Milan Jai}

Rajka @ivanovi}-Trbojevi}

POVR[INSKA
O B R A D A
D R V E T A

Teorijske osnove
Tehnolo{ki procesi
Dr Milan Jai}
Mr Rajka @ivanovi}-Trbojevi}
POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Recenzenti
Dr Jovan Miljkovi}, red. prof.
Dr Du{an Skaki}, red. prof.

Izdava~
Dr Milan Jai}

Odgovorni urednik
Dr Milan Jai}

Grafi~ki prikazi
Miroslav Sekuli}, dipl. ing.

Grafi~ko oblikovanje i priprema za {tampu

Branka Milo{evi}

[tampanje odobrilo
Nastavno-nau~no ve}e [umarskog fakulteta
br. 01-2058/1 od 28. aprila 2000. godine

[tampa
Zavod za grafi~ku tehniku TMF, Beograd

Tira`
500 primeraka

© dr Milan Jai}
Sva prava zadr`ana. Nije dozvoljeno da ni jedan deo ove knjige bude reprodukovan ili emitovan na bilo
koji na~in, elektronski ili mehani~ki, uklju~uju}i fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem za
bele`enje, bez prethodne pismene dozvole autora.
 Dr Milan Jai}
Mr Rajka @ivanovi}-Trbojevi}

POVR[INSKA
OBRADA DRVETA

Te o r i j s k e o s n o v e

Te h n o l o { k i procesi

Beograd, 2000
 I
deo

Teorijske osnove
OP[TE O POVR[INSKOJ
OBRADI DRVETA

DRVO I PLO^E OD DRVETA

KAO PODLOGA ZA
POVR[INSKU OBRADU

KARAKTERISTIKE
POVR[INE DRVETA

MATERIJALI ZA POVR[INSKU
OBRADU DRVETA

SVOJSTVA PREMAZA

OSNOVE FORMIRANJA
FILMA PREMAZA NA DRVETU

SISTEMI PREMAZA

SU[ENJE I
O^VR[]AVANJE PREMAZA

TRAJNOST SISTEMA
PREMAZ/DRVO
 1.0
Op{te o povr{inskoj obradi drveta

Povr{inska obrada drveta predstavlja jedan od po-
slednjih tehnolo{kih procesa u proizvodnji final-
nih proizvoda od drveta (name{taja, enterijera itd.);
njen udeo u proizvodnim tro{kovima je zna~ajan.
Oblikovanje i kvalitet povr{inske obrade name{taja
i enterijera imaju veliki zna~aj, jer pored pove}anja
upotrebnih svojstava proizvoda dobra povr{inska
obrada predstavlja, tako|e, sna`an argument pro-
daje. @elje kupaca zahtevaju sve ve}u i ve}u razno-
likost proizvoda, pri ~emu znatan udeo imaju naj-
razli~itije mogu}nosti oblikovanja povr{ina name-
{taja. Ovo, pak, uslovljava sve manje i manje serije
u povr{inskoj obradi.
Mnogi postupci povr{inske obrade direktno su pre-
uzeti iz zanatstva, jo{ i danas se izvode zanatski,
tako da ostaje malo prostora za racionalizaciju. Uz
to, po~inju ponovo da se primenjuju stari postupci
povr{inske obrade, koji dugo vremena nisu kori-
{}eni. To zahteva poznavanje odre|enih tehnika
obrade i preispitivanje mogu}nosti kori{}enja, ima-
ju}i u vidu dana{nje zahteve koji se postavljaju u
odnosu na zahtevani kvalitet name{taja.
1.1 SVRHA POVR[INSKE OBRADE
Povr{insku obradu drveta i proizvoda (materijala)
od drveta treba posmatrati sa dva gledi{ta:
• za{tite povr{ina – proizvodi od drveta su tokom
eksploatacije izlo`eni najrazli~itijim {tetnim de-
lovanjima. Zato se u cilju za{tite od destruktiv-
nog delovanja {tetnih faktora sredine, u cilju odr-
`avanja vrednosti i pobolj{avanja upotrebnih
svojstava, povr{ina drveta mora obraditi na odgo-
varaju}i na~in
• dekorativne obrade – dekorativni izgled povr-
{ine drveta mo`e se menjati i pobolj{avati u veo-
ma {irokom dijapazonu primenom razli~itih ma-
terijala i postupaka. Prirodna struktura drveta
mo`e se ista}i ili smanjiti (prigu{iti) ili potpuno
promeniti, odnosno mo`e se uticati na izgled dr-
veta lakiranjem i stepenom sjaja povr{ine
Ostvarivanje za{titinih i estetskih funkcija se, da-
kle, posti`e primenom razli~itih materijala i meto-
da obrade, {to, generalno, predstavlja jednu odre-
|enu tehnologiju, koja se u ovom slu~aju naziva
povr{inska obrada drveta.

NAKNADNA OBRADA
bru{enje, poliranje

POKRIVNO LAKIRANJE
zatvorene pore, otvorene pore,
transparentno, obojeno, mat, sjajno
ME\UBRU[ENJE
podu`no, popre~no

GRUNDIRANJE
impregniranje, grundiranje, {pahtlovanje
BOJENJE
belenje, bajcovanje, {tampanje teksture

PRETHODNA OBRADA
bru{enje, odsmoljavanje, strukturiranje

NOSE]I MATERIJAL
puno drvo, furnir, drvne plo~e,
ve{ta~ki materijal, metal
Slika 1.1.: Mogu}nost
obrade povr{ine te~nim
materijalima
6 POVR[INSKA OBRADA DRVETA
1.2 PREGLED MATERIJALA I POSTUPAKA
POVR[INSKE OBRADE
Za povr{insku obradu drveta i proizvoda od drveta
postoje razli~ite mogu}nosti u pogledu kori{}enja
materijala, sistema nano{enja i metoda su{enja. Na
slici 1.1 shematski su prikazane mogu}nosti obra-
de povr{ine te~nim materijalima.
Povr{inska obrada finalnih proizvoda od drveta
mo`e biti:
• transparentna povr{inska obrada – kao trans-
parentna obrada ozna~ava se povr{inska obrada
kod koje tekstura ostaje vidljiva i nakon nano-
{enja te~nih materijala, ali se boja mo`e menjati
(bajcovanjem). Za ovaj na~in obrade koriste se
transparentni (providni) materijali
• pokrivna povr{inska obrada – kod pokrivne
povr{inske obrade u potpunosti se prekriva prvo-
bitna boja podloge. Ve} u zavisnosti od debljine
filma premaza i postupka obrade, mo`e biti vid-
ljiva tekstura (pore drveta), kada se obrada obav-
lja obojenim premazima u efektu otvorenih pora
• sa otvorenim porama ili zatvorenim porama –
pod lakiranjem sa otvorenim porama podrazume-
va se takva obrada kod koje je debljina sloja pre-
maza tako mala, da na povr{ini ostaju udubljenja
od pora drveta. Kod obrade sa zatvorenim pora-
ma {upljine pora su u potpunosti ispunjene i ne
mogu se vi{e primetiti, odnosno osetiti kao udu-
bljenja na povr{ini filma premaza
• razli~itog stepena sjaja – veli~ina sjaja zavisi od
geometrijskih karakteristika povr{ine (hrapa-
vosti, poroznosti), tj. od svojstva refleksije sa
povr{ine, opti~kih svojstava premaza (reflektan-
cije) i subjektivnog utiska posmatra~a
1.3 PREDUSLOVI ZA POSTIZANJE DOBROG
KVALITETA POVR[INE
Za povr{insku obradu povr{ina visokog kvaliteta
potrebni su slede}i preduslovi:
1. izbor prikladne podloge – izbor odgovaraju}eg
drveta u savremenoj proizvodnji name{taja sas-
toji se u odabiranju i uklapanju po boji i teksturi
istih vrsta drveta i boja razli~itih tonova. Odstu-
panja u boji, kao {to su fleke, prelivanja, beljika,
mogu se odstraniti samo uz velike tro{kove.
Upotrebljeni materijali od drveta moraju po
kvalitetu, mogu}nosti upijanja premaza i po pos-
tojanosti da budu prilago|eni kasnijoj po-
vr{inskoj obradi. Prilikom posmatranja tro{kova
povr{inske obrade u njih treba uklju~iti i tro-
{kove za nose}i materijal (podlogu) i tro{kove za
njenu pripremu.
2. izbor materijala za povr{insku obradu –
podrazumeva se da materijali koji se upotreb-
ljavaju za povr{insku obradu moraju da budu
me|usobno uskla|eni i prilago|eni. Oni ne sme-
ju agresivno da deluju jedni na druge ili da uti~u
na promenu svojstava, kako podloge tako i pre-
maza. Treba obratiti pa`nju i na svojstva pod-
loge, da ne bi neke komponente ometale veziva-
nje i o~vr{}avanje materijala za povr{insku ob-
radu. Po`eljno je da se pri izboru materijala za
povr{insku obradu nabavka vr{i od jednog proiz-
vo|a~a.
3. pravilna obrada – pre povr{inske obrade vla-
`nost predmeta obrade treba da bude pode{ena
na upotrebnu vla`nost, kako ne bi do{lo do pre-
komernog bubrenja ili utezanja. Za kvalitetnu
povr{insku obradu moraju se obezbediti i opti-
malni mikroklimatski uslovi i bezpra{na sredi-
na. Temperatura prostorije ispod 20°C nepo-
voljno deluje na razlivanje premaza. Prevelika
vla`nost vazduha, usled ni`e ta~ke ro{enja, mo-
`e da bude uzrok nastajanja sivih pruga u filmu
premaza. ^ist vazduh bez pra{ine obezbe|uje se
sistemom provetravanja i filtriranja. Da se ne bi
iz susednih prostorija usisavala pra{ina, treba da
se u lakirnicu dovodi sve` vazduh u vi{ku (oko
10%).
1.4 ISTORIJAT POVR[INSKE OBRADE DRVETA
1.4.1 Dosada{nji razvoj
Povr{inska obrada drveta nije nova tehnologija,
njome se ~ovek slu`i jo{ od davnina. S obzirom da
je drvo bilo jedan od prvih materijala koje je ~ovek
koristio nastala je potreba i `elja da predmete u
svakodnevnoj upotrebi ukrasi i za{titi. Istorijski
spomenici svedo~e o razvijenoj povr{inskoj obradi
drveta kod starih civilizacija, te se, kao primer,
mogu navesti sa~uvani predmeti iz Egipta izra|eni
u periodu 3400 - 1980 godine p.n.e. koji su umet-
ni~ki izrezbareni, ukra{eni inkrustacijama i
za{ti}eni prevlakama. U prevlakama su kao vezivo
kori{}eni belance, vosak i prirodne smole, a kao pi-
gment drveni ugalj, gips i dr. U istom periodu u
Kini se koristi vosak pome{an sa pigmentima, a u
Indiji {elak. U daljem periodu razvijaju se nove te-
hnike, kao {to je pozla}ivanje, a koriste se i novi
materijali. Nije poznato kada je po~ela primena su-
{ivih ulja, ali se zna da se {iroko primenjuju u sre-
dnjem veku.
Pojava {piritusnih lakova je vezana za 15. i 16. vek.
Ve{ta~ki kopal lakovi pojavljuju se na tr`i{tu 1913.
godine, a nitrocelulozni premazi nakon Prvog svet-
skog rata. Po~etkom 30-tih godina ovog veka pojav-
ljuju se alkidne smole, kao i karbamidne i mela-
minske smole.
Poglavlje 1.0: OP[TE O POVR[INSKOJ OBRADI DRVETA 7

Tabela 1.1: Razvoj upotrebe materijala za povr{insku obradu i postupci obrade drveta

• Egipat – u periodu 3400 - 1980 godine p.n.e. - rezbarenje, inkrustacije,

istorijski rani period
oko 700 godine nove ere
za{tita prevlakama (kao vezivo slu`i vosak i prirodne smole, a kao pigment
drveni ugalj), po~etak bajcovanja i bojenja
• Kina – primena voska pome{anog sa pigmentima, lakiranje
• Indija – upotreba {elaka
• Etrurija – primena smola i ulja
• Gr~ka – tehnika primene smola smr~e i lanenog ulja
• osnivanje prvog Ministarstva za lakove u Japanu
• boje sa prirodnim pigmentima u srednjoj Evropi

oko 1100 godine • receptura za lakove

• prevlake za crte`e na vratima name{taja i sanducima

• po~etak prve industrijske proizvodnje lakova iz prirodnih smola,

ulja i asfalta
oko 1800 godine • prve politure i matiranja
• uljane boje, kopal lakovi
• su{enje isparavanjem rastvara~a ili, kod uljnih lakova, delovanjem
vazdu{nog kiseonika (oksidacija)
oko 1913 godine • upotreba kopal lakova
oko 1920 godine • razvoj NC grundova i lakova, kao i acetil celuloznih i
celuloznoacetobutiratnih lakova
• pronalazak pi{tolja za prskanje

izme|u 1925 i 1930 godine • lakovi na bazi alkidnih smola

• prve disperzije i hemijski reaguju}i lakovi
• karbamidne i melaminske smole kao sirovina za lakove
• prvi kiseloo~vr{}avaju}i lak za parket
izme|u 1930 i 1935 godine • razvoj lakova za pe~enje
• upotreba impregniranja u cilju za{tite od gorenja
• upotreba NC polir lakova za prskanje i lakova iz ve{ta~kih smola
oko 1937 godine • prvi razvoj na sektoru poliuretana kao desmodur-desmofen lakova
• razvoj nezasi}enih poliestarskih smola
izme|u 1945 i 1950 godine • upotreba PU lakova, grundiranja i izolacija
• upotreba brzo bru{e}ih grundova
izme|u 1950 i 1955 godine • po~etak nalivanja lakova
• pove}ana upotreba epoksidnih lakova i nezasi}enih PE lakova
oko 1958 godine • potpuno automatske linije za NC nalivanje
• jako izra`ena tendencija racionalizacije tehnolo{kog procesa
• nalivanje pigmentiranih lakova u postupku “mokro na mokro”
oko 1966 godine • prelazak na sisteme alkidnih lakova za obradu drveta u spolja{njoj upotrebi
• primena tankoslojnih i debeloslojnih lazura
oko 1968 godine • primena UV zra~enja za o~vr{}avanje lakova
oko 1969 godine • primena elektronskog zra~enja za o~vr{}avanje lakova
oko 1974 godine • pove}anje upotrebe lakova sa “prirodnim efektom” i izbeljuju}im
delovanjem
oko 1977 godine • pove}ana upotreba lazurnih lakova na drvetu
oko 1982 godine • upotreba poliuretanskih lakova sa visokom otporno{}u i lepim izgledom
povr{ine
U cilju za{tite `ivotne sredine (ekolo{ki zahtevi):
• primena vodorastvornih disperzionih lakova
oko 1984 godine • “High-solid” lakovi
• UV lakovi
• BIO materijali
8 POVR[INSKA OBRADA DRVETA
U kasnijem periodu pa sve do dana{njih dana na{li
su primenu poliuretanski premazi, poliestarski
premazi, kiseloo~vr{}avaju}i premazi, epoksidni
premazi, poliakrilatni premazi, vodeni premazi,
premazi sa visokim u~e{}em suve materije (“high
solid”), ultravioletni premazi (UV) i BIO materijali
za povr{insku obradu drveta.
Period posle Drugog svetkog rata karakteri{e se
razvojem hemijsko o~vr{}avaju}ih premaza, is-
tra`ivanjima i pronalascima u oblasti nano{enja,
su{enja, estetskog izra`avanja i ekologije. Po~etak
nalivanja i automatizacije procesa povr{inske
obrade vezuje se za period 1950-58. godine, a
1968. i 1969. godine govori se o uvo|enju zra~enja
u procesu su{enja, i to najpre UV zra~enja, a zatim
i elektronskog.
U tabeli 1.1 prikazan je razvoj materijala i tehno-
lo{kih postupaka u povr{inskoj obradi drveta.
Razvoj povr{inske obrade name{taja i proizvoda od
drveta, kao jednog aspekta ukupne primene pre-
maznih materijala, zavisio je od vi{e faktora. Drvo
kao podloga imalo je sopstveni istorijski razvoj
kojim je na tr`i{te izba~en ~itav niz novih proizvo-
da, od ~ega drvne plo~e pre svega. Ekonomski as-
pekt i mogu}nost pobolj{anja negativnih svojstava
masivnog drveta uslovili su proizvodnju i upotrebu
furnira, furnirskih plo~a, stolarskih plo~a, plo~a
iverica, plo~a vlaknatica i MDF plo~a. Svaka podlo-
ga sa karakteristi~nom povr{inom zahtevala je i
specifi~ne materijale i postupke obrade.
Povr{inska obrada bila je i ostala najbitnija teh-
nologija u odnosu na kvalitet finalnih proizvoda.
Obrada name{taja {elakovom politurom, koja je
bila dominantna obrada {ezdesetih godina ovog ve-
ka, davala je visok kvalitet povr{ine u estetskom
smislu, ali su tako obra|ene povr{ine bile osetljive
na alkohol, vodu i neke druge agense. U to vreme
tro{kovi povr{inske obrade iznosili su oko 40% od
ukupnih tro{kova. Primenom premaza i savremeni-
je tehnologije tro{kovi su smanjivani i iznosili su
1957. godine 20%, 1974. godine 10%, a danas se
kre}u od 4 do 6%, zavisno od vrste proizvoda.
Smanjivanje u~e{}a tro{kova povr{inske obrade u
celokupnim tro{kovima postignuto je prelaskom sa
ru~ne obrade na mehanizovanu i automatizovanu
obradu, ali i relativnim smanjivanjem kvaliteta
povr{inske obrade.
1.4.2 Stanje i trend razvoja
Povr{inska obrada drveta danas podrazumeva pri-
li~no {irok pojam koji obuhvata razne na~ine ob-
rade, materijale, postupke nano{enja i su{enja, a
sve sa stanovi{ta ekologije, ekonomije i energije.
Gledi{ta sa kojih se danas posmatraju materijali i
tehnolo{ki procesi u povr{inskoj obradi drveta su:
• za{tita ~ovekove sredine
• utro{ak energije
• mogu}nost racionalizacije
• univerzalnost materijala i postupaka
• varijabilnost materijala i postupaka
• tro{kovi
• jednostavnost vo|enja procesa, odr`avanje,
rezervni delovi, oprema i dr.
Na slici 1.2 prikazana je sveobuhvatnost povr-
{inske obrade drveta.
U daljem razvoju mo`e se o~ekivati da }e biti na-
gla{en trend za{tite ~ovekove sredine. Pri tom su
mogu}a tri postupka:
• primena premaza ~iji rastvara~i ne zaga|uju
okolinu
• primena premaza bez rastvara~a
• primena premaza sa velikom koli~inom suve
materije (“high solid”)
Savremeni sistemi otvrdnjavanja (o~vr{}avanja)
premaza bazirani su na kori{}enju infracrvenog
(IR), ultravioletnog (UV), mikrotalasnog i elektron-
skog zra~enja. Primena IR zra~enja je dosta retka
zbog visokog utro{ka energije i velike efikasnosti
samo kod kiseloo~vr{}avaju}ih premaza. Ultra-
violetno zra~enje se sve vi{e primenjuje za o~vr-
{}avanje temeljnih premaza (i {pahtlova), s tenden-
cijom pove}anja primene i za zavr{ne slojeve. Po-
godnost primene UV zra~enja ogleda se u malom
utro{ku energije i prostora uz veliku brzinu otvrd-
njavanja. Mikrotalasno zra~enje koristi se za vo-
dene premaze (za odstranjivanje vode), dok se dalj-
nji proces otvrdnjavanja intenzivira ultravioletnim
zra~enjem.
Od samog po~etka primene materijala za povr-
{insku obradu drveta, funkcija ovog postupka nije
se promenila do dana{njih dana. Ona je uvek bila,
jeste i bi}e da drvo, kao prirodni materijal – biopo-
limer, za{titi od {tetnih faktora okoline, i da mu dâ
odre|eni izgled koji }e ~ovekov `ivotni prostor
u~initi prijatnijim. Ono {to se menjalo bile su pod-
loge, materijali za povr{insku obradu i na~in njiho-
vog nano{enja.
Na razvoj povr{inske obrade uticali su slede}i fak-
tori:
• vrsta podloge
• modni trendovi
• zahtevani kvalitet obra|ene povr{ine
• tro{kovi obrade
• ekolo{ki zahtevi
• nivo tehnolo{ke opremljenosti
Na slici 1.3 prikazan je trend razvoja tehnologije
povr{inske obrade drveta, a na slici 1.4 prikazani
Poglavlje 1.0: OP[TE O POVR[INSKOJ OBRADI DRVETA 9

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

OBRADA

OSTALI POSTUPCI
^VRSTIM MATERIJALIMA TE^NIM MATERIJALIMA (Obrada voskom,
(Ka{iranje) (Lakiranje) pra{kastim materijalima)

FAKTORI

MATERIJAL SU[ENJE ZA[TITA

PODLOGA NANO[ENJE KVALITET
(Premazi) (O^VR[]AVANJE) @IVOTNE SREDINE
Ru~no (~etkom)
Masivno drvo Konvekcija
Bajcevi Nalivanje
Furnir - ambijent. su{enje
[pahtlovi i Valjanje
Drvne plo~e - forsirano
zapunja~i pora Potapanje
- furnirske Zra~enje
Premazi Prskanje
- iverice - infracrveno (IR)
- bezbojni - vazdu{no
- vlaknatice - ultravioletno (UV)
- pigmentirani - air-less
- MDF - elektronsko
Lazure - elektrostat.
Folije - mikrotalasno
Flow-coating

Slika 1.2.: Karakteristike povr{inske obrade drveta

su faktori koji uti~u na razvoj tehnologije povr-
{inske obrade drveta.
Nekada je drveta bilo u izobilju tako da se za sve
namene koristilo masivno drvo plemenitih vrsta,
kao {to su orah, tre{nja, zatim hrast i mnoge eg-
zote. S druge strane, tehnologija premaznih ma-
terijala nije bila razvijena, pa su se za povr{insku
obradu koristile prirodne smole.
Nivo svesti o potro{nji drveta i neracionalnom ko-
ri{}enju drvnih ostataka i otpadaka, uslovio je ra-
zvoj drvnih plo~a, odnosno kompozitnih materijala
na bazi drveta. Razvoj se kretao od stolarskih plo-
~a, preko furnirskih plo~a i laminata do plo~a na
bazi usitnjenog i razvlaknjenog drveta, kao {to su
plo~e iverice, vlaknatice i danas sve vi{e primenji-
vane medijapan plo~e, kao i niz kompozitnih mate-
rijala koji imaju konstruktivnu ulogu u gra|evi-
narstvu i ne podle`u povr{inskoj obradi.
Povr{ine drvnih plo~a su neugledne i morale su
biti za{ti}ene ili plemenitim furnirom, dekor papi-
rima i folijama ili premaznim materijalima koji }e
podlogu potpuno pokrivati, tj. pigmentiranim pre-
mazima velike puno}e i dobre pokrivnosti.
Prirodne smole ru~no nano{ene odavno su ustupi-
le mesto sintetskim smolama, a premazi su nano-
{eni odgovaraju}im ure|ajima koji se odlikuju ma-
njim ili ve}im stepenom mehanizacije. Proizvodnja
premaza i njihova primena podrazumevaju zna-
~ajnu primenu organskih rastvara~a koji u procesu
su{enja isparavaju, pri ~emu ve}ina od njih {tetno
uti~e na zdravlje prisutnih u proizvodnji. Dana{nje
vreme bi}e sigurno obele`eno za~ecima ekolo{ke
svesti i razvojem, iako ne jo{ uvek i masovnom pri-
menom, ekolo{ki pogodnih materijala. U sektoru
premaznih materijala to zna~i da je danas u upo-
trebi {irok spektar premaza: velika primena pre-
maza ve} okvalifikovanih kao tradicionalnih –
nitrocelulozni, kiseloo~vr{}avaju}i, poliuretanski,
poliestarski, i jo{ uvek relativno mala primena tzv.
premaza pogodnih za okolinu, kao {to su UV i
vodeni premazi.
10 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

TREND RAZVOJA TEHNOLOGIJE

POVR[INSKE OBRADE DRVETA

FIZI^KO - HEMIJSKA SU[ENJE I PODLOGA - USLOVI U

@ELJENI IZGLED NA^IN NANO[ENJA
SVOJSTVA O^VR[]AVANJE OBLIK PROIZVODA RADNOJ SREDINI

BAJCEVI - BOJE BAJCEVI - vrsta podloge - temperatura

- prirodna boja - otp. na svetlo - ru~no (~etka) - predgerevanje 0
- bajcovano - topli vazduh - masivno (15 - 25 C)
- beljeno
- otp. na `u}enje - sun|er - plo~e - relativna vla`nost
- otp. na abraziju - prskanje (konvekcija) (40 - 70 %)
- bojeno
- svetle pore - otp. na te~nosti vazdu{no - IR - vazdu{na struja
- penetracija - ravne plo~e
- tamne pore airless - UV - reljefne plo~e (promaja)
- prigu{ena tekstura - veza sa lakom - ESH - pra{ina
- nagla{ena tekstura HVLP - korpusi
PREMAZI airmix
PREMAZI - tvrdo}a elektrostat. - kratkog trajanja
- sjajni (visoki, - elasti~nost - srednjeg kvaliteta
svilenkasti sjaj) toplo
- polumat
- otp. na te~nosti hladno - visokog kvaliteta
- mat - otp. na mehani~ke
uticaje - valjanje
- otvorene pore
- zatvorene pore - otp. na delovanje - nalivanje
svetla (UV) - potapanje
- otp. na vremenske - provla~enje
uticaje

Slika 1.3.: Trend razvoja tehnologije povr{inske obrade drveta

TEHNOLOGIJA
(NANO[ENJE, OTVRDNJAVANJE, OPLEMENJAVANJE)

FAKTORI KOJI UTI^U

MODNI NOVI
NA RAZVOJ POVR[INSKE
TRENDOVI MATERIJALI
OBRADE DRVETA

EKOLOGIJA KVALITET

CENA
(TRO[KOVI OBRADE)

Slika 1.4.: Faktori koji uti~u na razvoj tehnologije povr{inske obrade drveta
Poglavlje 1.0: OP[TE O POVR[INSKOJ OBRADI DRVETA 11

Razvoj UV materijala i vodenih premaza proistekao
je iz dve koncepcije smanjenja {tetnih organskih
rastvara~a. Po jednoj, oni se smanjuju ukoliko se
proces o~vr{}avanja izvodi polimerizacijom inici-
ranom zra~enjem i po drugoj, da rastvara~i koji
otparavaju ne budu {tetni, dakle, na bazi vode. U
razvoju su jo{ uvek UV premazi na bazi vode. UV
materijali ve} dugi niz godina u svetu imaju veliku
primenu, dok su vodeni premazi jo{ uvek visoke
cene i u upotrebi uglavnom samo onda kada se to
iz nekog razloga izri~ito zahteva.
U tabeli 1.2 i tabeli 1.3 prikazano je u~e{}e razli-
~itih vrsta premaza za povr{insku obradu drveta i
njihova potro{nja u Evropi.
Modni trendovi, tako|e, mnogo uti~i na primenu
pojedinih premaznih materijala. Do pre nekoliko
godina na evropskom tr`i{tu je bio aktuelan efekat
visokog sjaja i zatvorenih pora kod bezbojnih i pig-
mentiranih premaza. Na scenu su zatim nastupili
poliuretanski i poliestarski materijali, pojedina~no
ili u kombinaciji. U kombinaciji se koriste tako {to
je temelj poliestarski premaz bez parafina i
pokrivni poliuretanski premaz visokog sjaja.
Evropsko tr`i{te je poslednjih godina pre{lo na
izradu name{taja 50-tih i 60-tih godina koga
odlikuju svetli, prirodni tonovi drveta, bilo da se
radi o masivnom drvetu, furniru ili dekor folijama.
To u povr{inskoj obradi podrazumeva tankoslojnu
obradu, uglavnom bezbojnim premazima koja daje
efekat otvorenih pora. Svugde gde su ravne povr-
{ine obrada se vr{i UV materijalima, odnosno poli-
uretanima, u ostalim slu~ajevima koriste se i nitro
materijali, gde se ti materijali ekolo{ki mogu pri-
hvatiti.
Sa aspekta proizvo|a~a premaza to po~inje da
predstavlja problem, jer se za istu koli~inu obra-
|enih proizvoda koristi manje premaznih materi-
jala.
Dana{nje vreme se u pogledu premaznih materijala
odlikuje i borbom za kvalitet. U mnogim oblastima
primene premaza oti{lo se toliko daleko da mnogi
proizvodi danas traju kra}e od svojih za{titnih pre-
vlaka, kao {to su na primer automobili i sl., a dobro
je poznato da se fasade zgrada naj~e{}e farbaju
zbog osve`avanja zaprljanih zidova, a ne zato {to je
prevlaka propala. Kada je u pitanju drvo, prime-
nom dana{njih savremenih materijala, sli~no se
mo`e re}i i za predmete u unutra{njoj upotrebi, na
primer name{taj, dok se idealno re{enje za pre-
maze u spoljnjoj upotrebi nije na{lo. Uticaj zra~e-

Tabela 1.2.: U~e{}e razli~itih vrsta premaza u povr{inskoj obradi drveta (%)

Godina
Vrsta premaza
1976 1977 1983 1986 1992 1999 (procena)

Nitrocelulozni (NC) 65 72 71 53 25 5
Poliestarski (PE) 15 5 4 5 10 7
Poliuretanski (PU) 8 8 8 17 21 25
Kiseloo~vr{}avaju}i (SH) 11 12 13 10 29 7
Vodeni - - - - 3 46
Zra~enjem o~vr{}avaju}i - - - - 9 5
Ostali 1 3 4 15 3 5

Tabela 1.3.: U~e{}e premaza za povr{insku obradu drveta u zapadnoj Evropi (%)

Vrsta premaza
Zemlja
NC SH PE PU UV Ostali
Austrija 15 60 10 10 5 -
[vajcarska 53 23 - 20 - 4
Nema~ka 53 10 5 17 6 9
Francuska 52 12 5 18 4 9
Velika Britanija 38 47 1 4 3 7
Italija 10 2 20 49 19 -
Skandinavija 3 82 2 4 5 4
12
nja, vlage i drugih faktora ne mo`e se spre~iti tako
da se obra|ene povr{ine posle odre|enog broja go-
dina obnavljaju, tj. ponovo premazuju, iako se
mnogo radi na istra`ivanjima u toj oblasti. Trajnost
obra|enih povr{ina u unutra{njoj primeni umno-
gome zavisi od pravilne primene odre|enih materi-
jala, odnosno od poznavanja degradabilnih faktora
na pojedinim povr{inama. Tako, na primer, pre-
mazi za vertikalne povr{ine mogu biti druga~iji od
premaza za horizontalne povr{ine stolova, radnih
povr{ina, a premazi za name{taj ne mogu se koris-
titi za obradu parketa, dok se za radne povr{ine u
kuhinjama i dalje umesto premaza preporu~uju
dekor folije velikih otpornosti.
Oprema u procesu povr{inske obrade pratila je i
prati kori{}enje premaznih materijala, pa tako,
svugde gde se obra|uju samo ravne povr{ine i
obrada se vr{i UV materijalima u linijama, nano-
{enje je izvedeno valjanjem, ponekad za zavr{ne
slojeve nalivanjem i su{enjem u UV su{arama.
Raznovrsni, reljefni elementi obra|uju se prska-
njem u proto~nim automatima i robotima, a su{e-
nje u vertikalnim su{arama. Ru~na obrada, koja je
uvek donekle prisutna, za manje proizvodnje, za-
natstvo i pojedina~ne specifi~ne elemente koji ne
pripadaju linijskoj obradi, obavlja se prskanjem u
kabinama sa nadpritiskom koje isklju~uju nastanak
gre{aka koje zavise od ambijenta u kojem se
su{enje odvija i mogu}nost zadovoljavaju}e obrade
manjeg kapaciteta bez posebne dodatne opreme za
nano{enje i su{enje.
Pripremi povr{ina se posve}uje posebna pa`nja,
tako da su elementi prethodno dobro obru{eni.
Kontrola i pode{avanje parametara u procesu
povr{inske obrade – bru{enja, nano{enja premaza i
su{enja je izuzetno bitna, pa je veliki broj ure|aja i
u ovom procesu ve} vezan za numeri~ko uprav-
ljanje i kontrolu.
Kakva povr{inska obrada se o~ekuje u budu}nosti?
Uporedo sa procesom za{tite proizvoda, istra`uju
se mogu}nosti zamene postoje}ih materijala
novim, otpornijim materijalima. Sli~ni trendovi su
u drvnoj industriji poznati u sektoru gra|evinske
stolarije, gde se prozori od drveta uspe{no zame-
njuju plasti~nim i jo{ vi{e aluminijumskim prozo-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
rima. “Hladno}a” ovih materijala ne mo`e potpuno
da isklju~i “toplinu” drveta, pa je vrlo prihvatljiva
za sada kompromisna varijanta aluminijuma spo-
lja, a drveta sa unutra{nje strane. Zbog toga je i
te{ko poverovati da }e drvo kao materijal biti pot-
puno zamenjeno nekim drugim materijalom ve}ih
otpornosti, posebno ne u ure|enju stanova i kod
name{taja.
U procesu za{tite materijala u budu}nosti se o~e-
kuje da }e premazi, kao posebne prevlake na po-
vr{ini predmeta, nestajati i ustupati mesto za{tita-
ma koje pro`imaju materijal u celini ili se “stapaju”
sa njim, kao {to su razne metalne za{tite na metalu.
Kod drveta se ne{to sli~no de{ava u procesima
impregnacije drveta, ali kako je takva obrada is-
klju~ivo za{titna, nikada nije mogla da bude deo
proizvodnje finalnih proizvoda od drveta. Proces
modifikacije povr{ine drveta je jo{ uvek u fazama
istra`ivanja i za sada se ne naziru primene u povr-
{inskoj obradi, ve} samo u oblasti lepljenja drveta.
[to se ti~e primene premaza, ekolo{ki pritisak }e
biti sve ve}i i zahteva}e primenu odgovaraju}ih
materijala. Oprema u tehnologiji povr{inske obrade
prati}e primenu pojedinih materijala i oblike pred-
meta obrade, a ra~unarska tehnika i numeri~ko
upravljanje, bi}e sve vi{e primenjivani.
Imaju}i u vidu ovakvo stanje na svetskom tr`i{tu i
tendencije razvoja tehnologije povr{inske obrade,
neminovno je napraviti pore|enje sa stanjem na
doma}em tr`i{tu, odnosno ukazati na promene
koje }e morati da se dese u ovoj fazi obrade drveta.
Jer, ovo je tr`i{te na kojem se u pogledu premaznih
materijala kasni bar nekoliko godina kada se uzme
u obzir da se tek uvode, u ozbiljnijim razmerama,
poliuretanski premazi umesto nitroceluloznih. Tek
ponegde se zapo~inje sa primenom poliestarskih
premaza kad je u pitanju obrada na visoki sjaj, a da
o UV i vodenim materijalima nema jo{ uvek govo-
ra. Naravno, oprema je odgovaraju}a nekada{njoj
primeni nitroceluloznih materijala bazirana na
ure|ajima za nalivanje i su{arama kanalnog i tu-
nelskog tipa. Tek ponegde se uvode automati i ro-
boti za prskanje.

Drvo i plo~e od drveta kao podloga
za povr{insku obradu
2.1. DRVO KAO PODLOGA ZA POVR[INSKU
OBRADU
Upotrebne karakteristike drveta i njegova obrad-
ljivost premaznim materijalima zavise od strukture
drveta na makroskopskom, mikroskopskom i sub-
mikroskopskom nivou i od hemijskog sastava drve-
ta. Osnovna, kriti~na, svojstva koja karakteri{u dr-
vo kao materijal za obradu su: heterogenost, anizo-
tropnost, poroznost, higroskopnost, sklonost ka bu-
brenju i utezanju, podlo`nost napadu gljiva i in-
sekata i degradabilnost pod delovanjem klimatskih
faktora. Karakterisanje drveta kao podloge podra-
zumeva poznavanje njegovih svojstava na pojedi-
na~nim nivoima – od makroskopskog do hemij-
skog, a u funkciji determinisanja povr{ine drveta
(za razli~ite preseke), koja se razlikuje od unutra-
{nje mase drveta i koja je u kontaktu sa premazom
u fazi njegovog nano{enja i o~vr{}avanja.
2.1.1. Makroskopska gra|a drveta
Makroskopska gra|a drveta podrazumeva postoja-
nje beljike i sr~ike, juvenilnog drveta, prstenova
prirasta i zona ranog i kasnog drveta u okviru prs-
tena prirasta, kao i gre{aka drveta.
Sr~ika je za razliku od beljike inkrustrirana organ-
skim ekstraktivima koji su ve}inom polifenolne
strukture. Njihovo biosintetsko poreklo vezuje se
za transformacije skroba, {e}era i drugih organskih
supstanci iz parenhima beljike ~iji se sadr`aj to-
kom odumiranja infiltrira u }elijske zidove i inkru-
strira membrane pora.
Ve}e prisustvo ekstraktivnih supstanci u sr~evini
daje ovoj zoni tamniju boju u odnosu na beljiku.
Sadr`aj vlage sr~ike mnogo je ni`i nego beljike. Gu-
bitkom vlage, membrane slo`enih pora se povla~e.
To je ireverzibilni proces. Sudovi li{}ara su ~esto
zatvoreni tilama iz susednih parenhimskih }elija.
2.0
Pore koje su jednom zatvorene vi{e nikada ne mo-
gu biti otvorene.
Ovakve razlike izme|u sr~ike i beljike imaju za po-
sledicu smanjenu prirodnu propustljivost sr~ike za
te~nosti i gasove, smanjenu reaktivnost koja je bit-
na za sve procese tretiranja drveta, uklju~uju}i i
povr{insku obradu. Ponekad mo`e do}i do oboje-
nja (diskoloracije) belih premaza i premaza svetle
boje kada se na povr{ini na|u ekstraktivi rastvor-
ljivi u rastvara~u premaza. Uticaj se ogleda i na us-
poravanje o~vr{}avanja premaza i smanjivanje ad-
hezije nekih premaza. Diskoloracija mo`e nastati
na drvetu koje je bilo vla`no tokom povr{inske ob-
rade ili je postalo vla`no nakon {to je premaz o~vr-
snuo. Diskoloracija retko nastaje na suvom drvetu.
S obzirom da diskoloracija bledi od sun~eve svet-
losti, na spoljnim drvenim konstrukcijama ovaj
defekt ne mora da predstavlja veliki problem.
Kod nekih drvnih vrsta, umesto smole ulja mogu
izazvati probleme u povr{inskoj obradi. Ulja su
rastvorljiva u nekim premazima i time mogu da
dovedu do diskoloracije premaza, usporavanja su-
{enja premaza i, neretko, izazvati potklobu~enje,
omek{avanje i naboravanje premaza. Neka ulja
imaju vi{u ta~ku klju~anja i isparavaju veoma spo-
ro. Primena korektnog re`ima su{enja mo`e sma-
njiti nastajanje problema u povr{inskoj obradi.
^esto se de{ava da se kod nekih drvnih vrsta na
glatkoj, tangencijalnoj povr{ini javlja tvrd glazurni
sloj, koji poti~e od deponovanih ekstraktiva. Veruje
se da je njegovo nastajanje rezultat procesa ravna-
nja i/ili su{enja drveta, kojim se vodorastvorljivi
ekstraktivi dovode na povr{inu i tu otvrdnjavaju,
stare, postaju nerastvorni u vodi i te{ko se uklanja-
ju. Ova pojava dovodi do odlupljivanja premaza,
obi~no du` `ice. Ako se ekstraktivi dovedu na po-
vr{inu tokom ve{ta~kog su{enja ili bilo kojom dru-
gom obradom pre kona~ne ma{inske obrade bru-
{enjem, oni }e biti uklonjeni sa povr{ine. U tom
smislu, su{enje drveta nema velikog uticaja na ko-
na~nu povr{inu drveta.
14
Kod nekih drvnih vrsta ekstraktivi sr~ike mogu uti-
cati na pove}anje prirodne otpornosti drveta na
dejstvo gljiva i insekata.
Zone ranog i kasnog drveta se, prevashodno, raz-
likuju po gustini, tvrdo}i, strukturi i boji. Kasno
drvo je gu{}e, tvr|e, ravnije i tamnije boje nego
rano drvo i njegove }elije imaju deblje zidove i ma-
nje {upljine. Odnos ranog drveta prema kasnom
varira sa svakom sezonom rasta, ali {to je ve}i udeo
kasnog drveta to je ve}a gustina drveta.
Ove karakteristike uslovljavaju razli~ito upijanje i
razli~ite dimenzionalne promene zona kasnog i
ranog drveta. Te razlike u okviru prstena prirasta
uti~u i na razli~it odnos ovih zona prema premaz-
nim materijalima.
S obzirom na porozniju strukturu ranog drveta, pe-
netracija smole se odvija dublje u zoni ranog nego
u zoni kasnog drveta.
Kod li{}ara, posebno kod poroznih vrsta kao {to je
hrast, trajnost premaza vi{e zavisi od mikro-
skopske gra|e, nego od razlike izme|u karakteris-
tike zona ranog i kasnog drveta. Za razliku od ~eti-
nara, li{}ari sadr`e pore (sudove), koji povr{ine
ovih drvnih vrsta ~esto ~ine te`im za povr{insku
obradu.
Kod ~etinara, koli~ina i raspodela kasnog drveta
karakteristike su od kojih prvenstveno zavisi
kvalitet obra|ene povr{ine. Premazi dobro prianja-
ju i za rano i za kasno drvo, ali je film premaza
krtiji i br`e se odvaja sa glatkog, tvrdog i dimen-
zionalno manje stabilnog kasnog drveta. Uzrok
tome je kod premaza na uljnoj bazi to {to ulja iz
premaza, s obzirom na ve}u gustinu zone kasnog
drveta, dublje prodiru u ovu zonu, i time na po-
vr{ini ostavljaju ~vrsti deo premaza, koji sada lak{e
gubi vezu sa podlogom.
Zna~ajne razlike u dimenzionalnim promenama
kasnog i ranog drveta mogu usloviti visoke koncen-
tracije naprezanja na granici dve zone, {to mo`e da
dovede do o{te}enja premaza.
Ako su zone kasnog drveta dovoljno uske premaz
ih mo`e lak{e premostiti bez o{te}enja, {to nije
slu~aj sa {irokim zonama. Najbolje za povr{insku
obradu je, dakle, drvo sa u`im zonama kasnog dr-
veta. [irina zona kasnog drveta varira sa gustinom
drveta i brzinom prirasta – u`e zone su kada je
manja gustina ili kada je sporiji prirast. Na~in re-
zanja dasaka iz trupaca ima, tako|e, uticaj na {i-
rinu zona kasnog drveta, jer su se~ene pod pravim
uglom na prstenove prirasta. Kod tangencijalno
rezanih dasaka, strana okrenuta kori bolje i du`e
dr`i premaz nego unutra{nja strana.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Juvenilno drvo predstavlja drvo formirano tokom
prvih nekoliko godina rasta drveta (osam do deset
godina za neke vrste) i obavija sr` ili centar drveta.
Razli~itost u anatomiji, ultrastrukturi i hemijskom
sastavu, uti~e na ~esto, unekoliko specifi~no fizi-
~ko pona{anje i hemijsku prirodu juvenilnog drve-
ta uklju~uju}i tu njegovu gustinu, savojnu ~vrsto-
}u, elasti~nost i utezanje (velike dimenzionalne
promene obi~no u longitudinalnom pravcu).
Kod nekih vrsta, juvenilno drvo ima nenormalna
svojstva i mo`e izazvati velike dimenzionalne pro-
mene (obi~no u longitudinalnom pravcu), {to se
manifestuje cepanjem i izvijanjem drveta.
Kompresiono drvo – reakciono drvo ~etinara se, pre
svega, odlikuje visokim sadr`ajem lignina i niskim
sadr`ajem celuloze, debelim ultrastrukturalno mo-
difikovanim zidovima vlakana, i smanjenjem uku-
pne supstance srednje lamele (i time me|u}elijske
adhezije). S obzirom na oblija vlakna, za posledicu
ima – gustinu i tvrdo}u ve}u nego kod normalnog
drveta, ekstremno veliko longitudinalno utezanje,
ni`i kapacitet za vodu i izmenjene ~vrsto}e (uglav-
nom ni`e vrednosti nego kod normalnog drveta).
Tenziono drvo – reakciono drvo li{}ara odlikuje se
prvenstveno pove}anom zapreminom vlakana, po-
stojanjem `elatinoznog sloja tj. `elatinoznih vlaka-
na sa smanjenim sadr`ajem lignina, visokim sadr-
`ajem celuloze i specijalnom gra|om zidova vla-
kana, i uti~e na hemijske i fizi~ke tretmane i mi-
krobiolo{ku degradaciju u odnosu na normalni
ksilem.
Iako se mnogo zna o reakcionom drvetu, ta~an uti-
caj ovih svojstava na procese kao {to su za{tita dr-
veta, povr{inska obrada, lepljenje ili otpornost na
vatru, vedering ili napad gljiva nije jo{ jasno doku-
mentovan. U svakom slu~aju, velikim delom dopri-
nosi neuniformnosti ksilema, a time i neujedna-
~enom kvalitetu drveta.
Prisustvo ~vorova i drugih nepravilnosti i gre{aka
kao {to su kora, pukotine, smone vre}e i o{te}enja
od insekata, odre|uju klasu drvne gra|e i svakako
uti~u i na povr{insku obradu. ^vorovi su ekstrem-
no velike gustine i tvrdi, sadr`e veliki procenat re-
akcionog drveta, i kod nekih ~etinara su bogati
smolom. Prisustvo ~vorova se, generalno, smatra
negativnim za procese koji uklju~uju ma{insku
obradu drveta, povr{insku obradu, lepljenje i za
ve}inu ~vrsto}a, posebno savojnu ~vrsto}u. Na pri-
mer, kod bora ~vorovi ~esto sadr`e ve}i procenat
smole koja mo`e da izazove diskoloraciju i/ili sla-
biju adheziju premaza na tom mestu. Osim toga,
pucanje ve}ih ~vorova obi~no rezultira pucanjem i
premaza. Vi{e klase drvne gra|e imaju manje do-
zvoljenih ~vorova i gre{aka i samim tim pogodnije
su za povr{insku obradu.
Poglavlje 2.0:DRVO I PLO^E OD DRVETA KAO PODLOGA ZA POVR[INSKU OBRADU 15

2.1.2. Mikroskopska gra|a drveta

Mikroskopska gra|a drveta podrazumeva raspo- Popre~ni

delu i organizaciju razli~itih drvnih }elija. Data or- presek
ganizacija drvnih }elija karakteri{e najpre pripad-
nost li{}arima ili ~etinarima, a zatim drvnoj vrsti i
daje drvetu specifi~nu teksturu u zavisnosti od
preseka – popre~ni, radijalni ili tangencijalni (slika
2.1). Radijalni
presek
Na slici 2.2 prikazan je presek drveta li{}ara i ~eti-
nara. Prese~ene }elije na pojedinim presecima daju
povr{ini odre|enu poroznost, odnosno hrapavost.
Li{}ari su prvenstveno sastavljeni od relativno
kratkih }elija malih pre~nika – vlakana i sudova
velikih pre~nika. Pre~nik i raspored sudova (pora)
daje specifi~nu strukturu mnogim li{}arima (prste-
nasto porozni, difuzno porozni) i odgovorni su za
Tangencijalni
karakteristike obra|enih povr{ina u spolja{njoj presek
upotrebi. Li{}ari sa velikim porama nisu posebno
pogodni za povr{insku obradu, jer se premaz nanet
na povr{inu ne razliva dobro i ne ispunjava velike
{upljine. Izgled premaza na takvom drvetu nije
kvalitetan i velika je verovatno}a da }e se prve gre-
{ke javiti na sudovima. Nastale gre{ke ~esto imaju
oblik kratera i ta~kica.
Za upotrebu u spolja{njoj sredini najbolji su li{}ari Slika 2.1: Shematski prikaz razli~itih preseka
male do srednje gustine, bez velikih sudova. povr{ina drveta

a) b)

Slika 2.2: Prikaz povr{ina kod ~etinara (a) i li{}ara (b) koje se povr{inski obra|uju
A – granica gornjih prstenova prirasta B – podru~je ranog drveta C – podru~je kasnog (gu{}eg) drveta
D – drvni zraci F – traheide G – drvna vlakna H – drvni sudovi
16
Zapreminski odnos sudova prema vlaknima i de-
bljina }elijskih zidova vlakana su va`ni faktori koji
uti~u na tvrdo}u i gustinu razli~itih li{}arskih vr-
sta, kao i na propustljivost za te~nosti i gasove.
^etinari su, me|utim, sastavljeni iz du`ih }elija
malog pre~nika (traheide) i ne sadr`e pore. Tekstu-
ra je mnogo finija, ujedna~enija nego kod li{}ara.
Zato ~etinari predstavljaju manje problemati~ne
podloge za povr{insku obradu.
2.1.3. Submikroskopska gra|a drveta –
– ultrastruktura drveta
Mnoga svojstva drveta koja uslovljavaju i determi-
ni{u njegovu upotrebu mogu se direktno ili indi-
rektno pripisati njegovoj ultrastrukturi, odnosno
submikroskopskoj gra|i. Ultrastruktura drveta
podrazumeva strukturu }elijskih zidova. Pojedini
slojevi }elijskog zida, uklju~uju}i i srednju lamelu,
razlikuju se po svojoj debljini, orijentaciji mikrofi-
brila i hemijskom sastavu. Upravo zato mnoga
svojstva drveta koja uslovljavaju i determini{u nje-
govo pona{anje u upotrebi, mogu se, direktno ili
indirektno, pripisati njegovoj ultrastrukturi. To, s
jedne strane, podrazumeva protok te~nosti i difuzi-
ju koji su uklju~eni u proces su{enja, pulpovanja i
za{tite drveta, pri ~emu membrana i vrsta pora
imaju najzna~ajniju ulogu, naro~ito kod transfer-
zalnog protoka. S druge strane, to podrazumeva
utezanje i bubrenje drveta. Ultrastruktura drveta
uti~e i na mehani~ka svojstva, elektri~nu provod-
ljivost, propustljivost za gasove i drugo. Ultrastru-
ktura drveta je zna~ajan faktor koji uslovljava i ad-
heziju, odnosno interakciju premaza i adheziva sa
drvetom. Zidovi prese~enih }elija rezanjem ili rav-
nanjem vi{e su penetrirani nego neprese~eni.
Pretpostavlja se da zavr{ni sloj koji obavija }elijske
lumene blokira upijanje u }elijske zidove ukoliko
oni nisu prese~eni tokom ranijih procesa obrade.
Sve`e prese~en S2 sloj predstavlja idealnu, visoko
polarnu povr{inu za koju adhezivi treba da se
vezuju. Ovaj sloj mo`e kod li{}ara velike gustine sa
debelim }elijskim zidovima da predstavlja najvi{e
50% povr{ine, i to ukoliko je povr{ina proizvedena
ravnanjem ili struganjem.
2.1.4. Hemijski sastav drveta
Drvo, kao kompozitni, prirodni polimer sastoji se
iz tri glavna polimera – celuloze (skeletna supstan-
ca), hemiceluloza (matri~ne supstance) i lignina
(inkrustriraju}a supstanca), prate}ih ekstraktivnih
komponenti i male koli~ine neorganskih konstitue-
nata (pepeo – ne vi{e od 0,1 do 0,5%). S obzirom
na ekstremnu heterogenost drveta, hemijski sastav,
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
anatomska i fizi~ka svojstva variraju u {irokom op-
segu za pojedine vrste drveta, kao i u okviru istog
drveta i njegovih delova. Hemijski sastav }elijskog
zida nije isti za razli~ite }elije, a tako|e i u pojedi-
nim njegovim slojevima.
Generalno, sadr`aj celuloze se kre}e izme|u 40% i
45%, hemiceluloza ima do 35%, od kojih je kod li{-
}ara dominantan ksilan, a kod ~etinara galakto-glu-
komanan, lignina 17-24% (kod li{}ara) i 24-30 %
(kod ~etinara) i ekstraktiva izme|u 3% i 5%.
Posmatraju}i hemijski sastav po slojevima, sadr`aj
lignina opada od srednje lamele do S3 sloja, dok
sadr`aj celuloze raste. Oko 60% sekundarnog zida
S2 ~ini celuloza i oko 27% lignin, ali je koli~ina
ovih komponenti najve}a u S2 sloju, jer je on naj-
deblji. Njegovo zapreminsko u~e{}e je oko 73% u
ranom drvetu i 82% u kasnom drvetu. Ve}a deblji-
na ovog sloja u zoni kasnog drveta rezultira ve}im
u~e{}em celuloze u kasnom drvetu. S druge strane,
ve}e u~e{}e slo`ene srednje lamele u ranom drvetu
je razlog za ve}e prisustvo lignina u ovom delu pr-
stena prirasta.
Ekstraktivne materije su prisutne u smonim kanali-
ma i parenhimati~nim }elijama, ali i u samim }eli-
jskim zidovima vlakana i traheida.
2.1.5. Povr{ina drveta
Povr{inu drveta je te{ko definisati na na~in koji bi
bio dovoljno precizan i prakti~an u isto vreme. De-
finicija povr{ine kao dvodimenzionalnog prostora
je neprakti~na po{to se hemijske interakcije povr-
{ine odigravaju izme|u trodimenzionalnih atoma i
molekula. Definicija povr{ine kao sloja odre|ene
specifi~ne debljine, kao {to je du`ina anhidroglu-
kozne jedinice celuloznog makromolekula, nije po-
tpuno zadovoljavaju}a po{to razne hemijske i fi-
zi~ke povr{inske interakcije uklju~uju povr{inske
slojeve razli~itih debljina. Prakti~nija definicija bi
bila da je to povr{inski sloj debljine koja je uklju~e-
na u ostvarivanje odre|enog specifi~nog povr{in-
skog efekta. Ova definicija je relativna, jer }e deb-
ljina takvog sloja varirati sa odre|enom vrstom
interakcije.
Povr{ina drveta mo`e biti ili spolja{nja, tj. ve{ta~ki
formirana, podrazumevaju}i grani~nu povr{inu
izme|u drveta i njegove okoline, ili unutra{nja.
Unutra{nje povr{ine mogu biti stalne, uklju~uju}i
grani~nu povr{inu izme|u }elijskih zidova i }elij-
skih lumena, ili tranzitne koje se otvaraju kao od-
govor na penetraciju polarnih te~nosti u }elijski
zid i podrazumevaju grani~nu povr{inu izme|u
materijala }elijskog zida i tih te~nosti.
Spoljna drvna povr{ina je, generalno, mnogo manja
od stalnih unutra{njih povr{ina, a posebno od tranzit-
Poglavlje 2.0:DRVO I PLO^E OD DRVETA KAO PODLOGA ZA POVR[INSKU OBRADU
ne unutra{nje drvne povr{ine. Prema nekim istra-
`ivanjima, kocka bora Pinus lambertiana ivice 1
cm i spoljnje povr{ine 6 cm2 (gustine 0,36 g/cm3)
ima stalnu unutra{nju povr{inu od oko 170 m2.
Hemijski sastav povr{ine drveta }e, prema tome,
zavisiti od:
• hemijskog sastava drveta u masi
• uslova i na~ina formiranja povr{ine
• ukomponovanja drugih materijala za vreme i
posle formiranja povr{ine
• hemijskih promena, usled interakcije sa vaz-
duhom (kiseonikom), svetlo{}u i drugim he-
mijskim i fizi~kim agensima
Zbog toga, hemijski sastav povr{ine drveta ne mora
da odgovara hemijskom sastavu mase drveta.
Ekstraktivne materije, iako se u drvetu nalaze u
malim koli~inama, mogu igrati veoma zna~ajnu
ulogu u odre|ivanju mnogih svojstava kao {to su:
miris, boja, postojanost na svetlost, zapaljivost, hi-
groskopnost, gustina, ~vrsto}a, otpornost na gljive i
insekte i propustljivost. One ~esto menjaju povr-
{inska svojstva drveta koja uti~u na adheziju i po-
vr{insku obradu.
Vodorastvorni ekstraktivi migriraju na povr{inu
drveta zajedno sa vodom tokom procesa su{enja, a
zatim i nekih procesa mehani~ke obrade drveta i tu
zaostaju kao ~vrste materije, nakon {to voda ispari.
Kontaminacija povr{ine ekstraktivima mo`e sma-
njiti ja~inu veze premaznih materijala i adheziva
na niz na~ina:
• velike koli~ine ekstraktiva na povr{ini mogu
uticati na kontaminaciju i smanjenje kohe-
zivne ~vrsto}e adheziva
• ekstaktivi mogu da blokiraju reakciona mesta
na povr{ini drveta i da spre~e kva{enje i tako
smanje adheziju
• oksidacija ekstraktiva doprinosi pove}anju ki-
selosti drveta i potpoma`e degradaciju drveta
• nepolarni ekstraktivi smanjuju kva{enje
2.1.6 Fizi~ka svojstva drveta
Te`ina i ~vrsto}a drveta, zajedno sa pona{anjem
vode kao odgovor na delovanje atmosferilija, he-
mijskog tretmana, vatre ili mikrobiolo{kih organi-
zama, velikim delom je uslovljena sadr`ajem vode
u drvetu i masom drvnog tkiva po jedinici zapre-
mine (gustina).
2.1.6.1 Higroskopnost
Drvo je osetljivo na vodu na dva na~ina: prvi po-
ti~e od apsorpcije vode kapilarama, drugi apsorpci-
17
jom higroskopnih celuloznih fibrila i depozicijom
molekula vode u celulozi. U prvom slu~aju, to je
uvek zahvalju}i vodi u te~nom stanju, kao {to je ki-
{a, voda iz zemlji{ta, rosa, itd. Drugo je zahvaljuju-
}i vodi u obliku pare u vazduhu, ozna~ena kao
realativna vla`nost vazduha.
Upijanje vode kapilarama
Duga~ke transportne }elije fukncioni{u kao kapi-
lare. Duga~ke traheide li{}ara, ako nisu ispunjene
smolastim supstancama, posebno su pogodne za
ovaj oblik transporta vode. Traheide ~etinara, po-
vezane porama, u vla`nom stanju pokazuju sli~no
pona{anje. Mogu}nost ulaska vode popre~no na
smer protezanja transportnih }elija, tj. pod pravim
uglom na osu drveta, je vrlo mala. Osim nekih
sr`nih zraka, nema drugih otvora koji }e dozvoliti
apsorpciju vode kapilarama.
Voda apsorbovana na ovaj na~in (kapilarnom
aktivno{}u drveta) naziva se slobodna voda.
Higroskopna adsorpcija vode
Hemijska priroda drvne supstance, naro~ito polisa-
harida, ~ini zidove drvnih }elija higroskopnim (hi-
drofilnim). Hidroksilne grupe molekula celuloze i
hemiceluloza su odgovorne za ovaj veliki afinitet
prema vodi i imaju vrlo jaku sklonost ka formira-
nju vodoni~ne veze. Lignin, s druge strane, ima
srazmerno malo slobodnih hidroksila, i srazmerno
tome manje je higroskopan. U stvari, za sve prakti-
~ne primene, lignin se, generalno, smatra da je su{-
tinski hidrofoban (ili lipofilan).
Kao posledica hidrofilnosti, drvno tkivo }e te`iti da
odr`i, bilo primanjem bilo gubitkom vlage, ravno-
te`ni sadr`aj vlage sa okolnom atmosferom tj. rela-
tivnom vla`no{}u vazduha. Ako drvo prima vodu,
}elijski zidovi bubre sve dok ne postanu zasi}eni
vodom. To zasi}enje se naziva ta~ka zasi}enosti
`ice. Nasuprot tome, gubitak vode iz drveta (ispod
ta~ke zasi}enosti `ice), zahvaljuju}i difuziji i ispa-
ravanju, rezultira utezanjem drveta.
Voda adsorbovana na ovaj na~in naziva se vezana
voda.
Sadr`aj vode zida drvnih }elija ima jak uticaj na
mehani~ka svojstva drveta, a vi{i sadr`aj vlage, bar
ispod ta~ke zasi}enosti `ice, i normalno obrnuto je
proporcionalan ve}ini ~vrsto}a.
Normalno, drvo se su{i do slede}ih sadr`aja vlage:
- 6-10% vlage za unutra{nju upotrebu, kao {to je
name{taj, enterijer i dr.
- 12-14% vlage za spolja{nju upotrebu
Drvo nije dimenzionalno stabilno i s obzirom na
njegovu anizotropnost, ove dimenzionalne prome-
18
ne su razli~ite u tri dimenzije (tabela 2.1). Radi-
jalni rez obuhvata samo mali deo trupca; najvi{e je
rezova u tangencijalnom pravcu.
Pod uticajem normalne fluktuacije relativne vlage
ambijenta od oko 10%, drvo }e menjati dimenzije
na slede}i na~in:
• aksijalni longitudinalni pravac – bez promene
• radijalni longitudinalni pravac – oko 2%
• tangencijalni longitudinalni pravac – oko 3,5%
Ove vrednosti izgledaju zanemarljive ali 2% zna~i
promenu od 2 mm na dasci debljine 10 cm.
Ove dnevne fluktuacije su razlog za formiranje pu-
kotina u drvetu i prirodno, tako|e i u premazu bez
odgovaraju}e elasti~nosti.
2.1.6.2 Gustina drveta
Gustina drveta varira sa veli~inom }elija, deblji-
nom }elijskog zida, i zapreminskim udelom }elija
odre|ene vrste. Varira tako|e od vrste do vrste
drveta. Uti~e na utezanje i bubrenje drveta.
“Te{ko” drvo se ja~e ute`e i bubri nego “lako” drvo.
Preterana dimenzionalna promena u drvetu (pre
svega u spolja{njoj upotrebi) izaziva naprezanja u
premazima koji formiraju film i mo`e izazvati
pucanje i/ili odlupljivanje premaza.
Dalje, gustina uti~e na obradljivost, povr{insku tek-
sturu, pogodnost za lepljenje, propustljivost za
te~nosti i gasove, i s drugih gledi{ta, uti~e na de-
gradaciju drveta hemikalijama, vatrom i mikroorga-
nizmima. Posebno je ~vrsto}a drveta vezana za
gustinu drveta. Gustina drveta nije nezavisan po-
kazatelj fizi~kih performansi drveta jer je ukupno
pona{anje drveta su{tinski vezano za njegov sa-
dr`aj vlage. Ipak, o prirodi datog drveta mogu}e je
saznati vi{e na osnovu gustine nego bilo kog dru-
gog pojedina~nog merenja.
Kod ~etinara, gustina je u bliskoj vezi sa zapremin-
skim udelom kasnog drveta i njegovom prose~nom
debljinom zidova vlakana. Me|utim, gustina li{}a-
ra ne zavisi samo od debljine zidova vlakana ve}
uklju~uje i zapreminski odnos vlakana prema su-
dovima. Obi~no, za doma}e vrste drveta gustina se
kre}e izme|u 0,35 i 0,70 g/cm3.
Tabela 2.1.: Dimenzionalne promene za razli~ito rezano drvo
Dimenzionalne promene (%)
Vrsta drveta
Tangencijalno
Smr~a, ari{, jela 3,3
Bor 2,9
Hrast 3,5
Bukva 4,5
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Drvo gustine ispod 0,36 g/cm3 se smatra lakim, od
0,36 do 0,50 g/cm3 – srednje lakim do srednje te{-
kim i preko 0,50 g/cm3 te{kim.
Najporoznije drvo ima tako|e i najmanju trajnost u
pogledu vederinga. Gu{}e drvo kao {to je hrast, tik
i sipo je mnogo otpornije. Poroznost igra zna~ajnu
ulogu u dimenzionalnoj stabilnosti i u formiranju
pukotina.
Izuzetak je smr~a, naj~e{}e kori{}eno drvo za gra-
|evinsku stolariju. Odgovaraju}e povr{inski obra-
|eno drvo pokazuje odli~nu trajnost u spolja{njim
uslovima. Razlog je smanjeno upijanje vode kapila-
rama.
^etinari sa ve}im sadr`ajem smolastih materijala
pokazuju relativno dobro pona{anje na vedering,
osim osetljivosti na obojenu trule`.
Va`nost gustine drveta i njegove vla`nosti je
izuzetna, ako se ima u vidu da varijajacije u koli-
~ini supstance }elijskog zida pri datom sadr`aju
vlage, koja mora da se pro|e nekom te~no{}u ili
hemikalijom, mikrobima itd., mo`e uticati na ste-
pen reakcije, kao i na promenu u drvetu.
2.2 PLO^E OD DRVETA KAO PODLOGA
ZA POVR[INSKU OBRADU
Finalni proizvodi od drveta su izra|eni kako od
masivnog drveta, tako i od drvnih plo~a. [tavi{e,
nedostatak masivnog drveta i njegova cena, ~ine da
se drvne plo~e sve vi{e koriste (u unutra{njim pro-
storima), dok se kori{}enje masivnog drveta svodi
na podru~ja gde je neophodno ili kada se radi o
visokokvalitetnim i skupljim proizvodima.
[ta vi{e, kompozitne plo~e od drveta ({per plo~e,
iverice, MDF plo~e) predstavljaju in`enjerski kre-
irane panele izotropnih svojstava u odnosu na ma-
sivno drvo, vrlo ta~nih dimenzija (na primer, tole-
rancija debljine ±0,15 mm), i {to je najva`nije veli-
kih formata (2 x 3 m ili ~ak 2 x 5 m). Rad sa ovim
plo~ama i krojenje iz njih na savremenim ma{ina-
ma znatno je lak{i, br`i i ta~niji nego rad sa masiv-
nim drvetom. Zbog toga je proizvodnja name{taja i
enterijera u svetu bazirana na upotrebi oko 65 %
ovih plo~a i oko 35 % masivnog drveta.
Radijalno Aksijalno
1,6 0,1
1,7 0,1
2,0 0,1
2,2 0,1
Poglavlje 2.0:DRVO I PLO^E OD DRVETA KAO PODLOGA ZA POVR[INSKU OBRADU
Drvne plo~e koje se koriste za izradu finalnih
proizvoda od drveta su:
• stolarske plo~e (panel plo~e)
• furnirske plo~e ({perplo~e)
• plo~e iverice
• plo~e vlaknatice:
- lesonit plo~e (glatke sa jedne strane, ve-
like gustine)
- medijapan (MDF) plo~e (glatke sa obe
strane, srednje gustine)
One se u povr{inskoj obradi ili direktno obra|uju
te~nim materijalima (premazima), koji su tada pig-
mentirani da bi se prekrile njihove neugledne po-
vr{ine, ili se oplemenjuju (obla`u) ~vrstim materi-
jalima. Oplemenjavanje se mo`e obaviti furnirom
ili dekorativnim materijalima (folijama i laminati-
ma). Povr{ine oplemenjene furnirima, dalje se ob-
ra|uju premazima, kao i masivno drvo – bezboj-
nim i transparentno obojenim materijalima sa efek-
tima od otvorenih do zatvorenih pora i razli~itim
nivoima sjaja. Povr{ine oplemenjene dekorativnim
materijalima se uglavnom ne obra|uju dalje, osim
grund folija i melaminskih folija (kod njih nije oba-
vezno) koje se u povr{inskoj obradi mogu dalje ob-
ra|ivati te~nim materijalima (premazima).
2.2.1 Stolarske plo~e (panel plo~e)
Stolarske plo~e se sastoje iz najmanje tri unakrsno
postavljena i slepljena sloja, pri ~emu unutra{njost
~ine gredice od masivnog drveta izrezane paralelno
sa protezanjem vlakana, spoljnji sloj je, kao i kod
furnirskih plo~a, furnir (lju{teni). U nekim klasifi-
kacijama, furnirske i stolarske plo~e spadaju, zbog
svoje sli~ne vi{eslojne konstrukcije, u istu grupu
materijala, tzv. {perovano drvo (slojevite plo~e).
S obzirom da je spolja{nji sloj i kod furnirskih i
kod stolarskih plo~a isti – furnir, povr{ina se u fazi
povr{inske obrade mo`e tretirati na isti na~in.
Ma{inska obrada povr{ina se izvodi na slede}e
na~ine:
• ravnanjem, tj. bru{enjem (naj~e{}e)
• strukturiranjem (~etkama ili peskarenjem)
• nagorevanjem
Bitna fizi~ka svojstva ovih plo~a su:
• gustina
• vla`nost
• dimenzionalne promene (bubrenje i utezanje)
– pri promeni vla`nosti od 1% - promena di-
menzija po du`ini i {irini kre}e se od 0,01%
do 0,02% , po debljini 0,25 - 0,35% , pri sadr-
`aju vlage izme|u 5 i 20%
• toplotna provodljivost - 0,15 W/m K
Od hemijskih svojstava treba spomenuti PH vred-
19
nost, koja je kod drveta 6 - 3,5 (kiselo podru~je),
pri ~emu se lepljenjem alkalno o~vr{}avaju}im
smolama pove}ava do neutralnog podru~ja.
Otpornost stolarskih plo~a na delovanje razre|enih
kiselina je velika. Delovanjem baza mogu da nas-
tanu o{te}enja. ^etinari su zbog velikog sadr`aja
lignina otporniji nego li{}ari. Pri delovanju ulja,
rastvara~a i vode treba obratiti pa`nju na bubrenje.
Trajnost {perovanog drveta bez dodataka za{titnih
sredstava nije velika. UV zra~enje dovodi do pro-
mene boje. O~ekivano pove}ano delovanje vlage je
zna~ajan kriterijum za izbor lepka.
Ove plo~e se koriste za izradu name{taja (u stano-
vima i radnim prostorima), u gra|evinarstvu (za
pregradne zidove, podove, vrata, stepenice, obla-
ganja) i za specijalne namene.
U povr{inskoj obradi mo`e se vr{iti:
• oblaganje dekoratvnim furnirima (se~eni
furnir)
• oblaganje dekor papirima i laminatima
• nano{enje te~nih materijala – premaza (te-
meljnih i pokrivnih slojeva – postupcima nali-
vanja, valjanja, prskanja)
• bajcovanje
• nano{enje lazura
• napajanje smolama pokrivnog furnira
• nauljivanje (priprema kod plo~a za {alovanje)
U industriji name{taja, stolarske plo~e se re|e ko-
riste, i njihovo mesto su uglavnom zauzele plo~e
iverice. Vi{e se koriste u zanatstvu. Naj~e{}e su op-
lemenjene dekorativnim materijalima koji se ~esto
dalje ne obra|uju. Ponekad su oblo`ene furnirom.
Retko se obra|uju direktno premazima.
2.2.2 Furnirske plo~e ({perplo~e)
To su plo~e koje se sastoje iz najmanje tri sloja fur-
nira unakrsno slepljenih. Njihova struktura je si-
metri~na po debljini, odnosno imaju neparan broj
slojeva furnira. Na elasti~na i mehani~ka svojstva
mo`e se uticati promenom broja i polo`aja pojedi-
na~nih slojeva. Furnir primenjen u ove svrhe je lju-
{teni (slepi) furnir. Kod visokovrednih povr{ina
mo`e se koristititi i se~eni furnir. Na svojstva {pe-
rovanog drveta, tako|e, zna~ajno uti~e vrsta drveta
od koje je furnir izra|en. Slojevi mogu biti ili samo
iz jedne ili vi{e vrsta drveta.
Furnirske plo~e, sa slojem slepog furnira na povr-
{ini, koriste se za izradu elemenata koji se ne vide
(u unutra{njosti proizvoda) i tada se njihove povr-
{ine ili ne obra|uju dalje uop{te, ili se lakiraju mi-
nimalno i ne posve}uje se velika pa`nja kvalitetu
obrade. Za vidljive povr{ine, ili se furniraju, ili ob-
ra|uju pigmentiranim premazima.
20
2.2.3 Plo~e iverice
To su plo~asti materijali proizvedeni od ivera drve-
ta (pre svega) koje je slepljeno nekim vezivnim
sredstvom.
Postoje slede}i tipovi plo~a u pogledu povr{inskih
svojstava:
• jednoslojne ravnopresovane, uklju~uju}i wafer
i OSB (Oriented Strand Board) ivericu
• vi{eslojne plo~e i plo~e sa postupnim prela-
zom slojeva, ravnopresovane
• jednoslojne ekstruziono presovane plo~e (Krei-
baum-Okal)
Sve ove plo~e imaju me{ovitu celulozno-ligninsku
povr{inu. Kod jednoslojnih ravnopresovanih plo~a
iverasti materijal se natresa bez posebnog separi-
ranja. Zbog toga ove plo~e karakteri{e gruba povr-
{ina. Posebno je prepoznatljiv povr{ina kod wafer i
OSB plo~a, jer se sastoji od velikih, lisnatih (wafer)
ili {patulastih (strand) ivera. Ovakva povr{ina je
“stepeni~asta” na mestima preklapanja ivera. Ipak,
i ovakve povr{ine ~esto zahtevaju dalju povr{insku
obradu, bilo bojenjem, bilo lakiranjem PE ili PU
premazima.
Vi{eslojne plo~e i plo~e sa postupnim prelazom
slojeva odlikuju se finim spolja{njim slojem, sa gu-
stom i glatkom povr{inom.
Jednoslojne ekstruzione plo~e uvek su oplemen-
jene furnirima ili lesonitom, tako da za njih va`e
postupci povr{inske obrade za navedene povr{ine.
U osnovi plo~a iverica nalazi se drvni iver (prven-
stveno od bora, jele smr~e bukve, topole itd.) ili
pak, nekih drugih drvenastih vlaknastih materijala
i vezivno sredstvo – (na bazi karbamidnih, mela-
minskih ili fenol formaldehidnih smola, a zatim i
izocijanatnih, portland i magnezijum cementa).
Plo~e na bazi karbamida su vodoneotporne, za raz-
liku od plo~a lepljenih sa fenol-formaldehidnim i
izocijanatnim lepkom koje su vodootporne i mogu
se koristiti u eksterijeru (otporne na klimatske
promene).
Fizi~ka svojstva ovih plo~a su:
• gustina (kod plo~a za izradu name{taja izme|u
550 i 750 kg/m3)
• sadr`aj vlage (u normalnoj klimi 9 - 11%, u
isporuci 6 - 9%)
• dimenzionalne promene (po {irini i du`ini 0,3-
- 0,4%, po debljini 2 - 3%)
• otpornost na delovanje toplote (zavisi od tipa
plo~e)
Hemijska svojstva plo~a iverica zavise prvenstveno
od upotrebljenog vezivnog sredstva.
Plo~e na bazi aminoplasta imaju pH vrednost u ki-
selom opsegu od 5 - 7. Plo~e na bazi fenol-formal-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
dehidnih rezola imaju pH vrednost ~esto iznad 8,
tj. alkalne su. S tim u vezi, kiseli ili alkalni karak-
ter podloge mo`e uticati na uslove o~vr{}avanja
premaza.
Normalni tipovi plo~a, kao i plo~e na bazi amino-
plasta, nisu postojani prema koncentrovanim kise-
linama i bazama. Organski rastvara~i, kod kra}eg
delovanja ne prouzrokuju o{te}enja. Pove}anu ot-
pornost na delovanje para kiselina i baza pokazuju
plo~e na bazi fenolnih smola i izocijanata. Sredstva
na bazi vode i alkohola mogu dovesti do pove-
}anog bubrenja. Kod vi{ednevnog delovanja bub-
renje mo`e dosti}i i oko 20%. Kod dugotrajnog de-
lovanja vode na plo~e na bazi aminoplasta dolazi
do gubitka ~vrsto}e i kona~no do raspadanja. Plo~e
slepljene fenolnim smolama i izocijanatima, tako|e
bubre, ali celina ipak ostaje postojana.
Primenjuju se slede}i tipovi povr{inske obrade:
• furniranje
• oblaganje ve{ta~kim materijalima, dekorativ-
nim papirima i folijama
• obrada te~nim materijalima – premazima
Direktna obrada te~nim materijalima se obavlja
pigmentiranim premazima, ~ime se potpuno pre-
kriva podloga. Veza izme|u plo~e slepljene ve{-
ta~kom smolom i premaza je, generalno, dobra. Ne-
kada, isplivavanje fenolne smole mo`e da izazove
obojavanje, pa se tada upotrebaljavaju specijalni
grundovi koji spre~avaju ovo prodiranje. ^e{}e su
plo~e iverice oplemenjene furnirima i dekorativ-
nim materijalima.
2.2.4 Plo~e vlaknatice (lesonit plo~e)
Plo~e vlakanatice su proizvedene iz drvnih vla-
kana, sa ili bez dodatka vezivnog sredstva.
Na tr`i{tu uglavnom postoje:
• lesonit – dobijen mokrim postupkom (S1S tip).
Ove plo~e su glatke sa jedne (gornje) strane.
Povr{ina im je velike gustine (1.000 - 1.300
kg/m3), sabijena, bez pora i ligninskog je ka-
raktera, tj. hidrofobna
• MDF plo~a – dobijena suvim postupkom (S2S
tip), obostrano glatka, ~ija je povr{ina predom-
inantno ligninska (vlakna razdvojena po sred-
njoj lameli), ali koja ima u sebi oko 8 % lepka i
znatno je poroznija od lesonita (γ povr{ine =
700 - 800 kg/m3). Ova povr{ina je sli~na kod
svih vlaknatica srednje gustine dobijene suvim
postupkom. Povr{ina apsorbuje premaz, zbog
prisustva {upljina mnogo vi{e nego lesonit.
Vlakna, u sastavu plo~a, mogu biti:
1) me|usobno umre`ena
2) vezana adhezivnim silama samog drveta
3) sa dodatim vezivom
Poglavlje 2.0:DRVO I PLO^E OD DRVETA KAO PODLOGA ZA POVR[INSKU OBRADU
Koriste se vlakna smr~e, jele, bora, bukve, breze,
topole, kao i nekih jednogodi{enjih biljaka. Kao
vezivo se koristi – fenolno (krezol) i karbamid
formaldehidno vezivo za tvrde i srednje tvrde
plo~e, odnosno prirodne smole (kolofonijum,
kumaron) za porozne plo~e.
Od fizi~kih svojstava plo~a vlaknatica za povr-
{insku obradu od zna~aja su :
• gustina (tvrde plo~e – preko 800 kg/m3, srednje
tvrde – 350-800 kg/m3, porozne – 230-350 kg/m3)
• sadr`aj vlage - oko 5%
• dimenzionalne promene – najvi{e 0,25% (s
promenom relativne vla`nosti od 32% do
90%) i 0,40% (s pove}anom temperaturom)
Plo~e vlaknatice na bazi karbamidno-formalde-
hidnog veziva su nepostojane na razbla`ene i kon-
centrovane kiseline i baze. Otporne su na kra}e de-
lovanje organskih rastvara~a. Plo~e na bazi fenol-
nog veziva su, tako|e, otporne na kratkotrajno de-
lovanje para kiselina i baza. Delovanje sredstava na
bazi vode i alkohola izaziva bubrenje.
U zavisnosti od procesa proizvodnje varira i pH
plo~a, tako da je za:
• tvrde plo~e (dobijene mokrim postupkom –
pH=3-4, polusuvim postupkom – pH=8 i
suvim postupkom – pH=4-5)
• srednje tvrde plo~e (dobijene suvim postup-
kom – pH=4-5)
• izolacione plo~e (dobijene mokrim postupkom
– pH=5-7)
Za otpornost plo~a vlaknatica na spolja{nje uticaje,
na primer UV zra~enje, potrebna je odgovaraju}a
za{tita.
Povr{ina se mo`e obra|ivati na slede}e na~ine:
• u mehani~koj obradi:
- strukturiranjem
- imitacijom fuga (bru{enjem i glodanjem)
- perforiranjem (presovanjem, bu{enjem i glo-
danjem)
• u povr{inskoj obradi:
- te~nim materijalima - premazima
- oplemenjavanje dekor papirima i folijama
Pogodnost za povr{insku obradu plo~a vlaknatica,
u zavisnosti od poroznosti povr{ine i `eljenih po-
vr{inskih efekata, posti`e se odgovaraju}om pri-
premom ({pahtlovanje, grundiranje).
2.2.5 Medijapan (MDF) plo~e
Primena medijapan (MDF) plo~a u proizvodnji fi-
nalnih proizvoda od drveta, odnosno u industriji
21
name{taja je veoma zna~ajna. Kod ovih plo~a vlak-
natica, vlakna nisu orijentisana i svojstva plo~e su
ista u svim pravcima. Gustina je u sredini plo~e
manja nego na povr{ini, tako da je te`ina plo~e
uprkos visokom kvalitetu relativno mala. MDF
plo~e se proizvode u razli~itim debljinama, a mo-
gu}nost izrade raznovrsnih oblika i profila ~ini ih
veoma tra`enim materijalom. Plo~e se kalibriraju,
bruse, dovode na format i po potrebi dalje obra-
|uju laminatima, folijama ili premazima. Mogu se,
kao i ostale plo~e, oblagati furnirom i dekorativnim
materijalima, ali se naj~e{}e obra|uju direktno pre-
mazima (pigmentiranim). Imaju}i u vidu proces
proizvodnje ovih plo~a (najpre delovanje tempera-
ture i pritiska u procesu razvlaknjavanja, a zatim i
uslova presovanja koji deluju na masu koju ~ine
vlakna i vezivo), kontaktna povr{ina koja se obra-
|uje je veoma slo`ena (tu se nalazi vezivo, vlakna
drveta sa izmenjenom povr{inom, a ~esto i parafin)
i zahteva prilago|ene sisteme obrade, koji treba da
omogu}e dobru adheziju i popune poroznu struk-
turu povr{ine.
^esto na povr{inu isplivavaju pomo}ni materijali
(prvenstveno parafin), tako da se pojavljuju fleke,
koje se te{ko (ili nikako) mogu prekriti sredstvima
povr{inske obrade.
2.3 KARAKTERISTIKE FURNIRANIH POVR[INA
S obzirom da se mnoge plo~e obla`u furnirom, koji
se dalje povr{inski obra|uje, treba ista}i osnovna
svojstva ovakvih povr{ina. Plemeniti furniri su ma-
lih debljina. To, s jedne strane, zna~i da prate sve
neravnine podloge, koje se kasnije odra`avaju i na
premaz. U tom smislu podloga pre furniranja treba
da bude potpuno ravna (kalibrisana i obru{ena). S
druge strane, mala debljina furnira mo`e, na povr-
{inu da prenese i druge gre{ke prethodnih operaci-
ja, kao {to je izbijanje lepka na povr{inu – naro~ito
kod poroznih furnira. Nepravilnostima kod sleplji-
vanja pla{ta furnira, tako|e se dovodi lepak na
povr{inu. On mo`e dalje uticati zna~ajno na sma-
njenje adhezije premaza. Smatra se da sam furnir
nosi sve karakteristike masivnog drveta. Treba pri
tom imati u vidu da furnir prilikom slepljivanja
prolazi kroz delovanje povi{ene temperature i pri-
tiska i da oni mogu izmeniti njegovu povr{inu. Vla-
kna drveta se tom prilikom gnje~e, a visoka tem-
peratura mo`e prouzrokovati promene hemijskog
sastava povr{ine – pove}anom depozicijom eks-
traktivnih materija, pa i izvesnom promenom os-
novnih komponenti (imaju}i u vidu ta~ke omek-
{avanja hemiceluloza i lignina). Furnir se, dodu{e,
kao i masivno drvo, pre povr{inske obrade brusi,
pa se sve povr{inske promene mogu ukloniti.
3.0
Karakteristike povr{ine drveta

3.1. GEOMETRIJA POVR[INE DRVETA Grupa svojstava kojima je odre|eno geometrijsko

Pod pojmom “povr{ina” u matematici se podra-
zumeva geometrijsko mesto ta~aka u prostoru, koje
se mo`e, u op{tem obliku, predstaviti kao:
F(X, Y, Z) = 0 (3.1)
Pri tom se misli na veli~inu koja ne poseduje di-
menziju debljine. U tehni~kom smislu pod poj-
mom povr{ine podrazumeva se povr{inski sloj, od-
nosno misli se na veli~inu koja poseduje dimenziju
debljine.
“Povr{ina” kao tehni~ki pojam predstavlja granicu
tela i sa njom su povezani pojmovi “spolja” i “unu-
tra”, kao i predstava o obliku tela.
stanje povr{ine odnosi se na povr{inu u geometrij-
skom smislu, {to ovu grupu svojstava izdvaja i ~ini
specifi~nom. Geometrija povr{ine se mo`e podeliti
na:
• makrogeometriju
• mikrogeometriju
Makrogeometrija se bavi stanjem i oblikom celo-
vite povr{ine, tj. neprekinute, ograni~ene pojedi-
na~ne povr{ine, oslanjaju}i se na idealnu povr{inu
konkretnog tela.
Mikrogeometrija se bavi stanjem, odnosno obli-
kom povr{ine na reprezentativnim delovima po-
vr{ine (odse~cima povr{ine), oslanjaju}i se na idea-
lan odse~ak konkretnog tela.

Slede}i pojam sa kojim se sre}emo je kvalitet po- Ve}ina evropskih standarda deli geometriju po-
vr{ine. Kvalitet povr{ine se defini{e ocenom, od- vr{ine (gre{ke povr{ina) na:
nosno merenjem svojstava koja se, uop{te, mogu • odstupanje oblika
svrstati u pet grupa (tabela 3.1). • valovitost
Ve}ina fizi~kih, mehani~kih i hemijskih svojstava • hrapavost
ne odnosi se na samu povr{inu, koja ima dve di- Odstupanje oblika i valovitost se svrstavaju u ma-
menzije, ve} predstavlja karakteristiku povr{inskog krogeometriju, a hrapavost u mikrogeometriju po-
sloja, koji je trodimenzionalan. vr{ina.

Tabela 3.1: Grupa svojstava kojima se odre|uje kvalitet povr{ine

Grupa svojstava povr{ine Svojstva

Gustina, raspored gustine, opti~ke, toplotne, elektri~ne i akusti~ne

Fizi~ka
konstante, apsorpcija, refleksija

^vrsto}a, tvrdo}a, elasti~nost, otpornost na habanje,

Mehani~ka sposobnost prerade, obrade i oblikovanja, veli~ina,
pravac i karakteristike naprezanja posle obrade

Reagovanje povr{ine na uticaj vazduha, vode, ulja, hemikalija,

Hemijska, odnosno fizi~ko-hemijska
temperature, svetlosnih zraka i dr.

Estetska Boja, sjaj, tekstura, jednoli~nost i op{ti pojam lepote

Geometrijsko stanje povr{ine

Svi oblici neravnina i odstupanja
(Geometrija povr{ine)
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA 23

Na slici 3.1 shematski su prikazane karakteristike 3.1.1 Hrapavost

geometrije povr{ine.
Nemogu}e je dati op{tu i egzaktnu definiciju hra-
pavosti povr{ine. Postoji niz parametara koji defi-
GEOMETRIJA POVR[INE
ni{u hrapavost, a osnovni problem predstavlja pra-
vilan izbor parametara kojma se, za odre|enu na-
menu, verno opisuje povr{ina ~ija se hrapavost me-
MAKROGEOMETRIJSKA MIKROGEOMETRIJSKA ri.
ODSTUPANJA ODSTUPANJA

Hrapavost
Sistemi definisanja hrapavosti
Odstupanje
Valovitost Nastojanje da se defini{e hrapavost, da se odvoji od
oblika ostalih vidova neravnina i da se matemati~ki i
broj~ano izrazi dovelo je do pojave dva principijel-
Obradna Strukturna
no razli~ita merna sistema:
• sistema “M” (Medium)
• sistema “E” (Envellope)

Slika 3.1: Shematski prikaz karakteristika Sistem M se naziva SISTEM SREDNJE LINIJE, a
geometrije povr{ine sistem E se naziva SISTEM OVOJNE LINIJE. Su-
{tinska razlika izme|u ova dva sistema je u meto-
du prilaza problemu hrapavosti i na~inu odvajanja
Da bi se razumela geometrija povr{ine tehni~kih od ostalih vidova odstupanja.
tela neophodno je definisati osnovne pojmove na
kojima se zasniva ova oblast. ISO standardima se
defini{u slede}i pojmovi:
3.1.1.1 Pojmovi i veli~ine izra`avanja hrapavosti
• stvarna povr{ina – je povr{ina koja ograni~ava u sistemu “M”
telo i odvaja ga od okoline. Stvarna povr{ina
se obrazuje (formira) u procesu izrade tehni~- Su{tina odvajanja pojedinih vidova odstupanja
kog tela. Merenjem se ne mo`e odrediti njeno
(hrapavosti od odstupanja oblika i valovitosti) u
pravo stanje. Unutra{nje povr{ine poroznih
sistemu “M” se sastoji u izboru du`ine dela profila
materijala (drveta) ne ulaze u sastav stvarne
povr{ine. povr{ine, kao {to je prikazano na slici 3.2.
• geometrijska povr{ina – je idealna povr{ina
zadatog geometrijskog oblika, koja ne poseduje
bilo kakve neravnine ili odstupanja. To je za- l1
l1 l1 l2
mi{ljena povr{ina razli~itog oblika koja se sa- l2
mo pribli`no mo`e predstaviti crte`om. Teh- a
ni~ka tela ne mogu imati takvu povr{inu. l3
• efektivna povr{ina – je pribli`na slika stvarne
povr{ine i predstavlja rezultat merenja stvarne
b
povr{ine.
• profil povr{ine – je linija dobijena preseca-
c
njem povr{ine jednom posebno odabranom
l
ravni, ~iji je polo`aj u odnosu na geometrijsku
povr{inu utvr|en dogovorom. Profil povr{ine d
mo`e biti:
- stvarni profil
- geometrijski profil
- efektivni profil Slika 3.2: Odvajanje pojedinih vidova odstupanja
u zavisnosti da li je profil dobijen presecanjem u sistemu “M”
sa odabranom ravni stvarne, geometrijske ili a – slo`eni profil povr{ine sa svim vidovima odstupanja
efektivne povr{ine. b – hrapavost predstavljena sastavljenim i ispravljenim
Prema standardu DIN 4760, koji predvi|a odstu- delovima profila l1
c – valovitost predstavljena sastavljenim i ispravljenim
panja u {est redova, jasno se mogu uo~iti razlike delovima profila l2
izme|u pojedinih odstupanja (tabela 3.2). d – odstupanje oblika za ukupnu du`inu profila l3
24 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 3.2: Vidovi odstupanja stvarne povr{ine od idealne povr{ine (DIN 4760)

Odstupanje predstavljeno kao Primer vrste

Primer uzroka stvaranja
uve}ani profil odstupanja

1. red: Odstupanje oblika Neravnost

Gre{ka u vodilici ma{ine,
Necilindri~nost lo{e postavljanje detalja,
promena tvrdo}e, habanje
Nekonusnost

2. red: Valovitost
Ekscentri~no postavljanje ili gre{ka
Valovi
oblika glodala, vibracije ma{ine i alata

3. red:
Brazde Oblik obrazovanja ivera, pomak ili
(oluci) pode{avanje alata
Hrapavost

4. red: Brazde Slika rezanja (iskidani iver,

(udubljenja) popre~ni iver, trag obrade),
Ljuspe izmena forme kod obrade peskom,
(izbo~enja) ~vori}i kod galvanizacije

5. red: Unutra{nja
Kristalizacija, izmena povr{ine
Ne mo`e se slikovito predstaviti gra|a
na jednostavan na~in hemijskim delovanjem, korozija
(struktura)
6. red: Fizikalne i hemijske pojave u izgradnji
Mre`asta gra|a
Ne mo`e se slikovito predstaviti materije, naprezanja i klizanja u mre`i
na jednostavan na~in materijala
kristala

Zajedni~ki predstavljena odstupanja 1 – 4 reda

Tabela 3.3: Preporu~ene vrednosti referentne du`ine

Vrednost referentne du`ine (mm)

0,08 0,25 0,80 2,50 8,00 25,00

a) Referentna du`ina (l) Pravilnim izborom veli~ine referentne du`ine is-

Prema ovom sistemu profil povr{ine deli se na du-
`inske delove, tako da se pojedini vidovi odstupa-
nja karakteri{u ovim du`inama. Du`ina vezana za
hrapavost naziva se referentna du`ina. Referentna
du`ina je dogovoreno odabrana du`ina dela profila
koja slu`i za odre|ivanje hrapavosti, tako da su eli-
minisani drugi vidovi odstupanja.
b) Posmatrana du`ina
klju~uju se gre{ke oblika i valovitosti. Izbor refe-
rentne du`ine je prepu{ten dogovoru, iskustvu i
eksperimentisanju, jer ista veli~ina referentne du-
`ine kod razli~itih povr{ina ne}e eliminisati odstu-
panja oblika i valovitosti, odnosno ista povr{ina
kod razli~itih veli~ina referentne du`ine dava}e ra-
zli~ite vrednosti hrapavosti. Preporu~ene vrednosti
za referentnu du`inu, prema ISO standardu, prika-
zane su u tabeli 3.3.

Posmatrana du`ina je du`ina profila povr{ine ne-
ophodna za pouzdano odre|ivanje karakteristika
hrapavosti. Ona mo`e, izuzetno, da obuhvata mini-
malno jednu referentnu du`inu, a po pravilu treba
da obuhvata vi{e referentnih du`ina.
c) Srednja linija profila (m)
Srednja linija profila je linija koja ima oblik geo-
metrijskog profila i koja se~e efektivni profil tako
da, u granicama referentne du`ine, suma kvadrata
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA 25

odstojanja Y1 , Y2 , Y3 ,..., Yn svih ta~aka profila od Srednje odstupanje profila (Ra) (slika 3.3) je op{te
te linije bude minimum. Srednja linija slu`i kao priznat i najrasprostranjeniji me|unarodni parame-
polazna osnova kod odre|ivanja broj~anih vred- tar za hrapavost.
nosti u sistemu “M”, srednjeg odstupanja profila,
koji je ujedno i naj~e{}e upotrebljavani kriterijum
l1 l2 l3 l4 l5 yg
hrapavosti. Obele`ava se sa “m”.

Ra
Rmax
d) Gornja linija profila (Yg) m

yd
Gornja linija profila je linija, koja u granicama refe- L
rentne du`ine, doti~e najvi{e ta~ke efektivnog pro-
fila, a povu~ena je paralelno srednjoj liniji profila.
Slika 3.3: Srednje odstupanje profila (Ra)
e) Donja linija profila (Yd)
b) Maksimalna visina profila ili maksimalna
Donja linija profila je linija, koja u granicama refe- dubina profila (Rmax)
rentne du`ine, doti~e najni`e ta~ke efektivnog pro-
fila, a povu~ena je paralelno srednjoj liniji profila. Maksimalna dubina neravnina ili maksimalna visi-
na neravnina (Rmax) je rastojanje izme|u gornje i
donje linije profila, odnosno
Parametri hrapavosti
Rmax = Yg - Yd (3.4)
Parametri hrapavosti se, u principu, mogu podeliti
gde je:
(prema ISO 4289/11) na veli~ine koje se odnose na:
Yg - gornja linija profila
• visinska svojstva neravnina (parametre ampli-
Yd - donja linija profila
tuda)
• svojstva neravnina u pravcu du`ine profila
(parametre distanci) c) Srednja visina neravnina
• oblik odstupanja profila, odnosno relativne u 10 ta~aka (Rz po ISO)
hrapavosti (hibridne parametre)
Srednja visina neravnina u 10 ta~aka (Rz) (slika
[1] Parametri amplituda 3.4) predstavlja razliku izme|u aritmeti~kih sredi-
na pet najvi{ih i pet najni`ih ta~aka profila, u gra-
a) Srednje odstupanje profila (Ra) nicama referentne du`ine. Visine tih ta~aka su me-
rene od osnovnog profila ili od proizvoljne prave
Srednje odstupanje profila (Ra) predstavlja srednju linije koja je paralelna sa srednjom linijom profila.
aritmeti~ku vrednost odstojanja svih ta~aka efek-
tivnog profila od srednje linije i mo`e se predstavi-
ti slede}im matemati~kim izrazom yp3 yp1 yp5 yp2
yp4

1
Rz

Ra = _ . òïYïdx (3.2) m
l
yv3 yv4
yv2 yv5
yv1
Vrednosti za “Y” se uzimaju u apsolutnom iznosu,
bez obzira na znak + ili -.
Slika 3.4: Srednja visina neravnina u 10 ta~aka
Pribli`na vrednost Ra se odre|uje po formuli: (Rz po ISO)

n Srednja visina neravnina u 10 ta~aka (Rz) mo`e se

SïYiï
_______ prikazati slede}im matemati~kim izrazom:
Ra = 1
(3.3)
n
(Yp1+Yp2+...+Yp5)+(Yv1+Yv2+...Yv5)
_______________________________
gde je: Rz(ISO)=
5
Yi – odstojanje pojedine ta~ke efektivnog profila (3.5)
od srednje linije u apsolutnom iznosu

( )
i=5 i=5
1
n – ukupan broj merenih ta~aka efektivnog pro- Rz(ISO)=_ . S S Yvi
Ypi - i=1 (3.6)
fila
i=1 5
26 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

d) Dopunski parametri 7. Rtm - Prosek svih Rti vrednosti u okviru referen-

Pored navedenih parametara, koji predstavljaju os-
novne kriterijume, postoje i dopunski parametri.
Oni su predstavljeni na slici 3.5 i slici 3.6.
tne du`ine. Isto {to i Rz (po DIN-u):
Rt1+Rt2+Rt3+Rt4+Rt5
Rtm = Rz(ISO)=_______________________
5 (3.9)

Rt1 = Ry 1 . i=5
__
Rt4 Rtm = Rz(ISO) = SR
Rt2 Rt3
Rt5 n i=1 ti (3.10)

m
gde je n = 5.
Dopunski parametri ne predstavljaju apsolutne
vrednosti hrapavosti, ve} slu`e kao dopuna osnov-
nih kriterijuma u smislu informisanja o obliku re-
ferentnog profila. U izvesnim slu~ajevima dopun-
Slika 3.5: Dopunski parametri
ski parametri hrapavosti mogu da imaju ve}i zna-
~aj za ocenu kvaliteta povr{ine, nego {to ga imaju
osnovni kriterijumi.
Rp1

Rp2
Rt

Rp4
Rp5

[2] Distancioni parametri

Rp3

m
Distancioni parametri predstavljaju horizontalne
karakteristike odstupanja povr{ine. Za kvalitet po-
Rv

vr{ine drveta od interesa su slede}i parametri:

Slika 3.6: Dopunski parametri a) Korak neravnina profila (Smi)

Korak neravnina profila (Smi) predstavlja du`inu

Dopunski parametri su: srednje linije koja sadr`i uzastopno jedno ispup-
~enje i jedno udubljenje profila (slika 3.7).
1. Rp – Maksimalna visina profila iznad srednje li-
nije u okviru referentne du`ine. Naziva se i Naj- a1 a2 a3 a4 a5
ve}a visina ispup~enja profila.
2. Rv – Maksimalna dubina profila ispod srednje li-
nije u okviru referentne du`ine. Naziva se i Naj- m
ve}a dubina udubljenja profila.
sm1 sm2 sm3
3. Rpm – Prosek Rp vrednosti, koje se odre|uju za
svaku `eljenu du`inu u pojedina~nom ocenji-
vanju: Slika 3.7: Korak neravnina profila

1 i=n
__ b) Srednji korak neravnina ili srednja {irina
Rpm = n . S
i=1
Rpi (3.7) neravnina (Ar)

gde je: Srednji korak neravnina predstavlja aritmeti~ku

n – broj odse~aka na mernom profilu. sredinu svih rastojanja vrhova efektivnog profila u
okviru referentne du`ine (slika 3.7). Mo`e se pred-
4. R t – Maksimalna visina izme|u najvi{e ta~ke staviti relacijom:
(vrha) i najni`e ta~ke (podno`ja) profila u okviru
referentne du`ine a1 + a2 + ... + an
Ar = __________________ (3.11)
n
Rt = Rp + Rv (3.8)
c) Broj potpunih vrhova (HSC)

5. Rti – Maksimalna visina vrha u odnosu na pod-
no`je profila u okviru referentne du`ine
6. Ry – Najve}a vrednost Rti u okviru referentne
du`ine
Ovim parametrom se predstavlja broj potpunih vr-
hova profila na referentnoj du`ini, koji se nalaze
iznad srednje linije ili linije koja je paralelna sa
srednjom linijom (slika 3.8).
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA 27

Ova linija se mo`e uzeti u bilo kojoj ravni ispod Dubina ravni preseka
najvi{eg vrha ili na odre|enom rastojanju iznad ili 2
1 3 4 5
ispod srednje linije profila.

m
[3] Hibridni parametri
Visina ravni preseka
Hibridni parametri objedinjuju u sebi karakteristi- Ravan preseka po izboru
ke vertikalnih i horizontalnih odstupanja povr{ine.
Slika 3.8: Broj potpunih vrhova HSC
a) Nosiva du`ina profila (hp)

Nosiva du`ina profila (hp) (slika 3.9) predstavlja

zbir du`ina segmenata efektivnog profila u granica-
ma referentne du`ine na liniji paralelnoj sa sred- b1 b2 b3 b4 b5 bn
njom linijom profila, povu~enoj na rastojanju “p” p
0%
od gornjeg profila, odnosno:
m
i=n

S bi
hp = i=1 (3.12) 100%
L

b) Relativna nose}a du`ina profila (tp)

ili procenat no{enja profila
p
p21
Relativna nose}a du`ina profila predstavlja odnos p3 kriva no{enja profila
Rmax

nose}e du`ine i referentne du`ine. Mo`e se pred-

staviti odnosom:
b1
100 .i=n
____
tp = Sb b1+b2
l i=1 i (3.13) b1+b2+b3
b1+b2+b3+b4

Izra`avaju}i “p” u procentima od Rmax i grafi~ki Slika 3.9: Nosiva du`ina profila – hp
predstavljaju}i tp za razli~ite vrednosti veli~ine
“p”, dobija se ABBOT-ova kriva. Konstrukcija krive
prikazana je na slici 3.10.

c) Koeficijent praznine (Kp) 10

20
Koeficijent praznine (Kp) je odnos kriterijuma du-
bine poravnanja i maksimalne visine neravnine, 30
odnosno: 40
c 100

Rp
_______ 50
Kp =
Rmax

Rpmax (3.14) 60
70
Abbot-ova
d) Koeficijent popunjenosti (K) 80 kriva
90
Koeficijent popunjenosti (K) predstavlja odnos kri-
terijuma srednje dubine hrapavosti i maksimalne 10 20 30 40 50 60 70 80 90
visine neravnina, odnosno: pnC

Slika 3.10: Konstrukcija ABBOT-ove krive za

Rp
_______ efektivni profil
Kp = = 1 - Kp (3.15)
Rpmax

Dopunski kriterijumi ne predstavljaju apsolutne kriterijumi hrapavosti mogu imati ve}i zna~aj za
vrednosti hrapavosti ve} slu`e kao dopuna osnov- ocenu kvaliteta povr{ine nego {to ga imaju osnovni
nih parametara u smislu informisanja o obliku efe- kriterijumi.
ktivnog profila. U izvesnim slu~ajevima dopunski
28
Linija srednje ta~ke rf
Mf
rf
rf
Linija srednje
Profil oblika ta~ke re
Ovojni profil Efektivni profil
l Slika 3.11: Shematski
Odstupanje oblika Valovitost
3.1.1.2 Pojmovi i veli~ine izra`avanja hrapavosti
u sistemu “E”
Su{tina izdvajanja pojedinih vidova odstupanja u E
sistemu sastoji se u izboru radijusa kruga koji se
kotrlja ili prevla~i preko povr{ine (efektivnog profi-
la) i koji slu`i za konstruisanje ovojnog profila
(slika 3.11). Preko stvarnog ili efektivnog profila
kotrljaju se kru`nice razli~itih polupre~nika i doti-
~u isturene ta~ke profila. Na ovaj na~in centri kru-
gova formiraju krive linije, koje kada se pomere
upravno na geometrijski profil za veli~inu radijusa,
obrazuju nove profile – profil oblika i ovojni profil.
Ovi profili omogu}avaju odvajanje pojedinih vido-
va odstupanja povr{ine – hrapavosti, valovitosti i
odstupanja oblika.
Prema standardu DIN 4762 za formiranje profila
oblika treba koristiti krug radijusa 250 mm, a za
formiranje ovojnog profila krug radijusa 25 mm.
Kod E sistema uvode se pojmovi kojih, ina~e, nema
u M sistemu.
1. Profil oblika
Profil oblika je linija centralne ta~ke kruga radijusa
rf = 250 mm spu{tena upravno na geometrijski
profil za veli~inu radijusa.
2. Ovojni profil
Ovojni profil je linija centralne ta~ke kruga radi-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Me
re
Geometrijski profil
prikaz odvajanja pojedinih
vidova odstupanja
u E sistemu – princip
Hrapavost konstrukcije
ovojnog profila
jusa re = 25 mm spu{tena upravno na geometrijski
profil za veli~inu radijusa.
Hrapavost u E sistemu je definisana kao odstupa-
nje efektivnog profila od ovojnog profila, valovitost
kao odstupanje ovojnog profila od profila oblika, a
odstupanje oblika kao odstupanje profila oblika od
geometrijskog profila.
Izbor referentne du`ine u E sistemu nije od bitnog
zna~aja kao {to je u M sistemu. Mada referentna
du`ina postoji i u E sistemu, ona ne predstavlja os-
nov za odvajanje pojedinih vidova odstupanja. Tu
ulogu preuzimaju radijusi krugova rf i re.
Ovojni profil je osnov u E sistemu. Na osnovu nje-
ga defini{u se srednja linija profila i donja linija
profila.
3. Srednja linija profila
Srednja linija profila u E sistemu je linija paralelna
ovojnom profilu, povu~ena tako da je u granicama
referentne du`ine suma povr{ina koje zatvara sred-
nja linija i efektivni profil sa obe strane srednje li-
nije me|usobno jednaka.
4. Donja linija profila
Donja linija profila u E sistemu je linija paralelna
ovojnom profilu, povu~ena tako da u granicama
referentne du`ine doti~e najni`e ta~ke efektivnog
profila.
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA 29

g 3.1.1.3 Izbor sistema i kriterijuma hrapavosti

Definisanje hrapavosti mo`e se izvr{iti prema siste-

Rp
mu M ili sistemu E. Nijednom od ova dva sistema
Rmax

m se ne mo`e dati isklju~iva prednost. Svi kriterijumi

p
hrapavosti mogu biti odre|eni u obadva sistema.
Me|utim, isti kriterijumi hrapavosti i na istoj po-
d vr{ini (isti efektivni profil) ne}e pokazati iste nu-
meri~ke vrednosti u sistemu M i sistemu E.
l
Iako bi se moglo prihvatiti da sistem E ima izves-
nih prednosti u odnosu na sistem M, u praksi je
{iroko prihva}en sistem M. Sistem E egzistira samo
Slika 3.12: Prikaz kriterijuma hrapavosti Rp i Rmax u malom broju zemalja (Danska, Francuska, Nema-
u sistemu E ~ka i [vajcarska) i to ne kao jedini, ve} kao ravno-
g – ovojni profil pravni sistem sa sistemom M.
d – donja linija profila
p – efektivni profil Sistem M je prihva}en od Me|unarodne standard-
m – srednja linija profila ne organizacije (ISO), a samim tim i od velikog bro-
l – referentna du`ina ja njenih ~lanica.

U sistemu E naj~e{}e upotrebljavani osnovni kri-

3.1.1.4 Zna~aj hrapavosti povr{ine u povr{inskoj
terijumi hrapavosti su (slika 3.12):
obradi drveta
• dubina poravnanja – Rp
• maksimalna visina neravnina – Rmax Hrapavost povr{ine, kao jedan od pokazatelja kva-
a od dopunskih kriterijuma: liteta povr{ine, ima vi{estruki zna~aj u povr{inskoj
obradi drveta. Ve}ina fizi~kih, mehani~kih, hemij-
• koeficijent praznine skih i estetskih svojstava zavisi od hrapavosti povr-
{ine.
Rp
_______
Kp = (3.16) Zna~aj hrapavosti povr{ine ogleda se u slede}em:
Rpmax
• upijanje i razlivanje te~nih materijala za povr-
{insku obradu zavisi u zna~ajnoj meri od hra-
5. Dubina poravnanja pavosti povr{ine
• sjaj lakiranih povr{ina je u funkciji hrapavosti
Dubina poravnanja predstavlja sumu povr{ina koje podloge
zatvaraju ovojna linija profila i efektivni profil, po- • prionljivost premaza, kao i potrebna koli~ina
deljena sa referentnom du`inom, odnosno materijala za postizanje odre|ene debljine su-
vog filma zavisi od hrapavosti podloge
l
1
Rp = _ . ò(Y)dx
Podloga ima zna~ajan uticaj na kvalitet povr{inske
(3.17)
l 0 obrade. Od svih svojstava povr{ine, koja imaju uti-
caj na kvalitet povr{inske obrade, hrapavost povr-
{ine je najuticajniji faktor.
Dubina poravnanja odre|uje polo`aj srednje linije
profila, odnosno spu{tanjem svake ta~ke ovojnog Kvalitet povr{ine se, u odnosu na vrednost maksi-
profila paralelno sa y-osom u unutra{njosti efek- malne hrapavosti Rmax, svrstava u 10 klasa (tabela
tivnog profila za veli~inu dubine poravnanja dobija 3.4).
se srednja linija profila.
Buglaj je ustanovio da je za postizanje prve klase
kvaliteta povr{inske obrade transparentnim pre-
6. Maksimalna dubina neravnina mazima potrebna 10 klasa fino}e povr{ine, odnos-
Maksimalna dubina neravnina predstavlja rasto- no Rmax <16 mm, dok je za drugu klasu dovoljna
janje izme|u ovojnog profila i donje linije profila, hrapavost povr{ine Rmax = 16 – 30 mm.
odnosno Najve}i uticaj na ugao kva{enja, pored hemijskih
svojstava povr{ine i viskoziteta premaza, ima hra-
pavost podloge. Ugao kva{enja je najmanji, odnos-
Rmax = y0 - yd (3.18) no najve}e je razlivanje, u podru~ju hrapavosti 3,5
do 4,0 mm. Kva{enje ima uticaj na prionljivost for-
30
miranog filma, tj. bolje kva{enje kao rezultat daje
ve}u prionljivost premaza. Kako na sposobnost
kva{enja zna~ajno uti~e hrapavost podloge, jasno
je da hrapavost podloge uti~e i na prionljivost pre-
maza.
Zavisnost ugla kva{enja od hrapavosti podloge
mo`e se opisati slede}im odnosom:
ssp - sst
cosQ = R . ________
s
(3.19)
tp
gde je:
Q - ugao kva{enja
R - Wenzel-ov faktor hrapavosti (odnos stvarne
povr{ine A i njene geometrijske projekcije a)
ssp - povr{inski napon na granici ~vrsto-gasovito
sst - povr{inski napon na granici ~vrsto-te~no
stp - povr{inski napon na granici te~no-gasovito
Prema relaciji 3.19 kva{enje je bolje na hrapavijoj
podlozi.
Postoji i zna~ajan uticaj hrapavosti bru{ene podlo-
ge na sjaj lakirane povr{ine. Ustanovljeno je da se
isti sjaj lakirane povr{ine na hrapavijoj podlozi te-
{ko posti`e, ~ak i uz vi{estruko ve}e nanose pre-
maza.
3.1.1.5 Faktori kvaliteta bru{enih povr{ina od
drveta
Postoji niz faktora koji, u ve}oj ili manjoj meri, uti-
~u na kvalitet bru{enih povr{ina od drveta. U sva-
kom procesu bru{enja u~estvuju:
• predmet obrade ~ija se povr{ina brusi
• ma{ina za bru{enje sa brusnim alatom
• ~ovek (radnik)
Faktori koji uti~u na kvalitet bru{enih povr{ina
mogu se podeliti u tri grupe:
1. Faktori vezani za podlogu koja se brusi
Vrsta drveta – jedan od najuticajnijih faktora
hrapavosti bru{enih povr{ina drveta; postoji bi-
tna razlika izme|u difuzno-poroznih i prstenas-
to-poroznih vrsta; uticaj strukturnih neravnina
Ugao godova – nema zna~ajnog uticaja na hra-
pavost drvne povr{ine
2. Faktori vezani za ma{inu, odnosno brusni alat
Granulacija brusnog zrna – granulacija je naj-
uticajniji faktor hrapavosti bru{enih drvnih po-
vr{ina; hrapavost opada sa primenom finijih gra-
nulacija
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Tabela 3.4: Klasa kvaliteta povr{ine u zavisnosti od
hrapavosti
Klasa kvaliteta Hrapavost Rmax (mm)
1 1.250 - 1.600
2 800 - 1.250
3 500 - 800
4 315 - 500
5 200 - 315
6 100 - 200
7 60 - 100
8 30 - 60
9 16 - 30
10 0 - 16
Uticaj granulacije brusnog zrna na hrapavost
bru{ene povr{ine teoretski se mo`e opisati jed-
na~inom trenda hiperbolijskog tipa:
a
y = __ + b (3.20)
x
Vreme bru{enja – vek trajanja brusne trake
podeljen je na tri dela:
- podru~je po~etne nao{trenosti (t=0-150
min) – hrapavost bru{ene povr{ine opada
prema pribli`no paraboli~nom trendu
- podru~je radne nao{trenosti (t=150-600
min) – hrapavost blago opada sa pribli`no
linearnim trendom
- podru~je zatupljivanja (t>600 min) – hrapa-
vost progresivno opada po pribli`no parabo-
li~nom trendu i vremenski najkra}e traje
Brzina rezanja – ne uti~e na hrapavost bru-
{enih povr{ina
3. Faktori koji su rezultat me|usobnog odnosa
podloge i alata
Radni pritisak – hrapavost bru{ene povr{ine ne
zavisi od pritiska brusne trake na povr{inu
Osciliranje brusne trake – osciliranje brusne
trake, kod bru{enja cilindri~nom brusilicom,
uti~e na smanjivanje hrapavosti, tim vi{e {to je
veli~ina brusnih zrna ve}a
Pravac bru{enja – pravac bru{enja ima uticaja
na hrapavost bru{ene povr{ine. Bru{enje pod ug-
lom 0 - 30° prouzrokuje najve}u hrapavost povr-
{ine
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA
3.2 HEMIJSKI SASTAV POVR[INE DRVETA
Unutra{nja drvna povr{ina je sa~injena od povr{i-
na }elijskog lumena, uklju~uju}i povr{ine unutar
otvora pora i od povr{ina tranzitnih otvora u }elij-
skim zidovima. O hemijskom sastavu tranzitnih
povr{ina se malo zna; najverovatnije je da su ugla-
vnom sastavljene od amorfnih ugljenih hidrata. Vi-
{e informacija, me|utim, postoji o hemijskom sas-
tavu tercijernog sloja }elijskog zida i bradavi~astog
sloja, koji je za prakti~ne svrhe isti kao i povr{ine
traheida ~etinara. Priroda inkrustriraju}ih ekstrak-
tiva nije dobro poznata. U nekim slu~ajevima pred-
stavljaju ugljene hidrate rastvorljive u natrijum hi-
droksidu; u drugim slu~ajevima izgleda da su bar
delimi~no nepolarne prirode. Najverovatnije da
priroda ekstraktiva varira sa drvnom vrstom.
Hemijski sastav spolja{njih drvnih povr{ina je
uslovljen faktorima koji odre|uju koli~inu, u~e{}e
i sastav osnovnih i ekstraktivnih komponenti drve-
ta. Ovi faktori, s jedne strane, poti~u od hemijskog
sastava u masi drveta i izlo`enosti pojedinih kom-
ponenti povr{ini drveta na odre|enom preseku
(tangencijalni, radijalni, popre~ni ili kombinovani),
s obzirom na makroskopske, mikroskopske i sub-
mikroskopske karakteristike tog preseka. S druge
strane, zavisi i od uslova i na~ina formiranja povr-
{ine – preraspodele ekstraktiva nakon ili za vreme
formiranja povr{ine, ukomponovanja drugih mate-
rijala za vreme i posle formiranja povr{ine i hemij-
skih promena, usled interakcije sa vazduhom (kise-
onikom), svetlo{}u i drugim hemijskim i fizi~kim
agensima. Zbog toga, hemijski sastav povr{ine dr-
veta ne mora da odgovara hemijskom sastavu mase
drveta.
3.3 EKSTRAKTIVI NA POVR[INI DRVETA
Iako se javljaju u malim koli~inama kao nestruktu-
ralni konstituenti {upljina i }elijskih zidova, eks-
traktivi su ~esto od presudnog zna~aja za mnoga
svojstva drveta i mogu}e primene drveta, kao {to
su: miris, boja, postojanost na svetlost, zapaljivost,
higroskopnost, gustina, ~vrsto}a, otpornost na glji-
ve i insekte i propustljivost. ^esto menjaju povr-
{inska svojstva drveta, koja dalje uti~u na adheziju
i povr{insku obradu.
Vodorastvorni ekstraktivi prelaze na povr{inu dr-
veta zajedno sa vodom tokom procesa su{enja i
zaostaju kao ~vrste materije, nakon isparavanja vo-
de. Koli~ina migriranih ekstraktiva zavisi od tem-
perature (zbog rastvorljivosti), a gradijent koncen-
tracije zavisi od uslova relativne vla`nosti vaz-
31
duha. Spoljna povr{ina ve{ta~ki su{enog drveta vr-
ste Sequoia sempervirens ima oko pet puta vi{e vo-
dorastvornih ekstraktiva nego unutra{njost, a dva
puta vi{e u pore|enju sa istim delom u sirovom
drvetu. Pri tom, tanini pokazuju ve}i migracioni
kapacitet nego neke druge vodorastvorne kompo-
nente.
Migracija ekstraktiva na povr{inu obi~no rezultira
nepo`eljnim obojavanjem drveta, naro~ito kod
tamnijih vrsta koje su bogate fenolnim supstanca-
ma. Tako|e, mo`e do}i i do sni`avanja pH vred-
nosti povr{ine, {to uti~e na adhezivna svojstva.
Kontaminacija povr{ine mo`e smanjiti ja~inu veze
na niz na~ina koji obuhvataju:
• velike koli~ine ekstraktiva na povr{ini, {to po-
ve}ava mogu}nost kontaminacije i smanjenja
kohezivne ~vrsto}e adheziva
• ekstraktivi mogu da blokiraju reakciona mesta
na povr{ini drveta i da spre~e kva{enje i tako
smanje adheziju
• oksidacija ekstraktiva doprinosi pove}anju ki-
selosti drveta i potpoma`e degradaciju drveta
Uklanjanje ekstraktiva sa povr{ine drveta raznim
rastvara~ima pobolj{ava kva{enje drveta. Nepolarni
ekstraktivi smanjuju kva{enje.
Uticaj ekstraktiva na povr{insku obradu, iako ne
veliki kao promena vlage i vedering, zna~ajan je.
Naj~e{}a gre{ka izazvana prisustvom ekstraktiva je
obojenje premaza.
Ekstraktivi mogu da uti~u i na usporavanje o~vr-
{}avanja premaza. Neki ekstraktivi raznih drvnih
vrsta usporavaju, ili ~ak spre~avaju su{enje uljnih i
naro~ito poliestarskih premaza, koji u mnogim
slu~ajevima bivaju i o{te}eni. Efekat usporavanja
zavisi od sadr`aja inhibitornih ekstraktiva u drve-
tu. Inhibitori poliestarskih premaza su pre svega
ekstraktivi hinoidnog karaktera, kao i stilbeni.
Spre~avanje inhibitornog delovanja ekstraktiva na
poliestarski premaz mo`e se izvesti primenom izo-
lacionog sloja na bazi poliuretana, s obzirom da se
oni pokazuju neosetljivim na delovanje ekstrakti-
va. Bukva (Fagus sylvatica) se dobro obra|uje svim
vrstama premaza, dok hrast (Quercus petraea) po-
kazuje obojavanje obradom NC premazom.
Ekstraktivi mogu i povoljno da uti~u na povr{insku
obradu. Tako neki ekstraktivi, osim {to usporavaju
o~vr{}avanje premaza, pobolj{avaju trajnost pre-
maza. Vodorastvorni eksktraktivi locirani u {uplji-
nama }elijskih zidova smanjuju bubrenje i uteza-
nje povr{ine drveta i tako doprinose prionljivosti
premaza, a neki fenolni ekstraktivi kojih ima u tuji
deluju kao prirodni antioksidansi na povr{ini drve-
ta i stabilizuju filmove premaza.
32
3.4 DRVO U SPOLJA[NJEM PROSTORU
Drvo kao gra|evinski materijal, tj. materijal u spo-
lja{njem prostoru, jo{ uvek je tra`eno zbog svojih
jedinstvenih svojstava koja drugi materijali nema-
ju, kao {to su mala te`ina, dobra mehani~ka
~vrsto}a, izolaciona svojstva i zadovoljavaju}a tra-
jnost u odre|enim klimatskim uslovima. S druge
strane, izvesni faktori okoline mogu uticati nega-
tivno na njegovu trajnost (slika 3.13).
Klimatski faktori erodiraju i hrapave povr{inski
neobra|eno drvo. Tamo gde posledice ovog proce-
sa nisu velike, drvo mo`e da ostane i neobra|eno
povr{inski i kao takvo ~esto mo`e da predstavlja
odre|enu za{titu. Razli~iti premazi daju razli~ite
stepene za{tite od klimatskih faktora.
Drvo u spolja{njem prostoru se od klimatskih fak-
tora {titi razli~itim premazima i odgovaraju}om
konstrukcijom finalnog proizvoda.
^injenica da proces degradacije ne mo`e potpuno
da se zaustavi, ukazuje na potrebu pravilnog izbora
premaza koji ovaj proces mogu zna~ajno da us-
pore. Izgled, trajnost, cena, jednostavnost upotrebe
i odr`avanje su faktori koji se uzimaju u obzir prili-
kom izbora nekog premaza.
Svojstva drveta koja ga ~ine podlo`nim degradaciji
u spolja{njem prostoru, zavise od njegove strukture
na makroskopskom, mikroskopskom i submikro-
skopskom nivou, kao i od hemijskog sastava (vidi
poglavlje 2.0). S obzirom na to, za{tita drveta treba
Foto radijacija Toplotna radijacija Promene vla`nosti
KVALITET SISTEMA DRVO/PREMAZ
Fotohemijska
Zagrevanje Dimenzionalne promene,
degradacija
deformacije,
pukotine, spiranje,
hidroliza
Slika 3.13: Shematska ilustracija delovanja klimatskih faktora na povr{inski obra|enom drvetu
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
da bude izvedena materijalima koji }e mu pro-
du`iti trajnost i pri tom imati odgovaraju}i estetski
efekat. Izbor drveta je tako|e bitan za ukupnu tra-
jnost drveta. Premazi su, generalno, manje trajni na
tangencijalnim daskama, na daskama sa {irokim
prstenovima prirasta, velikim brojem ~vorova i
drugim defektima. Manje kvalitetna gra|a bi treba-
lo da se koristi tamo gde izgled nije va`an i gde
nije izlo`ena atmosferilijama, a tangencijalne daske
da se okre}u spolja svojom stranom bli`oj kori
(vidi ta~ku 2.1.1).
U spolja{njem prostoru mogu se koristiti i drvne
plo~e koje moraju biti adekvatno za{ti}ene.
3.4.1 Makro i mikro klima
Dobro je poznata ~injenica da se svi organizmi i or-
ganske supstance degradiraju pod uticajem klimat-
skih faktora, atmosferilija. Ovi faktori su:
• globalno zra~enje – solarno i difuzno, u pod-
ru~ju UV, vidljivog i IR spektra
• vlaga (rosa, ki{a, sneg i relativna vla`nost vaz-
duha)
• temperatura
• kiseonik u vazduhu
• zaga|enje kiselim gasovima
U ovom spletu razli~itih parametara samo je kise-
onik konstantan faktor. U celom svetu njegova
koli~ina je uvek 20 vol.%. Ostali parametri se mo-
gu razlikovati s obzirom na poziciju, odnosno geo-
grafsku {irinu na zemaljskoj kugli.
Vetar, ki{a, Mikro
pra{ina, zaga|enje organizmi
Uticajni faktori
§ klimatski uslovi
§ vreme
§ svojstva drveta
§ kvalitet konstrukcije
§ svojstva premaza i
nano{enje
§ odr`avanje
Erozija Diskoloracija
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA
Svi ovi parametri predstavljaju ’makro klimu’, tj.
klimu regiona (regionalnu klimu). Osim toga, pos-
toji i druga klima, koja se formira neposredno oko
predmeta. Ona se zove ’mikro klima’. Bitan faktor
je formiranje ’rose’ na samom predmetu, {to se de-
{ava najvi{e tokom hladnih no}i, kada se formira
kontinuelni film vode na povr{inama.
Drugi faktor je zagrevanje predmeta globalnim zra-
~enjem, naro~ito infracrvenim zra~enjem. U zavi-
snosti od stepena izolacije podloge, povr{ina }e se
zagrevati iznad ambijentalne temperature u ve}em
ili manjem stepenu i hladiti tokom no}i.
Dalji uticaj u blizini podloge je skupljanje jona
nastalih disocijacijom kiselina u mokrom filmu
rose, {to formira manje ili vi{e jake kiseline.
’Mikro klima’ igra odlu~uju}u ulogu u odre|ivanju
trajnosti podloga i premaza, potpuno nezavisno od
spoljnje sfere ’makro klime’.
3.4.1.1 Tipovi klime
Grubo, zemlja mo`e da se podeli na pet ’makro
klima’ s obzirom na globalno zra~enje, relativnu
vla`nost vazduha i srednju temperaturu vazduha.
1. Suva klima
Postoje dve razli~ite suve klime, obe sa ekstremno
niskim apsolutnim sadr`ajem vode u g/m3. Jedna je
hladna, arkti~ka ili antarkti~ka. Druga je suva, to-
pla klima sa visokim temperaturama i vrlo niskom
relativnom vla`no{}u vazduha, kao na primer pus-
tinjska klima. Postoji jo{ jedan region sa relativno
suvom klimom – visoke planine preko 2.000 m.
Srednja temperatura je ~esto ispod 0°C, ~ak i ako je
relativna vla`nost srednje visoka. Klima je tako
suva da, na primer, ~eli~ne konstrukcije nikada ne-
maju potrebu za za{titnim premazima.
2. Normalna klima (gradska i seoska)
Standardna klima u na{im regionima ima oko
1.000-1.500 J/cm2/d, srednja temperatura je oko
+10°C (od -10°C zimi do +25°C leti) i visok stepen
vla`nosti od oko 80% relativne vlage. Ovi uslovi
proizvode visok procenat formiranja rose, koja lako
dosti`e vi{e od 35% vremena vla`nosti. Ne}e biti
velikih razlika u sadr`aju kiselih polutanata izme-
|u klime u gradovima ili na selu, zahvaljuju}i pre-
nosu kiselih gasova preko {irih regiona.
3. Primorska klima (sa hloridnim polutantima)
Ona obuhvata primorske oblasti i, naravno, plove-
}e brodove. Ova klima se karakteri{e visokim
sadr`ajem hlorida u obliku magle i atmosferske
33
vla`nosti. Tokom formiranja rose, rastvorljive hlo-
ridne soli }e se deponovati na povr{ini. Oni }e se
su{iti pod delovanjem vetra i solarnog zra~enja,
formiraju}i solju inkrustrirane povr{ine. Samo ki{a
(padavine) }e spirati ove soli. Posebno je bitno ko-
rozivno delovanje ove klime.
4. Industrijska klima
Ve}i deo svih industrijskih konglomeracija je sme-
{ten u normalnim klimatskim zonama i ve}inom
proizvode te{ke oblake kiselih polutanata, naro~ito
SO2 i NOx.
5. Tropska klima
Dobro je poznat fizi~ko-hemijski zakon, da pove-
}anje temperature za 10°C udvostru~uje brzinu
bilo koje hemijske reakcije. U svim zemljama i re-
gionima sa povi{enim temperaturama, degradacija
organskih supstanci je izra`eno vi{a nego u umere-
nim zonama. Razlog je ve}e globalno zra~enje, koje
}e lako dosti}i vrednosti 1.800 do 2.000 J/cm2/d.
Kombinovani uticaj intenzivnog zra~enja, visokih
temperatura i visokih vla`nosti, zajedno sa prisu-
stvom kiselih polutanata, formira vrlo agresivnu
klimu.
3.4.2 Vedering (Weathering)
Kombinovano delovanje svetlosti, vode i toplote
uslovljava kompleksnu degradaciju drveta koja se
naj~e{}e sre}e pod nazivom vedering (weathering).
3.4.2.1. Globalno zra~enje
Degradacija bilo kog predmeta zahteva mehani~ku,
elektri~nu ili hemijsku energiju. Glavni izvor ener-
gije za promenu prirode supstance je energija koja
poti~e od solarnog zra~enja. Pod pojmom ’global-
nog zra~enja’ podrazumeva se onaj deo ukupnog
zra~enja koji sti`e na povr{inu zemaljske kugle na-
kon {to se filtrira razli~itim vazdu{nim zonama i
oblacima u atmosferi. U geofizi~koj terminologiji
globalno zra~enje se mo`e podeliti na dva dela:
- direktno solarno zra~enje
- indirektno, difuzno zra~enje
Difuzno zra~enje nastaje rasipanjem sun~eve svet-
losti molekulima vazduha, ~esticama vode veli~ine
aerosola u obliku kapljica (ki{a, magla, sneg itd.) i
pra{inom.
Sun~evo zra~enje formira konstantan spektar u
opsegu 200-3.000 nm. Od ~itavog spektra samo je-
dan deo sti`e do povr{ine zemlje. Koli~ina varira
34 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 3.5: Podela globalnog zra~enja

Zra~enje Talasna du`ina (nm) Udeo u ukupnom zra~enju (%)

UV - B 285 - 315 0,4
UV opseg
UV - A 315 - 400 5,6
Vidljiva svetlost 400 - 780 50,0
Infracrveni opseg 780 - 1.400 44,0

iznad 50% zavisno od geografske {irine. Priroda
globalne radijacije prikazana je na slici 3.14.
Razli~ite filterske zone koje formiraju ’opti~ki pro-
zor’ su slede}e:
• sloj kiseonika na visini od oko 75 km, koji fil-
trira zra~enje ekstremno malih talasnih du-
`ina, u opsegu do 175 nm
• ozonski sloj na visini od 20-30 km, koji filtrira
UV zra~enje od 175-290 nm
• oblaci formiraju tre}i filter za celokupno infra-
crveno zra~enje preko 1.400 nm
Zahvaljuju}i ovim prirodnim filterima formira se
’opti~ki prozor’ koji obuhvata opseg zra~enja iz-
me|u 300 nm i 1.400 nm.
Globalno zra~enje se mo`e podeliti u ~etiri glavne
grupe (tabela 3.5).
Interesantna je ~injenica da je u UV spektru koli~i-
na difuznog zra~enja ve}a. Stoga, ~ak i kada je
obla~no vreme postoja}e uticaj UV zra~enja.
Smatra se, a to potvr|uju istra`ivanja mnogih na-
u~nika, da uglavnom UV zra~enje, sa svojom veli-
kom koli~inom energije, uni{tava sve organske pro-
izvode. Ono u~estvuje sa samo oko 5 - 6% u ukup-
nom zra~enju, mada varira zavisno od pozicije na
zemaljskoj kugli i od godi{njeg doba.
Degradabilni efekat sun~eve svetlosti se ogleda u
promeni boje drveta, {to je isklju~ivo povr{inski
fenomen. UV zra~enje sa malom dubinom prodi-
ranja je odgovorno za primarnu fotooksidativnu
degradaciju. Ustanovljeno je da UV zraci ne mogu
da prodru dublje od 75 mm. Vidljiva svetlost, s dru-
ge strane, prodire dublje (do 200 mm), ali nema do-
voljno energije da raskine hemijske veze u drvnim

SUNCE
oko 75 km

Kiseoni~ni
omota~
oko 25 km

Ozonski 200
m W/cm2/nm

omota~
Oblaci i vodene padavine
5-10 km

100

100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 1400 nm
Talasna du`ina

UV Vidljiva svetlost IR zra~enje

Slika 3.14: Priroda
Opti~ki prozor
globalne radijacije
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA
komponentama, jer ima energiju manju od 293
kJ/mol. Dublje promene boje, prema tome, posledi-
ca su lan~ane reakcije. Iako UV-B talasne du`ine
~ine samo 1% ukupne energije prisutne u sun~evoj
svetlosti imaju dominantnu ulogu u procesu vede-
ringa. Talasne du`ine sa najve}om aktivacijom
padaju upravo u podru~je UV-B zra~enja. Fotode-
gradacija UV zra~enjem dovodi do promena hemij-
skih komponenti drveta, naro~ito lignina, a zatim i
do promene boje.
Apsorbovana energija izaziva disocijaciju veza u
molekulima drvnih konstituenata. Ovaj homoli-
ti~ki proces proizvodi slobodne radikale kao pri-
marne fotohemijske proizvode. To, dalje, sa ili bez
u~e{}a kiseonika i vode, dovodi do depolimerizaci-
je i do formiranja hromofornih grupa kao {to su
karbonilne, karboksilne, hinonske, peroksidi, hi-
droperoksidi i konjugovane dvostruke veze.
Kako se svetlost aposrbuje pre nego {to otpo~ne fo-
tohemijska reakcija, koncentracija, lokacija i priro-
da hromofora je izuzetno bitna za odre|ivanje ste-
pena fotooksidacije drveta. Su{tinski, drvo odli~no
apsorbuje svetlost. Celuloza, iako ne, ipak apsorbu-
je sna`no talasne du`ine ispod 200 nm sa indikaci-
jama neke apsorpcije izme|u 200 i 300 nm i deli-
mi~no do 400 nm. S obzirom na strukturnu sli~-
nost, hemiceluloze imaju sli~ne apsorpcione karak-
teristike za UV zra~enje kao i celuloza. Lignin i po-
lifenolna jedinjenja sna`no apsorbuju svetlost is-
pod 200 nm i imaju izra`en pik na 280 nm, sa pa-
dom apsorpcije u podru~ju vidljive svetlosti. Eks-
traktivi su obi~no sposobni za apsorpciju svetlosti
u podru~ju talasnih du`ina izme|u 300 i 400 nm.
Ovo ukazuje da je ve}ina drvnih komponenti spo-
sobna da apsorbuje dovoljno svetlosti u vidljivom i
UV podru~ju {to dovodi do fotohemijske reakcije
koja se manifestuje promenom boje drveta i ko-
na~no degradacijom.
Imaju}i u vidu {irok spektar hromofornih grupa
kod pojedinih komponenti, svetlost ne mo`e lako
da prodre u drvo. Prema tome, promena boje drve-
ta je povr{inski fenomen. Kako se proces vederinga
odvija, ve}ina drvnih vrsta menja boju u sivkasto,
ali samo do dubine od oko 0,10-0,25 mm. Vidljiva
svetlost (400-750 nm) mo`e da prodre u drvo sve
do 2.540 mm. Ustanovljeno je da je sivi sloj drvne
povr{ine debljine 125 mm, a ispod sivog sloja se na-
lazi braon sloj debljine od 508 do 2.540 mm. Ove
promene boje su posledica fotohemijskih reakcija
koje uvek uklju~uju slobodne radikale.
Proces transfera energije izme|u elektronski pobu-
|enih grupa u spolja{njem sloju drvne povr{ine i
drugih grupa ispod povr{ine predstavlja fotoindu-
kovano obojenje drveta ispod povr{ine, koja prak-
ti~no ne apsorbuje UV svetlost. Dalje, formirani
slobodni radikali su bogati energijom i te`e da nas-
35
tave lan~ane reakcije radi stabilizacije. Stoga, no-
voformirani slobodni radikali mogu da migriraju
dublje u drvo i dovedu do daljeg obojenja.
3.4.2.2. Temperatura premazanih povr{ina
Jedan od najva`nijih faktora ’mikro klime’ je dodat-
no zagrevanje povr{ina obra|enih premazima pod
uticajem infracrvenog zra~enja. Temperatura ovih
povr{ina mo`e dosti}i vi{e od 40°C iznad ambijen-
talne temperature vazduha, zavisno od boje povr-
{ine. Koeficijent apsorpcije toplote, koji pokazuje
procentualni udeo toplote za svaku nijansu boje,
zavisi samo od boje pigmenta i nikako od prirode
veziva ili stepena sjaja. Boja kori{}enih pigmenata
igra odlu~uju}u ulogu u prekomernom zagrevanju
povr{ine.
Zagrevanje povr{ine }e zavisiti od izolacionih svoj-
stava povr{ine ili, bolje re~eno, od njegove termi-
~ke provodljivosti. Drvo, plastika i tanki metalni
listovi, izolovani vazduhom ili neprovodnim mate-
rijalima (metalne fasade, krovovi automobila, itd.)
najvi{e }e se zagrevati. Nasuprot tome, te{ke ~eli~-
ne konstrukcije sa dobrom toplotnom provodlji-
vo{}u pokazuju najni`i porast temperature.
Hla|enje tokom no}i – Sa prestankom infracrvenog
zra~enja pri zalasku sunca, sva topla tela gube svo-
ju akumuliranu toplotu.
Horizontalne povr{ine okrenute prema vedrom ne-
bu no}u najbr`e gube svoju toplotu. Temperatura
pada ispod ambijentalne temperature vazduha.
Ovo dovodi do hla|enja, koje, u najo{trijim slu~a-
jevima, ide do 9°C ispod ambijentalne temperature,
i pospe{uje formiranje rose.
Proces hla|enja je sporiji na vertikalnim povr{i-
nama, jer zra~enje od susednih objekata, kao {to su
drve}e, druge zgrade, itd., spre~ava hla|enje.
Temperaturna razlika izme|u dnevnog zagrevanja
i hla|enja tokom no}i mo`e dosti}i 60 - 80°C, {to
zna~ajno uti~e na ’mikro klimu’.
3.4.2.3. Vla`nost vazduha i formiranje rose
Drugi va`an faktor vederinga je voda u razli~itim
stanjima, kao {to su: rosa, ki{a, sneg i relativna vla-
`nost vazduha.
Vazduh uvek sadr`i izvesnu koli~inu vode u ob-
liku vodene pare. U skladu sa fizi~kim zakonima
odre|ena zapremina vazduha sadr`i samo ograni-
~enu koli~inu vode u vidu pare, zavisno od tem-
perature vazduha. Kada vi{e vode isparava, vi{ak
se kondenzuje u obliku te~ne vode ili rose. Maksi-
malna koli~ina vodene pare zavisi od temperature
vazduha.
36
Padom temperature vazduha i same podloge (to-
kom no}i), smanjuje se potencijal apsorpcije vo-
dene pare i vi{ak se kondenzuje u vidu te~ne vode
ili rose. Rosa se zadr`ava na povr{ini predmeta sve
dok se temperatura podloge ne pove}a do ta~ke
rosi{ta.
To upravo oslikava ’mikro klimu’. Dobro je poznat
primer vla`nog automobila ujutro u jesen, koji se
osu{i kako ga sunce zagreva.
Osim pojave rose, veoma je va`no i vreme u kojem
je povr{ina vla`na tokom 24 ~asa.
Iz svega ovoga, mo`e se izvu}i nekoliko interesant-
nih zaklju~aka:
• ki{a nije toliko va`na za vla`enje organskih
premaza koliko rosa, koja je vrlo ~esto zasi-
}ena kiselim polutantima
• vertikalne povr{ine su mnogo manje sklone
formiranju rose nego horizontalne. Okolni ob-
jekti, uklju~iv{i zemlju, spre~avaju formiranje
rose sopstvenim zra~enjem toplote
• izolovane metalne povr{ine ostaju du`e mokre
nego neizolovane. Izolacija spre~ava zagreva-
nje okolnim vazduhom
• predmeti tamne boje, naro~ito crne, ostaju du-
`e vla`ni nego predmeti bele boje
Tokom vedrih no}i bez oblaka formira se ja~a rosa
nego tokom obla~nih no}i.
Drvo apsorbuje vodu na dva na~ina:
1. kapilarnim putem kroz duge transportne }e-
lije u podu`nom pravcu, apsorbuju}i vodu u
te~nom stanju kao {to je ki{a, voda iz zemlji-
{ta, rosa, itd.
2. higroskopnom adsorpcijom unutar zidova dr-
vnih }elija higroskopnih drvnih komponenti i
depozicijom molekula vode, gde je voda u sta-
nju pare definisana relativnom vla`no{}u vaz-
duha.
Provo|enje vlage zavisi od pravca protezanja vla-
kana. Duge transportne }elije su pogodne za protok
vode ukoliko nisu ispunjene smolastim supstanca-
ma i zarobljenim mehuri}ima vazduha. Koeficijent
difuzije je ne{to ve}i u radijalnom nego u tangenci-
jalnom pravcu. Zapremnski udeo pora reguli{e
protok vlage kroz drvo. Mogu}nost ulaska vode up-
ravno na pravac protezanja vlakana, tj. pod pravim
uglom na osu drveta je vrlo mala. Osim nekih sr`-
nih zraka nema otvora koji bi omogu}ili apsorpciju
vode kapilarama. Ova ~injenica se ogleda u sma-
njenju apsorbovane vode po pre~niku trupca. Up-
ravo mala apsorpcija vode u popre~nom pravcu dr-
veta smr~e je razlog njene {iroke upotrebe kao ma-
terijala za gra|evinsku stolariju i sl.
Odgovor drveta na apsorpciju vlage je bubrenje i
utezanje. Time dolazi do stvaranja naprezanja u dr-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
vetu i ona su ve}a {to je o{triji gradijent vlage i
obi~no su najve}a blizu povr{ine drveta. Neurav-
note`ena naprezanja mogu imati za posledicu stva-
ranje pukotina. Dnevne fluktuacije su oko 10%
sadr`aja vlage.
Dva najva`nija elementa vederinga – sun~eva svet-
lost i voda – deluju u razli~itim periodima. Izlo-
`eno drvo mo`e biti ozra~eno nakon ki{e ili po{to
je pove}an sadr`aj vlage na povr{ini visokom rela-
tivnom vla`no{}u vazduha tokom no}i ili rosom.
Vreme vla`enja je, stoga, va`no u relativnim kli-
matskim uslovima za degradaciju u spolja{njem
prostoru. Kombinovano delovanje elemenata mo`e
imati razli~ite puteve degradacije, uz poja~avanje
zra~enja delovanjem vode i obrnuto.
1. Kiseonik
Kiseonik je va`an elemenat u formiranju slobodnih
radikala i hidroperoksida. Usled nestabilnosti pod
delovanjem toplote i svetlosti, hidroperoksidi se
brzo razgra|uju pri ambijentalnim uslovima daju}i
hromoforne grupe, kao {to su karbonilne i karbo-
ksilne, koje doprinose pucanju drveta.
2. Kiseli atmosferski polutanti
Polutanti u na{oj atmosferi su kiseli gasovi, kao {to
su sumpor dioksid, azotovi oksidi i hloridi u slanoj
morskoj izmaglici. Najopasniji od njih je SO2 koji
je, u koncentrovanom obliku razaraju}i gas. Proi-
zvodi se u velikim koli~inama sagorevanjem ulja
koja sadr`e sumpor, uglja, a naro~ito crnog uglja i
lignita (termocentrale i ku}na lo`i{ta).
Opasnost od sumpordioksida le`i u ~injenici da }e
reagovati sa vlagom u vazduhu, formiraju}i najpre
sumporastu kiselinu, koja }e biti oksidovana kise-
onikom iz vazduha i globalnim zra~enjem do vrlo
agresivne sumporne kiseline. Ove kiseline mogu
da se prenose vazdu{nim strujama, u obliku dobro
poznatih kiselih ki{a. Isto }e se desiti i sa azot oksi-
dima, koji se proizvode u procesima sagorevanja
na temperaturama preko 600°C, uglavnom u auto-
mobilima.
Sumporne kiseline su opasnije od azotnih kiselina.
Razlog je {to je sumporna kiselina jedna od vrlo
retkih hemijskih jedinjenja koja pod delovanjem
sunca ne isparava sa vodenom parom. Ona ostaje u
filmu rose i, na kraju, formira koncentrovanu sum-
pornu kiselinu. Mikroskopske kapljice ove koncen-
trovane kiseline ostaju na povr{ini podloge (sve
dok ih ki{a ne spere) i predstavljaju vrlo agresivan
medijum za sve organske, ili neorganske, povr{ine.
Azotne kiseline isparavaju zajedno sa vodenom
parom.
Poglavlje 3.0: KARAKTERISTIKE POVR[INE DRVETA
3. Ostalo
Abrazija ili mehani~ka delovanja, kao {to su vetar,
pesak i prljav{itna, mogu biti od zna~aja za degra-
daciju drveta.
3.4.3 Promene drveta
Kombinovano delovanje klimatskih faktora na ne-
za{ti}eno drvo izaziva:
• hemijske promene
• promene boje
• fizi~ke promene
• mikroskopske promene
Vedering uti~e na degradaciju i rastvaranje lignina,
dok je uticaj na celulozu zna~ajno manji, osim u
povr{inskom sloju drveta. Proces UV degradacije je
iniciran formiranjem slobodnih radikala i, verovat-
no, zapo~inje okidacijom fenolnih hidroksila. Ovaj
proces degradacije rezultuje smanjenjem sadr`aja
metoksila i lignina i pove}anjem kiselosti i koncen-
tracijom karboksila. Ove fotohemijske promene su
poja~ane vi{e vlagom nego toplotom. Proizvodi
dekompozicije vederovanog drveta su uglavnom
organske kiseline, vanilin, siringaldehid i jedinje-
nja ve}e molekulske mase, koji se svi spiraju. De-
gradacioni proizvodi vederinga su male mole-
kulske mase i mogu se ukloniti sa drvne povr{ine
ekstrakcijom vodom. Vlakna sa ve}im sadr`ajem
celuloze, i obi~no sive boje, ostaju na povr{ini i ot-
porna su na UV degradaciju.
Promena boje je isklju~ivo povr{iniski fenomen i
odigrava se na dubini od 0,05-2,5 mm. Generalno,
sve drvne vrste menjaju boju ka `utoj do braon
usled hemijske razgradnje lignina i ekstraktiva. Dr-
vo bogato ekstraktivima mo`e najpre da izbledi pre
nego {to se uo~i braon boja. Tako, promene drveta
ukazuju na hemijske promene tokom vederinga.
Obojenje (sivljenje) drveta u prisustvu vlage je
prakti~no uvek posledica razvoja gljiva na povr{ini
drveta. Svako drvo pokazuje sivu boju posle 1-2
godine vederinga.
Fizi~ke promene podrazumevaju pucanje i eroziju.
To zavisi od vrste drvnog tkiva na povr{ini, tj. od
drvne vrste. ^vrsto}a veze }elijskog zida se gubi u
blizini drvne povr{ine. Kako se vedering odvija,
ki{a spira degradirane povr{ine i dolazi do erozije.
S obzirom na razli~ite vrste drvnog tkiva na po-
vr{ini, erozija i pucanje se razlikuju po intenzitetu,
i povr{ina drveta postaje sve vi{e neravna. Li{}ari
erodiraju sporije nego ~etinari. Li{}ari ve}e gustine
erodiraju sli~nom brzinom kao kasno drvo ~eti-
narskih vrsta. Generalno, {to je ve}a gustina, manji
je stepen erozije. Prose~an stepen degradacije drve-
ta na severnoj polulopti je oko 50 mm godi{nje.
Fizi~ke promene su pra}ene mikroskopskim pro-
menama koje zapo~inju pro{irivanjem otvora nad-
37
svo|enih pora na radijalnim zidovima traheida ra-
nog drveta kod ~etinara, i nastavlja se mikropukoti-
nama, deterioracijom i kona~nim razaranjem sred-
nje lamele razli~itih slojeva }elijskog zida i kohe-
zivne ~vrsto}e drvnog tkiva.
3.4.4 Svojstva premaza za spolja{nju upotrebu
Imaju}i u vidu svojstva drveta i pona{anje drveta
izlo`enog procesu vederinga potrebna je odgovara-
ju}a za{tita drveta. Posmatraju}i premaze, {to je
{iroko rasprostranjen metod za{tite, oni bi trebalo
da imaju odre|ena svojstva kako bi obezbedili pos-
tizanje zadovoljavaju}eg kvaliteta i trajnost ob-
ra|ene povr{ine. Ova svojstva su:
• dugoro~na elasti~nost
• spre~avanje apsorpcije vlage
• spre~avanje razvoja gljiva
• spre~avanje UV degradacije povr{ine drveta
3.4.4.1 Dugoro~na elasti~nost
Sva veziva koja se su{e oksidativnim putem, kao
{to su ulja i uljima modifikovani alkidi umre`avaju
se starenjem. Makromolekuli se u filmu sve vi{e
u~vr{}uju, formiraju}i ~vrstu mre`u, koja polako
gubi svoju elasti~nost i postaje krta. Ovo povi{ava
Tg vrednost, od vrednosti ispod nule do +50°C i
vi{e. To zna~i da na niskim temperaturama u zim-
skom periodu, krti filmovi ne mogu da prate kre-
tanje drvne povr{ine. Oni pucaju i gube adhezivnu
vezu sa podlogom. Samo filmovi vrlo dugih uljnih
alkida sa visokim sadr`ajem polusu{ivih ulja, koja
deluju kao plastifikatori, mogu da opstanu u ovim
uslovima.
U tom smislu, najbolja veziva su termoplasti~ni
polimeri, naro~ito oni na bazi vinilnih i akrilnih
polimernih emulzija. Oni se ne}e umre`avati, ili
vrlo malo, i ~ak posle 10 godina i du`eg izlaganja,
Tg vrednost }e porasti za samo 5 - 10°C. Ali ovi, ~e-
sto “gumasti” filmovi, ima}e jo{ jedno nepo`eljno
svojstvo – “lepljivost”. To zna~i da }e se dve obra-
|ene povr{ine lepiti kada do|u u kontakt jedna sa
drugom. To je jako bitno kod veza prozora i do-
prozornika. Drugi nedostatak ovih sinteti~kih fil-
mova je sklonost ka zadr`avanju prljav{tine, s ob-
zirom na njihovu termoplasti~nost. Naro~ito u let-
njem periodu, povr{ina }e omek{ati od sun~evog
zra~enja i ove blago lepljive povr{ine }e prikupljati
prljav{tinu i pra{inu iz vazduha.
Najbolja veziva za premaze za spolja{nju upotrebu
su sa otvorenom mre`om umre`enih makromo-
lekula, kao {to su kombinacije dugouljnih alkida sa
polusu{ivim uljima, ili elasti~ni, poliuretanski pre-
mazi (koji o~vr{}avaju hemijskim putem).
38
3.4.4.2 Spre~avanje apsorpcije vlage
Jedna on najva`nijih funkcija premaza za drvo je
njihova sposobnost da odr`e sadr`aj vlage drveta
ispod magi~ne vrednosti od 20% i da spre~e ve}a
odstupanja od toga. Iznad 20% sadr`aja vlage drve-
ta po~inje da se formira hranljiva osnova za razvoj
gljiva. U normalnim spolja{nim uslovima u Cen-
tralnoj Evropi sa relativnim vla`nostima ispod 80%
sadr`aja vlage drvo dosti`e ravnote`u pri 10-20%.
Vlaga mo`e da prodre i u drvo i u premaze. U slu-
~aju premaza to mo`e biti i korisno, jer molekuli
vode deluju kao plastifikatori i smanjuju Tg vred-
nost veziva u odre|enom stepenu. Ovakvim bubre-
njem adsorbovane vode ~esto film premaza postaje
kompaktniji i spre~ava se dalje prodiranje vode.
U tom smislu, potrebno je upijanje vodene pare u
odre|enom stepenu. Ako, me|utim, u nekim slu-
~ajevima, drvo upije previ{e vode, kao na primer u
toplim i vla`nim uslovima u zatvorenim prostori-
ma (kuhinje, kupatila, i sl.) ili direktnim kontak-
tom sa te~nom vodom, premaz mora da obezbedi
su{enje drveta. Dakle, mora da ima odre|eni ste-
pen propustljivosti (WVP – propustljivost vodene
pare). Ako premaz ima suvi{e nisku WVP i formira
~vrstu barijeru za vodenu paru, do}i }e do formi-
ranja potklobu~enja ispod filma. Prema tome, savr-
{eni film premaza za drvo mora da ima dve osnov-
ne funkcije. Mora da spre~i apsorpciju vlage od
strane drveta, u obliku rose, ki{e, snega, i sl., ali
mora i da omogu}i penetraciju vode u obliku pare.
Iskustveno, ova ~injenica je poznata vekovima. La-
neno ulje, nekada pigmentirano sa belim olovom,
bilo je uspe{an premaz u du`em vremenskom peri-
odu. Pokazivalo je dobru vodoodbojnost, zajedno
sa dobrom permeabilno{}u za vodenu paru. Zahva-
ljuju}i elasti~nosti, s obzirom na ulja, zajedno sa
formiranjem olovnog sapuna, pokazivalo je dugo-
ro~nu elasti~nost. Me|utim, osrednja trajnost i
sporo su{enje, uticali su da ovi premazi nestanu sa
tr`i{ta.
3.4.4.3 Spre~avanje razvoja gljiva
Imaju}i u vidu da je za razvoj gljiva potrebna odre-
|ena (ve}a) vla`nost drveta, jedan od zahteva pre-
maza je odr`avanje sadr`aja vlage drveta ispod tog
nivoa. Ipak je, osim toga, potrebno u premaze do-
davati i fungicide, naro~ito u penetriraju}e temelj-
ne slojeve (prajmere). Neki pigmenti imaju tako|e
fungicidalno dejstvo, na primer cink oksid i bari-
jum metaborat. Oni su obi~no u sastavu pokrivnih
premaza, spre~avaju}i tako razvoj gljiva na povr-
{ini premaza.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
3.4.4.4 Spre~avanje UV degradacije povr{ine
drveta
Najbolja za{tita od UV zra~enja se posti`e dovolj-
nom koli~inom pigmenata, koji }e apsorbovati zra-
~enje, i time spre~iti prodiranje do drvne povr{ine.
Svi pigmentirani premazi imaju ovo svojstvo.
^esto postoje estetski zahtevi za prirodnim izgle-
dom drveta. Me|utim, treba imati u vidu da nije-
dan bezbojan premaz, bez obzira na njegov hemij-
ski sastav, ne mo`e da spre~i UV zra~enje posle
odre|enog perioda vederinga (od 1-3 godine, zavis-
no od klimatske zone), drvo ispod premaza }e biti
razgra|eno pod delovanjem UV zra~enja, kiseonika
i vlage u drvetu.
Poku{ava se da se u bezbojne premaze dodaju UV
apsorberi. Oni imaju efekta odre|eno vreme, ali se
degradiraju kao i sva ostala organska jedinjenja.
Najbolji na~in je dodavanje odre|enog procenta
neorganskih, transparentnih pigmenata oksida gvo-
`|a (vidi ta~ku 4.6.2.3). Njihova transparentnost je
dovoljno dobra da struktura drveta ostane vidljiva,
ali i za{titna funkcija dovoljna da se spre~i degra-
dacija drvne povr{ine.
3.5 PROMENA POVR[INE DRVETA
FAKTORIMA OKOLINE
Na povr{ini drveta mogu biti deponovane materije
iz okoline, kao {to su pra{ina i kondenzovana voda
koje su posledica skladi{tenja drveta i ~ija koli~ina
u principu mo`e da se kontroli{e, ali i druge koje
poti~u od procesa formiranja povr{ine, tj. ma{inske
obrade, kao {to su male koli~ine metala, prvenstve-
no gvo`|a. Ove materije ne mogu zna~ajno da uti-
~u na hemijsko pona{anje povr{ina drveta, zbog
malih koli~ina, mada u nekim slu~ajevima njihovo
prisustvo ipak mo`e biti od zna~aja.
Hemijski sastav povr{ine drveta mo`e da se pro-
meni za vreme i nakon pripreme povr{ine, usled
interakcije sa razli~itim fizi~kim i hemijskim priro-
dnim reagensima. Tako, neki uslovi piljenja, obi~-
no sa pove}anim vibracijama pile, mogu prouzro-
kovati nagorevanje drveta. Iako se ne zna mnogo o
temperaturama povr{ine drveta tokom piljenja,
ustanovljeno je da su temperature kru`nih pila oko
40-600°C, ponekad 1.000°C, pa ~ak i 1.600°C, iznad
ambijentalne, zavisno od rastojanja od zuba pile.
Ove visoke temperature stvaraju mogu}nost za pi-
roliti~ke i oksidativne promene povr{ine drveta,
iako su vremena izlaganja vrlo kratka i u skladu s
tim efekti manji. Dodatni slu~ajevi izlaganja drveta
povi{enim temperaturama se sre}u kod su{enja dr-
veta i furnira.

Materijali za povr{insku obradu drveta
4.1 MATERIJALI ZA PRIPREMU POVR[INE
4.1.1 Brusni materijal
Pod pojmom bru{enje podrazumeva se odvajanje
finog iverja od predmeta obrade uz pomo} sraz-
merno malih, o{trih se~iva koja ~ine brusna zrna.
Umetnost bru{enja je veoma stara. ^ovek kamenog
doba pravio je razliku izme|u o{trog i tupog i tra-
`io je sredstva da nao{tri svoje primitivno oru|e.
Pri tom je na{ao izvesne vrste kamena, koji su se
nalazili u prirodi, a odgovarali su njegovim zahte-
vima. Bio je to kamen vrste pe{~ara. Iz ovih po~e-
taka i razvojem zahteva za tvrdo}om brusnog mate-
rijala, razvijena je tokom stole}a proizvodnja brus-
nih sredstava do dana{njeg visokog stepena. Ona
obuhvata dve glavne grupe, tj.:
• kompaktna ili ~vrsta brusna sredstva, kao {to
su: brusne {ajbne, brusni lonci, brusni kamen
itd.
• fleksibilna brusna sredstva, kao {to su: brusni
papiri i brusni jastu~i}i
Fleksibilna brusna sredstva sastoje se iz tri razli~ita
dela:
• podloge (papira, jastu~eta, fibera, kombinacije)
• brusne obloge ili brusnog zrna
• vezivnog sredstva
Na slici 4.1. prikazan je izgled brusnog sredstva.
Brusno zrno se elektrostati~ki orijenti{e na osnov-
nom vezivu i potapa u njegovu te~nu fazu i na kra-
ju se ja~e povezuje pokrivnim vezivom.
2
1 2 – osnovni sloj veziva
4.0
4.1.1.1 Podloga
Izrada brusnog sredstva podrazumeva nano{enje
brusnih zrna na podlogu koja mo`e biti papir, plat-
no, fiber ili kombinacija razli~itih vrsta papira ili
papira i platna. Klasifikacija podloge od papira,
odnosno podloge od tkanine vr{i se prema razli-
~itim zahtevima kvaliteta, pri ~emu je za korisnike
brusnih sredstava veoma va`no poznavanje svojs-
tava i ozna~avanje podloge.
Izbor podloge se vr{i prema zahtevima primene. Za
ru~no bru{enje su dovoljne lake vrste papira, jer u
tom slu~aju ~vrsto}a na kidanje ima manji zna~aj.
Za ma{insko bru{enje, tj. za brusna sredstva koja
se upotrebljavaju na brusilicama, mora se upotre-
biti brusno sredstvo na podlozi koja je `ilav kraft
ili manila papir. Zbog srazmerno velikog optere-
}enja, podloga, tj. papiri moraju da imaju odgova-
raju}u ~vrsto}u na kidanje.
I podloge koje su napravljene od tkanine imaju,
ve} prema zahtevima upotrebe, razli~ita svojstva.
Za ru~no bru{enje, kada se koriste listovi ili jastu-
~i}i brusnog materijala, biraju se lak{e vrste platna,
dok se za ma{insko bru{enje biraju tkanine sa ve-
}om ~vrsto}om na kidanje. Brusne trake, koje mo-
raju da podnesu ve}a optere}enja, oja~avaju se sa
zadnje strane, ~ime se posti`e ve}a otpornost na
kidanje.
Kombinacija podloge, koja se sastoji od ekstra
jakog kraft papira spojenog sa fino tkanim platnom,
daje dobru otpornost na kidanje i malu istegljivost.
Fleksibilni brusni koturovi kod kojih su izra`ena
jaka optere}enja imaju podlogu napravljenu iz fibe-
Slika 4.1: Gra|a brusnog sredstva
1 – podloga
3 – pokrivni sloj veziva
4 – brusno zrno
40 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

ra. Ovaj materijal daje koturu pove}anu ~vrsto}u,
bez gubitka savitljivosti.
Normalna tkanina za bru{enje ima istezanje od 3
do 5%, maksimalno 7%.
U tabeli 4.1 prikazane su karakteristike razli~itih
podloga.
4.1.1.2 Brusna zrna
Danas se u industriji za bru{enje primenjuju slede-
}a brusna sredstva:
• prirodni brusni materijali: flint, rubi, {mirgla
• ve{ta~ki brusni materijali: elektrokorund, sili-
cijum karbid
Za bru{enje drveta, kao brusna zrna, primenjuju
se u prvom redu korundi (Al2O3), ali i silicijum
karbid (SiC). Oba se dobijaju ~isto sinteti~ki u pos-
tupku topljenja. Veliki blokovi te`ine i preko 10
tona lome se i melju. Nakon toga zrna se sortiraju
na sitima prema veli~ini.
Veli~ina zrna, koja je od naro~itog zna~aja za dalju
preradu, normirana je prema evropskom udru`enju
proizvo|a~a brusnih sredstava (FEPA). Tako, na
primer oznaka P150 zna~i da na 1 colu (2,54 mm)
postoji 150 otvora sita. Dodatno slovo P zna~i da je
brusno sredstvo naneto na podlogu.
Ovim standardom (FEPA) odre|ene su dimenzije
otvora (okaca) sita (tabela 4.2) i definisana je
veli~ina ostatka brusnih zrna nakon prosejavanja
na pojedinim sitima (tabela 4.3).
Oznake po DIN standardima se poklapaju sa FEPA
oznakama i iste se primenjuju i kod nas. U tabeli
4.4 prikazane su veli~ine brusnih zrna za pojedine
granulacije brusnih papira.
Najzna~ajnija karakteristika brusnih zrna je njiho-
va tvrdo}a. Za odre|ivanje vrednosti tvrdo}e (po
Mohs-u) koristi se za pore|enje dijamant sa ste-
penom tvrdo}e 10.

