiju dozvolu da žele više, to znači da roditelji povre-
meno imaju više posla. Zauzvrat, deca nauče kako da pregovara-
ju da bi dobila više u životu. Iako pregovori oduzimaju više vre-
mena, ponekad me iznenadi snaga moje dece da me motivišu da
uradim neke stvari. Ja sam ponosan na njihovu snagu i otpor šle-
pom pokoravanju.
Kada joj je data dozvola da traži ono što želi, unutrašnja sna-
ga moje ćerke da dobije ono što želi procveta. Neće uvek prihvati-
ti "ne" kao odgovor. Odmah započije pregovore i često motiviše
da joj se pruži ono što želi. U redu je ako vas dete ubedi da prome-
nite svoje stavove. Ovo ne podrazumeva udovoljavanje zahtevi-
ma da bismo izbegli njihove izlive besa. Postoji velika razlika
između toga kada smo manipulisani detetom koje plače i motivi-
sani odličnim pregovaračem. Roditelji moraju da zadrže kontro-
lu u pregovaranju tako što će postaviti granice do kojih se srne ići.

Postoji velika razlika između toga

kada smo manipulisani detetom koje plače
i motivisani odličnim pregovaračem.

Mnogo odraslih ljudi ne zna da traži ono što im treba, jer nisu
imali dovoljno prakse kao deca. Kada napokon zatraže ono što
im treba i dalje ne znaju kako da pregovaraju. Ako je odgovor ne-
gativan, povuku se ili se osećaju kao da su neprihvaćeni. Veliki
broj problema odraslih ljudi nestao bi kada bi znali kako da pre-
govaraju da bi dobili ono što hoće. Razlog zbog kojeg ima toliko
advokata na ovom svetu je upravo zbog toga što su ljudi nespo-
sobni da pregovorima izglade razlike.
Deca koja su odgajana tako da pregovaraju o onome što žele,
nikada se ne povlače niti postaju odbojna. Znaju da "ne" znači
"ne" samo dok ne pronađu dobar argument da podrže svoj zahtev.

283
Džon Grej

Takode znaju da "ne" danas, ne znači i "ne" sutra. Pregovaranje

zahteva kreativnost i upornost koji se automatski javljaju kada
deci damo dozvolu da traže više.
Deci je neophodna dozvola da traže više: inače nikada neće
saznati koliko mogu da dobiju. Čak i kad odrastemo i dalje ima-
mo problema da odredimo granice do kojih možemo da tražimo a
da ne budemo zahtevni ili nezahvalni. Ako odrasli imaju proble-
ma, jasno je da ne treba da očekujemo od naše dece da sve znaju.

Deci je neophodna dozvola da traže više: inače

nikada neće saznati koliko mogu da dobiju.

Kada deci damo dozvolu da traže više, ponekad roditelji mo-

raju da shvate i prihvate da će dete ponekad želeti mnogo i da će
izgledati kao da je sebično. U tom trenutku neophodno je da ga
ne osudimo i da ne pokažemo neodobravanje. Od deteta se ne
može uvek očekivati da zna šta može da traži. To je proces
pokušaja i grešaka.

KAD l KAKO REĆI - NE!

Samo iz razloga što deca imaju dozvolu da traže više ne znači da
ćete se vi uvek složiti sa njihovim zahtevom. Baš kao što oni uče
da traže više, roditelj mora da vežba da se oseća lagodno kada
kaže "ne". Kada roditelji ne umeju da kažu "ne", deca postaju neu-
merena u zahtevima. Nastaviće da traže više i više.
Ako roditelji nisu u poziciji da postave razumne granice, deca
će i dalje tražiti nešto što nije ostvarljivo. Dete će uporno istraja-
vati u svojim zhtevima dok ne oseti jasnu granicu. Kada je granica
dostignuta, detetu će često biti potrebna pauza da se izbori sa ja-
kim osećanjima razočaranja, besa, ljutnje, srdžbe, tuge i straha.
Što više deca dobijaju ono što žele, postaju sve više uznemirena
kada ne dobiju to što žele.

284
 Deca Su iz Raja

Ako roditelji nisu u stanju da postave

razumne granice deca će tražiti nerazumne stvari.

Kada deca pregovaraju da bi dobila ono što žele, roditelji mo-

raju da postave jasne granice do kojih ovi pregovori mogu da idu.
Jedino roditelj ima vreme i instinkt koji će mu označiti kraj ovog
razgovora. Kada osetite da ste dovoljno čuli i da niste voljni da
promenite svoju odluku, vreme je da kažemo, "Razumem da si
razočaran, ali pregovori se sada završavaju".
Ako dete nastavi, roditelj samo treba da ponovi svoju frazu i
da izda naredbu da se prestaje sa razgovorom. Roditelj bi mo-
gao da kaže, "Pregovori su završeni. Želim da prestaneš da me
pitaš."
Ako dete i dalje nastavlja, van kontole je i potreban mu je
tajm-aut. Po završetku ovog procesa, dete će poštovati vaše zah-
teve i kraj pregovora. Zapamtite, kada roditelj svoj glas koristi u
svrhu izdavanja naredbe, "ne" mora da znači "ne".

Kada roditelj svoj glas koristi u svrhu

izdavanja naredbe, "ne" mora da znači "ne".

Da bi se pregovori okončali, naročito sa malom decom, rodi-

telji često mogu da se posluže ponovnim usmeravanjem. Majka bi
mogla reći, "Razumem da si razočaran. Volela bih kada bih mo-
gla da zamahnem magičnim štapićem i dam ti ono što želiš, ali ne
mogu. Hajde da radimo nešto drugo umesto..."
Postoje dve različite situacije kada se od roditelja zahetva da
detetu kaže "ne". U prvoj situaciji, vaše dete se opire vašem zahte-
vu. Na primer, vi želite da se ono spremi da krenete, ali ono i dalje
želi da se igra. Na ovom primeru, jasno i efikasno morate reći "ne"
nastavku igre i ponoviti svoj zahtev. U drugoj situaciji, morate
reći "ne" njegovom direktnom zahtevu. Ono želi da se vi igrate sa

285
Džon Grej

njim, ali vi imate druge planove. U oba slučaja, najbolji način je

da odgovorite sa samopouzdanjem i snagom u glasu. Nemojte
mnogo obrazlagati - samo recite "ne". Ako vas izazovu svojim pi-
tanjima jednostavno ponovite svoj odgovor čvršće. Ovo su neki
od primera.

DESET NAČINA DA KAŽEMO NE:

1. Ne, sada sam zauzet.

2. Ne, imam druge planove.
3. Ne, ali možda neki drugi put.
4. Ne, sada radim nešto drugo.
5. Ne, ovo je način na koji ćemo to da završimo.
6. Ne, sada želim da...
7. Ne, ali hajde da radimo nešto drugo umesto...
8. Ne, sada je vreme za...
9. Ne, plan je da...
10. Ne, sada mi je potrebno neko vreme koje ću provesti sam.

Pored toga što deci pužamo mogućnosti da rastu uz svoje pre-

govaračke sposobnosti time što dobijaju jasne "ne" poruke, deca
takođe nauče kako da u svom životu kažu "ne". Roditelje ne treba
da uznemiri dete koje zahteva više. Dozvola da traži više znači da
mu je pružena prilika da traži. Kada roditelji jasno urezu u
pamćenje kako nisu obavezni da kažu "da", mogu se poslužiti i
rečicom "ne" - bez osećanja krivice. Pored toga što se brinu o svo-
jim potrebama, roditelji koji umeju da kažu "ne" pružaju i uzor
svojoj deci. Ako dete uporno izaziva "ne" poruku, sve što roditelj
treba da kaže je "kraj pregovora".

286
 Deca Su iz Raja

TRAŽITI VIŠE
Jednog dana, otprilike oko svoje šeste godine, moja ćerka Lorin
pitala me je da se prošetam sa njom do grada da kupimo kolač. To
je bio mali ritual koji smo zajedno upražnjavali. Jednog dana re-
kao sam joj "ne", a ona je počela da me moli i da pregovara. Jedan
od suseda se slučajno zatekao kraj nas i ona je odmah prestala sa
molbama. Sused je upitao: "Lorin, nemoj to da tražiš od svog oca.
Zar ne vidiš daje zauzet? Ne može ti ni reći "ne" od tvog silnog na-
valjivanja."
Odmah su moje tri ćerke, Šenon, Džulijet i Lorin rekle u glas
"Verujte, može". To je bio trenutak za pamćenje. Bio sam jako po-
nosan. Svaka od mojih ćerki jasno je razumela daje imala pravo da
traži, a ja sam imao pravo i moć da zauzvrat ponekad kažem "ne".
Kada roditelji prave velike žrtve da bi udovoljili svakom zah-
tevu svoje dece, to nameće teret detetu u smislu domišljanja staje
zgodno da zatraže. To je nezdravo. Na kraju, dete će se osećati
nesigurno da zatraži bilo šta. Umesto toga, roditelji moraju da im
daju dozvolu da traže, a sebi moraju da dozvole da kažu "ne". U
našoj kući često kažemo "Ako ne zatražiš ne dobiješ, ali ako
zatražiš ne dobiješ uvek".

"Ako ne zatražiš ne dobiješ, ali ako zatražiš

ne dobiješ uvek."

Pored toga što deci dajemo dozvolu da traže više, roditelji

svoju decu moraju da nauče kako da zatraže. To se najbolje uči na
primerima. Kada roditelj svoje zahteve postavlja na pristojan
način, dete postepeno nauči kako da zatraži.

FORMIRANJE ZAHTEVA
Da bismo decu naučili ovom važnom ponašanju, najvažnija teh-
nika je formiranje. Kao što smo već objasnili u poglavlju 3, umes-

287
Džon Grej

Najbolji način na koji će roditelji pomoći deci da razviju po-

jačanu svest o osećanjima nije putem deljenja svojih osecanja, već
uz pomoć saosećanja, razumevanja i slušanja. Koristeći pet ume-
ća pozitivnog vaspitanja, automatski ćete na površinu izvući emo-
cije svoje dece.

PITATI DECU KAKO SE ONA OSECAJU

Kao što dete ne treba da bude odgovorno za osecanja roditelja,
ono ne treba da misli kako im sopstvena osecanja i želje daju kon-
trolu nad situacijom. Pogrešno je pitati dete kako se oseća ili šta
želi - ali povremeno je i dobro to učiniti. Ako ste pomislili da
nešto uradite i pitate svoje dete šta misli o tome, možda će shvatiti
da će njegove želje biti presudne u donošenju krajnje odluke.
Ovo privlači mnogo pažnje na njihova osecanja i pruža pogrešnu
poruku da su deca ta koja imaju kontrolu.
Kada pitate direktno dete kako se oseća ili šta želi, dajete mu
suviše moći. Deci treba roditelj koji ima kontrolu, ali koji će sas-
lušati njihov otpor, osecanja, želje i uvažiti njihova razmišljanja.
Pre nego da kažete, "Šta misliš da posetimo ujka Roberta?",
recite "Hajde da se spremimo da posetimo ujka Roberta".
Ukoliko se njima radije ide na plivanje, staviće vam to do
znanja.
Ako direktno pitate dete kako se oseća, nekada ćete postići
suprotan efekat od onoga koji želite. Pitanje ima teret pritiska na
dete u smislu upoznavanja emocija u doba kada one nisu dostigle
svoju punu zrelost. Previše pitanja može prerano pobuditi svest o
postojanju specifičnih osecanja.
Uglavnom oko devete godine, deca počinju da osećaju nepri-
jatnost zbog raznih stvari i da pokazuju stid u vezi svojih tela. Sa
ovom pojačanom svešću, spremnija su za direktnija pitanja.
Umesto da dete pita kako se oseća, roditelj može saosećajno da
kaže, "Vidim da si uznemiren". Na taj način stimulišu se osecanja
deteta i volja za razgovorom o temi,.
Najbolji način da ih naučimo da steknu svest o emocijama
jeste da ih saslušamo i da im pomognemo da putem saosećanja

274
 Deca Su iz Raja

prepoznaju svoja osećanja. Drugi način na koji roditelji mogu da

stvore prijateljsko okruženje za emocije jeste putem pričanja
priča. Roditelji na vrlo uspešan način mogu da prenesu svojoj
deci kako i oni imaju osećanja, time što će ispričati priče o tome
kako su se oni osećali i kako su reagovali na neke od izazova
odrastanja. Na ovaj način, dete se nikako ne oseća odgovornim za
roditeljeva osećanja.

Roditelji uspešno mogu da prenesu svojoj deci

da i sami imaju osećanja time što će im pričati
priče o svom odrastanju.

Ako dete sa roditeljima podeli svoj strah zbog nekog pisme-

nog zadatka, testa, ili ispita u školi, roditelj može da ispriča malu
priču iz svog detinjstva o tome kako se on osećao kada je imao pis-
meni zadatak, test ili ispit. Pričanjem ovakvih priča ne samo da
priznajete osećanja svoje dece, već im na kraju pružate potrebnu
sigurnost.

ONO STO POTISKUJETE, DECA ĆE ISPOUITI

Čak i kada roditelj ne deli osećanja sa svojom decom, deca mogu

da. budu pogođena tim osećanjima. Neki roditelji shvataju da nije
najbolje rešenje deliti svoja osećanja sa decom, ali nemaju efika-
san način da se tih istih osećanja oslobode. Kao rezultat, naročito
u trenucima stresa, njihova nerazrešena osećanja nagomilavaju
se iznutra. Iako ih suzdržavaju, ona dalje utiču na decu.
Kada roditelji nagomilaju svoja negativna osećanja, pojačaće
osećanja dece. Kada roditelji osećanja potiskuju, deca će imati
sklonost da ih ispoljavaju. Obično najosetljivije dete u porodici
oseća pritisak nerazrešenih problema u porodici. Terapeuti da-
nas jasno prepoznaju daje problem koji dete ima, često povezan
sa problemima koje imaju roditelji.

275
Džon Grej

Obično najosetljivije dete u porodici oseća

pritisak nerazrešenih problema u porodici.

Ako ste nervozni zbog nekog roka koji morate da ispoštujete,

možda ćete primetiti da se vaša deca žale kako imaju puno obave-
za a nemaju vremena da sve postignu. Ako se osećate zapostavlje-
ni ili nemate dovoljno podrške, primetićete da se vaše dete stalno
žali da je zapostavljeno. U ovim primerima, ono što vi potisku-
jete, oseća i ispoljava vaše dete.
Imate utisak da su kao sunđeri. Ako ste puni ljubavi i sa-
osećanja, oni upijaju vašu ljubav da izleče svoje rane i svoje pro-
bleme. Ako ste uznemireni, depresivni, besni, tužni, frustrirani ili
neprihvaćeni, upravo te emocije deca apsorbuju. Oni bukvalno
upijaju vaše negativne emocije i ispoljavaju ih.

Deca mogu da upiju vaše

negativne emocije i da ih ispolje.

Ovo objašnjava razlog zbog kojeg - baš onih dana kada ste
nervozni ili uznemireni - deca postaju izuzetno zahtevna. Kada
roditelji ne vode računa o svojim potrebama, deca će taj nedosta-
tak upiti i ispoljiti. Deca ispoljavaju svoje emocije u najnepriklad-
nije vreme, jer baš u tim trenucima - vi ne pružate sebi ono što
vam treba.
Naravno i deca imaju svoje emocije i probleme, ali kada na to
moraju da dodaju i emocije svojih roditelja, onda ona budu pre-
plavljena emocijama i normalno je da dobiju izlive besa. Imajte
na umu da će deca imati izlive besa, čak i kada roditelji uspešno
izlaze na kraj sa svojim emocijama.
Jedan od načina da utvrdite da li dete ispoljava vaša ili svoja
osećanja jeste test otpornosti. Ako ne prihvatate njihova oseća-
nja, onda je jasno da oni izražavaju nešto od onoga što vi sami po-
tiskujete. Ako ste u stanju da slušate pažljivo i sa saosećanjem,
jasno je da oni ne ispoljavaju vaše potisnute emocije.

276
 Deca Su iz Raja
Ako ne prihvatate njihova osećanja,
onda je jasno da oni izražavaju nešto
od onoga što vi sami potiskujete.

Ako osećate otpor prema njihovim osećanjima, to ne mora da

znači kako ste loš roditelj. To je samo jasan znak da morate da od-
vojite vreme za sebe i za svoje potrebe. Sreća je da u onim trenuci-
ma kada ne možete da se nađete pri ruci vašoj deci, možete da se
oslonite na tajm-aut. Bez obzira na to šta vi potiskujete a dete is-
poljava, tajm-aut će vašem detetu pomoći u izražavanju potreba
koje moraju biti ispoljene.
Cesto, se posle tajm-auta i roditelji osećaju bolje, jer je dete
ispoljilo upravo njihove negativne emocije. Ovo je takođe razlog
zašto je u prošlosti bilo efikasno da dete dobije batine - ne bi li se
stvorio privremeni mir. Ne samo što je dete tad osetilo i izrazilo
svoj bol, već su se i potisnuta osećanja roditelja ispoljila na detetu.
Na taj način svi bi osetili privremeno olakšanje.

CRNA OVCA U PORODICI

Kada roditelji nisu naučili da se oslobode negativnih osećanja i
umesto toga ih potiskuju, bar jedno od njihove dece preuzeće ove
emocije na sebe, i to najčešće dete koje je najosetljivije. To dete
se često smatra crnom ovcom porodice. Bez okoline koja prihva-
ta i gaji negativne emocije, ova deca ili ispoljavaju ova osećanja i
postanu neposlušna ili se okrenu unutrašnjim previranjima i pos-
tanu ljudi koji imaju nizak nivo samopoštovanja. Često se jave
obe ove reakcije.
"Crne ovce u porodici" nisu u mogućnosti da dobiju pažnju i
saosećanje koji su im potrebni pa se problemi pogoršavaju. Oni
će ispoljiti baš ona osećanja koja njihovi roditelji potiskuju.
Umesto da budu voljeni, oni su odbačeni. Ne mogu da dobiju lju-
bav i podršku koji su im potrebni za savladavanje jakih emocija.

277
Džon Grej

Deca koja su "crne ovce u porodici"

nisu u mogućnosti da dobiju neophodnu pažnju
i osećaju da nešto nije u redu sa njima.

Ta deca često i ne znaju zašto su uznemirena i na kraju zaklju-

če da nešto nije u redu sa njima. U stvari, sa njima je sve u redu.
Ona se neprimereno ponašaju i zadržavaju se u negativnim
osećanjim i stavovima, jer ne dobijaju potrebnu podršku. Ova
deca podršku obično nadu izvan svoje porodice, u onima koji
imaju više razumevanja.
Ako je jedno od vaše dece crna ovca u porodici, odvojite
vreme da saslušate osećanja tog deteta. Zapamtite da je svako
dete drugačije i nemojte upoređivati decu. Ovoj deci potrebna je
podrška potpomognuta aktivnostima izvan porodice, gde neće
biti pod pritiskom da upija emocije, nerešene probleme i oseća-
nja drugih.

NEGATIVNE EMOCIJE MOGU BITI OPRAVDANE

Dopuštanje da se ispolje negativne emocije predstavlja potpuno
drugačiji pristup vaspitanju. Nikada odrasli ljudi i deca nisu imali
toliko mnogo emocija. Nikada nismo bili tako osetljivi. Divno je
kada je dopušteno iskazivanje osećanja. Ne možemo reći da smo
odrastali u situacijama u kojima su naši roditelji znali kako da
gaje i kako da izađu na kraj sa našim ispoljavanjem emocija. Ipak,
sa ovim novim veštinama pozitivnog vaspitanja, budite uvereni
da ćete uspeti.
Kao rezultat, vaša deca neće biti ograničena životom, već će
biti kreativna i sposobna da stvore život kakav su želeli. Sa većim
uvidom u sopstvena osećanja, na kraju će spoznati svoju pravu
prirodu i razlog svog postojanja. I dalje će se suočavati sa izazovi-
ma, ponekad i sa većim nego što su to činili njihovi roditelji, ali
imaće novo i moćno polazište za postizanje svojih ciljeva i ostvari-
vanje svojih snova.

278
 12 U Redu je
Želeti Više

Kada deca ne znaju šta žele, postaju osetljiva na želje i potrebe

drugih. Gube priliku da otkriju i razviju svoju ličnost i umesto
toga postaju ono što drugi ljudi od njih očekuju. U odsustvu poz-
navanja svojih potreba, važnije su im potrebe drugih ljudi i gube
kontakt sa svojom sposobnošću, strašću i smernicama. Bez jasnog
uvida u svoje želje i potrebe, nisu u prilici da shvate šta je naj-
važnije u životu.

U odsustvu poznavanja svojih potreba,

važnije su im potrebe drugih ljudi.

Deca često misle da nisu u pravu, da su sebična ili

razmažena kada žele više ili kada se uznemire zbog toga što nisu
dobili željeno. U prošlosti deca su se zadovoljavala samo
mrvicama i to je ono što su u životu i dobijala. Morala su da budu
poslušna, ali njih niko nije slušao, a kasnije u životu bili su
ignorisani. Nije im bilo dozvoljeno da traže više, pa čak ni da
žele više.
Potiskivanje želje bila je jako važna roditeljska veština jer ro-
ditelji nisu znali kako da se izbore sa negativnim osećanjima koja
bi se ispoljila kada želja ne bi bila uslišena. Dozvola da traže više
deci daje moć koju roditelji u prošlosti nisu mogli da kontrolišu.
Danas, sa veštinama pozitivnog vaspitanja u redu je da deca
žele više. Time što žele više, mogu da razviju jaču sliku svojih
osećanja i cilja zbog kojeg su došli na ovaj svet.

279
Džon Grej

STRAHOVI ZBOG ZEUA

Često se mislilo da dati deci dozvolu da žele više od njih čini zah-
tevnu decu sa kojom je teško izaći na kraj. Naravno da je mnogo
lakše roditelju da ima dete koje ispunjava svaku želju, ali tom de-
tetu nije pružena mogućnost da istraži i razvije svoju sopstvenu
sliku, jedinstveni stil i smernice u životu. Kada deca dobiju
ljubav i podršku koji su im potrebni da bi spoznali svoja osećanja,
dozvola da žele više ne čini ih zahtevnima. Želeći više a ne
dobijajući to uvek, deca nauče bitnu veštinu odložene nagrade i
samodiscipline.
Neki roditelji brinu da će zbog toga njihova deca postati
sebična. To može da se obistini ako roditelji budu udovoljavali
svakoj želji i potrebi koju njihovo dete ima. Ono što kvari decu
nije to što dobiju sve što su poželela, već što steknu moć da mani-
pulišu drugim ljudima time što žele više. Deca postaju razmažena
i pokvarena kada roditelji poriču svoje sopstvene potrebe ne bi li
mogli da udovolje svojoj deci.

Deca postanu razmažena ne zato što žele više,

već zato što roditelji prestanu da žele više za sebe.

Kada roditelji teže tome da udovoljavaju svojoj deci ispunja-

vajujući svaku njihovu želju - ne bi li izbegli izliv besa - onda će
deca postati razmažena. Da bi deci dali dozvolu da žele više rodi-
telji moraju da budu jaki u trenucima kada dete ima izliv besa i
moraju mu dati odgovarajući tajm-aut. Kada im je data prilika da
prilagode svoje želje i prihvate ograničenja koja nameće život,
deca postanu zahvalna za ono što u tom trenutku poseduju.
Sa redovnim tajm-autima i dobrim veštinama komunikacije,
kojima pomažemo deci da se nose sa povremenim jakim oseća-
njima koja se mogu pojaviti, roditelji koji svojoj deci daju dozvolu
da žele više i koji razmišljaju u širokim okvirima, dobiće samou-
verenu i saosećajnu decu, spremnu na saradnju.

280
 Deca Su iz Raja

l
Usmeravajući se radije na stvaranje saradnje nego na šlepu
poslušnost, pozitivno vaspitanje neguje unutrašnju volju i po-
trebe, ali u isto vreme zadržava roditeljsku kontrolu. Da bi ostva-
rili saradnju, nije neophodno da slomimo volju deteta. Čak i kad
žele da ostanu do kasno, deca će ići na spavanje shodno željama
roditelja. Time što primenjujemo pet veština pozitivnog vaspi-
tanja, roditelji dozvoljavaju deci da imaju svoje potrebe i želje, ali
zadržavaju pravo da imaju poslednju reč.
Problem sa davanjem dozvole da žele više jeste da to ponekad
usporava stvari. Deca nisu uvek i odmah prijemčiva dobijanju
dozvole. Možda će baš želeti da rade nešto drugo i staviće vam to
do znanja. Vreme koje ćete odvojiti da ih saslušate i razmislite o
okvirima njihovih želja i potreba, neguje dušu deteta. Kada dete
zna da roditelji uglavnom umeju da ga saslušaju, znaće da se pri-
lagodi trenucima kada roditelj nema vremena za njega.
Naša duša sebe samu izražava kroz volju. Kada volja deteta
nije slomljena ili ignorisana, ima šansu da diše i raste. Gajiti volju
deteta pojačava njegovu vezu sa roditeljima i stvara veliku želju
za saradnjom.
Sva deca se rađaju sa velikim entuzijazmom. Ovo je snaga nji-
hove volje. Kada je prihvaćeno da žele više, ova volja se gaji i
može da raste u harmoniji sa roditeljima i ostatkom svetu. Ali,
kada toj volji nije dozvoljeno da raste deca postepeno gube onu
izuzetnu iskru koju vidimo u njima. Deca gube želju za životom,
ljubavlju, učenjem i napredovanjem.

Negovanje volje, detetu održava želju za

životom, ljubavlju, učenjem i napredovanjem.

Tako što nauče da osećaju svoje potrebe i poštuju potrebe

svojih roditelja, deca razviju bitne veštine; poštovanje, deljenje,
saradnju, pravljenje kompromisa i pregovaranje. Bez dozvole da
žele i da slobodno traže više, deca nauče da se žrtvuju zbog dru-
gih. Kada deca imaju dozvolu da žele više, nemaju potrebu da se
bune u pubertetu.

281
Džon Grej

VRLINE ZAHVALNOSTI
Roditelji radije uče svoju decu vrlinama zahvalnosti nego što ih
uče da traže ono što žele. "Budi zahvalan za ono što imaš", često
se odgovara detetu koje poželi nešto više. Mnogi odrasli sebi ne
pružaju dozvolu da žele više u životu jer su uplašeni da će izgledati
nezhvalno zbog onoga što imaju.
U prošlosti je žrtvovanje predstavljalo deo duhovnosti. Biti
dobar, posvećen ili duhovan, značilo je žrtvovati se u ime Boga.
Žrtvovanje je bilo valjano sredstvo da se oseti veza pojedinca sa
Bogom, jer je to bio način na koji su ljudi počeli da osećaju.
Odreći se nečega u ime Boga, teralo je ljude da dublje zađu u svo-
ja osećanja. Danas nisu potrebne žrtve da bismo osećali. Jedino
nam treba dozvola da želimo više a osećanja će se javiti u obilju.

U prošlosti, bilo je normalno žrtvovati se zbog Boga,

ali danas izazov leži u tome da živimo zbog Boga.

Naš izazov je da stvorimo život ispunjen obiljem. Na dohvat

ruke posedujemo toliko raznih izvora kakvih nikada do sada nis-
mo imali. Vaša deca mogu da ostvare svoje snove. Mogu da uživa-
ju u unutrašnjem i spoljašnjem uspehu. Osnova njihovog uspeha
je upravo dozvola da zahtevaju više. Ako im se ne pruži ta dozvo-
la, prestaće da sanjaju a bez tog sna ništa se neće desiti što se već
nije desilo ranije.
Tajna uspeha, kako spoljašnjeg tako i unutrašnjeg leži u tome
da uvažavamo ono što imamo i da želimo više. Srce puno zahval-
nosti i ljubavi za ono što već imamo i snažna želja da postignemo i
da imamo više, tajni su recept uspeha naše dece u životu. Kada su
deca u stanju da se suoče sa negativnim emocijama koje se javlja-
ju kada shvate da ne mogu uvek da dobiju ono što žele, stalno će
se vraćati temeljima zahvalnosti na ljubavi koju već dobijaju. Sa
zahvalnošću koju osećaju prema svojim roditeljima, deca pose-
duju osnov da osećaju svoje sopstvene želje a ne želje drugih ljudi.

282
 Deca Su iz Raja

DOZVOLA ZA PREGOVORE
Kad deca dobiju dozvolu da žele više, to znači da roditelji povre-
meno imaju više posla. Zauzvrat, deca nauče kako da pregovara-
ju da bi dobila više u životu. Iako pregovori oduzimaju više vre-
mena, ponekad me iznenadi snaga moje dece da me motivišu da
uradim neke stvari. Ja sam ponosan na njihovu snagu i otpor šle-
pom pokoravanju.
Kada joj je data dozvola da traži ono što želi, unutrašnja sna-
ga moje ćerke da dobije ono što želi procveta. Neće uvek prihvati-
ti "ne" kao odgovor. Odmah započije pregovore i često motiviše
da joj se pruži ono što želi. U redu je ako vas dete ubedi da prome-
nite svoje stavove. Ovo ne podrazumeva udovoljavanje zahtevi-
ma da bismo izbegli njihove izlive besa. Postoji velika razlika
između toga kada smo manipulisani detetom koje plače i motivi-
sani odličnim pregovaračem. Roditelji moraju da zadrže kontro-
lu u pregovaranju tako što će postaviti granice do kojih se srne ići.

Postoji velika razlika između toga

kada smo manipulisani detetom koje plače
i motivisani odličnim pregovaračem.

Mnogo odraslih ljudi ne zna da traži ono što im treba, jer nisu
imali dovoljno prakse kao deca. Kada napokon zatraže ono što
im treba i dalje ne znaju kako da pregovaraju. Ako je odgovor ne-
gativan, povuku se ili se osećaju kao da su neprihvaćeni. Veliki
broj problema odraslih ljudi nestao bi kada bi znali kako da pre-
govaraju da bi dobili ono što hoće. Razlog zbog kojeg ima toliko
advokata na ovom svetu je upravo zbog toga što su ljudi nespo-
sobni da pregovorima izglade razlike.
Deca koja su odgajana tako da pregovaraju o onome što žele,
nikada se ne povlače niti postaju odbojna. Znaju da "ne" znači
"ne" samo dok ne pronađu dobar argument da podrže svoj zahtev.

283
Džon Grej

Takode znaju da "ne" danas, ne znači i "ne" sutra. Pregovaranje

zahteva kreativnost i upornost koji se automatski javljaju kada
deci damo dozvolu da traže više.
Deci je neophodna dozvola da traže više: inače nikada neće
saznati koliko mogu da dobiju. Čak i kad odrastemo i dalje ima-
mo problema da odredimo granice do kojih možemo da tražimo a
da ne budemo zahtevni ili nezahvalni. Ako odrasli imaju proble-
ma, jasno je da ne treba da očekujemo od naše dece da sve znaju.

Deci je neophodna dozvola da traže više: inače

nikada neće saznati koliko mogu da dobiju.

Kada deci damo dozvolu da traže više, ponekad roditelji mo-

raju da shvate i prihvate da će dete ponekad želeti mnogo i da će
izgledati kao da je sebično. U tom trenutku neophodno je da ga
ne osudimo i da ne pokažemo neodobravanje. Od deteta se ne
može uvek očekivati da zna šta može da traži. To je proces
pokušaja i grešaka.

KAD l KAKO REĆI - NE!

Samo iz razloga što deca imaju dozvolu da traže više ne znači da
ćete se vi uvek složiti sa njihovim zahtevom. Baš kao što oni uče
da traže više, roditelj mora da vežba da se oseća lagodno kada
kaže "ne". Kada roditelji ne umeju da kažu "ne", deca postaju neu-
merena u zahtevima. Nastaviće da traže više i više.
Ako roditelji nisu u poziciji da postave razumne granice, deca
će i dalje tražiti nešto što nije ostvarljivo. Dete će uporno istraja-
vati u svojim zhtevima dok ne oseti jasnu granicu. Kada je granica
dostignuta, detetu će često biti potrebna pauza da se izbori sa ja-
kim osećanjima razočaranja, besa, ljutnje, srdžbe, tuge i strana.
Što više deca dobijaju ono što žele, postaju sve više uznemirena
kada ne dobiju to što žele.

284
 Deca Su iz Raja

Ako roditelji nisu u stanju da postave

razumne granice deca će tražiti nerazumne stvari.

Kada deca pregovaraju da bi dobila ono što žele, roditelji mo-

raju da postave jasne granice do kojih ovi pregovori mogu da idu.
Jedino roditelj ima vreme i instinkt koji će mu označiti kraj ovog
razgovora. Kada osetite da ste dovoljno čuli i da niste voljni da
promenite svoju odluku, vreme je da kažemo, "Razumem da si
razočaran, ali pregovori se sada završavaju".
Ako dete nastavi, roditelj samo treba da ponovi svoju frazu i
da izda naredbu da se prestaje sa razgovorom. Roditelj bi mo-
gao da kaže, "Pregovori su završeni. Želim da prestaneš da me
pitaš."
Ako dete i dalje nastavlja, van kontole je i potreban mu je
tajm-aut. Po završetku ovog procesa, dete će poštovati vaše zah-
teve i kraj pregovora. Zapamtite, kada roditelj svoj glas koristi u
svrhu izdavanja naredbe, "ne" mora da znači "ne".

Kada roditelj svoj glas koristi u svrhu

izdavanja naredbe, "ne" mora da znači "ne".

Da bi se pregovori okončali, naročito sa malom decom, rodi-

telji često mogu da se posluže ponovnim usmeravanjem. Majka bi
mogla reći, "Razumem da si razočaran. Volela bih kada bih mo-
gla da zamahnem magičnim štapićem i dam ti ono što želiš, ali ne
mogu. Hajde da radimo nešto drugo umesto..."
Postoje dve različite situacije kada se od roditelja zahetva da
detetu kaže "ne". U prvoj situaciji, vaše dete se opire vašem zahte-
vu. Na primer, vi želite da se ono spremi da krenete, ali ono i dalje
želi da se igra. Na ovom primeru, jasno i efikasno morate reći "ne"
nastavku igre i ponoviti svoj zahtev. U drugoj situaciji, morate
reći "ne" njegovom direktnom zahtevu. Ono želi da se vi igrate sa

285
Džon Grej

njim, ali vi imate druge planove. U oba slučaja, najbolji način je

da odgovorite sa samopouzdanjem i snagom u glasu. Nemojte
mnogo obrazlagati - samo recite "ne". Ako vas izazovu svojim pi-
tanjima jednostavno ponovite svoj odgovor čvršće. Ovo su neki
od primera.

DESET NAČINA DA KAŽEMO NE:

1. Ne, sada sam zauzet.

2. Ne, imam druge planove.
3. Ne, ali možda neki drugi put.
4. Ne, sada radim nešto drugo.
5. Ne, ovo je način na koji ćemo to da završimo.
6. Ne, sada želim da...
7. Ne, ali hajde da radimo nešto drugo umesto...
8. Ne, sada je vreme za...
9. Ne, plan je da...
10. Ne, sada mi je potrebno neko vreme koje ću provesti sam.

Pored toga što deci pužamo mogućnosti da rastu uz svoje pre-

govaračke sposobnosti time što dobijaju jasne "ne" poruke, deca
takođe nauče kako da u svom životu kažu "ne". Roditelje ne treba
da uznemiri dete koje zahteva više. Dozvola da traži više znači da
mu je pružena prilika da traži. Kada roditelji jasno urezu u
pamćenje kako nisu obavezni da kažu "da", mogu se poslužiti i
rečicom "ne" - bez osećanja krivice. Pored toga što se brinu o svo-
jim potrebama, roditelji koji umeju da kažu "ne" pružaju i uzor
svojoj deci. Ako dete uporno izaziva "ne" poruku, sve što roditelj
treba da kaže je "kraj pregovora".

286
 Deca Su iz Raja

TRAŽITI VIŠE
Jednog dana, otprilike oko svoje šeste godine, moja ćerka Lorin
pitala me je da se prošetam sa njom do grada da kupimo kolač. To
je bio mali ritual koji smo zajedno upražnjavali. Jednog dana re-
kao sam joj "ne", a ona je počela da me moli i da pregovara. Jedan
od suseda se slučajno zatekao kraj nas i ona je odmah prestala sa
molbama. Sused je upitao: "Lorin, nemoj to da tražiš od svog oca.
Zar ne vidiš daje zauzet? Ne može ti ni reći "ne" od tvog silnog na-
valjivanja."
Odmah su moje tri ćerke, Šenon, Džulijet i Lorin rekle u glas
"Verujte, može". To je bio trenutak za pamćenje. Bio sam jako po-
nosan. Svaka od mojih ćerki jasno je razumela daje imala pravo da
traži, a ja sam imao pravo i moć da zauzvrat ponekad kažem "ne".
Kada roditelji prave velike žrtve da bi udovoljili svakom zah-
tevu svoje dece, to nameće teret detetu u smislu domišljanja staje
zgodno da zatraže. To je nezdravo. Na kraju, dete će se osećati
nesigurno da zatraži bilo šta. Umesto toga, roditelji moraju da im
daju dozvolu da traže, a sebi moraju da dozvole da kažu "ne". U
našoj kući često kažemo "Ako ne zatražiš ne dobiješ, ali ako
zatražiš ne dobiješ uvek".

"Ako ne zatražiš ne dobiješ, ali ako zatražiš

ne dobiješ uvek."

Pored toga što deci dajemo dozvolu da traže više, roditelji

svoju decu moraju da nauče kako da zatraže. To se najbolje uči na
primerima. Kada roditelj svoje zahteve postavlja na pristojan
način, dete postepeno nauči kako da zatraži.