Tabela 4.1: Podloge za brusne materijale

Materijal Te`ina Podru~je primene

A - papir do 80 g/m2 Suvo ru~no i vibraciono bru{enje

Suvo ru~no i vibraciono bru{enje,

B - papir 81 - 105 g/m2
tra~ne bru{ilice za premaze i drvo

Kao prethodno, ali i za brusne plo~e

C - papir 106 - 126 g/m2
manjih pre~nika i mokro bru{enje

Kao prethodno, ali i za ma{insko

D - papir 127 - 160 g/m2 bru{enje, gde su neophodne
savitljive trake

E - papir 161 - 218 g/m2 Te{ko ma{insko bru{enje

Bru{enje profila, falceva (poluutora)

J - tkanina Pamu~no telo, srednje te{ko
i kantova (u`ih strana)

Profilno bru{enje, kod vi{estranog

J - Flex tkanina Pamu~no telo, srednje te{ko
savijanja za vazdu{ne valjke

X - tkanina Pamu~no telo, te{ko Ma{ine za bru{enje podova (parketa)

XS - tkanina Pamu~no telo, veoma te{ko Te{ko ma{insko bru{enje

Profilno bru{enje sa visokim

I - Flex fiber Meko
vremenom trajanja

I - fiber Fleksibilno
Bru{enje plo~a i iverica
X - fiber Te{ki kvalitet

Kombinacija: telo iz fibera + Za cilindri~ne i {irokotra~ne

fiber papir + tkanina ma{ine za bru{enje

Direktno ulaganje brusnih zrna u

Najlon vlaknasta masa
najlon razli~itih stepena tvrdo}e
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 41

Karakteristike brusnih zrna su slede}e: Tabela 4.2: Dimenzije otvora sita

• Flint – predstavlja ~isto silikatni brusni mate-

rijal (i kvarc). Danas se u industriji brusnih Dimenzija otvora sita
Broj sita (N0)
sredstava upotrebljava flint, a u SAD-u i kvarc. (µm)
On se nalazi veoma dobrog kvaliteta na obala- 45 355
ma Danske. Njegova tvrdo}a je 7, specifi~na
te`ina 2,6. Flint nalazi primenu kao brusni 50 300
materijal u drvnoj, ko`noj i industriji plute 60 250
• Rubi (granat) – me{ano silikatni brusni mate-
70 212
rijali su bim{tajn i granat, od kojih samo gra-
nat (ili rubi) nalazi primenu u industriji fleksi- 80 180
bilnih brusnih sredstava. Prvenstveno se na- 100 150
lazi u Americi, Madagaskaru, Norve{koj i In-
diji. Boja rubija koji se koristi kao brusno sred- 120 125
stvo je od `ute do crvenkaste boje. Njegova tvr- 140 106
do}a je 7 do 7,5; specifi~na te`ina 3,4 do 4,3.
170 90
Mnogobrojne o{tre ivice i vrhovi ({picevi) ~ine
ga veoma pogodnim za kori{}enje kao brusnog 200 75
sredstva. Primena rubija je ograni~ena prakti- 230 63
~no na ru~no i vibraciono bru{enje u industriji
name{taja i ostalim drvoprera|iva~kim indus- 270 53
trijama 325 45
• [mirgla – je me{avina korunda i gvo`|emag-
neta, uz dodatak ostalih minerala kao {to je nalazi{ta {mirgle su u Maloj Aziji i u SAD-u.
kvarc, glimer i razni silikati. Njen kvalitet raste [mirgla se prvenstveno upotrebljava za fina
sa sadr`ajem korunda, koji mo`e da dostigne bru{enja i poliranja
do 70 procenata, pri ~emu se stvara gusta ma- • Elektrokorund – ili ve{ta~ki proizveden ko-
sa tamno grao do crne boje. Mereno skalom rund proizvodi se u elektri~nim pe}ima toplje-
tvrdo}e po Mohs-u, po kojoj se tvrdo}a dija- njem boksita sa dodatkom uglja. Na visokim
manta ozna~ava sa 10, {mirgla ima tvrdo}u 8; temperaturama elektri~nih pe}i od 2.000°C
njena specifi~na masa je 3,7 do 4,3. Va`nija boksit se topi, dok se istovremeno dodaju spo-

Tabela 4.3: Granulacije brusnih papira prema FEPA standardu

Ostatak na Ostatak na Ostatak na

Ostatak na 1 Ostatak na 2 Prolaz kroz 5
Granulacija

2+3 situ 2+3+4 situ 2+3+4+5 situ

situ situ sito
kumulativno kumulativno kumulativno

Broj Broj Broj Broj Broj Broj

% % % % % %
sita sita sita sita sita sita

80 45 0 60 3 70 26 80 75 100 96 100 4
100 50 0 70 1 80 14 100 61 120 92 120 8
120 70 0 100 7 120 42 140 86 170 98 170 2
150 80 0 120 3 140 26 170 75 200 96 200 4
180 100 0 140 2 170 15 200 62 230 90 230 10
220 120 0 170 2 200 15 230 62 270 90 270 10

Tabela 4.4: Veli~ina brusnih zrna

Oznaka po DIN-u 80 120 150/180 220/240 280 320 400 500 600

Max. 200 125 100 80 63 50 40 20 14

Veli~ina

(µm)
zrna

Min. 160 100 80 63 50 40 28 14 10

42 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

jevi gvo`|a, silicijuma i titana i sa ugljenikom

se redukuju, tako da se zbog njihove vi{e spe-
cifi~ne te`ine odvajaju od boksita. Tako se iz
boksita gradi ~isti aluminijum oksid, koji pri
stvrdnjavanju kristalizira u elektrokorund. Do-
datkom uglja kao redukcionog sredstva mo`e
se uticati na ~isto}u (kvalitet) krajnjeg proizvo-
da i njegovih tehni~kih svojstava. Potpuno re-
dukovani aluminijum oksid je izuzetno tvrd,
ali tako|e i krt (lomljiv), manje redukovan je
`ilav, ali manje tvrd proizvod. Tvrdo}a elek-
trokorunda varira izme|u 9 i 9,4; specifi~na
te`ina izme|u 3,9 i 4; boja njegovih kristala je
crvenkasto braon do bela. Elektrokorund se
prvenstveno upotrebljava u preradi metala
svake vrste. Beli i roze korund se upotrebljava
u industriji name{taja, kao i u ostalim drvno
prera|iva~kim industrijama
• Silicijum karbid – je, tako|e, proizvod to-
pljenja u elektri~nim pe}ima. Sirovina je Slika 4.2: Brusni materijali kao sirovina
kvarc, koji se zajedno sa koksom topi u pe}i- 1 - 3 prirodni minerali (flint, granat, {mirgla)
4 - 6 ve{ta~ki minerali (braon korund, beli korund,
ma. Ugljenik stupa pri tom u hemijsku vezu sa silicijum karbid)
silicijumom. Masa otvrdnjava u kristalnu for-
mu, koja je ozna~ena kao silicijum karbid. Sili-
cijum karbid je pored bor karbida i dijamanta
najtvr|e brusno sredstvo. Njegova tvrdo}a mo- Na slici 4.2 prikazani su brusni materijali kao siro-
`e da dostigne 9,7. Njegova specifi~na te`ina vina. Razli~ita svojstva mlevenih minerala u odno-
su na tvrdo}u, `ilavost i oblik zrna odre|uje njiho-
varira od 3,15 do 3,2. Boja se menja od crne do
vu upotrebu.
svetlo zelene. On u istoj meri odgovara za mo-
kro bru{enje temperaturno osetljivih ve{ta~kih U tabeli 4.5 prikazane su vrste i karakteristike
materijala i smola, stakla, porcelana, keramike, sredstava za bru{enje, a u tabeli 4.6 prikazane su
mermera i kamena, kao i za suvo bru{enje plo- karakteristike zapunjavanja podloge brusnim zrni-
~a iverica, tvrdih vlaknatica i furnirskih plo~a ma.

Tabela 4.5: Vrste i karakteristike sredstava za bru{enje

Materijal Boja Tvrdo}a po Mohs-u Pogodnost za upotrebu

Ru~no bru{enje i ma{insko
Mle~no bela, braon,
Flint 6,5 - 7,0 bru{enje za meke vrste
grao, crvena
drveta

Ru~no bru{enje mekih

Granat @u}kasta 7,5 - 8,0
vrsta drveta

Krto, za grube granulacije i

Crni korund Crna oko 7,0
bru{enje mekog drveta

Bru{enje mekih
Braon korund Braon 8,0 - 9,0
drvnih vrsta

Ma{insko bru{enje tvrdih

Roze korund Roze 9,0 - 9,2
vrsta drveta

Krto, ma{insko bru{enje

Beli korund Bela 9,4 - 9,5 tvrdih drvnih vrsta, plastike
i metala

Za sve visokozahtevne
Silicijum karbid Crna 9,6
brusne trake i materijale
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 43

Tabela 4.6: Zapunjavanje podloge brusnim zrnima

Oznaka Skra}enica Gra|a i primena

Zatvorena podloga cl Vi{e od 60% podloge pokriveno je brusnim zrnima
Omogu}ava ve}i prostor za iver, zrna su tanja i sa manjim stepenom
Poluotvorena podloga 1/2 op
pokrivanja, pri ~emu je manje zapunjavanje i manje zagrevanje
Manje od 60% povr{ine pokriveno je brusnim zrnima; za gruba bru{enja i
Otvorena podloga op
smolovite, meke drvne vrste

4.1.1.3 Vezivno sredstvo U tabeli 4.7 prikazane su vrste i karakteristike lep-

Zadatak vezivnog sredstva je da pove`e brusna
zrna sa podlogom. Ranije u tu svrhu upotrebljavani
ko`ni lepak tutkalo danas je izgubio na zna~aju.
Njegovo mesto zauzele su ve{ta~ke smole, prven-
stveno fenolne smole, koje svojom visokom silom
dr`anja (vezivanja), otporno{}u na delovanje vode
i temperaturnom stabilno{}u naro~ito odgovaraju
za proizvodnju brusnih sredstava i upotrebljavaju
se kako za osnovno, tako i za pokrivno vezivanje.
Vezivna sredstva se na podlogu nanose u dva sloja
iz proizvodno-tehni~kih razloga.
Mo`e se smatrati da je lepljenje u jednom sloju,
ako se upotrebljava lepak istog kvaliteta kao veziv-
no sredstvo za oba sloja.
Uobi~ajeno je da se brusna zrna za podlogu vezuju
sa dva sloja lepka. Za osnovno vezivanje koristi se
visokokvalitetan ko`ni lepak, a za pokrivno veziva-
nje upotrebljava se u vodi nerastvorna sinteti~ka
smola. Na ovaj na~in povezana brusna sredstva su
mnogo manje osetljiva na temperaturu i brusno
zrno je bolje vezano za podlogu, nego {to je to
slu~aj ako se za oba sloja koristi ko`ni lepak.
Brusna zrna se na podlogu mogu zalepiti i kori{}e-
njem lepka sa visokokvalitetnim ve{ta~kim smola-
ma, nanetim u obadva sloja (osnovnom i pokriv-
nom). Na ovaj na~in se proizvode vodootporna
brusna sredstva, kod kojih je brusna podloga stalno
u kontaktu sa vodom ili emulzijom. Kod vodoot-
pornih brusnih sredstava mora se dodatno impreg-
nisati i podloga, kako bi se u~inila neosetljivom na
uticaj vode.
kova za proizvodnju brusnih sredstava.
4.1.2 Materijali za odma{}ivanje i odsmoljavanje
Nasuprot li{}arima ~etinari (na primer smr~a, bor,
ari{) sadr`e, ve} prema vrsti, promenljivu koli~inu
smole. Kako smola lo{e “prima” bajc, moraju se
smolaste vrste drveta pre bajcovanja odsmoliti.
Sredstva za odsmoljavanje deluju samo do dubine
od 1 - 2 mm. Smola koja se nalazi na ve}oj dubini
mo`e da prodre ponovo u odsmoljeno podru~je i
da prouzrokuje tamne mrlje. Stoga je razumljivo da
odsmoljavanje ima samo ograni~eno vremensko
delovanje.
Smola se mo`e iz drveta odstraniti pomo}u odgo-
varaju}ih sredstava za rastvaranje i osapunjavanje.
Odsmoljavanje se vr{i uvek na prethodno obru-
{enoj povr{ini.
Smolasta mesta na povr{ini drveta mogu da pri-
~injavaju pote{ko}e u povr{inskoj obradi (ote`a-
vaju otvrdnjavanje premaza, neujedna~eno primaju
boju itd.) i zato ih treba ukloniti. Za uklanjanje
smole postoji nekoliko mogu}nosti:
• smola se mo`e spaliti, a zatim se ta mesta izo-
luju rastvorom {elaka
• smola se mo`e otopiti, a zatim isprati pogod-
nim sredstvom, kao {to je terpentin, toluol,
test benzin, nitro razre|iva~, metanol ili ace-
ton
• smola se mo`e saponifikovati baznim rastvo-
rima, odstraniti ~etkanjem a zatim isprati

Tabela 4.7: Karakteristike lepkova za proizvodnju brusnih sredstava

Materijali za povezivanje Postojanost Podru~je primene

Malo temperaturno optere}enje, za

Ko`ni lepak (tutkalo) Otporan na suvom
srazmerno male zahteve i meko bru{enje

Ko`ni lepak/ve{ta~ka smola Otporan na vla`nom Srednje temperaturno optere}enje

Za vi{e zahteve, ve}u snagu bru{enja

Potpuno ve{ta~ka smola Otporan na delovanje vode i temperaturnu otpornost, tvr|e bru{enje,
veliko radno vreme
44
(eventualno se mo`e neutralizovati sir}etnom
kiselinom, hlorovodoni~nom kiselinom ili ka-
lijum oksalatom)
Za smolovite drvne vrste, koje treba hemijski baj-
covati, mogu se koristiti samo te~na sredstva za
rastvaranje smole, jer nakon njihove upotrebe na
povr{ini ne zaostaju {tetne supstance. Skoro svi
rastvara~i rastvaraju smolu. Ipak se mogu upotre-
biti samo oni koji nisu lako zapaljivi i {tetni po
zdravlje radnika. Odgovaraju sporo isparavaju}i
rastvara~i, kao trihloretilen, trihloretan, terpentin,
butilacetat itd. Nije po`eljno koristiti, na primer
aceton i benzin zbog zapaljivosti ili tetrahlorugljo-
vodonik zbog otrovnosti.
Za uklanjanje smolastih mesta sa povr{ine drveta
proizvo|a~i premaza nude i gotova sredstva, koja
su obi~no kombinacije rastvara~a i saponifikuju}eg
sredstva. Smolasta mesta se ovim sredstvima ota-
paju i ujedna~eno raspore|uju, tako da nije potreb-
no naknadno ispiranje.
Dobri rezultati se mogu posti}i i nano{enjem izoli-
raju}eg temeljnog sloja, koji naj~e{}e predstavljaju
premazi na bazi poliuretana (DD).
4.1.3 Materijali za uklanjanje lepka
Na furniranim povr{inama mogu se pojaviti mesta
sa “probijenim” lepkom, nastala kao posledica obil-
nog nano{enja lepka u fazi furniranja. O~vrsnuti
lepak se ne mo`e odstraniti ispiranjem vodom i/ili
bru{enjem. Ova pojava se mo`e preventivno
spre~iti dodavanjem punila lepku (bra{na ili nekog
mineralnog sredstva), uz istovremenu upotrebu
optimalne koli~ine lepka. Ako do “probijanja”
lepka ipak do|e, neophodno je da se lepak od-
strani, jer }e u protivnom nastati problemi u daljim
fazama povr{inske obrade.
Odstranjivanje “probijenog” glutinskog lepka treba
zapo~eti najkasnije 2 - 3 ~asa nakon furniranja
kori{}enjem toplog (vru}eg) rastvora sapuna (25 g
na 1 litar vode), koji se utrljava u povr{inu i na kra-
ju iz~etkava. Pojedine vrste drveta su osetljive na
dejstvo sapuna, posebno hrast koji sadr`i taninske
materije u ve}oj meri (koli~ini) i sklon je promeni
boje (braon). Zbog toga se kod hrasta i ostalih drv-
nih vrsta sa taninom za odstranjivanje lepka koristi
oksalna kiselina (pribli`no 5%-ni rastvor), uz nak-
nadno ispiranje mlakom vodom (kojoj je dodat
amonijum hidroksid). Javor, kru{ka, breza i brest
ne mogu se ispirati oksalnom kiselinom, jer su ove
drvne vrste sklone blagom roze obojenju. Va`no je,
u svakom slu~aju, da se ne tretiraju samo mesta
gde je “probio” lepak, ve} celokupna povr{ina, ka-
ko bi se smanjilo nastajanje fleka. Nakon iz~etkava-
nja povr{ine neophodno je temeljno ispiranje ~i-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
stom vodom, ~ime se u potpunosti odstranjuju
ostaci sapuna i ostaci rastvorenog lepka.
Sve`e probijeni polivinilacetatni (PVA) lepak mo-
`e se isprati toplom vodom. O~vrsnuti lepak mo`e
se rastvoriti samo upotrebom rastvara~a, kao {to je
aceton. Vreme delovanja rastvara~a treba da bude
po mogu}nosti {to kra}e, kako ne bi nastali “kir-
{neri” (mestimi~no odvajanje furnira od podloge).
Kondenzacioni (karbamid formaldehidni) lepak je
otporan na delovanje vode, toplote i klime; zato
o~vrsnuti “probijeni” lepak u furniranim povr{ina-
ma nije mogu}e ukloniti. Lepak koji se nalazi u po-
rama furnira nije mogu}e ukloniti bru{enjem, tako
da se nakon bajcovanja prime}uje kao bele ta~kice.
Ovo se mo`e otkloniti prethodnim bojenjem lepka.
U cilju smanjivanja crvenih pruga na furniru ari{a,
jasena i oraha mora se upotrebiti prethodno toni-
ran (obojen) lepak.
4.1.4 Materijali za uklanjanje mrlja (fleka)
Ponekad se kod spojenih furnira javljaju nakon baj-
covanja na spojevima (fugama) svetle ili tamne
pruge, koje prouzrokuje papir za spajanje. Svetlo
obojenje nastaje ako kod presovanja prodire topla
vlaga iz lepka na povr{inu, pri ~emu se lepak u pa-
piru za spajanje zagreva i prodire u furnir. Furnir
je zato na ovim mestima zasi}en lepkom i kasnije
ote`ano prihvata bajceve. Tamne pruge nastaju
kada lepak u papiru za spajanje sadr`i ostatke kise-
line.
Mrlje od papira za spajanje furnira odstranjuju se
isto kao i glutinski lepak – rastvorom oksalne
kiseline i ~etkanjem. Tako|e, ove mrlje se otkla-
njaju nitro razre|iva~em ili acetonom. Za otklanja-
nje ostataka papira vr{i se navla`ivanje toplom
vodom toliko dugo dok ne po~ne papir da se dobro
odvaja od podloge.
4.1.5 Materijali za promenu
elektri~nih svojstava drveta
Poznato je da je provodnost elektri~ne struje u
drvetu veoma mala, zbog male koli~ine slobodnih
jona. Specifi~an otpor suvog drveta (7%) kre}e se u
granicama 3 – 87 . 106 Ω (srednja vrednost 32 . 106
Ω). Kod drveta koje ima vla`nost 25 % smanjuje se
otpor na 0,07 – 1,44 . 106 Ω (srednja vrednost 0,52 .
106 Ω). Navla`ivanjem drveta pove}ava se njegova
provodljivost elektri~ne struje. Kod elektrostati-
~kog nano{enja premaza provodljivost drveta nije
zadovoljavaju}a, imaju}i u vidu da je vla`nost
predmeta obrade naj~e{}e 8±2 %. Zato je neopho-
dno da se drvetu pove}a povr{inska provodljivost
nano{enjem specijalnih materijala (temelja, zapu-
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
nja~a pora ili materijala sa pove}anom provod-
ljivo{}u). Ponekad se povr{inski sloj drveta navla-
`uje vodenom parom.
Kao sredstvo za pove}anje elektri~ne provodljivosti
mo`e se upotrebiti 5 %-ni rastvor karbamidne smo-
le u vodi, uz dodatak 1 g oksalne kiseline po litri
rastvora. Pre nano{enja premaza moraju se pred-
meti obrade su{iti i to oko 90 min (na 20°C), 30 –
40 min (na 30°C) ili 10 – 15 min (na 50°C).
Dobri rezultati posti`u se i upotrebom vodene
emulzije PVA smole uz dodatak ortoforsforne kise-
line.
Nedostatak kori{}enja sredstava za pove}anje elek-
tri~ne provodnosti drveta je podizanje drvnih vla-
kana, {to se nepovoljno ogleda na kvalitet obra|e-
ne povr{ine.
4.2 MATERIJALI ZA ZAPUNJAVANJE
Na povr{inama drveta i plo~ama od drveta mogu se
sresti razli~ite {upljine i udubljenja, koja nije mo-
gu}e izravnati bru{enjem. Tu dolaze, na primer
pukotine od su{enja, sastavi listova furnira, sastavi
konstruktivnih delova, mestimi~na o{te}enja na-
stala tokom obrade i sli~no. Osim toga, ovde dolazi
i ranije spominjana struktura drveta, odnosno stru-
kturne {upljine (“pore”), kao prirodno svojstvo
drveta. Sli~no je i kod plo~astih proizvoda gde se
javljaju neravnine i poroznost povr{ine, naro~ito
kod plo~a iverica, furnirskih plo~a i sl.
Za izravnavanje povr{ina sa ovakvim neravninama
primenjuju se te~ni, odnosno pastozni materijali
(zapunja~i), koji nakon nano{enja otvrdnjava-
ju/o~vr{}avaju i izravnavaju povr{inu.
Postoje dve gupe zapunja~a:
• te~ni (100 %-ni) o~vr{}avaju}i materijali
• pastozni zapunja~i sa punilom i vezivom
Kod materijala za zapunjavanje punila su ~vrste ~e-
stice koje imaju zadatak da ispune {upljine, a vezi-
vo je te~ni materijal, koji ima zadatak da nakon
o~vr{}avanja pove`e tu masu. Sastav i gustina
zapunja~a pode{avaju se prema vrsti i veli~ini
udubljenja koje treba zapuniti. Prema tom zahtevu
materijali za zapunjavanje se mogu podeliti na:
• kitove – zapunja~e za pukotine, ~vorove, sa-
stave, okrzana mesta i sli~no
• {pahtlove – zapunja~e za zapunjavanje i povr-
{insko izravnavanje krupnoporoznih i grubo
hrapavih povr{ina, kao {to su plo~e iverice,
furnirske plo~e i sl.
• zapunja~e pora – materijajale za zapunjavanje
strukturnih {upljina na plemenitim sitnopo-
roznim furnirima
45
4.2.1 Kitovi
Primena kitova ~esto daje ru`ne efekte na povr{ini
drveta, jer je zakitovano mesto vidljivo, druge je
boje i deluje prljavo. Ipak, njihova primena ~esto je
neizbe`na. Generalno, kod kvalitetne obrade nije
potrebno upotrebljavati kitove.
Kitovi se upotrebljavaju za zapunjavanje krupnijih
{upljina, tako da se kao punilo koriste krupnije ~e-
stice i ~vr{}a veziva. Kitovanje se primenjuje na
povr{inama koje se kasnije obra|uju neprozirnim
uljanim bojama ili obojenim premazima. Naj~e{}e
se primenjuju kod gra|evinske stolarije.
Kitovi se u praksi naj~e{}e dele prema vezivnom
sredstvu koje sadr`e na:
1) kit sa lepkom – kao punilo koristi se drvna
bru{evina ili sastrugani ~eoni presek drveta, a
kao vezivo glutinski ili karbamidni lepak. Bo-
ja dobijenog kita zavisi od boje drveta od ko-
jeg je dobijeno punilo. Zbog sadr`aja lepka
ovaj kit slabo prima bajc. Zato se kitu dodaje
boja da bi se obojio pribli`no boji drveta.
Zbog lepka koji sadr`i kit je vrlo tvrd i krt i
te{ko se brusi. Glutinski lepak otvrdnjava spo-
rije, a karbamidni br`e. Me|utim, karbamidni
lepak ne podnosi kredu kao punilo, jer je ona
baznih svojstava, tako da se usporava proces
kondenzacije. Obra|ena mesta moraju se do-
bro pre bru{enja osu{iti, kako kit ne bi upao u
{upljine.
2) kit sa lakom – kao punilo koristi se veoma fi-
no drvno bra{no, a kao vezivo nitrocelulozni
ili neki drugi lak. Kit sa nitroceluloznim la-
kom naziva se “teku}e drvo”. Uobi~ajeno je
da se za izradu kita koristi drvno bra{no od is-
te vrste drveta kao {to je drvo koje se kituje
(da bi se postigla {to pribli`nija nijansa). Ina-
~e, mogu}e je i bojenje kita kori{}enjem zem-
ljanih boja. Kit se pravi me{anjem drvnog bra-
{na i odgovaraju}eg laka, uz dodatak kaolina
ili krede i zemljanih boja. U cilju boljeg vezi-
vanja kita za podlogu preporu~uje se prethod-
no kva{enje povr{ine nitro razre|iva~em.
Ovim kitom mogu}e je lepo popunjavanje ne-
ravnina, nije tvrd i lako se brusi. Me|utim,
zbog isparavanja rastvara~a pokazuje sklonost
ka smanjivanju zapremine, odnosno upadanja
u {upljine, tako da je potrebno da se nanosi u
vi{e slojeva kako bi se {upljina izravnala.
Kit sa {elakom izra|uje se tako {to se listi}i
{elaka stave u krpu koja se u kipu}u vodu to-
liko dugo potapa dok {elak ne omek{a. Tada
se {elak izvadi iz krpe i valja dok ne dobije
oblik {ipke ({tapi}a) debljine prsta. Kada boja
kita sa {elakom ne odgovara boji povr{ine
drveta, treba koristiti vo{tane kitove, kojih
ima u razli~itim bojama.
46
Vo{tani kitovi su u obliku {ipke, napravljeni
od tvrdog voska, a u {upljine se utiskuju za-
grejanim alatom. Vo{tani kitovi se upotreblja-
vaju prvenstveno za popravke na obra|enim
povr{inama. Na poliranim povr{inama mesta
popravljana vo{tanim kitovima ostaju uvek
mat. Ovaj kit nije po`eljno upotrebljavati na
kantovima i uglovima, jer ne poseduje odgo-
varaju}u tvrdo}u i adheziju.
3) kit sa uljnim vezivom – koristi se za popunja-
vanje malih neravnina, pukotina i {upljina u
drvetu. Pravi se od krede (punilo) i uljanih –
alkidnih smola (vezivo), uz dodatak pigmena-
ta. Nije tvrd i lako se brusi.
4.2.2 [pahtlovi
[pahtlovanje nije zapunjavanje pojedina~nih udu-
bljenja ili o{te}enih mesta na povr{ini drveta, ve}
predstavlja prevla~enje cele povr{ine posebno pri-
premljenim zapunja~em, tzv. “{pahtel-kitom”. Pri-
menjuje se na ~etinarskim vrstama, plo~ama iveri-
cama i furnirskim plo~ama, kada se direktno boje
ili lakiraju. [pahtlovanjem se krupne pore, gruba
struktura i hrapavost zapune, tako da se formira je-
dna prevlaka koja nakom o~vr{}avanja predstavlja
homogenu, ravnu i tvrdu, a nakon bru{enja i gla-
tku podlogu.
Ranije se {pahtlovanje mnogo koristilo u proizvod-
nji gra|evinske stolarije, gde su prevla~ene cele po-
vr{ine vrata i krila prozora. U tu svrhu kori{}eni su
posebno pripremljeni zapunja~i, koji su, generalno,
sadr`ali punilo i vezivo, ali su bili re|e konzisten-
cije. Danas je takva obrada napu{tena, jer se uvide-
lo da se naneti sloj {pahtla slabo vezuje za podlo-
gu, puca i otpada (lju{ti se).
Danas se {pahtlovanje ve}inom koristi za obradu
plo~a iverica kada se direktno boje i lakiraju (bez
furniranja). U tu svrhu koriste se {pahtlovi koji kao
vezivo imaju poliestarsku smolu, akrilate, uretane
ili alkide. Veoma aktuelni su {pahtlovi – zapunja~i
na bazi ultravioletnih (UV) poliestarskih smola,
koji su{e zra~enjem pod dejstvom ultravioletnih
zraka u kratkom vremenu. Ina~e, ovi materijali su
tzv. “100 %-ni” materijali koji su te~ni, ali kada se
nanesu na podlogu o~vr{}avaju i prelaze u ~vrsti
film ne gube}i pri tom ni{ta od svoje mase. Zato
nema smanjenja zapremine filma, pa tako nije po-
trebno ni nano{enje u vi{e slojeva.
4.2.3 Zapunja~i pora
Pore su {upljine u gra|i drveta i uti~u na poroznost
drveta. Kada se na povr{inu nanese te~ni premaz,
tada on upada u te {upljine a povr{ina se “nabira” i
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
nakon o~vr{}avanja postaje neravna. Generalno,
zapunjavanje pora se koristi samo na furniranim
povr{inama koje se lakiraju bezbojnim transparent-
nim (prozirnim) premazima, gde tekstura treba da
ostane vidljiva.
Zapunja~i pora su smese pra{kastih materijala (pu-
nila), te~nih veziva, razre|iva~a i pigmentnih boja.
Zapunjavanje je uspe{no samo ako zapunja~ u pot-
punosti ispuni {upljinu i iz nje istisne vazduh. Kod
sitnih pora i klasi~nog zapunja~a sa punilom te{ko
je ispuniti napred postavljen zadatak. Budu}i da su
dimenzije pora (spolja{nji preseci provodnih ele-
menata drveta) male u odnosu na unutra{nje di-
menzije, zapunjavanje bilo kakvim pastoznim i
viskoznijim materijalom nije efikasno. Smatra se
da bi zapunjavanje bilo najuspe{nije kada bi zapu-
nja~ bio te~an, kako bi mogao lako da se nalije u
pore, a zatim mogao da o~vrsne bez isparavanja ra-
stvara~a.
Od zapunja~a pora se o~ekuje da ima veliku koli-
~inu suve materije, da je niskoviskozan, da smesa
ima duga~ku upotrebljivost, brzo otvrdnjavanje
nakon nano{enja, da je ekolo{ki podoban, relativno
jeftin i, ne na kraju, da ima svojstvo dobrog vezi-
vanja za podlogu.
Zapunja~i pora se naj~e{}e, kao i kitovi, dele pre-
ma vrsti vezivnog sredstva na:
1) poliuretanske zapunja~e pora – napravljeni
su od zasi}enog poliestara i izocijanata, dobro
se nanose na sve drvne vrste, nakon otvrdnja-
vanja otporni su na delovanje rastvara~a iz
premaza, imaju visok sadr`aj suve materije.
Upotrebljivost im je relativno kratka. Osetljivi
su na delovanje vodonik superoksida, koji
nekim tipovima poliuretana daje `uto-braon
ton.
2) alkidne i uljane zapunja~e pora – danas se
skoro i ne upotrebljavaju u industriji, ali u za-
natstvu se i dalje koriste. Koli~ina suve mate-
rije iznosi oko 20 %, neotporni su na delova-
nje rastvara~a iz premaza i ~esto uti~u na pro-
du`avanje vremena su{enja premaza. Ne pod-
nose se sa poliestarskim premazima, tako da
im je primena ograni~ena na nitrocelulozne
premaze.
3) kiseloo~vr{}avaju}e zapunja~e pora – prime-
njuju se u kombinaciji sa kiseloo~vr{}avaju-
}im premazima. Ovi zapunja~i pora se ne po-
dnose sa smolama nekih drvnih vrsta, tako da
ne dolazi do otvrdnjavanja, izazivaju obojava-
nje na nekim egzotama, dok breza, javor i kru-
{ka dobijaju crvenkasti ton, zbog delovanja
kiseline (koja je katalizator).
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
4.3 MATERIJALI ZA PROMENU BOJE
4.3.1 Pigmenti
Pigmenti su sitne (pra{kaste) ~estice koje se koriste
za pripremu pigmentiranih premaza. Pigmenti su
netopljivi u odgovaraju}em vezivu, odnosno pre-
mazu. Bojene materije (bojila) su, nasuprot pig-
mentima, u primenjenom sredstvu rastvorljive sup-
stance (DIN 55945). Pigmenti i bojene materije pre-
mazima daju boju i pokrivnost.
Za proizvodnju premaza koriste se i sredstva sli~na
pigmentima, koja mogu biti obojena, bezbojna ili
~ak prozirna i nazivaju se punila.
U zavisnosti od na~ina dobijanja pigmenti se dele
na prirodne i sintetske, a svaka od ovih grupa se
mo`e podeliti na neorganske i organske.
Pigmenti, koji se koriste u proizvodnji premaza,
treba da imaju slede}a svojstva:
• postojan ton boje koji mo`e da se reprodukuje
• visok intenzitet obojenja
• veliku pokrivnu mo}
• otpornost na uticaj svetla, vederinga, rastvara-
~a i agresivnih hemikalija (kiselina i baza)
• mogu}nost lakog dispergovanja
Karakteristike pigmenata su:
1) oblik i veli~ina ~estica – opti~ko pona{anja
pigmentiranih premaza u velikoj meri zavisi
od veli~ine ~estica pigmenata i njihovog obli-
ka. Oblik pigmenata zavisi od hemijskog sas-
tava, na~ina proizvodnje i eventualne nakna-
dne obrade. [to su ~estice sitnije, to je ve}a
pokrivnost i ja~e je izra`ena boja. Smanjiva-
njem ~estica pove}ava se potrebna koli~ina
te~nosti za kva{enje. Ako su ~estice pigmena-
ta ve}e od gornje granice uti~e se na stabilnost
disperzije i pigmenti imaju tendenciju talo-
`enja. Dimenzije najve}ih ~estica kre}u se oko
40 µm, a najsitnijih izme|u 0,1 i 2,0 µm.
2) postojanost pigmenata – bitna karakteristika
je postojanost pigmenata prema delovanju
svetlosti i vederingu. Pigmenti koji pod utica-
jem svetla menjaju boju nisu prikladni za pri-
menu u premazima za spolja{nju upotrebu.
Na promenu boje premaza mo`e imati uticaj,
pored pigmenata, i primenjeno vezivo.
Pigmentirani premazi izlo`eni su delovanju
klimatskih faktora, kao i delovanju zaga|enja
iz industrijskih postrojenja.
3) pokrivnost – sposobnost pigmentiranih pre-
maza da podlogu u~ini nevidljivom zavisi od
primenjenih pigmenata. Koli~ina pigmenata u
premazu je ograni~ena, jer za kva{enje i dobro
dispergovanje treba imati dovoljnu koli~inu
veziva, a velika koli~ina pigmenata smanjuje
47
razlivanje i sjaj. Pokrivnost pigmentiranog pre-
maza zavisi u velikoj meri od pokrivnosti sa-
mog pigmenta, a njegova pokrivnost od svoj-
stva apsorpcije svetla i razlici indeksa loma
svetla izme|u pigmenata i medija u kome se
nalazi. Indeks loma za beli pigment iznosi 1,9
– 2,0 (cinkov beli pigment), odnosno 2,3 – 2,7
(titanov beli pigment).
Karakteristike pigmenata predstavljaju i slede}a
svojstva:
• potrebna koli~ina veziva
• zapreminska koncentracija pigmenata
• raslojavanje pigmenata
Potrebna koli~ina veziva je karakteristika svakog
pojedina~nog pigmenta (zavisi od strukture pig-
menta). Generalno, smanjivanjem veli~ine ~estica
raste potrebna koli~ina veziva, viskozitet i vreme
otvrdnajvanja premaza. Dodavanjem veziva pig-
mentima oni (pigmenti) prolaze kroz tri stadijuma
koji su karakteristi~ni za svaki pigment:
1) ta~ka kva{enja – postignuta je kada je koli-
~ina veziva dovoljna da okvasi ukupnu koli~i-
nu pigmenta i stvori pastoznu masu, koja ne
ostavlja tragove veziva na podlozi
2) ta~ka zapunjenosti – dosti`e se kada je pig-
mentima dodato toliko veziva da su njime is-
punjene sve {upljine
3) ta~ka te~enja – posti`e se kada pripremljena
masa po~inje da te~e sa vertikalnih povr{ina
Zapreminska koncentracija pigmenata predstavlja
odnos izme|u koli~ine veziva i pigmenata, kre}e se
u {irokim granicama zavisno od specifi~nih svojs-
tava pigmenata i veziva, kao i od postavljenih
zahteva koje premaz treba da ispuni. Kod odre|i-
vanja svojstava premaza koristi se odnos koncen-
tracije pigmenata u jedinici zapremine otvrdnutog
premaza (PVK). Odnos kada su zapunjene sve {u-
pljine izme|u ~estica pigmenata u filmu premaza
naziva se kriti~na zapreminska koncentracija pig-
menata (KPVK). Dodavanjem pigmenata iznad
ovog odnosa pogor{avaju se mnoga svojstva filma
premaza.
Raslojavanje pigmenata mo`e se dogoditi prilikom
otvrdnjavanja premaza, {to dovodi do neujedna-
~enosti boje, a nastaje kao posledica razli~itih di-
menzija nekoliko vrsta pigmenata koji se dodaju
premazu u svrhu obojavanja. Ovo se prvenstveno
doga|a kada se zna~ajno razlikuje gustina pigme-
nata. Raslojavanje pigmenata ~e{}e se doga|a u
debljim, nego u tanjim slojevima nanosa premaza.
Raslojavanje je ~e{}e kod niskoviskoznih, nego kod
visokoviskoznih premaza.
Prebrzo isparavanje rastvara~a sa povr{ine pre-
maza dovodi do pojave isplivavanja pojedinih pig-
menata. Sli~na pojava se doga|a i za vreme staja-
48
nja premaza u ambala`i, kada se neki pigmenti ta-
lo`e na dno posude. Ukoliko se pre upotrebe pre-
maz dobro ne izme{a, mo`e do}i do razlike u boji
nanetog premaza.
4.3.2 Bajcevi
Materijali kojima se menja prirodna boja drveta su
bajcevi (od nema~ke re~i “Beize”). Obojenje se po-
sti`e ~vrstim ~esticama (prahom), te~nostima ili ga-
som. Na povr{inu se nanosi boja koja se adsorpci-
jom ve`e na povr{ini drveta ili do obojavanja do-
lazi hemijskom reakcijom u samoj strukturi drveta.
Bajcevi se mogu podeliti na:
• pigmentirane bajceve (bojeni bajcevi)
• hemijske bajceve
Bajcevi rastvoreni u te~nosti mogu biti: vodeni baj-
cevi, {piritusni bajcevi, uljni bajcevi itd. Materijali
kojima se pored obojenja posti`u i neki drugi efek-
ti, kao na primer dobijanje temeljnog sloja nazivaju
se temeljne boje. Osnovne supstance u temeljnim
bojama naj~e{}e su rastvorene u organskim rast-
vara~ima.
Bajcovanjem se posti`e nagla{avanje ili prigu{iva-
nje strukture drveta, kao i promena boje, pri ~emu
se lakiranjem koje sledi iza bajcovanja taj efekat
nagla{ava ili slabi (prigu{uje).
4.3.2.1 Vodeni bajcevi
Vodeni bajcevi predstavljaju vodene disperzije or-
ganskih ili zemljanih boja. Topljivost pigmenata u
prahu je ograni~ena i obi~no iznosi 30 – 50 g po
litri (izuzetno 75 – 100 g po litri). Me|utim, to ne
predstavlja problem, jer se tamnije obojavanje dr-
veta ne posti`e pove}anjem koncentracije boje, ve}
izborom odgovaraju}eg pigmenta.
Voda sa kojom se pravi vodeni bajc ne sme biti tvr-
da. Destilovana voda je pogodna za upotrebu, ali je
istovremeno i skupa, tako da se tvrda voda omek-
{ava odgovaraju}im sredstvima. Osim tvrdo}e, bit-
no je da voda ne sadr`i ve}e koli~ine hlora, naro-
~ito kada se vodeni bajc koristi na svetlijim vrsta-
ma.
Vodenim bajcevima se dodaje amonijak hidroksid
(5 – 10%) u cilju pobolj{anja kva{enja, posebno
kod vrsta koje sadr`e masne i smolaste sastojke. Ne
sme se upotrebljavati kod hrasta i drugih vrsta koje
sadr`e tanin, jer nastaje tamno obojenje. Amonijak
hidroksid se ne koristi kada se za lakiranje koristi
kiseloo~vr{}avaju}i premaz. Ako se povr{ina lakira
poliestarskim premazom, ne treba dodavati amoni-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
jak hidroksid, jer ometa prianjanje premaza za pod-
logu, a zbog prisutnog peroksida mo`e da do|e i do
sivljenja.
Bojenje tvrdog drveta mo`e biti problemati~no
zbog ote`ane penetracije u takvom drvetu. Vodeni
bajcevi imaju dobru penetraciju u povr{inu drveta,
{to osigurava visoke estetske efekte, uz istovreme-
nu mogu}nost bojenja u {irokoj paleti boja.
Nedostatak ovih bajceva je nejednoliko penetrira-
nje u poroznije (rano) i manje porozno (kasno)
drvo, {to uti~e na stvaranje nejednoli~nog obojava-
nja, odnosno dobija se negativna slika strukture na
mestima ranog drveta (tamnije obojenje), koje je
ina~e prirodno svetlije. Ni{ta manji nedostatak
ovih bajceva je i sklonost ka podizanju vlakana pri-
likom su{enja. Zbog kva{enja povr{ine drveta bu-
bre ivice pora i drvna vlakna, te se pri su{enju di`u
i povijaju. Povr{ina postaje o{tra i hrapava, {to
ometa lakiranje i postizanje sjaja.
“Otvaranje pora” se prime}uje kada se svetlije po-
vr{ine, tamno bajcovane vodenim bajcom, lakiraju.
Pore se {ire i pojavljuje se njihovo neobojeno dno.
To stvara utisak kao da ima mnogo sitnih beli~a-
stih zareza na povr{ini. Ovaj problem nastaje zbog
kva{enja povr{ine vodom, koja predstavlja dis-
perziono sredstvo za vodene bajceve.
Vodeni bajcevi prili~no jednoli~no boje drvo i pos-
tojani su na delovanje svetlosti. Ranije su kori{}eni
najvi{e od svih bajceva za bojenje drveta, dok se
danas u industriji skoro i ne upotrebljavaju.
U grupu vodenih bajceva svrstavaju se supstratni
bajcevi, koji pored otopljene boje sadr`e i supstrat,
fine ~estice pigmenata u boji bajca, koje ulaze u
pore i tamo ostaju vezane vezivom iz bajca. Ovi
bajcevi su pogodni za obradu onih vrsta drveta
koje se te{ko obra|uju drugim sredstvima, na pri-
mer vrste sa krupnim porama (hrast, jasen, ramin,
limba, abahi). Karakteri{e ih dobra pokrivnost,
ujedna~enost bojenja, laka obradljivost. Nanose se
~etkom ili pi{toljem za prskanje.
4.3.2.2 [piritusni bajcevi
[piritusni bajcevi su rastvori organskih boja u {pi-
ritusu. Daju briljantne tonove, bolje nego drugi baj-
cevi, ~ije su boje lepe i `ive, ali neotporne na delo-
vanje svetla. Nedostatak ovih bajceva predstavlja
nejednoliko bojenje povr{ine, naro~ito ve}ih di-
menzija, zbog brzog isparavanja {piritusa. Pogodni
su za bajcovanje sitnih predmeta drvne galanterije,
de~ijih igra~aka i sli~nih proizvoda. Naj~e{}e se
koriste za retu{iranje, tj. popravke na o{te}enim
povr{inama. Pripremaju se kao 5 – 10 %-ne kon-
centracije, sa {piritusom ja~ine najmanje 96%.
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
4.3.2.3 Hemijski bajcevi
Za razliku od boja koje su otopljene u vodi (ili ne-
kom drugom rastvara~u), koje menjanjem boje
drvetu daju uvek “negativnu sliku” teksture, hemij-
skim bajcevima se dobija “pozitivna slika”. He-
mijskim bajcovanjem se nagla{ava struktura drve-
ta; gu{}a zona godi{njih prstenova prirasta (kasno
drvo) postaje tamnija, mek{a (rano drvo) svetlija,
~ime se stvara “pozitivna slika” obojavanja.
Obojavanje kod ovih bajceva nastupa hemijskom
reakcijom izme|u metalnih soli i tanina sadr`anog
u drvetu. Na ovaj na~in se mogu bajcovati samo vr-
ste koje prirodno sadr`e tanin (hrast, orah), ali i
druge netaninske vrste, ako im se prethodno mo~e-
njem doda tanin. Tanin se mo`e dodati svakoj drv-
noj vrsti, ali njegovo delovanje je ve} prema vrsti
drveta razli~ito. U praksi se tanin dodaje ~ak i ta-
ninskim vrstama u svrhu izjedna~avanja neravno-
mernog prirodnog rasporeda tanina.
Bajcovanje je hemijski postupak kojim se posti`e
obojavanje povr{ine otporno na delovanje svetlosti,
habanje i delovanje vode. Hemijsko bajcovanje je
“dvofazni” postupak, koji se sastoji iz “predbajco-
vanja” i “naknadnog bajcovanja”. Kao “predbajc” se
koristi sredstvo koje sadr`i tanin, a kao “naknadni
bajc” so te{kih metala. Hemijska reakcija fiksiranja
bojenih materija na vlaknima proti~e polako. Boja
se razvija nakon du`eg delovanja hemijskih materi-
ja na drvo i definitivan ton posti`e se nakon iz-
vesnog vremena. Tonovi koji se posti`u su sivi, ze-
lenkasti, braon, a u nekim slu~ajevima crni.
Kao “predbajc” koristi se tanin, brenzkatehin, piro-
galol, pirokatehin, parafenildiamin i paramin u
koncentraciji od 1 – 6 %. Naj~e{}e se koristi rastvor
tanina koncentracije 3 – 6 %, dok je koncentracija
ostalih sredstava oko 1 – 3 %. S obzirom da “pred-
bajc” nije obojen (izuzetak je paramin) dodaje mu
se malo boje kako bi se razlikovala tretirana povr-
{ina od netretirane.
“Predbajc” se priprema rastvaranjem odmerene
koli~ine pra{kaste materije u dejonizovanoj (desti-
lovanoj) vodi temperature oko 60°C. Dodavanjem
dekstrina (vezivnog sredstva) u koli~ini od 30 g po
litri, mo`e se pobolj{ati vezivanje “predbajca”, kao
i ispiranje kod “naknadnog bajcovanja”. “Predbajc”
se nanosi podu` vlakana.
Tabela 4.8: Receptura hemijskog bajca
Ton boje Komponenta Supstanca
Predbajc Tanin
Svetlo braon
Naknadni bajc Kalijum dihromat
Predbajc Tanin
Tamno braon
Naknadni bajc Kalijum dihromat
49
Kao “naknadni bajc” koriste se, generalno, soli gvo-
`|a (gvo`|e hlorid, gvo`|e sulfat, gvo`|e acetat),
hroma (kalijum hromat, kalijum dihromat), bakra
(bakar hlorid, bakar sulfat), razli~ite soli nikla i ko-
balta (kobalt hlorid). Metalne soli se rastvaraju u
toploj, dejonizovanoj vodi, po pravilu u 5%-noj
koncentraciji. Ve}e koncentracije mogu u toku hla-
|enja delimi~no da se talo`e i da prouzrokuju gre-
{ke u obradi.
Sve navedene metalne soli u osnovi stvaraju sme|i
ton, ali bakarne nijansiraju na zeleno, hromati na
crveno, a soli gvo`|a na sivo i crno.
Primer recepture za pripremanje hemijskog bajca u
zavisnosti od boje prikazan je u tabeli 4.8.
Koli~ine supstanci date u tabeli 4.8 rastvaraju se
pojedina~no u 0,5 l dejonizovane (destilovane) vo-
de i zatim me{aju, tako da se dobija po 1 litar
“predbajca” i “naknadnog bajca”.
Samo se “naknadnom bajcu” koji ne sadr`i soli
gvo`|a dodaje amonijak, kako bi se ubrzala hemijs-
ka reakcija i omogu}ilo pobolj{ano prodiranje u
podlogu. Kod bajceva koji sadr`e soli gvo`|a amo-
nijak se ne sme dodavati, jer se rastvor mo`e pok-
variti stvaranjem gvo`|e hidroksida, odnosno r|e.
“Naknadni bajc” treba naneti nakon su{enja “pred-
bajca” (6 – 8 ~asova). Krajnji ton boje nastaje tek
nakon dve do tri nedelje. Sve`e obajcovani delovi
name{taja ne smeju se izlagati direktnom sun-
~evom svetlu, jer se ne mo`e razviti bojeni ton.
Primena klasi~nih hemijskih bajceva je u poslednje
vreme zamenjena jednokomponentnim bajcevima.
Prvenstveno se primenjuju za dobijanje “pozitivne
slike” bajcovanja na strukturiranim mekim drvnim
vrstama. Oni su veoma otporni na delovanje svet-
losti. Na povr{inu se nanose ~etkom ili pi{toljem
za prskanje. Vreme potrebno za razvijanje boje iz-
nosi vi{e ~asova, tako da se ne sme koristiti ubr-
zano su{enje.
4.3.2.4 Bajcovanje reakcijom sa amonijakom
(dimnjenje – Räuchern)
Delovanjem amonijaka (dimnjenjem) nastaje pro-
mena tona boje drveta, usled oksidacije na vazdu-
hu tanina koji se prirodno sadr`i u drvetu ili mu je
Koli~ina (g) Supstanca Koli~ina (g)
5,0 Paramin 1,0
0,3 Bakar hlorid 0,5
15,0 Paramin 3,0
10,0 Bakar hlorid 2,0
50
ve{ta~ki dodat. [to je ve}a koli~ina tanina u drvetu
i koncentracija amonijaka, utoliko je dublje i br`e
nastajenje boje. Za postizanje svetlijih tonova do-
voljno je 2 – 6 ~asova delovanja, za srednje tonove
6 – 12 ~asova, dok je za tamne tonove neophodno
24 – 36 ~asova (sivo-braon do tamno-braon). Ako u
drvetu nema tanina ili ga ima u maloj koli~ini ili je
neujedna~eno raspore|en, nadokna|uje se pre-
mazivanjem drveta taninskom kiselinom ili se tam-
nija mesta izbeljuju 3 %-nim rastvorom hlorovo-
doni~ne kiseline.
Tanki furniri, naro~ito hrastovi furniri, nisu pogod-
ni za dimnjenje amonijakom, jer amonijak mo`e da
prodre do sloja lepka i da ga razori. Pre dimnjenja
amonijakom moraju se ukloniti svi metalni delovi,
ina~e mogu nastati fleke (mrlje). Dimnjenje se oba-
vlja u jednoj dobro dihtovanoj komori, u kojoj ispa-
rava amonijum hidroksid (100 ml po m3 prostora).
4.3.2.5 Dimni bajcevi (Räucherbeizen)
Dimne bajceve ne treba me{ati sa “dimnjenjem” dr-
veta amonijakom. Ovi bajcevi sadr`e bojene mate-
rije otporne na delovanje svetlosti i metalne soli.
Dodatak amonijaka uti~e na dublje prodiranje
bajca, ali se ne sme dodavati pri obradi tre{nje,
zbog nastajanja nepo`eljnog obojavanja.
Dimni bajcevi se mnogo koriste u industriji name-
{taja, jer su otporni na habanje, a pogodni su i za
obradu drveta u eksterijeru. Preporu~uje se nano-
{enje za{titnog premaza, koji se bira prema o~eki-
vanim optere}enjima proizvoda u eksploataciji.
Generalno, dimni bajcevi se nanose ~etkom ili sun-
|erom, u specijalnim slu~ajevima prskanjem. For-
sirano su{enje se ne preporu~uje, kako bi se omo-
gu}ilo razvijanje boje. Nakon pribli`no 12 ~asova
na predmet obrade mo`e da se nanese nitrocelu-
lozni premaz.
4.3.2.6 Bajcevi sa voskom i metalnim solima
(Wachs-Metallsalzbeizen)
Po svom sastavu bajcevi sa voskom i metalnim so-
lima su sli~ni slo`enim amonija~nim bajcevima, ali
sa dodatkom emulgiranog voska. Nakon obrade
ovim bajcevima povr{ina se ne mo`e lakirati, jer se
premazi ne vezuju na vosak. Ne{to ve}a posto-
janost posti`e se prevla~enjem povr{ine tvrdim
voskom, pri ~emu povr{ina i dalje nije postojana
na delovanje vode i ostalih te~nosti. Za predbajco-
vanje koristi se rastvor taninske kiseline. Naknadni
bajc sadr`i osapunjeni vosak i metalne soli.
Obrada ovim bajcevima daje na ~etinarskom drve-
tu veoma lepe tonove. Ukoliko je potrebno posti}i
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
svetlo `ute, braon ili crvenkaste tonove, kao pred-
bajc koristi se tanin ili jako razre|en rastvor piro-
galola. Sivo-braon tonovi nastaju kori{}enjem gal-
ne kiseline ili sme{e galne kiseline i pirogalola.
^ist brenckatehin ili u maloj koli~ini pome{an sa
galnom kiselinom, taninom ili pirogalolom daje
srebrnasto-grao tonove. Ve} prema `eljenom svet-
lom do tamnom tonu upotrebljava se predbajc
slabijeg ili ja~eg rastvora, tj. u rastvoru od 5 do 50 g
~istog tanina na 1 litar vode.
Za pripremu vo{tanog bajca koristi se 250 ml skoro
kipu}e dejonizovane vode, kojoj se pa`ljivo dodaje
30 ml koncentrovanog amonijum hidroksida, na-
kon ~ega se ume{a 40 g otopljenog p~elinjeg voska.
Pre upotrebe treba sna`no promu}kati, jer se radi o
emulziji. Vo{tani bajc mo`e se nanositi hladan ili
topao. Pri toplom nano{enju mora se emulzija baj-
ca odr`avati na ravnomernoj temperaturi, kako bi
se postiglo ravnomerno bojenje na celokupnoj po-
vr{ini. Nanosi se ~etkom podu`no na vlakna i ras-
podeljuje prvo popre~nim, a zatim podu`nim ~et-
kanjem.
4.3.2.7 Disperzioni bajcevi
Disperzioni bajcevi su tzv. “bajcevi otporni na gre-
banje”, u prodaji se nalaze ve} pripremljeni za
upotrebu. Sadr`e disperzije ve{ta~kih smola i
aktivna pomo}na sredstva za kva{enje. Disperzioni
bajcevi odgovaraju za obradu skoro svih drvnih
vrsta, izuzev egzota sa ekstraktivnim materijama.
Bajcovanjem se posti`u na glatkim i krupno-
poroznim povr{inama lepi i na delovanje svetla
otporni efekti bojenja. Povr{ine bojene disperzio-
nim bajcevima moraju da se za{tite lakiranjem. Za
lakiranje se mogu koristiti sve uobi~ajene vrste pre-
maza. Disperzioni bajcevi se ne mogu koristiti za
bojenje drveta u eksterijeru.
4.3.3 Temeljne boje za drvo
Vodeni bajcevi imaju nekoliko nedostataka, koji
ote`avaju proces povr{inske obrade. Kori{}enjem
vodenih bajceva unosi se voda u drvo i ona se mo-
ra kasnije odstraniti, tj. potrebno je su{enje, odnos-
no potrebno je ulo`iti dodatni rad, prostor i odgo-
varaju}u opremu. Osim toga, vodeni bajcevi po-
di`u vlakanca drveta {to prouzrokuje pove}anje
hrapavosti povr{ine i vodi ka ve}oj potro{nji pre-
maza. Nedovoljno osu{en bajc mo`e uticati na po-
javu sivila ili belila, slabo prianjanje premaza, lju-
{tenje filma premaza i druge gre{ke.
Temeljne boje imaju niz prednosti u odnosu na vo-
dene bajceve. Prednosti se ogledaju u slede}em:
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
• ne podu`u drvna vlakanca
• slede}i nanos – temeljni premaz mo`e se na-
nositi odmah nakon temeljne boje, tj. u siste-
mu “mokro na mokro” (“nass in nass”)
• mogu se obojiti i prethodno lakirane povr{ine
bilo kojim bezbojnim premazom
• mogu se obojiti i furnirane povr{ine na kojima
ima probijenog lepka ili je lepak zaostao na
slepljenim spojevima
Na~in primene temeljnih boja i zahtevani efekat
uslovljava sastav organskih rastvara~a, vrstu pig-
menata i vezivo, {to direktno uti~e na svojstva,
odnosno kvalitet temeljne boje. Razli~itim na~i-
nima nano{enja dobijaju se posebni efekti na po-
vr{ini. Razli~iti efekti se posti`u prskanjem na
mokro ili na suvo, sa ve}im ili manjim pre~nikom
mlaznice (dizne), ru~nim nano{enjem (sun|erom),
potapanjem ili valjanjem. Naj{iru primenu u indu-
striji name{taja imaju temeljne boje za ru~no nano-
{enje sa izbrisavanjem i ma{insko nano{enje sa
valjcima.
Temeljne boje mogu se po sastavu podeliti na:
• nitro temeljne boje
• uljne temeljne boje
• poliestar temeljne boje
• poliuretanske temeljne boje
• vodene temeljne boje
Nitro temeljne boje su rastvori topljivih pigmenata
ili disperzije odgovaraju}ih pigmenata, uz dodatak
alkidne smole, nitroceluloze, omek{iva~a i kombi-
nacije organskih rastvara~a.
Od svih vrsta temeljnih boja najvi{e se upotreblja-
vaju nitro temeljne boje. Razlog za to je jednosta-
van rad sa njima i brz proces obrade. Mogu se na-
nositi razli~itim na~inima, i u vezi stim prilago-
|ava se njihov sastav i svojstva.
Prema vrsti upotrebljenih bojenih materija i pigme-
nata nitro temeljne boje dele se u dve grupe:
• temeljne boje sa topljivim bojenim materijama
• temeljne boje sa delimi~no topljivim bojenim
materijama ili pigmentima
Temeljne boje sa topljivim bojenim materijama da-
ju “`iva” obojenja i izrazitu strukturu drveta, sa
Tabela 4.9: Receptura nitro temeljne boje
Boja za nano{enje valjanjem
Sastav
U~e{}e (%)
Pasta crvena
Pasta crna
Pasta `uta
Bezbojni premaz
U k u p n o:
51
mogu}no{}u bojenja pora. Nanose se samo prska-
njem i me|usobno se mogu me{ati. To su temeljne
boje sa malom koncentracijom pigmenata, sa malo
veziva ili bez veziva i brzosu{e}om kombinacijom
rastvara~a.
Temeljne boje sa delimi~no topljivim pigmentima
mogu se nanositi ru~no, ma{inski (valjanjem) ili
umakanjem. Imaju ve}u koncentraciju pigmenata,
vi{e veziva, ve}i procenat suve materije. Viskozitet
se pode{ava prema na~inu nano{enja.
Paste ili koncentrati se izra|uju od ove vrste te-
meljnih boja. Me|usobnim me{anjem mogu se do-
biti sve nijanse. Paste sadr`e ve}u koncentraciju
pigmenata, smolu, nitrocelulozu i organske rast-
vara~e. Proizvode se koncentrati za temeljne boje u
osnovnim bojama (bela, crna, crvena, `uta, ...).
Bezbojni premaz za temeljne boje slu`i za pode{a-
vanje intenziteta obojenja temeljne boje, a razre-
|iva~ za temeljne boje za pode{avanje viskoziteta.
Nitro temeljne boje sadr`e veliki procenat rast-
vara~a, posebno one namenjene prskanju. Suve
materije ima od 1% do 10%, zavisno od na~ina pri-
mene i nijanse. Nitro temeljne boje namenjene
prskanju imaju manji sadr`aj suve materije od boja
namenjenih drugim na~inima nano{enja. Za te-
meljne boje koje se nanose prskanjem koriste se
brzoisparavaju}i rastvara~i, a za ru~no nano{enje,
valjanjem i umakanjem sporoisparavaju}i rast-
vara~i.
Nitro temeljne boje se primenjuju za obradu svih
vrsta drveta, kako li{}ara tako i ~etinara. Na ove
temeljne boje nanosi se, uglavnom, nitro temeljni
premaz. Posebnu pa`nju treba obratiti kada se
nanosi kiseloo~vr{}avaju}i premaz, jer mo`e da
do|e do promene nijanse temeljne boje.
U tabeli 4.9 data je orijentaciona receptura nitro te-
meljnih boja.
Uljne temeljne boje po svom sastavu sli~ne su la-
zurama za drvo. Nanose se ru~no ili umakanjem,
sa obaveznim izbrisavanjem. Su{e znatno sporije
od nitro temeljnih boja. Izra|uju se u ograni~enom
broju nijansi. Primenjuju se, uglavnom, za obradu
kolonijal name{taja od bukve. Na uljne temeljne
Boja za nano{enje prskanjem
U~e{}e (%)
20,0 2,0
12,0 0,5
18,0 5,0
50,0 92,5
100,0 100,0
52 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 4.10: Receptura uljne temeljne boje

Sa stav U~e{}e (%)

Vezivo Dugouljni alkid 10,0 - 30,0

Kombinacija organskih i neorganskih pigmenata i

Pigmenti 3,0 - 10,0
topljivih bojenih materija u alkoholima

Rastvara~i Aromati~ni i alifati~ni ugljovodonici 20,0 - 50,0

Sredstva za isticanje i
5,0 - 25,0
bojenje pora drveta

Sikativi Sredstva za ubrzavanje su{enja 0,5 - 1,0

Sredstva za ugu{}avanje, protiv talo`enja pigmenata,

Aditivi 1,0 - 5,0
stvaranja poko`ice

boje nanosi se nitrocelulozni temelj ili nitrocelu- meri od vodenih bajceva, jer sadr`e veziva i
lozni premaz. Ostale vrste premaza se ne preporu- aditive.
~uju zbog slabijeg prianjanja.
U tabeli 4.11 data je orijentaciona receptura vo-
U tabeli 4.10 data je orijentaciona receptura uljne denih temeljnih boja.
temeljne boje.
Nijansa temeljne boje zavisi od vi{e faktora, kao {to
Poliestar temeljne boje namenjene su za obradu po- su:
vr{ina koje }e se lakirati poliestarskim premazom.
• vrsta drveta, boja i gre{ke boje drveta
Zato pigmenti moraju biti otporni na organski
• tekstura drveta (radijalna, tangencijalna, uski
peroksid, koji u poliestarskom premazu slu`i kao
godovi, {iroki godovi)
katalizator u procesu otvrdnjavanja. Ako do|e do
• kvalitet bru{enja podloge
reakcije izme|u pigmenata iz temeljne boje i kata-
• tehnika nano{enja temeljne boje
lizatora iz PE premaza, dolazi do promene boje pig-
• koli~ina boje po jedinici povr{ine
menata i smanjenja koli~ine peroksida koji u~e-
• viskozitet boje
stvuje u polimerizaciji, uz produ`avanje vremena
• intenzitet obojenja (koncentracija pigmenata)
otvrdnjavanja. Ove temeljne boje se rade za sve te-
hnike nano{enja, uz prilago|avanje svojstava te-
meljne boje. Danas se re|e upotrebljavaju, {to je
vezano za smanjeno u~e{}e PE premaza u ukupnoj 4.4 SREDSTVA ZA IZBELJIVANJE
potro{nji materijala za povr{insku obradu drveta.
Ako je potrebno posti}i svetlije tonove od onih ko-
Poliuretanske temeljne boje su dvokomponentni
je drvo prirodno ima, tada se to posti`e kori{}e-
materijali, za razliku od ostalih temeljnih boja koje
njem sredstava za izbeljivanje. Izbeljivanje drveta
su jednokomponentne.
predstavlja hemijski proces (oksidacija ili redukci-
Vodene temeljne boje umesto organskih rastvara~a ja), pri ~emu izbeljuju}a sredstva razgra|uju boje-
sadr`e vodu. Izra|ene su na bazi vodenih disperzi- ne materije u drvetu, tako da povr{ina dobija sve-
ja akrilnih smola, vodotopivih pigmenata i drugih tliji ton. Izbeljivanje se, generalno, primenjuje na
dodataka (aditiva). S obzirom da sadr`e vodu uti~u vrstama koje su ve} prirodno svetle (javor, jasen,
na podizanje vlakanaca drveta, ali u znatno manjoj breza), u cilju osve`avanja posivele ili po`utele bo-

Tabela 4.11: Receptura vodene temeljne boje

Sastav U~e{}e (%)

Vezivo Akrilna disperzija 15,0 - 25,0
Pigmenti Vodotopive bojene materije 0,5 - 3,0
Rastvara~i Polivalentni alkoholi 8,0 - 10,0
Sredstva za konzerviranje 0,05 - 0,3
Voda 60,0 - 70,0
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
je. Ponekad se izbeljuju i tamnije vrste (brest, ma-
hagoni, tre{nja), u cilju dobijanja posebnih estet-
skih efekata. Ovaj proces ne omogu}ava dobijanje
potpuno bele boje, ve} samo za nekoliko tonova
svetlije (naj~e{}e rumenkaste).
Delovanje izbeljuju}ih sredstava je relativno plitko
(max. 1 mm), a nije ni trajno. Vremenom bojene
materije iz dubljih slojeva prodiru ka povr{ini, tako
da izbeljeni sloj ponovo po`uti ili potamni. Osim
toga, do promene boje dolazi i delovanjem sun~eve
svetlosti, tako da je stvoreno belilo nestalno.
Kao sredstvo za izbeljivanje naj~e{}e koristi se
vodonik superoksid i oksalna kiselina, a re|e natri-
jum superoksid i sumpor dioksid.
4.4.1 Vodonik superoksid
Vodonik superoksid – H2O2 je sirupasta te~nost bez
boje i mirisa. Sa vodom se me{a u svim odnosima i
stvara hidrat kiselog karaktera. U trgovinu dolazi
obi~no kao 30%-tni rastvor (pod nazivom Perdro-
gen, Perhidrol, Hidrogen). Vodonik superoksid je
nestabilan spoj, tako da se lako raspada na vodu i
kiseonik i pri tom je jako oksidaciono sredstvo. Ra-
spadanje se ubrzava delovanjem svetlosti, toplote,
baza i metala. Da bi se superoksid sa~uvao od ras-
padanja, u proizvodnji mu se dodaju stabilizatori.
Kako je vodonik superoksid slaba kiselina, to neke
kiseline spre~avaju njegovo raspadanje u rastvoru.
Naj~e{}e se kao stabilizator upotrebljava fosforna
kiselina u veoma maloj koli~ini (oko 0,1%).
Pre upotrebe vodonik superoksida moraju se neu-
tralisati kiseli stabilizatori dodatkom amonijaka
(20 – 50 ml po litri). Amonijak se dodaje neposred-
no pred upotrebu ili, {to je bolje, u dvokomponen-
tnom postupku. Primena amonijaka se ne prepo-
ru~uje kod izbeljivanja taninskih vrsta, jer mo`e da
do|e do reakcije sa taninom, {to stvara tamni ton
na povr{ini.
Za izbeljivanje drveta naj~e{}e se upotrebljava
30%-ni rastvor vodonik superoksida, koji mo`e da
se pre upotrebe razredi vodom u odnosu 1:1. Po-
bolj{anje izbeljivanja posti`e se dodavanjem 40 ml
koncentrovanog rastvora amonijaka na 1 litar 15%-
nog rastvora vodonik superoksida ili vi{estrukim
nano{enjem. Kod vi{estrukog nano{enja mora se
drvo dobro osu{iti pre nego {to se sredstvo ponovo
nanese.
Nakon su{enja, u cilju smanjivanja nastajanja fle-
ka, povr{inu treba isprati toplom vodom. Za neu-
tralisanje zaostalog peroksida treba dodati nekoliko
grama natrijum bisulfita po litri vode.
Drvo koje sadr`i tanin, na primer mahagoni i orah,
treba nakon izbeljivanja tretirati 10%-nom hlo-
53
rovodoni~nom kiselinom i na kraju isprati vodom
kojoj je dodata sir}etna kiselina u odnosu 1 : 20. Za
beljenje hrasta mo`e se upotrebiti samo rastvor
vodonik superoksida koncentracije 5 – 10 %, jer ja-
~i rastvor ovo drvo boji zeleno.
Vodonik superoksid se nanosi u koli~ini od 70 – 80
g/m2.
4.4.2 Oksalna kiselina
Oksalna kiselina – (COOH)2 . 2 H2O je jaka organ-
ska kiselina, kristalizira u obliku bezbojnih prizmi,
koji se na vazduhu raspadaju odavanjem vode.
Rastvorljiva je u vodi i alkoholu, sa oksidacionim
sredstvima gradi eksplozivne sme{e. Ona izbeljuje
redukcijom pigmente sadr`ane u drvetu. Prven-
stveno slu`i za izbeljivanje hrasta, kod javora,
breze i bresta postoji opasnost od spontanog roza
obojavanja.
Upotrebljava se kao 5%-ni rastvor (50 g oksalne
kiseline dopunjeno vodom do 1 litra), ve}e koncen-
tracije lo{e uti~u na politure, premaze i bajceve.
Nakon su{enja povr{ina se obavezno mora isprati
toplom vodom.
4.4.3 Natrijum bisulfit
Natrijum bisulfit – NaHSO3 se koristi za izbeljiva-
nje kao rastvor ili kao so. Slu`i prvenstveno za iz-
beljivanje drveta tre{nje i oraha.
Kao sredstvo za izbeljivanje koristi se 2 – 5%-ni ra-
stvor natrijum bisulfita (20 – 50 g kristaliziranog
NaHSO 3 dopunjeno vodom do 1 litra). Bisulfit
deluje hemijskom redukcijom. Njime se izbeljuju
grao do zelenkaste pruge na drvetu tre{nje, tako da
cela povr{ina dobija crvenkasti ton. Za poja~avanje
delovanja dodaje se oksalna kiselina. Kada je
rastvor nakon vru}eg nano{enja blago osu{en, sledi
naknadna obrada razre|enom sir}etnom kiselinom
(1 : 10). Nakon su{enja neophodno je dobro ispi-
ranje mlakom vodom.
4.5 PREMAZI
Lakovi i boje – prema DIN 55945 preporu~en je ter-
min “premazni materijali” – su rastvori neis-
parljivih materija u organskim rastvara~ima defini-
sanih svojstava razlivanja, otvrdnjavanja i otpor-
nosti na klimatske, hemijske i mehani~ke uticaje.
Materijali za povr{insku obradu drveta poznati su
od davnina. Ta~no vreme nastanka i po~etka upo-
trebe lakova i boja ne mo`e se odrediti. Poznato je
54 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

EM A Z I S A RA ST
NI PR VAR
T IRA A^
M EN EM
G ASTI LAKO ( la
PI P RA [K V I k
bo
je

,g
ru
nd
ov
i)
FILM PREMAZA
(lak smola)

os
re d s t v o
~vrsta vn
i
Vez

POMO]NA PIGMENTI
I
SREDSTVA PUNIOCI
te~na
A
^ IM

RASTVARA^I
A

(organski i/ili voda)

AR
TV S
A

R
A S
VI O
AK TRA
NSPARE NT NI L

Slika 4.3: Osnovne grupe

materijala za proizvodnju
premaza

da su jo{ pe}inski ljudi bojama i slikama nastojali
da ukrase i upotpune svoj `ivotni prostor. U sever-
nom Japanu, na|eni su lakirani predmeti ~ija se
starost procenjuje na 300 do 400 godina p.n.e. Je-
dnako stari radovi na|eni su i u Kini. U vreme pr-
vih kontakata Evropljana sa Kinom i Japanom,
starost umetnosti lakiranja je iznosila oko 2.000
godina. Zanimljivo je da je Japan oko 700-te godine
imao u okviru Ministarstva finansija Ured za lako-
ve, koji je regulisao gradnju prostorija za lak, opo-
rezivao prihode i davao smernice za prodaju laki-
ranih proizvoda.
Polazni materijali iz kojih se proizvode premazi,
njih vi{e hiljada, mogu se grupisati prema funkciji
u ~etiri glavne grupe (slika 4.3):
• filmogeni materijal (ve}inom lak smole)
• pigmenti i punioci
• aditivi (pomo}na sredstva)
• rastvara~i
Filmogeni materijali rastvoreni ili dispergovani u
obliku finih ~estica u te~nom premazu zna~ajna su
komponenta neophodna za formiranje premaza. Sa
njihovim hemijskim ili fizi~kim karakterom odre-
|ena su, dalje, svojstva te~nog premaznog materi-
jala, mehanizam formiranja filma, karakteristike
svojstava o~vrsnute prevlake, a time i otpornost fil-
ma i prionljivost na podlozi.
Pigmenti daju premazu boju i pokrivnost. Punioci
izgra|uju mehani~ku strukturu, oja~avaju re{etku
filma, uti~u na mogu}nost vezivanja, tvrdo}u ili
sposobnost bru{enja i pove}avaju u disperzionim
filmovima ponekad, tako|e, pokrivnu mo} pigme-
nata. Uprkos svom zna~aju pigmenti i punioci nisu
neophodne komponente premaza; transparentni
premazi bez pigmenata i punilaca omogu}avaju,
tako|e, dobru dekorativnu i za{titnu funkciju.
Sa izuzetkom omek{iva~a, koji se ubrajaju u po-
mo}na sredstva, aditivi se dodaju samo u malim
koli~inama. Ve} u malim koncentracijama razvija-
ju zna~ajno delovanje. Aditivi omogu}avaju u proi-
zvodnji premaza bolje dispergovanje pigmenata. U
premazima spremnim za upotrebu smanjuju nagi-
njanje pigmenata talo`enju i uti~u na svojstvo raz-
livanja kod nano{enja premaza. Kod formiranja
filma aditivi poma`u pobolj{anju razlivanja, ubrza-
vanju o~vr{}avanja ili pove}anju sjaja.
Rastvara~i su sastavni delovi samo te~nih prema-
znih materijala. Oni imaju zadatak da rastvaraju
filmogene materijale i aditive, odnosno da ih ra-
spodeljuju i da ih dovedu na konzistenciju koja
kod proizvodnje premaza dozvoljava njihovu pre-
radu, a kod primene dovo|enje premaza na radni
viskozitet, koji zavisi od na~ina nano{enja.
Iz nanetog te~nog filma isparavaju na sobnoj tem-
peraturi ili dovo|enjem toplote zagrevanjem. U
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
o~vrsnutim filmovima se vi{e ne nalaze. Kako is-
paravanje organskih rastvara~a dovodi do zaga|i-
vanja sredine, treba njihov udeo u premazima da
se smanji, tj. da se delimi~no ili potpuno zameni
vodom ili da ih uop{te nema, kao kod pra{kastih
(pulver) premaza.
4.5.1 Svojstva premaza
Premazi moraju da zadovolje niz zahteva, me|u
kojima su najzna~ajniji:
• jednostavnost u primeni – ne smeju da imaju
veliki broj komponenti, da je priprema, nano-
{enje i naknadna obrada jednostavna, da nisu
otrovni, zapaljivi ili eksplozivni i da ne zahte-
vaju komplikovane za{titne mere
• dobre i trajne veze sa podlogom – da ne uti~u
hemijski na drvo, pri ~emu bi se menjala boja
ili neka druga svojstva
• maksimalna koli~ina suve materije – kod ra-
dne viskoznosti treba da imaju maksimalno
mogu}u koli~inu suve materije i minimalno
rastvara~a i razre|iva~a
• brzo su{enje i o~vr{}avanje – jednostavnost
su{enja ili o~vr{}avanja uz minimalno nastaja-
nje naprezanja
• elasti~nost filma premaza – film premaza mo-
ra biti dovoljno elasti~an kako bi pratio kreta-
nje drveta, koje nastaje zbog higroskopnosti ili
je posledica mehani~kih delovanja u eksploa-
taciji. Prevlake moraju istovremeno da budu
tvrde i otporne na ogrebotine, habanje i sli~na
delovanja
• trajnost mehani~kih i estetskih svojstava –
premazi treba da tokom eksploatacije zadr`e
PREMAZ
ISPARLJIVE KOMPONENTE NEISPARLJIVE KOMPONENTE
Rastvara~i Produkti izdvajanja Veziva
Delimi~no kod smole
termi~kih procesa omek{iva~i
filmogeni
materijali
Slika 4.4: Komponente premaza
55
svojstva koja su imali nakon nano{enja
• ekolo{ki zahtevi – premazi moraju da zado-
volje o{tre ekolo{ke zahteve
Skoro svi filmogeni materijali koji se primenjuju u
povr{inskoj obradi drveta su polimeri. U zavisnosti
od vrste i primene mogu biti manjeg ili ve}eg ste-
pena polimerizacije. U trenutku nano{enja on (ste-
pen polimerizacije) je relativno mali, do polimeri-
zacije dolazi na povr{ini drveta, delovanjem odre-
|enih ubrzavaju}ih faktora.
U polimeru se stalno doga|aju promene pove}anja
i cepanja lanca. Svojstvo polimera odre|uje struk-
tura makromolekula i njena povezanost sa sused-
nim molekulima.
Makromolekuli u polimeru mogu biti:
• linearne strukture – makromolekuli su veoma
pokretljivi, me|usobno povezani samo me|u-
molekularnim silama, zbog ~ega su topljivi i
termoplasti~ni
• razgranate strukture – makromolekuli su vi{e
me|usobno razmaknuti od linearnih, termo-
plasti~ni su i topljivi
• prostorne strukture – polimeri su tvrdi, ~vrsti,
nisu topljivi ni termoplasti~ni
U zavisnosti od me|usobnog polo`aja i povezanos-
ti makromolekula polimeri mogu biti kristalne i
amorfne gra|e.
4.5.2 Komponente premaza i njihovi zadaci
Konvencionalni sistemi premaza mogu se podeliti
na komponente, koje su bitne za njihovu preradu i
stvaranje filma (slika 4.4).
Sredstva za bojenje Pomo}ni materijali
pigmenti sredstva za su{enje
punioci ubrziva~i o~vr{}avanja
rastvorljive sredstva za bru{enje
bojene materije sredstva protiv stvaranja poko`ice
sredstva za razlivanje
sredstva za kva{enje
sredstva za spre~avanje isplivavanja
sredstva protiv talo`enja
sredstva za matiranje
UV apsorberi
56
4.5.2.1 Isparljive komponente
Rastvara~i su neophodni za nano{enje premaza u
te~nom stanju. Njima se pode{ava viskozitet pre-
maza na optimalne vrednosti za odre|eni na~in na-
no{enja. Pravilan izbor rastvara~a osigurava nes-
metan proces formiranja filma i su{enja premaza.
Njihovim isparavanjem u radni prostor pove}ava
se opasnost po zdravlje radnika, kao i opasnost od
po`ara i eksplozije.
Produkti izdvajanja nastaju u procesu o~vr{}ava-
nja premaza. To su naj~e{}e niskomolekularni ma-
terijali, koji u daljem procesu isparavaju. Kod po-
likondenzacijskih procesa to mo`e biti voda, form-
aldehid ili alkoholi.
4.5.2.2 Neisparljive komponente
Veziva predstavljaju osnovni sastojak premaza i
najuticajniji su na formiranje svojstava filmova:
• smole predstavljaju prete`ni deo svih veziva.
Lako su topljive u rastvara~ima i nakon su{e-
nja/o~vr{}avanja formiraju suvi film
• filmogeni materijali u u`em smislu su fizi~ko-
otvrdnjavaju}i (su{ivi) materijali, kao na pri-
mer nitroceluloza, vinilhlorid i drugi materi-
jali koji u procesu otvrdnjavanja na povr{ini
formiraju film. Predstavljaju uz smole osnovne
gra|evne elemente filma premaza
• omek{iva~i su uglavnom te{ko isparljive or-
ganske te~nosti, koje obezbe|uju elasti~nost
filma, a ne reaguju hemijski sa komponentama
premaza
Bojene materije obezbe|uju dekorativni efekat pre-
maza, ali ponekad imaju i za{titnu funkciju:
• pigmenti su neorganske i organske ~estice u
obliku praha, dispergovane, ali ne i otopljene
u premazu
• punioci su razli~iti dodaci (silikati, oksidi, sul-
fati) kojima se uti~e na svojstva premaza, kao
{to su mogu}nost bru{enja, pokrivnost, prion-
ljivost, tvrdo}a, hemijska postojanost
Pomo}ni materijali se dodaju premazima u malim
koli~inama, ali zna~ajno uti~u na formiranje i svo-
jstva filma premaza. Kao pomo}ni materijali u pre-
mazima koriste se sredstva:
• za ubrzavanje su{enja/o~vr{}avanja – omogu-
}avaju skra}ivanje procesa su{enja i o~vr-
{}avanja premaza
• za bru{enje – omogu}avaju dobro bru{enje fil-
ma premaza, posebno temeljnih premaza
• protiv stvaranja poko`ice – spre~avaju stva-
ranje poko`ice na filmu, prvenstveno kod pre-
maza koji su{e oksidativno
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
• za razlivanje – omogu}avaju ravnomerno raz-
livanje premaza na povr{ini
• za kva{enje – pobolj{avaju kva{enje podloge
na koju se premaz nanosi. Kod pigmentiranih
premaza pobolj{avaju kva{enje pigmenata ve-
zivom
• za spre~avanje isplivavanja – onemogu}avaju
isplivavanje na povr{inu pojedinih sastojaka
premaza, ~ime se omogu}ava dobijanje ravno-
mernog sjaja, pokrivnosti i boje filma premaza
• protiv talo`enja – spre~avaju talo`enje pigme-
nata
• za matiranje – omogu}avaju postizanje sjaja
odgovaraju}eg intenziteta
• UV apsorberi – apsorbuju UV zra~enje, ~ime
se spre~ava {tetno delovanje na film premaza
(`u}enje)
4.5.3 Podela premaza
Podela premaza se mo`e izvoditi po razli~itim os-
novama, kao na primer prema:
• osnovnoj materiji (vrsti smole) – alkidni, poli-
estarski, nitrocelulozni
• na~inu nano{enja – premaz za prskanje, nali-
vanje, potapanje
• na~inu su{enja – premaz za vazdu{no su{enje,
UV o~vr{}avanje, pe~enje
• nameni – premaz za name{taj, ~amce, parket
• efektu povr{ine – mat lak, sjajni lak, efekt lak
• redosledu nano{enja – temeljni premaz, po-
krivni premaz
• sastavu – jednokomponentni, dvokomponen-
tni premaz
• svojstvima filma – otporan na toplotu, hemi-
kalije, svetlost
U praksi se podela naj~e{}e izvodi prema osnovnoj
materiji iz koje je premaz izgra|en.
4.5.3.1 Premazi na bazi celuloze
U proizvodnji premaza upotrebljavaju se nitrocelu-
loza, acetilceluloza, acetobutirat-celuloza, aceto-
propionat-celuloza, etilceluloza i benzilceluloza.
Estri celuloze su kruti, amorfni, filmogeni materi-
jali lan~ane strukture. Imaju {iroku primenu zbog
sposobnosti veoma brzog su{enja, ve} na sobnoj
temperaturi i stvaranja filmova visokih mehani~kih
svojstava.
a) Premazi na bazi nitroceluloze – nitrocelulozni
premazi (NC)
Bezbojni nitrocelulozni premazi su jednokompo-
nentni premazi izra|eni na bazi nitroceluloze (os-
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
novnog veziva), smola, omek{iva~a i rastvara~a.
Bezbojni nitro premazi pigmentirani organskim i
neorganskim pigmentima nazivaju se nitro emajli-
ma.
Sastav jednog nitroceluloznog pigmentiranog pre-
maza prikazan je na slici 4.5.
I. Nitroceluloza – je celulozni estar azotne kise-
line. Iako naziv nitroceluloza nije u hemijskom
pogledu ispravan on je ipak odoma}en u
svakodnevnoj tehni~koj praksi. Pravilan naziv
je celulozni nitrat, {to zapravo odgovara he-
mijskoj reakciji koja se odvija prilikom nasta-
janja ovog estra:
C6H7O2(OH)3 + 3H2O -> C6H7O2(ONO2)3 + 3H2O
Na osnovu stepena esterifikacije izra`enog sadr-
`ajem azota nitroceluloza se deli na:
• visoko nitrisanu – praskavi pamuk
• nisko nitrisanu – kolodijum pamuk
Za proizvodnju premaza koristi se nisko nitrisana
celuloza.
Karakteristike nitroceluloze zna~ajne za proizvod-
nju premaza su:
a) Rastvorljivost – na ovom svojstvu se zasniva
upotrebna vrednost nitroceluloze u proizvodnji
premaza. Prema rastvorljivosti nitroceluloza se
deli na:
• nitrocelulozu rastvorljivu u estrima, a veoma
malo rastvorljivu u alkoholu (3-4%)
• nitrocelulozu delimi~no rastvorljivu u alkoho-
lu (20%)
• nitrocelulozu potpuno rastvorljivu u alkoholu
Za proizvodnju premaza koristi se nitroceluloza
rastvorljiva u estrima.
b) Bistrina i boja rastvora – va`no je da rastvor
nitroceluloze u uobi~ajenim rastvara~ima bude
potpuno bistar i bez ikakvog obojenja. Zamu-
}enost rastvora mo`e nastati usled prisustva vo-
de ili nepodesne sme{e rastvara~a
c) Stabilnost – zna~ajna je zbog zadr`avanja me-
hani~kih i fizi~ko-hemijskih svojstava premaza
d) Viskozitet – je najva`nija karakteristika nitro-
celuloze. Viskozitet zavisi od upotrebljene celu-
loze, od uslova nitracije i postupka, a naro~ito
od upotrebljenog rastvara~a. Za rastvaranje ni-
troceluloze koriste se tri tipa rastvara~a:
• nisko viskozni
• srednje viskozni
• visoko viskozni
Nisko viskozna nitroceluloza daje film premaza sa
slabim mehani~kim svojstvima, tj. manjom ~vrsti-
nom na kidanje i manjom elasti~no{}u.
57
NITROCELULOZNI PREMAZ
(PIGMENTIRAN)
^vrste materije Rastvara~i
(isparljivi deo)
(neisparljivi deo)
Nitro celuloza
Smole
Omek{iva~i Pravi Latentni
Pigmenti rastvara~i rastvara~i
Nerastvara~i
Slika 4.5: Sastav nitroceluloznog
pigmentiranog premaza
Srednje viskozna nitroceluloza daje film premaza
koji ima bolja mehani~ka svojstva, dobru ~vrsto}u
na kidanje i relativno tanak sloj filma. Ova celulo-
za se upotrebljava u proizvodnji premaza za drvo.
Visoko viskozna celuloza se primenjuje kada se
tra`i izrazito tanak film premaza sa najve}om ~vr-
sto}om na kidanje, savitljivo{}u i rastegljivo{}u.
II. Rastvara~i – prva faza proizvodnje nitrocelu-
loznog premaza je pravljenje rastvora odabra-
nog tipa nitroceluloze. U upotrebi su:
1. pravi rastvara~i, koji rastvaraju nitrocelu-
lozu (estri, ketoni)
2. latentni rastvara~i, koji sami ne rastvaraju
nitrocelulozu, ali dodati pravim rastvara-
~ima poja~avaju efekat rastvaranja (alifa-
ti~ni alkoholi)
3. nerastvara~i, ne rastvaraju nitrocelulozu,
ve} samo razre|uju rastvor
Sposobnost razre|ivanja je veoma va`no svojstvo,
jer povoljno deluje na razlivanje premaza pri na-
no{enju i na formiranje dobrog filma.
Sme{a svih ovih komponenti u nitroceluloznom
premazu mora obezbediti dobro rastvaranje nitro-
celuloze (mali viskozitet pri visokom sadr`aju ~vr-
stih materija), odre|enu brzinu isparavanja, dobro
razlivanje i su{enje, {to je mogu}e manju ta~ku
paljenja, uobi~ajen miris i {to ni`u cenu.
Za pobolj{anje svojstava premaza vr{i se modi-
fikacija dodatkom smola i omek{iva~a.
III. Smole i omek{iva~i – dodaju se zbog dobijanja
premaza sa ve}om elasti~no{}u filma. Kao
omek{iva~i ili plastifikatori koriste se biljna
ulja, sinteti~ki monomerni estri (ftalati) ili po-
limeri (alkidi modificirani nesu{ivim uljima).
Dodatkom plastifikatora pove}ava se elasti-
~nost, sjaj, otpornost na delovanje svetla, ali se
smanjuje tvrdo}a filma. Ovaj nedostatak se re-
58
{ava dodavanjem raznih vrsta prirodnih ili sin-
tetskih smola (alkidne smole modifikovane
su{ivim, nesu{ivim i polusu{ivim uljima, male-
inske smole, karbamidne smole)
IV. Pigmenti – pigmentiranjem nitroceluloznih
premaza organskim i neorganskim pigmentima
dobijaju se nitro emajli. Za obojene transpa-
rentne premaze koriste se rastvorni pigmenti
koji se odlikuju dobrom rastvorljivo{}u, viso-
kom otporno{}u na svetlost, providno{}u i ve-
likim spektrom `ivih boja. Nije preporu~ljiva
primena baznih pigmenata, jer reaguju sa nitro-
celulozom
V. Pomo}na sredstva – zavisno od vrste i namene
premazu se dodaju pomo}na sredstva, kao {to
su: sredstvo za bru{enje (za osnovni premaz),
sredstvo za matiranje, sredstva protiv `u}enja
filma, sredstva protiv talo`enja (kod emajla) ili
sredstva za pobolj{ano razlivanje
Jedna od prednosti nitroceluloze je njeno slaganje
sa plastifikatorima i smolama. Zahvaljuju}i tome
nitrocelulozni premazi se mogu podesiti da budu
na primer krti, a dobro brusivi (za temeljni sloj),
odnosno tvrdi i otporni na mehani~ka delovanja
(za pokrivni sloj). Nitrocelulozni premaz bez plas-
tifikatora je nedovoljno elasti~an.
Plastifikatori se dele na one koji rastvaraju nitro-
celulozu i na one koji je ne otapaju. Koli~ina plasti-
fikatora je ograni~ena.
Dodatak smola nitrocelulozi pove}ava sjaj pre-
maza. Smole predstavljaju neku vrstu punila. S
obzirom da je viskozitet smola ni`a od viskoziteta
nitroceluloze pri istoj koncentraciji, dodavanjem
smola pove}ava se koli~ina suve materije u prema-
zu. Koriste se, u malim koli~inama, damarna i {e-
lak smola. Alkidne smole pove}avaju elasti~nost.
Razre|iva~i za nitrocelulozne premaze su aceton,
etilacetat, butilacetat, metiletilketon, butanol,
etanol, toluol, ksilol. Sastav razre|iva~a zavisi od
na~ina nano{enja premaza. Kod prskanja zagre-
janog premaza biraju se razre|iva~i ~ija je ta~ka
klju~anja iznad 60°C, a kod potapanja sporoispa-
ravaju}i razre|iva~i, kako bi se omogu}ilo vreme
da odcuri vi{ak premaza sa predmeta.
b) Premazi na bazi acetata celuloze (CA)
Acetat celuloze je proizvod acetiliranja pamu~ne
ili drvne celuloze. Acetat celuloze u odnosu na ni-
triranu celulozu ima ve}u otpornost prema viso-
kim temperaturama, te`e je zapaljiv i otporan je na
delovanje svetla. Nedostatak acetata celuloze je sla-
bija topljivost, manja otpornost na delovanje vode i
slabija mehani~ka svojstva.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
c) Premazi na bazi acetobutirata celuloze (CAB)
Acetobutirat celuloze je topljiviji od acetilceluloze,
bolje se kombinuje sa smolama i plastifikatorima i
otporniji je na razli~ita delovanja. Na bazi acetobu-
tirata celuloze proizvode se premazi za potapanje,
ve}eg viskoziteta, koji nakon obrade daju deblje fil-
move.
d) Premazi na bazi etara celuloze
Premazi iz ove grupe proizvode se na bazi etilcelu-
loze, benzilceluloze i metilceluloze.
Etilceluloza je otporna na delovanje baza, ali je
manje otporna na kiseline. Veoma je elasti~na i na
ni`im temperaturama. Otporna je na delovanje sve-
tla. Sa njom se dobro kombinuju smole, plastifika-
tori i ulja.
Etilceluloza se dodaje nitroceluloznim premazima
u svrhu pove}anja elasti~nosti filma i postojanosti
na niskim temperaturama.
4.5.3.2 Alkidni premazi
Alkidne smole imaju {iroku primenu u oblasti po-
vr{inske za{tite. Ove smole obrazuju filmove koji
se odlikuju odli~nom trajno{}u, adhezijom i savi-
tljivo{}u.
Prema najop{tijoj definiciji alkidne smole pred-
stavljaju poliestre trodimenzionalne makromole-
kulske strukture, koji nastaju reakcijom polialko-
hola sa polikiselinama. Danas se pod nazivom al-
kidne smole podrazumevaju poliestarske smole
modifikovane masnim kiselinama. Pored masnih
kiselina u slobodnom obliku ili u obliku nerazlo-
`enog ulja, za modifikaciju se koriste i druge mo-
nokarbonske kiseline, na primer kolofonijum, u ko-
me glavni sastojak predstavlja abijetinska kiselina.
Alkidne smole modifikovane su{ivim i polusu-
{ivim uljima o~vr{}avaju reagovanjem dvostruke
veze iz dela masnih kiselina sa vazdu{nim kise-
onikom. O~vr{}avanje na povi{enoj temperaturi
odvija se daljim napredovanjem reakcije polikon-
denzovanja.
[iroki asortiman alkidnih smola ostvaruje se, pre
svega, variranjem vrste i koli~ine masnih kiselina,
odnosno uljane komponente.
Prema sadr`aju ulja alkidne smole se dele na:
• kratkouljne alkidne smole – sa malim sadr-
`ajem ulja (30 – 46%)
• srednjeuljne alkidne smole – sa srednjim sa-
dr`ajem ulja (46 – 56%); primenjuju se najvi{e
u premazima za su{enje na vazduhu ili na
temperaturama izme|u 120°C i 130°C
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
• dugouljne alkidne smole – sa velikim sadr-
`ajem ulja (56 – 76%); u kombinaciji sa dru-
gim tvrdim smolama (fenolne ili maleinske)
koriste se za spolja{nje premaze. Poseduju iz-
vanredno dobru otpornost na delovanje atmos-
ferskih uticaja
Alkidne smole nastaju reakcijom polihidroksilnih
alkohola (glicerol) sa dvobaznim kiselinama (ftal-
na, maleinska, adipinska). Najvi{e se proizvode
alkidne smole na bazi anhidrida ftalne kiseline i
glicerola i nazivaju se ftalnim alkidima ili ftalnim
smolama.
a) Modifikovane alkidne smole
Alkidne smole mogu se modifikovati na razli~ite
na~ine: delimi~nom ili potpunom zamenom jedne
standardne komponente drugom komponentom.
Modifikovanjem smole postaju otpornije na hemij-
ske uticaje i pobolj{avaju im se pojedina fizi~ka i
mehani~ka svojstva.
Kona~no umre`avanje alkidnih smola formiranjem
filma na povi{enoj temperaturi zavisi od daljeg po-
liesterifikovanja alkidne smole do ta~ke gela. Kona-
~no umre`avanje alkidnih smola su{ivih na vazdu-
hu nastupa reagovanjem dvostruke veze iz dela su-
{ivih masnih kiselina alkidne smole sa kiseoni-
kom.
Da bi mogle da se upotrebe alkidne smole se modi-
fikuju:
• estrima prirodnih smola
• uljima i masnim kiselinama
Alkidne smole se modifikuju kolofonijumom ili es-
trom kolofonijuma i na taj na~in postaju rastvorne
u uljima i drugim rastvara~ima. Premazi na bazi
ovih smola su slabijeg kvaliteta i pokazuju nedo-
voljnu otpornost na delovanje vode i svetlosti.
Modifikacija alkidnih smola vr{i se su{ivim, polu-
su{ivim i nesu{ivim uljima. Od su{ivih ulja upotre-
bljavaju se laneno, tungovo i dehidrirano ricinuso-
vo ulje. Od polusu{ivih ulja upotrebljavaju se soji-
no i pamukovo, a od nesu{ivih ulja ricinusovo, ko-
kosovo i maslinovo ulje.
Osu{eni film alkidnih premaza je tvrd i elasti~an,
visokog sjaja, odli~ne adhezije i dobre otpornosti
prema atmosferskim uticajima, delovanju svetlo-
snog zra~enja, toplote i hemikalija.
Premazi na bazi alkidnih smola mogu biti su{ivi na
povi{enoj ili sobnoj temperaturi. Koli~ina suve ma-
terije iznosi oko 50%. Mogu se nanositi razli~itim
na~inima. U pore|enju sa nitroceluloznim prema-
zima alkidni premazi su{e sporije, te`e su zapa-
ljivi, elasti~niji su i postojaniji su na ni`im tempe-
raturama.
59
4.5.3.3 Poliestarski premazi (PE)
Poliestarske smole se dobijaju polikondenzacijom
vi{ebaznih kiselina sa vi{evalentnim alkoholima,
tj. istim postupkom po kojem se dobijaju alkidne
smole. Zato se mo`e re}i da poliestarske smole
predstavljaju jedan tip alkidnih smola. Ako kiseli-
na ili alkohol sadr`i nezasi}ene ugljenikove veze
(maleinska kiselina, fumarna kiselina, dietilengli-
kol, propilenglikol), tada dobijene smole mogu
dalje da reaguju sa drugim nezasi}enim polimeri-
ma, kao {to je na primer stirol ili dialilftalat. Pro-
izvod ove reakcije je umre`eni molekul sa trodi-
menzionalnom strukturom, {to je, ina~e, karakteri-
stika termoreaktivnih smola.
Reakcija o~vr{}avanja sastoji se u vezanoj polime-
rizaciji stirola sa nezasi}enim dikarbonskim kiseli-
nama poliestarske smole. Reakcija o~vr{}avanja, tj.
stvaranja filma, odvija se bez stvaranja prostih mo-
lekula. Brzina o~vr{}avanja reguli{e se pogodnim
izborom katalizatora, ubrziva~a i temperature na
kojoj se reakcija odvija.
Poliestarski premazi sastoje se od:
• rastvora poliestarske smole u monomeru
(obi~no stirolu)
• organskih peroksida
• omek{iva~a
• rastvara~a
• parafina
• ubrziva~a (soli kobalta)
• pigmenata
• punila
1. Vezivno sredstvo – je nezasi}ena poliestarska
smola, koja su{i na vazduhu, rastvorena u sti-
rolu. Osim monostirola mo`e se upotrebiti kao
razre|iva~ i etilacetat. Smola se mo`e kombi-
novati sa manjim koli~inama nitrirane celuloze
i odre|enim alkidnim smolama u cilju pobolj-
{avanja svojstava.
2. Katalizator – kao katalizator se upotrebljavaju
organski peroksidi (cikloheksanon peroksid,
metiletilketon peroksid). Obi~no se dodaje u
koli~ini od 2%, ra~unato na supstance koje po-
limeri{u.
Katalizatori imaju ulogu donora radikala koji
svojim jakim elektrostati~kim delovanjem vr{e
usmeravanje nezasi}enih duplih veza nezasi-
}enog monomera i nezasi}enih poliestarskih
smola i na taj na~in vr{e iniciranje polimeriza-
cije. Organski peroksidi u poliestarskoj tehnici
nisu pravi katalizatori u hemijskom pogledu,
jer se za vreme reakcije raspadaju, a pravi kata-
lizatori treba da iz reakcije iza|u nepromenje-
ni, odnosno sa nepromenjenim aktivitetom.
Temperatura ubrzava raspadanje peroksida,
tako da na povi{enoj temperaturi reakcija te~e
bez drugih dodataka.
60
3. Ubrziva~ – slu`i za aktiviranje peroksida. To
su obi~no soli kobalta i to kobalt naftenat ras-
tvoren u toluolu. Doziranje ubrziva~a zavisi od
temperature na kojoj se vr{i nano{enje polies-
tarskog premaza.
4. Parafin – pri procesu o~vr{}avanja poliestar-
skog premaza parafin isplivava na povr{inu
stvaraju}i tanak film, ~ime se spre~ava delova-
nje kiseonika iz vazduha i na taj na~in obezbe-
|uje ravnomerno o~vr{}avanje poliestarskog
premaza. Parafin koji se upotrebljava u ovu
svrhu ima ta~ku topljenja izme|u 46°C i 63°C.
5. Omek{iva~i – kao omek{iva~ kod poliestarskih
premaza upotrebljava se dibutilftalat. Omek-
{iva~i slu`e da smanje krtost poliestarskih fil-
mova.
6. Pigmenti – poliestarski premazi mogu biti i pig-
mentirani. Pri izboru pigmenata mora se voditi
ra~una da se izaberu pigmenti koji su otporni
na peroksid i stirol.
a) Nezasi}eni poliestri (UPE)
Nezasi}eni poliestri pripadaju polimernim materi-
jalima, koje u osnovi ~ine dve komponente – jedna
predstavlja linearni poliestar, a druga vinilni mo-
nomer, u kome je prva komponenta rastvorena i sa
kojom mo`e da se kopolimerizuje.
Nezasi}eni poliestri dobijaju se polikondenzova-
njem nezasi}enih i zasi}enih dikarbonskih kiseli-
na, odnosno njihovih anhidrida sa vi{efunkcional-
nim alkoholima. Polikondenzati se rastvaraju u sti-
rolu ili drugom vinilnom monomeru. To su svetle
do slabo `u}kaste te~nosti karakteristi~nog mirisa.
Rastvor poliestarske komponente i monomera oba-
vezno sadr`i dovoljne koli~ine inhibitora, koji one-
mogu}avaju zapo~injanje polimerizacije na sobnoj
temperaturi, {to je zna~ajno zbog mogu}nosti vi{e-
mese~nog lagerovanja do upotrebe.
O~vr{}avanje nezasi}enih poliestara
O~vr{}avanje nezasi}enih poliestara ostvaruje se
kopolimerizacijom sa stirolom, koja po~inje slobo-
dnim radikalima. Davaoci radikala su organski pe-
roksidi. Aktivnost organskih peroksida zavisi od
njihove brzine raspadanja na razli~itim temperatu-
rama.
Kopolimerizacija poliestarskih smola uz gra|enje
prostornog strukturnog makromolekula mo`e se
inicirati:
• zagrevanjem
• UV zra~enjem
• strujom elektrona
• kori{}enjem peroksida
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Za o~vr{}avanje na temperaturama do 80°C u prak-
si se koriste tri sistema:
1. Ketonperoksid / kobalt ubrziva~
Koriste se metiletilketon peroksid, cikloheksa-
non peroksid i acetilaceton peroksid. Kobalt
ubrziva~ pri o~vr{}avanju nezasi}enih poli-
estara vr{i dvostruku ulogu: pored dejstva kao
ubrziva~ ima i ulogu sikativa, pogodan uticaj
na su{enje povr{ina, ~ime se smanjuje leplji-
vost.
2. Benzoilperoksid / amin ubrziva~
Za aktiviranje benzoilperoksida na sobnoj i
povi{enoj temperaturi primenjuje se ubrziva~
na bazi tercijernog aromati~nog amina – di-
metil-p-toluidin, dimetilanilin ili dietilanilin.
3. Specijalni sistem o~vr{}avanja
Za specijalne oblasti primene (te{ko polime-
rizuju}i nezasi}eni poliestri, razli~iti tempera-
turni uslovi) razvijeni su posebni sistemi o~-
vr{}avanja, gde se koriste sme{e ubrziva~a sa
promotorima.
O~vr{}avanje nezasi}enih poliestara mo`e se vr{iti
i UV zracima u prisustvu senzibilizatora. Senzibili-
zatori se raspadaju u radikale i dejstvuju kao pre-
nosioci energije.
Pigmenti i punioci koji se dodaju poliestarskim
premazima moraju biti otporni na delovanje perok-
sida, ne smeju da budu bazni (ako je premaz sa vi-
sokim kiselinskim brojem) i ne smeju uticati na re-
akciju kopolimerizacije.
U toku otvrdnjavanja poliestarskog premaza dolazi
do gubitka u masi od oko 10%, {to se obja{njava is-
paravanjem stirola.
S obzirom na sadr`aj parafina postoje:
• parafinski poliestarski premazi
• bezparafinski poliestarski premazi
b) Ultravioletni poliestarski premazi (UV-PE)
Kod UV poliestarskih premaza proces intenzifika-
cije otvrdnjavanja posti`e se primenom ultravio-
letnog zra~enja. Ova vrsta premaza sadr`i fotosen-
zibilizatore umesto peroksida i ubrziva~a. Proces
otvrdnjavanja je fotohemijski proces. Elektroma-
gnetsko zra~enje odre|ene talasne du`ine prou-
zrokuje raspadanje senzibilizatora i stvaranje radi-
kala potrebnih za proces otvrdnjavanja poliestara.
Kod pigmentiranih UV poliestarskih premaza pos-
toje izvesne pote{ko}e u procesu otvrdnjavanja, ko-
je nastaju zbog nepropustnosti pigmenata za UV
zrake. Taj problem se danas re{ava modifikacijom
fotosenzibilizatora, izborom odgovaraju}ih pigme-
nata i posebnim UV zra~nim telima.
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
4.5.3.4 Poliuretanski premazi (PU)
Poliuretani su polimeri koje karakteri{e uretanska
grupa –HN-CO-O- u osnovnom nizu. Dobijaju se
specifi~nom reakcijom adicije u kojoj uretanska
grupa nastaje na ra~un prenosa vodonika.
Pri obrazovanju poliuretana ne dolazi do izdvaja-
nja nikakvog sporednog proizvoda, a elementarni
sastav dobijenog polimera u potpunosti odgovara
sastavu polaznih monomera.
Reakcijom izme|u glikola i diizocijanata dobijaju
se linearni polimeri, mada je mogu}e dobiti i umre-
`ene polimere, ukoliko polazni reaktanti sadr`e tri
ili vi{e hidroksilnih ili izocijanatnih grupa u mo-
lekulu.
Svi monomerni diizocijanati dolaze u obzir za sin-
tezu poliuretana, kao {to su na primer:
• toluoldiizocijanat (TDI)
• difenilmetandiizocijanat (MDI)
• heksametilendiizocijanat (HDI)
• dicikloheksilmetandiizocijanat (HMDI)
• izoforondiizocijanat (IPDI)
• trimetilheksametildiizocijanat (TMDI)
Poliuretani zauzimaju posebno mesto me|u priro-
dnim i sintetskim vezivima koja se koriste u proi-
zvodnji premaznih sredstava.
Tri grupe svojstava zaslu`uju da budu posebno is-
taknute: mehani~ka svojstva filma, hemijska posto-
janost i stabilnost na delovanje svetlosti i atmosfe-
rilija.
Poliuretanski premazi se odlikuju velikom elasti-
~no{}u, tvrdo}om, otporno{}u na udar, habanje i
povi{ene temperature. Pokazuju izvanrednu otpor-
nost na vodu, atmosferilije, alkohol, razna sredstva
koja se primenjuju u doma}instvu i slabo su zapa-
ljivi.
Poliuretanski sistemi se mogu podeliti na:
• dvokomponentne sisteme koji sadr`e poliole i
poliizocijanate u obliku rastvora ili bez rastva-
ra~a
• jednokomponentne proizvode koji se umre`a-
vaju pod dejstvom vlage
• jednokomponentne proizvode sa za{ti}enim
(blokiranim) izocijanatnim grupama
• nereaktivne, tj. potpuno proreagovale poliure-
tane, koji su{e fizi~ki otparavanjem rastvara~a
• poliuretanska ulja i alkidne smole
Jednokomponentni poliuretanski premazi se retko
proizvode, iako su jednostavniji za primenu. Ra-
zlog je u njihovoj velikoj osetljivosti i nestabilnosti,
jer o~vr{}avaju vezivanjem vlage iz vazduha.
U po~etku dvokomponentni poliuretanski premazi
nisu bili prihvatljivi za industrijsku upotrebu zbog
njihovog sporog su{enja. Danas postoje brzo su{ivi
poliuretanski premazi, kod kojih se vreme su{enja
pribli`ava su{enju nitroceluloznih premaza.
61
Akrilizocijanatni premazi su novija vrsta poliure-
tanskih premaza. Radi se o dvokomponentnim pre-
mazima koji zbog manjeg sadr`aja hidroksilnih
grupa trebaju za o~vr{}avanje manju koli~inu izo-
cijanata. Filmovi akrilizocijanatnih premaza su{e
se skoro dva puta br`e nego poliuretanskih prema-
za. Zato se koriste za osnovne premaze sa skra}e-
nim vremenom su{enja na sobnoj ili povi{enoj
temperaturi (30°C do 60°C).
4.5.3.5 Kiseloo~vr{}avaju}i premazi (SH)
Kiseloo~vr{}avaju}i premazi su najstariji reaktivni
premazi. U po~etku su se proizvodili na bazi fenol-
formaldehidnih veziva, a kao o~vr{}iva~ je kori-
{}ena hlorovodoni~na kiselina. Boja tih premaza
bila je `u}kasto sme|a do sme|a, te se zato nisu
mogli koristiti za povr{insku obradu name{taja.
Daljim razvojem ovih premaza do{lo je do zamene
ovog veziva sa karbamidnim i melaminskim vezivi-
ma, koji su svetle boje i ne menjaju boju drveta.
Kao o~vr{}iva~ upotrebljavaju se organske kiseline
(na primer p-toluolsulfonska kiselina), koje nemaju
uticaja na boju drveta, omogu}avaju du`e radno
vreme sme{e i pru`aju mogu}nost su{enja kod
o{trih re`ima su{enja. Ova veziva se koriste u kom-
binaciji sa alkidnim vezivima ili omek{iva~ima u
cilju dobijanja premaza `eljenih svojstava (dobra
prionljivost za podlogu, elasti~nost, tvrdo}a i traj-
nost).
Kiseloo~vr{}avaju}i premazi mogu biti jednokom-
ponentni i dvokomponentni. Jednokomponentni
kiseloo~vr{}avaju}i premazi su kombinacije amino
veziva sa nitroceluloznim i alkidnim vezivom. Po
kvalitetu se nalaze izme|u nitroceluloznih i dvo-
komponentnih kiseloo~vr{}avaju}ih premaza. Su-
{enje predstavlja fizi~ko-hemijski proces. Kisela
komponenta dodaje se za vreme proizvodnje pre-
maza, a njeno dejstvo po~inje posle isparavanja
rastvara~a iz filma premaza. Za ubrzavanje su{enja
koristi se postupak konvekcije ili IR zra~enje.
Kod dvokomponentnih premaza kisela komponen-
ta se dodaje neposredno pred upotrebu.
Izdvajanje formaldehida iz kiseloo~vr{}avaju}ih
premaza predstavlja ekolo{ki problem. Formalde-
hid ulazi u sastav premaza, vezan je uz amino
smolu, a do izdvajanja dolazi u procesu o~vr{}a-
vanja.
4.5.3.6 Premazi na bazi termoplasta
Termoplasti su visokomolekularni materijali koji
pod uticajem vi{ih temperatura znatno menjaju
mehani~ka svojstva, neograni~eno bubre i u princi-
pu su topljivi. To su polimerizacioni proizvodi ne-
sposobni za prostorno vezivanje, a za premaze se
62
pripremaju kao fino dispergovane ~estice u odgo-
varajugoj sredini. Otvrdnjavaju ~isto fizi~ki (kao
NC premazi) izlaskom ispravaju}e komponente. Sa
njima se mogu kombinovati mnoge smole i omek-
{iva~i, ~ime se prilago|avaju zahtevima u eksploa-
taciji.
U ovu grupu spadaju materijali na bazi polivinil-
hlorida, polivinilacetata, polistirola, akrilnih poli-
mera i dr.
4.5.3.7 Epoksidni premazi
Epoksidne smole su, zbog svojih izvanrednih svoj-
stava, kao {to su hemijska inertnost, postojanost na
vi{im temperaturama, malo skupljanje u toku o~vr-
{}avanja, dobro prianjanje za podlogu, savitljivost i
`ilavost najzna~ajniji polimeri koji se koriste u
mnoge svrhe.
Epoksidne smole predstavljaju poliestre na ~ijim se
krajevima nalaze epoksi grupe, kao reaktivne grupe
i sekundarne hidroksilne grupe po du`ini lanca.
Daljim umre`avanjem smola dobija trodimenzio-
nalnu strukturu, a mesta umre`avanja ostaju do-
voljno udaljena jedna od drugog, ~ime se obja{nja-
va elasti~nost filma. Odli~no prianjanje filma tu-
ma~i se polarnim karakterom molekula smole, dok
svetla i postojana boja smole poti~e od esterifiko-
vanih fenolnih hidroksilnih grupa.
Osnovne sirovine za sintezu epoksidnih smola su
epihlorhidrin i bisfenol A.
Epoksidne smole se dobijaju kondenzacijom epi-
hlorhidrina i difenol propana. Na bazi epoksidnih
smola proizvode se slede}e vrste premaza:
• dvokomponentni premazi koji otvrdnjavaju
na hladno – reakcija otvrdnjavanja ovih pre-
maza je ~isto hemijske prirode (poliadicija).
Kao druga komponenta koriste se materijali sa
aktivnim atomom vodonika, kao {to su aroma-
ti~ni ili alifati~ni poliamini i poliamidi. Svoj-
stva filma zavise od du`ine lanca i od vrste
druge komponente – formiraju se elasti~ni i
tvrdi filmovi, sa veoma dobrom prionljivo{}u
za podlogu
• premazi za pe~enje – kombinacijom epoksid-
nih smola sa odgovaraju}im fenolnim, karba-
midnim ili melaminskim smolama i kataliza-
torom uz otvrdnjavanje na temperaturi od
180°C do 220°C dobijaju se filmovi izuzetnih
svojstava
• epoksidnoestarski premazi – na vi{im tempe-
raturama mogu}a je esterifikacija epoksidnih
smola sa masnim kiselinama. Epoksidnoester-
ski premazi su po svojstvima sli~ni alkidnim
premazima, ali su otporniji od njih. Svojstva
premaza zavise od vrste i koli~ine masnih ki-
selina
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
4.5.3.8 Akrilni premazi
Akrilni polimeri su polimeri na bazi akrilne kiseli-
ne i njenih derivata. Akrilni polimeri mogu biti na
bazi:
• akrilne i metakrilne kiseline
• estara akrilne i metakrilne kiseline (veziva za
proizvodnju premaza)
• akrilonitrila
• akriloamida
• kopolimera ovih jedinjenja
Poliakrilati su proizvodi akrilne i metaakrilne kise-
line. Za filmogene materijale se koriste polimeri i
kopolimeri na osnovu estara, amida i nitrila tih
kiselina. Premazi na bazi poliakrilata mogu biti:
• termoplasti~ni akrilni polimeri koji otvrd-
njavaju na hladno – to su dugolan~ani homo-
polimeri ili kopolimeri velikih molskih masa
koji grade filmove bez spolja{njeg hemijskog
delovanja. Temperatura prelaza u staklasto
stanje (Tg) mora biti dovoljno niska da bi se
obrazovao film
• termoreaktivni akrilni polimeri koji otvrd-
njavaju na toplo – to su kratkolan~ani poli-
meri, koji sadr`e reaktivne grupe koje mogu
da o~vr{}avaju primenom toplote ili reakci-
jom sa drugim hemijskim tipom grade}i umre-
`eni film. Stepen umre`avanja ima veliki uti-
caj na svojstva filma. Umre`enom polimeru
pove}ava se tvrdo}a, elasti~nost, film je ne-
osetljiv na temperaturne promene u {irokom
intervalu
• vodorastvorni akrilni polimeri – za upotrebu
u komercijalnim premazima primenjuju se tri
vrste vodorastvornih akrilnih polimera: akril-
ne emulzije, akrilne koloidne disperzije i vo-
dorazredivi akrilni polimeri
• emulzioni ili disperzioni akrilni polimeri
su lateksi akrilnih polimera koji imaju ve-
liku molsku masu i temperaturu prelaza u
staklasto stanje (Tg). Veli~ina ~estica je ma-
nja od 0,1 µm. Za premaze se koriste dva
tipa emulzionih akrilnih polimera – termo-
plasti~ne i termoreaktivne akrilne emulzije.
Termoplasti~ne akrilne emulzije daju fil-
move postojane na spolja{nje uslove i UV
zra~enje, tvrde i elasti~ne, otporne na delo-
vanje alkalija i vode i dobre adhezije. Ter-
moreaktivne akrilne emulzije pokazuju bo-
lju tvrdo}u, elasti~nost i otpornost na delo-
vanje hemikalija od termoplasti~nih akril-
nih emulzija
• vodorastvorni akrilni polimeri su pravi
vodorastvorni sistemi koji imaju malu mol-
sku masu i nisku temperaturu prelaza u
staklasto stanje (Tg). Veli~ina ~estica im je
ispod 0,005 µm. Akrilni polimeri su ra-
stvorni u vodi ako sadr`e polarne grupe
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
• nevodne disperzije akrilnih polimera – sli-
~ne su vodenim emulzijama akrilnih polime-
ra, s tim {to sredstvo za dispergovanje nije vo-
da ve} organski rastvara~
Polimeri estara akrilne i metakrilne kiseline imaju:
• izvanrednu otpornost na spolja{nje uslove (UV
zra~enje)
• bistar izgled
• odli~nu jasno}u
• odli~nu elasti~nost i tvrdo}u
• otpornost na delovanje alkalija, kiselina i vode
• odli~an sjaj i zadr`avanje sjaja
• minimalnu reaktivnost prema pigmentima
4.5.3.9 Vodeni premazi
Savremena tehnologija povr{inske obrade stalni je
izazov za proizvo|a~e premaznih sredstava. Kori-
snici premaznih sredstava postavljaju zahteve za
kvalitetnom, brzom, ekonomi~nom i ekolo{kom
obradom. U skladu sa zahtevima za{tite ~ovekove
okoline, proizvo|a~i premaza razvili su premaze
koji se ne razre|uju organskim rastvara~ima nego
vodom.
Iz ove grupe premaza razvijeni su vodorastvorni
sistemi na bazi slede}ih veziva:
• polivinil alkohol sa krajnjim hidrofilnim gru-
pama
• specijalna alkidna veziva neutralizovana ami-
nom i alkidne emulzije
• jednokomponentni sistemi (akrilatne-, stirol-,
uretanske- disperzije)
• dvokomponentni sistemi (karbamidna i mela-
minska veziva, bezuljni zasi}eni poliestri)
• specijalna veziva
Vodorastvorni sistemi na bazi polivinilalkohola ko-
riste se, pre svega, za osnovne premaze. Bolje pro-
diru u pore drveta od akrilnih disperzija, {to pove-
}ava otpornost drveta prema uticaju atmosferilija.
Jednokomponentni sistemi su premazi na bazi ak-
rilnog i poliuretanskog veziva. Postoje fizi~ko su-
{ivi i umre`avaju}i tipovi kiseloo~vr{}avaju}ih
premaza. Sadr`aj organskih rastvara~a u ovim pre-
mazima je izme|u 2% i 8%. Fizi~ko su{ivi tipovi
nemaju omek{iva~a, termoplasti~ni su i nisu ot-
porni na delovanje rastvara~a. Aminom umre`a-
vaju}i sistemi su vodorazredivi premazi na bazi
akrilne disperzije. Osu{eni filmovi su providni,
otporni na delovanje vode, alkohola i sun~eve svet-
losti. Filmovi ovih premaza su{e se na sobnoj tem-
peraturi, ubrzano na 80°C ili zra~enjem (IR zra-
~enje).
Dvokomponentni vodorastvorni premazi sadr`e
do 4% organskih rastvara~a. O~vr{}avaju kise-
63
linskim katalizatorom (na primer p-toluolsulfonska
kiselina). Ovi sistemi se upotrebljavaju i u kombi-
naciji sa akrilnom disperzijom, kao komponenta za
plastifikaciju. Mogu da o~vr{}avaju na sobnoj i po-
vi{enoj temperaturi. Filmovi premaza imaju sli~na
svojstva kao konvencionalni sistemi.
Specijalni sistemi su u vodi emulgiraju}a nezasi-
}ena poliestarska veziva bez monomera i sadr`e
maksimalno 3% – 4% organskih rastvara~a. Ovi
premazi o~vr{}avaju termi~ki, a nakon udaljavanja
vode, UV zra~enjem.
Vodeni premazi se mogu podeliti na tri osnovna
razli~ita sistema:
• vodorastvorne sisteme za grundiranje
• vodorazredive sisteme – konvekcijom su{e}e
• vodorazredive sisteme – UV su{e}e
Za ve} du`e vremena poznate vodene sisteme ko-
riste se ista veziva kao {to se upotrebljavaju u fizi-
~ki su{e}im premazima.
Razvojem je, ipak, u~injen korak napred do pro-
izvodnje dana{njih jedno- i dvokomponentnih sis-
tema, koji o~vr{}avaju (formiraju film) na sobnoj
temperaturi. Sistemi koji o~vr{}avaju na vi{im
temperaturama imaju jo{ uvek bolju otpornost od
sistema koji o~vr{}avaju na sobnoj temperaturi.
Tendenciju razvoja predstavljaju UV-o~vr{}avaju}i
vodeni premazi, kod kojih se, prema dosada{njim
istra`ivanjima, mogu o~ekivati bolja svojstva obra-
|enih povr{ina.
Naj{ire upotrebljavane smole za lakiranje drveta
vodenim premazima su akrilati, odnosno akrilat-
kopolimeri. Njihova svojstva mogu se kopolimeri-
zacijom {iroko menjati, a mogu se proizvoditi jef-
tinije od poliuretanskih disperzija. Zato se dana-
{nja istra`ivanja koncentri{u na akrilat-kopolimere.
a) Formiranje filma kod disperzija
Kako postoji razlika izme|u vodenih premaza i
premaza sa rastvara~ima mora se uvek imati u vidu
i razlika u procesu formiranja filma kod obadva si-
stema. Fizi~ko su{enje sistema sa rastvara~ima
proti~e jednostavnim isparavanjem rastvara~a. Pro-
ces su{enja disperzija je kompleksan. Isparavanjem
vode nastaje skupljanje zapremine premaza, koje
polimerne ~estice sa osetnim pritiskom zajedno
presuje. Ukoliko je temperatura okoline znatno vi-
{a od temperature stakljenja polimera nastaje opti-
malno stvaranje filma. Ukoliko je temperatura oko-
line ni`a od temperature stakljenja polimera po-
jedina~ne disperzione ~estice nisu u kontaktu i, u
ekstremnom slu~aju, izdvaja se beli prah (pulver).
b) Mehanizam umre`avanja
U cilju postizanja visoke postojanosti (otpornosti)
filma konvencionalni premazi sa rastvara~ima se
64
umre`avaju u procesu su{enja. Na podru~ju vo-
denih sistema trebalo je du`e vremena dok nije
prona|en mehanizam umre`avanja, koji omogu-
}ava kod ni`ih temperatura su{enja neophodan
reaktivitet, a koji istovremeno ne stvara toksi~ne
produkte. Dodu{e, postoje ve} vi{e godina disper-
zije, kod kojih se mogu umre`avati kiselinske i hi-
droksilne grupe sa vodorastvornim melaminskim
ili karbamidnim smolama, kiselokatalizuju}i, kod
relativno niskih temperatura. Ovaj proces umre`a-
vanja, ipak, razvija kao sporedni proizvod formal-
dehid, ~ije prisustvo danas u ve}ini zemalja nije
dozvoljeno.
U kontaktu sa vodom drvo reaguje bitno druga~ije
od poznatog pona{anja drveta sa rastvara~ima.
Tako|e, i reologija disperzionih premaza je druga-
~ija od reologije premaza sa rastvara~ima. Kod oba
sistema je neophodno dovoljno kva{enje podloge.
Ovo je, ipak, za vodene premaze kriti~nije, nego za
premaze sa rastvara~ima, jer voda ima ve}i povr-
{inski napon od svih uobi~ajenih organskih rast-
vara~a. Vi{e od toga mora se paziti da iz disper-
zionih premaza otparavaju dve komponente, voda i
pomo}no sredstvo za stvaranje filma (ili sredstvo
za razlivanje), {to mo`e da dovede do naro~itih
problema.
Dok fizi~ko su{enje premaza sa rastvara~ima pro-
ti~e kod svih u praksi potrebnih temperaturnih po-
dru~ja vi{e ili manje uspe{no, kod disperzionih
premaza postoji minimum temperature stvaranja
filma (MFT = Minimum Filmbildungstemperatur),
pri ~ijem prekora~enju disperzione ~estice vi{e ne
stvaraju film.
Dodatkom odre|enih organskih rastvara~a mo`e se
smanjiti MFT. Na primer, dodatkom 30% organ-
skog rastvara~a vodenom premazu MFT se mo`e
smanjiti na -20°C.
Ovaj na~in regulisanja MFT ima nedostataka, naro-
~ito kada se `ele prera|ivati tvrdi polimeri, jer je
tada potreban visok sadr`aj rastvara~a, koji iz ra-
zloga za{tite sredine nije po`eljan.
Kako se u podru~ju lakiranja name{taja zahtevaju
uvek filmovi sa visokom tvrdo}om, potrebna su
kod ovih novijih polimera pomo}na sredstva za
rastvaranje u fazi formiranja filma, premda njihovo
u~e{}e u formulisanju premaza mo`e da se odr`i
na znatno ni`em nivou.
Pri tom treba uo~iti da je brzina isparavanja organ-
skog rastvara~a u te~noj fazi nezavisna od relativne
vla`nosti vazduha. Voda, suprotno tome, isparava
sporije sa porastom relativne vla`nosti vazduha.
Ovo mo`e pod nepovoljnim uslovima da prouzro-
kuje zadr`avanje vode u filmu premaza koji se
su{i, dok je pomo}no sredstvo za stvaranje filma
ve} isparilo. Rezultat je neodgovaraju}e formiranje
filma, koje uti~e negativno na ukupnu sliku svoj-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
stava osu{enog filma premaza. ^esto se vizuelno
prihvatljiv film tek pod optere}enjem (kao na pri-
mer u testu otpornosti na delovanje vode i hemika-
lija) poka`e kao neodgovaraju}i.
c) Reologija vodenih premaza
Razumevanje reolo{kih razlika izme|u vodenih
premaza i premaza sa rastvara~ima je od naro~itog
zna~aja, pa se tako preporu~uje da uslovi nano-
{enja i te~enja budu pode{eni. Premazi sa rastvara-
~ima imaju ve}inom Njutnovsko te~enje, tj. pove-
}anjem gradijenta brzine viskozitet ostaje prakti-
~no isti, ili se menja neznatno. Nasuprot konven-
cionalnim premazima disperzioni premazi su prak-
ti~no uvek pseudoplasti~ni, tj. pod uticajem sma-
njenja gradijenta brzine njihov viskozitet opada.
Posledica je da je viskozitet koji se utvr|uje kod ni-
skog gradijenta brzine, kao na primer kod jednos-
tavnog me{anja ili merenja vremena isticanja, pot-
puno druga~iji, nego viskozitet kod ure|aja za na-
no{enje, kao na primer pi{tolja za prskanje ili ma-
{ine za nalivanje. Viskozitet je potpuno druga~iji
kod vrlo niskog gradijenta brzine, {to je od zna~aja
za neka svojstva, kao {to je razlivanje i obrada kan-
tova. Zato se za merenje viskoziteta disperzionih
premaza preporu~uju metode koje, po mogu}nosti,
obuhvataju ukupan ili najve}i deo gradijenta br-
zine.
d) Vodorazredivi zra~enjem o~vr{}avaju}i
premazi
Industrija premaza ponudila je tr`i{tu 80-tih godi-
na vodorazredive premaze koji o~vr{}avaju po-
mo}u UV zra~enja. Osnova razvoja ovakvih pre-
maza bio je logi~an razvoj ranije upotrebljavanih
konvencionalnih UV o~vr{}avaju}ih monomernih
smola. Novost je bila u tome da UV o~vr{}avaju}i
vodorastvorni tipovi smola ne sadr`e monomerne
produkte, ~ime se smanjuje ekolo{ko optere}enje
radne sredine.
O~vr{}avanje vodorastvornih premaza zra~enjem
mogu}e je pomo}u UV zra~enja, prete`no u po-
dru~ju talasnih du`ina izme|u 200 i 390 nm. Od
ranije upotrebljavanih lampi visokog pritiska, od-
govaraju lampe snage 80 do 200 W/cm. Potrebno
vreme otparavanja zavisi od debljine mokrog filma,
temperature su{enja, brzine vazdu{ne struje i koli-
~ine suve materije u premazu, odnosno sadr`aja
vode i vrste podloge.
Tako|e, mikrotalasno ili visokofrekventno zra~enje
mo`e se upotrebiti za ubrzavanje o~vr{}avanja vo-
denih premaza. U ovom slu~aju nema zagrevanja
podloge. Vreme zra~enja iznosi, ve} prema vrsti
zra~enja, do 30 s.
Umesto visokoenergetskog UV zra~enja mo`e se
upotrebiti elektronsko zra~enje u atmosferi iner-
tnog gasa, uz dozu zra~enja od 1 Mrad. Ovim na~i-
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
nom postignut kvalitet filma je znatno bolji od
kvaliteta filma koji se dobija upotrebom UV zra-
~enja.
e) Vodeni premazi – prednosti i nedostaci
Vodeni premazi imaju odre|enih prednosti, ali i
nedostataka, u odnosu na konvencionalne sisteme
za povr{insku obradu finalnih proizvoda od drveta.
Kao prednosti vodenih premaza mo`e se navesti
slede}e:
• vi{i sadr`aj suve materije u odnosu na prema-
ze sa rastvara~ima (nitrocelulozne, kiseloo~vr-
{}avaju}e i delimi~no poliuretanske), koji se
kre}e od 32% do 35%
• kra}e vreme o~vr{}avanja, odnosno su{enja
nego kod kiseloo~vr{}avaju}ih i poliuretan-
skih premaza
• ~istiji vazduh u radnoj sredini, jer nema prob-
lema sa emisijom para rastvara~a
• bolja za{tita zaposlenih u proizvodnji i pri-
meni premaza
• jeftinije razre|ivanje i ~i{}enje ure|aja za na-
no{enje, jer se upotrebljava voda
• veoma dobra otpornost na svetlost, jer upotre-
bljene smole ne `ute
• veoma dobra otpornost na abraziju
• dobra obradljivost filma bru{enjem
• veoma dobra elasti~nost filma
• delimi~no, zavisno od na~ina o~vr{}avanja,
veoma velika hemijska otpornost i postojanost
filma
• nezapaljivost te~nog premaza
Kao nedostaci vodenih premaza mogu se navesti
slede}i:
• kod alkalno pode{enog premaza na hrastu nas-
taje obojenje
• u odnosu na nitrocelulozne i jednokomponen-
tne kiseloo~vr{}avaju}e premaze jo{ uvek vi{a
cena
• osetljivost te~nog premaza na ni`im tempera-
turama (granica zale|ivanja le`i na tempera-
turi od oko – 3°C)
• ote`ana isporuka u zimskom periodu
• jednokomponentni premaz nema veliku otpor-
nost na delovanje hemikalija
• ure|aji za nano{enje moraju biti izra|eni iz
ner|aju}ih materijala (rostfrei)
• mora se obezbediti ~istija radna sredina nego
pri upotrebi konvencionalnih sistema
4.5.3.10 Premazi za ultravioletno
i elektronsko zra~enje
Za o~vr{}avanje premaza zra~enjem primenjuju se
sistemi vezivnih sredstava koji brzo o~vr{}avaju,
odnosno polimerizuju pod dejstvom UV svetla ili
65
elektrona. Generalno, zra~enjem o~vr{}avaju}i pre-
mazi sastoje se od reaktivne smole, jednog ili vi{e
monomera (umesto rastvara~a), kao i od (u odre|e-
nim slu~ajevima) dodatnih supstanci, kao {to su
punioci, sredstva za matiranje, odnosno pigmenti.
Ve} prema potrebi dodaju se i sredstva za umre`a-
vanje, sredstva za razlivanje, kao i specijalni do-
daci za zra~enjem o~vr{}avaju}e sisteme. Za pokre-
tanje polimerizacije u tehnologiji UV zra~enja
upotrebljavaju se fotoinicijatori, odnosno fotosen-
zibilizatori.
U slu~aju elektronskog zra~enja samo energetsko
zra~enje gradi start radikale potrebne za polimeri-
zacionu reakciju. Kao i kod uobi~ajenog premaza
izbor vezivnog sredstva zavisi od razli~itih faktora,
pre svega od podloge i od predvi|enih svojstava
filma, kao {to je na primer tvrdo}a, elasti~nost, pri-
onljivost, i ne na kraju od na~ina nano{enja. Ovde
se radi o razli~itim prepolimerima, oligomerima,
monomerima i fotoinicijatorima, koji se koriste u
sistemima koji o~vr{}avaju zra~enjem.
a) Veziva – Funkcija sistema veziva i prepolimera
Glavni sastojci o~vrsnutih premaza su filmogene
komponente, tj. prepolimeri odnosno oligomeri. Si-
gurno nije pogre{no ako se veruje da ove kompo-
nente daju osnovni karakter zra~enjem o~vrsnutog
filma. Uticaj ovih komponenti ogleda se u defini-
sanju primarnih svojstava, kao {to su: tvrdo}a, ot-
pornost na paranje, prionljivost, elasti~nost, itd.
Mnogostruke mogu}nosti kombinacija svojstava
premaza zavise od hemijske gra|e premaza. Va-
riranjem vrste i broja funkcionalnih grupa, du`ine
lanca i broja ra~vanja mogu se proizvesti smole
prema `eljenim karakteristikama.
UV zra~enje mo`e da pokrene dva reakciona meha-
nizma: lan~anu reakciju radikala i katjonsku poli-
merizaciju. Ovde se govori o prepolimerima odnos-
no oligomerima koji se primenjuju u lan~anoj reak-
ciji radikala. Kod ovih smola radi se prvenstveno o
nezasi}enim spojevima sa reakciono sposobnim
grupama, koji preko slobodnih radikala u reakciji
umre`avanja dovode do stvaranja filma. Klasi~ni
primer su akrilirani poliestar, uretani i epoksidne
smole, kao i nezasi}ena poliestar/stirol veziva.
Sposobnost reakcije prepolimera zavisi, na primer
od karaktera i od koncentracije nezasi}enih reakci-
ono sposobnih grupa. S druge strane viskozitet i
reolo{ka svojstva zavise od molekulske mase i od
strukture prepolimera. Svojstva o~vrsnutog filma
mogu se podesiti strukturom polimernog skeleta,
gustinom polimerne mre`e i dimenzijama (merom)
viskoelasti~nih svojstava o~vrsnutog polimera.
Svojstva starenja zavise od hemijskog karaktera
proizvoda koji me|usobno reaguju; na o~vrsnuti
film mogu delovati zaostale koncentracije, tj. ne-
promenjene nezasi}ene grupe.
66
Prvi poku{aji o~vr{}avanja nezasi}enih poliestar-
skih smola primenom UV zra~enja izvedeni su po-
~etkom 50-tih godina. Takve smole sa dvostrukim
vezama u/ili podu` glavnog molekulskog lanca
upotrebljavaju se naro~ito za UV premaze, prak-
ti~no bez izuzetka u industriji prerade drveta. Ova
klasa vezivnih sredstava ispunjava u su{tini kvali-
tetne zahteve za lakiranje drveta i name{taja i nudi
za takvu primenu, uprkos niske reaktivnosti u po-
re|enju sa nezasi}enim akrilatima, bolji odnos
cena/svojstva. Za o~vr{}avanje elektronskim zra~e-
njem ova vrsta smola se re|e upotrebljava, pre sve-
ga zato {to zahteva visoku dozu zra~enja.
Nastali proizvodi su ~esto `ilavi ili voskasti, sa sra-
zmerno niskom molekulskom masom. Za takve
smole naj~e{}e se upotrebljava stirol kao reaktivni
razre|iva~, ne samo zbog niske cene, ve} tako|e i
zbog povoljnog kopolimerizacionog odnosa stirola
sa nezasi}enim grupama poliestarske smole. Pri
formulaciji treba da se smanje visoke koncentracije
stirola. Stirol deluje, pre svega, na brzo kidanje
lanca, koje znatno skra}uje reakciju o~vr{}avanja.
U tehnologiji o~vr{}avanja premaza zra~enjem bili
su epoksi akrilati me|u prvima komercijalno pri-
menjeni polimerizuju}i vezivni sistemi na akrilat-
noj osnovi. Epoksi akrilati su visoko reaktivni;
o~vrsnuti filmovi pokazuju visoku otpornost na
delovanje hemikalija. ^esto visoki viskozitet epok-
si akrilata nije posledica visoke molekulske mase,
ve} rezultira iz prisutnih vodoni~nih veza.
Postoje komercijalni uretan akrilatni premazi sa
veoma razli~itim svojstvima. Premazi na bazi ure-
tan akrilata pokazuju, pre svega, dobru `ilavost, ot-
pornost na delovanje hemikalija i prionljivost. Mo-
difikacijama na polimernoj re{etki, na primer mo-
difikacijom du`ine lanca, koncentracijom reak-
ciono sposobnih grupa i ostalih funkcionalnih pa-
rametara, uti~e se na svojstva proizvoda u razli-
~itom pogledu.
b) Monomeri – Funkcija monomera
Kod konvencionalnih premaza viskozitet, su{enje i
ostala svojstva (razlivanje) pode{avaju se preko ra-
stvara~a. Kod ve}ine UV-o~vr{}avaju}ih premaza
ova uloga je preneta na monomere, tako da se rast-
vara~i retko upotrebljavaju.
Kao reakcioni partner monomeri odre|uju, u istom
smislu kao oligomeri i prepolimeri, samo reaktiv-
nost sistema. Pored toga imaju uticaj i na stepen
umre`avanja, pa prema tome i na tvrdo}u, fleksi-
bilnost, elasti~nost i prionljivost o~vrsnutog filma.
Monomeri se, kao reakciono sposobni razre|iva~i,
pri o~vr{}avanju direktno ugra|uju u stvoreni film.
Oni ostaju kao ~vrsti sastavni deo filma, ne odlaze
iz premaza, kao {to je to slu~aj sa rastvara~ima kod
konvencionalnih premaza.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Monomeri svojom funkcijom rastvaranja odre|uju
slede}a svojstva: viskozitet, mogu}nost aplikacije i
razlivanje premaza. U praksi ne postoji “idealan
monomer”, kao {to ne postoji ni “idealni rastva-
ra~”, koji ispunjava sve zahteve, kao {to su na pri-
mer, velika brzina o~vr{}avanja, dobra fleksibil-
nost, visoka prionljivost, niski viskozitet, dobra po-
dno{ljivost sa svim prepolimerima, mala isparlji-
vost i, ne na kraju, neagresivno delovanje na ko`u.
Polietar akrilati su u dana{nje vreme jedna va`nija
klasa akrilnih monomera. Mogu}e ih je relativno
jednostavno i jeftino proizvesti i u odnosu na poli-
estar akrilate pokazuju ni`i viskozitet.
Monomeri iz grupe poliol akrilata su: 1,6-heksandi-
oldiakrilat (HDDA), trimetilolpropantriakrilat
(TMPTA) i pentaeritrittriakrilat (PETA ).
1,6-heksandioldiakrilat (HDDA)
(Molekulska masa = 226; Viskozitet = 5 – 10
mPa.s/25°C)
O O
=
=
CH 2= CH - C - O - CH 2 - CH 2- CH 2- CH 2- CH -2 CH -2 O - C - CH = CH 2
Za o~vr{}avanje premaza zra~enjem jedan od naj-
~e{}e upotrebljavanih monomera. Odlikuje se nis-
kim viskozitetom i visokim u~inkom razre|ivanja.
HDDA je veoma reaktivan i omogu}ava formiranje
premaza sa velikom otporno{}u na spolja{nje uti-
caje.
Trimetilolpropantriakrilat (TMPTA)
(Molekulska masa = 296; Viskozitet = 50 – 150
mPa.s/25°C)
O
=
O CH2 - O - C - CH = CH2
=
-
CH 2 = CH - C - O - CH 2 - C - CH 2- CH 3
-
CH2 - O - C - CH = CH2
=
Zbog trifunkcionaliteta TMPTA ima visoku reak-
tivnost. Pri tom proizvedeni filmovi pokazuju viso-
ki stepen umre`avanja i zbog toga su veoma tvrdi i
lomljivi (krti). Trimetilolpropantriakrilat je uni-
verzalno upotrebljiv, uz istovremeno srednje delo-
vanje razre|ivanja.
Pentaeritrittriakrilat (PETA)
(Molekulska masa = 298; Viskozitet = 350 – 700
mPa.s/25°C)
O
=
O CH 2- O - C - CH = CH 2
=
CH 2 = CH - C - O - CH 2 - C - CH 2OH
-
CH 2- O - C - CH = CH 2
=
O
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
Ovaj monomer se ~esto isporu~uje u me{avini sa
pentaeritrittetraakrilatom. Na temperaturi okoline
je PETA smolast. Zbog slobodnih hidroksilnih gru-
pa monomer se ~esto upotrebljava za pobolj{anje
prionljivosti. Ima visoku reaktivnost, ali je nadra-
`uju}i za ko`u. Relativno je lo{e sredstvo za razre-
|ivanje. Upotrebom ovog monomera mogu}e je
posti}i izvanrednu otpornost na delovanje hemi-
kalija.
Stirol
Jedan od najpoznatijih neakrilnih monomera je si-
gurno stirol. On je “univerzalni” razre|iva~ za ne-
zasi}ene poliestarske smole, ne samo zbog prihva-
tljive cene, ve} i zbog dobrog kopolimerizacionog
parametra sa takvim smolama. Postoji mogu}nost
primene nekog drugog reaktivnog razre|iva~a za
nezasi}ene poliestarske smole, ali ve}ina alterna-
tivnih proizvoda je sa zna~ajno vi{om cenom.
Uprkos niskoj brzini o~vr{}avanja nezasi}eni siste-
mi poliestar smola/stirol nalaze {iroku primenu,
naro~ito za premaze u industriji prerade drveta.
Vodeni prepolimeri i emulzije
Alternativa primeni reaktivnih razre|iva~a sastoji
se u primeni vode umesto monomera ili u nekim
slu~ajevima rastvara~a. Suprotno uobi~ajenim sis-
temima, UV-vodeni premazi ne omogu}avaju da
primenom zra~enja do|e do neposrednog o~vr{}a-
vanja odmah nakon nano{enja te~nog premaza.
Pretpostavka za brzi po~etak o~vr{}avanja je brzo i
kompletno otparavanje vode iz nanetog filma. Ot-
paravanje zahteva energiju, prostor i vreme. Nepo-
sredno nakon odavanja vode mo`e da po~ne o~vr-
{}avanje.
I pored toga vodorazredivi UV sistemi premaza
nude, osim smanjivanja ili eliminisanja nezasi}e-
nih akrilnih razre|iva~a, slede}e prednosti:
• nove mogu}nosti formulisanja
• pode{avanje viskoziteta vodom i/ili reolo{kim
kontrolnim aditivima
• formulisanje sistema premaza sa ni`im sadr`a-
jem ~vrstih ~estica (bez upotrebe organskih
rastvara~a)
• nano{enje uobi~ajenim postupcima (ure|aji-
ma)
• smanjivanje opasnosti od po`ara i eksplozije
• ~i{}enje ma{ina za nano{enje vodom
• fizi~ko su{enje pre o~vr{}avanja, tj. mogu}nost
pobolj{anja svojstava filma premaza
Danas na tr`i{tu postoje razli~iti vodeni sistemi
smola. Oni se mogu podeliti, principijelno, u dve
klase, vodorastvorne ili vodorazredive i emulzije ili
koloidne disperzije.
Kod prve klase mora se sa sigurno{}u utvrditi da
vodorastvorne akrilatne komponente, koje su ne-
67
ophodne, odr`avaju dobra mehani~ka svojstva fil-
ma i da prisustvo vode ne uti~e negativno na pre-
maz.
c) Fotoinicijatori – Funkcija fotoinicijatora
Tehnologija UV o~vr{}avanja je u svom industrij-
skom usponu razvojem pobolj{anih fotoinicijatora
osvajala stalno nova podru~ja primene. Po~elo se
sa o~vr{}avanjem transparentnih premaza, preko
UV su{enja {tamparskih boja do proizvodnje {tam-
panihplo~a, opti~kih vlakana, pa sve do, u posled-
nje vreme, o~vr{}avanja debeloslojnih pigmentira-
nih premaza.
Kako se energija UV zra~enja primenjuje za poli-
merizaciju, potrebno je zajedni~ko delovanje sa
fotoinicijatorima, koji apsorbuju UV svetlo i grade
aktivne start radikale ili jone. Radikali ili joni, sa
svoje strane, pokre}u reakciju umre`avanja. Foto-
inicijatori su tako osnovni pokreta~i o~vr{}avanja
UV zra~enjem o~vr{}avaju}ih premaza. Oni odre-
|uju zajedno sa prepolimerima, oligomerima i mo-
nomerima, pigmentima, itd. reaktivnost, a time i
brzinu stvaranja filma. Oni u~estvuju i u formira-
nju svojstava te~nih premaza, kao i o~vrsnutog pre-
maza, kao {to su tvrdo}a i otpornost povr{ina na
razli~ita delovanja.
U literaturi su poznati mnogobrojni fotoinicijatori,
ali je samo manji broj njih u upotrebi. Od “ide-
alnog” fotoinicijatora se o~ekuje da poseduje:
• visoku reaktivnost, odnosno sposobnost da
efikasno, ali kontrolisano dovede reakciju poli-
merizacije do kraja
• dobru stabilnost lagerovanja, ta~nije re~eno,
dovoljnu stabilnost u tamnom prostoru za
upotrebu pripremljene sme{e, pri ~emu mate-
rijal ne po~inje da polimerizuje pre upotrebe
• dobru rastvorljivost, odnosno sposobnost na-
no{enja u primenjenom sistemu smole
• fiziolo{ku pogodnost za upotrebu, tj. da foto-
inicijator ne deluje toksi~no, a to se isto o~e-
kuje i od sporednih proizvoda koji nastaju ce-
panjem, odnosno razlaganjem fotoinicijatora.
Dalje, proizvod ne sme da poseduje miris, ka-
ko sopstveni, tako i nakon o~vr{}avanja
• sposobnost za{tite od `u}enje filma nakon
o~vr{}avanja, kao i o~vrsnutog filma za vreme
eksploatacije
• prihvatljivu cenu za industrijsku primenu
Danas se kao fotoinicijatori naj~e{}e koriste:
1) Benzoinetar -fotohemijsko raspadanje benzoi-
netra doga|a se poznatim α-cepanjem. Nakon
raspadanja benzoinetra kori{}enje produkata u
tehnologiji UV o~vr{}avanja zra~enjem je, pra-
kti~no, ograni~ena isklju~ivo za o~vr{}avanje
nezasi}enih poliestar smola u lakiranju drveta.
68
2
APSORPCIJA (rel. jedinica)
Benzoin
Benzoinmetiletar
1 vanjem za{titnih sredstava iz grupe amina zna-
0 tema premaza.
300 350 400
Talasna du`ina
Slika 4.6: Apsorpcioni spektar benzila
i ostalih fotoinicijatora
U pore|enju sa ranije primenjivanim disulfidi-
ma benzoinetar pokazuje vi{u reaktivnost, tako
da omogu}ava samo proizvodnju premaznih
materijala sa ograni~enom stabilno{}u lage-
rovanja.
Naro~ito je izra`en problem `u}enja kod o~vr-
{}avanja transparentnih premaza na bazi neza-
si}ene poliestar smole sa benzoinetrom kao fo-
toinicijatorom. U industrijskoj primeni za o~vr-
{}avanje nezasi}enih poliestar smola u ovoj
klasi fotoinicijatora ve}i zna~aj imaju benzoin-
butileter i benzoinizopropileter.
2) Benzil – zbog relativno ve}e mogu}nosti ap-
sorpcije u dugotalasnom podru~ju, u pore|enju
sa benzoinetrom, benzil se ranije upotrebljavao
za o~vr{}avanje pigmentiranih premaza (slika
4.6). Ipak, pri tom dolazi do obojavanja belo-
pigmentiranih premaza, kao i do problema ras-
tvorljivosti u razli~itim sistemima smola, tako
da industrijska upotreba benzila opada.
Benzoinetar je krajem 70-tih godina u mnogim pre-
mazima zamenjen novom klasom fotoinicijatora
koji imaju vi{u reaktivnost. Kao glavni predstavnik
ove klase je 2,2-dimetoksi-2-fenilacetofenon (Ben-
zildimetilketal), koji se, pre svega, upotrebljava za
transparentne sisteme, ve}inom u industriji pre-
rade drveta. Benzildimetilketal poseduje visoku
reaktivnost, dobru stabilnost lagerovanja i sma-
njeno `u}enje, kao i veoma prihvatljiv odnos ce-
na/svojstva.
Problemi `u}enja, tako|e, nastaju pri o~vr{}avanju
sa benzilketalima kao fotoinicijatorima. Mogu}e je
da se smanji proces `u}enja smanjenjem koncen-
tracije fotoinicijatora, ali se istovremeno moraju
primeniti ja~e UV lampe. Izbor vezivnog sredstva u
premazu ima, tako|e, veliki zna~aj. @u}enje koje
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
nastaje fotooksidacijom vezivnih sredstava mo`e se
smanjiti odgovaraju}im sistemom smola/monomer,
ali ipak ostaje problem `u}enja proizvoda fotolize
fotoinicijatora.
Otpornost na svetlo UV o~vr{}avaju}ih transpa-
rentnih premaza mo`e se, u principu, pobolj{ati
primenom UV absorbera. Ve}inom se primenom
ovih materijala UV o~vr{}avanje usporava. Doda-
~ajno se pobolj{ava otpornost transparentnih pre-
maza na delovanje svetla, bez {tetnog uticaja na
proces o~vr{}avanja.
Benzil Benzildimetilketal se naj~e{}e upotrebljava za o~-
vr{}avanje debeloslojnih belopigmentiranih sis-
450 (nm)
4.5.3.11 Premazi sa specijalnim
estetskim efektima
Poslednjih godina porastao je interes proizvo|a~a
name{taja za kori{}enje premaza sa specijalnim
estetskim efektima. Iako je njihova potro{nja skoro
zanemarljiva u odnosu na potro{nju konvencional-
nih premaza, ve}ina proizvo|a~a premaza ima ih u
svome proizvodnom programu.
U grupu premaza sa specijalnim estetskim efekti-
ma ubrajaju se:
• premazi sa metalik efektom
• premazi sa efektom sedefa
• premazi sa efektom mermera
• premazi sa efektom keramike
• premazi sa efektom zvezdanog neba
• premazi sa efektom ispucale zemlje
• premazi sa efektom velura
• premazi sa grafitnim efektom
Svi navedeni premazi sa specijalnim estetskim efe-
ktima su napravljeni, generalno, na bazi poliure-
tanskih premaza, ve}inom kao jednokomponentni
materijali. Specifi~na estetska svojstva ovih prema-
za poti~u od prisustva odgovaraju}ih pigmenata.
Generalno, razlikuju se tri vrste pigmenata:
• apsorpcioni pigmenti
• pigmenti sa metalik efektom
• pigmenti sa efektom sedefa
Konvencionalni, neorganski ili organski pigmenti
pripadaju grupi apsorpcionih pigmenata. Ova boje-
na sredstva apsorbuju odgovaraju}e talasne du`ine
upadnog svetla. Boja, koju mi opa`amo, predstavlja
tada deo svetla koji nije apsorbovan, ve} je remito-
van (nazad odbijen).
Pigmenti sa metalik efektom sastoje se iz malih
plo~ica aluminijuma, bakra, cinka ili zlata, koje
upadnu svetlost reflektuju kao ogledalo.
Premazi sa metalik efektom su se prvobitno upotre-
bljavali kao jednoslojni materijali, dok danas pre-
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
ovla|uju dvoslojni materijali. Naime, prvo se na
podlogu nanese relativno tanak osnovni sloj (siro-
ma{an suvom materijom, koji je odgovoran za
stvaranje efekta i bojenog tona, a zatim se nanosi
visoko zapunjavaju}i transparentni premaz. Os-
novni sloj omogu}ava ravnomerno usmeravanje ~e-
stica pigmenata.
Premazi sa efektom sedefa sadr`e pigmente biser-
nog sjaja (liskun i titan dioksid), a boja premaza za-
visi od upotrebljenog pigmenta. Nanosi se
prskanjem (dizna 1,5 – 2,0 mm, pritisak 2,5 – 3,0
bar-a). Preporu~uje se nano{enje tri sloja, prva dva
prskanja treba izvesti u pravcu vlakana, a tre}e
prskanje predstavlja ustvari razmagljivanje. Po{to
su ovi premazi samo osnovni (nemaju uobi~ajenu
otpornost na hemijska i mehani~ka delovanja),
mora se naknadno naneti bezbojni premaz (kao
za{titni sloj). Ovi materijali se najvi{e koriste u
obradi kuhinjskog i name{taja za spava}e sobe, kao
i za enterijere.
Premazi sa efektom mermera su pigmentirani jed-
nokomponentni premazi, koji se nanose na obru-
{enu podlogu vazdu{nim pi{toljem (dizna 2 mm,
pritisak 5 bar-a). Nakon su{enja od min. 1 ~as na-
nosi se prvi sloj transparentnog premaza, a nakon
slede}a 2 ~asa pokrivni premaz.
Premazi sa efektom keramike su pigmentirani PU
premazi koji se nanose na kontrastnu podlogu i
daju ekstremno ~vrste i na paranje otporne filmo-
ve. Nanose se normalnim ili airmix pi{toljem. Po-
dlogu treba obrusiti papirom granulacije 180 – 220,
a zatim naneti osnovni PU premaz na koji se nakon
24 ~asa su{enja nanosi premaz sa efektom kera-
mike.
Premazi sa efektom zvezdanog neba koriste se za
atraktivnu i modernu obradu delova name{taja ili
enterijera. Mo`e se naneti na obojenu ili transpa-
rentnu podlogu, pi{toljem sa pneumatskom ili
membranskom pumpom. Upotreba airless ili air-
mix pi{tolja nije mogu}a. Prose~na potro{nja iznosi
100 – 120 g/m2.
Premazi sa efektom ispucale zemlje nanose se na
pripremljenu podlogu na koju je nanet beli poliure-
tanski premaz. Nakon 24 – 48 ~asova podloga se
obrusi i nanese jedan sloj sjajnog NC premaza u
boji efekta koji se `eli posti}i. Efekt lak se nanosi
nakon 30 – 60 min. Veli~ina “pukotina”, odnosno
utezanje pokrivnog efekt premaza zavisi od karak-
teristika i uslova nano{enja.
Premazi sa efektom velura su dvokomponentni
premazi napravljeni na bazi polifunkcionalnog
poliestara visokog kvaliteta, odabranih pigmenata i
sredstava za matiranje. Druga komponenta je ra-
stvor polifunkcionalnog izocijanatnog alifati~nog
polimera. Na povr{inu se nanosi prskanjem (dizna
1,6 – 1,8 mm, pritisak 2,5 – 3,0 bar-a), uz potro{nju
od 140 – 160 g/m2.
69
4.6 PREMAZI ZA DRVO
U SPOLJA[NJOJ UPOTREBI
Generalno, postoje dva osnovna tipa premaza koji
se koriste za za{titu drveta u spolja{njem prostoru:
a) premazi koji formiraju film, sloj ili prevlaku
na povr{ini drveta
b) premazi koji prodiru u drvo ne ostavljaju}i na
povr{ini raspoznatljiv sloj ili prevlaku
Materijali koji formiraju film podrazumevaju pig-
mentirane premaze i lakove, kao i dekorativne foli-
je i laminate koji se lepe na povr{ine drveta i drv-
nih plo~a.
Penetriraju}i materijali podrazumevaju hemijska
sredstva za za{titu drveta, vodoodbojne premaze,
polutransparentne lazure i hemijske tretmane.
4.6.1 Materijali koji formiraju film
4.6.1.1 Pigmentirani premazi
Pigmentirani premazi (u praksi se ~esto nazivaju
boje) ve} dugo se koriste za za{titu drvnih povr{i-
na. Od svih premaza, pigmentirani premazi daju
najbolju za{titu od erozije u procesu delovanja kli-
matskih faktora i nude naj{iri izbor boja. Film pre-
maza, u zavisnosti od njegove poroznosti i broja
nanetih slojeva, usporava prodiranje vlage iz oko-
line i smanjuje probleme diskoloracije izazvane
drvnim ekstraktivima, lju{tenje premaza i pucanje,
i krivljenje drveta. Odgovaraju}i pigmenti zna~ajno
spre~avaju UV degradaciju drvne povr{ine. Pre-
maz, me|utim, nije za{titno sredstvo; on ne spre-
~ava napad gljiva ukoliko su uslovi povoljni za nji-
hov razvoj. Trajnost pigmentiranih premaza na dr-
vetu u spolja{njoj upotrebi zavisi od povr{ine drve-
ta i vrste premaza.
Pigmentirani premazi se obi~no dele na:
• uljne premaze ili sisteme na bazi rastvara~a
• latekse ili sisteme na bazi vode
Uljani premazi ili alkidni premazi su ustvari sus-
penzije neorganskih pigmenata u nekom ulju ili
modifikovanom ulju i terpentinu ili mineralnom
ulju. Ulja se ~esto smatraju smolama ili vezivima, a
rastvara~ poma`e vezivanje pigmentnih ~estica i
vezivnog sredstva za povr{inu drveta. Ulja o~vr-
{}avaju procesom oksidacije sa kiseonikom iz vaz-
duha i tako formiraju umre`eni polimerni film. [to
je polimer vi{e umre`en otporniji je na vodu, kao i
na paru i vodu u te~nom stanju.
Lateks premazi su suspenzije neorganskih pigme-
nata i raznih lateks smola u vodi. Formiraju film
spajanjem malih sfera polimera dispergovanih u
70
vodi. Polimeri su fleksibilniji i nisu visoko umre-
`eni kao uljni premazi. Porozni su i stoga pru`aju
manju prepreku protoku vlage. Akrilne lateks smo-
le su naro~ito trajni premazni materijali. Lateks
premazi se vi{e koriste nego uljni premazi za ob-
radu drveta u spolja{njem prostoru, pre svega zbog
bolje trajnosti, jednostavnosti nano{enja i jednos-
tavnosti ~i{}enja. Njihova ve}a poroznost i ~injeni-
ca da blago di{u (iako propu{taju vodu) doprinose
trajnosti. Ukoliko voda poti~e iz unutra{njosti, pre
}e ostati zarobljena u drvetu ispod uljnog premaza
i, kona~no, dovesti do stvaranja potklobu~enja.
Iako uljni premazi obi~no pru`aju najbolju za{titu
od vode u te~nom stanju, vodene pare i obojenja
drvnim ekstraktivima, oni postaju krti tokom vre-
mena. S druge strane, lateks premazi, naro~ito na
akrilnoj bazi, ostaju fleksibilniji tokom vremena.
Iako su lateks premazi porozniji kako za vodu tako
i za vodenu paru, mogu bolje da se prilago|avaju
dimenzionalnim promenama drveta, ute`u}i se i
{ire}i se zajedno sa drvetom. Me|utim, ako nisu
posebno formulisani da spre~e prodor ekstraktiva,
skloni su obojenju. Istra`ivanja su pokazala da svi
akrilni lateks zavr{ni premazi, naneti u dva sloja
preko akrilne lateks osnove koja blokira obojenje,
traju du`e od svih ostalih sistema, ~ak i na proble-
mati~nim povr{inama. Lateks premazi su jednos-
tavniji za upotrebu, jer se voda koristi za ~i{}enje.
Pigmentirani premazi se najbolje pona{aju na radi-
jalnim elementima lakih drvnih vrsta. Ako se ko-
risti tangencijalno rezana gra|a, grubo rezane
povr{ine pove}avaju trajnost. Iako se vezivo u os-
novnim premazima mo`e apsorbovati povr{inski u
tangencijalne i radijalne povr{ine, pigmentirani
premaz ipak ostaje prvenstveno na povr{ini gde
formira film.
Ako se premazi koji formiraju film nanesu na ero-
diranu i hrapavu povr{inu mo`e se desiti da ne pri-
anjaju dobro. Izlaganje drveta delovanju klime
samo nekoliko nedelja dovoljno je da izazove gu-
bitak adhezije.
4.6.1.2 Bezbojni premazi – lakovi
Bezbojni premazi su oduvek bili atraktivni, jer is-
ti~u teksturu i boju drveta. Ostali tretmani ili me-
njaju boju drveta ili ga potpuno pokrivaju. Na`a-
lost, bezbojni premazi svih vrsta (uljni, alkidni,
uretanski i akrilni) na drvetu izlo`eni suncu i ki{i
zahtevaju ~esto odr`avanje da bi se zadr`ao zado-
voljavaju}i izgled. Osnovni krivac je ultravioletno
zra~enje, koje degradira, kako premaz, tako i drvna
vlakna direktno ispod premaza. Dodatkom bezboj-
nih UV apsorbera bezbojnim premazima postigao
se samo skroman uspeh u odr`anju prirodne boje i
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
originalne strukture povr{ine. Generalno, smatra se
da netransparentni pigmenti u pigmentiranim pre-
mazima i lazurama pru`aju najefikasniju i najtraj-
niju za{titu od delovoanja svetlosti. ^ak i kada se
primenjuju relativno trajni bezbojni lakovi na bazi
sintetskih smola, kvalitet za{tite sistema drvo/pre-
maz od degradacije je i dalje ograni~en zato {to UV
zra~enje, koje prodire kroz transparentan film pre-
maza, polako napada drvo. Na kraju, premaz po~i-
nje da se odslojava i puca, nose}i sa sobom vlakna
drveta koja su fotohemijski degradirana. Trajnost
premaza na drvetu je ograni~ena i potrebno je
mnogo slojeva premaza za obezbe|ivanje zadovo-
ljavaju}eg kvaliteta. ^i{}enje i ponovno lakiranje
mora da se izvodi ~im se pojave prvi znaci destruk-
cije. To mo`e biti, u o{trim uslovima sredine, ve}
nakon prve godine upotrebe.
Generalno, bezbojni premazi nisu preporu~ljivi za
spolja{nju upotrebu. Mogu se koristiti u nekim
specijalnim okolnostima, kao {to su spolja{nja vra-
ta koja su za{ti}ena tremom, ba{tenski name{taj
koji je za{ti}en kada se ne upotrebljava i sli~no.
Treba imati u vidu da ~ak i povr{ine dobro za-
{ti}ene od sun~eve svetlosti i vode zahtevaju mini-
mum tri sloja premaza, a drvo bi trebalo tretirati
prethodno vodoodbojnim za{titnim premazom koji
mo`e da se premazuje. Upotreba pigmentiranih
lazura i izolanata kompatibilnih sa lakovima, kao
osnove, doprinosi du`em veku trajanja bezbojnih
premaza. U morskoj klimi, za dobra svojstva za{tite
trebalo bi naneti barem {est slojeva premaza.
Fino mleveni gvo`|e oksid, titanijum dioksid i/ili
drugi pigmenti koji su transparentni na vidljivoj
svetlosti, koriste se u nekim bezbojnim premazima.
Ovi transparentni pigmenti deluju umnogome kao
obojeni pigmenti i daju izvesnu za{titu drvetu,
pove}avaju}i time trajnost premaza. Kod lakova
koji sadr`e transparentni gvo`|e oksid manje slabi
veza sa drvetom. Transparentni pigmenti zna~ajno
uve}avaju vek trajanja lakova, ali oni i dalje pod-
le`u povr{inskoj degradaciji.
U Evropi je razvijen lak koji delimi~no prodire u
drvo i formira film. Ovaj premaz se obi~no naziva
“lak lazura”. Lak lazura formira povr{inski sloj koji
je deblji nego kod polutransparentnih lazura, ali
tanji nego kod lakova. Sadr`i vodoodbojno sredst-
vo, transparentne pigmente i fungicid. Premaz
polako erodira i mo`e se naknadno obra|ivati lak-
{e nego konvencionalni lakovi.
Postoje dva tipa transparentnih premaza koji for-
miraju film, mada nijedan ne funkcioni{e dobro u
spolja{njim primenama. Dvokomponentni poliure-
tani ili epoksidi su `ilaviji i mo`da otporniji na
ultravioletno zra~enje nego drugi premazi, ali su
skupi, te{ki za primenu i obi~no imaju kratak vek
trajanja (kao konvencionalni lakovi). Drugi tip, gde
spadaju lakovi koji o~vr{}avaju fizi~ki i {elak lako-
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
vi, nije pogodan za spoljnju primenu, ~ak ni kao
izolant ili temelj, jer ovi premazi imaju malu otpor-
nost na vlagu. Osim toga, obi~no su krti i zato lako
pucaju. Me|utim, pigmentirani izolanti za ~vorove
na {elak bazi su pogodni za spolja{nju upotrebu.
Moraju biti za{ti}eni premazom i trebalo bi da se
koriste samo za ~vorove.
4.6.2 Penetriraju}i materijali
4.6.2.1 Vodoodbojni sistemi
Velikim delom {teta na drvnim konstrukcijama u
spolja{njem prostoru (na primer gre{ke, deformaci-
je i trule`) direktna je posledica promena vla`nosti
u drvetu i odgovaraju}e dimenzionalne nestabilno-
sti. Vodoodbojni premazi i vodoodbojni za{titni
premazi koriste se za za{titu drveta od napada glji-
va i vlage. Takvi tretmani smanjuju apsorpciju vo-
de i usporavaju razvoj gljiva. Ovi penetriraju}i tret-
mani mogu, tako|e, da se koriste samostalno kao
obrada sa prirodnim izgledom drveta. Predtretman
vodoodbojnim premazima i vodoodbojnim za{tit-
nim premazima je vrlo va`an u povr{inskoj obradi
drveta za spolja{nju upotrebu.
Mnogi penetriraju}i premazi sadr`e vodoodbojna
sredstva, obi~no u obliku parafinskog voska (ili
sli~nog ugljovodonika), smolu ili su{ivo ulje (na
primer laneno) i rastvara~ kao {to je terpentin, mi-
neralno ulje ili parafinsko ulje. Rastvara~ unosi
ulje ili smolu i vosak u drvo. Poslednjih deset godi-
na, vodene formulacije su postale vrlo popularne.
Neki vodoodbojni za{titni premazi sadr`e stabiliza-
tore koji poma`u smanjenju degradacije ultravio-
letnim zra~enjem. Vosak smanjuje apsorpciju vode
u te~nom stanju u drvo. Fungicid spre~ava drvo od
tamnjenja (sivljenja) spre~avanjem razvoja gljiva.
Razlika izme|u vodoodbojnog premaza i vodood-
bojnog za{titnog premaza je {to vodoodbojni za{ti-
tni premazi sadr`e i fungicide. Fungicidi spre~a-
vaju razvoj gljiva na povr{ini, naro~ito na popre-
~nim presecima i spojevima i obezbe|uju zadovo-
ljavaju}u za{titu protiv gljiva za proizvode iznad
zemlje. Vodoodbojni za{titni premazi nisu name-
njeni za primenu na drvetu koje je u kontaktu sa
zemljom i ne treba ih poistove}ivati sa impregnaci-
jom (tretmanom pod pritiskom). Vodoodbojni za-
{titini premaz pru`a kratkotrajnu za{titu protiv
gljiva netretiranom drvetu van zemlje i delovima
drveta koji ne prihvataju impregnaciju (sr~evina).
Dodatak fungicida, tako|e, spre~ava razvoj gljiva
na drvetu tretiranom za{titnim sredstvima na vode-
noj bazi, kao {to je hromirani bakar arsenat. Drvo
tretirano ovim sredstvom nije otporno na gljive.
Vodoodbojni premazi i vodoodbojni za{titini pre-
mazi sadr`e vodoodbojno sredstvo, kao {to je vo-
sak, i vezivo, ali ne sadr`e pigmente. Vezivo, ~ije je
71
u~e{}e od 10% do 20%, ~ine su{iva ulja (laneno ili
tungovo ulje). Ova ulja ili lakovi prodiru u povr-
{inu drveta i su{e se do delimi~nog blokiranja
drvne povr{ine. Oni tako|e poma`u da se vezuje
fungicid i ~ine povr{inu drveta vodoodbojnom.
Iako vodoodbojni premaz dobro prodire i pro`ima
drvo, ipak se preporu~uje tretiranje popre~nih pre-
seka konstrukcija sa vodoodbojnim za{titinim pre-
mazom. Vodoodbojni za{titni premazi, generalno,
pru`aju bolju za{titu od vodoodbojnih premaza, a
naro~ito u zonama sa toplom i vla`nom klimom.
Postoje i vodoodbojni za{titni premazi koji su for-
mulisani na bazi nesu{ivih ulja koja funkcioni{u
kao rastvara~i (kao {to je parafinsko ulje). Ova ulja
prodiru u drvo, ali se ne su{e. Oni {tite drvo od de-
gradacije i napada gljiva, ba{ kao i drugi tipovi
vodoodbojnih za{titnih premaza. Kako se ulja ne
su{e, povr{ina ostaje nauljena sve dok se ulje ne
apsorbuje. Ovo obi~no traje nekoliko dana, ali zavi-
si od koli~ine nanosa i poroznosti drveta.
Vodoodbojni za{titni premazi usporavaju proces
degradacije klimatskim faktorima smanjenjem de-
lovanja vode i predstavljaju izvesnu za{titu od
ultravioletnog zra~enja. Me|utim, vodoodbojni za-
{titni premazi ne pru`aju dobru za{titu protiv UV
zra~enja kao pigmentirani premazi. UV zra~enje
polako degradira drvnu povr{inu. Premaz stoga
varira u boji, zavisno od boje drveta, ali obi~no do
zlatne nijanse. Ukoliko se drvo ne obradi ponovo,
boja bledi, kona~no do svetlo sive.
Kod prve primene, vodoodbojni za{titni premazi
traju samo jednu do dve godine na ravnim povr-
{inama i jednu do tri godine na grubo rezanim i
degradiranim povr{inama.
Kada povr{ina po~ne da pokazuje flekava obojenja
usled prodora ekstraktiva ili gljiva, trebalo bi da se
o~isti nekim komercijalnim sredstvom za ~i{}enje
ili rastvorom te~nog ku}nog sredstva za beljenje i
deterd`enta, dobro ispere i nakon su{enja ponovo
obradi. Tokom prvih nekoliko godina, premaz mo-
`e da se nanosi svake godine. Nakon {to je drvo
po~elo polako da podle`e promenama do uniform-
ne `uto-sme|e boje, naknadni tretmani mogu da
traju 2 do 4 godine, jer degradirana povr{ina apsor-
buje vi{e premaza. Ova vrsta za{tite je uspe{na kod
jednostavnih struktura za{ti}enih od sun~eve svet-
losti {irokim krovnim nadstre{nicama i/ili zaklo-
njenih drve}em.
Vodoodbojni za{titni premazi obi~no ne sadr`e pi-
gmente, mada mogu blago da potamne drvo. Daju
drvetu mokar izgled. Relativno male koli~ine
bojenih materija mogu se dodati rastvorima vodo-
odbojnog za{titnog premaza kako bi odgovarali pri-
rodnoj boji drveta. Ove bojene materije nemaju
trjanost pigmenata, ali mogu pru`iti izvesnu za-
{titu od ultravioletnog zra~enja.
72
Vodoodbojni premazi su obi~no bezbojni i koriste
se samostalno, a nekada kao osnova pre nano{enja
pigmentiranog premaza ili lazure. Naravno, treba
biti oprezan, jer ima i takvih vodoodbojnih pre-
maza koji ne mogu da se naknadno obra|uju, s
obzirom na visok sadr`aj vodoodbojnih sredstava,
pri ~emu premaz (slede}i sloj) ne prianja.
Vodoodbojni za{titni premazi preko kojih se mogu
nanositi drugi premazi sadr`e manje voska i slu`e
kao osnova za pigmentirane premaze na novom dr-
vetu ili na zonama sa kojih se premaz olju{tio.
Ovaj tretman spre~ava ki{u ili rosu da prodire u
drvo, naro~ito na popre~nom preseku, smanjuju}i
tako bubrenje i utezanje drveta. Kao rezultat, sma-
njuju se naprezanja u premazu, a njegova trajnost
produ`ava. Kada se tretira ~itava povr{ina, vosak
tako|e smanjuje kapilarno kretanje vode sa nali~ja.
Fungicid spre~ava nastanak trule`i i razvoja gljiva.
Ako se vodoodbojni za{titni premaz nanosi na
pojedina~na mesta treba izbegavati da se ne zah-
vati okolna povr{ina pod pigmentiranim prema-
zom, jer se vosak ne apsorbuje i novi sloj pigmenti-
ranog premaza }e se lju{titi.
U uslovima u kojima je trule` ozbiljan problem ili
tamo gde je drvo u kontaktu sa zemljom ili vodom,
vodoodbojni premaz i vodoodbojni za{titni premaz
ne pru`aju adekvatnu za{titu. Tada bi trebalo da se
koristi impregnisano drvo (pod pritiskom).
Postoje i pigmentirani vodoodbojni za{titni pre-
mazi, kako na bazi vode tako i na bazi rastvara~a.
Ovi premazi su blago pigmentirani, ali ne koliko
polutransparentne lazure. U drvo prodiru kao i kla-
si~ni vodoodbojni za{titni premazi, ali te`e da for-
miraju tanak film. Blago boje drvo i omogu}avaju
da se tekstura drveta vidi. U pore|enju sa nepig-
mentiranim premazima, dodati pigment uve}ava
trajnost za oko 2 godine.
4.6.2.2 Ulja
Mnoga ulja ili premazi na bazi ulja su pogodni za
povr{insku obradu drveta koje se koristi u spolja-
{njem prostoru. Naj~e{}e primenjivana su{iva ulja
su laneno i tungovo ulje. S druge strane, prirodna
ulja su izvor ishrane za gljive i mogu pospe{iti nji-
hov razvoj, ako se koriste bez fungicida. Ulja {tite
drvo, ali njihov prose~an vek trajanja mo`e biti kao
kod vodorastvornih premaza.
4.6.2.3 Lazure
a) Polutransparentne lazure
Kada se pigmenti dodaju rastvorima vodoodbojnih
za{titnih premaza ili sli~nim transparentnim mate-
rijalima, sme{a se klasifikuje kao pigmentirana pe-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
netriraju}a lazura (nekada se zove i impregnacija).
Dodatak pigmenata obezbe|uje boju i zna~ajno
uve}ava trajnost. Polutransparente pigmentirane
penetriraju}e lazure omogu}avaju da se tekstura
drveta vidi velikim delom. One prodiru u drvo, po-
rozne su i ne formiraju kontunuelni sloj. Stoga, dr-
vo “di{e” i ne dolazi do formiranja potklobu~enja i
lju{tenja, ~ak i kada prevelika vlaga prodre u drvo.
Trajnost bilo kog lazurnog sistema je funkcija sa-
dr`aja pigmenata, sadr`aja smole, za{titnog sredst-
va, vodoodbojnog sredstva i koli~ine materijala na-
netog na drvnu povr{inu.
Penetriraju}e lazure su pogodne kako za ravne tako
i za povr{ine grube teksture. Me|utim, njihov kva-
litet je zna~ajno uve}an nano{enjem na grubo pilje-
no, degradirano drvo ili drvo grube teksture. One
su posebno efikasne na gra|i i plo~ama (furnir-
skim) koje se ne mogu dobro obraditi pigmentira-
nim premazima, kao {to su tangencijalne povr{ine
ili drvne vrste velike gustine. Pokazuju zadovolja-
vaju}a svojstva na ravnim povr{inama drvne gra|e,
ali ne i na ravnim povr{inama furnirskih plo~a.
Bolji kvalitet na grubim, hrapavim povr{inama je
posledica ve}e koli~ine nanetog premaza. Najbolji
kvalitet, ipak, pokazuju na bru{enim povr{inama
sa istom koli~inom nanosa, jer bru{enjem se posti-
`e jednako i homogeno nano{enje i razlivanje.
Blago “hrapavljenje” povr{ine omogu}ava dovoljno
prodiranje u guste kasne zone i onemogu}ava pre-
terano prodiranje u tkivo ranog drveta.
Penetriraju}e lazure se mogu efikasno koristiti na
povr{inama u spolja{njoj upotrebi kao {to su lam-
perija, tremovi, ograde. Komercijalno su dostupne
u raznim bojama ali su posebno popularne u braon
i crvenkastim tonovima koji daju prirodan ili rus-
ti~an izgled drveta.
Lazure su tradicionalno na uljnoj ili alkidnoj bazi i
obi~no sadr`e fungicid, UV stabilizator i vodood-
bojno sredstvo. Postoje i lateks sistemi ali oni ne
prodiru u drvo. Nove formulacije lateks sistema
imaju bolje penetriraju}e karakteristike.
Lateks lazure formiraju film i ne pona{aju se kao
prave penetriraju}e lazure. Polutransparentne la-
zure na bazi rastvara~a dopu{taju prolaz vodene
pare, tako da se premaz ne lju{ti i nema potklo-
bu~enja, ~ak i kada je sadr`aj vlage u drvetu visok.
Pigmenti zna~ajno pove}avaju trajnost, pre svega
zbog apsorbovanja UV svetlosti koje bi ina~e delo-
valo na drvna vlakna.
Pigmenti determini{u izgled, transparentnost i traj-
nost lazura. [to je vi{e pigmenta u lazuri, bolja je
njena trajnost, dublja boja i vi{e se skriva boja i
tekstura drveta. Samim tim, {to je manje transpa-
rentan premaz, drvo izgleda manje prirodno.
Ako se koriste na novim, ravno obra|enim zidnim
oblogama potpuno izlo`enim vremenu, polutrans-
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
parentne penetriraju}e lazure obi~no traju 2 do 4
godine. Generalno, ravno drvo prihvata samo jedan
sloj. Ako se nanese drugi sloj, mo`e do}i do formi-
ranja filma umesto prodiranja u drvo. To dovodi do
toga da lazura izgleda sjajno i da film mo`e da se
odsloji tokom vremena. Ako se ponovo obra|uje
posle izlaganja klimatskim faktorima, premaz }e
obi~no trajati mnogo du`e, a povr{ina bi trebalo da
prihvati dva sloja lazure. Dva sloja lazure naneta
na grubo rezano drvo ili degradirane povr{ine
mogu trajati 6 do 8 godina ili vi{e. Generalno, uljne
ili alkidne polutransparentne lazure traju du`e dva
do tri puta u odnosu na nepigmentirane vodoodbo-
jne za{titne premaze.
Kada se obra|uju ravno obra|ene drvne obloge
drvnih vrsta velike gustine, povr{ina mo`e biti
obra|ena vodoodbojnim za{titnim premazom i
ostavljena tako godinu dana pre nano{enja lazure.
Prvi sloj lazure }e tada prodirati ravnomerno i biti
trajniji jer je procesom delovanja klimatskih fakto-
ra pove}ana mo} apsorpcije drvne povr{ine.
Polutransparentne penetriraju}e lazure mogu da se
koriste samo preko drugih penetriraju}ih premaza,
kao {to su ulja ili vodoodbojni za{titni premazi.
^ak i preko penetriraju}ih premaza, lazure ne}e
prodirati u drvo ukoliko povr{ina nije degradirana.
Ako premaz dobro prodire u prethodno obra|enu
povr{inu ona }e biti mat izgleda, a ako ne su{i}e se
sporo sa mnogo sjajnih povr{ina.
Polutransparentne lazure ne smeju da se nanose
preko premaza koji formiraju film kao {to su lako-
vi, pigmentirani premazi i netransparentne lazure.
^ak i kada se ovi filmovi uklone sa drveta, apsorp-
cija lazure mo`e da bude ometana zaostalim pre-
mazom na povr{ini.
Ukoliko su drvni elementi fabri~ki obra|eni vodo-
odbojnim premazom ili skoro obra|eni vodoodboj-
nim za{titnim premazom, lazure mogu da se ne ap-
sorbuju na odgovaraju}i na~in. U tom slu~aju, drvo
bi trebalo izlo`iti delovanju klimatskih faktora dva
ili tri meseca pre povr{inske obrade. To je, me|u-
tim, jedini slu~aj kada je korisno ~ekati toliko dugo
pre obrade drveta lazurama.
b) Netransparentne lazure
Netransparentne lazure su premazi u {irokom op-
segu boja i su{tinski su pigmentirani premazi. Kao
i pigmentirani premazi, netransparentne lazure {ti-
te drvo od degradacije ultravioletnim zra~enjem.
Obojene lazure su formulisane sa mnogo ve}om
koncentracijom pigmenata nego polutransparentne
penetriraju}e lazure, ali sa ne{to ni`om koncentra-
cijom pigmenata nego standardni pigmentirani
premazi. Rezultat toga je {to netransparentne la-
zure prekrivaju prirodnu boju i teksturu drveta;
povr{inska tekstura je unekoliko zadr`ana. Sli~no
73
pigmentiranim premazima, netransparentne lazure
formiraju film i mogu pokrivati stare filmove. Ta-
ko|e mogu da se potklobu~e, da se odslojavaju i
lju{te kao pigmentirani premazi. Netransparentne
lazure nisu penetriraju}i premazi kao {to su uljne
polutransparentne lazure na bazi rastvara~a. Ne bi
trebalo da se nanose na drvo prethodno obra|eno
penetriraju}im premazima (vodoodbojnim za{tit-
nim premazima ili uljnim polutransparentnim la-
zurama), bez specijalne pripreme povr{ine. De-
gradirana povr{ina drveta mora da se obrusi da bi
se omogu}ila adhezija filma.
Netransparentne lazure mogu biti lateks ili na ulj-
noj bazi. Akrilne lateks verzije su, generalno, naj-
bolji izbor, jer imaju najvi{u otpornost na sun~evu
svetlost. Uljne lazure imaju prednost, jer zahtevaju
ni`i temperaturni minimum za o~vr{}avanje.
Netransparentne lazure se ~esto koriste na plo~a-
stim proizvodima kao {to su lesonit i furnirske plo-
~e. Ove lazure su najefikasnije kada se nanesu u
dva ili tri sloja, naro~ito kao dva zavr{na premaza
preko jednog kvalitetnog osnovnog. Uljne obojene
lazure nanete kao jedan sloj na tangencijalno re-
zanom drvetu sklone su odslojavanju.
4.6.3 Hemijska za{titna sredstva
Iako ne spadaju u materijale za povr{insku obradu
drveta, hemijska za{titna sredstva {tite drvo od de-
lovanja klimatskih faktora i napada gljiva i velikim
delom tako tretirano drvo se upotrebljava bez do-
datnih povr{inskih materijala (premaza). Postoje tri
glavna tipa za{titnih sredstava:
a) ulja (na primer, kreozotno ulje)
b) sredstva rastvorljiva u organskim rastvara~i-
ma (na primer, pentahlorfenol)
c) soli rastvorljive u vodi (na primer, hromirani
bakar arsenat)
Nanose se na vi{e na~ina, ali tretman pod priti-
skom, generalno, daje najbolju za{titu od gljiva.
Impregnisano drvo (pod pritiskom) ima bolju ot-
pornost na delovanje klimatskih faktora i pove}anu
trajnost povr{ine. Tretmani na bazi hroma, tako|e,
{tite drvo i od UV degradacije.
4.6.3.1 Povr{inska obrada za{ti}enog drveta
Impregnisano drvo (pod pritiskom), protiv trule`i
ili vatrootpornosti, ponekad je, po specijalnim za-
htevima potrebno povr{inski obraditi. Neki tret-
mani, kao na primer, sredstvima rastvorljivim u
vodi koja sadr`e hrom mogu ~ak da smanje degra-
dacione efekte vederinga. Osim iz estetskih ili vi-
zuelnih razloga, generalno, nema potrebe da se na-
74
nosi premaz na ve}inu impregnisanog drveta. Uko-
liko je potrebno, mogu se koristiti uljne polutrans-
parentne penetriraju}e lazure, ali tek nakon {to je
impregnisano drvo izlagano klimatskim faktorima
jednu do dve godine, zavisno od uslova izlaganja.
Jedini na~in za{tite drveta koji dozvoljava nano-
{enje pigmentiranih premaza ili lazura neposredno
posle tretmana bez dodatnog izlaganja je za{tita
koja sadr`i za{titna sredstva rastvorljiva u vodi.
Vodoodbojni za{titni premazi naneti vakuumski ili
potapanjem mogu se obra|ivati pigmentiranim
premazima. Kreozotna ulja i druga tamna uljna za-
{titna sredstva ne mogu se premazivati, jer te`e da
obojavaju premaz, naro~ito premaze svetlih boja,
osim ako drvo nije prethodno bilo izlo`eno delo-
vanju klimatskih faktora du`i niz godina.
Antipireni (vatrootporni tretmani drveta), general-
no, ne uti~u na adheziju dekorativnih pigmentira-
nih premaza, osim ako tretirano drvo ima ekstrem-
no visok sadr`aj vla`nosti zbog pove}ane higro-
skopnosti. Bitno je da se za spolja{nu upotrebu
mogu koristiti samo oni vatrootporni tretmani koji
su posebno pripremljeni i preporu~ljivi za ovu
svrhu. Ovakvo drvo se obi~no obra|uje pigmenti-
ranim premazima a ne bezbojnim, jer ovim tret-
manom i kasnijim su{enjem drvo ~esto tamni i bi-
va nepravilno obojeno.
Mnogi komercijalni antipireni pru`aju razli~ite ste-
pene za{tite drveta od vatre. Ovi premazi, general-
no, imaju nisku povr{insku zapaljivost i te`e da
formiraju film male gustine pri delovanju vatre,
izoliraju}i tako povr{inu drveta i usporavaju}i pi-
roliti~ke reakcije. U premazima se nalaze sastojci
koji spre~avaju formiranje plamena oslobo|enih
zapaljivih para. U vatrootpornim premazima mogu
biti prisutne i hemijske supstance koje izazivaju ra-
zgradnju povr{ine drveta do drvenog uglja i vode
umesto formiranja isparljivih zapaljivih proizvoda.
Mnogi antipireni su namenjeni za unutra{nju upo-
trebu, ali su neki pogodni i za spolja{nju primenu.
Konvencionalni (pigmentirani) premazi se nanose
preko antipirena da pobolj{aju njihovu trajnost.
Mnogi konvencionalni dekorativni premazi sami
po sebi unekoliko smanjuju zapaljivost drvnih pro-
izvoda kada su naneti u uobi~ajenim debljinama.
Svako drvo u kontaktu sa vodom ili zemljom treba-
lo bi da bude impregnisano (pod pritiskom) po za-
htevima za upotrebu ispod zemlje ili u morskoj
klimi. Tako tretirano drvo ne mo`e uvek da se do-
datno povr{inski obra|uje premazima.
4.6.4 Klasifikacija premaza prema izgledu
Prema izgledu obra|ene povr{ine za{titni premazi
za drvo se mogu grubo podeliti u dve grupe:
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
1) premazi koji ostavljaju prirodan izgled drveta
2) pigmentirani premazi
1) Premazi prirodnog izgleda su premazi koji
zadr`avaju originalan, atraktivan izgled drve-
ta sa najmanje promena u boji i najmanje pri-
krivanja teksture drveta. U ovom slu~aju, pre-
maz bi trebalo da spre~i razvoj gljiva, za{titi
povr{inu od vlage i sun~eve svetlosti i ne pro-
meni povr{inski izgled i boju drveta. Najpri-
rodniji izgled drveta se posti`e bez za{titnih
premaza. Me|utim, u normalnim vremenskim
procesima, izgled neza{ti}enog drveta u spo-
lja{njem prostoru brzo se menja delovanjem
svetlosti, vlage i razvojem mikroorganizama
na povr{ini.
Ovi premazi se mogu podeliti u dve grupe:
a) premazi koji formiraju film – lakovi
b) penetriraju}i premazi
Transparentni materijali, kao {to su vodoodbojni
premazi, odnosno vodoodbojni za{titni premazi,
ulja i uljne polutransparentne lazure koje u odnosu
na vodoodbojne za{titne premaze imaju manje pri-
rodan izgled, jer sadr`e pigmente koji delimi~no
prikrivaju originalnu teksturu i boju drveta.
Lateks lazure se, tako|e, defini{u kao polutrans-
parentne ali one generalno nisu penetriraju}e i za-
dr`avaju teksturu drveta ali potpuno menjaju pri-
rodnu boju drveta.
Vodeni rastvori soli su posebna grupa penetrira-
ju}ih premaza. Ovi povr{inski tretmani daju priro-
dan izgled sli~no polutransparentnim penetrira-
ju}im premazima, jer menjaju boju drveta i ostav-
ljaju natalo`en materijal sli~no pigmentima kod
lazura.
2) Pigmentirani premazi spadaju u grupu pre-
maza koji formiraju film, kao i netransparen-
tne lazure. Netransparentne lazure se pone-
kad nepravilno defini{u kao premazi pri-
rodnog izgleda. Ovi premazi imaju visok sa-
dr`aj pigmenata i potpuno prekrivaju boju i
izgled drveta. Povr{inska tekstura je zadr`ana,
ali je obra|ena povr{ina ravna. Pona{aju se
pre kao pigmentirani premazi, s obzirom da
ne prodiru u drvnu povr{inu.
4.7 RASTVARA^I I RAZRE\IVA^I
4.7.1 Svojstva i pona{anje rastvara~a
Rastvara~i, koji nalaze primenu u proizvodnji pre-
maznih materijala, na sobnoj temperaturi i na nor-
malnom pritisku su te~nosti, po pravilu, organske
prirode i u stanju su da rastvaraju uobi~ajeno pri-
menjene filmogene materijale, a da ih pri tom ne
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 75