FORMIRANJE ZAHTEVA
Da bismo decu naučili ovom važnom ponašanju, najvažnija teh-
nika je formiranje. Kao što smo već objasnili u poglavlju 3, umes-

287
Džon Grej

to da naređujemo i postavljamo zahteve, postavljaćemo pitanja

sa "da li bi" i "hoćeš li" "molim te" i "hvala". Kada dete naređuje ili
postavlja zahteve, umesto da ga upućujemo i učimo kako da ne
bude nezahvalno, jednostavno ga treba uputiti na koji način bi
oni mogli da postave svoje zahteve.
Kada četvorogodišnjak kaže, "Tata, daj mi to" jednostavno
recite "Tata, hoćeš li mi to dati? Naravno, odmah ću." Onda mu
jednostavno dajte ono što je tražio ako je ponovio te reci.
Ova tehnika je meni umnogome olakšala vaspitanje. Kada bi
moja deca postala zahtevna ili zvučala kao da nemaju poštovanja,
umesto što sam se upuštao u svađu, pokušavao sam da ih ispravim
kako bi rekli ono što sam hteo da kažu. Jednostavno sam formuli-
sao ono što sam želeg^a kažu i odgovorio im, kad ponove moje
reci. .1*
Jedini razlog^bog kojeg se deca ne izražavaju na način koji bi
bio pun uvažavanja jeste taj što ga tušu još naučili. Ne treba da ih
ispravljamo: samo treba da im pokažemo ispravan način. Posao
roditelja je da ih tome nauči. Kako oni budu učili koji načinje bolji
sami će početi da ga prate.
Kada bi moja ćerka bila ljuta i rekla, "Tata, izađi iz moje
sobe", ja bih rekao "Tata, da li bi, molim te, izašao iz moje sobe.
Naravno, ako to želiš". Onda bih napustio sobu.
Ovo im pruža jasnu poruku kako da pitaju na uspešan
način. Bilo bi gubljenje vremena i energije da se svađam sa svo-
jim detetom, govoreći, "Ne možeš da mi kažeš šta da uradim.
Pitaj me lepo ili neću otići." Ovaj pristup samo stvara bespotre-
ban otpor.
Deca moraju da budu slobodna da traže šta žele znajući da
neće dobiti grdnju. Čak i kad zahtev nije perfektno formulisan,
treba ga poštovati. Takođe, moraju da znaju da samo to što su
nešto tražili ne znači da će to i dobiti. Način na koji traže ne treba
da bude razlog zbog koga roditelj kaže "ne". Kada dete traži, uvek
se trudi najviše što može. Ako ne uspe, nije loše; samo mu treba
više primera, više brige ili tajm-aut.

288
 Deca Su iz Raja

MOĆ POSTAVLJANJA ZAHTEVA

Time što dajemo deci dozvolu da traže više, darujemo ih smerom
svrhe i moći u životu. Mnoge žene danas osećaju se bespomoćno,
jer im nikad nije data dozvola da traže više. One su odgajane tako
da više brinu o tome staje drugim ljudima potrebno i stidele su se
svojih negativnih osećanja kada ne dobiju ono što žele.
Jedna od najvažnijih veština kojoj otac ili majka mogu da
nauče devojčicu jeste kako da traži više. Mnoge žene nisu naučile
ovu lekciju u detinjstvu. Umesto da su direktno tražile više, one
su indirektno tražile više, time što su davale više i nadale se da će
im neko pružiti više, bez potrebe da to direktno traže. Ova nemo-
gućnost da postave direktan zahtev, sprečava ih da dobiju ono što
žele u životu i u svojim vezama.

Mnoge žene imaju probleme u ljubavnim vezama,

jer u detinjstvu nisu naučile da traže više.

Dok devojčicama treba dozvola da traže više, dečacima treba

naročita vrsta podrške kada ne dobiju ono što hoće. Često će
dečak postaviti sebi visoke ciljeve, a roditelji će pokušati da ga od-
govore od tih ciljeva jer žele da ga zaštite od eventualnog razoča-
ranja. Oni ne shvataju da je sposobnost suočavanja sa razo-
čaranjem, bitnija od postizanja ciljeva, jer donosi moć da se na-
kon razočaranja dečak pridigne i ipak postigne cilj.
Kao što devojčicama treba mnogo podrške u tome da traže
ono što žele, dečacima treba više podrške da prepoznaju svoja
osećanja i kontrolišu ih. Što se dečaka tiče, ovo se najbolje postiže
tako što zahtevamo detalje onoga što se desilo i tokom razgovora
vodimo računa o tome da ne dajemo savete i da ne pružamo
pomoć. Čak i suviše saosećanja "koje će pomoći", može da ga od-'
vrati od toga da nam ispriča ono što mu se desilo.
Majke često prave grešku time što postavljaju suviše pitanja.
Kada ih teramo da pričaju, mnogi dečaci ustuknu. Kada im se

289
Džon Grej

pruži savet posebno u smislu savladavanja osećanja, dečaci će us-

tuknuti. U momentima kada se dečaci već osećaju utučeno, ne
treba im neko ko će im pogoršati situaciju time što će im reći
način na koji je trebalo da rese problem i koliko su oni sami dopri-
neli stvaranju problema.

DAVATI PREVIŠE
Kada roditelji daju previše, deca im to stave do znanja. Postaju
isuviše zahtevna i ne cene ono što imaju. Kada vi date nešto a oni
žele više, jer to što ste dali nije dovoljno, to je obično znak da da-
jete suviše.

Kada roditelj daje previše, rešenje je da prestane

da se žrtvuje zbog svog deteta.

Pogledajmo primer. Jednog dana, moja ćerka Lorin želela je

sladoled. Ja sam imao puno obaveza, ali ona je baš želela slado-
led. Umesto da radim ono što sam planirao, otišao sam da joj ku-
pim sladoled. Iako to nisam shvatio, davao sam previše. Iako mije
smetalo to što me prekida, ipak sam joj izašao u susret.
U prodavnici, pošto smo dugo čekali u redu, odjednom je re-
kla da ne želi sladoled već čokoladu. Da bih to uradio, morao bih
ponovo da stanem u red i da izgubim mnogo vremena. Tada sam
shvatio da sam počeo da osećam odbojnost jer je preterano zah-
tevna. Ona je očito bila zbunjena i pitala me je da li sam ljut na
nju. Rekao sam joj da mi smeta što je velik red.
Ispod svega, deo mene bio je ljut na nju ali ona je samo is-
traživala granice i tražila ono stoje htela. Ja sam bio odrasla oso-
ba - na meni je da joj kažem šta mogu da joj dam a šta ne. Njen
posao je da traži dok ne stigne do granice. Nije bilo fer to što sam
dozvolio sebi da me izvede iz takta, a posle toga daje krivim stoje
zahtevna. Time što sam odlučio da joj ne pružim toliko u bu-
dućnosti i da postavim jasne granice, neću osećati odbojnost što
ću činiti stvari za nju.

290
 Deca Su iz Raja

Kada su se moja deca na javnom mestu ponekad ponašala

zahtevno, to mije uvek bio jasan znak da sam pružao previše. Kad
god roditelj pruži suviše da bi dete učinio srećnim, rezultat je da
dete postaje previše zahtevno. Ponekad roditelji ne mogu da raz-
luče granicu između udovoljavanja deci i njihovog zadovoljenja.
Toliko žele da im ispune sve želje, da ne shvataju kako im time
daju suviše moći.

DECA ĆE UVEK ZELETI VISE

Kada im se dozvoli da žele više, deca će uvek želeti više. Povreme-
no, činiće vam se da ne možete da ih zadovoljite. To je zdrav način
odrastanja. Da bi shvatili svoju unutrašnju sposobnost da budu
srećna, deca ponekad moraju da iskuse kako ne mogu da dobiju
sve što požele.
Kada ne budu dobili to što su hteli u spoljašnjem svetu,
vraćaju se na ono što su zapravo želeli. Kako budu osećali potre-
bu za ljubavlju, odjednom će shvatiti da mogu biti srećni čak i ako
ne dobiju sve što su poželeli. Ne moraju da imaju sve odmah. Ovo
je način na koji se deca uče odloženoj pohvali.
Deci će trebati više vremena i pažnje nego što je to moguće dati.
Roditelji moraju da znaju da dopustiti deci da žele više znači da će
ona uvek želeti više. Lekcija koju moraju da nauče jeste kako biti
srećan u sadašnjosti čak i kada ne dobiju odmah ono što žele.

Odložena nagrada je učenje kako biti srećan i

kad ne dobijemo odmah ono što želimo.

Ovo je razlog zbog kojeg je učenje da se suočimo sa negativ-

nim emocijama tako važno. Ako dete želi više i ne dobije uvek
ono što poželi, postaje jako nesrećno. Roditelji moraju da znaju
kako nije uvek pozitivno truditi se da razveselimo takvo dete i da
resimo problem. Dete je kao mali leptir koji se bori da izađe iz
čaure: trebaju mu bitke da bi ojačao krila i da bi mogao da leti.

291
Džon Grej

Da bi bili srećni u životu, jedna od najvećih veština je od-

ložena nagrada. Odgajati decu da žele više i da budu srećni sa
onim što imaju, zahteva ogromnu snagu. Ovaj balans se uspos-
tavlja svakog puta kada su vaša deca u nemogućnosti da dobiju
ono što žele i uznemire se zbog toga. Time što pomažete deci da
osećaju i da se oslobode negativnih emocija, ona iznova osećaju i
doživljavaju da mogu biti mirni i srećni u sadašnjosti, čak iako
život nije savršen i stvari nisu uvek onakve kakve bi oni voleli da
budu.

DECA RAZVEDENIH RODITEUA

Deca razvedenih roditelja imaju veliku potrebu da savladaju raz-
vod roditelja. Duboko u sebi sva deca žele da se mama i tata slažu
i vole. Baš kao što je i roditeljima teško da se suoče sa razvodom
braka i deci je neophodno vreme da se suoče sa time. Deca ne
počinju sa ovim procesom suočavanja do onog momenta dok
mama i tata ne počnu da se viđaju sa drugim ljudima. Iz ovog raz-
loga, jednom kada roditelj prođe kroz proces suočavanja sa raz-
vodom, on ili ona treba da počnu da se viđaju sa drugim ljudima.

Deca ne počinju sa ovim procesom suočavanja

do onog momenta dok mama i tata ne počnu
da se viđaju sa drugim ljudima.

Ponekad samohrani roditelji ne žele da uključe druge ljude u

svoj život, jer se njihova deca sa tim ne slažu. Njihova deca postaju
tako zahtevna da samohrani roditelji ne izlaze sa drugima, jer ne
žele da ih uznemire. Ovaj pokušaj da se udovolji detetu, ne
samo što će ga razmaziti, već mu, takođe, uskraćuje priliku da se
suoči i prevaziđe problem razvoda.
U drugim slučajevima, roditelji koju su razvedeni ne počinju
da izlaze sa drugima, jer žele da izbalansiraju situaciju i da deci
pruže više. Logika stvari je jasna: pošto moje dete ima samo jed-

292
 Deca Su iz Raja

nog aktivnog roditelja, a detetu trebaju dva aktivna roditelja, mo-

ram dati više. Logika je ispravna, ali pretpostavka je loša. Deca će
uvek želeti više nego što možete pružiti. Kao roditelj, možete dati
samo ono što je moguće.
Ukoliko pokušate da date više, mnogo ćete žrtvovati za svoju
decu. Zapamtite da su deca iz raja. Ako se potrudite najviše što
možete, Bog će učiniti sve ostalo. Vi možete samo da se trudite u
okviru svojih mogućnosti. Tajna uspeha je da budete uz svoju
decu kada ona prolaze kroz faze otpora onome što radite za sebe.
Pomozite im da izađu na kraj sa emocijama koje se javljaju kao
odgovor na to što ne dobijaju ono što žele.

Zapamtite da su deca iz raja: potrudite se najviše

što možete, Bog će vam pomoći u ostalim stvarima.

Kada samohrana majka izađe na sastanak, njeno dete može

toliko da se uznemiri da ona resi da ne izađe. Ona ne shvata da su
ostala deca venčanih parova takođe uznemirena kada oni izlaze.
Kada deca imaju slobodu da žele više, želeće više. Na roditelju je
da prepozna šta može da uradi bez žrtvovanja svog privatnog
života. Time što odvaja vreme za sebe, u stanju je da detetu pruži
kvalitet i pažnju koja je detetu potrebna.

TEŽNJA UUDSKOG DUHA

Želja za boljim je težnja ljudskog duha. Kada deca mogu da izađu
na kraj sa svojim težnjama da žele više, u stanju su da se nose sa
najvećim izazovima u životu. Ljudi koji uspeju u životu su oni koji
su uporni. Jedini neuspesi u životu su kada se neko preda i pres-
tane da teži, sanja i želi. Kada su im umovi i srca otvoreni a volja
jaka, ne postoji ništa što će zaustaviti našu decu.
Deca koja su odgajana sa jakom voljom, neće se potčiniti volji
tiranina, niti će težiti da slome volju drugih sredstvima domina-
cije. Ona će pronaći nov način bivstvovanja na ovom svetu. Sa-

293
Džon Grej

radnja će biti svakodnevno iskustvo, tako da će imati razvijene

veštine da prihvate saradnju drugih ljudi.
Deca koja su odrasla sa dozvolom da žele više, misle o velikim
stvarima i planiraju velike stvari. Ona su uverena u svoju sposob-
nost da ostvare velike ciljeve. U njihovim najdubljim željama
skriveno je samopouzdanje i intuitivno znanje kako da dobiju
ono što žele.
Time što dajemo dozvolu deci da žele više, ova kreativna i in-
tuitivna svest se budi dajući im osvrt na život kakav je iskusilo
malo ljudi iz prošlosti. Sa ovom unutrašnjom sigurnošću i smerni-
cama, deca će biti spremna da idu pravo kroz život sa smislom i
strašću. Vaša deca će postići i prestići ono što su roditelji u pre-
thodnim generacijama mogli samo da čuvaju kao nadu za svoju
decu.

294
 13
U Redu je Reći Ne, ali
Mama i Tata su Glavni

Osnova pozitivnog vaspitanja je sloboda. Svaka od pet pozitivnih

poruka daje deci veću slobodu da razviju u potpunosti svoj unu-
trašnji potencijal. Ovaj novi način vaspitanja, deci daje snagu da
se kreću napred u životu iako ne menjaju kurs svoje ličnosti. Sa
ovom vrstom podrške, deca rastu učeći da je u redu biti drugačiji,
de je u redu praviti greške, de je u redu izraziti negativne emocije,
da je u redu želeti više i što je najvažnije da je u redu reći ne.

Sposobnost da se odupremo autoritetu,

osnova je definisanja istinite i pozitivne slike o sebi.

Na površini, pozitivno vaspitanje se može učiniti kao previše

popustljivo, ali je zapravo više okrenuto kontroli. Tehnike pozi-
tivnog vaspitanja uspostavljaju kontrolu bez straha ili krivice.
Dati deci dozvolu da kažu "ne", ne znači da roditelj treba da udo-
voljava svakoj detetovoj potrebi. Umesto toga, roditelji slušaju i
razmatraju otpor. Umesto da slepo poštuju svoje roditelje, deci je
pružena prilika da izaberu saradnju.
Dozvolivši deci da kažu "ne", otvarate im vrata da izraze
osećanja i da otkriju šta žele, a da zatim pregovaraju. To ne znači
da ćete uvek uraditi ono što vaša deca traže. Čak i ako dete ima
pravo da kaže "ne", to ne znači da će uvek biti po njegovom. Ono

295
Džon Grej

što dete oseća i želi roditelji će saslušati, a to u suštini dete čini

spremnim na saradnju. Što je još važnije, to omogućava detetu da
bude spremno na saradnju bez potrebe da potiskuje svoju priro-
du.

Dozvoliti detetu da kaže "ne", ne znači da će

roditelj uvek uraditi ono što dete želi.

Postoji velika razlika između prilagođavanja potreba i potis-

kivanja potreba. Prilagođavanje potreba znači da približavate
svoje želje željama roditelja. Potiskivanje potreba znači potiski-
vanje želja i osećanja i potčinjavanje željama roditelja. Potčinja-
vanje rezultira slamanjem volje deteta.
Bez jake volje vaša deca će biti podložna negativnim trendo-
vima u društvu ili pritisku vršnjaka koji su van kontrole roditelja.
Kada osoba nema jak osećaj svoje ličnosti, lak je plen za manipu-
laciju drugih ljudi. Čak će je i privlačiti veze u kojim je osoba
potčinjena, jer se osecaju beskorisno i plaše se ispunjavanja svoje
volje. Bezjake volje tinejdžerima je teško da se zauzmu za ono u
šta veruju i lako se prepuštaju pritisku vršnjaka.
Prilagođavanje volje zove se suradnja; potčinjavanje volje je
poslušnost. Pozitivno vaspitanje želi da stvori decu spremnu na
saradnju a ne poslušnu decu. Nije zdravo za decu da slede volju
svojih roditelja i slepo joj se pokoravaju.
Dati deci dozvolu da osecaju i verbalizuju otpor, ne pomaže
im samo da razviju smisao o sebi, već ih čini spremnijim na sa-
radnju. Poslušna deca samo prate naredbe; ona ne misle, ne
osecaju i ne doprinose procesu. Deca spremna na saradnju unose
sebe u svaki kontakt i u mogućnosti su da uspeju.
Kada deca mogu da se bune, to zapravo roditeljima pruža
više kontrole. Svaki put kada se dete usprotivi, a zatim se preda
volji svojih roditelja, ono je u mogućnosti da iskusi i oseti kako
su zapravo mama i tata glavni. Sposobnost da deca osecaju vezu
sa kontrolom svojih roditelja, obezbeđuje bazu pozitivnog vas-
pitanja.

296
 Deca Su iz Raja

Kada deca imaju dozvolu da pokažu svoj otpor,

roditelji dobijaju više kontrole.

Ova veza održava u deci jaku želju da imitiraju ponašanje ro-

ditelja i sarađuju sa njihovom voljom, dok istovremeno obe-
zbeđuju sebi slobodu da otkriju ko su, da naprave grešku i isprave
se, da osećaju i oslobode se negativnih emocija, da žele više i pri-
lagode se onome stoje moguće i da pregovaraju da bi dobila više.
Dozvola da kažu "ne" ili da se opiru autoritetu u stvari decu čini
svesnom da neko ima kontrolu nad njima. Ona obezbeđuje os-
novnu mrežu sigurnosti koja podržava svaku fazu razvoja deteta.

KAKO RODITEUI UTIČU NA SVOJU DECU

Da bi bili uspešni u životu odrasli ljudi moraju da pokrenu mnoge
unutrašnje izvore. Ti izvori su ljubav, mudrost, snaga, samouve-
renost, intergritet, moral, kreativnost, inteligencija, strpljenje,
poštovanje - da pomenemo samo neke. Zbir ovih izvora je jedins-
tvena perspektiva svake osobe ili njena svest. Odluka odraslog
čoveka ili njegova reakcija na situaciju, zasnovana je na svesti
odraslog čoveka. Kada deca osećaju unutrašnju povezanost sa
svojim roditeljima u stanju su da izvuku korist iz svesti roditelja.
Kada deca osećaju tu vezu, ona su u pravom smislu te reci pri-
ključeni na svoje roditelje, a okvir svesti njihovih roditelja utiče
na sve što dete kaže i uradi.

Deca koja osećaju povezanost sa svojim roditeljima

mogu izvući koristi iz svesti svojih roditelja.

Ova roditeljska trezvenost predstavlja deci sigurnost i da je

im samopouzdanje da budu svoji, pružajući im sposobnost da se
isprave kada pogreše. Sve dok deca osećaju vezu sa roditeljima,
automatski ispravljaju svoje greške bez pridika ili pretnji kaznom.

297
Džon Grej

Samo prisustvo odraslih ljudi deci daje više svesti da se

ponašaju harmonično i kreativno. Deca najefikasnije uče u pri-
sustvu ili pod budnim okom roditelja ili učitelja. Stoje dublja veza
između roditelja i dece, više su u stanju da izvuku koristi iz pri-
sustva odraslih.

KAKO IZAĆI NA KRAJ SA NEGATIVNIM OSECANJIMA

Deca mogu da izraze i oslobode se negativnih osećanja zahvalju-
jući svesti svojih roditelja i sigurnosti koju im roditelji ulivaju.
Deca pre devete godine života ne mogu razumno da zaključuju,
ali uz podršku saosećajnog roditelja, mogu da iskoriste rodite-
ljsku sposobnost razumnog zaključivanja, i koristeći se njome
mogu da se oslobode negativnih emocija. Prisustvo brižnog rodi-
telja odmah leci bol uplašenog deteta.
Ako se rasplaču, a nema roditelja da ih uteši i da brine o njima,
deci se pojačava osećanje napuštenosti i nema oslobađanja nega-
tivnih emocija straha. Deca žive u beskrajnoj sadašnjici. Bez spo-
sobnosti razumnog zaključivanja stalno pogrešno tumače realnost.

Samo zbog toga što su u stanju da imitiraju

i komuniciraju, roditelji greškom zaključe
da deca mogu i razumno da zaključuju.

Kada je neko zao, deca pretpostavljaju da će ta osoba uvek

biti zla. Ako se čini da je neko dobio više pažnje, deca će misliti
kako će ta osoba uvek dobijati više pažnje. Ako je na vestima ob-
javljeno daje neko opljačkan, dete zaključi da bi ono lako moglo
biti sledeće kome će se to desiti. Dete ne može da shvati da je si-
gurno, jer njegova kuća, recimo, ima sigurnosne brave na vrati-
ma. Taj zaključak zahteva logično razmišljanje. Ono se može
umiriti ako mama i tata osećaju njegov strah i uvere ga da je sve u
redu.

298
 Deca Su iz Raja

Kada sam tražio dobru školu za svoju decu, jedan od roditelja

je komentarisao: "U stvari nije važno kakvi su roditelji ili učitelji u
školi. Dete ponekad mora da nauči daje svet džungla. Bolje je da
sada nauče sa čim će se susretati nego kasnije". Iako je ovo delo-
valo saosećajno i mudro, u stvari nije.
Decu treba zaštititi od loših strana sveta što je više moguće,
sve dok ne steknu kapacitet mozga da tu surovu realnost prihvate
na pravi način. Kada se telo razvija u materici, ono zahteva zaštitu
i podršku tela majke. Na isti način, u sledećih devet godina, deci
treba zaštita od svih zala ovog sveta. Vi ne pripremate svoju decu
za loša iskustva time što ćete im ih sami priuštiti.
Dete je kao malo seme koje se razvija i treba mu zaštita od
lošeg vremena dok ne ojača. Decu treba zaštiti od lošeg učitelja,
opasne dece u školi, televizije itd. Roditelji koji su brižni, rodbina
i učitelji, obezbeđuju idealnu matericu za razvoj deteta.

RAZVOJ SAZNAJNIH SPOSOBNOSTI

Saznajne sposobnosti se kasnije razvijaju kod dece. Potrebno je

devet godina da bi se njihov mozak razvio do kapaciteta, koji od-
govara logičkom shvatanju stvarnosti. Decu treba zaštiti od su-
rove stvarnosti i negativnosti sveta do njihove devete godine. Sve
do četrnaste godine dete ne misli apstraktno, a tada može da ra-
zume i predlaže hipotetičke situacije, da samo donosi logičke
zaključke i da na stvari gleda iz drugog ugla. Nekoliko godina ra-
nije deca koja stupaju u pubertet, pokazuju početke saznajnog
razmišljanja, ali se ono još nije u potpunosti razvilo. Bez ovih
saznajnih sposobnosti deca sasvim drugačije doživljavaju svet.
Kad odrastemo, zaboravimo kako izgleda doživljaj sveta bez
tih mentalnih sposobnosti. Iz perspektive dece, svet je veliko
mesto koje može biti uznemirujuće, deluje zbunjujuće i stvara
mnogo nervoze. Svet današnjice još je negativniji nego svet pre-
thodnih generacija. Sa tehnološkim napretkom u komunikaciji,
decu neprekidno bombarduju negativnim informacijama.

299
Džon Grej

Deca su bombardovana sa svih strana negativnim

informacijama, više nego ikada ranije u istoriji.

Kada je dete kidnapovano, silovano ili ubijeno u drugoj

državi ili zemlji, ta priča vam je stalno pred očima. Vidite je na
TV-u, vestima, novinama, magazinima, na radiju i na Internetu.
Kada ova vest dospe u kuću, iz perspektive vaše dece, to izgleda
kao da se tragedija desila tu odmah do vas i osećaju strah da se to
isto ne desi i njima. Suviše nesreća koje gledamo na vestima otupi
osetljivost dece i slabi njihov osećaj povezanosti sa kontrolom ro-
ditelja.

Izloženost nasilju i zločinu, lažno normalizuje ono

što nije normalno i pn'rodno u životu.

Deca u prošlosti nisu bila u prilici da se suoče sa toliko infor-

macija o negativnoj realnosti stvarnog sveta. Odrasli barem pose-
duju kapacitet mozga da svet interpretiraju na korektniji način
-deca ne. Sve što ljudi mogu da urade ne bi li zaštitili svoju decu
od ove invazije loših vesti dobrodošlo je da bi se deca osećala
sigurnije, samouverenije i zaštićeno.

POTREBA DECE ZA NEPREKIDNIM UVERAVANJEM

Pre razvoja logičkog mišljenja, decu neprekidno treba uveravati
daje sve u redu. Bez mogućnosti da logično zaključuju, deca stva-
raju pogrešna ubeđenja i zaključke. Evo nekih od primera:
Kada deca ne osećaju da ih volite, ona zaključe da nikad neće
biti voljena.
Ako je nešto izgubljeno, dete veruje da to nikada neće biti
nađeno ili zamenjeno.

300
 Deca Su iz Raja

Ako deca ne mogu da dobiju kolač odmah, ona pomisle da

nikada neće dobiti kolač.

Ovaj uvid pomaže vam da razumete zašto deca imaju tako

jake emotivne reakcije.

Deca su voljna, osećajna bića bez

sposobnosti logičkog zaključivanja.

Kada roditelji negde odu, deca zaključuju da se oni nikada

neće vratiti. Objašnjenja im ne pružaju sigurnost, ali slušanje im
pomaže. Saosećajan odgovor nežnim osećanjima deteta daje mu
poruku koja mu uliva sigurnost, jer još uvek ne može samo da do-
nosi zaključke.

Objašnjenja ih ne mogu umiriti; slušanje im pomaže.

Roditelji znaju da će se vratiti i da će sve biti u redu. Ovo saz-

nanje direktno se prenosi sa svesti roditelja kada mirno i glasom
punim ljubavi sluša svoje dete i uverava ga daje sve u redu. Time
što oseća vezu, dete koristi životno iskustvo svoga roditelja i nje-
govu svest.

DECA POSEDUJU
DRUGAČIJU MEMORIJU
Do svoje devete godine, deca imaju drugačiju vrstu memorije.
Mogu da pamte reci, misli i konkretne akcije. Pošto još nisu razvi-
li logičko mišljenje, više žive u sadašnjosti. Nije realno zahtevati
da dete mlade od devet godina zapamti da ponese sendvič u školu
ili da nešto skloni. Ono može da nauči ova ponašanja time što ih
neprestano ponavlja, ali od njega ne treba očekivati da pamti, jer
pamćenje zahteva smisao.

301
Džon Grej

Majka pogrešno objašnjava: "Ako zaboraviš sendvič, ići ćeš

gladan u školu." Dete ne razume to objašnjenje. Najbolje što ro-
ditelj može da uradi jeste da jednostavno pita, "Da li bi poneo
sendvič" ili "Da li bi sklonio ovo".
Kada očekujemo mnogo od deteta, pojačavamo osećanje da
roditelj nema kontrolu i daje dete loše jer se protivi zahtevu. Ni-
jedan od ovih zaključaka ne odgovara istini. Dete jednostavno
nije spremno da zapamti stvari samo zato što one imaju smisla.
Dete je povređeno kada uznemireni roditelj kaže, "Kako si
mogao to da zaboraviš". Istina je, u stvari, da dete nije zaboravilo,
jer nije ni zapamtilo. Ako je neko zaboravio to je roditelj, jer nije
zapamtio šta može da očekuje od deteta koje je mlađe od devet
godina.

KAKO SE SNAĆI SA JAKOM VOLJOM

Deca sa jakom voljom mogu na kraju da usvoje predstavu o tome
šta je moguće, a šta nije, jer su njihovi roditelji to već usvojili.
Dete koristi iskustvo roditelja, jer i roditelj ne dobija uvek i od-
mah sve što poželi, ali shvata da će, ako ne odustane, na kraju do-
biti ono što želi. Kada deca iskuse bol usled gubitka, odlaganja ili
razočaranja ali imaju razumevanje roditelja, povezani su sa zre-
lošću i proširenom svešću roditelja koji ih sluša.

Kada deca osećaju da ih roditelj razume,

povezani su sa zrelošću koju ima
roditelj koji ih sluša.

Deca jake volje imaće ispade besa, ali postepeno će postati

spremnija na saradnju. Deca koja se opiru, povezana su sa svo-
jom unutrašnjom voljom da saraduju sa roditeljima, jer sam ot-
por stvara okvir koji je neophodan da se poveća osećaj poveza-
nosti. Deca moraju povremeno da pruže otpor roditeljima, kako
bi osetili povezanost sa roditeljima. Kada osete povezanost, ot-

302
 Deca Su iz Raja

vorena su i prijemčiva za vodstvo koje im roditelji pružaju. Ovaj

uvid menja način na koji smo do sada gledali na ponašanje naše
dece.
Kada su deca neposlušna, nisu loša - samo su van kontrole.
Ne treba ih kažnjavati ili nametati osećanje reda da bi ispravili
greške ili postali disciplinovaniji. Umesto toga, treba samo da se
vrate kontroli. Čijoj? Kontroli svojih roditelja. Kada roditelji
primene pet veština pozitivnog vapitanja, deca su im opet pod
kontrolom i srećna su što imaju prilike da sarađuju sa svojim ro-
diteljima.

Deca nikad nisu loša,

samo su van kontrole.

Pozitivnim vaspitanjem, deca se ne kontrolišu već im se pruža

mogućnost da osete kontrolu. Ovo je razlog zbog kojeg pozitivno
vaspitanje nije ranije otkriveno. Deca prethodnih generacija nisu
rođena tako osetljiva da bi osetila kontrolu svojih roditelja. Bez
mogućnosti da osećaju, deca ne bi odgovorila na pozitivno
vaspitanje. Danas, sa promenom kolektivne svesti ove veštine su
uspešne kod sve dece i tinejdžera, čak i ako nisu pre toga odgajani
na taj način. Deca će odmah pozitivno odgovoriti na njih.

Pozitivno vaspitanje ima uspeha, jer

deca imaju veću sposobnost da osećaju.

Drugi, mnogo češći, popustljiv pristup vaspitanju, nije bio

potpun i zato nije bio ni uspešan. Nije dovoljno samo pustiti decu
da rade šta god žele i da budu kakvi žele. Da bi deci dali veću slo-
bodu, roditelji moraju da obezbede jako vodstvo. Učeći kako da
se u ravnotežu održe veća sloboda i bolja kontrola, veštine pozi-
tivnog vaspitanja postaju uspešnije.

303
Džon Grej

RAVNOTEŽA IZMEĐU SLOBODE l KONTROLE

Gajeći osećanje povezanosti između roditelja i deteta, pozitivno.
vaspitanje obezbeđuje ravnotežu između slobode i kontrole.
Deca osećaju slobodu da budu jedinstvena i drugačija, ali osećaju
i jaku potrebu da imitiraju i uče od roditelja. Sloboda da se opiru
zapravo jača njihovu svest o sebi, dok u isto vreme vezuje decu za
svest i volju roditelja.
Dozvola da kažu "ne", pomaže deci da prepoznaju svoje želje,
ali kao krajnji cilj ona jača njihovu želju za saradnjom i dobija-
njem ljubavi i podrške roditelja. Bez svesti o vezanosti za svoje ro-
ditelje, deca zaboravljaju svoju osnovnu želju da sarađuju. Ko-
risteći ovih pet veština pozitivnog vaspitanja, veza između rodi-
telja i deteta ponovo se uspostavlja i dete opet počinje da
sarađuje.

Kada su deca neposlušna ne treba im

pretnja kaznom, samo im treba da osete vezu
sa svojim roditeljima.

Dozvola da deca kažu "ne" i da žele više, stvara jake negativne

emocije kada im se želje ne ispune odmah. Izražavanje ovih jakih
osećanja ne samo da deci pruža priliku da nauče kako da sa njima
izađu na kraj, već pojačava osećanje dece da rešenje nađu u sebi.
Time stoje u redu da se izraze negativna osećanja, stvara se svest
o osećanjima, koja je neophodna da se roditelj poveže sa dete-
tom.
Svest o osećanjima pomaže deci da prepoznaju svoje unu-
trašnje potrebe. Sa većim osećanjima, deca su svesnija potreba za
roditeljskom ljubavlju i pažnjom. Automatski se aktivira njihova
volja za saradnjom i učenjem od svojih roditelja. Umesto da im se
nameće osećaj srama ili da budu kažnjavana, ova deca sama is-
pravljaju svoje greške koristeći se svešću roditelja u razlikovanju
dobrog od lošeg, ispravnog od pogrešnog, pametnog od glupog.

304
 Deca Su iz Raja

lako deca ne znaju ono što znaju njihovi roditelji u stanju su da

koriste nj ihovo znanj e i ostale izvore da bi se ispravili i prilagodili.
Svaka od pet poruka slobode ima svoju protivtežu u pošto-
vanju. U redu je protiviti se, ali jasno je da su mama i tata glavni.
Pet datih sloboda ne mogu funkcionisati ukoliko roditelji ne
zadrže jako vodstvo. Dati deci slobodu bez autoriteta, vrsta je
zloupotrebe uz popuštanje. Deci su potrebni roditelji koji će
zadržati kontrolu. Korišćenjemveština pozitivnog vaspitanja zas-
novanih na ljubavi to postaje moguće.

PROBLEMI SA MANJKOM KONTROLE

Kada deca ne osećaju volju da sarađuju i da poštuju kontrolu svo-
jih roditelja javljaju se dva velika problema. Deca ili ispoljavaju ili
u sebi doživljavaju bol i uznemirenja kada su van roditeljske kon-
trole. Iako će se kod neke dece pojaviti oba ova stanja, generalno
gledano dečaci ispoljavaju bol, a devojčice ga proživljavaju. Do
onog momenta dok ne dobiju podršku koja im je potrebna, kroz
roditeljsku kontrolu, nastaviće da pokazuju neke od simptoma
koji se javljaju kada su van kontrole.

Generalno gledano dečaci ispoljavaju bol

a devojčice ga proživljavaju.

Dečaci su posebno neposlušni i opiru se autoritetu. Bez

podrške roditelja i porodice, postaju previše zavisni od vršnjaka i
traže vodstvo od njih. Jedna loša jabuka može da pokvari sve ja-
buke u korpi; dobro dete lako će se naći pod uticajem drugih koji
nisu tako dobri. Kada se tinejdžeri osećaju manje vezani za svoje
roditelje, veći je rizik da ih "upropaste" vršnjaci koji su u većoj
meri van kontrole.
Van roditeljske kontrole, dečaci gube sposobnost da zadrže
pravilno usmerenje. Postaju hiperaktivni, što dovodi do pojačane
individualne agresije, nasilja, korišćenja raznih supstanci, pro-

305
Džon Grej

miskuiteta itd. Kako slabi roditeljska kontrola, ocene u školi su

sve lošije, a školske i porodične aktivnosti se umanjuju. Bez rodi-
teljske kontrole, dečaci nisu u mogućnosti da razviju svoj unu-
trašnji potencijal.

Kako slabi roditeljska kontrola, ocene u školi su sve

slabije, a školske i porodične aktivnosti se umanjuju.

Iako i devojčice mogu da imaju neki od tih problema, one su

sklone da potisnu neizbežnu konfuziju i bol koji proizilaze iz gu-
bitka veze sa roditeljskom podrškom. Devojčice gube samopouz-
danje, a samopoštovanje im opada. Umesto da podršku potraže
od roditelja, neke se okrenu dečacima i neadekvatno koriste svo-
ju seksualnost kao način da pridobiju pažnju.
Dok dečaci postaju hiperaktivni i nesposobni da se usmere na
samodisciplinu, devojčice se previše usmeravaju na svoje nedos-
tatke. To vodi negativnim osećanjima, problemima sa težinom,
trudnoćom kod tinejdžera, ovisništvu od narkotika i depresiji.
Bez osećaja veze sa roditeljima devojčice nisu u mogućnosti da
razviju svoj puni potencijal.

DEVETOGODIŠNJE FAZE ODRASTANJA

Deca moraju da prođu kroz tri devetogodišnje faze odrastanja da
bi sutra postala zdravi i uspešni odrasli ljudi. U prvih devet godi-
na, deca se najbolje razvijaju tako što odrastaju u atmosferi pove-
renja; u potpunosti su zavisni od roditelja. U drugih devet godina
(od devete do osamnaeste) razvijaju se tako što uče da veruju sebi
i tako što naglo postaju nezavisni. U trećem stadijumu odrastanja
(od osamnaeste do dvadeset sedme) mladi čovek razvija se tako
što postaje nezavistan.
Tokom prvog stadijuma, izazov za roditelje je da budu potpu-
no odgovorni za dete. U drugom stadijumu, izazov je da zadrže
smisao kontrole, ali da tinejdžerima daju smisao slobode i neza-

306
 Deca Su iz Raja

visnosti. Proces popuštanja kontrole je postepen. Deca ne mogu

naučiti da veruju sebi ako im ne pružimo priliku da budu odgo-
vorniji. Tinejdžerima je potrebna veća sloboda da bi razvili zdrav
osećaj odgovornosti. Kao i u ranijem periodu, roditelji ne treba
da očekuju savršenstvo; deca prave greške u svim uzrastima.

Tinejdžerima je potrebna veća sloboda

da bi razvili zdrav osećaj odgovornosti.

U trećem stadijumu roditelji treba da prestanu da osećaju od-

govornost za svoju decu. Roditelji i dalje imaju važnu ulogu da
budu podrška svojoj deci na bilo koji način. Podrška se uglavnom
određuje onim što dete zahteva i veruje da mu je potrebno, a ne
onim što roditelj misli daje detetu potrebno. Na primer, lepo je
dati savet, smeštaj ili novac ako deca to traže.
Brižni roditelj mora da prestane da brine o svom odraslom
detetu, i mora da počne da uvažava trud koji je dete uložilo da bi
uspelo. U suprotnom, indirektno kažete da mislite kako nešto
nije u redu s njim ili mu ne verujete. Dobronamerni roditelji, koji
žele da nadoknade greške napravljene u prošlosti, nude savete
koje njihovo dete iznad osamnaeste ne traži.