menjaju ili da se oni sami menjaju. Izme|u rastvo- nasuprot pravim rastvorima, kao i nasuprot ~istom
renog filmogenog materijala i rastvara~a nastupa rastvara~u, signifikantno druga~ije svojstvo te~e-
unutra{nje me|usobno delovanje. Premazni mate- nja, prikazano preko relativnog, odnosno specifi-
rijali koji u osnovi imaju rastvore filmogenih mate- ~nog viskoziteta.
rijala i sme{a smola u rastvara~ima ili sme{i rast-
Disperzije – nalaze primenu u podru~ju premaznih
vara~a su, po pravilu, jedinstveni i homogeni. Me-
materijala – a nalaze se u grani~nom podru~ju iz-
hani~kim delovanjem, kao filtracijom, dekantova-
me|u rastvora i sme{a. One su mutne do mle~no
njem i centrifugiranjem, ne mogu se rastvara~i i ra-
bele te~nosti, koje se sastoje iz dve ili vi{e razli-
stvorene materije me|usobno odvojiti, ve} samo
~itih faza. Za razliku od koloidnih rastvora makro-
termi~kim postupcima – destilacijom i isparava-
molekularnih materija, u kojima sa porastom kon-
njem. Isparljivost, odnosno svojstvo isparavanja,
centracije viskozitet istovremeno opada, kod dis-
mora se tako izabrati da rastvara~ pod svakodnev-
perzija nastaje uo~ljiva nepostojanost viskoziteta.
nim uslovima primene iz nanetog te~nog premaza
Nakon podru~ja u kojem viskozitet disperzija, bez
bez te{ko}e iza|e u pogodnom vremenu. Kod pos-
obzira na porast sadr`aja ~vrstih supstanci, ostaje
tupka rastvaranja, odnosno raspore|ivanja, treba
blizu nepromenjenog, nastupa kod koncentracija
da se prevede rastvaraju}i filmogeni materijal u
suve supstance iznad 50 do 60% iznanadno nagli
stanje {to je mogu}e ve}eg razdeljivanja. Ve} pre-
porast viskoziteta (slika 4.7).
ma veli~ini pri tom nagra|enih primarnih ~estica
razlikuje se izme|u pravih rastvora, koloidnih ra-
stvora i suspenzija (emulzija).
U pravim rastvorima, kakvi su spojevi sa malom 4.7.2 Op{ta pravila rastvorljivosti
molskom masom, ra~una se sa stepenom rastvara-
nja rastvorene materije do veli~ine malih molekula Bolje se me|usobno rastvaraju jedinjenja sli~nog
ili jona. Takvi rastvori su bistri i njihov viskozitet, hemijskog sastava i sli~ne strukture. Polarna jedi-
nasuprot ~istog rastvara~a, nije ili je jedva pove}an njenja rastvaraju se u polarnim rastvara~ima, a ne-
(ne talo`e se). polarna jedinjenja rastvaraju se u nepolarnim rast-
vara~ima.
Koloidni rastvori, sa ne vi{e tako finom raspode-
lom rastvorenih materija kao u pravim rastvorima, Bolje se me|usobno rastvaraju jedinjenja koja ima-
tako|e su bistre do slabo opalescentne te~nosti. ju sli~an unutra{nji pritisak.
Upadljiva karakteristika koloidnih rastvora makro- Rastvorljivost ~vrstih supstanci u te~nom rastva-
molekularnih materija – a o takvima se radi kod ve- ra~u opada sa porastom njihove temperature to-
}ine konvencionalnih premaznih materijala – je, pljenja.
Rastvorljivost ~vrstih supstanci u te~nim rastva-
ra~ima utoliko je manja ukoliko je ve}a njihova
molekulska masa.
(mPa s)
6 Pod rastvorljivo{}u jedne supstance u te~nom rast-
10
vara~u podrazumeva se najve}a koli~ina te sup-
stance koja se mo`e rastvoriti na odre|enoj tempe-
5
RASTVOR raturi, tj. koli~ina supstance koja se mo`e rastvoriti
10
na odre|enoj temperaturi, odnosno koli~ina sup-
stance sadr`ana u zasi}enom rastvoru koja je u rav-
DISPERZIJA note`i sa vi{kom nerastvorene supstance.
4
Viskozitet

10
Mo} rastvaranja rastvara~a defini{e se na vi{e na-
~ina:
3
10 • rastvorljivo{}u posmatrane supstance naj~e{}e
izra`ene u gramima rastvorene supstance na
100 grama rastvara~a
2
10 • stepenom disperznosti rastvorene supstance,
odnosno veli~inom ~estica supstance prevede-
ne u rastvor
1
10 • brzinom rastvaranja, odnosno koli~inom sup-
30 40 50 60 70 (%) stance koja se rastvori u jedinici vremena
Sadr`aj suve supstance • ukupnim brojem jedinjenja koja se mogu ra-
stvoriti u datom rastvara~u
Slika 4.7: Zavisnost viskoziteta disprezija i rastvora • rastvorljivo{}u jedinjenja u prisustvu drugih
ve{ta~kih smola od sadr`aja ~vrstih ~estica rastvara~a
76
Mo} rastvaranja rastvara~a zavisi od odnosa me|u-
molekularnih privla~nih sila koje deluju izme|u
molekula rastvara~a i molekula rastvorene sup-
stance, kada su u ~istom stanju i kada do|u u do-
dir pri rastvaranju. Kohezione sile, koje deluju iz-
me|u istih molekula, spre~avaju rastvaranje, a
adhezione sile, koje deluju izme|u molekula rast-
vara~a i molekula rastvorene supstance, omogu-
}avaju rastvaranje. Kohezione i adhezione sile mo-
gu biti razli~ite prirode.
4.7.2.1 Uticaj temperature na rastvorljivost
Mo} rastvaranja rastvara~a mo`e se menjati u
{irokim granicama. Jedan od najjednostavnijih
na~ina regulisanja rastvorljivosti je pode{avanje
temperaturnog re`ima rastvaranja.
U toku rastvaranja dolazi do promene energije sis-
tema, koja se manifestuje tro{enjem ili osloba-
|anjem toplote. Egzotermni efekti rastvaranja ima-
ju naro~iti zna~aj kada se radi sa rastvara~ima
niske ta~ke klju~anja, ~ije otparavanje mo`e prou-
zrokovati osetne promene koncentracije rastvora i
posebne te{ko}e ako se radi o toksi~nim i zapa-
ljivim rastvara~ima.
Pove}anje temperature uti~e na slabljenje me|u-
molekularnih privla~nih sila, {to doprinosi proce-
su rastvaranja.
4.7.2.2 Me|usobna rastvorljivost
te~nih rastvara~a
Uzajamna rastvorljivost te~nih rastvara~a zavisi od
njihove hemijske prirode i od temperature. Ova za-
visnost je veoma jasno izra`ena, pa se rastvara~i po
mogu}nostima uzajamnog rastvaranja mogu po-
deliti na:
• potpuno me{ljive – u ovu grupu spadaju rast-
vara~i koji se me|usobno potpuno rastvaraju
pri svim molarnim odnosima i na svim tempe-
raturama
• delimi~no me{ljive – u ovu grupu spadaju ra-
stvara~i ~ija je uzajamna me{ljivost u izves-
nom temperaturnom intervalu ograni~ena na
odre|ene koncentracije, a izvan ovog intervala
me{aju se pri svim molarnim odnosima
• nepotpuno me{ljive – u ovu grupu spadaju ra-
stvara~i koji nemaju ni gornju ni donju kriti-
~nu temperaturu me{ljivosti
• potpuno neme{ljive – u ovu grupu spadaju ra-
stvara~i koji pri svim odnosima koncentracija i
na svim temperaturama na kojima mogu biti
primenjeni u te~nom stanju grade heterogene
sisteme
Promenom temperature mo`e se uticati na rastvor-
ljivost u {irokim granicama. Istovremeno, promena
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
temperature je ograni~ena ~itavim nizom ~inilaca,
me|u kojima je najzna~ajnija isparljivost rastva-
ra~a.
Na pove}anje rastvorljivosti malo rastvornih ili
nerastvornih supstanci mo`e se delovati dodava-
njem malih koli~ina aktivnih supstanci. Ovo svo-
jstvo se naziva “solvotropija”.
4.7.3 Mehanizam rastvaranja
(Solvatacija, parametar rastvorljivosti)
Osnovna uloga rastvara~a u kome se izvodi neka
hemijska reakcija je da dispergovanim molekulima
rastvorenih supstanci omogu}i dobar pristup i
povoljne uslove reagovanja. U ve}ini hemijskih
reakcija rastvara~ ne predstavlja samo disperziono
sredstvo, ve} vi{e ili manje aktivnu komponentu.
Rastvara~ posrednim putem, delovanjem na svojst-
va reaktanata ili neposrednim u~e{}em u inter-
medijernim reakcijama, uti~e na uslove odvijanja,
brzinu i kona~an ishod glavne reakcije.
Kod postupka rastvaranja molekuli rastvara~a pro-
diru u strukturu filmogenog materijala i okru`uju
njegove pojedina~ne molekule slojem rastvara~a.
Kroz ove omota~e privla~ne sile, koje molekule fil-
mogenog materijala dr`e zajedno u smolastoj sup-
stanci odnosno te~nosti, toliko se smanjuju da sol-
vatacija na kraju dovodi do molekularne raspodele
rastvorene materije u rastvoru. U procesu solvata-
cije ne u~estvuju joni, kao {to je to u slu~aju solvo-
liti~kih reakcija, nego molekuli rastvara~a. Vrsta
veze, broj molekula rastvara~a koji u~estvuju u sol-
vataciji i stabilnost dobijenog produkta mogu biti
veoma razli~iti.
Ja~ina solvatacionih sila zavisi od me|umoleku-
larnih sila unutar filmogenog materijala, kao i
unutar rastvara~a ili sme{e rastvara~a, tj. od kohe-
zione energije. Osim toga, zavisi i od sila me|u-
sobnog delovanja izme|u molekula rastvara~a i fil-
mogenog materijala.
Koheziona energija rastvara~a mo`e se izra~unati
iz energije isparavanja i rada koji se mora obaviti
pri {irenju zapremine para rastvara~a. Na molsku
zapreminu izra~unata koheziona energija, tj. gusti-
na kohezione energije, je prethodno data veli~ina
za svaki rastvara~. Ona se mo`e upotrebiti za oce-
njivanje mogu}nosti rastvaranja, ako su istovre-
meno poznate analogne vrednosti za rastvaraju}i
filmogeni materijal. Za me{avinu rastvara~a zajed-
ni~ka vrednost sme{e predstavljena je geometri-
jskom sredinom gustine kohezione energije pojedi-
na~nih komponenti. Kvadratni koren gustine ko-
hezione energije ozna~en je kao parametar rastvor-
ljivosti δ. Rastvara~i sa pribli`nom δ-vredno{}u
poseduju uporedljive molekularne sile me|usob-
nog delovanja, sli~ne mogu}nosti rastvaranja i me-
|usobno se dobro me{aju.
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
Za opisivanje sposobnosti rastvaranja rastvara~i i
filmogeni materijali ~esto se grupi{u prema svom
polaritetu na “polarne” i “nepolarne” spojeve, pod
pretpostavkom da se razli~iti makromolekularni
spojevi bolje rastvaraju rastvara~ima istog polarite-
ta. Ova pretpostavka nije egzaktna, jer se polaritet
jednog materijala fizi~ki ne mo`e definisati. Pod
pojmom polaritet podrazumeva se vi{e razli~itih
parametara, kao {to su: dipolni momenat, sklonost
gra|enja kiseoni~nih mostova, sposobnost polari-
zacije, entropija i entalpija. Od ovih parametara di-
polni momenat je svojstvo molekula, koji se dobija
sabiranjem dipolnih momenta pojedin~nih spoje-
va. Ukoliko je molekul simetri~niji, utoliko je ma-
nji njegov dipolni momenat. Nesimetri~ni molekuli
imaju dipolne momente izme|u 1,6 i 5,0 D (De-
bye). Nije mogu}e prethodno proceniti sposobnost
rastvaranja samo iz veli~ine dipolnog momenta.
Sklonost ka formiranju vodoni~nih veza (mostova)
je kod rastva~a od razli~itog zna~aja. Kod ugljovo-
donika i hlorovodonika je ona mala. Raste preko
ketona i estara do alkohola, glikola i kod vode do-
sti`e maksimalnu vrednost. Makromolekularni
materijali sa izra`enom sklono{}u ka formiranju
vodoni~nih mostova (kao celulozni nitrat) mogu se
lako rastvoriti rastvara~ima iste sklonosti. Nasu-
prot ovima, nalaze se polimeri sa manjom sklono-
{}u za formiranje vodoni~nih mostova (kao hlor
kau~uk), koji su rastvorljivi, tako|e, u rastvara~ima
sa slabijom sklono{}u formiranja vodoni~nih mo-
stova.
Prema delovanju na razli~ite filmogene materijale
mogu se rastvara~i, odnosno grupe rastvara~a, po-
deliti na:
• prave ili aktivne rastvara~e
• latentne rastvara~e
• nerastvara~e
Pravi ili aktivni rastvara~i rastvaraju materijal ve}
na sobnoj temperaturi. Vrednosti parametra ra-
stvorljivosti rastvara~a i rastvorenog materijala
samo malo se razlikuju. Latentni rastvara~i, koji sa-
mi ne mogu da rastvore odgovaraju}i materijal,
mogu dodatkom pravog rastvara~a ili dodatkom
nerastvara~a, da se aktiviraju u svojoj mogu}nosti
rastvaranja. Dodatna sredstva za rastvaranje sa
visokim efektom aktiviranja su alkoholi, ketoni, vi-
sokomolekularni estri i, pri tom, ~ak i voda.
Karakterisanje rastvara~a ili sme{e rastvara~a kao
pravog rastvara~a, latentnog rastvara~a ili kao ne-
rastvara~a mogu}e je samo u odnosu na odgovara-
ju}i filmogeni materijal. Kod nekog drugog filmo-
genog materijala mogu nastupiti potpuno druga~iji
odnosi i drugi rastvara~i mogu delovati kao rast-
vara~i, odnosno nerastvara~i.
Kod definisanog rastvora odre|enog filmogenog
materijala u odgovaraju}em rastvara~u opada ra-
77
stvorljivost porastom molske mase, dok se kod isto-
procentnih rastvora menja viskozitet. Ako treba
napraviti rastvore sa istim viskozitetom, mora se
kod pove}anja molske mase filmogenog materijala
proporcionalno smanjiti sadr`aj ~vrste materije.
Tako|e, i rashla|ivanjem rastvora rastvorljivost
zavisi od molske mase. Prvo opadaju makromole-
kularne frakcije pove}anjem molske mase, dok
frakcije sa manjim molarnim masama du`e ostaju
u rastvoru.
4.7.4 Zadatak rastvara~a u premazima
Rastvara~i u premaznim materijalima imaju samo
prolaznu (uzgrednu) funkciju. Oni se primenjuju
isklju~ivo kod te~nih premaznih materijala. Njiho-
va upotreba po~inje u fazi proizvodnje premaza,
neizostavni su u fazi aplikacije (primene) i u pre-
mazima su prisutni sve dok, na kraju, ne otpare iz
te~nog filma premaza. Vrsta i koli~ina rastvara~a,
odnosno sme{e rastvara~a, zavisi, pre svega, od vr-
ste filmogenog materijala i uslova nano{enja.
Za vreme zadr`avanja rastvara~a u premaznom
materijalu oni ispunjavaju niz zadataka:
• rastvaraju ~vrste ili te~ne filmogene materijale,
kao i ostale delove vezivnih sredstava i prevode
ih u rastvor odgovaraju}ih svojstava te~enja. Kod
premaznih materijala na disperzionoj bazi oni su
te~na faza u kojoj je raspodeljena disperzija ve{-
ta~ke smole
• poma`u kod upotrebe pigmenata i punilaca rast-
varanjem vezivnih sredstava u okviru faze (pos-
tupka) dispergovanja. Kod disperzionih pre-
maznih materijala rastvara~i su, odnosno te~na
faza, ve}inom samostalni medijum za dispergo-
vanje
• reguli{u viskozitet premaza, kako u okviru pro-
izvodnje, tako i u fazi nano{enja
• svojstvom selektivnog otparavanja usko su pove-
zani sa postupkom formiranja filma. Oni mogu
pobolj{ati razlivanje, pove}ati sjaj i transporto-
vanjem te~nih reakcionih produkata kroz film
premaza, smanjiti stvaranje o{te}enja u filmu,
kao {to je formiranje mehurova, kratera, itd.
• za elektrostati~ko prskanje va`no su pomo}no
sredstvo za pode{avanje provodljivosti
4.7.5 Svojstva rastvara~a
4.7.5.1 Fizi~ka svojstva
Fizi~ke karakteristike rastvara~a su od vi{estrukog
zna~aja za njihovo upoznavanje i primenu. Identi-
fikacija i kontrola kvaliteta rastvara~a zasniva se na
odre|ivanju fizi~kih konstanti.
78
Va`nija fizi~ka svojstva rastvara~a primenjenih u
premazima su:
• gustina – predstavlja masu jedinice zapremi-
ne. Vrednosti gustine date su u g/cm3. Gustina
rastvara~a se meri na 20°C i izra`ava se u od-
nosu na gustinu vode na 4°C (d420). Sa izuze-
tkom halogenih ugljovodonika gustina organ-
skih rastvara~a je, po pravilu, manja od gusti-
ne vode.
Gustina rastvara~a opada sa porastom tempe-
rature. Ove promene su razli~ite za razli~ite
rastvara~e. Smanjenje gustine pri pove}anju
temperature manifestuje se pove}anjem za-
premine rastvara~a.
• viskozitet – koeficijenat viskoziteta ili dinami-
~ki viskozitet je sila trenja koja deluje pri kre-
tanju slojeva te~nosti na jedinicu povr{ine, pri
gradijentu brzine ravnom jedinici.
Ve}e vrednosti viskoziteta ukazuju na manju
pokretljivost jona i molekula u rastvoru i na
manju elektri~nu provodljivost rastvora. Vi-
skozitet rastvara~a uslovljava gustinu i deblji-
nu premaza, uti~e na prodiranje rastvara~a u
slojeve materije koja se obra|uje, uslovljava
vrstu i koli~inu aditiva itd. Veli~ina viskozite-
ta zavisi od hemijske strukture i veli~ine mo-
lekula i od temperature. Uop{teno se mo`e re-
}i da viskozitet rastvara~a opada pri povi{enju
temperature, a da raste sa pove}anjem mole-
kula i stepena njihove asimetri~nosti.
• indeks prelamanja – indeks prelamanja jedne
supstance je odnos brzine svetlosti u vaku-
umu i u posmatranoj supstanci. Defini{e se i
kao odnos sinusa upadnog i prelomnog ugla
koji gradi svetlosni zrak sa normalom spu-
{tenom na povr{inu posmatrane supstance.
Indeks prelamanja je neimenovani broj.
Za odre|ivanje indeksa prelamanja (n D 20 )
koristi se natrijumova D-linija (589,6 nm). In-
deks prelamanja rastvara~a za premaze le`i iz-
me|u 1,32 i 1,51.
• temperatura topljenja i temperatura klju~a-
nja – temperatura topljenja jedne supstance je
temperatura na kojoj su u ravnote`i njena ~vr-
sta i te~na faza, a temperatura klju~anja (Kp)
je temperatura na kojoj su u ravnote`i njena
te~na i gasovita faza. Vrednosti ta~ke topljenja
i ta~ke klju~anja date su u Celzijusovim ste-
penima.
Temperatura topljenja i temperatura klju~anja
ograni~avaju oblast u kojoj se rastvara~ mo`e
koristiti u te~nom stanju.
Prema temperaturi klju~anja rastvara~i se dele
na rastvara~e:
• niske ta~ke klju~anja – ispod 100°C
• srednje ta~ke klju~anja – 100 do 150°C
• visoke ta~ke klju~anja – preko 150°C
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
• napon pare, odnosno vreme isparavanja –
napon pare jedne supstance je pritisak pri ko-
me se na datoj temperaturi uspostavlja ra-
vnote`a izme|u njene gasovite i ~vrste ili te-
~ne faze. Napon pare je ravan parcijalnom pri-
tisku pare posmatrane supstance u gasnoj
fazi, koja se nalazi iznad ~vrste ili te~ne faze.
U tehnologiji rastvara~a prakti~an zna~aj ima
pre svega kao merilo isparljivosti rastvara~a.
Brzo isparavanje rastvara~a je nepo`eljno ka-
da se radi sa otrovnim i zapaljivim rastva-
ra~ima, kao i kada je potrebno izbe}i brze pro-
mene koncentracija ili suvi{e nagao prelaz iz
te~nog u ~vrsto agregatno stanje. Brzina ispa-
ravanja rastvara~a mo`e se umanjiti dodava-
njem visokomolekularnih jedinjenja rastvore-
nih u datom rastvara~u.
Za izra`avanje isparljivosti rastvara~a prime-
njuje se relativna skala izra`ena brojevima, u
odnosu na etar kao jedinicu. Prema ovoj skali
rastvara~i se dele na:
• lako isparljive – sa relativnom isparljivo-
{}u do 5
• srednje isparljive – sa relativnom isparlji-
vo{}u izme|u 5 i 35
• te{ko isparljive – sa relativnom isparlji-
vo{}u izme|u 35 i 50
• veoma te{ko isparljive – sa relativnom
isparljivo{}u preko 50
• povr{inski napon – je sila koja deluje na gra-
nici koja razdvaja posmatranu supstancu od
neke druge faze. Povr{inski napon ima zna~aj-
nu ulogu u pojavama koje uslovljavaju i prate
rastvaranje. Od povr{inskog napona zavise:
mogu}nost kva{enja ~vrstih povr{ina, stepen
uzajamne me{ljivosti te~nih rastvara~a, adsor-
pcija gasova i para, penu{anje itd.
Kapljice te~nosti razli~ite veli~ine isparavaju ne-
jednakom brzinom. Kapljice manjeg pre~nika ima-
ju ve}i napon pare i br`e isparavaju.
• dipolni momenat – jednak je proizvodu rasto-
janja izme|u pozitivnog i negativnog naelek-
trisanja u molekulu i ja~ine jednog od naelek-
trisanja. Dipolni momenat ima dimenzije 10-18
ESJ. Vrednost 10-18 naziva se i jedinica Debaj
(Debye) i obele`ava se sa D. Dipolni momenat
je jedna od karakteristika koje odre|uju he-
mijska svojstva rastvara~a, odnosno njegovo
u~e{}e u reakcijama koje se odvijaju u ra-
stvoru.
Od polarnosti rastvara~a zavise mnoga njegova
svojstva, kao {to su specifi~na mo} rastvaranja, is-
parljivost, stepen asocijacije itd. Polarni rastvara~i
bolje rastvaraju polarna jedinjenja, manje su ispar-
ljivi od nepolarnih, pokazuju ve}e promene povr-
{inskog napona pri pove}avanju temperature itd.
Polarni rastvara~i su, po pravilu, aktivni rastvara~i,
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 79

koji uti~u na svojstva drugih polarnih jedinjenja u U tabeli 4.12 prikazana su fizi~ka svojstva rastva-
rastvoru. ra~a za premaze.

Tabela 4.12: Fizi~ka svojstva rastvara~a za premaze

Indeks Brzina Pritisak pare

Molska Kp na 1013 Gustina d420
Rastvara~ prelamanja isparavanja na 20°C
masa mbar (°C) (g/cm3)
nD20 (Eter = 1) (mbar)
Alifati~ni ugljovodonici i sme{e
Specijalni benzin 112 100 - 140 0,740 - 0,750 1,412 8 40
Benzin za lak 141 145 - 200 0,779 1,436 75 - 85 6
Terpentinsko ulje 150 145 - 216 0,872 1,438 115 - 130 5
Aromati~ni ugljovodonici i sme{e
Toluol (Metilbenzol) 92,1 110 - 111 0,873 1,499 6,1 29
Ksilol 106,2 137 - 142 0,874 1,498 17 9
Etilbenzol 106,2 136,1 0,876 1,496 14 9
Stirol 104,2 145 0,907 1,547 16 6
Hlorovodonici
Dihlormetan 84,9 40,2 1,326 1,424 2 475
Trihloretan 131,4 86,7 1,446 1,475 3,5 77
Tetrahloretan 165,9 121 1,624 1,506 10 19
Alkoholi
Metanol 32,0 64,7 0,791 1,329 6,3 128
Etanol 46,1 78,3 0,789 1,361 8,3 60
n-Butanol 74,1 117,7 0,811 1,399 33 6,6
Izobutanol (2-Propanol) 74,1 107,7 0,802 1,396 25 12
3-Metoksibutanol 104,2 158,0 0,920 1,415 165 7
Benzilakohol 108,1 205,2 1,043 1,539 >1.000 0,02
Metilbenzilalkohol 122,2 203,5 1,013 1,528 920 0,03
Diacetonalkohol 116,2 168,0 0,946 1,424 147 1,0
Etri i acetali
Etiletar (Dietiletar, Etar) 74,1 34,5 - 34,6 0,713 1,352 1 400
n-Butiletar 130,2 141,9 0,769 1,399 12,5
Furan (Furfuran) 68,1 31,3 0,937 1,421
Acetal
118,1 104 0,825 1,380
(Acetaldehiddietilacetal)
Glikoletri
Metilglikol 76,1 124,5 0,966 1,402 34 8,3
Etilglikol 90,1 132 - 137 0,930 1,408 43 5
Butilglikol 118,2 167 - 173 0,901 1,419 163 1
Metildiglikol 120,2 194,2 1,021 1,424 576 0,3
Etildiglikol 134,2 196 - 205 0,990 1,429 1200 0,2
Butildigklikol 162,2 224 - 243 0,956 1,431 >1.200 0,1
Diglikoldimetileter 134,2 160,0 0,944 1,407 90 15
Estri
Metilacetat 74,1 55 - 57 0,932 1,361 2,1 226
Etilacetat 88,1 76 - 78 0,900 1,372 2,9 97
Propilacetat 102,1 101,6 0,886 1,388 5 31
Izopropilacetat 102,1 88,4 0,872 1,384 4 58
Butilacetat 116,2 123 - 127 0,880 1,394 11 13
Izobutilacetat 116,2 114 - 118 0,871 1,390 8 18
80 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Metilglikolacetat 118,1 142 - 148 1,003 1,402 35 5

Etilglikolacetat 132,2 152 - 160 0,972 1,406 57 2
Butilglikolacetat 160,2 190 - 198 0,945 1,415 250 0,4
Ketoni
Aceton (Dimetilketon) 58,1 56,2 0,792 1,359 2 245
Furfural 96,1 161,8 1,161 1,526 1
Metiletilketon (Butanon) 72,1 79,6 0,805 1,379 2,6 96
Cikloheksanon 98,2 155 0,945 1,451 40 3,5
Metilcikloheksanon 112,2 168 0,919 1,442 53 0,7
Isoforon
(3,5,5-Trimetil-2-cikloheksen) 138,2 215,2 0,922 1,478 230 0,3

Iz sigurnosnih razloga razmatraju se i slede}a svoj-
stva rastvara~a:
• temperatura paljenja – temperatura paljenja
(plami{te) je najni`a temperatura te~nosti na
normalnom pritisku na kojoj se na povr{ini te-
~nosti razvijaju pare u takvoj koli~ini da se
obrazuje sme{a para i vazduha koja se mo`e
zapaliti sa strane prinetim plamenom (tabela
4.13).
Prema temperaturi paljenja i temperaturi klju-
~anja, rastvara~i se dele na:
• lakozapaljive, koji uklju~uju
a) I grupu – te~nosti ~ija je temperatura pa-
ljenja ispod 38°C. Ova grupa se dalje deli
na:
IA – te~nosti ~ija je temperatura paljenja
ispod 23°C, a temperatura klju~anja is-
pod 38°C
IB – te~nosti ~ija je temperatura paljenja
ispod 23°C, a temperatura klju~anja iz-
nad 38°C
IC – te~nosti ~ija je temperatura paljenja
od 23°C do 38°C
• zapaljive, koje uklju~uju
b) II grupu – te~nosti ~ija je temperatura
paljenja od 38°C do 60°C
c) III grupu – te~nosti ~ija je temperatura
paljenja od 60°C i vi{e, koja se deli u dve
podgrupe:
IIIA – te~nosti ~ija je temperatura pa-
ljenja od 60°C do 93°C
IIIB – te~nosti ~ija je temperatura pa-
ljenja od 93°C ili vi{e
• temperatura zapaljivosti – odnosno tempera-
tura na kojoj je mogu}e kontinuirano sagore-
vanje sme{e pare i vazduha, zapo~eto u pri-
sustvu plamena. Obi~no je temperatura zapa-
ljivosti ne{to vi{a od temperature paljenja, jer
njena vrednost zavisi od uslova odre|ivanja:
dovoda kiseonika, odvo|enja toplote, oblika u
kome se nalazi rastvara~ izlo`en isparavanju
itd.
• temperatura samopaljenja – je najni`a tem-
peratura na kojoj se sme{a vazduha i pare ras-
tvara~a spontano pali, bez prisustva plamena
(tabela 4.14). Pri zagrevanju materije do ove
temperature dolazi do jakog ubrzavanja egzo-
termnih reakcija, koje ina~e i dovode do poja-
ve plamena. Ova pojava zavisi od brzine sago-
revanja, uslova prenosa toplote itd.
• koncentracija zapaljivosti (donja i gornja
granica eksplozivne sme{e) – pokazuje pri

Tabela 4.13: Temperatura paljenja rastvara~a

Rastvara~ Temperatura paljenja (°C) Rastvara~ Temperatura paljenja (°C)

Aceton -16,7 Furfurialkohol 75,0
Amilalkohol 57,0 o-Ksilen 30,0
Benzen -11,0 Metilacetat -13,0
n-Butilacetat 39,0 Metanol 0,0
n-Butanol 47,0 Metiletilketon -7,0
Etilacetat -4,0 n-Propilalkohol 22,0
Etanol 14,0 Terpentin 32,0
Etiletar -41,0 Toluen 4,0
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 81

Tabela 4.14: Temperatura samopaljenja rastvara~a

Rastvara~ Temperatura samopaljenja (°C) Rastvara~ Temperatura samopaljenja (°C)

Aceton 604 Furfurialkohol 486
Amilalkohol 327 o-Ksilen 426
Benzen 436 Metilacetat 413
n-Butilacetat 580 Metanol 493
n-Butanol 421 Metiletilketon 502
Etilacetat 367 n-Propialkohol 475
Etanol 608 Terpentin 433
Etiletar 186 Toluen 552

kojim koncentracijama pare rastvara~a u vaz-
duhu je mogu}e sagorevanje (tabela 4.15). Ek-
splozija me{avine para rastvara~a i vazduha je
mogu}a samo u odre|enom rasponu koncen-
tracija ovih komponenata. Koncentracije kod
kojih vi{e ne mo`e do}i do eksplozije nazivaju
se donja i gornja eksploziona granica. Ako se
u vazduhu iznad te~ne faze nalaze koli~ine
pare manje od minimalne koncentracije zapa-
ljivosti, pribli`avanje plamena povr{ini rast-
vara~a ne}e izazvati paljenje. Sagorevanje }e
biti onemogu}eno i ako je koncentracija para
rastvara~a iznad maksimalne vrednosti kon-
centracije zapaljivosti. Granice eksplozivnih
sme{a uslovljene su vrednostima toplote sago-
revanja rastvara~a i toplotnom provodljivo{}u
sme{e.
Prema stepenu opasnosti zapaljivi rastvara~i se,
prema JUS-u, dele na:

Tabela 4.15: Koncentracije zapaljivosti rastvara~a u vazduhu

Koncentracija para (vol.%)

Rastvara~
DEG GEG
Acetaldehid 4,0 57,0
Aceton 1,6 13,0
Amilacetat 1,1 -
Benzen 0,8 8,0
n-Butilacetat 1,39 7,55
n-Butanol 1,4 11,3
Etilacetat 2,2 11,0
Etanol 2,6 18,9
Etilglikol 1,8 15,7
Etiletar 1,7 48,0
Furfurialkohol 1,8 16,3
Izobutilalkohol 1,68 -
o-Ksilen 1,0 6,0
Propilacetat 2,0 8,0
Metilacetat 3,15 15,6
Metanol 6,0 36,5
Metiletilketon 1,81 9,50
Toulen 1,27 7,0
82
Tabela 4.16: Podela zapaljivih para u temperaturne
razrede
Temperaturni razred Temperatura paljenja (°C)
T1 Iznad 450
T2 300 - 450
T3 200 - 300
T4 135 - 200
T5 100 - 135
T6 85 - 100
• I grupu – rastvara~i ~ija je temperatura za-
paljivosti ni`a od 21°C. U ovoj grupi se nalaze
aceton, benzin za lak, benzen, etar, etanol,
ksilen, metanol, toluen itd.
• II grupu – rastvara~i ~ija se temperatura
zapaljivosti nalazi u intervalu od 21°C do
55°C. U ovoj grupi se nalaze: petrolej, plin-
sko ulje, mineralno ulje za lo`enje itd.
• III grupu – rastvara~i ~ija je temperatura za-
paljivosti u intervalu od 55°C do 100°C.
Prema temperaturi paljenja gasovi i pare se ra-
zvrstavaju u temperaturne razrede (tabela 4.16).
4.7.5.2 Hemijska svojstva
Jedna va`na pretpostavka za tehni~ku upotreblji-
vost nekog sredstva za rastvaranje (rastvara~a) je
njegova hemijska postojanost. Skoro svi alifati~ni i
aromati~ni ugljovodonici u velikoj meri ispunjava-
ju ove zahteve. Dobru postojanost poseduju i alko-
holi. Delovanje jakih oksidacionih sredstava mo`e
prouzrokovati oksidaciju alkohola u aldehide, od-
nosno ketone, ili ~ak u karbonske kiseline, ali se to
ne odnosi na delovanje vazdu{nog kiseonika. Zbog
svoje spontane reakcije sa izocijanatima nije doz-
voljena istovremena upotreba alkohola (kao i gliko-
la i glikolmonoalkiletara) sa PU o~vr{}iva~ima.
Eter i glikoleter reaguju sa vazdu{nim kiseonikom
stvaranjem peroksida, {to za posledicu mo`e imati
stvaranje kiselina. Estri i ketoni su relativno visoke
postojanosti. Pod nepovoljnim uslovima mogu se
ketoni zgu{njavati, a estri raspadati osapunjava-
njem.
4.7.5.3 Fiziolo{ka svojstva
Svi rastvara~i imaju manje ili vi{e izra`eno {tetno
delovanje na ljudski organizam. Intenzitet ovog de-
lovanja zavisi od koli~ine rastvara~a i njegovih ka-
rakteristika (isparljivosti).
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Rastvara~i u te~nom obliku, ali pre svega u formi
para, mogu da do|u u ljudski, `ivotinjski i biljni
organizam i tamo naro~ito kod dugotrajnog delova-
nja da prouzrokuju o{te}enja. Opasnost i stepen
opasnosti zavisi od prirode pojedinog rastvara~a.
Kao va`nija mera stepena opasnosti kod ljudi usta-
novljene su grani~ne koncentracije rastvara~a u
vazduhu, pri kojima, tako|e i pri ponovljenoj i du-
gotrajnoj ekspoziciji, se ne o~ekuje uticaj na zdra-
vlje. Ove grani~ne koncentracije – MAK-vrednosti
(Maximale Arbeitsplatz Konzentrationen) izra`ava-
ju se u mg materijala po m3 vazduha (mg/m3), a za
rastvara~e tako|e i u ml para rastvara~a po m3 vaz-
duha (ml/m3), odnosno u ekvivalentnim jedinica-
ma ppm (parts per million), tj. u delovima od mili-
ona.
Pare rastvara~a naj~e{}e deluju {tetno na o~i i di-
sajne organe, ali, tako|e, ~esto i na ko`u. U dodiru
sa ko`om rastvara~i razla`u masti, ko`a se su{i i
puca, {to omogu}ava infekcije i ko`ne ekceme. Za
vreme udisanja pare rastvara~a ulaze u plu}a, a
kroz krvne sudove u ~itav organizam.
Ocenjivanje stepena zaga|enosti i opasnosti mo-
gu}e je vr{iti samo objektivnim na~inima. U tu svr-
hu sprovode se dugogodi{nja istra`ivanja zdrav-
stvenih institucija, pri ~emu su dobijeni podaci o
tome koje koncentracije para rastvara~a su dopu-
{tene u vazduhu radnih prostorija, a da u osmo~a-
sovnom radnom vremenu ne nastupi o{te}enje
zdravlja radnika.
Tako se do{lo do propisivanja vrednosti za maksi-
malno dopu{tene koncentracije (MDK) {tetnih
gasova, para ili aerosola u vazduhu radnih prosto-
rija (tabela 4.17).
Vrednosti date u tabeli 4.17 va`e za izlo`enost rad-
nika jednoj supstanci. Poseban problem predstavlja
istovremeno delovanje vi{e supstanci ({to je slu~aj
kod primene premaza). Uticaj istovremenog delo-
vanja vi{e supstanci mo`e biti nezavisan, ali se
mogu javiti efekti adicionog ili antagonisti~kog
delovanja.
4.7.6 Sme{e rastvara~a
Premazi sadr`e ve}inom kombinaciju rastvara~a, u
kojoj, svojim karakteristikama rastvorljivosti i otpa-
ravanja, treba da budu bri`ljivo pode{eni pojedi-
na~ni rastvara~i jedan u odnosu na drugi. Rastva-
ra~i sa niskim eternim brojem (isparavaju}im bro-
jem) uti~u na br`e su{enje. Srednje isparavaju}i
rastvara~i omogu}avaju vi{e vremena zatvorenom
vazduhu ili gasovitim reakcionim produktima za
izlazak iz te~nog filma premaza. Rastvara~i koji
imaju visoku ta~ku klju~anja napu{taju film pre-
maza lagano i povoljno uti~u na razlivanje, ravnost
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 83

Tabela 4.17: Vrednosti dopu{tenih koncentracija za neke rastvara~e

Maksimalno dopu{tena koncentracija Maksimalna kocentracija

(MDK) na radnom mestu
Rastvara~
mg/m3 ppm (ml/m3) mg/m3 ppm (ml/m3)
Toluol 200 60 750 200
Ksilol 50 12 440 100
Etilbenzol 435 100 435 100
Stirol 420 100 420 100
Metanol 50 40 260 200
Etanol 1.900 1.000 1.900 1.000
n-Butanol 200 66 300 100
Diacetonalkohol 240 50 240 50
Metilglikol 80 25 15 5
Etilglikol 120 25 75 20
Butilglikol 120 - 100 20
Metilacetat 300 100 610 200
Etilacetat 200 29 1.400 400
Butilacetat 200 42 950 200
Metilglikolacetat 80 25 25 5
Etilglikolacetat 120 25 110 20
Butilglikolacetat 120 - 135 20
Aceton 800 336 2.400 1.000
Metiletilketon 200 70 590 200

i sjaj filma premaza u poslednjoj fazi formiranja
filma. Va`no je da najsporije isparavaju}i deo kom-
binacije rastvara~a, koji se ve}inom sme nalaziti
samo u malim koli~inama, bude pravi rastvara~ za
prisutne kombinacije filmogenih materijala.
Kod sme{e rastvara~a, koja se sastoji iz dve ili vi{e
komponenti, mo`e se kod odre|enih sistema pode-
{avanjem odnosa koli~ina komponenti proizvesti
rastvara~ sa konstantnom ta~kom klju~anja. Formi-
rana sme{a rastvara~a mo`e imati ni`u ili vi{u ta-
~ku klju~anja nego {to je imaju pojedina~ne kom-
ponente. Nastajanje takvih azeotropskih sme{a
rastvara~a prouzrokovano je delovanjem me|umo-
lekularnih sila, odnosno asocijacije molekula. Ana-
logno gra|enju azeotropskih klju~aju}ih sme{a mo-
gu se, tako|e, graditi i azeotropske isparavaju}e
sme{e rastvara~a. Me|u njima se mogu razlikovati
azeotropski isparavaju}e sme{e od azeotropski
klju~aju}ih kombinacija. Kao rezultat gra|enja aze-
otropa mo`e se dogoditi da sme{a rastvara~a po-
kazuje druga~ije svojstvo isparavanja iz te~nog pre-
maznog filma, nego {to bi se, na osnovu vremena
isparavanja pojedina~nih komponenti, o~ekivalo.
Ovo mo`e da uti~e zna~ajno na pove}anje ta~ke za-
paljivosti.
4.8 DODATNI I POMO]NI MATERIJALI
Sa izuzetkom omek{iva~a, koji se koriste u ve}im
koli~inama, udeo aditiva u premazima, po pravilu,
iznosi izme|u 0,1% i 1,0%.
4.8.1 Punioci
Punioci – {iroka paleta po pravilu neorganskih
supstanci razli~itog hemijskog sastava, razli~itih fi-
zi~kih svojstava i veoma razli~ite veli~ine ~estica –
– imaju zadatak da prostorno ispune premaz ske-
letnim materijalom i da uti~u na mehani~ka svoj-
84
stva sloja premaza. Kao punioci se mogu upo-
trebiti, tako|e, i neorganski pigmenti. Organski
pigmenti se zbog fino}e ~estica i njihove male
ukupne zapremine ne koriste kao punioci. Dok se
kod pigmenata u prvi plan isti~e apsorpcija svetla i
mo} rasipanja, punioci imaju prvenstveno funkciju
popunjavanja i za{tite. Za razlikovanje izme|u pig-
menata i punioca koristi se indeks loma. Ako in-
deks loma ima vrednost iznad 1,7, dolazi do raseja-
vanja svetla i materijali imaju svojstva pigmenata.
Kod indeksa loma ispod 1,7, materijali nemaju
mogu}nost rasejavanja svetla i pokrivne mo}i, {to
odgovara svojstvima punioca.
Delovanje punilaca nije ograni~eno samo na unu-
tra{njost premaza, ve} se prostire i na grani~ne slo-
jeve. Na donjoj strani (prema podlozi) punioci mo-
gu uticati na pobolj{avanje adhezije, a na povr{ini
filma mogu da uti~u matiraju}e, da pomognu vezi-
vanje slede}eg sloja premaza, da pove}aju otpor-
nost na habanje ili da proizvedu strukturirane po-
vr{inske efekte.
Prema intenzitetu mlevenja i na~inu izrade punio-
ci se mogu podeliti na:
• grubo mlevene, ~estice veli~ine preko 250 µm
• srednje mlevene, ~estice veli~ine izme|u 50 i
250 µm
• fino mlevene, ~estice veli~ine izme|u 10 i 50
µm
• najfinije mlevene, ~estice veli~ine manje od 10
µm
Punioci se nakon mlevenja i prosejavanja naknad-
no obra|uju kako bi im se pobolj{ala svojstva dis-
perznosti i kva{enja. Punioci su od velikog zna~aja
za temeljne premaze, {pahtel mase i zapunja~e. U
konvencionalnim pokrivnim premazima primenju-
ju se u malim koli~inama.
Kao punioci upotrebljavaju se:
• silikatni punioci – kaolin, talk, kreda
• karbonatni punioci – kalcijum karbonat, kalci-
jum magnezijum karbonat
• sulfatni punioci – barijum sulfat, kalcijum sul-
fat
4.8.2 Aditivi i druga sredstva
Veoma razli~iti zahtevi koji se postavljaju pri izra-
di, preradi i upotrebi premaznih materijala, zahte-
vaju odre|ene tehni~ke karakteristike, koje se po-
sti`u, delimi~no, dodatkom brojnih aditiva (pomo-
}nih sredstava).
Sa izuzetkom omek{iva~a, koji se moraju dodavati
u velikim koli~inama, aditivi se dodaju u relativno
malim koli~inama, kako bi se pobolj{ala odre|ena
svojstva premaza ili spre~ila nepovoljna delovanja.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
a) Omek{iva~i (plastifikatori)
Premazi koji sadr`e samo osnovne komponente
(veziva i rastvara~e) su{enjem formiraju tvrde i kr-
te filmove. Za sni`enje temperature topljenja i sma-
njenje krtosti vr{i se plastifikacija polimera uvo|e-
njem omek{iva~a (plastifikatora), koji se odlikuju
malim naponom para i slabom isparljivo{}u na
temperaturi eksploatacije. Svojim prisustvom u
premazu plastifikatori pove}avaju elasti~nost fil-
ma, a ~esto i prionljivost i otpornost filma na delo-
vanje spolja{njih uticaja.
Mehanizam dejstva plastifikatora zasniva se na:
• me|udejstvu plastifikatora i polimera, pri ~e-
mu dolazi do naglog sni`avanja viskoziteta po-
limera i pove}anja njegove gipkosti
• raspore|ivanju molekula plastifikatora i delo-
vanju kao neka vrsta maziva, ~ime se olak{ava
pokretljivost
Plastificiranjem se sni`ava i temperatura topljenja i
temperatura prelaza u staklasto stanje.
Plastifikatori su ve}inom estri vi{ih alkohola sa 1-,
2- i 3-baznim kiselinama. Me|u njima imaju veliki
zna~aj dikarbonske kiseline, kao na primer ftalna i
adipinska. Od manjeg zna~aja su estri monokar-
bonskih kiselina. U alkoholnom delu omek{iva~a
zna~ajnu ulogu imaju butanol i etilheksanol.
Plastificiraju}e delovanje omek{iva~a je fizi~ke pri-
rode – oni se hemijski ne ugra|uju u film.
Osnovni uslovi koje moraju da ispune omek{ava~i
su:
• veoma mala isparljivost ili neisparljivost
• sposobnost rastvaranja vezivnih komponenti
premaza
• topljivost u rastvara~ima premaza
• neutralna hemijska svojstva
• neme{anje sa vodom
U odnosu prema vezivu u premazu omek{iva~i se
dele u dve grupe:
• omek{iva~i koji `eliraju – imaju sposobnost da
izazivaju bubrenje smole u premazu. Samo-
stalno ili zajedno sa rastvara~ima rastvaraju
smolu, vezuju se sa njim i ne mogu se od njega
odvojiti fizikalnim putem
• omek{iva~i koji ne `eliraju – ne rastvaraju
smolu u premazu, ve} su fino dispergovani
b) Ostala sredstva
Ovi aditivi, koji se dodaju u veoma malim koli~i-
nama, olak{avaju proizvodnju premaza ili pobolj-
{avaju svojstva te~nog premaznog materijala, odno-
sno o~vrsnutog filma, a obuhvataju niz hemijski
veoma razli~itih spojeva.
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU 85

Prema njihovom delovanju aditivi se mogu svrstati
u slede}e grupe:
• Materijali sa tenzidnim delovanjem (povr-
{inski aktivne materije) – uti~u na smanjivanje
povr{inskog napona te~nosti i olak{avaju, od-
nosno ubrzavaju kva{enje pigmenata i punilaca
i predstavljaju veoma va`an ~inilac u okviru
postupka dispergovanja kod proizvodnje pre-
maza. Dalje, stabiliziraju u te~nom premazu
najfiniju raspodelu pigmenata i onemogu}avaju
nastajanje flokulacije. Povr{inski aktivne mate-
rije (tenzidi), ~esto veoma komplikovane pri-
rode, moraju biti bri`ljivo izabrani prema pri-
menjenim pigmentima, rastvorima smola, rast-
vara~ima i dodatnim materijalima. Ina~e, mogu
biti nedelotvorni.
• Tiksotropna sredstva – uti~u na viskozitet te-
~nih premaznih materijala. Uti~u na svojstvo
te~enja i doprinose spre~avanju pojavljivanja
talo`enja i izdvajanja. U ovu svrhu se upotre-
bljavaju silicijumdioksid, modificirani alumi-
nijum silikati, hidrirano ricinusovo ulje, alumi-
nijum stearat i spojevi sa poliamidnom struk-
turom.
• Sredstva protiv penu{anja – koncentri{u se na
povr{ini te~nog premaza u tankom (~esto mo-
nomolekularnom) sloju, spre~avaju stvaranje
mehurova pene ili deluju na talo`enje ve} stvo-
rene pene. Delotvorna sredstva protiv stvaranja
pene su proizvodi na bazi prirodnih i mineral-
nih ulja, vi{i alkoholi i modifikovani silikoni.
• Sredstva za su{enje – ubrzavaju kataliti~ko ras-
padanje intermedijernih peroksida, ~ime se
ubrzava proces o~vr{}avanja filma kod oksida-
tivnog umre`avanja. Kao delotvorne supstance
dolaze u razmatranje soli kobalta, olova, man-
gana sa naftenskom kiselinom, kao i masne ki-
seline ili abijetinska kiselina.
• Sredstva protiv stvaranja poko`ice – za ometa-
nje stvaranja poko`ice odgovaraju}e supstance
blokiraju delovanje metalnih jona u te~nom
premaznom materijalu u obliku kompleksnih
spojeva i onemogu}avaju pri tom prevremeno
stvaranje poko`ice. Nakon nano{enja premaza
kompleksni spojevi se raspadaju, isparavaju iz
te~nog filma i osloba|aju metalne jone koji se
koriste za ubrzavanje oksidativnog umre`ava-
nja.
• Sredstva za razlivanje – treba da omogu}e for-
miranje glatke povr{ine te~nog filma premaza.
Zavisno od na~ina nano{enja – prskanja, pota-
panja ili nano{enja ~etkom – premaz ima razli-
~itu strukturu. U cilju formiranja glatke povr-
{ine, koja ne}e uticati na sjaj filma, mora se ra-

Tabela 4.18: Pomo}na sredstva u premazima

VRSTA PREMAZA
VRSTA
POMO]NOG SREDSTVA NC Epoksi-
Alkidni PE PU SH Akrilni Vodeni
dni
Ubrzano su{enje / O~vr{}avanje 1 2 3 4 - 4 - -
Za pobolj{ano bru{enje 5 5 5 5 5 5 5 -
Protiv stvaranja poko`ice - 6,11 - - - - - -
Razlivanje / Kva{enje 7, 8, 9, 13 7, 12 8, 9, 13 7, 8, 9, 10 7, 9 7, 9 7, 9 -
Protiv isplivavanja pigmenata 11 12 8, 11 8, 11, 13 11 11 11, 12 -
Protiv talo`enja 14 12, 14 11, 14 14 14 14 14 14
Za matiranje 5, 15 5 5, 15 5, 15 5, 15 5, 15 5 5
Tiksotropna sredstva 14 14 14 14 14 14 14 14
Protiv penu{anja 16 - 16 16 16 16 16 16
UV apsorberi 17 17 17 17 17 17 17 17

Oznake u tabeli:
1. Lakoisparljivi rastvara~i (aceton, etilacetat itd.) 9. Etilceluloza
2. Soli metala i organskih kiselina (Ca, Co, B, Mn, Pb, 10. Niskomolske karbamidne smole
naftenati, rezinati, linoleati) 11. Tercijerni amini, mono-, di- i tri- amini
3. Kobalt naftenat 12. Visokomolekularna organska kiselina
4. Povi{ena temperatura u kombinaciji sa Si-uljima
5. Cink stearat 13. Acetobutirat celuloze
6. Hinon, hidrohinon, maleinska kiselina, 14. Bentoniti (organski montmorioliti), SiO2
dibutilkrezol 15. Sinteti~ki vosak
7. Etilglikol 16. Modifikovana akrilna smola, alkoholi, Si-ulja
8. Silikonska ulja 17. Tinuvin, butilfenilsalacilat
86
zliti naneti premaz, pre nego {to u potpunosti
ispare rastvara~i, i nastupi o~vr{}avanje pre-
vlake. Formiranje mehurova nastalih zatvara-
njem vazduha, gasa ili pare, koji isplivavaju na
povr{inu, {teti glatko}i filma. Napravljena udu-
bljenja u obliku rupa ili kratera moraju se izrav-
nati pre o~vr{}avanja filma. Kao sredstva za
razlivanje upotrebljavaju se rastvara~i visoke
ta~ke klju~anja sa dobrom mogu}no{}u rastva-
ranja, silikonska ulja i voskovi.
• Stabilizatori i UV apsorberi – toplota i sun~eva
svetlost uti~u kod organskih premaza na priro-
dnu postupnost u razgradnji. Kod filmogenih
materijala koji sadr`e etarske grupe dolazi do
matiranja ili kredanja, a kod premaza na bazi
celuloznog nitrata mo`e do}i do `u}enja. Za-
{tita se mo`e posti}i upotrebom stabilizatora i
UV apsorbera.
• Sredstva za matiranje – su silikati ili organske
materije vo{tanog karaktera, koji kada se doda-
ju premazu odbijaju difuzno svetlost sa povr-
{ine, ~ime se posti`e odre|eno pode{avanje ste-
pena sjaja filma premaza.
• Sredstva za bru{enje – olak{avaju bru{enje kod
{pahtlova i temeljnih premaza, time {to bolje
odvode toplotu sa povr{ine. Posebno su delo-
tvorni kod o~vrsnutih filmova premaza, ali
smanjuju ~vrsto}u filma (na primer cink-stea-
rat)
U tabeli 4.18 prikazana su dodatna sredstva za
razli~ite vrste premaza.
4.9 VOSKOVI
U poslednje vreme ~esto se masivni name{taj na-
pravljen od ~etinarskog drveta obra|uje voska-
njem, tj. umesto konvencionalnog premaza koristi
se vosak. Vosak se, po poreklu, deli na:
• `ivotinjski
• biljni
• mineralni
P~elinji vosak ubraja se u `ivotinjski vosak. Njego-
va prirodna boja je svetlo`uta do braoncrvena. Iz-
beljivanjem mo`e postati veoma svetle boje. Topi
se na temperaturi od oko 60°C i mo`e se gnje~iti.
Karnauba vosak vodi poreklo iz listova vo{tane
palme i ubraja se u biljni vosak. Topi se na oko
85°C. Tvr|i je od p~elinjeg voska (naziva se i “tvrdi
vosak”) i obojen je `utozeleno ili grao.
Od mineralnih voskova zna~ajni su cerezin i mon-
tan-vosak (naziva se i “ozokerit”). Cerezin se topi
na temperaturi izme|u 40 i 80°C, a montan-vosak
na temperaturi izme|u 70 i 90°C.
Povr{ine obra|ene voskom nisu otporne na delova-
nje vode, toplote i paranje. Zato se preporu~uje da
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
se nakon voskanja povr{ina obradi slabim rastvo-
rom {elak politure ili {elak sredstva za matiranje.
Koncentrovani celulozni preparati se ne mogu osu-
{iti na vosku; oni odgovaraju prvenstveno kao po-
dloga za vosak.
Naj~e{}e se koristi p~elinji vosak, koji se priprema
otapanjem 100 g p~elinjeg voska u vodenom kupa-
tilu uz lagano me{anje i dodavanje 1 litra terpen-
tinskog ulja.
Svetle drvne vrste se obojavaju `utim prirodnim
voskom. Ako je obojavanje nepo`eljno mora se
upotrebiti izbeljeni ili beli vosak. Priprema sme{e
uklju~uje: 85 g belog voska, 15 —20 g belog kolo-
fonijuma i 1 litar terpentinskog ulja.
Nano{enje rastvorenog voska je ~etkom ili krpom.
Suvi{na smola se odstranjuje ~istom krpom. Kada
se sloj voska osu{i (zbog isparavanja terpentina)
povr{ina se o~etka mekanom ~etkom.
4.10 MATERIJALI ZA DORADU
FILMOVA PREMAZA
Materijali za doradu, odnosno kona~nu obradu
o~vrsnutih filmova premaza, mogu se podeliti na:
1) politure za razdeljivanje
2) politure
3) polirne paste
4) poli{e
5) sredstva za postizanje mat efekta
1) Politure za razdeljivanje su sredstva sastavlje-
na iz organskih rastvara~a sa dodatkom plasti-
fikatora i, veoma retko, sa dodatkom smole i ni-
troceluloze. Koli~ina suve materije kre}e se iz-
me|u 2 % i 4 %. Za politure za razdeljivanje ne
koriste se brzoisparavaju}i rastvara~i. Upotre-
bljavaju se za izravnavanje filmova nitrocelulo-
znih premaza odmah nakon nano{enja. One
omek{avaju prevlaku po debljini i omogu}a-
vaju izravnavanje neravnina (izbo~enih delova
i udubljenja). Na ovaj na~in se otklanjaju male
neravnosti i pove}ava sjaj filma premaza.
2) Politure su rastvori filmogenih materijala u or-
ganskim rastvara~ima. Za politure se koriste, za
razliku od premaza, manje aktivni rastvara~i,
kako ne bi do{lo do otapanja nanetog premaza.
Sli~nih su svojstava kao i politure za razdelji-
vanje, ali uvek sadr`e ve}u koli~inu suve ma-
terije. Nakon izlaska isparavaju}ih materijala iz
politura suva materija stvara proziran i sjajan
film na povr{ini premaza. U zavisnosti od upo-
trebljenog filmogenog materijala razlikuje se
{elakova politura (koncentracije 10 – 15 %), ni-
trocelulozna politura (koncentracije 14 %), ni-
tro{elakova politura i druge.
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
[elak politure su rastvori {elak smole u visoko-
procentnom {piritusu. Za svetle drvne vrste
upotrebljavaju se politure sa izbeljenim {ela-
kom. Politura se priprema rastvaranjem 100 –
130 g {elaka u 1 litru {piritusa, uz ~esto sna`no
me{anje. Zagrevanjem se ubrzava rastvaranje
smole {elaka, ali se smanjuje kvalitet politure.
Politure koje su pripremljene sa {elakom koji
sadr`i kolofonijum lo{e se su{e i krte su.
Politure na nitroceluloznoj bazi su otporne na
delovanje vode, toplote, paranje, brzo se su{e i
elasti~ne su.
3) Polirne paste predstavljaju sme{u abrazivnog
praha i veziva. Koriste se za obradu termoplas-
ti~nih i termoreaktivnih materijala. Obrada se
zasniva na mehani~kom delovanju abrazivnih
zrnaca i termi~kom zagla|ivanju. S obzirom na
fino}u abraziva u polirnoj pasti, povr{ina koja
se obra|uje mora prethodno da bude priprem-
ljena (odgovaraju}e bru{enje). Polirne paste se
izra|uju u razli~itim granulacijama (“fino}a-
ma”).
Zavisno od na~ina primene (ru~no ili ma{inski)
polirne paste su u obliku mekanih pasti ili su u
~vrstom stanju (kalupi).
4) Poli{i su sredstva za davanje povr{ini zavr{nog
izgleda. Nakon poliranja na povr{ini ostaje od-
re|ena koli~ina veziva iz polirne paste, zbog
~ega povr{ina nema ~ist izgled i visoki sjaj. Za
odstranjivanje zaostalih materijala sa povr{ine
koriste se poli{i. To su te~nosti koje su naprav-
ljene iz rastvara~a (veziva iz polirne paste,
emulgatora i mekog abraziva. Koristi se suspen-
zija aluminijum oksida u vodeno-petrolejskoj
emulziji voska, parafina i sapuna. Zbog nasta-
janja elektrostati~kog naboja prilikom poliranja
poli{ima se dodaju tzv. antistatik dodaci.
^VRSTI MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
Melaminske
Laminati
folije
HPL CPL
DPL Direktno
laminati kontinualno
poliestar oblaganje
visokog proizvedeni
laminati
pritiska laminati
Kant
materijali
Slika 4.8: Klasifikacija ~vrstih materijala za povr{insku obradu drveta
87
5) Sredstva za izradu mat efekta – mat efekat se
mo`e posti}i, osim nano{enjem “mat” premaza
i obradom povr{ine filma premaza. Za izradu
mat efekta na povr{inama sa zatvorenim pora-
ma koristi se ~eli~na vuna ili traka od ~eli~ne
vune. Kod ru~nog matiranja koristi se vuna
broj 000, a kod ma{inskog traka sa ~eli~nom
vunom tipa 0, uz primenu odgovaraju}ih vo-
skova za matiranje. Koriste se i “mikrolon”
trake, “scotch brite” trake i sli~no.
^eli~na vuna slu`i za poliranje voskom obra|enih
povr{ina, matiranih ili poliranih povr{ina. Upotre-
bom ~eli~ne vune posti`u se bolji rezultati nego
upotrebom brusnog papira. Izra|uje se u 8 stepena
kvaliteta (000-00-0-1-2-3-4-5).
Mikrolon traka je napravljena od tkanine sa vlakni-
ma od ve{ta~kog materijala i u odnosu na ~eli~nu
vunu pokazuje zna~ajno manje habanje. Mikrolon
traka izra|uje se u rolnama du`ine 10 m ili 20 m i
{irine 12 cm.
Posle bru{enja koriste se i posebne paste za mati-
ranje, koje zagla|uju sitne zareze nastale bru{e-
njem. Mat paste se nanose mekanom pli{anom kr-
pom u tankom sloju. Posle isparavanja rastvara~a
povr{ina dobija svilenkasti mat sjaj.
4.11 FOLIJE I LAMINATI
Razvoj ~vrstih materijala za povr{insku obradu ba-
ziran je na potrebama proizvodnje drvnih plo~a i
njihove sve zna~ajnije primene u industriji name-
{taja i enterijera. Osnovni faktori rasta potro{nje
ovih dekorativnih materijala su: nedostatak kvali-
tetnog furnira, jednostavnost u primeni, ni`a cena,
pobolj{ana mehani~ka svojstva i otpornost povr{i-
ne, i mogu}nost estetskih i oblikovnih varijacija.
Dekorativne
folije
Termostabilne Termoplasti~ne
folije folije
Grund Fini{
PVC ABS
folije folije
88
Shodno zahtevima razvijen je ~itav niz materijala
kojima se vr{i oblaganje, odnosno oplemenjavanje
drvnih plo~a.
U dekorativnom smislu posti`u se vrlo razli~iti efe-
kti, u vidu raznih dezena, imitacije drveta, glatke
povr{ine ili sa porama, sjajne ili mat.
Klasifikacija dekorativnih materijala mo`e da se vr-
{i na razli~ite na~ine, tj. prema:
• temperaturnoj stabilnosti (termostabilni i ter-
moplasti~ni)
• stepenu elasti~nosti (tvrdi i meki)
• stepenu zavr{ne obrade (sa zavr{nim efektom,
bez zavr{nog efekta)
• vrsti nose}eg materijala (na bazi impregnisa-
nih papira, na bazi termoplasti~nih materijala)
• na~inu oblaganja plo~a (samolepljivi i adhe-
zivno lepljivi)
Uobi~ajena je podela prema vrsti nose}eg materi-
jala i prema temperaturnoj stabilnosti, kao {to je
prikazano na slici 4.8.
4.11.1 Termostabilni dekorativni materijali
Termostabilni dekorativni materijali, koji se vrlo
~esto nazivaju duroplasti~ni, izra|eni su na bazi
impregnisanih dekor papira i otporni su na delo-
vanje vi{ih temperatura. S obzirom na upotrebne
karakteristike, uslovljene razli~itim na~inom pro-
izvodnje, javljaju se u vidu dekorativnih folija, me-
laminskih folija (melaminskih dekor papira) i lami-
nata. Oblaganje plo~a dekorativnim folijama vr{i se
postupkom ka{iranja, uz primenu adheziva, a me-
laminskim folijama vr{i se direktno, bez primene
dodatnog adheziva (presovanjem). Oblaganje lami-
natima vr{i se u presama uz kori{}enje adheziva.
4.11.1.1 Dekorativne folije
Dekorativne folije mogu se podeliti u tri grupe:
• fini{ folije
• grund (osnovne) folije
• kant folije
Fini{ folije, odnosno folije sa zavr{nim efektom, s
obzirom na na~in proizvodnje obuhvataju dve vr-
ste folija: sa impregnisanim jezgrom i sa “predim-
pregnisanjem”.
Kod dekorativnih folija sa impregnisanim jezgrom
u osnovi se nalazi dekor papir povr{inske mase 40
– 60 g/m2, koji je impregnisan me{avinom smola
koja se sastoji od rastvora urea-formaldehidne (UF)
smole u vodi i razli~itih akrilatnih disperzija. Na-
kon su{enja impregnisanog papira, tj. jezgra vr{i se
zavr{na obrada.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Dugotrajna i skupa proizvodnja folija sa impregni-
sanim jezgrom na klasi~an na~in mo`e se zameniti
postupkom sa “predimpregnisanjem”, koji kombi-
nuje {tampanje dekora na predimpregnisani papir i
zavr{nu obradu te~nim materijalima u protoku
(“Online” postupak).
Obe vrste folija nanose se na podlogu (plo~a iveri-
ca, MDF plo~a) ure|ajem za ka{iranje, dok se takt-
no presovanje vi{e ne koristi.
Posebna vrsta naro~ito tankih folija poznata je pod
nazivom mikro folije. Njihov papir je gramature 30
g/m2, od ~iste celuloze, a na povr{ini je o~vrsli sloj
ve{ta~ke smole koji foliju ~ini otpornu na habanje i
vlagu.
Grund folije, odnosno osnovne folije nastale su iz
zahteva da se postupci pripreme drvnih plo~a pre
lakiranja svedu na minimum. Jednobojni dekor pa-
piri povr{inske mase 80 – 150 g/m2 impregni{u se
rastvorom UF smole, zajedno sa akrilatnom disper-
zijom, kao i fini{ folije. Nanete na plo~u grund foli-
je mogu se brusiti i lakirati.
Kant folije moraju biti izra|ene na ne{to druga~iji
na~in u odnosu na folije za {ire strane, imaju}i u
vidu specifi~nosti u`ih strana plo~a. Kod plo~a ive-
rica te{ko}e u oplemenjavanju u`ih strana su pose-
bno izra`ene zbog grubih ~estica koje se nalaze na
povr{ini, a zatim i zbog razli~ite veli~ine iverja po
debljini plo~e. Sve nepravilnosti i gre{ke u`ih stra-
na materijal za oplemenjavanje mora da pokrije.
Kant folije se proizvode kao jednoslojne i dvosloj-
ne, tzv. dublirane.
Jednoslojne kant folije su na bazi dekor papira ve-
like povr{inske mase, 180 – 250 g/m2, koji se im-
pregni{u kao i ostale dekorativne folije i zatim se
povr{inski obra|uju. Velika stabilnost ovih folija
omogu}ava pokrivanje grube strukture podloge, a
elasti~nim svojstvima prilago|ene su postupcima
post- i softforming oblaganja. Nedostatak jednosloj-
nih kant folija je dugotrajnost procesa proizvodnje
i mogu}nost najvi{e trobojnog {tampanja dekora.
Dvoslojne (dublirane) kant folije razvijene su nas-
tojanjem da se ~etvorobojna {tampa dekora prime-
ni i za oblaganje kantova. Zbog toga se u postupku
proizvodnje kombinuju grund i fini{ folija, odnos-
no slepljuju se u jednu foliju koja se zatim formati-
zuje na veli~inu kantova. Svojstva ovakvih folija
odgovaraju svojstvima jednoslojnih kant folija.
4.11.1.2 Melaminske folije
Melaminske folije predstavljaju dekor papire im-
pregnisane melamin-formaldehidnom (MF) smo-
lom, “~istom” ili u kombinaciji sa nekom drugom
smolom. Oblaganje podloge se vr{i presovanjem u
taktnim ili kontinualnim presama.
Poglavlje 4.0: MATERIJALI ZA POVR[INSKU OBRADU
Melaminske folije sa “~istom” melaminskom smo-
lom su najstarija varijanta ovih folija. U osnovi se
nalazi dekor papir povr{inske mase 80 – 120 g/m2
koji se impregni{e ~istim rastvorom melaminske
smole. Oblaganje se vr{i postupkom kratkotaktnog
presovanja bez dodatnog utro{ka adheziva. Pobolj-
{an kvalitet povr{ine plo~e iverice uticao je na
smanjenje povr{inske mase dekor papira do 50 –
80 g/m2, {to je dalje uticalo na skra}enje vremena
presovanja.
Melaminske folije sa “me{avinom” smola su izra-
|ene tako {to je dekor papir impregnisan me{avi-
nom UF i melaminske smole, dok se na povr{ine
(gornju i donju) nanosi sloj “~iste” melaminske
smole. Na taj na~in se ostvaruje u{teda u skupoj
melaminskoj smoli, ali se zbog sni`enog kvaliteta
koriste za manje zahtevna podru~ja primene.
Melaminske folije sa “predimpregnisanjem” objedi-
njuju postupak izrade dekorativnih i fini{ folija sa
“predimpregnisanjem” i postupak nano{enja mela-
minskog sloja. Primenom predimpregnisanog de-
kor papira posti`u se u{tede u energiji tokom pro-
izvodnje folija.
Oblaganje plo~a poslednjim dvema vrstama mela-
minskih folija mo`e se vr{iti u kratkotaktnim i kon-
tinualnim presama.
4.11.1.3 Laminati
Laminati su najstariji dekorativni materijali za ob-
laganje drvnih plo~a i koriste se ve} oko 60 godina.
Predstavljaju slojevite proizvode sastavljene od ni-
za presovanih papirnih listova impregnisanih ter-
mostabilnim smolama.
Prvobitna koncepcija – jezgro impregnisano fenol-
formaldehidnom (FF) smolom i povr{ina od mela-
minske smole presovani u taktnim presama pod
pritiskom od najmanje 70 bara, do danas je ostala
nepromenjena, a laminati proizvedeni na taj na~in
poznati su kao laminati visokog pritiska (HPL),
odnosno ultrapasi. Imaju dobru otpornost na abra-
ziju, udar, visoke temperature, vlagu i te~nosti. Va-
rijacijama u proizvodnji nastali su razli~iti tipovi
HPL, kao {to su: “N” – normalni dekorativni HPL,
“P” – HPL sa mogu}no{}u oblikovanja, “F” – HPL
sa pove}anom otporno{}u na delovanje vatre, “C” –
kompaktni HPL, “CF” – kompaktni HPL sa pove-
}anom otporno{}u na delovanje vatre.
Prilago|avanjem proizvodnje laminata kontinual-
nom postupku presovanja razvili su se laminati po-
znati kao CPL. Na tr`i{tu su se pojavili pre oko 15
godina. Izra|uju se u debljinama do 1,2 mm. Kada
su debljine manje od 0,8 mm isporu~uju se u rol-
nama. Kant CPL laminati se proizvode kao tanki
laminati (0,3 – 0,5 mm) u vidu beskona~ne trake u
rolnama.
89
Laminati kod kojih se impregnacija izvodi polies-
tarskom smolom poznati su kao DPL i koriste se
ve} oko 30 godina. Debljine su do 1,2 mm. Odliku-
ju se dobrom otporno{}u na mehani~ke, hemijske i
toplotne uticaje. Kada su tanji od 0,8 mm isporu-
~uju se u rolnama. Kant DPL laminati se priprema-
ju na isti na~in u debljinama od 0,2 – 0,5 mm. DPL
omogu}avaju naknadno oblikovanje na ni`im tem-
peraturama nego HPL. Posebna karakteristika DPL
je mogu}nost dobijanja visokosjajnih povr{ina i ve-
}eg broja estetskih efekata.
4.11.2 Termoplasti~ni dekorativni materijali
Termoplasti~ni dekorativni materijali, za razliku
od termostabilnih, imaju manju toplotnu otpornost
i izra|uju se samo u vidu folija. To su u osnovi fo-
lije sa zavr{nim efektom. Naj~e{}e primenjivane fo-
lije su PVC (polivinil hloridne). Postoje dva tipa:
plastifikovane i tvrde. Mogu biti jednobojne, {tam-
pane u raznim dezenima, ravne ili reljefne, a for-
miranje {ara mo`e se izvoditi direktnom ili obrnu-
tom {tampom.
Jednobojne PVC folije su ve}inom jednoslojne, dok
su vi{eslojne po pravilu {tampane, gde je dekor za-
{ti}en dodatnim slojem premaza (lakirane folije) ili
transparentnom folijom (tzv. dublirane folije).
Debljine termoplasti~nih folija se kre}u od 0,10 –
0,60 µm.
ABS folije (akrilnitril-butadien stirol) su otpornije
na delovanje toplote. Skuplje su od PVC folija i ko-
riste se samo za posebne zahteve.
U odnosu na duroplasti~ne folije, termoplasti~ne
folije imaju ve}u osetljivost na paranje, manju to-
plotnu otpornost, ve}e izdu`enje na povi{enoj tem-
peraturi i naginju elektrostati~kom pra`njenju.
Ukoliko je za{tita posebno izvedena mogu biti
naro~ito otporne na paranje, a sklonost ka elektro-
stati~kom pra`njenju smanjuje se dodatkom
spoljnjih, odnosno unutra{njih elektrostatika.
Nano{enje na plo~u mo`e biti uz dodatak adheziva
ili direktno, kada se radi o samolepljivim folijama.
S obzirom na visoku otpornost na vlagu termoplas-
ti~ne folije su pogodne za primenu u prostorima sa
pove}anom vla`no{}u vazduha, kao {to su: kuhi-
nje, kupatila i bazeni. Za razliku od termostabilnih
folija, kod termoplasti~nih folija ne dolazi do odva-
janja povr{inskog sloja i na povr{ini nema pukoti-
na.
S obzirom na raznovrsnost dekorativnih materijala
koji se upotrebljavaju za oplemenjavanje drvnih
plo~a, umesto naziva pojedina~nih vrsta i tipova,
naj~e{}e se koristi samo termin folija.
5.0
Svojstva premaza
5.1 REOLO[KA SVOJSTVA PREMAZA
Reologija je nauka koja prou~ava deformacije i te-
~enje materijala izazvane razli~itim dejstvima spo-
lja{njih sila, vode}i ra~una o parametru vremena.
Reologija je fenomenolo{ka nauka koja izu~ava ho-
mogene materijale posmatraju}i ih kao neprekidnu
sredinu (kontinuum).
Makroreologija prou~ava deformaciju materijala
pod dejstvom spolja{njih sila sa aspekta mehanike
ne ulaze}i u strukturu materijala. Mikroreologija
prou~ava pona{anje materijala kao vi{efaznog sis-
tema u funkciji hemijskog sastava i strukture.
Veze izme|u napona i deformacije predstavljaju
reolo{ke jedna~ine. Koeficijenti u ovim jedna~ina-
ma su reolo{ke konstante, koje zavise od parame-
tara fizi~ko-hemijske prirode materijala, tempera-
ture, vrste i vremena dejstva naprezanja. Promena
mikrostrukture izazvana je promenom ravnote`nog
stanja sistema (minimuma unutra{nje energije te-
la). Promena energetskog stanja jedinice zapremine
nekog tela tretiranog kao termodinami~ki sistem
posmatra se u procesu deformacije u funkciji apso-
lutne temperature i komponenti deformacije.
Deformacioni rad u jedinici zapremine nekog tela
prouzrokuje promenu elasti~ne potencijalne ener-
gije tela, izaziva promenu strukture, a samim tim i
promenu reolo{kih koeficijenata.
5.1.1 Osnovna reolo{ka svojstva premaza
5.1.1.1 Viskozitet
Deformacije su viskozne ako se odvijaju pod dej-
stvom unutra{njeg trenja u te~nosti, koga karak-
teri{e sila potrebna da se izvr{i pomeranje jednog
sloja te~nosti u odnosu na drugi (slika 5.1). Visko-
zitet je tesno vezan sa strukturnim karakteristika-
ma te~nosti i u neposrednoj je vezi sa silama me-
|udejstva izme|u atoma, jona i molekula.
Laminarno te~enje te~nosti nastaje ako na slobod-
no pokrenutu te~nost deluje sila. Te~enje te~nosti
se u razli~itim slojevima odvija razli~itim brzina-
ma.
Zavisnost izme|u viskoziteta i brzine smicanja de-
fini{e reolo{ko pona{anje te~nosti. Ako viskozitet
ne zavisi od brzine smicanja ve} zavisi samo od
vrste molekula i temperature, te~nost je idealna –
Njutnovska. U zavisnosti od stanja te~nosti – ras-
tvor ili rastop – pojavljuju se dve vrste odstupanja
od Njutnovskog pona{anja. Jedno odstupanje je re-
verzibilno smanjenje viskoziteta sa porastom brzi-
ne smicanja. Ovo odstupanje je posledica te`nje
spolja{nje sile da izdu`i lance polimera u pravcu
smicanja. Drugo odstupanje je postojanje kriti~nog
napona ispod koga ne dolazi do te~enja. Za vred-
nosti napona iznad kriti~nog, te~enje mo`e da bu-
de Njutnovsko ili Nenjutnovsko (slika 5.2).
Viskozitet se mo`e iskazati odnosom:
t=h+g
(5.1)
gde je:
t - napon smicanja
h - koeficijent viskoziteta
dv
g = _____ - gradijent brzine te~enja
dh
u1
F
A
dx
1
du
X
u2 = 0
2
Slika 5.1.: Shematski prikaz viskoziteta
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA 91

s
t d a c 180

140
b

Viskozitet
100

60

g 20
20 30 40 50 60 70 °C
Temperatura
Slika 5.2.: Zavisnost napona smicanja od brzine
smicanja za Njutnovske te~nosti (a), pseudoplasti~ne (b)
i dilatantne (c) te~nosti i Njutnovske te~nosti sa Slika 5.3.: Promena viskoziteta premaza
kriti~nim po~etnim naponom smicanja (d) promenom temperature

Viskozitet te~nosti zavisi od prirode te~nosti i od 5.13 kao dijagram naprezanje – deformacija. Samo
temperature. Sa pove}anjem temperature visko- u po~etnom periodu (A) polimeri se pona{aju kao
zitet se smanjuje. Ova zavisnost data je eksponen- idealno elasti~na tela.
cijalnom jedna~inom

EA/RT
hT = A . e (5.2) 5.1.1.2 Elasti~nost

Deformacije su elasti~ne ako se materijal po pre-

gde je:
hT - viskozitet na temperaturi T (Pa . s)
A - konstanta zavisna od svojstava te~nosti
EA - energija aktivacije za viskozno te~enje (kJ/mol)
R - univerzalna gasna konstanta
T - temperatura
Promena viskoziteta premaza promenom tempera-
ture prikazana je na slici 5.3.
Komparacija pona{anja idealnih elasti~nih i krutih
tela i polimernih materijala prikazana je na slici
stanku dejstva napona vra}a potpuno u svoje po~e-
tno stanje. Kod kristalnih materijala odnos izme|u
napona i izdu`enja u oblasti elasti~nosti je tipi~no
linearan, dok kod nekristalnih materijala izgra-
|enih od duga~kih lanaca, ovaj odnos uglavnom
nije linearan (slika 5.4).
Elasti~na svojstva kristalnih materijala su ista i u
podru~ju pritiska kao i u podru~ju zatezanja; kriva
koja pokazuje promene dimenzije pod uticajem
pritiska je nastavak krive koja pokazuje promene u
podru~ju zatezanja (slika 5.5).

A
Napon, a
Napon, a

Slika 5.4.: Kriva napon-deformacija

u elasti~nom podru~ju:
Elasti~na Elasti~na
a) linearna
Izdu`enje e Izdu`enje e
b) nelinearna elasti~nost
a b
Ta~ka A kod obe krive prikazuje kraj elasti~nog podru~ja
92
Napon zatezanja
A
Skra}enje usled
pritiska
Elasti~no
podru~je
Napon pritiska
A vo da se nakon deformacije izazvane spolja{njom
Slika 5.5.: Tipi~no pona{anje kristalnih materijala
pod uticajem sila pritiska i zatezanja
5.1.1.3 Plasti~nost
Deformacije su plasti~ne kada pod dejstvom na-
pona odre|ene veli~ine nastanu nepovratne defor-
macije, koje se pri konstantnom naponu tokom
vremena pove}avaju. Ove deformacije se nazivaju
plasti~nim te~enjem, a svojstvo tela da se ovako
deformi{e plasti~nost. Naponska granica koja odre-
|uje po~etak plasti~nih deformacija zavisi od tem-
perature tela i fizi~ko-hemijskih svojstava tela.
U materijalima koloidne strukture (gel) uzrok plas-
ti~nosti je nagli pad koeficijenta viskoziteta.
s s
e e
to
Slika 5.6.: Hook-ovo telo – model; s/e dijagram
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
5.1.1.4 Te~enje
Deformacije se klasifikuju na trenutne – nastaju
odmah posle nano{enja optere}enja, i deformacije
te~enja – koje se pod dejstvom napona razvijaju
tokom vremena. Te~enje se mo`e posmatrati i sa
drugog gledi{ta – ako se materijal izlo`en naponi-
ma nalazi pod takvim ograni~enjima da je deforma-
cija konstantna, tada se te~enje manifestuje tako
Elasti~no
podru~je
{to tokom vremena napon opada. Ova vrsta te~enja
predstavlja relaksaciju napona pri konstantnoj de-
formaciji.
Izdu`enje usled
zatezanja
5.1.2 Viskoelasti~na svojstva premaza
Premazi u te~nom i ~vrstom stanju ne pona{aju se
ni kao idealne te~nosti ni kao idealna ~vrsta elasti-
~na tela. Idealna elasti~na ~vrsta tela imaju svojst-
silom vra}aju u prvobitni polo`aj. Idealne te~nosti
pod uticajem spolja{njih sila menjaju oblik i nakon
prestanka delovanja sile ne vra}aju se u prvobitni
oblik.
Prikazivanje reolo{kih svojstava materijala usled
kompleksne prirode dijagrama napon-deformacija
vr{i se idealizovanjem ovih svojstava.
Hook-ovo telo je reolo{ki model idealno elasti~nog
tela izlo`enog jednoosnom naponskom stanju i
predstavljeno je elasti~nom oprugom (slika 5.6).
Pod optere}enjem nastupa trenutna elasti~na de-
formacija, dok pri rastere}enju nastupa povratna
elasti~na deformacija.
Newton-ovo telo je reolo{ki model viskozne te~-
nosti izlo`ene jednoosnom naponskom stanju i
predstavljen je klipom koji se nalazi u cilindru sa
viskoznom te~no{}u (slika 5.7). Pod optere}enjem
nastupa viskozna deformacija, dok pri rastere}enju
ne nastupa nikakva promena veli~ine deformacije,
a zaostaje odre|ena viskozna deformacija.
N
s s
ELASTI^NA
DEFORMACIJA
VISKOZNA
DEFORMACIJA
t1 t to t1 t
Slika 5.7.: Newton-ovo telo – model; s/e dijagram
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
s s
N H
e H
ELASTI^NA
DEFORMACIJA
VISKOZNA
DEFORMACIJA
to t1
Slika 5.8.: Maxwell-ovo telo – model; s/e dijagram
Maxwell-ovo telo je reolo{ki model elastoviskoznog
materijala sastavljenog iz Njutnovog i Hookovog
materijala povezanih u nizu (slika 5.8). Prvi deo
predstavlja elasti~nu (povratnu) deformaciju a
drugi deo viskoznu (nepovratnu) deformaciju, koja
se tokom vremena menja.
Kelvin-ovo telo je reolo{ki model viskoelasti~nog
materijala sastavljenog iz paralelno vezanog Njut-
novog i Hukovog tela (slika 5.9). Ako od nekog tre-
nutka vremena t = t1 napon prestane da deluje, na-
stala deformacija se postepeno smanjuje i te`i 0, pa
ovo telo ima svojstvo usporene elasti~nosti.
5.1.3 Deformacije u polimerima
5.1.3.1 Tiksotropija i reopeksija
Pod tiksotropijom se podrazumeva pojava da su
neki sistemi pri mirovanju u ~vrstom stanju (`elira-
ju) a pri mehani~kom dejstvu (me{anju) prelaze u
te~no stanje.
Kod tiksotropnih sistema prisutno je uzajamno po-
vezivanje slabim sekundarnim vezama (naj~e{}e
vodoni~nim mostovima), tako da se unutar sistema
obrazuje trodimenzionalna re{etka u kojoj su uklo-
pljeni molekuli rastvara~a. Pri mehani~kom dej-
stvu dolazi do raskidanja slabih sekundarnih veza i
do razru{avanja uspostavljene nadmolekulske
strukture. Ovo razru{avanje nije trenutno, jer se
veze raskidaju postepeno. Opadanje viskoziteta ni-
je samo posledica razru{avanja unutra{nje struktu-
re ve} i orijentisanja linearnih makromolekula u
pravcu gradijenta brzine. Proces razru{avanja
unutra{nje strukture je povratan i vremenom se
uspostavlja ravnote`a izme|u raskinutih i novous-
postavljenih veza – ravnote`no stanje.
93
s s
N
e
NAKNADNA
PLASTI^NA
DEFORMACIJA
t
to t1 t
Slika 5.9.: Kelvin-ovo telo – model; s/e dijagram
t (Pa) a t (Pa) b
Dm
-1 -1
D (s ) D (s )
Slika 5.10.: Antitiksotropija (a), kombinovana pojava
tiksotropije i antitiksotropije (b)
Reopeksija ili antitiksotropija je pojava da pri me-
hani~kom dejstvu dolazi do porasta viskoziteta, a
pri mirovanju sistem gubi konzistenciju (slika
5.10a), a neki tiksotropni sistemi mogu posedovati
kombinovana svojstva i tiksotropije i antitikso-
tropije (slika 5.10b).
Tiksotropija zavisi od temperature i na ni`im tem-
peraturama je vi{e izra`ena.
Za odre|ivanje tiksotropnih karakteristika premaza
primenjuju se rotacioni viskozimetri. Odre|iva-
njem tiksotropnih svojstava mogu se dobiti va`ni
podaci o viskozitetu, a mogu}e je pratiti i razli~ite
procese koji se odigravaju unutar sistema, kao {to
je na primer proces starenja.
^esto je potrebno da se tiksotropne materije lako
nanose na podlogu, tj. da se lako razru{avaju i brzo
oporavljaju (premazna sredstva) da ne bi do{lo do
slivanja sa vertikalnih povr{ina. Pode{avanjem tik-
sotropnih svojstava mogu}e je pove}ati stabilnost i
trajnost razli~itih premaza.
94
5.1.4 Promene stanja i relaksacije kod polimera
Polimeri mogu da se na|u u tri fizi~ka stanja:
• staklastom – ispod temperature ostakljivanja
• viskoelasti~nom – iznad temperature ostakljiva-
nja, ali ispod temperature topljenja
• viskozno-te~nom – iznad temperature topljenja
Polimerni materijali nemaju jasno izra`enu ta~ku
topljenja, ve} se tope u {irem ili u`em temperatur-
nom intervalu, a srednja temperatura ozna~ava nji-
hovu temperaturu topljenja.
U oblasti temperature ostakljivanja (Tg) polimeri
menjaju svoja svojstva zbog nagle promene seg-
mentne pokretljivosti makromolekula.
U staklastom stanju polimeri se pona{aju kao kruta
i ~vrsta tela. Ovo stanje kod polimera karakteri{e
elasti~na deformacija.
Viskoelasti~no stanje je svojstveno samo polimeri-
ma.
Viskozno-te~no stanje se ispoljava samo na vi{im
temperaturama, a polimeri se u tom stanju pona-
{aju kao viskozne te~nosti.
U zavisnosti od temperature jedan isti polimer mo-
`e da se na|e u sva tri fizi~ka stanja: staklastom,
viskoelasti~nom i viskozno-te~nom. Izme|u stak-
lastog i viskoelasti~nog stanja polimera postoji pre-
lazna oblast u kojoj naglo dolazi do promene defor-
macije. Srednja temperatura ove oblasti je tempera-
tura ostakljivanja (Tg) i ona je karakteristika poli-
mera.
U prelaznoj oblasti izme|u viskoelasti~nog i visko-
zno-te~nog stanja sve vi{e dolazi do izra`aja plas-
ti~na deformacija. Temperatura na kojoj postaje
izra`ena plasti~na deformacija naziva se tempera-
tura topljenja i ona je karakteristika polimera.
Preobra`aj polimera iz staklastog u viskoelasti~no
stanje pri povi{enoj temperaturi ili obrnuto iz
viskoelasti~nog stanja u staklasto stanje pri sni`e-
noj temperaturi je osnovni relaksacioni preobra`aj.
5.2 MEHANI^KA SVOJSTVA
Za opisivanje mehani~kih svojstava lakiranja mogu
se, u principu, upotrebiti dva puta.
S jedne strane mo`e se ispitati pona{anje pod prak-
ti~nim optere}enjima. Kao va`nija svojstva mogu
se navesti pona{anje lakirane povr{ine prilikom
udara i prilikom deformacije lakiranih predmeta
obrade. Upotrebljivost se, tako|e, ocenjuje stabil-
no{}u pod uticajem mehani~kih delovanja, koja
mogu o{tetiti premaz. Sva nazna~ena svojstva su
kompleksne fizi~ke veli~ine i nisu jasno defi-
nisane, tako da se izmerene vrednosti ~esto mogu
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
ozna~iti naznakom DA-NE ili DOBRO-LO[E. Sa-
vremena ispitivanja premaza stoga nastoje, s druge
strane, da opi{u svojstva premaza fizi~kim veli-
~inama, pre svega u svrhu omogu}avanja i davanja
uslova za automatizaciju. Upravljanje procesima
lakiranja mogu}e je ostvariti tek kontinuiranim
merenjem digitalnih veli~ina.
5.2.1 Tvrdo}a
Tvrdo}a premaza je svojstvo koje se najte`e mo`e
egzaktno opisati. Na`alost, mnoga druga svojstva,
kojima se su{tinski odre|uje upotrebljivost prema-
za, zavise ba{ od ove veli~ine.
Tvrdo}om se ozna~ava stati~ki otpor nekog tela,
kojim se ono suprotstavlja prodiranju drugog tela u
njegovu masu. Poku{aji da se do|e do broj~anih
vrednosti i do mernih veli~ina, doveli su kao prvo
do Mohs-ove skale tvrdo}e sa 10 stepeni tvrdo}e,
napustiv{i do tada uobi~ajene pojmove “meko kao
puter” ili “tvrdo kao kamen”, koja nije apsolutna,
ve} je orijentisana na svojstva (pona{anje) karakte-
risti~nih supstanci.
Kako se nije uspelo tvrdo}u filma premaza egzakt-
no definisati fizi~kim veli~inama i odrediti apsolu-
tno merodavne merne postupke, vremenom su se
razvili razli~iti pojmovi tvrdo}e, ~ije merne vred-
nosti ne stoje uvek u korelaciji, po{to pojedini pos-
tupci ispitivanja ~esto ne opisuju i ne mere ista
svojstva materijala za lakiranje.
Pod malom tvrdo}om se podrazumeva mogu}nost
lakog mehani~kog o{te}enja {iljatim predmetima,
kao i nedovoljna otpornost na habanje ili jako pri-
gu{ivanje postavljenog klatna na lakiranu povr-
{inu. S tim u vezi se pojmu tvrdo}e daju u praksi
atributi kao {to su: utiskuju}a tvrdo}a, tvrdo}a na
paranje, otpornost na habanje ili povr{inska tvr-
do}a (amortizovanje klatna). Iza ovih pojmova se
nalazi niz razli~itih, ali fizi~ki definisanih veli~ina.
Nije te{ko razumeti da neko o{te}enje lakirane po-
vr{ine izazvano instrumentom za kontrolu, treba
druga~ije vrednovati nego reverzibilnu deformaci-
ju. Posmatrana veli~ina je u prvom slu~aju ~vr-
sto}a polimera, u drugom slu~aju elasti~nost. U
praksi su u ve}ini slu~ajeva pri ocenjivanju pre-
maza oba svojstva me|usobno povezana, ali ne na
na~in koji mo`e jasno da se kvantifikuje. Doda li se
tome, da su oba svojstva jo{ i vremenski zavisne
veli~ine, bi}e jasno da }e ispitivanje u mnogim
slu~ajevima neke lakirane povr{ine simulacijom
optere}enja kao u praksi, biti br`e i jednostavnije,
a kvalitet sigurnije odre|en. Prakti~ar je daleko
vi{e zainteresovan za otpornost na habanje, para-
nje ili bru{enje, nego za podatke o modulu ela-
sti~nosti, opadanje kla}enja ili o nekim drugim po-
dacima, koji se te{ko mogu utvrditi u svakodnev-
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
nom lakiranju. Za istra`iva~e premaza su to svaka-
ko va`ni podaci, koji omogu}avaju ciljanu optimi-
zaciju i razvoj novih premaznih materijala.
5.2.2 Prionljivost
Postojanost nekog nanosa premaza je, izme|u osta-
log, funkcija njegove prionljivosti. Premaz, koji se
odvaja od svoje podloge, makar samo delimi~no,
ne ispunjava njihovu svrhu. ^vrsto povezivanje fil-
ma premaza sa podlogom, koje }e biti postojano i
pod dejstvom vlage, svetlosti, soli i gasova, ukratko
pod prakti~nim optere}enjima, jeste potrebni pre-
duslov za trajno za{titno delovanje premaza. Prili-
kom mehani~kog o{te}enja premaza, dobra poveza-
nost premaza sa podlogom spre~ava prodiranje
vlage, usled ~ega se mogu javiti degradacioni pro-
dukti.
Adhezione sile trebaju u svakom slu~aju da budu
ve}e, nego za vreme upotrebe nastale protivsile.
Prionljivost nekog premaza na podlogu nije, me|u-
tim, odre|ena samo premazom. Ovde veliku ulogu
igra i podloga. To zna~i, da mora da postoji od-
re|ena priprema povr{ine za lakiranje, kao i pode-
{avanje premaza sa predmetom obrade, kako bi se
postigla optimalna ~vrsto}a prianjanja. Dobra
~vrsto}a prianjanja filma premaza nije stoga na-
prosto uslovljena premazom, ve} se dobija pravil-
nim izborom premaza za datu podlogu.
O mehanizmu prianjanja nema jedinstvene teorije.
Poznato je da se na dodirnoj povr{ini podloge po-
javljuju dejstva sila promenljivih uticaja i razli~ite
prirode. Uslovljeno malim rastojanjem, mo`e se,
ve} u zavisnosti od podloge i nanetog premaza, od-
nosno materijala, pojaviti adhezija usled vodo-
nikovih veza, Coulomb-ovih sila ili dipol-dipol
uzajamnih delovanja. Elektrostati~ke sile, disper-
zione sile, pa u nekim slu~ajevima ~ak i prave he-
mijske sile valencije, imaju tom prilikom odre|enu
ulogu. Usled hrapavosti povr{ine posti`e se dodat-
no mehani~ko vezivanje nanetog materijala.
Kako je domet vezivnih sila veoma mali, moraju se
sa podloge bri`ljivo ukloniti sve supstance, koje
mogu da ometu kva{enje. Stoga su predradnje (pre-
thodni postupci), koji za cilj imaju uklanjanje pr-
ljav{tine, pra{ine i ostataka ulja, uobi~ajeni postup-
ci, koji prethode procesu lakiranja.
Ako se ho}e (`eli) dati definicija prianjanja, onda
se ova ozna~ava silom po jedinici povr{ine, koja re-
zultira iz svih pojedina~nih sila izme|u podloge i
filma premaza. Pri tom je neva`no da li deluju me-
hani~ke sile ili sile uzajamnog delovanja.
Veliki problem za prethodno utvr|ivanje sila pri-
anjanja predstavlja odre|ivanje efektivne dodirne
povr{ine izme|u filma premaza i podloge (slika
95
5.11). Kako svi materijali imaju manje ili vi{e hra-
pavu povr{inu, to stvarna povr{ina nije identi~na
sa merljivom povr{inom. Da li stvarna povr{ina
predstavlja realnu efektivnu povr{inu zavisi od po-
tpunosti kva{enja podloge. I prilikom samog hipo-
teti~kog poznavanja efektivne povr{ine bi}e ote-
`ano prora~unavanje, po{to mogu nastati, usled
utezanja zapremine prilikom su{enja i umre`ava-
nja nanetog materijala, popre~ne sile koje smanju-
ju adheziju. Ove opet zavise od prirode polimera,
koli~ine punila i od drugih faktora, kao {to su hra-
pavost povr{ine, svojstva bubrenja podloge itd.
Merna povr{ina
Sloj premaza
Podloga
Uticajna grani~na Stvarna povr{ina
povr{ina podloge
Slika 5.11.: Problematika odre|ivanja efektivne povr{ine
Sa`eto se mo`e re}i za fenomen prianjanja, da sa
pove}anjem polariteta premaza i podloge rastu
tako|e i sile uzajamnog delovanja. Tako se mo`e
razumeti, da je lakiranje sa nepolarnim polietile-
nom problemati~no zbog nedovoljnog prianjanja.
Tek oksidativnom pripremom pomo}u sumporne
kiseline ili plamenom modifikuje se povr{ina do te
mere, da }e nastupiti dovoljno izra`ena adhezija.
Mehani~ko vezivanje sa podlogom mo`e nastati
pove}anjem povr{ine hemijskom ili mehani~kom
pripremom. Uticaj premaza i rastvara~a na podloge
podlo`ne bubrenju mo`e se manifestovati kod vi{e-
slojnog lakiranja nedovoljnim ili prevelikim umre-
`avanjem donjeg sloja. Tako|e je verovatno, da
presu{eno osnovno lakiranje pokazuje slabiju mo}
prianjanja usled smanjene difuzije pokrivnog laki-
ranja. Usled istovremenog uticaja uzajamnog delo-
vanja premaza prema podlozi zbog naprezanja gra-
ni~nih povr{ina i utezanja volumena postaje ja~ina
prianjanja jedno od najkompleksnijih svojstava
premaza.
Postupci kontrole u cilju ocene prianjanja, kao {to
su re{etkasti presek, postupak kidanja ili postupak
torzije, daju dodu{e uvid u pona{anje kod mehani-
~kih optere}enja, ali govore relativno malo o stvar-
nim veli~inama sila uzajamnog delovanja premaza
i podloge.
96
Izvla~enje usled
zatezanja
Polazna pozicija
Sabijanje usled
pritiska Savijanje
5.2.3 Elasti~nost
Sloj premaza trpi najrazli~itije deformacije, koje
treba da izdr`i bez smanjenja upotrebne vrednosti,
tj. da se ne stvaraju pukotine i gubitak prianjanja.
Unutra{nja naprezanja mogu vremenom nastati i
usled delovanja toplote, {to je uslovljeno razli~itim
koeficijentima {irenja premaza i podloge. Kratko-
trajne reverzibilne deformacije mogu nastati i us-
led udara ili usled vibracija. Tako|e i dugoro~nije
ili stalne deformacije, ne smeju da uti~u na za{tit-
no dejstvo lakiranja. Visoka elasti~nost se zato po-
vezuje sa visokim kvalitetom. Kako je elasti~nost
povezana sa tvrdo}om, treba elasti~na svojstva
stalno da se dovode u vezu sa zahtevima tvrdo}e
nekog premaza. Ne treba te`iti najvi{oj elasti~nosti,
ve} optimalnom kompromisu izme|u elasti~nosti i
tvrdo}e.
Elasti~nost ~vrstih tela je svojstvo da se deformaci-
ja izazvana spolja{njom silom u~ini povratnom i
da telo poprimi po~etni oblik. Nasuprot te~nosti-
ma, kod kojih su deformacije prouzrokovane slobo-
dnim kretanjem molekula, kod ~vrstih tela defor-
macije su reverzibilne i posledica su akumulacije
energije promene oblika. Deformacije elasti~nih
tela su, stoga, reverzibilne prirode. Uprkos tome,
prilikom teoretskih razmatranja elasti~nosti mogu
se na}i zajedni~ka svojstva te~nosti i elasti~nih
tela.
Te~enje se mo`e izjedna~iti sa me|usobnim pome-
ranjem molekula. Relativna brzina je proporcional-
na sili delovanja (Newton-ov zakon). Isti odnosi va-
`e i prilikom delovanja sila na ~vrsta tela. Dodu{e,
pokretanje molekula se samo odvija tako {to }e se
pri vra}anju deformacione sile delovanjem ponovo
uspostaviti stari oblik. U prvom slu~aju se energija
deformacije potro{i me|usobnim trenjem moleku-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Smicanje
Izvijanje
(torzija)
Slika 5.12.: Vidovi
deformacija elasti~nih tela
la, tj. pretvara se u toplotu. U drugom slu~aju se
energija deformacije uveliko kumulira, tako da je u
stanju da pokrene vra}anje u po~etni oblik. Idealno
elasti~ni materijali pretvaraju mehani~ki rad pono-
vo u potencijalnu energiju. Film premaza se mo`e
smatrati elasti~nim telom, ali ne i idealno elas-
ti~nim. Te~nosti ne akumuliraju mehani~ku ener-
giju. Potpuna akumulacija energije prilikom defor-
macije se ne odvija.
Deformacije, koje se javljaju prilikom optere}enja
filma premaza, mogu biti razli~ite prirode. Pa`ljivo
prou~avanje pokazuje da je mogu}e razlikovati pet
tipova deformacija (slika 5.12).
Svim vidovima deformacija je zajedni~ko, da je ve-
li~ina deformacije izazvane silom kod neke upore-
dive povr{ine proporcionalna. Kako se pojedini fa-
ktori proporcionalnosti mogu me|usobno prera~u-
navati, to }e se dalja izlaganja ograni~iti na opisi-
vanje odnosa zatezanje-pritisak. Ako je potrebno
izmeriti elasti~nost ~eli~ne opruge, obi~no se slu`i-
mo podatkom o zavisnosti produ`avanja od sile. Po
Hook-ovom zakonu odnos sile povu~ene na po-
vr{inu s i relativnog produ`avanja e je konstanta.
Ovo se ozna~ava kao modul elasti~nosti E (slika
5.13 a).
Z1
s s
A B C D
Polimer 1
s Z2
E= e
Polimer 2
e e
a b
Slika 5.13.: Dijagram pritisak-istezanje: idealno
elasti~nih tela – Hook-ov odnos (a) i polimera (b)
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
Oznake na slici ozna~avaju:
s - sila deformacije u odnosu na povr{inu
Dl
e = ___
pri ~emu je l izvorna du`ina i Dl elon-
l gacija (izdu`enje)
Na`alost, kod filmova premaza se nikada ne mogu
javiti ovako jednostavni odnosi. Odredi li se prema
navedenoj metodi deformacija slobodnog filma
premaza, mo`e se utvrditi linearna funkcija samo
kod veoma malih sila, koje su daleko ispod onih
koje deluju u praksi (podru~je A na slici 5.13 b).
Neko obja{njenje ovoga kod delovanja ve}ih sila
mo`e se dati razmatranjem hemijske strukture po-
limera. U zoni veoma malog delovanja sile zadr-
`ava se polo`aj lanaca molekula. Deformacije se
mogu posti}i analogno elasti~nom kretanju kod
metala samo promenom ugla valencije i razmacima
atoma. Tek delovanjem ve}ih sila mo`e se prome-
niti polo`aj lanca polimera (zona B, slika 5.13 b).
Osloba|aju se sekundarne veze. Onda mogu nasta-
ti i ve}e deformacije pri manjim silama (zona C na
slici 5.13 b). Ova deformacija je povezana sa pro-
menom ukupne molekulske re{etke i pri tom sa
promenom op{teg stanja reda.
Ukoliko su segmenti lanaca potpuno izdu`eni, nije
mogu}e i dalje istezanje. U ta~ci Z na slici 5.13 b,
delovanje sile je ve}e od zbira kohezionih sila.
Film premaza se kida.
Dijagrami pritisak-istezanje za pojedine filmove
premaza me|usobno znatno odstupaju, ali svi po-
kazuju manje ili vi{e navedene zone. Oni daju ob-
ja{njenja o elasti~nim svojstvima i ~vrsto}i pre-
maza.
Kako je ja~ina sekundarnih veza i time fiksiranje
polo`aja makromolekula tako|e funkcija tempera-
ture, to se mogu me|usobno upore|ivati istra`i-
vanja svojstava pri naprezanju i istezanju samo na
istim temperaturama. Zavisnost elasti~nosti od
temperature tako|e daje va`na obave{tenja o upo-
trebnim svojstvima lakiranja.
Obja{njavanje elasti~nosti filmova premaza bilo bi
nepotpuno ako bi se izostavila vremenska zavis-
nost deformacija. Brzine deformacija u linearnom
delu (zona A, slika 5.13 b) su prakti~no beskona-
~no velike. Trajanje pode{avanja stanja uravnote-
`enosti izvan zone A postaje merljivo i pove}ava se
sa pove}anjem deformacije.
Prema tome, deformacija ugla valencija je prak-
ti~no spontana, promena polo`aja i orijentacije seg-
menata molekula je sporija pa stoga i merljiva. Na
slici 5.14 grafi~ki je prikazana deformacija poli-
mera u zavisnosti od vremena i pribli`no idealnog
tela pri konstantnom delovanju sile. Idealno telo se
u nemerljivom vremenu deformi{e i pri prestanku
delovanja sile deformacije se isto tako brzo vra}aju
97
Vreme delovanja Vreme delovanja
e sile F e sile F
Rel. elongacija
Rel. elongacija
2
1
Vreme Vreme
a b
Slika 5.14: Vremenska zavisnost izdu`enja (elongacije)
a) idealno elasti~nih tela
b) viskoelasti~nih tela
Oznake na slici :
l – sila deformacije u odnosu na povr{inu
Dl – promena du`ine
Dl
e = ___ pri ~emu je l izvorna du`ina i Dl elongacija
l (izdu`enje)
u po~etnu formu. Elongacija polimernog filma u
zavisnosti od vremena, pokazuje ne{to kompliko-
vaniju sliku.
Vremenski nemerljiv deo deformacije elasti~nosti
ozna~ava se kao elasti~nost energije. Energija de-
formacije se podjednako akumulira i spontano vra-
}a. Udeo elasti~nosti, koji promenom du`ina mole-
kularnih segmenata menja stanje orijentacije u jed-
nom vremenski merljivom procesu naziva se entro-
pijska elasti~nost. Kada pri povratku sile deforma-
cije ne do|e ni do kakvog vra}anja do prvobitnog
oblika, onda je re~ o plasti~noj deformaciji. Tada
se sistem izjedna~ava sa visoko-viskoznom te~no-
{}u.
Filmovi premaza pokazuju, u zavisnosti od hemij-
ske strukture, vi{e ili manje energo-elasti~na, en-
tropijsko-elasti~na ili plasti~na pona{anja. Zato se
kod filmova premaza i uop{te kod polimera ne go-
vori o elasti~nosti, ve} o viskoelasti~nosti. Visko-
elasti~nost je vremenski zavisna veli~ina. Kratko-
ro~na deformacija (10-6 s) je okarakterisana energo-
elasti~nim, a dugoro~na deformacija entropijsko-
elasti~nim i plasti~nim pona{anjem.
Kod niskih temperatura nalazi se ve}i E-modul
usled preovladavaju}eg energo-elasticiteta i time
jakog fiksiranja sekundarne strukture. Kod vi{ih
temperatura dolaze do izra`aja entropijsko-elasti-
~ne i plasti~ne komponente. Posledica toga je znat-
no smanjenje E-modula. Upadljivo mali je tempe-
raturni interval prelaska sa energo-elasti~nog u en-
tropijsko-elasti~no (kau~uk-elasti~no) pona{anje.
Ovaj temperaturni prelaz je za nano{enje premaza
karakteristi~na, a time i zna~ajna, veli~ina, jer pri
tom nastaju brojne promene u mehani~kom pona-
98
{anju premaza. Podru~je promene E-modula ozna-
~ava se kao podru~je prelaska u staklasto stanje,
shodno tome temperatura kao temperatura ostaklji-
vanja ili kratko temperatura stakla. Ova temperatu-
ra kod premaza, u zavisnosti od strukture i molske
mase, mo`e da varira u velikom rasponu od -100
do +100°C. Kod premaza za su{enje ona se obi~no
nalazi izme|u 20 i 40°C.
E-modul neumre`enih polimera (termoplasti) opa-
da sa pove}anjem temperature do nule. Supstanca
zato prelazi u te~no stanje. Umre`eni filmovi pre-
maza ne}e biti topljivi ni pri jakom zagrevanju.
Umre`eni polimeri (duromeri) imaju zato, za raz-
liku od termoplasta, ta~ku raspadanja, bez pre-
thodnog prelaska u te~no stanje. Slobodno kretanje
makromolekula ne nastaje kod visokih temperatura
zbog trodimenzionalne veze. Kod duromera je raz-
lika izme|u ova dva podru~ja manja. Zavisnost E-
-modula od temperature je stoga tako|e putokaz
stepena umre`avanja reakcionih premaza.
Pojam elasti~nosti sadr`i splet upotrebnih svojsta-
va, koja se koriste pri ocenjivanju mehani~kih svoj-
stava premaza. Tako|e je i ~vrsto}a povezana funk-
cionalno sa elasti~no{}u. Ako se setimo definicije
za tvrdo}u, kao otpornosti prodiranju nekog dru-
gog tela, to }e biti razumljivo, da je merenje tvrdo-
}e na prodiranje jedno prikriveno merenje E-modu-
la. Merenje povr{inske tvrdo}e klatnom kona~no
govori o entropija-elasti~noj komponenti. Ove po-
vezanosti postaju o~igledne ako se grafi~ki prika`u
utiskuju}a tvrdo}a u zavisnosti od temperature i
dubina prodiranja kao funkcija vremena i to upore-
di sa visko-elasti~nom deformacijom u zavisnosti
od vremena (slika 5.14 b).
Pri istra`ivanjima svojstava premaza elasti~nost i
prianjanje su dva najzna~ajnija kriterijuma za
karakterisanje mehani~kog pona{anja nanetog pre-
maza. Zahvaljuju}i intenzivnim istra`ivanjima na
polju premaza i sintetskih materijala danas su
detaljno poznate zavisnosti izme|u strukture fil-
mogenih materijala i mehani~kih svojstava. Stoga
su mogu}e ciljne sinteze novih i optimizacija poz-
natih premaznih materijala u nekom predodre|e-
nom pravcu. Na taj na~in se mo`e uticati na elas-
ti~nost izborom monomera. Aromati~ne dikarbon-
ske kiseline su komponente tvrdih polietera, dok
alifati~ne nalaze primenu kada se tra`e fleksibilne
smole. Stabilizacija polo`aja makromolekula mo`e
se posti}i obrazovanjem sekundarnih veza (vodoni-
kovim mostovima) ugradnjom hidroksilnih grupa.
Ovim se mo`e temperatura stakljenja ciljano povi-
siti ili spustiti. Prigodnim izborom reakcionih par-
tnera pri izradi smola mogu da variraju, nezavisno
jedan od drugog, temperatura stakljenja i tempe-
ratura topljenja. Na plasti~nost i razliku E-modula
ispod ili iznad temperature stakljenja mo`e se uti-
cati stepenom umre`avanja i molskom masom.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
5.3 OPTI^KA SVOJSTVA I KOLORIMETRIJA
5.3.1 Boja (Osnove merenja boje)
Boja je ose}aj ~ula koja je izazvana svetlo{}u. Ovo
predstavljanje pojma boje razlikuje se od op{te ko-
ri{}enog u govoru, koje pod bojom podrazumeva i
supstance koje daju obojenje (materijali premaza,
bojene materije, pigmenti).
Zadatak kolorimetrije sastoji se u tome da uspo-
stavi me|usobno merljive odnose boja. Stoga je po-
trebno bli`e razmotriti pojave koje nastaju kod ~ul-
nog utiska boje. One ~ine osnovu primene i razu-
mevanja kolorimetrijskih metoda. Njihovo pozna-
vanje je, kona~no, neophodna pretpostavka za smi-
{ljenu primenu u praksi.
Ose}aj boje se izaziva uzajamnim delovanjem nad-
ra`aja boja – definisano kao zra~enje, koje polazi
od nekog svetlosnog izvora i kojim se menja na{a
sredina (okolina) usled apsorpcije i refleksije na
predmetima – usled fiziolo{kih pojava u oku i u
mozgu. Za opa`anje boje zna~ajno je elektromag-
netsko zra~enje talasnih du`ina od oko 380 do 760
nm. Samo u ovom uskom rasponu daleko prostra-
nijeg elektromagnetskog spektra na{e oko je osetlji-
vo na svetlost.
Zra~enje, koje izaziva nadra`aj boje, nastaje u svet-
losnim izvorima i dospeva u ~ove~ije oko ili direkt-
no ili nakon refleksije, odnosno transmisije. U pr-
vom slu~aju radi se o samosvetle}im predmetima,
a drugi slu~aj predstavlja primer nastajanja boja
pojedinih tela (predmeta).
Za dalja razmatranja interesantni su odnosi kod
nesamosvetle}ih boja predmeta, posebno pojave
kod obojenih predmeta, koje nastaju refleksijom na
povr{ini lakiranih predmeta. Zra~enje, odnosno
svetlost koja dospeva u oko nakon refleksije sa pre-
maza kao nadra`aj boje mo`e se okarakterisati sna-
gom (energijom) zra~enja za svaku talasnu du`inu
u rasponu zra~enja.
Ukupni elektromagnetski fluks zra~enja dat je rela-
cijom:
760
Fe = òE0(l) . r(l) . dl (5.3)
380
gde je:
E0(l) – fluks upadnog svetla za talasnu du`inu l
r (l) – spektralna reflektancija za talasnu du`inu l
Na osnovu izraza (5.3) mo`e se izvesti zaklju~ak da
se dve boje jednake refleksije, pod istim uslovima
posmatranja, do`ivljavaju kao jednake. Pore|enjem
razli~itih bojenih efekata proizilazi da me|u njima
mogu postojati razlike samo u svetlini boje (Y),
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
tonu boje (x) i zasi}enosti boje (y). Sa tog stano-
vi{ta obojeni predmet je trodimenzionalan.
Svetlina boje (Y) – ljudsko oko ne registruje kao je-
dnake iste koli~ine energije iz razli~itih delova spe-
ktra. Deo ukupnog toka zra~enja koji izaziva vizu-
elnu osetljivost svetline zove se svetlosni tok. Ljud-
sko oko ima maksimalnu osetljivost pri 550 nm, tj.
u zelenom podru~ju spektra. Svetlina obojene po-
vr{ine odre|ena je tokom svetla koje sa sa nje re-
flektuje (remitira).
Svetlina neke povr{ine (Y) odre|ena je povr{inom
ispod krive spektralne raspodele reflektovanog
svetlosnog toka i mo`e se predstaviti izrazom:
760
Y = òyl . E0(l) . r(l) . dl (5.4)
380
gde je:
yl – ordinata krive luminoziteta za talasnu
du`inu l
E0(l) – tok zra~enja upadnog svetla za talasnu
du`inu l
r(l) – spektralna reflektancija za talasnu du-
`inu l
Ton boje (x) – je do`ivljaj posmatra~a prouzroko-
van svetlom iz razli~itih delova spektra. Najkra}e
talasne du`ine vidljivog svetla (oko 400 nm) ljud-
sko oko ose}a kao ljubi~astu (violet) boju, do 490
nm do`ivljena boja postaje postepeno plava, do
500 nm zelena, od 530 do 570 nm postepeno pre-
lazi u `utu, pa preko narand`aste (580 - 620 nm) u
crvenu (620 - 760 nm). Te su boje prouzrokovane
monohromatskim spektralnim zra~enjem i zovu se
spektralne boje.
Zasi}enost boje (y) ili ~isto}a boje odre|ena je {iri-
nom spektralne krive. [to je spektralna kriva u`a
boja je zasi}enija, a {to je {ira boja je manje zasi-
}ena. Samo boje sun~evog spektra (spektralne boje)
sasvim su zasi}ene. Zasi}enost se smanjuje i isto-
vremenim posmatranjem dve boje. Zasi}enost je
manja {to su boje u krugu boja udaljenije. Parovi
boja ~ijim se me{anjem ne menja bojeni ton, a na-
stala boja je manje zasi}ena nazivaju se komple-
mentarnim bojama (plava i `uta, crvena i plavoze-
lena). Posledica me{anja tih boja u odre|enom od-
nosu daje osetljivost potpunog odsustva zasi}enos-
ti bojom. Dobijaju se boje bez bojenog tona, tj. bela,
siva, crna. To su ahromatske boje. Zasi}enost ahro-
matskih boja je nula, pa su one odre|ene samo
svojom svetlinom. Pri reflektovanom svetlu ahro-
matska boja sa svetlinom nula zove se crna boja, a
sa najve}om svetlinom bela boja.
Razli~iti svetlosni izvori me|usobno se razlikuju
svojim spektralnim karakteristikama. Za jedin-
stveno opisivanje boja predmeta ova ~injenica
99
S
250
Normalno svetlo A
svetlo elektri~ne sijalice
200
150
100
50
Normalno svetlo D 65
srednje dnevno svetlo
0
400 500 600 700 nm
Talasna du`ina
Slika 5.15: Relativna spektralna raspodela zra~enja S(l)
za standardne svetlosti D 65 i A
predstavlja smetnju. Zato se u kolorimetriji koriste
svetlosni izvori sa prigodnim rasporedom energije,
koji odgovaraju srednjoj dnevnoj svetlosti (stan-
dardna svetlost D 65) i svetlosti sijalice (standard-
na svetlost A). To su u kolorimetriji naj~e{}e pri-
menjivane vrste svetlosti. Slika 5.15 prikazuje nji-
hovu relativnu spektralnu raspodelu zra~enja.
Obe vrste svetlosti se bitno razlikuju po sastavu.
Dok srednja dnevna svetlost sadr`i ne{to vi{e pla-
vog nego crvenog, u svetlosti lampe preovla|uje
veliko u~e{}e crvenog uz veoma malo u~e{}e pla-
vog. Standardne svetlosti su potrebne kako bi se
kasnije pri oceni boja i definiciji boja moglo po}i
od neke jedinstvene osnove. Ranije je kori{}ena jo{
i standardna svetlost C. Standardna svetlost D 65
ima tu prednost da sadr`i neki deo UV zra~enja.
Svetlosno zra~enje koje padne na neki predmet (na
primer na neki premaz) menja svoj sastav. Na ne-
koj sjajnoj povr{ini mali deo zra~enja se reflektuje
kao na ogledalu. Ovaj deo, koji se ozna~ava kao
sjaj, ostaje za kasnije razmatranje (vidi ta~ku 5.3.2).
Ve}i deo zra~enja prodire u premaz. U zavisnosti
od talasne du`ine delimi~no se apsorbuje, a deli-
mi~no rasipa, tj. reflektuje u svim pravcima (pros-
torno). Ova me|usobna izmena izme|u apsorpcije
i refleksije izaziva i daje ose}aj boje nekog pred-
meta.
100 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

R (%) Belo R (%) Grao R (%) Crno

100 100 100

80 80 80

60 60 60

40 40 40

20 20 20

(nm)
(nm) (nm)
0 0 0
400 500 600 700 400 500 600 700 400 500 600 700

R (%) Plavo
R (%) Zeleno
R (%) Braon
100 100 100

80 80 80

60 60 60

40 40 40

20 20 20

(nm) (nm) (nm)

0 0 0
400 500 600 700 400 500 600 700 400 500 600 700

R (%) @uto R (%) Crveno R (%) Ljubi~asto

100 100 100

80 80 80

60 60 60

40 40 40

20 20 20

(nm) (nm) (nm)

0 0 0
400 500 600 700 400 500 600 700 400 500 600 700

Slika 5.16: Krive refleksije

Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
Telo koje ukupno zra~enje koje dospeva na nje-
govu povr{inu reflektuje i koje ni{ta ne apsorbuje,
ima belu boju. Telo koje ukupno zra~enje apsorbu-
je je crno. Ako neko telo reflektuje samo konstantni
deo od ukupnog vidljivog spektra, dok ostatak ap-
sorbuje, bi}e sive boje. Ako se od ukupnog spektra
upadaju}eg belog svetla pojedine zone ja~e apsor-
buju od drugih, telo }e biti obojeno.
Kod nekog tela koje deluje plavo znatno ja~e se ap-
sorbuju dugotalasna zra~enja `utog i crvenog, nego
{to se apsorbuju kratkotalasni zraci plavog. Plavo
telo reflektuje stoga plave delove spektra i apsorbu-
je delimi~no zeleni deo, a skoro potpuno apsorbuje
udeo `utog i crvenog. Zeleno telo reflektuje zeleno
i apsorbuje delimi~no plavo i `uto, a potpuno crve-
no. @uto telo reflektuje `uto i crveno, delimi~no
zeleno, a apsorbuje u potpunosti plavo. Crveno te-
lo reflektuje samo crveno, dok se razli~itom ja~i-
nom apsorbuju plavo, zeleno i `uto.
Predstave li se krivom razli~iti stepeni refleksije R
(l) u zavisnosti od talasne du`ine dobijaju se za
odre|enu boju predmeta karakteristi~ne krive
refleksije. Na slici 5.16 predstavljene su odgovara-
ju}e krive refleksije za devet boja.
Dva tela sa identi~nim krivama refleksije imaju
istu boju kada su njihove karakteristike apsorpcije,
odnosno refleksije, koje su odgovorne za boju, jed-
nake u ukupnom vidljivom spektralnom podru~ju.
Kriva refleksije jednog tela predstavlja objektivni
ta~ni opis fizi~kih svojstava, oslobo|en subjektiv-
nog fiziolo{kog u~e{}a, koje se prisilno javlja kada
ljudsko oko prima utisak boje.
Svetlost prodire kroz ro`nja~u i fokusira se pomo-
}u so~iva na mre`nja~i (retini). Na mre`nja~i nasta-
je obrnuta slika posmatranog predmeta. Mre`nja~a
ima celom svojom povr{inom prijemnike, koji su
osetljivi na svetlost i koji putem veoma kompliko-
vanog biohemijskog procesa svetlosnu energiju
pretvaraju u elektri~nu energiju, kako bi se u formi
nervnih impulsa prosledila do centra vida u moz-
gu.
Na retini postoje dva razli~ito gra|ena svetlosno
osetljiva prijemnika: {tapi}i i ~epovi. Kod srazmer-
no slabog osvetljenja (na primer na mese~evoj svet-
losti) nadra`uju se samo {tapi}i. Kako oni imaju
samo jednu te istu spektralnu osetljivost, reaguju
samo na upadaju}u koli~inu zra~enja, a ne i na
spektralni sastav zra~enja. Kod slabog, odnosno
veoma slabog osvetljenja oko mo`e da prepozna
samo tela (oblik), a boja mu ostaje skrivena. Svi
predmeti se vide u prelazu izme|u sivog i crnog.
Ako se pri osvetljavanju nekog tela postepeno po-
ja~ava intenzitet svetlosti, kao {to je to slu~aj u svi-
tanje, oko uklju~uje polako za vi|enje pored {ta-
pi}a i ~epove, pri ~emu oko po~inje da prepoznaje
101
boje. Postojanje dva razli~ita tipa prijemnika na
mre`nja~i oka od fundamentalnog zna~aja je za
sam proces vi|enja. Vi|enje {tapi}ima i ~epovima
omogu}ava raspon opa`anja oka u velikom i {i-
rokom rasponu osvetljenosti, od veoma tamnog do
veoma svetlog.
Za proces vi|enja boja u ljudskom oku odgovorni
su samo ~epi}i. Ima ih tri tipa: ~epi}i osetljivi na
crveno, osetljivi na zeleno i osetljivi na plavo. Ako
istovremeno svetlost dopire u oko iz vi{e razli~itih
svetlosnih izvora, sabira se koli~ina svetlosti u
neku vrstu ukupne me{avine. Kod prikladnog, od-
nosno odgovaraju}eg izbora obojenih svetlosnih
izvora dobija se iz me{avine crvenog, zelenog i pla-
vog bela svetlost. Varijacijom relativnih intenziteta
svetlosti ovih primarnih boja mogu}e je me{anje
boja slaganjem. Osnova kolorimetrije zasnovana je
na modelu aditivnog (sabiraju}eg) me{anja boja
(slika 5.17).
zelena
plavozelena
`uta
bela
plava crvena
ljubi~asta
Slika 5.17: Aditivno me{anje boja
Aditivni model formiranja boja zasniva se na feno-
menu da kada obojena svetlost pada na neutralnu
povr{inu stvara iluziju boje. Za formiranje bilo koje
boje dovoljna su tri snopa svetlosti – po jedan cr-
veni, zeleni i plavi. Koja }e to boja biti zavisi od
odnosa intenziteta svakog od njih. Pod pojmom
“neutralna povr{ina” podrazumeva se povr{ina
koja nema nikakvu boju, zna~i bela ili crna. Prema
tome, bela i crna nisu boje niti se u fizici smatraju
bojama. Kada svetlost padne na crnu povr{inu u
idealnom slu~aju ne stvara se nikakav efekat oboje-
nosti. U op{tem slu~aju ne postoji ni bela ni crna,
ve} samo neutralna, jer u odsustvu bilo kakve svet-
losti bela povr{ina postaje crna. To je razlog zbog
~ega ni{ta ne vidimo u mraku. Na{e oko registruje
svetlost i maksimalni osvetljaj jednakim intenzite-
tom sve tri osnovne komponente (crvena, zelena i
plava) kao belo. Odsustvo bilo kakve svetlosti oko
registruje kao crno, a sve me|uvrednosti svetla jed-
nakog intenziteta osnovnih komponenti, registruje
kao sivo.
102
Za podru~je primene materijala za povr{insku
obradu zna~ajnije je supstraktivno (oduzimaju}e)
me{anje boja, koje se sre}e kod me{anja dva ili vi{e
obojenih rastvora ili premaznih materijala.
Supstraktivni model formiranja boja zasniva se na
fenomenu da kada bela svetlost (svetlost u kojoj su
sve tri komponente jednako zastupljene i to maksi-
malnim intenzitetom) pada na obojenu povr{inu,
stvara se iluzija obojenosti povr{ine odre|enom
bojom. Me{anjem tri osnovne komponente dobijaju
se sve ostale boje. Supstraktivno me{anje boja se
mo`e najjednostavnije objasniti ako se u zra~enje
bele boje uvedu plavozeleni, `uti i ljubi~asti opti-
~ki filter (slika 5.18).
`uta
plavozelena
zelena
crna crvena
plava
ljubi~asta
Slika 5.18: Supstraktivno me{anje boja
Tamo gde se poklapaju `uti i plavozeleni filter nas-
taje zeleno. Kada se preklope plavozeleni i ljubi-
~asti filter nastaje plavo. Oduzme li se beloj svet-
losti udeo `utog i ljubi~astog nastaje crveno. Ako
se sva tri filtera preklope, svaki filter apsorbuje ne-
ki drugi deo iz spektra, tako da se pri odgovara-
ju}oj apsorpciji filtera ne}e vi{e propu{tati svetlost.
Pove}anjem koli~ine svake komponente kre}e se u
pravcu crne, dok odsustvo svih komponenata stva-
ra belu boju.
U slu~aju aditivnog (sabiraju}eg) me{anja boja da
bi se stekao utisak boje potrebna je svetlost i neu-
tralna povr{ina na koju ona pada. Od karaktera
(obojenosti) svetlosti zavisi i boja koju vidimo. Kod
supstraktivnog (oduzimaju}eg) me{anja boja po-
trebna je bela svetlost, neutralna povr{ina i “filteri”
primarnih komponenti na njoj, odnosno to se pos-
ti`e pigmentima i rastvorljivim bojenim materija-
ma, koji apsorbuju pojedine delove spektra bele
svetlosti i tako vi{e nisu na raspolaganju za proces
formiranja boja.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
5.3.1.1 CIE i CIELAB sistem
Prilikom istra`ivanja delovanja na ljudsko oko adi-
tivnog me{anja boja, pokazalo se da se me{anjem i
variranjem relativnih intenziteta tri pogodno oda-
brane boje (crvene, zelene i plave) mogu dobiti
mnoge me{ane boje. Da bi se vizuelni utisak koji
izaziva neka boja mogao fiksirati i reprodukovati
napravljeni su sistemi poredaka. Kolorimetrija ima
zadatak da u takvom sistemu odredi udeo svake od
tri osnovne boje koji je potreban da bi se me{anjem
dobila neka od datih boja. Na ovaj na~in se mo`e
svaka boja karakterisati udelom osnovnih boja –
crvene, zelene i plave.
CIE sistem je ustanovila 1931. godine Internacio-
nalna komisija za osvetljenje (Commision Interna-
tionale de l’Eclairage). Ovaj sistem je u upotrebi {i-
rom sveta. Sistem je zasnovan na tome da se svaka
proizvoljna boja mo`e dobiti aditivnim me{anjem
tri po intenzitetu promenljive primarne boje.
Koordinate boje svih spektralnih boja jednog istog
energetskog spektra utvr|ene su statisti~ki. Ozna-
~ene su kao standardne funkcije vrednosti spektra
x(l), y(l) i z(l) a vrednosti su date tabelarno. Slika
5.19 prikazuje ove tri standardne funkcije vrednos-
ti spektra.
Kako se svaka proizvoljna boja mo`e predstaviti
kao aditivna me{avina razli~itih spektralnih svet-
2,0
z
1,5
Normalna spetralna vrednost
y
x
1,0
0,5
x
0,0
400 500 600 700 nm
Talasna du`ina
Slika 5.19: Standardne vrednosti funkcije spektra za 2°
normalnog posmatra~a
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA 103

losti, mogu se sabirati vrednosti pojedina~nih ta-

y
lasnih du`ina vidljivog spektra. Tako dobijene su- 520
me ozna~ene su kao standardne vrednosti boja X, 0,8
530

Y i Z. One prakti~no predstavljaju crveni, zeleni i 540

510
plavi udeo neke boje. 0,7 550

Standardne vrednosti boja zavise od vrste svetlosti, 560

svojstava refleksije predmeta i od odgovaraju}e 0,6
spektralne funkcije normalnog posmatra~a. 570
500 zeleno
0,5 580
Osnovne jedna~ine glase:
`uto 590
760 0,4
X = å S(l) . R(l) . x(l)
600
oran`
(5.5) belo 610
620
380 0,3 grao 630
490 650
760 crno
Y = å S(l) . R(l) . y(l)
plavo crveno
700-750
(5.6) 0,2
380
ljubi~asto
760
Z = å S(l) . R(l) . z(l)
480
(5.7) 0,1
380 470 450
gde je: 0,0
460 400-380

0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 x

S(l) – spektralna raspodela zra~enja
R (l) – stepen refleksije
x(l), y(l), z(l) – standardna funkcija vrednosti
spektra normalnog posmatra~a
Kako spektralna raspodela energije S(l) va`i samo
za jednu vrstu normalnog svetla, to i standardne
vrednosti boja X, Y, Z va`e tako|e samo za odgova-
raju}u vrstu svetlosti. Koordinate boje su tako nor-
mirane da idealno belo ima vrednost Y = 100.
Tehni~ke mogu}nosti ure|aja uslovile su da se
1931. godine odredi standardna funkcija spektral-
ne vrednosti za normalnog posmatra~a pod uglom
od 20°. U praksi ljudsko oko bolje vidi boje pod
znatno ve}im uglom posmatranja. Kako spektralna
osetljivost mre`nja~e nije podjednaka na svim mes-
tima, to je CIE 1964. godine ustanovila standardne
funkcije spektralne vrednosti za usmereno posma-
tranje pod uglom od 10°.
Pri upore|ivanju standardnih vrednosti boja X, Y,
Z razli~itih boja, koje su ucrtane u trodimenzional-
nom koordinatnom sistemu, mo`e se ustanoviti da
je ovakav prikaz nepregledan. Zato je prikladnije
izra`avanje preko udela standardnih vrednosti bo-
ja:
X
x = ___________ (5.8)
X+Y+Z
Y a*, b* koriste kao koordinate u prostoru boja
y = ___________ (5.9)
X+Y+Z
Vrednost za z dobija se iz odnosa z = 1 - (x + y).
Standardni udeo vrednosti boje “x” reprezentuje
relativni udeo crvenog, “y” relativni udeo zelenog.
Slika 5.20: Tabela standardnih boja prema DIN 5033
imaju istu vrstu boje. Razlikuju se samo osvet-
ljeno{}u “Y”.
Prikladan uvid o rasporedu boja po CIE-sistemu
dobija se dvodimenzionalnim prikazivanjem stan-
dardnog udela vrednosti boja “x” i “y” u tablici
standardnih boja (slika 5.20).
Sve boje koje se javljaju u prirodi nalaze se unutar
prikazanog niza spektra. Pravim spektralnim boja-
ma u rasponu od 380 do 760 nm odgovaraju ta~ke
na liniji spektralnih boja. Prava linija koja vezuje
ta~ke 380 i 760 naziva se purpurna prava. Ona se
ne mo`e prikazati spektralnim bojama. U sredini
tabele standardnih boja nalazi se neobojena ta~ka.
Ukoliko je neka boja zasi}enija utoliko je udaljenija
od neobojene ta~ke i bli`a nizu spektralnih boja.
CIELAB-sistem je preporu~en od CIE 1976. godine
u cilju ispravljanja nedostataka koje je pokazao
CIE-sistem. Predlo`eno je u tu svrhu vi{e transfor-
macionih procedura, kako bi se standardne vred-
nosti boja X, Y, Z postavile u neki sistem jednakih
odstojanja u odnosu na osetljivost. U praksi je us-
vojeno da se transformacioni merni brojevi boja L*,
(CIELAB-sistem).
Izme|u standardnih vrednosti boja X, Y, Z u CIE-
sistemu i L*, a*, b* u CIELAB-sistemu postoji
slede}a matemati~ka veza:
1
_

( )
3
Y
L* = 116 ____ - 16
Standardna vrednost “Y” se navodi kao tre}i merni
broj boje za karakterisanje osvetljenosti. Sve boje (5.10)
Yn
sa istim udelom standardne vrednosti boje “x” i “y”
104 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Specifi~nost zapa`anja tonova boja dovodi do toga

[ ]
1
_ 1
_ da mogu lakiranja sa razli~itim krivama refleksije,

a* = 500 ( ) ( )
X
___
Xn -
Y3
___
Yn
3
(5.11)
pri odre|enom osvetljavanju, da izazovu isti utisak
boje. Ovaj fenomen se ozna~ava kao metamerija.
Metamerna su dva lakiranja onda kada izgledaju

[( )]
jednako kod iste vrste osvetljavanja, a pri najma-
1 1

) (
_ _ njoj razlici osvetljavanja vi{e to nisu. Jedna boja sa-
Y 3 ___
___ Z 3 ma za sebe ne mo`e da ima razliku u boji, tako da
b* = 200 - (5.12)
Yn Zn ona ne mo`e da bude metamerna.

U ovim transformacionim jedna~inama Xn, Yn, Zn
predstavljaju koordinate primenjene vrste stan-
dardne svetlosti. Prema slici 5.21 pozitivni i nega-
tivni pravci upravno postavljenih a*- i b*-osa
opisuju podru~je crvene, `ute, zelene i plave boje.
U pojedinim kvadrantima nalaze se uvek naran-
d`asta i braon, `utozelena, plavozelena i ljubi~asta
boja. Upravno na ose a* i b* stoji osa L*, koja
predstavlja meru osvetljenosti, po{to se u transfor-
macionoj jedna~ini pojavljuje samo Y.
Neobojene boje bela, siva i crna nalaze se na ordi-
nati. Za njih va`i a* i b* » 0. Ukoliko je neka boja
udaljenija od ordinate utoliko je zasi}enija. U ravni
a*, b* se radijus vektor od obojene ta~ke do neobo-
jene ta~ke ozna~ava obojenost C* (engl. Chroma).
Sve boje koje le`e na cilindru oko ordinate imaju
iste broj~ane vrednosti za C*. Boje koje se nalaze
na jednom pre~niku imaju saglasno definiciji isti
ton boje (engl. Hue). Boje sa istim L* imaju istu
osvetljenost; one le`e na ravni koja je paralelna a*,
b* ravni. Mesta boje, koje u CIE-sistemu le`e na
jednoj pravoj, nalaze se u CIELAB-sistemu na za-
krivljenim linijama. Mesta boja sa istom vrstom
boje u CIE-sistemu, za koje su x=const. i y=const.,
u CIELAB-sistemu ne va`i da su a*=const. i
b*=const.
5.3.1.2 Metamerija
L*
belo
grao
`utozeleno
crno
zeleno
-a*
plavozeleno braon narand`asto
ljubi~asto
crveno +a*
-b* plavo
Slika 5.21: CIELAB-prostorni raspored boja
Razlog za pojavu metamerije le`i u ~injenici da u
oku postoje samo tri razli~ita receptora boje. Ako
dve metamerne boje imaju pri istoj vrsti svetlosti
iste standardne vrednosti boja X, Y, Z, a razlikuju
se krive refleksije, tada je re~ o razli~itim bojama,
koje oko – uslovljeno posebnim osvetljavanjem –
vidi kao iste, jer se sva tri receptora nadra`e na isti
na~in pri istoj vrsti svetlosti, dok }e se kod neke
druge vrste svetlosti manje ili vi{e jasno opa`ati
razlika (razli~iti nadra`aji boje).
5.3.2 Sjaj
Kada se u povr{inskoj obradi govori o sjaju po-
vr{ine, tada se pod tim pojmom obi~no misli na
vizuelni utisak sjaja koji prima ~ove~ije oko prili-
kom posmatranja neke povr{ine. Me|utim, sjaj
predstavlja fizi~ku pojavu, tako da se na njega, po-
red utiska, odnose i zakoni fizike.
U optici se sjaj povr{ine u nekom pravcu defini{e
kao odnos ja~ine svetlosti u tom pravcu i normalne
projekcije povr{ine koja emituje svetlost:
________ (W/ster . cm2)
B= (5.13)
I
gde je:
S . cosj
I – ja~ina svetlosti u datom pravcu (candela)
S – povr{ina koja emituje svetlost (cm2)
j – ugao izme|u pravca svetlosti i normale na
povr{inu sa koje se emituje svetlost
Iz formule 5.13 vidi se da se sjaj menja sa prome-
nom ugla j (i pri istoj ja~ini svetlosti). Ova zakoni-
tost, me|utim, va`i samo kod ravnih povr{ina kod
kojih postoji tzv. “pravilno odbijanje” svetlosti.
Kod hrapavih, odnosno difuznih povr{ina, sjaj ima
+b* posebne karakteristike. Savr{eno difuzna povr{ina
`uto emituje svetlost podjednako u svim pravcima. Sjaj
savr{eno difuzne povr{ine predstavlja, tako|e, ja~i-
nu svetlosti po jedinici povr{ine, ali bez uticaja ug-
la pravca svetlosti. Formula za sjaj difuznih povr-
{ina je:
B = ___ = const. (5.14)
In
S
Na slici 5.22 prikazan je grafik faktora sjaja.
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
U oba slu~aja, sa stanovi{ta fizike, postoji izvestan
In
S’c
os
j
j zraci koji padaju na takvu povr{inu imaju razli~ite
S S
Slika 5.22: Grafik faktora sjaja
n n
j=j0
j j0 j j0
A B
Slika 5.23: Pravilna refleksija
sjaj. Me|utim, ~ovek ima utisak da je povr{ina sjaj-
na samo kada posmatra povr{inu sa pravilnom re-
fleksijom. Prilikom posmatranja povr{ine sa difuz-
nom refleksijom nema se takav utisak, ve} izgleda
kao da povr{ina nema sjaja. Povr{ina je okarakteri-
sana kao nesjajna, u praksi nazvana povr{ina sa
“mat” sjajem.
Sjaj povr{ine vezuje se prvenstveno za fizi~ku po-
javu odbijanja svetlosti, koje mo`e biti pravilno ili
pravilna refleksija i difuzno ili difuzna refleksija.
Pravilno odbijanje svetlosti doga|a se samo sa ide-
alno ravnih povr{ina koje se nazivaju ogledala. Ne-
ravnine na ogledalnim povr{inama su uvek manje
od talasne du`ine svetlosti. Zakonitost pravilne re-
fleksije manifestuje se odbijanjem svetlosti u odre-
+ + +
- Elem. povr{ine - obra|ene
-
- - -
105
|enom pravcu, pri ~emu su upadni i odbojni ugao
zraka me|usobno jednaki (slika 5.23). Ovo ne va`i
Ij samo za jedan zrak, ve} i za ~itav snop paralelnih
zraka.
Difuzno odbijanje svetlosti nastaje kada svetlost
pada na hrapave povr{ine. Na hrapavim povr{i-
nama postoji ~itav niz neravnina i malih povr{ina
prostorno orijentisanih u svim pravcima. Svetlosni
uglove sa normalama spu{tenim na mikro povr-
{ine, tako da se odbijanje svetlosti doga|a u svim
pravcima.
5.3.2.1 Opti~ko stanje tehni~kih povr{ina
Tehni~ke povr{ine, kakve se sre}u u preradi drve-
ta, mogu se predstaviti velikim brojem malih ele-
mentarnih povr{ina, razli~ito prostorno orijentisa-
nih, ali sa neravninama manjim od talasne du`ine
svetlosti. Ove povr{ine, pojedina~no posmatrano,
deluju kao ogledala (pravilna refleksija), ali zbog
razli~ite prostorne orijentacije mikro povr{ine su
manje ili vi{e difuzne, odnosno sjajne.
Naj~e{}e se u povr{inskoj obradi sre}u povr{ine
koje nisu ni idealne opti~ke ravni (ogledala), a ni
idealne difuzne povr{ine. Kod ovakvih tehni~kih
povr{ina sjaj zavisi od prete`ne orijentacije ele-
mentarnih povr{ina.
[to je vi{e “pravilno” orijentisanih mikro povr{ina
utoliko }e i sjaj biti ve}i, odnosno {to je manje pra-
vilno orijentisanih mikro povr{ina utoliko }e “ne-
sjaj” biti ve}i. Na slici 5.24 shematski je prikazano
opti~ko stanje jedne tehni~ke povr{ine.
Opti~ko stanje povr{ine predstavlja, ustvari, geo-
metrijsko stanje povr{ine.
5.3.2.2 Refleksiona sposobnost povr{ine
(reflektancija)
Pored geometrijskog stanja povr{ine na sjaj uti~e i
refleksiona sposobnost (reflektancija) povr{ine. Re-
flektancija je odnos odbijene prema upadnoj svet-
losti, vezan samo za opti~ka svojstva materijala
+ Pravilna refleksija
- Difuzna refleksija
+
j j0
-
Elem. povr{ine - neobra|ene
(strukturne neravnine) Slika 5.24: Odbijanje
svetlosnih zraka sa
tehni~ke povr{ine
106
(premaza), ne uklju~uju}i geometriju povr{ine. Sjaj
sa neke povr{ine je ve}i ukoliko je ve}a refleksiona
sposobnost povr{ine.
Kod lakiranih povr{ina drveta moraju se uzeti u
obzir opti~ka svojstva dva materijala – drveta i pre-
maza, kao i njihovih povr{ina. Pri tom, premaz
propu{ta svetlosne zrake, dok podloga (drvo) ne
propu{ta.
Kada svetlosni zrak nailazi na povr{inu providnog
(transparentnog) premaza on se jednim delom od
nje odbija, dok drugi deo film premaza propu{ta.
Zbog prelaska iz jedne opti~ke sredine u drugu (sa
razli~itim gustinama) dolazi do prelamanja zraka.
Prolaskom kroz premaz jedan deo svetlosnih zraka
se gubi (premaz ih apsorbuje), dok drugi deo dolazi
do povr{ine drveta (podloge). Po{to drvo ne pro-
pu{ta svetlosne zrake, oni se od nje delom reflektu-
ju, a delom apsorbuju. Deo reflektovanih svetlos-
nih zraka ponovo prolazi kroz premaz, gde se,
opet, jedan deo gubi zbog apsorpcije u premazu, a
deo izlazi iz premaza u vazduh, pri ~emu se pono-
vo prelama. Na slici 5.25 shematski je prikazan put
svetlosnih zraka i refleksija na lakiranim povr{i-
nama drveta.
Mo`e se jasno uo~iti da se samo zbog opti~kih svoj-
stava premaza i drveta gubi veliki deo svetlosnih
zraka apsorpcijom, a da se samo mali deo reflektu-
je. Kako sjaj sa povr{ine formira samo reflektovana
svetlost, zna~aj reflektancije je veliki.
Sa povr{ine premaza se, bez uzimanja u obzir geo-
metrijskog stanja povr{ine, odbija veoma malo sve-
tlosnih zraka (pod uglom od 45° svega oko 5%. Os-
tali deo svetlosnih zraka je apsorbovan u premazu i
drvetu.
Na sjaj lakiranih povr{ina presudno uti~u:
• geometrijsko stanje povr{ine filma premaza i
podloge (hrapavost drveta)
• opti~ka svojstva premaza i podloge (reflektan-
cija).
n 1
1 2
2 premaza, mogu}e ih je podeliti u tri grupe (slika
3
4 5.27):
5
6
j j
Vazduh
Premaz
Podloga
Slika 5.25: Apsorpcija i refleksija sa povr{ine premaza i
podloge
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
5.4 DIFUZIJA I OSTALA SPECIJALNA SVOJSTVA
5.4.1 Difuzija polimernih filmova
Stalno se ponavlja da premazi treba da ulep{aju i
da {tite finalni proizvod. Za{tita je, me|utim, mo-
gu}a samo ako se nano{enjem premaza spre~e
{tetni agensi da deluju na podlozi. Poznavanje di-
fuzionog pona{anja filmova premaza u odnosu na
vodu, vodenu paru, kiseonik, sumpordioksid, ug-
ljendioksid i na soli je, stoga, potreban preduslov
za sveobuhvatnu prognozu kvaliteta.
Pod difuzijom se podrzumeva kretanje atoma, jona
i molekula na osnovu nehomogenosti koncentra-
cije. Ukoliko su ~estice manje, utoliko su pokretlji-
vije a time je njihova difuziona mo} ve}a, ako se ne
uzmu u obzir dodatna uzajamna dejstva sredine.
Egzaktni podaci o difuzionom pona{anju gasova i
te~nosti kroz film premaza, na`alost, ote`ani su ti-
me {to se usled uzajamnog dejstva penetriraju}e
materije sa gra|om polimera mo`e promeniti nji-
hovo fizi~ko pona{anje, a {to je dalje povezano sa
promenom difuzione sposobnosti.
Daleko najve}i zna~aj za sposobnost organskih pre-
maza u pogledu prianjanja i za{tite podloge treba
tra`iti u propustljivosti vode. Tek sa prisustvom
dovoljne koli~ine vode mo`e se na dodirnoj povr-
{ini premaza i podloge javiti o{te}enje. Voda ima
svojstvo dobre pokretljivosti zahvaljuju}i njenim
malim molekulima, pa stoga mo`e manje vi{e in-
tenzivno da prodre kroz filmove bez pora.
Za koli~inu difundiraju}e vode nije merodavna sa-
mo struktura filmogenog materijala, ve} u daleko
ve}oj meri veli~ina pigmentiranja i kvalitet disper-
govanja (slika 5.26). Zna se da visoko pigmentirani
ili nedovoljno dispergovani premazi stvaraju {up-
ljine, kroz koje molekuli vode veoma brzo prodiru
u premaz ili pak pro|u kroz njega. Usled pogre-
{nog nano{enja nastale pore omogu}avaju, tako|e,
prilaz vodi na podlogu.
Analiziranjem fenomena transporta u filmovima
1) difundiraju}a materija je u ve}oj koncentraciji
u polimerima nego {to je u sredini (okolini).
Tada se govori o su{enju, tj. film premaza
odaje lakoisparavaju}e sastojke
2) difundiraju}a materija je u ve}oj koncentraciji
u sredini (okolini). Film polimera bubri, tj. on
uzima materije
3) difundiraju}a materija ima na obe strane
filma razli~itu koncentraciju. Usled padova
koncentracije kre}u se molekuli kroz film.
Re~ je o permeaciji (permeabilnosti)
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA 107

Slu~aj (3) razlikuje se od slu~ajeva (1) i (2) u tome

Difuzija Difuzija Difuzija {to se kod dovoljno velikog vazdu{nog prostora na
pare rastvora pare obe strane, nezavisno od vremena, uspostavlja sta-

Vezivno sredstvo
Vodeni omota~
cionarno stanje, tako da se kod odvo|enja prodrlih
permeata mo`e transportovati proizvoljna koli~ina

Pigmenti
materijala. U slu~aju bubrenja i su{enja pri kon-
stantnim uslovima sredine, uspostavlja se relativno
brzo ravnote`a, usled ~ega se zaustavlja proces di-
fuzije.
a) Difuzija rastvora Stacionarnim penetracionim procesima odgovaraju
u neporoznom premazu relativno jednostavni matemati~ki odnosi. Tako je
Difuzija pare kretanje materije u odnosu na povr{inu funkcija
pada koncentracije. Faktor proporcionalnosti je di-
fuzioni koeficijent (slika 5.28).

n l
n = __ . __
.
tok (fluks) materije
t A u odnosu na povr{inu (5.15)
b) Transport vlage kroz
pigmentirani premaz sa
c) Difuzija vodene pare lo{om vezom
n
__ c2 – c
kroz porozan sloj premaza pigment - vezivo
= –D . ______1 . A (5.16)
t Dx

n . __
__ l D
Slika 5.26: Put difundiraju}ih molekula vode kroz: = –D . ___ (5.17)
t A c
a) kompaktni film premaza
b) oslabljeni film usled adsorpcije vode na pigmentima D
n = –D . ___
.
c) porozni film premaza (5.18)
c

gde je:
C1 C2 C1 C1 C2 C1 C1 C2 C3
n - koli~ina penetriraju}e materije, data u
molima
C2>C1 C1>C2 C1>C3 t - vreme posmatranja (pra}enja)
A - povr{ina
Dx - debljina sloja slobodnog filma
su{enje bubrenje propu{tanje
D - koeficijent difuzije
Dc - pad koncentracije
Slika 5.27: Fenomeni transporta vode kroz film premaza Kako voda na osnovu svoje strukture ima visoki
polaritet, mogu}e je ustanoviti ceo niz anomalija u
difuzionom pona{anju:
• voda naginje da se adsorptivno zadr`ava na
putu kroz film premaza, ~ime se smanjuje po-
kretljivost
• voda mo`e da uti~e na sekundarnu strukturu
filma i da pove}a bubrenje slabljenjem spored-
C1 C2 nih valenci
• u vodi rastvorljivi sastojci premaza mogu us-
led osmotskih procesa da dovedu do sakuplja-
nja vode. Obrazovanje mehurova i popu{tanja
prianjanja su ~esto posledica toga
• na hidrofilnim pigmentima i punilima mo`e
na osnovu adsorptivnih procesa da se obrazuje
Dx vodeni omota~. Poprimanje belila ukazuje na
nastanak o{te}enja filma premaza
Svi ovi fenomeni su povezani sa promenom koefi-
Slika 5.28: Difuzija kroz slobodni film premaza cijenta difuzije.
108 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Obja{njenje promene sposobnosti upijanja vode

mo`e se, tako|e, dobiti ako se ona odredi pri razli- %
~itim relativnim vla`nostima i rezultati stave u me- 4 Dugouljne
|usobnu relaciju (slika 5.29). Pokazalo se kao pra- alkidne smole
vilno odre|ivanje koncentracija u filmu premaza
na relativnoj vla`nosti od 50% i 100%. Odstupanje
Vinilacetat
koli~nika iz C50 i C100 od vrednosti 0,5 je mera za Vinilhlorid

Sadr`aj vode u te`inskim procentima

promenu filma usled uzajamnog dejstva sa vodom. 3 Kopolimerizat

Za svakodnevnu praksu pokazao se kao dobar

jedan drugi karakteristi~ni broj za difuzione pro-
cese. Koeficijent otpora difuziji m je definisan koli-
~inom pare koja difunduje kroz neku materiju, u 2 Poliuretan
odnosu na koli~inu koja prodire kroz sloj vazduha
iste debljine i pod istim uslovima. Shodno definici-
ji koeficijent otpora difuzije za vazduh iznosi 1.
Koeficijenat otpora difuziji je materijalna konstan- Hlor kau~uk
1
ta, kojom je mogu}e upore|ivati razli~ite materije
pri istoj debljini sloja. Ako treba uporedno ocenji-
vati mo} permeacije sa razli~itim debljinama sloje-
va materijala, u tu svrhu se stavlja u relaciju pro- Bitumen
izvod koeficijenta otpora difuzije i debljine sloja. 0
0 20 40 60 80 100 %
Ova veli~ina se ozna~ava kao otpor pare.
Relativna vla`nost vazduha
Otpor pare za filmove disperzionih boja (metil ce-
luloza, odnosno polivinil acetat) u pore|enju sa
Slika 5.29: Sadr`aj vode u polimerima u zavisnosti od
premazima, koji se obrazuju iz neke organsko ras- relativne vla`nosti vazduha
tvorljive faze (alkidna smola lanenog ulja, poliure-
tan itd.) je zna~ajno ni`i (tabela 5.1).

Tabela 5.1: Koeficijenti otpora difuzije za pigmentirane i nepigmentirane polimere

Materija koja difundira PVK (%) m 0 - 50 m 50 - 100

Metilceluloza 0 560 160
Polivinilacetat (disperzija) 0 3.000 2.000
Alkidna smola lanenog ulja 0 35.100 14.700
Poliuretan 0 29.000 16.000
Hlorkau~uk 0 150.000 90.300
0 10.500 5.500
Firnis lanenog ulja (sa sikativima)
10 19.300 6.800
Pigmentiranje: Titandioksid
18 19.300 6.600
Cink oksid
25 23.200 5.600
0 45.100 33.300
Epoksidna smola
12 90.000 41.700
Pigmentiranje: Titan dioksid
23 111.000 41.400
Barit, BaSO4
30 148.000 42.300
0 93.000 107.000
Bitumen
22 187.000 94.999
Pigmentiranje: bra{no {kriljaca
32 275.000 49.000
talk
46 227.000 26.400
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA 109

5.4.2 Elektri~na provodljivost 5.4.3 Mogu}nost apsorpcije UV zraka

Na elektri~nu provodljivost premaza mo`e se uti-
cati filmogenim materijalima ili puniocima i aditi-
vima. Kako je elektri~na provodljivost filmogenih
materijala uop{te uzev{i veoma niska, to se u prin-
cipu mogu koristiti sve smole i kao izolacioni pre-
mazi. Bitnu ulogu ima i visoka dielektri~na ~vr-
sto}a kod tankih slojeva premaza. U tabeli 5.2 pri-
kazane su vrednosti za dielektri~nu ~vrsto}u, spe-
cifi~ni otpor i dielektri~nu konstantu najva`nijih
filmogenim materijala.
Pored elektri~ne izolacije lakiranjem se mo`e po-
sti}i i pove}anje provodljivosti. Slabo provodljivi
lakirani predmeti obrade mogu pove}anjem provo-
dljivosti postati atraktivniji u razli~itim pogledima.
Tako se mo`e spre~iti elektri~ni naboj sinteti~kih
materijala. Pove}anjem elektri~ne provodljivosti
predmeta za lakiranje omogu}ava se primena
elektrostati~kih ure|aja za nano{enje premaza.
U odre|enim granicama mo`e se prikladnim po-
de{avanjem hemijske strukture smola uticati na
provodljivost. Ukoliko je potrebno postizanje vi-
soke provodljivosti, tada treba koristiti posebne pu-
nioce. U tu svrhu se pokazao izvanredno grafit.
Ve} ranije je bilo re~i o uzajamnom delovanju pig-
mentiranih premaza i svetlosti. Ovde treba dopuni-
ti i dodati, da se i od transparentnih premaza tra`i
apsorpciona mo} za odre|ena zra~enja.
Kada treba neki predmet obrade, koji bi se ina~e
o{tetio delovanjem UV zra~enja, obraditi transpa-
rentnim premazima, onda se tra`i apsorbovanje
UV dela svetlosti i fotohemijsko prevo|enje u ne-
aktivnu toplotu. Premaz ne bi trebao da se, po mo-
gu}stvu, sam o{teti. Ovo svojstvo UV apsorpcije
tra`i se kod specijalnih transparentnih lakiranja dr-
veta, kao i od slojeva transparentnog premaza
dvoslojnog lakiranja, kako bi se spre~ila hemijska
promena drveta ili osnovnog sloja premaza. UV
propustljivi slojevi premaza omogu}avaju razgrad-
nju podloge i time se kao posledica javlja odvajanje
sloja premaza.
Aktivna mo} UV apsorpcije mo`e se posti}i odabi-
ranjem pogodnih filmogenih materijala ili UV ap-
sorbiraju}im aditivima. Stepen i granica talasnih
du`ina apsorpcije zavisi od zahteva koji se tra`e od
premaza u pogledu njegove svetlo}e i svetlosne
transparentnosti. Ukoliko se mo`e prihvatiti malo
`u}kasti ton, onda se mogu primeniti i transparent-
ni oksidi gvo`|a kao izvrsni i postojani UV apsor-
benti.

Tabela 5.2: Specifi~ni elektri~ni otpor, dielektri~na ~vrsto}a i dielektri~na konstanta za va`nije polimere

Dielektri~na Specifi~ni otpor Dielektri~na

Materijal Skra}enica
~vrsto}a (W/cm) (W cm) konstanta (e)

TERMOPLASTI
Polivinilhlorid PVC 180 1014 3,4

Metilestar polimetakrilne
PMMA >200 1015 3,5
kiseline

Polietilen PE 200 1015 2,3

Polipropilen PP >200 10 14
2,3
Polistirol PS >200 10 15
2,7
Poliamid PA 50 1010 3,5 - 5
Polikarbonat PC >200 10 16
2,9
DUROPLASTI
Fenolna smola PF 80 - 150 1011 6-9
Melaminska smola MF 80 - 150 1015 6 - 10
Poliestarska smola UP 100 - 150 10 12
3
Epoksidna smola EP >200 10 15
6
Poliuretan PUR >200 10 14
3,5
110
5.4.4 Za{tita od gorenja (Ometanje zapaljivosti)
Od premaza se ~esto zahteva za{titno delovanje od
zapaljivosti i gorenja, posebno kada se radi o pre-
mazima namenjenim unutra{njem opremanju. Za-
{titni premazi otporni na delovanje plamena niu-
kom slu~aju ne spre~avaju zapaljivost obra|enih
podloga, ve} jedino ote`avaju zapaljivost. Prilikom
zahvatanja plamenom ovakvih premaza u slu~aju
po`ara, uspostavlja se efekat sputavanja (ko~enja)
zapaljivosti i to:
• izda{nim stvaranjem negore}ih i gasova koji
ne podsti~u sagorevanje, ~ime se spre~ava pri-
stup kiseoniku iz vazduha ka materijalu. Us-
led razvoja gasova za{titni premaz se naduva i
tako posti`e vi{estruku po~etnu debljinu sloja,
~ime se dodatno stvara pove}ana termi~ka izo-
laciona mo}
• potpoma`e nastajanje izoliraju}eg sloja koga
~ini elementarni ugljenik (koksirani sloj)
• prekidanjem reakcionih lanaca u hemizmu
procesa sagorevanja
• nastajanjem efekta hla|enja endotermnih reak-
cija raspadanja unutar zone sagorevanja
Po pravilu napred navedeni efekti se sjedinjuju u
jedan efektivan sveukupni kompleks. Uvo|enjem
katalizatora u plameno-za{titni premaz ispunjava
se cilj razvijanja efekata ometanja gorenja kod {to
je mogu}e ni`ih temperatura.
5.5 STABILNOST LAGEROVANJA PREMAZA
Ve}ina premaznih materijala poseduje dobru spo-
sobnost lagerovanja, koja se kre}e do pola godine
({est meseci). Pretpostavka je, pri tom, da potro{a~i
premaza poseduju magacin, koji odgovara zahtevi-
ma za kvalitetno uskladi{tenje. Pigmentirani pre-
mazi se moraju ~uvati od zamrzavanja, relativna
vla`nost vazduha ne sme biti suvi{e velika i lako
pokretna pakovanja boja i premaza treba lagerovati
u regalima.
Od premaznog materijala, koji ima dobru sposob-
nost skladi{tenja, o~ekuje se da u originalnom pa-
kovanju ne menja svoju konzistenciju, homogeni-
tet ili hemijska svojstva u toku vremena lagerova-
nja.
Jedan deo dodatnih materijala u premazima dopri-
nosi pove}anju stabilnosti lagerovanja; na primer
sredstva za pove}avanje viskoziteta, sredstva pro-
tiv talo`enja, antioksidanti koji ometaju stvaranje
poko`ice kod oksidativno su{e}ih premaznih ma-
terijala, stabilizatori za odr`avanje disperzne ra-
spodele ~estica ve{ta~ke materije u vodenim sus-
penzijama, biocidni dodaci protiv delovanja mikro-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
ba, vi{evalentni alkoholi za sni`avanje ta~ke mr`-
njenja itd.
Na stabilnost lagerovanja premaza uti~u:
• kiseonik
• toplota i hladno}a
• gravitaciona sila
• hemijska reaktivna sposobnost veziva i pigme-
nata
5.5.1 Uticaj kiseonika
Premaz iz otvorenih posuda (kutija, kanti i buradi),
u slu~aju da je materijal iz njih ve} kori{}en, treba
presuti u manje posude, kako bi se odr`ao {to je
mogu}e manji vazdu{ni prostor izme|u zatvara~a
posude i povr{ine premaznog materijala. Jednom
otvorena posuda retko kada je nakon zatvaranja
ponovo potpuno zadihtovana. Zato se preporu~uje
da se otvorena poluprazna posuda nakon zatvara-
nja okrene naopako (na poklopac). Dobro mo`e da
poslu`i i manja koli~ina odgovaraju}eg rastvara~a
koja formira sloj preko te~ne boje. Pare rastvara~a
u vazduhu iznad boje ometaju formiranje poko-
`ice.
5.5.2 Uticaj toplote i hladno}e
Naro~ito osetljive na temperature ispod 0°C su dis-
perzione boje. Dodatkom specijalnih supstanci,
kao {to su na primer glikoli, uti~e se na sni`avanje
ta~ke mr`njenja. Time se donja granica osetljivosti
na smrzavanje vi{estuko pomera. I pored toga, tre-
ba disperzione, kao i silikatne boje sa organskim
dodacima za{tititi od smrzavanja. Zato se kod ovih
boja, nakon du`eg transporta zimi, preporu~uje is-
pitivanje odmah nakon prijema, da li su nastale
{tete od smrzavanja.
Kod transparentnih premaza mo`e nastupiti usled
delovanja niskih temperatura zamu}ivanje, koje se
mo`e, u ve}ini slu~ajeva, otkloniti lakim zagreva-
njem na oko 40°C.
Poznato je da se u prisustvu nekih dodatnih sred-
stava u premazima grade ~vori}i (grudvice) na ni-
skim temperaturama (hladno}i). Kako su pre~nici
ovih ~vori}a manji od debljine mokrog filma na-
nosa premaza, vidljivi su tek za vreme i nakon su-
{enja premaza.
Kod disperzionih premaza mo`e promenom pH-
vrednosti, na primer iz baznog u kiselo podru~je,
sistem da koagulira.
Viskozitet premaznih materijala na bazi organskih
veziva zna~ajno opada na niskim temperaturama.
Pobolj{anje obradljivosti ove vrste boja i premaza
ne sme se pode{avati prekomernim dodavanjem
rastvara~a.
Poglavlje 5.0: SVOJSTVA PREMAZA
Kao {to niske temperature mogu negativno da
uti~u na premaz, tako i suvi{e visoke temperature
za vreme lagerovanja mogu imati {tetno delovanje.
Premazi se zato moraju ~uvati od direktnog sun-
~evog zra~enja ili od delovanja drugih izvora to-
plote.
Pre svega, treba poznavati sastav boja i premaza,
jer rastvara~i sa niskim eterskim brojem proizvode
visoki pritisak pare. Na vi{im temperaturama he-
mijske reakcije br`e se odvijaju.
5.5.3 Uticaj gravitacione sile
Te{ki pigmenti se lako talo`e. Uobi~ajeno je da se
u premazne materijale dodaju sredstva protiv talo-
`enja. Tako|e tiksotropno pode{avanje kod pig-
mentiranih premaza ometa talo`enje.
U lazurnim premazima mo`e do}i do talo`enja pig-
menata na osnovu malog viskoziteta vezivnih sred-
stava. Natalo`eni pigmenti se mogu lako ukloniti
mu}kanjem ili me{anjem.
Nastajanjem tvrdog, ne vi{e ili samo te{ko me-
{ljivog taloga, koji ima iste karakteristike kao i
razlaganje premaznog materijala, premaz vi{e nije
upotrebljiv.
Talo`enje pigmenata zavisi od slede}ih faktora:
• fino}e pigmenata
• viskoziteta te~nosti
• promene svojstava povr{ine pigmenata
• odnosa specifi~ne te`ine pigmenata i te~nosti
(vezivno sredstvo i rastvara~)
• pritiska pare te~nosti te~nih komponenti
• grani~nog povr{inskog napona izme|u razli-
~itih faza
111
5.5.4 Uticaj hemijske reaktivne sposobnosti
veziva i pigmenata
Pigmenti i vezivna sredstva mogu da stupaju u
hemijske reakcije, ~ime nastaju promene razli~itih
svojstava premaznog materijala.
Bazni pigmenti, kao {to su cink oksid, olovno belo,
cink hromat i dr., sa masnim kiselinama ulja grade
metalne sapune, pri ~emu se menja viskozitet pre-
maza.
Tako|e, “hemijsko ozrnjavanje” je rezultat hemij-
ske reakcije za vreme lagerovanja odgovaraju}ih
premaznih materijala. Mo`e se ustanoviti u pre-
mazima dugouljnih soja- ili laneno-uljnih alkida.
Pod pojmom “hemijsko oznjavanje” podrazumeva
se stvaranje metalnih sapuna, koji su pri lagero-
vanju premaza uo~ljivi u obliku ~vori}a (grudvica).
Istra`ivanja ove vrste ~vori}a analiti~kim i rentgen-
skim metodama ukazuju na prisustvo palmitata i
stearata cinka i ostalih metala. Kada se premazi
koji sadr`e ~vori}e nastale hemijskim oznjavanjem,
kratko vreme zagrevaju na temperaturi od 60-70°C,
~vori}i nestaju i pigmentirani premaz postaje po-
novo upotrebljiv.
Iako danas lagerovanje suvih pigmenata kod pre-
ra|iva~a nema vi{e zna~aja, mora se upozoriti da
odgovaraju}i punioci, kao i pigmenti, reaguju sa
vlagom iz vazduha ili ovu apsorbuju i tada se mo-
gu nagraditi te{ko dispergovani aglomerati.
Jedna ~isto fizi~ka pojava kod fabri~ko proizvede-
nih premaznih materijala je naknadno kva{enje
lo{e (slabo) dispergovanih pigmenata i time pove-
zano smanjenje viskoziteta. Od proizvo|a~a pode-
{en viskozitet menja se du`im lagerovanjem, tako
da se time dobijaju ostala negativna svojstva, kao
{to su poja~ano naginjanje slivanju, efekat ispliva-
vanja pigmenata itd.
6.0
Osnove formiranja filma
premaza na drvetu
Osnovni uslov da neko jedinjenje (monomer) mo`e
da obrazuje makromolekul jeste da je dvo- ili vi{e-
funkcionalno. Pod funkcionalno{}u se podrazume-
va broj mesta u molekulu sposobnih za reakciju.
Funkcionalnost se posti`e:
• otvaranjem dvostrukih veza
• otvaranjem prstena
• upotrebom monomera sa dve ili vi{e funkci-
onalnih grupa
6.1 MEHANIZAM UMRE@AVANJA (FORMIRANJA)
FILMA PREMAZA
Upotrebna vrednost o~vrsnutog filma premaza,
njegova mehani~ka ~vrsto}a i njegova sposobnost
da pru`a otpor hemijskoj i fizi~koj razgradnji je –
ukoliko se sastoji od makromolekula koji formiraju
film – prethodno odre|ena vrstom spoja gra|evnih
jedinica, molekulskom masom i molekularnom
strukturom, gustinom umre`avanja i energetskom
jedinicom glavno- i sporedno valentnih spojeva.
Hemijskom umre`avanju pripada veliki zna~aj, jer
se od niskomolekularnog filmogenog materijala
dolazi do visokomolekularnog filma premaza od
velike upotrebne vrednosti.
Mehanizam umre`avanja kod formiranja filma pre-
maza zavisi od hemijskog karaktera filmogenog
materijala ili sme{e filmogenih materijala, kao i od
vrste, broja i aktiviteta ugra|enih funkcionalnih
grupa i njihove mogu}nosti reakcije. Ve} prema
vrsti aktivnih funkcionalnih grupa dolaze u obzir
slede}i mehanizmi reakcije za su{enje/o~vr{}ava-
nje premaza:
• oksidativno umre`avanje alifati~nih dvostru-
kih veza delovanjem vazdu{nog kiseonika
• umre`avanje polikondenzacijom razlaganjem
prvenstveno vode i ni`ih alkohola:
- na povi{enim temperaturama (pe~enje u pe-
}ima za su{enje premaza)
- katalizom protona (kiselo o~vr{}avanje)
• polimerizacija oligomera sposobnih za kopo-
limerizaciju (smola) sa, kao rastvara~em fungi-
ranim, komonomerima, po pravilu sa:
- katalizatorima (inicijatorima, ubrziva~ima)
- jonizuju}im zra~enjem
• umre`avanje poliadicijom preko epoksidnih ili
izocijanatnih grupa sa:
- visokoreaktivnim o~vr{}iva~ima na sobnoj
temperaturi
- manje reaktivnim partnerima delovanjem
toplote
Obrazovanje polimera pri polikondenzovanju odvi-
ja se stupnjevito, pri ~emu dolazi do izdvajanja
molekula male molekulske mase, naj~e{}e vode.
Reakcija polimerizovanja je lan~ana reakcija u toku
koje ne dolazi do izdvajanja sporednog proizvoda.
Poliadicija predstavlja sredinu izme|u navedena
dva tipa reakcija: ne obrazuju se stabilni proizvodi,
jer intermedijerne oblike predstavljaju radikali ili
joni, relativno kratkog veka trajanja.
Pojedini tipovi umre`avanja kod hemijskog o~vr-
{}avanja filmova premaza se u praksi ne mogu
uvek o{tro odvojiti jedan od drugog. ^esto nastupa
preklapanje (slaganje) reakcija umre`avanja, od-
nosno nastaju me{oviti tipovi reakcija. Takvi me-
{oviti tipovi reakcija su ne samo neminovni, ve} u
mnogim slu~ajevima ~ak i po`eljni, tako da se
namermo dovodi do njih. Isto va`i i za preklapanje
(slaganje) hemijskog umre`avanja efektima fizi~kog
su{enja.
6.1.1 Oksidativno umre`avanje
Oksidativno umre`avanje, pokrenuto kiseonikom
iz vazduha, dovodi do vezivanja (spajanja) moleku-
la filmogenog materijala, ve}inom preko kise-
oni~nih mostova. Premda se ova reakcija stvaranja
filma koristi ve} vi{e od sto godina, jo{ uvek nisu u
potpunosti razja{njene sve pojedinosti. Bez sumnje
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
je ipak, da su po~etna mesta za oksidativno umre-
`avanje alifati~ni lanci sa dve ili vi{e nezasi}ene
dvostruke veze. Proticanje reakcije odre|eno je me-
|usobnim polo`ajem dvostukih veza.
Oksidaciono-redukcionim (redoks) katalizatorima
ili aktivnim metilenskim grupama masnih kiselina
razla`u se intermedijerno izgra|eni hidroperoksidi
i nastaju radikali. Kratko `ive}i radikali reaguju, sa
svoje strane, sa nezasi}enim dvostrukim vezama
susednih molekula vezivanjem preko kiseoni~nih
mostova.
Kod konjugovanih dvostrukih veza se zbog nasta-
janja dvovalentnih radikala, koji nastaju pri raspa-
danju cikli~nih peroksida, pored vezivanja preko
kiseoni~nih mostova, tako|e, odvija i polimerizaci-
ja stvaranjem uglenik-ugljenik veza.
Filmogeni materijali sa izolovanim dvostrukim ve-
zama o~vr{}avaju sa relativno visokim uzimanjem
(primanjem) kiseonika. Filmogeni materijali sa
konjugovanim dvostrukim vezama pri o~vr{}ava-
nju uzimaju manje kiseonika, nego isti sa izolova-
nim dvostrukim vezama. Zna~ajno ni`i sadr`aj ki-
seonika o~vrsnutog filma je znak, da se pored
umre`avanja preko kiseoni~nih mostova, tako|e,
doga|a vezivanje i polimerizacijom.
Veliko uzimanje kiseonika mo`e, zbog oksidativne
razgradnje, da prouzrokuje ne`eljeno naginjanje ka
`u}enju i krtosti filma premaza.
Pretpostavka za oksidativno umre`avanje je prodi-
ranje vazdu{nog kiseonika u te~ni film premaza.
Vremenom stvorena nepropusna poko`ica (skra-
ma) na povr{ini mo`e da uspori ili ~ak spre~i (ome-
te) o~vr{}avanje u dubini filma premaza. Kako kod
oksidativnog umre`avanja dolazi do promene za-
premine filmogenog materijala, mo`e se kod nera-
vnomerne reakcije pojaviti naboravanje i mu}enje
(zamu}enje) filma premaza. Oksidativno umre`a-
vanje proti~e relativno lagano. Vreme o~vr{}avanja
filma lanenog ulja na sobnoj temperaturi zahteva
oko 5 do 6 dana. Dodatkom materija za su{enje,
pre svega organskih soli kobalta, olova i mangana,
mo`e se zna~ajno skratiti vreme o~vr{}avanja. U
zavisnosti od delovanja razli~itih metala, koji se
nalaze u materijalima za brzo su{enje, mo`e do}i
do razli~itog proticanje reakcije o~vr{}avanja filma.
Najstariji za oksidativno umre`avanje upotreblja-
vani materijali su prirodna nezasi}ena ulja, ve-
}inom biljnog porekla. Kasnije se pre{lo na masne
kiseline su{ivih ulja u sinteti~kim ve{ta~kim smo-
lama premaza koje sadr`e dvostruke veze. Za tako
zahtevne proizvode odgovaraju su{ive alkidne
smole, uretan alkidi, estri epoksidnih smola u
nezasi}enim masnim kiselinama i uljem modifiko-
vane fenolne smole.
113
6.1.2 Umre`avanje polikondenzacijom
a) Odvijanje polikondenzacije toplotom
Polikondenzacija, koja se odvija u toku o~vr{}a-
vanja filma, uslovljena je pe~enjem (zagrevanjem)
te~nog premaza na temperaturi predmeta obrade u
podru~ju od 100°C do 200°C. Visokomolekularna
trodimenzionalna mre`a ve}inom nastaje stranim
umre`avanjem komplementarnih filmogenih ma-
terijala. Dominantne su sa niskim alkoholima (ve-
}inom butanolom) eterovane metilol grupe fenol i
amino, odnosno amido smola, koje se sa slobod-
nim hidroksidnim grupama poliestara, alkidnih
smola, poliakrilata i epoksidnih smola u okviru
reakcije preeterifikacije pretvaraju i pri tom se, kao
te~ni reakcioni produkti, izdvajaju prethodno
preko etarskih mostova izgra|eni ni`i alkoholi. Po-
red toga, nastaje stvaranje etarskih i estarskih mo-
stova razlaganjem vode iz metilol hidroksila fenol i
amino, odnosno amido smola sa hidroksilnim i
karboksilnim grupama njihovih komplementarnih
smola.
b) Protonima katalizirana kondenzacija
(kiselinsko o~vr{}avanje)
Protoni jakih kiselina pokre}u umre`avanje u ami-
no- odnosno amido smolama i u odgovaraju}im
fenolnim smolama (rezolima) ve} na sobnoj tem-
peraturi. Ova kiselokatalizuju}a kondenzacija se
odvija ka trodimenzionalno umre`enim duromeri-
ma, pri ~emu se molekuli filmogenog materijala
vezuju preko metilenskih mostova, koji nastaju
cepanjem vode iz metilol grupa. Sa pove}anjem
temperature nastaje jo{ i vezivanje preko metilen-
skih mostova. Metilenski mostovi se grade cepa-
njem (razgradnjom) vode.
6.1.3 Umre`avanje polimerizacijom
Za umre`avanje polimerizacijom podobnih (spo-
sobnih) premaznih materijala neophodno je posto-
janje u rastvoru, po pravilu, jednog oligomera sa
reaktivnim alifati~nim dvostrukim vezama i jednog
za kopolimerizaciju sposobnog monomera. Kopo-
limerizacija vodi ka formiranju guste trodimenzi-
onalne mre`e. Kao naj~e{}i oligomer polazni mate-
rijal slu`i linearni poliestar, koji sadr`i maleinsku,
odnosno fumarnu kiselinu, kao nezasi}ene gra-
|evne jedinice. Mo`e se upotrebiti, tako|e, oligo-
mer akrilestar sa dvostrukim vezama. Stirol ~esto
nalazi primenu, kao monomer sposoban za kopo-
limerizaciju, zajedno sa vinil toluolom i estrima
akrilne i metakrilne kiseline. O~vr{}avanje filma
polimerizacijom je prakti~no postupak bez emisije,
jer upotrebljen monomer dodat kao rastvara~ ne
114
isparava, ve} se neposredno ugra|uje u film pre-
maza.
a) Pokretanje polimerizacije katalizom
Kopolimerizacija se pokre}e stvaranjem radikala
pri kataliti~kom raspadanju peroksida dodatog kao
inicijator te~nom premazu. Raspadanje peroksida
mo`e se iznuditi pove}anjem temperature ili do-
datkom ubrziva~a. Kao ubrziva~i nalaze primenu
kod ketoperoksida rastvorljive kobaltove soli, kod
acilperoksida tercijerni amini. Za regulaciju proti-
canja me{ovite polimerizacije koriste se zajedno
jo{ i promotori. Kako je kataliti~ki pokrenuta
polimerizacija kod zajedni~kog susreta deluju}ih
komponenti spontana i doga|a se velikom brzi-
nom, neophodno je da pre, ili jo{ bolje za vreme
nano{enja premaza, komponente do|u u dodir
zajedno jedna sa drugom. Primena, lagerovanje i
isporuka materijala za obradu je mogu}a samo u
sistemu za dvokomponentne sisteme.
b) Pokretanje zra~enjem
Za pokretanje kopolimerizacije potrebni radikali,
odnosno joni mogu se osloboditi delovanjem ener-
getskog zra~enja. Visoko ubrzani elektroni daju ta-
ko veliki prinos radikala, da se polimerizacija filma
premaza zavr{ava u sekundi. Za stvaranje radikala
dejstvom UV zra~enjem neophodan je dodatak fo-
toinicijatora. Zra~enjem o~vr{}avaju}i sistemi
(materijali) su jednokomponentni sistemi.
6.1.4 Umre`avanje poliadicijom
Kod umre`avanja poliadicijom nastaje veza reak-
cionih partnera kretanjem (migracijom) atoma ili
atomskih grupa, po pravilu bez nastajanja te~nih
reakcionih proizvoda. Nosioci poliadicije su filmo-
geni materijali sa izocijanatnim i sa epoksi grupa-
ma.
a) Umre`avanje uz pomo} visokoreaktivnih
katalizatora (reaktora) na sobnoj temperaturi
Spojevi sa vi{estrukom izocijanatnom funkcijom
(poliizocijanatni o~vr{}iva~i) reaguju ve} na sobnoj
temperaturi sa vi{estrukim hidroksilnim funkci-
onalnim smolama, {to dovodi do stvaranja vi{edi-
menzionalno umre`enih poliuretana. Za pove}anje
brzine reakcije mogu se dodati pogodni katalizato-
ri. Sa spojevima koji sadr`e amino grupe umre`a-
vanje proti~e ka formiranju poliurea. Sa vodom,
odnosno vlagom reaguje poliizocijanatni o~vr-
{}iva~ na isti na~in. Razlaganjem ugljendioksida
nastaju u prvom koraku poliamini, odnosno vi-
{estruki prepolimeri sa amino grupama, na koje se
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
adira neprera|eni izocijanat i spaja sa poliureom
(o~vr{}avanje PU materijala delovanjem vlage).
b) Poliaditivno umre`avanje reakciono slabih
partnera delovanjem toplote
Prikriveni poliizocijanati reaguju samo posle ce-
panja skrivenih sredstava, za {ta je, ve}inom, po-
trebna temperatura vi{a od 150°C. Poliaditivna
reakcija ponovnog obrazovanja izocijanatnih grupa
sa hidroksilnim funkcionalnim partnerima proti~e
tada kod jednog ve{ta~kog premaza, kao i kod
hladno o~vr{}avaju}ih sistema.
6.2 FIZI^KE I HEMIJSKE PROMENE PRI
STVARANJU FILMA
Formiranje filma premaza je slo`en proces, ~ije su
faze predstavljene na slici 6.1.
FORMIRANJE FILMA
PREMAZA
nano{enje su{enje/
materijala
razlivanje i
ostvarivanje o~vr{}avanje
kontakta izme|u
podloge i premaza
hemijsko fizi~ko kombinovano
o~vr{}avanje su{enje (fizi~. + hemij.)
otparavanje hla|enje
isparljivih materija otopljenog materijala
Slika 6.1.: Shematski prikaz formiranja filma premaza
[1]] Nano{enje premaza
Nano{enje premaza je raspore|ivanje polimernog
materijala preko povr{ine koja se obra|uje.
[2]] Razlivanje (fiksiranje) premaza
Razlivanje (fiksiranje) premaza je korak stabilizo-
vanja nanetog polimernog filma na povr{inu, od-
nosno suprotstavljanje bilo kakvoj tendenciji da
isti sklizne sa povr{ine ili formira neravnomerni
film.
Na proces razlivanja uti~e brzina isparavanja rast-
vara~a i tiksotropija sistema.
Isparavanje se u ovom slu~aju odvija preko dva
mehanizma:
• rastvara~ otparava sa same povr{ine filma, pod
istim uslovima pod kojima se vr{i isparavanje
sa povr{ine ~istog rastvara~a
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU 115

• otparavanje rastvara~a je kontrolisano difuzi- staviti slede}om fizi~kom zavisno{}u:

jom kroz masu filma, pri ~emu je ograni~a-
vaju}i faktor gubitka rastvara~a brzina kojom
on difunduje iz dubine do povr{ine filma lgh = k . Mn . c (6.1)

Po~etak isparavanja (va`no za fiksiranje) odvija se

po prvom mehanizmu. gde je:
U kasnijem periodu isparavanja difuzija rastvara~a h- viskozitet
dobija sve ve}i zna~aj, saglasno smanjivanju ko- M - molska masa
li~ine rastvara~a u filmu. k i n - konstante
Pri nano{enju premaza dolazi do razru{avanja tik- c - koncentarcija polimernog rastvora
sotropne strukture. Po`eljno je da se struktura u to- Jedna~ina (6.1) sa dovoljnom ta~no{}u va`i za kon-
ku procesa fiksiranja brzo oporavlja. centrovane rastvore i rastopine. Postoji direktna
proporcionalnost izme|u viskoziteta filma i kon-
[3]] Su{enje i o~vr{}avanje premaza centracije prisutnih rastvara~a, kao i prose~ne mol-
ske mase filmogenog materijala. Porast viskoziteta
Razli~iti polimerni materijali zahtevaju razli~ite u podru~ju mehani~ke za{tite, tako|e u podru~ju
postupke za ubrzavanje procesa su{enja, odnosno upotrebljivosti lakiranih predmeta obrade, mo`e se
o~vr{}avanja premaza. posti}i na dva na~ina (slika 6.2)
S obzirom na na~in prenosa toplote razlikuje se • isparavanjem rastvara~a dolazi do pove}anja
konvekcijsko su{enje i su{enje zra~enjem. koncentracije filmogenog materijala
Prelaz od te~nog ka ~vrstom filmu premaza mogu- • hemijskom reakcijom pove}ava se prose~na
}e je jednostavno objasniti analizom promena reo- molska masa ve} nanetog filma
lo{kih svojstava premaza. Ako se pod viskozitetom
Prvi proces se izjedna~ava sa pojmom fizi~kog su-
u daljem razmatranju podrazumeva sposobnost
{enja, a drugi proces sa hemijskim o~vr{}avanjem.
materijala da te~e, i da pri vi{oj konzistenciji nasta-
je `ilavost, odnosno ~vrsto}a, tj. ako se viskozitet Kako umre`avanje molekula smole dodatno pove-
posmatra kao unutra{nje trenje premaznog materi- }ava viskozitet, tako paralelno te~e porast hemijske
jala, proces stvaranja filma mo`e se grafi~ki pred- otpornosti na delovanje rastvara~a. Na grafiku se
Granica rastvorljivosti

POLIMER
Fizikalno su{enje

lg h
j e
an
av
{}
Granica hemijske postojanosti

r
o ~v
ko
ijs
m
He
Podru~je otpornosti na
delovanje rastvara~a

Podru~je fizi~ke tvrdo}e i ~vrsto}e

100% SM
Minimalna tvrdo}a

80% SM

60% SM

40% SM
Gornja granica primene

20% SM

Podru~je radnog viskoziteta

MONOMER Slika 6.2.: Svojstvo
konzistencije
MOLSKA MASA (konzistencija)
monomera kod lakiranja
116
ln h
3 hemijskim procesima formiranja filma. Iz ovoga se
X jasno mo`e uo~iti da se premazi sa vi{om meha-
1 re|enju sa disperzijama predstavlja jednostavniji
X X 3a
M slu~aj. Kod disperzija, raspr{ivanjem proizvedene
a Fizi~ko su{enje
4 se sa znatnim smanjivanjem ukupne povr{ine i for-
ln h X
2
X polarne grupe smola su neaktivirane vezivanjem
1 X
X 2a
M
b Hemijsko o~vr{}avanje
Slika 6.3.: Fizi~ko stanje i hemijsko o~vr{}avanje
(1) monomera, (2a) i (3a) premaza, (3) i (4) lakiranja,
M – srednja molska masa, h – viskozitet
mo`e markirati formiranje hemijski postojane po-
vr{ine (slika 6.3). Put od sirovine za premaze (1) do
sloja premaza na drvetu (3) i (4) mo`e proticati pre-
ko me|ustanica. Polaze}i od smole, koja sadr`i mo-
nomerne gra|evne jedinice, preko hemijskih pro-
cesa koji vode pove}anju molekula ((2) i (3), do
smanjenja viskoziteta sistema, nakon dodavanja
razre|iva~a zbog pogodnosti za nano{enje, ((2a) i
(3a)). Fizi~ko su{enje zna~i pomeranje koordinata
u vertikalnom pravcu ((3a) -> (3)) u podru~ju fizi-
~ke tvrdo}e. Promena molske mase se ne doga|a.
Ako je neophodna dodatna otpornost na delovanje
rastvara~a i agresivnih hemikalija, mora se izvesti
hemijsko o~vr{}avanje, tj. dodatno umre`avanje
filmogenog materijala nakon nano{enja ((2a) ->
(4)).
Pomo}u ove pojednostavljene predstave mogu}e je
karakterisanje svih sistema premaza. Tako se mo-
gu, na primer, fizi~ko su{e}i sistemi u odnosu na
njihovu molarnu masu upotrebiti samo do granice
rastvorljivosti. Time su fizi~ko su{e}i premazi,
na`alost, ograni~enog kvaliteta. Podru~je potpune
otpornosti na rastvara~e se ne posti`e. Tako|e je
zbog zahtevane rastvorljivosti pri nano{enju iz te-
~ne faze neispunljiv zahtev prema otpornosti na
rastvara~e. Slede}i nedostatak fizi~ko su{e}ih pre-
maza vezan je za visoku molarnu masu osnovnih
smola i relativno visoki udeo rastvara~a u stanju
prerade.
Druga je situacija kod prerade hemijski o~vr{}a-
vaju}ih premaza. Ovde postoji mogu}nost da se
zbog ni`e molarne mase nanosi ve}i sadr`aj ~vrstih
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
~estica. Nedostaju}e ili smanjeno otvrdnjavanje
fizi~kim su{enjem mo`e se vi{e nego izjedna~iti
ni~kom i hemijskom stabilno{}u mogu dobiti iz
hemijski o~vr{}avaju}ih reakcionih premaza.
Proces formiranja filma polimernih rastvora u po-
kapljice kvase povr{inu (predmet obrade), razlivaju
miraju jedan zatvoreni premaz. Kod te~nog pre-
maza, sa viskozitetom pode{enim za prskanje,
prakti~no su sve funkcionalne grupe filmogenog
materijala rastvorene “pravim” rastvara~ima, tj.
preko mostova sa rastvara~em. Uzajamno delova-
nje molekula smola jednog sa drugim je zato malo.
Sa porastom isparavanja rastvara~a ovo stanje se
kontinualo menja. S druge strane, uticaj molekula
smole se pove}ava. Na kraju se makromolekuli
ukrupnjavaju. Formiranjem prostorne strukture ra-
stvor `elira i o~vr{}ava daljom desolvatacijom i
pove}anjem molekulskog lanca. Prvobitni stepen
solvatacije i brzina formiranja filma imaju uticaj na
~vrsto}u i elasti~nost sloja premaza. Ovaj uticaj se
naro~ito mo`e primetiti kod fizi~ko su{e}ih sis-
tema.
Dok kod premaza sa rastvara~ima, prvenstveno
kod fizi~ko su{e}ih, isparavanje rastvara~a uti~e na
kvalitet filma, kod disperzionih premaza manje
uti~e proces isparavanja, a vi{e slepljivanje poli-
mernih ~estica. Do slepljivanja dispergovanih po-
limernih ~estica dolazi ako su nadvladane odbojne
sile privla~nim silama, koje nastaju isparavanjem
te~nog dela i stabilizacijom disperzija.
Isparavanjem rastvara~a rastojanje dispergovanih
~estica smole se sve vi{e smanjuje. U pogledu na
me|usobno dodirivanje dispergovanih ~estica, nas-
taje formiranje negativnog radijusa, deluju povr-
{inske sile, koje dovode do daljeg smanjivanja uku-
pne povr{ine. Pri daljem isparavanju rastvara~a
nastaju dodatno kapilare, u kojima je potpomognu-
to, delovanjem kapilarnih sila, pribli`avanje poli-
mernih kuglica. Povrh toga, dolaze Van-der-Waals-
ove sile i uticaj sile zemljine te`e, koje su, ipak,
male u odnosu na veli~inu kapilarnih i povr{inskih
sila.
Kako sve pojedina~ne sile stoje u obrnuto propor-
cionalnoj zavisnosti sa pre~nikom ~estica, sile
formiranja filma su, ipak, zna~ajno velike, ako su
dispergovane ~estice male. Ako su veli~ine ~estica
od 0,05 do 0,1 mm, pritisak mo`e dosti}i nekoliko
stotina bar-a. Samo visokomolekularne ~vrste poli-
merne ~estice mogu da podnesu ove enormne sile i
da se deformi{u u rombi~ne dodekaedre, uz isto-
vremeno slepljivanje grani~nih povr{ina.
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
Na prelaz rastvara~a iz premaza u prostor iznad te-
~nosti razli~ito uti~e me|usobno delovanje sa fil-
mogenim materijalima u zavisnosti od stadijuma
otparavanja. Permanentno pove}anje viskoziteta
uti~e na prestanak delovanja rastvara~a na gra-
ni~noj povr{ini. U po~etnom stadijumu preovla-
|uju}i konvektivni transport rastvara~a ote`an je
pove}anjem viskoziteta, tako da sve vi{e i vi{e mo-
ra da se re{ava procesom difuzije. Pri tom koefici-
jent difuzije nema konstantnu vrednost.
Izmena energije i materija kod hemijsko o~vr{}a-
vaju}ih premaznih materijala sadr`i dodatne
promenljive veli~ine (varijable) formiranjem i tran-
sportom proizvoda kondenzacije i razlaganja.
Dok fizi~ko su{enje predstavlja promenu stanja
filma isparavanjem rastvara~a, kod hemijskog o~vr-
{}avanja dolazi do pove}anja molske mase smole
premaza ili kombinacije smola premaza hemijskom
reakcijom (umre`avanjem). Generalno, stvaranje
filma predstavlja kombinaciju fizi~kog su{enja i
hemijskog o~vr{}avanja.
Do pove}anja molske mase mo`e do}i ako postoje
najmanje dva reaktivna centra po molekulu smole.
Molekuli ostaju, ipak, nerazgranati i lakiranje ter-
moplasti~no. Popre~no umre`avanje je mogu}e vi-
{im funkcionalitetom. Na osnovu stabilizacije u
sva tri prostorna pravca filmovi gube termoplasti-
ficitet i postaju dodatno otporni (rezistentni) na
delovanje rastvara~a i hemikalija. Postaju duro-
meri.
6.3 OSNOVE FORMIRANJA SLOJEVA PREMAZA
NA LIGNOCELULOZNIM PODLOGAMA
Nano{enje premaza na nose}i materijal ima sle-
de}e ciljeve:
• postizanje za{titnog delovanja za obra|ene no-
se}e materijale, na primer od prljanja dodirom
ili okolinom, od korozije (naro~ito kod gvo`|a)
ili od drugih delovanja (UV zra~enja, ki{e itd.)
• nano{enje dekora ili fini{-premaza obojenim
materijalima
• isticanje dekora, na primer furnira ili folije sa,
po pravilu, bezbojnim materijalima
• povr{insko uobli~avanje tehnikom oplemenja-
vanja strukturiranjem sa odgovaraju}im povr-
{inskim efektima, na primer naboranim pre-
mazima
• stabiliziranje nose}eg materijala postupkom
laminiranja, furniranja, {pahtlovanja i ostalim
postupcima
Sa ovim ciljevima povezan je ~itav niz zahteva,
kao {to su: hemijska postojanost, sposobnost odu-
piranja fizi~kim optere}enjima, dobra i efektivna
117
obradljivost, pogodnost po zdravlje i okolinu, do-
bra reproduktivnost materijala i procesa i {to je
mogu}e ni`i tro{kovi obrade.
Ovi zahtevi se ponovo iskazuju pri definisanju
upotrebnih svojstava lakiranih povr{ina, koje su re-
zultat uzajamnog delovanja nose}eg materijala,
sredstava za obradu, na~ina nano{enja (aplikacije)
i ostalih veli~ina. Slika 6.4 prikazuje faktore koji su
odgovorni za formiranje sloja premaza i uti~u na
zahtevana svojstva finalno obra|enih povr{ina.
6.3.1 Gra|a slojeva premaza
Polazi se od toga da se sistem drvo/premaz sastoji
iz razli~itih slojeva, ~ije se stanje u procesu obrade
menja. Naneti te~ni sloj premaza prelazi iz te~nog
stanja preko gel stanja u ~vrsto stanje. Ove faze
prelaska (vezivanja ili o~vr{}avanja) povezane su
sa fizi~kim procesom otparavanja ili odla`enjem
rastvara~a ili disperzionog sredstva, a mogu}e je
delovanje i/ili hemijskih procesa polikondenzacije,
poliadicije ili polimerizacije.
Za vreme promene stanja sloja premaza na nose-
}em materijalu nastupaju uzajamna delovanja, koja
su prikazana na slici 6.5.
6.3.2 Kohezija i kohezioni rad
Sa kohezijom se ozna~ava, generalno, unutra{nje
zajedni~ko dr`anje jedne materije, tj. delovanje
atomskih i molekularnih sila, koje ~vrstom materi-
jalu daju ~vrsto}u ili te~nom materijalu zajedni~ko
dr`anje.
U odnosu na premaz deluju}e kohezione sile daju
~vrsto}u nose}em materijalu kao i premazu. Kohe-
zioni rad (Wk) je, shodno tome, doneti rad u~injen
molekulima ili nastao zbog savla|ivanja spolja-
{njih uticaja (pukotine, lom).
Mehanizam nastajanja kohezionih sila mo`e se do-
bro posmatrati kod procesa umre`avanja jednog
savremenog sistema premaza (slika 6.6).
6.3.3 Adhezija i adhezioni rad
Kod adhezionih sila radi se o delovanju sila koje
dr`e (prianjaju) razli~ite materijale jedan s drugim
(sloj premaza na drvetu). Njihova veli~ina se mo`e
odrediti slobodnom povr{inskom energijom mate-
rijala. Saglasno tome, adhezioni rad (Wa) je rad po-
treban za vezivanje (spajanje) ili razdvajanje sloje-
va.
Za prianjanje, kao vidljivu formu adhezije, postoje
razli~ite teorije. One su svojevremeno razvijene za
118 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Umre`avanje
Svojstva premaza u
Adhezija
te~nom i ~vrstom stanju

UPOTREBNA VREDNOST
SISTEMA PREMAZA
NA POVR[INI DRVETA

Nastajanje naprezanja
Svojstva drveta
i naponsko stanje
Svojstva sistema
drvo / premaz

Slika 6.4: Uticajne veli~ine na formiranje i upotrebne vrednosti sloja premaza na povr{ini drveta
Vazduh

Na sloj premaza deluju

dve grani~ne povr{ine
(vazduh i podloga)
Premaz

Jedna grani~na povr{ina

svojom strukturom deluje
u sloju blizu grani~ne povr{ine
Sopstvena grani~na povr{ina
sa atomskom i molekularnom
strukturom i uzajamnim
delovanjem

Slika 6.5: Gra|enje

Drvo

Podloga
slojeva premaza na
povr{ini drveta
Vazduh
premaza
Sloj
materijal
Nose}i

1 2 3
Nakon nano{enja premaza: Proces su{enja/vezivanja: ^vrsti sloj premaza:
niskomolekularne komponente delovanjem toplote i/ili o~vr{}iva~a komponente vezivnih sredstava
smola premaza sadr`e mnogo reaktivne polarne grupe stupaju u su fiksiranjem polarnih grupa
rastvara~a; mnoge funkcionalne reakciju umre`avanja; rastvara~i umre`ene i grade ~vrsti
grupe ~ine osnovu za po~etnu otparavaju u okolinu, ali i u podlogu i zatvoreni sloj premaza
reakciju umre`avanja

Slika 6.6: Proces umre`avanja jednog savremenog sistema premaza

Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
tehniku lepljenja, ali se principijelno mogu prime-
niti i na premaze za povr{insku obradu.
• Teorija mehani~kog ankerovanja polazi od toga
da pri~vr{}ene povr{ine slojeva delimi~no pro-
diru u poroznu ili neravnu (hrapavu) povr{inu
nose}eg materijala drveta i sa ovim se mehani~ki
vezuju. Zato se ~esto govori o “mehani~koj adhe-
ziji”. Ipak, prianjanje postoji i na veoma glatkim
povr{inama. Kako vezivanje, pod ina~e istim us-
lovima, raste sa povr{inskom hrapavo{}u, ne mo-
`e se isklju~iti mehani~ki uticaj. Tako|e, mo`e sa
hrapavo{}u uve}ana povr{ina da pove}a mogu-
}nost za dodatna mesta hvatanja.
• Prema teoriji difuzije na grani~nu povr{inu dola-
ze komponente koje prodiru u polimer, tj. makro-
molekuli difundiraju me|usobno, ali pod uslo-
vom odgovaraju}e pokretljivosti istih. Ova pokre-
tljivost je data sa strane materijala za obradu, a
ne od nose}eg materijala, tako da ovaj efekat da-
lje nastupa jednostrano.
• Prema elektronskoj teoriji obja{njava se da kroz
promenljivo elektronsko oblaganje ljuske mole-
kula slika jednog dvostrukog sloja izaziva elek-
tri~ni naboj. Tako nastaje elektrostati~ko polje
sila kao posledica. Za drvnu industriju ova teori-
ja nije relevantna.
• Prema adsorpcionoj teoriji omogu}eno je obja-
{njenje tzv. “specifi~ne adhezije”. Prema ovoj te-
oriji sile me|usobnog delovanja su intermoleku-
larne ili ~ak interatomarne. Ova teorija, koja se
zasniva na delovanju sporednovalentnih sila, tj.
Van-der-Waals-ovih sila, spojeva kiseoni~nih
mostova, ali i elektrostati~kih sila, kao jonskih
veza, je ~esto eksperimentalno potvr|ena. Ona
va`i kao najsigurnija teorija za veze drveta i po-
vr{insko vezivanje premaza na drvetu.
• Na kraju je teorija kovalentnih veza. Kovalentne
veze se mogu tada ostvariti, ako komponente ili
delovi komponenti mogu jedna sa drugom hemij-
ski da reaguju. To se izme|u razli~itih kompo-
nenti, premaza s jedne strane i komponenti drve-
ta lignina i/ili hemiceluloza s druge strane, apso-
lutno mo`e zamisliti.
6.3.4 Ugao kva{enja i kva{enje
Ugao kva{enja ili kontaktni ugao, ~esto poznat i
kao ivi~ni ugao, jedan je od va`nijih kriterijuma za
ocenjivanje i vrednovanje procesa kva{enja. For-
miranje ivi~nog ugla je rezultat delovanja gra-
ni~nih povr{inskih naprezanja. Ova naprezanja su
fizi~ko merljive veli~ine (izraz) molekulskog delo-
vanja kondenzovane faze koja postoji na svakoj
grani~noj povr{ini, tj. kod jedne kapljice premaza
na drvetu su grani~ne povr{ine drvo/premaz (TL),
drvo/vazduh (TG) i premaz/vazduh (LG).
119
Prema tome, kako materijali prostorno me|usobno
deluju, mo`e se razlikovati:
a) formiranje kontaktnog ugla na horizontalnoj
povr{ini
b) formiranje kontaktnog ugla na vertikalnoj
povr{ini
c) formiranje kontaktnog ugla u sudovima, na-
ro~ito kapilarama
Kontaktni ugao na ravnoj (horizontalnoj) povr{ini
mo`e se najbolje prikazati na jednoj kapljici pre-
maza na nose}em materijalu (slika 6.7).
Kada se kapljica premaza nanese na nose}i materi-
jal, potrebno je jedno odre|eno vreme dok se kap-
ljica ne stabilizira, tj. dok kontaktni ugao pod dej-
stvom izravnavaju}ih sila ne dobije konstantnu
vrednost. Za kombinaciju drvo/premaz vreme sta-
bilizovanja kapljice iznosi oko 60 sekundi (slika
6.8).
U istoj meri kako se vremenom menja ugao kva-
{enja, menja se oblik i dimenzija kapljice.
Kada kontaktni ugao ima vrednost J = 0° tada se
naneti materijal prostire, tj. on se {iri na svojoj po-
dlozi bez vidljivog stvaranja kapljice. Normalno
gLG
Visina kapljice
premaza hTr
gTG n gTL
[irina kapljice premaza D
2 x visina kapljice premaza
tg n =
2 {irina kapljice premaza
2 x visina kapljice premaza
n =2 arc tg
{irina kapljice premaza
Slika 6.7: Formiranje ugla kva{enja n na kapljici
premaza na ravnoj povr{ini
u ( 0)
Ugao kva{enja
Visokoviskozni
Niskoviskozni
0 5 10 15 30 60 t (s)
Vreme nakon kva{enja
Slika 6.8: Proces formiranja kontaktnog ugla premaza
razli~itog viskoziteta u zavisnosti od vremena nakon
nano{enja na povr{inu drveta
120 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

kva{ljive te~nosti prave kontaktni ugao 0°<J<90°. Merenje kontaktnog ugla na horizontalnim povr-
Ako je ugao J>90° te~nost vi{e ne kvasi povr{inu. {inama nije komplikovano. Ve}inom se primenjuju
tri metode:
Kod istog para delovanja drvo/premaz na kontaktni
ugao uti~e ve}i broj materijalnih i strukturnih • kontaktni ugao kapljice se direktno meri horizon-
veli~ina, kao {to su: talno postavljenim mikroskopom uz pomo} ugao-
nog mernog okulara
• sa strane premaza - viskozitet
• kapljica se fotografi{e i kontaktni ugao meri sa
- stepen kondenzacije
slike ili negativa
- koli~ina suve
• profil kapljice se projektuje dijapozitiv projekto-
materije/rastvara~a
rom na projekciono platno i meri kontaktni ugao
- temperatura
- dodatne supstance Formiranje kontaktnog ugla na vertikalnim povr{i-
(punioci, katalizatori, nama ima naro~iti zna~aj kod procesa potapanja,
omek{iva~i) prskanja i raspr{ivanja vertikalnih delova ili za
kva{enje iverastih ili vlaknastih ~estica.
• sa strane drveta - hrapavost povr{ine
- smer vlakana (paralelno Kontaktni ugao kva{enja u kapilarama, kao {to su
ili popre~no) pore i lumeni drveta, dobija se analogno kva{enju
- temperatura povr{ine na vertikalnim povr{inama pod delovanjem kapi-
- hemijska ili termi~ka larnih sila. Ako te~nost kvasi kapilarni zid tada se
priprema formira ugao u < 90° a ako ne kvasi kapilarni zid
ugao je > 90°(slika 6.9).
Kontaktni ugao i kva{enje su tesno povezani jedno
a b
sa drugim i izra`avaju uzajamno delovanje energet-
skih grani~nih povr{ina. Generalno, kva{enje se
mo`e posmatrati kao vremenski nezavisan proces.
Ipak je va`an kompleks svojstava koja su u vezi sa
reolo{kim svojstvima te~nog premaza. Ali tako|e i
n < 90° n > 90° priprema povr{ina ili njena povr{inska hrapavost
igraju va`nu ulogu.
Specijalni slu~aj kva{enja je ve} opisano prostira-
nje (potpuno kva{enje) premaza.

Slika 6.9: Kontaktni ugao kva{enja u porama drveta: Kva{enje je rezultat delovanja povr{inskih na-
prezanja partnera koji u~estvuju u procesu kva-
a) sa te~no{}u koja kvasi (premaz)
{enja. Grani~na vrednost izme|u kva{enja i prosti-
b) sa te~no{}u koja ne kvasi (`iva)
ranja gradi tzv. “kriti~ni povr{inski napon” (slika
6.10). Njegova vrednost odre|ena je razli~itim test
n te~nostima za povr{ine i iznosi na primer za celu-
Kriva dobije
na lozu 200 mN/m.
1,0 sa
te
st
-t
e
6.3.5 Povr{inski napon
~n
o{
}u
Kosinus ugla kva{enja

Povr{inski napon (g), u literaturi ~esto obele`en

n=0 kao povr{inska energija, predstavlja delovanje
n
0,5 atomskih i molekulskih sila na povr{inu ~vrstih
Normalno kva{enje
materijala ili te~nosti. Ove sile su sposobne da ura-
Prostiranje = potpuno
kva{enje de adhezioni rad i tako, na primer, obezbede pria-
njanje sloja premaza na njegovu podlogu (furnir,
foliju). Povr{inski napon se mo`e opisati i kao spo-
"kriti~ni" povr{inski napon
sobnost povr{ine za apsorpcijom molekula.
0 Koliko jako prianja premaz na svoj nose}i materi-
Povr{inski napon test - te~nosti jal, odre|uju:
a) veli~ine vezivnih sila materijala – supstance
Slika 6.10: Odre|ivanje procesa kva{enja nose}eg (sporedne valence)
materijala sa test te~nostima preko “kriti~nog b) broj mesta vezivanja na kojima ove vezivne
povr{inskog napona” sile mogu delovati izme|u materijala
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
Na osnovu svestranih istra`ivanja u tehnici povr-
{inske obrade i lepljenja ustanovljeno je da se mo-
gu razlikovati polarni (gp) i disperzni (gd) mehani-
zmi delovanja povr{inskih sila.
U polarne grupe ubrajaju se hidroksilne, karbok-
silne, karbonilne i amino grupe i naro~ito jaki ki-
seoni~ni mostovi.
Polarna i disperzna delovanja dovode samo tada na
grani~noj povr{ini do prianjanja materijala, ako je
ostvareno neophodno pribli`avanje i ako polarne i
disperzne sile stoje u pravom odnosu. Zato je neo-
phodan {to je mogu}e bli`i kontakt, koji se ostvaru-
je sa jednom te~nom komponentom.
6.3.6 Viskozitet
Svaka supstanca (materijal) na koju deluje spo-
lja{nje optere}enje reaguje prostorno pomeranjem
svojih gra|evnih jedinica u pravcu ovog delovanja.
Ova pojava je naro~ito va`na kod te~nih materijala,
po{to karakteri{e mogu}nost te~enja takvih materi-
jala i pri tom direktno obradljivost, {to je od izu-
zetnog zna~aja za premaze.
Mera odnosa primenjenog naprezanja na smicanje
pri gradijentu brzine je za Njutnovske te~nosti
proporcionalna veli~ina i ozna~ena je kao visko-
zitet (h).
U tehnici povr{inske obrade i lepljenja predstavlja
se, generalno, pod viskozitetom dinami~ki visko-
zitet. Dinami~ki viskozitet predstavlja fizi~ku
veli~inu ~iji intenzitet zavisi od brzine promene
postoje}eg (vladaju}eg) smicajnog naprezanja
izme|u dva susedna paralelna sloja laminarno
kre}u}e homogene izotropne te~nosti.
Pored Njutnovskih te~nosti u tehnologiji povr-
{inske obrade primenjuju se i takve te~nosti za
koje va`e promenjeni zakoni te~enja (nelinearno
eksponencijalna zavisnost). Tada se govori o struk-
turno-viskoznom ili plasti~no-viskoznom pona-
{anju materijala (tiksotropija, reopeksija).
U praksi povr{inske obrade na promenu viskozite-
ta premaza mo`e se uticati na dva razli~ita na~ina:
a) upotrebom razre|iva~a – promena viskozite-
ta dodavanjem razre|iva~a nije linearna. U
po~etnoj fazi veoma brzo opada viskozitet.
Ova promena viskoziteta je rezultat promene
molekulske mase rastvorenog makromoleku-
larnog materijala. Istovremeno se menja sadr-
`aj suve materije (vezivnog sredstva) pripre-
mljenog premaza – rezultat je pri istoj koli~ini
nanosa manja debljina sloja.
b) primenom vi{ih temperatura – opadanje
(spu{tanje) viskoziteta zasniva se na pove-
}anoj pokretljivosti molekula pri zagrevanju.
121
Ova metoda nalazi, pre svega, primenu u te-
hnici prskanja i raspr{ivanja, toplim ili vru-
}im postupkom. Nesumljiva prednost je do-
bro raspr{ivanje nepromenjenih delova ~esti-
ca, odnosno mogu}nost primene premaza sa
ve}im sadr`ajem ~vrstih supstanci.
6.4 FORMIRANJE SLOJA PREMAZA I SISTEMA
PREMAZA NA POVR[INI DRVETA
Za nano{enje te~nog materijala za obradu postoje
mnogostruka tehnolo{ka re{enja, koja se pri tom u
osnovi znatno razlikuju, ve} prema tome da li je
materijal koji se nanosi u obliku kapljica (prskanje,
fino raspr{ivanje, airless ili elektrostati~ko prevla-
~enje) ili kao te~ni film, odnosno sloj (nalivanje,
potapanje, valjanje i sl.). Zadatak je da se proi-
zvede zatvorena povr{ina; cilj je postizanje una-
pred odre|ene upotrebne vrednosti proizvoda.
6.4.1 Kva{enje povr{ine drveta i razlivanje
premaza
Ako se te~ni materijal nanosi u vidu kapljica na
nose}i materijal, tada se mo`e desiti da se:
• nose}i materijal kvasi, na povr{ini se u potpu-
nosti razliva i formira se tanak sloj premaza
• nose}i materijal ne kvasi, na povr{ini shodno
tome nema razlivanja i prave se “sede}e ka-
pljice”
Ove dve mogu}nosti su ekstremni slu~ajevi jednog
vi{e ili manje kontinualnog formiranja sloja pre-
maza. Normalno je da te~ni materijal za prevla-
~enje skoro uvek kvasi nose}i materijal i da se ra-
zliva na njegovoj povr{ini.
Za kva{enje i potpuno razlivanje materijala potreb-
ni su slede}i uslovi:
• glatka kva{ljiva (koja se mo`e okvasiti) po-
vr{ina
• te~ni materijal za obradu sposoban za kva-
{enje, ~ija reolo{ka svojstva ne ometaju razli-
vanje
Kva{enje nose}eg materijala i razlivanje materijala
za obradu su povezani sa promenom energije sis-
tema materijal za obradu/nose}i materijal.
Za opisivanje kva{enja ~esto kori{}eni koeficijent
kva{enja H odgovara vi{ku (ostatku) sile adhezije u
odnosu na silu kohezije
H = Wa – Wk (6.2)
Postoje tri mogu}nosti, kod kojih kva{enje i razli-
vanje materijala za obradu zavisi od grani~nog
122 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

povr{inskog napona i kohezije premaznog materi-

jala:
t=k.gn
•
(6.4)
1. uslov: H<0; Wa – Wk<0; cosJ<1;
0°<J£ 180°
Kapljice premaza dr`e se zajedno na Do sada posmatrana uzajamna delovanja i uticajne
povr{ini i zato kvase samo delimi~no. veli~ine na formiranje slojeva na nose}em materi-
jalu va`e samo u slu~aju da na premazni materijal
2. uslov: H=0; Wa – Wk=0; cosJ=1; J=0° ne deluju spolja{nje sile, sa izuzetkom sile ubrza-
Kapljice premaza kvase povr{inu i mo- nja zemljine te`e.
gu se bez smetnji razlivati. Pri formiranju sloja premaza ili sistema slojeva
premaza na povr{ini drveta moraju se posmatrati
3. uslov: H>0; Wa – Wk>0; cosJ=?; J<0° daljnji uticajni parametri, naro~ito oni koji obuhva-
Kapljice premaza teoretski se savr{eno taju specifi~na svojstva drveta i premaza.
razlivaju.
Drvo va`i za materijal sa malom vredno{}u slobo-
Ako se materijal za obradu • razliva na povr{ini, dne povr{inske energije (44 do 55 mJ/m2).
tada se pomeraju me|usobno “pojedina~ni slojevi”
materijala. Brzina smicanja g zavisi od smicajnih Za slu~aj da je povr{inska energija drveta materijal-
naprezanja t i viskoziteta h materijala (Njutnov za- na konstanta, na glatkim (ravnim) povr{inama pra-
kon): vac razlivanja nema uticaj na ugao kva{enja.
t
g = __ Na mogu}nost kva{enja i razlivanja premaza uti~u
•
(6.3)
h sa strane drveta parametri prikazani u tabeli 6.1.
Va`niji faktor za razlivanje je povr{inska hrapa-
Ova zakonitost va`i samo za Njutnovske te~nosti, vost, ~ija veli~ina zavisi od vrste drveta, pravca re-
tj. za te~nosti sa linearnom zavisno{}u ovih veli- zanja i postupka pripremne obrade (parenje, reza-
~ina. Ve}ina materijala za obradu se ne nalazi u nje, glodanje, bru{enje). Hrapavost mo`e da bude
ovoj grupi. Reolo{ka svojstva takvih te~nosti opisu- ve}a i od 250 mm, na primer kod povr{ina hrasta u
ju jedna~ine, koje obuhvataju ne samo smicajna ranom drvetu; to je deset puta vi{e nego hrapavost
naprezanja, brzinu smicanja i viskozitet, ve} sa- nakon bru{enja kasnog drveta hrasta uobi~ajenim
dr`e jo{ neke parametre. Jedan takav odnos pri- postupkom povr{inske obrade. Sami oblici pora,
kazan je preko izraza: kao i ivice pora, imaju uticaj na kva{enje.

Tabela 6.1: Svojstva drveta koja uti~u na formiranje filma premaza

Svojstvo drveta / uticajna veli~ina Uticaj na kva{enje i razlivanje premaza

Ote`ano kva{enje i razlivanje premaza kao i formiranje

Hrapavost
tanjih slojeva

Sposobnost upijanja Smanjeno razlivanje

Zaustavlja (ometa) kva{enje i deluje kao sredstvo za

Prate}e supstance (voskovi, masti, smole itd.)
razdvajanje

Hemijska modifikacija

• acetilovanje Ve} prema modifikaciiji sledi pobolj{anje ili

• alkaliziranje slabljenje kva{enja
• ekstrakcija
• hidroliza

Ote`ano kva{enje sa premazima kod kojih su

Vla`nost drveta komponente vezivnih sredstava rastvorene u
organskim rastvara~ima

Pobolj{ava i smanjuje mogu}nost kva{enja i

Temperaturna obrada
razlivanja premaza
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
6.4.2 Uticajne veli~ine i uzajamno delovanje u
formiranom sistemu sloj premaza/nose}i
materijal
6.4.2.1 Kva{enje i vezivanje (prianjanje)
na glatkim povr{inama
Mogu}nost kva{enja i prianjanja su merljive ve-
li~ine procesa obrade povr{ine sa materijalima za
obradu. Kako pri tom deluju promene i zakonitosti
mora se iz trostrukog svetla istra`iti i analizirati:
• teoretski primenom adsorpcione teorije
• eksperimentalnim istra`ivanjima promena
kva{enja za vreme formiranja filma, naro~ito
posmatraju}i reolo{ka svojstva materijala za
obradu i svojstva povr{ine nose}eg materijala
• odre|ivanjem i merenjem prianjanja slojeva
Adsorpciona teorija omogu}ava vrednovanje mo-
gu}nosti adhezije obadva u kontaktu materijala,
pod pretpostavkom potpunog “iskori{}enja” sila
vezivanja i uzimanjem u obzir disperzne i polarne
komponente sile. Tako se mo`e odrediti maksimal-
no teoretski dostupno adheziono delovanje. Pret-
postavka za to je bezpogre{na raspodela slobodne
povr{inske energije materijala. Adhezione sile tre-
ba da omogu}e ~vrstu vezu izme|u razli~itih ma-
terijala.
Kva{enje i adhezija te~nog materijala za vreme for-
miranja slojeva na povr{ini drveta posmatra se
preko me|usobnog delovanja u sistemu:
• drvo/te~ni osnovni ili pokrivni premaz
• ~vrsti sloj osnovnog premaza/te~ni pokrivni
premaz
Adhezija o~vrsnutog sistema slojeva premaza na
povr{ini drveta obuhvata me|usobna delovanja u
sistemu:
• drvo/osnovni i pokrivni premaz
• osnovni/pokrivni sloj premaza
Svaki proces formiranja slojeva po~inje sa nano-
{enjem te~nog premaza u obliku kapljica ili te~nog
filma. Pri tom nastaju, ve} prema tehnologiji na-
no{enja, sistemi slojeva (na primer drvo/osnovno
lakiranje/pokrivni premaz), koji se karakteri{u ja-
kom vezom izme|u pojedina~nih slojeva.
Kod kva{enja drveta premazom, odnosno osnovnog
lakiranja (grundiranja) pokrivnim premazom ne
mogu se iskoristiti u potpunosti povr{inske sile ko-
je stoje na raspolaganju vezivanjem slojeva kontak-
tiranjem. Razlog za to su uo~ljive razlike u disper-
znim i polarnim delovima povr{inskog naprezanja
premaza, kao i slobodna povr{inska energija pod-
loge.
Adhezioni rad premaza na drvetu (90 do 110
mJ/m2) je ve}i nego isti pokrivnog premaza na os-
123
novnom premazu – grundiranju (79 do 88 mJ/m2).
Sloj osnovnog premaza mo`e se posmatrati kao
posrednik, jer adhezioni rad na grani~noj povr{ini
drvo/ osnovni sloj premaza ima ve}u vrednost nego
adhezioni rad na grani~noj povr{ini drvo/pokrivni
sloj premaza.
6.4.2.2 Kva{enje i vezivanje (prianjanje)
na hrapavim povr{inama
Hrapavost je prirodno stanje povr{ine drveta.
Zavisi od poroznosti drveta i ima uticaj na delova-
nje povr{inskih sila. Prema istra`ivanjima Patton-a
izra~unati adhezioni rad premaza na drvetu menja
se proporcionalno porastu hrapavosti povr{ine. To
zna~i da raste odre|ena (izra~unata) kontaktna
povr{ina izme|u kontaktiraju}ih komponenti.
Na veli~inu adhezije ima uticaj koli~ina premaza
koji je penetrirao (prodro) u gornji sloj drveta. Na-
ro~ito je uo~ljivo da se kod hrapavih povr{ina no-
se}eg materijala pove}ava zapremina napijenog
premaza u povr{inskom sloju drveta u pore|enju
sa glatkom povr{inom.
Sa hrapavo{}u raste, tako|e, i verovatno}a da sma-
njenim razlivanjem (prostiranjem) premaza ve}i
deo povr{ine nije dovoljno okva{en. Nastaje dis-
kontinuitet u povr{inskom sloju, tako da se sma-
njuje povr{ina kva{enja od 100% na oko 67% i ma-
nje. Slojevi premaza sa gre{kama u kva{enju poka-
zuju manje prianjanje nego premazi sa potpunim
kva{enjem. Poznato je da samo mali diskontinuitet
jednog premaza kasnije dovodi do lju{tenja sloja
premaza. Od takvih mesta sa gre{kama polazi raza-
ranje sloja premaza, nakon ~ega nastaje pove}anje
vla`nosti u podlozi. Ova mesta mogu, tako|e, uti-
cati i na koncentraciju naprezanja.
6.4.3 Prodiranje premaza u pore drveta
Pritisak na te~nost, koja prodire u kapilare povr-
{ine nose}eg materijala, ima tri komponente: kapi-
larnu, hidrostati~ku i atmosfersku komponentu.
Prema istra`ivanjima, primat ima kapilarni priti-
sak. Mehanizam delovanja kapilarnog pritiska u
velikoj meri zavisi od radijusa kapilare. U odnosu
na sistem pora drvo je heterokapilarno, tj. postoji
velika razlika u kapilarnom prostoru u odnosu na
jedan sistem, ali tako|e i izme|u vrsta drveta. Za
fizi~ko-matemati~ka istra`ivanja mora se posma-
trati podru~je od oko 4 do 200 mm. U ovom dijapa-
zonu pre~nika kapilara veoma se razlikuje kapi-
larni pritisak pk. Na primer, kapilarni pritisak kod
prodiranja NC premaza u pore sa radijusom 4 mm
iznosi oko 14.000 Pa, a kod pre~nika pora od 200
mm opada na 280 Pa.
124 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Pri prodiranju premaza u obostrano otvorene pore,
kod kojih je atmosferski pritisak jednak nuli, samo
je kapilarni pritisak odlu~uju}i za prodiranje (pe-
netraciju).
Kako za vreme prodiranja premaza rastvara~i di-
fundiraju u }elijske zidove, to predstavlja jedan od
razloga promene viskoziteta. Put po~etnog impul-
sivnog prodiranja je veoma kratak: oko 10 mm za
najmanje pore, ali 10 mm za najve}e pore.
Prodiranje premaza u grani~ni sloj povr{ine drveta
je za prionljivost sloja premaza pozitivno, jer se
gradi premazom zasi}ena zona sa visokom kohezi-
jom i mehani~kom adhezijom, koja pove}ava upo-
trebne karakteristike lakiranja.
6.4.4 Razlivanje i raspodela premaza
na povr{ini drveta

Za formiranje sistema drvo/premaz/sloj premaza su 6.4.4.1 Raspodela premaza na horizontalnim

va`na i kratka vremena kva{enja i prodiranja u vre-
menu od sekunde. Pri nano{enju premaza u koli-
~ini izme|u 15 i 150 mm (debljina sloja), malo pre-
maza prodire u pore, i to samo ako pore iz nepo-
sredne okoline dodatno usisavaju premaz. Istovre-
meno otparava rastvara~, pri ~emu viskozitet raste.
Mo`e se re}i da u praksi premazu za prodiranje
stoji na raspolaganju oko 10 s (lakiranje PE prema-
zom sa UV o~vr{}avanjem).
Posmatraju}i sliku 6.11 vide se ra~unski odre|ene
dubine prodiranja premaza u opsegu od 0,5 do 10
mm; to je mnogostruko ve}a du`ina od ve}ine pora
drveta ({upljine traheida, libriformna vlakna ili su-
dova). Mo`e se o~ekivati, da je grani~ni sloj u blizi-
ni pora potpuno ispunjen premazom. Na prodira-
nje premaza mo`e uticati i vazduh zatvoren u po-
rama drveta.
mm
10,0
1+3
Dubina prodiranja u pore
povr{inama drveta
Postoji mala razlika slobodne povr{inske energije
za razli~ite vrste drveta, tako da se mo`e o~ekivati
da se uzajamna delovanja povr{inskih sila i ugla
kva{enja popre~no i podu`no na pravac vlakana,
kada kapljica premaza gradi na povr{ini sloj (pre-
maz), tako|e, malo razlikuju. Na osnovu ranijih is-
tra`ivanja utvr|eno je da se moraju uzeti u obzir i
slede}i faktori:
• stepen raspodele i razlivanja premaza
• brzina otparavanja rastvara~a
Razlivanje pojedina~ne kapljice na povr{ini drveta
mo`e se okarakterisati odnosom okva{ene povr{ine
na po~etku razlivanja i na kraju razlivanja.
Prodiranje premaza u drvo i otparavanje rastvara~a
dovode, kona~no, do promene oblika kapljice. U
sredini kapljice zatvoreni premaz ostaje du`e vre-
mena te~an i ima vi{e vremena za prodiranje u no-
se}i materijal (podlogu). Pri tom deluju u podu-
`nom smeru drveta kapilarne sile, koje pridonose
daljoj deformaciji. Tako se dobijaju tri tipi~ne faze
prostiranja kapljica premaza (slika 6.12).

Povr{in- Visko- Faze razlivanja kapljice

Vrsta ski
1+3 napon zitet
premaza Dodirivanje Te~enje Zavr{na faza
g LG h (III)
(I) (II)
1,0
2
NC
mali mali
premaz
0,5 H ( g u)

PE
mali veliki
premaz
0,1 H ( g u)
0 20 40 80 160 240 mm
Radijus kapilara
Vodeni
akrilatni veliki mali
premaz
Slika 6.11: Dubina prodiranja premaza u pore drveta H ( g u)
kao posledica kapilarnog pritiska kod razli~itih radijusa
kapilara i nakon 1s (puna linija) i 10s (isprekidana
linija) vremena prodiranja
1 – NC premaz, n = 14,3°, h = 300 mPa
Slika 6.12: Faze formiranja (prostiranja) – te~enja
2 – PE premaz, n = 64,3°, h = 790 mPa kapljica premaza sa razli~itim karakteristikama
3 – AW premaz, n = 27,5°, h = 370 mPa materijala
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
U prvoj fazi, ~im kapljica dodirne povr{inu drveta,
deluju sile F, F0, FR i sila gravitacije sa razli~itim
uticajima na raspore|ivanje kapljica u oblik polu-
kugle (delovanje zakona stabilizacije), koje se kas-
nije mogu odrediti povr{inskim naponom i visko-
zitetom.
U drugoj fazi kapljice se razdeljuju. Kod premaza
sa malim povr{inskim naponom i viskozitetom (na
primer NC premaz) brzo se pove}ava bazna povr-
{ina – oblik kugle (lopte) ostaje sa~uvan. Premazi
sa visokim viskozitetom (na primer PE premaz),
naprotiv, prave na ivici kapljice stopu, koja se br`e
{iri nego ostali deo kapljice. Kod premaza sa viso-
kim povr{inskim naponom onemogu}eno je nasta-
janje stope.
U tre}oj fazi, kada je razlivanje zavr{eno, svi pre-
mazi ponovo formiraju kapljice u obliku poluku-
gle, ali sa razli~itim pre~nicima kugle.
Ostale promene oblika nastaju kasnije kao smanji-
vanje zapremine kod su{enja i o~vr{}avanja i pri
tom nastalih naprezanja.
Anizotropija povr{ine drveta sa svojom strukturom
uslovljava da se kru`ni oblik okva{ene povr{ine
transformi{e u elipsu. Na elipsom obuhva}enim
mestima nastaje fina valovitost, koja se mo`e is-
klju~iti prese~enim }elijama ili tragovima bru{enja
nastalih pri obradi. Iz toga rezultira, da i ugao kva-
{enja popre~no i paralelno na smer vlakanaca vari-
ra, naro~ito sa promenom viskoziteta nanetog pre-
maza.
6.4.4.2 Raspodela premaza na kosim (nagnutim)
povr{inama drveta
Mnogim postupcima nano{enja, kao potapanjem,
prskanjem, elektrostati~kim nano{enjem i sl., obra-
|uju se pored horizontalnih povr{ina, tako|e, i na-
gnute (kose) ili vertikalne povr{ine. Na ovim povr-
{inama menja se niz zakonitosti kva{enja i razli-
vanja premaznih materijala. Delovanjem povr-
{inskih sila na horizontalnim povr{inama gotovo u
svim pravcima aktivno razlivanje postaje orijenti-
sano te~enje pod delovanjem sile te`e.
Markantna merna veli~ina je du`ina puta kapljice
pri razlivanju na kosoj povr{ini pod uglom od
a=45°. Na du`inu puta kapljice premaza uti~u:
• povr{inski napon
• viskozitet
• pravac vlakanaca ili pravac bru{enja
• vrsta drveta
Put razlivanja i viskozitet stoje me|usobno u tesnoj
zavisnosti. Hrapavost i neravnost u pravcu razli-
vanja ubrzavaju razlivanje, tako da se dobijaju ve}e
du`ine puta kapljice premaza.
125
6.4.4.3 Razlivanje i raspodela premaza u
podru~ju pora drveta
U sastavu drveta nalaze se pore, {upljine i pukoti-
ne, koje ~ine sistem {upljina ili kapilarni sistem.
Sistem {upljina ima va`nu ulogu u mnogim tehno-
lo{kim i fizi~kim procesima u drvetu, kao {to je
transport vazduha, vode i hrane, impregniranje dr-
veta, slepljivanje i dr., i kod obrade te~nim materi-
jalima.
Prema veli~ini i zadatku {upljine se mogu podeliti
na:
• makro do mikroskopske {upljine lumena }elija
(oko 10 do 600 mm)
• submikroskopske kapilare u podru~ju fibrila
zida }elije (oko 0,3 do 1,0 x 10-6 cm)
• submikroskopske pukotine micelarnog podru-
~ja
Kako je funkcija submikroskopskih {upljina samo
razmena vazduha i vodene pare, za obradu te~nim
materijalima nisu od zna~aja. Odlu~uju}i uticaj na
mogu}nost kva{enja imaju {upljine sudova (rano i
kasno drvo), traheide i libriformna vlakna (drvne
}elije) i parenhimati~ne }elije (podu`ni i popre~ni
parenhim).
Udeo koji otpada na pore u drvetu odre|uje se
prema zapreminskoj masi drveta (tabela 6.2).
Kod nano{enja pokrivnog premaza (hemijski o~vr-
{}avaju}eg premaza – PU) na osnovni sloj (NC,
AW) prskanjem ili finim raspr{ivanjem formiraju
se kapljice delimi~no kru`nog oblika sa kru`nom
baznom povr{inom. Ova raspodela je, prema poz-
natoj zakonitosti, povezana sa srednjim uglom kva-
{enja u.
Ali kako sama grundirana povr{ina nije idealno
glatka i homogena (napijene pore, brazde itd.), raz-
likuje se ugao na obimu kapljice. Ovo se ne mo`e
izbe}i kada se za grundiranje koriste uobi~ajene
koli~ine nanosa. Odgovaraju}im me|ubru{enjem
sa finijim zrnima mo`e se ubla`iti ovaj problem.
Ugao kva{enja zavisi od kombinacije vrste premaza
za grundiranje i pokrivno lakiranje (tabela 6.3).
6.4.5 Vezivanje slojeva premaza na
povr{ini drveta
Prianjanje (vezivanje, adsorpcija) je, sa teorijskog
stanovi{ta, rezultat delovanja povr{inskih sila, kva-
{enja i procesa o~vr{}avanja premaza na povr{ini
nose}eg materijala.
Na prianjanje deluju i drugi faktori, kao {to su: pri-
prema povr{ine, sredina i gre{ke u preradi, ali na-
ro~ito naprezanja razli~itih vrsta.
126 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 6.2: Udeo pora u zavisnosti od zapreminske mase drveta

Zapreminska masa drveta Udeo pora ukupno Udeo pora makro do

(kg/m3) (%) mikroskopskih {upljina (%)

200 86,8 71,2

400 73,5 44,2
600 60,3 19,5
800 47,3 7,1
1.000 33,8 2,3

Kod ocenjivanja prianjanja, koje predstavlja odgo-
varaju}u meru upotrebljivosti jednog povr{inskog
premaza, treba da se sagledaju:
• teorija adsorpcije, odnosno teorija adhezije u
odnosu na podlogu
• faktori koji uti~u za vreme pripreme povr{ine i
premaza
• faktori koji iz sredine uti~u za vreme ili nakon
obrade na sistem drvo/premaz
Postoji funkcionalna zavisnost izme|u veli~ine
kva{enja, adhezionog rada, kohezije kontaktira-
ju}ih materijala i ~vrsto}e prianjanja premaza na
povr{ini.
Ovome se dodaju i hemijska uzajamna delovanja
izme|u podloge i nanetih materijala (impregnira-
nje drveta, stabilizatori bubrenja).
Impregniranje sa rastvorima soli ili ulja ne smanju-
je samo slobodnu povr{insku energiju povr{ine
drveta i, saglasno tome, koeficijent kva{enja kao i
adhezioni rad, ve} i ~vrsto}u prianjanja slojeva
premaza na impregniranom drvetu.
Pre, za vreme i nakon obrade povr{ina premazima
proti~e niz radnih postupaka koji uti~u na prianja-
nje. Kao najzna~ajniji mogu se nabrojati bru{enje,
termo izravnavanje i su{enje/o~vr{}avanje.
Prianjanje slojeva premaza na drvo je utoliko ve}e
ukoliko je ve}a hrapavost (tabela 6.4).
Bajcevi koji se naj~e{}e upotrebljavaju u povr{in-
skoj obradi name{taja veoma dobro se sla`u sa ak-
tuelnim vrstama premaza, tako da nema negativ-
nog uticaja na prianjanje slojeva premaza na bajco-
vanim povr{inama. Osnovna pretpostavka za to je,
ipak, odgovaraju}e su{enje nakon bajcovanja ili iz-
beljivanja, jer kod vla`nosti drveta iznad 15 % mo-
ra se ra~unati sa lo{ijim prianjanjem.
Slede}a pretpostavka je da na~in nano{enja prema-
za ne uti~e na prianjanje i da postoji dobro kva{e-
nje povr{ine nanetim premazom.
Naprezanja, naro~ito naprezanja zbog skupljanja
(utezanja), koja nastaju za vreme o~vr{}avanja ili
su{enja sloja premaza, mogu znatno da uti~u na
prianjanje. To se mo`e lako objasniti, ako se podse-
timo, da naprezanja zbog utezanja nastaju prven-
stveno u grani~noj povr{ini drvo/premaz u vidu
smicajnih naprezanja.
Dodatkom plastifikatora u premaz naprezanja se
elimini{u ili se smanjuje njihovo nastajanje.
Naprezanja, koja negativno uti~u na prianjanje,
nastaju, tako|e, za vreme promene vla`nosti u
zajedni~kom sistemu. Znatno ve}a izdu`enja zbog
vla`nosti (bubrenje, utezanje) drveta nasuprot sloju
premaza prouzrokuju smicajna naprezanja izme|u
drveta i sloja premaza.

Tabela 6.3: Veli~ina srednjeg stati~kog ugla kva{enja us kapljice pokrivnog premaza na grundiranoj povr{ini drveta

Osnovno lakiranje Pokrivno lakiranje Ugao kva{enja us (°)

PU premaz 63
NC premaz
Hemijski o~vr{}avaju}i premaz 64
PU premaz 31
PE premaz
Hemijski o~vr{}avaju}i premaz 37
PU premaz 35
AW premaz
Hemijski o~vr{}avaju}i premaz 32
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU 127

Tabela 6.4: Uticaj postupka pripreme povr{ine na prianjanje sloja premaza na razli~itim povr{inama drveta

Povr{inska obrada
Povr{inska Prianjanje
Vrsta drveta bru{enjem (krupno}a zrna) Vrsta premaza
hrapavost (mm) (Mpa)
ili termo gla~anje

80 + 120 24 1,38
Bukva 100 + 150 + 240 12 UV-PE 1,77
80 + termo gla~anje 15 1,43

80 + 120 40 1,76
Mahagoni 100 + 150 + 240 32 UV-PE 1,83
80 + termo gla~anje 29 1,81

80 + 120 23 1,44
Hrast (kasno drvo) 100 + 150 + 240 18 UV-PE 1,18
80 + termo gla~anje 16 0,86

Hrast (kasno drvo) 80 + 120 23 NC 2,05

Bor 80 40/28 1,58

(rano drvo/kasno 80 + 120 34/25 UV-PE 1,49
drvo) 100 + 150 + 240 20/15 1,47

Bor 80 40/28 1,96

(rano drvo/kasno 80 + 120 34/25 NC 1,78
drvo) 100 + 150 + 240 20/15 1,88

6.4.6 Nastajanje i delovanje naprezanja

u sistemu drvo/premaz

6.4.6.1 Nastajanje naprezanja 1 2 3 4 5 s

premaza

Komplikovani sistem slojeva, kakav predstavlja

Sloj

elemenat od drveta prevu~en jednim slojem pre-

maza, u procesu proizvodnje, obrazovanja i prime-
Nose}i materijal t
ne izlo`en je mnogostrukim naprezanjima. Ako ova
naprezanja le`e ispod kriti~ne granice, sistem mo-
a
`e da kompenzira ova naprezanja, ali ako se ova
granica prekora~i, nastaju pukotine, prelomi, odva-
janja ili potpuno razaranje sistema.
s
Naprezanja, koja se mogu uo~iti kao zatezna (s), t
pritisna (sd) ili smicajna (t) naprezanja, deluju
preko popre~nog preseka, kao i na povr{ini sistema
Sloj premaza
(slika 6.13).
Nose}i materijal
U zavisnosti od uzroka nastajanja naprezanja u sis-
temu drvo/premaz mogu se podeliti na:
• pritisna i zatezna naprezanja u drvetu b
• napon smicanja u sloju premaza
• toplotna naprezanja usled promene tempera-
ture Slika 6.13: Mogu}a raspodela naprezanja (normalni
• naprezanja usled promene vla`nosti pri bubre- napon i napon smicanja) u slojevima premaza u
nju i skupljanju popre~nom preseku (a) i na povr{ini sloja premaza (b)
128 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

• naprezanja usled starenja (prirodnog ili ve{-
ta~kog)
• naprezanja usled delovanja spolja{njih meha-
ni~kih optere}enja
Na nastajanje i veli~inu naprezanja uti~u i slede}i
faktori:
• vrsta drveta
• vrsta premaza, debljina sloja premaza, gra|a
sistema
• reolo{ka svojstva drveta i premaza
• modifikacija premaza, kao {to je promena sa-
dr`aja ~vrste materije, dodatak o~vr{}iva~a
(katalizatora), pigmenata, sredstava za plasti-
fikaciju
• uslovi su{enja i o~vr{}avanja
• uslovi klime pri preradi i u toku upotrebe
Kao rezultat delovanja naprezanja dolazi, ve}inom,
do o{te}ivanja premaza, koje se, pre svega, ogleda
u nastajanju pukotina.
Pukotine ne smanjuju samo estetsku vrednost pre-
maza, ve} mogu da dovedu i do razaranja sloja pre-
maza. Naro~ito kriti~no stanje nastaje kada se nas-
tajanje pukotina poklopi sa prodiranjem vode.
Glavni uzroci nastajanja naprezanja - ako sistem
nije spolja dodatno optere}en – mogu se podeliti u
tri kompleksa:
I kompleks – nastajanje pukotina prouzrokovano
samim premazom usled:
• visoke krtosti komponenti smola ili suvi{e ma-
log u~e{}a omek{iva~a
• starenja premaza
• brzog isparavanja rastvara~a ili zadr`avanja
ostatka rastvara~a u o~vrsnutom sloju premaza
• lo{e prionljivosti zbog smanjene adhezije
II kompleks – nastajanje pukotina zbog napre-
zanja ili pukotine u nose}em materijalu usled:
• lo{ijeg kvaliteta furnira (ostaci riseva no`a us-
led nedovoljnog parenja pre proizvodnje furni-
ra, “otvorena” strana furnira prema sloju pre-
maza)
• neodgovaraju}e formiranog sloja furniranjem
(slepi furnir, pokrivni furnir)
• gre{aka pri slepljivanju, suvi{e debelih fuga
lepka, probijanja lepka
• lomljenja furnira usled neodgovaraju}eg ruko-
vanja ili pogre{nog lagerovanja (klimatiziranja)
III kompleks – nastajanje pukotina zbog izmen-
ljivih naprezanja u sistemu usled:
• razli~itih svojstava dilatacije prouzrokovane
delovanjem toplote i vlage u komponentama
• iznenadnih (neo~ekivanih) odstupanja klime
(na primer hla|enje - smrzavanje ili zagrevanje
- klju~anje) jo{ uvek neo~vrsnutog sloja pre-
maza
Ve} prema tome koji naponi deluju, mo`e se pri-
kazati tipi~no nastajanje pukotina (slika 6.14).

NAPREZANJA
U SISTEMU
DRVO / PREMAZ

Unutra{nja naprezanja Spolja{nja naprezanja

koja deluju u sistemu koja deluju na sistem

Naprezanja usled Naprezanja Naprezanja Naprezanja

skupljanja usled toplote usled vla`nosti usled izdu`enja

Raspored pukotina Raspored pukotina

bez odre|enog smera Raspored pukotina Istezanje i nastajanje
popre~no na smer pukotina u
u smeru protezanja
protezanja vlakana "crazing"- zoni
vlakana drveta
drveta

Nastajanje pukotina Slika 6.14: Naprezanja i

u sistemu drvo/premaz slika pukotina u sistemu
drvo/premaz
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
6.4.6.2 Naprezanja u toku o~vr{}avanja/su{enja
slojeva premaza
Naprezanja nastala u toku o~vr{}avanja/su{enja
premaza i uzroci nastajanja naprezanja u sistemu
drvo/premaz obuhvataju:
• promene smicanja u slojevima kod istovre-
mene promene svojstava materijala prilikom
prelaza iz te~nog u ~vrsto stanje
• procese prodiranja te~nog premaza, odnosno
sredstva za rastvaranje ili razre|ivanje, u povr-
{inski sloj nose}eg materijala, sa prouzroko-
vanim promenjenim bubrenjem i utezanjem
ovog sloja
• promene oblika, naro~ito velikih povr{ina asi-
metri~no oplemenjenih elemenata
Zna~ajan uticaj na ove pojave ima i vrsta premaza,
odnosno na~in njegovog o~vr{}avanja. Na osnovu
toga je mogu}e razlikovati, da li su premazi:
• fizi~ko su{e}i (na primer NC premazi)
• fizi~ko-hemijsko o~vr{}avaju}i (na primer PU,
SH premazi)
• hemijsko o~vr{}avaju}i (na primer UV-PE ili
UV-AW premazi)
a) Naprezanja u jednoslojnim i vi{eslojnim
sistemima iste vrste premaza
Istra`ivanja izvedena na NC premazu su pokazala
da postoji korelacija izme|u nastajanja naprezanja,
toka procesa su{enja i debljine sloja. Naprezanja
usled smicanja rastu utoliko vi{e ukoliko je tanje
nanet sloj premaza i ukoliko se sloj du`e su{i. Ove
razlike u naprezanjima imaju svoj uzrok u raz-
li~itim brzinama su{enja, zbog ~ega dolazi i do raz-
li~itih relaksacija naprezanja.
U tankim slojevima je uko~ena (zaustavljena) re-
laksacija naprezanja srazmerno br`em su{enju i
br`em porastu modula elasti~nosti premaza. Tanki
slojevi su, tako|e, ograni~eno sposobni da prenesu
svoja naprezanja na nose}i materijal.
Kod debelih slojeva premaza rastvara~ isparava iz
spolja{njih zona veoma brzo, {to potpoma`e nasta-
janje naprezanja. Kako su unutra{nji slojevi jo{
te~ni do `ilavo-te~ni, rastvara~ se vra}a ponovo
nazad u premaz i difundira u ve} osu{enu zonu.
Rezultat je nastajanje naprezanja.
Relaksacija naprezanja tokom vremena su{enja nije
konstantna. Ukoliko je dalje odmakao proces su-
{enja, utoliko je vi{e naprezanja uklju~eno u sloju.
Brzo pove}anje E-modula sloja premaza ometa gra-
|enje naprezanja.
Posmatranjem sistema premaza sastavljenog iz vi-
{eslojnog nanosa razli~itih debljina slojeva, uo~ava
se interesantna ~injenica, da na kraju nastaju ista
129
naprezanja kod iste krajnje debljine sloja, koji je
dobijen iz jednog ili vi{e nanosa.
Ukoliko se radi o sistemu sa vi{e slojeva iste vrste
premaza, nastaje na kraju jedan jedinstveni sloj
premaza. U ovom slu~aju vrednost napona zavisna
je samo od debljine sloja, a ne i od broja slojeva.
b) Uticaj katalizatora u kiseloo~vr{}avaju}im
sistemima premaza
Mnogi sistemi premaza o~vr{}avaju delovanjem
katalizatora, za{ta se ve}inom upotrebljavaju jake
kiseline. Kiselinski broj izra`en u mg KOH karakte-
ristika je delovanja katalizatora.
Koli~ina i vrsta o~vr{}iva~a uti~e na nastajanje
smicajnih naprezanja u sistemima SH premaza.
c) Uticaj klimatskih uslova u procesu su{enja i
o~vr{}avanja na nastajanje naprezanja
Pod klimatskim uslovima koji imaju uticaj na pra-
vljenje slojeva podrazumeva se, u prvom redu,
temperatura i relativna vla`nost okolnog vazduha.
Mo`e se ustanoviti da se:
• pove}anjem temperature pove}ava brzina
su{enja i o~vr{}avanja, {to prati ubrzano ispa-
ravanje rastvara~a i aktiviranje hemijskih reak-
cija
• vi{om relativnom vla`no{}u vazduha uspora-
va isparavanje rastvara~a, pri ~emu dolazi do
plastificiraju}eg delovanja na sloj premaza
Istra`ivanja na celulozno-uretanskim i poliestar-
skim premazima pokazala su da se najve}a napre-
zanja grade kod ni`ih temperatura i pri manjoj
vla`nosti vazduha.
Naknadno klimatiziranje u normalnoj klimi vodi,
zaklju~no, relaksaciji naprezanja, koje deluje na
izjedna~avanje naprezanja.
d) Naprezanja sloj premaza/nose}i materijal
Pored naprezanja koja se javljaju u sloju premaza,
moraju se istovremeno posmatrati i takva napre-
zanja koja su posledica uzajamnog delovanja iz-
me|u sloja premaza i nose}eg materijala.
Ako se na povr{inu drveta nanese te~ni premaz, je-
dan deo premaza prodire zbog poroznosti drveta u
grani~ni sloj, tako da nastaje u jednostavnom slu-
~aju troslojni sistem “sloj premaza/premazom nato-
pljen sloj drveta/drvo”.
Kako higroskopni nose}i materijal upijenim rastva-
ra~em, naro~ito kod vodenih premaza, bubri, ali je
istovremeno u premazom natopljenoj zoni bubre-
nje ometeno, nastaje naprezanje.
130
Su{enjem sloja premaza menja se naprezanje. Na-
kon postizanja odre|enog stepena o~vr{}avanja i
pri tom pove}anog E-modula premaza, naprezanja
se mogu samo jo{ ograni~eno ili vi{e uop{te ne mo-
gu relaksirati. Sloj premaza gradi sada samo zatez-
na naprezanja. Isto va`i delimi~no i za premazom
napijene slojeve.
Ovaj obrnuti proces naprezanju odre|en je brzi-
nom odavanja te~nosti (vode, rastvara~a) i mo`e se
podesiti tehnolo{kim uslovima. Odavanje vode kod
vodenih premaza bi}e:
a) br`e
• smanjivanjem debljine mokrog filma
• pove}anjem brzine vazdu{ne struje
b) sporije
• pove}anjem temperature vazduha
Sli~ni uslovi nastaju kada priprema podloge izazi-
va bubrenje, na primer prilikom navla`ivanja ili
bajcovanja. Tada kod lakiranja i su{enja nastaju
naprezanja, koja kod plo~astih elemenata name-
{taja uvek prouzrokuju promenu oblika (prikazano
na slici 6.15).
Naprezanja u sistemu premaz/podloga imaju kod
jednostranog ili asimetri~nog nanosa premaza za
posledicu nastajanje konkavne (+) ili konveksne (-)
deformacije elemenata. Konkavna deformacija zna-
~i da nastaje, skupljanjem sloja premaza, savijanje
prema suprotnoj strani elementa, a konveksna de-
formacija prouzrokuje savijanje ka sloju premaza.
6.4.6.3 Naprezanja nastala usled
spolja{njih faktora
Naprezanja i promena oblika, kao i gre{ke povr{ina
okarakterisane kao pukotine, odvajanja od podloge
ili obojavanja su ~esto posledica:
• toplotnih izdu`enja ili skupljanja sloja prema-
za i/ili podloge
Deformacija Naprezanje
(-) s
Navla`ivanje
ili bajcovanje (+) s Mb
s =0
s
(-)
Lakiranje
(+) s
(+) s
O~vr{}avanje (-) s
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
• usled vlage nastalih izdu`enja ili skupljanja
sloja premaza i/ili podloge
• pojave starenja premaza ili podloge
a) Nastajanje naprezanja delovanjem toplote
Toplotna naprezanja su rezultat temperaturnih
promena u vi{eslojnim sistemima, naro~ito kada je
koeficijenat toplotnog izdu`enja slojeva razli~it.
Ostali uticajni faktori na toplotna naprezanja su:
• razlika temperatura u slojevima
• modul elasti~nosti slojeva
• debljina slojeva
Ovome treba dodati, prema novijim istra`ivanjima,
i brzinu promene temperature. Brza promena tem-
perature nastupa naro~ito kod transporta povr-
{inski obra|enih proizvoda tokom zime. Tada je
vezani sistem drvo/premaz jako optere}en napre-
zanjima (hladne pukotine). Spora promena tempe-
rature se bolje podnosi; sistem se pona{a visko-
elasti~no i nastala naprezanja se vremenski kom-
penziraju.
Veli~ina toplotnog izdu`enja za o~vrsnute slojeve
premaza iznosi oko 5,0 x 10-5 i pri tom odgovara
pribli`no toplotnom izdu`enju drveta popre~no na
pravac vlakanaca (radijalno = 2,0 - 3,0 x 10-5, tan-
gencijalno = 3,0 - 4,0 x 10-5). Kako popre~no tem-
peraturno izdu`enje drveta prema podu`nom tem-
peraturnom izdu`enju stoji u odnosu 10 : 1, mo`e
se o~ekivati jaka anizotropija u nose}em materija-
lu, koju sloj premaza te{ko mo`e da izjedna~i.
To dovodi do stvaranja pukotina popre~no na pra-
vac vlakana ili/i do odvajanja premaza sa nose}eg
materijala.
Istra`ivanja na slojevima NC premaza pokazala su
da pri cikli~nim temperaturnim optere}enjima nas-
tupa stalna izmena naprezanja.
Hla|enjem se smanjuju (tro{e) naprezanja, koja se
pri zagrevanju (50°C) ponovo grade u koli~ini od
Promena oblika
Mb
Slika 6.15: Promena oblika
i gra|a naprezanja
plo~astih elemenata za
Mb name{taj u razli~itim
odse~cima kod pripreme i
nanetog premaza
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU 131

oko 50 - 60% prvobitnih naprezanja, ali kod sle-
de}eg hla|enja odmah se ponovo razgra|uju. Na-
kon svake temperaturne promene uo~ljiva je mala
relaksacija naprezanja, koja je na po~etku ja~a nego
u slede}em (kasnijem) ciklusu. To je zasnovano na
promeni modula elasti~nosti slojeva (nakon 3 cik-
lusa za oko 600 Mpa).
Drasti~no opadanje modula elasti~nosti dodava-
njem omek{iva~a ima za posledicu da sloj premaza
mo`e bolje da sledi termi~ke promene du`ine. Isto
va`i, tako|e, za deblje slojeve premaza, koji su ma-
nje lomljivi (krti) nego tanki.
Svakim procesom zagrevanja idu dve suprotnos-
merne pojave:
• temperaturno zavisno plastificiranje, zajedno
sa nastajanjem (gra|enjem) naprezanja
• pove}anje stepena isparavanja rastvara~a i
sredstava za plastifikaciju, zajedno sa pove}a-
njem krtosti sloja premaza i gra|enjem na-
prezanja
Naro~ito je druga pojava tipi~na za prirodno sta-
renje slojeva premaza.
Ve}i uticaj na toplotna naprezanja ima modul ela-
sti~nosti i koeficijent toplotnog istezanja ({irenja)
sloja premaza. Naprezanja su direktno proporci-
onalna temperaturnoj razlici izme|u sloja premaza
i nose}eg materijala i, tako|e, odnosu debljine slo-
ja i E-modula.
Ako se posmatra kod toplotnih naprezanja koefici-
jent izdu`enja ({irenja) kao va`nija karakteristika,
mo`e se formirati rastu}i redosled naprezanja za
slede}e premaze
PE -> CU -> SH premaz
Ako se po|e od modula elasti~nosti, dobija se
slede}i redosled
SH -> CU -> PE premaz
Kod istih iznenadnih temperaturnih promena raz-
vijaju se u tankim slojevima premaza vi{a tempe-
raturna naprezanja, koja se, ipak, malo razlikuju u
industrijski uobi~ajenim podru~jima debljine filma
od 100 - 200 mm.
U odnosu na kvalitet sloja premaza naprezanja ko-
ja nastaju hla|enjem su {tetnija nego naprezanja
nastala zagrevanjem. Naprezanja od hladno}e kod
iznenadnog hla|enja dovode bezuslovno do stvara-

(-) s
(+) Dl
I Vlaga iz vazduha (+) s (+) Dl
M
prodire u sloj (-)
premaza

(+) s
(+) Dl
II Vlaga difunduje (-) s (+) Dl
M
kroz sloj premaza (-) (+) Dl
u drvo (+) s
(+)

(+) s
(-) Dl
(-) s (+) Dl
M
III Sloj premaza (+) Dl
(-)
se su{i/o~vr{}ava (+) s
(+)

s (0)
(+) Dl
(-) s
(+) Dl
IV Stvaranje pukotina M
u sloju premaza (-) (+) Dl Slika 6.16: Naprezanja i
(+) s deformacije u sistemu
drvo/premaz kod
jednostranog delovanja
vla`nosti
132 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

nja pukotina, ~ije je prostiranje popre~no na pravac
protezanja vlakana drveta.
Zatezna naprezanja kod brzih temperaturnih pro-
mena pokazuju zavisnost od koeficijenta toplotnog
istezanja i modula elasti~nosti slojeva premaza.
U razli~itim neplastificiranim premazima, kao {to
su NC ili SH premazi, mogu naprezanja kod brzog
hla|enja da prekora~e vrednost zatezne ~vrsto}e
filma premaza. Tada dolazi do kidanja sloja pre-
maza.
b) Nastajanje naprezanja delovanjem vla`nosti
Promena vla`nosti u sistemu drvo/premaz mo`e da
ima dva osnovna uzroka:
1. promenu relativne vla`nosti vazduha i time
rezultirane promene vla`nosti drveta na osno-
vu te`inskog izjedna~avanja vlage (vla`nost
vazduha/temperatura)
2. promenu vla`nosti vazduha direktnim delova-
njem vode (prskanjem, ki{om, potapanjem u
vodu itd.)
Kako je uzimanje (primanje) vlage u slojevima pre-
maza veoma malo u odnosu na podlogu (nose}i
materijal), mo`e iz toga proiste}i bubrenje i uteza-
nje nose}eg materijala, koje je odgovorno za nasta-
janje naprezanja.
Pri promeni vla`nosti mora se praviti razlika iz-
me|u:
• kratkotrajnih ciklusa navla`ivanja (na primer,
momentalno vla`enje)
• dugotrajnog ciklusa navla`ivanja (na primer,
promena klime u toku godine)
U ve}ini slu~ajeva sloj premaza deluje za{titno od
upijanja vlage nose}eg materijala, pre svega kod
kratkotrajnih ciklusa. Kod dugotrajnog delovanja
vla`nosti vlaga difunduje u sloj premaza. Apsor-
bovana vlaga mo`e svojim plastificiraju}im delo-
vanjem da izazove nastajanje naprezanja.
Pri ve}em apsorbovanju vlage u sloju premaza do-
lazi do promene naprezanja, kada nose}i materijal
ne uzima vodu sa suprotne strane (slika 6.16).
Neovla`eno i time nenabubreno drvo zadr`ava, od-
nosno ometa {irenje (razlivanje) sloja premaza. Na-
prezanja usled skupljanja preobra}aju se u napre-
zanja usled pritiska. U daljem toku vlaga mo`e da
ide do grani~nog sloja drveta, tako da ovaj sloj ipak
bubri. Bubrenje drveta na koje je nanet premaz mo-
`e da uti~e na promenu naprezanja, koje ~ak mo`e
i}i toliko daleko, da zbog anizotropije bubrenja po-
du`nog i popre~nog bubrenja mo`e da prouzrokuje
stvaranje pukotina zbog vla`nosti.
Kod procesa su{enja (slika 6.17) izlazak vla`nosti
po~inje najpre iz sloja premaza (isparavanje i difu-
zija vode).
Pri tom u sloju premaza nastaju dodatna zatezna
naprezanja, koja se dodaju ve} ranije postoje}im
smicajnim naprezanjima. Vlaga iz drveta kasnije
difunduje kroz sloj premaza. Drvo po~inje da se
ute`e i nastaju zatezna naprezanja, jer je prethodna
promena utezanja suvog sloja drveta ometena
vla`nim slojevima sme{tenim ispod povr{ine.
Prekora~enjem zateznih naprezanja vla`nosti drve-
ta nastaju pukotine u drvetu, koje se prenose na
sloj premaza, jer se tanak sloj premaza od ovih sila
ne mo`e za{tititi.

(+) s
(-) Dl
I Vlaga isparava M (-) Dl
(-) s
samo iz sloja (+)
premaza

(+) s
(-) Dl
II Vlaga difunduje M (+) s (-) Dl
iz drveta kroz (+)
(-) Dl
(-) s
sloj premaza

s 0
(0) Dl 0
III Stvaranje pukotina (0) Dl 0
M s 0
u drvetu i u sloju
(0) Slika 6.17: Naprezanja i
premaza
deformacije u sistemu
drvo/premaz kod
jednostranog su{enja
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
Promene vla`nosti dovode, prema tome, do nasta-
janja naprezanja zbog vla`nosti, a ova do promene
oblika oplemenjenih (obra|enih) elemenata name-
{taja. Vlaga mo`e da difunduje kroz slojeve svih
poznatih premaza. Zato se premazima ne mo`e ost-
variti trajna za{tita od vlage. Brzina difuzije je us-
lovljena vrstom premaza i debljinom sloja. Kako se
u praksi, na primer na frontalne povr{ine name-
{taja nanose deblji premazi nego na pole|ini – a
pri tom se jo{ furniraju razli~itim drvnim vrstama –
difundiraju pri istim klimatskim uslovima razli~ite
koli~ine vlage u toku vremena. Nastala anizotropija
naprezanja dovodi, prema tome, do u industriji na-
me{taja ne`eljenih promena oblika.
6.4.7 Uticajne veli~ine i uzajamno delovanje
na mehani~ka svojstva sistema drvo/premaz
U tehnologiji povr{inskog obra|ivanja uobi~ajeno
je ispitivanje slojeva premaza mehani~kim meto-
dama ispitivanja, nakon ~ega se vr{i vrednovanje
dobijenih rezultata.
U naj~e{}a ispitivanja svojstava premaza ubrajaju
se slede}a:
• tvrdo}a i otpornost na paranje
• otpornost na udar
• istezanje i E-modul
• otpornost na delovanje promenljive tempera-
ture
Kvalitetno ocenjivanje o~vrsnutih slojeva premaza
na drvetu je veoma va`no, jer se pomo}u dobijenih
rezultata mogu okarakterisati zadata svojstva pre-
maza.
Ostali kriterijumi vrednovanja su: tok procesa
o~vr{}avanja, debljina sloja i gra|a slojeva.
6.4.7.1 Mehani~ka svojstva slobodnog
sloja premaza
Svojstva slobodnog filma premaza samo se ograni-
~eno mogu preneti na svojstva sistema drvo/pre-
maz. Svojstva filma premaza mogu se, ve} prema
vrsti premaza i njegovoj modifikaciji, znatno razli-
kovati od svojstava premaza nanetog na podlogu. U
tabeli 6.5 prikazana su izabrana mehani~ka svojst-
va slobodnog filma premaza.
Sloj premaza treba da ispuni zadatak stabilizovanja
sistema drvo/premaz i pored velike razlike u mo-
dulu elasti~nosti drveta i premaza; ako je sistem iz-
nutra optere}en visokim termi~kim, higroskopnim
ili mehani~kim optere}enjima, mogu se ovi uticaju
bolje pratiti, kada se E-moduli slojeva manje razli-
kuju.
133
6.4.7.2 Mehani~ka svojstva premaza
i sistema slojeva premaza
Svojstva sistema slojeva premaza su zna~ajno kom-
pleksnija nego slobodnih slojeva.
Od presudnog uticaja je, pored kombinacije vrsta
premaza/vrsta drveta, tako|e, izabrana gra|a sloje-
va. Tvrdo}a jednog SH/NC sistema premaza raste
sa opadanjem debljine sloja temeljnog premaza.
Osnovno je, pri tom, da tvrdo}a osnovnog premaza
bude vi{a nego pokrivnog premaza.
6.4.7.3 Uticaj klime i starenja na
mehani~ka svojstva slojeva premaza
Klimatski uslovi uti~u na premaz preko nepreki-
dne promene tokom cele godine. Pri tom mo`e da
deluje makro klima sa svojim ritmom godi{njih do-
ba i promenljivom temperaturom, vla`no{}u vaz-
duha i pritiska vazduha, kao i mikro klimatskih
promena, ve} prema upotrebi name{taja (kuhinje,
dnevne sobe, grejano, negrejano itd).
a) Uticaj klime za vreme procesa o~vr{}avanja
sloja premaza
Istinsko klimatsko optere}enje po~inje ve} sa su{e-
njem, odnosno o~vr{}avanjem sloja premaza ne-
posredno nakon nano{enja na povr{inu.
Ako procesi o~vr{}avanja proti~u pri velikim od-
stupanjima od normalne klime, mo`e da do|e do
ometanja ovog procesa, ~iji je krajnji rezultat nedo-
voljan kvalitet sloja premaza.
Jasno je uo~ljivo da pri istim temperaturama mikro
tvrdo}a opada sa porastom vla`nosti vazduha. Isto
se mo`e uo~iti pri istoj vla`nosti vazduha i razli-
~itim temperaturama.
Mo`e se uop{teno re}i da se:
• porastom temperature pri o~vr{}avanju sma-
njuje neophodno vreme klimatiziranja
• porastom vla`nosti vazduha pri o~vr{}avanju
produ`ava neophodno vreme klimatiziranja
b) Uticaj klime na o~vrsnuti sloj premaza
Svaki o~vrsnuti sloj premaza podlo`an je stalno
svojim mehani~kim svojstvima delovanju spolja-
{njih klimatskih uticaja.
Primarno delovanje na povr{inu ima relativna vla-
`nost vazduha. Vi{estruka istra`ivanja su pokazala,
da postoji linearna zavisnost za sve va`nije vrste
premaza, tj. da sa pove}anjem vla`nosti vazduha
opada vrednost tvrdo}e.
Veli~ina promene tvrdo}e ozna~ena je procentom
vla`nosti vazduha za razli~ite premaze.
134 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 6.5: Izabrana mehani~ka svojstva tipi~nih slobodnih filmova premaza za drvo

Vrsta premaza
Svojstvo
PE NC PU CU SH
Zatezna ~vrsto}a (Mpa) 8,3 2,3 64,2 59,8 29,5

Maksimalno istezanje u
6,5 0,9 3,1 2,2 6,2
postupku zatezanja (%)

Modul elasti~nosti (Mpa) 1.566 1.524 1.845 2.103 672

Koeficijent toplotnog
125,0 187,0 88,2 90,3 105,9
istezanja (a x 10-6)

Tabela 6.6: Promena tvrdo}e pri promeni vla`no-suvo

Relativna vla`nost vazduha (%)

Vrsta premaza
60 100 0 100
PU 0,57 0,55 0,62 0,59
SH 0,55 0,39 0,58 0,55
CU 0,50 0,37 0,55 0,42
NC 0,40 0,28 0,49 0,53

U tabeli 6.6 prikazana je tvrdo}a merena metodom
klatna (predstavljena relativnim jedinicama) razli-
~itih premaza pri promeni navla`ivanje-su{enje-
-navla`ivanje.
Mo`e se o~ekivati da se promena ovog svojstva,
koje je povezano sa nastankom naprezanja, toliko
dugo ponavlja, dok usled starenja sloj premaza pu-
canjem ne bude razoren.
Do sada re~eno va`i samo za sloj premaza. Ako
zbog du`eg delovanja promene klime vla`nost di-
fundira kroz sloj premaza do nose}eg materijala,
menjaju se, tako|e, i mehani~ka svojstva drveta.
U ovom slu~aju vi{e se menjaju svojstva drveta
nego sloja premaza, dolazi do rapidnog nastajanja
naprezanja u adhezionoj zoni, koje mo`e zaklju~no
dovesti do odvajanja (otkidanja) sloja premaza od
nose}eg materijala.
Difuzija kroz sloj premaza proti~e, po pravilu, tako
lagano, da daje relativno dobru ali kratkotrajnu za-
{titu drveta. Za{titno delovanje raste sa debljinom
sloja premaza.
U praksi ~esto nastupa slu~aj da se istovremeno
menjaju temperatura prostora i relativna vla`nost
vazduha. Iz fizike je poznato, da topli vazduh mo-
`e da uzme vi{e vla`nosti nego hladan vazduh. Za-
jedni~ko delovanje obadva faktora (obe veli~ine
klime) i njihov porast uti~e na smanjenje krtosti dr-
veta i filma premaza, tj. deluje plastificiraju}e.
Sa temperaturom rastu}i pritisak pare uti~e na br`e
difundiranje vodene pare u sloj premaza i ubrzava
plastifikaciju.
c) Uticaj procesa starenja
Mnoga istra`ivanja postojanosti (trajnosti) slojeva
premaza sprovode se uz pomo} “ve{ta~kog” stare-
nja, tzv. ubrzanog starenja, budu}i da se probe pre-
maza podvrgavaju unapred odre|enim promenama
klime.
Iz klimatiziranih probnih uzoraka mo`e se usta-
noviti da:
• nakon jednog ciklusa starenja nastupa samo
malo smanjenje modula smicanja i pove}anje
prigu{ivanja oscilovanja klatna (merenje tvr-
do}e metodom klatna); razlike izme|u slojeva
su minimalne
• nakon 12 ciklusa starenja modul smicanja opa-
da na polovinu do jedne tre}ine i prigu{ivanje
oscilovanja klatna u istoj meri raste; kod neo-
bra|enih proba ova vrednost iznosi oko jedne
petine
• deblji slojevi su vi{e optere}eni kod vi{estru-
kog ciklusa starenja nego tanji slojevi
Prirodno starenje nastaje dugotrajnim, ali vremen-
ski i fizi~ki neregulisanim slu~ajnim promenama
klimatskih uslova.
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
Nakon dugotrajnog prirodnog procesa starenja
smanjuje se elasti~nost sistema drvo/premaz; na
prvom mestu nastaju pukotine (kao dlaka kose),
zatim sloj premaza puca i nastaje labavljenje struk-
ture drveta. Tada voda po~inje direktno da prodire
u pukotine i difunduje u drvo. Anizotropija bubre-
nja i naprezanja deluje i sistem se, zaklju~no, ra-
zara.
6.5 UNUTRA[NJA NAPREZANJA U
SLOJU PREMAZA
Mehani~ka degradacija filma premaza – raspuca-
vanje, odnosno odslojavanje filma premaza sa po-
vr{ine prouzrokovano je delovanjem unutra{njih
naprezanja. Unutra{nja naprezanja nastaju ve} pri-
likom formiranja filma premaza, rastu ili se sma-
njuju (relaksiraju) tokom procesa starenja, a deluju
paralelno sa podlogom.
Osim od spolja{njih uticaja, film premaza se mo`e
naru{iti i usled delovanja njegovih “sopstvenih” ili
“unutra{njih” uticaja. Kao posledica formiranja i
starenja filma premaza, dilatacijskih promena pre-
maza i podloge, nemirnosti podloge, kao i kombi-
nacije navedenih ~inilaca u eksploatacijskim, ~esto
i veoma nepovoljnim uslovima, nastaju napreza-
nja. Prete`no se radi o “iste`u}im” naprezanjima.
Ona deluju po du`ini i {irini filma premaza, tj.
paralelno sa podlogom.
Prilikom formiranja filma premaza po~inju se
razvijati i adhezivne sile premaza prema podlozi.
Sile adhezije deluju vertikalno na povr{inu pre-
maza, odnosno podloge, a time i vertikalno na
smer sila naprezanja u premazu i podlozi. U slu~a-
ju kada naprezanja u podlozi dostignu i prema{e
adhezijske sile kojima je premaz vezan uz podlogu
dolazi do odvajanja premaza od podloge. Ovaj pro-
ces degradacije premaza po~inje pucanjem, a nas-
tavlja se lju{tenjem premaza kod “iste`u}ih” ili
pozitivnih naprezanja, odnosno boranjem premaza
(pojavom tzv. “narand`ine kore”) kod “pritisnih” ili
negativnih naprezanja (slika 6.18).
Unutra{nja naprezanja postoje u svim premazima
zbog na~ina na koji je film formiran. U izvesnim
slu~ajevima, u visokopigmentiranom i debelom
“filmu”, unutra{nja naprezanja mogu proizvesti
a b
Slika 6.18: Pukotine u filmu premaza (a) i odslojavanje (b) svrstati u tri grupe:
135
spontana pucanja i za vreme samog otvrdnjavanja
filma. Fenomen je u literaturi poznat kao “mud
cracking” (nepravilno pucanje).
Fizi~ki gledano, uzroci nastajanja unutra{njih na-
prezanja su neujedna~enosti u promenama dimen-
zija u sistemu premaz/podloga. Utezanje premaza
u odnosu na podlogu prouzrokuje iste`u}e napre-
zanje u premazu, a pritisno naprezanje u podlozi.
Bubrenje premaza u odnosu na podlogu prouzro-
kuje pritisno naprezanje u premazu, a iste`u}e
naprezanje u podlozi.
Unutra{nja naprezanja su posebno izra`ena na
dimenzionalno nestabilnim podlogama, kao {to su
na primer drvo i drvni proizvodi.
Za vreme otvrdnjavanja premaza na ~vrstoj podlozi
dolazi do isparavanja isparljivih komponenti i/ili
hemijskih reakcija. Ove promene prouzrokuju po-
stepeno smanjivanje debljine novonastalog filma
premaza, koji se istovremeno adhezijskim silama
vezuje za podlogu. Rezultat tih procesa je nastaja-
nje unutra{njih naprezanja u premazu. Kasnije u
toku eksploatacije (starenja) sistema premaz/podlo-
ga dolazi do daljih hemijskih promena, promena u
dimenzijama filma premaza i podloge izazvanih di-
latacijskim koeficijentima {irenja. Nastala napre-
zanja usled starenja dodata onim nastalim usled
formiranja filma premaza, mogu nadja~ati adhezi-
jske sile, pa tako dolazi do pucanja filma premaza,
a u daljoj fazi do degradacije i do odvajanja od po-
dloge i lju{tenja.
Nastajanje unutra{njih naprezanja u filmovima
premaza koji se formiraju fizi~kim otvrdnjavanjem
iz polimernih rastvora po~inje odmah nakon nano-
{enja na ~vrstu podlogu. Rastvara~ isparava ostav-
ljaju}i “rupe” molekularne veli~ine u premazu. To-
liko dugo dok je polimerni rastvor dovoljno te~an
(ima niski viskozitet) rupe se odmah ispune poli-
mernim segmentima a premaz se nesmetano ute`e.
Za vreme procesa isparavanja (evaporacije) kon-
centracija polimera u rastvoru se sve vi{e pove}a-
va, a pove}ava se i viskozitet. U jednom momentu
viskozitet naraste do takve vrednosti da je kretanje
segmenata spre~eno. Interakcijske sile, koje trebaju
da omogu}e zbijanje polimernih molekula, nisu
dovoljno velike da zatvore praznine nastale ispare-
lim molekulima rastvara~a.
S druge strane, utezanje koje prati formiranje filma
premaza onemogu}eno je po du`ini i {irini, jer
istovremeno nastaju i rastu adhezijske sile izme|u
premaza i podloge. Tako se kona~no formirani film
premaza ve} na samom po~etku procesa “starenja”
nalazi u napregnutom iste`u}em stanju.
Brojni su faktori koji uti~u na formiranje unutra-
{njih naprezanja, ali se zbog preglednosti mogu
136
• sastav premaza – vrsta veziva, vrsta i sadr`aj
pigmenata, punila, omek{iva~a i plastifikatora,
katalizatora
• faktori primene – po~etna koncentracija
rastvora, vrsta podloge, debljina nanosa,
vla`nost podloge
• klimatski uslovi – temperatura, relativna
vlaga, UV zra~enje
6.5.1 Naprezanje od kontrakcije
Svi polimerni materijali koji se nanose na drvo su
podlo`ni manjoj ili ve}oj kontrakciji u periodu
otvrdnjavanja. Kontrakcija je mogu}a samo u sme-
ru normalnom na podlogu, dok je u smeru paralel-
nom sa podlogom onemogu}ava krutost podloge i
adhezivne veze premaza sa podlogom. U prvoj fazi
o~vr{}avanja, dok je premaz jo{ te~an, kontrakcija
te~e bez problema, jer je jo{ uvek mogu}e pokreta-
nje molekula u svim smerovima. Kada premaz pre-
|e u gel fazu prestaje mogu}nost kretanja, a kon-
trakcija se nastavlja, tako da je premaz napregnut
na istezanje. U grani~nom sloju premaz/drvo dolazi
do naprezanja na smicanje.
Naprezanje u premazu se mo`e predstaviti kao:
P njihovog nastajanja su temperaturne deformacije.
S = ____ (6.4)
b.h
gde je:
S – naprezanje u premazu
P – sila
b i h – {irina i debljina premaza
Ova formula va`i samo za op{ti slu~aj, kada je na-
prezanje distribuirano jednoliko. Postoji i niz dru-
gih situacija distribucije naprezanja (vidi sliku
6.13). Sila P, a s njom u vezi i unutra{nje napreza-
nje zavisi od veli~ine kontrakcije i mehani~kih
svojstava premaza.
6.5.2 Naprezanja od termi~kih uticaja
Naprezanja od termi~kih uticaja nastaju u procesu
otvrdnjavanja, ako se proces ubrzava povi{enom
temperaturom, ili u upotrebi kod naglih tempera-
turnih promena. Veliki uticaj na termi~ka napreza-
nja ima razlika u koeficijentu dilatacije polimernog
materijala i drveta.
Primenom vi{ih temperatura za otvrdnjavanje pre-
maza dolazi do pove}anja unutra{njih naprezanja.
Veli~ina unutra{njih naprezanja u zavisnosti od
temperature otvrdnjavanja mo`e se izra~unati iz
odnosa:
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
St = K . E(t1 – t2) (6.5)
gde je:
St – unutra{nje naprezanje usled temperature
E – modul elasti~nosti (daN/cm2)
t1 – temperatura u su{ari (°C)
t2 – temperatura posle hla|enja (°C)
K – empirijski koeficijenat za duromere
(3,76 x 10-5)
Pove}anje temperature kod termoplasti~nih smola
ne dovodi do pove}anja unutra{njih naprezanja, jer
na vi{im temperaturama dolazi do omek{avanja
polimera, {to pogoduje relaksaciji naprezanja.
6.5.3 Naprezanja usled vla`nosti
Zbog promene vla`nosti dolazi do promena dimen-
zija na povr{ini, {to mo`e izazvati unutra{nja na-
prezanja u premazu. Osim toga, dolazi i do pove-
}anja valovitosti povr{ine drveta zbog neujed-
na~enog bubrenja ranog i kasnog drveta. Budu}i da
su naprezanja zbog promene vla`nosti ve}a u po-
pre~nom smeru na vlakanca, treba i eventualne pu-
kotine o~ekivati normalno na naprezanje, tj. para-
lelno sa vlakancima. Ako su nastale pukotine u
premazu normalne na vlakanca verovatni uzrok
Mre`a pukotina nastaje usled kontrakcijskih napre-
zanja, koja su povezana sa naprezanjima ~iji je
uzrok temperatura i vla`nost.
6.6 INTERAKCIJA DRVETA I PREMAZA
Kod interakcije drveta i materijala za povr{insku
obradu dolaze do izra`aja svojstva drveta, kao {to
su poroznost, strukturna neravnost i svojstva pre-
maza. Veze izme|u podloge i premaza nisu uvek
samo fizi~ke prirode, ve} ponekad i hemijske pri-
rode.
Interakcija izme|u premaznog materijala i drveta
se, u fizi~kom i hemijskom smislu, smatra vrlo
kompleksnom.
Jedinstvene heterogene karakteristike drveta ote-
`avaju prihvatljivost bilo koje pojedina~ne teorije
adhezije, tako da adhezija obuhvata kombinaciju
mehanizama koji uklju~uju mehani~ke, fizi~ke i
hemijske parametre.
Adhezija je zadovoljavaju}a ako do|e do kva{enja
podloge (drveta), razlivanja, o~vr{}avanja adheziva
(premaza) i dovoljne deformabilnosti o~vrsnulog
adheziva (premaza) radi smanjenja efekata napre-
zanja nastalih tokom eksploatacije.
Kva{enje drveta zavisi od fizi~ko-hemijske prirode
premaza i povr{ine drveta. Molekuli rastvara~a i
Poglavlje 6.0: OSNOVE FORMIRANJA FILMA PREMAZA NA DRVETU
molekuli polimera male molarne mase, koji su ma-
nji i pokretljiviji, te`e da okvase drvnu supstancu i
prodru br`e u nju, dok se polimerni materijal veli-
ke molarne mase uglavnom zadr`ava koncentrisan
na povr{ini drveta. Dubina vezivnog sloja }e zavi-
siti od fizi~kih svojstava polimera, termodinami-
~kih uslova i svojstava povr{ine drveta.
Hrapavost povr{ine doprinosi primarnoj ~vrsto}i
veze, ali ne zbog mehani~kog u~vr{}enja, ve} pre
svega zbog ve}e raspolo`ive kontaktne povr{ine,
{to uti~e na ve}e spontano razlivanje i bolji kontakt
sa te~nim premaznim materijalima.
Adsorpcija i difuzija omogu}avaju blizak molekuls-
ki kontakt izme|u premaza i drvne supstance na
ve}oj povr{ini. Proces upijanja, odnosno penetra-
cija je najve}im delom kontrolisana viskozno{}u
premaza, ali i porozno{}u i gustinom drveta.
Ne mo`e se jasno utvrditi niti ustanoviti (osim u
modelnim sistemima) da li je adhezivna veza re-
zultat primarnog ili sekundarnog vezivanja, odnos-
no da li ona poti~e od privla~nih Van der Waals-
ovih sila, vodoni~nih veza i disperzionih sila, ili od
137
formiranja kovalentnih veza. Kompleksnost veze
poti~e, s jedne strane, od velikog broja reaktivnih
grupa drveta, i to pre svega hidroksilnih, koje su
pod odre|enim uslovima formiranja kontaktne po-
vr{ine razli~ito dostupne (vidi poglavlje 3.1.2) i, s
druge strane, od reaktivnih grupa premaznih ma-
terijala (zavisno od tipa premaza).
Imaju}i u vidu da do interakcije izme|u premaza i
drveta dolazi u vremenu kada je premaz jo{ uvek
te~an, ta~nije od trenutka nano{enja do o~vr{}a-
vanja premaza, za dobro formiranje filma i stva-
ranje ~vrste veze sa podlogom, bitno je da se pre-
maz dobro razliva po datoj povr{ini i do|e u kon-
takt sa stvarnom povr{inom drveta.
S obzirom da se interakcija izme|u premaza i drve-
ta odvija istovremeno sa procesom o~vr{}avanja
premaza, va`no je da do o~vr{}avanja ne do|e pre-
rano, jer bi to rezultovalo lo{om adhezijom, a ako
je o~vr{}avanje usporeno, premaz mo`e da prodre
duboko u drvo i da na povr{ini ostavi tanak film
koji }e pru`ati lo{u za{titu.
7.0
Sistemi premaza
7.1 OP[TE O VRSTAMA
OBRADE I SISTEMIMA PREMAZA
Brojni su i veoma razli~iti zahtevi koji se postavlja-
ju lakiranju, {to zavisi od proizvoda i zahteva, koje
ono treba da ispuni. Kako bi se ovome udovoljilo,
svaki sloj premaza treba da se posmatra kao sistem,
pri ~emu pojedina~ne komponente preuzimaju
pojedine zadatke i, u svakom slu~aju, moraju da se
me|usobno sla`u.
Sistemi premaza treba da budu pogodni za `ivotnu
sredinu, bezopasni, ekonomi~ni, jednostavni za
primenu i da su visokog kvaliteta.
Za razvoj jednog sistema premaza za povr{insku
obradu nekog proizvoda neophodna je saradnja
prera|iva~a (korisnika) premaza, proizvo|a~a pre-
maza, proizvo|a~a ma{ina i projektanta linije za la-
kiranje. Faktori koji uti~u na izbor, odnosno obli-
kovanje sistema premaza prikazani su na slici 7.1.
Pod pojmom gra|a premaza, odnosno sistem pre-
maza podrazumeva se premaz nanet na podlogu i
formiran iz vi{e pojedina~nih slojeva (slika 7.2).
MATERIJAL ZA
POVR[INSKU OBRADU
DOSTUPNOST MATERIJALA
POTRO[NJA ENERGIJE
MODA, EFEKAT
BOJA PREMAZ
ZA[TITA NA RADU
FAKTORI RADNE SREDINE
(EMISIJA/ZAGREVANJE) MOGU]NOST POPRAVKI
KONSTANTA KVALITETA
Ako proizvo|a~ premaza preporu~uje “jednoslojnu
gra|u” premaza, kako u cilju racionalizacije, tako i
zbog zahteva primenjene tehnike nano{enja, ipak
se, sa malim izuzecima, preporu~uje nano{enje vi-
{e jednoslojnih nanosa od istog ili razli~itog pre-
maznog materijala, kako bi se obra|eni proizvod sa
sigurno{}u za{titio od {tetnih uticaja u toku eks-
ploatacije.
Pojedina~ni slojevi imaju, u okviru ukupne gra|e
slojeva, zadatak da obezbede razli~ite funkcije za-
{tite. Zato se mora za jedan sistem premaza una-
pred definisati ukupna koncepcija obrade. Gre{ke
ili promene u jednom od ovih slojeva mogu da do-
vedu u pitanje trajnost celokupnog sistema.
Odgovaraju}e pode{avanje pojedina~nih slojeva
premaza unutar gra|e premaza je utoliko prob-
lemati~nije, ukoliko su razli~itija fizi~ka svojstva
premaznog materijala koji je na raspolaganju za
primenu.
Treba, tako|e, uzeti u obzir da se, pre svega, har-
moni~no pona{anje pojedina~nih slojeva njihovim
starenjem mo`e razli~ito menjati. Samo homogeno
izgra|eni premazni sistemi imaju tendenciju da se
TEHNOLOGIJA NANO[ENJA
I SU[ENJA
VRSTA PODLOGE
KONSTRUKCIJA
TRO[KOVI
Slika 7.1.: Faktori koji uti~u
na izbor sistema premaza
Poglavlje 7.0: SISTEMI PREMAZA
Slika 7.2.: Osnovni, me|usloj i zavr{ni sloj premaza na
drvetu smr~e (uve}anje 140 puta)
nakon nekoliko godina starenja menjaju u jedan, u
fizi~kom smislu, heterogen sistem.
Da bi se smanjila ne`eljena naprezanja sa svim
svojim delovanjima na najmanju meru, treba te`iti
homogenoj gra|i premaza, koliko je to tehni~ki
mogu}e.
7.2 GRUNDIRANJE
Grundiranje je prvi sloj koji formira film i koji se
nanosi na prethodno pripremljenu povr{inu drveta
ili drvnih proizvoda. Spolja{nji uticaji koji deluju
na grundiranje prikazani su shematski na slici 7.3.
Zadatak, odnosno svrha grundiranja odre|ena je
postavljenim zahtevima:
1. Obezbe|ivanje prianjanja – grundiranje treba
dobro da prianja na podlogu (nose}i materijal),
ali i da omogu}i dobro prianjanje narednog sloja
(me|uslojnog ili pokrivnog premaza). Prianjanje
treba da spre~i lju{tenje filma premaza usled
delovanja faktora koji optere}uju obra|enu povr-
{inu.
Neki nose}i materijali, kao na primer drvo sa ve-
}im sadr`ajem ekstraktivnih supstanci, zahteva-
ju odgovaraju}e grundiranje za osiguravanje
6
Pokrivni premaz
5 Me|uslojno
bru{enje
Grundiranje
Predpriprema
4 2. Sljubnica lepka (probijanje lepka)
3 8 Furnir
Fuga lepka
2
1 Nose}a plo~a
139
(postizanje) dovoljnog prianjanja, na primer pri-
menu PU grundova na palisanderu, iroku, ma-
kasar-u itd., a koji }e se zatim lakirati poliestar-
skim premazom.
Kod premaza koji se rastvaraju ili bubre (na pri-
mer nitro grundovi) prianjanje je bolje nego kod
nerastvornih materijala.
2. Izolaciona funkcija (izolaciono delovanje) – u
mnogim slu~ajevima se grundiranje upotrebljava
kao izolacioni sloj, da bi se eliminisalo ili ubla-
`ilo delovanje:
• ekstraktivnih materija, lepka, bajceva i sredsta-
va za beljenje na pokrivni premaz (na primer,
ostaci peroksida pri beljenju ometaju o~vr-
{}avanje PU premaza, na palisanderu lo{e
o~vr{}ava poliestar itd.)
• reaktivnih premaznih materijala na podlogu
(na primer, drvo ili bajc mo`e da promeni boju
u kontaktu sa SH premazom)
Primenom izoliraju}eg grundiranja smanjuje se
odavanje formaldehida iz drvnih plo~a.
3. Nose}i materijal – grundiranje slu`i kao nose}i
materijal za niz dodatnih materijala, kao {to su:
• bojene materije (grundiranje bajcovanjem)
• UV apsorberi (grundiranje u svrhu za{tite od
svetlosti)
• o~vr{}iva~ za pokrivni premaz (reakciono
grundiranje)
• sredstva za za{titu drveta (lazure za spolja{nju
primenu)
4. Pogodnost za bru{enje – zbog bubrenja i razlike
u gustini grundirane povr{ine su uvek hrapave.
U cilju postizanja dobrog kvaliteta povr{ine i za
pobolj{avanje svojstva prionljivosti za pokrivni
premaz uvek je potrebno brusiti grundiranu po-
vr{inu (me|uslojno bru{enje premaza).
Pogodnost bru{enja razli~itih vezivnih sredstava
je veoma razli~ita i zavisi, tako|e, od stepena
o~vr{}avanja do po~etka bru{enja. U svrhu po-
bolj{avanja bru{enja premazima mogu se doda-
vati sredstva za pobolj{anje bru{enja, koja sa
Slika 7.3.: Mogu}i uticaji na grundiranje furnirane
lakirane plo~e iverice
1. Materije sadr`ane u plo~i iverice
3. Materije sadr`ane u furniru
4. Prethodna obrada (bajcovanje, belenje)
5. Me|uslojno bru{enje
6. Vrsta pokrivnog premaza
7. Spolja{ni uticaji
8. Utezanje i bubrenje podloge
140
svoje strane uti~u na druga tehni~ka svojstva
(grund za brzo bru{enje).
Kod sporo su{e}ih premaza, kao {to su PU pre-
mazi, posti`e se dobro bru{enje tako {to }e se
brusiti u ta~no odre|eno vreme o~vr{}avanja (na
primer, bru{enje 2 sata nakon nano{enja, 6 ~a-
sova nakon nano{enja potpuno o~vrsnuto).
5. Opti~ka svojstva – kva{enje drveta premazom
intenzivira u zavisnosti od materijala boju i kon-
trast, i nastaje tzv. efekat ovla`ivanja. To je i
po`eljno kod nekih drvnih vrsta.
Ukoliko treba prigu{iti ovla`ivanje, kako bi se
postigao izgled nelakirane povr{ine sa karakteri-
stikama prirodnog tona, svetlog tona, posvetlje-
ne osnove, grundiranju se dodaju sredstva za iz-
beljivanje. To su materije u suspenziji, koje us-
led difuznog prelamanja svetlosti uti~u da po-
vr{ina deluje svetlije. Nedostatak ovih materijala
je da uti~u na smanjenje prianjanja premaza.
7.3 IMPREGNIRANJE
KAO PRIPREMA ZA PREMAZ
Pod impregniranjem se podrazumeva oboga}ivanje
kapilarno upijaju}e podloge viskoznim sredstvom,
pri ~emu za impregniranje primenjeni materijal ne
sme da stvara film na povr{ini podloge. Pri tom
mogu}nost upijanja podloge i mogu}nost prodira-
nja sredstva za impregnaciju imaju odlu~uju}i
(presudni) zna~aj.
Podloge koje se mogu uspe{no impregnirati su sko-
ro sve mineralne podloge, ukoliko imaju mogu}-
nost kapilarnog upijanja, povr{ine drveta, karton
itd.
Materijali i razli~iti premazi poseduju odre|enu
zapreminu kapilara, koja pre svega nastaje tada,
ako u procesu proizvodnje ili pri su{enju isparava-
ju rastvara~i ili voda.
7.3.1 Dubina prodiranja impregniraju}eg sredstva
Mikroskopsko istra`ivanje drvnih preseka omo-
gu}ava da se za svaku drvnu vrstu uo~i karakteri-
sti~na slika strukture povr{ine.
Zidovi }elija su nepropusni za nepolarna uljna ve-
zivna sredstva, tako da put upijanja impregni-
raju}ih sredstava i sredstava za grundiranje ove
vrste u razli~itim vrstama drveta zavisi od odgova-
raju}ih strukturnih elemenata. Generalno, dobro
upijanje vode nije zato mera upore|ivanja za osta-
la, oksidativno su{e}a sredstva za impregnaciju,
odnosno sredstva za grundiranje.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Za ispitivanje upijanja premaznih materijala u
razli~itim podlogama primenjuje se zakon kapi-
larnosti, tako da se moraju uzeti u obzir razli~iti
parametri, kao {to su:
a) povr{inski napon
b) gustina te~nosti
c) pre~nik kapilara (“cev~ica”)
d) viskozitet i njegova promena u toku upijanja
Jako apsorbuju}e povr{ine upijaju vezivno sredstvo
i zato se pre prvog premaza (osnovnog premaza –
grunda) povr{ine moraju da impregniraju.
Pri tom se mora obratiti pa`nja na slede}a pitanja:
• koji premazni materijal, odnosno koje vezivno
sredstvo treba da se upotrebi?
• poseduje li podloga svojstva koja mogu nega-
tivno da uti~u na premaz?
• kolika je mogu}nost upijanja?
• koliko vremena treba ~ekati izme|u impregni-
ranja i osnovnog premaza?
• sredstvo za impregnaciju treba da odgovara
vezivu primenjenog u narednom premaznom
materijalu
• prianjanje osnovnog premaza na impregniranu
podlogu mora da pokazuje optimalne vrednos-
ti. Zato se ~esto kao vezivo u sredstvu za im-
pregnaciju upotrebljava isti tip kao i u osnov-
nom premazu
Impregnacije ~esto moraju da preuzmu na sebe i
dodatne funkcije, kao {to je na primer fungicidna
za{tita na povr{inama drveta.
Drvo hrasta se obra|uje sa bezuljnom impregnaci-
jom, kako bi se spre~ilo nastajanje tamnih fleka
zbog prisustva uljnih materijala. Slede}a obrada
mo`e da se obavi sa uljnim transparentnim prema-
zom.
Nepigmentirane impregnacije treba toliko razrediti
da se na povr{ini podloge ne formira sjajni film.
Sredstvo za impregnaciju prodire u mineralne pod-
loge utoliko dublje ukoliko je:
1. manji popre~ni presek kapilara u podlozi
2. razre|enije sredstvo za impregnaciju i ukoliko
je nisko molekularnije vezivno sredstvo
3. mogu}e razdvojiti manje faza za vreme procesa
upijanja – odvajanjem faza, tj. ako se odvaja ras-
tvara~ od vezivnog sredstva, a zatim i od pigme-
nata, tro{i se energija i smanjuje se adsorpcija
molekula u zidovima kapilara.
Ukoliko je sredstvo za impregnaciju pigmentira-
no, mogu ~estice pigmenata, odnosno njihovi
aglomerati da zapu{e kapilarni sistem. Ili, {to se
veoma ~esto de{ava, vezivno sredstvo i rastva-
ra~i kre}u se u dubinu i napu{taju na povr{ini
pigmentni sloj sa malim udelom vezivnih sred-
Poglavlje 7.0: SISTEMI PREMAZA
stava. Ovim se ote`ava prianjanje, pre svega
tada, ako se osnovni sloj ne nanosi ~etkom, ve}
potapanjem, flutacijom ili prskanjem.
4. manji povr{inski, odnosno grani~ni napon sred-
stva za impregnaciju u odnosu na podlogu i {to
je manje molekula vezivnog sredstva apsorbo-
vano na zidovima kapilara – grani~ni povr-
{inski napon jedne te~nosti je materijalna kon-
stanta i, pored ostalog, na njega uti~e polaritet
te~nosti i podloge, odnosno zidova kapilara.
5. sporije su{enje vezivnog sredstva – u kapilara-
ma upijeno vezivno sredstvo po~inje, nakon is-
paravanja rastvara~a, da pove}ava svoj viskozi-
tet, tako da se usporava brzina upijanja, dok ne
do|e u stanje mirovanja na kraju procesa su-
{enja.
Ve} prema vrsti upotrebljenog rastvara~a ostaje
adsorbovan deo vezivnog sredstva na zidovima
kapilara.
Upotrebljeno sredstvo za impregniranje sadr`i
delimi~no samo veoma te{ko isparavaju}e rast-
vara~e. Sredstva za impregnaciju prodiru, ve}
prema koli~ini nanosa, veoma duboko u podlogu
drveta.
6. ve}i nanos po jedinici povr{ine – kod ve}ine
sredstava za impregnaciju mo`e se pove}ati du-
bina prodiranja tzv. nano{enjem “mokro-na-
mokro”. Vezivno sredstvo ima mogu}nost za po-
ve}anje svoga viskoziteta izme|u dva nanosa
odavanjem rastvara~a, tako da se za slede}e na-
nose ote`ava prodiranje, gra|enjem “barijere ve-
zivnog sredstva”. Zato se pojedina~ni nanosi
moraju nanositi na povr{inu u kratkim vremen-
skim rastojanjima.
7.4 OSNOVNI PREMAZ
Kao osnovni premaz ozna~ava se sloj koji na pod-
lozi gradi prvi homogeni film. Ova pretpostavka se
~esto ne mo`e ispuniti kod materijala za osnovni
premaz sa malim udelom ~vrstih supstanci ili kod
ja~eg razre|ivanja, koji se nanosi direktno na upija-
ju}u ili porozno-hrapavu podlogu.
7.4.1 Mogu}nost prianjanja
Jedan od va`nijih zadataka osnovnog premaza je
njegova prionljivost na podlogu, svejedno da li je
ve} nanet impregniraju}i premaz ili se nanosi di-
rektno na podlogu.
Unutar jednog premaznog sistema govori se o ko-
heziji, ako nastaju naprezanja na istezanje koja se
141
osloba|aju kontrakcijom u sistemu i o adheziji, ako
deluju naprezanja na pritisak.
Vla`nost je ~esto dodatno optere}enje koje pro-
uzrokuje smanjivanje prianjanja. Difuzija molekula
vode na grani~noj povr{ini podloga/premaz pro-
uzrokuje sa sigurno{}u slabljenje mo}i prianjanja.
Utezanjem povr{ine drveta ja~im isu{ivanjem i
nano{enjem premaza dok je podloga drveta jo{ vla-
`na, dolazi do smicanja premaza delovanjem na-
prezanja na pritisak.
Brojne gre{ke koje nastaju sa ovom grupom prema-
za (osnovnim premazom) pokazuju da jedan kom-
plikovani sistem mo`e samo tada da funkcioni{e,
ako su ispunjene sve pretpostavke. Pri tom se, u
prvoj liniji, podrazumeva odgovaraju}a priprema
podloge, tj. dobro ~i{}enje podloge. Strane materije
svake vrste, masti, ulja, pra{ina, mogu uticati na
smanjivanje prianjanja.
7.4.2 ^vrsto}a filma i tvrdo}a
Pojam “fundament” (temelj) prenet je u oblast pre-
maza iz gra|enja ku}a i mostova. Osnovni premaz
(sloj) treba da predstavlja “fundament” gra|e pre-
maznog sistema. Pri tom se polazi od ~injenice da
je mogu}e posti}i pouzdanu ~vrsto}u, ako je os-
novni sloj (osnovni film) tvr|i i ako poseduje ve}u
sopstvenu ~vrsto}u nego slede}i slojevi.
Tehnika uljanih boja ranijih godina orijentisala se
na ovaj model, a i danas se ~esto misli da jedan tra-
jan sistem premaza samo tada mo`e da fun-
kcioni{e, kada je PVK (Pigment Volumen Konzen-
tration) osnovnog premaza ve}a nego zavr{nog pre-
maza. Izme|u osnovnog i zavr{nog premaza danas
se vi{e ne pravi razlika.
Postoje brojni sistemi premaza, na primer sastav-
ljeni od tri sloja, koji su izgra|eni od istih prema-
znih materijala, a ipak pokazuju odli~nu trajnost.
Kod disperzionih boja vi{e se ne nude razli~iti pro-
izvodi za me|uslojne i zavr{ne premaze. Premazni
materijali za osnovne premaze su sigurno mek{i
nego pigmentirani premazi za me|uslojnu i zavr-
{nu obradu.
Gre{ke, na primer pukotine, nastaju upravo onda
kada se radi o ekstremnim razlikama u tvrdo}i iz-
me|u osnovnog i pokrivnog sloja, koje se javljaju,
pre svega, pri ja~em zagrevanju sun~evim zra-
~enjem.
Kod brojnih premaznih sistema o~ekuje se od os-
novnog premaza dobra otpornost na delovanje
vode. U slu~aju ja~eg bubrenja mo`e “fundament”
da omek{a, a kao rezultat ovog delovanja dolazi do
nastajanje mehurova.
142
7.4.3 Pigmentiranje
Da li jedan pigmentiran ili, u odgovaraju}em slu-
~aju, nepigmentiran premaz mo`e da preuzme od-
govaraju}e za{titne funkcije, zavisi od mnogih fak-
tora i od postoje}ih okolnosti.
Skoro sa sigurno{}u se mo`e re}i da primenom ne-
pigmentiranog osnovnog premaza, koji se u daljem
toku gra|enja sistema premaza prevla~i sa pigmen-
tiranim premaznim materijalom, ve} prema delu-
ju}im optere}enjima, mogu da se ustanove manja
odslojavanja, nego kada se koristi pigmentirani os-
novni sloj.
U svakom slu~aju, me|uslojni premaz mora da po-
seduje dobru prionljivost na osnovni sloj.
7.5 ME\USLOJNI PREMAZ
Svi daljnji nanosi premaza ili boje, sve dok oni ne
preuzimaju funkciju zavr{nog premaza, ozna~a-
vaju se kao me|uslojevi. Kao {to je ranije prime}e-
no, mogu se pri tom upotrebljavati isti premazni
materijali koji se upotrebljavaju kao osnovni i
zavr{ni premazi.
7.5.1 Pokrivnost
Od me|uslojnog premaznog materijala o~ekuje se
dobra pokrivnost. Samo tamne podloge treba da
budu potpuno pokrivene, odnosno da postanu ne-
vidljive, tako da zavr{ni premaz ne mora vi{e da
poseduje zna~ajnu mo} pokrivanja ukupnog pre-
maznog sistema.
Druga~ije je, prirodno, sa lazurnim premaznim ma-
terijalima. Ovde se o~ekuje od me|usloja takva
transparentnost, da podloga, ve}inom povr{ina
drveta, po mogu}no{}u ostane dobro vidljiva.
Za pokrivne premazne sisteme me|uslojni pre-
mazni materijali su, generalno, vi{e pigmentirani
nego zavr{ni premazni materijali.
7.5.2 Zapunjenost
Dodavanjem odgovaraju}ih punilaca uti~e se na
pove}anje puno}e premaznih materijala. Za kon-
strukcije od drveta u ponudi su, tako|e, tiksotropni
materijali, koji na ivicama ili vertikalnim povr{i-
nama omogu}avaju ve}e nanose bez slivanja. Pri
tom se ne sme zaboraviti da {to je deblji me|uslo-
jni nanos utoliko je lak{e zadr`avanje rastvara~a u
njemu (retencija rastvara~a), koja kasnije u goto-
vom sistemu mo`e da dovede do nastajanja gre-
{aka, kao {to je na primer formiranje mehurova.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
7.5.3 Otpornost na difuziju
Vi{e me|uslojnih premaza preporu~uje se radi
eliminacije poroznosti, kojima su skloni ovi fil-
movi. Tako|e i kod premaza koji preuzimaju za{-
titu protiv agresivnih gasova ili te~nosti, sa jednim
ili dva dodatna me|uslojna premaza, dovodi se na
minimum difuzija ovih materijala do podloge.
7.5.4 Prionljivost
Me|uslojni premazi moraju da omogu}e dobru pri-
onljivost zavr{nih premaza. Ako se upotrebljavaju
jako umre`avaju}i dvokomponentni materijali, ta-
da treba vreme su{enja zavr{nog premaza, po mo-
gu}nosti, da bude kratko. Isto va`i i za alkidne
obojene premaze, koji se upotrebljavaju samo kao
osnovni i me|uslojni premazi, i nisu pogodni za
zavr{ne premaze, koji treba da su otporni na vre-
menske uticaje. Kod njih kredanje nastupa ve} na-
kon nekoliko meseci.
7.5.5 Otpornost na rastvara~e
Ne treba da se upotrebljavaju me|uslojni premazi
koji ne odgovaraju zavr{nim premazima. Zavr{ni
premazi ~esto sadr`e agresivne rastvara~e koji, ako
premazni sistem nije proizveden od istog proiz-
vo|a~a, mogu da rastvore me|uslojni premaz.
7.6 ZAVR[NI – POKRIVNI PREMAZ
Od zavr{nog – pokrivnog sloja zahteva se kvalitet-
na za{tita proizvoda od delovanja spolja{njih utica-
ja. Zato pokrivni premaz mora, tako|e, da prekrije
dublje slojeve premaza. Ovim se, ipak, ne zavr{ava
njegova primena, ako on odgovara, mo`e se upotre-
biti, tako|e, i kao osnovni i/ili me|uslojni premaz.
Zavr{ni premaz treba da omogu}i jedinstven opti-
~ki izgled povr{ine, tako da se izboru pigmenata i
punilaca za zavr{ni premazni materijal mora pok-
loniti vi{e pa`nje, nego {to je to neophodno kod os-
novnog i me|uslojnog premaza. Osim toga, on
uti~e zna~ajnije na metod nano{enja. Razli~iti efek-
ti sjaja na ovom sloju se ja~e uo~avaju.
7.6.1 Otpornost na vremenske uticaje
Zavr{ni premazi za spolja{nje povr{ine su opte-
re}eni sun~evim zra~enjem, ki{om, na obali mora
abraziji peskom i sadr`aju soli u vazduhu, a u in-
dustrijskim centrima agresivnim gasovima.
Poglavlje 7.0: SISTEMI PREMAZA
UV zra~enje prodire, ve} prema pigmentiranju,
vi{e ili manje u zavr{ni premaz.
Ton boje premaza odre|uje zagrevanje podloge.
Gornji sloj premaza bubri delovanjem ki{e, ve}
prema vrsti vezivnog sredstva i sastavu premaza,
apsorbuje vodu, koju dalje provodi ka donjim sloje-
vima premaza. Delovanjem vode vodorastvorni
materijali mogu biti isprani.
7.6.2 Postojanost boje
Pigmenti, zajedno sa vezivnim sredstvom trebaju
da grade jedan na delovanje svetlosti stabilan sloj.
Energetsko sun~evo zra~enje zajedni~kim delova-
njem sa oksidativnom razgradnjom dovodi do kre-
danja i promene boje.
Isplivavanje pigmenata iz jo{ te~nog premaznog
materijala negativno uti~e na ukupan utisak koji se
formira posmatranjem povr{ine drveta.
Sklonost premaza sa termoplasti~nim vezivnim
sredstvima ka prljanju, pri ~emu se naro~ito isti~u
disperzione boje, dovodi do promene boje prema-
za, zbog talo`enja pra{ine i ostalih ne~isto}a.
143
7.6.3 Otpornost na mehani~ke uticaje
Zavr{no lakiranje je ~esto optere}eno ja~im meha-
ni~kim optere}enjima. Neophodno svojstvo pre-
maza za zavr{ne slojeve je otpornost na delovanje
mehani~kih uticaja.
7.6.4 Sjaj
Danas prera|iva~ima premaza stoje na raspolaga-
nju brojne mogu}nosti variranja stepena sjaja jed-
nog premaza. Mat premazi su vi{e podlo`ni prlja-
nju od sjajnih premaza. Razlog tome je hrapavija
povr{ina mat premaza, ~ime se pove}ava mogu-
}nost talo`enja ne~isto}a na povr{ini, a prouzroko-
vana je ve}im sadr`ajem sredstava za matiranje.
7.6.5 Prionljivost
Zavr{ni premaz mora da poseduje dobra svojstva
prionljivosti na me|uslojni ili osnovni premaz. Re-
tencija rastvara~a u me|uslojnom premazu mo`e,
ponekad, da bude uzrok smanjivanju prionljivosti.
Odvajanje filma, ~iji je uzrok nastajanja u prethod-
nom, vi{estruko poja~ava naprezanja u zavr{nom
premazu.
8.0
Su{enje i o~vr{}avanje premaza
Razli~iti premazi zahtevaju razli~ite postupke za
ubrzavanje procesa su{enja, odnosno o~vr{}avanja.
S obzirom na na~in prenosa toplote razlikuje se:
• konvekcijsko su{enje
• su{enje/o~vr{}avanje zra~enjem
Kod su{enja konvekcijom zagrejani vazduh se do-
vodi do povr{ine predmeta na koju je nanet i fiksi-
ran film premaza. Toplota se prenosi sa vazduha
na predmet obrade, vazduh se hladi a predmet ob-
rade zagreva. Jedan deo cirkulacionog vazduha se
odvodi i nadokna|uje sve`im u cilju odr`avanja
dozvoljene koncentracije para isparelih rastvara~a.
Na~ini su{enja i o~vr{}avanja premaza dejstvom
zra~enja dele se prema vrsti primenjene energije
zra~enja na:
• termi~ko zra~enje – IR zra~enje, mikrotalasno
zra~enje
• zra~enje koje stvara slobodne radikale – UV
zra~enje, zra~enje elektronskim zracima
Mnogi premazi koji se fizi~ki su{e, kao i ve}ina
premaza koji se hemijski umre`avaju, su{e se
ubrzano pod dejstvom toplote. Pored zagrejanog
vazduha, za ubrzavanje procesa su{enja/o~vr{}a-
vanja koriste se i posebni postupci o~vr{}avanja
elektronskim ili ultravioletnim zra~enjem.
Osnovu visokokvalitetne povr{inske obrade pred-
stavljaju vezivna sredstva i pigmenti u sistemu pre-
maza. Sastavom premaza predodre|ena mehani-
~ko-tehnolo{ka svojstva mogu se obezbediti kod
termi~ki su{e}ih premaza samo dovoljno izda{nim
su{enjem na povi{enoj temperaturi. Kod nedo-
voljno osu{enih sistema premaza mo`e se, kao ne-
gativna posledica, javiti nedovoljno prianjanje na-
rednog sloja ili se ne}e ostvariti potrebna ja~ina
spajanja. Prekora~enjem maksimalnih uslova su{e-
nja mo`e nastati lomljivost (krtost) ili mo`e do}i do
`u}enja filma premaza. Tek hemijsko umre`avanje
pod optimalnim uslovima }e uticati na formiranje
tra`enih uslova. Da bi se mogle odvijati termi~ke
reakcije umre`avanja potrebne su temperature u
intervalu od 80°C do 200°C. Pored temperature od
odlu~uju}eg zna~aja je i vreme su{enja. Karakte-
ristike procesa su{enja predstavljene su parametri-
ma temperature i vremena. Ovi parametri }e biti
samo onda jasno definisani ukoliko se misli na vre-
me odr`avanja temperature predmeta obrade. Po-
datak o vremenu prolaza kroz su{aru, odnosno vre-
me zadr`avanja u su{ari nije dovoljan podatak.
Geometrija predmeta obrade i raspored mase zna-
~ajno uti~u na temperaturu predmeta obrade pri
istom vremenu zadr`avanja i pri istoj temperaturi
cirkulacionog vazduha.
Na osnovu hemijskih reakcija konverzije mo`e se,
uz pretpostavku konstantnosti reakcije, dobiti po-
vezanost izme|u odgovaraju}eg vremena reakcije
do iste konverzije i konstante brzina:
t2
___ k1
= ___ (8.1)
t1 k2
sa t1 i t2 ozna~ena su vremena reakcije do iste kon-
verzije, a sa k1 i k2 ozna~ene su konstante brzina.
Za odre|ivanje postupka su{enja od posebnog je
interesa temperaturna zavisnost reakcionih brzina.
Promena reakcije odre|ena je polaznom koncen-
tracijom prisutnih materija, redosledom reakcije,
temperaturom i vremenom reakcije. Uticaj tempe-
rature reakcije kvantifikuje se konstantom brzine
k. Za ovo va`i po Arrhenius-u:
E
___
-
k = kmax . e RT (8.2)
gde je:
k – konstanta brzine (dimenzija zavisi od redo-
sleda reakcije)
kmax – maksimalna vrednost konstante brzine
T – temperatura reakcije u K
R – op{ta gasna konstanta (8,32 kJ/kmol K)
E – energija aktiviranja (kJ/kmol)
Kod razli~itih reakcionih temperatura i pri tom
temperatura su{enja va`i za odnos konstanti brzina
Poglavlje 8.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 145

k1/k2 , shodno jedna~ini Arrhenius-a slede}a relaci- Potrebna energija su{are za su{enje sastoji se iz sle-
ja: de}ih komponenti:
E QLS – potrebne energije za zagrevanje lakiranog
- ___
k1
___ e R.T1 sloja i za isparavanje ostatka rastvara~a
= _____ E (8.3) QFL – potrebne energije za zagrevanje potrebne
k2 - ___
e R.T2 koli~ine sve`eg vazduha
QWS – potrebne energije za zagrevanje predmeta
Iz jedna~ina (8.2) i (8.3) izmenama se dobija: obrade
QTR – potrebne energije za zagrevanje transport-
nih ure|aja