RAZVOJ ODGOVORNOSTI
Tokom prvog stadijuma, deca su totalno zavisna od pomoći i us-
merenja koja dobijaju od roditelja. Bez potpune roditeljske kon-
trole, primorani su da brzo odrastu i propuste određene aspekte
odrastanja. Učeći da veruju i zavise od drugih, stiču bazu na kojoj
grade buduće verovanje u sebe.
Nikad ne biste mogli da naučite da hodate po žici da ste mora-
li da vežbate visoko u vazduhu bez sigurnosne mreže. U početku
učite da šetate na žici koja je blizu zemlji. Onda podignete žicu,
ali imate sigurnosnu mrežu. Bez sigurnosti koju vam pruža činje-
nica da možete da padnete, nije moguće naučiti novu veštinu.

307
Džon Grej

Saznanje da možemo da zavisimo od drugih ljudi i da zaslužuje-

mo njihovu podršku, jak je osnov za razvijanje samostalnosti i ne-
zavisnosti.
U prvom stadijumu, ako roditelji ne pruže jasne poruke da
imaju kontrolu, deca preuzimaju previše odgovornosti. Deca ne-
maju razvijen mozak da bi razumno zaključivala. Kada osećaju da
su voljeni ona misle daje to zato što su neodoljivi. Preuzimaju od-
govornost. Kada ne osećaju da su voljeni, misle da nisu neodoljivi
i da su krivi za to što ih drugi ne vole.

Deca preuzimaju odgovornost za sve što se dešava njima

ili oko njih.

Deca su egocentrična. Svet se okreće oko njih. Kada se stvari

dešavaju, ona misle da su zaslužna za to što se dobre stvari
dešavaju. Kada se loše stvari dešavaju, misle da su za to odgovor-
na. Bez mogućnosti da razumno zaključuju, greškom na sebe
preuzimaju previše odgovornosti.
Na primer, kada je roditelj loše raspoložen, dete ne može da
shvati da su druge stvari uticale na loše raspoloženje njegovog ro-
ditelja. Dete odmah pomisli daje ono odgovorno. Tendencija da
se preuzima previše odgovornosti može se ispraviti ako roditelj
na sebe preuzme odgovornost za svoje loše raspoloženje.
Čak i kada je roditelj dobar prema detetu, ako ne uradi nešto
čime će popraviti svoje loše raspoloženje, dete će se osećati od-
govrnim. Dete zaključuje da nije dobro i da je manje vredno.
Kada roditelji planu na svoju decu, potrebno je da se posle izves-
nog vremena izvine. Inače će deca razviti uverenje da su nekako
odgovorni kad god njihovi roditelji viču, svađaju se ili raspravlja-
ju-

Deca će razviti uverenje da su nekako odgovorni kad

god njihovi roditelji viču, svađaju se ili raspravljaju.

308
 Deca Su iz Raja

Kada se roditelji svađaju uvek bi trebalo da to čine u drugoj

sobi; inače deca preuzimaju krivicu na sebe. Idealno bi bilo da ro-
ditelji poseduju dobre veštine komunikacije i da izbegavaju sva-
đe. Kada se svađaju trebalo bi da budu tihi i da to ne bude u pri-
sustvu dece. Kada su deca svedoci lošeg ponašanja drugih, pre-
uzeće odgovornost na sebe. Pored toga što im je potrebno da ih
roditelji kontrolišu, deci su potrebni roditelji koji imaju kontrolu
nad sobom.

RAZUMEVANJE GENERACIJSKOG JAZA

Roditelji i deca su odvojeni generacijom. Ovaj jaz se uvek mora
poštovati. Roditelji su iznad generacijskog jaza a deca ispod. Biti
iznad znači biti u mogućnosti da zadržimo kontrolu. Biti ispod
znači biti zavistan od nekoga iznad generacijskog jaza.
Kada su roditelji smireni, sabrani, brižni, puni razumevanja i
spremni na saradnju oni imaju kontrolu nad sobom i iznad su
jaza. Ispod se nalazi uloga dece. Sa roditeljima koji su iznad, deca
imaju mogućnost da razviju sve neophodne vrline koje odras-
tanje zahteva. Deca se rađaju sa potencijalom da poštuju druge,
sarađuju, opraštaju, samoispravljaju se, dele, vole, budu uporni i
prilagode se, ali potrebni su usmeravanje i podrška od nekoga ko
je ove veštine već savladao. Kada su roditelji iznad a deca ispod
jaza, deca uče iz svesti roditelja i koriste je kao izvor.
Kada se roditelji ponašaju na neodgovoran način, jedni pre-
ma drugima ili prema ćelom svetu, deca ne mogu da se oslone na
njihovu podršku. Kada se roditelji spuste ispod crte, deca se po-
meraju iznad i postaju suviše odgovorna.

Kada se roditelji spuste ispod generacijske linije,

deca moraju prebrzo da odrastu.

Ovo je razlog zbog kojeg vikanje na decu može brzo da ih vra-

ti u kontrolu. Kada roditelji viču i kažnjavaju decu često je roditelj

309
Džon Grej

taj koji je izgubio kontrolu i ponaša se kao dete u tim situacijama.

Kada se roditelji povuku ispod generacijske linije time što se
ponašaju kao deca, dete se pomeri iznad i privremeno se ponaša
kao odrasla osoba. Iako dete prestaje sa onim stoje radilo, sada je
samo - bez podrške roditelja i bez roditeljske kontrole.
Ako mama i tata izgube kontrolu, dete je prepušteno sebi i
obrascu preživljavanja. Problem ovog obrasca je što su ta deca
prinuđena da prerano odrastu. Bez roditelja, moraju postati sami
svoj roditelji. U procesu preranog odrastanja, deca potiskuju as-
pekt svoje individualnosti i svog razvoja. Kada roditelji izgube
kontrolu, deca se brzo vrate u kontrolu ali ne na zdrav način.
Umesto da nauče da se izbore sa negativnim emocijama i zahtev-
nim željama snalaze se tako što ih potiskuju.
Ovo je slično onome što se desi deci koja su napuštena ili za-
nemarena. Na primer, kada dete napusti kuću u dvanaestoj godi-
ni, neki delovi ličnosti nikada ne dobiju priliku da se razviju.
Možda može da funkcioniše kao odrasla osoba, ali izvesne ve-
štine kao zdrav odnos prema osećanjima ili mogućnost da zavisi-
mo od drugih i da tražimo pomoć, nikada se ne razviju. Imaće
poteškoće da bude intimno sa nekim ili da se dugotrajno posveti
nečemu. Ovo ne znači da u životu ne može da funkcioniše - samo
znači da će nešto nedostajati.
Da bismo deci pružili priliku da se u potpunosti razviju, po-
trebo je da osamnaest godina budu ispod generacijske linije. Po-
trebno je da ose te kako roditelji imaju kontrolu. Moraju da znaju
da se na nas mogu osloniti, a mi na njih ne moramo.

RAZVOD l GENERACIJSKI JAZ

Kada se roditelji razvedu, to utiče na generacijski jaz. U odsustvu
jednog roditelja, dete će se često uzdići iznad generacijskog jaza
da bi utešilo roditelja koji se oseća povređenim. Potrebna su dva
roditelja iznad jaza koji odgajaju dete ispod te crte. Kada je jedan
od roditelja odsutan usled razdvajanja, razvoda ili jednostavno
zanemarivanja, deca ispod generacijskog jaza težiće tome da se
uzdignu i zamene roditelja koji nedostaje.

310
 Deca Su iz Raja

Priđe, kada roditelj greškom u detetu traži emotivnu podršku

dete se odmah uzdiže iznad jaza. Kada je roditelju potrebna
podrška, trebalo bi da se obrati drugoj odrasloj osobi koja je iz-
nad generacijskog jaza. Nije zdravo pokušavati da od dece dobi-
jemo podršku koju bi trebalo da dobijemo od druge odrasle
osobe.

Kada je roditelju potrebna emotivna podrška,

trebalo bi da je potraži od drugog odraslog čoveka
koji je iznad generacijskog jaza.

Iz ovog razloga, samohrane roditelje ohrabruju da nastave

normalan život posle razvoda. Nije zdravo očekivati od dece da
nam ispune prazninu koja je nastala u životu. Preterano obraća-
nje pažnje na decu, može se pokazati kao dobro, ali time deca ne
dobijaju šansu da odrastu. Odrašće isuviše brzo. Preuzeće mnogo
odgovornsoti u životu i patiće od raznih simptoma krivice i manje
vrednosti.
Ovo su neki od simptoma koji se javljaju kada dete preuzme
previše odgovornosti:

Osećajna deca sklona su tome da se osećaju kao žrtve u životu

i nemoćna su da dobiju ono što žele.
Radoznala deca postanu ljudi koji udovoljavaju drugima i
odriču se svojih želja.
Prijemčiva deca postaju potčinjena, pasivna i nekreativna u
životu.
Aktivna deca postaju oni koji mnogo postižu, ali često imaju
manjak poštovanja, isuviše žele kontrolu ili zloupotrebljavaju
druge.

Kada se roditelji ponašaju odgovorno, i ostanu iznad genera-

cijskog jaza, deca imaju mogućnost da se razviju na zdrav način. I

311
Džon Grej

dalje prave greške i imaju izlive besa, ali razviju neophodne

veštine koje im pomažu u snalaženju za krajnji cilj - da odrastu.
Odrasli za pomoć treba da se obraćaju drugim odraslim ljudima
ako žele da gaje svoju decu koja se nalaze ispod generacijskog
jaza.
Ovaj uvid samohrane roditelje oslobađa krivice koja će ih
često sprečiti da se viđaju sa drugim ljudima ili da imaju ljubavnu
vezu u životu. Iako vaša deca mogu da se protive vašem izlaženju,
to je veoma važno. Vašoj deci su potrebne jasne poruke da imate
život nezavisno od njih i da su vam potrebni drugi kako biste se
dobro osećali i negovali potrebe za druženjem, prijateljstvom,
komunikacijom, romantičnom vezom i zabavom. Ukoliko ne pre-
duzmete nešto kako bi dobili ono što vam je neophodno, deca će
onda preuzeti odgovornost na sebe.

K A K O K O N T R O L IS A T I T IN E J D Ž E R E
Neki roditelji pokušaće preterano da kontrolišu aktivnosti ti-
nejdžera, a drugi će im pružiti previše slobode. Ne postoji lista
pravila i granica koje odgovaraju svakom uzrastu. Potreban je
zdrav razum kao što su potrebni pokušaji i greške da bi se utvrdilo
koliko slobode treba vašem detetu. Postavljanje granica u
ponašanju, stvar je koja isključivo treba da bude razmatrana
između roditelja i deteta; bilo da je to gledanje televizije, vreme
provedeno u razgovoru telefonom, vanškolske aktivnosti, jezik,
hrana i dijeta, vreme za domaći zadatak, zabrana izlazaka,
izlaženje sa prijateljima, prijatelji, seksualno ponašanje, obaveze,
finansije, izgled ili ponašanje.
Dati deci veću slobodu organski je proces zasnovan na komu-
nikaciji između dece i roditelja, kao i između samih roditelja ili
nastavnika ne bi li se došlo do zajedničkog imenitelja pristojnog
ponašanja. Iako je tinejdžerima dato više slobode da odluče šta
žele da rade, svaka od veština pozitivog vaspitanja neophodna je
da bi se zadržala kontrola.
Ako je šesnaestogodišnjak van kontrole i obraća vam se bez
poštovanja, potreban mu je tajm-aut. Kada tinejdžer odgovori za-

312
 Deca Su iz Raja

jedljivo, potrebna mu je jasna poruka kako je njegovo ponašanje

neprihvatljivo i da biste želeli da pokaže više poštovanja. Kako
deca postaju elokventnija, roditelji treba da zapamte kako ne tre-
ba da podržavaju svoje zahteve pretnjom, kažnjavanjem ili obja-
šnjavanjem.
Ako se vaš tinejdžer protivi vašem zahtevu, nagrade ili na-
redbe su najbolji lek. Samo učinite vašu poruku jasnom i sa-
čekajte da počne da deluje. Dok vaša deca ne napuste kuću,
potrebno je da znaju da ste vi glavni, ali im ne treba kažnjavanje.
Sa svakom godinom sazrevanja potrebna im je sve veća sloboda.

Dok vaša deca ne napuste kuću,

potrebno je da znaju da ste vi glavni.

Tinejdžerima, baš kao i deci, potreban je neko ko će ih nad-

gledati. Čak i kada niste fizički prisutni, vaše saznanje o njihovom
kretanju i onome što rade, pomaže detetu da se oseća povezanim
sa vašom kontrolom. Ova vrsta kontrole se izgubi kada deca pos-
tanu nezavisna u školi. Deca dođu kući, a roditelj ih pita kako je
prošao dan, ali deca nemaju puno toga da kažu. Ponekad, pre
nego što pričaju o svom danu, treba im neko vreme da zaborave
ono što se desilo ili da razgovaraju sa svojim prijateljem preko te-
lefona. Da biste vaše tinejdžere privoleli na razgovor, neophodno
je da budete prisutni u toj oblasti njihovog života.
Roditelji su obično toliko zauzeti da učetvovanje u školskim
aktivnostima može da bude veoma teško. Za mnoge roditelje, os-
novna spona sa školom su njihova deca, a deca ne žele da razgova-
raju. Deci je potrebno da roditelji budu vezani za školske
aktivnosti i deca će tada lakše razgovarati o njima. Srećom, postoje
nove tehnološke prednosti koje ovu komunikaciju olakšavaju.
Deca hoće da pričaju o svom životu u školi ako roditelji imaju
bolji uvid u ono šta se u školi dešava. Što više roditelji učestvuju u
školskim aktivnostima i što su svesniji toga šta njihova deca tre-
nutno rade i sa kim provode vreme, to će se deca više otvoriti i
želeće da provode vreme sa roditeljima. Otvoreni dijalog o tome
šta se dešava u životu naše dece i u školi, od suštinske je važnosti

313
Džon Grej

za zadržavanje kontrole i uticaja nad detetom. Kako roditelji

počinju da gube uticaj, deca postaju ranjivija i podložna uticaju
druge dece.

Otvoreni dijalog o tome šta se dešava

u životu naše dece i u školi, od suštinske je važnosti
za zadržavanje kontrole i uticaja nad decom.

PODRŠKA DRUGIH RODITEUA

Dokle god roditelji ne pričaju jedni sa drugima, deca će imati
suviše moći. Na primer, doći će kući i reći će da su jedino dete
koje kući mora biti do 11 sati uveče. A vi ćete se osećati primora-
nim da promenite raspored izlazaka. U stvari, mi smo jedini ro-
ditelji koji odobravaju izlazak do 11 sati, dok svi ostali svojoj
deci ostanak dozvoljavaju do deset sati. Roditelji ovo ne mogu
da znaju ako nisu u komunikaciji jedni sa drugima. Razgovor sa
drugim roditeljima pomaže vam da shvatite i postavite granice
do kojih vaša deca mogu da idu, a da zadržite roditeljsku kontro-
lu.
Otpočnite mesečnu grupu pomoći, čitajte i pomažite se knji-
gom Deca su iz raja i diskutujte o tekućim stvarima koje sa decom
prolazite. Razgovor o tekućim problemima i razgovor sa drugim
roditeljima, ne pruža vam samo jasniju sliku, već olakšava vaspi-
tanje. Biće vam nepotrebno teško ako se odlučite da sve to radite
sami. Roditeljima treba podrška, baš kao i deci. Kada budete do-
bili podršku drugih roditelja, vaša deca će dobiti podršku koja im
je potrebna.
Kada osećate podršku drugih roditelja, postaje lakše da za-
držite jaku kontrolu i vodstvo, dok u isto vreme deci pružate prili-
ku da pruže otpor. Uz podršku drugih koji dele vašu posvećenost
i vaš uvid, na najbolji način ćete ovih pet poruka sprovesti u delo.

314
 14 Upotreba
Pet Poruka

Duboko u svakom detetu postoji dugme. Kada se pritisne,

ovo dugme ih podseća kako su voljna da sarađuju i da udovolje
svojim roditeljima. Pet poruka i pet veština pozitivnog vaspitanja
u svojoj osnovi je usmereno na to dugme. Neprestano učeći da
pritisnu to dugme, roditelji stiču kontrolu potrebnu da bi vodili
svoje dete. Deca svih uzrasta u osnovi uče sarađujući i imitirajući.
Ukoliko roditelji ne pritiskaju to magično dugme, deci su ogra-
ničene sposobnosti učenja i rasta.

Deca svih uzrasta u osnovi uče sarađujući i imitirajući.

Pozitivno vaspitanje pokazuje se uspešno čak i sa decom ili ti-

nejdžerima koji nisu podizani sa ovih pet poruka pozitivnog
vaspitanja. Nikada nije kasno da postanete sjajan roditelj i da ins-
pirišete saradnju dece. Bez obzira kad želite da počnete, koristeći
pet poruka pozitivnog vaspitanja, držaćete moć koja će poboljšati
komunikaciju, stvoriti saradnju i izvući iz vaše dece ono najbolje.

M A JK E l Ć E R K E
Najnapetiji i najteži odnos, je najčešće između majki i ćerki ado-
lescentkinja, jer majka često još uvek pokušava da kontroliše sve
u životu svog deteta. Da bi dodali ulje na vatru, ćerke se mogu
jako opirati majkama, jer im je bilo previše udovoljavano kad su
bile mlade.

315
Džon Grej

Da bi razvile osećaj svoje ličnosti, devojke adolescenti ose-

ćaju veću potrebu da se bore, suprotstave ili pobune protiv
majčinske kontrole. Kad je reč o takvom slučaju, korišćenje pet
veština pozitivnog vaspitanja naučiće majku da održi kontrolu na
zdraviji način, bez podizanja glasa, zahteva, izražavanja osećanja
ili upotrebe pretnji i kazni. Majke ne znajući stvaraju otpor tako
što opterete decu argumentima, objašnjenjima i razlozima za
drugačije ponašanje.

OČEVI l KĆERKE
Očevi često otuđe ćerke dajući rešenja i ne postavljajući dovoljno
pitanja. Muškarci obično ne razumeju žensku potrebu da pričaju
i dele, čak i kad njihove ćerke ne traže pomoć ili savet. Muškarci
pogrešno pretpostavljaju daje njihov posao uvek da popravljaju
stvari, dok u većini slučajeva male devojčice, tinejdžerke ili žene
samo žele da pričaju ili da ih neko sasluša.
Pošto očevi teže da brinu za životne potrebe svoje porodice,
manje su upućeni u svakodnevne detalje podizanja dece. Ovo
često daje devojčicama iskrivljenu sliku da njihov otac jednostav-
no ne mari.
Istina je da otac brine za dobrobit svoje ćerke i da zbog toga
radi tako naporno. Istovremeno, pošto nije upućen u detalje, on
ne brine dovoljno o malim stvarima. On je zabrinut za njenu
opštu dobrobit, a da li nosi džins i konjski repić ili suknju sa upa-
renom beretom, nije mu bitno.
Ovo je nažalost tako, jer kad on ne brine o detaljima njenog
života, ona misli da on ne brine o njoj. Da bi se povezao sa ćer-
kom, otac mora da uloži vreme, da se interesuje za ćerkinu sva-
kodnevicu i da vežba slušanje bez uobičajenog nuđenja saveta.