( ) ( ) ( )
t2 k1 E 1 1 QVL – potrebne energije za gubitke na otvorima
ln ___ = ln ___ = ___ . ___ – ___ (8.4) (konvekciona izmena vazduha iz su{are
t1 k2 R T2 T1 sa okolinom)
QVO – potrebne energije za toplotne gubitke pre-
Iz ovoga se izvodi slede}a relacija za energiju akti- ko zidova su{are i predaje na okolinu
vacije hemijske reakcije, dakle, za umre`avanje Na osnovu ovih veli~ina mo`e se izvesti slede}a je-
filma premaza prilikom su{enja: dna~ina o ukupno potrebnoj energiji po satu Qges

( ) t2 pri su{enju:
R . ln ___
t1
E = __________ (8.5) Qges=(QLS+QFL)+(QWS+QTR)+(QVL+QVO) (8.6)

( )
1 ___
___ –
T2 T1
1 Premaz Predmet obrade Su{ara

Energija aktivacije E se mo`e izra~unati iz mernih
vrednosti za isti stepen umre`avanja pri dvema ra-
zli~itim reakcionim temperaturama i pri dva reak-
ciona vremena.
Prilikom primene u praksi nailazi se na te{ko}e, jer
se hemijska promena u filmu premaza, tj. stepen
umre`avanja mo`e veoma te{ko direktno da odre-
di. Uobi~ajeno je da se stepen umre`avanja ozna-
~ava pomo}u posrednih veli~ina, kao {to su povr-
{inska tvrdo}a (metod klatna), utiskivanje, postoja-
nost na delovanje hemikalija itd. Prilikom kori{-
}enja navedenih jedna~ina pretpostavlja se pojed-
nostavljeno da, na primer, ista povr{inska tvrdo}a
ozna~ava isti stepen umre`avanja.
8.1 POSTUPCI SU[ENJA
Kod svih postupaka su{enja potrebno je preneti to-
plotu na sloj premaza koji otvrdnjava/o~vr{}ava.
To se naj~e{}e de{ava pomo}u:
• konvekcije i/ili
• infracrvenog zra~enja
8.1.1 Potrebna energija za su{enje
Potrebna energija pri su{enju se odre|uje spe-
cifi~nim veli~inama premaza (temperatura su{enja
i sadr`aj ostatka rastvara~a, odnosno gubici organ-
skih rastvara~a u su{ari), predmetom obrade i kon-
strukcijom su{are.
Q se obi~no daje u kJ/h ili kW.
Potrebna energija se sastoji iz tri bloka (komponen-
te). Prvi blok sadr`i uticaj premaza, drugi sadr`i
specifi~nosti predmeta obrade i tre}i blok sadr`i
uticaj specifi~nosti ure|aja za su{enje.
Potrebna energija za zagrevanje QLS premaza i za
isparavanje ostataka rastvara~a je u pore|enju sa
drugim komponentama zanemaruju}e mala (i kod
vodenih premaza). Toplota isparavanja vode iznosi
oko 2.000 kJ/kg, a za organske rastvara~e ona se
kre}e u intervalu od oko 300 do 500 kJ/kg. Procen-
tualno u~e{}e u ukupno potrebnoj energiji iznosi
samo oko 1 do 2%.
Potrebna energija QFL za zagrevanje potrebnog sve-
`eg vazduha se odre|uje minimalnom potrebnom
koli~inom sve`eg vazduha koja se mora, prema sig-
urnosno-za{titnim propisima, dovesti u su{aru. U
prostoru isparavanja u su{ari koncentracija gasovi-
tih organskih sastojaka ne sme da pre|e 0,8 vol.%.
Potreban udeo energije se prora~unava iz
QFL=VFL . rL . cPL(tUL – tFL) (8.7)
gde je:
3
VFL (mn/h)– minimalna koli~ina sve`eg vazduha
rL (kg/m3n) – gustina vazduha u normalnom sta-
nju
cPL (kJ/kg K) – srednja specifi~na toplota vazdu-
ha
tUL (°C) – temperatura vazduha u su{ari (obi~no
oko 10°C iznad tra`ene temperature
su{enja)
tFL (°C) – temperatura usisanog sve`eg vazduha
146
U praksi se tra`ena najmanja koli~ina sve`eg vaz-
duha pove}ava faktorom 4 do 10, u zavisnosti od
sistema lakiranja. Ovim se spre~ava formiranje
kondenzata u su{ari.
Potrebna energija QWS za zagrevanje predmeta ob-
rade do potrebne temperature su{enja prora~unava
se po obrascu:
QWS = mWS . cWS . (tE – tWS) (8.8)
gde je:
mWS (kg/h) – koli~ina predmeta obrade koji pro-
laze kroz su{aru
cWS (kJ/kg K) – specifi~na toplota predmeta ob-
rade
tE (°C) – temperatura su{enja
tWS (°C) – ulazna temperatura predmeta obrade u
su{aru (po pravilu temperatura lakir-
nice)
Potrebna temperatura QTR za zagrevanje transport-
nog ure|aja prora~unava se na slede}i na~in:
QTR = mTR . cTR . (tE – tTR) (8.9)
pri ~emu je u najve}em broju slu~ajeva cTR = cWS i
tTR = tWS.
Kao poslednja komponenta uzimaju se gubici ener-
gije kroz su{aru. Konvekcionu izmenu vazduha su-
{are sa vazduhom okoline mogu}e je samo oceniti.
Obi~no va`i slede}a relacija:
2
VVL = __ . A . u . 3600 . z (8.10)
3
gde je:
VVL (m3/h) – izmenjena koli~ina vazduha sa oko-
linom
A (m2) – popre~ni presek otvora su{are
u (m/s) – brzina izlaznog strujanja vazduha (kao
orijentaciona vrednost uzima se
u= 0,2 m/s)
z – faktor otvora su{are (z=1 zna~i da je su{ara
proto~na)
Kada su poznati gubici na otvorima VVL mogu se
prora~unati gubici toplote QVL prema:
QVL = VVL . rL . cPL . (tUL – tR) (8.11)
gde je:
VVL (m3n/h) – gubici na ulaznim i izlaznim otvo-
rima su{are
tR (°C) – temperatura vazduha u okolini otvora
su{are
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Osim toga nastaju gubici energije usled izmene to-
plote kroz zidove su{are sa okolinom:
QVO = k . A0 . (tUL – tR) (8.12)
gde je:
k (kJ/m2h K) – koeficijenat prelaza toplote
A0 (m2) – spolja{nja povr{ina su{are
tUL (°C) – temperatura vazduha u su{ari
tR (°C) – temperatura sredine
Koeficijenat prelaza toplote k zavisi, pored ostalih
veli~ina, i od izolacije su{are. Za okvirne prora-
~une mo`e se koristiti vrednost od 0,5 kJ/m2h K.
Za sve jedna~ine je temperatura su{enja tE, odnos-
no temperatura vazduha tUL karakteristi~na veli~i-
na, koja umnogome odre|uje potrebnu energiju.
8.1.2 Ure|aji za su{enje
Osnovna podela su{ara se mo`e izvesti na:
• konvekcione su{are (su{are sa cirkulacijom va-
zduha i prenosom toplote konvekcijom)
• su{are sa infracrvenim zra~enjem (su{are sa
preno{enjem toplote zra~enjem)
• kombinovane su{are (su{are sa preno{enjem
toplote konvekcijom i zra~enjem)
Naj~e{}e su u upotrebi konvekcione su{are, a za-
tim kombinovane. Su{are sa ~istim zra~enjem se
danas re|e koriste.
8.1.2.1 Konvekcione su{are
U konvekcionim su{arama prenosi se potrebna
energija prisilnom konvekcijom iz toplog vazduha
sredine na premazom obra|eni predmet obrade.
Pod prisilnom konvekcijom se podrazumeva ciljno
pode{avanje brzine vazduha u unutra{njosti su-
{are. Veli~ina ove brzine u odnosu na slobodni po-
pre~ni presek su{are kre}e se od 0,5 do 3,0 m/s, s
tim da mogu mestimi~no da nastanu i daleko ve}e
brzine. U zoni mlaznica, na mestima izduvavanja
vazduha, mogu se posti}i brzine vazduha od 10 do
30 m/s.
Koli~ina toplote, koja se prenosi iz okolnog vazdu-
ha na predmet obrade, mo`e se prora~unati iz sle-
de}eg odnosa:
QWS = a . A . (tUL – tWS) (8.13)
gde je:
a – koeficijenat prenosa toplote u kJ/m2h °C
Poglavlje 8.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
A – povr{ina predmeta obrade u m2 (treba uzeti
u obzir samo deo na koji se prenosi toplota)
tUL – temperatura okolnog vazduha u °C
tWS – temperatura predmeta obrade u °C
Koeficijenat prenosa toplote je funkcija brzine stru-
janja vazduha. Pored toga na preno{enje toplote
uti~e jo{ i temperatura okolnog vazduha tUL.
Za predmete obrade komplikovanih oblika pro-
ra~unavanje a-vrednosti nije jednostavno. Kao ori-
jentaciona vrednost koeficijenta prenosa toplote
mo`e se uzeti raspon od 100 do 250 kJ/m2h °C.
Pove}anjem brzine vazduha pove}ava se ujedno i
odavanje rastvara~a iz premaza. Me|utim, ovaj
proces ne proti~e bez te{ko}a. Povr{ina premaza se
prebrzo su{i, ~ime se pove}ava otpor isparavanju
rastvara~a iz donjih slojeva. To mo`e da prou-
zrokuje gre{ku u filmu premaza koja se ogleda u
nastajanju mehuri}a.
Druga mogu}nost za pove}avanje prenosa toplote,
shodno datom obrascu, nastaje pove}anjem tempe-
raturne razlike (tUL – tWS). I ovaj postupak mo`e da
dovede do problema, naro~ito kod predmeta ob-
rade sa razli~itim rasporedom mase. Treba imati u
vidu da na tankim delovima br`e raste temperatura
predmeta obrade usled manjeg toplotnog kapacite-
ta. Stoga mo`e da se dogodi da se prekora~e maksi-
malno dozvoljeni uslovi su{enja. Su{aru treba
uvek podesiti prema sistemu lakiranja, {to podra-
zumeva prilago|avanje uslovima aplikacije prema-
za i uslove isparavanja, kao i prema vrsti predmeta
obrade.
Kao kriti~na, pre svega, mo`e se smatrati faza za-
grevanja, u kojoj nastaju sve gre{ke: pojava mehu-
ri}a, slivanje, odvajanje od ivica itd. Uticaj ima i
hemijski karakter sistema premaza. U pogledu kri-
ti~ne, tj. najvi{e dozvoljene brzine zagrevanja ne
postoje op{te va`e}a pravila. Dobrim pode{ava-
njem premaza i uslova nano{enja na predmet ob-
rade mo`e se, pre svega, realizovati kratko vreme
zagrevanja, a da pri tom ne do|e do ne`eljenih po-
sledica po kvalitet lakirane povr{ine.
Strujanje (kretanje) vazduha u ve}ini su{ara je ver-
tikalno. Vazduh struji odozgo nadole, a tako|e i u
obrnutom smeru. Ima i drugih kombinacija, kod
kojih se vazduh uduvava mlaznicama bo~no na-
dole. Nejednako raspore|ivanje temperature je u
su{arama sa podu`nom cirkulacijom.
Po{to se otparavanje rastvara~a odvija, pre svega, u
prvoj tre}ini su{are, to su su{are u pogledu tempe-
raturnog re`ima, podeljene u vi{e zona.
Zagrevanje vazduha u su{arama mo`e se izvoditi
direktno ili indirektno. Direktnim grejanjem se naj-
bolje koristi dovedena energija. Kod indirektnog
grejanja toplota se prenosi od toplotnog medijuma
preko izmenjiva~a toplote na vazduh. U tu svrhu
147
su pogodni svi poznati medijumi. Naj~e{}e se ko-
riste gas, lo` ulje i para. Osim toga, koristi se i vo-
da, termo-ulje i elektri~na energija.
8.1.2.2 Infracrvene (IR) su{are
U su{arama ove vrste predmet obrade se zagreva
infracrvenim (IR) zra~enjem. IR zra~enje (toplotno
zra~enje) je elektromagnetno zra~enje talasnih du-
`ina od 780 nm do 1 mm (0,780 do 1.000 mm). Ele-
ktromagnetno zra~enje emituje svako telo ~ija je
temperatura iznad apsolutne nule. Emitovana
energija i njen raspored po zonama talasnih du`ina
zavisi jedino od temperature i sastava povr{ine tela
koje zra~i. Pri istoj temperaturi u~inak zra~enja je
utoliko ve}i ukoliko povr{ina tela mo`e ja~e da
apsorbuje zra~enje. Ako tela apsorbuju sve zrake
koji do|u do njih (uklju~uju}i i svetlosne zrake),
onda }e povr{ina tela biti crna. Ako tela odbijaju
sve zrake, onda su to bela tela. U idealnom slu~aju
apsolutno crnog tela, pri apsorpciji energije, odnos-
no maksimalnoj emisiji, va`i Stefan-Bolzmann-ova
jedna~ina:
ES = s . T4 (W/m2) (8.14)
Emitovana energija crnog tela koje zra~i ES je pro-
porcionalna ~etvrtom stepenu apsolutne tempera-
ture T. s u ovoj jedna~ini je Stefan-Boltzmann-ova
konstanta.
Za prora~unavanje ES svrsishodno je transformisati
jedna~inu u:
( )
4
T
ES = CS . ____ (W/m2) (8.15)
100
CS = 1004 . s = 5,667 (W/m2 . K4) (8.16)
gde je Cs – koeficijenat zra~enja.
U praksi kori{}ena zra~na tela (emiteri) ne odgo-
varaju grani~nim slu~ajevima. Oni su, pre svega,
“sivi” emiteri, i kao takve ih treba prihvatiti. Ovo
se mo`e opisati emisionim odnosom e. Tako se za
sivo telo dobija ukupna energija po povr{ini:
( )
4
T
EG = e . ES = e . CS . ____ (W/m2) (8.17)
100
sa 0<e<l.
Odgovaraju}a ukupna energija se uvek raspodelju-
je na spektar talasnih du`ina u vidu jedne vrste
zvonaste krive (Gauss-ova normalna raspodela).
148 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Prema Planck-u izvedeno dobija se odnos za pri-
rodno crno zra~enje raspodela energije na pojedine
talasne du`ine
( )
-1
À2 –
IS.l.T = Àl . l-5 . e _____ l (W/m2 . m) (8.18)
l.T
Konstante À1 i À2 imaju slede}e broj~ane vrednosti:
À1 = 3,742 . 10-16 W/m2
À2 = 0,014385 m . K
Intergacijom jedna~ine (8.18) preko celog podru~ja
talasnih du`ina (l=0 - ¥) dobija se ukupna energi-
ja, saglasno Stefan-Boltzmann-ovom zakonu (vidi
jedna~inu 8.14). Kriva rasporeda energije iskazuje
izraziti maksimum kod specifi~ne talasne du`ine
lmax . Ovo je odre|eno apsolutnom temperaturom
T zra~nog tela.
Odgovaraju}i odnos se mo`e izvesti grani~nim pos-
matranjem iz jedna~ine (8.18). Ovo je poznato kao
Vin-ov zakon pomeranja
lmax = ___________
2,897 . 106 (nm)
T tivnom povr{inom samog zra~nog tela. U tabeli 8.2
Vidi se da se sa porastom temperature talasna du-
`ina maksimalnog emitovanja energije pomera sve
vi{e u kratkotalasnu zonu. Zaklju~no se mo`e utvr-
diti za crni emiter tri zakonomerna stava od funda-
mentalne va`nosti:
• za emitovanje ukupnog zra~enja va`i Stefan-
Boltzmann-ov zakon
• za raspodelu energije u spektru talasnih du`i-
na va`i Planck-ov odnos
• za talasnu du`inu maksimalne gustine energije
va`i Vin-ov zakon pomeranja
U svim slu~ajevima temperatura T je glavna uticaj-
na veli~ina.
Tehni~ki IR emiteri mogu se svrstati u tri grupe u
zavisnosti od njihove povr{inske temperature i
talasne du`ine lmax:
• dugotalasni (tamna zra~na tela,
l = 3.000 - 10.000 nm)
• srednjetalasni (l = 1.500 - 3.000 nm)
• kratkotalasni (svetla zra~na tela,
l = 800 - 1.500 nm)
Temperature na povr{ini zra~nih tela i lmax vred-
nosti prikazane su u tabeli 8.1.
Za tehni~ka zra~na tela upotrebljavaju se brojni
materijali, kao {to su: lim, grejne spirale, metalne
cevi, keramika, kvarc i sli~no. Emisioni odnos e le-
`i u zavisnosti od na~ina izrade u podru~ju od oko
0,6 do 0,92. Prema odgovaraju}oj temperaturi po-
vr{ine za pojedine vrste zra~nih tela mo`e se pre-
ma Planck-ovoj raspodeli ta~no ustanoviti u kojem
podru~ju talasnih du`ina se raspore|uje raspolo-
(8.19) `iva talasna energija. Korisna gustina energije je
odre|ena pored temperature u zna~ajnoj meri efek-
date su orijentacione vrednosti tehni~ki realizova-
nih gustina snage. Upore|uju}i ove vrednosti sa
intenzitetima iz tabele 8.1, mo`e se saznati da kod
srednje talasnih i naro~ito kod svetlih zra~nih tela
samo jedan mali deo instalirane povr{ine (oko 3 do
10%) deluje kao zra~no telo. Konstruktivno obliko-
vanje i usmeravanje zra~nih tela je od velikog zna-
~aja, kako bi se dobila na povr{ini predmeta obrade
ravnomerna gustina energije i pri tom, tako|e,
ravnomerno zagrevanje.

Tabela 8.1: Specifi~na ukupna snaga ES i talasne du`ine lmax za crna zra~na tela u zavisnosti od apsolutne
temperature T

Temperatura povr{ine zra~nog tela

ES (kW/m2) lmax (nm)
(°C) (K)
200 473 2,84 6.125
400 673 11,63 4.305
600 873 32,9 3.318
800 1.073 75,1 2.700
1.000 1.273 148,8 2.276
1.200 1.473 266,8 1.967
1.500 1.773 560,0 1.634
2.000 2.273 1.513,0 1.275
2.200 2.473 2.120,0 1.171
2.500 2.773 3.350,0 1.045
Poglavlje 8.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 149

Tabela 8.2: Podela tehni~kih IR zra~nih tela

Tehni~ki
Talasna du`ina
Temperatura povr{ine ostvarljiva
Vrsta zra~nog tela maksimalne energije
zra~nog tela (°C) specifi~na snaga
lmax (nm)
(kW/m2)

kratkotalasni 2.000 do 2.300 1.300 do 1.100 20 do 100

srednjetalasni 800 do 1.000 2.700 do 2.300 8 do 50
dugotalasni 300 do 500 5.000 do 3.800 do 20

Od energije E, koja zra~enjem pada na neko telo,
jedan deo r se reflektuje, dok ostatak prodire u
telo. Prolaskom kroz telo deo a se apsorbuje i di-
rektno pretvara u telu u toplotu. Ostatak d se
propu{ta. Stoga za energetski bilans va`i:
refleksija (l)+apsorpcija (l)+transmisija (l)=100 %
E(l) = E(l) . [r(l) + a(l) + d(l)]
r(l) + a(l) + d(l) = l
Deo zra~enja koji prodire u film premaza se deli-
mi~no ili u celosti apsorpcijom pretvara u toplotu.
Veli~ina pretvaranja zavisi od debljine sloja nane-
tog filma premaza. Osim toga, apsorpcija zavisi,
kao {to je to slu~aj i sa refleksijom, od talasne du`i-
ne upadnog zra~enja. Od izvorne energije zra~enja
naj~e{}e mo`e neki preostali deo da nekorisno pro-
dre kroz izdvojeni film premaza. Transmisija je,
(8.20)
analogno apsorpciji, zavisna od talasne du`ine i
debljine sloja. Sa pove}anjem debljine sloja opada-
(8.21) ju apsorpcija i transmisija.

gde je: U prvom redu za obra|ene predmete obrade (izu-

zev transparentnih podloga) va`i da od ukupne
r - koeficijent refleksije energije dovedene zra~enjem samo se refleksija ne
a - koeficijent apsorpcije pretvara u toplotu. To zna~i, da se mo`e svrsishod-
d - koeficijent transmisije
no odabrati odgovaraju}i tip zra~nog tela, ako se
Ove veli~ine (koeficijenti) su veli~ine specifi~ne za poznaje refleksiona kriva premaza i kriva ras-
pojedina~ne materijale. podele energije primenjenog zra~nog tela u spektru
talasnih du`ina. Najbolje je meriti odgovaraju}e
Pojedini udeli zavise od talasne du`ine l upadnog
krive refleksije na datoj debljini sloja nanetog na
zra~enja. Odnosi koji se dobijaju kod slobodnog fil- podlogu. Deo infracrvenog zra~enja, koji se pret-
ma premaza prikazani su shematski na slici 8.1. vara u toplotu, dobija se tada iz ukupne koli~ine
zra~enja umanjene za refleksiju (100% - refleksija).
Upadno Verovanje da se kod svetlih zra~nih tela toplota
zra~enje prvenstveno osloba|a u podlozi odgovara isklju-
Refleksija ~ivo za transparentne premaze. Za sisteme prema-
za koji su pigmentirani (boje podlogu), trebala bi
transmisija da za uobi~ajene debljine slojeva bude
jednaka nuli. Merenja na slobodnim filmovima
premaza pokazuju da je transmisija do 1.500 nm
zanemaruju}e mala. Pove}anjem talasnih du`ina
Slobodni postaju slojevi premaza propusni. Ukupni udeo
film premaza zra~enja koji se pretvara u energiju u filmu pre-
Apsorpcija maza (100% - refleksija) u mnogim slu~ajevima se
pove}ava porastom talasnih du`ina. Ovi podaci se
odnose na dijapazon merenja koji obuhvata prib-
li`no 1.000 do 2.500 nm. Na slici 8.2 i slici 8.3
prikazano je ovo svojstvo za pokrivni pigmentirani
premaz.
Transmisija
Nasuprot refleksiji, transmisija je odre|ena deblji-
nom sloja premaza. Pove}anjem debljine sloja pre-
Slika 8.1: Pretvaranje energije upadnog zra~enja na maza opada transmisija, dok se apsorpcija odgo-
slobodnom filmu premaza varaju}e pove}ava.
150
% %
100
Refleksija
Transmisija
50
0 0
1000 1500 2000
Talasna du`ina
Slika 8.2: Refleksija i transmisija na slobodnom filmu
premaza u zavisnosti od talasne du`ine i debljine sloja
(pigmentirani premaz debljine 41 mm)
Slika 8.3 prikazuje kako se menja korisni deo zra-
~enja u zavisnosti od talasne du`ine. Sa slike se
najbolje vidi koli~ina toplote koja se ukupno mo`e
osloboditi infracrvenim zra~enjem u sistemu film
premaza/podloga. Za upotrebljeni pokrivni premaz
mo`e se, pri 1.000 do 1.200 nm, pretvoriti u toplo-
tu pribli`no 50% od ukupne energije zra~enja. U
podru~ju od 2.500 nm dobija se skoro 80%.
Kod svih materijala za povr{insku obradu uti~u
zna~ajno vrsta i koli~ina pigmenata i punilaca na
svojstva u datom podru~ju zra~enja. Hemijska stru-
ktura vezivnih sredstava (filmogenih materijala -
smola) deluje tek iznad talasnih du`ina od oko
3.500 nm.
Ve}ina tela emituje zra~enje na osnovu svoje tem-
perature, nezavisno od toga da li se nalaze u blizini
toplijih ili hladnijih tela. Posmatra li se izmena to-
plote zra~enjem izme|u dva tela, ustanovi}e se da
se uvek radi o uzajamnom delovanju. Za samu iz-
menu toplote od zna~aja je samo promenjeni udeo
zra~enja. U ukupnom bilansu uzima, prirodno, sa-
mo hladnije telo toplotu. Za tok (protok) toplote
izme|u dva paralelna zida, kod kojih je rastojanje
malo u odnosu na du`inu i {irinu, dobija se za top-
lotni fluks (protok toplote) u odnosu na povr{inu:
[ ]
CS
( ) ( )
___________ T1 4 ____
____ T2 4
q1,2= . -
( )
l
__ l 100 100
+ __ - l
e1 e2
gde se Cs zamenjuje prema jedna~ini (8.16). Telo
sa temperaturom T2 je u ovom slu~aju hladnije.
Za tela sa krivim povr{inama je znatno kompliko-
vaniji prora~un toplotne izmene.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
100
(100% - refleksija)
Apsorpcija
50
2500 l/nm 1000 1500 2000 2500 l/nm
Talasna du`ina
Slika 8.3: Raspodela (100% - refleksija) i apsorpcija na
slobodnom filmu premaza u zavisnosti od talasne
du`ine (pigmentirani premaz debljine 41 mm)
Kako se pri zagrevanju predmeta obrade naj~e{}e
osloba|aju rastvara~i, moraju se, iz bezbednosnih
razloga, dovoditi odgovaraju}e koli~ine sve`eg vaz-
duha. U zoni zra~nog tela brzina vazduha nije pri-
bli`na nuli, ve} ima vrednost od 0,5 do 1,0 m/s. Po-
vr{ine zra~nog tela izmenjuju, srazmerno njihovoj
povr{ini i temperaturi, konvekcijom toplotu sa vaz-
duhom koji kru`i (cirkuli{e). Na ovaj na~in zagreja-
ni vazduh doprinosi konvekcijom zagrevanju pred-
meta obrade. Ovaj deo preno{enja toplote je razli~i-
te veli~ine i zavisi od upotrebljene vrste zra~enja.
Kvalitativno se mo`e utvrditi, da polaze}i od tam-
nih zra~nih tela preko srednje talasnih zra~nih tela
do svetlih zra~nih tela, jako opada udeo konvekci-
je. Ovo je naro~ito izra`eno pri prelazu od tamnih
na srednjetalasna zra~na tela. Kod tamnih zra~nih
tela mo`e udeo konvekcijom prenete toplote da
bude ~ak i vi{i nego {to poti~e od samog zra~enja.
Kada treba upotrebiti svetla ili srednjetalasna zra-
~na tela ne mo`e se pau{alno odrediti. Pored utica-
jnih karakteristika specifi~nih za premaz, mora se
u obzir uzeti ~itav niz drugih elemenata, kao {to su
potrebna povr{ina su{are, mogu}nost regulacije
sistema, investicioni tro{kovi i sl. Sa obadva siste-
ma se mo`e, po pravilu, posti}i kra}e vreme zagre-
vanja, nego {to se to mo`e realizovati konvekci-
onim su{arama. Za ravne povr{ine predmeta obra-
de vreme zagrevanja je manje od 1 min. Nano{enje
premaza treba da bude na odgovaraju}i na~in po-
de{eno, kako ne bi nastale gre{ke na povr{ini u
(W/m2)
vidu brazdi.
(8.22) Smanjena tendencija stvaranja mehuri}a kod du-
`eg zagrevanja isklju~ivim kori{}enjem infracrve-
nog zra~enja zasnovana je na relativno malom pa-
du brzine vazduha, {to dovodi do smanjene izme-
ne materije u odnosu na konvekcione su{are. Osta-
ci rastvara~a se sporije izdvajaju iz filma premaza,
tako da film premaza ima du`e otvoreno vreme,
nego {to je to slu~aj u konvekcionim su{arama.
Poglavlje 8.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
Vrste IR su{ara odgovaraju, ukoliko se radi o pro-
to~nim su{arama, konvekcionim su{arama. U in-
dustriji se do sada retko upotrebljavaju su{are sa
~istim zra~enjem. Naj~e{}e se primenjuju za su{e-
nje predmeta obrade sa ravnim povr{inama. Kod
komplikovanijih oblika predmeta obrade ne mo`e
da se realizuje ravnomerno zagrevanje svih povr-
{ina bez pote{ko}a, tj. dolazi do nedovoljnog ili
prekomernog zagrevanja.
8.1.2.3 Kombinovane su{are
U kombinovanim su{arama se za preno{enje top-
lote koristi kako infracrveno zra~enje, tako i kon-
vekcija. Obi~no se zra~na tela nalaze u zoni zagre-
vanja, tj. u prvoj tre}ini su{are. ^esto se koriste
zra~na tela velikih povr{ina. Radi se o tamnim
zra~nim telima, kod kojih se razmena toplote sa
predmetom koji je lakiran, samo delimi~no posti`e
zra~enjem. Veliki deo preno{enja toplote posti`e se
kru`nom cirkulacijom vazduha u su{ari.
U kombinovanim su{arama koriste se u zoni zagre-
vanja, tako|e, i srednjetalasna zra~na tela i svetla
zra~na tela. Ovi elementi su pogodni kao dodatak u
konvekcionim su{arama, kako bi se za kratko vre-
me postigle `eljene temperature predmeta obrade.
U ve} postoje}e konvekcione su{are mogu se ugra-
diti ova zra~na tela, ukoliko to dozvoljava dostu-
pan prostor u su{ari.
8.2 O^VR[]AVANJE HEMIJSKIM ZRA^ENJEM
Ve}ina industrijskih postupaka lakiranja koristi te-
~ne materijale (premaze), koji prelaze u suvi film
isparavanjem rastvara~a i to, po pravilu, hemij-
skom reakcijom umre`avanja. Nasuprot ovome, pri
o~vr{}avanju (otvrdnjavanju) hemijskim zra~enjem
svi sastojci te~nog premaza se ugra|uju u film.
Sposobnost kopolimerizacije specijalnih filmoge-
nih materijala – sintetskih smola (nezasi}eni poli-
meri) sa reaktivnim rastvara~ima (monomeri), koja
mo`e da se odvija veoma brzo bez prethodnog za-
grevanja kao polimerizacija radikalnih nizova,
omogu}ava ovim na~inom formiranje filma pre-
maza, tj. primenu jednokomponentnih premaza sa
blizu 100% sadr`aja ~vrstih ~estica. Kopolimeri-
zacija se odvija ultravioletnim zra~enjem uz pomo}
fotoinicijatora i sinergista (UV o~vr{}avanje) ili is-
klju~ivo elektronskim zra~enjem (o~vr{}avanje zra-
~enjem elektrona – EBC, Electron Beam Curing).
Ove metode smanjuju emisiju organskih rastvara~a
(ekolo{ki pogodni), i u pore|enju sa termi~kim po-
stupcima, zahtevaju veoma malu potro{nju energi-
je (ekonomski pogodni).
151
Izbor filmogenih materijala zavisi od op{tih zahte-
va kvaliteta obra|enih povr{ina, fleksibilnosti, pos-
tojanosti na vremenske uticaje i cene premaza.
Prednosti o~vr{}avanja hemijskim zra~enjem su:
• ekstremno kratko vreme o~vr{}avanja, tj. veli-
ka brzina prolaza kroz liniju
• trenutno i potpuno o~vr{}avanje filma prema-
za
• nema isparavanja rastvara~a, nepotrebno vre-
me otparavanja
• mala potro{nja energije
• “hladno” o~vr{}avanje bez kori{}enja konvek-
cionih su{ara, tako da je veoma pogodno za
podloge osetljive na temperaturu
• mali prostor za ure|aje
• brza priprema za rad, fleksibilni na~in rada
• kvalitetno visokovredne povr{ine
Nedostaci o~vr{}avanja hemijskim zra~enjem su:
• u odnosu na konvencionalne premaze vi{e ce-
ne sirovina
• mogu}i higijenski problemi pri radu i rukova-
nju materijalima
• ponekad problemi sa prianjanjem
• ograni~ena mogu}nost matiranja
• ograni~ene mogu}nosti kod komplikovanih
oblika predmeta obrade
8.2.1 UV o~vr{}avanje
Jezgro (srce) svakog ure|aja za UV o~vr{}avanje je
UV lampa (emiter), koja povezana sa reflektorom
{alje energijom bogate UV zrake na lakirani pred-
met obrade. Za obrazovanje radikala, a time i za
o~vr{}avanje UV premaza, odlu~uju}u ulogu ima
UV zra~enje u opsegu talasnih du`ina od 200 do
400 nm. Kao pogodni izvori zra~enja u praksi su se
dobro pokazale UV lampe sa `ivinom parom. Inte-
resantna konstrukcija je i lampa bez elektroda. Po-
bu|ivanje pra`njenja gasa se posti`e mikrotalasima
i ovakve lampe imaju znatno du`i `ivotni vek, jer
nemaju elektrode koje se lako tro{e. Varijacije u
raspodeli intenziteta linijskog spektra omogu}a-
vaju optimalno pode{avanje prema maksimumu
apsorpcije razli~itih fotoinicijatora.
“Dotiranjem” lampi specijalnim solima metala po-
sti`e se poja~ani intenzitet, pre svega, u zoni dugo-
talasnog zra~enja. Ovim se omogu}ava, u pogodno
pode{enim slu~ajevima, o~vr{}avanje i pokrivno
pigmentiranih materijala za nano{enje. Proizvo|a~i
lampi i ure|aja ulo`ili su velike napore kako bi se
smanjio udeo IR zraka u UV lampama. Me|utim,
pokazalo se da filtriranje IR dela zra~enja, npr. vo-
denom zavesom, smanjuje u~inak o~vr{}avanja, pa
stoga nije na{lo prakti~nu primenu.
152
UV o~vr{}avanje premaza u povr{inskoj obradi
drveta zauzima zna~ajno mesto, {to se mo`e za-
klju~iti i iz brojnih UV su{ara koje su u upotrebi u
proizvodnim procesima. Razlozi za to su pored pri-
hvatljivih investicionih tro{kova i mogu}nost uk-
lju~ivanja u ve} postoje}e proizvodne linije, na ma-
lom prostoru.
8.2.2 O~vr{}avanje elektronskim zra~enjem
Elektroni koje emituje u`arena katoda ubrzavaju se
u vakuumu i prodiru kroz tanku metalnu foliju,
“prozor”, u zonu ozra~ivanja, koja je pod normal-
nim pritiskom, i kroz koju prolazi lakirani predmet
obrade. U svrhu smanjivanja osetljivosti na paranje
(grebanje) povr{ina zbog inhibiranja kiseonikom, u
ovoj zoni se nalazi inertni gas, naj~e{}e azot.
U praksi se naj~e{}e koriste dva razli~ita tipa ure-
|aja za proizvodnju elektronskog zra~enja:
• “scanning” ure|aji sa ta~kastom katodom, u
kojima se fokusirani zrak elektromagnetski
skre}e ka “zra~noj zavesi”
• ure|aji koji pomo}u linearnih katoda proiz-
vode elektronsku zavesu celom radnom {iri-
nom
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Karakteristi~ne veli~ine tehni~kog postupka su:
• napon ubrzavanja
• ja~ina struje
• doza zra~enja
Napon ubrzavanja odre|uje kineti~ku energiju i
time dubinu prodiranja elektrona. Industrijski ure-
|aji rade sa naponima izme|u 150 i 400 kV. Na taj
na~in se omogu}ava dobro pode{avanje dubine
prodiranja prema ukazanoj potrebi. Kod uobi-
~ajenih premaza ovo zna~i upotrebljivu koli~inu
nanosa od oko 90 do 400 g/m2.
Ja~ina struje pokazuje intenzitet struje elektrona u
mA (miliamperima). Ona je mera za brzinu o~vr-
{}avanja.
Doza zra~enja iskazuje koli~inu energije zra~enja
u J/kg ili u kGy (kilogray), koju apsorbuje odre|ena
koli~ina nanetog materijala. Ranije kori{}ena je-
dinica Mrad (megarad) odgovara 10 kGy i mo`e da
zagreje 1 g vode za 2,39°C.
Prednosti elektronskog o~vr{}avanja posebno se
isti~u kada je potrebna velika proizvodnost. Upr-
kos dodatnih tro{kova za inertni gas, ni`i su tro-
{kovi za premaz, jer nisu potrebni fotoinicijatori.
Dalje prednosti se ogledaju u boljem prodiranju
elektronskih zraka u visokopigmentirane premaze,
kao i u porozne podloge.

Trajnost sistema premaz/drvo
9.1 OP[TE O STARENJU MATERIJALA
9.1.1 Osnovni pojmovi
Starenje je pojava koja karakteri{e vremensku pos-
tojanost materijala. Ona nije iznenadna i nagove-
{tava se ranije u manje izra`enom obliku. Po~etak
nagove{taja ove pojave zavisi od vrste i intenziteta
uzro~nika. Vreme trajanja ovih uzro~nika uti~e na
brzinu starenja kao nepovratnog procesa. Tako se
starenje mo`e definisati kao skup svih nepovratnih
fizi~kih i hemijskih promena u jednom materijalu.
Otpornost na starenje je svojstvo materijala da u
odre|enom vremenskom razdoblju podnosi defini-
sane uzroke starenja bez kvalitativnih i kvantitativ-
nih promena fizi~kih svojstava. Izra`ava se stepe-
nom razaranja koji predstavlja kvalitativan i kvan-
titativan odnos nekog odabranog svojstva materi-
jala u isporu~enom i starenom stanju.
Prirodno starenje posmatra se u uslovima okoline i
u prvom redu zavisi od atmosferskih, odnosno kli-
matskih uslova – klimatsko starenje. Klima inte-
gri{e vremensko starenje za posmatrano razdoblje i
podru~je, a defini{u je meteorolo{ki elementi: tem-
peratura, vlaga, pritisak vazduha, brzina vetra, in-
solacija, obla~nost, padavine, vidljivost, sne`ni po-
kriva~, karakteristike sun~evog zra~enja (ukupno
zra~enje, radijacijski bilans i toplotna razmena iz-
me|u tla i atmosfere).
Ve{ta~ko starenje materijala posmatra se u ure|a-
jima za starenje kojima je mogu}e izvoditi cikli~no
smenjivanje ozra~ivanja i kva{enja, niskih i visokih
temperatura unapred utvr|enog intenziteta.
9.1.2 Mehanizam starenja
9.1.2.1 Fizi~ko starenje
Fizi~ko starenje obuhvate sve fenomene u kojima
se hemijska struktura makromolekula i drugih sas-
tojaka polimera ne modifikuje.
9.0
9.1.2.2 Hemijsko starenje
Hemijsko starenje obuhvata sve fenomene u kojima
se hemijska struktura makromolekula i drugih sas-
tojaka polimera modifikuje pod uticajem okoline.
U praksi se ~esto fizi~ko i hemijsko starenje super-
poniraju, a ova dva fenomena se prepli}u.
Tipovi hemijskog starenja su:
• termohemijsko starenje – predstavlja fenomen
nepovratne degradacije materijala na povi-
{enim temperaturama (bez oksidacije), u neu-
tralnim sredinama
• termooksidacija – predstavlja poseban slu~aj
termohemijskog starenja, koje se de{ava ve} na
temperaturi okoline uz prisustvo kiseonika.
Proces oksidacije pobu|uje se apsorpcijom
svetlosne energije i njegova brzina zavisi od
intenziteta svetlosti
• fotooksidacija – predstavlja proces starenja
polimera sa hemijskim vezama koje mogu biti
razorene svetlosnim zracima talasnih du`ina
manjih od spektra sun~eve svetlosti. Fotohe-
mijsko starenje je osnovni ~inilac klimatskog
starenja, koje je posledica direktnog izlaganja
polimera sun~evim zracima u atmosferi.
Fotohemijsko starenje je kompleksan proces u
kome elementarni uticaji iniciraju reakciju
materijala sa fotonima, a hemijski ili fizi~ki
procesi difuzije se poja~avaju povi{enom tem-
peraturom, prisustvom ili odsustvom kiseoni-
ka
• mehanohemijsko starenje – predstavlja svako
hemijsko starenje izazvano mehani~kim na-
prezanjem koje izaziva cepanje makromolekul-
skog skeleta
Trajnost obrazovanog filma premaza nije neogra-
ni~ena. Ranije ili kasnije mehani~ka svojstva i he-
mijska postojanost se pogor{avaju. Pod uticajem
atmosferilija, vlage i UV zra~enja film premaza
stari, a su{tina starenja filma premaza je u njegovoj
degradaciji izazvanoj oksidacijom ili depolimeri-
zacijom.
154
9.2 FAKTORI KOJI UTI^U NA
SISTEM PREMAZ/DRVO
Proizvodi od drveta su u toku eksploatacije izlo`e-
ni razli~itim uticajima, kao {to su:
• prljanje (iz atmosfere, prostorije, rukama)
• delovanje svetla
• delovanje vode
• mehani~ki uticaji
• delovanje toplote
• sredstva koja se upotrebljavaju u doma}instvu
Po pravilu, istovremeno na sistem premaz/drvo de-
luje vi{e uticaja, ~ime se efekat {tetnog delovanja
poja~ava. Neza{ti}eno drvo mo`e izvesno vreme da
odoleva tim uticajima, ali se u njemu doga|aju
promene (erozija, pukotine, promena boje i dr.). Da
bi se sa~uvala estetska svojstva i pove}ala trajnost
proizvoda, drvo se za{ti}uje pogodnim materijali-
ma (vodoodbojnim sredstvima, impregnansima, la-
zurama, transparentnim ili pigmentiranim prema-
zima, folijama, laminatima i dr.).
Pregled spolja{njih i unutra{njih uticaja na sistem
premaz/drvo i posledice koje nastaju njihovim
delovanjem prikazane su u tabeli 9.1.
9.3 FAKTORI KOJI UTI^U
NA TRAJNOST PREMAZA
Drvo je prirodan materijal ~ije su povr{ine neot-
porne na delovanje spolja{njih uticaja, kojima su
povr{ine izlo`ene tokom eksploatacije. Neki od uti-
caja su, na primer, hemijske reakcije sa kiseonikom
Tabela 9.1: Pregled uticaja na sistem premaz/drvo
SISTEM PREMAZ/DRVO
Spolja{nji uticaji Unutra{nji uticaji
• Svetlosno zra~enje • Svojstva drveta
• Toplotno zra~enje • Svojstva premaza
• Toplota u neposrednom kontaktu
sa zagrejanim telom
• Promena vla`nosti
• Vetar, ki{a
• Prljanje iz atmosfere
• Sredstva u doma}instvu
• Mehani~ki uticaji
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
iz vazduha, fotohemijska razgradnja, termi~ka na-
prezanja, bubrenje i utezanje, kao i razli~iti me-
hani~ko-hemijski uticaji i dr.
Drvo koje nije za{ti}eno a izlo`eno je ki{i i suncu
posivi, {to je posledica sun~eve radijacije i razgrad-
nje drveta. Drvo izlo`eno delovanju sunca dobija
sme|e obojenje, koje zavisi od u~e{}a ultraviole-
tnog svetla u ukupnom sun~evom spektru. U za-
tvorenom prostoru drvo je izlo`eno delovanju pra-
{ine, prljanju rukama, uticaju sredstava koja se
koriste u doma}instvu, pi}a, hrane, cigareta, kao i
razli~itim mehani~kim uticajima.
Drvo i proizvodi od drveta mogu se u upotrebi na-
laziti:
• u zatvorenim prostorijama, gde su izlo`eni kli-
matskim i drugim uticajima koji vladaju u tim
prostorijama
• na granici zatvorene prostorije i spolja{nje klime
• u spolja{njoj sredini, tj. u slobodnom prostoru
Drvo mo`e biti u toku eksploatacije izlo`eno delo-
vanju jedne klime, a ponekad delovanju diferenci-
jalne klime.
9.3.1 Optere}enje premaza na drvetu
9.3.1.1 Vla`nost vazduha i njeno delovanje
Vla`nost vazduha uti~e na promenu dimenzija dr-
veta. Te promene su razli~itog intenziteta i zavise
od vrste drveta, preseka, zone drveta (rano i kasno
drvo). Delovanje vla`nosti je, osim toga, razli~ito
Rezultat delovanja
• Fotohemijska razgradnja
• Zagrevanje
• Promena dimenzija
• Promena oblika
• Hidroliza
• Nastajanje pukotina
• Erozija
• Promena boje
• Smanjenje ili nestanak adhezije
prevlake
• Stvaranje mehurova
• Lju{tenje prevlake
• Kredanje
Poglavlje 9.0: TRAJNOST SISTEMA PREMAZ-DRVO
na spolja{njim povr{inama drveta i u unutra{njo-
sti. Rezultat delovanja vla`nosti manifestuje se na-
stajanjem unutra{njih naprezanja i promenama
hrapavosti povr{ine.
Tokom eksploatacije proizvoda dolazi do kretanja
vode u drvetu i to obi~no iz unutra{njosti ka spo-
lja{njoj povr{ini drveta. Porastom privla~nih sila
vode i drveta dolazi do odvajanja premaza od po-
vr{ine drveta i nastajanja veze voda/drvo.
Suvo drvo prima vodu ako se nalazi u vla`noj sre-
dini ili ako je potopljeno u vodu. Drvo uzima vodu
iz vazduha do postizanja ravnote`nog stanja, od-
nosno do tzv. podru~ja zasi}enosti vlakanaca, ako
je vazduh maksimalno zasi}en. Drvo potopljeno u
vodu upija daleko ve}u koli~inu, koja ponekad
dosti`e i trostruki iznos njegove mase.
Promene u spolja{njoj sredini pra}ene su pove-
}anjem ili smanjenjem vla`nosti, {to uti~e na me-
hani~ka i fizi~ka svojstva drveta. Pri tom se u drve-
tu odvijaju me|usobno povezani procesi sorpcije,
difuzije, bubrenja i utezanja.
Iako se rano drvo ute`e manje od kasnog drveta
op{te utezanje predstavlja ili neku prose~nu vred-
nost utezanja ili dolazi do neujedna~enog napre-
zanja po povr{ini drveta. Kao rezultat promene
vla`nosti dolazi do naprezanja u drvetu.
U sistemu premaz/drvo neophodno je da energija
adhezije sistema premaz/drvo bude ve}a od energi-
je adhezije sistema voda/drvo. Ukoliko to nije slu-
~aj, dolazi do zamene veze premaz/drvo vezom
voda/drvo, ~ime se gubi za{titna funkcija premaza.
Naru{avanje veze premaz/drvo prouzrokovano je
stvaranjem sitnih pukotina, koje omogu}avaju da-
lje prodiranje vode kroz premaz sve do podloge.
Vla`nost drveta ugra|enog u finalne proizvode
kre}e se u dosta {irokim granicama i zavisi od vrste
proizvoda i mesta eksploatacije. Tako, na primer,
vla`nost drveta za name{taj (u prostorima sa cen-
tralnim grejanjem) iznosi 7-9%, za ba{tenski na-
me{taj 12-16%, a za monta`ne ku}e i do 18%.
Prema uslovima upotrebe finalnih proizvoda po-
trebno je prilagoditi potrebnu debljinu filma pre-
maza, odnosno propusnost premaza. Smatra se da
adhezija, unutra{nja naprezanja i podloga uti~u na
strukturu i propusnost premaza. Za navla`ivanje ili
su{enje neza{ti}enog drveta merodavna je difuzija
kroz drvo, a kod za{ti}enog drveta permeabilnost
premaza.
Propusnost filma premaza za vodenu paru predsta-
vlja koli~inu vodene pare u gramima koja za 24 ~a-
sa, uz odgovaraju}u temperaturu i gradijent vla`-
nosti, pro|e kroz povr{inu veli~ine 1 m2. Propu-
{tena koli~ina vode kroz film premaza izra`ava se
odnosom:
155
P . τ . F . Ap
_____________ (9.1)
Q=
δ
gde je:
P - koeficijent propusnosti (difuzije) premaza
δ - debljina filma premaza
τ - vreme delovanja stacionarnog toka
F - povr{ina premaza
Ap - razlika pritisaka vodene pare s obe strane
premaza
Na osnovu izraza 9.1 vidljivo je da se propu{tena
koli~ina vode smanjuje sa porastom debljine pre-
maza.
Propusnost pigmentiranih premaza je obrnuto pro-
porcionalna koli~ini pigmenata u premazu i razli-
~ita je za razne vrste pigmenata. Pove}anjem koli-
~ine pigmenata do neke granice umanjuje se pri-
manje vode u premaz ili ostaje konstantno. Prolaz
vode kroz pigmentirani premaz zavisi, tako|e, od
koncentracije pigmenata u premazu. Pove}anjem
koncentracije put prolaska vode postaje sve du`i i
propusnost premaza za vodu opada. Na~in prolas-
ka vode kroz transparentni i pigmentirani premaz
prikazan je na slici 9.1.
Transparentni premaz
Put vode
Dr vo
Pigmentirani premaz
Put vode
Pigment
Dr vo
Slika 9.1: Prolaz vode kroz transparentni i pigmentirani
premaz
9.3.1.2 Uticaj svetlosnog zra~enja
Delovanje svetla na drvo ima veliki zna~aj u proce-
su degradacije sistema premaz/drvo. Svetlost pred-
stavlja elektromagnetsko zra~enje, koje nastaje pri
promeni elektromagnetskog polja u vremenu.
Svetlosne talase, koji prouzrokuju starenje sistema
premaza na name{taju, emituje Sunce ili svetlosna
tela.
Koli~ina sun~eve energije zavisi od nadmorske vi-
sine i od ugla pod kojim padaju sun~evi zraci. Ja~i-
na svetla zavisi od doba godine, vremena u danu i
od meteorolo{kih uslova.
156 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Osim {to su izlo`eni delovanju sun~evih zraka,
finalni proizvodi su izlo`eni uticaju svetlosnih
zraka koji poti~u od drugih izvora. To su, uglav-
nom, sijalice sa `arnom niti ili fluorescentne sve-
tiljke.
Pri apsorbovanju svetla dolazi do hemijskih reakci-
ja. Koli~ina materije koja fotohemijski reaguje pro-
porcionalna je apsorbovanoj svetlosnoj energiji.
Sva tela poseduju svojstvo upijanja, propu{tanja i
odbijanja svetlosne energije. Ove relacije se mogu
iskazati slede}im odnosom:
9.3.1.3 Zagrevanje premaza i podloge
Temperatura ima zna~ajan uticaj na destrukciju si-
stema premaz/drvo. Pove}anjem temperature za
10°C udvostru~uje se brzina reakcije destrukcije.
Pod uticajem temperature drvo naj~e{}e po`uti.
Temperatura povr{ine drveta, koje je izlo`eno sun-
cu, kre}e se i do 70°C, zavisno od intenziteta zra-
~enja i boje drveta. Temperatura zavisi od zasi}e-
nosti tona boje i od vremena u toku dana (slika
9.2).

I = I0 . e-kd (9.2)
o
C
80
crno 2 sloja

Temperatura
gde je:
60 crno 1 sloj
I - radijacija koja pada na telo
I0 - radijacija koja prolazi kroz telo
k - koeficijent apsorpcije
40
d - debljina materijala kroz koji prolazi svetlosni
belo
tok
Kada svetlo pada na neko telo jedan njen deo se 20
8 00 9 00 10 00 11 00 12 00 h
reflektuje, jedan deo se apsorbuje, a jedan propu-
Vreme (u toku dana)
{ta:
Slika 9.2: Uticaj tona i zasi}enosti tona na temperaturu
R+A+P=l (9.3) povr{ine

gde je: Na povr{ini sjajnih obojenih premaza izmerene su,

R - reflektovani deo svetlosti
A - apsorbovani deo svetlosti
P - propu{teni deo svetlosti
Apsorbovani deo svetlosti se pretvara u toplotu, a
ostali deo energije izaziva neke druge pojave u ma-
terijalu, kao {to su fotoluminiscencija, fotoelek-
tri~ni efekat i fotohemijski procesi.
Degradaciju polimera pod uticajem svetla karakte-
ri{u dva procesa: proces cepanja makromolekula i
proces pove}anja makromolekula. Cepanjem mo-
lekula smanjuje se molekulska masa, a pove}anjem
makromolekula pove}ava se molekulska masa i
formira netopiva umre`ena struktura. Intenzitet
degradacije pod uticajem svetla zavisi od apsorpci-
je svetla i od debljine premaza.
Sistem premaz/drvo potrebno je za{tititi od uticaja
svetla da bi se {to du`e sa~uvala estetska i tehni~ka
svojstva. Za{tita je mogu}a:
• selektivnim spre~avanjem prodora naj{tetnijih
zraka u premaz (UV apsorberi)
• potpunim spre~avanjem prodora zraka svetla
(pigmenti)
• dodavanjem supstanci koje deluju kao stabili-
zatori degradacije premaza ili povr{inskog
sloja drveta.
u srednje-evropskim klimatskim uslovima, slede}e
maksimalne temperature:
• bela 39°C
• `uta 58°C
• zelena 68°C
• plava 67°C
• crna 73°C
Za destrukciju premaza nije presudna samo visoka
temperatura, ve} i izmene temperature, koje su
najve}e kod crne, plave i zelene boje.
9.3.1.4 Uticaj sredstava u doma}instvu
Film premaza treba da za{titi povr{ine finalnih
proizvoda od delovanja sredstava koja se upotreb-
ljavaju u doma}instvu. Pri tom i sam film premaza
mora biti otporan na ta delovanja. Od sredstava
koja se koriste u doma}instvu, zna~ajna su slede}a:
voda, alkohol, kafa, senf, sokovi i dr.
9.3.1.5 Mehani~ki uticaji
Film premaza i drvo koje se njime {titi izlo`eni su
razli~itim mehani~kim uticajima. To su ogrebotine,
~ijem je uticaju izlo`en samo film premaza, povla-
Poglavlje 9.0: TRAJNOST SISTEMA PREMAZ-DRVO 157

~enje zaobljenih predmeta (vrh hemijske olovke), duha) izazva}e slede}e stupnjeve degradacije –
pri ~emu se delovanje prenosi na sistem pre- smanjivanje sjaja, ispra{kavanje, krtost i naprsline
maz/drvo, kao i razli~iti udari i drugi mehani~ki premaza.
uticaji.
Gubitak adhezije, izazvan ugra|ivanjem vode u
premaz, manifestuje se nadimanjem filma
–bubrenjem. Oba mehanizma pove}avaju “stak-
9.4 PRIRODNI PROCES STARENJA PREMAZA lasti prelaz” i “unutra{nja naprezanja” u prema-
zu, {to na kraju prouzrokuje pucanje i ljuspanje fil-
Na postojanost premaza u spolja{njim uslovima
ma premaza, {to predstavlja kraj za{titnog delova-
uti~u poznati parametri vremenskih uslova u priro-
nja premaza.
di.
Bezbojni, nepigmentirani premazi se degradiraju 3
U uslove spolja{nje sredine su uklju~eni:
- 4 puta br`e od premaza sa istim vezivom, ali pig-
• kiseonik iz vazduha mentiranih. Dodavanjem UV-apsorbera u nepig-
• vla`nost vazduha mentirane premaze mo`e se posti}i odre|eni ste-
• energija globalnog zra~enja pen za{tite od {tetnog delovanja UV zra~enja, ali
- UV zra~enje za{tita je vremenski ograni~ena. UV apsorberi deli-
- IR zra~enje mi~no apsorbuju UV zrake, a propu{taju manje
- vidljiva svetlost {tetne IR zrake, sve dok se ne degradiraju i utro{e.
Trajnost ovako pobolj{anih premaza mo`e se duplo
Gubitak za{titne funkcije premaza mo`e se podeliti
pove}ati, ali je, ipak, znatno kra}a od trajnosti pre-
u dve faze (slika 9.3):
maza sa neorganskim pigmentima.
• degradacija filma premaza
• gubitak adhezije premaza na podlozi
9.4.1.1 Staklasti prelaz kod premaza
9.4.1 Degradacija filma premaza (Tg-vrednost)

Degradacija filma premaza atmosferskim uticajima Degradacija organskih premaza uvek je kombino-
(UV zra~enjem, oksidacijom kiseonikom iz vaz- vana sa njegovim termomehani~kim svojstvima,
kao {to su kontrakcija, krtost, naprsline i pucanje.
Za obja{njavanje ovih procesa koriste se pojmovi
PREMAZ “staklasti prelaz temperatura” i “slobodna zapremi-
na”(slika 9.4).
PODLOGA
Oblast staklastog prelaza obi~no je poznata kao
temperaturna oblast u kojoj se ve}ina makromo-
lekularnih polimera menja od krutog, staklastog
DEGRADACIJA stanja, preko viskoelasti~nog, do gumastog stanja,
GUBITAK ADHEZIJE
ATMOSFERILIJAMA izazvana termomehani~kim kretanjem moleku-
UV, O2, H2O, SO2 H2 O, O2, SO42-, NO3-, Cl- larnih segmenata. Kona~no stanje predstavlja mak-
simalnu pokretljivost makromolekula, {to im daje
svojstvo sli~no gumi, umre`enih ili visokovisko-
- smanjenje sjaja - apsorpcija vode
znih topljivih, slobodno te~ljivih molekula.
- ispra{kavanje - bubrenje
- gubitak debljine filma - stvaranje produkata
Pored ve}eg broja svojstava koja se menjaju na Tg-
- krtost vrednosti premaza, za proces formiranja filma su
posebno va`ne promene u mehani~kom pona{anju
premaza (mikro usecanje - Micro indentation) i
stvaranje “slobodne zapremine”.
STVARANJE NAPRSLINA
(PUCANJE FILMA)
Zagrevanjem amorfnog polimera promena od stak-
lastog stanja do viskoelasti~nog stanja proti~e uz
maksimum nereverzibilne deformacije do stanja
LJU[TENJE sli~nog gumi. Ako su polimeri neumre`eni kratkog
I niza dobijaju se viskozne topljive te~nosti.
LJUSPANJE
“Slobodna zapremina” je prostor koji se stvara po-
ve}anim kretanjem polimernih segmenata sa po-
Slika 9.3: Mehanizam gubitka efekta za{tite premaza na rastom temperature. Slobodna zapremina se uo-
povr{ini drveta ~ava pove}anjem specifi~ne zapremine. Okolni
158 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

9.4.1.2 Starenje filma premaza

Jedan od glavnih parametara starenja filma pre-

maza je promena Tg-vrednosti. Na slici 9.5 pri-
kazano je starenje alkidnog premaza sa rastvara-
~em, pigmentiranog gvozdenim oksidom. Vezivo je
srednjeuljna su{iva alkidna smola, koja ima Tg-vre-
dnost oko +40°C u potpuno umre`enom stanju.

0
0 20 40 60 80 C 0
Temperatura C
+100 pucanje
staklasta zona lju{tenje
N/mm2 Tg Tg

Tg - vrednost premaza
Tg +45 0C +50 0C
Tg +40 0C
viskoelasti~na zona +50 pe~eni premaz b ispra{kavanje
E - modul

a
c
temperatura
zima Tg
okoline
gumasta zona 0 +20 0C

mladost filma
Tg
0 20 40 60 80 0
C -40 0C 10 d 100 d 1000 d
Temperatura -50
1 2,5 5 10 15 25 god.
3
cm /g
Specifi~na zapremina

Slika 9.5: Promene Tg-vrednosti u toku starenja

alkidnog premaza u prirodi

Tg Skala starenja je prikazana logaritamski i kre}e se

od nule do 25 godina. Nagib krive raste zbog stal-
slobodna zapremina nog umre`avanja i drugih uticaja na premaz. Pro-
mene se prate preko slede}ih stanja:
0
0 20 40 60 80 C a) formiranja filma
Temperatura
b) “mladosti” filma
c) ispra{kavanja i erozije filma
d) pucanja i ljuspanja filma
Slika 9.4: Oblast staklastog prelaza umre`enog alkidnog
premaza

a) Formiranje filma

molekuli se me|usobno sudaraju, pri ~emu po-
ve}avaju specifi~nu zapreminu. Prostori “slobodne
zapremine” (rupe) su privremeni, tj. otvaraju se i
zatvaraju. Slobodna zapremina ima presudnu ulo-
gu u procesu su{enja isparavanjem rastvara~a i u
propustljivosti filma za vodu i gasove.
Tg-vrednost zavisi od hemijske konstitucije visokih
polimera. Tvrdi i kruti nizovi i bo~ni nizovi sa
velikom zapreminom, na primer aromatski bo~ni
nizovi kao polistirol, daju visoke vrednosti, znatno
iznad sobne temperature; alifatski nizovi kao poli-
etilen, daju niske vrednosti. Molekulska masa ima
tako|e uticaj na Tg-vrednost.
Te~ni premaz sa organskim rastvara~ima pokazuje
Tg-vrednost znatno ispod 0°C, s obzirom da svi
rastvara~i imaju Tg-vrednost izme|u -100°C i
-200°C. Sa napredovanjem isparavanja rastvara~a
raste i Tg-vrednost do temperature okoline. U
skladu sa “slobodnom zapreminom” isparavanje je
brzo i efikasno. Isparavanje se drasti~no smanjuje
kada Tg-vrednost pre|e temperaturu okoline. Mala
koli~ina (3-8%) rastvara~a ostaje u filmu i privre-
meno slu`i kao plastifikator (zadr`avanje rastva-
ra~a - solvent retention). U hladnoj klimi zadr`a-
vanje rastvara~a mo`e da potraje mesecima ili ~ak i
godinama.

Tg-vrednost prelaza u staklasto stanje ima central-

ni zna~aj, jer iznad nje materijal prelazi iz tvrdog b) “Mladost” filma
stanja u stanje gumastog elasti~nog materijala.
Promene u toj oblasti bitno odre|uju kori{}enje i Filmovi istog premaznog sredstva po~inju da is-
upotrebnu vrednost polimera. pra{kavaju u razli~ita vremena posle nano{enja,
Poglavlje 9.0: TRAJNOST SISTEMA PREMAZ-DRVO
zavisno od toga da li su naneti na povr{inu zimi ili
leti. Premazna sredstva naneta zimi ispra{kavaju
znatno br`e nego ona naneta leti. Ova pojava zavisi
od “zadr`avanja rastvara~a”, koje traje znatno du`e
na hladnim nego na tokom leta suncem ozra~enim
povr{inama. Zbog zadr`avanja rastvara~a Tg-vred-
nosti ostaju ispod temperature okoline.
Niska Tg-vrednost zna~i da postoji mnogo “slo-
bodne zapremine”, a to ukazuje na slobodne rupe
u premazu, u koje se ugra|uju molekuli vode iz at-
mosfere. Filmovi premaza ostaju nabrekli znatno
du`e, a time su i osetljiviji na uticaj UV zra~enja, te
se br`e i razaraju.
c) Ispra{kavanje i erozija
Glavne spolja{nje promene u izgledu premaza u to-
ku starenja u prirodi su:
• gubitak sjaja
• ispra{kavanje
• erozija - krtost filma
Ispra{kavanje je najzapa`enije. Predstavlja prvi
pouzdani znak po~etka degradacije povr{ine pre-
maza. Brzina ispra{kavanja zavisi od boje premaza.
Najizrazitija i najbr`a ispra{kavanja doga|aju se
kod premaza pastelnih tonova i kod premaza koji
sadr`e TiO2 kao beli pigment.
Filmovi pokrivnih premaza za spolja{nju upotrebu
sadr`e 65-85 vol. % veziva i 35-15 vol. % pigmena-
ta. U premaz prodire UV zra~enje, zajedno sa
kiseonikom i vlagom iz atmosfere. Ove tri kompo-
nente razaraju makromolekule veziva, koje se ras-
pada u fragmente, i koji su, kona~no, vodorastvor-
ljivi ili ~ak gasoviti. Dolazi do ispiranja ili ispara-
vanja ovih fragmenata veziva, masa veziva se sma-
njuje i film premaza gubi debljinu.
U ovom procesu pigmenti, posebno neorganski, su
stabilnije komponente. Dolazi do pove}anja kon-
centracije pigmenata na povr{ini, pove}ava se nji-
hova zapreminska koncentracija (PVK) i pribli`ava
se ili dosti`e kriti~nu zapreminsku koncentraciju
159
(KPVK). Vezivna mo} smole se gubi i film premaza
po~inje da ispra{kava.
d) Pucanje i ljuspanje
Ve}ina organskih veziva pokazuje poja~ano umre-
`avanje, a naro~ito ona koja su{e oksidativno. Sa
gu{}im umre`avanjem makromolekula raste i Tg-
vrednost, dolazi u oblast od +60°C do +80°C, {to
je znatno iznad temperature okoline. Filmovi pos-
taju na temperaturi okoline tvr|i i kruti.
Na povr{ini filma se pove}ava koncentracija pig-
menata, kao i unutra{nji napon i Tg-vrednost, pro-
uzrokuju}i, kona~no, pojavu naprslina. Unutra{nja
naprezanja su toliko sna`na da nastaju naprsline
sve do podloge. Voda ili vlaga iz vazduha mo`e da
se provu~e ispod filma premaza sve do podloge,
po~inje destrukcija premaza, sve dok ljuspanje
definitivno ne razori premaz.
9.4.2 Gubitak adhezije premaza na podlozi
Jedan od naj~e{}ih uzroka gubitka adhezije je pro-
diranje vode kroz premaz. Jedan od uslova za to je
postojanje polarnih grupa u makromolekulima pre-
maza. Drugi uslov je prisustvo izvesne koli~ine
“slobodne zapremine” izme|u makromolekula na
niskoj Tg-vrednosti. Ovo je prouzrokovano zadr`a-
vanjem rastvara~a ili prisustvom neoksidiranih
su{ivih ulja plastifikatora. Ugra|ivanje molekula
vode u premaz naru{ava hemijsku adheziju za
podlogu, jer su polarne grupe filma premaza i pod-
loge zasi}ene vodom.
Za ve}inu premaza mo`e se pretpostaviti slede}i
redosled starenja: apsorpcija molekula vode u film
premaza – kondenzacija vode u prazninama “slo-
bodne zapremine” i na dodirnim povr{inama film
premaza/podloga – reakcija sa podlogom – bubre-
nje premaza – stvaranje produkata erozije , koji
odvajaju film premaza od podloge (ljuspanje).
Osveæite drvo

Boje i lakovi za drvo

Dimitrija TucoviÊa 18, Beograd; tel/fax+381 344 00 21; pulena@eunet.yu www.pulena.com www.ilva.it
 II
deo

Tehnolo{ki procesi
PRIPREMA POVR[INE

BOJENJE I DEKORATIVNA
OBRADA DRVETA

NANO[ENJE PREMAZA

PRE^I[]AVANJE VAZDUHA
I VODE U LAKIRNICAMA

SU[ENJE I O^VR[]AVANJE
PREMAZA

BRU[ENJE I POLIRANJE
PREMAZA

LAKIRANJE POJEDINIM
VRSTAMA PREMAZA

SISTEMI POVR[INSKE OBRADE

FINALNIH PROIZVODA

LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE

FINALNE PROIZVODE

10.1. BRU[ENJE
Jo{ i danas va`i staro pravilo “Dobro bru{eno je
pola polirano”. Dobro bru{enje povr{ine drveta ili
materijala od drveta merodavno je za ostvarivanje
visokog kvaliteta povr{inske obrade. Za bajcovanje,
kao i za lakiranje, potrebna je kvalitetno obru{ena
povr{ina. Bru{enje danas dobija jo{ vi{e na zna-
~aju, zbog tankoslojnog lakiranja koje podrazume-
va nanos premaza od samo 10 - 20 g/m2. Bru{enjem
drveta pre povr{inske obrade posti`e se smanjiva-
nje hrapavosti, odnosno direktno se uti~e na stanje
mikrogeometrije povr{ine.
Povr{ina drveta mora biti obru{ena dobro i raci-
onalno. Uprkos razvoju velikog broja automatskih
ma{ina za bru{enje problem bru{enja drveta nije u
potpunosti re{en, tako da je on i dalje prisutan. Ve-
oma je te{ko izvesti kvalitetno bru{enje {iroke le-
peze razli~itih povr{ina drveta (vrsta drveta, oblik i
geometrija), bez eventualne naknadne dorade, koja
mora da se obavi na ma{inama manjeg kapaciteta
(izvan linije).
Kvalitet bru{ene povr{ine, generalno, mo`e se
oceniti na osnovu:
• stanja hrapavosti povr{ine
• stanja ~isto}e povr{ine
Za sada se samo hrapavost povr{ine utvr|uje odre-
|enom metodologijom i instrumentima, dok se
stanje ~isto}e povr{ine ocenjuje vizuelno, tako da
je podlo`no subjektivnom utisku.
10.1.1 Odnos hrapavosti povr{ine
i krupno}e brusnih zrna
Hrapavost bru{enih povr{ina je manja ako se bru-
{enje izvodi sitnijim brusnim zrnima. Na slici 10.1
prikazani su rezultati ispitivanja hrapavosti posle
bru{enja bukve razli~itim brojevima brusnog papi-
ra, odnosno razli~itom krupno}om brusnih zrna.
Hrapavost prikazana na slici 10.1 predstavlja,
ustvari, ukupnu hrapavost, jer u sebi sadr`i kako
10.0
Priprema povr{ine
obradne tako i strukturne neravnine. Kod sitnijih
zrna razlika u hrapavosti je sve manja. Kada se,
kona~no, hrapavost ustali tada se radi samo o
strukturnim neravninama. Po{to se ova vrsta hra-
pavosti ne mo`e odstraniti bru{enjem, bez obzira
na dalje bru{enje sa jo{ sitnijim brusnim zrnima, to
zna~i da je bru{enje zavr{eno.
Krupno}a brusnog zrna sa kojom se zavr{ava bru-
{enje naziva se “zavr{na numeracija”. Ona je ve}a
kod sitnoporoznih vrsta (bukva, javor, kru{ka), a
manja kod vrsta sa krupnijim porama (hrast, jasen,
brest). Generalno, zavr{na numeracija kod bru{enja
drveta kre}e se izme|u No 200 i No 250. Primena
traka sa sitnijim brusnim zrnima od ovih je, dakle,
bez efekta. Najmanja hrapavost koja se mo`e po-
sti}i bru{enjem odgovara strukturnoj hrapavosti
drveta i kre}e se izme|u 1 µm i 2 µm, izra`eno kao
Ra hrapavost.
10.1.2 Rangiranje bru{enja i povr{ina
Bru{enje se u povr{inskoj obradi drveta primenjuje
isklju~ivo sa ciljem odstranjivanja hrapavosti i pos-
tizanja ~iste i glatke podloge za uspe{no lakiranje.
Zavisno od prethodnog stanja, bru{enje povr{ine
drveta odvija se u vi{e stepeni. Bru{enje se rangira,
odnosno deklari{e kao:
• predbru{enje – prvi stepen bru{enja
• srednje bru{enje – drugi stepen bru{enja
• zavr{no (fino) bru{enje – tre}i stepen bru{enja
Predbru{enje sa krupnijim zrnima treba da otkloni
neravnine u furniru, neravnine nastale rendisa-
njem i glodanjem, ukloni papir ili lepljivi konac za
spajanje furnirskih listova i, kona~no, izravna po-
vr{inu. To je relativno grublje bru{enje, pa se
koristi i grublji brusni papir (uobi~ajeno No 80 - No
120).
Dok je predbru{enje namenjeno ~i{}enju povr{ine,
ostala dva stepena namenjena su gla~anju povr-
{ine. Srednje bru{enje (drugi stepen bru{enja) tre-
ba da dâ potrebnu glatko}u povr{ine. Primenjuje se
164 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

GOST
mm/1000

Ra
N max
KLASA

100 12
5
90 11
5 10
80 9,8
VII

5 9
70 8,5
HRAPAVOST

5 8
60 7 7,0
5
50 6 5,9
5
VIII

40 5 5,1
5 4,5
4 4,0
30
3,4
5 3 3,0
IX

20 2,3
5 2 1,9
1,8
10 1
X

24 30 40 50 60 70 80 100 120 150 180 200

Slika 10.1: Grafi~ki prikaz
KRUPNO]A ZRNA zavisnosti hrapavosti od
krupno}e brusnih zrna

brusni papir sa sitnijim zrnima (uobi~ajeno No 120
- No 180).
Za zavr{no (fino) bru{enje koristi se brusni papir
granulacija No 200 - No 250. Poslednje bru{enje
(tre}i stepen bru{enja) obavlja se, po pravilu, para-
lelno sa smerom drvnih vlakana, uz ne suvi{e veli-
ki pritisak i sa o{trim brusnim materijalom, tako da
se drvna vlakna seku, bez utiskivanja u podlogu.
Odstranjivanje vlakana sa povr{ine se najlak{e po-
sti`e kod malog pritiska brusnog papira, ali je tada
mala i efikasnost bru{enja. Pove}anjem pritiska ra-
ste efikasnost bru{enja, ali se slobodna vlakanca
utiskuju u povr{inu, tako da kod naknadnog bajco-
vanja ili lakiranja stvaraju pote{ko}e.
Dobro bru{enje posti`e se i prethodnim kva{enjem
povr{ine vodom (mo`e se dodati karbamidna smo-
la u koli~ini 50 g/m2). Voda se nanosi sun|erom,
valjkom sa sun|erastom oblogom ili prskanjem.
Povr{ine se zatim su{e na temperaturi od 60°C,
vlakna se podi`u, su{e i ostaju fiksirana, tako da se
lako odstranjuju bru{enjem. Ako do podizanja vla-
kana dolazi nakon bajcovanja (vodenim bajcem),
tada se uklanjanje podignutih vlakana obavlja
bru{enjem nakon temeljnog lakiranja. Kada se
upotrebljavaju premazi koji nemaju me|ubru{enja
(PE ili neki drugi u sistemu “mokro na mokro”)
prethodno treba ustanoviti da li podignuta vlakna
smetaju formiranju kona~nog efekta (sjaja) ili pro-
cesu o~vr{}avanja.
Kada }e se i da li }e se u praksi primeniti jedan,
dva ili sva tri stepena bru{enja, zavisi od uslovlje-
nog kvaliteta proizvoda i od polo`aja odre|enih
povr{ina u njemu.
U praksi se za odstranjivanje grubih po~etnih nera-
vnina bru{enjem primenjuju najpre gruba zrna, a
zatim se po izvesnom redosledu, upotrebljavaju
finija zrna. Redosled smenjivanja veli~ine brusnih
zrna povezan je sa zahtevom da se hrapavost koju
ostavlja za sobom kori{}eni broj brusne trake vezu-
je za hrapavost slede}eg broja. Smatra se da se naj-
bolji redosled smenjivanja brusnih traka dobija ako
se donja vrednost hrapavosti prethodnog broja
ve`e za srednju vrednost hrapavosti narednog bro-
ja brusne trake (vidi sliku 10.1).
Izbor kombinacije brusnih traka ima uticaj i na
kona~nu hrapavost bru{ene povr{ine. U tabeli 10.1
prikazani su rezultati ispitivanja uticaja kombina-
cija granulacija na kvalitet bru{enja.
Radi ekonomi~nosti bru{enja neophodno je da se
rangiraju po stepenu bru{enja i povr{ine koje se
bruse. Svaki elemenat ima 6 povr{ina koje se mogu
podeliti na 2 {ire, 2 bo~ne i 2 ~eone strane. Svaka
od ovih strana mo`e se tretirati kao “lice” i kao
“nali~je”. Naravno da se mogu javiti i slu~ajevi ka-
da sve strane predstavljaju lice.
Uobi~ajeno je da se najkvalitetnije bruse lica i to
ona direktno vidljiva. Manje vidljiva lica i nali~ja
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Tabela 10.1: Uticaj kombinacija granulacija na kvalitet bru{enja
Redni
Granulacija brusnog papira
broj Ry
1. 80 - 120 33,3
2. 80 -120 -150 31,0
3. 80 -120 -180 30,2
4. 80 - 100 -150 30,0
5. 100 - 150 29,2
6. 100 - 150 - 180 25,9
se obra|uju jednostavnije. Na taj na~in svaka povr-
{ina mo`e se najracionalnije obraditi. Lica se naj-
~e{}e bruse u sva tri stepena, dok se nali~ja bruse u
dva, a ponekad i u jednom stepenu. Bo~ne strane
(kantovi) obi~no se bruse u jednom stepenu, re|e u
dva stepena. ^ela se bruse samo u jednom stepenu.
Kantovi i ~ela bruse se u vi{e stepeni jedino ako su
direktno izlo`eni pogledu (kao lica).
Rangiranje povr{ina na elementima mora se izvesti
u cilju prora~una optere}enja ma{ina za bru{enje i
formiranje brusnih linija.
10.1.3 Smer bru{enja
Bru{enje mo`e biti, generalno, uzdu`no, popre~no
i koso u odnosu na smer vlakana. Efekat bru{enja
je najve}i kod popre~nog bru{enja, ali tako nastaju
popre~ne ogrebotine (risevi) koje se kasnije te{ko
otklanjaju. Kod uzdu`nog bru{enja efekat je mali,
ali ostaju najmanje vidljivi tragovi obrade.
Naj~e{}e se koristi bru{enje u smeru suprotnom od
smera kretanja predmeta obrade, po{to se iverje
mo`e jednostavno odsisati. Istosmernim bru{enjem
(bru{enjem u pravcu pomaka) te{ko se mo`e odsi-
sati nastala bru{evina. U kombinaciji sa bru{enjem
u smeru suprotnom od smera kretanja omogu}ava
se efikasno uklanjanje slobodnih drvnih vlakana.
Iz teorije rezanja elementarnih se~iva poznato je da
se bolji kvalitet povr{ine posti`e ako se rezanje iz-
vodi u smeru protezanja vlakana. Po{to se i pojedi-
na~na brusna zrna mogu tretirati kao elementarna
se~iva, onda se i kod bru{enja mo`e o~ekivati bolji
kvalitet povr{ine ako se ono izvodi uzdu` vlakana
(uzdu`no bru{enje).
Bru{enje drveta popre~no na vlakna, kada je pra-
vac kretanja brusne trake upravan na pravac pro-
tezanja vlakana (popre~no bru{enje) daje bolje ma-
kro ravnanje povr{ine i ve}u produktivnost, ali se
dobija lo{iji kvalitet povr{ine. On se ne ogleda
toliko u samoj hrapavosti povr{ine, jer tu postoji
mala razlika, ve} u stvaranju popre~nih ogrebotina,
165
Parametri mikrogeometrije povr{ine (µm)
Rtm Ra Rz
29,1 4,79 18,2
24,4 3,85 16,0
24,8 3,57 14,8
24,3 3,77 15,7
25,0 4,01 16,6
21,7 3,29 14,0
koje su veoma primetne i golim okom. Popre~no
bru{enje omogu}ava ~isto bru{enje, uz uklanjanje
bru{evine i koristi se u kombinaciji sa bru{enjem u
smeru suprotnom od smera kretanja (unakrsno
bru{enje).
Kada se bru{enjem `eli posti}i ne samo gla~anje
ve} i ravnanje povr{ine, tada se mora primeniti
kombinovano (unakrsno) bru{enje, ali u kome }e
poslednje bru{enje uvek biti uzdu`no.
Fino bru{enje popre~no na smer protezanja vla-
kana treba, po pravilu, primeniti samo prilikom
obrade prirodnog drveta. Pri bru{enju bajcovanog
drveta vidljive su popre~ne pruge. Brusna sredstva
ne treba da sadr`e gvo`|e, jer se kod drveta boga-
tom taninom ili kod osetljivih bajceva mo`e pojavi-
ti dekoloracija.
Razli~iti principi bru{enja primenjeni na ma{i-
nama za bru{enje daju kod iste vrste brusnog sred-
stva (zrnatost) kao rezultat razli~ite rezultate bru-
{enja. Zato se mora, pre svega u serijskoj proizvod-
nji, utvrditi redosled smenjivanja krupno}e brus-
nih zrna. Za bru{enje furnira mo`e se, generalno,
preporu~iti kori{}enje slede}ih krupno}a brusnih
zrna (numeracija brusnog papira) – za prvo bru-
{enje (predbru{enje) papir No 120, za drugo bru{e-
nje papir No 150 - 180 i za zavr{no (fino) bru{enje
papir No 220 - 240.
Drvo i proizvodi od drveta se pre dalje povr{inske
obrade bruse da bi se postigla jedna kalibrirana,
ravnomerno upijaju}a ravna povr{ina.
Pitanje da li treba bru{enje furnira na ravnim povr-
{inama da bude prva operacija u odelenjima za
povr{insku obradu, zavisi od uslova u samoj lakir-
nici. Nezavisno od problema vezanih za za{titu od
eksplozije i prisustva pra{ine u vazduhu, bru{enje
u ma{inskom odeljenju daje ne{to kvalitetnije ob-
ra|enu povr{inu. Me|ulagerovanje bru{enih ele-
menata dovodi do stvaranja hrapavosti, sli~no kao
kod vla`enja povr{ine, {to opet zahteva da se na
po~etku lakirne linije mora ponovo brusiti i gla~ati
na ma{ini za bru{enje.
166
10.1.4 Principi bru{enja furniranih
i nefurniranih povr{ina
Ma{ine za bru{enje mogu biti tako konstruisane da
istovremeno “ravnaju” i “gla~aju” povr{inu ili da je
samo gla~aju bez ravnanja. Bru{enje sa ravnanjem
(“ravnaju}e bru{enje”) mogu}e je primeniti samo
na nefurniranim elementima. Ovim bru{enjem ski-
da se sloj nejednake debljine (zavisno od deforma-
cije), kao {to je to slu~aj kod ravnalice ili deblja~e
pri egaliziranju, tako da je to razlog {to se ravnaju-
}e bru{enje primenjuje samo kod elemenata iz ma-
siva. Primenom ravnaju}eg bru{enja kod furnira-
nih povr{ina mo`e prouzrokovati probru{avanje
tankih plemenitih furnira, tako da se ovako bru{e-
nje ne primenjuje. Ravnaju}e bru{enje izvodi se na
cilindri~nim ili {irokotra~nim brusilicama, koje
imaju kruti brusni elemenat, koji se ne prilago|ava
povr{ini, ve} odr`ava paralelan odnos sa “baznom”
povr{inom. Na taj na~in je omogu}ena tzv. “para-
lelna obrada”, koja se koristi u mehani~koj obradi
elemenata u cilju ravnanja povr{ina i formiranja
debljine.
Bru{enje furniranih povr{ina izvodi se na brusili-
cama koje su konstruisane na druga~ijim tehnolo-
{kim principima. Naime, furnirane povr{ine pri-
likom lepljenja se kvase, tako da se doga|a da se
posle su{enja malo deformi{u. Zato se povr{ina ne
sme ravnati (u makro smislu) ve} se mora izvoditi
samo povr{inski u cilju ~i{}enja i gla~anja, prilago-
|avaju}i se obliku povr{ine. Takvo bru{enje se mo-
`e ostvariti, generalno, na tri na~ina:
a) ispravljanjem furnirane povr{ine pre bru{enja
– najpre se furnirana povr{ina ispravlja po-
mo}u jakih pritiskiva~a, a zatim se tako prisil-
no izravnata brusi. Ovaj na~in se mo`e prime-
niti samo kod tankih plo~a.
b) kontaktnim bru{enjem povr{ine – ovo je naj-
~e{}e primenjivani na~in bru{enja furniranih
povr{ina, koji pretpostavlja stalno odr`avanje
kontakta izme|u povr{ine i brusnog alata. To
se posti`e elasti~nim (“kontaktiraju}im”) bru-
snim elementima.
c) malim brusnim pritiskiva~ima – za kontakti-
ranje se koriste mali brusni pritiskiva~i, na
primer “brusne papu~e”. Zbog svoje male po-
vr{ine mogu lako da se prilago|avaju defor-
misanoj podlozi, tako da se tokom bru{enja s
njom odr`ava kontakt.
10.1.5 Bru{enje ravnih povr{ina i profila
Bru{enje se svrstava u postupak povr{inske obrade
gde se povr{ina obra|uje skidanjem iverja alatom
za bru{enje sa neodre|enim oblicima se~iva. Pri
tom kao alat upotrebljeno sredstvo za bru{enje
skida fino iverje (brusnu pra{inu) sa povr{ine pred-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
meta obrade, sve dok se ne postigne `eljeno kona-
~no stanje. Bru{enje drveta i materijala od drveta
primenjuje se zbog:
• otklanjanja odstupanja mera (dimenzija) i obli-
ka, kao {to su neravnine, bru{enje plo~a “na
debljinu” itd.
• pobolj{anja povr{ina, koje su nastale pretho-
dnim obradama, kao {to je otklanjanje udara
no`a, promena hrapavosti, priprema za daljnje
postupke povr{inske obrade
Bru{enjem se, po pravilu, skida malo iverje u cilju
otklanjanja tragova prethodne obrade (piljenje,
rendisanje, glodanje, presovanje itd.). Kako bi se
smanjili tro{kovi bru{enja prethodna obrada treba
da bude, po mogu}nosti, {to bli`a uslovljenoj geo-
metriji povr{ine.
Postignuti kvalitet povr{ine je va`an preduslov za
narednu obradu, kao {to je na primer nano{enje
pokrivnog sloja uz kori{}enje te~nih (lakiranje) ili
~vrstih (ka{iranje) materijala.
Generalno, prema datoj po~etnoj i tra`enoj kona-
~noj geometriji povr{ine predmeta obrade postavlja
se jedan od slede}ih zadataka bru{enja:
1. oblikovanje bru{enjem – tj. skidanje ivera sa
ve}om dubinom. Ovaj postupak treba samo
tamo primeniti gde se `eljeni cilj ne mo`e po-
sti}i na drugi na~in. Ovde se radi, s obzirom na
potrebnu snagu, sa {to grubljim brusnim sred-
stvima. Mo`e se pri tom razlikovati:
• egaliziranje ili izravnavanje povr{ina (jed-
nostrano ravno bru{enje ili ~i{}enje sleplje-
nih predmeta obrade)
• kalibriranje ili bru{enje na “ta~nu debljinu”
(obostrano ravno i paralelno bru{enje, na
primer za smanjivanje tolerancija pri preso-
vanju nakon presovanja u proizvodnji plo-
~a)
• profiliranje ili profilno bru{enje (bru{enje u
cilju izrade profilisanih kontura na predme-
tima obrade)
2. pobolj{anje povr{ine bru{enjem – tj. skidanje
ivera sa manjom dubinom, bez primetne pro-
mene oblika. Mo`e se pri tom razlikovati:
• fino bru{enje ili gla~anje grublje strukture
nastale prethodnom obradom na povr{ini
predmeta obrade i to u po~etku sa ne{to
grubljim a zatim sa finijim brusnim sred-
stvima
• ~i{}enje ili uklanjanje povr{inskih slojeva
(prljav{tina, druge ne~isto}e) u svrhu pri-
preme za daljnju povr{insku obradu (bajco-
vanje, lakiranje)
• ohrapavljenje (izrada hrapavosti) na zatvo-
renim, ravnim povr{inama u cilju pobolj-
{avanja mehani~ke adhezije lepka ili pre-
maza
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 167

BRUSNA SREDSTVA PREDMET OBRADE

w podloga w materijal
w vrsta zrna, veli~ina, raspored w dimenzije
w vezivno sredstvo w geometrijski oblik
w istro{enost - pohabanost w stanje povr{ine
w klima w koli~ina

POSTUPAK BRU[ENJA

w pomer predmeta obrade

w brzina bru{enja
w dubina bru{enja
w u~inak bru{enja
w mehani~ki, termi~ki i hemijski
uslovi
w pona{anje materijala (predmeta
obrade)
w tro{enje i ispadanje brusnih zrna
w promena pritiska pri bru{enju

MA[INA POMO]NA SREDSTVA

w tip
w veli~ina w kontaktni disk (pre~nik, {irina,
w {irina tvrdo}a, profil jastuka, profil
w ta~nost zuba, ugao zuba, rastojanje
w vo|enje predmeta obrade zubaca)
w stati~ko i dinami~ko
pona{anje

KONA^NI PROIZVOD

w `eljena povr{ina
w tolerancije
w naknadna obrada

Slika 10.2: Faktori koji uti~u na

postupak bru{enja

Me|usobno dejstvo pojedinih faktora koji uti~u na

bru{enje prikazano je na slici 10.2.
Kao i kod svakog postupka iveranja tako se i kod
postupka bru{enja odvija skidanje iverja sa pred-
meta obrade usled relativnog kretanja izme|u alata 1 -g
i predmeta obrade, pri ~emu se se~iva, tj. vi{e kli-
nova usecaju (prodiru) u povr{inu (slika 10.3).
Razlika u formiranju iverja kod bru{enja u odnosu
na druge postupke iveranja sa se~ivima odre|ene
geometrije ogleda se u slede}em:
2
• brusno telo sadr`i veliki broj malih se~iva
• ova se~iva su nepravilno oblikovana i nepra-
vilno raspore|ena
• se~iva imaju negativne grudne uglove (ugao g) Slika 10.3: Bru{enje kao postupak skidanja ivera usled
i oni iznose za korund -65° do -85°, tako da relativnog kretanja izme|u sredstva za bru{enje (1)
se~iva rade kao greba~i i predmeta obrade (2)
168
a b
Na bazi takve geometrije se~iva nije mogu}e ne-
posredno skidanje iverja (na primer, kao kod glo-
danja). Pri radu abrazivnog zrna se~ivo klizi preko
predmeta obrade i utiskuje se sa pove}anjem pri-
tiska u povr{inu, uz pojavu toplote trenja i zagre-
vanje vrhova brusnih zrna (slika 10.4). Pritisak
utiskivanja, kojim se brusni alat pritiska u podru~-
ju kontaktne povr{ine, tj. zone zahvata povr{ine
obra|ivanog predmeta, odre|uje zajedno sa tvrdo-
}om predmeta obrade dubinu prodiranja brusnih
zrna. Ukoliko je dubina prodiranja suvi{e mala,
dobija se nedovoljno skidanje bru{evine (slika
10.4a). Ukoliko je suvi{e velika mo`e da do|e do
ote`anog ili ~ak onemogu}enog skidanja bru{evine
(slika 10.4 c). Tek kada brusno zrno postigne manji
negativni grudni ugao formiranjem izgra|enog se-
~iva, zaseca se povr{ina predmeta obrade i nastaje
sitno iverje materijala.
Usled kristalne strukture brusnog zrna dolazi do
stalnog lomljenja istro{enih komadi}a zrna i tako
nastaju nova o{tra se~iva. Ukoliko grudni ugao
pre|e postavljene vrednosti dalje odvajanje iverja
nije mogu}e. Brusno sredstvo je sada “tupo” i treba
ga zameniti. Zna~i, pri bru{enju se prakti~no upo-
redno odvijaju dva procesa – “samoo{trenje” i ha-
banje brusnih zrna (slika 10.5). Stalno se odvija
proces promene zrna, tj. formiranje povr{ina na
1
3 3 2
Slika 10.5: Proces habanja brusnih zrna
1 - lomljenje zrna
2 - formiranje zaravni / povr{ina na zrnu
3 - izvaljivanje zrna
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 10.4: Utiskivanje
brusnih zrna u podlogu
a) mali pritisak
b) srednji pritisak
c) veliki pritisak
c
zrnima, lomljenje zrna i njihovo delimi~no izvalji-
vanje. Promena strukture brusnog sredstva (labav-
ljenje, talo`enje brusne pra{ine u me|uprostorima)
predstavlja dalji vid habanja brusnog alata.
Ukoliko se brusno sredstvo ne mo`e efikasno ~isti-
ti, otpo~inje hvatanje (talo`enje) brusne pra{ine
oko i na vrhovima brusnih zrna. Tako se spre~ava
prodiranje brusnih zrna u povr{inu koja se brusi
(obra|uje). Pri odr`avanju istog pritiska bru{enja,
ulo`ena energija se pretvara umesto u proces ivera-
nja u proizvodnju toplotne energije. Tako dolazi do
“paljenja” predmeta obrade.
[to se ti~e nastajanja istro{enosti brusnog alata raz-
likuju se tri faze:
• po~etna nao{trenost, koja se relativno brzo
istro{i
• radna nao{trenost, koja du`e traje
• zatupljenost, koja nastaje promenom zrna i
strukture sredstva za bru{enje
Bitne karakteristike za ocenu rezultata bru{enja su:
1. Zapremina iverja u vremenu (Z’), tj. koli~ina
materijala (volumen) dobijen u jedinici vreme-
na, koja se posti`e pri bru{enju i uti~e na vreme
tretmana predmeta obrade, pri ~emu predstavlja
istovremeno i ekonomsku mernu veli~inu
2. Kvalitet povr{ine, koji je generalno odre|en iz-
gledom bru{ene povr{ine (oblik, dimenzije, tole-
rancije, hrapavost itd.). Izgled povr{ine je iska-
zan kao stvarna povr{ina i definisana je po stan-
dardu DIN 4760. Kao objektivne komparativne
merne vrednosti za izgled povr{ine u standardu
DIN 4762 odre|eni su stepeni hrapavosti i sred-
nja vrednost hrapavosti
Konstruktivni princip ma{ina za bru{enje zavisi od
datog postupka bru{enja. Na slici 10.6 prikazana je
sistematska podela uobi~ajenih postupaka bru{enja
(bru{enje drveta brusnim sredstvom u o~vrslom
vezivu – kerami~kom ili na bazi sintetskih smola,
kao i bru{enje ~etkastim valjcima ovde nije uzeto u
obzir). Osnovu podele ma{ina za bru{enje ~ini na-
~in kontaktiranja brusnog alata i predmeta obrade,
odnosno oblik kontaktne povr{ine i oblik pritisnih
elemenata. Oblik kontaktne povr{ine mo`e biti ra-
van, cilindri~an ili profilisan, tako da pritisni ele-
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
K O N T A K T N A
Ravna
Pritisna papu~a
Pritisna greda ili pritisna plo~a
Ravni disk
Slika 10.6: Shematski prikaz postupaka bru{enja
menat ima oblik papu~e, grede, plo~e, tanjira, valj-
ka ili kontra profil. Nosa~ brusnog sredstva mo`e
da bude beskona~an ili zalepljen na beskona~nu
traku ili u~vr{}en na profilisano telo ili da bude u
obliku kru`nih ili pravougaonih listova.
10.1.5.1 Oblik kontaktne povr{ine
a) Ravna kontaktna povr{ina
Kod bru{enja sa ravnom kontaktnom povr{inom iz-
me|u brusne trake i predmeta obrade, brusna traka
u podru~ju kontaktne povr{ine prolazi preko rav-
nog pritisnog elementa. Kao pritisni elemenat pri-
menjuju se pritisne plo~e, pritisne grede i pritisne
papu~e. Pritisak se pri tom ostvaruje mehani~ki ili
ru~no. Veli~ina ovih pritisaka je pored brzine re-
zanja presudna veli~ina za postupak bru{enja.
Me|u najstarije vrste brusilica za plo~aste elemen-
te ubraja se tra~na brusilica, kod koje se ostvaruje
kontakt preko pritisne papu~e, koja se ru~nim po-
vla~enjem poluge podi`e (i spu{ta), uz kretanje pa-
pu~e u pravcu kretanja brusne trake (ili suprotno) i
kretanje radnog stola.
169
Z O N A
Cilindri~na Profilisana
Cilindar
Vazdu{ni valjak
Kontaktni
cilindar Lamelni valjak
Profilna papu~a
Profilni kontaktni
disk
Razvojem ovih ma{ina do{lo se do ma{ina koje
imaju pritisnu gredu ~itavom {irinom prolaska pre-
dmeta obrade. Pomer se izvodi normalno na pravac
kretanja trake. Kod {irokotra~nih brusilica pomer
je paralelan sa pravcem kretanja trake. Za bru{enje
predmeta manjih dimenzija koriste se vertikalne
tra~ne ili tanjiraste brusilice. Pomer predmeta
obrade se pri tom izvodi normalno na ravan trake
ili tanjira. Nedostatak tanjiraste brusilice je {to se
brzina rezanja menja od centra ka obodu.
Tra~ne brusilice su razvijene u mnogobrojnim vari-
jantama, od kojih su dve karakteristi~ne. To su
brusilica za ramove i brusilica za cilindri~ne ele-
mente ({tapove). Iako kod brusilica za cilindi~ne
elemente predmet obrade ima pribli`no kru`ni po-
pre~ni presek, uzima se da je kontaktna povr{ina
ravna. Transportna traka, koja ima smer kretanja
suprotan brusnoj traci i nagnuta je, pritiska pred-
met obrade prema brusnoj traci i obezbe|uje po-
mer.
b) Cilindri~na kontaktna povr{ina
Postupak bru{enja sa cilindri~nom kontaktnom po-
vr{inom primenjuje se, generalno, kod bru{enja na
meru (na primer plo~e na odre|enu debljinu). Raz-
170
likuje se od postupka bru{enja sa ravnom kontakt-
nom povr{inom po tome {to debljina skinutog
(obru{enog) sloja zavisi od veli~ine a (dubina reza-
nja), dok kod postupka sa ravnom kontaktnom po-
vr{inom debljina skinutog sloja zavisi od veli~ine
primenjene pritisne sile, odnosno pritiska.
Postupku bru{enja sa cilindri~nom kontaktnom po-
vr{inom pripada bru{enje sa brusnim cilindrom
(cilindri~ne brusilice) i bru{enje sa cilindri~nim
pritisnim elementom. Pri tom, pojedina~no brusno
zrno za vreme njegovog kontakta sa predmetom
obrade, opisuje pribli`no kru`ni luk. Zapremina
bru{evine u jedinici vremena (Z’) predstavlja pro-
izvod kontaktne povr{ine (Ae) i normalne kompo-
nente brzine pomera (un).
Cilindri~ne brusilice imaju jedan ili vi{e brusnih
elemenata, koji su izra|eni iz obru{enih dinami~ki
uravnote`enih metalnih cilindara presvu~enih ela-
sti~nom oblogom i brusnu traku, koja je obmotana
oko cilindra. Brusna traka je u kontaktnoj zoni vi{e
optere}ena nego kod bru{enja sa ravnom kontakt-
nom povr{inom, zbog relativno ve}e normalne
komponente brzine pomera.
Zamena za cilindri~no bru{enje je bru{enje sa pri-
tisnim cilindrom, pri ~emu se posti`e zna~ajno ve-
}a du`ina brusne trake, {to uti~e pozitivno na nje-
nu trajnost.
c) Profilisana kontaktna povr{ina
Kod bru{enja profilisanom kontaktnom povr{inom
koriste se pritisna tela u obliku valjka sa radijalno
postavljenim brusnim listovima ili manje ili vi{e
elasti~ni pritisni elementi sa kontra profilom pred-
meta obrade, kojim se vodi ili pritiska brusna tra-
ka. Zapremina bru{evine u jedinici vremena zavisi
od svojstava i oblika predmeta obrade, vrste pritis-
nog tela (brusnog alata) i sile pritiska. Pravac po-
mera i pravac rezanja su naj~e{}e suprotnosmerni,
a paralelni sa pravcem protezanja vlakanaca. Opte-
re}enje brusne trake kod profilnog bru{enja mo`e
biti veoma veliko, naj~e{}e zbog velikog zakriv-
ljenja (promene oblika) brusnog alata.
10.1.5.2 Uticajne veli~ine na postupak bru{enja
Veli~ine, koje u prvom redu uti~u na postupak bru-
{enja, su sila pritiska, odnosno dubina rezanja (ve-
li~ina kontaktne povr{ine) i brzina rezanja, uz to
jo{ i oscilacije nosa~a brusnog sredstva (pomer i
frekvencija) i svojstva i dimenzije nosa~a brusnog
sredstva i predmeta obrade. Uticaj ovih faktora na
postupak bru{enja ozna~en je koli~inom obru{enog
drveta po jedinici povr{ine u jedinici vremena (Z’),
silom rezanja (Fsa) koja deluje na jedinicu kontak-
tne povr{ine i preko kvaliteta povr{ine, na primer
hrapavosti, odnosno ravnosti.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Koli~ina bru{evine (Z’) dobija se iz kompleksnog
me|usobnog delovanja razli~itih uticajnih faktora,
kao {to su:
1) vreme bru{enja – efikasnost bru{enja brusnom
trakom, izra`ena preko koli~ine bru{evine u za-
visnosti od vremena bru{enja, odvija se u tri
glavne faze. Prva faza (ozna~ava po~etnu na-
o{trenost) karakteri{e se relativno brzim tro{e-
njem vrhova brusnih zrna. Zrna koja nisu do-
voljno ~vrsto vezana u vezivu mogu se potpuno
odvojiti. Apsolutna koli~ina bru{enja zbog toga
ne raste proporcionalno sa vremenom bru{enja,
ve} Z’ opada nelinearno. U drugoj fazi brusna
traka dosti`e stanje radne nao{trenosti, koje je
ozna~eno daljim padom Z’. Pove}anim odvaja-
njem zrna i talo`enjem brusne pra{ine na zrni-
ma, odnosno na vrhovima zrna koja le`e ne{to
ispod kontaktne povr{ine i spre~avaju prodira-
nje se~iva zrna u drvo, dovodi brusnu traku u
tre}u fazu – fazu zatupljenosti. Koli~ina bru{e-
vine Z’ ima jako opadaju}i nelinearan tok do
vrednosti nula.
2) pritisak bru{enja – pritisak bru{enja je pritisak
kojim brusno sredstvo nale`e u zoni kontaktne
povr{ine na povr{inu predmeta obrade, kako bi
brusna zrna mogla da prodiru svojim {iljcima u
materijal i skidaju iverje. Kada se kod konstan-
tnih uslova rada menja pritisak bru{enja, koli-
~ina obru{enog drveta u jedinici vremena Z’ ra-
ste linearno i skoro proporcionalno sa porastom
pritiska. Brusna zrna prodiru dublje u podlogu i
kontaktna povr{ina postaje ve}a.
3) brzina rezanja – brzina rezanja sredstva za bru-
{enje je relativna brzina u odnosu na povr{inu
predmeta obrade. Izme|u Z’ i brzine rezanja po-
stoji pribli`no proporcionalna zavisnost. Brzina
rezanja kod kalibriranja iznosi oko 25 - 30 m/s, a
kod finog bru{enja izme|u 15 - 25 m/s. U~e-
stalost kontakta brusnih zrna sa podlogom pove-
}ava se porastom brzine rezanja.
4) oscilacije brusne trake – oscilovanje brusne tra-
ke (uobi~ajeno popre~no kretanje trake od 10 -
15 mm i frekvencija izme|u 30 i 80 hodova u
minutu) uti~e na porast Z’ za oko 50 %. Oscilo-
vanjem se omogu}ava da se brusna zrna, koja se
nalaze jedna iza drugih u pravcu bru{enja, kod
svakog obrta ne nalaze opet u istim brazdicama
bru{enja, ve} se iscrtavaju novi tragovi izme|u
gornje i donje ta~ke oscilatornog kretanja. Na taj
na~in se uklanja iverje iz me|uprostora brusnih
zrna i tako spre~ava prevremena zamena
brusnog sredstva.
5) veli~ina brusnih zrna – uticaj numeracije, odno-
sno veli~ine brusnog zrna je u su{tini odre|en
ve}om koli~inom bru{evine kod ve}ih zrna.
6) dimenzije predmeta obrade – strugotina, koja
nastaje bru{enjem, mora da se preko brusne tra-
ke odvede iz kontaktne zone. U po~etnoj fazi
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 171

bru{evinu nesmetano prihvataju prazni prostori 10.1.6 Ma{ine za bru{enje (brusilice)

izme|u brusnih zrna. Z’ raste proporcionalno sa
kontaktnom du`inom i {irinom rezanja, odnosno 10.1.6.1 Klasifikacija brusilica
sa povr{inom bru{enja i u slu~aju da je povr{ina
bru{enja jednaka povr{ini predmeta obrade, pro- Sveobuhvatna ponuda ma{ina za bru{enje drveta
porcionalna je ovoj, odnosno du`ini i {irini omogu}ava podelu brusilica (slika 10.7) na:
predmeta obrade. Ako su prazni prostori izme|u
• ru~ne brusilice
zrna zapunjeni, mogu se pojaviti tragovi od ~e-
• brusilice za ravne povr{ine
stica drveta koji se nalaze u tim prostorima.
• brusilice za profile
7) vla`nost drveta – vrednost Z’ se, generalno,
• specijalne brusilice
smanjuje sa pove}anjem vla`nosti drveta. Vla-
`nost drveta u podru~ju izme|u 6% i 20% nema
uticaja na Z’. Prilikom bru{enja na povr{ini se
10.1.6.2 Bru{enje ravnih povr{ina
razvija temperatura do oko 100°C. Porastom
temperature smanjuje se vla`nost. Predmet obra-
Pod pojmom ma{ina za bru{enje ravnih povr{ina
de sa vla`no{}u na povr{ini od oko 15% pre bru-
podrazumevaju se radne ma{ine koje, generalno,
{enja nakon bru{enja pokazuje samo oko 6%
mogu da obra|uju {iroke povr{ine plo~astih pred-
vlage.
meta obrade u jednom ili vi{e bru{enja do postiza-
8) vrsta drveta – postoji zna~ajna zavisnost Z’ od
nja dimenzionalne ta~nosti i ta~nosti oblika, tako
vrste drveta. Pri tom, koli~ina bru{evine opada u
da se dobija ravna i glatka povr{ina.
slede}em redosledu: jova (4,7), bukva (3,9), to-
pola (3,3), hrast (1,7) i smr~a (1,0). Glavni uticaj- U ovu grupu ubrajaju se slede}e ma{ine:
ni faktori su: gra|a drveta, ~vrsto}a i sastav dr- • ma{ine za bru{enje sa valjkom (cilindri~ne
veta. brusilice)
9) tok vlakanaca – ugao protezanja vlakanaca dr- • tra~ne ma{ine za bru{enje (tra~ne brusilice)
veta u odnosu na pravac bru{enja ima uticaja na • brusilice sa duga~kom trakom (uskotra-
koli~inu bru{evine, samo ako je ve}i od ±60°. ~ne brusilice)
Bru{enjem popre~no na vlakanca dobija se za • brusilice sa {irokom trakom ({irokotra~ne
oko 10 % ve}a koli~ina bru{evine. Maksimum brusilice)
koli~ine bru{evine posti`e se pod uglom od oko • specijalne brusilice
65° i ostaje sve do 90° (rezanje popre~no na vla- • vi{estepene brusilice
kanca) skoro nepromenjen.

MA[INE ZA BRU[ENJE

Brusilice za Brusilice za Specijalne

Ru~ne brusilice
ravne povr{ine profile brusilice

Oscilatorne Uskotra~ne
Tra~ne brusilice Disk brusilice
brusilice brusilice

[irokotra~ne Disk brusilice Tanjiraste

Tra~ne brusilice
brusilice za profile brusilice

Tanjiraste Brusilice sa Oscilatorne Brusilice za

brusilice valjkom brusilice ramove

Oscilatorne Dobo{aste
brusilice brusilice

Kombinovane Kombinovane
brusilice brusilice Slika 10.7: Pregled
brusilica za drvo i drvne
materijale
172
Postupci bru{enja ravnih povr{ina razvijali su se
na osnovu tra~ne brusilice sa “ru~nom”, a kasnije
pneumatskom pritisnom papu~om i na osnovu ci-
lindri~ne brusilice. Karakteristika tra~ne brusilice
je da zahvaljuju}i velikoj kontaktnoj povr{ini i mo-
gu}nostima regulacije pritiska osigurava fino bru-
{enje povr{ine, pra}enje geometrije povr{ine i
neprobru{avanje furnira. Cilindri~na brusilica ima
relativno krut cilindar, malu kontaktnu povr{inu i
veliki intenzitet bru{enja. Nije prikladna za fino
bru{enje furnira, ali je dobra za egaliziranje i kalib-
riranje.
Razvoj tra~nih brusilica i{ao je preko pove}avanja
papu~e i prelaska ru~nog u pneumatski pritisak,
stavljanjem trake sa lamelama, koja ima brzinu ra-
zli~itu od brzine brusne trake do kori{}enja priti-
sne grede koja je podeljena na sekcije (aktiviraju se
kontaktnim to~ki}ima koji se nalaze sa prednje
strane) i pritiskanjem brusne trake “vazdu{nim jas-
tukom”.
Razvoj cilindri~nih brusilica obuhvatio je izradu
tzv. kontaktnih {irokotra~nih brusilica, gde se
umesto spiralnog postavljanja brusne trake koristi
prethodno spojena {iroka beskona~na traka, {to
uti~e na du`e radno vreme, eliminisanje udara na
preklopu trake, smanjivanje vremena potrebnog za
izmenu trake. Ovakva brusilica je i dalje nepriklad-
na za bru{enje lakiranih povr{ina. Dalji razvoj do-
veo je do {irokotra~ne brusilice sa kontaktnom gre-
dom (papu~om). Za bru{enje premaza koriste se
valjci oblo`eni sun|erastom gumom na koje se jed-
nostavno postavljaju komadi brusnog papira pomo-
}u ure|aja za zatezanje.
Slede}i sistemi bru{enja obuhvataju vibraciono
(osciliraju}e) bru{enje, kao i bru{enje {irokom tra-
kom koja se premotava sa jedne na drugu osovinu
(du`ine 100 do 150 m) i nazad.
Savremena tehnologija bru{enja ravnih plo~a i ra-
mova re{ava se, generalno, kombinovanjem vi{e
Slika 10.8: Spiralno izbrazdan kontaktni valjak
(Arminius)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
agregata razli~itih sistema. Danas se koriste kom-
pjuterski upravljani obradni centri za bru{enje, ko-
jima se zadaju specifi~ni re`imi bru{enja (na pri-
mer re`im za bru{enje ramova), koji elektronski
osiguravaju pravilan pritisak na ivicama i nisu
osetljivi na toleranciju u debljini predmeta obrade.
10.1.6.2.1 Cilindri~ne brusilice
Cilindri~ne brusilice razlikuju se prema nameni,
tako da postoje razlike i u njihovoj konstrukciji i u
funkcijama. Ranije su ~esto kori{}ene za kalibrira-
nje (bru{enje po debljini) furnirskih plo~a i plo~a
iverica, ali i za fino bru{enje nefurniranih {perova-
nih ili furniranih ravnih povr{ina. Danas se umesto
ovih brusilica koriste ekonomi~nije {irokotra~ne
brusilice.
Kod cilindri~nih brusilica uobi~ajeno je da se u
ma{ini nalaze 2 do 3 valjka (cilindra). Prvi valjak
se koristi za grubo bru{enje, slede}i valjci se upo-
trebljavaju za normalno i fino bru{enje, uz kori-
{}enje brusnih traka sa razli~itim veli~inama brus-
nih zrna. Brusni valjci mogu biti postavljeni iznad
ili ispod predmeta obrade (gornje ili donje bru-
{enje). Le`i{ta valjaka omogu}avaju pored rotira-
ju}eg kretanja i oscilatorno kretanje valjaka, ~ime
se spre~ava pojava brazdi pri bru{enju i posti`e bo-
lji kvalitet bru{enja, kao i ve}i u~inak bru{enja.
Za grubo bru{enje koriste se ~vrsti ~eli~ni valjci sa
glatkom oblogom, dok se za normalno i fino bru{e-
nje na valjke nanosi elasti~na obloga od izbrazdane
gume (slika 10.8), tako da se zbog meko}e obloge
brusni pritisak ravnomernije raspodeljuje po povr-
{ini. Tvrdo}a gume mora biti ogdovaraju}a – ako je
prevelika kontaktiranje je slabo, a ako je suvi{e ma-
la presavija se preko ivica i zaokrugljuje ih. Naj-
~e{}e se primenjuje guma tvrdo}e 50° Shor-a.
Brusna traka se obmotava oko kontaktnog valjka,
koji ima pre~nik oko 300 mm, a spajanje je pra-
volinijsko ili spiralno (slika 10.9). Kod spiralnog
obmotavanja brusna traka je tako namotana da se
krajevi trake preklapaju. Ova preklapanja se utis-
kuju za vreme bru{enja u jedan `ljeb, koji je u tu
svrhu i napravljen. Zatezanje brusne trake obavlja
se ure|ajima za zatezanje, koji su postavljeni na
~elima valjaka. Brusni valjci imaju i ure|aj za nak-
nadno zatezanje, koji odr`ava brusnu traku stalno
zategnutu i pored prisutnog njenog istezanja. Ovim
na~inom pri~vr{}ivanja brusne trake na valjak
obezbe|uje se ravnomerna povr{ina bru{enja i
spre~avaju “udari”. Nedostatak predstavlja rela-
tivno duga~ko vreme pripreme i pode{avanja, kao i
nemogu}nost ponovne upotrebe skinute trake, koja
jo{ nije zatupljena (na primer pri menjanju krup-
no}e zrna).
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
[irina brusne trake =
{irina predmeta obrade
[irina brusne trake
[irina predmeta obrade
Neiskori{}eni deo
brusne trake
Slika 10.9: Zatezanje brusnog sredstva
a) ravno (pravolinijsko)
b) spiralno
Za pravolinijsko pri~vr{}ivanje potrebno je da va-
ljak ima podu`ni `ljeb. Brusna traka se jednostav-
no postavlja (namotava) na valjak i ~vrsto prite`e u
`ljeb pomo}u letve za pritezanje. Dodatno zateza-
nje se izvodi automatski. Prednost ovog na~ina pri-
~vr{}ivanja je mogu}nost ponovnog kori{}enja
skinute brusne trake, kao i kra}e vreme pripreme.
Nedostatak je prekid brusnog sredstva na mestu
spajanja. To ote`ava balansiranje valjka i prouzro-
kuje pove}ano habanje na tom mestu.
Ma{ine za bru{enje sa gornjim polo`ajem valjaka
imaju radni sto koji se mo`e visinski podesiti pre-
ma debljini predmeta obrade i koji je postavljen
paralelno u ravni sa brusnim valjcima. Predmeti
obrade se kre}u kroz brusilicu pomo}u beskona~ne
gumene transportne trake. Predmete obrade pri-
tiskaju sa gornje strane pritisne letve, koje su po-
stavljene ispred, izme|u i iza brusnih valjaka. Pri-
tisne letve mogu biti kruto povezane sa ma{inom, a
le`i{ta radnog stola su postavljena na opruge (po-
godno za kontaktno bru{enje). Za kalibriranje mo-
gu se opruge blokirati, pri ~emu sa gornje strane
predmeta obrade postavljeni pritisni elementi mo-
raju biti elasti~no povezani (pogodno za kalibrira-
ju}e bru{enje).
Smer obrtanja valjaka za bru{enje kod ma{ina sa
vi{e valjaka je, generalno, promenljiv izme|u isto-
smernog i suprotnosmernog (na primer, kod brusi-
lica sa tri valjka prvi i tre}i valjak okre}u se suprot-
nosmerno, a drugi valjak istosmerno u odnosu na
kretanje predmeta obrade). Generalno, smer obr-
tanja brusne trake je suprotnosmeran u odnosu na
kretanje predmeta obrade, tako da se brusna pra-
{ina kre}e ka ulaznoj strani ma{ine i ne prelazi
preko obru{ene povr{ine.
173
10.1.6.2.2 Tra~ne brusilice
Kod tra~nih brusilica pode{ava se konstrukcija i
funkcija, u principu, prema brusnom alatu. Sred-
stvo za bru{enje je oblikovano kao beskona~na
brusna traka, koja je kruto zategnuta preko pogon-
skog i prenosnog valjka i pritiska se kontaktnim
elementom u zoni kontakta na obra|ivanu povr-
{inu. Ukoliko je du`a brusna traka utoliko je bru-
{enje hladnije. Pri tom, trajanje brusne trake raste
nadproporcionalno u odnosu na du`inu trake.
Prema dimenziji brusne trake koje su u upotrebi,
dele se konstruktivno i funkcionalno ma{ine za
bru{enje na:
• uskotra~ne brusilice (brusilice sa duga~kom
trakom), gde je {irina trake 100 - 200 mm
• {irokotra~ne brusilice, gde je {irina trake 600 -
2.500 mm
a) Uskotra~ne brusilice
Uskotra~ne brusilice predstavljaju konstrukciju
ma{ine sa horizontalnom, ravno postavljenom
brusnom trakom, kod koje se kontaktna zona na-
lazi izme|u pogonskog i povratnog (zateznog)
kotura. Na zateznom koturu se vr{i zatezanje brus-
ne trake mehani~ki preko vretena, opruge, optere-
}enja ili pneumatski preko cilindra za zatezanje.
Kod jednostavnijih ma{ina pomer predmeta obrade
se obavlja naj~e{}e ru~no, kretanjem pokretnog
stola napred-nazad i to popre~no u odnosu na smer
kretanja trake, odnosno na pravac bru{enja.
Uskotra~ne brusilice koje su integrisane u brusnu
liniju za pomer predmeta obrade imaju mehanizo-
vanu transportnu traku, postavljenu popre~no u
odnosu na smer kretanja brusne trake.
Po tehnolo{koj koncepciji uskotra~ne brusilice su
“kontaktne”, jer se bru{enje ostvaruje preko kon-
taktiraju}ih pritisnih elemenata. Sama brusna
traka mo`e se pritisnuti na predmet obrade krat-
kom pritisnom papu~om (ru~no ili pneumatski) ili
kontaktnom gredom. Ma{ine sa kratkom pritisnom
papu~om treba korisiti, pre svega, tamo gde se vr{i
individualna obrada povr{ina. Primenom ovih pri-
tiskiva~a na uzanu i duga~ku, a time i jako savitlji-
vu traku, ostvaruje se mnogo bolje kontaktiranje,
nego kod {irokotra~nih brusilica. Zato ih je najpo-
voljnije primeniti za zavr{no bru{enje furniranih
povr{ina. Nedostatak im je mali koli~inski u~inak
bru{enja (mali kapacitet). Na ma{inama sa kontakt-
nom gredom mo`e se posti}i ne{to ve}i u~inak, kao
i dobro izravnavanje povr{ine. Kod ovih brusilica
nastaje, zbog velike kontaktne povr{ine, ve}e opte-
re}enje brusne trake, a time i ve}e zagrevanje.
Uskotra~ne brusilice se mogu svrstati u tri grupe:
1) Ru~ne uskotra~ne brusilice (slika 10.10) ostva-
ruju kontaktno bru{enje preko brusne papu~e
174 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

malih dimenzija. Pomer predmeta obrade i priti-

sak bru{enja izvode se ru~no. Zahvaljuju}i tome
mogu}e je bru{enje pojedinih mesta na povr{ini
(“lokaliteta”), uz prilago|avanje trajanja bru{enja
i pritiska.
Brusni pritisak na povr{inu ostvaruje se ru~nim
ili pneumatskim pritiskanjem brusne papu~e
(slika 10.11). Ona je normalno manja od radne
{irine ma{ine, pri~vr{}ena je za vo|icu i mo`e se
kretati u pravcu kretanja trake.
[to je papu~a manja, kontaktiranje je bolje. Uko-
liko se `eli ja~e “ravnanje” povr{ine, koristi se
du`a papu~a. U cilju pobolj{anja prilago|avanja
neravninama na povr{ini papu~a se obla`e fil-
com
Slika 10.10: ru~na uskotra~na brusilica brusnom
2) Poluautomatske uskotra~ne brusilice (slika papu~om (Johannsen)
10.12) predstavljaju kombinaciju ru~nih i auto-
matskih brusilica. Imaju radni sto koji se pomera
ru~no i dve brusne trake. Na prvoj se brusi po-
mo}u brusne papu~e, a na drugoj se primenjuje
kontaktna greda sa vazdu{nim jastukom. Podi-
zanje i spu{tanje kontaktne grede je pneumat-
sko, ali nije automatizovano (ru~no aktiviranje).
Na slici 10.12 prikazana je uskotra~na brusilica,
koja predstavlja kombinaciju dva brusna agrega-
ta – pozadi postavljenu pritisnu gredu sa lamel-
nom trakom i napred postavljenu brusnu traku
sa ru~nim pode{avanjem brusne papu~e. Ma{ina
ima elektronsko pode{avanje pritisne grede i
automatsko prepoznavanje predmeta obrade. Ra-
zlika u debljini do 2 mm se automatski ujedna-
~ava. Intenzitet bru{enja mo`e se pode{avati.
Zatezanje brusne trake je pneumatsko. Pode{a-
vanje visine radnog stola je motorizovano.
3) Automatske uskotra~ne brusilice u osnovi su
sli~ne ru~nim brusilicama, ali su im glavne rad-
nje mehanizovane i automatizovane. Radni sto
predstavlja jedna beskona~na transportna traka,
tako da se pomer predmeta obrade obavlja me-
hanizovano. Kontaktno bru{enje ostvaruje se
preko sistema:
• brusne grede sa vazdu{nim jastukom – ima
Slika 10.11: Brusna papu~a na uskotra~noj brusilici
kontaktni elemenat u obliku duga~ke uzane
(Johannsen): a) ru~no pritiskivanje; b) pneumatsko pri-
grede, tj. metalnog nosa~a ispod koga se na- tiskivanje
lazi gumeno crevo naduvano vazduhom.
Pritisak koji se ostvaruje preko grede pre-
nosi se preko creva (vazdu{nog jastuka) na
brusnu traku. Vazduh u crevu se raspore|u-
je prema neravninama podloge, ~ime se ost-
varuje izjedna~avanje specifi~nog pritiska i
kod neravnih povr{ina.
• brusne grede sa brusnim papu~ama – kod
ovog sistema kontaktnog bru{enja kontakti-
ranje se ostvaruje preko malih brusnih pa-
pu~a koje su pore|ane jedna do druge po
celoj du`ini kontaktne grede. Kontaktnom Slika 10.12: Poluautomatska uskotra~na brusilica
gredom se ostvaruje podjednak pritisak na (Heesemann)
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Slika 10.13: Automatska uskotra~na brusilica (DMC): a) izgled; b) shematski prikaz
brusne papu~e, ali se dodatno prilago|ava-
nje povr{ini izvodi preko posebnog sistema
opruga ili pomo}u pneumatike sa elektron-
skim upravljanjem.
Automatika kod ovih ma{ina odnosi se na spu-
{tanje grede, koje je sinhronizovano sa pome-
rom, kori{}enjem elektronskog upravljanja.
Automatske uskotra~ne brusilice koje se koriste
u brusnim linijama ~esto imaju vi{e brusnih ag-
regata i mogu da rade sa gornje ili/i donje strane,
tako da je mogu}a jednostrana ili obostrana ob-
rada, ve} prema tipu brusilice. Kod ma{ina za
bru{enje sa dve brusne trake kretanje traka mo`e
biti istosmerno ili suprotnosmerno. Upotrebom
brusnih traka razli~ite granulacije omogu}ava se
predbru{enje i zavr{no bru{enje. Upotrebom
brusnih traka iste granulacije a suprotnosmer-
nog kretanja, mogu}a je visokokvalitetna obrada,
jer se prvom trakom utisnuta vlakna drveta dru-
gom trakom podi`u i otsecaju (zbru{avaju).
Pove}anje kontaktne povr{ine (od brusne papu~e
do kontaktne grede) i pove}ano zagrevanje uti~u
na ve}e optere}enje brusne trake. Zato se mora pri-
tisak naleganja na brusnu traku pravilno dozirati
pode{avanjem du`ine kontaktne grede prema du-
`ini predmeta obrade. Uz to, razvijena je kao do-
datni ure|aj lamelna traka, koja se pomo}u sop-
stvenog pogona kre}e razli~itom brzinom u odnosu
Slika 10.14: Lamelna traka: izgled; primena na uskotra~noj brusilici (DMC)
175
na brusnu traku (slika 10.14). Lamelna traka je iz-
ra|ena iz dvostruko lepljene, na kidanje otporne
gumirane pamu~ne tkanine, na koju su nanete spe-
cijalnim postupkom lamele (izbo~enja) od filca ili
grafita. Generalno, debljina filcanih lamela je 3
mm. Oblik lamela mo`e biti ugaoni ili prugast. Kod
prugastih lamelnih traka {irina lamele i rastojanje
izme|u lamela iznosi 10 mm. Kod ugaonog oblika
{irina lamele je 20 mm, a rastojanje je 20, 40, 60 ili
100 mm, ve} prema zahtevima bru{enja. Kod gra-
fitnih lamelnih traka debljina lamela je 1,7 mm.
Prednost grafitne lamelne trake je du`e vreme upo-
trebe i, zbog manjeg habanja, manje razvijanje to-
plote. Za fino bru{enje treba upotrebljavati i dalje
filcane lamelne trake, jer se posti`e bolje kontakti-
ranje.
Lamelna traka pritiska na brusnu traku svojim la-
melama, ~ime se posti`e dinami~an brusni priti-
sak, bolji efekat bru{enja i bolje hla|enje brusne
trake. Lamelna traka i brusna traka kre}u se u is-
tom smeru, svaka postavljena preko svojih kai{ni-
ka, ali razli~itom brzinom. U zavisnosti od rela-
tivne brzine izme|u brusne i lamelne trake pri bru-
{enju aktivna su uvek druga brusna zrna.
Da bi se smanjila toplota usled trenja kod ve}ih
pritisaka naleganja, razvijena su, kao zamena za la-
melnu traku, dva sistema:
176 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

1 primena ~eli~ne trake, koja se kre}e preko dva

kotura i koja pritiska kontaktnu gredu na brusnu
traku preko sistema valj~i}a (slika 10.15). Brus-
na traka se kre}e preko tri ili ~etiri kai{nika. De-
bljina ~eli~ne trake je tako odabrana da mogu da
se premoste rastojanja izme|u pritisnih valjaka,
a da se pritisak odr`ava konstantnim. U cilju
pobolj{anja efekta bru{enja na ~eli~nu traku su
zalepljene filcane lamele na odre|enom rasto-
janju.
2. na pritisnoj gredi nalaze se mlaznice, iz kojih se
duva komprimovani vazduh na brusnu traku,
tako da nastaje tanak vazdu{ni jastuk izme|u
brusne trake i pritisne grede. Zbog smanjenog
trenja kod ovog sistema mo`e da se u{tedi i do Slika 10.15: ^lankovita pritisna greda sa valj~i}ima
30 % pogonske energije.

b) [irokotra~ne brusilice mogu}nost pode{avanja elasti~nosti obloge kontak-

[irokotra~ne brusilice danas nalaze primenu u
svim podru~jima bru{enja ravnih povr{ina (od ka-
libriranja do finog bru{enja furniranih ili grundi-
ranih povr{ina). Ove brusilice su dalji stepen raz-
voja cilindri~nih brusilica. Prednost ovih brusilica
je u tome {to je povr{ina sredstva za bru{enje pove-
}ana sa po~etnog obima cilindra do beskona~no
slepljene {iroke trake, koja se vodi preko prenosnih
valjaka. Pored toga {to je ovim produ`eno vreme
trajanja brusne trake i smanjeno vreme zamene
trake, pove}ane su brzina pomera i kvalitet obra|e-
nih povr{ina. Nasuprot relativno tvrdih cilindri-
~nih brusilica, kod {irokotra~nih brusilica postoji
tnog valjka, odnosno mo`e se upotrebiti umesto
valjka ravna pritisna papu~a ili pritisna greda.
Ovde se predmet obrade dodiruje “povr{inski” a ne
“linijski”, kako je to slu~aj kod cilindri~nih brusili-
ca. Ovo dodirivanje, odnosno obrada po povr{ini
(kontakt po povr{ini) karakteristika je za ve}inu
{irokotra~nih brusilica, koje se zato mogu ozna~iti
kao “kontaktne brusilice”.
U zavisnosti od oblika kontaktne (dodirne) povr-
{ine izme|u brusne trake i predmeta obrade, raz-
likuju se {irokotra~ne brusilice (slika 10.16):
• sa cilindri~nom zonom obrade
• sa ravnom zonom obrade

[irokotra~ne kontaktne brusilice

1 1 sa cilindri~nom zonom obrade

v 2 4 [irokotra~ne brusilice sa cilindri~nom kontaktnom

v
zonom mogu se koristiti za kalibriranje ili za fino
u u
bru{enje furnira prethodnim pode{avanjem tvr-
3 3 do}e gumene obloge na ~eli~nom valjku. Kod kali-
briraju}eg bru{enja predmet obrade transportuje se
preko krutog (~vrstog) radnog stola, tako da rasto-
janje izme|u brusnog valjka i postavljenog pred-
Slika 10.16: Princip bru{enja {irokotra~nom brusilicom:
meta obrade ostaje konstantno. Pri prolazu kroz
a) cilindri~na kontaktna povr{ina ma{inu gornja povr{ina predmeta obrade brusi se
b) ravna kontaktna povr{ina
ravno i paralelno donjoj strani, pri ~emu se dobija
1- brusna traka 3 - predmet obrade ta~na dimenzija po debljini (slika 10.17a).
2- kontaktni valjak 4 - kontaktna greda

Slika 10.17: [irokotra~ne brusilice:

a) sa krutim postavljanjem
predmeta obrade
b) sa prilago|avaju}im
postavljanjem predmeta obrade
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 177

Slika 10.18: [irokotra~na brusilica

sa donjim polo`ajem kontaktnih
elemenata: a) izgled (Bütfering);
b) detalj (SCM)

Slika 10.19: [irokotra~na brusilica

sa gornjim polo`ajem kontaktnih
elemenata: a) izgled (Bütfering);
b) detalj

Nasuprot tome, kod finog bru{enja predmet obrade ni valjak i odr`avaju konstantnim zatezanje trake
se transportuje preko prilago|avaju}eg (pokretnog) tako|e i pri promeni du`ine trake zbog klimatskih
radnog stola, tako da se pri malim odstupanjima u uticaja, tako da se smanjuje mogu}nost pucanja
debljini predmeta deluje sa pribli`no konstantnim trake zbog labavog zatezanja.
pritiskom kontaktnog valjka na predmet obrade.
Alat se normalno preko klinastog remena pokre}e.
Tom prilikom se brusni alat tako pode{ava prema
Pogon deluje na kontaktni valjak.
povr{ini predmeta obrade da se preko cele povr-
{ine predmeta skida ravnomeran, po mogu}stvu [irokotra~ne brusilice rade uobi~ajeno sa oscilaci-
{to tanji sloj. Ovo prilago|avanje posebno je zna- jama brusne trake (slika 10.20).
~ajno kod bru{enja furniranih ili grundiranih povr-
{ina, kako ne bi do{lo do probru{avanja relativno
tankog sloja (slika 10.17b).
Postoje {irokotra~ne brusilice sa donjim (slika
10.18) ili sa gornjim (slika 10.19) polo`ajem kon-
taktnog valjka. Kod brusilice sa donjim polo`ajem
kontaktnog valjka pritisni valjak i valjci za pomer
su sa gornje strane, dok se u drugom slu~aju trans-
portna traka nalazi sa donje strane. Pritisni valjak,
kod prvog tipa, i plo~a stola, kod drugog tipa, pri-
tiskuju predmet obrade pod dejstvom opruga ili
pneumatskih cilindara na brusni valjak. Bolji re-
zultati kontaktiranja posti`u se kod prvog tipa bru-
silica.
Za pode{avanje i naknadno regulisanje potrebnog
zatezanja brusne trake, kao i pri promeni trake,
mora se omogu}iti kretanje kontaktnog i zateznog
valjka jednog ka drugom. Prete`no pneumatski Slika 10.20: Oscilacije brusne trake kod {irokotra~nih
deluju}i ure|aji za zatezanje trake deluju na zatez- brusilica (Heesemann)
178
[irokotra~ne kontaktne brusilice
sa ravnom zonom obrade
Kod {irokotra~nih brusilica sa ravnom kontaktnom
zonom predmet obrade transportuje se naj~e{}e
preko krutog radnog stola, dok se pritisnom papu-
~om ili gredom, kao kontaktnim elementom, pri-
tiska konstantnom snagom brusna traka na gornju
povr{inu predmeta obrade. Na ovaj na~in je omo-
gu}eno “plivaju}e” izjedna~avanje odstupanja po-
vr{ine u smeru pomera (fino bru{enje) bez opas-
nosti od probru{avanja furniranih povr{ina. Pode-
{avanje brusne trake odstupanjima povr{ine uprav-
no na pravac pomera prete`no se oslanja na elasti-
~na svojstva pritisne grede.
Kontaktna greda je uzan a duga~ak pritiskiva~. Pri-
lago|avanje neravninama na povr{ini predmeta ob-
rade ostvaruje se preko ~vrste pritisne grede (slika
10.21), pritisne grede sa elektro-pneumatskim po-
de{avanjem vazdu{nog jastuka (slika 10.22), seg-
mentne (“~lankovite”) pritisne grede (slika 10.23)
ili aerostatskim pritiskivanjem brusne trake (slika
10.24).
[irokotra~ni brusni agregati sa ravnom kontakt-
nom zonom (kontaktnom papu~om) pogodni su za
bru{enje sa malim skidanjem materijala i prete`no
se upotrebljavaju za predbru{enje, fino i najfinije
bru{enje. Ure|aj za zatezanje brusne trake naprav-
Slika 10.21: ^vrsta brusna
papu~a pogodna za
bru{enje masivnog drveta
Slika 10.22: Elektro-
- pneumatski
pode{avaju}a brusna
papu~a sa vazdu{nim
jastukom pogodna za
bru{enje furniranih i
lakiranih povr{ina
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
ljen je i funkcioni{e isto kao kod {irokotra~nih bru-
silica sa kontaktnim valjkom.
Bru{enje {irokom trakom sa ravnim pritisnim ele-
mentom, nasuprot bru{enja kontaktnim valjkom,
nudi pogodnost koja se ogleda u brzom prilago-
|avanju razli~itim zahtevima bru{enja. Kontaktna
papu~a mo`e se lako izmeniti, tako da se mogu
koristiti obloge razli~itih tvrdo}a.
^vrsta kontaktna papu~a mo`e pritiskati brusnu
traku glatkom metalnom povr{inom ili podmeta-
~em razli~ite tvrdo}e. Za kalibriraju}e bru{enje
plo~a iverica ili stolarskih plo~a, kao i za ravno
bru{enje lajsni i masivnog drveta ~esto se upotreb-
ljava relativno tvr|a filcana podloga. Srednje tvrde
podloge odgovaraju za obradu kvalitetno visoko-
vrednih povr{ina, na kojima se ne obavlja naknad-
na obrada. Mekane podloge napravljene iz visoko
elasti~nog moltoprena ograni~eno se upotrebljava-
ju se bru{enje drveta i upotrebljavaju se prete`no
kod me|uslojnog bru{enja premaza.
[irokotra~ne brusilice sa ~vrstom kontaktnom pa-
pu~om ne omogu}avaju fino prilago|avanje nerav-
ninama na povr{ini predmeta obrade, tako da se
naj~e{}e koriste za bru{enje masivnog drveta.
Kod {irokotra~ne brusilice sa kontaktnom gredom i
vazdu{nim jastukom prilago|avanje obliku povr-
Slika 10.23: Segmentna (“~lankovita”) pritisna greda
Slika 10.24: Aerostatsko pritiskivanje brusne trake
(Johannsen)
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Slika 10.25: Pritisak ~lanaka grede sa pode{avaju}im
pritiskom bru{enja u svrhu smanjivanja zaobljavanja
pomeru paralelnih kantova (Heesemann)
{ine ostvaruje se meko}om vazdu{nog jastuka.
Po{to jastuk pritiska brusnu traku to se i ona prila-
go|ava obliku povr{ine i tako odr`ava kontakt u
toku bru{enja. Za dobro prilago|avanje potrebno je
da unutra{nji pritisak u jastuku bude izme|u 5,0 i
8,0 kPa. Unutra{njim pritiskom u jastuku reguli{e
se raspored stalnog pritiska bru{enja, tako da on
ostaje prakti~no konstantan na povr{ini.
Sa pove}anjem elasti~nosti kontaktne papu~e nas-
taje, kao i kod kontaktnog valjka, opasnost da se
brusna traka pod brusnim pritiskom deformi{e, ~i-
me se zaobljavaju ivice.
[irokotra~ne brusilice sa kontaktnom gredom i
vazdu{nim jastukom primenjuju se prvenstveno za
gla~anje povr{ina u rangu srednjeg i zavr{nog bru-
{enja.
179
Zna~ajnu prednost u pogledu mogu}nosti prila-
go|avanja neravninama na povr{ini pokazuje tzv.
“~lankovita pritisna greda”, koja celom svojom du-
`inom (tako|e normalno na smer pomera) ima pri-
tisne elemente (~lanke) {irine 70 do 100 mm, koji-
ma se prilago|ava (pode{ava) prema odstupanjima
oblika povr{ine predmeta obrade.
^lankoviti elementi vr{e pritisak samo u zoni iz-
nad povr{ine predmeta obrade, kako bi se smanjila
mogu}nost zaobljenog bru{enja kantova koji su
paralelni sa pomerom (slika 10.25).
Dalji stepen razvoja tehnike finog bru{enja {iroko-
tra~nim brusilicama predstavlja kompjuterski up-
ravljana regulacija selektivnog pode{avanja pri-
tiska (CSD – Computergesteuerte Selektive Druck-
regelung). Kontura predmeta obrade tastira se po-
mo}u ure|aja postavljenog sa ulazne strane u bru-
silicu, koji se sastoji iz niza to~ki}a postavljenih na
malom odstojanju (slika 10.26). Kompjuter obra|u-
je snimljene podatke u ma{inske naredbe i prenosi
ih neposredno na pojedina~ne pritisne elemente
kontaktne grede. Time se sile pritiska pojedina~nih
pritisnih elemenata zavisno od programa, ve} pre-
ma postavljenim zahtevima bezstupnjevito preko
kontaktnih povr{ina pode{avaju i kontroli{e ski-
danje materijala u podru~ju kantova.
[irokotra~ne brusilice sa aerostatskim pritiskanjem
trake interesantna su varijanta {irokotra~nih bru-
silica sa ravnom kontaktnom zonom (slika 10.27).
Pritisna greda je {uplja i ima veliki broj otvora u
obliku dizni sa strane brusne trake. Izme|u le|ne
strane brusne trake i kontaktne povr{ine pritisne
grede formira se, dovo|enjem komprimovanog vaz-
duha, efektivni vazdu{ni jastuk (slika 10.28). U~i-
nak pritiskivanja zavisi od veli~ine pritiska vazdu-
ha.
Slika 10.26: Kompjuterski
upravljana regulacija
selektivnog pritiskivanja
(Bütfering)
180 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 10.27: [irokotra~na

brusilica sa aerostatskim
pritiskivanjem brusne trake
(Johannsen): a) izgled ma{ine;
b) kontaktni elementi

Pri tom je mogu}e odgovaraju}im pode{avanjem
pritisne sile izme|u brusne trake i predmeta ob-
rade, kao i pritiska za vazdu{ni jastuk obezbediti i
podesiti njegovu ~vrsto}u u procesu bru{enja. Kod
malih pritisnih sila (fino bru{enje) i velikog pritis-
ka vazdu{ne struje nastaje relativno debeo vazdu-
{ni jastuk sa malom ~vrsto}om. Time je omogu}e-
no da se brusna traka mo`e prilagoditi neravnina-
ma predmeta obrade, bez zna~ajnijih lokalnih raz-
lika u pritiscima naleganja. Nastaje skidanje sloja
ravnomerne debljine. Kod kalibriraju}eg bru{enja
neophodne su ve}e pritisne sile. Manjim pritiskom
vazdu{ne struje formira se vazdu{ni jastuk velike
~vrsto}e. Pode{avanjem brusne trake neravninama
predmeta obrade nastaju usled toga ve}a lokalna
kolebanja pritiska naleganja, tako da se vi{e
uzdignuta mesta na predmetu obrade vi{e bruse od
ulegnutih mesta, ~ime se ostvaruje ravno bru{enje
paralelno donjoj strani.
Pomo}u {irokotra~ne brusilice sa aerostatskim pri-
tiskanjem brusne trake mo`e se, prema tome, oba-
viti i kalibriranje i fino bru{enje sa jednom jedi-
nom ma{inom, uz pravilni izbor i pode{avanje pa-
rametara obrade.
Ovaj princip kontaktiranja pokazuje slede}e pred-
nosti:
• trenje je zanemarljivo malo
• traka se manje zagreva i time bolje ~uva ({tedi)
• tvrdo}a zahvata brusnog alata mo`e se na ma-
{ini bezstupnjevito pode{avati

Brusna traka Aerostatska brusna

Predmet obrade papu~a
Transportna traka 3 mm vazdu{ni jastuk

Brusna Vazdu{ni
papu~a jastuk

Kontaktno bru{enje Ravnaju}e bru{enje

(kalibriranje)

Slika 10.28: Shematski prikaz aerostatskog pritiskivanja brusne trake (Johannsen)

Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 181

a) Kalibriranje

b) Predbru{enje i fino bru{enje

c)
Najfinije bru{enje

Slika 10.29: Kombinovana {irokotra~na brusilica sa kontaktnim valjkom i kontaktnom papu~om (Bütfering):
a) shema mogu}nosti uklju~ivanja {irokotra~nih agregata; b) izgled ma{ine

• ukru}enje trake mo`e se dobro podesiti prema Ure|aji za pomer

povr{ini predmeta obrade
[irokotra~ne ma{ine za bru{enje rade sa kontinuel-
• udubljenja na furniranim povr{inama mogu se
nim pomerom (prolazom) predmeta obrade. Kao
do dubine od 1 mm ~isto obrusiti
transportni sistem koristi se beskona~na traka ili
• princip je neosetljiv na odstupanja debljine
valjci. Brzina pomera mo`e se bezstupnjevito po-
predmeta obrade
de{avati i uobi~ajeno se kre}e izme|u 10 i 30
• povezano sa elasti~nim radnim stolom mogu
m/min.
se tolerancije u debljini do 3 mm izjedna~iti,
tako da otpada preporu~eno kalibriraju}e bru- Transportni valjci se ne koriste za transport kratkih
{enje predmeta obrade i re|e se koriste od transportnih
Nedostatak predstavlja ve}a potro{nja vazduha, traka. Koriste se prvenstveno na ma{inama sa do-
koja nastaje u toku procesa bru{enja. Dovod vaz- njim polo`ajem brusnih agregata.
duha se automatski zatvara u slobodnom hodu, ~i-
me se smanjuje potro{nja komprimovanog vaz-
duha.
Kada postoji potreba (prvenstveno u malim pre-
duze}ima) za ~estom promenom zadataka bru{enja
(kalibriranje, predbru{enje, fino bru{enje) koristi se
{irokotra~na brusilica sa kombinacijom kontaktnog
valjka i pritisne grede, koji se ve} prema potrebi
primicanjem ili odmicanjem, mogu po izboru uk-
lju~iti u rad (slika 10.29). Ovi sistemi bruse u po-
du`nom smeru, tako da predstavljaju agregate za
podu`no bru{enje.
Na ovaj na~in mo`e se sa jednim jedinim agrega-
tom, ve} prema uklju~enoj brusnoj jedinici, kori{-
}enjem kontaktnog valjka vr{iti kalibriranje, kori{-
}enjem brusne papu~e fino bru{enje ili se mo`e u
specijalnim slu~ajevima obra|ivati masivno drvo
istovremenom upotrebom kontaktnog valjka i bru- Slika 10.30: Transportna traka sa vakuumskim
sne papu~e. prihvatanjem predmeta obrade (SCM)
182 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

U preradi drveta uobi~ajeni transportni sistem kod

ma{ina za bru{enje sa gornjim polo`ajem brusnih
agregata je sistem sa transportnom trakom. Trans-
porter je {iroka gumirana traka, ~ija je povr{ina
profilisana u cilju pobolj{avanja prihvatanja pred-
meta obrade. Transportne trake sa vakuumskim
dr`anjem, koje pokazuju prednost naro~ito kod
bru{enja sitnih komada, rade se sa perforiranom
trakom (slika 10.30), koja se kre}e u podru~ju
ma{ine preko jednog ure|aja sa podpritiskom.
Transportne trake za {irokotra~ne ma{ine za bru{e-
nje su prete`no napravljene iz vi{e slojeva i nude
se u razli~itim izvedbama za razli~ite uslove upo-
trebe i zahteve.

^i{}enje brusne trake i predmeta obrade

Transportna traka mora da se za vreme upotrebe
~isti, kako se ne bi na nju talo`ila brusna pra{ina.
Dobro o~i{}ene trake imaju du`e vreme upotrebe i
omogu}avaju boljim kontaktom sa predmetom ob-
rade dobijanje ve}e koli~ine bru{evine. ^i{}enje
trake izvodi se uobi~ajeno pomo}u dizni za sabi-
Slika 10.31: ^i{}enje brusne trake mlaznicama sa
jeni vazduh, koje su postavljene u blizini zateznog komprimovanim vazduhom (SCM)
valjka (slika 10.31). Izduvana brusna pra{ina
prikuplja se i izbacuje ure|ajem za odsisavanje.
Kod {irokotra~nog bru{enja po`eljno je da se pred-
meti obrade o~iste jo{ u okviru ma{ine od natalo-

Slika 10.32: ^i{}enje predmeta obrade kod bru{enja {irokotra~nim brusilicama (SCM): a) sa rotiraju}im diznama;
b) sa rotiraju}om ~etkom

Spoj sa preklapanjem Talasasti spoj sa folijom Upu{teni spoj sa valovitim

rezom i folijom

Spoj sa preklapanjem, bez zrna Ravan spoj sa folijom Upu{teni spoj sa ravnim
rezom i folijom

Slika 10.33: Vrste spojeva brusne trake (Hermes)

Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 183

Tabela 10.2: Brzina rezanja (bru{enja) kod uskotra~nih brusilica

Brzina rezanja (m/s)

Uske brusne trake
min Preporu~eno max
Masivno drvo - tvrdo 10 20 24
Masivno drvo - meko 10 12 24
Furnir
• brusilice sa duga~kom trakom 10 12 20
• rubne brusilice 6 10 12
• profilne brusilice 6 8 12
Premaz (lak) - generalno 5 8 15
• nitro celulozni premaz 2 4 12
• poliestarski premaz, transparentan 2 4 8
• poliestarski premaz, pigmentiran 6 10 16
• poliuretanski premaz 6 10 16
• akrilni premaz, pigmentiran 6 10 18,2
• kiseloo~vr{}avaju}i premaz 12 12 18

Tabela 10.3: Brzina rezanja (bru{enja) kod {irokotra~nih brusilica

Brzina rezanja (m/s) Pomak materijala (m/min)

[iroke brusne trake
min Preporu~eno max od do
Masivno drvo 12 20 24 20 30
Furnir 10 20 24 10 20
Furnirske plo~e 10 20 24 10 20
Zapunja~i ({pahtlovi) 6 8 10 6 10
Premazi 3 8 15 6 8
Iverica / MDF 18 26 36 20 40
Mineralne plo~e 22 26 26 8 16
Melaminske }elije 10 12 16 8 12

`ene brusne pra{ine i odlomljenih brusnih zrna.
Rezultat bru{enja mo`e se tada odmah opti~ki ispi-
tati. Predmet obrade mora se kasnije ionako o~isti-
ti, kako bi se o{te}enja kod slaganja u slo`aj i kod
dalje prerade smanjila. Kao ure|aji za ~i{}enje ko-
riste se rotiraju}e dizne za komprimovani vazduh
ili rotiraju}e ~etke (slika 10.32). Brusna pra{ina
prikuplja se pomo}u otsisne haube i izbacuje
(odvodi) iz ma{ine. Ovaj sistem je dopunjen ure|a-
jem za jonizaciju u cilju odvo|enja stati~kog elek-
tri~nog naboja.
Kao brusni alat na {irokotra~nim ma{inama za
bru{enje upotrebljava se beskona~na duga~ka tra-
ka. Brusna traka odre|ene du`ine spaja se leplje-
njem i dobija se beskona~na traka (slika 10.33).
Naj~e{}e se upotrebljava brusno zrno granulacije
No 100, 120, 150, 180 i 220 (korund). Kao nose}i
materijal koristi se fleksibilni papir te`ine 220
g/m2, tzv. E papir. Vezivo je ve{ta~ka smola, a nasi-
panje je zatvoreno (kod smolovitih vrsta preporu-
~uje se poluotvoreno ili otvoreno nasipanje brus-
nih zrna). Brzina bru{enja iznosi oko 8 - 20 m/s
kod mekih drvnih vrsta i oko 16 - 20 m/s kod nor-
malnih i tvrdih drvnih vrsta. Vreme kori{}enja
(upotrebljivost) brusne trake iznosi izme|u 4 i 8
~asova, kada se brusi hrast, jasen, brest, mahagoni,
orah i tre{nja. Brzina pomera predmeta obrade
iznosi oko 15 do 20 m/min.
Preporu~ene brzine rezanja kod bru{enja za razli-
~ite materijale prikazane su u tabeli 10.2 (za usko-
tra~ne brusilice) i u tabeli 10.3 (za {irokotra~ne
brusilice).
184 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

10.1.6.2.3 Automati za unakrsno

(vi{esmerno) bru{enje

Prema smeru bru{enja razlikuje se uzdu`no i po-

pre~no bru{enje. Oba na~ina bru{enja imaju svoje
pozitivne i negativne strane. Zato bi bilo najbolje
kada bi se bru{enje izvodilo “kombinovano”. To je
mogu}e posti}i unakrsnim (vi{esmernim) bru-
{enjem. Pri tom se i ovde mora ispo{tovati pravilo
da poslednje bru{enje bude “uzdu`no”. Unakrsno
bru{enje je najmanje dvostepeno (popre~no-po-
du`no), a najbolji rezultati posti`u se ako je bru-
{enje trostepeno (podu`no-popre~no-podu`no ili
popre~no-popre~no-podu`no).
Za kombinovano bru{enje mogu se koristiti poseb-
ne brusilice, koje predstavljaju agregate od vi{e
brusnih jedinica pode{enih za vi{estepeno unakr-
sno bru{enje. Brusne jedinice su, generalno, isti
brusni elementi koji se koriste i kod pojedina~nih
ma{ina (cilindri, valjci, grede).
Automati za unakrsno bru{enje imaju mehanizo-
van pomer, rade u protoku i u jednom prolazu kroz
ma{inu mo`e da se obavi vi{esmerna obrada.
Na slici 10.34 prikazan je princip vi{esmernog
bru{enja (10.34a) i izgled jedne vi{esmerne brusi-
lice (10.34b).
Neophodnost bru{enja, za odre|ena podru~ja pri-
mene, dovela je do razvoja agregata za popre~no
bru{enje, koji rade po principu bru{enja duga~kom
trakom. Ove ma{ine su poznate i pod nazivom ma-
{ine za unakrsno bru{enje, pri ~emu se jedna ili
dve uskotra~ne brusne jedinice postavljaju ispred
ili izme|u brusnih jedinica sa {irokom trakom.
U sastavu automata za unakrsno bru{enje, pre sve-
ga u ve}im automatima, postavljeni su dodatni
ure|aji za fino bru{enje, kao {to su “Scotch-Brite” Slika 10.34: Automat za unakrsno (vi{esmerno)
valjci (slika 10.35), anderlon ~etke za bru{enje i bru{enje: a) shematski prikaz (Heesemann);
brusni valjci za gla~anje. b) izgled brusilice (Tagliabue)
Trend u industrijskoj proizvodnji je uvo|enje auto-
mata za bru{enje sa tri ili vi{e brusnih jedinica,
koje su postavljene na jednom postolju (slika
10.36).
U cilju boljeg iskori{}enja skupih automata za bru-
{enje i br`eg pode{avanja kod obrade malih koli-
~ina predmeta obrade, koristi se kompjutersko
upravljanje. Ovi ra~unari memori{u podatke
neophodne za pode{avanje ma{ine. Program sadr`i
podatke o brzini motora brusnih agregata, brzini
pomera, vremenu uklju~ivanja pritisne grede, pri-
tiscima bru{enja i o intenzitetu bru{enja u zoni
ivica predmeta obrade. Na ekranu se mogu unositi
i nadgledati parametri rada ma{ine, a dobijaju se i
informacije o eventualnim smetnjama u radu. U
CNC izvedbi mogu se integrisati automati za bru-
{enje u potpuno automatizovane obradne linije Slika 10.35: Scotchbritt valjak za fino bru{enje u sastavu
pomo}u sistema nadre|enog upravljanja. {irokotra~ne brusilice (SCM)
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
10.1.6.2.4 Obostrano bru{enje
Kod {irokotra~nog bru{enja sa jednostranim delo-
vanjem brusnog sredstva na predmet obrade posto-
ji principijelno mogu}nost da su brusni agregati
postavljeni sa gornje ili donje strane predmeta
obrade. U preradi drveta naj~e{}e se bru{enje drve-
ta izvodi sa gornje strane, jer se tada obra|ivana
povr{ina mo`e odmah (bez okretanja) prekon-
trolisati i vizuelno oceniti kvalitet bru{enja.
[irokotra~ne brusilice sa donjim polo`ajem brus-
nih elemenata upotrebljavaju se kada je potrebno
obostrano bru{enje predmeta obrade, tako da se
185
Slika 10.36: Mogu}nost
kombinovanja brusnih
agregata kod vi{esmernih
brusilica (Weber)
me|usobno povezuju brusilice sa gornjim i donjim
brusnim elementima. Takvo kombinovanje brusili-
ca kod obostrane obrade {tedi me|ulagerovanje,
okretanje plo~a i ponovno ulaganje u ma{inu, ali
zahteva ve}i prostor i investicione tro{kove.
10.1.6.2.5 Brusne linije
Brusne linije su, kao i sve druge linije, odre|eni or-
ganizacioni oblik ove tehnolo{ke faze (bru{enja).
Ako su brusne operacije, ma{ine i transportna
sredstva tako povezani da se predmet obrade brusi
bez prekida po tehnolo{kom redu, tada je formi-
rana “brusna linija” (slika 10.37).
Slika 10.37: Brusna linija (SCM):
a) shematski prikaz;
b) izgled
186
Brusne linije mogu biti potpune (obuhvataju bru-
{enje u celini) ili delimi~ne (obuhvataju deo bru{e-
nja). Tako|e, mogu biti polumehanizovane ili pot-
puno mehanizovane, kao i poluautomatske ili pot-
puno automatske. Pri formiranju brusne linije vodi
se ra~una o racionalnosti bru{enja i ekonomi~nosti
investicija.
Osnov za formiranje brusne linije predstavlja teh-
nolo{ka shema procesa bru{enja. Elementarni obje-
kat posmatranja je “povr{ina”, tako da se za svaku
povr{inu mora obezbediti odgovaraju}i program
bru{enja.
Kod projektovanja brusnih linija moraju se obave-
zno obezbediti osnovni tehnolo{ki zahtevi, kao {to
su:
• bru{enje svake povr{ine
• bru{enje u propisanom smeru
• kori{}enje brusilica odgovaraju}eg principa
rada
• bru{enje u programiranim stepenim obrade
I pored uspostavljanja savremenih brusnih linija sa
potpuno automatskim brusilicama, ~esto se moraju
pojedini predmeti obrade dora|ivati. U tu svrhu
koriste se uskotra~ne brusilice, tako da se kod pro-
jektovanja brusnih linija mora i za njih da obezbe-
di potrebno mesto u prostoriji.
10.1.6.3 Bru{enje profilisanih povr{ina
Razlika izme|u bru{enja ravnih {irokih strana i
u`ih strana na predmetu obrade poti~e, generalno,
zbog razlike tih povr{ina u obliku i dimenzijama.
To uti~e i na razlike u ure|ajima i alatima za bru-
{enje.
Bo~ne strane (kantovi) mogu biti u podu`nom smi-
slu pravolinijske i krivolinijske, dok se u popre~-
nom preseku svrstavaju u tri osnovne grupe – ra-
van, falc i profil. Ravan popre~ni presek mo`e biti
upravan ili pod uglom, tj. zako{en u odnosu na {ire
strane. Profil predstavlja krivolinijski presek i mo-
`e biti manje ili vi{e slo`en. Falc je strani naziv za
deo preseka koji se kod nas u konstrukcijama nazi-
va poluutor.
U`e strane mogu biti od masiva ili furnirane, tako
da i ovo uti~e na primenjeni na~in bru{enja. Profil
oblo`en furnirom neophodno je pa`ljivo brusiti
zbog male debljine furnira. Sve ve}a primena ma-
sivnog drveta za izradu rubova i oblaganje profili-
sanih rubova furnirom (softforming), uti~e na sve
ve}i zna~aj bru{enja profila.
Kod bru{enja profila razlikuju se slede}e faze
obrade:
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
• bru{enje razli~itih oblika profila
• bru{enje ravnih ili profilisanih malih povr{ina
• bru{enje zaobljenih uglova razli~itih radijusa i
profila na plo~astim predmetima obrade
• obaranje ivica na predmetima obrade
• druge zavr{ne obrade, kao {to su izgla~avanje
(poliranje) i ~etkanje
Na slici 10.38 prikazani su razli~iti sistemi bru{e-
nja koji stoje na raspolaganju u obradi, ~iji izbor
treba dobro usaglasiti prema nameni. Mogu se raz-
likovati dva slu~aja primene bru{enja u`ih strana:
1. Bru{enje profila nakon izrade profila gloda-
njem – uvek je neophodno bru{enje kao pri-
prema povr{ine za obradu tankim zavr{nim ma-
terijalima. Izrada profila glodanjem na plo~ama
ivericama prouzrokuje ispravljanje iverja iz sred-
njeg sloja, koje je slabije slepljeno, tako da obra-
|ena povr{ina izgleda valovita. Ovaj efekat mo-
gu}e je otkloniti bru{enjem profila. Profilisane
uske povr{ine MDF plo~a imaju na sebi jedan
tanak sloj vlaknastog materijala, koji ometa ad-
heziju premaza. Bru{enjem se otklanjaju podig-
nuta vlakna i gla~a se profil.
Bru{enjem se ne sme menjati oblik profila. Zato
mora oblik alata za bru{enje da odgovara obliku
alata za glodanje (izradu profila). Brusni alat tre-
ba da je tvrd i da deluje kalibriraju}e na profil.
Dijamantom oplemenjeni alati (dijamant-dis-
kovi) imaju duga~ko radno vreme i dobro odr`a-
vanje ta~nosti oblika profila, ali ne mogu dobro
da uklone vlakna. Oscilatorne brusilice imaju
znatno kra}e vreme upotrebljivosti, dobro ukla-
njaju podignuta vlakna i odr`avaju dobru ta~-
nost profila.
2. Bru{enje furniranih profila – kako prethodno
bru{eni tako i nebru{eni furniri imaju nakon
oblaganja profila softforming postupkom, odno-
sno oblepljivanjem profila, pritisnuta i zaprljana
mesta, kao i hrapavost, tako da je neophodno
fino bru{enje u svrhu pobolj{avanja kvaliteta
povr{ine. Brusni alati su meki i omogu}avaju
kontaktno bru{enje, tako {to se prilago|avaju
obliku profila.
Kod jednostavno profilisanih predmeta obrade
mogu se montirati tra~ni brusni agregati na pos-
tolju ma{ine. Samostalne ma{ine za bru{enje
profila snabdevene su agregatima za tra~no
bru{enje, brusnim koturima i oscilatornim agre-
gatima.
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 187

1 1 1 1 1
1
1
1

1 1 1 1

2 2
2 2

1 1
1

2 2
2

2
2
2
2

1
2
2 2

2 Slika 10.38: Bru{enje

razli~itih profila:
2 1 – agregatima sa
1 2 brusnom trakom;
2 – agregatima sa brusnim
koturima

Raznolikost zadataka bru{enja i vidova profila uti-
cali su poslednjih godina na razvoj razli~itih siste-
ma bru{enja. U upotrebi su pojedina~ne ma{ine za
bru{enje profila i automati za bru{enje profila, sas-
tavljeni od niza brusnih agregata (dva ili vi{e) pos-
tavljenih na zajedni~ko postolje (modularni prin-
cip).
Zahtevi koji se postavljaju u odnosu na rezultat
bru{enja zavise od podru~ja upotrebe predmeta
obrade, a u okviru ovih grupa tako|e i od zahteva
u pogledu kvaliteta proizvoda. Osnovni zahtevi su:
• ta~nost dimenzija i oblika (vernost profila) i/ili
• kvalitet povr{ine – mala hrapavost povr{ine
(gla~anje i uklanjanje vlakana)
Za bru{enje profila koriste se slede}i agregati za
bru{enje, koji se razlikuju prema kori{}enom brus-
nom alatu:
• agregati sa beskona~nom brusnom trakom
• agregati sa beskona~nom profilnom brusnom
trakom
• agregati sa rotiraju}im brusnim koturima
• oscilatorni agregati za bru{enje, koji se kre}u
linearno
10.1.6.3.1 Agregati sa brusnom trakom
Kod agregata za profilno bru{enje brusnom trakom
na predmet obrade pritiska se beskona~na brusna
traka jednom profilisanom brusnom papu~om (sli-
ka 10.39). Brusna papu~a ima kontraoblik profila
koji se brusi. Brusna traka se pod pritiskom papu~e
savija i prilago|ava se profilu. Ve} kod malo slo`e-
nijih profila nije mogu}e zadovoljavaju}e savijanje
brusnog platna. Kruto brusno platno mo`e, pri ve-
likim brzinama kretanja, samo uslovno da se do-
vede u konkavne delove slo`enijeg profila (udu-
bljenja). Zato se slo`eniji profili bruse sa vi{e traka
koje smenjuju jedna drugu, tako da svaka brusna
traka obra|uje deo profila.
188
Agregat sa brusnom trakom
Slika 10.39: Agregati za profilno bru{enje sa beskona~nom trakom u razli~itim podru~jima primene
Za bru{enje ravnih u`ih strana upotrebljava se
papirna brusna traka, dok se za bru{enje profila, a
posebno kod falca, upotrebljava platnena brusna
traka, kako bi izdr`ala savijanja.
Brusilica za profilno bru{enje sa agregatima sa bru-
snom trakom mo`e imati samo jednu brusnu jedi-
nicu, pri ~emu se po potrebi menja kontraobliko-
vana brusna papu~a, ili vi{e brusnih jedinica sa ra-
zli~itim alatima, tako da svaka brusi svoj deo profi-
la (slika 10.40).
Agregati sa brusnom trakom skidaju veliku koli-
~inu iverja, imaju dugo radno vreme (trajanje tra-
ke) i bruse “hladno”, u zavisnosti od du`ine trake.
U cilju pobolj{avanja rezultata bru{enja koriste se
vazdu{ne mlaznice za ~i{}enje trake, a kod bru{e-
nja ravnih povr{ina i oscilovanje brusne trake.
Kontraprofil brusne papu~e naj~e{}e je napravljen
od specijalnog filca, a po potrebi ima metalne ulo{-
Slika 10.40: Brusilica za profilno bru{enje sa vi{e agregata (Heesemann)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Agregat sa brusnom
trakom i automatskom Agregat sa brusnom trakom
promenom papu~a za bru{enje falca
ke za bru{enje o{trih uglova. Du`e radno vreme po-
sti`e se primenom metalne brusne papu~e, koja
ima otvore za uduvavanje vazduha, tako da brusna
traka klizi po vazdu{nom jastuku (efekat vazdu{-
nog jastuka) i ne zagreva se. Delimi~no se koristi i
vakuum u profilu papu~e, kako bi se postiglo bolje
naleganje trake.
Ove brusilice koriste se prete`no za bru{enje du-
ga~kih i pravih profila, ali i za spolja{nja zaobljenja
sa ve}im pre~nikom na profilisanim plo~ama.
Kod ~este izmene profila pritisne papu~e postav-
ljene su na revolver-ure|aju (do 6 razli~itih profi-
la), koje se okretanjem dovode u kontakt sa brus-
nom trakom (slika 10.41).
Ovaj sistem nije pogodan za bru{enje unutra{njih
zaobljenja profilisanih delova. Za profile sa zaob-
ljenim delovima primenjuju se brusilice sa karuse-
lom na kome rotira predmet obrade, a brusna traka
sa pritisnom papu~om brusi profil.
Slika 10.41: Agregat za bu{enje
sa trakom sa izmenom pritisnih
papu~a (Heesemann)
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Slika 10.42: Agregat sa profilisanom gurtnom (trakom): a) shematski prikaz; b) izgled (Arminius)
10.1.6.3.2 Agregati sa profilisanom trakom
(gurtnom)
Bru{enje profila sa profilisanom trakom (gurtnom)
predstavlja dalji razvoj brusnih traka i dopunu
brusnim trakama i brusnim koturima na bazi cen-
trifugalne sile, koje su posebno cenjene zbog nji-
hove naro~ite elasti~nosti i povr{ine naleganja na
povr{inu pri bru{enju profila. Profilne gurtne su
izra|ene iz fleksibilne nose}e trake, na koju su na-
vulkanizirani pojedina~ni blokovi od specijalne
gume (slika 10.42). Oblik no`ica blokova tako je
odre|en, da usled rotacije profilne gurtne oko po-
vratnog kotura i uprkos velikoj brzini deformacije
ne dolazi do zamaranja materijala, a profil zadr`a-
va svoj izvorni oblik. [upljine izme|u nose}e trake
i gumenih blokova omogu}avaju elasti~nu defor-
maciju i deluju da ukupna {irina bloka nale`e kao
profil naleganja, tako da se mo`e posti}i visok
kvalitet bru{enja uz mali pritisak bru{enja. Ge-
ometrija blokova osigurava, osim toga, stabilnost
oblika uprkos ve}eg optere}enja nastalog pritiskom
bru{enja.
Slika 10.43: Rotiraju}i brusni koturi (diskovi): a) shematski prikaz; b) izgled (Arminius)
189
Na gumene blokove nalepljuje se brusna traka ra-
zli~itih granulacija (od No 80 do No 400).
Kori{}enjem profilisane gurtne omogu}ava se:
• kori{}enje na profilnim brusilicama, kod kojih
se osovina motora okre}e sa 1.500, odnosno
3.000 o/min
• bru{enje komplikovanih profila na pravim ili
savijenim predmetima obrade
• lako rukovanje, posti`e se veliko skidanje iver-
ja i visoki kvalitet bru{enja
10.1.6.3.3 Rotiraju}i brusni koturi (diskovi)
Profilno bru{enje sa rotiraju}im brusnim koturima
(diskovima) izvodi se sa razli~itim nosa~em brus-
nog sredstva (slika 10.43). Razlikuju se:
1. brusni koturi sa ~vrsto vezanim brusnim zrnima
– oni su pogodni samo za malo skidanje iverja.
Usled stalnog habanja materijala brusnog kotura
dolazi do samoo{trenja, tako da se ovi agregati
moraju automatski podesiti prema profilu
190
Slika 10.44: Agregat za oscilatorno profilno bru{enje: a) shematski prikaz; b) izgled (Arminius)
2. profilisani brusni koturi (centrifugalni brusni
disk) sa vulkaniziranim gumenim prstenom na
jednoj ~auri, na ~iji je obod (oblik profila) nalep-
ljeno brusno platno. Brusni kotur se izra|uje u
tri razli~ite tvrdo}e, tako da se mo`e prilagoditi
razli~itim zadacima bru{enja u odnosu na stabil-
nost i oblik profila. Kod rotacionih tela naprav-
ljenih iz elasti~ne gume nale`u}a kontaktna po-
vr{ina je ve}a. Ovakve brusilice rade stoga kao
kontaktiraju}e, nasuprot kalibriraju}eg bru{enja
sa tvrdim koturima. Osim toga, komplikovani
profili mogu se naj~e{}e brusiti samo sa jednim
alatom
Kod ovih profilnih brusilica umesto brusne trake
koristi se kotur (disk) izra|en od specijalnog lakog
metala. Na disk je izlivena tvrda guma sa kontraob-
likovanim profilom. Na profilisanu gumu naleplju-
je se brusni papir. Urezi u disku slu`e za hla|enje i
prikupljanje brusne pra{ine.
Za svaki profil mora da se uradi poseban disk. Ovi
diskovi se postavljaju na osovinu elektromotora i
Slika 10.45: Primena razli~itih brusnih agregata za bru{enje u`ih strana (Tagliabue)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
mo`e ih biti vi{e, tako da bruse jedan iza drugog
odre|eni deo profila.
10.1.6.3.4 Agregati za oscilatorno bru{enje
Brusilice za profilno oscilatorno bru{enje (linearne
brusilice) imaju sli~nost sa ru~nim bru{enjem po-
mo}u profilisane brusne papu~e. Njima se mogu
brusiti samo podu`no ravni profili (slika 10.44).
Oscilatorno kretanje u smeru i suprotno kretanju
predmeta obrade omogu}ava sigurno odsecanje
vlakana. Zbog relativno kratkog kretanja pri bru-
{enju mogu}e je samo malo skidanje iverja sa efek-
tom gla~anja. Ta~nost profila je veoma dobra, ako
je brusna podloga ~vrsto naneta na osciliraju}u
brusnu papu~u. Trajnost brusnog papira iznosi iz-
me|u 1.000 i 2.000 m du`nih obra|ene povr{ine.
Na slici 10.45 prikazani su razli~iti brusni agregati
koji se koriste za bru{enje podu`no pravolinijskih
u`ih strana.
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
10.1.6.4 Bru{enje krivolinijskih povr{ina
Za krivolinijsko bru{enje neophodno je obezbediti
slede}e preduslove:
• krivolinijsko kretanje predmeta obrade, a za
krivolinijski presek i
• krivolinijsko prilago|avanje brusnog alata
Krivolinijsko kretanje mogu}e je samo uz kru`ni
upornik, tj. uz valjkaste brusne elemente. Takvi
brusni elementi uglavnom se sre}u kao: tvrdi brus-
ni valjak, valjak oblo`en mekim materijalom za
kontaktno bru{enje, vazdu{ni valjak (slika 10.46),
~etkasti valjak (slika 10.47) i valjak od “Scotch-
Brite” materijala (slika 10.48). Za bru{enje podu`-
no krivolinijskih a u preseku ravnih povr{ina kori-
ste se kruti ili kontaktni valjci, dok se za krivolinij-
Slika 10.46: Vazdu{ni brusni valjak (Arminius)
Slika 10.47: ^etkasti brusni valjak (Arminius)
Slika 10.48: “Schotch-Brite” brusni valjak (3M)
191
ski presek koriste ~etkasti valjci, rotiraju}i brusni
koturi od “Scotch-Brite” materijala ili sa naleplje-
nom brusnom trakom.
Krivolinijske u`e strane ravnog preseka bruse se na
vertikalnim uskotra~nim brusilicama, koje kao
kontaktni element imaju valjak. Polupre~nik valjka
mora uvek da bude manji od radijusa krivine pred-
meta obrade.
Bru{enje unutra{njih bo~nih strana kod ramova ili
otvora na plo~ama mogu}e je na brusilicama sa
vertikalnom osovinom na koju je postavljen brusni
valjak. Valjak mo`e biti krut ili kontaktni (oblo`en
filcom, gumom ili pneumatski).
Krivolinijske {ire strane javljaju se kod zakrivljenih
plo~a, kao {to su vrata ormana, nasloni za stolice i
sl. Za bru{enje ovih povr{ina koristi se duga~ki sa-
vitljivi brusni valjak. U metalni iz`ljebljeni valjak
ume}u se tabaci brusnog papira. Za bru{enje pro-
filisanih {irih strana koriste se i segmentni savi-
tljivi duga~ki valjci. Napravljeni su od niza koturo-
va sa brusnim papirom pore|anih na horizontalnu
osovinu ili su napravljeni od “Scotch-Brite” materi-
jala. Za bru{enje zakrivljenih elemenata mogu se
koristiti i “vazdu{ni valjci”, koji se postavljaju na
vertikalnu ili horizontalnu osovinu, a oblo`eni su
brusnim papirom. Regulisanjem unutra{njeg pri-
tiska vazduha pode{ava se tvrdo}a valjka.
Bru{enje ~etkastim valjcima pogodno je za reljefne
povr{ine, u`e strane (kantove) sa profilisanim pre-
sekom, vi{estrano zakrivljene elemente, obrtna tela
i sl. Valjci su napravljeni od lakog metala, po obo-
du su radijalno raspore|eni i u posebne `ljebove
u~vr{}eni meki pritiskiva~i (~etke), koje pritiskaju
brusnu traku. Da bi se omogu}ilo {to bolje prila-
`enje brusne trake u `ljebove, brusna traka je izre-
zana u pantljike. ^etkasti pritiskiva~i vr{e pritisak
na pojedina~ne brusne pantljike, koje se raspore-
|uju po svakom delu profila i tako ga bruse.
10.1.6.5 Bru{enje reljefnih povr{ina
Za bru{enje reljefnih povr{ina (vrata kuhinjskih
elemenata) koriste se brusilice sa ~etkama, tj. ~et-
kastim valjcima (slika 10.49). Ma{ine sa ~etkama
vi{e gla~aju povr{inu nego {to bruse velike nerav-
nine. Brusni agregati su postavljeni pod uglom (di-
jagonalno). Na kvalitet bru{enja uti~e pristupa~-
nost uglova kod ramova i ispuna, {to svakako za-
visi i od oblika profila. Ja~e pritiskivanje dugih
brusnih traka na predmet obrade mo`e da prouzro-
kuje o{te}enje na o{troivi~nim profilima.
Bolji rezultati bru{enja posti`u se kod reljefnih ele-
menata sa blagim prelazima, kada se bruse ~etka-
ma koje rotiraju oko obrtnog krstastog zgloba (slika
10.50). Bru{enjem se uklanjaju slobodna vlakna sa
192 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 10.49: Brusilica za bru{enje profilisanih povr{ina

(Venjakob)

Slika 10.50: Brusilica sa rotiraju}im ~etkama (QuickWood)

povr{ine, jer se rotiraju}i ~etkasti valjci kre}u sup-

rotnosmerno. Prvi valjak samo delimi~no odseca
slobodna vlakna (ostala utisne u povr{inu), dok
drugi valjak, koji rotira suprotnosmerno, podi`e
utisnuta vlakna sa povr{ine i odseca ih (slika
10.51). Brusilica ima ~etiri do {est radijalno po-
stavljenih horizontalnih vretena, koja su preko ver-
tikalne osovine vezana za pogonski motor. Na
svakom vretenu postavljeno je po 16 brusnih ko-
turova, tako da se formira brusni valjak (granulaci-
ja brusnog papira No 100 do 320). Brzina okretanja
vretena bezstupnjevito se pode{ava u opsegu od
Slika 10.51: Shematski prikaz bru{enja sa rotiraju}im
300 do 1.200 o/min, okretanje vretena se menja de- ~etkama (QuickWood)
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
sno i levo, tako da se i na te{ko dostupnim mesti-
ma mo`e posti}i ravnomerno bru{enje. Rotacija
vertikalne osovine koja nosi vretena mo`e da se,
tako|e, bezstupnjevito pode{ava u opsegu od 2 do
20 o/min.
Na kvalitet gla~anja, odnosno bru{enja na brusili-
cama sa ~etkama uti~e pravilan izbor du`ine brus-
nih traka i pritisak bru{enja, {to treba odabrati pre-
ma profilima na predmetu obrade.
10.1.6.6 Bru{enje tokarenih elemenata
Bru{enje tokarenih elemenata izvodi se na dva na-
~ina:
• sa centriranjem prilikom obrade
• bez centriranja prilikom obrade
Bru{enje tokarenih elemenata sa centriranjem od-
nosi se na kopirno tokarene elemente, jednostrano
ili dvostrano zakrivljene, dok se bru{enje bez cen-
triranja odnosi na cilindri~no ili konusno tokarene
delove.
Automatsko centriraju}e bru{enje tokarenih eleme-
nata izvodi se vertikalnim kretanjem brusne trake,
Slika 10.52: Bru{enje tokarenih elemenata
sa centriranjem (Genini)
Slika 10.53: Kopirno bru{enje tokarenih elemenata (VSM)
193
koja kontaktira predmet obrade koji se horizontal-
no okre}e (rotira) stegnut u dr`a~ima (slika 10.52).
Brusna traka je prose~ena na jednom delu u cilju
{to boljeg prilago|avanja profilu. Pritiskivanje
brusne trake na predmet obrade vr{i se ~etkastim
valjcima, tako {to dlake ~etke pritiskuju}i uzane
pantljike brusne trake omogu}avaju prilago|avanje
krivinama i profilisanim mestima. Primenom vi{e
~etkastih valjaka i brusnih traka sa razli~itim krup-
no}ama brusnog zrna izvodi se vi{estepeno bru-
{enje.
Na slici 10.53 prikazano je istovremeno kopirno
bru{enje vi{e tokarenih elemenata. Za bru{enje se
koriste dve brusne trake (uskotra~ne brusilice) za
svaki tokareni elemenat, od kojih prva brusi po-
du`no na smer vlakana (donja), a druga brusi po-
du`no na smer vlakana (gornja).
Bru{enje valjkastih ili konusnih predmeta ({tapovi,
noge za stolove i sl.) izvodi se na tra~noj brusilici
kod koje je brusna traka postavljena vertikalno (sli-
ka 10.54). Predmet obrade rotira (bez centriranja)
izme|u brusne i transportne trake, oslanjaju}i se
na radni sto ne{to u`e {irine od pre~nika elementa.
Umesto trake za pomer mo`e da se koristi to~ak sa
gumenom oblogom. Nagibom trake ili to~ka pode-
Slika 10.54: Shematski prikaz bru{enja {tapova
194
{ava se brzina pomera. Na ovim brusilicama mogu
se obra|ivati pored valjkastih i konusni predmeti
obrade, ako odstupanje profila nije ve}e od 25
mm/m’.
Na slici 10.55 prikazano je bru{enje valjkastih ele-
menata pomo}u dve uske brusne trake, kojima se
istovremeno vr{i bru{enje.
10.1.6.7 Bru{enje slobodnim brusnim elementima
Komplikovano oblikovani proizvodi, kao {to su ra-
movi stolica, mogu se brusiti i gla~ati u bubnju sa
brusnim kuglicama (slika 10.56). Stolica pri~vr{}e-
Slika 10.56: Ure|aj za bru{enje ramova stolica (Cattinair): a) izgled; b) shematski prikaz; c) pogled u unutra{njost
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 10.55: Bru{enje
valjkastih elemenata sa dve
uske brusne trake (Comec):
a) izgled; b) shematski prikaz
na na posebnom ure|aju uvla~i se u rotiraju}i bu-
banj u kome se nalaze brusne kuglice. Za vreme
bru{enja, koje traje oko 1 minut, predmet obrade i
vibrira.
10.1.6.8 Bru{enje sitnih elemenata
Osim {iroko primenjivanog bru{enja ravnih povr-
{ina sa {irokim ili uskim brusnim trakama ({iroko-
tra~ne i uskotra~ne brusilice) postoje u preradi dr-
veta brojni drugi zadaci bru{enja, koji zahtevaju
kori{}enje drugih, za pojedina~nu namenu pode{e-
nih brusilica.
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Slika 10.57: Tanjirasta (disk) brusilica (Frommia)
Bru{enje ~ela i sitnih ~etvrtastih elemenata najpo-
godnije se izvodi na tanjirastim brusilicama (slika
10.57). Brusni papir je kru`no ise~en i pri~vr{}en
metalnim obru~em na disk (tanjir), koji mo`e biti
pre~nika do 1 m. Tanjir ima vertikalan pomer na
dole, a predmet obrade se pomera horizontalno i
upravno na njega. Ispred tanjira nalazi se radni sto
na koji se postavljaju predmeti obrade. Radni sto
mo`e da se zakosi, tako da se omogu}ava ta~no
zako{avanje ivica bru{enjem. Ova brusilica je
pogodna za obradu ~ela gredica, izradu kosine
(“fazne”) i zaokrugljivanje ivica.
Pri radu sa tanjirastim brusilicama treba obratiti
pa`nju da brzina bru{enja opada od oboda ka sre-
195
dini tanjira, kao i da brusna zrna zbog njihovog
kru`nog kretanja drvo seku pod promenljivim ug-
lom. Ovaj princip ne odgovara za bru{enje velikih
povr{ina predmeta obrade, kada se koristi ukupna
brusna povr{ina.
Za sli~na bru{enja ~esto se koriste i ne{to ve}e
brusilice, kao {to su vertikalne tra~ne brusilice –
kant brusilice (slika 10.58). Vertikalne tra~ne bru-
silice su univerzalno primenljive za obradu ravnih
ili savijenih (u vidu luka) predmeta obrade. Obi~no
se na njima radi sa ru~nim pomerom, ali mogu biti
snabdevene i mehanizmom za pomer (for{ub apa-
ratom). Preko dva vertikalno postavljena kai{nika
preba~ena je brusna traka, koja vertikalno osciluje,
a radni sto mo`e biti horizontalan ili se mo`e
zakositi.
Sa vertikalnim tra~nim brusilicama se ve}inom
obra|uju kantovi, sitni delovi, uske povr{ine i sl. U
zoni kai{nika mogu}e je bru{enje zakrivljenih po-
vr{ina (slika 10.58b). Na slici 10.58c prikazan je
dodatak na vertikalnoj tra~noj brusilici koji se ko-
risti za bru{enje unutra{njih u`ih strana kod ramo-
va i sli~nih otvora. Na vertikalnoj osovini nalazi se
brusni valjak, koji mo`e biti krut, oblo`en filcom,
gumom ili pneumatski. Radi boljeg bru{enja ovaj
valjak ima i vertikalno oscilovanje.
10.1.6.9 Bru{enje ru~nim brusilicama
Ru~ne brusilice se koriste za razli~ite popravke,
kao i u zanatskoj proizvodnji. Mogu biti oscilator-
ne (vibracione), tra~ne ili tanjiraste (slika 10.59).
Kontaktni elemenat kod ru~nih brusilica je kontak-
Slika 58:Vertikalna
tra~na brusilica – kant
brusilica (Frommia):
a) izgled; b) deo za
bru{enje zakrivljenih
povr{ina; c) deo za
bru{enje unutra{njih
povr{ina rama
196
Slika 10.59: Ru~ne brusilice (3M): a) vibraciona; b) tra~na; c) tanjirasta
Slika 10.60: Ru~ni lamelirani brusni kotur (Fladder)
Slika 10.61: Ru~no bru{enje (3M):
a) Scotch-Brite materijalom; b) brusnim sun|erom
Slika 10.62: Brusni sto sa odsisavanjem pra{ine
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
tna papu~a ili ravni kontaktni disk, tako da se
mogu koristiti za bru{enje samo ravnih povr{ina.
Kod vibracionih ru~nih brusilica (slika 10.59a)
brusni papir stavlja se na vibracionu plo~u (papu-
~u) i u~vr{}uje klemama. Ru~ne tra~ne brusilice
(slika 10.59b) imaju beskona~nu brusnu traku, koja
je preba~ena preko dva kai{nika (pogonskog i
zateznog), a kontakt sa povr{inom ostvaruje se
preko kontaktne papu~e. Kod ru~nih tanjirastih
brusilica (slika 10.59c) samolepljiva brusna traka
kru`nog oblika postavlja se na elasti~ni (gumeni)
tanjir, koji se okre}e pogonjen, naj~e{}e, kompri-
movanim vazduhom. S obzirom da se traka brzo
zapuni bru{evinom svi tipovi ru~nih brusilica su
malog kapaciteta i ne koriste se za ve}a bru{enja.
Za bru{enje profilisanih povr{ina upotrebljavaju se
ru~ni lamelirani brusni koturovi (slika 10.60). Na
osovinu motora (pneumatskog) postavljeno je vi{e
kru`no ise~enih i ispantlji~anih brusnih traka, tako
da je formiran lamelirani brusni kolut.
Ponekad se bru{enje odre|enih povr{ina mora
obaviti ru~no. Tada se naj~e{}e za bru{enje koristi
Scotch-Brite materijal ili brusni sun|er (slika
10.61).
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Slika 10.63: Kabina za bru{enje (Giardina): a) izgled; b) blok filter patrona; c) shema filtriranja vazduha
Stalno rastu}i zahtevi po pitanju kvaliteta finalno
obra|enih proizvoda, zahtevaju temeljno ukla-
njanje pra{ine sa obra|ivane povr{ine pre lakira-
nja, njeno bri`ljivo sakupljanje i uklanjanje iz ra-
dnog prostora. Bru{enje ru~nim brusilicama ili
ru~no bru{enje mora se zato izvoditi na brusnim
stolovima sa odsisavanjem (slika 10.62), tj. priku-
pljanjem i odvo|enjem bru{evine. Kod brusnih sto-
lova radijalni ventilator usisava me{avinu vazduha
i bru{evine (pra{ine), provla~i je kroz filter elemen-
te, gde se obavlja filtriranje. Vazduh struji kroz ka-
pilare filtera, pra{ina ostaje delimi~no na filteru ili
se sakuplja na podu. Brzina usisavanja na re{etki je
konstantna, a koli~ina usisanog vazduha iznosi
140 m3/m2h.
Za odsisavanje brusne pra{ine izra|uju se i brusne
kabine (slika 10.63). Kabine su opremljene samo-
~i{}e}im centrifugalnim ventilatorom, filter patro-
nima sa velikom povr{inom, manometarskim poka-
ziva~em zaprljanosti filtera i fijokama za sakup-
ljanje pra{ine.
10.2 ZAPUNJAVANJE POVR[INA
Na povr{inama drveta i plo~ama od drveta mogu se
sresti razli~ite {upljine i udubljenja, koja se ne mo-
gu izravnati bru{enjem. U ove gre{ke mogu se ub-
rojati na primer pukotine od su{enja, sastavi listo-
va furnira ili konstruktivnih delova, mestimi~na
o{te}enja nastala mehani~kom obradom i dr. Osim
ovoga, ovde spadaju strukturne {upljine drveta
(pore), poroznost povr{ine i neravnine na povr{ini
plo~a, naro~ito plo~a iverica, furnirskih plo~a i dr.
197
Otklanjanje neravnina na ovakvim povr{inama vr{i
se primenom tehnike “zapunjavanja”, koja podra-
zumeva ispunjavanje neravnina te~nom ili pas-
toznom masom (zapunja~em), koja nakon nano{e-
nja otvrdnjava i izravnava povr{inu.
Za zapunjavanje se koriste slede}i materijali (vidi
ta~ku 4.2):
• te~ni, 100%-no o~vr{}avaju}i materijali
• pastozni zapunja~i sa punilom i vezivom
Generalno, zapunjavanje povr{ina mo`e se podeli-
ti, prema veli~ini i karakteristikama zapunjavanja
na:
• kitovanje
• {pahtlovanje
• zapunjavanje pora
10.2.1 Kitovanje
Osnovni zadatak kitovanja je da zapuni krupnije
{upljine na povr{ini, ~vorove, okrzana mesta, otvo-
rene sastave, pukotine i sl. i da formira glatku pod-
logu za naredni sloj premaza. Kitovanje se prime-
njuje samo na povr{inama koje se kasnije obra|uju
obojenim premazima. Naj~e{}e se primenjuje na
proizvodima gra|evinske stolarije.
Visokoviskozni materijal (kit) nanosi se samo u
udubljenja, tako da se ravna povr{ina formira u pe-
riodu plasti~nog stanja kita. Kitovanje se ne mo`e
obaviti uobi~ajenim na~inima nano{enja materijala
za povr{insku obradu. Kitovanje se obavlja, naj~e-
{}e, ru~nim nano{enjem lopaticom (slika 10.64).
198
a 2
a 1
P1 Pv1 P2
Ph2
Ph1
Sila kojom lopatica utiskuje kit mo`e se podeliti u
dve komponente i to na vertikalnu, kojom se utis-
kuje kit u udubljenja i na horizontalnu, kojom se
suvi{an kit odstranjuje sa povr{ine. U zavisnosti od
ugla lopatice prema povr{ini menja se odnos kom-
ponente utiskivanja i komponente odstranjivanja.
Ru~no se najpre vr{i utiskivanje, a zatim prome-
nom ugla odstranjivanje suvi{nog kita.
10.2.2 [pahtlovanje
[pahtlovanje predstavlja zapunjavanje i prevla~e-
nje cele povr{ine posebno pripremljenim zapunja-
~em, tzv. “{pahtel-kitom”. Ovakva obrada se prime-
njuje, generalno, na ~etinarskom drvetu, plo~ama
ivericama i furnirskim plo~ama, kada se naredna
obrada obavlja obojenim premazima. [pahtlova-
njem se krupne pore i gruba struktura povr{ine za-
punjva {pahtel-kitom, tako da se formira prevlaka,
koja nakon o~vr{}avanja predstavlja homogenu,
ravnu i tvrdu, a nakon bru{enja i glatku podlogu,
koja omogu}ava lepo razlivanje pokrivnog prema-
za.
Princip ru~nog kitovanja koristi se i kod ma{inskog
{pahtlovanja.
Na slici 10.65a prikazana je shema ma{ine za
4
2 4
3
5 2
Slika 10.65: Osnovni princip ma{ine za {pahtlovanje: a) sa no`em; b) sa valjkom
1 – transportni valjak 4 – no` ~ista~
2 – nanose}i valjak 5 – no` (valjak) za utiskivanje
3 – dozirni valjak 6 – posuda za prihvatanje {pahtl-kita
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Pv2 Slika 10.64: Kitovanje:
a) utiskivanje kita;
b) odstranjivanje kita
{pahtlovanje sa no`em, a na slici 10.65b shema
ma{ine za {pahtlovanje sa valjkom. U oba slu~aja
nano{enje {pahtl-kita obavlja se pomo}u valjka, a
odstranjivanje elasti~nim no`em (a) ili valjkom
suprotnog smera okretanja u odnosu na pravac kre-
tanja predmeta obrade.
[pahtlovi su, obi~no, pigmentirani, nanose se u
debelom sloju i bruse nakon su{enja, kako bi se do-
bila obojena povr{ina zatvorenih pora. U zavisnosti
od na~ina nano{enja, razlikuju se pastozni {paht-
lovi za valjanje i razre|eni {pahtlovi za prskanje ili
nalivanje. [pahtlovi imaju sli~na svojstva kao i ma-
terijali za grundiranje, ali se od njih tra`i ve}a elas-
ti~nost i bolja sposobnost za bru{enje.
Generalno, {pahtlovi se mogu nanositi: ru~nom lo-
paticom (na pojedina~na mesta), prskanjem, valja-
njem i nalivanjem (na celu povr{inu). Prskanje nije
pogodan na~in nano{enja {pahtlova, jer se materi-
jal mora jako razrediti, tako da nakon su{enja (is-
paravanja razre|iva~a) ostaje malo ~vrste mase na
povr{ini. Za nano{enje {pahtlova valjanjem koriste
se ma{ine za valjanje, uz neophodno prilago|ava-
nje karkteristikama {pahtla (vidi ta~ku 12.4). Za
nano{enje {pahtlova nalivanjem koriste se ma{ine
za nalivanje, sa otvorenom ili zatvorenom naliv-
nom glavom (vidi ta~ku 12.5). Valjanjem ili nali-
vanjem nanosi se {pahtl u koli~ini izme|u 60 i 80
g/m2.
4
3 6
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE
Transparentni {pahtlovi koji su{e UV zra~enjem
o~vr{}avaju u roku od 10 - 30 s, a pokrivnost pod-
loge zavisi od naknadno nanetog obojenog pre-
maza. Klasi~ni {pahtlovi treba sporije da se su{e,
kako bi se izbeglo nastajanje pukotina (zbog de-
bljine nanetog {pahtla).
Zadatak {pahtla na ravnim povr{inama koje se kas-
nije lakiraju obojenim premazima u efektu zatvo-
renih pora danas su preuzeli duroplasti~ni filmovi
(grund folije). Ove folije mogu se brusiti i obra|iva-
ti te~nim materijalima, ali mogu biti i sa zavr{nim
efektom (fini{ folije). Nano{enje folija je, general-
no, jeftinija obrada od {pahtlovanja.
10.2.3 Zapunjavanje pora
Pore su {upljine u gra|i drveta, tako da je i povr{i-
na drveta uvek {upljikava – “porozna”. Ako se na
takvu povr{inu neposredno nanese premaz, poseb-
no sa niskim sadr`ajem suve materije, onda on
upada u te {upljine, povr{ina premaza se “nabira” i
poprima izgled “narand`ine kore”. Ako se film pre-
maza kasnije ne polira, onda to smanjuje sjaj, a ako
se polira potrebno je vi{e vremena za izravnavanje
povr{ine.
Zapunjavanje pora se pre 20 - 30 godina {iroko pri-
menjivalo u obradi NC premazima sa efektom za-
tvorenih pora i visokim sjajem. Po~etak primene
PE premaza ozna~io je napu{tanje zapunjavanja
pora, ali je tako izostao i efekat tamnijeg obojava-
nja pora zapunja~em. Danas se zapunjavanje izvo-
di naj~e{}e klasi~nim na~inom zapunjavanja pri-
menom PU zapunja~a, uz ru~no, mehanizovano ili
ma{insko zapunjavanje.
Generalno, zapunjavanje pora praktikuje se samo
na furniranim povr{inama, koje se lakiraju bezboj-
nim prozirnim premazima, gde tekstura treba da
ostane i dalje vidljiva. Na slici 10.66 shematski je
prikazano zapunjavanje pora kod krupnoporoznog
drveta.
Transparentni premaz
Zapunja~ pora
Krupno porozno drvo
Slika 10.66: Zapunjavanje pora kod krupnoporoznog
drveta kod transparentnog lakiranja
199
Zapunjavanje pora izvodi se ru~no – “loptom”,
krpom ili sun|erom ili ma{inski. Posle nano{enja
povr{ina se obri{e mekom flanelskom krpom, kako
bi se uklonio zapunja~ sa povr{ine, a ostao samo u
porama.
“Lopta” je od ranije poznati alat za ru~no zapunja-
vanje (gu`va vune obmotana lanenom krpom). Za-
punja~ pora se nabaca mestimi~no po povr{ini, a
zatim se kru`nim pokretima uribava u pore. Prska-
nje zapunja~a je lak{e za rad, ali se on tada nanosi
samo povr{inski i ne utiskuje se u pore, tako da to i
nije pravo zapunjavanje pora. Zato se danas naj-
~e{}e koriste ma{ine za valjanje, kojima se posti`e
delimi~no utiskivanje zapunja~a u pore drveta.
10.3 VLA@ENJE POVR[INA
Pre svega kod mekih vrsta drveta se pri bru{enju, a
posebno pri kori{}enju ve} istro{enih brusnih zr-
na, utiskuju drvna vlakanca u povr{inu, koja se za-
tim ponovo podi`u prilikom dalje obrade sa te~nim
materijalima, kao {to su vodeni bajcevi, pri ~emu
nastaje hrapava povr{ina.
Za postizanje visokog kvaliteta obrade mo`e se
stoga drvo vla`iti pre zavr{nog bru{enja toplom vo-
dom. Vodi se mo`e dodati karbamidna smola u
koli~ini 50 g/m2. Vla`enje drveta se obavlja sun|e-
rom, valjkom sa sun|erastom oblogom ili prska-
njem. Posle su{enja podignuta drvna vlakna se
obruse. Ovaj postupak se primenjuje samo onda
ukoliko se druga~ije ne mo`e posti}i `eljeni kvali-
tet povr{ine, na primer kod enterijera sa furnirom
smr~e koji se mora obraditi vodenim bajcevima.
U industrijskoj proizvodnji vla`enje se izbegava (iz
tro{kovnih razloga), elementi se pa`ljivo bruse sa
ne suvi{e tupim brusnim sredstvima, uz upotrebu
bajceva sa rastvara~ima, odnosno vodenih bajceva
sa jednim delom organskih rastvara~a, kojima se
ne prouzrokuje ve}a hrapavost povr{ine. Ukoliko
se uprkos tome pojavi neka manja hrapavost, ona
se odstranjuje me|uslojnim bru{enjem nakon
grundiranja.
10.4 ODMA[]IVANJE, ODSMOLJAVANJE
Smolaste vrste drveta te{ko primaju vodene materi-
jale. Ali, ukoliko se, na primer, mora raditi sa vo-
denim bajcevima, tada je neophodno izvesti od-
smoljavanje povr{ine u svrhu postizanja ravnomer-
nog tona bajca na povr{ini.
Odsmoljavanje se posti`e sa gotovim pripremlje-
nim sredstvima za odsmoljavanje. Povr{ina drveta
se nama`e do zasi}enja ovim sredstvom i nakon to-
ga ot~etka. Posle skidanja ostataka krpom, povr{ina
200
se mora obrusiti. Smolne kesice ne mogu se uklo-
niti prilikom odsmoljavanja. Odsmoljavanje sapu-
nom za drvo zahteva naknadno pranje povr{ine vo-
dom. Tako se povr{ina drveta ja~e navla`i, {to
zahteva du`e su{enje.
10.5 EGALIZACIJA UPIJANJA POVR[INE
Prilikom bajcovanja, naro~ito punog drveta, na pri-
mer pri izradi stolica, gde se uporedo javljaju po-
pre~ne i podu`ne povr{ine elemenata, dobijaju se
razli~ite nijanse bajca.
U svrhu izjedna~avanja usisne mo}i drveta prepo-
ru~uje se da se pre bajcovanja nanese u tankom
sloju disperzija sintetske smole, nakon ~ega se vr{i
su{enje a zatim bajcovanje. Ova obrada obezbe|uje
postizanje ravnomernog bajcovanja (ravnomernog
tona). Ravne povr{ine, kao {to su unutra{nja vrata
furnirana furnirom tropskih vrsta drveta nejednake
apsorpcione mo}i mogu se pre bajcovanja egali-
zirati slojem laka koji se nanosi valjanjem u koli~i-
ni izme|u 5 i 8 g/m2. Materijali koji o~vr{}avaju
ultravioletnim zra~enjem omogu}avaju bajcovanje
valjanjem, koje daje veoma ravnomernu sliku baj-
covane povr{ine.
10.6 RELJEFIRANJE POVR[INA
Kod ~etinara koji su siroma{niji smolama, a re|e
kod drveta li{}ara mo`e se dobiti povr{ina drveta
nalik na reljef. Ve}im ili manjim izbrusivanjem
mekih delova drveta izme|u tvr|eg kasnog drveta
u godovima dobija se dekorativan efekat, posebno
na velikim povr{inama, kojim se imitira “efekat
delovanja vremenskih prilika”.
Slika 10.67: Metalna i anderlon ~etka za strukturiranje
tvrdih i mekih drvnih vrsta (Bütfering)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
10.6.1 Peskarenje
Kod obrade drveta peskarenjem na povr{inu se
duva o{trobridni kvarcni pesak veli~ine (zrnatosti)
od oko 0,4 do 1,0 mm pre~nika komprimovanim
vazduhom pritiska 4 do 6 bar-a, ~ime se sa povr{i-
ne uklanjaju meki delovi drveta. Peskarene povr-
{ine treba prethodno brusiti, kako bi se dobila
ravna i glatka povr{ina. Drvo ~etinara brusi se pa-
pirom No 80 ili No 100. Povr{ine obra|ene peska-
renjem dobro se bajcuju. Sredstvo za peskarenje
(pesak) treba da je bez primesa gvo`|a, kako ne bi
prouzrokovale dekoloraciju na povr{ini drveta. Pe-
sak se koristi sve dok ne otupi, tako da mo`e da se
upotrebi vi{e puta.
Ru~no peskarenje omogu}ava izjedna~avanje ra-
zli~ito grubo strukturiranog drveta. Kod ru~nog ra-
da treba koristiti pesak bez silikatnih ~estica (iz
zdravstvenih razloga). Ure|aj za peskarenje treba
postaviti u odvojenu prostoriju zbog nastajanja
pra{ine (od peska).
10.6.2 ^etkanje
Reljefiranje povr{ina drveta kori{}enjem ~etki za
strukturiranje daje isti reljefni efekat kao i peskare-
nje. ^etkanje je jednostavniji postupak od peskare-
nja.
Povr{ina drveta, prvenstveno smr~e, brusi se papi-
rom No 80 ili No 100, a zatim se ~etka podu`no ili
popre~no na vlakna nekorodiraju}im `i~anim ili
jo{ bolje ~etkama od sinteti~kog materijala (ander-
lon) i veli~inom zrna 80 (slika 10.67). Podu`no ~et-
kana povr{ina najbli`a je po izgledu peskarenoj
povr{ini.
Slika 10.68: Ma{ina za strukturiranje sa ~etkama (Löwer)
Poglavlje 10.0: PRIPREMA POVR[INE 201

^etkanje `i~anim ~etkama mo`e biti ru~no (za ma- koje tako sna`no pridr`ava ~estice pra{ine na pred-
le koli~ine ili korpuse) ili ma{inski na proto~nim metima obrade da se one ne mogu oduvati sa njih.
ma{inama sa `i~anim ~etkama (slika 10.68). Posto- Kori{}enjem antistati~kih ~etaka, koje se moraju
je ma{ine sa ~etkama za podu`no ili popre~no uzemljiti, ili ure|aja za oduvavanje sa jonizovanim
strukturiranje, radne {irine do 600 mm i brzinom vazduhom (slika 10.70) umnogome se posti`e od-
pomera od 6 m/min. Nakon obrade iz~etkana povr- vo|enje elektrostati~kog naboja sa predmeta ob-
{ina se naknadno ~isti i gla~a ~etkama od sinteti~- rade, tako da se sa njih mo`e odstraniti pra{ina.
kog materijala ili pomo}u kotura za gla~anje.
Za podu`no ~etkanje koristi se ~etka pre~nika oko
200 mm, sa debljinom ~ekinja izme|u 1,0 i 1,2 mm
i brojem obrtaja u opsegu od 200 do 1.000 o/min.
Kod prevelikog pre~nika, suvi{e tankih ~ekinja i
pri prevelikom broju obrtaja mogu se javiti rebrasti
tragovi ili tragovi grebanja na obra|ivanoj povr{ini.
^etka se istosmerno ili suprotnosmerno kretanju
predmeta obrade, a najbolji rezultati posti`u se
kombinovanim kretanjem ~etki u jednom prolazu,
pri ~emu se ~isto odsecaju drvna vlakna.

10.7 ^I[]ENJE POVR[INA

Pre svake povr{inske obrade treba povr{inu dobro

o~istiti od pra{ine, kako bi se spre~ilo eventualno
nastajanje gre{aka pri bajcovanju i lakiranju. ^i{-
}enje povr{ine je od posebnog zna~aja kod lakira-
nja pigmentiranim premazima u efektu otvorenih
pora, jer se u premazu mogu zadr`ati i ostati vid-
ljivi deli}i brusne pra{ine.
Zato je neophodno da ma{ine za bru{enje, koje se
Slika 10.69: Ma{ina sa ~etkama za otpra{ivanje
nalaze ispred linija za lakiranje, budu snabdevene
(Sorbini): a) izgled; b) ~etke
odgovaraju}im ure|ajima za odpra{ivanje ili je po-
trebno postaviti posebne ma{ine za ~i{}enje sa ~et-
kama (slika 10.69).
Za odstranjivanje pra{ine obi~no se primenjuje
~etkanje. Za uspe{no ~etkanje pre~nik dlaka ~etke
mora biti manji od pre~nika prese~enih traheja,
odnosno traheida. Ako to nije slu~aj, ~etkanjem se
uklanja pra{ina samo sa povr{ine, a ne i iz lumena,
tako da se kasnijim bajcovanjem dobivaju bele
pore, odnosno nakon lakiranja neugledne povr{ine.
Bru{enjem nekih povr{ina obra|enih premazima
ili folijama nastaje elektrostati~ko naelektrisanje, Slika 10.70: Antistati~ka barijera (Sorbini)
11.0
Bojenje i dekorativna obrada drveta
11.1 NA^INI BOJENJA PROIZVODA OD DRVETA
Drvo je prirodno obojen materijal u raznim tonovi-
ma, koji su karakteristi~ni za pojedine vrste drveta.
Me|utim, boje finalnih proizvoda od drveta su re-
zultat razli~itih potreba, obi~aja i modnih zahteva.
Ponekad se ostavlja prirodna boja drveta (“natur”),
a ~e{}e se ona stvara bojenjem njegove povr{ine.
Generalno, kod finalnih proizvoda od drveta prili-
kom bojenja polazi se od izvesnih osnovnih vred-
nosti, a to je na prvom mestu prirodna boja. Zbog
toga se prilikom bojenja drveta mora po{tovati pra-
vilo da se drvo ve{ta~ki boji samo onda ako je to
neophodno i ako se time posti`u bolji estetski efek-
ti.
Bojenje proizvoda izra|enih od drveta ostvaruje se
na dva na~ina:
• neposrednim bojenjem drveta u povr{inskom
sloju – pri tom su izolacione prevlake provi-
dne i drvo se vidi
• bojenje drveta obojenim premazima – pri tom
su premazi neprozirni i drvo se ne vidi
Neposredno bojenje povr{ina ostvaruje se natapa-
njem (mo~enjem) drveta te~nostima u kojima je di-
spergovan bojeni pigment ili raznim hemijskim
sredstvima koja u kontaktu sa drvetom razvijaju
boju. Ovakav metod bojenja drveta u praksi je poz-
nat pod nazivom “bajcovanje” ili “mo~enje”.
Drugi na~in bojenja ostvaruje se istovremeno sa na-
no{enjem za{titnih slojeva, s obzirom da su ti
materijali prethodno obojeni.
11.2 BAJCOVANJE
Bajcovanje drveta je kompleksan proces sastavljen
iz niza fizi~kih i hemijskih procesa koji kao rezul-
tat imaju promenu prirodne boje drveta u `eljenu
boju.
S obzirom na vlaknastu gra|u drveta za obja{nje-
nje bojenja drveta mo`e se primeniti teorija bojenja
vlaknastih materijala. Proces bojenja drveta zavisi
od njegovog hemijskog sastava, anatomske gra|e,
prethodne obrade, kao i od fizi~ko-hemijskih svoj-
stava bajceva i metode nano{enja.
Odnos drveta prema vodi i bubrenje pod uticajem
primljene vode va`ni su faktori kod procesa boje-
nja. Prilikom bubrenja raste sposobnost drveta za
vezivanje sa pigmentima, pove}ava se unutra{nja
povr{ina i efektivni radijusi provodnih elemenata.
Proces bojenja vlaknastih materijala sastoji se iz
adsorpcije, pri ~emu se ~estice pigmenata adsorbu-
ju na spolja{nju povr{inu vlakana, a zatim difundi-
raju unutar vlakana. Adsorpcija je u po~etku sna-
`na i nakon izvesnog vremena se posti`e ravnote-
`a. Difuzija pigmenata prouzrokovana je njihovom
velikom koncentracijom na povr{ini. Tako nastaje
gradijent koncentracije usled koga dolazi do difuzi-
je pigmenata u dublja podru~ja brzinom koja je
proporcionalna gradijentu.
Kod smese pigmenata potrebno je da sve kompo-
nente imaju podjednaku difuziju. Na difuziju uti~u
disperznost pigmenata, molekulska masa, tempera-
tura i struktura povr{ine. Dubina prodiranja pig-
menata kod povr{inskog bajcovanja iznosi izme|u
0,07 mm i 0,2 mm. Spolja{nje zone obojenog sloja
su znatno intenzivnije obojene. Sile koje ve`u pig-
mente sa drvetom su, najverovatnije, vodonikovi
mostovi i elektrostati~ke privla~ne sile.
11.2.1 Definicija i svrha bajcovanja
Pod pojmom “bajcovanje drveta” obuhva}eni su svi
postupci koji povr{inu drveta tako menjaju po boji
da pri tom ostaje vidljiva prirodna tekstura i struk-
tura drveta.
U zavisnosti od upotrebe, povr{ine drveta se bajcu-
ju zbog:
• postizanja dekorativnih boja, kontrasta ili
strukture prilikom oblikovanja proizvoda
• postizanja prevremenog prirodnog tona stare-
nja drveta (hrast, tre{nja)
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
• postizanja ve}e vrednosti ne ba{ lepih vrsta
drveta ili du`e trajnosti slabo postojanih na
delovanje svetlosti vrsta drveta (limba, venge)
• izjedna~avanja boje drveta kod razli~ite obo-
jenosti u zavisnosti od stani{ta (hrast, orah)
• pode{avanja boje name{taja ili enterijera pre-
ma ton karti boja
11.2.2 Zahtevi koje treba da ispunjavaju
sredstva za bajcovanje
Boja koja nastaje prilikom bajcovanja je kombinaci-
ja izvorne boje drveta i boje bajca. Na izgled boje
uti~e postupak rada (bajcovanja), a pod odre|enim
okolnostima i materije koje se sadr`e u drvetu, ma-
terijali zaostali od prethodne obrade (lepak, sredst-
va za belenje, sredstva za bru{enje) i, kona~no, na-
knadna obrada lakiranjem.
Za dobijanje ta~nog tona boje preporu~uje se pret-
hodno probno bajcovanje, uz uklju~ivanje naknad-
ne obrade lakiranjem i dostavljanje probnog uzorka
na uvid kupcu radi dobijanja njegove saglasnosti.
Treba imati u vidu da se boja bajcovanog drveta
mo`e promeniti tokom vremena i to vi{e {to je uzo-
rak stariji.
Iz raznolikosti zahteva kod upotrebe proizvoda od
drveta proisti~u i zadaci koje treba da ispunjavaju
sredstva za bajcovanje:
• postojanost u odnosu na promenu boje usled
delovanja svetlosti, hemikalija, temperature i
vlage prilikom upotrebe
• postojanost u odnosu na uticaje koje mogu da
izazovu sastojci drveta prilikom obrade, zatim
lepkovi, ostaci sredstava za bru{enje ili sred-
stava za beljenje, kao i materijali iz naknadnog
lakiranja (na primer SH premazi, peroksid u
PE premazu)
• dobra svojstva prerade jednostavnim postupci-
ma aplikacije, ravnomerno razlivanje, dobro
prodiranje, brzo su{enje i izazivanje male hra-
pavosti povr{ine
• povoljna cena
• ne{kodljivost po `ivotnu sredinu
Posebno treba posvetiti pa`nju postojanosti bajco-
vanog drveta na svetlost. Drvo pokazuje sklonost
ka `u}enju, odnosno naknadnom tamnjenju. Ta-
ko|e i bojeni pigmenti nisu postojani na delovanje
svetlosti. Otuda }e i bajcovane povr{ine vremenom
da menjaju svoju boju i to utoliko vi{e ukoliko ima
manje komponente boje na svetlost postojanog baj-
ca u odnosu na ton boje.
203
11.2.3 Nano{enje bajceva
Nano{enje bajceva sastoji se, uglavnom, iz tri faze:
• nano{enja bajca
• pobolj{avanja kva{enja rasterivanjem
• uklanjanja suvi{nog bajca
Bajcevi se mogu nanositi na razli~ite na~ine, {to
pre svega zavisi od oblika i dimenzija predmeta
koji se bajcuje, a zatim i od vrste bajca. Nano{enje
mo`e biti:
• ru~no – sun|erom, ~etkom, prskanjem
• ma{inski – prskanje automatima, valjanjem,
nalivanjem, potapanjem, u bubnjevima
Dobro kva{enje predstavlja preduslov za isticanje
teksture, a posti`e se ili ru~no ili kori{}enjem
osciliraju}ih ili rotiraju}ih ~etaka. Dobar efekat se
posti`e dodavanjem posebnih hemikalija koje
pobolj{avaju kva{enje, tako da je rasterivanje goto-
vo nepotrebno. Kva{enje je bolje ako se povr{ina
pre bajcovanja zagreje na oko 50°C.
Uklanjanje suvi{nog bajca mo`e se vr{iti ru~no ili
mehanizovano. Bolji efekat se posti`e ru~nim ra-
dom (brisanje krpama), nego mehanizovanim pos-
tupcima.
U cilju smanjivanja nastajanja gre{aka pri bajco-
vanju treba imati u vidu neka osnovna pravila pri
bajcovanju, a posebno pri ru~nom nano{enju bajca:
• treba raditi, po mogu}stvu, ta~no po uputstvi-
ma proizvo|a~a za pripremu i nano{enje bajca
• kori{}enje metalnih posuda ili ure|aja za baj-
covanje sa metalnim delovima mo`e da
dovede do promene boje
• upotreba bajca mogu}a je tek nakon dobrog
me{anja (homogeniziranja)
• dodaci bajcu, kao na primer vodeni rastvor
amonijaka, mogu se dodavati samo prema
navodima proizvo|a~a
• koristiti posebne posude za pripremu i ~uva-
nje bajca, ostatak bajca nikada ne vra}ati u po-
sude za ~uvanje
11.2.3.1 Ru~no bajcovanje
Bajcevi se nanose ru~no ~etkom ili sun|erom. Pri
tom se, generalno, bajc nanosi na slede}i na~in
(slika 11.1):
• nano{enje bajca do zasi}enja (u vi{ku) na po-
vr{inu drveta uzdu` drvnih vlakanaca
• bajc treba raspodeliti odmah ili nakon neko-
liko minuta delovanja (u zavisnosti od vrste
bajca) i naneti u pore, uzdu` i popreko u od-
nosu na smer vlakanaca (rasterivanje)
• skupljanje vi{ka bajca sa isce|enim sun|erom
ili isce|enom ~etkom
• ras~etkavanje vla`nih mesta u pravcu vlaka-
naca
204
Oprskana mesta bajcem vidljiva su na povr{ini pre-
dmeta obrade. Prilikom bajcovanja vertikalnih po-
vr{ina bajc se nanosi odozdo nagore. Mesta sa po-
pre~nim presecima drveta, na primer kod stolica,
primaju poja~ano bajc. U cilju izjedna~avanja obo-
jenja po`eljno je prethodno navla`ivanje vodom ili
tretiranje nekim sredstvom za egalizaciju. Prednost
je kada jedan predmet obrade bajcuje isti radnik po
istovetnoj shemi bajcovanja.
Kod predbajcovanja i naknadnog bajcovanja radi se
sa istim radnim hodovima. Predbajcovanjem se
mo`e povr{ina blago tonirati, da bi se nakon su-
{enja videlo koji su delovi ve} obra|eni.
Za industrijsko bajcovanje i za dobijanje efekta
pozitivne slike bajcovanja upotrebljavaju se jedno-
komponentni pozitiv bajcevi. Zbog dugog vremena
razvijanja boje preporu~uje se naknadno ~etkanje
povr{ine.
11.2.3.2 Bajcovanje prskanjem
a) ru~no bajcovanje
Prilikom nano{enja bajceva prskanjem na povr{inu
se nanosi bajc ili do zasi}enja, nakon ~ega se ru-
kom razdeljuje (rasteruje) ili se bajc prska u tolikoj
koli~ini koliko drvo mo`e da primi bez razdeljiva-
nja. Za drugi na~in nano{enja koristi se airless pos-
tupak sa niskim pritiskom (vidi ta~ku 12.3.3.1).
b) ma{insko bajcovanje
Ve}e koli~ine profilisanih predmeta obrade ravnih
povr{ina, kao {to su okviri (ramovi) sa ispunama
(frontovi od punog drveta) bajcuju se na horizon-
talnim proto~nim automatima za prskanje (vidi
1. Na povr{inu naneti ~etkom bajc u vi{ku
i ostaviti da se upije
2. Raspodeliti (ra{~etkati) bajc, a vi{ak
odstraniti podu`no i popre~no na vlakanca
3. Ra{~etkati podu`no na vlakanca
Slika 11.1: Radni hodovi prilikom ru~nog bajcovanja
ravne povr{ine ~etkom ili sun|erom
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 11.2: Agregat sa ~etkama za rasterivanje bajca u
sastavu automata za prskanje (Venjakob)
sliku 12.55). Pri brzini pomera od 4 – 8 m/min mo-
gu}e je ta~no pode{avanje koli~ine nanetog bajca,
tako da nije neophodno skidanje vi{ka bajca. Ipak
su iza automata za prskanje bajca postavljene ~etke
za rasterivanje u cilju {to boljeg raspore|ivanja baj-
ca po povr{ini (slika 11.2).
Rasterivanje se mo`e nadoknaditi predgrevanjem
plo~a (na oko 30 – 40°C) i dodavanjem {piritusa
bajcu, kao povr{inski aktivne supstance, u cilju bo-
ljeg kva{enja.
Na automatima za prskanje se istovremeno bajcuju
i bo~ne strane, jer se prskanjem bajca i one zahva-
taju.
Bajcevi koji imaju dobru sposobnost kva{enja su
specijalno pode{eni za upotrebu u proto~nim au-
tomatima za prskanje. Prilikom promene boje baj-
ca, ure|aji za prskanje koji rade na airless ili air-
mix principu ispiraju se rastvara~em i to zahteva
samo nekoliko minuta. Prednost u upotrebi imaju
bajcevi sa rastvara~ima, ali se ~esto koriste i vodeni
bajcevi, kako bi se {to bolje mogla osigurati za rad
ekolo{ki ~ista sredina.
Generalno, za prskanje se koriste bajcevi bez kasni-
jeg rasterivanja i brisanja. Prskanje se izvodi obi~-
no sa pritiskom od 3 – 4,5 bar-a i mlaznicom izme-
|u 0,5 i 0,8 mm. Bolji efekti bajcovanja posti`u se
kada se prska manjim pritiskom. Viskozitet bajca
za prskanje iznosi izme|u 10 i 15 s F/4 20°C, a
koli~ina suve materije oko 10%. Na povr{inu se
nanosi oko 50 g/m2 bajca.
11.2.3.3 Bajcovanje valjanjem
Kod bajcovanja valjanjem u potpunosti je mehani-
zovan metod klasi~nog ru~nog bajcovanja. Ravne
povr{ine u industriji korpusnog name{taja mogu se
ekonomi~no bajcovati na ma{ini za bajcovanje sa
valjcima (slika 11.3).
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
Nano{enje
bajca
Rasterivanje
^etkanje
bajca
pra{ine
Kao {to se sa slike 11.3 vidi bajc ma{ine mogu biti
opremljene slede}im agregatima:
1. agregatom za nano{enje bajca – u zavisnosti
od vrste bajca i koli~ine nanosa valjak za na-
no{enje je oblo`en mekom gumom ili normal-
nom gumenom oblogom
2. ~etkama za razdeljivanje i egalizaciju bajca
3. ure|ajem sa valjkom ili trakom za brisanje
vi{ka nanetog bajca (posebno kod efekta rus-
tikalnog bajcovanja ili nagla{avanja pora)
Prilikom bajcovanja valjanjem, za razliku od bajco-
vanja prskanjem, ne obuhvataju se u`e strane (kan-
tovi) predmeta obrade. One se obi~no bajcuju pre
nano{enja bajca valjanjem, dok su elementi jo{ u
slo`aju. Veoma retko se koriste sa strane vertikalno
postavljeni valjci za obradu u`ih strana.
Ma{ine za nano{enje bajca valjanjem napravljene
su za brzine pomera od oko 5 – 30 m/min. Proi-
zvode se po modularnom principu, mogu se prila-
goditi svojstvima bajceva, a imaju jedan ili vi{e va-
ljaka za nano{enje bajca, ~etke za razdeljivanje i
agregat za brisanje (slika 11.3). Na njima se upotre-
bljavaju isklju~ivo bajcevi sa pigmentima.
Pri menjanju tona boje treba o~istiti agregat sa valj-
cima i zameniti ~etke za razdeljivanje.
Boje za valjanje su sa specijalno pode{enim ra-
stvara~ima, viskoziteta izme|u 25 i 30 s F/4 20°C, a
nanose se u koli~ini od 20 – 40 g/m2.
205
Brisanje
bajca
Slika 11.3: Ma{ina za
nano{enje bajca valjanjem:
a) izgled (Bürkle);
b) shema
Ranije konstrukcije ma{ina za bajcovanje valja-
njem imale su ~etku za uklanjanje suvi{nog bajca
(slika 11.4). Nedostatak ovog postupka je brzo zasi-
}enje ~etke bajcom i smanjenje mo}i uklanjanja
bajca sa povr{ine. Zato je va`no da postoji mogu-
}nost jednostavne i brze zamene ~etaka na ma{ini
za nano{enje bajca valjanjem (slika 11.5). U novi-
jim konstrukcijama za uklanjanje suvi{nog bajca sa
povr{ine upotrebljava se papir koji se veoma pola-
ko premotava s jednog namotaja na drugi (slika
11.3). Izme|u njih se nalazi pritiskiva~ koji dovodi
papir u kontakt sa predmetom obrade. Papir je
du`ine 300 m i dovoljan je uz osmo~asovni rad za
nedelju dana rada.
^etka za uklanjanje pra{ine i sitnih drvnih ~estica
iz pora izra|ena je standardno od prirodnih, odno-
sno sinteti~kih vlakana ili iz tanke `ice (0,15 mm).
@i~anom ~etkom se posti`e ja~e otvaranje pora.
Valjak za nano{enje bajca mo`e biti gladak ili
sun|erast. Gladak valjak slu`i za nano{enje visko-
znijeg bajca (15 s i vi{e). Za vodene bajceve i druge
bajceve niske viskoznosti upotrebljava se valjak sa
sun|erastom gumom.
Rasterivanje bajca i uterivanje u pore drveta vr{i se
rotacionom ~etkom sa sinteti~kim vlaknima pre-
~nika oko 0,4 mm i sa brojem obrtaja oko 250
o/min.
206 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

2
3 4 5
1

6 7 8

^i{}enje Bajcovanje Izjedna~avanje Brisanje

Slika 11.4: Ma{ina za bajcovanje

valjanjem i ~etkama za rasterivanje:
a) shema
1. – ~etka za ~i{}enje pra{ine
2 – valjak za nano{enje bajca
(oblo`en penastom gumom)
3 – dozirni valjak
4 – ~etka za izjedna~avanje bajca
5 – valjak za brisanje suvi{nog bajca
6 – predmet obrade
7 – plo~a radnog stola
8 – transportna traka
b) izgled (Bürkle)

11.2.3.4 Bajcovanje nalivanjem

Normalni bajcevi su niskog viskoziteta pa nisu po-

godni za nano{enje nalivanjem. Bajcevi za naliva-
nje, ve}inom bajcevi sa organskim rastvara~ima,
stoga su pode{eni na ve}i viskozitet.
Nano{enje bajceva nalivanjem nije bilo mogu}e na
klasi~nim ma{inama za nalivanje. Tek sa pojavom
ma{ina za nalivanje sa podpritiskom u nalivnoj
glavi (zatvorenoj) omogu}eno je nano{enje relativ-
no male koli~ine materijala uz umereno otvorenu
glavu (vidi sliku 12.94).
Problem nano{enja bajceva nalivanjem ogleda se i
u problemu prljanja ivica. Stoga, skoro da se i ne
koriste ma{ine za nalivanje bajceva. Ravne povr-
Slika 11.5: ^etke za rasterivanje bajca na ma{ini za
{ine se bolje bajcuju valjcima.
valjanje (Bürkle)
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
11.2.3.5 Bajcovanje potapanjem
Delovi stolica, igra~ke, sitni drveni delovi itd., gde
je nano{enje valjanjem nemogu}e a prskanje ne-
ekonomi~no, racionalno se bajcuju potapanjem.
Potapanje proizvoda od drveta koji naginju ispliva-
vanju obavlja se ru~no, u posudama od sinteti~kog
materijala, ili se prethodno u~vr{}uju na nosa~e sa
zakivcima.
Vreme potapanja i zadr`avanja u posudi sa bajcem
treba da bude ravnomerno i ta~no odre|eno kako
bi svi delovi upili istu koli~inu bajca. Treba obrati-
ti pa`nju na ve}e upijanje bajca na popre~nim pre-
secima drveta, otvorima za ~epove ili rupama, tako
da su ta mesta tamnije obojena. Kada se `eli vi{i
kvalitet obrade, mora se nakon izvla~enja obaviti
razdeljivanje (brisanje) posle okapljivanja i to ru-
~no (krpom). Pri potapanju radi se sa “velikim vi-
{kom” bajca. Osim toga, drvo ne prima sve sastojke
bajca ravnomerno (selektivna apsorpcija), tako da
se sve vi{e menja sastav bajca. Zato se bajc mora
“naknadno nijansirati”, tj. moraju se dodati one
materije koje su najvi{e utro{ene potapanjem.
Izlu~eni sastojci iz drveta, kao i uneta pra{ina u
posudu za potapanje zahtevaju da se nakon izve-
snog vremena zameni bajc u posudi, jer je postao
neupotrebljiv.
Bajcovani elementi su{e se oka~eni na nosa~e, po-
stavljeni na palete ili ostaju da vise na nosa~ima sa
zakivcima.
11.2.3.6 Bajcovanje u dobo{ima
U zavisnosti od oblika elemenata, sitni delovi od
drveta kao {to su ru~ice, dugmad i igra~ke mogu da
se bajcuju (i lakiraju) u rotiraju}im dobo{ima (vidi
ta~ku 12.9.1). Usled obrtanja delova bajc se ravno-
merno raspore|uje. Bajc, sa dodatkom sredstava za
vezivanje, dodaje se za vreme rotiranja dobo{a ili
se delovi prethodno potapaju i na kraju stavljaju u
dobo{ u cilju razdeljivanja i su{enja bajca.
Ve}ina dobo{a izra|uje se u sopstvenoj re`iji pre-
ra|iva~a, osmougaonog su oblika (do 400 mm
pre~nika i 800 mm du`ine), pune se do jedne tre}i-
ne ili do polovine i okre}u se, u zavisnosti od vrste
radnih predmeta sa 20 – 200 o/min. Za bolje kva-
{enje elemenata mogu se dodavati punioci, koji
ravnomerno prenose na sve povr{ine sredstva za
povr{insku obradu.
11.2.3.7 Specijalni efekti bajcovanja
a) Efekat antike (patine)
Bajcovanje sa izgledom antike (patine) treba na-
me{taju da dâ izgled antike stilskog name{taja, ta-
207
ko da izgleda kao da je dugi niz godina u upotrebi.
Udubljena mesta profila su pri tom tamnija, uzdi-
gnuta mesta, ravne sredine i ivice su svetlijeg tona
i ostavljaju utisak istro{enosti.
Postoje razli~ite mogu}nosti izrade efekta antike
bajcovanjem. Ru~nom nano{enju prethodi kva{e-
nje onih mesta koja trebaju da ostanu svetlija u ci-
lju smanjivanja upijanja drveta. Ovo omogu}ava
ravnomerno nano{enje bajca za patinu (patinir bo-
je). Pomo}u sun|era ili krpe naneti bajc se razde-
ljuje (rasteruje) i izradi `eljeni efekat sen~enja.
Za bajcovanje sa efektom antike pomo}u pi{tolja za
prskanje koriste se bajcevi pogodni za umagljiva-
nje. Za ovakvo bojenje povr{ina se najpre normal-
no bajcuje prskanjem (svetliji ton), a zatim se uma-
gljivanjem nanosi efekat antike. Uobi~ajeno je da
se nanose pod ne{to pove}anim pritiskom (3,5 do
4,5 bara), uz kori{}enje mlaznice pre~nika 0,5 do
1,5 mm.
Ako je potrebno postizanje tamnijeg tona, onda se
to ne posti`e ve}im brojem nanosa, ve} popravlja-
njem koncentracije pigmenata u bajcu. Tekstura se
ne{to ja~e pokriva, ali je bojenje povr{ine ravno-
merno i ne prime}uju se razlike zbog razli~itog re-
zanja i gra|e drveta.
Naknadna obrada sa vodonik peroksidom daje spe-
cifi~ne efekte starenja.
b) Efekat belih pora
Efekat belih pora na drvetu hrasta ranije se dobi-
vao ga{enim kre~om. Danas se ovaj efekat izra|uje
mnogo jednostavnije i to ne samo kod hrasta ve} i
kod drugih vrsta sa krupnim porama. Pore mogu
da budu bele kao i ranije, ali se mogu izraditi i u
drugoj boji. Povr{ina drveta se prvo bajcuje u os-
novnom tonu boje i grundira. Zatim se za punjenje
pora nanosi obojena pasta, vi{ak paste se uklanja,
tako da se belina zadr`ava samo u porama. Osu-
{ena pasta mo`e se sa povr{ine drveta ukloniti i
~eli~nom vunom. Va`no je da pore ispunjene pa-
stom do|u do izra`aja.
Za lakiranje treba izbegavati transparentne lakove
sklone `u}enju, jer se time uti~e na smanjivanje
efekta.
c) Obrada hrasta bazom
Tretmanom hrasta nekom veoma agresivnom ba-
zom, na primer natrijum hidroksidom, oboji}e se
hrastovina u mrki ton usled sadr`aja tanina u drve-
tu. Osim ovog obojavanja, usled nagrizaju}eg delo-
vanja same baze delom se razla`e i rano drvo, tako
da se dobija blago strukturirana povr{ina, pri ~emu
su posebno nagla{eni koso rezani sr`ni zraci u dr-
vetu.
208
Baza se nanosi do zasi}enja, povr{ina se eventual-
no i i{~etka, a sam proces delovanja traje od pola
sata do vi{e sati, u zavisnosti od strukture drveta.
Na kraju drvo treba isprati sa mnogo vode.
Naknadna obrada (nakon su{enja) sastoji se u obra-
di povr{ine drveta voskom ili premazom.
11.3 BOJENJE PIGMENTIRANIM PREMAZIMA
Bojenje finalnih proizvoda od drveta obojenim pre-
mazima podrazumeva kori{}enje pigmenata kao
stvaraoca boje, ali su oni pome{ani u materijal koji
se koristi za za{titnu prevlaku povr{ine. Ta prevla-
ka predstavlja istovremeno i vezivo za pigmente.
Prema tome, pigmenti se nalaze u sastavu filma
premaza a ne neposredno u drvetu. Karakteristika
ovih premaza je da su neprozirne, {to istovremeno
zna~i da potpuno prekrivaju povr{inu drveta.
Ovakvim materijalima se boje nefurnirani proizvo-
di koje ne karakteri{u cenjena estetska svojstva.
Primenom obojenih premaza ostvaruje se pobolj-
{avanje estetskog efekta. Zatim, ovakvim materija-
lima boje se i oni proizvodi gde primena obojenih
premaza bolje odgovara eksploatacionim uslovima,
estetskom izgledu, lak{em odr`avanju i jednostav-
nijem obnavljanju premaza. Na ovaj na~in se naj-
~e{}e boji gra|evinska stolarija, podovi, kuhinjski,
de~iji ili laboratorijski name{taj.
Bojenje premaza je sastavni deo proizvodnje pre-
maza, tako da proizvo|a~ima finalnih proizvoda
ostaje samo njegovo nano{enje i, eventualno, dalja
obrada. Pigmentirani premazi proizvode se u niz
varijacija, s obzirom na upotrebljenu vrstu i ton pi-
gmenata, vrstu punilaca, vrstu i kvalitet veziva, nji-
hov me|usobni odnos itd.
Na~ini nano{enja premaza, {to podrazumeva i obo-
jene, prikazani su u poglavlju 12.0.
11.4 BELJENJE DRVETA
Kada je potrebno posti}i svetliji ton nego {to ga dr-
vo prirodno ima, onda se to posti`e mo~enjem iz-
beljuju}im sredstvima. Izbeljivanje predstavlja he-
mijski proces u kome izbeljuju}a sredstva raz-
gra|uju bojene materije u drvetu, tako da povr{ina
dobija svetliji ton. Izvodi se uglavnom na vrstama
koje su ve} po prirodi svetle, kao {to su javor, ja-
sen, breza itd. Kao rezultat se dobija osve`avanje
posivele ili po`utele prirodne boje drveta. Ponekad
se izbeljuju i tamnije vrste drveta, naj~e{}e brest,
mahagoni, tre{nja itd., ali uglavnom u cilju dobi-
janja posebnog estetskog efekta.
Izbeljuju}e dejstvo je relativno plitko, najvi{e do
1,0 mm dubine, a nije ni trajno. Vremenom bojene
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
materije iz dubljih slojeva prodiru ka povr{ini, tako
da izbeljeni sloj ponovo po`uti ili potamni.
Kao sredstvo za izbeljivanje najvi{e se koristi vodo-
nik peroksid (H2O2) i oksalna kiselina [(COOH)2.2H2O].
Od sredstava za beljenje o~ekuje se da za kratko
vreme postignu veliko dejstvo izbeljivanja, da ispa-
ravaju bez ostatka, da se brzo su{e i da nakon su-
{enja vi{e nisu aktivna.
11.4.1 Beljenje vodonik peroksidom
Beljenje drveta vodonik peroksidom zasniva se na
oksidacionom delovanju kiseonika, koji nastaje pri
njegovom razlaganju.
Pri ru~nom belenju sa trgova~kim vodonik pero-
ksidom (33%-nim) neposredno pre nano{enja do-
daje se kao ubrziva~ amonijum hidroksid. Amo-
nijum hidroksid (25%-ne koncentracije) dodaje se
u koli~ini od 20 – 50 g/cm3 na 1 litar vodonik pero-
ksida. On aktivira razlaganje i istovremeno neu-
trali{e kiselinu koja je dodata vodonik peroksidu u
proizvodnji (da bi ga stabilizovala). Zatim se mora
raditi brzo, jer dejstvo izbeljivanja brzo prestaje.
Reakcija razlaganja vodonik peroksida je pra}ena
burnim penu{anjem. Ako penu{anja nema, to je
znak da je slaba koncentracija vodonik peroksida
ili da je on ve} razlo`en dugim stajanjem.
Dodavanjem usporiva~a omogu}ava se rad sa sred-
stvima za izbeljivanje na bazi vodonik peroksida u
trajanju od vi{e ~asova.
Za kontinuirano beljenje u proto~nim ure|ajima
koriste se automati za prskanje sa dvokomponen-
tnim raspr{iva~ima. Ravni delovi se izbeljuju valja-
njem (dupli valjci), pri ~emu prvi valjak nanosi sta-
bilizovan vodonik peroksid, a drugi valjak dodatak
za beljenje.
Koli~ina nanosa kre}e se od 60 – 80 g/m2. Nakon
nano{enja potrebno je sa~ekati izvesno vreme (oko
5 min) kako bi vodonik peroksid prodro u drvo i
beljenje bilo ja~e.
Na temperaturi prostorije potrebno vreme delova-
nja je 24 ~asa, na temperaturi od 150°C potrebno je
oko 5 – 15 min. Pare peroksida napadaju skoro sve
metale, sem oplemenjenog ~elika. Zato se zahteva
da ma{ine za beljenje budu koroziono otporne. Po-
vr{ine beljene vodonik peroksidom ne treba nakna-
dno prati. Me|utim, ukoliko se u nastavku radi sa
materijalima neotpornim na peroksid, na primer
po`ute}e PU premazi usled ostatka peroksida na
povr{ini.
11.4.2 Beljenje oksalnom kiselinom
Beljenje drveta oksalnom kiselinom zasniva se na
reduktivnom procesu, gde kiselina oduzima oksidi-
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
ma kiseonik. Oksalna kiselina se, uglavnom, pri-
menjuje za beljenje hrasta i drugih vrsta drveta ko-
je sadr`e tanin.
Nakon beljenja oksalnom kiselinom obavezno je is-
piranje (pranje) povr{ine vodom.
11.5 POSTUPAK [TAMPANJA
I TEKSTURIRANJA POVR[INA
11.5.1 [tampanje teksture (mazera) i dekora
[tampanje teksture je bojenje drveta, gde se prime-
nom {tamparske tehnike i odgovaraju}ih boja po-
sti`e imitacija prirodne boje i teksture. Cilj ova-
kvog bojenja je da se na jeftiniji na~in oplemene
povr{ine, kao {to su nefurnirane plo~e iverice, fur-
nirske plo~e i lesonit plo~e. [tampanje teksture na
furniranim povr{inama dolazi u obzir samo kada
se radi o bezizra`ajnim i jeftinim furnirima.
[tampanje teksture (mazera) drveta je postupak pri
kome se na neku pogodnu ravnu podlogu na{tam-
pa, po mogu}stvu, {to vernija slika teksture nekog
drveta. Danas se u srednjoj Evropi zahvaljuju}i
kori{}enju od{tampanih folija, {tampanje teksture
upotrebljava samo jo{ kod malobrojnih proizvo-
|a~a name{taja (name{taj za spava}e sobe), gde se
tekstura {tampa direktno na elementima.
Ranije se {tampanje teksture primenjivalo po~ev
od kompletne imitacije neke odre|ene vrste drveta
na {pahtlovanim plo~ama ivericama (name{taj za
spava}e sobe) preko prebojavanja i {tampanja tek-
sture, na primer makore furnira u orah (name{taj
za dnevne sobe), pa sve do pobolj{avanja izgleda
pravog, ali bez {ara, jeftinog furnira tika, tako {to
se {tampala neka markantna prugasta tekstura (ko-
zmeti~ko doterivanje).
Kod lakiranja sa zatvorenim porama (visoki sjaj)
pore su bez zna~aja posebno kod svetlih vrsta, pa
se jedna dobra od{tampana slika teksture ne mo`e
razlikovati od pravog furnira. Lakiranje sa otvore-
nim porama kod neobojenih furnira ima taj nedo-
statak, {to izgled pora ne odgovara `eljenoj vrsti
drveta. U tim slu~ajevima treba koristiti vrste drve-
ta sli~nih tekstura.
[tampanje teksture drveta mo`e se obaviti na raz-
li~itim podlogama, tako da se razlikuju tri oblika
{tampanja:
1. [tampanje teksture na papirima i folijama
kojima se kasnije obla`u elementi name{taja.
Papiri sa od{tampanom teksturom su naj~e{}e
jeftiniji od folija, ali se naknadno moraju za-
{tititi lakiranjem i pru`aju lo{ije estetske efek-
te. Folije mogu imati i utisnute pore, pa ~ak i
definitivan fini{ (fini{ folije), tako da je po-
trebno samo oblaganje povr{ina.
209
2. [tampanje teksture na bilo kojem plo~astom
materijalu na koji je prethodno naneta temelj-
na boja. Dobija se verna reprodukcija teksture,
nema pora a od{tampana tekstura se mora
naknadno za{tititi lakiranjem transparentnim
premazima.
3. [tampanje teksture na furniranim plo~ama
sa relativno jeftinim furnirom. Obi~no se ko-
risti furnir nekih egzota, a nakon {tampanja
prisutne su i pore furnira.
[tampanje se, generalno, mo`e izvesti kori{}enjem:
1. visoke {tampe – kli{e ima udubljenja i ispup-
~enja, pri ~emu se boja nanosi na izbo~enja
koje i daju otisak
2. ravne {tampe – nema udubljenja i ispup~enja,
ve} se na kli{eu nalaze masna i vla`na mesta.
Boja se hvata na masnim mestima, a vla`na
mesta ostaju neobojena.
3. duboke {tampe – kli{e ima udubljenja i is-
pup~enja, boja se zadr`ava u udubljenjima i iz
njih se prenosi na predmet obrade
Kod visoke i ravne {tampe otisak ima uvek samo
jedan ton, jer je debljina boje jednaka, dok se kod
duboke {tampe dobijaju svetliji i tamniji tonovi, jer
se boja nalazi u udubljenjima razli~ite dubine. Sa-
glasno ovome, za {tampanje teksture drveta naj-
prikladnije je koristiti tehniku duboke (indirektne)
{tampe.
Bojenje drveta {tampanjem teksture je slo`en pos-
tupak i sastoji se iz slede}ih celina:
a) pripreme podloge – bru{enjem i {pahtlova-
njem
b) osnovnog bojenja – formiranja jednobojne po-
dloge na koju se kasnije {tampa tekstura
c) {tampanja teksture
d) za{tite {tampe – naknadna obrada lakiranjem
(transparentnim premazom)
a) Priprema podloge
Priprema podloge podrazumeva izradu ravne i gla-
tke povr{ine u cilju uspe{nog {tampanja teksture, a
ostvaruje se bru{enjem i {pahtlovanjem povr{ine.
Bru{enje furniranih povr{ina, koje se ne {pahtluju,
izvodi se trostepeno, kao i bru{enje svake druge
furnirane povr{ine, dok se bru{enje nefurniranih
povr{ina izvodi dvostepeno, jer se one i {pahtluju.
[pahtlovanje se izvodi ma{inama za {pahtlovanje
(vidi sliku 10.65). Nakon su{enja {pahtla vr{i se
dvostepeno bru{enje (kao kod lakiranih povr{ina)
brusnim papirima numeracija 220/240 i 280/320.
b) Osnovno bojenje
Za {tampanje teksture potrebno je da se na podlozi
najpre formira osnovni ton boje. To zna~i da se
{pahtlovana ili furnirana povr{ina mora najpre
210 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

D Slika 11.6: Ma{ina za

C {tampanje teksture:
a) izgled (Valtorta)
F
H b) shema
B E
A A – posuda za boju
G B – nanose}i valjak
C – no` ~ista~ {tamparskog
valjka
D – {tamparski valjak
I E – gumeni (ofset) valjak
I I F – no` ~ista~ ofset valjka
G – posuda za boju
H – ru~ica za radvajanje
X valjaka
I – transportni valjci
K – upornici
X – rastojanje izme|u
K K upornika

obojiti u jednom tonu, koji je sli~an boji drveta ko-

je se imitira, ali ne{to svetlije od tona teksture. Za
osnovno bojenje naj~e{}e se koriste temeljne boje,
odnosno nitrocelulozni pigmentirani temelji. Na-
no{enje osnovne boje mo`e biti:
• valjanjem – viskozitet boje izme|u 40 i 45 s
F/4 na 20°C, koli~ina nanosa izme|u 40 i 60
g/m2
• prskanjem – viskozitet boje izme|u 18 i 25 s
Slika 11.7: No` ~ista~ na
F/4 na 20°C, koli~ina nanosa oko 100 g/m2
{tamparskom valjku
Po{to osnovno bojenje treba u potpunosti da pokri-
je podlogu, neophodno je da upotrebljena boja ima
veliku pokrivnu mo}, kako bi u jednom tankom na- (dekor cilindar) nanosi se boja pomo}u jednog valj-
nosu lepo pokrila podlogu. ka za nano{enje boje i sa njega pomo}u no`a (slika
11.7) skida vi{ak boje, tako da se boja zadr`ava
Su{enje osnovne boje treba da traje kratko vreme i samo u udubljenjima gravure. Sam valjak za {tam-
to na relativno niskim temperaturama (od 2 min pa pu, u svrhu izjedna~avanja neravnina na povr{ini
navi{e). radnog predmeta, oblo`en je elasti~nim materi-
jalom (tvrdo}e oko 60 Shora) i slu`i za nano{enje
c) [tampanje teksture obojenih ta~aka na radni predmet. Skidanje vi{ka
[tampa se po indirektnom postupku duboke {tam- boje no`em prozrokuje habanje tvrdo hromiranog
pe na {tamparskoj ma{ini (slika 11.6). Kao {to je izgraviranog ~eli~nog {tamparskog valjka. Za vre-
prikazano na slici 11.6b na izgravirani cilindar me trajanja gravure, od 2 do 3 miliona du`nih me-
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
tara bez gubitka na o{trini slike, treba da su udu-
bljenja jednake dubine; suprotno tome kod prave
duboke bakro {tampe za {tampanje treba da su
udubljenja nejednake dubine.
Da bi se postigla prava slika teksture nekog drveta
mora se svaka potrebna boja ili odgovaraju}a struk-
tura (na primer blista~a) naneti posebnim valjkom
za {tampu. Jednostavne {are (javor, breza) mogu se
{tampati samo jednim {tamparskim ure|ajem na-
no{enjem ({tampanjem) na osnovnu boju. [are fur-
nira bogate nijansama, kao {to su orah ili pali-
sander, zahtevaju uz osnovnu boju jo{ dva ili tri
ure|aja za {tampanje.
Za izradu dekora na graviranom cilindru fotogra-
fi{e se odgovaraju}a {ara (slika) furnira i to za
svaku boju posebna fotografija. Posle retu{iranja
nanosi se fotohemijski slika rastera {tampe na gra-
virani cilindar (slika 11.8). Na cenu izrade {tam-
parskog valjka uti~e i neophodno ru~no retu{iranje
graviranog cilindra, kako bi se na omota~u cilindra
dobila beskrajna slika teksture.
Slika {tampana ovakvim valjkom predstavlja vernu
reprodukciju teksture, s tim {to se slika ponavlja
zavisno od obima (pre~nika) {tamparskog valjka.
Tako na primer, ako je pre~nik graviranog valjka
550 mm {tampa se slika du`ine 1.730 mm, odnos-
no nakon te du`ine slika teksture se ponavlja. Kod
du`ih predmeta obrade pojavljuje se ista {ara (sli-
ka) dva ili vi{e puta.
Ure|aj za {tampu i ure|aj za pomer imaju zajed-
ni~ki (sinhronizovan) pogon. Ispusti – upornici na
Slika 11.8: Slika teksture
na {tamparskom valjku
1. [tamparski valjak 2. [tamparski valjak
X1 = X2
X1 X2
Razmak izme|u upornika
Slika 11.9: Pode{avanje {tampe
211
transporteru omogu}avaju da slika uvek po~inje na
istom mestu predmeta obrade. Pri menjanju pre-
nosnih odnosa izme|u ure|aja za {tampu i pomera
pomera se i od{tampana slika ({ara) od elementa
do elementa.
Kod vi{ebojne {tampe moraju se ta~no podesiti je-
dna na drugu razli~ite {tampane slike (Passer-
druck), tako da je neophodan egzaktan sinhroni
pomer (slika 11.9). U pode{avanju {tamparske ma-
{ine va`no je posti}i da po~etak slike bude od{tam-
pan kod svih predmeta obrade na istom mestu. Ra-
stojanje upornika na transpotnom ure|aju “X”
(slika 11.6 b) mora da odgovara jednom ili vi{ekrat-
nom obimu {tamparskog valjka. Pomer i obrtanje
{tamparskog valjka moraju biti sinhronizovani sa
razmakom izme|u upornika. Ako do|e do pore-
me}aja u radu, slika po~inje da se pomera (slika
11.10)
Boje za {tampanje teksture su, kao i za osnovno bo-
jenje, izra|ene na nitroceluloznoj osnovi. Od {tam-
parskih boja zahteva se brzo su{enje, {to naro~ito
va`i za boje koje se koriste na prvom {tamparskom
valjku kod vi{ebojne {tampe. Utro{ak boje visko-
ziteta izme|u 22 i 25 s F/4 20°C iznosi izme|u 5
g/m2 i 10 g/m2 po jednom {tamparskom valjku.
Naj~e{}e gre{ke koje se pojavljuju pri {tampanju
teksture predstavljaju neod{tampana mesta na po-
vr{ini. Do toga dolazi zbog neravne povr{ine, koja
valjak “preska~e” pri {tampanju. Nastajanje ove
gre{ke mo`e se isklju~iti dobrom pripremom pod-
loge, tj. kvalitetnim bru{enjem i {pahtlovanjem.
Popravka neod{tampanih mesta je mogu}a kori{-
}enjem olovaka u boji, kojima se ru~no iscrtavaju
nedostaju}e {are, tj. popravljaju gre{ke na povr{ini.
Kantovi (u`e povr{ine) se pri tom ne {tampaju, ve}
se samo lakiraju u boji.
Danas se vi{e ne upotrebljavaju vertikalne {tam-
parske ma{ine i ma{ine za {tampanje kutija.
x
a
x
x+y
x+2y
b
Slika 11.10: Pomeranje slike kod {tampanja
teksture: a) ispravno pode{ena slika;
b) smaknuta slika
212
d) Za{tita {tampe – lakiranje
Nakon {tampanja teksture na povr{inu se, u cilju
za{tite od{tampane slike, lakiranjem nanosi trans-
parentni premaz. Lakiranje se izvodi uobi~ajenim
postupcima, kao {to je to obja{njeno u poglavlju
12.0.
Posebnu pa`nju pri lakiranju treba posvetiti izboru
odgovaraju}eg premaza, jer postoji opasnost od ra-
zaraju}eg delovanja premaza na {tamparsku boju.
Generalno, NC premazi se mogu primenjivati bez
ikakvih smetnji. SH i PU premazi se mogu koristiti,
uz prethodno izolovanje teksture NC temeljnim
premazom sa visokim sadr`ajem suve materije.
Upotreba PE premaza nalivanjem je mogu}a pos-
tupkom 1 : 1, pri ~emu se prvo nanosi smola +
ubrziva~ (na prvoj glavi) i smola + katalizator (na
drugoj glavi). Nano{enje PE premaza metodom sa
reaktivnom osnovom se ne mo`e primeniti, jer
peroksid iz osnove mo`e da o{teti {tamparsku
boju.
11.5.2 Sito {tampa
Za {tampanje o{tro ograni~enih, apstraktnih deko-
ra, pisama ili ornamenata bez ne`nih prelaza tono-
va boja (kao {to su na primer {are na rustikalnom,
selja~kom name{taju) uspe{no se koristi postupak
sito {tampe. Na jednoj tkanini za sito {tampu od
najlona, perlona ili od plemenitog ~elika sa sitnim
okcima i to od 8.000 do 30.000 okaca po cm2, po-
stavlja se dekor tako da mesta dekora propu{taju
boju, dok preostale povr{ine ne propu{taju boju.
Postupak {tampanja je razumljivo jednostavan
(slika 11.11). Prilikom ru~nog {tampanja ram za
sito {tampu, izra|en od drveta ili metala, sa jednim
{ablonom zate`e se preko predmeta obrade. Sa ru~-
nim struga~em se retka obojena pasta kroz otvore-
na okca jako zategnute tkanine {tampa na obradak.
Kod vi{ebojne {tampe neophodno je ta~no paso-
vanje, tj. razli~ite boje moraju ta~no jedna preko
druge da se podese (pasuju). Kvalitet {tampe ne za-
ostaje za kvalitetom duboke {tampe i zavisi od
konzistencije boje i vrste tkanine, odnosno ja~ine
konca.
Platno za No` - struga~
sito {tampu
Predmet obrade [tamparska boja
Slika 11.11: Princip sito {tampe
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Nano{enje dekora na sito obavlja se na primer foto-
mehani~ki nano{enjem neke emulzije osetljive na
svetlost. Motiv se crta na foliji sa bojom bogatom
pigmentima i time se sito pokriva i osvetljava. Po
razvijanju slike i ispiranju ostaje na situ pozitiv de-
kora.
Mehanizacija postupka sito {tampe ma{inama za
sito {tampu je neisplativa, jer su suvi{e malog ka-
paciteta, tako da ne odgovaraju za linijsku proi-
zvodnju u industriji name{taja.
11.5.3 Ru~no teksturiranje
Ru~na izrada teksture sli~ne prirodnom drvetu ko-
ri{}enjem bajceva ili boja je stara tehnika i prime-
njuje se, na primer, pri izradi rustikalnog (selja~-
kog) name{taja od smr~e, koji se pokrivno lakira.
Ovakva obrada odgovara potpunoj imitaciji neke
plemenitije vrste drveta.
Ova tehnika se koristi ne samo kada je potrebna
imitacija drveta, ve} i tada kada je potrebno izjed-
na~avanje boje, kao na primer na mestima beljike u
furniru oraha, kada se beljika prvo oboji osnovnom
bojom sr~ike (kerna) bajcovanjem i zatim se ~et-
kom ili ~e{ljem od filca strukturira. Za ovakvu ob-
radu potrebno je veliko iskustvo, a postupak je i
veoma skup.
Pri izradi efekta “nareckanog hrasta” postupa se ta-
ko {to se na obojenoj {pahtlovanoj povr{ini nare-
cka jo{ ne sasvim osu{en {pahtl ru~nim para~em
da bi se dobio izgled pora. Nakon su{enja ru~no se
~etkom ili nekim strukturnim valjkom prevu~e tek-
stura hrasta koja }e imati, uz odgovaraju}e uve`-
bavanje, veliku sli~nost sa pravom hrastovinom.
Svi ovi postupci su skupi zbog velikih tro{kova
rada, zahtevaju veliki stepen uve`banosti, pa se
stoga danas jedva jo{ koriste.
Na obojenim lakiranim elementima, na primer kod
frontova kuhinja, za postizanje efekta i izgleda
zanatske obrade (ru~nog rada) koristi se prugasto
(Strich) lakiranje. Ma{inski pripremljeni elementi
(na primer ramovi sa ispunama) sa zapunja~ima,
predlakom (osnovnim lakom) i pokrivnim lakom se
prskaju, a zatim se ru~no ~etkom naknadno pru-
gasto lakiraju. Malo tamnija boja izdvaja se od
osnovne boje, pa nastaje usled obrade ~etkom ili
~e{ljem utisak prugastog efekta, {to kona~no daje
obojeno lakiranom name{taju izgled rustikalnosti i
zanatske obrade.
Veoma je te{ko preprskati bezbojnim premazom
ove povr{ine u svrhu spre~avanja habanja prugasto
lakiranog sloja, zbog dodu{e male ali ipak izra`ene
vlastite boje transparentnog premaza i zbog razlika
u debljinama pruga.
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
11.6 REPROPRINT POSTUPAK
REPROPRINT je tehnolo{ki postupak povr{inske
obrade ve}eg broja razli~itih materijala, a me|u
njima i drveta, koji se primenjuje od po~etka 80-tih
godina. Posebno je pogodan za dekorativnu obradu
razli~itih vrsta plo~a, kao {to su plo~e iverice, MDF
plo~e, furnirske plo~e i dr.
Za obradu ovim postupkom koristi se:
a) REPROPRINT transfer-papir
b) REPROPRINT transfer-pigmenti
c) REPROPRINT transfer-lak
Povr{ine {irih i u`ih strana plo~a prethodno se
{pahtluju, nakon ~ega se obra|uju transfer-lakom.
Lak se fino obrusi i transfer-papir se ru~no ili auto-
matski postavlja na pripremljenu povr{inu. Preko
transfer-papira postavlja se zategnuta silikonska
tkanina i usisava se vazduh izme|u transfer-papi-
ra, tkanine i podloge, tako da nastaje vakuum. Pre-
dmet obrade se zadr`ava nekoliko sekundi u krat-
kotalasnom IR-kanalu, tako da boja sa transfer-
papira sublimira na povr{inu. Potom se transfer-
-papir odstranjuje, a na povr{ini ostaje dekor (tek-
stura ili slika).
Kvalitet i efekti povr{inske obrade REPROPRINT
postupkom omogu}en je kroz trokomponentnu
tehnologiju – transfer-papira, kao nose}eg materi-
jala, transfer-pigmenata i transfer-laka. Postupak
daje odgovaraju}i kvalitet, jer se ne {tampa obra-
dak, ve} transfer-papir. Time se ova tehnologija
svodi na postupak pre{tampavanja. Milioni mole-
kula pigmenata prodiru u dubinu do jednog mili-
metra u povr{inu materijala na koji se dekor pre-
{tampava. Za nekoliko sekundi obavi se postupak
pre{tampavanja (oplemenjavanja) i o~vr{}avanja i
to na temperaturi od oko 200-250°C. Rezultat ove
nove tehnologije predstavlja izvanredno prenet
motiv sa transfer-papira na predmet obrade. Pro-
duktivnost postupka omogu}ava obradu na liniji
do oko 3.000 m2 plo~a po smeni.
11.6.1 Hemijske osnove postupka
Odre|eni bojeni pigmenti, prvenstveno iz grupe
hinona, imaju sposobnost da na odre|enoj tempe-
raturi direktno prelaze iz ~vrstog u gasovito stanje.
Ovaj proces je poznat pod nazivom sublimacija.
Gasovi imaju ve}u brzinu difuzije od te~nosti.
Molekuli u gasnoj fazi postoje kao pojedina~ni mo-
lekuli, pa su zato izuzetno pokretni i reaktivni.
Ovo svojstvo bojenih pigmenata se ve} du`e vre-
mena koristi u tekstilnoj industriji i na ovaj na~in
se {tampaju suvi materijali. Pigmenti koji se koriste
u tekstilnoj industriji pokazuju nedostatke koji se
ogledaju, pre svega, u nepostojanosti na delovanje
213
svetlosti. Njihova molekulska masa je suvi{e mala i
gra|a molekula nije stabilna pri absorpciji UV-
zraka. Delovanjem UV-zraka dolazi do njihovog
raspadanja.
Kod REPROPRINT postupka upotrebljavaju se tako
izabrani pigmenti, koji uspe{no absopbuju svetlos-
nu energiju, ~ime se spre~ava njihovo razaranje.
Ovim je omogu}eno zadr`avanje intenziteta obo-
jenja pigmenata. Izbor se svodi na pigmente ve}e
molekulske mase, koji pokazuju svojstvo subli-
macije. Tu spadaju, prvenstveno, pigmenti iz grupe
antrahinona, monoazo- i azometin-pigmenti i dr.,
koji su bogati reaktivnim grupama.
Sublimacija zahteva temperaturu od 170-230°C,
ve} prema vrsti pigmenta. Ukoliko treba preneti
vi{ebojnu sliku na podlogu, mora se temperatura
procesa odrediti prema najvi{oj temperaturnoj ta-
~ki sublimiraju}eg pigmenta. Brzina sublimacije
zavisi od temperature. Kako je na povr{ini tempe-
ratura vi{a, dok u unutra{njosti brzo opada, mora
se o ovome voditi ra~una pri odre|ivanju tempera-
ture procesa.
Difuzija molekula kod sublimacije ne proti~e u jed-
nom jasno ograni~enom frontu. Kako ona te~e kroz
transparentni lak, mogu}e je ovaj proces upotrebiti
za proizvodnju razli~itih estetskih efekata. Tako,
na primer, ako se prekine sa dovo|enjem toplote,
to se direktno odra`ava i na kretanje molekula pig-
menata, te se oni raspore|uju tako po celoj debljini
nanetog laka (podloge). Raspore|ivanjem pigmena-
ta preko podloge ve}e debljine (do 30x deblje nego
kod ostalih uobi~ajenih obrada) mogu se proiz-
voditi trodimenzionalni efekti. Slika ili dekor ima
plasti~an i uz to briljantan izgled.
11.6.2 Opis tehnolo{kog postupka
Ovaj tehnolo{ki postupak zasnovan je na tri speci-
fi~ne komponente:
a) REPROPRINT-transfer papira – na papir, koji
mora biti otporan na vi{e temperature, nanosi
se slika ili motiv, tj. sve ono {to je mogu}e fo-
tografisati, uobi~ajenim postupkom {tampa-
nja. Za ovu tehnologiju specijalno razvijeni
pigmenti omogu}avaju vernu reprodukciju,
od punih – `ivih boja do izrade polutonova i
najfinijih nijansi.
b) REPROPRINT-transfer pigmenata – specijalni
pigmenti, razvijeni za ovaj postupak povr-
{inske obrade, imaju svojstvo da pri tempera-
turama od 200-300°C prelaze direktno u gasno
stanje (sublimiraju). To su organska jedinjenja
srednje do visoke molekulske mase. Ovde je
zna~ajno napomenuti da ove supstance nisu
otrovne, {to ih i sa ekolo{ke strane ~ini pogod-
nim za upotrebu.
214
c) REPROPRINT-transfer lak-sistema – sublimi-
raju}i pigmenti prodiru u procesu obrade u
sloj laka, koji se prethodno nanese na pod-
logu. Ovaj postupak zahteva, tako|e, specijal-
no razvijene lakove, koji o~vr{}avaju uz po-
mo} zra~enja (IR, UV ili elektronsko) ili kon-
vekcijom. Mogu}e je koristiti slede}e: polies-
tarske, akrilne, kao i pojedine poliuretanske
lakove. Individualna svojstva pojedinih lako-
va moraju se pre upotrebe ispitati i eventual-
no modifikovati. Lakovi se na podlogu nanose
uobi~ajenim postupcima – nalivanjem, valja-
njem ili prskanjem. Vremena su{enja nisu
druga~ija nego {to su uobi~ajena, ali se mora
voditi ra~una da umre`avanje molekula ne
ode suvi{e daleko, jer difuzija molekula direk-
tno zavisi od stepena umre`avanja.
Ova nova tehnologija omogu}ava povr{insku ob-
radu u najvi{em stepenu kvaliteta. Efekti koji se
posti`u na povr{ini sli~ni su klasi~noj obradi {tam-
panja, kao {to je duboka-, ofset-, flexo- ili sito-
{tampa. Oni zavise od primenjene podloge i `e-
ljenog kvaliteta obrade. Primenjeni pigmenti omo-
gu}avaju da se uz pomo} kompjutera i tri osnovne
boje – `ute, crvene i plave, dobije slika sa oko
13.000 razli~itih nijansi.
Od{tampani transfer-papir slu`i samo kao nose}i
materijal (za sliku ili motiv). Na obradak se po-
stavlja potpuno automatski i to tako da od{tam-
1
14
13
11
10
12 9
8
Slika 11.12: REPROPRINT linija za povr{insku obradu plo~astih elemenata
1 – ulaganje plo~a portalnim ili okretnim podiza~em
2 – ~etka za ~i{}enje povr{ine
3 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem
4 – zona otparavanja
5 – popre~ni transporter
6 – IR su{ara
7 – UV su{ara
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
pana strana le`i na lakiranoj podlozi. Postupak pre-
sovanja i zagrejavanja traje toliko dugo koliko je
vremena potrebno da bojene materije pre|u, bez
ostatka, na lakiranu podlogu. Vreme trajanja ove
faze zavisi od primenjene temperature. U toku pro-
cesa odigrava se slo`ena fizikalna reakcija: bojene
supstance prodiru, u obliku miliona pojedina~nih
molekula, u lak. Ovaj postupak, iako naizgled sli-
~an ostalim postupcima {tampanja, veoma je ra-
zli~it.
Nasuprot mnogostruko du`em vremenu {tampanja,
ovaj proces zavr{ava se za samo nekoliko sekundi.
Kako toplotna provodnost razli~itih lak-sistema,
odnosno smola na drvetu i drvnim proizvodima
mnogo ne varira, na trajanje preno{enja motiva ili
slike uti~e samo temperatura. Toplota mora biti
dovoljna da do|e do sublimacije. Lak se zagrejava
toliko dugo, dok se u donjem sloju ne postigne to-
plota dovoljna da bojene supstance odr`ava u gas-
nom stanju. Potrebno je da se dovoljno energije
oslobodi, kako bi se celokupna koli~ina bojenih pi-
gmenata prevela u gasno stanje.
Orijentaciono mogu se navesti slede}a vremena
presovanja: 15 s na temperaturi 220°C, 11 s na tem-
peraturi 230°C.
Na slici 11.12 prikazana je linija za povr{insku ob-
radu drveta, postupkom REPROPRINT, prema
tehnolo{kom re{enju firme “Nordtech”.
2 3
4
Pode{avanje {tampe (slike)
5
7
8 – kontrola lakiranih plo~a
9 – eta`ni kolektor
10 – postavljanje transfer papira
11 – presa za preslikavanje
12 – slo`aj upotrebljenog transfer papira
13 – popre~ni transporter
14 – skidanje obra|enih plo~a
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
Predmeti koji se obra|uju postavljaju se u liniju
automatski, pomo}u portalnog ili okretnog ubaci-
va~a plo~a. Tri glavne komponente linije me|usob-
no su tako odre|ene i povezane savremenim ure-
|ajima za upravljanje procesom da omogu}avaju
kontinualnu obradu u ciklusu od 9-90 s (zavisno
od vrste podloge). To su:
a) ure|aji za nano{enje premaza
b) ure|aji za su{enje i o~vr{}avanje premaza
c) ure|aji za preslikavanje
Ure|aji za nano{enje i o~vr{}avanje laka predstav-
ljaju standardne ure|aje, koji se ve} du`i niz godi-
na koriste u drvnoj industriji za povr{insku obradu
drveta. Centralni deo postrojenja je termo-presa,
razvijena u firmi “NORDTECH”. To je, upravo, ra-
zlog za{to se ova nova tehnologija mo`e, uz manja
ulaganja, uvesti u postoje}e linije za povr{insku
obradu. Potrebno je nabaviti samo specijalnu presu
za preslikavanje.
Ovaj na~in povr{inskog obra|ivanja ne zahteva
mnogo specijalnih ma{ina i ure|aja. Od svih po-
trebnih, mogu se kao specijalne za ovaj na~in obra-
de, izdvojiti termo-prese. Kvalitet preslikavanja
zavisi od kvaliteta kontakta koji nastaje izme|u
transfer-papira i lakirane povr{ine. Pritisak je po-
treban samo tada, kada je potrebno izravnati tole-
ranciju odstupanja povr{ine od idealne ravni. Ovo
se, obi~no, posti`e uz pomo} jastuka dobre top-
lotne provodljivosti.
Prese za preslikavanje mogu biti razli~itih kon-
strukcija i izvedbi. Ovde se ukratko navode sle-
de}e:
a) vakuum prese – koriste se pri obradi profili-
sanih komada
b) taktne prese – odgovaraju za obradu plo~astih
elemenata, vreme presovanja iznosi oko 30 s
po taktu, a specifi~ni pritisak oko 0,2 bar-a
c) proto~ne prese – karakteri{e velika kapaci-
tivnost. Rade u protoku, brzina prolaza je oko
20 m/min, specifi~ni pritisak iznosi oko 1,0
bar. Obi~no su sa dvostrukom trakom, tako da
je obrada dvostrana
11.7 SUVI TRANSFERFINI[ POSTUPAK
Poslednjih godina na ameri~kom tr`i{tu pojavio se
novi dekorativni postupak za oplemenjavanje ele-
menata name{taja i gra|evinskih plo~a. Ovaj pos-
tupak je poznat pod nazivom suvi transferfini{. U
mnogim slu~ajevima uspe{no je zamenio domi-
nantne, postoje}e postupke oplemenjavanja eleme-
nata name{taja za dnevne, spava}e i de~ije sobe,
stolove i kuhinjske elemente. Suvi transfer postu-
pak u Evropu je uveden zahvaljuju}i firmi Leon-
hard Kurz GmbH & Co. (Nema~ka).
215
Danas na tr`i{tu ima sve manje kvalitetnog furnira,
koji je istovremeno sve skuplji. Zato se danas po-
stavlja zahtev da se prirodni furnir zameni folijama
koje su {to je mogu}e vi{e sli~ne pravom furniru,
uz istovremeno eliminisanje jeftinog ose}aja i miri-
sa plastike.
Kurz transfer postupak nije novi proces iako se
odskora primenjuje i u industriji name{taja. Suvi
transferfini{ postupak koristi se ve} decenijama u
mnogim industrijama, gde je poznat pod nazivom
“{tampane folije” ili “vru}e {tampanje”. [tampane
folije u boji zlata ili metalizirane koriste se ve} vi{e
od ~etrdeset godina za {tampanje ~estitki, naslova
knjiga, kozmeti~kih pakovanja, razli~itih nalepnica
itd. u grafi~koj industriji. Nakon nekoliko godina
razvoja i ispunjavanja specifi~nih zahteva industri-
je name{taja omogu}ena je primena ovog postupka
i za oplemenjavanje drveta i drvnih plo~a.
Kurz transfer postupak razlikuje se od poznatih
postupaka dekorativne obrade sa materijalima kao
{to su melamin, PVC, laminati ili furnir. Svi ovi
materijali su u principu laminati, pri ~emu se uku-
pan dekorativni sloj koji uklju~uje nose}i PVC ili
papir “laminira”, odnosno presuje zajedno sa pod-
logom u velikim presama ili ma{inama sa valjcima.
Za razliku od laminata, kod suvog transferfini{
postupka na podlogu se prenosi samo dekorativni
sloj. Nosa~ filma na koji je dekorativni sloj nanet
automatski se odvaja ostavljaju}i transferfini{ ve-
zan za podlogu (slika 11.13). Transfer, odnosno
osloba|anje dekorativnog fini{a (sloja) od “nosa~a”
obavlja se u transfer ma{ini (ure|aju) delovanjem
pritiska i temperature ugrejanih valjaka (slika
11.14). Transfer postupak je u potpunosti “suva”
jednostepena operacija. Nije potrebno naknadno
opsecanje plo~e ili kantova, jer do transfera deko-
rativnog sloja dolazi samo na mestima gde toplota i
pritisak deluju na povr{inu plo~e ili kanta.
Po izgledu je te{ko razlikovati transferfini{ od poz-
natih laminata. U ve}ini slu~ajeva mo`e se primeti-
Slika 11.13: Shematski prikaz suvog transferfini{
postupka (Kurz)
216
Slika 11.14: Ma{ina za suvi transferfini{ postupak
(OMMA)
ti da je transfer folija tanja i svetlija. Na slici 11.15
prikazana je transferfini{ folija u izgledu (a) i njena
gra|a (b). Nose}i materijal je poliestar debljine 19
do 23 mikrona. Poliestar je materijal otporan na to-
plotu, naro~ito je pogodan za transfer postupak i
veoma je fleksibilan, {to ga ~ini veoma pogodnim
za dekorisanje profilisanih kantova.
Poliestarski “nosa~” je obra|en smolom otpornom
na toplotu koja, pod delovanjem toplote i pritiska,
u ciklusu obrade osloba|a dekorativne premaze sa
filma. Poslednji sloj transfer materijala je adheziv
koji se aktivira toplotom koji termalno vezuje deko-
rativni premaz za plo~u delovanjem toplote i pri-
tiska transfer valjaka.
Transferfini{ ima sopstveni, bezbojni, za{ititni po-
krivni premaz (sloj). Kurz grupacija koristi sisteme
koji su pogodni za spolja{nju i unutra{nju upotre-
bu. Ovo zna~i da nije uvek potrebno naneti dodat-
ni pokrivni sloj preko dekorativne povr{ine. Me|u-
tim, mo`e biti korisno naneti ga bilo iz dekorativ-
nih bilo iz za{titnih razloga. Kod name{taja za
spava}e sobe, ~esto je po`eljno naneti nekoliko slo-
jeva da bi se dobila dubina boje fini{a. U slu~aju
povr{ina koje se mnogo habaju, ovi dekorativni
fini{i mogu se naneti sa melaminskim zavr{nim
slojem radi obezbe|enja maksimalne za{tite.
Slika 11.15: Transferfini{ folija: a) izgled; b) gra|a
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Transfer postupak pru`a najrealniji izgled drveta.
Povr{ina poliestarskog filma je veoma stabilna i ne
ute`e se omogu}avaju}i tako da se mogu skoro per-
fektno od{tampati tri ili ~etiri boje. Rezultat je ja-
sno i precizno {tampanje uz najvi{i kvalitet obrade
name{taja. Ovome doprinosi i ~injenica da je trans-
fer fini{ mnogo tanji od normalnih laminata i savr-
{eno se spaja sa drvnom podlogom.
Adhezivni sistem transfer fini{a formulisan je tako
da mo`e termi~ki da se ve`e na neobra|ene MDF
plo~e i na neke plo~e iverice vi{eg kvaliteta. Adhe-
ziv se trenutno aktivira u temperaturnom opsegu
od 140 – 200°C. Ovo omogu}ava da se transferfini{
nanese na plo~u u koninuelnom sistemu pri brzini
od 5 - 25 m/min. Ne postoji zahtevano vreme o~vr-
{}avanja i plo~a je spremna za rukovanje, monti-
ranje i isporuku neposredno nakon opelemnjava-
nja.
Transfer postupak zahteva izuzetno mali prostor –
pribli`no 5,0 x 1,8 x 1,60 m (za ma{inu {irine 800
mm). Potrebna koli~ina energije za rad transfer
ma{ine iznosi izme|u 30 i 50 kW.
Ako je obra|ena povr{ina o{te}ena pri rukovanju
ili se zahteva novi dizajn teksture drveta nije neo-
phodno da se sa povr{ine prethodno ukloni posto-
je}i fini{ da bi se naneo naknadni. Naime, suvi
transferfini{ je tako formulisan da mo`e da prihvati
samog sebe, tako da elemenat mo`e da pro|e ob-
radu i drugi put i prihvati dodatni fini{.
Transferfini{ {tampa je postupak koji kombinuje
sve karakteristike moderne i za okolinu pogodne
tehnologije. To je suv i pouzdan metod dekorisanja
(oplemenjavanja), pri ~emu se ne koriste rastva-
ra~i. Postupak se odlikuje efikasno{}u, u{tedom
energije i jednostavno{}u primene. Kori{}enjem
ovog postupka ne nastaju {tetne supstance koje bi
mogle da ugroze zdravlje. Svojstvo pogodnosti za
okolinu u kombinaciji sa slojevima folije mikron-
skih debljina osnovne su karakteristike savremene
transferfini{ tehnologije. Folije se sastoje od nose-
}eg poliestarskog filma sa ~etiri sloja u ukupnoj
debljini od 1,5 – 2,0 µm. Visoki sjaj, satenski sjaj ili
mat zlatni i srebrni tonovi folija za {tampanje dobi-
Poglavlje 11.0: BOJENJE I DEKORATIVNA OBRADA DRVETA
jeni su metaliziranjem u visokom vakuumu, obo-
jenog ili bezbojnog sloja sinteti~ke smole debljine
pribli`no 1µm, slojem od ~istog aluminijuma
debljine 0,00001 mm.
Suvi transferfini{ postupak sastoji se od nano{enja
slike – {tampane specijalnim bojama na nose}em
filmu – na povr{inu koja se oplemenjava. Samo bo-
je i za{titne supstance (ako ih ima) prenose se na
podlogu, dok se nose}i film premotava i mo`e se
reciklirati.
Proces je pogodan za niz primena u razli~itim ob-
lastima. Kori{}enjem specijalnih filmova, mogu}a
je {tampa na drvetu, MDF, plastici, staklu, papiru,
polivinil ekstruzijama, ABS i drugim kompatibil-
nim materijalima.
217
Naneta dekoracija mo`e biti “skrivaju}a” ili “polu-
skrivaju}a”. U prvom slu~aju, dekoracija potpuno
pokriva povr{inu na koju se {tampana slika nanosi.
U drugom slu~aju, dekoracija omogu}ava da se
podloga providi; tako, plo~a od jeftinog furnira mo-
`e da se dekori{e teksturom i bojom vrednijih vr-
sta, pri ~emu se zadr`ava originalna poroznost i
promenljivi svetlosni efekti, koji su karakteristike
drveta.
Skrivaju}e i poluskrivaju}e dekoracije omogu}ava-
ju slobodno “igranje” ma{tom. Lako se povr{ine
mogu obraditi dekorom koji imitira mermer, metal
i naravno, drvo, pri ~emu su svi dekori dostupni u
{irokom opsegu boja i otporni su na grebanje i he-
mijske agense do odre|ene granice.
12.0
Nano{enje premaza
Te~ni materijali u povr{inskoj obradi drveta mogu
se nanositi nizom postupaka koji se, generalno,
mogu podeliti na dve grupe:
• ru~no nano{enje: ~etkom, ru~nim valjkom,
sun|erom ili tamponom, lopaticom, prska-
njem i potapanjem
• mehanizovano (i automatizovano) nano{e-
nje: prskanjem, valjanjem, nalivanjem, potapa-
njem, flutacijom, u bubnjevima i dr.
Ru~no nano{enje podrazumeva utro{ak manuelnog
rada, pojedina~nu obradu predmeta obrade, spo-
rost u radu (i time malu produktivnost) i ~esto ma-
nju preciznost i neujedna~enost obrade, tj. ni`i
kvalitet obrade. Prisutno je u zanatstvu i u svim
operacijama dorada i popravki.
Obrada u ure|ajima za nano{enje, tj. na mehanizo-
van, a posebno automatizovan na~in, nosi sa so-
bom niz prednosti, pri ~emu opredeljenje za ovaj
vid obrade treba da odgovara potrebama proizvo-
dnje i predmetima obrade.
Prednosti automatskog na~ina nano{enja premaza
su:
• nano{enje bez prisustva radnika
• velika produktivnost
• velika efikasnost prenosa (iskori{}enje pre-
maza)
• konstantnost kvaliteta
Nedostaci automatskog na~ina nano{enja premaza
su:
• potreba za specifi~nom tehni~kom podr{kom
zbog savremene tehnologije
• ~esto visoka cena ure|aja
• ~esto smanjena raznovrsnost primene
Prema slo`enosti tehnolo{kog postupka nano{enje
premaza se mo`e podeliti na:
• tehnolo{ki jednostavne postupke: nano{enje
~etkom, ru~nim valjkom, prskanje (vazdu{no i
bezvazdu{no), valjanje, nalivanje, potapanje
• tehnolo{ki skupe postupke: elektrostati~ko
prskanje, automati za prskanje, roboti i dr.
Primena pojedinih na~ina nano{enja u konkretnom
slu~aju zavisi od vi{e faktora, kao {to su:
• geometrija, tj. oblik i dimenzije predmeta obra-
de (plo~asti, profilisani, ramovski, korpusni
itd.)
• materijal za nano{enje (pre svega njegov visko-
zitet)
• koli~ina nanosa (od tankoslojne obrade za efe-
kat otvorenih pora do velikih nanosa za dobi-
janje efekta zatvorenih pora)
• obim i tip proizvodnje (pojedina~na izrada,
izrada po narud`bini, serijska proizvodnja i
sl.)
• ekonomi~nost
• pogodnost za radnu sredinu
Da bi na~in nano{enja bio optimalan, potrebna je
bliska saradnja korisnika premaznih materijala,
proizvo|a~a premaznih materijala i proizvo|a~a
ure|aja za nano{enje:
• korisnik treba {to ta~nije da defini{e potrebni
kvalitet povr{inske obrade proizvoda (estetske
i tehni~ke zahteve)
• proizvo|a~ premaznih materijala treba da ra-
zvije sistem obrade koji }e odgovarati zahtevi-
ma korisnika u pogledu cene, kvaliteta i za{tite
radne sredine, kao i da defini{e uslove nano-
{enja i su{enja
• proizvo|a~ opreme treba da, prema podacima
o sistemu obrade, obliku i koli~ini predmeta
obrade, defini{e ure|aje, na~in rada (stepen
automatizacije) i podesi ure|aje prema proto-
ku materijala.
Ina~e, svi ure|aji za nano{enje te~nih materijala se
karakteri{u i razlikuju prema:
• kvalitetu obra|ene povr{ine
• efikasnosti prenosa (iskori{}enju materijala)
• produktivnosti
Pod kvalitetom obra|ene povr{ine ovde se podra-
zumeva kona~ni izgled filma premaza koji treba da
bude dobro razliven, bez gre{aka i uniformne deb-
ljine na celoj povr{ini.
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 219

Efikasnost prenosa podrazumeva odnos izme|u van film uniformne debljine. Ovo je mogu}e izvesti
koli~ine premaza nanete na predmet obrade i koli- obradom u dve faze: prvo se ~etkom prelazi u krat-
~ine realno utro{enog premaza. Razlika predstavlja kim potezima, sa ciljem nano{enja jednake ko-
rastur materijala, tj. onu koli~inu premaza koja se li~ine premaza, ~ak i kada postoje nepravilnosti na
ne deponuje na obra|ivanoj povr{ini, ve} se rasipa podlozi, i to paralelno sa kra}om stranicom pred-
u okolnom prostoru. Efikasnost prenosa zna~ajno meta obrade; odmah zatim, u smeru popre~nom na
uti~e kako na ekonomski aspekt lakiranja, tako i na prethodni, samo ~etkom prelazi se u dugim potezi-
zaga|enost radne sredine. ma, sa ciljem izravnavanja i nivelisanja debljine
prethodno nanetog premaza. Ukr{taju}i na ovaj na-
Pod produktivno{}u se podrazumeva koli~ina ob-
~in dva nanosa, uz uslov da je premaz formulisan
ra|ene povr{ine izra`ena u m2, koja se mo`e obra-
upravo za nano{enje ~etkom i da je dobrog kvalite-
diti za jedan ~as. U situacijama gde je cena ru~nog
ta, mogu}e je dobiti lepo obra|ene povr{ine. Teh-
rada bitna stavka, produktivnost postaje vrlo va`an
ni~ki, ~etka se dr`i pod nagibom od 45° u odnosu
faktor.
na povr{inu, uz blagi pritisak.
Najve}e ograni~enje nano{enja je, osim nesavr-
12.1 NANO[ENJE ^ETKOM {enog razlivanja filma, niska produktivnost. Me|u-
tim, u slu~ajevima gde predmet obrade ne mo`e da
Nano{enje materijala ~etkom predstavlja najklasi- se odnese na primer do kabine za prskanje ili pak
~niji i najstariji na~in nano{enja premaznih materi- tamo gde umagljeni materijal pri prskanju mo`e da
jala. Postoje razli~iti tipovi i veli~ine ~etki (slika predstavlja problem, nano{enje ~etkom (pa i ru~-
12.1). ^etke mogu biti izra|ene od prirodnih mate- nim valjkom) mo`e da bude jedina mogu}nost ob-
rijala ili, ~e{}e, od sinteti~kih vlakana. Pri tom su, rade.
generalno, ~etke od prirodnih materijala plasti~nije
i omogu}avaju ne{to ravnomernije nano{enje ma-
terijala. Izbor ~etke zavisi od premaza koji }e se na-
nositi i od oblika podloge. Ovaj na~in nano{enja
sve vi{e potiskuju moderni, mehanizovani postup-
ci nano{enja. Nema sumnje da je to ta~no, me|u-
tim, i dalje je neophodno koristiti ~etku u tehnici
obrade malih povr{ina i u sektoru uradi sam (Do-
It-Yourself), odnosno tamo gde se drugi postupci
ne mogu izvesti iz tehni~kih ili ekonomskih razlo-
ga, kao na primer na gradili{tima, kod dorada i sl.
Osim toga, ~etka i sun|er su neophodni kod be-
ljenja i bajcovanja posebnih povr{ina, kao {to je
stilski name{taj, i kod izrade stolica. Tako|e se
~etka dosta koristi za nano{enje premaza ili sin-
teti~kih emajla ili lazurnih materijala tokom odr-
`avanja i za{tite proizvoda od drveta u spoljnjoj Slika 12.1: ^etka za nano{enje premaza (ICA)
upotrebi.
Osnovno svojstvo nano{enja ~etkom je {to se omo- Gre{ke kod ovog na~ina obrade se mogu manifesto-
gu}ava dobro prodiranje premaza, ~ak i u najmanje vati nejednakom debljinom prevlake (usled lo{eg
{upljine povr{ine, s obzirom na mehani~ko delo- razlivanja) ili prugama razli~itog sjaja (usled ra-
vanje vlakana ~etke. zli~ite depozicije sredstava za matiranje kod pre-
maza svilenkastog sjaja). Bitno je, tako|e, dobro
[to se ti~e kona~nog izgleda povr{ine, te{ko je po-
odr`avanje ~etke, tj. neophodno je da se ~etka ~isti
sti}i odli~ne rezultate, zbog razlivanja koje, kori-
odgovaraju}im rastvara~em i da na njoj ne zaostaju
{}enjem ~etke, ~esto nije savr{eno.
ostaci premaza.
Za postizanje prihvatljivog kvaliteta obrade, pre-
Prednosti postupka nano{enja ~etkom su:
mazi formulisani za nano{enje ~etkom sadr`e sred-
stva za razlivanje i sporije se su{e pru`aju}i tako • jednostavnost i ekonomi~nost primene
vi{e vremena materijalu da se razlije. • mogu}nost obrade svih vrsta predmeta, neza-
visno od vrste i oblika ili uslova u kojima se
Premazi koji se brzo su{e ne mogu se, naravno, na-
nalazi
nositi ~etkom, s obzirom na kratko vreme su{enja,
• dobro prodiranje i kva{enje udubljenja i {uplji-
jer na povr{ini ostaju tragovi prolaska ~etke.
na na povr{ini
Pri radu sa ~etkom, veoma je bitna tehnika nano{e- • nema rastura materijala
nja premaza – treba je izvesti tako da se dobije ra- • mogu}nost stalnog uvida u kvalitet rada
220
Nedostaci su:
• veliki utro{ak manuelnog rada
• razlivanje premaza nije uvek savr{eno
• te{ko se mogu posti}i ujedna~ene debljine fil-
ma, posebno kod visokoviskoznih materijala
• sporost nano{enja
12.2 NANO[ENJE RU^NIM VALJKOM
Ova tehnika nano{enja omogu}ava obradu na na-
~in mnogo br`i i ekonomi~niji od prethodnog. Pod-
razumeva primenu jednog valjka od sinteti~kog
materijala, prethodno natopljenog u premazni ma-
terijal, koji se kotrlja (ru~no vo|en) po povr{ini ko-
ja se obra|uje (slika 12.2).
Valjci su posebno pogodni za ravne povr{ine i, ako
se koriste odgovaraju}i premazi, mogu se dobiti
povr{ine zadovoljavaju}eg kvaliteta.
Slika 12.2: Valjak za nano{enje premaza (ICA)
Prednosti nano{enja valjkom, u odnosu na nano{e-
nje ~etkom, su slede}e:
• manji utro{ak rada
• ravnomernija debljina filma premaza
• manji problemi kod razlivanja
• manji utro{ak snage
Nedostaci su:
• mo`e se koristiti samo za nano{enje na glatke
povr{ine
• slabije kva{enje podloge
• veoma glatke podloge se ne mogu obraditi ili
se mogu obraditi veoma slabo jednim nano-
som
• mogu nastati mehuri}i u filmu premaza, naro-
~ito ako se valjak brzo kre}e
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
12.3 NANO[ENJE PRSKANJEM
Prskanje je {iroko primenjeni postupak nano{enja
premaznih materijala (bajceva i premaza).
Koristi se u zanatskim radionicama, koje zbog raz-
nolikosti proizvoda, jednostavne primene i malih
koli~ina proizvoda, ne mogu ekonomi~no da ko-
riste druge na~ine nano{enja, i u industrijskim us-
lovima, kod obrade korpusa, stolica, ramova i pro-
filisanih elemenata, kod kojih nije mogu}e pri-
meniti druge postupke.
Glavni nedostatak prskanja su veliki gubici pre-
maza koji se ne mogu izbe}i, kako zbog prskanja
van ivica predmeta obrade, tako i usled gubitaka
koji nastaju zbog odbijanja umagljenog premaza sa
povr{ine predmeta obrade prilikom prskanja. Gu-
bici zavise od oblika predmeta obrade i njihove ve-
li~ine, tehnike prskanja, fino}e umagljivanja pre-
maza pri prskanju, kao i od obu~enosti radnika,
odnosno pode{enosti ure|aja za prskanje.
Gubitak pri prskanju, tj. rastur materijala (~esto se
naziva “overspray”) varira u {irokom dijapazonu i
obi~no je vezan za pojam efikasnosti prenosa ma-
terijala. Naime, efikasnost prenosa je prvenstveno
vezana za tip ure|aja i predstavlja jedan od najva-
`nijih faktora koji opredeljuju izbor ure|aja. Osim
od tipa ure|aja, zavisi i od oblika predmeta obrade,
od radnih parametara ure|aja, kao {to su pritisak i
rastojanje od predmeta obrade, kao i od nekih svo-
jstava premaznog materijala, kao {to su viskozitet i
koli~ina suve materije. Jasno je da }e se posti}i ma-
nja efikasnost prenosa pri obradi sitnijih detalja,
nego pri obradi ravnih plo~a, kao i da se rastur po-
ve}ava ako je raspr{iva~ (pi{tolj) suvi{e udaljen od
predmeta obrade ili je pritisak prevelik; s druge
strane kada su ovi parametri konstantni, posti}i }e
se ve}a efikasnost sa materijalima koji su viskozniji
i koji imaju vi{e suve materije.
Tehnolo{ka evolucija je poslednjih godina napravi-
la velike korake u pove}anju efikasnosti prenosa,
ali se istovremeno radilo i na rekuperaciji rastura,
koji bi ina~e zavr{io na filterima ili u vodi kabine
za prskanje (vidi ta~ku 13.3).
Prskanjem se mogu nanositi skoro sve vrste pre-
maza, nezavisno od vrste i oblika predmeta obrade.
Generalno, prskanje se odvija tako {to se premaz
(pod pritiskom ili pod delovanjem komprimovanog
vazduha manjeg ili ve}eg pritiska) raspr{ava preko
odre|ene mlaznice, ta~no definisanog pre~nika, u
sitne kapljice koje padaju na predmet obrade, gde
se spajaju i formiraju film premaza odre|ene
debljine.
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 221

Srednja debljina
suvog filma
Kontura mokrog filma
nakon raspodele kapljica Srednja debljina
mokrog filma

Slika 12.3: Po~etna

struktura filma premaza
Kapljica premaza na predmetu obrade (grebeni kapljica
neposredno pre razlivanja)

a) Slika prskanja i tok razlivanja premaza

Za sve metode nano{enja prskanjem va`i da se film
premaza sastoji iz brojnih pojedina~nih kapljica.
One, me|utim, ne daju odmah gladak film, ve} for-
miraju neravnine sastavljene iz kapljica. Jedna
takva neravnina – grebeni kapljica prikazana je na
slici 12.3.
Tok razlivanja proti~e u dve posebne (odvojene) fa-
ze. U prvoj fazi pojedine kapi se razlivaju i slivaju
jedna u drugu daju}i konture mokrog filma (struk-
tura narand`ine kore). Ova struktura se izravnava
u drugoj fazi i tada je premaz razliven.
Tok razlivanja se mo`e prikazati po ZORL-u mate-
mati~ki eksponencijalnom funkcijom. Pretpostavi
li se da su nadvi{enja grebena konture mokrog fil-
ma neposredno nakon razlivanja kapljica h0, odsto-
janje profila grebenova λ i srednja debljina mokrog
filma sD, a da premaz ima povr{inski napon σ i da
mu je viskozitet η, tada se mo`e razlivanje oceniti
slede}om formulom:
t
h = h0 . e τ
3 η λ4 (12.2)
τ= . .
16 π4 σ SD3
Prilikom ocene razlivanja po ovoj formuli treba
imati u vidu da se izostavljaju uticaj udara kapljica
i sa time u vezi deformacije kapi, kva{enje, uticaj
zemljine te`e (vertikalno/horizontalno) kao i pros-
torna struktura i da nisu konstantne vrednosti σ i η
premaza, ve} da se one zna~ajno menjaju sa po-
ve}anjem vremena isparavanja.
U tabeli 12.1 ocenjeno je vreme potrebno za sni-
`avanje profila grebenova do na oko 1/3 od po~etne
visine za jednokomponentni (1-K) i dvokompo-
nentni (2-K) premaz, a prema formuli 12.1.
b) Na~ini prskanja
Postupaka i ure|aja za prskanje ima razli~itih, ve}
prema tome kako su se prilago|avali zahtevima ob-
rade – vrsti proizvoda, obimu proizvodnje, vrsti
premaznog materijala, pobolj{anju kvaliteta obra-
(12.1) de, smanjenju rastura materijala i dr.

Tabela 12.1: Procena vremena razlivanja premaza nanetog prskanjem

Vrsta premaza
Svojstvo
1-K pigmentirani premaz 2-K pigmentirani premaz
Povr{inski napon premaza (σ) 32 mN/m 32 mN/m
Radni viskozitet (DIN 4 mm) 25 s 45 s
Viskozitet na kraju nano{enja (η) 2600 mPas 1150 mPas
Du`ina talasa na po~etnom profilu (λ) 6,5 mm 7,3 mm
Zapremina ~vrstih supstanci (%) 32% 60%
Srednja debljina mokrog filma (µm) 115 µm 66 µm
Ocenjeno vreme razlivanja do oko 1/3 po~etne visine (min) 4 min 12 min
222 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Podela prskanja se mo`e izvr{iti prema razli~itim Uzev{i u obzir sve ove kriterijume, prskanje, kao
osnovama, odnosno prema: na~in nano{enja premaza, obuhvata slede}e na-
~ine:
• stepenu automatizacije
• ru~no prskanje • vazdu{no prskanje (sa visokim pritiskom)
• automatsko prskanje • vazdu{no prskanje sa niskim pritiskom
• primenjenom pritisku (tabela 12.2) (HVLP)
• sa niskim pritiskom • bezvazdu{no - airless prskanje
• sa visokim pritiskom • airmix prskanje (vazdu{no/bezvazdu{no)
• sa najvi{im pritiskom • elektrostati~ko prskanje
• toplo i vru}e prskanje
• na~inu raspr{ivanja (tabela 12.3)
• vazdu{no (pneumatsko, sa komprimovanim Ovi postupci va`e i za ru~no i za automatsko nano-
vazduhom) {enje premaza prskanjem.
• bezvazdu{no (hidrauli~no, airless) S obzirom na efikasnost prenosa, tj. rastur materi-
• kombinovano - vazdu{no/bezvazdu{no jala, postoje zna~ajne razlike kod pojedinih na~ina
(pneumatsko/hidrauli~no, airmix) prskanja (slika 12.4a). Odnos izme|u kvaliteta ras-
• elektrostati~ko pr{ivanja kod pojedinih na~ina prskanja i kapacite-
• kombinovano - mehani~ko/elektrostati~ko ta pi{tolja prikazan je na slici 12.4b.

Tabela 12.2: Tehnolo{ki parametri va`nijih postupaka prskanja u industrijskoj povr{inskoj obradi
plo~astih proizvoda od drveta

Postupak prskanja
Parametri prskanja Najvi{i pritisak
Visoki pritisak
Niski pritisak (HVLP) (bezvazdu{no
(vazdu{no prskanje) prskanje - airless)
Pritisak prskanja (bar) 0,2 - 1 1,5 - 4,0 90 - 160
Pre~nik mlaznice (mm) 1,8 - 2,5 0,8 - 1,8 0,23 - 0,63
Rastojanje prskanja (mm) 200 - 300 250 300
Brzina transportera (m/s) 1,5 1,5 1,5
Temperatura premaza (°C) 20 20 20
Viskozitet premaza (s F/4) 15 - 25 14 - 45 60 - 100
Radna {irina ravnog mlaza (mm) 70 - 80 80 - 100 -

Tabela 12.3: Postupci raspr{ivanja kod obrade drveta i proizvoda od drveta

Pritisak prskanja / broj

Na~in prskanja Na~in raspr{ivanja Primena
obrtaja

Niski pritisak: 1 bar Ru~no prskanje, automatsko

Vazdu{no Komprimovani vazduh
Visoki pritisak: 1,5 - 4,0 bara prskanje, bajcevi, premazi

Niski pritisak: 6 bara Ru~no prskanje, bajcevi

Bezvazdu{no Bez vazduha Ru~no prskanje, automatsko

Najvi{i pritisak: 20 - 60 bara
prskanje, premazi

Vazdu{no/bez- Komprimovani vazduh i Vazduh: 0,2 - 2 bara Ru~no prskanje, automatsko

vazdu{no hidraulika Premaz: 20 - 60 bara prskanje, premazi

Zvono 30 - 80 mm pre~nika i
Mehani~ko, do 40.000 o/min
Rotaciono raspr{ivanje i
potpomognuto Automatsko nano{enje
elektrostati~ko polje
elektrostati~ki Disk 150 - 250 mm pre~nika i
do 20.000 o/min
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 223

NA^IN PRSKANJA EFIKASNOST PRENOSA (%) RASPR[IVANJE KAPACITET PI[TOLJA ZA PRSKANJE

30 40 50 60 70 80 90 0,3 0,7 1,5 l/min

Elektrostatika Veoma grubo

HVLP (niski pritisak) Grubo

Airless
Airmix
Visok pritisak - airmix Srednje HVLP

Visok pritisak - airless Fino

Vazdu{no
Vazdu{no Veoma fino

Slika 12.4: Efikasnost prenosa premaza kod razli~itih na~ina prskanja (a) i odnos kvaliteta raspr{ivanja i kapaciteta
pi{tolja (b)

12.3.1 Vazdu{no prskanje Vazdu{no prskanje u klasi~nom smislu podra-

Vazdu{no prskanje, odnosno prskanje uz pomo}
komprimovanog vazduha, jo{ uvek je najraspros-
tranjeniji na~in nano{enja premaza. Njegovoj ras-
prostranjenosti doprinosi univerzalnost primene i
~itav niz prednosti, uprkos najve}em rasturu mate-
rijala.
Prednosti nano{enja premaza vazdu{nim prska-
njem su:
• ravnomernost nanosa na povr{ini
• relativno jednostavno rukovanje
• dobro kva{enje i podloga sa dubokim porama
• jednake debljine filma i na profilima i na kan-
tovima
• mogu}a obrada kompleksnijih obradaka
Nedostaci su:
• neophodna upotreba dodatnih ure|aja
• potrebno izvesno iskustvo u radu sa prska-
njem
• veliki rastur materijala, posebno kod sitnih de-
talja (tj. niska efikasnost prenosa)
• mogu}e o{te}enje filma premaza nastalom ma-
glom koja se stvara prskanjem
zumeva primenu komprimovanog vazduha pod
pritiskom od 1,0 - 4,0 bara, pa se stoga, u nekim
klasifikacijama ovaj postupak naziva jo{ i pneu-
matsko prskanje, odnosno prskanje visokim priti-
skom.
Ure|aji za vazdu{no prskanje se sastoje iz raspr-
{iva~a (pi{tolja), rezervoara za premazni materijal
i priklju~ne instalacije komprimovanog vazduha.
Vazdu{nim prskanjem se mogu nanositi svi poz-
nati premazi, katalizovani ili jednokomponentni,
poliestri, poliuretani, nitro, akrilni, sinteti~ki itd.
Komprimovani vazduh, potreban za prskanje pro-
izvodi se u kompresorskim ure|ajima koji su kon-
struisani na principu pumpi. Potrebna koli~ina va-
zduha za prskanje zavisi od veli~ine mlaznice, po-
trebnog pritiska prskanja i eventualnih gubitaka.
Potro{nja vazduha po jednom raspr{iva~u iznosi
od 6 - 10 m3/~as za okrugli mlaz, dok je za ravni
(spljo{teni) mlaz pribli`no dvostruko ve}a. U tabeli
12.4 prikazana je potro{nja vazduha za okrugli i
pljosnati (ravan) mlaz u zavisnosti od pre~nika
mlaznice i pritiska komprimovanog vazduha.
Pritisak vazduha u raspr{iva~u, tzv. “radni priti-
sak” mora biti konstantan u toku rada. Promena

Tabela 12.4: Potro{nja komprimovanog vazduha kod vazdu{nog raspr{ivanja

Potro{nja komprimovanog vazduha (m3/h)

Pre~nik
mlaznice Pljosnati (ravan) mlaz – pritisak (bar) Okrugli mlaz – pritisak (bar)
(mm)
3,0 4,0 5,0 3,0 4,0 5,0
0,8 7,0 8,0 10,0 3,0 4,5 5,5
1,0 9,0 10,8 12,5 4,0 5,3 6,5
1,2 10,0 12,0 14,0 5,0 6,0 7,5
1,5 10,4 12,8 15,5 5,7 6,5 8,0
1,8 12,0 14,8 17,5 6,0 7,1 8,8
2,0 14,0 16,5 19,0 7,0 8,0 9,0
2,5 16,0 18,7 21,0 7,5 8,8 10,0
224 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

pritiska uti~e na stepen umagljivanja premaza, a

time i na kvalitet obrade. Kod manjih ure|aja vaz-
duh se komprimuje i preko jedinice za pre~i{-
}avanje, tj. izdvajanje vode i ulja, direktno dovodi
u pi{tolj. S obzirom na varijacije u pritisku, kod
srednje velikih i velikih ure|aja, vazduh se kom-
primuje u jednu posudu (rezervoar komprimova-
nog vazduha) iz koje se zatim, tako|e, preko “pri-
premne jedinice” dovodi do raspr{iva~a.
Neophodno je da se vazduh pre ulaza u raspr{iva~
o~isti od pra{ine, vlage i ulja. Za pre~i{}avanje vaz-
duha od ~vrstih ~estica koristi se specijalni filter sa
stepenom izdvajanja do 99,99% ~estica veli~ine
0,01 mikrometara (slika 12.5), za izdvajanje vode i
ulja – filter (slika 12.6), a za regulaciju pritiska – Slika 12.5: Filter za Slika 12.6: Filter za
redukcioni ventil (slika 12.7). Od filtera se zahteva izdvajanje ~vrstih ~estica izdvajanje ulja iz vazduha
da ne uti~e na smanjivanje pritiska vazduha, da je (Krautzberger) (Krautzberger)
prostor za kondenzat udaljen od vazdu{ne struje,
~ime se spre~ava uznemiravanje kondenzata i da je
providan, kako bi se moglo pratiti stanje kondenza-
ta. Postoje filteri sa ru~nim i automatskim ispu{-
tanjem kondenzata.
Izdvajanje vode iz komprimovanog vazduha je na-
ro~ito bitno, jer kompresori imaju veliki usisni
kapacitet (od 1,8 do 70 m3/~as vazduha), tako da se
u velikoj zapremini vazduha nalazi i prili~na ko-
li~ina vode (pri rel. vla`nosti vazduha od 60% i na
temperaturi od 20°C teorijski mo`e biti od 0,018 do
0,726 litara). U jedinici za pre~i{}avanje ova voda
se izdvaja kao kondenzat. Slika 12.7: Redukcioni Slika 12.8: Pripremna
Redukcioni ventil ima zadatak da snizi pritisak iz ventil (Krautzberger) jedinica (Krautzberger)
op{te instalacije komprimovanog vazduha (koji
obi~no iznosi oko 6,0 - 8,0 bara) na radni pritisak i
da ga odr`ava na zadatom nivou. Redukcioni ventil Dovo|enje premaza kod ru~nih pi{tolja mogu}e je
je snabdeven manometrom za kontrolu pritiska. izvesti na vi{e na~ina (slika 12.9):

Filteri i redukcioni ventil se obi~no montiraju je- • sistemom isticanja premaza

dan pored drugog, grade}i tako tzv. “pripremnu • sistemom usisavanja premaza
jedinicu” (slika 12.8). • sistemom pritiska (premaz pod pritiskom)

Pi{tolj sa posudom Pi{tolj sa posudom Pi{tolj sa snabdevanjem

za isticanje za usisavanje iz posude pod pritiskom

Komprimovani vazduh

Posuda sa premazom Slika 12.9: Dovo|enje

pod pritiskom premaza kod ru~nih pi{tolja
na komprimovani vazduh
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 225

Slika 12.10: Pi{tolj za Slika 12.11: Posuda za Slika 12.12: Pi{tolj za Slika 12.13: Kompresiona
vazdu{no prskanje sa isticanje (Krautzberger) vazdu{no prkanje sa posuda (Krautzberger)
~a{om u gornjem polo`aju ~a{om u donjem polo`aju
(Krautzberger) (Krautzberger)

Kod sistema isticanja posuda sa materijalom (~a{a)
nalazi se iznad pi{tolja i materijal pada delovanjem
gravitacije. Koristi se za viskoznije materijale. Ma-
terijal iz posude mo`e da se iskoristi do poslednje
kapi. Posuda, me|utim, mo`e prilikom rada rad-
niku da zaklanja vidik u odnosu na predmet ob-
rade. Ovo je, ina~e, naj~e{}e primenjivani tip pi-
{tolja (slika 12.10). Zbog male zapremine ~a{e koja
je direktno pri~vr{}ena na pi{tolj (do 1 litra), dolazi
do ~estih prekida u radu, a zbog njegove te`ine do-
lazi do zamaranja radnika. Zbog toga se mogu ko-
ristiti posude za isticanje ve}e zapremine odvojene
od samog pi{tolja (2 - 20 litara) koje se postavljaju
na visini od oko 2 metra (slika 12.11), a premaz se
do raspr{iva~a dovodi crevom.
Kod sistema usisavanja, posuda sa materijalom
(~a{a) nalazi se u donjem polo`aju, tj. s donje stra-
ne pi{tolja, a materijal se povla~i u unutra{njost
pi{tolja, tako {to komprimovani vazduh formira
vakuum u blizini mlaznice (slika 12.12).
Kod sistema sa pritiskom, premaz se pod priti-
skom potiskuje iz kompresione posude (tzv. kom-
presionog lonca - slika 12.13) do pi{tolja. Zapremi-
na kompresione posude je od 5 - 50 litara. Pritisak
se u kompresionoj posudi stvara komprimovanim
vazduhom (0,5 - 1,0 bara). To zahteva da pored
creva za vazduh postoji i crevo za premaz. Ono po-
nekad mo`e da ometa pokretljivost u radu.
Ovim sistemom se posti`e prskanje velikih koli~i-
na materijala bez dopunjavanja posude. Tako|e se
uklanja smetnja koju posuda na pi{tolju predstav-
lja bilo u vizuelnom, bilo u manipulativnom smis-
lu.
Primenjuje se uvek kada je potrebno obra|ivati ve-
like povr{ine.
12.3.1.1 Centralizovano snabdevanje premazom
Kada se radi sa ve}im koli~inama premaza nije po-
godno koristiti posudu za premaz direktno postav-
ljenu na pi{tolj (~a{a za isticanje, ~a{a sa potpriti-
skom). Tada se koriste ure|aji za centralizovano
snabdevanje premazom (slika 12.14 i slika 12.15).
Premazi se transportuju od mesta centralnog snab-
devanja cevovodom do pojedinih mesta, priklju-

A B H F
PIC
M M
A
Slika 12.14: Shema ure|aja za
B
centralizovano snabdevanje
I I premazom
TIC
A – rezervoar za premaz
B – me{alica
PIC PIC
C – pumpa za cirkulaciju premaza
H D – filter za premaz
Hladna voda/Topla voda E E – izmenjiva~ toplote
F – kru`ni vod
Mesto prijema G – ventil za odr`avanje pritiska
premaza H – ventil za preusmeravanje
C D I – regulator pritiska premaza
M – motor
226
Slika 12.15: Sistem za centralizovano snabdevanje
premazom (Hilger u. Kern)
~aka za kori{}enje materijala. Da bi se omogu}ila
stalna cirkulacija materijala koristi se sistem sa
kru`nim tokom, tj. neiskori{}eni premazni mate-
rijal se vra}a povratnim vodom u centralni rezervo-
ar. Brzina protoka materijala iznosi izme|u 0,2 i
0,3 m/s. Na taj na~in se deo materijala vi{e puta
transportuje kroz kru`ni proto~ni sistem, pre nego
{to se utro{i.
Ovakav ure|aj za snabdevanje premazom sastoji se
iz jednog ili vi{e rezervoara za premaz (A), u koji-
ma se materijal pode{ava na uslove obrade.
Da se premaz ne bi talo`io stalno se pokre}e me{a-
licom (B). Ako je na raspolaganju vi{e od jednog re-
zervoara, onda jedan slu`i za snabdevanje mesta
potro{nje ili slu`i kao i drugi za pripremu narednih
{ar`i premaza. Protok premaza iz rezervoara se
obezbe|uje cirkulacionom pumpom (C), koja je
naj~e{}e pneumatski pogonjena klipna pumpa.
Ovom pumpom se potiskuje premaz kroz filter (D),
kroz izmenjiva~ toplote (E), kru`ni vod (F) i kroz
ventil za odr`avanje pritiska (G) i vra}a se u rezer-
voar materijala. Ventili (H) slu`e za preusmerava-
nje (uklju~ivanje) rezervoara za premaze.
Na putu od mesta snabdevanja do mesta potro{nje
premaz je izlo`en temperaturnim uticajima koji
vladaju u kru`nom transportnom vodu. Kako tem-
peraturna odstupanja uti~u preko promene viskozi-
teta na rezultat obrade, to je za kompenzaciju po-
treban izmenjiva~ toplote i on se nalazi ispred po-
tro{a~a (raspr{iva~a). U praksi se izmenjiva~ toplo-
te retko koristi, ali je on po`eljan u cilju postizanja
konstantnog kvaliteta obrade. Da bi se pravilno do-
zirala potro{nja premaza, pritisak u sistemu cevo-
vodnog transporta mora da bude odgovaraju}e
vrednosti. Za odr`avanje ovog pritiska slu`i ventil
za odr`avanje pritiska. Potreban pritisak za dozi-
ranje na mestima potro{nje (pi{toljima) proizvode
nezavisno jedan od drugog pode{avaju}i regulatori
pritiska premaza (I).
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
12.3.1.2 Princip raspr{ivanja premaza
Raspr{ivanje uz pomo} komprimovanog vazduha
(vazdu{no prskanje) odvija se u mlaznici (slika
12.16). Tu se premaz u vidu slobodnog mlaza do-
vodi kroz diznu (1) u zonu raspr{ivanja (2). Oko
ovog mlaza premaza struji iz vazdu{ne kape (3) u
vidu prstena, vazdu{ni mlaz (4) velikom brzinom
(blizu brzine zvuka). Ovaj vazdu{ni mlaz “otkida”
od mlaza premaza deli}e premaza. Ovi deli}i pre-
maza oformljuju se u loptaste kapi usled povr-
{inskog napona materijala, i tada se velikom brzi-
nom kre}u ka predmetu obrade. Pove}anjem rasto-
janja od raspr{iva~a kapi se usporavaju. Kona~na
brzina ovih kapljica (neposredno pred udar na
predmet obrade) dosti`e vrednost od 30 m/s. Mlaz
kapljica mo`e da se oblikuje u {iroki ili ravni mlaz,
preko popre~nih vazdu{nih struja (5) iz otvora(6)
vazdu{ne kape. Bo~ne struje vazduha prakti~no ne
u~estvuju u raspr{ivanju.
3 1
6
5 PREMAZ
2
4
VAZDUH
Slika 12.16: Mlaznica kod vazdu{nog raspr{ivanja
1 – mlaznica
2 – zona raspr{ivanja
3 – vazdu{na kapa
4 – mlaz vazduha
5 – popre~ne vazdu{ne struje
6 – bo~ni otvori za vazduh
Vazdu{ni raspr{iva~ za ru~no prskanje – pi{tolj
(slika 12.17) funkcioni{e tako {to se povlaka~em
(1) osloba|a protok vazduha preko upornika (2).
Vazduh prolazi preko ventila za regulaciju mlaza
(3) i usmeriva~a vazduha (4) do otvora mlaznice
(5) i otvora na vazdu{noj kapi (6). Preko povlaka~a
(daljim povla~enjem) aktivira se i igla dizne (7), ~iji
je hod ograni~en zavrtnjem (8). Na navoj (9) se
u~vr{}uje dovod, tj. crevo (ili posuda) premaznog
materijala, dok se na navoj (10) pri~vr{}ava dovod
vazduha.
Vazduh i ~estice premaza tranportuju se prema po-
vr{ini koja se obra|uje veoma velikom brzinom u
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 227

5 4 3

6 2
7
9

1
Slika 12.17: Presek vazdu{nog pi{tolja
1 – povlaka~
2 – upornik
3 – ventil za regulaciju mlaza
Premazni materijal 4 – usmeriva~ vazduha
5 – mlaznica
10 6 – otvori za vazduh na kapi
7 – igla
8 – pode{avanje hoda igle
9 – dovod premaza
Koprimovani vazduh 10 – dovod vazduha

konusnom obliku. Vazduh skre}e bo~no u odnosu
na predmet obrade ili se odbija od njega. Time se
ponesu i ~estice premaza, {to dovodi do velikog
gubitka, odnosno overspray-a.
Struja vazduha je slobodna turbulentna struja koja
se sve vi{e {iri {to ide dalje od mlaznice, dok brzi-
na vazduha sve vi{e opada (slika 12.18).
Kada vazduh izlazi samo kroz centralni otvor, mlaz
ima konusni oblik kru`nog preseka (tzv. “okrugli
mlaz”). Ovakav presek nije pogodan za prskanje
Pove}anje viskoziteta premaza (µ) nepovoljno uti~e
na raspr{ivanje. U praksi se dobro raspr{ivanje po-
sti`e kod viskoziteta premaza izme|u 25 i 35 s F/4
20°C. Prakti~no je zanemarljiv uticaj povr{inskog
napona (σ) i gustine (ρ) premaza na kvalitet raspr-
{ivanja.
m/s
300
Brzina u centru struje

elemenata ve}e {irine. Za ovakve predmete pogo-

200
dan je “ravan” ili “pljosnati mlaz” koji se formira
izlaskom vazduha kroz bo~ne otvore. Protok vaz-
duha se u bo~nim otvorima reguli{e posebnim re- 100
gulatorom. 3,5 bar

Veli~ina mlaznice se, za razli~ite materijale koji se 2,5 bar

koriste u povr{inskoj obradi drveta, kre}e u raspo-
nu od 0,5 do 3,5 mm. Upotrebom mlaznice sa ve-
}im otvorom posti`e se ve}i protok materijala, ~i-
me se posti`e i ve}i radni efekat. Me|utim, za ve}e
mlaznice potreban je i ve}i pritisak komprimova-
nog vazduha. Na izbor veli~ine mlaznice uti~e i vi-
skozitet materijala – gu{}i materijali zahtevaju ve}e
mlaznice i ve}i pritisak i obrnuto.
Srednji pre~nik raspr{enih kapljica premaza kod
vazdu{nog prskanja iznosi od 40 - 80 µm. Kapljice
ve}ih dimenzija struja vazduha ne mo`e da ponese
do predmeta obrade a manje kapljice, koje obi~no
nastaju na granici mlaza i okolnog vazduha, sklone
su lebdenju i ne zadr`avaju se na povr{ini, ve} se
zajedno sa vazduhom u obliku magle odbijaju od
predmeta obrade.
0 40 80 120 160 200 mm
Udaljenost mlaznice od predmeta obrade
Slika 12.18: Brzina vazdu{ne struje kod prskanja
Dvokomponentni materijali sa kratkim radnim vre-
menom nanose se dvokomponentnim pi{toljima,
pri ~emu se komponente dovode u odgovaraju}em
odnosu u pi{tolj i me{aju se direktno u glavi dizne.
Kada je radno vreme du`e, komponente premaza
se prethodno pome{aju u ure|aju za me{anje, i
sme{a dovodi u pi{tolj (jednokomponentni).
Pre~nik mlaznice, viskozitet premaza i pritisak su
tri faktora koji, u svakom slu~aju, moraju me|uso-
bno da budu uskla|eni (tabela 12.5).
228 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 12.5: Tehnolo{ki uslovi pri primeni razli~itih vrsta premaza na primeru prskanja pod visokim pritiskom

Vrsta premaza
Parametri prskanja
NC SH PU PE
Pritisak prskanja (bar) 2,2 - 4,0 2,5 - 4,0 3,5 - 4,0 1,5 - 2,0
Pre~nik mlaznice (mm) 1,5 - 1,8 1,5 - 1,8 1,2 - 1,8 0,8 - 1,2
Temperatura prskanja (°C) 20 - 24 20 - 24 20 - 24 22 - 26
Viskozitet premaza (s F/4) 18 - 28 25 - 45 14 - 18 26 - 30

Tako|e, rastojanje izme|u pi{tolja i predmeta ob-
rade je vrlo bitno za dobijanje kvalitetno obra|enih
povr{ina.
Rastojanje na kojem se vazdu{ni pi{tolj dr`i od
predmeta obrade je 20-30 cm. Ako se pi{tolj dr`i
na ve}em rastojanju lako dolazi do lo{eg razlivanja,
formiranja “magle” materijala i lo{eg prianjanja, jer
kapljice premaza, na putu od mlaznice do predme-
ta obrade gube razre|iva~ i na povr{inu sti`u suvi-
{e suve. Na ovaj na~in ne uspevaju da dobro okva-
se podlogu i da se me|usobno ve`u.
Ako se pi{tolj dr`i suvi{e blizu povr{ine, mlaz je
suvi{e koncentrovan i stoga je mogu}e da se nane-
se vi{ak materijala, koji }e kasnije prouzrokovati
curenje. Osim toga, vazduh koji nosi premaz do
predmeta obrade, sti`e suvi{e velikom brzinom i
naru{ava razlivanje ve} nanetog filma premaza
(razrivanje).
Uz niz prednosti koje poseduje ovaj na~in nano-
{enja materijala, prskanje ima i niz nedostataka, u
koje se na prvom mestu ubraja veliki gubitak pre-
maza (overspray). Veli~ina gubitka premaza u ob-
liku magle zavisi od koli~ine, protoka vazduha i
premaza (odnosa vazduh/premaz) i od udaljenosti
predmeta obrade od mlaznice.
U optimalnom re`imu prskanja gubitak materijala
iznosi izme|u 15 i 25%. Pri porastu pritiska pr-
skanja ovi gubici mogu da iznose ~ak 40%. Na slici
3.19 prikazano je iskori{}enje materijala kod vaz-
du{nog prskanja.
Dobro nano{enje zahteva:
• odgovaraju}u regulaciju protoka vazduha i
premaznog materijala
• primenu odgovaraju}ih mlaznica prema tipu
premaza

KUPLJENA KOLI^INA 100%

RAZRE\IVANJE
20%

PREMAZ PRIPREMLJEN
ISPARENI
ZA PRSKANJE 87%
RAZRE\IVA^
13%

RASPR[ENI PREMAZ
78% OSTATAK PREMAZA
9%

24%

OVERSPRAY 54% RASTVARA^I U

OTSISANOM VAZDUHU
35%
^VRSTE MATERIJE
U OTSISANOM
VAZDUHU 1%
LAK PRA[INA
RASTVARA^I U 1%
OTSISANOM
VAZDUHU
15% LAK PENA
17%

SUVI FILM PREMAZA

NA PREDMETU OBRADE Slika 12.19: Iskori{}enje
9% premaza kod
vazdu{nog prskanja
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 229

• odgovaraju}e razre|ivanje polovinu nanosa premaza. Nakon prskanja ivica,

• primenu odgovaraju}ih razre|iva~a
• nano{enje na savr{eno ~iste podloge, odnosno
u uslovima radne sredine bez pra{ine i na tem-
peraturi i relativnoj vla`nosti vazduha pred-
vi|enim za kori{}eni materijal
• temperaturu premaza ne ni`u od 20°C
Da bi se dobila kvalitetno obra|ena povr{ina, osim
odgovaraju}eg pode{avanja svih ovih parametara,
potrebno je i da se pi{tolj ispravno koristi.
Ispravno kori{}enje pi{tolja omogu}ava dobijanje
dobro obra|enih povr{ina i manji rastur materijala;
i obrnuto, neispravno kori{}enje pi{tolja mo`e iza-
zvati velike probleme po pitanju homogenosti deb-
ljine filma, i smanjiti zna~ajno efikasnost prenosa.
prelazi se na nano{enje druge polovine nanosa koja
nedostaje na kantove i zatim se obra|uje sa dva
unakrsna nanosa ravna povr{ina.
Obrada unutra{njih uglova i ivica ~esto stvara pro-
bleme, po{to vazduh koji sti`e do ugla ili ivice ne-
ma izlaza i stoga proizvodi vrtlog koji spre~ava de-
poziciju premaza u uglu, dok izaziva akumuliranje
u susednim zonama (slika 12.20). Ovaj problem je
posebno izra`en kada se nanosi bajc, zbog ~ega se
na povr{ini uo~avaju svetlija obojenja u uglovima i
ivicama, sa tamnijim linijama u zonama u blizini
ovih mesta.