MAJKE l SINOVI
Majke često izgube poštovanje svojih sinova kada izdaju previše
naređenja i onda ustuknu kad dečak ne želi da sarađuje. Majke se

316
 Deca Su iz Raja

najčešće žale kako ih njihovi sinovi ne slušaju. To je najčešće zato

što daju previše naređenja i smernica.
Dečacima, uopšte, treba više nezavisnosti i prostora da eks-
perimentišu nego devojčicama. Imaju veliku potrebu da dokažu
šta mogu da urade samostalno. Previše pomoći se tumači kao ne-
dostatak poverenja, i konačno se dečak isključi i prestane da
sluša.

Dečacima, uopšte, treba više nezavisnosti i prostora

da eksperimentišu nego devojčicama.

Majke naginju korišćenju uznemirujućih emocija ili dugih

predavanja kako bi kontrolisale dečake. Ova uobičajena greška
će ubrzo dovesti do toga da se dečaci odvoje od majke i ona će
ubrzo imati manje kontrole. Kad je dečak odbojan ili nije spre-
man na saradnju kao odgovor na majčin zahtev ili komandu, ona
mora da bude pripravna da se suoči sa njegovim izlivom besa i da
ga pošalje na tajm-aut. Ako jednostavno odustane ili čeka da se
otac vrati kući, ona se odriče kontrole.
Ponašanje muža prema ženi igra veliku ulogu u tome kako sin
poštuje svoju majku. Na primer, ako je majka napravila večeru i
otac ne poštuje majčinu želju i ne odgovori odmah kad majka
kaže daje vreme za večeru, deca nauče da ni ona ne moraju da se
odazovu njenom pozivu.
Deca uvek posmatraju i imitiraju. Kad otac ne odgovori na
majčin zahtev, to je jasna poruka da ni dečaci ne moraju da
slušaju. Ovo je još jedan dobar razlog zašto svađe supružnika nisu
poželjne u prisustvu dece. Kada se mama žali na očevo nepošto-
vanje pred decom, ona ne znajući uči svoju decu da ni ona ne tre-
ba da je poštuju.

OČEVI l SINOVI
Očevi se najbolje vezuju sa svojim sinovima preko akcije. Zajed-
ničkim aktivnostima, sin dobija šansu da doživi očevo priznanje,

317
Džon Grej

Roditelji moraju biti obazrivi kako ne bi koristili

prilagođavanja kao kaznu, pretnju ili da bi naterali
svoje tinejdžere da budu kooperativniji.

Ovi tipovi prilagođavanja treba da se događaju samo zato što

su roditelji shvatili kako su davali previše slobode i da treba da idu
sporije. Tinejdžer onda može postepeno da zadobije njihovo po-
verenje kako bi imao više privilegija. Imajte na umu da prila-
gođavanje privilegija tinejdžera treba da usledi tek nakon što ste
pokušali druge pristupe. Zapamtite da ako kažnjavate svoje ti-
nejdžere, oni vam neće otvoreno dolaziti po podršku.

Pozitivno vaspitanje ne koristi kaznu, ali

prilagodava privilegije kada to postane potrebno.

Da bi mogli da ih kontrolišu, roditelji moraju da znaju gde su

njihova deca, sa kim provode vreme, šta rade, i ko posmatra šta
oni rade. Ipak tinejdžeri često ne znaju kuda idu. Žele da izađu,
da budu zajedno i da rade bilo šta. Ako su dovoljno stari da bi vo-
zili, onda je vožnja sasvim dovoljna za njih da bi bili srećni. Rodi-
telj želi da zna gde će mu biti dete, ali tinejdžer to jednostavno
neće znati. Sa ovim problemom, kao i sa ostalima, kreativna
rešenja mogu se naći uz nova pravila.
Ako je tinejdžerki data dozvola da izlazi samo sa njenim prija-
teljima, onda novo pravilo može biti da se javi kući telefonom oko
10 uveče ili da nosi mobilni telefon. Ako tinejdžerka zaboravi da
pozove ili da ponese mobilni, onda će nova sloboda biti povučena
dok dete ne zapamti pravila.

lako se tinejdžeri opiru ovim pravilima

drugi deo njih je zahvalan zato što ih kontrolišete
i zato što ste odgovorni.

320
r Deca Su iz Raja

Za sledeći mesec, tinejdžerka mora unapred da zna gde će ići,

ali joj je data šansa da vežba javljanje telefonom u 10 sati uveče ili
da nosi mobilni. Jednom kad pokaže da je odgovorna, sloboda da
ne mora unapred da se zna gde izlazi, biva ponovo uvedena.

Kako tinejdžer stiče poverenje, tako

mu treba davati veću slobodu.

Kada je vreme povratka kući produženo, neki roditelji zovu

decu u određeno vreme da bi pričali sa njima i da bi se uverili daje
sve u redu. Od pomoći je za tinejdžere da znaju da ih njihovi rodi-
telji mogu pozvati i pričati sa njima u dogovoreno vreme. Ovo je
još jedan način da se spreči uzimanje droga ili upadanje u nevolje.

ŠTA DA RADITE KADA VAŠE DETE UZIMA DROGU

Ako su deca uhvaćena pri uzimanju droge ili ako imate razloga da
verujete kako oni uzimaju drogu ali poriču, onda kao opciju treba
uzeti u obzir test na drogu. Nasumično testiranje na drogu je veo-
ma efikasno kako biste se uverili da vaša deca ne uzimaju drogu.
Svaki školski savetnik će vas naučiti kako da upotrebite test. Priti-
sak vršnjaka da se uzme droga toliko je veliki da je verovatnoća da
budu uhvaćeni na testu dodatna prevencija. Ako su u mogućnosti
da kažu kako njihovi roditelji mogu da ih uhvate na testu, to daje
veću podršku tinejdžerima da odbiju drogu od svojih vršnjaka.
Nikada nije korisno da zabranimo detetu izlazak danima, ne-
deljama ili mesecima. Što su više kažnjeni, više im se gasi želja za
saradnjom. Umesto roditelja, postajete neprijatelj. Kada se bave
teškim problemima ponašanja, roditelji moraju više vremena da
posvete slušanju dece i moraju više da razgovaraju. Umesto da
pridikujete deci, postavljajte im pitanja:

Zašto misliš da ne želim da uzimaš drogu?

Šta ti misliš o tome?

321
Džon Grej

Kakvo je tvoje iskustvo sa uzimanjem droga?

Šta si ti čuo o efektima uzimanja droga? Šta ti
misliš o tome?
Šta misliš da mogu da uradim kako bih ti pomogao da ne
uzimaš drogu?
Šta bih još mogao da uradim da ti pomognem?

Tinejdžeri koji žele da podele svoje probleme, zapravo po-

mažu sebi u shvatanju svojih sopstvenih misli. Kada deca dobiju
šansu da svoje mišljenje podele sa nekim, više vas poštuju. Čak i
kada je mišljenje deteta drugačije od mišljenja roditelja, roditelj
treba da ga prihvati, ali ipak mora da naredi detetu da uradi ono
što roditelj zahteva. U svakom uzrastu, deca će imati različite po-
trebe i na kraju kada imaju utisak da ste ih saslušali, biće spremni
da prate vaša usmerenja. Možda im se to neće sviđati, ali sara-
đivaće.

KAKO SE BAVITI NEPRISTOJNIM RECNIKOM

Jedna majka se pitala koliko dugo njena šesnaestogodišnja ćerka

treba da bude kažnjena zabranom izlazaka, jer joj se obratila na
nepristojan način. Majka je želela da zna da li je tri nedelje do-
voljno. Savetovao sam joj da sledećeg puta kada se to desi jednos-
tavno da tajm-aut. Pošto njena tinejdžerka nije odgajana tajm-au-
tima i jedino se mogla kontrolisati kaznom, majka je mislila da će
joj se ćerka smejati.
Pošto dete uopšte nije bilo naviknuto na veštine pozitivnog
vaspitanja, predložio sam da tajm-aut bude duži. Umesto šes-
naest minuta, ja sam predložio dva sata. Njena majka je i dalje
mislila da će joj se ćerka smejati. Rekla je, "Dva sata je ništa u
poređenju sa onim što zaslužuje".
Podsetio sam ovu majku da njena ćerka nikada ne zaslužuje
da bude kažnjena. Kažnjavanje je bio način na koji je ona vaspita-

322
 Deca Su iz Raja

vana i nije znala drugi način da kontroliše i nauči svoju ćerku pra-
vilnom ponašanju. Na kraju, majka je bila voljna da pokuša, iako
je sve vreme bila ubeđena da će je dočekati ćerkin podsmeh.
Objasnio sam joj da je razlog zbog koga je dete bez pošto-
vanja prema njoj bio to stoje dete van kontrole. Da bi naučilo da
izrazi poštovanje, dete je trebalo da bude vraćeno pod kontrolu.
Kada mu je dat tajm-aut, dete ima priliku da shvati kako roditelji
imaju kontrolu.

Da bi naučili ispravno da se ponašaju

tinejdžere treba samo vratiti pod kontrolu.

Sledećeg puta kada se majka posvađala sa ćerkom, pre nego

što je svađa eskalirala u nešto ružno, majka je mudro pauzirala i
jednostavno rekla, "Nije u redu da sa mnom pričaš na taj način. Ja
sam tvoja majka, i želim da me poštuješ. Želim da uzmeš tajm--
aut. Idi u svoju sobu na dva sata. Tokom tog vremena, ne možeš
izlaziti napolje. Ne možeš ni razgovarati sa prijateljima telefo-
nom."
Majka je bila iznenađena kada je ćerka reagovala besno.
"Kako se usuđuješ da mi kažeš šta da radim. Neću ja nikakav
tajm-aut. Ne možeš mi reći šta da radim. Mrzim te. Ti.."
Majka, nesposobna da svoju ćerku pokupi i smesti u sobu,
nastavila je da izdaje naredbe ćerki. Ponovila je svoju naredbu još
nekoliko puta. Ćerka je na kraju otišla u svoju sobu udarajući u zi-
dove i vičući svakog minuta koji je provela na tajm-autu. Kada je
ćerka pokušala da majku natera na svađu majka je jednostavno
ponovila naredbu.
Majka je bila u neverici. Nije mogla da veruje kako period od
dva sata može izazvati takav otpor. Na kraju drugog sata, ćerka je
izašla i izvinila se zbog toga što je bila gruba i nepristojna prema
majci. Korišćenje pauze u njenom slučaju odmah je pokazalo re-
tultate.
Ovaj pristup pokazao je ovako dobar rezulat, jer roditelji mo-
raju da uspostave kontrolu kako bi deca osećala vezu. Roditelj ne

323
Džon Grej

treba da kazni dete zabranom izlazaka danima ili nedeljama da bi

zadržao kontrolu. Kada je dete kažnjeno, roditelj zapravo gubi
kontrolu. Za današnju decu, kazne su kontraproduktivne i zapra-
vo slabe uticaj roditelja i kontrolu nad njihovom decom.

DOZVOLA ZA SLOBODNO OBRAĆANJE

Oko svoje dvanaeste godine, moja ćerka Lorin počela je povre-
meno da psuje. Svakog puta mirno sam je zamolio da se koristi
pristojnijim jezikom. Jednoga dana počela je da mi se opire.
Odgovorila je da i ja ponekad koristim psovke - pa zašto ne može
i ona?
Objasnio sam joj da kao odrastao čovek znam kada i gde
mogu da ih koristim, a da ona kao dete ne zna. Nije znala gde je
taj jezik prihvatljiv a gde nije. Pre nego što bi bila slobodna da ko-
risti psovke i ružne reci, prvo bi morala da nauči da se kontroliše i
uzdrži dok ne nađe prihvatljivije vreme i mesto.
Isprva je bila vrlo uzdržana. Rekla je da svi ostali u školi koriste
takve reci i da ona ne bi trebalo da bude izuzetak. Osećajući novu
slobodu deteta koje ulazi u tinejdžerski period, izazvala me je.
Rekla je, "Ne želim da prestanem".
Odgovorio sam time što sam ponovio svoj zahtev. Rekao sam
joj, "Razumem da sva ostala deca koriste takve reci, ali to nije
pristojno."
LORIN: "Neću prestati, i ne možeš me naterati." JA: "Znam
da ne mogu da kontrolišem šta radiš kada nisam tu. Ne
mogu te sprečiti da koristiš takve reci kada si sa svojim
prijateljima ali te mogu sprečiti da to radiš preda mnom.
Preda mnom hoću da koristiš pristojne reci."
LORIN: "A šta ako neću? Šta ćeš onda da uradiš?" JA:
"Zamoliću te da prestaneš i podsetiću te da koristiš
pristojan jezik." LORIN: "A šta ako
neću?" JA: "Ako nastaviš ovako, ići ćeš na
tajm-aut."

324
 Deca Su iz Raja

To je bio kraj razgovora. Imali smo neprijateljski stav ostatak

večeri, ali je potom sve bilo zaboravljeno. Ona je jasno isprobava-
; la granice nove moći i slobode time stoje bila na prelasku u
starije
] razrede i prilagodavala se na deo sebe koji me je izazivao.
j Nekoliko dana kasnije, opet je koristila ružne reci. Do tog
j momenta oboje smo imali vremena da razmislimo o izazovu.
| Kada je ušla u kola, počela je da koristi ružne reci o nekome ko joj
l je bio neprijatan. Moj odgovor je bio isti, "Lorin, ne želim da ko-
ristiš takav jezik kada si sa mnom".
•k Rekla je, "Tata, teško je ne koristiti takav rečnik. Sva deca to
J rade. Osećam kako se to skuplja u meni i ja moram to da ispoljim.
J Ne znam šta da radim."
Rekao sam joj, "Razmišljao sam o ovome i mislim da sam
našao dobro rešenje. Želim da se trudiš da budeš pristojna. Ako
osetiš potrebu da ponekad upotrebiš takav rečnik ja ću ti dati doz-
volu da to uradiš ali da bi naučila kada je to prihvatljivo treba ti
dozvola. Znaš ono kada u filmu Zvezdane staze posada pita kape-
tana za dozvolu da mu se slobodno obraća? Ako me to pitaš, ja ću
da ti kažem da li je pravo vreme da se slobodno obraćaš."
Od tog vremena, ovo maštovito rešenje učinilo je čuda. Kada
oseća da mora da kaže nešto što nije lepo, odmah mi šapne na
uvo, "Da li imam vašu dozvolu da se obratim?" Ako se složim, ona
srećno počne da priča o svemu što joj ne prija i koristi svakakve
reci. Na ovaj način, naučila je da kontroliše svoja unutrašnja
osećanja i pristojno se obraća kada se to od nje zahteva.

DONOŠENJE ODLUKA
Druga oblast u kojoj roditelji gube kontrolu jeste dopuštenje deci
da donose odluke. Kada se deci pruži suviše nezavisnosti do de-
vete godine, lako se prevare donoseći pogrešne odluke. Kada im
roditelji prepuste donošenje odluka, deca počinju da sumnjaju u
svoju sposobnost da donose odluke i postanu nesigurna, ukoliko
rezultat tih odluka nije ono što su želeli. Ova nesigurnost može
trajati čitav život prouzrokujući da odrastao čovek bude neo-
dlučan.

325
Džon Grej

Kada roditelji imaju kontrolu, do svoje devete godine deca

nikada ne treba da budu odgovorna za donošenje odluka ili izbo-
ra. Naravno mogu da izraze svoje želje potrebe i osećanja, ali ro-
ditelj treba da donese odluku. Čak i do puberteta, roditelj treba
da donosi najveći broj odluka. Kada dete kaže, "Da li moram da
idem?" odgovor je obično da.

Do svoje devete godine deca nikada ne treba da

budu odgovorna za donošenje odluka.

Kada roditelji direktno pitaju svoju decu šta žele ili kako se
osećaju povodom nečega, deca mogu da steknu utisak kako kon-
trolu imaju ona a ne roditelji. Veštine pozitivnog vaspitanja pro-
movišu uvažavanje osećanja dece i njihove želje, ali ne ohrabruju
roditelje da decu direktno pitaju šta osećaju.
Naravno, potrebno je i pitati decu, ali je bolje kada deca
izraze svoja osećanja kao otpor vašoj kontroli. Umesto da pita-
mo, "Kako se osećaš, jer ne ideš u park?" mudar roditelj kaže,
"Izgledaš uznemiren, jer ne možeš u park". Time što ne pita, rodi-
telj ne šalje detetu poruku da njegova osećanja kontrolišu situaci-
ju i detetu se ne pridaje veća pažnja od potrebne. Deca nisu
spremna na ovu vrstu kontrole sve do svoje devete godine.

C IK L U S S E D M IC E
Tokom prvih sedam godina, deca pre svega zavise od svojih roditelja
ili staraoca da bi razvili svest o sebi. Tokom sledećih sedam godina
deca su i dalje zavisna od svojih roditelja ali se dešava pramena tako
da postaju više zavisni od rođaka i prijatelja kako bi ustanovili pozi-
tivnu sliku o sebi. Tokom trećeg ciklusa od sedam godina tinejdžeri i
mladi ljudi ugledaju se na vršnjake koji imaju slične ciljeve i načine
ostvarivanja tih ciljeva da bi razvili jaču sliku o sebi.
Prvi stupanj je vreme kada od svojih roditelja i staraoca dobi-
jaju ono što im je potrebno. U drugom stupnju razvijaju sliku o

326
r Deca Su iz Raja

sebi tako što učestvuju u aktivnostima sa drugima u sigurnom

okruženju. Deca imaju najveću potrebu na svetu da se igraju i da
se zabavljaju. Ovo je period kada roditelji treba da im vreme
učine što zabavnijim i što lakšim. Kada su deca naučila kako da
dobiju ono što im je potrebno u prvih sedam godina i kako da se
zabavljaju u drugoj fazi, spremni su na težak rad i disciplinu koja
ih očekuje u trećoj fazi.

Najveća potreba dece između sedam i

četrnaest godina jeste da se igraju i da se zabave.

Greška je decu terati na težak rad do njihove četrnaeste go-

dine. Ovo je vreme kada treba da nauče kako da budu srećni. A
sposobnost da budu srećni jedna je od najvećih vrlina koju mogu
da nauče. Sreća ne dolazi iz spoljašnjeg sveta, već iz unutrašnjeg.
To je veština. Srećni ljudi su srećni, bez obzira na okolnosti.
Mnogi roditelji teraju svoju decu da odrastu brzo, jer žele da
njihova deca budu srećna u životu. Ne shvataju daje sreća veština
koja se uči u drugoj fazi. Bez obzira na to koliko deca mogu posta-
ti uspešna u životu, moraju da nauče kako da budu srećna.
Sreća se uči kroz igru. Od sedme do četrnaeste decu treba
ohrabrivati da se igraju i da se dobro provode. Sa ovim osnovama
biće spremni da u školi vredno rade da bi se pripremili na rad koji
ih čeka u životu. Pritisak koji pravimo da bi imali dobre ocene ili
da ispune obaveze u kući, spečava decu da razviju sposobnost
kako da budu srećna i da uživaju u životu. Kada deca nauče da
obaveze u kući i učenje mogu da budu zadovoljstvo, neće samo
biti srećniji u životu, već će i uživati u poslu i nastaviće učenje kroz
ostatak svog života.

Pritisak koji na njih vršimo da bi imali dobre ocene ili da

bi ispunili obaveze u kući, spečava decu da razviju
sposobnost da budu srećna i da uživaju u životu.