12.3.1.3 Rad sa pi{toljem

Sa nano{enjem se mora po~eti i zavr{iti ne{to iz-

van predmeta obrade, kako na ivi~nim zonama ne
bi do{lo do nagomilavanja premaza. Slika 12.20: Problemi
kod prskanja uglova
Treba zapo~eti prskanje od udaljenije strane i za-
tim se kretati ka bli`oj strani. Na ovaj na~in, umag-
Za korektnu obradu uglova i ivica potrebno je sma-
ljeni materijal se deponuje na mokru povr{inu, ve-
njiti pritisak vazduha, tako da se ograni~i formira-
zuju}i se za premaz.
nje vrtlo`nih struja i da se pi{tolj vodi na pravilan
Kada se obra|uju ve}e povr{ine preporu~uje se sis- na~in. (slika 12.21).
tem unakrsnog nano{enja. Ovaj na~in podrazume-
va nano{enje premaza u dva prolaza, pri ~emu se
prskanje vr{i prvo u podu`nom pravcu (prvi prolaz
– nanosi se polovina materijala) i zatim u popre-
~nom pravcu (drugi prolaz – nanosi se druga po-
lovina materijala). Unakrsno prskanje omogu}ava Prvi nanos Drugi nanos
dobijanje odli~ne uniformnosti raspodele i time
debljine filma jednake u svim ta~kama.
Trake nanetog materijala bi trebalo da se preklapa-
ju za oko polovinu {irine trake, da bi se dobile uni-
formne debljine. Ako preklapanje traka nije pravil-
no, mo`e do}i do formiranja “stepenika”, ili zona
tamnije boje, posebno kada se nanosi bajc ili pig-
mentirani premaz. Slika 12.21: Pravilno prskanje uglova
Pi{tolj se dr`i paralelno sa povr{inom, mlaz treba
da je normalan na povr{inu, a kretanje brzo i ujed- 12.3.2 Vazdu{no prskanje sa niskim pritiskom
na~eno. (HVLP)
Treba izbegavati kori{}enje pi{tolja u oscilatornim
kretanjima, kao da je ~etka, jer rastojanje mlaznice Vazdu{ni pi{tolji sa niskim pritiskom, tzv. HVLP
od povr{ine nije konstantno i samim tim ni deblji- pi{tolji (High Volume Low Pressure – velika zapre-
na ujedna~ena dok je rastur materijala ve}i. mina mali pritisak) koriste se za raspr{ivanje mate-
Povr{ine obi~no imaju i kantove koji treba da se la- rijala uz veliku zapreminu vazduha sa niskim priti-
kiraju. Obrada treba da zapo~ne od kantova, koji }e skom. Ovo smanjenje pritiska na 0,7 bara ili manje,
zbog svoje strukture te`iti uvek da prime manje u odnosu na 1,5 - 3,5 bara koji se koristi za raspr{i-
premaza, dok bi sa mehani~kog stanovi{ta, s obzi- vanje kod normalnih vazdu{nih pi{tolja, nosi ~itav
rom na ve}e habanje, trebalo da budu bolje za{ti- niz prednosti, vezanih bilo za pove}anje efikasno-
}eni. Obrada, dakle, po~inje od ivice, dr`e}i pi{tolj sti prenosa, bilo za pobolj{anje kvaliteta povr{in-
nagnut, tako da i kantovi istovremeno dobijaju ske obrade.
230 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Iako termin “velika zapremina” stvara utisak da je maz, pi{tolj se mo`e dr`ati bli`e predmeta obrade
potro{nja vazduha ve}a nego kod klasi~nih sistema (15 - 20 cm umesto 20 - 30 cm) i time posti}i ve}a
(sa visokim pritiskom), koli~ina prenetog materi- preciznost lakiranja i ve}a depozicija materijala.
jala u jedinici vremena ostaje ista, s tim {to se kod
Dalje, zahvaljuju}i maloj brzini vazduha za raspr-
klasi~nih sistema za raspr{ivanje koristi manja ko-
{ivanje, ne formira se turbulencija u struji prskanja
li~ina vazduha pri ve}oj brzini (pritisku), dok se
i, stoga, distribucija kapljica postaje bolja, pri ~emu
ovde radi o ve}oj koli~ini vazduha i manjoj brzini.
se posti`u uniformniji filmovi i bolja depozicija
Time se, pre svega, smanjuje odbijanje vazdu{ne
materijala na kriti~nim mestima.
struje od predmeta obrade, koje neminovno dovodi
do velikog rastura (overspray-a) kod klasi~nog vaz- Prskanje niskim pritiscima ne daje fino raspr{iva-
du{nog prskanja, zatim se omogu}ava bolje prodi- nje i koristi se vi{e na gradili{tima za prskanje jako
ranje u {upljine predmeta obrade i formira manja razre|enih premaza i niskog viskoziteta ili disper-
magla raspr{enog materijala. zionih premaza.
Ure|aj se sastoji iz slede}ih delova: izvora vazdu-
ha, dovoda vazduha, dovoda materijala i HVLP ras-
pr{iva~a.
Izvor vazduha: Turbine su naj~e{}i izvor vazduha.
Osnovna funkcija turbine je da proizvede veliku
zapreminu vazduha pod relativno niskim pritisci-
ma vazduha. Veli~ina pritiska koji turbina mo`e da
proizvede je odre|en brojem stepeni; {to je vi{e
stepeni, proizvodi se ve}i pritisak. Vazduh koji
proizvodi turbina neprekidno struji do pi{tolja i to-
pao je (slika 12.22).
Dovod vazduha: Dovod vazduha od izvora do ras-
pr{iva~a mora da bude otporan na toplotu i rastva-
Slika 12.22: HVLP turbina i pi{tolj (Apollo)
ra~e, i da istovremeno bude lagan i savitljiv.
Raspr{iva~i (pi{tolji): Pi{tolji HVLP su sli~ni obi-
Nedostaci HVLP prskanja su:
~nim pi{toljima. HVLP pi{tolji se razlikuju od kon-
vencionalnih vazdu{nih pi{tolja u dva osnovna • ve}a cena ure|aja
konstruktivna re{enja: prvo, unutra{nji vazdu{ni • te{ko}a u kombinovanju odgovaraju}e vazdu-
vodovi su dvostruko ve}i nego kod konvencional- {ne kape, koja se montira na glavu pi{tolja, i
nih; drugo, HVLP pod pritiskom potiskuje materi- mlaznice, s obzirom na vrstu premaza koja se
jal na mlaznicu, umesto da formiranjem vakuuma nanosi i re`ima prskanja
povla~i materijal na mlaznicu. • materijali koji se koriste moraju da budu vrlo
razre|eni (niskog viskoziteta)
U praksi, pi{tolji HVLP su dakle sli~ni obi~nim va-
• raspr{ivanje je manje fino u odnosu na kla-
zdu{nim pi{toljima, s tim {to se u unutra{njosti
si~no vazdu{no prskanje (relativno lo{ije ras-
ure|aja vazduh koji dosti`e pritisak od 5 - 6 bara,
pr{ivanje – usled slabije kontaktne povr{ine iz-
ekspandira i svodi na 6 - 10 puta ni`e pritiske.
me|u vazduha i premaza)
Zahvaljuju}i specijalnoj konstrukciji pi{tolja, tipu
Bez obzira na evidentne prednosti ovih pi{tolja,
mlaznice i specijalnoj vazdu{noj kapi, koja se mon-
oni, ~esto ne mogu biti zamena visokokapacitetnim
tira ispred mlaznice u cilju pobolj{anja raspr{iva-
airless pi{toljima. Osim toga, iako su efikasniji od
nja materijala, tj. kontinuelnoj modifikaciji {irine
drugih tipova raspr{iva~a, oni su i sporiji. Iz tog ra-
mlaza, uspevaju da se dobiju optimalne kapljice,
zloga, HVLP treba da odgovara poslu. Jer, nekada,
po dimenzijama i distribuciji, u unutra{njosti stru-
za velike poslove, u{teda materijala preko efikasno-
je vazduha, uprkos niskom pritisku vazduha za
sti prenosa, mo`e da bude zanemarljiva u odnosu
raspr{ivanje.
na u{tedu vremena.
Dakle, sistem HVLP pove}ava efikasnost prenosa i
smanjuje {tetnost prilikom prskanja (s obzirom na
smenjeni rastur i manje umagljenje materijala). 12.3.3 Bezvazdu{no - airless prskanje
Efikasnost prenosa kod ovog sistema je ve}a od
65%, tako da se na ukupnoj potro{nji materijala Bezvazdu{no, airless prskanje, a nekada poznato i
mo`e u{tedeti, dakle, oko 20-35% (vidi sliku 12.4). pod nazivom hidrauli~no, radi tako {to se materijal
za nano{enje odvojenom, naj~e{}e pneumatskom
S obzirom na manju brzinu vazduha koja nosi pre- klipnom ili membranskom pumpom, dovede na
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA 231

1 2

PREMAZ

Slika 12.23: Airless pi{tolj Slika 12.24: Mlaznica kod airless raspr{ivanja Slika 12.25:
(Krautzberger) 1 – mlaznica 2 – predraspr{iva~ Predraspr{iva~

visoki hidrostati~ki pritisak u rasponu od 100 - 250 • strogo ograni~en mlaz prskanja, pa je potreban
bara, i potiskuje kroz veoma malu mlaznicu (1) od precizniji rad
tvrdog metala u pi{tolju. Velika izlazna brzina iz • geometrija mlaznice mora da odgovara prime-
mlaznice i dekompresija raspr{uje veoma fino pre- ni i vrsti premaza
maz. Airless pi{tolj prikazan je na slici 12.23, a • ne mo`e se regulisati koli~ina nanosa tokom
shematski prikaz raspr{ivanja na slici 12.24. nano{enja
• veliko habanje mlaznica, naro~ito kod pigmen-
Za dobijanje {irokog mlaza, koristi se mlaznica ko-
tiranih materijala.
ja je izra|ena sa prorezom (dakle, ne pode{ava se
vazdu{nom kapom). Pomo}u mlaznice za predras-
pr{ivanje (2), koja vr{i primarno cepanje premaza,
mo`e se pove}ati stepen turbulencije mlaza pre-
maza i tako pobolj{ava raspr{ivanje (slika 12.25).
Mlaznica za predraspr{ivanje treba da bude pre~-
nika tek ne{to ve}eg u odnosu na mlaznicu sa ko-
jom se kombinuje (na primer: mlaznica 0,009, pre-
draspr{iva~ 0,010).
Na raspr{ivanje uti~u: viskozitet premaza, pre~nik
mlaznice, brzina premaza pri izlasku iz mlaznice, Slika 12.26: Prskanje uglova vazdu{nim (levo) i airless
gustina i povr{inski napon premaza. raspr{ivanjem (desno)
Prednosti airless prskanja u odnosu na vazdu{no
prskanje su slede}e:
• nanose se gu{}i premazi
• mo`e se naneti velika debljina filma jednim
nanosom
• manja potro{nja razre|iva~a
• mogu} je veoma brz rad
• dobijaju se ravnomerniji filmovi premaza
• mo`e se raditi i sa manjim iskustvom u prska-
nju
Slika 12.27: Prskanje ravnih povr{ina airless (levo) i
• podloge sa dubokim porama mogu se dobro vazdu{nim raspr{ivanjem (desno)
okvasiti
• ravnomerna debljina filma i na kriti~nim mes-
Imaju}i u vidu nemogu}nost doziranja materijala,
tima
airless pi{tolji se ne preporu~uju tamo gde obrada
• mo`e se koristiti premaz direktno iz ambala`e
treba da se izvede posebno precizno i sa visokim
• manje formiranje magle materijala, usled ma-
kvalitetom.
njeg odbijanja od predmeta obrade (slika 12.26
i slika 12.27) Da bi se bezvazdu{nim prskanjem, naro~ito kod za-
• mali rastur materijala (overspray) vr{nih slojeva, kod kojih je estetski izgled presu-
dan, dobili dobri rezultati potrebno je koristiti vrlo
Nedostaci ovog raspr{ivanja su:
male mlaznice, koje ne nanose vi{e od 200 - 300
• skuplji ure|aji za nano{enje g/min premaza.
232 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Prema tome, kvalitet mlaznice u

airless pumpi, odre|uje na eviden-
tan na~in kvalitet i distribuciju ka-
pljica u unutra{njosti mlaza za
prskanje i zna~ajno uti~e na final-
ni izgled lakiranja.
Pumpa koja formira visoki pritisak
je uglavnom dvostruka klipna
pumpa (slika 12.28) koja je sastav-
ljena od jednog klipa kojeg pok-
re}e komprimovni vazduh i koji,
preko jedne poluge vu~e drugi klip
manje povr{ine koji usisava pre-
maz iz posude (kante) i potiskuje
ga, preko voda (creva), sve do
mlaznice.
Odnos izme|u povr{ine klipa ko-
jeg pokre}e vazduh i onog koji
usisava i potiskuje premaz, pred-
stavlja odnos kompresije pumpe.
To je izuzetno va`an parametar
koji karakteri{e koristan pritisak
pi{tolja.

Na primer, jedna pumpa sa odno- Slika 12.28: Klipna airless pumpa:

som 30:1 mo`e da izbaci materijal a) presek pumpe (Wagner); b) izgled (Maves)
pod pritiskom 30 puta ve}im od
pritiska vazduha koji ubacujemo. Ako je na ulaz- Za male koli~ine premaza pogodne su membranske
nom manometru cifra 3 bara, na izlazu iz pumpe pumpe (slika 12.29).
materijal }e imati pritisak od 90 bara. Kod membranskih pumpi na osovinu elektromoto-
Pumpe se obi~no pokre}u komprimovanim vaz- ra postavljen je ekscentri~ni le`aj koji je povezan
duhom pritiska od 6 - 10 bara, uz odnos kompresi- sa hidrauli~kim klipom. Svakim hodom klipa pum-
je od 1 : 10 do 1 : 60. pa se ulje na membranu, koja usled toga oscilira

Slika 12.29: Membranska airless pumpa (Wagner): a) presek; b) izgled

1 – membrana 3 – osovina sa ekscentrom 5 – rezervoar sa uljem 7 – boks za alat
2 – glava pumpe 4 – zamajac 6 – ventil za visoki pritisak
Poglavlje 12.0:NANO[ENJE PREMAZA
gore-dole. Takvim kretanjem membrana usisava na
suprotnoj strani premaz i potiskuje ga pod visokim
pritiskom prema raspr{iva~u. Pulsiranje hidra-
uli~nog ulja mo`e se menjati regulatorom a time i
uticati na zapreminski kapacitet pumpe i pritisak.
Airless ure|aj sa membranskom pumpom sastoji se
iz: elektromotora, hidrauli~ne pumpe, usisne ko-
more, vodova za premaz i raspr{iva~a.
Prakti~no se prilikom bezvazdu{nog prskanja ost-
varuje isti fenomen kao kod prskalice postavljene
na crevo za zalivanje ba{te. Pumpe sa adekvatnim
odnosom pritiska mogu da raspr{uju materijale
velikog viskoziteta, koje nije potrebno prethodno
razre|ivati. To zna~ajno smanjuje curenje premaza
i omogu}ava dobijanje ve}e debljine filma, sa malo
nanosa.
Na pi{tolju se nalazi samo priklju~ak za dovod pre-
maza pod pritiskom, na istom mestu gde je dovod
vazduha kod vazdu{nih pi{tolja, tj. u donjem delu
ru~ke. Na slici 12.30 prikazana je instalaciona she-
ma airless ure|aja za prskanje.
Airless
Filter za pi{tolj
Komprimovani
vazduh vazduh
Visokopritisno
Pneumatska
pumpa
crevo za materijal
Filter
Usisno
crevo
Posuda
Slika 12.30: Shema airless ure|aja za prskanje
Mlaznica mora, naime, da cepa premaz i da ga dis-
tribuira formiraju}i mlaz. Ona je okarakterisana sa
dva broja utisnuta u metalu. Jedan defini{e pre~nik
otvora, a drugi ugao otvora mlaza (tabela 12.6 i
tabela 12.7); alternativno na mlaznici se nalazi pe-
~at koji upu}uje na tabelu proizvo|a~a sa podaci-
Tabela 12.6: Protok mlaza u funkciji pre~nika mlaznice pri pritisku od 100 bara, kori{}enjem vode
Pre~nik mlaznice (mm) 0,18
Protok (l/min) 0,18
Tabela 12.7: [irina mlaza na rastojanju 30 cm od mlaznice, u funkciji ugla otvora, dobijena prskanjem vode pri
pritisku od 100 bara
Ugao mlaza 10° 20°
[irina mlaza (mm) 50 - 75 100 - 125
233
ma za odgovaraju}i pre~nik i ugao otvora. Pre~nik
otvora mlaznice odre|uje kako dimenzije kapljica
koje }e izlaziti, tako i protok (koli~inu premaza
izba~enog u minutu), pod standardnim pritiskom
od 100 bara. Ugao otvora defini{e, me|utim, {irinu
mlaza na odre|enom rastojanju od predmeta
(uobi~ajeno 30 cm).
Ako je premaz suvi{e viskozan, dizna ne uspeva da
cepa i rasporedi na uniforman na~in kapljice u
unutra{njosti mlaza, zbog ~ega se uo~avaju dve
trake na ivicama i ve}a koncentracija premaza u
centru.
To se mo`e regulisati:
• kori{}enjem airmix pi{tolja, koji na stranicama
dizne ima dva izlaza za vazduh, za pobolj{anje
raspr{ivanja i istovremeno distribuciju prema-
za u unutra{njosti mlaza
• smanjenjem viskoziteta, pove}anjem tempera-
ture premaza ili razre|ivanjem premaza
• kori{}enjem mlaznice za predraspr{ivanje
12.3.3.1 Airless prskanje sa niskim pritiskom
Za niskoviskozne materijale, kao {to su bajcevi,
koristi se airless prskanje sa pritiskom u rasponu
od 6 - 18 bara i sa veoma finim mlaznicama za
prskanje. Kako nema odbijanja vazduha, kao kod
vazdu{nog prskanja, posti`e se bolji kvalitet
obrade, pri ~emu su tako|e i pore dobro okva{ene.
Prska se bez ve}eg rastura materijala. Nije potrebno
ni naknadno izbrisavanje (radi izjedna~avanja
nanosa).
Va`no je da se koriste fini filteri, kako bi se spre-
~ilo zapu{avanje mlaznica.
Airless prskanje sa niskim pritiskom je posebno
ekonomi~no pri radu sa bajcevima.
12.3.4 Airmix prskanje
(vazdu{no-bezvazdu{no prskanje)
Ovi ure|aji obuhvataju prednosti koje se posti`u
primenom vazdu{nog pi{tolja i prednosti raspr{i-
0,23 0,28 0,33 0,38
0,25 0,40 0,55 0,75
30° 40° 50° 60°
150 - 175 200 - 225 250 - 275 300 - 325
234 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

mlaznica

premaz

vazduh

Slika 12.31: Airmix pi{tolj (Krautzberger) Slika 12.32: Mlaznica kod airmix raspr{iva~a

Kod airless sistema, da bi se postigla dobra unifor-

Airmix
mnost distribucije kapljica u unutr{njosti mlaza,
pi{tolj
Komprimovani potreban je visok pritisak. Sistem airmix je formi-
Filter za vazduh ran da se dobije dobra homogenost u unutra{njosti
vazduh mlaza i sa ni`im pritiscima i uz bolju efikasnost
prenosa. Naime, {to je manji pritisak, a time manja
Regulator i brzina kapljica, do}i }e do manjeg odbijanja pre-
pritiska maza sa predmeta obrade i bi}e manji rastur mate-
Pneumatska rijala.
pumpa
Visokopritisno Prednosti ovog sistema u odnosu na airless sistem
Filter
crevo za materijal su:
• mogu}nost rada sa manjim pritiscima (20 - 60
Usisno
crevo bara) u odnosu na airless (i time bolja efikas-
Posuda nost prenosa) i manje habanje mlaznice
• mogu}nost regulacije mlaza, modifikacijom
Slika 12.33: Shema ure|aja za airmix prskanje pritiska vazduha na bo~nim otvorima mlaz-
nice (kod airless pi{tolja, {irina mlaza se modi-
vanja airless sistemom, uz prevazila`enje nedosta- fikuje zamenom mlaznice sa druga~ijim uglom
taka ovih sistema. Poznati su i pod nazivom Spray- mlaza)
mix, Airless-plus, Duo, Air-Coat, Air-Combi. Prak-
ti~no, premaz se raspr{uje sistemom airless (pum- 12.3.5 Toplo i vru}e prskanje
pa je ista), ali se raspr{ivanje i distribucija prema-
za, dovo|enjem vazduha sa strane dizne, vr{i po Viskozitet premaza zna~ajno zavisi od temperature
istom principu kao kod vazdu{nih pi{tolja - dakle, (slika 12.34). Prema tome, zagrevanjem premaza,
pi{tolj je druga~iji (slika 12.31 i slika 12.32).
Kod airless sistema, dakle, do pi{tolja dolazi samo
jedan vod (crevo) koji nosi materijal, dok kod sis- h /mPas
tema airmix do pi{tolja sti`e i drugi vod (slika 700
Dinami~ki viskozitet

12.33) koji dovodi komprimovani vazduh. 600

Materijal se cepa na mlaznici, gde sti`e sa velikom 500

brzinom, {to je tipi~no za airless sistem, ali se kraj- 400
102 sec DIN4
nje raspr{ivanje, i pre svega uniformnost u unu- 300 Pr e
tra{njosti mlaza, posti`e i pobolj{ava vazduhom ma
200 Pr e zA
ma
koji izlazi iz bo~nih otvora sa strane mlaznice. 100
zB
37sec DIN4
Pritisak vazduha koji se dovodi na bo~ne otvore 0
treba da bude minimalno potreban, da bi se elimi- 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
t (°C)
nisalo formiranje bo~nih traka (koje su prisutne Temperatura
kod airless pi{tolja) i obi~no se kre}e od 0,5 do 2
bara.
Slika 12.34: Zavisnost viskoziteta premaza od temperature
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
Tabela 12.8: Temperatura premaza i vazduha kod prskanja
Na~in prskanja Temperatura premaza (°C)
Hladno prskanje
Toplo prskanje
Vru}e prskanje
Vru}e prskanje sa prethodno
zagrejanim vazduhom
umesto dodavanjem razre|iva~a, njegov viskozitet
se mo`e pode{avati, tj. sniziti do radnog viskozite-
ta. Na taj na~in se omogu}ava primena visokovis-
koznih materijala i smanjuje se emisija {tetnih para
rastvara~a iz razre|iva~a.
Prema temperaturi premaza i vazduha za raspr{i-
vanje razlikuje se hladno, toplo i vru}e prskanje
(tabela 12.8).
Neposredno posle raspr{ivanja kapljice premaza
prenose svoju toplotu na vazduh i na predmet laki-
ranja, pa se tako ohlade. Usled toga viskozitet na-
glo raste (~ime se smanjuje pojava slivanja materi-
jala).
Ure|aji za toplo i vru}e prskanje se razlikuju od
obi~nih ure|aja za nano{enje po tome {to imaju
dodatne proto~ne ure|aje za zagrevanje premaza.
To va`i kako za airless tako i za vazdu{ne ure|aje.
Kod vazdu{nih ure|aja po vru}em postupku u
odnosu na hladno nano{enje, mogu}e je znatno
smanjiti koli~inu vazduha potrebnu za prskanje.
Zagrevanje premaza se obavlja u specijalnim pro-
to~nim greja~ima, pri ~emu su ovi ure|aji izdvo-
jeni od pi{tolja ili su ugra|eni direktno u same pi{-
tolje. Pri tom treba brinuti o tome da se premaz ne
pregreje i da u velikim posudama zbog brzog sma-
Airless
Filter za Proto~ni pi{tolj
vazduh greja~
Pneumatska
pumpa Povratni
vod
Cirkulacioni
ventil
Posuda
235
Temperatura vazduha (°C)
20 20
50 20
60 - 80 20
60 - 80 60
njivanja viskoziteta ne do|e do talo`enja pigmena-
ta.
Premaz se zagreva u elektri~no grejanom, termo-
statski regulisanom proto~nom greja~u, kako bi se
postigla ravnomerna temperatura premaza i sma-
njilo njegovo pregrevanje (slika 12.35). Zagrejani
premaz cirkuli{e kroz pi{tolj, {to zahteva dovodna
i povratna creva (vodove). Vru}e prskanje se, u na-
~elu, mo`e koristiti kod svakog postupka prskanja
(vazdu{nog, airless, airmix ili elektrostati~kog).
Mo`e da se dovodi i prethodno zagrejan vazduh
kod airmix prskanja (postupak Hot-air). Primenjuje
se posebno kod materijala koji u podru~ju uobi-
~ajenih temperatura toplog prskanja ve} po~inju da
reaguju, odnosno pokazuju neke smetnje u obradi.
Ure|aji za prskanje toplim premazom moraju biti
ura|eni u eksplozionoj za{titi (Ex), zbog prekora-
~enja ta~ke zapaljivosti ve}ine materijala. Moraju
se upotrebljavati materijali pogodni za povi{ene
temperature obrade (manji sadr`aj lako isparljivih
komponenti).
U principu se mogu koristiti svi uobi~ajeni pre-
mazi za vru}e prskanje.
Te{ko}e se javljaju kod nano{enja pome{anih 2-K
materijala, tj. oni se ne mogu nanositi na ovaj na-
Slika 12.35: Ure|aj
za vru}e prskanje sa
airless postupkom
raspr{ivanja premaza
a) shema
b) ure|aj (Wagner)
236 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 12.9: Va`niji parametri vru}eg postupka kod vazdu{nog prskanja

Jednokomponentni postupak Dvokomponentni

Parametri obrade
Hladno prskanje Vru}e prskanje postupak

Radni pritisak (bar) 1,5 - 3,5 1,7 - 5,5 1,5 - 3,5

Pre~nik mlaznice (mm) 1,2 - 1,8 1,2 - 1,5 1,2 - 1,8
Rastojanje obratka (mm) 250 150 - 200 250
Brzina transportera (m/s) 1,5 1,5 1,5
Temperatura premaza (°C) 20 60 - 80 20
Viskozitet premaza (s F/4) 14 - 22 150 - 180 14 - 22
Radna {irina sa ravnim mlazom (mm) 80 - 100 80 - 100 80 - 100

Tabela 12.10: Va`niji parametri toplog i vru}eg postupka kod airless prskanja

Parametri obrade Hladno prskanje Toplo prskanje Vru}e prskanje

Radni pritisak (bar) do 200 35 - 65 30 - 50

Pre~nik mlaznice (mm) 0,23 - 0,63 0,23 - 0,63 0,23 - 0,63
Rastojanje predmeta obrade (mm) 300 300 300
Brzina transportera (m/s) 1,5 1,5 1,5
Temperatura premaza (°C) 20 50 60 - 80
Viskozitet premaza (s F/4) 60 - 100 60 - 80 60 - 80
Radna {irina sa ravnim mlazom (mm) 200 - 500 200 - 500 200 - 500

~in, ali je mogu}e dvokomponentno prskanje sa
zagrejanim vazduhom (Hot-air).
Pove}anjem temperature premaza mogu se nanosi-
ti deblji slojevi premaza bez pojave slivanja, sa ma-
nje prolaza. Tako|e su pobolj{ana i opti~ka svojst-
va filma premaza (razlivanje, sjaj), a skra}uje se i
su{enje.
Nedostatak predstavlja ve}e investiciono ulaganje
u ure|aje.
U tabeli 12.9 i tabeli 12.10 prikazani su va`niji pa-
rametri toplog i vru}eg prskanja u pore|enju sa
vazdu{nim i airless prskanjem.
12.3.6 Prskanje dvokomponentnih (2-K) premaza
Pored jednokomponentnih premaznih materijala
upotrebljavaju se i dvokomponentni materijali (2K-
premazi) u povr{inskoj obradi drveta (SH-, PE- i
PU-materijali). Prilikom rada sa 2K-premazima
treba imati u vidu:
• radno vreme (pot-life) pome{anog premaza, tj.
vreme upotrebljivosti sme{e
• ta~no doziranje obe komponente, o~vr{}iva~a i
premaza, ~iji odnos me{anja mo`e biti u ras-
ponu od 1 : 20 do 1 : 1
• na~in doziranja i me{anja (ru~no ili mehanizo-
vano)
• pa`ljivo ~i{}enje (pranje) ure|aja nakon upo-
trebe ili pri promeni materijala, ali svakako
pre isteka pot-life-a
Za doziranje i me{anje postoje slede}e mogu}nosti:
1. doziranje i me{anje obe komponente premaza
van ure|aja za nano{enje (prethodno me-
{anje)
• ru~no doziranje te`inskim i zapreminskim
odmeravanjem i me{anje
• me{anje isporu~enih posuda (zadati odnos
me{anja)
2. doziranje i me{anje unutar ure|aja za nano-
{enje (unutra{nje me{anje)
• doziranje i me{anje u posebnom ure|aju sa
direktnim dovodom premaza do pi{tolja za
prskanje
• doziranje u ure|aju za doziranje, a me{anje u
ure|aju za prskanje
3. doziranje u ure|aju za doziranje i me{anje u
mlazu pri prskanju
• me{anje u glavi za raspr{ivanje sa odvojenim
kanalima za osnovni premaz i o~vr{}iva~
• me{anje na izlazu, kroz odvojene mlaznice
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 237

Doziranje komponenti mo`e se izvesti na slede}e 2. elektronsko pode{avaju}e doziranje uz pomo}

na~ine: ra~unara
• doziranje o~vr{}iva~a, pri ~emu se meri protok
1. mehani~ko doziranje
premaza, dodavanje o~vr{}iva~a prora~unava
(volumetrijsko - zapreminsko):
se ra~unarom, a doziranje se obavlja pomo}u
• klipnom pumpom sa konstantnim ili promen-
zup~aste pumpe
ljivim odnosom me{anja (slika 12.36)
• osnovni premaz i o~vr{}iva~ se doziraju elek-
• zup~astom pumpom sa bezstupnjevitim pode-
tronsko regulisanom zup~astom pumpom
{avanjem mehanizma

Me{anje komponenti treba

da bude {to bli`e ure|aju za
prskanje, kako bi se izbegli
gubici premaza prilikom ~i-
{}enja ure|aja i vodova.
Me{anje u samom mlazu pr-
skanja se mo`e koristiti kod
izuzetno kratkog pot-life-a
(u minutima).
Da li }e se dozirati i me{ati
ru~no ili }e se to obaviti pu-
tem ure|aja i koji }e od ova
dva postupka biti ekono-
mi~niji zavisi od okolnosti i
uslova same proizvodnje.
Ekonomi~nost kori{}enja
Katalizator Lak-smola Rastvara~ ure|aja za 2K-premaze se
odre|uje prema:
• pot-life-u 2K-premaza i u
vezi s tim u~estalosti pra-
nja i ponovne pripreme
pri ru~nom me{anju
• u{tedama vremena pot-
rebnog za pranje ure|aja i
ponovnu pripremu prema-
za
• gubicima (rasturu) prema-
za i prema koli~ini potreb-
nog sredstva za pranje pri-
likom svakog menjanja
premaza ili pripreme nove
koli~ine
• potrebnoj koli~ini 2K-pre-
maza
PU premazi imaju radno
vreme (pot-life) u rasponu
od 6 sati do nekoliko dana,
mada se vremenom njihov
viskozitet pove}ava. Upravo
zbog dugog radnog vremena
(pot-life-a), sve ve}eg rada
po porud`bini i zbog ~estog
menjanja premaza, PU pre-
mazi se doziraju i me{aju
ru~no.

Slika 12.36: Me{anje 2-K materijala klipnom pumpom:

Prigodni ure|aji za pranje
a) shema; b) izgled (MGV Moest); c) stakleni cilindar (MGV Moest) omogu}avaju rad sa 2K ma-
238
terijalima bez problema i kod ~e{}eg menjanja pre-
maza, kod ru~nog me{anja i u automatima za prs-
kanje. Pri tom su gubici premaza i utro{ak sredsta-
va za pranje manji kod automata za prskanje sa li-
nearnim kretanjem, nego kod automata sa ovalnim
kretanjem, jer je manji broj pi{tolja i kra}a su do-
vodna creva.
Automatsko dovo|enje premaza, o~vr{}iva~a i
sredstava za pranje 2K-ure|aja je samo onda eko-
nomi~no ako se radi sa velikim koli~inama pre-
maza, jer je potrebno da se za svaku boju premaza i
svaki o~vr{}iva~ instalira posebni kru`ni tok sa
kompletnim ure|ajima, kao {to su pumpa visokog
pritiska, doziranje, instalacija za cirkulaciju i ko-
mandni ure|aj.
Poliestarski premaz (na primer parafinski) ima rad-
no vreme (pot-life) od oko 10 - 20 min. Pri ru~nom
me{anju se sme pripremiti (pome{ati) samo toliko
koliko je mogu}e potro{iti me{avine u toku radnog
vremena. Nakon temeljnog (pa`ljivog) ~i{}enja svih
ure|aja, potrebno je ponovo pripremiti me{avinu.
Ovaj pomalo zametan postupak isplati se samo kod
malih koli~ina materijala. Za ve}e koli~ine polies-
tarskog premaza sa kratkim radnim vremenom,
ekonomi~na je upotreba ure|aja za 2K-premaze.
2K-premaze je u principu mogu}e nanositi svim
na~inima prskanja.
12.3.7 Elektrostati~ko prskanje
Elektrostati~ko prskanje koristi princip po kojem se
suprotno naelektrisane ~estice privla~e, dok se jed-
nako naelektrisane ~estice odbijaju. Naime, osnov-
ni princip svih elektrostati~kih postupaka prskanja
sastoji se u tome da se premaz “prenosi” uz pomo}
elektri~nog polja visokog napona koje se formira
izme|u ure|aja za prskanje i predmeta obrade, pri
~emu ~estice premaza prate linije elektri~nog polja
(slika 12.37).
12.3.7.1 Fizi~ke osnove elektrostati~kog prskanja
Izme|u dva tela sa razli~itim elektri~nim potenci-
jalima obrazuje se elektri~no polje. U zoni izme|u
tela postoji skoro homogeno elektri~no polje. Ja-
~ina elektri~nog polja je tada:
U u elektri~nom polju sila F. Ova sila jednaka je
E= (12.3)
a polja E:
Ovde je U napon izme|u oba tela i a rastojanje me-
|u njima. U zoni o{trih ivica koncentri{u se linije
elektri~nog polja pre svega na vrhovima. Zbog toga
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
je na ivicama ja~ina elektri~nog polja znatno vi{a.
Ona se mo`e iskazati odnosom:
U
E= (12.4)
r
Ovde je U napon izme|u ova dva tela i r radijus
zakrivljenja na vrhovima. U jednom ra~unskom
primeru ja~ina elektri~nog polja u homogenom
delu iznosi E = 0,3 kV/mm (probojna ja~ina polja),
kod uobi~ajenog napona za elektrostati~ko lakira-
nje od 90 kV pri rastojanju od 300 mm. Na ivici sa
radijusom zakrivljenja od 1 mm ja~ina elektri~nog
polja bi}e E = 90 kV/mm. Ova vrednost se ne mo`e
posti}i u vazduhu, jer vazduh gubi svoja izolaciona
svojstva ve} kod ja~ine polja E = 3 kV/mm (proboj-
na ja~ina polja) i postaje provodan. Iz tog razloga
izdvaja se sa ivica pri negativnoj polarizaciji pra`-
njenje (koronarno pra`njenje). Kod pozitivne pola-
rizacije pra`njenje se upija.
Slika 12.37: Princip elektrostati~kog prskanja
a) airless prskanje
b) elektrostati~ko prskanje
Otpu{tanje (odbacivanje) pra`njenja se koristi kod
mnogih elektrostati~kih ure|aja za nano{enje za
naelektrisanje magle premaza. Tom prilikom se ot-
pu{teno naelektrisanje sla`e direktno ili zaobilazno
preko jonizacije vazduha na povr{inu kapljica pre-
maza pune}i ih naelektrisanjem veli~ine Q. Na ove
naelektrisanjem napunjene kapljice premaza deluje
proizvodu naelektrisanja Q i ja~ine elektri~nog
E=Q.E (12.5)
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
Sila deluje uvek samo du` linija elektri~nog polja.
Otuda se naelektrisane kapljice premaza ubrzavaju
du` linija elektri~nog polja, pa tako sti`u do pred-
meta koji se lakira.
Brzina kretanja v kapljica premaza pod naelektri-
sanjem u elektri~nom polju mo`e se predstaviti
STOCK-ovim zakonom:
Q . EΤ
v= (12.6)
6.π.η.r
gde je:
Q - naelektrisanje kapljica
EΤ - ja~ina elektri~nog polja u zoni transporto-
vanja (preno{enja) kapljica
η - gustina vazduha
r - radijus kapljica
Ovaj odnos va`i za kapljice sa pre~nikom ve}im od
1 µm. Kod tehni~kih raspr{iva~a nastaju kapljice
pre~nika od 1 do 200 µm.
Prora~unata brzina kapljice pre~nika 60 µm u elek-
tri~nom polju od 0,3 kV/mm i sa maksimalnim na-
elektrisanjem iznosi 5 m/s. Vrednosti postignute u
praksi su ni`e.
Na putanju kretanja mogu da uti~u pored elektri-
~ne sile i zemljina te`a kao i sile inercije.
Na slici 12.38 prikazan je mehanizam ~istog elek-
trostati~kog raspr{ivanja, zbirno (a) i u fazama
raspr{avanja -razlaganja (b).
Ako se u elektri~nom polju na jednoj o{troj ivici
nalazi te~ni premazni materijal sa jednom nerav-
nom povr{inom, onda se neravnine izvla~e u vidu
konca (vlakna) usled nastale polarizacije. Ali ~im
je po~elo nastajanje konca u koncu se stvara prekid
naelektrisanja zbog uticaja prisutne provodljivosti
premaza. Vlakno se sada sve ja~e iste`e (razvla~i),
dok ne postane pritisak u vlaknu zbog elektri~nih
sila ve}i nego povr{inski napon koji odr`ava konac
kao celinu. Tada se vlakno kida.
Otkinuti deo vlakna oblikuje se, zbog povr{inskog
napona, u naelektrisanu loptastu kapljicu. Srednji
pre~nik kapljice se obra~unava prema:
18 . σ0
d= (12.7)
p . ψ2
Pri tome je σ0 povr{inski napon premaza bez nae-
lektrisanja i ψ specifi~no naelektrisanje. Specifi~no
naelektrisanje se mo`e pribli`no izraziti formulom
G.U
ψ=χ. . (12.8)
ε.m
239
Ovde je G provodljivost, ε dielektri~na konstanta
.
za lak, m koli~ina laka koja se raspr{uje u jedinici
vremena, U elektri~ni napon (potencijal) na ivici
raspr{iva~a i χ faktor proporcionalnosti.
Provodljivost u intervalu od 10-11 do 10-8 S/cm je,
prema iskustvu, optimalna za elektrostati~ko ras-
pr{ivanje. Za slu~aj kada se prekora~i najve}a vred-
nost, mo`e se promenom na~ina snabdevanja
materijalom spre~iti nastajanje kratkog spoja (pro-
boja). Nadalje, provodljivost ne bi smela da bude
ni previ{e niska, kako bi se za vreme kratkog zadr-
`avanja u zoni punjenja elektricitetom (specijalno
kod sistema sa kontaktnim punjenjem) moglo pre-
uzeti dovoljno naelektrisanja.
O{tra ivica
Izvla~enje
Raspr{ivanje
O{tra ivica
Izvla~enje pomo}u
polarizacije
Odvajanje
naelektrisanja
Nestabilan
mlaz
Formiranje
kapljica
Slika 12.38: Raspr{ivanje premaza pomo}u
elektrostatike
3.3.7.2 Ure|aji za elektrostati~ko prskanje
Kod postupka elektrostati~kog prskanja katodu
predstavlja ure|aj za prskanje na koji se dovodi vi-
soki napon (izme|u 50 i 120 kV), a anodu predsta-
vlja uzemljeni predmet obrade.
Osnovna pretpostavka za primenu elektrostati~kog
postupka raspr{ivanja je odgovaraju}a provodlji-
vost materijala koji se obra|uje, koja kod materijala
iz drveta u velikoj meri zavisi od vla`nosti. Kod dr-
veta mekih vrsta mora vla`nost da iznosi 10 - 12%,
kod drveta tvrdih vrsta 6 - 10%. Navla`ivanjem ili
bajcovanjem vla`nost u spolja{njim zonama pred-
meta obrade se u dovoljnoj meri pove}ava. ^esto se
predmet obrade od drveta pre lakiranja izla`e krat-
kotrajnom povr{inskom parenju. U tom slu~aju u
240
spolja{njim zonama veoma brzo se pove}ava vla`-
nost, bez promene srednje vla`nosti ukupnog pred-
meta obrade. U proizvodnji prozora, potrebno po-
ve}anje provodljivosti delimi~no se posti`e pret-
hodnim grundiranjem, pri ~emu se u bazen za po-
tapanje dodaju lako provodljive supstance, kao {to
je na primer grafit.
Elektrostati~kim prskanjem mogu se nanositi sve
vrste bajceva i premaznih materijala. Kod nano-
{enja bajceva treba ipak obratiti pa`nju na razli~ite
uslove u zavisnosti od vrste bajca. Bajcevi na bazi
organskih rastvara~a pona{aju se druga~ije nego
vodeni bajcevi. Dobro se nanose, jer se odgovaraju-
}im izborom rastvara~a mogu podesiti za elektro-
stati~ko prskanje. Usled malog povr{inskog napona
lak{e se nanose nego vodeni bajcevi, prodiru bolje
u predmet obrade i ne uklanjaju se lako ni sa mas-
nih ili smolovitih mesta.Nano{enje vodenih bajce-
va zahteva naro~ite mere izolacije za posudu za
lagerovanje premaza, provodnike i raspr{iva~e,
kako elektrostati~ko polje ne bi bilo ometano
dodatnim pra`njenjem.
Slika 12.39: Procep za Slika 12.40: Disk za raspr{ivanje
raspr{ivanje (Sames)
Elektrostati~ki pi{tolj
Priprema sa komprimovanim
vazduha vazduhom
Elektrostati~ki
generator Kompresiona
posuda
Crevo za vazduh
sa visokonaponskim
kablom
Slika 12.42: Shema elektrostati~ko-vazdu{nog prskanja
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Elektrostati~ko prskanje se mo`e izvoditi kao ~isti
elektrostati~ki postupak ili kao elektrostati~ki po-
dr`ano prskanje. U prvom slu~aju premaz se ras-
pr{ava samo elektrostati~kim silama i tako dovodi
na povr{inu za lakiranje. U drugom slu~aju se pre-
maz konvencionalno raspr{ava uz istovremeno ili
naknadno elektri~no naelektrisanje.
Naime, za elektrostati~ku obradu mogu se koristiti
slede}i postupci:
1. ^isto elektrostati~ko prskanje sa raspr{ivanjem,
naelektrisavanjem i transportom premaza samo
vlastitim silama elektri~nog polja sa ure|ajima kao
{to su:
• procep za raspr{ivanje (slika 12.39)
• elektrostati~ki diskovi (slika 12.40) ili zvona
(slika 12.41)
2. Konvencionalno raspr{ivanje – vazdu{no (slika
12.42), airless ili kombinovano (airmix), potpomo-
gnuto elektrostati~ki, za:
• ru~no nano{enje (slika 12.43)
• nano{enje automatima
Slika 12.41: Zvono za raspr{ivanje (Sames)
Slika 12.43: Ru~ni elektrostati~ki pi{tolj (Wagner)
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
3. Visokorotaciono prskanje za automatske ure|a-
je sa mehani~kim raspr{ivanjem, elektrostati~ki po-
tpomognuto:
• visokorotacioni sistem raspr{ivanja sa diskom
(slika 12.44 a)
• visokorotacioni sistem raspr{ivanja sa zvoni-
ma (slika 12.44 b)
12.3.7.2.1 ^isto elektrostati~ko prskanje
Kod ovog postupka raspr{ivanje premaznog materi-
jala se odvija isklju~ivo pomo}u elektri~nih sila po-
lja. Premaz se, kao tanak film, mora stalno dovoditi
preko jedne o{tre ivice priklju~ene na visoki na-
pon, tako da sile jako koncentrisanog elektri~nog
polja deluju na povr{inu filma premaza. Time se u
filmu premaza grade mala uzdignu}a, iz kojih se
dalje izvla~e vlakna premaza, a ona se zatim ras-
padaju na naelektrisane kapljice. Njihovo kretanje
ka predmetu obrade se odvija samo pomo}u elek-
tri~nog polja.
Raspr{eni premaz se skoro bez rastura (gubitaka)
dovodi na predmet obrade, pri ~emu raspodela
debljine filma zavisi od elektri~nog polja izme|u
raspr{iva~a i predmeta obrade.
Tehni~ki, ovaj postupak je realizovan na dva na-
~ina:
• procep za raspr{ivanje (AEG-postupak) – dve
nao{trene metalne {ine formiraju jednu usku
241
Slika 12.44: Shema
visokorotacionog sistema
raspr{ivanja
(Kopperschmidt Mueller)
a) sa diskom
b) sa zvonom
pukotinu od oko 500 do 3.000 mm du`ine, ko-
ja se nalazi pod visokim naponom.
• sporo rotiraju}e zvono ili disk (Ransburg-2
postupak) – ure|aj za raspr{ivanje ima oblik
zvona (pre~nika 70-250 mm) ili diska (pre-
~nika 400-700 mm) o{trih ivica, koji je pod vi-
sokim naponom i rotira (maksimalno 3.000
o/min).
Procep za raspr{ivanje (slika 12.45) pogodan je sa-
mo za nano{enje premaza u automatima. U pros-
toru izme|u “{ina” stalno te~e premaz koji se ras-
pr{ava usled porasta ja~ine polja. Osim pumpe za
cirkulaciju premaza kroz procep za prskanje ovaj
sistem nema vi{e pokretnih delova. Stepen isko-
ri{}enja je najve}i u pore|enju sa svim ostalim sis-
temima elektrostati~kih postupaka. Nedostatak je
mala fleksibilnost u odnosu na geometriju i polo`aj
predmeta obrade, vrstu i koli~inu materijala. Glav-
na karakteristika ovog na~ina nano{enja je da
ure|aj mo`e stalno da radi a da se premaz raspr{u-
je samo onda kada je predmet obrade u zoni lakira-
nja. Iskori{}enje premaza je do 99%.
Sporo rotiraju}e zvono za raspr{ivanje – raspr{i-
vanje premaza obavlja se na o{trim ivicama zvona
koje rotira i koje se nalazi pod visokim naponom
(slika 12.46). Mehanizam raspr{ivanja na ivici (1)
je sli~an procepu za raspr{ivanje. Premaz se dovodi
u sredi{te zvona (2) pa se na unutra{njem obodu
(3) ubrzava usled rotacije zvona i centrifugalnim
silama vodi do ivice zvona. Na ivici zvona premaz
242
Slika 12.45: Procep za elektrostati~ko prskanje
(Kopperschmidt Mueller)
formira malo zadebljanje odakle se kap po kap
elektrostati~ki otkida (odvaja). Koli~ina premaza
koja se dovodi u sredi{te zvona mora da odgovara
koli~ini premaza koja je elektrostati~ki odvojena.
Ako se dovede premalo premaza ne posti`e se za-
dati efekat nano{enja, a ako se dovede previ{e pre-
maza ili ukoliko se elektrostati~ko raspr{ivanje
prekine usled nedostatka predmeta obrade, do}i }e
do “prelivanja” premaza sa zvona.
Sporo rotiraju}i diskovi za raspr{ivanje su veoma
rasprostranjeni ure|aji za obradu jednostavno obli-
kovanih masovnih proizvoda. Raspr{ivanje se od-
vija, sli~no kao kod zvona, na o{trim ivicama diska
koji rotira (slika 12.47). Premaz se dovodi sa donje
strane diska, tamo se rotiranjem ubrzava i preko
centrifugalnih sila transportuje do ivice diska. Dalji
tok raspr{ivanja i na~in kretanja kapljica premaza
je isti kao kod zvona, s tim {to su, zbog konstru-
ktivnih uslova, dodati mehani~ki impulsi za tran-
sport premaza kod raspr{avanja.
Diskovi za raspr{avanje su horizontalno postavlje-
ni, a predmeti obrade se kre}u oko njega po putanji
u obliku slova OMEGA (Ω). Povoljnost je {to se
predmeti obrade zadr`avaju relativno dugo u raspr-
{enoj magli materijala.
Karakteristika ure|aja sa sporo rotiraju}im diskom
za raspr{ivanje je i specifi~an transportni sistem.
Naime, u ovim ure|ajima se koristi vise}i trans-
porter, koji oko diska pravi jednu kru`nu petlju
pre~nika oko 2 metra. Time se omogu}ava da pred-
meti obrade du`e putuju oko diska i istovremeno
izla`u sve svoje povr{ine direktnom uticaju ras-
pr{enog materijala. Rezultat je bolje raspore|ivanje
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 12.46: Sporo rotiraju}e zvono za raspr{ivanje
1 – ivica za raspr{ivanje
2 – unutra{njost zvona
3 – unutra{nji obod zvona
Slika 12.47: Sporo rotiraju}i disk za raspr{ivanje
premaza na povr{ini predmeta obrade. Brzina
transportera je, obi~no, izme|u 1 i 3 m/min.
Ovaj sistem se mo`e primeniti za nano{enje dvo-
komponentnih materijala, kao {to je, na primer, po-
liestarski premaz. Na povr{inu diska se odvojenim
dovodnim cevima transportuju obe komponente,
zajedno se raspr{avaju i spajaju na povr{ini pred-
meta obrade, gde dolazi do reakcije i o~vr{}avanja.
Pogodnim pumpama za doziranje komponenti mo-
`e se odr`avati `eljeni odnos komponenti poliestar-
skog (ili nekog drugog) dvokomponentnog prema-
za.
Na izbor pogodnog sistema za raspr{ivanje (sa zvo-
nom ili diskom) uti~u karakteristike predmeta ob-
rade koji se lakiraju. Ako se mogu u kratkom pro-
lazu pored elektroda u potpunosti obraditi (rav-
nomerno oprskati), jer su malih dimenzija i pogod-
nog oblika, tada se mo`e primeniti sistem sa zvo-
nastim elektrodama. Me|utim, ako su ve}ih di-
menzija i slo`enijeg oblika ({to zahteva du`e vreme
obrade), onda je bolje izabrati sistem sa diskom.
^isto elektrostati~ki postupci raspr{ivanja omo-
gu}avaju vrlo racionalnu obradu i imaju niz pred-
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
nosti, kao {to su ekstremno veliko iskori{}avanje
premaza i velika otpornost na habanje ure|aja, ali i
nedostatke:
• mogu se koristiti samo za ravne povr{ine, tj.
predmete obrade, jer premaz zbog formiranja
Faradejevog kaveza ne sti`e u unutra{njost
• veliki zahtevi u pogledu konstantnosti svojsta-
va premaza
• mala fleksibilnost s obzirom na promene u
procesu lakiranja ili predmeta obrade
• primena premaza sa ne suvi{e velikim visko-
zitetom i elektri~nom provodljivo{}u u pod-
ru~ju od oko 5.10-6 do 5.10-8 S/cm
• relativno grublje raspr{ivanje
12.3.7.2.2 Elektrostati~ki potpomognuti mehani~ki
postupci raspr{ivanja (vazdu{ni i airless)
Kod ovih postupaka se premazni materijal ne ras-
pr{ava pomo}u elektri~nih sila polja, ve} ~isto me-
hani~ki. Elektrostati~ko polje izme|u ure|aja za ra-
spr{ivanje i predmeta obrade slu`i samo za naelek-
trisanje premaznog materijala i za vo|enje naelek-
trisanih kapljica do predmeta obrade.
a) Elektrostati~ko-vazdu{no prskanje
Ovaj sistem se upotrebljava za ru~no ili automat-
sko nano{enje. Mehanizam raspr{ivanja je isti kao
kod konvencionalnog vazdu{nog pi{tolja.
Naelektrisavanje premaza se odvija pomo}u jedne
iglaste visokonaponske elektrode (1), koja je cen-
tralno postavljena u mlaznici (2) i iz ove nekoliko
milimetara viri (do 10 mm) (slika 12.48).
Na {iljatom vrhu visokonaponske elektrode, pri
dovo|enju visokog napona, dolazi do koronarnog
PREMAZ
2 • problemi kod prskanja zbog efekta Faradejevog
VAZDUH
1
Slika 12.48: Elektrostati~ko-vazdu{ni sistem
raspr{ivanja
1 – visokonaponska iglasta elektroda 2 – mlaznica
243
pra`njenja elektriciteta (formiranje korone), usled
~ega se vazdu{no (komprimovanim vazduhom) ra-
spr{en premaz naelektri{e. Nije isklju~eno da se
deo naelektrisanja stvara u kontaktu sa metalnim
delovima koji dovode visoki napon.
Izme|u visokonaponske elektrode i predmeta ob-
rade nastaje elektri~no polje, kojim se naelektrisa-
ne kapi premaza vode do predmeta obrade.
Da bi se putanja ~estica odr`ala du` linija polja,
(usled sila koje na ~estice deluju – slika 3.49) mora
se znatno smanjiti postignuta kineti~ka energija us-
led raspr{ivanja komprimovanim vazduhom, a to
se ostvaruje smanjenjem brzine vazduha za raspr-
{ivanje.
Smanjenje brzine vazduha za raspr{ivanje ima za
posledicu, me|utim, grublje raspr{ivanje i lo{ije ra-
zlivanje premaza. Usled toga su “po~etni bregovi”
vi{i (vidi sliku 12.3). Razlivanje je slabije i pove}a-
va se mogu}nost stvaranja “brazdica”.
Zato je potrebno da se optimalno odredi pritisak
komprimovanog vazduha za raspr{ivanje, kako bi
se postigla neophodna fino}a raspr{ivanja prema-
za. Po pravilu, pritisak komprimovanog vazduha
kre}e se izme|u 4 i 5 bara.
Visokonaponska elektroda zahteva {to bolju izola-
ciju do najbli`e uzemljenog dela. To je kod ru~nog
pi{tolja uzemljena dr{ka, a kod automatskog raspr-
{iva~a naj~e{}e telo raspr{iva~a. Izolacija se posti`e
kori{}enjem cevi od sinteti~kog materijala, kao i
mlaznica i kapa za vazduh od sinteti~kog materi-
jala.
Prednosti ovog kombinovanog postupka u odnosu
na raspr{ivanje komprimovanim vazduhom su:
• bolje iskori{}enje premaza, posebno kod ob-
rade predmeta manjih dimenzija
• mo`e se obraditi i “le|na” strana predmeta ob-
rade usled sveobuhvatnog prskanja
Nedostaci ovog sistema nano{enja premaza su:
• dobija se lo{ija povr{ina premaza, naro~ito kod
predmeta obrade manjih dimenzija
kaveza
• preveliko nano{enje premaza na ivicama
• potrebne dopunske mere za{tite (zbog visokog
napona)
b) Elektrostati~ko-airless raspr{ivanje
Elektrostati~ko-airless raspr{ivanje je elektrosta-
ti~ki potpomognut airless postupak (slika 12.50).
Dodatno su postavljene, u odnosu na konven-
cionalni postupak, jedna ili vi{e visokonaponskih
elektroda (1) za postizanje elektri~nog pra`njenja u
obliku korone oko jezgra mlaznice (2). I kod ovog
244
Sila zemljine te`e:
Vu~na sila vazduha: Fpn =C W × L × T ×v 2
Elektri~na sila: Fel =Q ×E
Struja vazduha
( qL )
Fel
Kapljica (m, Q, u)
DJ J Slika 12.49: Sile koje
Fpn
Fgr
2 naknadno se ubrzavaju usled elektri~nog polja.
1 govu povr{inu.
Slika 12.50: Elektrostati~ko airless raspr{ivanje
1 – visokonaponska elektroda
2 – mlaznica
sistema mora se smanjiti kineti~ka energija kapljice
premaza. To se mo`e posti}i smanjivanjem pritiska
premaza uz istovremeno pove}anje pre~nika mlaz-
nice, kako bi se obezbedio konstantan protok pre-
maza. Ove promene parametara svakako slabe kva-
litet raspr{ivanja a time i izgled povr{ine. Predno-
sti i mane su iste kao i kod elektrostati~ko-vazdu-
{nog raspr{ivanja.
Ovaj sistem raspr{ivanja premaza, kao i konven-
cionalni airless postupak, upotrebljava se za obra-
du profilisanih elemenata u velikoserijskoj proiz-
vodnji. Mogu se koristiti kao ru~ni ili automatski
raspr{iva~i.
Elektrostati~ki visokorotacioni sistemi raspr{ivanja
Ovi sistemi za raspr{ivanje sjedinjuju na najbolji
na~in prednosti optimalnog raspr{ivanja i elektro-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Fgr =m ×g
q d 2 ×p
2 4
Pneumatski raspr{iva~
sa elektrostatikom
Elektri~ne linije
polja (E)
deluju na kapljicu premaza
dJ
Efekat obavijanja: DJ = =Fgr +Fpn +Fel kod elektrostati~kog
dt
lakiranja
stati~kog nano{enja premaza. Premaz se uz pomo}
brzo rotiraju}ih zvona ili diskova mehani~ki ras-
pr{ava i radijalno “odbacuje” do ivice zvona ili dis-
ka. Kapljice premaza, koje napu{taju raspr{iva~,
Raspr{iva~ centrifugalno zavitla paralelno kapljice
PREMAZ premaza na povr{inu predmeta obrade. Vazdu-
{nom zavesom prstenastog oblika (vazduh za us-
meravanje) kapljice premaza se skre}u na predmet
obrade i usled delovanja elektri~nog polja trans-
portuju do predmeta obrade i na kraju sla`u na nje-
Naelektrisanje premaza se posti`e kontaktnim na-
elektrisanjem ili koronarnim naelektrisanjem posle
raspr{ivanja. Premaz se dovodi na elektrodu sa
unutra{nje strane rotiraju}eg raspr{iva~a (zvona ili
diska) i usled postoje}ih centrifugalnih sila prenosi
na ivicu za raspr{ivanje.
Sam postupak raspr{ivanja se mo`e izvesti po
razli~itim mehanizmima raspr{ivanja, {to zavisi od
uslova nano{enja:
• kod kapljastog raspr{ivanja nastaje na ivici za
raspr{ivanje zadebljanje. Usled vrtlo`enja i
turbulencije formiraju se bradavice u ovom
zadebljanju, iz kojih se kapljice izbacuju cen-
trifugiranjem. Ove kapi imaju veoma veliki
pre~nik. Iz tog razloga ovaj mehanizam ras-
pr{ivanja nije pogodan za lakiranje.
• kod kon~astog raspr{ivanja se iz zadebljanjem
nastalih bradavica izvla~e konci (vlakna), koji
se usled unutra{njih oscilacija nakon odre|e-
nog rastojanja raspadaju (kidaju) u uzan spek-
tar kapljica. Ove pojedina~ne kapljice imaju
veoma male pre~nike. Ovaj mehanizam ras-
pr{ivanja je veoma pogodan za lakiranje, jer
daje veliku ravnomernost zbog malih pre~nika
kapljica.
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
• kod aerodinami~nog lamelnog raspr{ivanja
toliko se razvla~i zadebljanje premaza da nas-
taje du` ivice za raspr{ivanje zavesa premaza
(lamela premaza). Ova zavesa premaza se u
vazduhu brzo kre}e i treperi, sli~no kao neka
zastava na vetru, i to popre~no na ravan ivice
za raspr{ivanje. Usled velikih sila ubrzanja pri
treperenju ova zavesa se cepa po spolja{njoj
ivici (kao froncle na zastavi). Deli}i premaza,
koji se otkidaju, skupljaju se na osnovu povr-
{inskog napona u loptaste kapljice. Ovaj me-
hanizam se naj~e{}e primenjuje kod raspr{i-
vanja premaza.
• kod turbulentnog lamelnog raspr{ivanja sta-
bilizuje se lamela premaza usled velikih cen-
trifugalnih sila. Unutar lamele premaza struje
ometaju}i frontovi sa ivice za raspr{ivanje ka
krajevima lamele i cepaju tu ivicu lamele.
Srednji pre~nik kapljice kod visoko rotacionog
raspr{avanja premaza kre}e se izme|u 15 i 40 µm.
a) Elektrostati~ki visokorotacioni sistem sa zvonima
Ovaj sistem se upotrebljava kod automatizovane
serijske obrade sa ve}im zahtevima u pogledu kva-
liteta razlivanja premaza.
Visokorotaciona zvona za raspr{ivanje (pre~nika 30
do 80 mm) rade sa brojem obrtaja do 40.000 u mi-
nutu, i omogu}avaju, za razliku od sporo rotira-
ju}ih, zna~ajno finije raspr{ivanje premaza (slika
12.51). Omogu}ena je obrada svim konvencional-
nim i modernim premaznim sistemima (kao i
vodenim premazima), pri ~emu se koli~ina protoka
materijala mo`e varirati u {irokom podru~ju. Na-
elektrisavanje premaznih materijala nastaje naelek-
trisanjem provodnika, tj. direktnim kontaktom sa
zvonom pod dejstvom visokog napona.
transporter
predmet
pumpa za
obrade
doziranje premaza
vod za premaz
visokonaponski
generator
245
Za regulisanje {irine i homogenosti raspr{enog
mlaza (i time raspodele debljine sloja) kod visoko-
rotacionih sistema za raspr{ivanje sa zvonima stoji
na raspolaganju dodatni “vazduh” koji struji iz ot-
vora prstenastog oblika postavljenih iza zvona,
koaksijalno na osu zvona.
Dobri rezultati obrade se posti`u pri raspr{ivanju
sa srednjim pre~nicima kapljica izme|u 30 i 40
µm. U tu svrhu su potrebni obrtaji zvona od 18.000
do 35.000 o/min, ve} prema vrsti premaza (povr-
{inski napon).
b) Elektrostati~ki visokorotacioni sistem sa diskovima
Ovaj sistem, kao i ~isto elektrostati~ki sistem sa di-
skovima, radi po OMEGA putanji (slika 12.52).
Predmeti koji se prskaju, uzemljeni su na jednom
kru`nom vise}em transporteru izvedenom u obliku
tzv. omega petlje (slika 12.52), i kre}u se oko verti-
kalno pokretnog visokorotacionog diska, a istovre-
meno se i sami okre}u. Na ovaj na~in se predmeti
obrade obra|uju sa svih strana. Za one zone koje
nisu dobro obra|ene, mo`e se naknadno koristiti
ru~no prskanje na zidnom prskali{tu. Postupak je
pogodan za automatsku obradu stolica (slika
12.53).
Visokorotacioni diskovi za raspr{ivanje su pre~ni-
ka 150 - 250 mm i rotiraju sa oko 20.000 o/min, po
istom mehanizmu kao i visokorotaciona zvona.
Analogno ovima, upotrebljavaju se kada ~isto elek-
trostati~ki sistemi sa diskovima ne mogu da ispune
zahteve obrade, na primer kod primene vodenih
premaza ili radi postizanja ravnomerne raspodele
debljine filma kod predmeta obrade sa izra`enim
Fardejevim {upljinama.
Zona prskanja ure|aja sa visokorotacionim disko-
vima je ogra|ena odgovaraju}om kabinom (slika
zvonasta
elektroda
Slika 12.51: Shema
elektrostati~kog ure|aja sa
visokorotiraju}im zvonima
246 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

sanje, pritisak prskanja, brzina vazduha odsi-

Dovod premaza
savanja i rastojanje pi{tolja od predmeta obra-
Visoki napon de. Ako ti parametri nisu perfektno pode{eni
Uzemljeni kru`ni obavijanje predmeta obrade premazom postaje
Predmeti obrade transporter nedovoljno i time se ne posti`e smanjenje ras-
(okretni) tura
• predmeti obrade treba da imaju jednostavniji
vf geometrijski oblik; naime, ako su uglovi o{tri
formiraju se zone elektrostati~ke “senke”, koje
skre}u kapljice premaza, spre~avaju}i njihovu
depoziciju i formiranje uniformnog filma.
Osim toga, u {upljinama, zbog efekta Farade-
jevog kaveza, ne formira se elektrostati~ko po-
lje, a time nema ni nano{enja premaza
• te{ko}a uvo|enja u premaz odgovaraju}eg ka-
paciteta za odr`anje naelektrisanja. Ako pre-
maz nije u stanju da odr`i naelektrisanje, oba-
vijanje }e biti slabo, dok, ako se odr`ava suvi-
Podizanje diska {e visoko naelektrisanje premaz }e te`iti da se
vrati na mesto odakle je prskano, deponuju}i
se na radniku koji prska ili na zidovima ka-
bine. Iz ovog razloga elektrostati~ko prskanje
premaza na bazi vode ru~nim na~inom je vrlo
te{ko
U tabeli 12.11 prikazane su karakteristike elektro-
stati~kog prskanja.

Slika 12.52: Elektrostati~ki ure|aj sa visokorotiraju}im

diskom: a) shema OMEGA-ure|aja; b) izgled

12.54), koja ima funkciju, pored za{tite na radu, da

klimatiziranim vazduhom obezbedi kvalitetno na-
no{enje. Slika 12.53: Elektrostati~ko lakiranje stolica (Eisenmann)
Pri rastojanju predmeta obrade od 1,5 m i uz mo-
gu}i pomer transportera od 10 m/min posti`e se vi-
soka produktivnost.
Generalno, prednosti elektrostati~kog prskanja su:
• dobro raspr{ivanje premaza
• bolje obavijanje predmeta obrade (sveobuhvat-
nost obrade), sa odgovaraju}im smanjenjem
rastura materijala
• ve}i kapacitet rada, po{to se predmet obra|uje
i sa strane suprotne od one na koju se premaz
usmerava
Nedostaci su:
• neophodna ekstremna preciznost u determi-
Slika 12.54: Kabina za ure|aj sa visokorotacionim
nisanju nekih parametara, kao {to su naelektri-
diskom za obradu stolica (Eisenmann)
Tabela 12.11: Karakteristike elektrostati~kog raspr{ivanja

Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA

^isto elektrostati~ki postupci raspr{ivanja Elektrostati~ki podr`ani mehani~ki postupci raspr{ivanja
Kriterijum za Pi{tolji sa Airless pi{tolji sa
upore|ivanje Procep za Zvono za Disk za Visokorotaciona Visokorotacioni
komprimovanim vazdu{nom Airless pi{tolji
raspr{ivanje raspr{ivanje raspr{ivanje zvona diskovi
vazduhom podr{kom (airmix)

Odgovaraju}e jednostavni ravni delovi; korpusi; kao kod ~istog elektrostati~kog zvona za komplikovaniji kod velikog protoka premaza i povr{ina
rotaciono simetri~ni delovi raspr{ivanje, odn. diska za raspr{ivanje, za obradu (npr. veoma
podru~je delovi
bez delova sa delovi sa malim udubljenjima; ipak bolja obrada udubljenja, finije velika brzina transportne trake); delovi
primene udubljenjima cevaste konstrukcije, sitni delovi raspr{ivanje i ve}a produktivnost (udubljenja) sa ekstremnim udubljenjima
Kretanje nepokretni automat za cilindar za automat za cilindar za ru~no;
raspr{iva~a raspr{iva~ kretanje vertikalno kretanje ili robot vertikalno automat za kretanje ili robot
(hub) kretanje (hub) kretanje
Kvalitet mali mali - srednji mali - srednji veoma dobar veoma dobar veoma dobar srednji - dobar srednji
razlivanja
Odgovaraju}i konvencionalni premazi sa rastvara~ima
premazni pribli`no isti materijali uklju~uju}i i
premazi metalnog efekta; 2-K premazi; vodene premaze pribli`no isti materijali uklju~uju}i i vodene premaze
materijal High Solids; bez vodenih premaza
ograni~en na 2-3 cm3/min po cm du`ine ivice za 200 - 1.000 600 - 1.200 400 - 1.000 800 - 1.500 800 - 1.500
Maksimalni raspr{ivanje cm3/min cm3/min cm3/min cm3/min cm3/min
protok
premaza zavisno od veli~ine zvona/diska, zavisno pored ostalog od pre~nika mlaznice, viskoziteta
100 - 250 cm3/min 800 cm3/min
premaza, broja obrtaja premaza, pritiska premaza, pritiska vazduha za prskanje

promena
doziranje
Promena otpornost doziranje dovoda premaza mlaznice; samo sa
doziranje dovoda premaza
protoka premaza; (potrebno pode{avanje veli~ine ograni~ena promenom
dovoda premaza ili ventil na
materijala visoki napon zvona odnosno diska) pritiskom mlaznice
pi{tolju
premaza

samo jedna airless pumpa: oko 15

Vreme
minuta;
promene oko 30 minuta nekoliko minuta nekoliko minuta nekoliko sekundi nekoliko minuta nekoliko sekundi
za svaku boju jedna pumpa: oko 30
premaza
sekundi

vazdu{na turbina: vazduh za

Potro{nja 5 - 40 Nm3/h; vazdu{na vazduh za prskanje:
airless pumpa
komprimovanog nije potreban komprimovani vazduh vazduh za turbina: 10 - 60 prskanje: 6 - 13 Nm3/h;
10 - 30 Nm3/h
vazduha po usmeravanje: Nm3/h 10 - 40 Nm3/h airless pumpa:
raspr{iva~u 5 - 25 Nm3/h 10 - 30 Nm3/h
pogon elektromotorom maksimalan pritisak: 6 bar maksimalni ulazni pritisak vazduha: cca 8 bar
mokro suvo
Preporu~eno suvo pre~i{}avanje mokro pre~i{}avanje
pre~i{}avanje pre~i{}avanje
odsisavanje
< 0,1 m/s 0,1 - 0,3 m/s 0,2 - 0,3 m/s 0,3 - 0,5 m/s
Stepen 97 - 99 % 90 - 95 % 85 - 95 % 70 - 95 % 75 - 95 % 65 - 75 % 70 - 85 % 70 - 85 %

247
nano{enja
248 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

12.3.8 Automati za prskanje i roboti

Kod automatskog prskanja manuelni rad je sveden
na minimum i to samo na operacije snabdevanja
(punjenja) i uklanjanja (skidanja) obradaka (kada
funkcioni{e samostalno). Na slici 12.55 prikazan je
automat za prskanje.
Ekonomi~nost primene automata za prskanje ~ine:
• produktivnost rada
• kratko vreme pripreme pri promeni predmeta
obrade ili premaznih materijala
• minimalni tro{kovi ~i{}enja ure|aja
• fleksibilnost ure|aja u pogledu raznolikosti
predmeta obrade
Proto~ni rad i elektronsko upravljanje ~ine automa-
Slika 12.55: Automat za prskanje – robot (Giardina)
te za prskanje pogodnim za rad u linijama i to ne
samo u serijskoj proizvodnji, ve} i u proizvodnji po
narud`bini. Elektronika mo`e, izme|u ostalog, da
obuhvata:
• prepoznavanje radnog predmeta – njegove ge-
ometrije, dimenzija i pozicije na transporteru
• sistem transporta (upravljanje pomerom)
• upravljanje ure|ajima za punjenje linije (redo-
sled uklju~ivanja raspr{iva~a, na primer kod
lakiranja lajsni i sl.)
• kabinu za prskanje
Profilisane plo~e (na primer frontovi) i ravne povr-
{ine ~iji profili kantova zalaze tangencijalno u ra-
van, kao i neki sitni elementi (ru~ice, dugmad i sl.)
ne mogu se obraditi valjanjem ili nalivanjem, ve}
se moraju prskati. Kada se ovi elementi obra|uju u
ve}im koli~inama, potrebno je da se ru~no prska-
nje zameni prskanjem u proto~nim ure|ajima, tzv.
automatima za prskanje. Slika 12.56: Raspr{iva~ za automat za prskanje
(Krautzberger)
U automatima za prskanje ravnih povr{ina mogu
se upotrebiti svi mehani~ki postupci raspr{ivanja, a) za vazdu{no prskanje
b) za airmix prskanje
kao {to su vazdu{no, airless i airmix. Zbog dobrih
mogu}nosti pode{avanja ~esto se radi sa airmix sis-
temom.
U automatima za prskanje koriste se raspr{iva~i
(slika 12.56).
Raspr{iva~i se u radu mogu kretati na razli~ite
na~ine u odnosu na predmet obrade koji se nalazi
na transporteru ispod njih (slika 12.57):
a b c
• Ovalno kretanje (slika 12.57 a) - Na jednom lan-
cu je pri~vr{}eno do 16 pi{tolja koji se kre}u po
ovalnoj putanji popre~no na smer kretanja trans- Slika 12.57: Mogu}nost kretanja raspr{iva~a
portera. Brzina kretanja lanca, tj. raspr{iva~a i kod automata za prskanje
njihov broj pode{eni su tako da se uz brzinu
pomera od 4 - 8 m/min, posti`e potreban nanos. predstavlja dosta veliki gubitak premaza i sred-
Dovod premaza u raspr{iva~e je centralizovan za stava za pranje.
sve raspr{iva~e preko zajedni~kog razvodnika.
Svaka promena premaza zahteva podrobno ~i{- Na slici 12.58 prikazan je automat za prskanje sa
}enje raspr{iva~a i duga~kih dovodnih creva, {to ovalnim kretanjem raspr{iva~a.
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 249

• Linearno kretanje (tamo-amo ili levo-desno)

Slika 12.58: Automat za prskanje sa ovalnim kretanjem
raspr{iva~a (Venjakob)
• Kru`no kretanje (slika 12.57 c) - Raspr{iva~i su
• Numeri~ki upravljani automati – “roboti” (slika
Slika 12.59: Automat za prskanje sa linearnim
kretanjem raspr{iva~a (Cefla)
(slika 12.57 b) - Na nosa~u se nalazi jedan ili dva
kliza~a koji se kre}u tamo-amo popre~no na
pravac kretanja transportne trake. Kada se nalaze
dva kliza~a, tada je njihovo kretanje suprotnos-
merno. Na kliza~ima su obi~no pri~vr{}ena dva
ili ~etiri raspr{iva~a. Kretanje se ostvaruje
pomo}u lanca ili pneumatski. Bitan je, pri tom,
hod raspr{iva~a, koji je uvek ve}i od zone rada.
Brzina pomera se nalazi u rasponu od 2 - 4
m/min, {to uglavnom zadovoljava obradu fronto-
va, jer ta~no punjenje transportne trake i ne doz-
voljava ve}e brzine pomera.
Snabdevanje premazom se izvodi centralno pre-
ko razvodnika, pri ~emu se mogu posti}i i veoma
visoki pritisci premaza kod airless prskanja.
Gubici pri promeni premaza su u odnosu na
ovalno kretanje znatno manji, posebno ako se
ure|aji za izmenu postave direktno na mestu
pri~vr{}ivanja raspr{iva~a.
Na slici 12.59 prikazan je automat za prskanje sa
linearnim kretanjem raspr{iva~a.
postavljeni na jednom “to~ku” pre~nika ve}eg od
{irine transportne trake (slika 12.60).
12.61) - imaju jedan ili vi{e raspr{iva~a i njihov
rad je programiran po obliku i dimenzijama pred-

Slika 12.60: Automat sa kru`nim kretanjem raspr{iva~a : a) shematski prikaz; b) izgled (Cefla)

Slika 12.61: Shema portalnog robota za prskanje ravnih povr{ina

250
Slika 12.62: Mogu}nosti kretanja raspr{iva~a – polje rada (Cefla)
Slika 12.63: Transportni sistem sa letvi~astim
transporterom (Venjakob)
meta obrade. Za razliku od klasi~nih automata
(prethodno opisanih), obrada se ne vr{i u proto-
ku, ve} taktno. To zna~i da se transportna traka
pomera dok se predmeti obrade ne na|u u unu-
tra{njosti ure|aja (zoni za prskanje) i tada se za-
ustavi. Svetli otvor na ulazu i izlasku u ure|aj se
tako|e zatvara (obi~no nekom vrstom klapni)
tako da unutra{njost ure|aja funkcioni{e kao
kabina sa nadpritiskom (vidi ta~ku 13.5). Tek ta-
da raspr{iva~i zapo~inju rad, pri ~emu prskaju i
kantove i {ire strane, po zadatom programu, da-
kle, slobodno menjaju}i putanju kretanja (najpre
se spu{taju do odre|enog rastojanja u odnosu na
Slika 12.64: Transportni sistem sa ~eli~nim trakama
(Barberan)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
predmet obrade, obra|uju kantove i {ire strane i
onda se podi`u - imaju trodimenzionalno kreta-
nje) i nagib (slika 12.62). Na ovim ure|ajima se
dobija visok kvalitet obrade i na komplikovani-
jim oblicima predmeta obrade. Na istom trans-
porteru se mogu nalaziti razli~iti oblici predmeta
obrade. Ovi ure|aji su snabdeveni i pobolj{anim
sistemima za prikupljanje vi{ka prskanog materi-
jala u odnosu na obi~ne automate za prskanje.
Transportni sistemi predmeta obrade kod automata
za prskanje mogu biti slede}i:
• Letvi~asti transporter – letvice su postavljene
popre~no u odnosu na pravac kretanja transpor-
tera (slika 12.63). Nedostatak je prljanje popre-
~nih letvica prilikom prskanja. U povratku pre-
maz nije osu{en, tako da se slede}i predmet ob-
rade prlja sa le|ne strane. Kod nekih ure|aja
letvice se obr}u pri svakom prolazu za 90°. Za te-
meljno ~i{}enje potrebno je izvaditi letvice iz
transportnog ure|aja.
• ^eli~ne trake – trake {irine 15 mm, sa korakom
od 90 mm, postavljene su paralelno u odnosu na
pravac kretanja transportera (slika 12.64). Kod
nekih sistema postoji i niz me|utraka koje mogu
podi}i predmet obrade i omogu}iti bolju obradu
kantova, kao i obradu ivi~nog dela pole|ine,
kada je to potrebno. Pri povratnom hodu glatke
Slika 12.65: Ure|aj za ~i{}enje transportne
trake (Venjakob)
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
trake se ~iste prolaskom preko jednog skida~a
(no`a) ili ~etke koja se nalazi potopljena u rast-
vara~u, tako da trake ne prljaju slede}e predmete
obrade (slika 12.65).
• Papirne trake – pri odre|enom prolazu vazduha
u zoni prskanja postoji opasnost da se kod po-
pre~nih letvi~astih transportera ili ~eli~nih traka,
predmeti obrade zaprljaju sa le|ne strane ras-
pr{enom maglom premaza. Kako bi se to spre-
~ilo, mo`e se uklju~iti u transportni sistem papir-
na traka (slika 12.66). Papirna traka, u {irini tran-
sportne trake, nalazi se u velikim rolnama na
ulaznoj strani i odande se odmotava (brzinom
pomera radnih predmeta). Mali vakuum fiksira
papirnu traku na transportnu traku koja se kre}e
ispod nje. Nakon prskanja zaprljani papir se
namotava. Zaprljani papir se mora ukloniti, jer se
na njemu nalaze ostaci premaza i rastvara~a.
Ovaj na~in za{tite }e biti ekonomi~an ako su
tro{kovi za papir i njegovo uklanjanje znatno ni`i
od tro{kova dorade na zaprljanoj pole|ini pred-
meta obrade. Ovaj tip transportera nije na{ao {iru
primenu.
Slika 12.66: Transportni sistem sa papirnom trakom
(Barberan)
• ^eli~na beskona~na traka – omogu}ava, kao i u
prethodnom slu~aju, da se predmet obrade ne
prlja sa le|ne strane, jednostavno se ~isti nakon
izlaska iz zone prskanja, tj. u povratnom hodu,
Slika 12.67: Transportni sistem sa ~eli~nom
beskona~nom trakom (Giardina)
251
najpre jednim skida~em, a zatim i prolaskom
kroz rastvara~. Prednost je i {to je trajna, a nedo-
statak je {to uve}ava ukupnu cenu ure|aja. Kori-
sti se kod numeri~ki upravljanih automata (slika
12.67).
• Beskona~na sinteti~ka traka – transportna traka
izra|ena je od nekog sinteti~kog materijala (mila-
ra ili sli~no) (slika 12.68). Ima sve tehnolo{ke
prednosti kao i ~eli~na traka, osim {to mora da se
menja posle odre|enog perioda kori{}enja (kod
milara nekoliko puta godi{nje, kod novijih mate-
rijala jednom godi{nje). U tom smislu, ure|aj
~ine ekonomi~nijim jednokratno, ali kasnije
zamena uti~e na dodatne tro{kove odr`avanja.
Slika 12.68: Transportni sistem sa kontinuelnom
transportnom trakom (Barberan)
• Paletni transporter (slika 12.69) – specijalnost
ovog transportera je kori{}enje palete dimenzija
1.200 x 700 mm, koje su pri~vr{}ene na dva para-
lelna lanca, koji se sinhronizovano kre}u, tako da
je paleta uvek u horizontalnom polo`aju. Punjenje
i pra`njenje palete predmetima obrade obavlja se
na istom mestu.
Automati sa linearnim kretanjem raspr{iva~a naj-
~e{}e imaju letvi~asti transporter i ~eli~ne trake.
Automati sa kru`nim i ovalnim kretanjem obi~no
imaju ~eli~ne trake. Numeri~ki upravljani automati
– roboti, imaju kao transporter beskona~ne trake
izra|ene od ~elika ili milara.
Automati za prskanje imaju sistem za brzu pro-
menu transportne trake (slika 12.70).
Upravljanje raspr{iva~ima mo`e se obaviti preko
tri razli~ita sistema:
• foto}elijom – ru~no se reguli{e {irina zone pr-
skanja. Rad raspr{iva~a se sinhronizuje sa po-
merom predmeta nezavisno od njihove pozici-
je na transporteru. Prihvatljivo je kada se radi
sa samo jednim nizom predmeta obrade ili
predmetima koji dobro pokrivaju zonu prska-
nja. Ina~e, rastur materijala je znatan
252 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Prskanje u automatima, s obzirom na nezanemar-

ljivo formiranje umagljenog materijala, obavlja se u
atmosferi kabine za prskanje sa bo~no postavlje-
nim vodenim zavesama. Postoje i konstrukcije sa
suvim pre~i{}avanjem, tj. suvim filterima, iako ni-
su na{le {iru primenu. Roboti, kao {to je ve} nave-
deno, funkcioni{u po ovom pitanju kao kabine sa
nadpritiskom.

Slika 12.69: Transportni sistem sa paletnim

transporterom: a) shematski prikaz; b) izgled (Venjakob)

Slika 12.71: Most sa foto}elijama od 120 dioda za pre-

poznavanje predmeta obrade (Cefla)
Slika 12.70: Promena transportne trake na automatu za
prskanje (Giardina)

• poluautomatsko – reguli{e se {irina prskanja

za dva niza predmeta, koji mogu da budu me-
|usobno smaknuti
• automatsko – sa elektronskim ~itanjem oblika
predmeta obrade. Oblik predmeta obrade ~ita
se sa 60 (120) foto}elija na ulasku u ma{inu,
memori{e i reprodukuje istim oblikom zone za
prskanje (slika 12.71). Elektronski ure|aji
omogu}avaju da se {irina i du`ina predmeta
obrade slobodno menjaju. Elektronski elemen-
ti, tako|e, omogu}avaju da se kvantifikuje
obra|ena povr{ina u jednom danu
Kompleksni ciklusi lakiranja omogu}eni su zahva-
ljuju}i jednostavnom i brzom programiranju (slika Slika 12.72: Kompjuterizovano upravljanje
12.72). automatom za prskanje (Cefla)
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 253

Odsisavanje
magle

Skidanje

Postavljanje
Pi{tolj za
prskanje

Slika 12.73: Automat za prskanje sa kru`nim stolom: a) shematski prikaz; b) izgled (Krautzberger)

Prskali{te

Predmet
obrade

Pi{tolj za
prskanje Lan~ani
transporter
sa vretenima
Ure|aj za
podizanje

Slika 12.74: Automat za lakiranje sa transporterom sa obrtnim vretenima: a) shematski prikaz; b) izgled (Eisenmann)

12.3.8.1 Automat za prskanje sa kru`nim
(karuselnim) stolom
Simetri~ni mali detalji i tokareni elementi u ve-
likim serijama mogu se dobro obraditi na ure|a-
jima za prskanje sa kru`nim (karuselnim – okret-
nim) stolom (slika 12.73).
Elementi za obradu se postavljaju na rotiraju}a vre-
tena i kre}u se ispred raspr{iva~a. Rotiranjem pred-
meta obrade i stola, kao i vertikalnim kretanjem
“gore-dole” pi{tolja za prskanje omogu}ava se na-
no{enje premaza sa svih strana predmeta obrade.
Elementi se name{taju i skidaju ru~no. Vreme takta
se odre|uje prema na~inu prskanja. Umagljeni
materijal se i ovde pre~i{}ava mokrim ili suvim po-
stupkom.
meta obrade prolazi pravolinijski ispred raspr-
{iva~a, omogu}avaju}i obradu sa svih strana. Na
slici 12.74 (a) shematski je prikazan ure|aj za
lakiranje sa transporterom sa obrtnim vretenima.
Prednost ovog sistema u odnosu na automat za pr-
skanje sa kru`nim stolom je {to detalji mogu bez
dodatne manipulacije da pro|u i kroz ure|aj za su-
{enje. Kod duga~kog vremena su{enja (PU prema-
zi) i komplikovanog postavljanja predmeta obrade
nastaju visoki investicioni tro{kovi.
Na slici 12.74 (b) prikazan je ure|aj za lakiranje to-
karenih elemenata sa transportom na obrtnim vre-
tenima.
12.3.8.3 Obrada (nano{enje) sa podiznim
(hub) ure|ajima

12.3.8.2 Automat za lakiranje sa lancem
i obrtnim vretenima
Proizvoljno duga~ak transportni lanac (kru`ni tran-
sporter) sa obrtnim vretenima za prihvatanje pred-
Ravni elementi, oka~eni na vise}i transporter, mo-
gu se istovremeno obostrano obraditi na podizno-
-spu{taju}im (hub) ure|ajima.
Kao {to je prikazano na slici 12.75 predmeti obrade
vode se pored vertikalno postavljenog opti~ko-elek-
254 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 12.75: Automat za

prskanje sa podiznim (hub)
ure|ajem:
a) shema;
Izgled b) izgled (Larius)
1 1 – stanica za podizanje i
spu{tanje sa ure|ajem za
prskanje
2 – opti~ko-elektronsko
premeravanje predmeta
obrade
3
3 – predmet obrade na kru`nom
2 Osnova 4 vise}em transporteru
4 – kabina za prskanje

tronskog ure|aja za premeravanje delova, koji iz-

merene vrednosti sa zadr{kom prenosi na ure|aje
za prskanje, u cilju upravljanja raspr{iva~ima za
prskanje.
U zavisnosti od vrste predmeta obrade mo`e se jed-
nostrano ili, jo{ bolje, obostrano obraditi u prolazu
predmet obrade. Ovaj ure|aj posebno je pogodan
kod elektrostati~kih ure|aja sa visokorotacionim
zvonima, gde su gubici pri nano{enju mali, na pri-
mer kod prskanja frontova, ukoliko se mogu koris-
titi odgovaraju}i premazi.
Treba imati u vidu da ure|aji za ka~enje radnih
predmeta mogu da uti~u i ometaju elektrostati~ko
polje, {to dovodi do manjeg nanosa premaza (tanji
sloj) na mestu ka~enja predmeta obrade. Osim to-
ga, delimi~no se lakiraju i kuke (ve{alice), pa se s
vremena na vreme moraju o~istiti od premaza.

12.3.8.4 Automat za prskanje lajsni

Jedan od na~ina obrade predmeta letvi~astog obli-

ka, po~ev{i od profilisanih lajsni pa do letvi za
op{ivanje vrata, je prskanje, pri ~emu se elementi
obra|uju sa tri strane u prolazu. Raspr{iva~i mogu
biti vazdu{ni, airless ili airmix, po potrebi pore|a-
ni u nizu jedan iza drugog (slika 12.76).
Raspr{iva~i su postavljeni pod razli~itim uglovima
za obuhvatanje pojedinih delova profila. Aktiviraju
se tek kada nai|e predmet obrade, i time se {tedi
na materijalu.

12.3.8.5 Roboti za prskanje Slika 12.76: Automat za prskanje lajsni (Makor)

Roboti su univerzalno upotrebljivi automati za pr- programirati i mogu se senzorski voditi. Stoga
skanje sa vi{e osa kretanja, ~iji se redosled kretanja roboti mogu da izvedu komplikovna prostorna kre-
i putanje, odnosno uglovi kretanja mogu slobodno tanja (dakle, trodimenzionalnu obradu).
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 255

Prednosti primene robota su: ta), radnim prostorom kru`nog oblika izvan
postolja (povr{ine postavljanja), sa 6 osa za
• pam}enje programa kod obrade i to za razli~ite
translatorna i rotaciona kretanja (slika 12.78),
oblike predmeta obrade po proizvoljnom redo-
uz prikladno odr`avanje putanje kretanja. Br-
sledu
zina kretanja je odre|ena mogu}om brzinom
• proizvoljna u~estalost reprodukovanja toka
nano{enja premaza, uz dati, uslovljeni kvali-
kretanja
tet
• rad i u atmosferi {tetnoj za `ivotnu sredinu
2. Prete}ih ure|aja – sistemi za promenu boje,
• preuzimanje ru~nih operacija (postavljanje i
vodovi za snabdevanje i po potrebi dodatni
skidanje predmeta)
ure|aji na primer za postavljanje i skidanje
I pored svih ovih prednosti i ~injenice da se mogu predmeta obrade
koristiti za sve sisteme prskanja, roboti za prskanje 3. Upravlja~ke jedinice – primenjuje se uprav-
su slabo zastupljeni u drvnoj industriji. Razvijeni ljanje po putanjama, jer za prskanje nije pogo-
postupci obrade razli~itih vrsta elemenata ~ine da dan sistem upravljanja ta~ka-na-ta~ku. Za
se u drvnoj industriji obrada upravo vr{i visoko- upravljanje se putanja koju treba pre}i, iska-
produktivnijim postupcima, tipski, po elementima. zuje mnogim gusto postavljenim jedna do
Dakle, u odnosu na oblik najzastupljenijih pred- druge ta~kama, ~ije se koordinate mere i me-
meta obrade, mnogo su pogodniji ili jeftiniji drugi mori{u. Uobi~ajen je postupak da radnik
ure|aji. Roboti su kao vid obrade preuzeti iz dru- ru~no vodi ruku robota du` `eljene trase, si-
gih polja (autoindustrije, industrije ku}nih aparata muliraju}i sve operacije obrade. Nakon toga,
i dr.), a u drvnoj industriji mogu imati primenu je- ure|aj za kontrolu memori{e sve potrebne in-
dino kod obrade stolica, sklopljenog komadnog na- formacije za verno ponavljanje nau~enog cik-
me{taja, muzi~kih instrumenata, sanduka i sl, s ob- lusa.
zirom na komplikovane tokove kretanja pri obradi.
Slede}e karakteristike obrade robotima uti~u na
opredeljenje za izbor nekog drugog na~ina obrade:
• potrebno vreme prskanja robotom za isti kva-
litet obrade nije su{tinski mnogo kra}e od ru~-
nog rada (~esto treba ra~unati da je radnik br`i
do 20 % od robota)
• potreban je stru~an personal za programiranje
• investicioni tro{kovi su veoma visoki za robot
i prate}e ure|aje
• predmeti obrade moraju da budu ta~no pozici-
onirani naspram robota; prilikom transporta
stolica koje su oka~ene na kru`ni transporter,
ta~nost pozicioniranja ~esto nije zadovoljava-
ju}a
Prema tome, da bi kori{}enje robota bilo ekonomi-
~no potrebno je obezbediti:
• manje investicione tro{kove
• mogu}nost rada u vi{e smena
• unapre|enje kontrole pozicioniranja delova,
podataka o obradi (premaz, koli~ina nano{e-
nja), snabdevanja premazom, kvalitet (postu-
pak On-line merenja)
• razvoj odgovaraju}ih ure|aja za lagerovanje i
transport za vi{esmenski rad i obrada po poru-
d`binama, prepoznavanje delova i pozicionira-
nje, optimalna i jeftinija izrada programa, uz
mogu}nost korigovanja
Robot pogodan za prskanje sklopljenih trodimenzi-
onalnih proizvoda – stolica ili stolova (slika 12.77)
sastoji se iz vi{e delova (funkcionalnih celina):
1. Ure|aja sa kolenastim kinematskim zglobom Slika 12.77: Robot za prskanje sklopljenih
– sa pogonom u Ex-za{titi (eksplozivna za{ti- trodimenzionalnih proizvoda (Superfici-Elmag)
256
4
3 kantovi.
6
5
2 dne {irine. Pomo}u bo~no postavljenih prihvatnih
1
Slika 12.78: Shema robota sa pokretnom rukom sa tri
translatorne (2, 3, 6) i tri rotacione ose (1, 4, 5)
Kretanja se izvode sa ta~no{}u od ±2mm i brzi-
nom od prose~no 1,5 - 2,0 m/s.
Posebna pa`nja se posve}uje algoritmima prora-
~una trajektorija za garanciju maksimalne vernosti
u fazi ponavljanja i u slu~aju promene brzina.
Robot mo`e da ponavlja podu~avanja primljena pri
varijabilnoj brzini u odnosu na onu pri podu~ava-
nju, odr`avaju}i pri tom nepromenjenu trajektori-
ju.
Ova mogu}nost ponavljanja pri razli~itim brzina-
ma koristi se za sinhronizovanje brzine robota u li-
nijama za lakiranje u neprekidnom protoku ili za
kontrolu ta~ne koli~ine premaza koja treba da se
nanese na predmet.
O~igledno je da se u memoriju mo`e smestiti vi{e
programa i ciklusa koji odgovaraju pojedinim ob-
licima predmeta obrade, da bi zatim moglo da se
pre|e s jednog programa na drugi bilo ru~no, bilo
automatski.
Za razliku od ovakvog “on-line” programiranja mo-
gu}e je i ekonomi~no “off-line” programiranje sa
povezivanjem na CAD/CAM postupak uz prethod-
nu “pogodnu za robotizaciju” konstrukciju pred-
meta obrade.
12.4 NANO[ENJE VALJANJEM
Valjanje je postupak kontaktnog nano{enja prema-
za, kojim se mogu obraditi ravne povr{ine, u veli-
kom rasponu viskoziteta materijala za nano{enje, u
zavisnosti od vrste ma{ine, po~ev{i od bajca pa do
{pahtel materijala, jednostrano ili obostrano.
Specijalnim ma{inama mo`e se naneti valjanjem
premazni materijal i na ivice.
Valjanje je dobilo mnogo na zna~aju posebno zbog
zahteva za smanjivanje emisija rastvara~a, jer se
koriste viskozniji premazi, sa malim udelom rast-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
vara~a ili ~ak i bez rastvara~a i nanose se u tankim
slojevima. Pri obradi ravnih povr{ina ne prljaju se
Prilikom valjanja materijal se transportuje iz rezer-
voara pomo}u cirkulacione pumpe, preko filtera u
prostor (procep) izme|u valjka za doziranje i valjka
za nano{enje i zatim se raspodeljuje preko cele ra-
posuda prihvata se preliveni materijal i ponovo
vra}a u rezervoar.
Postignute debljine mokrog sloja premaza zavise
od pritiska valjaka na predmet obrade i le`e u {iro-
kom podru~ju od 5 do 100 µm, sa viskozitetom
premaza od 10 do 250 s, prema DIN 4 mm/20°C.
Po pravilu, mogu se nanositi samo jednokompo-
nentni premazi. Ukoliko se koriste 2-K premazi
onda treba posebno naneti o~vr{}iva~ i posebno
smolu.
Uobi~ajeno se koriste premazi ili emajli na nitro
bazi, poliuretani, poliestarski temelji, UV premazi
parafinskog tipa i direktnog sjaja, itd.
Ovaj na~in nano{enja je, ipak, najefikasniji tamo
gde treba ravnomerno naneti male koli~ine pre-
maza. Zbog toga se valjanjem nanose prvenstveno
bajcevi i temeljni premazi. Nano{enje je naj~e{}e
sa gornje strane predmeta obrade, ali mo`e biti (re-
|e) i sa donje strane ili obostrano.
Kod debljih slojeva, mo`e do}i do istiskivanja
vi{ka premaza preko ivica predmeta.
Naj~e{}e se nanose koli~ine izme|u 10 i 60 g/m2 –
bajcevi na bazi rastvara~a ili vode (10-15 g/m2),
temelji za {tampanje i boje za {tampanje (10-30
g/m2), bezbojni i pigmentirani temelji za zapunja-
vanje svih drvnih vrsta (20-60 g/m2).
Prema zahtevima obrade postoje razli~iti principi
valjanja (slika 12.79).
Ma{ine za valjanje (tzv. “valc ma{ine”) sastoje se iz
tri funkcionalne celine:
• grupe za nano{enje premaza sa valjcima
• grupe za snabdevanje premazom
• transportnog ure|aja
Grupu za nano{enje premaza valjcima (slika
12.80) ~ine nanose}i valjak, dozirni valjak i no` ~i-
sta~. Nanose}i valjak je gumiran, dok je dozirni
valjak ~eli~an i visokopoliran. Za ~i{}enje nano-
se}eg valjka slu`i no` ~ista~.
Grupa za snabdevanje (slika 12.81) sastoji se iz
potapaju}e pumpe, rezervoara za premaz i cevi za
dovod premaza do grupe za nano{enje.
Transportni ure|aj predstavljaju valjci, ili ~e{}e,
beskona~na traka. Brzina transportera kre}e se od
5 - 30 m/min.
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 257

1 2 3

4 5 6

Slika 12.79: Shema razli~itih postupaka nano{enja valjanjem

1 – istosmerno kretanje valjaka
2 – reverzno kretanje dozirnog valjka za pove}ani kvalitet nano{enja
3 – postupak sa dvostrukim valjcima: prvi agregat za nano{enje sa istosmernim kretanjem, drugi agregat za nano{enje sa reverznim
kretanjem nanose}eg valjka za pove}ani kvalitet nano{enja
4 – raster valjak za definisanu koli~inu nanosa
5 – valjak za {pahtlovanje sa istosmernim kretanjem nanose}eg valjka i hromirani visokosjajni, vla`ni valjak za gletovanje
6 – postupak valjanja za obostranu obradu

Slika 12.81: Elektri~na pumpa

Slika 12.80: Valjak na valc ma{ini (Sorbini)
(Sorbini)

12.4.1 Istosmerni postupak valjak za doziranje se okre}u istovremeno, odnos-

no valjak za doziranje se ne kre}e samostalno, ve}
Ovaj istosmerni princip je konvencionalni postu- ga nanose}i valjak pokre}e. Usled efekta kotrljanja
pak, pri ~emu se predmet obrade i valjak za nano- izme|u valjka za doziranje, valjka za nano{enje i
{enje kre}u u istom smeru. Valjak za nano{enje i predmeta obrade mogu}a je pojava nastajanja stru-
258
kture valjanja na povr{ini premaza. Sistem je pogo-
dan za grundiranje, jer se naneti sloj materijala ka-
snije brusi.
U osnovi ma{ine za valjanje (slika 12.82) sa isto-
smernim kretanjem valjaka, nalaze se slede}i fun-
kcionalni delovi (slika 12.83):
• dozirni valjak
• nanose}i valjak
• transportni valjak
• skida~
Slika 12.82: Ma{ina za valjanje sa jednim valjkom
(Bürkle)
d vanje premaznih materijala postoje tri tipa gume
a b
c ceve)
c c c c c c
Slika 12.83: Princip rada ma{ine za valjanje
sa istosmernim kretanjem valjaka
a) Dozirni valjak
Dozirni valjak je jedan ~eli~ni valjak, koji mo`e biti
i hromiran, a kod nekih ma{ina i od bakelita. Ra-
zmak (ili pritisak) koji ima ovaj valjak u odnosu na
nanose}i valjak, reguli{e koli~inu materijala koja se
nanosi. Normalno, ovaj valjak se okre}e istom peri-
fernom brzinom kao i nanose}i valjak.
b) Nanose}i valjak
Nanose}i valjak je jedan metalni valjak oblo`en ne-
kim elastomerom (sinteti~ka guma, neopren i sl.)
Od velikog je zna~aja elasti~nost gume, po{to va-
ljak deluje odre|enim pritiskom na predmete ob-
rade trpe}i pri tom izvesnu deformaciju, koja mora
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
odmah da nestane po prestanku kontakta izme|u
valjka i plo~e.
Tipovi oblaganja nanose}eg valjka se razlikuju pre-
ma stepenu tvrdo}e obloge izra`ene u shorima na
skali od 1 do 100. Ovde, gumeni valjci imaju mini-
malnu tvrdo}u od 20 shora i maksimalnu od 80
shora.
Tvrdo}a gume zavisi od premaznog materijala koji
se nanosi:
• bajcevi na bazi organskih rastvara~a – od 30
do 40 shora
• temelji (za {tampanje i valjanje) – od 40 do 50
shora
• {pahtlovi UV bezbojni i pigmentirani – od 50
do 60 shora
Za bajceve na bazi vode koristi se sun|erasta gu-
ma, koja je mnogo mek{a (od 10 do 20 shora).
Manje tvrdi valjci koriste se za premaze sa malim
viskozitetom i njima se nanose materijali vi{e u
dubinu, istovremeno kvase}i podlogu.
Tvrdi valjci se koriste za gu{}e materijale i nanose
materijal u ve}oj koli~ini sa vrednostima varijabil-
nim u zavisnosti od viskoziteta materijala (gu{}i =
vi{e materijala).
U odnosu na otpornost nanose}ih valjaka na delo-
koje zadovoljavaju zahteve nano{enja:
• otporne na aromatske rastvara~e (za {pahtlove
UV)
• otporne na alkohole i estre – alifati~ne (za baj-
• otporne na sve rastvara~e; ovaj tip gume je ve-
oma skup (neopren) i nije na{ao prakti~nu pri-
menu, jer eventualna o{te}enja valjaka mogu
biti i mehani~kog porekla, pa se tro{ak ne is-
plati
c) Transportni valjak
Transportni valjak, kao i nanose}i valjak, predsta-
vlja jedan metalni valjak koji je oblo`en gumom.
Uobi~ajeno se koristi tvrda guma (80 shora), ili je
iste tvrdo}e kao i nanose}i valjak.
Kod mekog valjka, mogu}a je pojava tragova i oti-
saka.
d) Skida~
Skida~ je ramovske konstrukcije sa ~ije unutra{nje
strane je u~vr{}en jedan no` od metala ili od sinte-
ti~kog materijala. Ovaj no` se postavlja sa blagim
pritiskom po ~itavoj du`ini nanose}eg valjka.
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
Uloga no`a je da se izbegne nagomilavanje nano-
se}eg materijala na podlozi koja se obra|uje.
Va`no je da je no` uvek dobro izbalansiran po{to
eventualna nesavr{enost u zoni reza mo`e da o{teti
gumeni valjak, kao i prisustvo stranih ~estica iz-
me|u no`a i valjka.
Primena no`a mo`e da bude nesvrsishodna kod
upotrebe UV {pahtlova ili bezbojnih temelja.
12.4.2 Postupak sa reverznim kretanjem
dozirnog valjka
Dozirni valjak se, kre}e suprotnosmerno (reverzno)
u odnosu na nanose}i valjak (slika 12.79/2). On ro-
tira samostalno (ne povla~i ga nanose}i valjak kao
kod istosmernog postupka), pri ~emu brzina roti-
ranja mo`e da se pode{ava i time vrlo precizno po-
de{ava koli~ina nanosa. Ovo je posebno bitno kod
tankih slojeva premaza, jer se omogu}ava postiza-
nje visokog kvaliteta nanosa bez tragova strukture
valjanja, tako da se mo`e naneti i pokrivni sloj pre-
maza valjanjem. Ovaj princip se koristi i kod nano-
{enja ve}eg broja slojeva u postupku “mokro na
mokro” kod reverznih ure|aja (sa dvostrukim valj-
cima), kod premaza bez rastvara~a i pri malim ko-
li~inama nano{enja. Ovaj postupak se ~esto u prak-
si naziva “Baby”, prema jednom proizvo|a~kom
nazivu.
12.4.3 Reverzni postupak
To je savremeni sistem lakiranja koji omogu}ava
nano{enje s lako}om i sigurno{}u, materijala u
{irokom opsegu debljina, na podlogama od drveta,
drvnih plo~a i apsorpcionim podlogama, savr{eno
ravnim, sa srednjim koli~inama nanosa od 30 do
160 g/m2 (slika 12.84). Na slici 12.85 prikazana je
ma{ina za valjanje sa reverznim valjcima.
Ure|aj se sastoji iz dve grupe valjaka (koji ina~e
postoje i kao samostalne ma{ine). Kod prve grupe,
postupak je istosmerni, sa reverznim kretanjem do-
zirnog valjka u odnosu na nanose}i (vidi ta~ku
L1 L2 L3 L4
A B C D
E
F F F F F E’ F F
Slika 12.84: Shema reverznog postupka valjanja
259
12.4.2). Druga grupa valjaka se karakteri{e reverz-
nim kretanjem nanose}eg valjka u odnosu na kreta-
nje transportera (predmeta obrade). Po ovakvom
kretanju nanose}eg valjka, cela ma{ina i ure|aj se
nazivaju – reverzni. Dozirni valjak druge grupe se
tako|e kre}e suprotno u odnosu na nanose}i. Ove
dve grupe valjaka (baby i reverzni) u kombinaciji,
omogu}avaju nano{enje ve}ih koli~ina materijala
sa dobrim kvalitetom obra|ene povr{ine, pri ~emu
prva grupa valjaka slu`i da dobro okvasi podlogu, a
druga da nanese potrebnu (ve}u) koli~inu prema-
za.
Naneti materijali, osim {to zatvaraju savr{eno pore
podloge u jednom ili dva prolaza, raspore|uju se
na uniforman na~in na ~itavoj povr{ini plo~a, zah-
valjuju}i reverznoj grupi ma{ine.
Uobi~ajeno se koriste temelji i zavr{ni poliestri UV
razli~itog stepena sjaja.
Osnovni delovi ure|aja su:
• dozirni valjak I grupe
• nanose}i valjak I grupe
• reverzni valjak – nanose}i valjak II grupe
• dozirni valjak reverzne, II grupe
• transportni valjci E i E’
a) Dozirni valjak I grupe
Dozirni valjak je izra|en od jednog ~eli~nog cilin-
dra, hromiranog sa nanose}im valjkom B. U nekim
slu~ajevima ima sopstveni motovarijator sa ciljem
doziranja nanosa sa ve}om precizno{}u (ve}a peri-
ferna brzina u odnosu na B – ve}i nanos = manje
razlivanje).
Menjaju}i rotaciju dozirnog valjka i koriste}i no` L’
dobija se maksimalna distribucija (razlivanje) pre-
maza sa minimalnom koli~inom nanosa (do 10
g/m2).
Takav sistem se koristi za nano{enje zavr{nih UV
premaza, posebno za otvorene pore (sistem Baby).
b) Nanose}i valjak I grupe
Sastavljen je, kao i kod obi~nih (istosmernih) valc
ma{ina, od jednog metalnog cilindra oblo`enog
sinteti~kom gumom debljine od oko 10 mm.
Od izuzetne va`nosti je za ovu ma{inu, povr{ina
gume koja mora da bude {to elasti~nija i ravnija.
F F
Tvrdo}a valjka je 45 shora. Guma mora da bude
posebno otporna na aromatske rastvara~e, vinilne i
akrilne monomere.
Periferna brzina valjka odre|uje koli~inu nanosa:
(ve}a brzina = ve}a koli~ina nanosa). Kod ove ma-
260
Slika 12.85: Ma{ina za valjanje sa reverznim valjcima
(Bürkle)
{ine, me|utim, pravo doziranje je zadato rever-
znim valjkom (C).
Prisustvo no`a L2, iako u nekim slu~ajevima nije
neophodno, omogu}ava homogeno nano{enje
materijala na povr{ine plo~a.
Pritisak ovog valjka na plo~e treba da bude ve}i u
odnosu na valc ma{ine; ovo sa ciljem da se aktivira
ure|aj koji se sastoji od transpornog valjka (E)
izmaknutog po vertikalnoj osi u odnosu na valjak
B. Nanose}i valjak, stoga, blago pritiska predmet
obrade nadole, spre~avaju}i udar na ivicu rever-
znog valjka (C), izbegavaju}i tako prekomernu
depoziciju premaza na ivicama.
c) Reverzni valjak – nanose}i valjak II grupe
Valjak (C) ima karakteristike prethodnog (B) s tim
{to je smer rotacije suprotan kretanju plo~a.
Motovarijator upravo obezbe|uje regulaciju peri-
ferne brzine. Koli~ina nanetog materijala je u fun-
kciji periferne brzine u odnosu na brznu pomera
plo~a ({to je ve}a brzina = manja koli~ina).
Koli~ina je tako|e odre|ena pritiskom izme|u
ovog valjka i dozirnog valjka D i perifernom brzi-
nom (ve}a brzina = manja koli~ina).
No` L3 obezbe|uje ujedna~enu distribuciju pre-
maza pribli`no po celoj plo~i.
Pritisak ovog valjka mora da bude minimalan da bi
se izbegao sna`an udar koji bi pouzrokovao prlja-
nje prednje ivice plo~e.
d) Dozirni valjak reverzne, II grupe
Su{tinski je sli~an dozirnom valjku (A) i ima sop-
stveni motovarijator. Cilj ovog valjka je da dozira i
izravnava premaz na reverznom valjku (C).
Rotacija je suprotna u odnosu na reverzni valjak
(C) i pode{avanjem periferne brzine odre|uje se
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
odvo|enje premaza; istovremeno se vr{i i izravna-
vanje, zbog ~ega se na reverznom valjku (C) dobija
savr{eno ravan sloj premaza, koji se kao takav de-
ponuje i na plo~i.
No` L4 ima za cilj da zadr`i materijal u procepu
formiranom valjcima C i D.
e) Transportni valjci E i E’
Sastoje se iz ~eli~ne osnove oblo`ene gumom ot-
pornom na rastvara~e sa tvrdo}om 30-35 shora,
tako da mo`e da podnosi pritiske valjaka sa gornje
strane i da obezbedi povla~enje predmeta obrade.
Ovi valjci sa sopstvenim motovarijatorom, mogu
da se pomere do 20 mm po horizontalnoj osi tako
da valjak E bude smaknut u odnosu na valjak B, a
E’ da bude ispred reverznog valjka (C).
Stepen faznog pomera je u funkciji debljine plo~e
(vi{e sa ve}om debljinom).
Na ovaj na~in se izbegava nagomilavanje premaza
na ivicama plo~e.
Periferna brzina ovih valjaka je obi~no neznatno
ve}a od brzine linije i mora da se odr`ava tokom
obrade po{to eventualno odstupanje uti~e na kvan-
titet i izgled premaza.
12.4.4 Obostrano nano{enje valjkom
Donja strana predmeta obrade mo`e se istovreme-
no obra|ivati sa gornjom stranom, lakirati kod obo-
stranog nano{enja valjcima uz postizanje skromni-
jeg kvaliteta (primenljivo samo za manje va`ne
namene, kao {to su pole|ine i sl.). Transportni ure-
|aji su, pri tom, sa {iljcima od ve{ta~ke mase, da se
sve`e obra|ena povr{ina {to manje o{teti (slika
12.86).
Slika 12.86: Letvi~asti transportni ure|aj sa plasti~nim
{iljcima
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 261

Slika 12.87: Postupak

obrade u`ih strana
valjanjem:
a) shema;
b) izgled (Bürkle)

12.4.5 Obrada ivica valjanjem dovod premaza

nalivna
glava
Kod plo~a, ~ija je ravna povr{ina obra|ena folijama
i laminatima (ve{ta~ki materijali), a kantovi izra- predmet obrade
|eni od rubnih letvi (masivno drvo), problem pred- ulazna traka
izlazna traka
stavlja obrada kantova bez prljanja ravnih povr-
{ina. Obrada kantova prskanjem mo`e da pro-
uzrokuje odlepljivanje folija na fugi.
Upotrebom valjka za nano{enje na u`e strane (kan- prihvatna
tove) nema odlepljivanja. Bajcevi ili premazi mogu posuda
se naneti ~etkama za ~i{}enje ili gla~anje ili ~et-
kama za razdeljivanje (slika 12.87).
Slika 12.88: Shema nalivanja sa jednom nalivnom
Za svaki profil u`ih strana potreban je valjak za na-
glavom
no{enje i valjak za doziranje sa odgovaraju}im kon-
tra-profilom.

12.5 NANO[ENJE NALIVANJEM

Postupak nalivanja premaza koristi se za obradu
ravnih do blago zakrivljenih predmeta obrade na
jedan veoma racionalan i ekonomi~an na~in. Kod
postupka nano{enja premaza nalivanjem (slika
12.88), predmeti obrade na transportnoj traci pro-
laze kroz zavesu premaza, koja se formira naliva-
Slika 12.89: Ma{ina za nalivanje sa jednom nalivnom
njem iz jedne glave za nalivanje celom radnom {i-
glavom (Sorbini)
rinom. Radna {irina se odre|uje prema predmeti-
ma obrade. Za obradu lajsni ona iznosi oko 400
mm, a za obradu plo~astih elemenata od 1.300 -
1.500 mm. Na slici 12.89 prikazana je ma{ina za
nalivanje sa jednom nalivnom glavom.
Osnovno kod ure|aja za nano{enje nalivanjem je
formiranje te~ne zavese. Premaz mora da isti~e iz
nalivne glave kao tanka folija, ali kompaktna (ho-
mogena) i jednake debljine (slika 12.90).
Za ma{ine za nalivanje je karakteristi~na trajna cir-
kulacija materijala, pri ~emu premaz izlaze}i iz na-
livne glave pada na predmet obrade, a kada ispod
zavese nema predmeta obrade, pada direktno u pri-
hvatni sud, odakle se vra}a u rezervoar sa prema- Slika 12.90: Detalj zavese na ma{ini za nalivanje
zom. (Hymmen)
262
Za razliku od nano{enja premaza valjanjem, gde je
nano{enje materijala kontaktno, ovde je nano{enje
beskontaktno.
Minimalna koli~ina premaza koji se mo`e naneti
po~inje sa 50 g/m2 i odre|ena je debljinom formi-
rane zavese, viskozitetom premaza i pomerom
transportne trake.
Premazi koji se nanose nalivanjem treba da imaju
viskozitet od 40 - 60 s DIN 4/20°C. Uobi~ajena
koli~ina nanosa je 100 - 140 g/m2.
Za nalivanje se koriste ma{ine za nalivanje, tzv. gis
ma{ine, koje se sastoje iz tri funkcionalne celine:
1. Nalivne glave
2. Sistema za snabdevanje premazom
3. Sistema za transport predmeta obrade
1. Nalivne glave
Postoji nekoliko tipova glava za nalivanje. Glave za
nalivanje mogu biti:
• otvorene
• zatvorene
- sa nadpritiskom
- sa podpritiskom (vakuumom)
Kod otvorenih nalivnih glava materijal isti~e slo-
bodnim padom (sopstvenom te`inom, tj. gravitaci-
jom). Debljina zavese zavisi od rastojanja nalivnih
usana glave.
Nalivne usne mo`e formirati valjak (slika 12.91)
~ije se rastojanje linearno pode{ava, eksentri~ni
Slika 12.91: Formiranje zavese Slika 12.92: Formiranje
valjkom sa linearnim kretanjem zavese sa ekscentri~nim
kretanjem valjka
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
valjak, ~ijim se zaokretanjem smanjuje ili pove}ava
rastojanje (slika 12.92) ili no` (slika 12.93) postav-
ljen celom du`inom nalivne glave, ~ije pomeranje
omogu}ava preciznije pode{avanje debljine zavese.
Pode{avanje koli~ine nano{enja vr{i se menjanjem
razmaka usana na glavi i brzine protoka predmeta
obrade. U svrhu postizanja stabilne zavese pre-
maza, mora viskozitet premaza (mereno po DIN-u
4 mm) da se kre}e u rasponu od 30 - 80 s, kod
{irine otvora nalivanja od oko 0,6 - 1,2 mm. Iz toga
proizilazi da se bajcevi bez vezivnih sredstava i
deblji {pahtlovi ne mogu nalivati.
Kod zatvorenih nalivnih glava (slika 12.94) materi-
jal isti~e pod pritiskom (nadpritisak ili podpritisak)
i na taj na~in formira vertikalnu zavesu. Nalivne
usne su izra|ene od tvrdog ~elika i visoko su poli-
rane, kako bi se omogu}ila paralelnost usana i nji-
hovo dobro me|usobno naleganje. Nadpritisak se
primenjuje kod viskoznijih materijala (dakle, ma-
terijal mo`e imati {iri opseg viskoziteta nego kod
otvorenih nalivnih glava), kod kojih bi ina~e do{lo
do cepanja zavese.
Obi~no su debljine nanetog sloja izme|u 30 i 400
µm. Ako se tra`e manje debljine, suvi{e malim ot-
vorom ne mo`e se posti}i homogena zavesa pre-
maza, koja }e biti bez pruga. Ovaj problem se mo`e
re{iti kori{}enjem nalivne glave sa podpritiskom.
Usled podpritiska izlazna brzina premaza iz proce-
pa (otvora) se smanjuje. Stoga se mo`e pove}ati ot-
vor.
Slika12.93:Formiranje
zavese pomo}u no`a
Slika 12.94: Shema zatvorene
nalivne glave
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 263

Otvor usana nalivne glave:

vakuum: 0,4 - 0,5 mm
m/min bez vakuuma: 0,2 - 0,3 mm

160

140
Brzina transportera

120

100

80

60 Slika 12.96: Mogu}nost otvaranja nalivne glave

(Valtorta)
40
g/m 2

20
1000
0
40 80 120 160 200 240 g/m2
1 ,4
Koli~ina nanetog premaza
Koli~ina premaza

500 1 ,2
400 1 ,0
300

Slika 12.95: Smanjenje nanete koli~ine premaza

vakuumom 200
0 ,8

Na slici 12.95 prikazano je smanjenje nanete koli-
~ine premaza kori{}enjem nalivne glave sa podpri-
tiskom (vakuumom).
U cilju odr`avanja i ~i{}enja postoje razna kon-
struktivna re{enja otvaranja nalivnih glava (slika
12.96). Nalivna glava se sastoji iz fiksnog dela
(zadnja strana sa ~elima) i prednje – otvaraju}e
strane. Otvaranjem je omogu}eno lak{e ~i{}enje
unutra{njosti glave.
Polo`aj nalivne glave iznad transportera (visina) se
mo`e pode{avati, kako bi se postigla optimalna
udaljenost glave od povr{ine predmeta obrade.
Nalivne glave su u ma{ini podignute iznad trans-
portne trake obi~no oko 100 - 250 mm. Da ne bi
vazdu{na struja, koja nastaje usled ventilacije pros-
torije, povijala zavesu, ispred nalivne glave se
montira specijalni {titnik od providnog plasti~nog
materijala.
Na slici 12.97 prikazana je zavisnost izme|u veli-
~ine otvora nalivne glave, brzine pomera trans-
portnog sistema i koli~ine premaza koja se mo`e
naneti po m2 obra|ivane povr{ine.
100
30 40 50 60 70 100 m/min
Brzina pomera
Slika 12.97: Zavisnost izme|u brzine pomera, koli~ine
premaza i otvora usana nalivne glave za NC premaz kod
ma{ine za nalivanje sa otvorenom glavom (visina nivoa
premaza = 160 mm)
2. Sistem za snabdevanje premazom
Sistem za snabdevanje (slika 12.98) sastoji se iz re-
zervoara za premaz, pumpe i razvodnih cevi sa pri-
hvatnim sudom (slivnikom). Rezervoar za premaz
predstavlja dvostruku posudu, u spolja{njem delu
se nalazi topla voda za grejanje premaza, dok se u
unutra{njem delu nalazi premaz. Zapremina rezer-
voara se kre}e izme|u 30 i 50 litara.
Premaz se u glavu za nalivanje dovodi iz rezer-
voara pomo}u pumpe, koja se bezstupnjevito pode-
{ava. Na cevi za dovod premaza u glavu nalazi se
ventil koji slu`i za regulisanje koli~ine protoka pre-
maza, ~ime se mo`e uskladiti odnos dolivanja, izli-
vanja i prelivanja premaza iz nalivne glave.
264
Slika 12.98: Sistem za snabdevanje premazom (Valtorta)
U sistemu za snabdevanje premazom nalazi se i je-
dno sito kojim se odstranjuju ne~isto}e iz premaza.
Premaz koji se sliva pored predmeta obrade priku-
plja se i ponovo odvodi u rezervoar za premaz ma-
{ine za nalivanje i koristi se ponovo u sistemu. Is-
kori{}avanje premaza je ovde stoga 100 %. Kod
ovoga treba naro~itu pa`nju obratiti na stvaranje
vazdu{nih mehuri}a. Naime, padanjem premaz
povla~i za sobom ~estice vazduha i postoji mogu}-
nost stvaranja mehuri}a vazduha u nanetom pre-
mazu.
3. Sistem za transport predmeta obrade
Transport predmeta obrade obavlja se pono}u dve
transportne trake (slika 12.99), od kojih se jedna
nalazi ispred, a druga iza nalivne glave. Brzina
transportera je izme|u 25 i 125 m/min.
Slika 12.99: Transportni sistem (Sorbini)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Ma{ine za nalivanje mogu biti:
• sa jednom nalivnom glavom
• sa dve nalivne glave
• sa tri nalivne glave
Izbor broja nalivnih glava zavisi od premaza koji se
nanosi. Ma{inom sa jednom glavom ili na jednoj
glavi ma{ine koja ima vi{e nalivnih glava, nanose
se jednokomponentni premazi – nitro, sinteti~ki ili
katalizovani premazi ~ije je radno vreme du`e od 8
sati.
Ma{ine za nalivanje sa dve glave (slika 12.100) na-
nose materijale kod kojih radno vreme ne dozvolja-
va prethodno me{anje komponenti, ve} se one me-
{aju tek u trenutku nano{enja, tj. na samim povr-
{inama koje se obra|uju, kao {to su poliestarski
premazi – bezbojni i pigmentirani u odnosu 1:1,
2:1 ili 3:1.
nalivne dovod premaza
glave
predmet obrade
ulazna traka
izlazna traka
prihvatna posuda
posuda za premaz sa cirkulacionom pumpom
Slika 12.100: Ma{ina za nalivanje sa dve glave:
a) izgled (Sorbini)
b) shema nalivanja sa dve nalivne glave
Ma{inom za nalivanje sa tri glave se obavljaju
kompletni ciklusi (sistemi), na primer na prvoj gla-
vi se nanose izolanti na nitro ili PU bazi, a sa os-
tale dve glave, PE bezbojni ili pigmentirani. Sa tri
glave mogu}e je naneti i PE sa odnosom 5:1 u je-
dnom prolazu (sendvi~ postupak) – na primer, na
prvoj i tre}oj glavi se nanese po 200 g/m2 ubrzanog
PE, a na drugoj 100 g/m2 katalizovanog PE – u ta-
kvom sendvi~u premaz se su{i u kratkom vreme-
nu.
Ma{ina sa jednom nalivnom glavom ~esto je na is-
tom stubu na kojem je pri~vr{}ena jo{ jedna, ali
van linije, koja je o~i{}ena i pripremljena tako da
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 265

Slika 12.101: Dve nalivne glave na istom stubu (Bürkle) Slika 12.102: Pokretna nalivna glava (Valtorta)

Slika 12.103: Ma{ina za nalivanje u komori sa nadpritiskom (Cefla) Slika 12.104: Ma{ina za nalivanje lajsni
(Bürkle)

se posti`e brza zamena i pode{avanje za rad sa itd. mogu se uspe{no obraditi nalivanjem na
drugim premazom za svega nekoliko minuta (slika ma{ini za lajsne (slika 12.104), pri ~emu se istovre-
12.101). meno obra|uju dve strane, uz zna~ajnu u{tedu u
materijalu. Kao {to je na slici 12.104 prikazano
Kod novijih konstrukcija nalivna glava je pokretna
zako{avanjem transportnih traka mogu}e je
i mo`e se izvu}i iz linije radi ~i{}enja i pripreme
istovremeno nalivanje premaza na dve strane pred-
(slika 12.102).
meta obrade. Iz zako{enog u horizontalni polo`aj
Kantovi plo~a se ne obra|uju, jer se na ivicama predmeti obrade vra}aju se transporterom, kao {to
plo~a zavesa potpuno kida. je na primer valj~ani transporter.
Postupkom nalivanja mogu se posti}i ravnomerne Na slici 12.105 prikazan je princip lakiranja profili-
debljine sloja zajedno sa velikim stepenom isko- sanih lajsni na ma{ini za nalivanje. Zako{avanjem
ri{}enja. Postupak je relativno jednostavan, ma{ine transportne trake omogu}eno je lakiranje dve stra-
mogu biti poslu`ivane i od priu~enih osoba. ne nalivanjem – gornje povr{ine, koja mo`e biti ra-
Podru~je upotrebe postupka nalivanja ograni~eno
je, ipak, na jedan veoma mali spektar predmeta ob-
rade (prvenstveno ravne plo~e).
[tetnost te~nih komponenti premaza, zbog inten-
zivnog isparavanja tokom nalivanja, mo`e se sma-
njiti, tako {to }e se radni deo ma{ine poklopiti,
~esto se mo`e i cela ma{ina sa ulaznim i izlaznim
transporterom oklopiti i unutra obezbediti adekvat-
na ventilacija (u sistemu komore sa nadpritiskom) a) b)

– slika 12.103.
Slika 12.105: Princip lakiranja profilisanih lajsni
Predmeti obrade letvi~astog oblika, kao {to su nalivanjem: a) prva faza – nalivanje;
profilisane daske, paneli, op{ivne letve za vrata b) druga faza – prskanje
266 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Tabela 12.12: Tehnolo{ki uslovi pri obradi razli~itim vrstama premaza postupkom nalivanja

Vrsta premaza
NC SH PU PE
Viskozitet premaza (s F/4) 30 - 50 35 - 80 80 - 100 22 - 28
Rastojanje otvora glave (mm) 0,8 - 1,0 1,0 - 1,2 1,0 - 1,2 0,6 - 0,9
Brzina pomera (m/min) 40 - 90 50 - 90 50 - 90 50 - 65
Visina premaza u glavi (mm) 80 - 160 120 - 180 120 - 180 120 - 160

vna ili profilisana i jedne u`e strane predmeta ob-
rade (a). Za obradu druge u`e strane, koja je u do-
njem polo`aju, koristi se automatski ure|aj za prs-
kanje (b). Raspr{iva~ se mo`e precizno podesiti, ta-
ko da nastaje overspray u najmanjoj meri. Uklju~i-
vanje i isklju~ivanje raspr{iva~a je pomo}u mikro-
prekida~a, koji prepoznaje poziciju predmeta ob-
rade.
bljini predmeta obrade nema nikakav zna~aj. She-
matski prikaz postupka valjanje/nalivanje prikazan
je na slici 12.107.
Ovim postupkom se mogu nanositi visokoviskozni
premazi sa 100 - 150 s DIN 4/20°C.
Dozirni valjak

U tabeli 12.12 prikazani su va`niji tehnolo{ki para-

metri za razli~ite vrste premaza kod nano{enja na-
livanjem.

No` struga~
12.6 NANO[ENJE VALJANJEM/NALIVANJEM
Zavesa
Predmet obrade
Kombinacijom valjanja i nalivanja, postupkom koji Transportna traka
se jo{ uvek malo koristi, mogu}e je nanositi materi-
jale koji se te{ko nalivaju, premaze sa malim ude-
lom ili bez rastvara~a, vodene premaze, disperzije i
materijale sa velikim sadr`ajem pigmenata. Ma{ina
je poznata kao “valc-gis” ma{ina (slika 12.106).

Slika 12.106: Ma{ina za nano{enje valjanjem/nalivanjem

(Bürkle)

Deo ure|aja sa valjkom raspore|uje materijal za

Slika 12.107: Shematski prikaz
nano{enje preko cele radne povr{ine i obezbe|uje
postupka nalivanja/valjanja:
ta~no doziranje koli~ine nanosa dozirnim valjkom. a) sa dozirnim valjkom;
Jedan no` ~ista~ skida materijal za nano{enje sa b) sa rezervoarom za premaz
valjka i formira zavesu kao kod nalivanja i obez- 1 – dozirni valjak 2 – posuda za premaz
be|uje nano{enje bez kontakta. Tako se izbegava 3 – usna za nalivanje 4 – film premaza
pojava strukture valjanja i eventualna razlika u de- 5 – predmet obrade 6 – transportna traka
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 267

12.7 NANO[ENJE POTAPANJEM

Brzina izvla~enja
Ovaj sistem lakiranja je konceptualno vrlo jednos-
predmeta obrade
tavan i sastoji se u potapanju (umakanju) predmeta
obrade u bazen (kadu, rezervoar) u kojem se nalazi
premazni materijal.
Brzina slivanja
Potapanje (umakanje) na{lo je {iroku upotrebu premaza
kako u radionicama, tako i u industriji.
Potapanje se mo`e koristiti za impregnaciju, bajco-
vanje (bajcevi za potapanje), grundiranje i za po-
krivno lakiranje kod predmeta obrade srednjeg
kvaliteta. Potapaju se stolice, ramovi, igra~ke, noge
name{taja i masovni artikli, kao {to su palice, laj-
sne, ve{alice za odela i sportski rekviziti (sanke).
Posebno se koristi za nano{enje impregnacija pro- Premaz
izvoda od drveta namenjenih spolja{njoj upotrebi.
Naime, ovom tehnikom se olak{ava ulaz materijala
u sve ta~ke predmeta, nezavisno od njegove geo-
metrijske strukture. Osim toga, impregnanti koji Slika 12.108: Shematski prikaz potapanja
sadr`e biocide, ne bi smeli da se prskaju, jer aero-
sol koji se proizvodi mogao bi da bude {tetan za
radnika. Na kraju, impregnanti, s obzirom na malu m/min
koli~inu suve materije (10-20%), dobro se nanose,
klize}i lako sa predmeta obrade. Kada su dobro for-
mulisani, ostavljaju filmove vrlo uniformne i dobro 5
penetrirane u drvetu. Va`no za upravljanje ovim
sistemom je me{anje materijala u kadi. Ako je kada
velikih dimenzija, me{anje materijala treba da 4
Brzina izvla~enja

bude kontinuelno.
Viskozitet pri potapanju zavisi od `eljene debljine 3
sloja, kvaliteta povr{ine i od oblika radnog pred-
meta.
2
Opremu za potapanje ~ine: bazen (kada) za pota-
panje, odgovaraju}ih dimenzija prema veli~ini ele-
menata za potapanje, ure|aj za oce|ivanje i vise}i 1
transporter. 70 110 150 190 230 270 mm
Debljina filma premaza
Osnovni princip potapanja se sastoji u tome, da se
predmet obrade, po pravilu oka~en na jednom Slika 12.109: Uticaj brzine izvla~enja na debljinu filma
ure|aju, u manjim pogonima ru~no, a u industrij- premaza kod potapanja (NC premaz, viskozitet 450 s F/4,
skim uslovima mehanizovano, potapa u bazen, 20°C, potapanje dva puta)
kadu sa premaznim materijalom i zatim polako iz-
vla~i. Osnovne pretpostavke za potapanje su: ob-
radak, pogodnog oblika (koji ne}e ometati razliva- izvla~enja treba uvek podesiti prema vrsti materija-
nje, odnosno izazivati prekomerno curenje ili na- la za nano{enje i vrsti predmeta obrade (slika
gomilavanje materijala, i zatim odgovaraju}i pre- 12.108).
mazni materijal formulisan upravo za potapanje.
Brzina izvla~enja je pored vrste i svojstava prema-
Premazni materijali treba da budu pode{eni i po za bitna za debljinu filma premaza kod postupka
viskozitetu i svojstvima, da se predmeti obrade kod potapanja (slika 12.109).
laganog umakanja ravnomerno kvase, bez uno{enja
vazduha u materijal i zatim kod izvla~enja da se Iako je metod potapanja u principu jednostavan,
premaz ravnomerno sliva bez stvaranja mehurova i teorijske osnove formiranja filma odre|ene deb-
tragova slivanja. ljine su veoma slo`ene, prvenstveno zbog toga {to
se kao premazi koriste nenjutnovske te~nosti, a ~e-
Brzina izvla~enja pri zavr{noj obradi se stoga, po- sto ni ugao povr{ine predmeta obrade i premaza
de{ava na oko 0,1 - 0,3 m/min. Brzinu potapanja i nije 90° (na primer kod tokarenih elemenata).
268 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Debljina nanetog premaza mo`e se izra~unati iz
odnosa:
2.v.h
h= (12.9)
9.r.g
gde je:
h - debljina filma premaza
v - brzina izvla~enja
h - viskozitet
r - gustina premaza
g - ubrzanje zemljine te`e
Debljina filma premaza pove}ava se pove}anjem
brzine izvla~enja i viskoziteta, dok se pove}anjem
gustine premaza smanjuje.
Debljina premaza na predmetima obrade kod na-
no{enja potapanjem obi~no je nejednaka i manja
na gornjem kraju, dok je pri donjem kraju deblja.
Obi~no se pri izvla~enju predmeta obrade iz kade
povu~e ve}a koli~ina premaza nego {to mo`e ostati
na povr{ini (brzina izvla~enja je ve}a od brzine oti-
canja). Premaz se zato sliva nadole i pri tom se na
predmetu obrade zadr`ava deblji sloj premaza (sli-
ka 12.110).
Ina~e, za potapanje se prete`no upotrebljavaju NC
premazi i premazi na bazi alkidnih smola. U tabeli
(sitnih) predmeta. U ovom slu~aju se, na primer
upotrebljavaju visokoviskozni NC premazi, koji
daju relativno deblje slojeve premaza. Postupak
kratkotrajnog potapanja se zato karakteri{e ve}om
brzinom izvla~enja u odnosu na brzinu slivanja
premaznog materijala, a postupak dugotrajnog po-
tapanja time, da je brzina izvla~enja manja od
brzine slivanja premaznog materijala.
Glavni deo linije za potapanje je bazen (kada) za
potapanje. On je snabdeven ure|ajima za cirku-
laciju, filtriranje i grejanje zbog odr`avanja kon-
stantnih parametara premaznog materijala. To je
va`no, pre svega, zato {to za vreme rada znatne ko-
li~ine rastvara~a isparavaju sa povr{ine bazena.
Otuda se konzistencija premaza mora povremeno
kontrolisati i pravovremeno dopunjavati rastva-
ra~ima.
Kod ve}ih koli~ina materijala, naro~ito pigmenti-
ranih, u bazenu je neophodna pumpa za cirku-
laciju, da ne bi do{lo do talo`enja pigmenata.
m m
40
m/min
Debljina filma premaza

2,00
12.13 date su va`nije karakteristike premaznih ma-
terijala za postupak potapanja. /min
30 1,00 m
Oce|ivanje (slivanje) premaza kod izvla~enja poto-
pljenih predmeta obrade je kontrolisano pre svega, 0,50 m/min
sastavom sme{e rastvara~a.Vi{ak premaza treba 0,05 m/min
brzo i ravnomerno da se slije, da bi odre|ena, kon- 20
stantna debljina filma ostala na povr{ini i brzo se
osu{ila. To zahteva istovetne temperature pred-
meta obrade i premaza za potapanje.
10
Kod potapanja profilisanih delova razlikuju se: 0 100 200 300 mm
postupak kratkotrajnog i dugotrajnog potapanja. Du`ina predmeta obrade
Postupak kratkotrajnog potapanja se prete`no
upotrebljava kod industrijske povr{inske obrade
prozora, a naro~ito za grundiranje. Postupak dugo- Slika 12.110: Me|usobna zavisnost debljine filma
trajnog potapanja je uobi~ajen kod obrade malih premaza, du`ine predmeta obrade i brzine izvla~enja

Tabela 12.13: Svojstva NC premaza za postupak potapanja

NC premaz
Svojstvo
transparentni pigmentirani
Radna temperatura (°C) 20 - 24 20 - 26
Viskozitet premaza (s F/4) 400 - 450* 230 - 250*
Brzina izvla~enja (m/min) 0,01 - 0,03 0,01 - 0,02
Debljina filma premaza (mm) 30 - 150 60 - 150
Vreme su{enja (min) 300 360
Temperatura su{enja (°C) 50 50

* Vrednosti su date orijentaciono – sa ~a{om se ne mogu izmeriti

Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 269

Pri ru~nom potapanju treba posebno predvideti

izda{no provetravanje, kako se ne bi prekora~ile
MDK vrednosti.
Transport do su{are po pravilu se odvija u jednom
kanalu za otparavanje gde se vi{ak, tj. oce|eni pre-
maz prikuplja preko lima za oce|ivanje.
Predmeti obrade su, uglavnom, oka~eni, ili konti-
nuelno prolaze kroz kadu za potapanje (slika
12.111) ili se taktno potapaju i izvla~e iz bazena
(slika 12.112).
Slika 12.111: Kontinualno potapanje u bazen

Tako|e kod materijala koji se su{e oksidacijom,

kiseonik intenzivnije dolazi u kontakt sa materija-
lom, tako da je, s vremena na vreme, preporu~ljivo
obnoviti sadr`aj u bazenu za potapanje.
Bazen za potapanje mora biti izra|en od nezapa-
ljivog materijala. Tako|e, treba da postoji i poklo-
pac, koji se u slu~aju po`ara mo`e lako zatvoriti ili
se pak, sam zatvara. Ure|aji za potapanje moraju
biti opremljeni i odgovaraju}im odsisavanjem. Au-
tomatski ure|aji za potapanje su ve}inom ugra|eni
u zatvorene prostore, koji su opremljeni ure|ajima
za odsisavanje i dovo|enje vazduha.

Slika 12.112: Taktno potapanje u bazen

U poslednjem slu~aju je potrebna specijalna stani-

ca za podizanje i spu{tanje predmeta obrade (slika
12.113). Kao transportno sredstvo, kod kontinuel-
nih linija za potapanje koristi se kru`ni transpor-
ter, a kod taktnih – kru`ni vu~ni ili dvo{inski tran-
sporter (Power and free transporter) povezan sa
automatima za nano{enje.
Kada se potapaju sitni predmeti dobro je da budu
u~vr{}eni na nosa~ima sa {iljcima (slika 12.114).

Slika 12.113: Automat za potapanje: a) Eisenmann; Slika 12.114: Potapanje sitnih komada (SOP)
b) SOP
270 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Prednosti primene nano{enja potapanjem su:
• mogu}nost automatizacije obrade
• dosta velika brzina obrade
• mali rastur materijala (stepen iskori{}enja od
oko 95%)
Nedostaci nano{enja premaza potapanjem su:
• estetski izgled nije optimalan (u pogledu rav-
nomernosti filma i razlivanja), zbog ~ega se
obi~no koristi samo za me|ufazna nano{enja,
koji se kasnije zavr{no obra|uju prskanjem
• primena specifi~nih materijala
• depozicija malih slojeva
• mirovanje materijala u bazenu
pena nagiba tih povr{ina, kao i od viskoziteta pre-
maza.
Viskozitet premaza (oko 50 sec DIN 4/20°C) od-
re|uje debljinu sloja i razlivanje premaza. Fluta-
cijom se mo`e ostvariti debljina premaza izme|u
30 do 150 µm.
Na slici 12.116 shematski je prikazan ure|aj za
flutaciju sa horizontalnim transportom (prolazom).
Primenjene dizne se odabiraju tako da formiraju
ravan ili okrugli mlaz. Premaz se samo delimi~no
raspr{ava, a najve}im delom “{prica” iz dizni.
Vi{ak materijala oti~e, sakuplja se na podu zone za

12.8 FLUTACIJA

^esto se smatra da je flutacija (flow-coating) postu-

pak obrade sli~an potapanju.
Radi se o jednom sistemu koncipiranom u cilju eli-
minacije nedostataka nano{enja potapanjem i
istovremenog pobolj{anja dobrih strana potapanja.
Predmeti obrade, oka~eni na vise}i kru`ni trans-
porter prolaze kroz jednu zatvorenu komoru (fluta-
cionu zonu) izme|u mlaznica, koje su postavljene
vertikalno na nosa~u, iz kojih se predmeti obrade
oblivaju velikom koli~inom premaznog materijala
(slika 12.115).
Nakon nano{enja suvi{ni materijal oti~e sa ob-
ra|enog predmeta. Vreme oticanja premaza sa
Slika 12.115: Nano{enje premaza flutacijom
povr{ine predmeta obrade zavisi od veli~ine i ste-
(Eisenmann)

1 2 3 4 5

Slika 12.116: Ure|aj za flutaciju sa horizontalnim

transporterom
1 – vazdu{na „brana”
2 – mlaznica
3 – vise}i transporter
4 – kuke za ka~enje predmeta obrade
5 – predmet obrade (prozorsko krilo)
6
6 – posuda za sakupljanje premaza sa pumpom

4
3
2 1

Slika 12.117: Ure|aj za flutaciju sa transporterom

u V-obliku
1 – mlaznice
2 – kuke za ka~enje predmeta obrade
3 – vise}i transporter
5 4 – predmet obrade (prozorsko krilo)
5 – posuda za sakupljanje premaza sa pumpom
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA 271

flutaciju i na kraju profiltriran ponovo dovodi u 12.9 OSTALI NA^INI NANO[ENJA

kru`ni tok ure|aja za flutaciju. Zbog smanjenja
isparavanja rastvara~a razvijeni su ure|aji za flu-
taciju sa transporterom u V-obliku. (slika 12.117). 12.9.1 Obrada u dobo{ima
U zoni flutacije predmeti obrade se kre}u podu`no
pravcem kretanja, dok se u su{ari, me|utim kre}u Sitni predmeti od punog drveta, kao {to su igra~ke,
popre~no (dakle, prethodno se okre}u). Zato su po- ru~ice, dugmad itd. mogu se obraditi ravnomerno
godni transporteri sa ru~nim ve{anjem sa prenos- bajcem ili premazom u okruglim, {estougaonim ili
nim transformerom, odnosno kod automatske linije osmougaonim dobo{ima du`ine do 1 m i pre~nika
vu~ni kru`ni ili dvo{inski transporter (Power-and-
do 1 m (slika 12.118). U zavisnosti od oblika ele-
Free transporter).
menata mogu se zajedno obra|ivati razli~iti pred-
Prednosti ovog na~ina nano{enja u odnosu na meti obrade. Dobo{i se obr}u, ve} prema vrsti ele-
potapanje su:
• mogu se obra|ivati elementi koji su prilikom
5
potapanja skloni isplivavanju
• koli~ina premaznog materijala u rezervoaru je
manja (30 - 40 l)
• u istoj zoni za flutaciju mo`e se obra|ivati vi{e
predemeta obrade koji mogu biti i razli~iti po
obliku i dimenzijama 4 1
• obrada u kontinuitetu, i time sa ve}om pro-
duktivno{}u.
• uslovi na radnom mestu, u pogledu isparava-
nja rastvara~a i {tetnosti po zdravlje, su po- 3
voljniji nego kod ure|aja za potapanje
Nedostatak ovog sistema je:
2
• ve}a cena opreme, pa se zbog toga uglavnom 6
preporu~uje tamo gde se obra|uje ve}i broj
elemenata, na primer 1.200 prozorskih ramova
u smeni
• lo{iji kvalitet obrade u odnosu na prskanje
U praksi, postupak flotacije se, naro~ito za impreg-
naciju stolarije, smatra tehnologijom sigurne eko- Slika 12.118: Ure|aj za lakiranje sitnih predmeta
nomske prednosti, ~ak i u firmama malih dimenzi- potapanjem
ja. 1 – ku}i{te 2 – motor 3 – osovina
4 – premaz 5 – posuda za predmete obrade
Ovaj postupak je veoma efikasan, ali treba imati u
vidu da kvalitet ovako obra|enih povr{ina nije
visok. U proizvodnji prozora flutacija se primenju- 3
je za impregnaciju i grundiranje.
Na tr`i{tu se sve vi{e nalaze proizvodi nefini{irani, 1
tj. obra|eni samo ovim sistemom. Istim ure|ajem 5
se automatizuje, dakle, ne samo nano{enje impreg-
nacije, ve} i temelja, dobijaju}i film visoke tehni-
~ke vrednosti. Zavr{ni sloj se nanosi prskanjem, 2
dok se temeljni nanosi flutacijom, jer se na taj na-
~in obezbe|uje pokrivanje svih ta~aka koje bi bile 4
kriti~ne kod nano{enja prskanjem. To se posebno 6
odnosi na uglove i sve {upljine drveta gde prilikom
prskanja nastaje turbulencija koja onemogu}ava
depoziciju premaza.
Slika 12.119: Ure|aj za lakiranje sitnih predmeta
Kao i kod ure|aja za potapanje, viskozitet se, zbog prskanjem
isparavanja rastvara~a, mora stalno kontrolisati i 1 – rotiraju}i bubanj 2 – predmeti obrade
pode{avati. 3 – mlaz premaza 4 – nosa~ bubnja
5 – pi{tolj (raspr{iva~) 6 – nosa~ pi{tolja
272 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 12.120: Vakuumsko

nano{enje (Giardina)

menata, sa 40 - 200 o/min. Dobo{i su pri tom 12.9.3 Provla~enje

napunjeni samo do 50 %.
Dodavanje premaza, u empirijski odre|enoj koli- Postupak nano{enja premaza provla~enjem sli~an
~ini, obi~no se obavlja kada dobo{ stoji i ne radi. je potapanju, pri ~emu se vi{ak premaza odstranju-
Rotacijom se posti`e intenzivno raspore|ivanje je posebnim struga~ima. U protoku se mogu
premaza. obra|ivati samo isti predmeti obrade (bez izmene
{ablona), kao {to su na primer olovke i profilisane
Mogu}e je, tako|e, premaz prskati pi{toljem za ras- lajsne (slika 12.121). Na slici 12.122 prikazan je iz-
pr{ivanje u toku kretanja bubnja (slika 12.119). gled {ablona za provla~enje.
U cilju skra}ivanja procesa lakiranja, bubanj mo`e
i da se zagreva, kako bi te~ni rastvara~i br`e ispara-
vali.
Koriste se premazi koji fizi~ki su{e, ali i PU pre-
mazi sa dugim radnim vremenom (do jedne nede-
lje). U zavisnosti od premaza vreme rada dobo{a
mo`e trajati od nekoliko minuta do vi{e ~asova, u
zavisnosti od toga da li }e se u dobo{u predmeti
sasvim osu{iti ili }e se jo{ naknadno su{iti izvan
dobo{a.
Prednost ovog na~ina obrade je ekonomi~nost
istovremene obrade velikog broja sitnih predmeta
obrade, a nedostatak relativno nizak kvalitet ob-
rade.
Slika 12.121: Shema nano{enja premaza provla~enjem
(Makor)
12.9.2 Vakuumsko nano{enje

Ovaj postupak preporu~uje se za obradu profili-

sanih kantova ili profilisanih lajsni. Predmeti obra-
de prolaze podu`no kroz ure|aj za nano{enje i u
zavisnosti od upotrebljenog {ablona mogu se vi{e-
strano ili jednostrano obraditi. Za svaki profil pos-
toji {ablon (slika 12.120).
U osnovi ure|aja se nalazi vakuumska glava sa
kontraprofilom kroz koju predmet obrade prolazi.
U glavi se, uz pomo} pumpe, formira vakuum, pod
~ijim delovanjem dolazi do raspr{ivanja premaza.
Ure|aj se naj~e{}e nalazi u liniji, u kombinaciji sa
UV proto~nim su{arama. Mo`e se koristiti i za
nano{enje temelja i zavr{nih slojava, mada je ~esto Slika 12.122: Izgled {ablona na ma{ini za obradu lajsni
po`eljno da se zavr{ni slojevi, ipak, obra|uju prs- provla~enjem (Makor)
kanjem.
Poglavlje 12.0: NANO[ENJE PREMAZA
12.9.4 Centrifugiranje
Sitni detalji se mogu najpre potapati u premaz u
jednoj `i~anoj korpi i zatim centrifugirati za ukla-
njanje vi{ka premaznog materijala. Broj obrtaja se
mora podesiti prema vrsti predmeta obrade, nji-
hovoj veli~ini i obliku, kao i prema veli~ini cen-
trifuge. Broj obrtaja iznosi oko 500 o/min.
12.9.5 Nano{enje vlakana (“Befloken”)
Obrada vlaknima (“Befloken”) podrazumeva pri-
menu kratkih vlakana, koja nastaju ili mlevenjem
(mleveni flok) ili se~enjem (rezani flok). Vrsta i
karakteristike vlakna zna~ajno odre|uju svojstva
prevlake. U proizvodnji name{taja se ovaj postu-
pak primenjuje, na primer za pole|inu, fioke i pro-
file, a posebno u podru~ju proizvodnje igra~aka.
Nano{enjem vlakana se mogu posti}i razli~iti
dekorativni efekti. Vlakna se mogu nanositi meha-
ni~ki i elektrostati~ki. Elektrostati~ki postupak ima
ve}i industrijski zna~aj. Kod mehani~kog postup-
ka, vlakna se natresaju na pripremljenu podlogu
(sa nanetim lepkom). Povezivanje vlakana u lepak
potpoma`e se vibriranjem. Kod elektrostati~kog
postupka vlakna se naelektri{u u elektrostati~kom
polju i tako nanose na povr{inu za obradu. Zna~aj-
na prednost ovog na~ina je u tome {to se vlakna u
elektrostati~kom polju orijenti{u paralelno i zatim
normalno prodiru u sloj lepka. Slika 12.123 pri-
kazuje osnovni princip mehani~kog (a) i elektrosta-
ti~kog postupka (b).
Mlevena vlakna, od sinteti~kih ili prirodnih mate-
rijala, imaju du`inu od 0,2 do 0,5 mm (finiji stepen
mlevenja) i 0,2 do 1,1 (grublji stepen mlevenja).
Prilikom rezanja, du`ina vlakna iznosi 0,3 do 5
1 ta obra|ene povr{ine u celini. Najva`niji faktori su:
2
Slika 12.123: Princip mehani~kog (levo) i elktrostati~kog
(desno) nano{enja vlakana
1 – doziranje floka
2 – predmet obrade sa nanetim slojem lepka
273
mm i mo`e se, prema `eljenim svojstvima, prili~no
ta~no pode{avati.
Vlakna mogu biti razli~ite prirode. Nakon mleve-
nja, odnosno rezanja, vlakna se boje i prosejavaju.
Naj~e{}e se koriste pamu~na vlakna, viskozna ili
poliamidna; re|e poliestarska, acetatna ili akrilna.
Pored vrste i svojstava vlakana, veliki uticaj na
otpornost povr{ine ima i vezivni materijal (lepak).
Od veziva se zahteva:
• dobro vezivanje za podlogu
• dobro vezivanje za flok
• niski povr{inski napon
• dovoljno “otvoreno vreme” u zavisnosti od to-
ka procesa
• dobru elektri~nu provodljivost
Kao vezivna sredstva koriste se disperzije lepkova,
lepkovi sa rastvara~ima i lepkovi bez rastvara~a.
Kod disperzija radi se uglavnom o lepkovima na
akrilnoj bazi. Od lepkova sa rastvara~ima posebno
odgovara PU-lepak (za poliamidna vlakna). Pre
obrade mora se predmet obrade snabdeti sa
ravnomernim slojem lepka. Kao orijentaciona vred-
nost za 1 mm debljine floka mokri nanos od 150 -
250 g/m2. Od velikog zna~aja je dobro kva{enje
vlakana lepkom. Lo{e kva{enje proizvodi manju
gustinu tepiha, {to se zatim odra`ava na slabiju
otpornost na habanje.
12.10 FAKTORI KOJI UTI^U NA KVALITET
LAKIRANJA
Za postizanje dobrih rezultata lakiranja, osim
dobrog premaza i odgovaraju}e opreme, potrebno
je obezbediti i neke fundamentalne parametre koji
se odnose na podlogu i radni ambijent.
To je va`no, ne samo radi zadovoljenja estetskih
zahteva, ve} i tehni~kih svojstava, odnosno kvalite-
vla`nost podloge, temperatura i relativna vla`nost
vazduha u radnom prostoru, temperatura i fizi~ko
stanje premaznog materijala pri nano{enju.
12.10.1. Vla`nost podloge
Bilo da je drvo masivno ili su u pitanju drvne
plo~e, uobi~ajeno je da se vla`nost podloge kre}e
izme|u 12 i 14 %. Ako je vla`nost ve}a mogu nas-
tati neke gre{ke obrade, me|u kojima:
• odvajanje filma premaza (prevashodno kod PE)
• promena boje, mle~ni izgled (prevashodno kod
NC)
• formiranje mehuri}a i/ili ta~kica (prevashodno
kod PU)
• nastanak srebrnastog filma premaza - “argentatu-
ra” (kod svih tipova lakova, osim vodorastvornih)
274
12.10.2. Relativna vla`nost ambijenta
Izme|u drveta i okolnog prostora uvek postoji raz-
mena vlage, zbog ~ega je dobro da se elementi, po-
sle ma{inske obrade i pre lakiranja, nalaze u pros-
toru sa relativnom vla`no{}u izme|u 30 i 70%.
^ak i povi{ena relativna vla`nost u odelenju za po-
vr{insku obradu mo`e da uti~e negativno na kva-
litet osu{enog filma, osim {to produ`ava vreme su-
{enja, posebno kod materijala na bazi vode.
12.10.3. Temperatura radnog prostora
Za svaki premaz postoji jedan vrlo va`an para-
metar – minimalna temperatura formiranja filma,
koja ozna~ava temperaturu ispod koje pojedina~ni
molekuli premaza ne mogu da se me|usobno ve`u
na optimalan na~in. U tom slu~aju mo`e do}i do
neuglednog beljenja filma i smanjenja hemijsko-
fizi~kih otpornosti.
Osim minimalne temperature, postoji i maksimal-
na temperatura, zavisno od vrste premaza, iznad
koje, generalno, ne bi trebalo da se nanosi materi-
jal, jer bi moglo da do|e do suvi{e brzog povr{in-
skog su{enja, koje bi izazvalo naprezanja u unu-
tra{njosti filma, nose}i sa sobom lo{e razlivanje,
nastanak namre{kane povr{ine, sitnih pukotina i
formiranje mehuri}a.
Naravno, vrlo je te{ko regulisati temperaturu u
prostoru u kojem se prska, s obzirom na pove}anu
razmenu vazduha koju stvara aspiracioni ure|aj. U
odelenju za su{enje je to mnogo lak{e, jer je kreta-
nje vazduha slabije.
U prostoru povr{inske obrade, dakle, treba da se
po{tuju slede}i temperaturni intervali:
• za PE premaze ne ispod 18°C i ne preko 24°C,
naro~ito kod parafinskog tipa
• za NC premaze ne ispod 14°C, a iznad 26°C do-
bro je koristiti spore rastvara~e
• za PU premaze postoji {iri interval, od minimal-
nih 10°C do maksimalnih 28°C. Treba imati u
vidu da se pri niskim temperaturama produ`ava
vreme postizanja suvo}e na pra{inu i potpune
osu{enosti i stoga pove}ava rizik od nastanka sli-
vanja. Pri visokim temperaturama, a posebno ako
razre|iva~ nije optimalan, lako dolazi do ugra-
|ivanja mehuri}a vazduha u film premaza. Uko-
liko su visoke temperature u prostoru za prska-
nje, kapljice premaza bi mogle da se preterano
osu{e pre nego {to stignu do predmeta obrade,
stvaraju}i grube povr{ine i lo{e prianjanje
• za sinteti~ke premaze optimalan temperaturni
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
interval je sli~an kao kod poliuretana (izme|u
10°C i 28°C) i manje su osetljivi
• premazi na bazi vode su osetljivi na niske tempe-
rature, koje ne dozvoljavaju savr{enu koagulaciju
molekula; problemi nastali usled visokih temper-
atura neutrali{u se razre|ivanjem premaza ne{to
ve}im sadr`ajem vode. Uobi~ajeno se za ovu
vrstu materijala preporu~uju temperature izme-
|u 10°C i 30°C.
12.10.4. Temperatura materijala u fazi nano{enja
[to se ti~e temperature premaza tokom nano{enja,
postoji interval koji treba po{tovati, i u okviru ko-
jeg se dobijaju najbolji rezultati lakiranja (vidi po-
glavlje 12.3.5).
Treba napomenuti da je dobro koristiti premaz
blago zagrejan do 20°C - 30°C. Ova napomena po-
staje va`na naro~ito zimi, kada premaz, naj~e{}e,
ima niske temperature. Potrebno je, stoga, izbega-
vati bilo da se materijal ~uva na nivou zemlje, gde
je temperatura zna~ajno ni`a, bilo da se skladi{ti u
suvi{e hladnim prostorima. Stoga se pre kori{}enja
premaza sugeri{e dr`anje u zagrejanom prostoru,
odre|eno vreme, da se dovede na odgovaraju}u
radnu temperaturu.
Prednosti toga {to je premaz spreman za nano{enje
na temperaturi od bar 20°C su vrlo zna~ajne.
Leti se premaz koristi na ambijentalnoj temperaturi
i po`eljno je da se prska u sve`ijim delovima dana.
12.10.5. Fizi~ko stanje premaznih materijala
Uvek je korisno kontrolisati fizi~ko stanje materi-
jala pre primene i proveriti slede}e zahteve:
• uniformnost boje
• korektnost i homogenost viskoziteta
• nepostojanje poko`ice ili taloga
Dalje, korisno je proveriti da li su na pakovanju na-
zna~eni:
• marka
• naziv proizvoda
• {ifra
• rok trajanja
• stepen sjaja
i da su radniku na raspolaganju tehni~ka i sigur-
nosna karta. Ukoliko makar i jedna od ovih nazna-
ka nedostaje, bolje je konsultovati proizvo|a~a pre-
maza pre primene proizvoda, jer je posle u slu~aju
reklamacije te{ko braniti svoje stavove.