327
Džon Grej

U trećem ciklusu sedmice, od četrnaste do dvadest prve, ti-

nejdžeri imaju mnogo veću potrebu da dobiju podršku od vršnja-
ka. Ovo je period kada se pritisak povećava. Ako roditelji nisu ne-
govali vezu sredstvima komunikacijskih veština, tinejdžeri će se
za pomoć obratiti svojim vršnjacima i rizikovaće da na njih utiču
pogrešni elementi.

ZAŠTO SE TINEJDŽERI BUNE

U trećem stadijumu, prirodno je za tinejdžera da traži podršku
ostalih tinejdžera, ali da u ovom procesu ne prestane da oseća po-
trebu za podrškom porodice. Kada su deca odgajana uz pomoć
veština pozitivnog vaspitanja, tinejdžeri nemaju potrebu da se
bune da bi razvili osećaj za svoju ličnost. Na svakom stupnju raz-
voja već su iskusili slobodu da budu svoji. Kao rezultat, nema po-
trebe za izraženim otporom.

Tinejdžeri su buntovni ako im u odrastanju nije dato

dovoljno slobode.

Da bi se oduprlo nezdravom pritisku vršnjaka, vaše dete

mora osećati vezu sa svojom porodicom. Ovo se ne postiže
povećanom kontrolom, već primenjivanjem pet veština pozitiv-
nog vaspitanja. Tinejdžeri moraju imati nekoga kome će se obra-
titi za razumevanje, podršku, prihvatanje, savet i usmerenje.
Tražiće podršku roditelja samo ako znaju kako roditelji mogu i
umeju da im je pruže.

Tinejdžeri traže podršku roditelja kada znaju kako

roditelji mogu da im je pruže.

Mnogi tinejdžeri su danas buntovni, jer su se roditelji koristili

veštinama zasnovanim na strahu. Čim roditelji prestanu da ko-

328
 Deca Su iz Raja

riste kažnjavanje i druge tehnike karakteristične ovom pristupu, i

počnu da se prilagođavaju pozitivnom vaspitanju, potreba za
buntom nestaje. Čak ni pozitivno vaspitanje neće dati pozitivne
rezultate ako roditelji nastave da preteruju sa kontrolom. Od ro-
ditelja tinejdžera se zahteva da svojoj deci daju slobodu. Ako se
ne pruži dovoljno slobode, njihova deca će osetiti potrebu da se
bune. Da bi umanjili pritisak kod tinejdžera, roditelji moraju da
održavaju balans između slobode i kontrole.

POBOLJŠANJE KOMUNIKACIJE SA TINEJDŽERIMA

Kada su tinejdžeri u pitanju, roditelji moraju da paze da ne daju

savete kada se to od njih ne traži. Tinejdžeri tek što su razvili spo-
sobnost da apstraktno razmišljaju i formiraju mišljenja. Sada
imaju sposobnost da razmotre druga gledišta, ali ono što im treba
jeste neko ko će saslušati njihov stav. Čak i kada vas pitaju šta mis-
lite, nemojte odgovoriti pre nego ih upitate šta oni misle.
Vreme koje provedemo razgovarajući sa njima o drugim te-
mama, pored onih o kojima mi želimo da razgovaramo, umanjuje
njihovu potrebu da se opiru kontroli. Njima je potrebno da izraze
svoje jedinstvene stavove i mišljenja. Razgovarajte sa njima o
onome što uče iz istorije i društvenih nauka i saslušajte njihovo
mišljenje.
Njima je potrebno da ustanove drugačiji pogled na stvari.
Čak i kada se ne slažete sa njima, možete uvažavati logiku kojom
se služe. Možete reći, "Nikada se toga ne bih setio." Ili "To je do-
bra stvar što se tiče naše zemlje, svako ima pravo na svoje
mišljenje".
Dajte im priliku da osete vašu otvorenost po drugim pitanji-
ma osim pitanja kada moraju da se vrate kući. Oni će naučiti da je
u redu da se ne slože i da imaju drugačija razmišljanja kroz vaše
uvažavanje njihove logike i mišljenja. Ovo je važno iskustvo. Ako
ste otvoreni za njihova razmišljanja, oni neće biti toliko zahtevni
kada budu očekivali više slobode. Ako im se ne pruži prilika da se
ne slože u interpretaciji aktuelnih događaja, imaće potrebu da se
ne slože sa vama lično.

329
Džon Grej

Dajte vašem tinejdžeru priliku da vidi vašu otvorenost

i u drugom kontekstu, a ne samo po pitanju
večernjih izlazaka.

Tinejdžeri koji se opiru, ne žele da im se govori šta da rade.

Pre nego što upotrebe veštine naredbi i ustanovljavanja autorite-
ta, roditelji prvo treba da nađu logiku u primedbama tinejdžera.
Roditelj onda može da kaže: "Razumem da misliš da bi mogao da
imaš tetovažu. Znam da svi to rade. Razmisliću o onome što si re-
kao, ali sada mislim da treba da sačekaš da napuniš osamnaest go-
dina pre nego što doneseš odluku o tome."
Tinejdžeri imaju veći smisao za pravdu i poštenje od mlade
dece. Kada se roditelji ponašaju kao diktatori, sigurno će se us-
protiviti. Sarađivanje na odluci koliko slobode treba omogućiti ti-
nejdžeru, ojačaće vezu između roditelja i deteta.
Pre naredbe, roditelj treba da traži saradnju, da sasluša raz-
loge opiranja i da ispoštuje mišljenje tinejdžera. Onda roditelj
može da izrazi šta želi, što može zvučati kao, "Znam da veruješ da
ovo nije pošteno. Ti želiš da provodiš vreme sa svojim prijatelji-
ma, a ja želim da budeš ovde sa svojim rođacima. Znam da to ne
želiš, ali ovo je meni jako važno. Želim da budeš ovde. Hoću da
budeš ljubazan i pristojan prema njima dva sata a onda si slobo-
dan da ideš."

KAKO POŠTOVATI MIŠLJENJE VAŠEG TINEJDŽERA

Uvek je bolje tinejdžera usmeriti u smislu formiranja i izraža-
vanja mišljenja u odnosu na vaše zahteve, ali ne i u odnosu na vaša
osećanja. Nije uputno pitati, "Da li znaš kako se zbog toga osećam?"
Izražavanje vaših emocija imaće efekat momentalnog osećanja
krivice. Većina dece će se danas na pomisao o krivici odmah
okrenuti na drugu stranu. Zapamtite da deca do svoje osam-
naeste godine zavise od svojih roditelja: nisu odgovorna za to
kako se roditelji osećaju, iako mogu da razumeju zašto roditelji

330
 Deca Su iz Raja

žele da urade pojedine stvari. Kada se dete protivi vašem zahtevu,

umesto što pridikujete - porazgovarajte sa njim. Pitajte, "Šta mis-
liš zašto želim da ovo uradiš".
Da bi zadržali kontrolu roditelji ne treba da očekuju da se
deca slože sa njima. Tinejdžerima treba sloboda da razmišljaju
drugačije i formiraju svoja mišljenja. Ovo je važna faza njihovog
razvoja. Ako ne zahtevate poslušnost ili slaganje, oni neće imati
razloga da pružaju otpor. Sa pozitivnim vaspitanjem u redu je po-
kazati neslaganje, ali uvek mora de se zna da su na kraju mama i
tata glavni.

Tinejdžerima treba sloboda da razmišljaju drugačije i

formiraju svoja mišljenja.

Roditelji moraju da zapamte daje važnije da deca razgovara-

ju sa njima, nego da udalje decu time što će im davati mnogo save-
ta. Roditelji moraju da osete kada je njihovoj deci stvarno potre-
ban savet, a kada ih deca provociraju da vide mogu li još uvek da
razgovaraju sa njima.
Ako vaše dete iz škole dođe sa pričom kako ima mnogo dece
koja krše pravila, ponašaju se nedolično ili se upuštaju u sek-
sualne odnose, roditelji moraju da pažljivo razmotre ovu situaciju
i da se uzdrže od pridikovanja, ispravki ili pretnji.
U svakom od sledećih primera, obratite pažnju na vašu prvu
reakciju, a onda razmislite o drugom načinu na koji biste mogli da
odgovorite, razmislite o pristupu koji će omogućiti da tinejdžer
nastavi da razgovora sa vama:

• Neša je danas prepisivao na testu iz matematike.

• Tanja se danas ljubila sa dečkom pred svima.
• Kole je pobegao sa časova i čitav dan proveo na video
igricama.
• Udario sam Rastka danas, jer me je vukao za kosu.

331
Džon Grej

• Mislim daje g. Milisav mnogo glup i dosadan. Mnogo

očekuje od nas.
• Sneška je danas bila mnogo umorna. Čitavu je noć
provela drogirana na žurci.

Kada tinejdžeri imaju ovakve ili slične izjave, testiraju vas da

vide mogu li da pričaju i da li ćete početi da pridikujete i kontro-
lišete njih ili njihove prijatelje. Umesto direktne reakcije, roditelj
prvo mora da pita tinejdžera šta on misli. Onda roditelj može da
pita, "Šta ti misliš da ja mislim o tome?" Zapamtite da će vam ti-
nejdžeri pričati sve dok znaju da ih slušate.

Umesto direktnog odgovora, pitajte

ih prvo šta oni misle o tome.

Ako roditelj odmah pređe na korigovanje razmišljanja ili po-

našanja tinejdžera, i počne da zove druge roditelje ili učitelje da
bi problem resio, tinejdžer će prestati da mu se poverava. Umesto
da odmah negativno reaguje, roditelj prvo treba da se uzdrži od
saveta. Slušajte i pokušajte da se setite stvari koje ste radili kada
ste bili u tim godinama.
Važnije je da držite otvorene linije komunikacije nego da od-
mah preduzmete akcije za resavanje problema. Da biste zadržali
uticaj koji imate, tinejdžeri moraju da osećaju vezu sa vama, a to
se dešava kada znaju da ih roditelji slušaju.
Pošto ste saslušali šta se određenog dana desilo, ponekad
nešto mora i da se preduzme. Možda je neko dete stupilo u sek-
sualne odnose ili razgovara na nedoličan način, i treba upozoriti
njegove roditelje. Roditelji moraju da budu pažljivi u preduzi-
manju akcija. Prvo treba da pitaju svoje dete šta ono misli da tre-
ba preduzeti. Ako ih pažljivo saslušate, biće otvoreniji za vaše
mišljenje. Možete zajedno da smislite i odlučite šta treba predu-
zeti.

332
 Deca Su iz Raja

Kada ne postoje linije komunikacije, vaše dete rizikuje da

padne pod uticaj vršnjaka koji su očito van kontrole ili pod lošim
uticajem. Ako je neki tinejdžer zao prema vašem detetu, ali vaše
dete ne želi da zovete njegove roditelje, u većini slučajeva naj-
bolje je poštovati zahtev deteta. Tinejdžer zna, a i vi bi trebalo da
znate, da ako iskoristite njegovo poverenje, i informaciju, koju su
vam dali, upotrebite na način koji smatraju nedoličnim i nepošte-
nim, jednostavno će prestati da vam se poveravaju.

AKTIVNOSTI TINEJDŽERA VAN KUĆE

Ponekad je tinejdžeru potrebno da bude sam u miru svoje sobe.
Ponekad mu je potrebno da neko vreme provede u otkrivanju pri-
rode ili s omiljenom tetkom ili ujakom, sa bakama i dekama. To
mu pomaže da se poveže sa sobom i svojom potrebom da neko
drugi bude glavni. Otići iz kuće na aktivnosti koje nisu vezane za
porodicu, a ipak su nadgledane od strane odraslih, izazovno su is-
kustvo za tinejdžera i mogu dramatično popraviti njegov stav.
Time što nije pod kontrolom i zavisi od nekog drugog, ti-
nejdžer se može vratiti na svoju osnovnu potrebu za vodstvom i
podrškom. Dugme koje budi saradnju i potrebu za roditeljskom
ljubavlju opet je pritisnuto.
Odlazak na posao posle škole, uzimanje privatnih časova ili
mesto u školskom timu, velike su prilike za tinejdžera da oseti po-
trebu da bude naučen, usmeren i nadgledan. Njima su potrebna
usmerenja nekoga ko je izvan porodice. Ako to ne dobijaju od
svog šefa na poslu, učitelja ili trenera, rizikuju da postanu loše us-
mereni tinejdžeri. Da bi zadržali kontrolu kod kuće, nadgledajte
ih i dajte im smernice i u aktivnostima izvan kuće.

UMESTO "NEMOJ" KORISTITE "ŽELIM"

Pre nego što deca razviju logičko zaključivanje oko devete go-
dine, kontraproduktivno je koristiti reč "nemoj", kada kažete "ne-
moj da trčiš", deca formiraju sliku o sebi kako trče. Umesto da us-

333
Džon Grej

pore, imaju veću potrebu da trče. Deca uče kroz slike. Kada dete
stvori sliku u svojoj glavi, radnja će sigurno uslediti. To je kao da
ne čuju reč "nemoj".

Kada kažete "nemoj", zapravo stvarate veću želju

da urade baš onu stvar koju ste im rekli da ne rade.

Sada pokušajte da ne zamislite plavu bolju. Pokušavajući da ne

mislite o plavoj boji, primorani ste da o njoj razmišljate. Kada
kažete detetu, "Ne udaraj brata", dete sebe vidi kako udara brata.
Koristeći nemoj, zapravo činite težim saradnju između vas i deteta.
Reći deci "ne igraj se sa hranom", u njihovoj glavi stvara sliku
kako se igraju sa hranom i pojačava im se taj impuls. Kada im se
kasnije ukaže prilika, zadovoljiće tu želju i igraće se hranom.
Često će roditelj pitati dete, "Rekao sam ti da se ne igraš s lop-
tom u kući. Zašto si to uradio?" U ovom slučaju, iskren odgovor
deteta je, "Ne znam". Ponekad stvarno ne znaju.

Često deca ne razmišljaju već samo

reflektuju sliku koju imaju u glavi.

Sa ovim uvidom roditelji mogu da se odreknu reci "nemoj".

Ako zaborave i javi se neko "nemoj", roditelji lako mogu da is-
prave poruku. Drugačijim načinom zahteva ili naredbe, stvoriće
odgovarajuću sliku. Ako se desi da kažete "ne trči", progutajte
"nemoj", i recite "želim da usporiš i da hodaš".

PITAJTE SVOJU DECU STA MISLE

Oko devete godine, deca počinju da razvijaju kapacitet za logičko
mišljenje. U redu je da roditelji počnu da pitaju decu za mišljenje.
Ako dete traži sladoled, roditelj može reći, "Sta misliš? Da li je to
dobra ideja?"

334
 Deca Su iz Raja

Pored toga što će pitati decu šta misle da bi trebalo uraditi, ro-
ditelji mogu da objasne razloge zbog kojih žele da njihova deca
rade neke stvari. Pre devete godine, deca ne razumeju logičku mi-
sao. Reći, "Želim da sad ideš u krevet", najbolje je za decu do de-
vete godine života. Starijem uzrastu mogu da kažu, "Želim da
odeš na spavanje do devet sati da bi sutra bio odmoran".
Ovo su neki primeri zahteva za decu koja imaju devet godina i
za decu koja su starija:

Da li bi molim te bio tiši? Sada želim da slušaš da bih mogao

da ti objasnim šta ćemo uraditi.
Da li bi, molim te, prestao da udaraš sestru? Želim da se
koristiš recima. Udaranje je boli i neće se igrati sa tobom.
Da li bi mi, molim te, pomogao? Želim da doneseš svoj tanjir
do sudopere, jer je pranje sudova veliki posao i mnogo je
lakše ako mi ti pomogneš.
Da li bi, molim te, pospremio ovaj nered? Želim da skloniš
ove igračke, jer se neko može saplesti o njih. Soba je mnogo
lepša kada je urednije.
Da li bi, molim te, lepo sredio svoju sobu? Želim da skloniš
svoje stvari. Kada ih skloniš, znaćeš gde ih možeš naći.

Ako dete, uzrasta mlađeg od devet godina, pita zašto mora

nešto da uradi, lepo je dati mu neki razlog, ali to ne treba učiniti
ako je dete pokazalo otpor. Roditelji treba da imaju na umu da
deca mlađa od devet godina nemaju sposobnost da shvate ili u
praksi upotrebe logiku i razum.
Roditelj treba da motiviše ponašanje deteta mlađeg od devet
godina bez objašnjenja svog zahteva. Kada se ono protivi vašim
zahtevima, jedini razlog za saradnju jeste što je dete dete, a vi ste
glavni i želite da ono sarađuje. Zapamtite daje, duboko u svakom
detetu, osnovna direktiva saradnja sa vama.

335
Džon Grej

IZAZOV VASPITANJA
Vaspitanje je uvek bilo izazov, ali pozitivno vaspitanje je još veći
izazov. Iako treba više vremena i zalaganja da bi počelo da se pri-
menjuje - vredno je truda. Uspešno je na duge staze, ne samo u
smislu olakšanja vaspitanja, već i zbog dobrobiti dece. Kako deca
budu prolazila kroz razne faze razvoja, bićete spremni na svaku
od njih.
Ako budete primenjivali veštine pozitivnog vaspitanja, pone-
kad ćete se saplesti i pasti, ali to se dešava i najboljima od nas.
Ubrzo ćete se osećati samouvereno, jer ćete znati da detetu
pružate ono što mu treba. Ne možete izmeniti njihovu sudbinu, i
ne možete ukloniti njihove posebne probleme, ali im možete
pružiti potencijal i roditeljsku podršku da se suoče sa problemi-
ma i da postignu uspeh.
Kao i sa svakom novom veštinom postoji kriva učenja. Pre ne-
go što postane lakše, učenje će biti teško. Baš kad pomislite da ste
sve savladali, naići ćete na prepreku i nećete znati šta da radite.
Kada vaš pristup ne funkcioniše, ako ne znate šta da radite, odvo-
jite vreme i pregledajte knjigu Deca su iz raja. Podsetićete se ono-
ga što ste zaboravili. Time što ćete primeniti pet veština
pozitivnog vaspitanja, bićete opet u igri.
Čak i da sve uradite kako treba, zapamtite da deca nisu
savršena. Ona moraju da prave greške i iskuse nedaće. Potrebni
su im problemi i izazovi u životu da bi izgradili svoj jedinstveni ka-
rakter i snagu. Iako im treba vaša podrška, moraju sami da savla-
daju svoje lekcije i da shvate zašto su ovde.
Baš kao što ne možete očekivati od svoje dece da budu
savršena, ne očekujte to ni od sebe. Pravljenje grešaka je deo
odrastanja i deo uspešnog vaspitanja. Deca ne mogu postati jaka
ako je sve isuviše lako. Deca ne mogu prihvatiti svoje nedostatke i
mane ako nisu imali prilike da oproste roditeljima za njihove
mane i nedostatke.

336
 Deca Su iz Raja

DAROVI VELICNE
Time što dajemo deci slobodu da otkriju i da izraze svoje prave
osobine dajemo im dar veličine. Svi veliki individualci, mislioci,
umetnici, naučnici i vođe bili su u stanju da raskrste sa zastarelim
pravilima i da kreativno razmišljaju. Imali su snove i bili su u
mogućnosti da ih slede. Kada su im se ostali suprotstavljali ili nisu
verovali u njih, imali su snage da veruju u sebe. Veličina se uvek
kali savladavanjem prepreka. Svaki uspeh ispunjen je primerima
ljudi koji su morali, uprkos otporima, da napreduju. Sredstvima
procesa u kome kažemo "ne" drugima, veličina i kreativnost ispli-
vavaju, suprotstavljajući se uobičajenim načinima razmišljanja i
ne prihvatajući slepo pravila.
Svaka od pet poruka pozitivnog vaspitanja podstiče razvoj
jake ličnosti i sadrži poseban dar veličine. Te poruke su:

1. Dozvola da budemo različiti, što deci omogućava da razviju

jedinstvene potencijale i svrhu.
2. Dozvola da pogrešimo, koja deci omogućava da se isprave
kada pogreše, da uče iz grešaka i ostvare veći uspeh.
3. Dozvola da izrazimo negativna osećanja, koja decu uči da
izađu na kraj sa svojim osećanjima i da budu svesna svojih
osećanja, što ih čini samouverenijima, saosećajnijima i
spremnijima za saradnju.
4. Dozvola da želimo više, koja deci pomaže da razviju zdravu
sliku onoga što zaslužuju i koja ih uči veštini odložene
nagrade. U mogućnosti su da žele više, ali i da budu srećni sa
onim što imaju.
5. Dozvola da kažemo "ne", koja deci omogućava da izgrade
svoju volju i definišu istinit, pozitivan stav o sebi. Ova
sloboda jača um deteta, volju i razvija veću svest o onome što
žele, osećaju i misle. Ova dozvola da se opiremo autoritetu
baza je pozitivnog vaspitanja.

337
Džon Grej

Nadam se daje ovaj praktičan vodič pomogao da budete bolji

roditelj svojoj deci. Neka vaša deca odrastu i budu samouverena,
spremna na saradnju, i saosećajna. Neka budu uspešna i u spolja-
šnjem i u svom unutrašnjem svetu. Neka im se ostvare njihovi ma-
terijalni snovi i neka dozive trajnu ljubav u svojoj porodici i u svo-
jim prijateljstvima.

338
 mikrokosmos EDICIJA PSIHOLOŠKIM
SAZVEŽĐA •-•>,

D r. D Z O N G R £ ]
D ž o n G r e j: M U Š K A R C I S U S A M A R S A , Ž E N E S U S A V E N E R E
S v e tsk i b e stse le r, p ro d a t u 5 m ilio n a p rim e ra k a , p ra k tič n i p riru čn ik - p o p u la rn e p si
ho lo gije o m eđ usob no m razum e va nju i o dn os im a p olov a , ču ve no g - am erič ko g psi
ho te rap eu ta , k oji je u kn jige pre to čio svo je bo ga to isku s tvo (u tok u p retho ina dn ih 20 g od
kro z n je go ve sem in are je p ro šlo p re ko 10 00 0 p arov a). K njig a je pisa- na kra jn je jed
no sta vn im jeziko m i stilo m , za ba vn o , ša rm an tno , ja sn o i p op ularno - priča o M arso vcim a
i V en erijan ka mkao ji se n a p la n e ti Z e m lji sv a đ a ju , vo le i stva ra ju čo v e ča n stvo .
Č u d e sn o ra s ve tlja v a že n sku p sih oKlon gjigijua! o s v a k o m e o d nOabsim
! : 3 0 0 s tr. M e k e k o ric e

D ž o n G re j: M A R S l V E N E R A U S P A V A Ć O J S O B I
(V o d ič z o p r o d u ž e n je r o m o n s e i s t r a s t i)
N ajhitniji nastavak bes tselera "M uškarci su sa M arsa , žene su sa V enere", objašnjava
ta jn u u s p e šn o g se ks u a ln o g ž ivo ta v e n e rija n k i i m a rs o va c a . Iz sa d rž a ja : N a p re d n e
te h n ik e u s p a va ćo j s o b i z a s ja ja n s e k s ; S e k s i s tra s t; K a ko d ivlje u z b u d iti ž e n u ;
S eksu alno p ov eren je ; Ž en e su p op ut M eseca ; Z a do vo ljstvo "n a brza ka "; Z a što pa ro vi
im a ju m a nje se ksa ; M e ha nički seks p ro tiv spo ntan og se ks a ; S tra sn a m on og am ija;
S aksualna anatom ija i oralni seks; Zadrža ti m agiju rom anse živomO. bim Ilustrovano.
:
2 0 0 s tr . e k e k o r ic e
f

Dr. Ričard Karison

D r . R ič a r d K a r is o n : N E G U B I T E Ž IV C E Z B O G M A L I H S T V A R I
K njiga koja vas na duhovit i m udar način upućuje kako da svoje živote jim učinite
, radosni
opuštenijim i kako da se oslobodite stre sa. D r K arson u sažetim poglavljim kako a otkriva
da ostvarujete svoje životne ciljeve da pri tom ne zaboravite na svakodnevna na život
za do vo ljs tva , lju ba v i b liskos t, u klju ču ju ć i sav e te ka o š to su - M is lite o prob le m im a ka o o
m o gu ćim u čiteljim a , R ad ite p oslo ve je da n p o je da n, Ž ivite s va ki d anje k ao d a va m
p o sle d n ji, itdO.b im 2 5 0 str.

N E G U B IT E Ž IV C E Z B O G M A L IH S T V A R I U
LJUBAVI
O vo je knjig a ko ja će V am p om oći d a o sn ažite i o držite ve zu d o koje va im je s ta lo . O v o
je n e za o b ila zn i p riru č n ik za s ve o n e ko ji la ko p la n u , za o n e ko ji se o s e ća ju u vre đ e n i i
po vređ en i od stran e pa rtn era . K arison i sup ru ga ra zvija ju 1 00 kra tkih s tra teg ija ko je će
sa ču va ti i va še i p artne ro ve živc e , a li i va šu vez u . K n jigu m o že te čita ti sa m i ili zajed no ,
o n a je ž iv o tn a , k o ris n a i la k o p rim e n ljiv a . E vo s a m o n e k o lik o s tra te g ija k o je s u o v d e
detaljinije razrađene S hva
: tite da tuđa trava nije zelenija, N e svađajte se ako niste dobro
ra s p o lo že n i, S e tite s e d a p a rtn e r n e u m e d a čita m is li, N e m o jte p re tera g re
n oške
a n, aNliz
e ira
vratića jte
se k u ti p o d s tre so m , K a žite , "izvin i", S e tite sei joč ša ro
m lije
n o g o to g a ...
 D r M . R e i n h o l d - K A K O P R E Z IV E T I U P R K O S R O D IT E L J I M A
Psihološka studija o odnosima unutar porodice, iracionalnim strahovi-
ma i problemima koji vuku koren iz detinjstva a sa kojima se susrećemo
kao odrasli. Pisac govori na koji način nas roditelji povređuju, svesno ili
nesvesno i kako mi te porodične rane prenosimo na svoju decu, kako
možemo da se oslobodimo tog nasleđa i da naše dete odgojimo kao
emotivno zdravnu i psihološki razvijenu osobu. Obim 280 str.

D e b o ra T a n e n : S V E T O V I Ž E N E l M U Š K A R C A
Još jedna fascinan tna studija odnosa m eđu polovim a , ovaj put iz ženskog pera,
dok toran au ka l profe so ra lin gvis tike , ko ja s e v rlo u sp ešno up us tila u a va n tu ru
rasplita nja ko m -p liko va no g čvo ra že nsko -m uš kih o dn os a. S v a ko ko ž eli d a
razum e šta ta j stran ac na su pro tn oj s tra ni kreve ta stvarno m isli l p riča tre ba da
k on su ltu je ovaj pre finjen i vod P raičk.tičn o s t o v e kn jig e ć e v a m b iti ja s n a iz
s a d rž a ja : R a z ličite re c i, ra zličiti s "S
v epusti
to vi; taj papir l razgovaraj sa m nom !": govor raporta l
govor izveštaja; T rač ; "O bja **~ snićuti": P o d u č a v a n je l s lu š a n je ; D ru š tv o l S u k o b - S tilo v i u
ra z m iric a m a ; K o p re k id a ? P rim e ri
D om inacije l Kontrole; "P roklet bio ako to uradiš"; "G ledaj m e kada ti govorim ": Unakrsni govor kroz vekove;
Ž ive ći sa a s im e trijo m : O tvo re n e lin ije ko m uOn bika imc:ije
3 3 0 s tr. M e k e k o rice

D ž o n S tiv e n s : M O Ć S V E S N O S T I
Te m a jo š jed no g psih ološko g b estse le ra je ka ko da is tra žite , proš irite i iskustve no pro
du bite va šu sv e sn ost. M etod i o vo g već klas ično g p riruč nika su na m e njen i svim a ko ji su
za in tere so va ni z a ličn i un utra š nji ra st i ra zvo j svojih sk riven ih p oten cija la , kroz m n oš tvo
prak tičn ih vežbi i e kspe rim e n tisan ja k oji pružaju m o gu ćn os ti da otkrije te više o se bi
sa m im a , b ilo istra žujući sam i ili sa drug im lju dim a , u pa ro vim a ili g ru pa m a. K njig a crp i
Dion Stiv
in sp ira ciju iz sv ih o blasti ljud sk og iz ra ža va nja : P uto va nja fa n ta zije (o gled alo, p od m o rs
ka pećina, m račna soba, m udri čovek, ludilo, leva-desna osoba), U m etnost, P okre t i Z vuk
(autoportre t, cen
trira n je i p o k re ti te la , d isa n je , e k sp re s ija , p le s, p e v a n je , p o e z ija -s ve s n o s ti) itd . P ro iza š la iz g e š ta lt p si
ho lo gije , ova kn jiga je p os ta la sv e tski po pu la rn a, be stseler n e m an ji o d svo g pa rn ja ka "M o ć p od svesti"
D žozefa M arfija. O b im : 3 0 0 s tr. M e k e k o r ic e

S u z i H o lb e č : M O Ć V A Š IH S N O V A
Izvrsno n ap isan a, e ru ditska , a li i prijem čiva širokoj p ub lici, o va sna žn a kn jiga će vas
up utiti u n ačin d a raz um e te i iskoris tite iscelju ju ću m o ć vaših sn ova u s va ko dn ev no m
životu , is tražite nepregledni svet te čudesne zem lje i dodirnete izvo r m udrosti,
je inspira ci
i u sm eren ja ko ji va s m ože po dstaći da s tre m ite ka isp ravno m izb oru i prom en am a
va š e g ž ivo taO.b im : 2 0 0 str. M e ke ko ric e
Irv in g P o ls te r : Ž IV O T S V A K O G C O V E K A J E V R E D A N
R O M A N (G
A e š ta lt p s ih o te r a p ija )
P o lste r, p o zn a ti g e šta lt te ra p e u t, u o v o j k n jizi p o ka z u je ka k o p ro ć i k ro z e m otiv n i b o l i
o tkriti o p čin ja va ju ću srž živo ta . Č ita o c i m o g u d a sp o zn a ju ka ko d a živ e k ro z isku s tvo
ko je , k a d a s e isp ra v n o o p a ž a , je s te d ra m a tičn o k a o i sv e t ro m a n a , l p isa c i te ra p e u t
na s po ziva ju d a o tkrijem o sv oje živ o te k ak o bism o na šli čuOda bimu : n2jim
00a str.
.
m eke korice
B .L u is & F .P ju k lik : R A Z O T K R IV E N A M A G IJ A - U v o d u N L P
K u ltn a k n jig a c e lo k u p n e tra n s p e rs o n a ln e p s ih o lo g ije , p rv i k o dN ne au ro
s u- v o d u
lin g vističk o p ro g ra m ira n je , iz u ze ta n n o v i p ris tu p s tu d iji m e đ unljuikdacije
ske ko i mu
te ra pe u tsk e tra nsfo rm acije . Ilustrov an o .
O b im : 1 5 0 str. M e ke ko rice

A le k s K o m fo rt-R A D O S T S E K S A
S avrem eni priručnik koji vas upućuje u uspešne i ispunjavajuće - sek
sualne odnose. K om fortova knjiga om ogućuje vam a i osobi koju vaše srce odabere da
po stign e te v rh un sko teles no u živa nje i em otivn o je dinstvo u ljub avno m sp ajan ju . O va
zapadnjačka K am asutra objašnjava brojne seksualne tehnike i bogato je ilusto vana sa
p re k o 1 0 0 lju b a v n ih p o lo O
ž abjaim. : 3 0 0 s tr . M e k e k o r ic e

A le k s a n d a r L o v e n : L J U B A V , S E K S l V A Š E S R C E
Loven je poznati učenik V ilhelm a R ajha, oca bioenergetike i u knjizi se na - popularno psi
hološki način bavi uzajam nom povezanošću seksualnog i em otivnog živo ta sa zdravljem
srca . Iz s a d rža ja : L ju b a v je u s rcu živo ta ; U s rcu s m o jo š u ve k d e c a ; G u b ita k lju b a vi
-gubitak nade; S trah od ljubavi; B oles ti srca i psihologija ; Ljubav, stres i srčani udar; V olja
za živo to m i že lja za sm rću ; Z d ra vo srce - osob a O koja
bimvoli...
: 2 00 str. m e ke ko ric e

A l e k s a n d a r L o v e n : S P IR IT U A L N O S T T E L A
N ovi, vizion arsk i priru čn ik o sn iva ča b io en erge tike za ra zvo j un utrašnje i
spo ljašnje lep -ote i h arm o nije . Lo ve n ba ca n ovo sve tio na vezu tela i um a ra di
d ostizan ja spiritu alno ti. s-
Loven se osvrće na zapadnu ideju odnosa sa V rhovnim B ićem ,
istočnu m ističku tradi ciju povezivanja duha i disanja, i bioenergetsku vezu psihičkog m ira
sa slobodnim tokom fizičke energije . K ro z slučajeve iz svoje prakse , sam o-testiranje koje
čitalac m ože da mpri- en i, i p oseb ne fizič ke i m en ta ln e v ež ba m a , on p ok az uje kako
m ože te do stići h armjuo ni te la , u m a i o se ća n ja , s u š tin s kih z a d u š eOv nb iimm: ir..
200
s tr. m e k e ko ric e

D ž e jm s H o l: J U N G O V S K O T U M A Č E N J E S N O V A (P iir o a * z a te c i p ra k s u )
H olova knjiga je praktičan vodič za razum evanje snova u sve tlu osnovnih principa Jungove
A n a litič k e P s ih o lo g ije . J u n g o v m o d e l p s ih e je s a ž e to o p is a n i ra z ja š n je n , s a m n o g o "•
klin ičkih p rim e ra sn ov a i n jiho vim m o gu ćim tu m a čen je m . Iz sa drž aja : K o m p le ks i A rh e tip ,
E g o i S e n ka , A n im a , A n im u s i P e rs o n a ; A lh e m ijs k i m o tiv i u sn o v im a ; C o n iu n c tio : S lik a
Jedinstva itd. O b im : 13 0 str. m eke k orice

S e li N ik o ls : J U N G l T A R O T - A r h e tip s k o p u to v a n je
Jungova teorija o arhetipovim a najsliko vitiji prim er im a na V elikim A rkanam a T aro ta.S eli
N ikols do detalja m ultikulturalno istražuje arhetipsku pozadinu sim bola na prim eru V elikih
A rkana Vajtovog i m nogih drugih drevnih i savrem enih špilova Tarota. K njiga je ilustrovana
sa oko 100 slika i crteOža!
bim : 500 str. M eke korice

1
M*™« I^M-MDHiai.....
Ključna tajna života je kako da otkrijemo i primenimo našu unutrašnju mudrost i kako da preo-
brazimo negativne životne koncepte u stvaralačku i plodnu energiju. Praktičan priručnik koji
obuhvata preko 100 meditacija u cilju uspešne primene saveta i ostvarivanje procesa
kreativnog mišljenja kojima se autorka detaljno bavi u predhodnim delima. Obim: 250 str.
Meke korice
 D ip a k C o p r a - V IT A L N O T E L O - V E Č N I U M (P r a k t ič n a a lte rn a t iv a s t a r e n ju )
Autor otkriva kako možemo da se povežemo sa bezgraničnim izvorem mudrosti sopstvenog
tela i uma da bismo postigli dugovečnost, zdravlje i na taj način ispunili naš život do krajnjih
mogućnosti. Usporavanje procesa starenja tako prelazi pod našu kontrolu i izvodi se naveden
-
im praktičnim vežbama i izmenjenim pogledom na svet.
Obim: 300 str. Meke korice
D ip a k C o p r a - P U T K A L J U B A V I (P ro b u d it e m o ć d u h o v n o s ti u s v o m ž iv o tu )
Dipak Copra nam pokazuje kroz ovu knjigu kako da ponovo otkrijemo moćan izvor ljubavi u
duhovnosti. Na osnovu mudrosti indijske, ali i ostalih velikih duhovnih tradicija, kao i na osnovu
svog ličnog iskustva on nam otkriva kako da napredujemo uz sedam stepenica ljubavi i kako da
kroz praktične vežbe prevazođemo teškoće i prepreke ostvarenju životne sreće i ljubavi.
Obim:
3 0 0 s tr. M e k e k o ric e
P e t e r K e l d e r - F O N T A N A- MT ILBAE DT OA NS TS IK E V E Ž B E Z A P O D M L A Đ I V A N J E
Dugo čuvane tajne tibetanskih lama o podmlađivanju praktikovanjem posebnih telesno-ener-
getskih vežbi. U knjizi su objašnjene pet jednostavnih tehnika kojima se vrlo brzo postižu
zapanjujući rezultati u pogledu zdravlja i mladalačkog izgleda.
Obim: 100 str.86 format

E n i B lu m - F E N G Š U I Z A L J U B A V
Feng Šui za ljubav upućuje vas kako možete isprobati najjednostavnija načela ovog sistema da
biste vaš ljubavni i seksualni život obogatili i učinili ga toplim, ispunjenim i svrhovitim. Magija
Feng Šuija se sastoji u tome da će energija kreacija i izmena koje ćete napraviti u kući delovati
na vas i osnažiti seksualnu energiju koja postoji između vas i vašeg partnera ili povratiti
narušenu harmoniju u vašim vezama. Knjiga se ne obraća samo onima koji već duže vreme
imaju saputnika ili ljubavnika, već i onima koji su trenutno sami.

R . S a jm o n - F E N G Š U I K O R A K P O K O R A K (U re đ iv a n je v a š e g d o m a z a z d r a v lje i s re ć u )
Praktičan priručnik za usmeravanje kosmičke energije (ci) u cilju uređenja životnog i radnog
prostora - spopljašnjeg okruženja prostora u kojem boravite kao i unutrašnjeg uređenja stana,
kuće, radnog prostora. Primenjujućl ovu metodu možete da naučite kako da ostvarite pozitivne
promene i napredak u okviru svoje karijere, kako da postignete ve'i ugled, zaradite više novca,
kako da u svojoj porodici i među saradnicima obezbedite sklad, harmonične odnose i zdravlje.
O b im : 2 5 0 s tr. M e k e k o ric e

N A R U Č IT E B E S P L A T A N
K A TA LO GSA
PREKO 400 NASLO VA

W W W .E S O T H E R IA .C O ,Y U
NARUDŽBINE NA TELEFONE
011/323-14-33 011/602-368 063/763-379
ili n a a d re s u E S O T H E R IA , p . fa h 7 6 1 1 0 7 0 N B e o g ra d
N A R U D ŽB E P R E K O IN TE R N E TA - E -M A IL A Desother@
R E S A : E U net.yu