Za{tita sredine po~inje izborom odgovaraju}eg pro-
izvodnog postupka kojim se proizvodi najmanja
emisija. Pravilan izbor na~ina nano{enja premaza
kod lakiranja donosi, tako|e, i ekonomske pogod-
nosti: postupak nano{enja sa velikim stepenom is-
kori{}enja nije samo pogodan za sredinu, ve} sma-
njuje i tro{kove obrade smanjivanjem gubitaka pre-
maza. Najpogodniji na~ini nano{enja, sa stanovi{ta
smanjivanja overspray-a su: valjanje, potapanje ili
nalivanje, a ako nije mogu}e upotrebiti jedan od
navedenih na~ina, tada elektrostati~ko prskanje sa
rotacionim diskom, zvonom ili ru~no. Najve}i
overspray i pove}ane tro{kove uklanjanja mulja
premaza i odsisanog vazduha prouzrokuje konven-
cionalno prskanje sa velikim udelom organskih
rastvara~a.
Prilikom prskanja dolazi do formiranja, manje ili
ve}e koli~ine magle premaza (u zavisnosti od pos-
tupka prskanja), i zna~ajnog isparenja te~nih kom-
ponenti. I magla i isparenja su, u odre|enim kon-
centracijama (zavisno od same supstance) veoma
Odvo|enje Dovod zagrejanog
vazduha i filtriranog vazduha
Zid sa
vodom
Predmet obrade
Komprimovani
Pi{tolj za vazduh
prskanje
Postavljanje
predmeta
obrade
Bazen sa Posuda sa
vodom premazom
Slika 13.1: Organizacija mesta za ru~no
prskanje premaza
13.0
Pre~i{}avanje vazduha
i vode u lakirnicama
{tetni po zdravlje prisutnih u tom prostoru (sa
akutnim, hroni~nim, alergijskim ili kancerogenim
delovanjem). Osim toga, pove}ane koncentracije is-
parljivih komponenti predstavljaju opasnost i po
pitanju eksplozivnosti i zapaljivosti. Formirana
magla je upravo me{avina rastvara~a, ~vrstih ~esti-
ca premaza i vazduha, pa se zato ne sme neposred-
no izbacivati u spolja{nji prostor, ve} se prethodno
mora pre~istiti.
13.1 URE\AJI ZA PRE^I[]AVANJE VAZDUHA
Da bi se nastala isparenja i formirana magla prema-
znih materijala odvela iz prostorije i time omo-
gu}io zdrav i bezbedan rad, prskanje treba da se
obavlja u, ili ispred kabina za prskanje, zidnih prs-
kali{ta ili u komorama za prskanje. Koli~ina odve-
denog vazduha treba da bude tolika da se koncen-
tracije isparljivih materija svedu ispod nivoa mak-
simalno dozvoljenih koncentracija (MDK), da se
onemogu}i nastajanje eksplozivne sme{e, da nema
promaje i da radna mesta stalno budu u zoni sve-
`eg vazduha. Struja vazduha treba, u idealnom slu-
~aju, da proti~e ravnomerno laminarno kroz kabi-
nu za prskanje i da ima takvu brzinu da obezbedi
zahtevanu promenu vazduha.
Potrebna organizacija (ure|enje) radnog mesta za
prskanje prikazana je na slici 13.1.
Rastvara~i su te`i od vazduha i zato se moraju od-
sisavati sa donje strane. Mlaz vazduha struji u is-
tom pravcu kao i mlaz prskanja, tako da se uma-
gljeni materijal i pare rastvara~a odvode, bez opas-
nosti po radnika i uticaja na obra|ivanu povr{inu.
Zona rada, tj. mesto na kojem se predmeti obrade
nalaze, mo`e biti uzdignuto od poda, ili u ravni
poda, pri ~emu je pod tada u vidu re{etke (vidi
sliku 13.8), ispod koje se nalazi bazen sa vodom.
Postoje razli~ite mogu}nosti za izradu ure|aja za
odsisavanje i pre~i{}avanje, {to zavisi od veli~ine
276
a b c b) kabina za prskanje
predmeta obrade i od na~ina odvo|enja vazduha,
kako je to prikazano na slici 13.2.
Kabina za prskanje podrazumeva prostor za pr-
skanje ograni~en sa tri strane (dakle, i bo~nim zi-
dovima), a zidno prskali{te samo sa jedne strane
(frontalno). Zidna prskali{ta su prikladna za velike
predmete obrade, na primer za prskanje kantova u
slo`ajevima, koji se mogu postaviti na valj~ani ili
vise}i transporter i obra|ivati proto~no (slika 13.3).
Kabine za prskanje, zbog bo~nih zidova, imaju bo-
lje odvo|enje vazduha nego {to to imaju zidna pr-
skali{ta.
U praksi se, ~esto, ne pravi terminolo{ka razlika iz-
me|u ova dva tipa ure|aja, tako da }e se i u daljem
tekstu koristiti termin kabine za prskanje.
Potpuno zatvoreni prostori, sa kontrolisanim odvo-
|enjem i dovo|enjem vazduha nazivaju se komore
za prskanje, tj. komore sa nadpritiskom.
13.2. PRE^I[]AVANJE VAZDUHA
Vazduh koji se odvodi iz zone rada (u struji koju
formira ventilator u zadnjem delu kabine, tj. pr-
skali{ta), dalje se pre~i{}ava, da bi se oslobodio
~estica premaza koje nosi sa sobom. Na taj na~in
vazduh koji izlazi u atmosferu je ~ist, s jedne stra-
ne, i smanjuje se opasnost od nagomilavanja ovih
~estica na samom ventilatoru, s druge strane.
Pre~i{}avanje, tj. odvajanje (separiranje) ~estica se
svodi su{tinski na postavljanje prepreka toku vaz-
du{ne struje, ~ime se smanjuje njihova kineti~ka
Slika 13.3: Zidno prskali{te za proto~nu obradu
(Eisenmann)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 13.2: Oblik ure|aja za odsisavanje
a) zidno prskali{te
c) komora za prskanje
energija i, kona~no, blokira njihovo dalje kretanje.
Pre~i{}avanje je bolje ukoliko je tih prepreka vi{e
(da vazdu{na struja prolazi du`i put) i ako se omo-
gu}ava zaustavljanje {ireg opsega dimenzija ~estica
– od najve}ih do najmanjih.
Filteri, koji slu`e za pre~i{}avanje vazduha, imaju
dva zadatka – prvo, odvajanje ~vrstih ~estica pre-
maza iz vazduha pre nego {to do|u u odvodne ka-
nale i do ventilatora i drugo, osiguravanje ravno-
merne raspodele struje vazduha po popre~nom
preseku kabine.
Pre~i{}avanje odsisanog vazduha mo`e se podeliti
na:
• suvo
• mokro, tj. vodeno pre~i{}avanje
13.2.1 Suvo pre~i{}avanje
Kao suvi filteri koriste se te{ko zapaljivi papirni fil-
teri i vlaknasti slojeviti materijali (vlaknasti tepisi)
ili savijeni limovi o koje udaraju ~estice premaza
no{ene vazdu{nom strujom, pri ~emu se izdvajanje
doga|a zbog vi{estrukog o{trog zaokretanja struje
vazduha.
Kabine sa suvim filtriranjem do`ivele su u protek-
lom periodu nekoliko tehnolo{kih unapre|enja.
Prvobitno su pravljene kabine sa “limovima za
odbijanje” (slika 13.4). Ovde se, naime, radi o “U”
oblikovanim limovima, koji su me|usobno okrenu-
ti za 180° i uz to se i preklapaju. Tok vazduha pro-
laze}i kroz limove se lomi i vi{e puta menja svoj
pravac. ^estice premaza iz vazduha udaraju pri
promeni pravca na limove i na njima se talo`e (za-
dr`avaju).
Ovakva konstrukcija kabina za prskanje zahteva
skupo i zamorno ~i{}enje, demontiranje i ponovno
montiranje limova.
Stepen izdvajanja ~vrstih ~estica iz vazduha je
mali, pa se zato mora obavezno koristiti dodatni
filter, koji se montira iza limova.
Sistem sa limovima, zbog malog stepena pre~i-
{}avanja i visokih tro{kova odr`avanja, doveo je do
razvoja sistema sa zamenljivim filterom. Kao sred-
stvo za filtriranje koriste se filteri proizvedeni iz
staklenih ili sinteti~kih vlakana. U ovom slu~aju se
mo`e govoriti o filtraciji vazduha, umesto o odva-
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA
Pravac prskanja
Slika 13.4: Kabina za prskanje sa suvim
filtriranjem – sa limovima:
a) izgled
b) shema postavljenih limova
janju ~estica iz vazduha. Glavna prednost ovog sis-
tema je da se nakon upotrebe filter mo`e lako
ukloniti (zameniti).
Stepen filtriranja je razli~it, ve} prema vrsti upotre-
bljenog premaza. Kod te{kih i lepljivih proizvoda
(na primer 2-K premaza) nastaje relativno ~esto
povr{insko zapu{avanje, {to zna~ajno skra}uje vre-
me kori{}enja (upotrebe) filtera.
Tro{kovi eksploatacije kabina sa suvim filtriranjem
su niski, ali kod srednje i ve}e proizvodnje dolazi
do ~estog prekidanja proizvodnog procesa zbog ne-
ophodne zamene filtera.
Slika 13.6: Papirno-kartonski filter: izgled (a), prolaz vazduha kroz filter (b), zadr`avanje ~estica premaza u filmu (c)
277
Slika 13.5: Filter u obliku sa}a
Vreme trajanja (upotrebe) filtera je glavni problem
kod ovog sistema. Zato je razvoj filtera nastavljen,
tako da slede}i sistem predstavlja tzv. filter u obli-
ku sa}a.
Filter u obliku sa}a je napravljen od vi{e tankih pa-
pirnih slojeva, koji imaju na razli~itim rastojanjima
male otvore, a tako su me|usobno spojeni da nas-
taje sa}asta tkanina (slika 13.5). Vazduh prolazi
kroz brojne male otvore i ~estice premaza se odva-
jaju.
Filter u obliku sa}a je po delovanju veoma sli~an
vlaknastom filteru, ali ima du`e vreme kori{}enja.
Poslednji korak u razvoju kabina sa suvim pre~i-
{}avanjem magle premaza je filter od savijenog
kartona (“Falt karton” filter). On sjedinjava visoki
stepen odvajanja ~vrstih ~estica sa dugim vreme-
nom upotrebe.
Filter se sastoji iz dva papirno-kartonska sloja, na
kojima se nalazi ve}i broj otvora, me|usobno slep-
ljenih i presavijenih, tako da nastaju }elije “V” ob-
lika u kojima se odvajaju ~estice premaza iz vaz-
duha (slika 13.6).
278
Slika 13.7: Kabina za prskanje sa suvim filtriranjem – sa papirnim filterom “V” oblika
a) izgled (Rippert)
b) shema pre~i{}avanja
U svakoj }eliji ovog filtera nastaje zbog odgovara-
ju}eg polo`aja otvora (perforacije) kartona venturi
ili ciklon efekat, koji zadr`ava ~estice premaza u
“V” }elijama.
Visoki stepen odvajanja posti`e se kombinacijom
inercije ~estica i venturi efekta (promenom lokalno
nastale brzine vazduha unutar }elije).
Dugo radno vreme filtera posti`e se velikom zapre-
minom unutar }elije, koja stoji na raspolaganju za
prihvatanje ~estica premaza.
Slika 13.8: Kabina sa vodenim pre~i{}avanjem (Cefla)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Eventualno delimi~no
vra}anje vazduha
Povr{ina
suvog filtera
h1
H
Kabina za
prskanje
Ve} prema upotrebljenom premazu dosti`e se ste-
pen odvajanja od oko 98%, a radno vreme je po-
ve}ano 5 - 6 puta u odnosu na uobi~ajene vlak-
naste filtere. Zapunjavanje (za~epljavanje) povr-
{ine filtera, kao {to se veoma ~esto doga|a kod
vlaknastih filtera, tako|e i kod te{kih i lepljivih
materijala, ne nastaje zbog otvorene povr{ine.
Dodatna prednost filtera od savijenog kartona le`i
u jednostavnoj ugradnji u zidno prskali{te (slika
13.7).
13.2.2 Vodeno (mokro) pre~i{}avanje
Kod vodenog (mokrog) pre~i{}avanja vazduh se
dovodi u kontakt sa vodom, tj. prolazi kroz mlaz
vode. Naime, po celoj frontalnoj povr{ini zidnog
prskali{ta i kabina (kod kabina ~esto i na bo~nim
zidovima) sliva se voda, formiraju}i tzv. vodenu
zavesu (slika 13.8). U jako turbulentnom polju
~estice premaza se “hvataju” na vodene kapi. Zbog
boljeg odvajanja ~estica premaza vodi se dodaju
hemijska sredstva (koagulaciona sredstva i sredstva
protiv penu{anja) u zavisnosti od upotrebljenog
premaza. Ostaci premaza koji su pre{li u vodu iz-
dvajaju se u obliku mulja (plivaju}eg ili natalo`e-
nog), koji se povremeno odstranjuje. Dakle, voda
ostaje u bazenu ispod radnog dela kabine, filtrira
se i koristi dalje u kru`nom toku. Vazdu{na struja
nastavlja put, jer je ventilator (postavljen u gor-
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA 279

Pre~i{}eni vazduh
Pre~i{}eni vazduh

Suvi filter za pre~i{}avanje

vla`nog vazduha

Vodena zavesa

Prelivni sistem

Kaskade

Re{etkasti pod
Re{etkasti pod

Mlaznice za
raspr{ivanje vode

a) b)

Pre~i{}eni vazduh
Pre~i{}eni vazduh

Vodena zavesa

Re{etkasti pod

Mlaznica za vrtlo`no
(turbulentno) raspr{ivanje Venturi mlaznica

c) d)

Slika 13.9: Sistemi pre~i{}avanja vazduha mokrim postupkom: a) mlaznicama; b) kaskadama;

c) vrtlo`no; d) venturi
280
njem, zadnjem delu kabine) povla~i navi{e gde se
dalje pre~i{}ava prolaskom kroz niz prepreka –
mehani~kih ili kroz mlaz vode.
Pre~i{}avanje, dalje, u zadnjem delu kabine mo`e
biti (slika 13.9):
• mlaznicama (malog i velikog pre~nika)
• kaskadno (bez dodatnih prepreka ili preko
kaskada)
• vrtlo`no
• venturi
13.2.2.1 Sistem pre~i{}avanja mlaznicama
Kod sistema pre~i{}avanja sa mlaznicama (slika
13.10) iz mlaznica se prska voda, tako da vazduh
prolazi kroz maglu vode. Sistem je vrlo efikasan,
ali ako su mlaznice malog pre~nika, postoji opas-
nost od njihovog zapu{avanja. Stepen pre~i{}ava-
nja (izdvajanja ~vrstih ~estica) zavisi od odnosa
raspr{ene te~nosti po m3 pre~i{}enog (odvedenog)
vazduha i iznosi u optimalnim uslovima, oko
99,5%. Brzina vazduha u sistemu pre~i{}avanja iz-
nosi u odnosu na slobodni popre~ni presek od 1,5
do 2,0 m/s. Potrebna koli~ina vode kre}e se od 0,7
do 1,1 l/m3 pre~i{}enog vazduha.
Mlaznice (dizne) ve}eg pre~nika (noviji sistem)
omogu}avaju da se prskanje izvodi bez zapu{ava-
nja mlaznica (slika 13.11). Na prikazanom sistemu,
umesto kaskada postavljene su cevi koje predstav-
ljaju dodatne prepreke prolasku vazduha i zna-
~ajno pove}avaju njegovu putanju kretanja.
Slika 13.10: Pre~i{}avanje mlaznicama
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
13.2.2.2 Sistem pre~i{}avanja kaskadama
Kod pre~i{}avanja kaskadama (slika 13.9b) voda za
pre~i{}avanje se sliva iz jednog prelivnika, u ob-
liku homogene zavese, preko kaskada, koje se sas-
toje iz vi{e polukru`nih lu~nih limova, koji su po-
stavljeni jedni naspram drugih formiraju}i tako
kanal. Kroz tako nastalu vodenu zavesu probija se
vazduh koji se pre~i{}ava. Kako vazduh i voda
imaju razli~ite pravce strujanja, voda nosi sa so-
bom umagljeni premaz nani`e. Stepen pre~i{}a-
vanja iznosi do 99,5%. Brzina vazduha, u sistemu
pre~i{}avanja, u odnosu na slobodni presek kabi-
ne, iznosi u proseku 1,4 do 2,2 m/s. Potrebna koli-
~ina vode kre}e se od 2,5 do 3,8 l/m3 pre~i{}enog
vazduha.
13.2.2.3 Sistem vrtlo`nog (turbulentnog)
pre~i{}avanja
Kod sistema vrtlo`nog (turbulentnog) pre~i{}ava-
nja (slika 13.9c) vazduh se usisava kroz prorez na
povr{ini vode, {to dovodi do vrtlo`enja vazduha i
vode i time omogu}ava visoki stepen izdvajanja ~e-
stica. Ovi ure|aji nisu osetljivi na zaga|enja, jed-
nostavno su gra|eni i zahtevaju pored pumpe sa-
mo jo{ cevi za dovod vode. Regulacija nivoa vode
mora biti ta~na, jer od toga zavisi funkcionisanje
ure|aja. Stepen pre~i{}avanja kod ovih ure|aja
iznosi 99,8 do 99,9%, a brzina vazduha kre}e se od
30 do 40 m/s na naju`em preseku.
13.2.2.4 Sistem venturi pre~i{}avanja
Kod venturi sistema pre~i{}avanja (slika 13.9d)
vazduh se usisava kroz su`enje (uskog popre~nog
preseka) sli~no mlaznici, ~ije se stranice oblivaju
vodom. Velika brzina vazduha posti`e se pravil-
nom konstrukcijom oblika i dimenzija su`enja. Na-
gli pad pritiska koji nastaje nakon su`enja dovodi
do raspr{ivanja vode. Nastaje podpritisak, voda se
uvla~i u vazdu{nu struju (princip injektora), a
zatim raspr{uje. Pri prolasku kroz uske preseke
nastaju vazdu{ne trubulencije, kojima se zahvataju
~estice premaza, sli~no kao i kod pre~i{}avanja
mlaznicama. Stepen pre~i{}avanja iznosi od 99,8
do 99,9%. Brzina vazduha u naju`em preseku se
kre}e od 30 do 40 m/s. Potrebna koli~ina te~nosti
za pre~i{}avanje se kre}e od 3,5 do 5,1 l/m 3
pre~i{}enog vazduha. Ovaj sistem se lako odr`ava.
Pristup zadnjem delu kabine, radi odr`avanja, mo-
`e biti sa bo~ne strane, dok je kod novijih konstru-
kcija sa prednje strane, pri ~emu se podi`e cela
frontalna plo~a (slika 13.12).
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA 281

Slika 13.11: Pre~i{}avanje preko dizni ve}eg pre~nika – sistem Air Green (Giardina)

Slika 13.12: Pristup zadnjem delu kabine podizanjem prednje strane

a) izgled (Cefla)
b) shematski prikaz
282 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Uprkos svog poznatog i cenjenog kvaliteta kabine
za prskanje sa vodenim filtriranjem imaju vi{e ne-
dostataka, kao {to su na primer:
• ote`ano odr`avanje, tj. dugotrajno i te{ko ~i-
{}enje
• odstranjivanje otpadaka vezano sa dodatnim
tro{kovima
• visoki tro{kovi eksploatacije, koji uklju~uju
tro{kove energije pumpe za cirkulaciju vode,
sredstva za koagulaciju, dodatnih filtera za va-
zduh i vodu
• ve}i tro{kovi odr`avanja ure|aja za cirkulaciju
vode i ~i{}enje vode zbog prljanja i korozije
• smanjenje vremena trajanja kabine usled koro-
zije
• vi{i investicioni tro{kovi u odnosu na upored-
ljivu kabinu sa suvim pre~i{}avanjem
U tabeli 13.1 prikazan je uporedni pregled tro{kova
vezanih za upotrebu kabine sa vodenim pre~i{}a-
vanjem i kabine sa suvim pre~i{}avanjem snabde-
vene filterom od kartona u “V” obliku.
Ako se posmatraju eksploatacioni tro{kovi godi-
{njeg kori{}enja kabina za ru~no i automatizovano
prskanje sa suvim, odnosno vodenim filtriranjem
(tabela 13.1) mo`e se uo~iti da su zna~ajno manji
tro{kovi eksploatacije kod kabina za prskanje sa
suvim filtriranjem. Investicioni tro{kovi su, tako|e,
na strani kabina za prskanje sa suvim filtriranjem.
Ipak se mora naglasiti da se upotreba kabina sa su-
vim filtriranjem preporu~uje kod obrade manjih
koli~ina elemenata (kada je malo formiranje over-
spray-a), povremenih obrada (u zanatstvu) ili kod
bajcovanja (gde je mali udeo ~vrstih ~estica).
Odsisani vazduh se ili uop{te ne vra}a ili se vra}a
samo delimi~no u kabinu za prskanje.
Brzina vazduha iznosi na frontalnoj strani ure|aja
za odsisavanje oko 0,4 do 0,7 m/s.
Potrebna koli~ina vazduha po m2 popre~nog prese-
ka ure|aja za pre~i{}avanje kod razli~itih na~ina
prskanja je:
• HVLP prskanje - 800 m3/h
• vazdu{no prskanje - 2.000 m3/h
• airless prskanje - 1.600 m3/h
Kod primene elektrostati~kih pi{tolja treba ra~u-
nati sa slede}om potro{njom vazduha:
• vazdu{no-elektrostati~ko prskanje – 1.800
m3/h
• airless-elektrostati~ko prskanje – 1.400 m3/h

Tabela 13.1: Uporedni tro{kovi pre~i{}avanja vazduha vodenim i suvim filtriranjem

Kabina za ru~no prskanje Kabina za automatsko prskanje

(potro{nja 6t premaza/godi{nje) (potro{nja 30t premaza/godi{nje)
Vrsta tro{ka
Vodeno Suvo Vodeno Suvo
pre~i{}avanje pre~i{}avanje pre~i{}avanje pre~i{}avanje

Voda 154 0 77 0

Sredstvo za koagulaciju 570 0 1.000 0

Energija za pumpu za cirkulaciju 130 0 150 0

Filter 0 660 1.770 1.444

Transport otpadaka 645 110 1.292 582

Zbrinjavanje ne~isto}a vode 215 0 135 0

Zbrinjavanje mulja 1615 0 3.877 0

Zbrinjavanje suvog otpatka 0 554 692 2.206

Proizvodni gubici 150 19 200 57

Tro{kovi ~i{}enja 300 38 500 100

Ostalo 1.000 200 2.000 200

Ukupni tro{kovi 4.779 1.581 11.513 4.589

U{teda 67% 61%

Napomena: Tro{kovi su iskazani u EURO valuti.

Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA
13.3 PRSKALI[TA SA SISTEMOM
RECIKLIRANJA PREMAZA
Kabine za prskanje, odnosno zidna prskali{ta sa si-
stemom za recikliranje premaza razvijena su po~et-
kom 90-tih godina ovog veka. Postoji vi{e na~ina
prikupljanja premaza “uhva}enog” kao overspray i
vra}anja u sistem za nano{enje. Zajedni~ko svim
sistemima je efikasnost u prikupljanju overspray-a
(do 90%) i mogu}nost pre~i{}avanja vazduha su-
vim ili vodenim na~inom. Iza predmeta obrade na-
lazi se beskona~na transportna traka, valjak koji
rotira ili plo~a koja skuplja overspray.
13.3.1 Relac sistem
Beskona~na transportna traka velike povr{ine, koja
se nalazi neposredno iza predmeta obrade, hvata u
potpunosti overspray (slika 13.13). Uhva}eni over-
spray se direktno vra}a u sistem sa vi{e od 90%.
Materijal se sa transportne trake odvaja no`em pre
nego {to se osu{i. Visokim stepenom iskori{}enja
zna~ajno opada potro{nja premaza i rastvara~a.
Slika 13.13: Sistem za recikliranje premaza – sistem
Relac (Planet)
283
Smanjuju se, tako|e, i tro{kovi za eliminisanje ~vr-
stih otpadaka, koji ina~e nastaju u klasi~nim kabi-
nama za pre~i{}avanje.
Kontinualnim, brzim odvajanjem premaza sa trans-
portne trake (30 puta na sat) smanjuje se zgrudnja-
vanje i stvaranje poko`ice. Tako|e je prakti~no is-
klju~eno i padanje pra{ine na izdvojeni premaz.
Prikupljeni (reciklirani) materijal je veoma ~ist.
Pode{avanje viskoziteta i doziranje te~nih kompo-
nenti premaza mo`e se odvijati tokom procesa re-
cikliranja materijala.
Reciklirani materijal se filtrira i me{a sa novim
premazom ili se direktno vra}a u proces obrade.
Fleksibilni RELAC sistem mo`e se naknadno ugra-
diti u postoje}e kabine za prskanje.
Sa RELAC sistemom se za nano{enje premaza mo-
`e koristiti:
• konvencionalni, airless i airmix postupak pr-
skanja
• raspr{ivanje visokorotacionim sistemima
Naro~ito visok stepen recikliranja mo`e se posti}i
ako se radi sa elektrostati~kim sistemima za nano-
{enje premaza.
Mogu se reciklirati uobi~ajeni materijali za obradu,
sa odgovaraju}im radnim vremenom, na bazi ras-
tvara~a i na vodenoj osnovi, na primer: disperzije,
1 K-premazi, 2 K-premazi, UV-sistemi, email lako-
vi, bajcevi, voskovi, ulja, sredstva za impregnaciju
itd.
Za pre~i{}avanje odvedenog vazduha koristi se vi-
{estepeni sistem sa suvim pre~i{}avanjem. Pret-
hodno odvajanje (filtriranje) obavlja se pomo}u fil-
tera od ve{ta~kog materijala. Naknadno filtriranje
vazduha je pomo}u grubog i finog filtera. Mogu}e
je posti}i stepen pre~i{}avanja od oko 99%. Filter
se mo`e jednostavno i brzo o~istiti pomo}u indus-
trijskog usisiva~a.
13.3.2 ULF-modulni sistem
U pore|enju sa uobi~ajenim sistemima, ovaj sistem
recikliranja radi sa suvim pre~i{}avanjem, uz pri-
menu tehnologije koja omogu}ava zna~ajno efikas-
nije vra}anje overspray-a u sistem.
Prethodna tehnolo{ka re{enja funkcionisala su na
principu sun|era, tj. filter je u potpunosti usisavao
overspray. Bili su potrebni debeli filter tepisi, koji
su mogli samo ograni~eno da zadr`e materijal.
Kada se dostigne granica zasi}enja, filter mora da
se odstrani. Brzina vazdu{ne struje i protok vaz-
duha zna~ajno opada, a povr{ina predmeta obrade
i okolina radnog mesta i ure|aja se prlja.
284 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 13.14: Sistem za recikliranje premaza – ULF modulni sistem (Planet)

Kod ULF-modulnog sistema koristi se druga~iji 13.3.3 Coolac sistem

princip: beskona~na filter traka kre}e se, pokretana
pomo}u cilindra sa taktnim pomerom, horizontal-
no neposredno iza predmeta obrade (slika 13.14).
Kao filter traka upotrebljava se specijalno razvijen
vlaknasti filter. Overspray premaza se ne usisava,
ve} samo hvata i transportuje u podru~je ~i{}enja.
Materijal se ne lepi na vlaknasti filter i zato se mo-
`e lako usisati. Ovaj postupak se obavlja kontinual-
no ili jednom u toku dana, na primer uve~e. Time
filter ostaje sposoban za prihvatanje novog over-
spray-a. Ovim se zna~ajno produ`ava vreme upo-
trebe filtera, koje iznosi do jedne godine.
Ovaj sistem je, prvenstveno, predvi|en za recikli-
ranje vodorastvornih sistema premaza. Overspray
se skuplja pomo}u ure|aja za hvatanje. Ovaj ure|aj
je napravljen od ~elika i kontinuelno se hladi. Ti-
me se omogu}ava neprekidno kondenzovanje over-
spray-a (slika 13.15).
Kondenzacija vlage vazduha iz okoline i overspray-
a odr`ava stalnu vla`nost ure|aja za sakupljanje.
Overspray se potapa u ohla|en i te~an film, tako
da je prekinuto isparavanje ostatka delova vode u
preteklom premazu.

Kondenzacija na
poliranoj plo~i

Izoliraju}i sloj premaza.

Nema kondenzacije vlage
iz okoline

U podru~ju nano{enja opada vla`nost.

Ta~ka rose je u ovom podru~ju ve}a.
Kondenzacija vlage doga|a se na sloju
Temperatura oko
premaza. Overspray se ne razre|uje.
0
2 C ispod ta~ke rose Slika 13.15: Sistem za
recikliranje vodenih
premaza – sistem Coolac
Uhva}eni overspray (Venjakob)
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA
13.4 DOVOD SVE@EG (FILTRIRANOG) VAZDUHA
Velike koli~ine vazduha koji se odvodi kroz kabinu
za prskanje potrebno je nadoknaditi sve`im vazdu-
hom u prostoriji (lakirnici). Vazduh se, pri tom, fil-
trira, a u zimskom periodu i zagreva. Za dovo|enje
vazduha u prostoriju upotrebljavaju se izmenjiva~i
Slika 13.16: Ure|aj za dovod pre~i{}enog
i temperiranog vazduha u lakirnicu (SOP)
Slika 13.17: Ure|aj za dovod vazduha u kabinama sa
nadpritiskom – filterske plo~e (Barucca)
Slika 13.18: Komora sa nadpritiskom (Cefla)
285
toplote, tj. ure|aji za pre~i{}avanje i grejanje vaz-
duha sa posebnim ventilatorima. Za zagrevanje
vazduha mo`e se upotrebiti para, vru}a voda ili
termoulje. Po`eljno je da se dovod vazduha postavi
sa gornje strane u blizini odvo|enja vazduha (iza
radnika), kako bi se formirala {to kra}a vazdu{na
struja, koja ne}e formirati promaju u lakirnici. Do-
vedeni vazduh treba da je zagrejan na 22°C i da
ima 65% relativne vlage.
Na slici 13.16 prikazan je jedan od na~ina dovo-
|enja filtriranog i temperiranog sve`eg vazduha u
prostor lakirnice. Dovod mo`e biti montiran na
prozoru, zidu ili plafonu lakirnice. Bolje re{enje
predstavlja dovo|enje vazduha neposredno iznad
kabine za pre~i{}avanje (slika 13.4a). Kod kabina
sa nadpritiskom koriste se filterske plo~e za dovod
vazduha (slika 13.17).
Dobro je dovoditi u prostoriju ne{to vi{e sve`eg
vazduha, na primer 10%, nego {to se ukupno odvo-
di. Tako u lakirnici nastaje mali nadpritisak, kojim
se spre~ava usisavanje pra{ine iz drugih prostorija
pogona.
13.5 KOMORE SA NADPRITISKOM
Komore sa nadpritiskom su, kao {to je ve} spome-
nuto, potpuno zatvoreni prostori (obi~no limovi-
ma) u kojima se vr{i povr{inska obrada ru~nim pr-
skanjem u kontrolisanoj radnoj atmosferi (slika
13.18).
Komora je naj~e{}e podeljena u dve celine (slika
13.19), mada mo`e da bude i jedinstven prostor.
Jedan deo je namenjen nano{enju premaza – zona
za nano{enje (prskanje) i tu se nalazi zidno prskali-
{te ili kabina za prskanje (slika 13.20). Obra|eni
predmeti se postavljaju na kolica (sa ~e{ljevima, sa
platformom i sl.) i zatim odnose u drugi deo komo-
re – zonu za su{enje, gde se su{e. Minimalno vre-
me zadr`avanja obra|enih predmeta u ovoj zoni, je
vreme potrebno za dostizanje suvo}e na pra{inu.
Su{tina ovih komora je, upravo, da se obrada i su-
{enje, bar u periodu kada je povr{ina najvi{e sklo-
na gre{kama, odvijaju u optimalnim ambijentalnim
uslovima koji obuhvataju pogodnu temperaturu,
vla`nost i ~isto}u vazduha.
U zoni za prskanje, vazduh se odvodi preko kabine
za prskanje, kao i ina~e, a dovodi se preko filter-
skih plo~a (koje ~ini odre|eni sistem filtera) koje
bi, optimalno trebalo da budu postavljene s gornje
strane, iza radnika, radi omogu}avanja pravilnog
protoka (slika 13.17). Intenzitet ventilacije (odvo-
|enja i dovo|enja vazduha) je definisan odre|enim
brojem izmena vazduha. Veli~ina ove zone je koli-
ka je potrebna za rad, manipulaciju i sme{taj
neophodnih neobra|enih i obra|enih elemenata.
286 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 13.19: Komora sa nadpritiskom sa dve celine (Skipper)

Ventil za Ventilator u Ex-izvedbi

rekuperaciju tolote Dovod
pre~i{}enog
vazduha

I grupa filtera
Bo~na vodena
zavesa

Podizna
II grupa filtera frontalna plo~a
Opruga za
Grupa podizanje
lamelarnih frontalne plo~e
filtera
Re{etkasti pod
Mlaznice za
pre~i{}avanje
vazduha
Slika 13.20: Zona za
Bazen sa prskanje u komori sa
vodom nadpritiskom:
Rezervoar sa kontinuelnom a) izgled (Cefla)
Pumpa za cirkulacijom vode
cirkulaciju vode b) shematski prikaz
(Barucca)
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA
U zoni za su{enje (slika 13.21), vazduh se tako|e
dovodi preko filterskih plo~a, a odvodi preko as-
piracionih plo~a. Po`eljno je da budu postavljene
jedne nasuprot drugih da bi se omogu}io {to ve}i
put struje vazduha, tj. kroz sve slo`ajeve. Broj iz-
mena vazduha u ovoj zoni mo`e da bude manji ne-
go u zoni za prskanje, jer {tetnost za radnika nije
presudna u ovom slu~aju. Veli~ina zone za su{enje
zavisi od kapaciteta proizvodnje.
Kod manjih komora, zona za nano{enje i zona za
su{enje nisu fizi~ki odvojene, ve} sve predstavlja
isti prostor koji funkcioni{e kao uve}ana zona za
nano{enje (slika 13.22).
Vazduh koji se dovodi, pre~i{}ava se mehani~ki
(filtrira se) od ne~isto}a, ali istovremeno i temperi-
ra. Kod kabina sa nadpritiskom kontroli{e se i
pode{ava senzorima dovodni vazduh na optimalne
uslove prerade od 22°C i 65% relativne vlage. Ven-
Slika 13.22: Shema komore sa nadpritiskom sa jednom zonom (Skipper)
287
tilator koji formira struju vazduha i greja~i ~ine
tzv. presurizacionu jedinicu koja se postavlja van
komore – iznad ili bo~no. Vazduh se dovodi u ko-
moru u blagom vi{ku, tako da otvaranjem vrata
komore ne dolazi do povla~enja vazduha iz oko-
line, pa otuda i naziv – komora sa nadpritiskom.
Komora, s obzirom na optimalnost uslova rada, u
slu~ajevima kada je ru~no prskanje jedini na~in
obrade u proizvodnji, mo`e da se nalazi u sastavu
odeljenja mehani~ke obrade, a kada se ru~no pr-
skanje koristi kao dopunska operacija, komora se
postavlja u prostor lakirnice (odeljenja za povr-
{insku obradu). Nekada se i same, manje, prostori-
je u proizvodnji mogu pretvoriti u komore sa nad-
pritiskom uz adekvatno regulisanje odvo|enja i
dovo|enja vazduha, s tim {to u tom slu~aju, poseb-
nu pa`nju treba obratiti na za{titu zidova, plafona i
poda da oni, u zavisnosti od materijala od kojeg su
izra|eni, ne bi ugro`avali ~isto}u vazduha.
Slika 13.21: Zona za su{enje u komori sa nadpritiskom
(Rippert)
288 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

13.6 PRE^I[]AVANJE VODE

IZ KABINA ZA PRSKANJE

Materijali koji se upotrebljavaju u industrijskom

lakiranju drveta sadr`e razli~ite procente organskih
rastvara~a, ~iji jedan deo isparava ve} prilikom pr-
skanja. Kod lakiranja u kabini se, zavisno od vrste
premaza, predmeta obrade, na~ina lakiranja i ka-
paciteta pojavljuje i odgovaraju}e veliki udeo ot-
padnog ~vrstog materijala.
Tehnolo{ka voda u kabinama i komorama za laki-
ranje slu`i izdvajanju ~vrstih deli}a premaza iz
vazduha. Time se voda zaga|uje u zoni filtriranja i
neposredno u radnom prostoru, pa je potrebno vo-
du kontinuirano ili povremeno ~istiti od ostataka
premaza.
Kontinuelno uklanjanje mulja premaza i kru`ni tok
cirkulacione vode u kabinama za prskanje smanju-
je udeo otpadne vode, koja mora da se zameni ~is-
tom vodom iz vodovoda.
Slika 13.23: Ure|aj za uklanjanje mulja iz kabine za
Voda, koja se sliva sa zadnje strane kabine, kao i prskanje (Eisenmann)
voda koja formira vodenu zavesu, zavr{ava u do-
njem bazenu sa vodom. Izdvojeni premaz se talo`i
u bazenu sa vodom ili pliva na povr{ini pa se mora A 4
3 2
s vremena na vreme ili stalno (kontinualno) da ot- 1
klanja, ve} prema vrsti premaza, kao specijalni
otpadak (slika 13.23).
Na~in pre~i{}avanja vode iz kabina za lakiranje
predstavlja ~isto fizi~ki proces. ^estice premaza se
5
ne razgra|uju, nego se koaguliraju u makro flokule, 6 8
koje relativno lako izdvajaju vodu, te se dobro fil-
triraju. Ovaj na~in pre~i{}avanja omogu}en je do-
datkom koagulanta, koji deluje u hemijski neutral- A 7
nom podru~ju i omogu}ava da se lepljivi ostaci
premaza odvajaju od vode za ispiranje. Za odvaja- 1 - Lakirna komora
nje se upotrebljava flotacija i sedimentacija. Pogled A-A 2 - Reaktor
4
3 - Talo`nik
Koagulacija otpadnog materijala odvija se pri nor- 4 - Dozator
3
malnom radu kabine za prskanje. Efekat izdvajanja 5 - Tra~ni filtar
6 - Kontejner za talog
pobolj{ava se intenzivnim me{anjem. Dodavanje 7 - Rezervoar filtrata
sredstva za koagulaciju je u koli~ini srazmernoj 8 - Apsorpcijski filtar
prema potro{nji premaza, odnosno prema koli~ini
otpadnog materijala.
3400

Odstranjivanje flokula koje nastaju mo`e se vr{iti 8

kontinuirano. Time se produ`ava vreme upotrebe 5
sme{e za pre~i{}avanje. Voda sa nastalim talogom 6
pre~i{}ava se u ure|aju za ~i{}enje otpadnih voda
(slika 13.24), gde se u zavisnosti od vrste premaza
izdvaja talog flotacijom ili sedimentacijom.
1900
Nakon pre~i{}avanja voda se vra}a u kabinu za
lakiranje, a na tra~nom filteru izdvojeni talog je ta-
kvog kvaliteta da se mo`e deponovati na sanitarnoj Slika 13.24: Shema ure|aja za pro~i{}avanje vode iz
deponiji. kabine za prskanje (SOP)
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA 289

Uklanjanje mulja premaza iz kabina za prskanje

mo`e se obaviti:
1. Talo`enjem mulja (po potrebi neutralisati)
• prekidom rada u kabini kod pojedina~nih ka-
bina i malog kapaciteta rada
• u posudi za talo`enje (talo`niku) – kod vi{e
kabina istovremeno (slika 13.25)
2. Kori{}enjem ure|aja za uklanjanje depono-
vanog ostatka premaza – plutaju}e depozicije
• pojedina~no za svaku kabinu
• centralnim sistemom za uklanjanje iz vi{e ka-
bina (slika 13.26)

Izduvni vazduh Doziranje sredstva za koagulaciju

Kabina za
prskanje1

Sredstvo za Kabina za
koagulaciju prskanje 2

Kolektor cirkulacione Dodatna voda

vode iz vodovoda
Kabina za
prskanje 3

Dekanter Prljava
Zgusnuta pena voda
premaza

Slika 13.25: Shema uklanjanja mulja iz vode

(Eisenmann)

Izbacivanje mulja
^ista voda

Slika 13.26: Shema centralizovanog uklanjanja mulja

premaza iz vi{e kabina za prskanje (Eisenmann)
290
13.7 POSTUPCI ^I[]ENJA (PRERADE)
ODSISANOG VAZDUHA
Sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine, odnos prema
rasturu materijala mo`e biti dvojak:
• po mogu}stvu obezbediti malo ili nikakvo za-
ga|ivanje `ivotne sredine {tetnim materijama
• neizbe`ne gubitke (rastur) materijala koliko je
mogu}e, reciklirati i ponovo upotrebiti u pro-
cesu obrade
Svakako, najjeftinija i najefikasnija za{tita `ivotne
sredine sastoji se u spre~avanju {tetnih dejstava, a
ne u otklanjanju nastalih zaga|enja.
Ipak, u drvnoj industriji, tj. u povr{inskoj obradi
neophodno je pre~i{}avanje vazduha i otpadnih
voda.
Koji }e se postupak i kod kojeg problema tehni~ki
koristiti i koji }e biti najekonomi~niji – ukoliko se
uop{te mo`e govoriti o ekonomi~nosti kod pre-
~i{}avanja – mora se ta~no utvrditi za svaki pojedi-
na~ni slu~aj.
U samim kabinama za prskanje, vazduh se pre-
~i{}ava od ~vrstih ~estica, tj. umagljenih premaza,
me|utim, on je sa stanovi{ta ekologije i dalje {te-
tan, jer sadr`i u sebi isparenja.
Dalje pre~i{}avanje od {tetnih gasovitih supstanci
mo`e se izvesti na razli~ite na~ine:
• postupkom apsorpcije
• postupkom adsorpcije
• postupkom kondenzacije
• upotrebom biolo{kih ispira~a
• postupkom sagorevanja
13.7.1 Postupak apsorpcije
Kod ovog postupka vazduh se dovodi u tesan kon-
takt sa nose}im medijumom, pa ukoliko je ovaj me-
dijum te~an, re~ je o ispira~u.
[tetne materije prihvata i vezuje nose}i medijum.
Kako se nose}i medijum sve vi{e oboga}uje {tet-
nim materijama, to ga treba ili o~istiti ili jednostav-
no baciti. Treba ispitati da se ne radi samo o slu-
~aju preme{tanja (ekolo{kog) problema.
13.7.2 Postupak adsorpcije
Ovde se koristi svojstvo ~vrstih materija, gasova ili
para da se adsorbuju, tj. da se deponuju na povr{i-
ni ~vrstih materija. Ukoliko se zaga|en vazduh
provodi kroz usitnjeni aktivni ugalj (}umur), na
njemu }e se talo`iti organski rastvara~i.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Adsorpciona masa se koristi u zoni pre~i{}avanja
toliko dugo dok ne bude zasi}ena. Zatim se adsorp-
ciona masa mora ponovo o~istiti, tj. mora se desor-
bovati.
13.7.3 Postupak kondenzacije
U rashladnom agregatu hladi se prera|eni vazduh
toliko dok se ne kondenzuju {tetne materije sa
vi{om ta~kom klju~anja. U cilju smanjenja udela
{tetnih sastojaka sprovodi se kondenzacija kru`e-
njem u zatvorenom krugu. Ovim se redukuje po-
tro{nja energije i isklju~uje opasnost od eksplozije.
Ponovo dobijeni rastvara~i mogu se koristiti za raz-
re|ivanje pri ispiranju.
13.7.4 Upotreba biolo{kih ispira~a
Vazduh sa organskim rastvara~ima provodi se kroz
vodu, koja sadr`i odgovaraju}e bakterije, pode{ene
prema {tetnim sastojcima u prera|enom vazduhu.
Bakterije uni{tavaju {tetne sastojke. Pri tom je va-
`no da se odr`avaju potrebni `ivotni uslovi za bak-
terije, kako bi pre`ivele, a to su, pre svega, tempe-
ratura, pH vrednost, sadr`aj soli i ravnomerno do-
vo|enje hranljivih materija.
U slu~aju dugotrajne reakcije i dugotrajnog zadr-
`avanja treba obezbediti odgovaraju}i prostor.
13.7.5 Postupak sagorevanja
Najpouzdaniji metod za pre~i{}avanje prera|enog
vazduha jeste, za sada, sagorevanje {tetnih organ-
skih materija. Otpadni vazduh se zagreje do takve
temperature da {tetni sastojci sagore. Temperature
sagorevanja su veoma visoke iz razloga za{tite od
eksplozije ovih veoma razre|enih para rastvara~a.
Tom prilikom je obavezno zagrevanje ukupne
koli~ine vazduha. Koli~ina toplote u samim organ-
skim rastvara~ima, koji se nalaze u vazduhu, do-
prinosi pri sagorevanju pove}anju temperature.
Ukoliko se u vazduhu nalazi dovoljna koli~ina ra-
stvara~a, onda je mogu}e dr`ati na niskom nivou
dodatna sredstva za sagorevanje (gas, ulje) ili se
mo`e ~ak i isklju~iti u toku kontinuiranog rada. Za
vreme pauza u pogonu, kada se ne prska, potrebno
je koristiti dodatna sredstva za sagorevanje u svrhu
odr`avanja temperature.
Iz tog razloga, svrsishodno je odr`avati male ko-
li~ine prera|enog vazduha, ba{ samo toliko da je
osigurana, u smislu propisa, potpuna za{tita od
eksplozije. Ovim se vr{i dokoncentracija rastvara~a
u prera|enom vazduhu.
Poglavlje 13.0: PRE^I[]AVANJE VAZDUHA I VODE U LAKIRNICAMA
Dokoncentracija u automatskim linijama za pr-
skanje mo`e se, na primer, posti}i ako se prera|eni
vazduh optere}en organskim rastvara~ima, koji
dolazi iz su{are, iskoristi kao dovodni vazduh u
ure|ajima za prskanje. U ma{inama za prskanje se
deo vazduha koristi kao cirkulacioni vazduh, dok
se ne postigne odgovaraju}a dokoncentracija. Ova-
ko znatno optere}eni vazduh se zatim dovodi na
pre~i{}avanje.
13.7.5.1 TNV – termi~ko naknadno sagorevanje
Izra|eni vazduh, koji se pre~i{}ava, prvo se zagreje
u izmenjiva~u toplote i zatim u reakcionoj komori,
uz dodavanje goriva, zagreje do oko 700°C - 800°C,
~ime se sagorevaju {tetni sastojci. Pri odgova-
raju}em visokom sadr`aju {tetnih materija mo`e se
ovaj proces odvijati samim toplotnim sadr`ajem
{tetnih materija, bez kori{}enja dodatnog goriva.
Ujedno se sagorevaju i ~vrste ~estice sadr`ane u
prera|enom vazduhu, s tim da se obavezno ukla-
nja njihov pepeo. Primenu TNV sagorevanja uslov-
ljava dokoncentracija {tetnih materija u prera-
|enom vazduhu, do mere sigurnosti, ~ime se re-
dukuju protoci prera|enog vazduha, a time i ve-
li~ina postrojenja kao i kori{}enje dodatnih goriva.
291
13.7.5.2 RNV – regenerativno naknadno
sagorevanje
Gomilice kamena ili keramike pore|aju se i obr}u i
na njih se dovodi prera|eni vazduh, zaprljan {tet-
nim sastojcima. Ukoliko prera|eni vazduh sadr`i
dovoljno rastvorljivih materija, mo`e se posti}i po-
trebna temperatura za sagorevanje bez dodatne
energije.
Ugrejani pre~i{}en vazduh odaje toplotu gomilica-
ma kamen~i}a. Ovaj postupak omogu}ava i pre~i{-
}avanje vazduha koji sadr`i ~vrste ~estice, jer je
ovim omogu}ena neka vrsta samopre~i{}avanja.
RNV se koristi pri velikim vazdu{nim tokovima a
sa malo {tetnih materija i sa vrlo malim u~e{}em
~vrstih sastojaka – kao {to je to u slu~aju prskanja
premaza u industriji drveta.
13.7.5.3 KNV – kataliti~ko naknadno sagorevanje
Kori{}enjem katalizatora mo`e se spustiti tempe-
ratura sagorevanja na oko 300°C - 400°C. Me|utim,
katalizator je osetljiv na neke sastojke sadr`ane u
prera|enom vazduhu, pa se stoga ovaj vid sagore-
vanja malo primenjuje.
14.0
Su{enje i o~vr{}avanje premaza
Posle nano{enja, premazni materijali na povr{ini
predmeta obrade prelaze iz te~nog u ~vrsto stanje.
Materijalu se tada mora dovoditi dodatna energija
da bi se omogu}ilo isparavanje rastvara~a i/ili he-
mijska reakcija u samom premazu. Shodno tome,
su{enje mo`e biti:
1. fizi~ko – dolazi do isparavanja te~nih kompo-
nenti premaza – rastvara~a
2. hemijsko – odigravaju se hemijske reakcije
koje vode umre`avanju polimera
3. kombinovano – fizi~ko-hemijsko
Proces odvijanja hemijskih reakcija se ~esto vezuje
za termin o~vr{}avanje, a proces isparavanja rast-
vara~a za su{enje. U daljem tekstu ne}e se praviti
razlika izme|u termina o~vr{}avanje i su{enje u
ovom smislu.
Prakti~no, su{enje se mo`e odvijati kao ~isto fizi~ki
ili kao hemijski proces, ali se naj~e{}e odvija kom-
binovano, uz istovremeno proticanje oba procesa.
Su{enje, odnosno o~vr{}avanje, po mogu}stvu, tre-
ba da se odvija u {to kra}em vremenu, bez nasta-
janja gre{aka, bez {tetnosti u radnoj sredini, {to
ekonomi~nije i uz {to manji utro{ak energije.
Ubrzavanje procesa su{enja mo`e se izvoditi, zavi-
sno od vrste premaza, na vi{e na~ina:
• toplotom
• zra~enjem
• dodatkom hemijskih sredstava
Primenom toplote mo`e se ubrzavati proces su-
{enja kod ve}ine premaza. Zra~enje i dodavanje
hemijskih sredstava primenjuje se samo za odre-
|ene premaze.
14.1 TOK PROCESA SU[ENJA PREMAZA
Kod su{enja premaza postoje dva grani~na stanja:
po~etno i kona~no.
Po~etno stanje predstavlja te~ni sloj premaza nepo-
sredno nakon nano{enja. Za njega su karakteristi-
~na svojstva koja odgovaraju te~nostima, kao {to
su: viskozitet premaza u momentu nano{enja (s
F/4, 20°C), koli~ina nanosa (g/m2) i debljina te~nog
sloja (µm).
Kona~no stanje predstavlja ~vrsti film premaza. Za
njega su karakteristi~na svojstva koja odgovaraju
~vrstim telima, kao {to su: apsolutna tvrdo}a filma
premaza (daN/mm2), masa suvog filma (g/m2) i de-
bljina suvog filma (µm).
Izme|u ova dva ekstremna stanja odvija se proces
su{enja, ubrzan fizi~kim i hemijskim promenama
(slika 14.1).
Su{enje premaza manifestuje se najpre zgu{njava-
njem te~nog sloja, zatim sve ja~im o~vr{}avanjem i
prelazom u ~vrsti film. Nastavlja se otvrdnjava-
njem filma do kona~ne tvrdo}e, odnosno kona~nog
stanja suvo}e. Tok procesa su{enja podeljen je u
karakteristi~ne etape (faze), koje karakteri{u odre-
|ena tehnolo{ki interesantna stanja suvo}e.
Generalno, proces su{enja mo`e se podeliti na:
• fazu o~vr{}avanja
• fazu otvrdnjavanja
Faza o~vr{}avanja obuhvata deo procesa su{enja
koga karakteri{u prelazne promene od te~nosti do
~vrstog stanja. U ovoj fazi su zna~ajne, sa tehnolo-
{kog stanovi{ta, suvo}a na pra{inu i suvo}a na pri-
tisak. Na samom po~etku o~vr{}avanja dolazi do
izlaska isparavaju}ih komponenti iz sredi{njeg de-
la i sa povr{ine premaza, {to uti~e na naglo pove}a-
vanje viskoziteta, naro~ito uz povr{inu. Brzina is-
paravanja zavisi od temperature, pritiska pare
iznad povr{ine isparavaju}e komponente i od pri-
tiska pare u okolini.
Formiranje tanke opne na povr{ini premaza dovodi
do naglog usporavanja izlaska isparavaju}ih kom-
ponenti. Debljina opne postepeno raste i ~itav sloj
premaza prelazi u stadijum gela.
Daljnji izlazak isparavaju}ih komponenti je veoma
spor i mali po koli~ini. Premaz prelazi u staklasto
stanje, a unutra{nja naprezanja rastu.
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
daN/mm2
15
Tvrdo}a po Vikers-u
10
Brusna tvrdo}a
Slo`ajna tvrdo}a
Po~etna merna tvrdo}a
0 10 20 30 40 50 60 70 80
Te~ni
premaz FAZA OTVRDNJAVANJA FILMA PREMAZA
Faza
o~vr{}avanja
Faza otvrdnjavanja obuhvata ~vrsti film, a proces
su{enja manifestuje se samo porastom tvrdo}e pre-
maza. U ovoj fazi su zna~ajne, sa tehnolo{kog sta-
novi{ta, slo`ajna i brusna tvrdo}a.
Brzina su{enja premaza u pojedinim fazama nije
jednaka. To zna~i da tok su{enja nema pravolinijs-
ki trend, ve} krivolinijski (pribli`no paraboli~an).
Brzina su{enja je na po~etku najve}a, a zatim se
usporava. Faza o~vr{}avanja traje relativno kratko,
dok faza otvrdnjavanje traje daleko du`e.
14.2 TEHNOLO[KI STADIJUMI SUVO]E
Proces otvrdnjavanja premaza do postizanja kona-
~ne tvrdo}e traje veoma dugo. Na sobnoj tempera-
turi ovaj proces mo`e da traje i vi{e godina. U pra-
ksi je, me|utim, od interesa ustanovljavanje stepe-
na osu{enosti kada se mo`e prekinuti sa procesom
su{enja a da se ne ometa dalji proces obrade.
Za praksu su u fazi otvrdnjavanja interesantna
slede}a dva stadijuma:
• stadijum suvo}e na slaganje – slo`ajna suvo}a
• stadijum suvo}e na bru{enje – brusna tvrdo}a
Stadijum slo`ajne suvo}e je postignut kada je pre-
maz toliko osu{en da se plo~e mogu slagati u slo`aj
(stavljati jedna na drugu), a da pri tom ne do|e do
o{te}ivanja filma. Smatra se da je ovaj zahtev zado-
voljen ako film premaza dostigne tvrdo}u izme|u
2,0 i 3,0 daN/mm2 (po Vickers-u).
293
90 100 110 120
Vreme su{enja (h)
Kona~no
stanje
Slika 14.1: Tok procesa
su{enja premaza
(PE premaz na 20°C)
Brusna tvrdo}a je takav stepen suvo}e filma pre-
maza pri kome se premaz optimalno brusi. Ne-
dovoljno otvrdut film premaza (mekan) ne mo`e
dobro da se brusi, jer dolazi do lepljenja brusne
trake, a suvi{e otvrdnut premaz se te{ko brusi, tako
da je potrebno du`e vreme bru{enja. Optimalna
vrednost brusne tvrdo}e iznosi izme|u 6,0 i 8,0
daN/mm2 (po Vickers-u).
14.3 FAKTORI KOJI UTI^U NA VREME
SU[ENJA PREMAZA
Vreme su{enja nekog premaza predstavlja vreme
potrebno da premaz, pod datim okolnostima, otvr-
dne do uslovljenog stanja osu{enosti.
Faktori koji uti~u na vreme su{enja su:
• vrsta premaza i na~in o~vr{}avanja
• sastav premaza
• koli~ina nanosa
• temperatura
• brzina vazdu{ne struje
Vrsta premaza i na~in o~vr{}avanja je faktor koji,
po svojoj prirodi, bitno uti~e na vreme su{enja. Ge-
neralno, uljani premazi najsporije su{e, jer hemij-
sko-fizi~ki proces (oksidacija ulja kiseonikom iz
vazduha) traje relativno du`e, nego {to traju odgo-
varaju}i procesi kod drugih premaza. Najbr`e otvr-
dnjavaju premazi koji u svom sastavu imaju lako
isparavaju}e rastvara~e (NC premazi). Premazi koji
su{e ~isto hemijski – polimerizacijom (PE premazi)
294
su{e sporije u odnosu na NC premaze, dok PU pre-
mazi imaju veoma kratko vreme su{enja.
Sastav premaza je faktor koji uti~e na brzinu su-
{enja, gde dolaze do izra`aja, pre svega, pomo}ne
komponente (rastvara~i i razre|iva~i), kako po
vrsti tako i po kvantitativnom u~e{}u u premazu.
Neki rastvara~i br`e isparavaju a neki sporije, tako
da se i vreme su{enja bitno razlikuje. Kod premaza
koji hemijski o~vr{}avaju zna~ajno je u~e{}e ubrzi-
va~a u premazu.
Koli~ina nanosa, odnosno debljina mokrog filma
ima uticaja na vreme su{enja samo kod premaza
koji su{e isparavanjem rastvara~a (NC premazi).
Vreme su{enja }e biti du`e ako je ve}i nanos. Kod
premaza koji hemijski o~vr{}avaju ne postoji zavis-
nost vremena su{enja od debljine filma, jer u ovom
slu~aju nema isparavanja rastvara~a, a hemijska re-
akcija se odvija u masi podjednakom brzinom
(tabela 14.1).
Koli~ina nanosa kod uljnih premaza ima uticaja na
brzinu su{enja, jer se proces oksidacije kiseonikom
iz vazduha br`e odvija kod tanjih, nego kod debljih
nanosa.
Temperatura je najuticajniji faktor na vreme su-
{enja premaza. Ovaj faktor je od zna~aja bez obzira
na na~in otvrdnjavanja premaza. Delovanje tempe-
rature, ipak, nije isto kod svih vrsta premaza. Kod
premaza koji hemijski o~vr{}avaju temperaturom
se ubrzava reakcija kondenzacije, polimerizacije
itd., dok kod fizi~ko su{e}ih premaza zagrevanjem
se ubrzava samo isparavanje rastvara~a.
Vreme su{enja se skra}uje pove}anjem tempera-
ture. Kod su{enja premaza na povr{ini drveta pos-
toji ograni~enje maksimalne temperature. Mak-
simalna temperatura su{enja mora se ustanoviti
istovremenim posmatranjem promena u premazu i,
eventualnih, promena na povr{ini drveta. Delova-
njem vi{ih temperatura mo`e do}i do sitnog
povr{inskog raspucavanja, {to u krajnjem uti~e i na
povr{inu osu{enog premaza koja postaje hrapava i
Tabela 14.1: Su{enje PE premaza sa parafinom (na sobnim uslovima)
Koli~ina nanetog premaza (g/m2)
Vreme su{enja premaza 250
(sati)
Tvrdo}a po Vickers-u
3 1,10
4 2,15
10 5,50
24 8,50
48 9,00
96 13,70
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
o{tra. Zato se temperatura su{enja mora ograni~iti i
ona iznosi, generalno, izme|u 60°C i 80°C. Kod
kratkotrajnog delovanja (1 - 2 min) mo`e biti i vi{a
(do 150°C), jer drvo momentalno ne reaguje prome-
nama. Kod dugotrajnijeg delovanja toplote tempe-
rature moraju biti ni`e, izme|u 50°C i 60°C.
Vazdu{na struja, kao faktor ubrzavanja su{enja
premaza, ima dvojako delovanje:
• dovo|enje i raspore|ivanje toplote
• odvo|enje isparelih materijala
Kod konvekcionih su{ara, gde je vazduh medijum
za prenos toplote, neophodno je kretanje vazduha
do predmeta obrade i oko njega, kako bi se dovela i
predala toplota. Ukoliko je vi{e izmena vazduha
utoliko je br`e i zagrevanje. To se ostvaruje br`im
kretanjem vazduha, odnosno vazdu{nom strujom
ve}e brzine. Smer vazdu{ne struje mora da omogu-
}i ravnomerno zagrevanje predmeta obrade.
Brzina vazdu{ne struje kre}e se izme|u 0,5 i 2,5
m/s. Ona je ograni~ena debljinom i stepenom osu-
{enosti filma premaza. Jaka vazdu{na struja razriva
te~ni film premaza i stvara neravnine na povr{ini.
Tanji nanosi podnose ve}u brzinu vazdu{ne struje.
Za postizanje ravnomernog zagrevanja potrebno je
usmeravanje vazduha. Ventilatorima se formira
vazdu{na struja koja ima uzdu`an ili popre~ni
smer u odnosu na smer kretanja transportera. Kod
jednoeta`nih tra~nih su{ara preovladava uzdu`na
cirkulacija, dok kod tunelskih su{ara sa vi{eeta`-
nim kolicima preovladava bo~na cirkulacija. Efi-
kasan prenos toplote ostvaruje se vertikalnim stru-
janjem vazduha kod su{ara sa mlaznicama.
Kod strujanja vazduha paralelno sa povr{inom pre-
dmeta obrade vazduh se, predaju}i toplotu pred-
metu obrade, hladi i zbog toga prenos toplote nije
intenzivan. Kod strujanja vazduha vertikalno na
predmet obrade primenjuje se ve}a brzina vazdu-
ha, a time i intenzivniji prenos toplote na predmet
obrade.
500 1.000
(daN/mm2)
1,15 1,10
2,10 2,00
5,50 5,70
8,00 8,45
9,00 9,20
13,80 13,70
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 295

14.4 UBRZAVANJE SU[ENJA (OTVRDNJAVANJA / • pove}anjem temperature

/ O^VR[]AVANJA) PREMAZA • dovo|enjem energije zra~enjem
• ubrzavanjem hemijskog procesa razli~itim do-
dacima
Ubrzavanje procesa otvrdnjavanja posti`e se na ra- Pregled na~ina ubrzavanja procesa otvrdnjavanja
zli~ite na~ine, a naj~e{}e: premaza prikazan je u tabeli 14.2.

Tabela 14.2: Postupci su{enja (otvrdnjavanja/o~vr{}avanja) premaza

Primena
Postupak su{enja Opis postupka Ure|aji
Premaz Predmet obrade
Su{enje prenosom toplote
Vazduh Cirkuliraju}a topla Svi toplotom Drvo i drvni Potrebna velika
struja vazduha (5-15 o~vr{}avaju}i sistemi materijali svih oblika povr{ina zbog
m/s) prenosi premaza sa ili bez duga~kog vremena
izmenom toplote na rastvara~a su{enja
predmet obrade Nema ograni~enja Veliki investicioni
debljine sloja i tro{kovi (ure|aji za
pigmentiranja zagrevanje vazduha,
filtriranje sve`eg i
Vreme su{enja zavisi
cirkulacionog
od sistema premaza,
vazduha)
debljine sloja i
toplotnog kapaciteta Visoka potro{nja
predmeta obrade (3- energije uz
30 min) iskori{}enje od 2 do
5% ukupne energije
Kvalitet zavisi od:
za samo su{enje
pra{ine u vazduhu
dok premaz nije suv Visoki stepen
na pra{inu; automatizacije i
temperature (tvrdo}a, fleksibilnosti
prionljivost); trajanja Investicioni tro{kovi
su{enja (razlivanje) u cilju za{tite `ivotne
sredine
Su{enje zra~enjem
Infracrveno (IR) Elektromagnetski Svi toplotom Pogodne su sve Vrste zra~nih tela:
zra~enje talasi: o~vr{}avaju}i sistemi podloge – apsorpcija Kratkotalasna: IR
Kratkotalasni premaza sa ili bez od podloge do lampe, cevi (bez ili
λ = 0,76 - 2,0 µm rastvara~a gornjih slojeva u sa halogenim
Sastav rastvara~a zavisnosti od punjenjem)
Srednjetalasni prozirnosti premaza
λ = 2,0 - 4,0 µm mora biti pode{en Srednjetalasna:
energetskoj gustini i talasne du`ine
Dugotalasni zra~enja gasne lampe ili cevi
zra~enja
λ = 4,0 µm - 1,0 mm Mogu}nost da neke Dugotalasna:
Mogu}e je kerami~ke i kvarcne
Apsorpcija zra~enja kratkotrajno „{ok” podloge po`ute
na ili u filmu sijalice
su{enje Manje zagrevanje
premaza u zavisnosti podloge tako da je
od pigmentiranja i Nema ograni~enja
debljine sloja i potrebno kra}e vreme
talasne du`ine hla|enja
(i eventualno od pigmentiranja
podloge). Kod premaza Problemati~no
transparentnih Optimizacijom zagrevanje predmeta
premaza su{enje specifi~ne snage obrade slo`ene
proti~e od podloge do grejanja i talasne geometrije
gornjih slojeva du`ine mogu}e Prednost obrade
pobolj{avanje podloga osetljivih na
kvaliteta obrade toplotu, jer je premaz
vi{e izlo`en vi{im
temperaturama
296 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Ultravioletno (UV) Elektromagnetski Nezasi}eni poliestri i O~vr{}avanje samo Niskopritisna `ivina

zra~enje talasi talasne du`ine akrilati na mestima direktno zra~na tela
λ = 0,1 - 0,4 µm Debeloslojni izlo`enim zra~enju Srednjepritisna i
(za o~vr{}avanje transparentni i (prete`no ravne visokopritisna `ivina
premaza koriste se lazurni sistemi povr{ine) zra~na tela
talasne du`ine λ = Opasnost `u}enja i
0,32 - 0,4 µm) Tankoslojni Snaga po du`ini
pigmentirani sistemi krtosti podloge lampe: 80-240 W/cm
Fotohemijska reakci- Prednost je da se
ja: premazu dodat Dobar kvalitet i UV-su{are: potreban
opti~ki izgled kod podloga ne zagreva mali prostor, mali
fotoinicijator raspada
se pri UV-zra~enju u dovoljno duga~kog investicioni tro{kovi
visokoreaktivne vremena razlivanja Mala efektivna
slobodne radikale, potro{nja energije,
koji pokre}u lan~anu visoki stepen
polimerizaciju smole automatizacije,
(trajanje: nekoliko ekolo{ki povoljni
sekundi)

Impulsno (IST) UV-impulsi vidi UV vidi UV (ve}a vidi UV

zra~enje talasne du`ine varijabilnost u
λ = 0,1974 µm odnosu na rastojanje
(odgovara rezonant- predmeta obrade)
noj frekvenciji C=C odgovara za
veza) uti~u na proizvode slo`enijih
kidanje dvostrukih oblika (stolice)
veza ugljenika i brzo
proticanje lan~ane
reakcije o~vr{}avanja
Elektronsko Korpuskularno Nezasi}eni poliestar, Svi osnovni Potreban veoma mali
(ESH, EBC) zra~enje zra~enje (β-zra~enje) poliuretan, materijali (opasnost prostor
proizvedeno ubrzava- epoksidne smole, od pove}anja krtosti Veoma veliki investi-
ju}im naponom (150 PVC, polipropilen i kod sinteti~kih cioni tro{kovi
kV) na u`arenoj drugo materijala)
katodi Mala potro{nja
Nema ograni~enja u Nije dozvoljeno energije
Polimerizacija debljini sloja i veliko odstupanje u
monomera pigmentiranja geometriji predmeta Komplikovan sistem
bombardovanjem obrade (elektronski transporta predmeta
Odli~an kvalitet obrade zbog za{tite
elektronima zraci moraju da
padnu na lakiranu od sekundarnog
povr{inu) zra~enja
Visok stepen
automatizacije
Pogodnost za{tite
`ivotne sredine
Su{enje elektronskim postupcima
Visokofrekventno Razvijanje toplote – Premazi sa visokim Samo nemetalne Specijalni ure|aji
su{enje zagrevanje premaza u faktorom podloge
visokofrekventnom dielektri~nih
polju (105 - 108 Hz) gubitaka

Su{enje Elektromagnetni Premazi sa Samo nemetalne Specijalni ure|aji

mikrotalasima talasi f = 2,45 GHz; rastvara~ima koji podloge
proizvode se u imaju dipolni
magnetronu karakter
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 297

14.5 NA^INI SU[ENJA PREMAZA ventilaciju, da bi se nivo koncentracija para rast-

vara~a odr`avao ispod predvi|enih grani~nih vred-
nosti.
Su{enje, odnosno o~vr{}avanje premaznih materi-
jala mo`e se izvesti u prostoriji, kao neforsirano
ambijentalno su{enje, ili forsirano, u ure|ajima za
14.5.2 Ubrzano su{enje – su{enje u su{arama
su{enje.
U ure|ajima za su{enje proces prelaska premaznog
materijala iz te~nog u ~vrsto stanje odvija se uz
14.5.1 Ambijentalno su{enje – su{enje u prostoru dodatno dovo|enje energije – u vidu zagrejanog va-
zduha ili zra~enja, u posebnim ure|ajima koji od-
Ambijentalno su{enje podrazumeva da se predmeti govaraju geometriji predmeta obrade.
obrade, nakon nano{enja premaznih materijala, Izbor ure|aja i re`ima su{enja zavisi od:
ostavljaju u prostoriji (istoj u kojoj se vr{i nano-
{enje, ili u posebnoj, namenjenoj toj svrsi – {to je • vrste premaza
bolje re{enje), gde se pri ambijentalnim uslovima • koli~ine nanosa
(temperature, relativne vla`nosti vazduha i eventu- • geometrije predmeta obrade
alno strujanja vazduha) odvijaju procesi isparava- • predvi|enog protoka u liniji
nja i/ili hemijskih reakcija. Du`ina ure|aja za su{enje dobija se iz protoka pre-
Da bi se proces su{enja ipak ubrzao, prostorije pre- dmeta obrade i potrebnog vremena su{enja.
dvi|ene za su{enje mogu se (a i po`eljno je) grejati,
uz dodatnu cirkulaciju vazduha. Iako to ve}
podrazumeva unekoliko forsirane uslove, ovakav
vid su{enja se ipak smatra ambijentalnim.
Ambijentalno su{enje se primenjuje, pre svega, u
zanatskoj proizvodnji u kojoj je linijska obrada ne-
svrsishodna, kako iz ekonomskih razloga, tako i
zbog raznovrsnosti predmeta obrade. Mo`e se pri-
menjivati i u industrijskim uslovima za manji broj
elemenata koji se ne uklapa u postoje}e linije, u
svim fazama pojedina~nih obrada ili dorada, kao i
kod obrade kantova u slo`ajevima. Ambijentalno
se, dakle, su{e elementi kod kojih se i nano{enje
obavlja ru~no.
Ovakvo su{enje se uglavnom odlukuje dugotraj-
no{}u. Ubrzavanje procesa su{enja posti`e se pri-
menom materijala koji se brzo su{e. To ograni~ava
kori{}enje {ire palete premaznih materijala, a time
se uti~e i na efekte obrade, kao i na kvalitet.
Osim toga, ukoliko prostorija za su{enje nije snab- Slika 14.2: Kolica sa ~e{ljevima (Schmalz)
devena kontrolisanim dovodom i odvodom vaz-
duha, mo`e do}i do nastanka gre{aka, pre svega
zbog prisustva pra{ine u vazduhu. Ovaj problem se
mo`e re{iti obradom (i su{enjem) u komorama sa
nadpritiskom (vidi poglavlje 13.5).
U zavisnosti od oblika, predmeti obrade se sla`u
na odgovaraju}a kolica na kojima se su{e. Kada se
radi o plo~astim elementima, koriste se kolica sa
~e{ljevima (slika 14.2) ili se elementi mogu odla-
gati u ~e{ljeve fiksirane na zidu (slika 14.3).
Problem kod ambijentalnog su{enja predstavlja i
visok nivo isparenja organskih rastvara~a iz pre-
maza. Dakle, zbog smanjenja opasnosti od eksplo-
zivnosti, zapaljivosti i {tetnosti po radnike, potreb- Slika 14.3: Nosa~ sa ~e{ljevima fiksiran na zidu
no je obavezno u ovakvim prostorijama predvideti (Schmalz)
298 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Popre~ni presek ure|aja za su{enje mora da omo- Nisu uvek potrebna sva tri dela. Termoplasti~ni
gu}i prolaz najve}ih predmeta. premazi naneti u debljim slojevima i sa dugotraj-
nim su{enjem uz visoku temperaturu, zahtevaju
U zavisnosti od vrste premaza i njegovog sastava,
intenzivno hla|enje. UV premazi se po pravilu ne
su{enje je potrebno izvesti u vi{e faza, tako da se i
hlade.
ure|aji za su{enje ~esto sastoje iz vi{e, odnosno
naj~e{}e iz tri zone: U tabeli 14.3 dat je pregled primene pojedinih
zona kod razli~itih tipova ure|aja za su{enje sa
• zone otparavanja
odgovaraju}im re`imima.
• zone su{enja
• zone hla|enja

Tabela 14.3: Pregled konstrukcija i mogu}nosti kori{}enja razli~itih vrsta su{ara

Zone ure|aja za Dovod i odvod Brzina vazduha Temperatura vazduha Konstrucija su{are,
su{enje energije (m/s) (°C) Primedbe

Sve` vazduh,
Kanalna su{ara,
eventualno deo
Zona otparavanja 0,2 - 2,0 20 - 40 su{ara sa kolicima i
cirkulacionog
vertikalna su{ara
vazduha

Kanalna su{ara,
su{ara sa kolicima,
vertikalna su{ara.
Cirkulacija vazduha 3,0 - 8,0 50 - 100 U svrhu sigurnosti
dovodni i odvodni
Zona su{enja sa vazduh prema
cirkulacijom kapacitetu
(konvekciona su{ara)
Kanalne su{are,
Su{ara sa dovo|enje i
12,0 - 25,0
mlaznicama i 80 - 250 odvo|enje vazduha
u mlaznicama
cirkulacijom vazduha prema protoku
rastvara~a

Kanalna su{ara, u
cilju sigurnosti
Srednjetalasno IR odvodni i dovodni
zra~enje - - vazduh
λ = 2,0 - 3,0 µm dimenzionisan
prema protoku
rastvara~a

Zona su{enja
Kanalna su{ara,
zra~enjem, odnosno
snaga lampi sa `ivi-
kanal za
UV zra~enje nom parom 90 - 180
o~vr{}avanje - -
λ = 280 - 400 nm W/cm du`ine luka i
cirkulacija vazduha
za stolice

Elektronsko zra~enje
Kanalna su{ara, do
sada u drvnoj
- -
industriji nije od
zna~aja

Kanalna su{ara,
Spolja{nja
Sve` vazduh 3,0 - 12,0 su{ara sa kolicima i
temperatura
vertikalna su{ara
Zona hla|enja

Sve` vazduh u 12,0 - 25,0 Spolja{nja

Kanalna su{ara
mlaznicama (u mlaznicama) temperatura
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
14.5.2.1 Zona isparavanja
Pravilno su{enje podrazumeva, izme|u ostalog,
postupnost izvo|enja ovog procesa. To zna~i, da je
pre primene povi{enih temperatura, ili dovo|enja
zra~enja, neophodno odstraniti najve}i deo te~nih
komponenti premaza. U tom smislu jedna od os-
novnih funkcija ove zone je upravo isparavanje
rastvara~a i razre|iva~a.
Istovremeno je potrebno omogu}iti izlazak vaz-
duha iz premaza, koji je u njega unet prilikom na-
no{enja (iz tog razloga naziva se jo{ i zona izdva-
janja gasova).
Dalje, premazu je potrebno obezbediti dovoljno
vremena za razlivanje pre kona~nog o~vr{}avanja,
radi dobijanja uniformnije i time kvalitetnije po-
vr{ine (zona mirovanja). Naravno, dobro razlivanje
umnogome zavisi i od koli~ine nanosa.
Kod nekih premaza zona za otparavanje nije ne-
ophodna, kao na primer kod veoma tankih slojeva
UV premaza nanetog valjanjem.
Za uklanjanje rastvara~a, iz sigurnosnih razloga, u
zoni otparavanja potrebna je velika cirkulacija vaz-
duha. U ovoj zoni se, me|utim, ne smeju primenji-
vati suvi{e visoke temperature ili prevelike brzine
vazduha, jer mo`e do}i do stvaranja poko`ice na
povr{ini koja spre~ava dalje isparavanje i kona~no
blokiranje rastvara~a u masi premaza u vidu me-
huri}a (videti tabelu 14.3 za primenjene brzine va-
zduha i temperatura).
Zona otparavanja funkcioni{e na temperaturi pro-
storije (okolnog vazduha) ili se zagreva najvi{e do
40 °C.
14.5.2.2 Zona su{enja
Generalno, va`i da }e se su{enje, odnosno o~vr{}a-
vanje obaviti br`e, ukoliko se dovodi vi{e energije.
To je, me|utim, svrsishodno samo do odre|ene
gornje granice, u protivnom mo`e da nastane
gre{ka na filmu premaza u vidu mehurova. Osim
toga, neke vrste podloga ne podnose visoke tem-
perature.
U zoni su{enja osloba|a se i odvodi ostatak rastva-
ra~a (kada je u pitanju konvekciono su{enje) i u
njoj se premaz potpuno osu{i (konvekcijom ili zra-
~enjem).
Poliuretanski premazi, na primer, u ure|ajima za
su{enje obi~no se su{e samo do faze prosu{enosti,
da ne prime ~estice pra{ine, a zatim se su{enje mo-
`e nastaviti i u prostoriji (ponekad u trajanju od
vi{e ~asova), jer vi{e temperature ne uti~u zna~aj-
no na ubrzavanje o~vr{}avanja.
299
Dovo|enje energije se posti`e:
• konvekcijom – prenos toplote obavlja se u
struji zagrejanog vazduha
• zra~enjem – infracrvenim (IR), mikrotalasnim,
ultravioletnim (UV) ili elektronskim zra~enjem
14.5.2.3 Zona hla|enja
Kod debljih nanosa i dugog vremena su{enja na vi-
sokim temperaturama, dolazi do zagrevanja pre-
maza, tako da se termoplasti~ni premazi ne mogu
dalje obra|ivati (me|ufazno brusiti ili odlagati u
slo`ajeve) bez naknadnog hla|enja.
Hla|enje u prostoriji nije dovoljno ve} je potrebna
posebna zona za hla|enje u kojoj se formira struja
hladnog vazduha. Hladan vazduh podrazumeva,
pri tom, vazduh iz spolja{njeg prostora, koji je u
letnjim periodima potrebno dodatno hladiti, a u
zimskim periodima zagrevati (jer suvi{e niske tem-
perature mogu prouzrokovati formiranje kondenza-
ta na povr{ini).
Efikasnost zone hla|enja zavisi od raspolo`ivog
vremena hla|enja (du`ine zone), koli~ine vazduha,
temperature i na~ina cirkulacije vazduha (podu`no
ili vertikalno).
Faktori koji ubrzavaju hla|enje su, kao i kod gre-
janja, temperatura i vazdu{na struja. [to je tempe-
ratura ni`a i vazdu{na struja br`a, hla|enje }e biti
br`e. Zbog osetljivosti filma premaza, krtosti i
spre~avanja sitnog pucanja, temperatura ne treba
da bude ni`a od sobne (oko 20°C). Smatra se da je
hla|enje zavr{eno kada se povr{inska temperatura
filma premaza snizi na 30°C.
U UV su{arama se predmeti skoro i ne zagrevaju,
pa se po pravilu ne moraju ni hladiti.
Du`ina zone za hla|enje ra~una se iz vremena po-
trebnog za hla|enje i brzine prolaza kroz liniju.
14.6 VRSTE SU[ARA
Ure|aji za su{enje me|usobno se razlikuju prema:
• medijumu za su{enje (konvekcija ili zra~enje)
• obliku (kanalne, tunelske, vertikalne itd.)
• protoku predmeta obrade (komorne ili proto~ne)
• transportu kroz su{aru (jednoeta`ne, vi{eeta`ne,
vertikalne itd.)
• na~inu cirkulisanja vazduha (podu`na ili ver-
tikalna cirkulacija) i sl.
Razli~ite mogu}nosti izbora vrste su{enja pred-
stavljene su na slici 14.4.
300 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

V R S T E S U [ A R A

FORSIRANO SU[ENJE I SU[ENJE I O^VR[]AVANJE U

O^VR[]AVANJE U URE\AJIMA PROSTORU (LAKIRNICI)

- dovo|enje sve`eg i
prera|enog vazduha

KOMORNE SU[ARE PROTO^NE SU[ARE

PREDMETI OBRADE PREDMETI OBRADE

RAVNOG PRESEKA RAMOVI I KORPUSI

- tunelska su{ara
- cirkulacija i ventilacija
- uslovno UV zra~enje (stolice)
- kolica sa platformom
- vise}i kru`ni transporter

KRATKO VREME DUGO VREME SU[ENJA

SU[ENJA I O^VR[]AVANJA I O^VR[]AVANJA
- jednoeta`na kanalna
su{ara sa konvekcijom
- jednoeta`na kanalna
su{ara sa mlaznicama
- jednoeta`na kanalna
su{ara sa IR ili UV zra~enjem

1. VI[EETA@NA SU[ARA
2. ETA@NI KOLEKTOR TUNELSKA SU[ARA
3. VERTIKALNA SU[ARA

- cirkulacija i ventilacija - cirkulacija i ventilacija

- tra~ni transporter - kolica sa ~e{ljevima
Slika 14.4: Podela ure|aja
za ubrzano su{enje premaza

14.6.1 Konvekciono su{enje ju zadr`avanja (retencije) u filmu premaza, jer time

Konvekciono su{enje podrazumeva primenu to-
plote za su{enje, koja se prenosi strujom zagreja-
nog vazduha i koja je u kontaktu sa povr{inom pre-
maza (konvektivni prenos toplote). Pri tom, te~ne
komponente premaza (rastvara~i i razre|iva~i) is-
paravaju i premaz prelazi iz te~nog u ~vrsto stanje
(vidi sliku 14.1). U procesu su{enja, menjaju se
fizi~ka i hemijska svojstva filma premaza.
Brzina isparavanja zavisi, s jedne strane, od re`ima
su{enja i, s druge strane, od vrste rastvara~a i raz-
re|iva~a. Rastvara~i ne bi smeli da imaju tendenci-
onemogu}avaju proces su{enja i uti~u na stvaranje
gre{aka obra|ene povr{ine.
Na ovaj na~in su{i se veliki broj materijala u povr-
{inskoj obradi drveta – bajcevi, zapunja~i, premazi
(NC, SH, PU), ta~nije svi materijali kod kojih je po-
trebno da te~ne komponente ispare (osim premaza
koji o~vr{}avaju zra~enjem), bilo da je o~vr{}ava-
nje fizi~ko, ili kombinovano (fizi~ko-hemijsko).
Prednost ovih su{ara je upravo njihova univerzal-
nost upotrebe.
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 301

Vazduh u su{arama ima slede}e funkcije: snost od pojave mehurova, pa je potrebno pa`ljivo
su{enje. Za nitro premaze je ustanovljeno da se ne
• da dovede i preda potrebnu toplotu za ispara-
sme prekora~iti temperatura od 130°C na povr{ini
vanje rastvara~a i razre|iva~a, odnosno za ubr-
predmeta obrade. Uobi~ajena temperaturna po-
zavanje hemijskih procesa o~vr{}avanja
dru~ja u razli~itim su{arama prikazana su u tabeli
• da odvede isparele materije
14.3.
Vazduh se mo`e dovesti direktno iz radne prostori-
Zagrevanje vazduha u su{arama obi~no se obavlja
je ili iz spolja{njeg prostora. S obzirom da su po-
ve} postoje}im medijumom u pogonu, kao {to je
trebne ve}e koli~ine vazduha i da on mora da bude
vrela voda ili para. Zagrevanje elektri~nom energi-
~ist i nezasi}en rastvara~ima, bolje je dovoditi sve`
jom ili termo-uljem praktikuje se samo u slu~ajevi-
vazduh iz spolja{njeg prostora.
ma gde su potrebne veoma visoke temperature, i
Zna~ajno je, tako|e, da film premaza do|e u dodir tamo gde je jeftina struja.
samo sa ~istim vazduhom bez pra{ine. To zahteva
Pode{avanje temperature vazduha za cirkulaciju
bri`ljivo filtriranje usisanog vazduha.
izvodi se mera~ima temperature koji se nalaze u
Vazduh koji se odvodi iz procesa su{enja i koji sa- struji kru`nog vazduha i regulacionim ventilima u
dr`i isparele rastvara~e, odvodi se direktno u spo- zoni grejanja. Treba imati u vidu da regulacija tem-
lja{nji prostor. Treba, pri tom, voditi ra~una o perature kod su{ara sa cirkulacijom vazduha zahte-
propisima koji ograni~avaju zaga|ivanje vazduha. va izvesno vreme, odnosno da je veoma spora.
Zbog gubitaka na toploti, treba nastojati da koli-
Kada se temperatura u toku su{enja pove}ava, su-
~ine prera|enog vazduha budu {to je mogu}e ma-
{ara je podeljena u vi{e segmenata (zona) sa prib-
nje. Prilikom kori{}enja ure|aja za pre~i{}avanje
li`no konstantnim temperaturama, tako da postoji
prera|enog vazduha, odvodni vazduh se dovodi stupnjevito pove}anje temperature.
direktno ili indirektno u ove ure|aje.
Cirkulacija (strujanje) vazduha u konvekcionim
Treba, tako|e, imati u vidu da vazduh koji sadr`i su{arama mo`e biti (slika 14.5):
rastvara~e predstavlja opasnost sa stanovi{ta za-
paljivosti i eksplozivnosti. Iz tog razloga protok • paralelna (podu`na) i
vazduha defini{e se i odre|enom koncentracijom • vertikalna
ovih supstanci. Prema nekim propisima, u ure|a-
jima za su{enje propisana je najvi{a dozvoljena
koncentracija sme{e rastvara~/vazduh i to u vred-
nosti 50% ispod eksplozivne granice kori{}enog ra-
stvara~a ili pak 20 g/m3 (na 20°C) i to u slu~ajevima
kada nije poznata donja granica eksplozivnosti za
doti~ni rastvara~. Ovim je odre|ena i potrebna
koli~ina sve`eg i odvedenog vazduha.
a b
Ure|aji za su{enje premaza podle`u specijalnim
propisima u pogledu za{tite od eksplozije. Kon-
centracija para rastvara~a i vazduha mora uvek da Slika 14.5: Kretanje vazdu{ne struje kod konvekcijskog
bude ispod donje granice eksplozivnosti. Ona kod su{enja a) podu`no, b) vertikalno
rastvara~a za premaze iznosi 0,88 - 2,72 vol. %. Pri
tom treba po}i od maksimalne koncentracije rast-
vara~a od 0,8 vol. %.
Povi{ena temperatura vazduha (toplota) ubrzava
proces su{enja tako {to uti~e na pove}ano ispara-
vanje te~nih komponenti premaza, a ~esto uti~e
pozitivno i na odvijanje hemijskih reakcija.
Maksimalna temperatura vazduha, preporu~ena je
od strane proizvo|a~a premaza i zavisi od vrste
premaza, koli~ine nanosa i vrste predmeta obrade. a b c e d
Elementi od punog drveta, na primer, podnose u
du`em periodu samo temperature od 40°C - 60°C, Slika 14.6: Shema grani~nog sloja na ravnoj povr{ini
jer se u protivnom nastavlja proces su{enja drveta i a – dolaze}e turbulentno strujenje vazduha
dolazi do prate}eg utezanja. b – laminarni grani~ni sloj
c – mesto preokreta
Koli~ina nanetog materijala ograni~ava temperatu- d – turbulentni grani~ni sloj
ru tako {to se kod ve}ih debljina nanosa javlja opa- e – laminarni donji sloj (podsloj)
302 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Na uslove su{enja, pored temperature, znatno uti~e toga je ovde od naro~itog zna~aja rastojanje mlaz-
brzina vazdu{ne struje, jer ona ima odlu~uju}i uti- nica od filma premaza i njihovo me|usobno rasto-
caj na prelaz toplote. [to je ve}a brzina vazduha janje.
utoliko je povoljniji prelaz toplote na predmet ob-
U tabeli 14.4 prikazane su uporedne vrednosti br-
rade. Pri tom je zna~ajno da li se vazduh kre}e pre-
zine su{enja kod paralelnog i kod vertikalnog stru-
ko filma premaza podu`no ili pada vertikalno na
janja vazduha. Na slici 14.8 prikazane su tipi~ne
njega (slika 14.5). U prvom slu~aju nastaje na plo-
krive zagrevanja za oba na~ina su{enja, za istu vr-
~astim elementima name{taja grani~ni sloj (slika
stu premaza i pri istim uslovima nano{enja.
14.6).
Promena temperature prikazana na slici 14.8 a)
Vertikalno strujanje vazduha postoji kod su{ara sa
tipi~na je za tunelske su{are sa eta`nim kolicima, a
mlaznicama (diznama). U tom slu~aju mogu}e je
promena temperature prikazana na slici 14.8 b) za
primeniti znatno ve}e brzine vazduha nego {to je
su{are sa mlaznicama.
to slu~aj kod paralelnog strujanja, ~ime se zna~ajno
pobolj{ava prenos toplote.

Pri vertikalnom strujanju vazduha koeficijenat

(broj) prelaza toplote, u svakom slu~aju, brzo opa-
°C
da na obe strane (slika 14.7) i odnosi strujanja pri-

Temperatura vazduha
bli`avaju se onom kod paralelnog strujanja. Zbog 120

80

40

0
0 10 20 30 40 min
Vreme
brzina vazduha

°C
Temperatura vazduha

120

80

40

0
0 10 20 30 40 min
broj prelaza Vreme
toplote

Slika 14.7: Brzina vazduha kod vertikalnog strujanja Slika 14.8: Krive zagrevanja kod razli~itih postupaka
vazduha na povr{inu iz mlaznice i broj prelaza toplote su{enja
– temperatura vazduha
– temperatura na povr{ini plo~e
– temperatura u sredini plo~e

Tabela 14.4: Brzina su{enja (u min) kod paralelnog i vertikalnog strujanja vazduha na primeru SH premaza

Paralelno strujanje vazduha Vertikalno strujanje vazduha

Otparavanje 3,0 1,5
Predsu{enje 5,0 2,0
O~vr{}avanje 3,0 1,0
Hla|enje 3,0 1,5
Ukupno vreme obrade 14,0 6,0
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 303

Prema protoku predmeta obrade su{are se mogu • veli~inom predmeta obrade – jer suvi{e lake
podeliti na: predmete mo`e poneti suvi{e velika brzina va-
zduha
• komorne
• intenzitetom su{enja – da ne do|e do stvaranja
• proto~ne
mehurova
Komorne su{are su prostori ograni~eni sa svih • koli~inom nanetog materijala – sve`e nanet
strana ili posebne prostorije sa definisanim uslovi- premaz u velikoj koli~ini mo`e biti razriven
ma – temperaturom, relativnom vla`no{}u vaz- pri suvi{e velikoj brzini vazduha
duha i strujanjem vazduha, predvi|ene za su{enje
Kanalne su{are se, ina~e, sastoje od zone za ispara-
povr{inski obra|enih predmeta. Predmeti obrade
vanje (otpariva~a), zone za su{enje (su{are u u`em
se u prostoriju unose, ostaju do zavr{etka procesa
smislu) i zone za hla|enje (slika 14.10).
su{enja, a naredna grupa predmeta se unosi tek po-
{to se prethodna iznese. Zona otparavanja, naj~e{}e, nije toplotno izolovana
i ako radi u re`imu sve`eg i prera|enog vazduha
Temperatura unutar su{are kre}e se do 50°C. S
mo`e da doprinese u{tedi toplote, time {to }e biti
obzirom na bla`i re`im su{enje je veoma kvalitet-
konstruisana sa delimi~nim kru`enjem vazduha, u
no, ali traje du`e. Primenjeni transportni ure|aji su
slu~aju kada preostala koli~ina prera|enog vaz-
ve}inom transportna kolica (sa ~e{ljevima ili plat-
duha odgovara sigurnosnim propisima. U zoni su-
formom) ili valjkasti (“roler”) transporteri.
{enja sa toplotno izolovanim ku}i{tem vazduh
Proto~ne su{are su sastavni elementi linija za laki- struji kru`no preko predmeta obrade i pode{ava-
ranje i nalaze se iza ure|aja za nano{enje. Predmeti ju}ih grejnih registera (tela), {to omogu}ava da se
obrade nalaze se na odgovaraju}em transporteru odr`ava konstantna temperatura (slika 14.10). Za
koji prolazi kroz su{aru i tako se u protoku su{e. odvo|enje jo{ preostalih rastvara~a i u svrhu spre-
Ovakav tip su{ara primenjuje se i kod konvekci- ~avanja paljenja ve}ih koncentracija rastvara~a u
onog su{enja i kod su{enja zra~enjem. su{ari, koristi se delimi~no provetravanje po re`i-
mu sve` vazduh/prera|eni vazduh. Podu`no pro-
Su{are se po svom obliku i konstrukciji prilago|a-
vetravane zone za hla|enje izgra|ene su kao i zone
vaju geometriji predmeta obrade. U tom smislu,
proto~ne konvekcione su{are mogu biti:
• kanalne su{are
• tunelske su{are
• vertikalne (eta`ne) su{are
Su{are se po nameni mogu podeliti na:
• su{are za korpuse
• su{are za plo~aste elemente
Pregled koja se vrsta su{enja za koju vrstu predme-
ta obrade mo`e upotrebiti prikazan je na slici 14.4.

14.6.1.1 Kanalne su{are

Ove su{are predstavljaju niske tunele, koji na po-

pre~nom preseku imaju svetli otvor {irine oko 1,5
m, a visinu oko 0,3 m. Koriste se za su{enje plo-
~astih elemenata, kao {to su frontovi, stranice, po-
dovi, ramovi itd. sa kratkim vremenom su{enja (od
nekoliko minuta).
Mogu biti konstruisane sa samo jednom eta`om
(jednoeta`ne su{are) ili sa vi{e eta`a raspore|enih
po visini jedna iznad druge (vi{eeta`ne su{are),
~ime se zna~ajno skra}uje du`ina su{are.
Kod kanalnih su{ara strujanje vazduha mo`e biti
paralelno ili vertikalno (su{are sa mlaznicama).
Kod su{ara sa paralelnim strujanjem vazduha u
odnosu na kretanje predmeta obrade (slika 14.9),
brzina vazduha iznosi, ra~unato po preseku kana- Slika 14.9: Kanalna su{ara sa konvekcijom:
la, maksimalno oko 2 m/min. Ona je ograni~ena: a) izgled (Cefla); b) shematski prikaz
304
Ventilator
Filter vazduha
Grejno telo
Grejno telo
Transporter sa
popre~nim letvicama
Zona otparavanja Zona su{enja
Slika 14.10: Shema preseka kanalne su{are sa zonom otparavanja (sve`i/cirkulacioni vazduh), zonom su{enja
(podu`na cirkulacija vazduha) i zonom za hla|enje sa mlaznicama (sve`i/cirkulacioni vazduh)
Su{enje
Otparavanje
za isparavanje, ali sa zna~ajno ve}im kapacitetom
vazduha. Zna~ajno intenzivnije hla|enje je u zona-
ma za hla|enje sa mlaznicama (diznama).
Du`ina kanalne su{are zavisi od protoka predmeta
obrade i od potrebnog vremena su{enja (u pojedi-
nim fazama – otparavanja, su{enja i hla|enja). Ima-
ju}i to u vidu, one su pogodne samo kada su vre-
mena su{enja vrlo mala, jer su njihove du`ine izu-
zetno velike i samim tim ure|aji zauzimaju veliki
prostor. Na primer, kod pomera od 10 m/min i sa-
mo 5 minuta vremena su{enja su{ara bi ve} bila
duga~ka 50 metara. Iz tih razloga, kanalne su{are
sa paralelnim strujanjem vazduha se sve manje ko-
riste i zamenjuju se drugim tipovima su{ara, kao
{to su kanalne su{are sa mlaznicama, IR su{are i
vertikalne su{are. Jedan od na~ina skra}enja du`i-
ne kanalnih su{ara je konstrukcija sa vi{e eta`a,
tzv. vi{eeta`na kanalna su{ara (slika 14.11).
Vi{eeta`na tra~na su{ara izgleda kao visoki tunel u
kojem su transportne trake postavljene jedna iznad
druge, tako da formiraju tri do pet eta`a. Svetli ot-
vor jedne eta`e je oko 0,3 m (kao i kod jedno-
eta`nih).
Slika 14.12: Eta`ni kolektor (Cefla): a) izgled; b) shema
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Izolirano
ku}i{te
Mlaznice
Zona hla|enja sa mlaznicama
Hla|enje
Slika 14.11: Shema
vi{eeta`ne tra~ne su{are
Predmeti obrade plo~astog oblika nakon nalivanja
nailaze na kosu transportnu traku, kojom se ubacu-
ju na najvi{u eta`u su{are. Potom se predmeti ob-
rade transportuju do kraja su{are, a zatim se preko
sistema valjaka prebacuju na ni`e eta`e.
Kosi transporter prolazi kroz deo su{are u kome je
smer vazdu{ne struje suprotan smeru kretanja
transportera. Ovaj deo su{are obavlja funkciju ot-
pariva~a. Eta`e sa horizontalno postavljenim trans-
portnim trakama predstavljaju su{aru u u`em smi-
slu, dok donja traka mo`e da prolazi kroz zonu bez
grejanja i tako predstavlja zonu hla|enja.
S obzirom da u ovoj su{ari postoji mogu}nost du-
`eg su{enja, mo`e se raditi i na ni`im temperatura-
ma, {to mo`e pogodovati drvetu i premazu, ~ime se
pobolj{ava kvalitet su{enja i re{ava problem kapa-
citeta linije i raspolo`ivog prostora.
Novije tehnolo{ko re{enje skra}enja du`ine jed-
noeta`nih tra~nih su{ara predstavlja fleksibilni eta-
`ni kolektor (slika 14.12), koji je, u su{tini, verti-
kalna su{ara sa jednom komorom. Njegovom upo-
trebom mo`e se racionalno zameniti jednoeta`na
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 305

tra~na su{ara du`ine do 45 metara. Upotrebljava se

u lakirnim linijama gde se zahteva duga~ko vreme
otparavanja na ograni~enom prostoru. Eta`ni
kolektor je du`ine 3.700, odnosno 7.400 mm i ima
4, 5 ili 6 paleta. Pomo}u mikroprocesorskog pode-
{avanja kontroli{e se punjenje i pra`njenje paleta,
tako da vreme zadr`avanja predmeta obrade u
kolektoru ostaje konstantno.
Automatskom regulacijom temperature i odgovara-
ju}om cirkulacijom toplog vazduha (slika 14.13)
zadovoljavaju se razli~iti zahtevi otparavanja pre-
maza. Obadva sistema provetravanja (cirkulacije),
popre~no ili podu`no, omogu}avaju razli~ite
brzine vazdu{ne struje, koje su potrebne kod otpa-
ravanja premaza na bazi rastvara~a ili vode.

14.6.1.2 Kanalna su{ara sa vertikalnim

strujanjem vazduha –
su{ara sa mlaznicama

Ovaj tip kanalnih su{ara odlikuje se posebno inten-

zivnim preno{enjem toplote (slika 14.14).
Vazduh se ispu{ta iz mlaznica (dizni), koje su ras-
pore|ene po celoj povr{ini ure|aja, tj. iznad trans-
portera i usmerava se normalno na predmet ob-
rade. Brzina vazduha u mlaznici je oko 12 - 15
m/min. S obzirom na intenzivne udare vazdu{ne Slika 14.13: Shema cirkulacije toplog vazduha u
eta`nom kolektoru (Cefla): a) popre~na cirkulacija;
struje na povr{inu premaza, pozicija ovih su{ara
b) podu`na cirkulacija
mo`e biti tek u drugoj ili tre}oj zoni su{enja, jer je
tada premaz ve} `elirao i vi{e ne mo`e da se o{teti
film premaza. Vreme su{enja kod su{ara sa mlazni-
cama je znatno kra}e u odnosu na su{are sa para-
lelnim strujanjem vazduha.
Kod su{enja vodorazredivih materijala, kao {to su
vodeni bajcevi i vodeni premazi bolje je, u cilju
postizanja kra}ih vremena su{enja, koristiti su{are
sa mlaznicama. Usled sporog isparavanja vode
ovde nije potrebna posebna zona za isparavanje.
Kod vodorazredivih UV premaza, nakon nano{enja
prvo se odstranjuje voda u su{arama sa mlaznica-
ma u tzv. zoni za otparavanje, a zatim u jednom
UV kanalu o~vr{}ava. Tom prilikom treba obezbe-
diti potpuno uklanjanje vode iz filma premaza, pre
UV o~vr{}avanja, da voda ne ostane zarobljena {to
dovodi do pojave svetlih ta~aka u filmu premaza.
Zbog veoma intenzivnog zagrevanja radnih pred-
meta su{are sa mlaznicama se koriste i za zagre-
vanje predmeta obrade (same podloge pre nano-
{enja premaza) u zonama predgrevanja.
Sistem sa mlaznicama mo`e se primeniti, kako u
zoni za su{enje, tako i u zoni za hla|enje, kada
postoje zahtevi za pove}anim intenzitetom hla-
|enja.
Slika 14.14: Kanalna su~ara sa mlaznicama: a) izgled
(Cefla); b) shema
306 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Vla`ni vazduh iz Kondenzator agregata

procesa su{enja za hla|enje
Osu{eni vazduh

Pravac kretanja

Slika 14.15: Su{enje u

zatvorenom sistemu sa
isu{enim vazduhom

14.6.1.3 Su{enje u zatvorenom sistemu sa 14.6.1.4 Tunelske su{are

isu{enim vazduhom

Kod su{enja vodorastvornih sistema premaza od Tunelske su{are, odnosno su{are sa velikim koris-
velikog je zna~aja da se voda koja se nalazi u filmu nim popre~nim presekom, kako se jo{ nazivaju,
premaza nakon nano{enja ukloni na najbr`i na~in. upotrebljavaju se za su{enje:
Time se smanjuje mogu}nost slivanja premaza sa • plo~astih elemenata, koji su postavljeni na
vertikalnih kantova predmeta obrade, kao i pove- kolicima sa ~e{ljevima (slika 14.16),
}anje hrapavosti podloge od drveta. • sastavljenih proizvoda – korpusa (stolica, sto-
Kod uobi~ajenog (konvekcionog) su{enja koristi se lova, komoda i sl.), ramova, sitnih komada i sl.
zagrejani vazduh temperature od 50-100°C. S obzi- koji se transportuju kroz su{aru na kolicima sa
rom da vazduh za vreme su{enja postaje oboga}en platformom (slika 14.17), na vu~nom transpor-
vodom iz filma premaza, neophodno je da postoji teru sa platformom (slika 14.18), na tra~nom
stalna izmena sa spolja{njim vazduhom. Samo na transporteru (slika 14.19), na valj~anom trans-
taj na~in mo`e se odr`ati niska relativna vla`nost porteru, ili postavljeni na vise}i transporter sa
vazduha koja je potrebna za proces su{enja. Do- platformom (slika 14.20), odnosno sa nosa~i-
vedeni vazduh iz spolja{njeg prostora mora da se ma sa ~e{ljevima (slika 14.21), ili oka~eni na
greje, za{ta se tro{i velika koli~ina energije, {to vise}i transporter sa kukama (slika 14.22) ili
uti~e na pove}anje ukupnih tro{kova su{enja. nosa~ima sitnih elemenata – (slika 14.23)
Za su{enje vodorastvornih sistema premaza bolje
re{enje predstavlja su{enje u zatvorenom sistemu
sa isu{enim vazduhom (slika 14.15).
Kod ovog sistema su{enja vazduh za cirkulaciju
vodi se kroz agregat za hla|enje, tako da se kon-
denzuje na temperaturi oko -10°C do -15°C na po-
vr{inama za hla|enje i pri tom isu{uje na oko 1 - 4
g/m3 sadr`aja vodene pare. Ponovnim zagrevanjem
vazduha kroz kondenzator agregata za hla|enje na
oko 30°C - 40°C nastaje ekstremni efekat su{enja
vazduha, koji omogu}ava, ve} prema debljini filma
premaza, vreme su{enja od 4 - 10 minuta.
Skoro sve su{are sa konvekcijskim sistemom su-
{enja mogu se preraditi na ovaj sistem.
Prednosti ovog na~ina su{enja su:
• mala potro{nja energije zbog zatvorenog kru-
`nog procesa
• nema emisije {tetnih supstanci
• brzo su{enje pri ni`im temperaturama
• nije potrebna zona hla|enja
• zbog konstantnih uslova su{enja tokom cele Slika 14.16: Tunelska su{ara sa kolicima sa ~e{ljevima
godine visoka sigurnost procesa (Eisenmann)
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 307

Slika 14.17: Tunelska su{ara sa kolicima sa platformom Slika 14.18: Tunelska su{ara sa vu~nim transporterom
(SOP) sa platformom (Comimpianti)

Slika 14.19: Tunelska su{ara sa tra~nim transporterom Slika 14.20: Transport stolica na vise}im paletama na
(SOP) kru`nom vise}em transporteru (SOP)
308 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 14.21: Vise}i kru`ni transporter sa nosa~ima sa Slika 14.22: Vise}i kru`ni transporter sa kukama (SOP)
~e{ljevima (SOP)

Mogu}nost primene kod vrlo razli~itih proizvoda i

elemenata ~ini ove ure|aje za su{enje najfleksibil-
nijim u povr{inskoj obradi i to je njihova najve}a
prednost. Naravno, velika fleksibilnost ne zna~i i
da se mogu uklopiti u sve tipove linijskih obrada,
pa upravo zbog toga nisu i najzastupljeniji, kako bi
se moglo o~ekivati.
Primenom tunelskih su{ara za plo~aste elemente,
zna~ajno se {tedi na prostoru, u odnosu na kanalne
su{are. U isto vreme, pogodne su i za duga vreme-
na su{enja premaza (na primer kod PU premaza),
za razliku od kanalnih su{ara koje tada postaju
preduga~ke. Dakle, njihova prednost je u mogu-
Slika 14.23: Transport sitnih elemenata na vise}em
}nosti primene kod {irokog spektra premaza, s kru`nom transporteru (SOP)
obzirom na njihovo vreme su{enja.
Profil tunela ima obi~no svetli otvor visine do 2,0
m i {irine do 1,5 m. Du`ina tunela zavisi od vreme-
na potrebnog za su{enje premaza i brzine prolaza,
odnosno obima proizvodnje.
Kao ubrzavaju}i faktor za su{enje koristi se isklju-
~ivo konvekcija – topli vazduh temperature 50°C
do 80°C, a brzina vazdu{ne struje je izme|u 1,0 i
2,0 m/s. Radi se prvenstveno o cirkulaciji vazduha
sa delimi~nom ventilacijom, radi obezbe|ivanja
sigurnosne koncentracije para rastvara~a.

Plo~asti elementi se na kolica sa ~e{ljevima, uglav-

nom, ula`u ru~no, i to predstavlja nedostatak ovog
ure|aja. Automati za ulaganje nisu ba{ pogodni i
suvi{e su skupi.

S obzirom da prilikom nano{enja i slaganja u ~e-

{ljeve dolazi do isparavanja te~nih komponenti
premaza, {to je {tetno za radnika, na mestu ulaga-
nja, iza kolica sa ~e{ljevima postavlja se obi~no zid
(plo~a) za odsisavanje (slika 14.24). On je veoma
va`an ure|aj, jer reguli{e radnu atmosferu oko
ma{ine za nano{enje i ispred ulaska u tunelsku
su{aru. Obi~no ima du`inu jednaku du`ini jednih
ili dvoja kolica. Kod premaza izuzetno osetljivih na
pra{inu, ta zona se mo`e potpuno izdvojiti u vidu Slika 14.24: Zid za odsisavanje (SOP)
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 309

kabine gde postoji kontrolisana ventilacija (slika

14.25).
Sklopljeni proizvodi mogu se nakon nano{enja pre-
maza ulagati ru~no na trasportni ure|aj tunelske
su{are, ili se faza nano{enja premaznih materijala
uklapa u liniju i nano{enje premaza se obavlja
direktno na transporteru koji kasnije prolazi i kroz
su{aru. Nano{enje premaza se obavlja ili ru~no –
prskanjem (slika 13.3), ili pak, potpuno automati-
zovano, uz primenu robota za prskanje (slika
12.77).
Naravno, sistemi obrade ovakvih proizvoda su
razli~iti, tako da transportni sistem i re{enje su{ara
mora da se prilagodi tim uslovima.
Slika 14.25: Kolica sa ~e{ljevima u kabini sa
Pomer kroz su{aru, bez obzira na tip transportera nadpritiskom ispred tunelske su{are (Eisenmann)
(bilo za plo~aste bilo za sklopljene elemente), naj-
~e{}e je taktni.
Tunelske su{are, kao i kanalne, imaju sve tri zone
– zonu za otparavanje, zonu za su{enje (ako je po-
trebno sa vi{e temperaturnih zona) i zonu za hla-
|enje.
Zona hla|enja radi sa manjim brzinama vazduha i
zato nije naro~ito efikasna. Zato se ~esto umesto
zone za hla|enje predvi|a samo nekoliko taktova
kolica koja se hlade u prostoru.

14.6.1.5 Vertikalne su{are

Vertikalne su{are su namenjene su{enju plo~astih

elemenata. Sastoje se iz velikog broja eta`a (zato se
jo{ zovu i eta`ne su{are), pri ~emu se na svakoj eta-
`i, u zavisnosti od dimenzija elemenata, nalazi vi{e
elemenata (slika 14.26). Time se omogu}ava obra-
da velikog broja elemenata, dakle, posti`e se visoka
produktivnost, mogu se su{iti i premazi sa dugim Slika 14.26: Shema vertikalne su{are (Cefla)
vremenima su{enja (u trajanju od jednog sata ili
du`e), i to sve na malom prostoru. Uklapaju se u li-
nije i, svakako, ru~ni rad je isklju~en. Zbog svega
toga, smatraju se savremenim re{enjem i najpri-
menljivijim kada je u pitanju specijalizovana linij-
ska obrada plo~astih elemenata konvencionalnim
tipovima premaza (koji se su{e u struji zagrejanog
vazduha). Skuplje su od ostalih konvekcionih su-
{ara (kanalnih i tunelskih), ali njihove prednosti
kompenzuju taj tro{ak (slika 14.27).
Princip rada vertikalne su{are prikazan je na slici
14.28. Pomer, tj. podizanje eta`a je taktno. Naime,
eta`e se podi`u kada se po svojoj du`ini napune
elementima. Vertikalno kretanje je ostvareno preko
sistema lan~anih transportera. Kada eta`a (paleta)
stigne do vrha, smi~e se bo~no, i zatim, u zavisnos-
ti od tipa, tj. kapaciteta su{are, spu{ta jednom ili
vi{e puta. Poslednja faza je obavezno spu{tanje, pri Slika 14.27: Lakirna linija sa vertikalnom su{arom
~emu elementi iz su{are izlaze, ili sa prednje stra- (Cefla)
310
Slika 14.28: Shema rada vertikalne su{are (Cefla)
ne (sa strane sa koje su i ulagani) ili sa zadnje stra-
ne, na radnoj visini transportera. To treba imati u
vidu pri projektovanju linija, zbog toka predmeta
obrade.
I ovde je su{ara podeljena, kao {to to konvekciono
su{enje uvek zahteva, na zone otparavanja, su{enja
i hla|enja (slika 14.29).
Du`ina su{are odgovara slo`enoj partiji radnih
predmeta, odnosno du`ini palete ili mo`e da iznosi
i vi{estruku du`inu od toga. Za lakiranje slo`ene
partije radnih predmeta po jedinici vremena i
potrebno vreme su{enja daju broj paleta u su{ari a
time i samu njenu visinu. Visina su{are mora da se
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 14.29: Shema zona su{enja u vertikalnoj su{ari
(cefla
uklopi u raspolo`ivu visinu prostorije. Ukoliko
nema dovoljne visine, onda treba pore|ati seg-
mente jedne pored drugih ili jedne za drugim (slika
14.30).
Vertikalne su{are se proizvode sa dve do {est sekci-
ja i imaju izme|u 46 i 190 eta`a, ~ija je du`ina od
3.500 do 4.500 mm.
Kompleksnim sistemom pode{avanja cirkulacije
zagrejanog vazduha omogu}eno je otparavanje,
su{enje i hla|enje (u odgovaraju}im zonama), kao i
pode{avanje prema razli~itim zahtevima (mogu}e
je grejanje u zoni otparavanja i termostatski kon-
trolisano hla|enje).
Slika 14.30: Mogu}nost kombinovanja segmenata
vertikalne su{are
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
14.6.1.6 Paletne su{are
Kod paletnih su{ara (slika 14.31) kao osnovni ele-
ment transporta koristi se paleta dimenzija 0,8x3,5
m, koja je oka~ena na dva paralelna transportna
lanca. Konstrukcija paleta omogu}ava prilago|a-
vanje razli~itim proizvodima i relativno lako se ~i-
sti. Transportni sistem povezuje sve faze obrade u
jednu celinu. Kretanje transportera je taktno, a
vreme takta se mo`e pode{avati. Nose}a konstruk-
cija transportera ~ini integralni deo komore za
su{enje.
Elementi se stavljaju na paletu i lakiraju se u kabi-
ni za prskanje. Transporter podi`e paletu u su{aru,
gde elementi prolaze kroz zonu otparavanja. Zatim
se spu{taju u drugu kabinu za prskanje, gde se na-
nosi osnovni sloj. Ponovnim podizanjem paleta u
su{aru elementi prolaze kroz zonu otparavanja i,
na kraju, se u kabini sa nadpritiskom nanosi tre}i,
zavr{ni sloj premaza. Elementi se transportuju kroz
su{aru i to u deo za su{enje, koji je podeljen u tri
zone: zonu otparavanja, zonu su{enja i zonu hla|e-
nja.
Kod paletnih su{ara za ubrzavanje su{enja koristi
se konvekcija.
Prednosti paletnih su{ara su:
Slika 14.31: Paletna su{ara (Comimpianti): a) izgled; b) paleta; c) shematski prikaz
311
• velika mogu}nost prilago|avanja prostoru
• racionalno kori{}enje povr{ine lakirnice
• potreban manji broj radnika za poslu`ivanje
• manja potro{nja energije
14.6.1.7 Su{are za lajsne i ramove
Za su{enje uskih duga~kih elemenata (lajsni, pro-
filisanih daski ili ramova), koriste se specijalno
konstruisane su{are. Ovakve su{are, koje se ~esto
nazivaju “pater-noster” su{are, ne zauzimaju mno-
go mesta i imaju vertikalni pomer elemenata (slika
14.32). Po izgledu su sli~ne tunelskim su{arama i
od njih se razlikuju po specijalno konstruisanom
sistemu transporta.
Su{ara za lajsne i ramove (slika 14.33) ima speci-
fi~an sistem transporta, koji se sastoji iz kaseta sa
{est eta`a, koje se pune taktno. Kretanje napunje-
nih kaseta je, tako|e, taktno i mo`e biti vertikalno
(slika 14.33a) ili horizontalno (slika 14.33b). Po-
jedina~ne lajsne ili ramovi sla`u se u kasetu na eta-
`e i su{e u su{ari koja ima sve tri zone. Su{ara je
opremljena elektronskim upravljanjem, koje nad-
gleda sve funkcije i transport u su{ari.
Kod su{ara za lajsne i ramove za ubrzavanje su-
{enja koristi se konvekcija.
312 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 14.32: Su{ara za lajsne i profilisane daske (Cefla): a) izgled; b) transportni sistem

Slika 14.33: Su{ara za lajsne i ramove (Superfici): a) sa vertikalnim transportom kaseta; b) sa horizontalnim
transportom kaseta

14.6.2 Zra~ne su{are O~vr{}avanje zra~enjem (u u`em smislu) ima veli-

Su{enje, odnosno o~vr{}avanje zra~enjem podra-
zumeva primenu:
• infracrvenog zra~enja
• mikrotalasnog zra~enja
• UV zra~enja
• elektronskog zra~enja
U ure|ajima za su{enje ove vrste, proizvodi se zra-
~enje u odre|enom opsegu talasnih du`ina koje
inicira i ubrzava proces su{enja (slika 14.34). UV i
elektronsko zra~enje omogu}avaju iniciranje i od-
vijanje hemijskih reakcija u premazu (dakle, o~vr-
{}avanje u pravom smislu re~i), dok je infracrveno
i mikrotalasno zra~enje toplotno i samo ubrzava
procese fizi~kog su{enja.
ku i sve {iru primenu zbog ~itavog niza prednosti:
• vreme o~vr{}avanja je izuzetno kratko
• velika brzina pomera u liniji
• su{are zauzimaju mali prostor
• premazi su skoro stopostotni, s obzirom na sa-
dr`aj suve materije, pa je i tehnologija su{enja
prihvatljiva sa ekolo{kog stanovi{ta usled sma-
njene emisije organskih rastvara~a
14.6.2.1 Infracrveno (IR) zra~enje
U lakirnim linijama sa infracrvenim zra~enjem
proces o~vr{}avanje ubrzava se delovanjem infra-
crvenih (IR) zraka (slika 14.35).
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 313

Infracrveno zra~enje je ~isto termi~ko zra~enje. U

TALASNA DU@INA intervalu IR zra~enja nalazi se, za su{enje upotreb-
l (nm) l (nm)
LW 780 ljivo, podru~je talasnih du`ina od 1-10 mm. U
15
MW
10 km ovom opsegu razlikuju se tri vrste zra~enja:
VISOKOFREKVENTNO

KW
UKW
• zra~enje dugim talasima, talasne du`ine od 3-6
12
10 m crvena mm, {to odgovara temperaturi od 200-700°C
ZRA^ENJE

dm
627

VIDLJIVA SVETLOST
cm oran`
mm `uta 589
566
• zra~enje srednjim talasima, talasne du`ine od
6
10 mm 2-4 mm, {to odgovara temperaturi od 700-
zelena
INFRACRVENO

1.500°C
ZRA^ENJE

495
plava
3
• zra~enje kratkim talasima, talasne du`ine is-
10 mm
436 pod 1 mm, {to odgovara temperaturi pribli`no
ljubi~asta
3.000°C i vi{e.
380

10 nm
2 UV-A Infracrveni zraci ne prenose toplotu. Toplota za
UV-B
315 su{enje i o~vr{}avanje stvara se na povr{ini pre-
zra~enje
RENTGENTSKO

280 maza eksitacijom iz energije zra~enja. U ovom slu-

ZRA^ENJE

g-

UV - PODRU^JE

-3 ~aju i podloga deluje kao prijemnik toplote. S obzi-

10 pm
UV-C rom da razli~iti materijali pokazuju razli~itu apsor-
pciju pri zra~enju iste talasne du`ine, poznavanje
apsorpcije i refleksije upadnih zraka i toplotne
10 fm
-6
provodljivosti podloge je veoma va`no.
KOSMI^KO
ZRA^ENJE

100
Pigmentirani premazi se, zbog ve}e apsorpcije zra-
ka, vi{e zagrevaju od nepigmentiranih premaza.

Infracrvenim zra~enjem, kao {to je ve} navedeno,

Slika 14.34: Opti~ko podru~je zra~enja prema DIN 5031
proizvodi se toplota, koja ubrzava proces fizi~kog
su{enja. Pri tom, infracrvena zra~na tela sa oko 800
°C temperature na povr{ini zra~nog tela formiraju
na predmetu obrade veoma intenzivno zagrevanje.
Re`im su{enja se izra`ava potrebnom snagom gre-
janja po m2 povr{ine koja se su{i (kanalna su{ara 6-
20 kW/m2), a ne temperaturom su{enja kao kod
konvekcionih su{ara, koje tako|e za su{enje ko-
riste toplotu.

Infracrveno zra~enje koristi se za su{enje svih pre-

maznih materijala ~iji proces su{enja podrazumeva
fizi~ki proces isparavanja, uklju~uju}i i zapunja~e i
bajceve. Mogu}nost nastajanja gre{aka u premazu
usled intenzivnog zagrevanja, kao i velika potro-
{nja energije, ~ine da ovaj na~in su{enja nema toli-
ki zna~aj u odnosu na ostale na~ine. Najvi{e je na-
{lo primenu u su{enju bajceva na bazi organskih
rastvara~a.

Infracrveno zra~enje se koristi kada se `eli brzo za-

grevanje povr{ine na vi{u temperaturu. Ako pre-
maz, podloga i kvalitet filma to dozvoljavaju, tada
je ovaj na~in ubrzavanja su{enja u prednosti nad
konvekcijom. Ako postoji osetljivost na delovanje
vi{ih temperatura, tada se infracrveno zra~enje ne
mo`e upotrebiti. Naj~e{}e se infracrveno zra~enje
Slika 14.35: Infracrvena (IR) su{ara: a) izgled (Cefla); koristi za o~vr{}avanje {pahtlova, zapunja~a i baj-
b) shematski prikaz (Superfici) ceva, a re|e za o~vr{}avanje premaza.
314
Na~in grejanja premaza
Zagrevanje u ovom slu~aju ne po~inje od povr{ine,
ve} iz unutra{njosti ka spolja (slika 14.36). Jedan
deo zra~enja se, pri tom, reflektuje, drugi apsorbuje
i tre}i propu{ta – transmituje (vidi sliku 8.1). Ubr-
zavanje procesa su{enja bazira se na delu IR zra~e-
nja koje se apsorbuje u premazu i pretvara u toplo-
tu. Veli~ina apsorbovanog dela, a time i korisnog
dela za o~vr{}avanje, zavisi od talasne du`ine zra-
~enja, kao i od vrste i debljine sloja premaznog ma-
terijala.
a
b propu{taju vi{e zraka nego debeli slojevi premaza.
e perature. Temperatura zra~nog tela (T) i talasna
f pomera se maksimum zra~enja ka kra}im talasnim
c c
d
PREMAZ
g
PODLOGA
Slika 14.36: Na~in grejanja premaza na povr{ini drveta
Upadni zraci (a) jednim delom se odbijaju od povr-
{ine premaza (b) i pri tom su neiskori{}eni za gre-
janje, a drugim delom prodiru u sloj premaza. Od
zraka koji su prodrli u premaz jedan deo se apso-
buje (c) i pretvara u toplotu, a drugi deo izlazi iz
sloja premaza (e). Manji deo tih zraka se na grani~-
nom prelazu izme|u dve sredina vra}a u premaz,
te se i on apsorbuje (f). Deo zraka (g) koji je apsor-
bovala podloga pretvara se u toplotu koja greje nju
samu.
Iz ovoga se mo`e zaklju~iti da se sloj premaza greje
na dva na~ina:
• u unutra{njosti premaza od apsorbovanog zra-
~enja
• provo|enjem toplote od podloge zagrejane zra-
~enjem
U pojedinim slu~ajevima koli~ina apsorbovane
energije zavisi od svojstava materijala i podloge.
Materijali sa dobrom apsorpcijom pretvaraju ula-
zno zra~enje u toplotu odmah nakon plitkog prodi-
ranja zraka, odakle se zatim toplota prostire unutar
sloja premaza “provo|enjem”, kao kod konvekcije.
Premazi sa srednjom propustljivo{}u omogu}avaju
dublje prodiranje zraka, tako da se ostvaruje dublje
i ravnomernije grejanje premaza. Kod sasvim pro-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
pustljivih materijala zra~enjem se ne zagreva pre-
maz, jer nema apsorpcije zraka u premazu, ve} se
greje nepropusna podloga, a premaz se tada zagre-
va od nje “provo|enjem” iz unutra{njosti ka spolja.
Va`ni parametri za primenu su{enja pomo}u infra-
crvenog zra~enja su:
• rastojanje lampe od podloge
• vrsta podloge
• boja premaza
Vreme su{enja vi{e zavisi od intenziteta zra~enja
nego od talasne du`ine infracrvenih zraka. To zna-
~i, da {to su lampe bli`e podlozi stvara se efikasniji
prenos toplote.
Kratkotalasni IR zraci se zna~ajno transmituju, a
dugotalasni reflektuju. Tanki slojevi premaza
Maksimum zra~enja IR-zra~nog tela zavisi od tem-
du`ina zra~enja (l) stoje u direktnoj zavisnosti je-
dna u odnosu na drugu. Sa porastom temperature
du`inama.
Talasna du`ina maksimuma zra~enja infracrvenog
zra~nog tela mora stoga da bude u apsorpcionom
maksimumu kori{}enog premaza. Kod premaza u
drvnoj industriji to se nalazi kod infracrvenog zra-
~enja srednjih talasnih du`ina (IRM) u podru~ju
talasnih du`ina od 2.300-2.700 nm, {to odgovara
temperaturi zra~enja od 800°C (vidi sliku 14.34).
Slika 14.37 pokazuje maksimum zra~enja jednog
IR zra~nog tela u zavisnosti od temperature. Pri
tom ukupna energija zra~enja (E) zra~nog tela raste
sa ~etvrtim stepenom temperature (T) – Stephan-
Boltzmann-ov zakon (vidi jedna~inu 8.14).
Prakti~na primena ove zakonitosti u praksi se ogle-
da u izradi razli~itih tipova zra~nih tela sa razli-
El
2000 OK
O
1500 K
O
1000 K
O
750 K
1 2 3 4 5 6 m m
Slika 14.37: Uticaj temperature zra~nog tela
na maksimum zra~enja
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
2 2
1
3 1
Primarno
zra~enje
Slika 14.38: Princip rada primarnog zra~nog tela
1 – grejna spirala
2 – evakuisani prostor sa za{titnim gasom
3 – omota~ od kvarcnog stakla
~itim talasnim du`inama, kako bi se omogu}ilo op-
timalno pode{avanje prema vrsti i debljini prema-
znog materijala.
Pode{avanjem visine i uklju~ivanjem i isklju~iva-
njem pojedina~nih zra~nih tela pode{ava se snaga
zra~enja, koja u proseku iznosi oko 15 kW/m2 ozra-
~ene povr{ine, tako da se mo`e dobro podesiti us-
lovima su{enja.
Generalno, razlikuju se svetla i tamna zra~na tela
(emiteri). Prva su primarna, a druga sekundarna.
Na slici 14.38 shematski je prikazan na~in rada pri-
marnog zra~nog tela. Zraci, koje emituje grejna spi-
rala, gotovo nesmetano prolaze kroz omota~ od
kvarcnog stakla. Omota~ se zagreva veoma malo i
mali su gubici energije. To je slu~aj kod srednjeta-
lasnog primarnog zra~nog tela. Ako se me|upros-
tor izme|u grejne spirale i omota~a evakui{e i
napuni za{titnim gasom, temperatura grejne spi-
rale mo`e da se pove}a, i time se mo`e omogu}iti
Slika 14.40: IR zra~na tela: a) Eisenmann; b) Technomac
315
Primarno
zra~enje
Sekundarno
zra~enje
Slika 14.39: Princip rada sekundarnog zra~nog tela
1 – grejna spirala
2 – kerami~ka cev
pomeranje maksimuma zra~enja u kratkotalasno
podru~je. Tada se govori o kratkotalasnom pri-
marnom ili svetlom zra~nom telu. Na slici 14.39
shematski je prikazano sekundarno ili tamno zra-
~no telo. Zrake koji polaze od grejne spirale apsor-
buje omota~ od keramike ili metala. Na taj na~in se
omota~ zagreva i deluje kao sekundarni emiter.
Za o~vr{}avanje premaza naj~e{}e se koriste tamna
zra~na tela. Ona obezbe|uju ve}u sigurnost u radu
nego IR svetla zra~na tela, jer kod njih ne nastaje
pregrevanje, a time ne dolazi ni do promene boje
premaza. U praksi su kod IR tamnih zra~nih tela
uobi~ajene temperature zida omota~a izme|u
200°C i 400°C. Zagrevanje IR tamnih zra~nih tela
vr{i se pomo}u ulja, gasa ili elektri~no. Zagrevanje
IR su{ara izvodi se, zbog visokih temperatura
zra~enja, isklju~ivo elektri~nom energijom (slika
14.40). Otuda su IR su{are prete`no u upotrebi u
zemljama koje imaju jeftinu elektri~nu energiju,
kao {to je to u Skandinaviji.
316 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Na slici 14.41 prikazana je raspodela intenziteta
zagrevanja primarnih i sekundarnih zra~nih tela u
zavisnosti od temperature. Optimalni uslovi o~vr-
{}avanja posti`u se ako je talasna du`ina maksimu-
ma zra~enja izabranog tipa zra~nog tela kra}a nego
{to je talasna du`ina apsorpcionog maksimuma
filma premaza.
Pogoni prerade drveta ~esto raspola`u sa vi{kovi-
ma toplote zbog kori{}enja otpadnog drveta, {to je
pogodno za zagrevanje su{ara sa cirkulcijom vaz-
duha. Otuda su kod nas IR su{are u upotrebi, u
najboljem slu~aju, kao predgreja~i ili slu`e da iza-
zovu toplotni {ok na kraju konvekcionih tra~nih
su{ara (kanalskih su{ara).
Prednosti su{enja IR zra~enjem i konvekcijom sje-
dinjene su u kombinovanoj proto~noj su{ari sa dve
zone: u prvoj se nalaze IR zra~na tela, a u drugoj se
nalaze mlaznice (slika 14.42). Ovaj sistem se kori-
sti za su{enje vodenih premaza.
Nedostatak je, kao i kod svih su{ara na bazi zra-
~enja, da je te{ko osu{iti (ozra~iti) kantove predme-
ta obrade, pa se oni moraju su{iti konvekcijom.
Kod IR su{are mora tako|e postojati ventilacija
radi odvo|enja isparelih rastvara~a, tako da isto-
vremeno postoji i neka vrsta konvekcionog su{enja.
14.6.2.2 Mikrotalasno zra~enje

%
Mikrotalasi su elektromagnetski talasi u podru~ju
frekvencija od 300 MHz do 300 GHz, {to odgovara
100
1750 900 300 OC talasnim du`inama od 1m do 1 mm. Raspolo`ive
frekvencije za mikrotalasno zra~enje ograni~ene su
na nekoliko malih traka, kao na primer 892 MHz,
75
2.450 MHz i 5.800 MHz. Naj~e{}e se koristi fre-
Udeo zra~enja

kvencija od 2.450 MHz (2,45 GHz), {to odgovara

50
talasnoj du`ini l = 12 cm.
Mikrotalasno zra~enje je visokofrekventno dugota-
lasno zra~enje. Toplotni efekti se proizvode mole-
25
kulskim trenjem u masi premaza.
a b c Osnovni princip mikrotalasnog zra~enja je mo-
0
0 8 16 mm
lekulska eksitacija. Polarni molekuli, kada se izla-
4 12
Talasna du`ina `u dejstvu elektrostati~kog polja, osciliraju istom
brzinom kao {to je frekvencija. Svaki molekul se
kre}e u poku{aju da se uravnote`i u polju.
Slika 14.41: Karakteristi~ne krive za razli~ite tipove IR
zra~nih tela Mikrotalasi omogu}avaju zagrevanje u masi. Njima
a – primarno zra~no telo u kratkotalasnom podru~ju se prenosi energija filmu premaza, koji mo`e da
b – primarno zra~no telo u srednje talasnom podru~ju su{i bilo kojim mehanizmom, kao {to je oksidacija,
c – sekundarno (tamno) zra~no telo
isparavanje i dr.

14.6.2.3 Ultravioletno (UV) o~vr{}avanje

U lakirnim linijama sa ultravioletnim o~vr{}ava-

Slika 14.42: Detalj kombinovane su{are sa IR zra~nim
telima i mlaznicama (Cefla)
njem proces o~vr{}avanje se ubrzava delovanjem
ultravioletnih (UV) zraka (slika 14.43). O~vr{}ava-
nje premaza vr{i se fotohemijski pomo}u UV zra-
~enja.
Tehnologija o~vr{}avanja zra~enjem omogu}ava
zna~ajno kra}e vreme o~vr{}avanja, koje se kod
UV-zra~enja izra`ava u sekundama (5-15 s). Pri
tom se mo`e ra~unati sa velikim brzinama obrade,
pre svega u potpuno automatskim linijama.
Potrebno je naglasiti da kori{}enje UV tehnologije
zahteva srazmerno mali prostor za ure|aje za o~vr-
{}avanje, koji je u pore|enju sa konvekcionim su-
{arama ~esto znatno manji i zahteva manje radnika
za opslu`ivanje. Ipak najva`niji argument za pri-
menu tehnologije UV zra~enja je skra}ivanje vre-
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 317

Slika 14.43: Ultravioletna (UV) su{ara: a) izgled (Eisenmann); b) shematski prikaz (Superfici)

mena o~vr{}avanja premaza i postignuta u{teda talasnom podru~ju. Delotvornost kratkotalasnog

energije.
Elektromagnetno zra~enje u UV opsegu talasnih
du`ina deluje na fotoinicijatore, koji se nalaze u
sastavu premaza i apsorbuju zra~enje, razla`u se i
formiraju slobodne radikale koji, dalje, izazivaju
lan~anu reakciju, odnosno polimerizaciju polimera
premaza. Dakle, proces o~vr{}avanja je ~isto hemij-
ska reakcija. Odvija se prakti~no bez emisije, jer su
sve materije u sastavu premaza uklju~ene u reakci-
ju i formiranje filma.
Na brzinu stvaranja radikala potrebnih za proces
polimerizacije i njihovu koncentraciju, koja odre-
|uje brzinu reakcije, uti~u:
• sastav premaza
• vrsta zra~nog tela (emitera)
Premazi su posebno formulisani za ovakav na~in
o~vr{}avanja i uglavnom su na poliestarskoj i akri-
latnoj bazi.
Za UV zra~enje primenjuju se razli~ite talasne
du`ine. UV zra~enje je deo spektra elektromagnet-
skog zra~enja i zavr{ava se na kratkotalasnom delu
vidljive svetlosti (vidi sliku 14.34). Saglasno stan-
dardu DIN 5034 UV spektar je podeljen na vi{e
podru~ja (tabela 14.5).
Za o~vr{}avanje premaza u praksi se prvenstveno
upotrebljava, iz UV talasnog podru~ja u opsegu od
100 do 400 nm, dugotalasno ultravioletno zra~enje
(UV-A = 315-380 nm). Ve}ina fotoinicijatora, od-
nosno fotosenzibilizatora upotrebljenih u premazi-
ma pokre}e hemijsku reakciju upravo u ovom
UV-zra~enja (UV-C = 100-280 nm) je, prvenstveno,
ograni~ena na povr{inu filma premaza, pri ~emu se
apsorbuje prakti~no ukupno zra~enje u prvim mi-
krometrima filma. Pri tom dolazi do br`eg o~vr-
{}avanja premaza na povr{ini i do smanjenja
inhibiranja kiseonikom.
Kratkotalasno UV zra~enje (ispod 200 nm) se u
vazduhu skoro potpuno absorbuje, tako da se iz
prakti~nih razloga ne mo`e koristiti za o~vr{}ava-
nje premaza.
UV ure|aji za su{enje se sastoje iz:
• zra~nih tela – UV lampi
• sistema reflektora
• snabdevanja elektri~nom energijom
• za{titnog sistema
• sistema za hla|enje
• odvo|enja ozona
Ozon se gradi iz kiseonika pod delovanjem ultravi-
oletnog zra~enja (najvi{e pri talasnoj du`ini od oko
187 nm).
Zra~na tela
Za UV o~vr{}avanje upotrebljavaju se razli~iti ti-
povi zra~nih tela.
Za izbor optimalnog o~vr{}avanja bitni parametri
su:
• snaga zra~enja
• spektar zra~enja

Tabela 14.5: Podela UV spektra prema opsegu talasnih du`ina (prema DIN 5034)

Vrsta zra~enja Oznaka Talasna du`ina (nm)

Dugotalasno UV zra~enje UV-A 315 - 380
Srednjetalasno UV zra~enje UV-B 280 - 315
Kratkotalasno UV zra~enje UV-C 100 - 280
318 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

UV zra~na tela (lampe), u oblasti prerade drveta,
mogu se podeliti prema snazi, u tri osnovne kate-
gorije:
• male snage (niskog pritiska) – 0,28-7 W/cm
• srednje snage (srednjeg pritiska) – 7-50 W/cm
• velike snage (visokog pritiska) – 50-200 W/cm
Lampe male snage – su fluorescentne lampe (TL),
koriste se u procesu o~vr{}avanja za prvo `eliranje
materijala, nakon zone otparavanja. U zavisnosti
od emisionog pika primenjuju se za bezbojne (pik
oko 360 nm – lampe TL-05 i TL-10) ili pigmenti-
rane premaze (pik oko 420 nm – lampe TL-03) koje
omogu}avaju dubinsko o~vr{}avanje. Na slici
14.44 prikazana je spektralna raspodela zra~enja
TL-05 i TL-03 lampe.
Lampe srednje snage (tzv. gel lampe) koriste se po-
sle lampi TL za ubrzavanje i zavr{etak faze `elira-
nja. Postoje dva tipa ovih lampi: `ivine, sa karak-
teristi~nim spektrom oko 366 nm za fotoinicijatore
bezbojnih premaza, i galijumske, sa karakteristi-
~nim spektrom oko 412 i 420 nm za fotoinicijatore
pigmentiranih premaza. Ova dva tipa lampi mogu
se koristiti i istovremeno za sme{e fotoinicijatora.
F e
l ranih zavr{nih slojeva (slika 14.45). Snaga zra~enja
mW/5nm
TL/03
1500
1250
1000
750 TL/05
500
250
0
300 350 400 450
Talasna du`ina
Slika 14.44: Spektralna raspodela zra~enja
TL-05 i TL-03 lampe
Lampe visoke snage – tu spadaju klasi~ne lampe
koje se koriste za polimerizaciju temelja iza valc
ma{ina i za zavr{no umre`avanje nakon faze `eli-
ranja. Postoji pet razli~itih tipova lampi, prema
metalu ~ija je funkcija da aktivira lampu. Ove lam-
pe, sa razli~itim gasovima u unutra{njosti kvarcne
cevi, emituju razli~ite spektre (pikove) zavisno od
lampe i omogu}avaju primenu brojnih fotoinicija-
tora.
Tipovi zra~nih tela velike snage:
• `ivine lampe
• galijumske lampe
• indijumske lampe
• indijumsko/galijumske lampe
• lampe na bazi gvo`|a
Sva ova zra~na tela imaju skoro identi~nu emisiju
u opsegu od 200 do 280 nm. Razlike se pojavljuju
kod ve}ih talasnih du`ina. Zajedni~ka karakteristi-
ka je i kvarcna cev ~ijim se pove}anjem pre~nika
pove}ava i snaga lampe. Radna temperatura je vi{a
od 700°C u unutra{njosti lampe, i 200-250°C na
spolja{njoj povr{ini, u zavisnosti od tipa hla|enja.
@ivine lampe su, bez sumnje, najvi{e kori{}ene.
Imaju karakteristi~an pik na 366 nm i koriste se za
polimerizaciju svih bezbojnih temelja i za posti-
zanje povr{inske tvrdo}e bezbojnih i pigmenti-
izra`ava se kao odnos snaga/du`ina (W/cm), ukup-
na snaga UV su{are se izra~unava kao snaga poje-
dine lampe (W) pomno`ena sa brojem zra~nih tela
i podeljena sa {irinom transportne trake (cm).
Lampe se proizvode u du`inama izme|u 50 i 2.000
mm. Generalno, snaga lampe iznosi od 80 do 120
W/cm, dok se za specijalne namene proizvode i
lampe snage do 275 W/cm.
Galijumske lampe, sa dva glavna pika na 410 i 420
500 550 nm
nm, koriste se za polimerizaciju u unutra{njosti
filma i to bilo temelja, bilo zavr{nih pigmentiranih
premaza (slika 14.46).

% %

100 100
Rel. gustina zra~enja

Rel. gustina zra~enja

80 80

60 60

40 40

20 20

200 260 320 380 440 500 560 620 nm 200 260 320 380 440 500 560 620 nm
Talasna du`ina Talasna du`ina

Slika 14.45: Emisioni spektar `ivine lampe visokog Slika 14.46: Emisioni spektar galijumom dotirane `ivine
pritiska (80 W/cm tip IST-CK) lampe visokog pritiska (80 W/cm tip IST-CK1)
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
Indijumske lampe, do sada nisu na{le posebnu pri-
menu u ovom sektoru, jer se glavni pik, na 455 nm,
nalazi na granici apsorpcione krive fotoinicijatora
pigmentiranih premaza, dok drugi pik na 412 nm,
ima manju energiju u odnosu na galijumsku lam-
pu.
Lampa sa kombinacijom dva metala – indijuma i
galijuma, ima pikove oba tipa lampi – 410, 412,
420 i 450 nm, a dobar nivo energije i na 366 nm.
Zbog toga se koristi u linijama sa malom brzinom,
zamenjuju}i pojedina~ne `ivine i galijumske lam-
pe.
Lampa na bazi gvo`|a, ima niz pikova izme|u 366
i 390 nm i nije na{la do sada nikakvu primenu u
ovom sektoru, mada se u poslednje vreme pojavio
novi tip fotoinicijatora za pigmentirane premaze,
za koji bi ovaj tip lampi mogao da na|e primenu.
Pored tradicionalnih lampi sa elektrodama postoje
i lampe bez elektroda, koje se aktiviraju mikrotala-
sima umesto elektri~nim naponom.
Prednosti bezelektrodnih lampi nasuprot konven-
cionalnim zra~nim telima sa elektrodama su pored
ostalog:
• du`e trajanje lampi – preko 3.000 ~asova
• manji udeo infracrvenog zra~enja
• kra}e vreme startovanja i ponovnog uklju~i-
vanja (unutar nekoliko sekundi)
• u~estalost uklju~ivanja bez uticaja na trajnost
• izbor spektra zra~enja sa dugotrajnom kon-
stantom
Sastav lampe je optimiziran tako da razli~iti tipovi
imaju dodatne spektre u podru~ju talasnih du`ina
od 225 do 325 nm (H-lampe), 350 do 450 nm (D-
lampe) i 400 do 450 nm (V-lampe).
Reflektori
Cilj reflektora je da se, po mogu}stvu, sva proizve-
dena energija usmeri na podlogu. Generalno, pos-
toje dva osnovna oblika reflektora – elipti~ni i pa-
raboli~ni (slika 14.47).
Slika 14.47: Tipovi reflektora: a) elipti~ni; b) paraboli~ni
319
Kod elipti~nih reflektora primenjena je elipsa kao
oblik osnove reflektora. Kod elipti~nog profila zra-
~enje se fokusira, tj. od reflektora reflektovano
zra~enje se koncentri{e na `ari{nu liniju. U ovoj
liniji nalazi se optimum postoje}eg UV i IR zra-
~enja.
Kod paraboli~nih reflektora zra~enje se reflektuje
paralelno na podlogu. U ovom slu~aju ne postoji
`ari{na linija.
Elipti~no oblikovani popre~ni preseci reflektora
daju fokusirani zrak uz stalno odstojanje predmeta
obrade, dok su reflektori sli~ni paraboli pogodni za
promenljiva odstojanja predmeta obrade.
U praksi se ~esto upotreblajvaju kombinovani re-
flektori.
Kvalitetni reflektori napravljeni su od ~istog alu-
minijuma, polirani, ogledalno sjajni i za{ti}eni od
uticaja sredine kvarcnim staklom. Stepen refleksije
reflektora napravljenih na ovaj na~in iznosi preko
90%.
Treba imati u vidu da je kod katodnih UV lampi,
samo 35% UV zra~enje, dok je ostatak od 65%
infracrveno zra~enje. Smanjenje nepo`eljnog dela
toplotnog zra~enja (IR), mo`e se posti}i speci-
fi~nom konstrukcijom reflektora – od aluminijuma
ili kvarcnog stakla (slika 14.48).
Za o~vr{}avanje toplotno osetljivih podloga upotre-
bljavaju se tzv. “cold mirror” reflektori (slika
14.49). Ovi reflektori su prevu~eni UV-reflek-
tuju}im slojem, tako da se zra~enje i toplota apsor-
buje prema vrsti podloge.
Hla|enje zra~nih tela i reflektora
Samo ravnomernim hla|enjem lampe i reflektora
mo`e se ostvariti dugotrajnost zra~nih tela i ravno-
merno su{enje premaza. Mogu}e je koristiti slede}e
sisteme hla|enja:
• vazdu{no
• vodeno
• kombinovano vazdu{no/vodeno
IR IR
UV UV
Slika 14.48: Albatros lampa (Giardina)
320
Kod `ivinih lampi visokog pritiska hla|enje je obi-
~no vazdu{no. Potrebna koli~ina vazduha za hla-
|enje iznosi izme|u 30 i 50 m3 po ~asu i po kW
snage zra~enja.
Prilikom hla|enja potrebno je odvoditi upotre-
bljeni vazduh, kao i nastali ozon.
Zra~na tela imaju u zavisnosti od upotrebe (broja
uklju~ivanja i isklju~ivanja) vek trajanja od oko
1.500-3.000 sati rada. Pad snage lampe zahteva nje-
nu zamenu.
Upotrebljene izvore zra~enja treba projektovati
prema vrsti kori{}enog sistema lakiranja, debljini
nano{enja premaza i brzini transportera.
Snaga lampi se sve ~e{}e daje u brzini transportera
(m/min) po zra~nom elementu. Ona je, ve} prema
debljini sloja i vrsti premaza, oko 1,5-4,5 m/min po
lampi.
Uticaj razli~itih parametara zra~enja na
o~vr{}avanje UV zra~enjem
Na brzinu i stepen o~vr{}avanja premaza UV
zra~enjem uti~u slede}i parametri:
• vrsta i koncentracija fotoinicijatora
• rastojanje predmeta obrade od UV lampe
• vreme ozra~ivanja
• koncentracija monomera u premazu
a) Uticaj vrste i koncentracije fotoinicijatora
Tvrdo}a filma premaza, kod odre|ene debljine
sloja i sistema veziva, generalno, zavisi od:
• koncentracije fotoinicijatora
• koli~ine (doze) UV zra~enja
kao i od brzine transporta predmeta obrade ispod
UV lampi, odnosno od snage zra~nih tela.
Pove}anjem koncentracije fotoinicijatora raste i
povr{inska tvrdo}a. Bolji efekat o~vr{}avanja nas-
taje pove}anjem koncentracije fotoinicijatora, jer se
Slika 14.49: “Cold mirror” reflektor
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
pove}ava i iskori{}enje radikala. Teoretski, pove-
}anje koncentracije fotoinicijatora mo`e da uti~e i
negativno na svojstva filma premaza. Kako pri-
marni radikali poseduju jaku tendenciju me|usob-
nog reagovanja, postoji opasnost da kod ve}e kon-
centracije fotoinicijatora iskori{}enje radikala bude
zna~ajno redukovano.
Na povr{insku tvrdo}u zra~enjem o~vr{}avaju}eg
filma premaza mo`e negativno da uti~e inhibira-
ju}e delovanje kiseonika iz vazduha.
b) Uticaj rastojanja predmeta obrade od UV lampe
Intenzitet zra~enja opada sa kvadratom rastojanja
izme|u zra~nog tela i predmeta obrade, tako da se
mo`e o~ekivati da pove}anjem rastojanja izme|u
lampe i podloge nastaje sporije o~vr{}avanje. Osim
toga, dana{nje UV lampe sa `ivinom parom sred-
njeg pritiska emituju pored UV zra~enja i zna~ajnu
koli~inu energije u infracrvenom podru~ju, odnos-
no ve}e rastojanje podloge od UV zra~nih tela pro-
uzrokuje usporavanje polimerizacije.
Ni`e temperature, odnosno manji intenzitet zra~e-
nja prouzrokovan pove}anjem rastojanja lam-
pa/predmet obrade uti~e na smanjivanje brzine
polimerizacije. U praksi se mora odrediti za svaki
tip fotoinicijatora optimalno rastojanje lampe od
podloge.
c) Uticaj vremena ozra~ivanja
Pove}anjem ekspozicije zra~enja tvrdo}a raste
asimptotski do maksimalne kona~ne vrednosti.
Kona~na tvrdo}a filma zavisi, s jedne strane, od
brzine polimerizacije, a sa druge strane, od tempe-
rature filma. Pri vi{im temperaturama u istom vre-
menu nastaje ve}i stepen polimerizacije. Viskozitet
premaza raste usled pove}anja makromolekula, ~i-
me se ograni~ava kretanje uve}anih makromoleku-
la. Stepen polimerizacije i brzina reakcije rastu ek-
sponencijalno sa vremenom. Velika brzina reakcije
mo`e, kao sporedni efekat, da dovede do zagreva-
nja, zbog proizvedene polimerizacione toplote, a ti-
me i da uti~e na dalje samoubrzavanje reakcije.
Porast povr{inske tvrdo}e je proporcionalan vre-
menu ekspozicije i doze zra~enja.
Pove}anjem vremena ozra~ivanja raste istovreme-
no uticaj emitovane energije zra~nog tela u IR po-
dru~ju. Ovo IR zra~enje mo`e da prouzrokuje zna-
~ajnu promenu odnosa nezasi}enog poliestara i
stirola, pri ~emu se pove}ava krtost filma.
d) Uticaj koncentracije monomera
Pove}anje koncentracije stirol monomera zahteva
pove}anje vremena ozra~ivanja, koje je potrebno za
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
Slika 14.50: Kanalna ultravioletna su{ara sa niskopritisnim lampama (Cefla): a) izgled;
b) zona UV lampi niskog pritiska
potpuno o~vr{}avanje filma. Ovaj negativni uticaj
pove}ane koli~ine monomera zavisi, pre svega, od
primarnog obrazovanja polistirola koje ukazuje na
optimalnu reakciju kopolimerizacije izme|u neza-
si}enih poliestara i stirola.
Zna~ajan pad veli~ine povr{inske tvrdo}e nastupa
kada koncentracija stirola prelazi 50%. Na tvrdo}u
filma u ovom podru~ju koncentracije uti~e nasta-
janje polistirola. Kod vi{ih koncentracija mono-
mera reaguje monomer molekul sa drugim mono-
mer molekulom, umesto sa dvostrukom vezom
smole. Pri koncentraciji stirola od preko 58% tvr-
do}a unutra{nje povr{ine filma je ~ak ve}a nego na
gornjoj povr{ini filma. U ovom podru~ju povr{ina
filma postaje neotporna na paranje. Kasnije povr-
{ina postaje lepljiva.
Maksimalna povr{inska tvrdo}a posti`e se kod
koncentracija stirola izme|u 33 i 46%.
Ultravioletno zra~enje mo`e se upotrebiti i za o~vr-
{}avanje pigmentiranih premaza, koji su posebno
formulisani (vidi ta~ku 4.14.3.10). Pigmentirani
premazi sadr`e pigmente, koji apsorbuju UV-
zra~enje u zoni od blizu 400 nm talasne du`ine ili
ga reflektuju. Stoga je kod pigmentiranih premaza
potrebno slede}e:
• upotrebiti pigmente “propustljive za UV-svet-
Slika 14.51: Ultravioletna su{ara za stolice: a)shematski izgled (Superfici); b) polo`aj UV lampi (Eisenmann)
321
lost”, na primer titandioksid, koji kod talasne
du`ine u blizini 400 nm do podru~ja vidljive
svetlosti pokazuje “opti~ke prozore”
• upotrebiti fotoinicijatore sa prikladnim ap-
sorpcionim svojstvima
• koristiti zra~na tela, kod kojih je emisioni
maksimum UV zra~enja blizu 400 nm, odnos-
no ve} u podru~ju vidljive svetlosti
Kod velikih debljina premaza dobro je da prvi sloj
premaza, zbog prianjanja narednog sloja, ne o~vr-
sne potpuno, ve} samo da `elira, a {to se posti`e sa
uobi~ajenim dugotalasnim fluorescentnim lampa-
ma. Potrebno vreme za pred`eliranje iznosi oko 5
minuta. Na slici 14.50 prikazana je kanalna UV
su{ara sa niskopritisnim lampama za `eliranje pre-
maza i o~vr{}avanje vodenih premaza na plo~astim
elementima.
U zavisnosti od nanete debljine sloja premaza po-
trebno je za o~vr{}avanje dovo|enje na povr{inu
premaza ravnomernog intenziteta zra~enja. Od-
stojanje lampi do predmeta obrade treba zato da
bude pode{eno prema reakcionoj sposobnosti pre-
maza.
O~vr{}avanje, odnosno su{enje trodimenzionalnih
predmeta obra|enih UV premazima (stolica, ramo-
va, jako profilisanih elemenata ili korpusa) mo`e
se, tako|e, obaviti u UV su{arama (slika 14.51 i sli-
322
Slika 14.52: Ultravioletna su{ara za korpuse (Superfici)
ka 14.52), uz prostorno razme{tanje UV lampi i od-
govaraju}i sistem transporta predmeta obrade oko i
pored zra~nih tela. U ovom slu~aju nije dovoljno
samo UV zra~enje, zbog jako promenljivog rasto-
janja povr{ina predmeta obrade od izvora zra~enja,
ve} se UV premazu mora dodati jedan deo o~vr-
{}iva~a (na primer izocijanata), koji omogu}ava
kona~no o~vr{}avanje (Double-Cure sistem).
Kod plo~astih (ravnih) elemenata valjanjem se mo-
`e naneti UV premaz bez rastvara~a i to u veoma
tankim slojevima. Ovi tanki slojevi se ne razlivaju,
tako da mo`e do}i do vidljive strukture valjanja. To
je posebno va`no kod nano{enja pokrivnog sloja
premaza. Ure|aji su veoma ekonomi~ni sa stano-
vi{ta u{tede na prostoru, po{to nisu potrebne zone
otparavanja, a kanali za o~vr{}avanje su veoma
kratki. Za prskanje profila ili u cilju postizanja do-
brog razlivanja kod debljih slojeva premaza treba
dodati rastvara~e (organske) ili koristiti vodora-
zredive UV sisteme obrade.
Kod vodorazredivih UV materijala mora uvek prvo
u potpunosti da ispare rastvara~i, odnosno razre-
|iva~i pre UV o~vr{}avanja. Potrebne su duga~ke i
skupe su{are (su{are sa mlaznicama). Kvalitet po-
vr{ina koji se mo`e posti}i sa vodorazredivim UV
premazima je zadovoljavaju}i.
Vodorazredivi Mono-Cure UV premazi (bez o~vr-
{}iva~a) omogu}avaju pri prskanju prihvatanje
overspray-a, koji se zatim mo`e ponovo koristiti.
Ovo smanjuje tro{kove za premaz i smanjuje zaga-
|enje `ivotne sredine. Preduslov za to su prigodne
kabine za prskanje (vidi ta~ku 13.3), koje omogu}a-
vaju prihvatanje overspray-a.
Prednosti UV tehnologije su{enja su slede}e:
• velika brzina o~vr{}avanja
• ure|aji zauzimaju malo prostora
• primena premaza bez rastvara~a kod ravnih
elemenata
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
• ekolo{ki pogodan proces, jer nema emisije
rastvara~a
• nema zone otparavanja kod primene materijala
bez rastvara~a
• visok kvalitet obrade
Nedostaci su slede}i:
• UV premazi bez rastvara~a mogu, pre svega,
zbog visokog viskoziteta da se koriste samo na-
no{enjem valjanjem na ravne povr{ine
• kod prskanja je potrebno razre|ivanje i obave-
zno su{enje pre o~vr{}avanja (na primer vodo-
razredivi UV vodeni premaz)
• nisu svi bajcevi kompatibilni sa UV premazi-
ma
• postoji opasnost od obojavanja bajceva i povr-
{ine drveta
• pigmentirani premazi zahtevaju posebne ure-
|aje za o~vr{}avanje
• elementi ramovskog oblika mogu nakon laki-
ranja UV premazima samo delimi~no da o~vr-
snu, preostalo o~vr{}avanje na mestima nedo-
voljne doze UV zra~enja mora se nastaviti ka-
talizatorom (Double-Cure sistem)
14.6.2.4 Impulsno (IST) zra~enje
Pored postupka o~vr{}avanja pod dejstvom `ivine
UV lampe, razvijen je nov postupak su{enja, pod
dejstvom impulsnog UV zra~enja (IST – Impuls
Strahlungs Trocknung). Na slici 14.53 prikazana je
su{ara sa IST sistemom ultravioletnog su{enja, a
na slici 14.54 prikazan je napon i ja~ina struje kod
normalne i IST lampe.
IST zra~enje predstavlja impulsno zra~enje (100
impulsa/sekundi), koje osim tipi~nog spektra `i-
vine lampe visokog pritiska emituje i zrake u pod-
ru~ju od 184,8 nm i 197,4 nm, odnosno u rezonan-
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
Slika 14.53: IST su{ara (Giardina)
tnom podru~ju ugljenikovih dvostrukih veza. Re-
zonantna frekvencija valentnih elektrona iznosi
1,5187x1015 oscilacija u sekundi, {to odgovara ta-
lasnoj du`ini UV spektra od 197,4 nm. Time se po-
sti`e zna~ajno skra}ivanje vremena o~vr{}avanja.
IST zra~na tela su, ustvari, UV zra~na tela (impul-
sne ksenonske lampe), koja kod normalne frekven-
cije odaju posebno visoke impulse zra~enja sop-
stvenim uklju~ivanjem, kojima se stvaranje radi-
kala intenzivira i dovodi do jo{ kra}ih vremena
o~vr{}avanja (slika 14.54).
Ovi impulsi imaju relativno visok udeo energije u
UV-C podru~ju. Time se u rezonantnom podru~ju
ugljenikovih dvostrukih veza, tj. pod dejstvom zra-
~enja, otvaraju C=C veze. Dolazi do egzotermne re-
akcije umre`avanja. Kod impulsnog IST zra~enja
razvijanje toplote je veoma malo. Razlog tome je
kratko vreme o~vr{}avanja za koje nastaje samo ne-
znatno zagrevanje materijala.
14.6.2.5 O~vr{}avanje elektronskim zra~enjem
U lakirnim linijama za o~vr{}avanje premaza elek-
tronskim zra~enjem koriste se kao ubrzavaju}i fak-
tor elektronski zraci (slika 14.55). Kao i kod o~vr-
{}avanja pomo}u UV zra~enja elektronsko zra~enje
(EBC – Electron Beam Curing) izaziva reakciju po-
limerizacije cepaju}i dvostruke veze ugljenika.
Nastajanje radikala vr{i se energetskim zra~enjem
bez dodatka peroksida, ubrziva~a ili fotoinicijatora.
Naime, elektroni deluju direktno na molekule, tako
da za o~vr{}avanje premaza nisu potrebni dodatni
inicijatori, kao {to je slu~aj kod UV zra~enja.
323
Ja~ina struje
Napon
Smer pulsiranja
Slika 14.54: Napon i ja~ina struje normalne `ivine
lampe visokog pritiska (a) i IST zra~nog tela (b)
Industrijski ure|aji za o~vr{}avanje premaza elek-
tronskim zra~enjem sastoje se iz pet glavnih celina:
1. visokonaponskog generatora
2. akceleratora elektrona
3. upravlja~kog i kontrolnog sistema
4. transportnog sistema
5. sigurnosnog (za{titnog) sistema od sekundar-
nog rentgentskog zra~enja
Elektroni koje emituje u`arena katoda ubrzavaju se
u vakuumu i prodiru kroz tanku metalnu foliju,
“prozor”, u zonu ozra~ivanja, koja je pod normal-
nim pritiskom, i kroz koju prolazi lakirani predmet
obrade. U svrhu smanjivanja osetljivosti na paranje
(grebanje) povr{ina zbog inhibiranja kiseonikom,
ova zona je snabdevena inertnim gasom, naj~e{}e
azotom.
O~vr{}avanje premaza posti`e se u delovima se-
kunde.
Reakcija o~vr{}avanja mora se izvesti bez prisustva
kiseonika, tj. na mestu o~vr{}avanja mora da bude
atmosfera inertnog gasa ili azota.
Elektronski zraci nastaju, sli~no kao i kod TV ekra-
na, ubrzavanjem elektrona koje emituje u`arena
katoda i koji se u elektri~nom polju kre}u ka anodi.
Ovaj proces se obavlja u evakuiranoj cevi. Ubrzani
elektroni napu{taju cev kroz metalni procep, koji je
napravljen od titana (u obliku folije debljine 12 do
15 µm), re|e od aluminijuma.
Procep se, pri tom, hladi da ne bi do{lo do toplje-
nja tanke metalne folije. Hla|enje je obi~no vaz-
du{no, diznama unutar cevi (skenera) ili vodeno.
Delovanje elektronskog zra~enja na predmet obra-
de prikazano je na slici 14.56.
324 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

8
9
4
5
12
12

4
3 10
1

15 6 6 6 6 14
2
13 11 11 13
9 9

Slika 14.55: Su{ara sa

elektronskim zra~enjem
a) presek (Eisenmann)
1 – linearni elektronski ubrziva~
2 – visokovakuumski ure|aj
3 – transformator visokog napona
4 – komandni pult
5 – prostor za{ti}en od zra~enja
6 – olovna blenda
7 – hladnjak
8 – ventilacija za{ti}enog prostora
9 – ventilacioni odvod
10 – proizvodnja inertnog gasa
11 – kanal za inertni gas
12 – odsisavanje inertnog gasa
13 – transportni sistem
14 – predmet obrade
b) izgled (Polymer-Phisik)

Ubrzani eklektroni imaju definisanu dubinu prodi-

ranja. Zaustavljaju se elektroni koji reaguju sa ma-
terijalom. Ostatak zra~enja ~ine povratni i sekun-
darni elektroni, kao i rentgensko zra~enje.
O~vr{}avanje, odnosno domet rentgenskog zra-
~enja zavisi od energije primarnih elektrona. Uko- Elektonsko zra~enje
liko su br`i primarni elektroni, utoliko je br`e nas-
Vakuum Primarni zrak
tajanje rentgenskog zra~enja. Iz sigurnosnih razlo-
ga, elektronski ubrziva~i i okolni prostor moraju da Ti-folija
Odbijeni
budu za{ti}eni od izlaska rentgenskih zraka. Kod elektroni
elektronskog ubrziva~a od 300 kV potrebna je za-
Predmet Sekundarni
{tita od rentgenskog zra~enja u vidu olovnih plo~a obrade elektroni
debljine 25-40 mm ili betonskog zida debljine do 1 - jonizacija
r0 - pobu|ivanje
metra.
Uzajamnim delovanjem elektrona i materije nasta- Podru~je Rengensko
ju, tako|e, povratni (odbijeni) elektroni i sekun- delovanja zra~enje
darni elektroni. Energija ovih elektrona odgovara
naponu ubrzanja. Odbijeni elektroni prouzrokuju,
pre svega, kod profilisanih elemenata o~vr{}avanje Slika 14.56: Delovanje elektronskog zra~enja na predmet
premaza na bo~nim stranicama i kantovima. obrade (r0 je dubina prodiranja)
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA 325

Na efekte o~vr{}avanja premaza elektronskim zra- Snaga zra~enja izra`ava se u vatima (W) i pred-
~enjem imaju uticaja: stavlja proizvod napona ubrzanja i struje elektrona
i odre|uje, zajedno sa radnom {irinom, koja je
• napon ubrzanja elektrona
uslovljena maksimalnom {irinom predmeta obrade
• doza zra~enja
koji se zra~i, postignut protok ure|aja za zra~enje.
• snaga zra~enja
Primenom elektronskog zra~enja omogu}ava se
Napon ubrzanja elektrona odre|uje kineti~ku
obrada zavr{nih sjajnih premaza sa 90-95 jedinica
energiju i time dubinu prodiranja elektrona (zra~e-
sjaja i mat premaza sa oko 50 jedinica sjaja. Ako se
nja) u film premaza (tabela 14.6). Dubina prodira-
`eli posti}i ni`i sjaj, koristi se kombinovani sistem
nja zra~enja je obrnuto proporcionalna masi ozra-
“Dual curing” koji, nakon elektronskog zra~enja,
~enog materijala. Industrijski EBC ure|aji rade sa
predvi|a primenu UV lampi u inertnoj atmosferi,
naponima izme|u 150 i 400 kV. Na taj na~in se
tj. uvo|enje inertnog gasa (azota) u polimeriza-
omogu}ava dobro pode{avanje dubine prodiranja
cionu komoru. Time se elimini{e prisustvo kise-
prema ukazanoj potrebi. Kod uobi~ajenih prema-
onika, koji zbog svoje oksidativne funkcije, deluje
znih materijala ovo zna~i upotrebljivu koli~inu na-
kao inhibitor polimerizacije, i pospe{uje reakciju.
nosa od oko 90 do 400 g/m2.
Smatra se da je elektronsko zra~enje pogodno samo
za pigmentirane sisteme i to sa ve}im procentom
Tabela 14.6: Dubina prodiranja elektronskih zraka u
film premaza u zavisnosti od napona ubrzanja
pigmenata (oko 40%) u odnosu na UV (oko 5%).

Napon ubrzanja (kV) Dubina prodiranja (mm)

150 80 - 120
300 220-250
500 500 - 700
750 800 - 1.100
Napon ubrzanja je mera za energiju kojom se svaki
elektron ubrzava prolaze}i kroz cev akceleratora.
Meri se jedinicom elektronvolt (eV).
Pri padanju elektronskih zraka na film premaza
jedan deo zraka se apsorbuje (tzv. primarno zra-
~enje), a drugi deo se reflektuje (tzv. sekundarno
zra~enje). Za o~vr{}avanje filma premaza od zna-
~aja je samo primarno zra~enje. Ono je definisano
preko tzv. doze zra~enja.
Doza zra~enja – kod o~vr{}avanja elektronskim
zra~enjem od zna~aja je brzina o~vr{}avanja. Ova
brzina, odnosno reaktivnost smole premaza odre-
|uje potrebnu dozu zra~enja. Premaz mora biti to-
liko dugo izlo`en elektronskom zra~enju, dok se ne
Tipovi elektronskih ubrziva~a
Elektronsko zra~enje za industrijsku upotrebu pro-
izvodi se u tzv. elektronskim ubrziva~ima. Kod
elektronskih ubrziva~a razlikuju se ure|aji sa ta~-
kastom katodom i magnetskim skretanjem elek-
tronskog zraka (scanning-system) kao i ure|aji sa
linearnom katodom i sa katodom velike povr{ine.
Kod sistema sa linearnom katodom dimenzija ka-
tode (du`ina) odgovara {irini ozra~ivanog pred-
meta obrade.
U praksi su na{la primenu dva razli~ita principa
proizvodnje zra~enja:
• “scanning” ure|aji sa ta~kastom katodom, u
kojima se fokusirani zrak elektromagnetski
skre}e ka “zra~noj zavesi”
%
100
280 kV napon ubrzavanja
250 kV
15 mm titan
5 cm vazduh

230 kV
apsorbuje neophodna doza zra~enja – Mrad (Mega 210 kV
Radiation Absorbed Doze) za potpuno o~vr{}ava-
max. jonizacija

180 kV
150 kV
nje filma. Doza zra~enja je energija koja se apsor- 50
buje po jedinici mase ozra~enog materijala. Doza
zra~enja se izra`ava u jedinici kGy (kilo Gray).
Za o~vr{}avanje filma premaza potrebno je, gene-
ralno, izme|u 10 i 100 kGy. 0
100 200 300 400 500 600 700 g/m 2

U praksi je normalno da se gubitak doze zra~enja u 2 83 g/m 2 max. domet

117 g/m
premazu ra~una sa 50% maksimalne doze. Mora se 133 g/m
2

213 g/m
2

Korisna dubina
uzeti u obzir i gubitak na dubini prodiranja zbog 258 g/m
2

prodiranja kod 308 g/m

2

apsorpcije u izlaznom prozoru, kao i u vazduhu. 50% max. jonizacije 398 g/m
2

Korisna dubina prodiranja zra~enja, ra~unaju}i

napred navedene elemente, u premaz gustine 1 Slika 14.57: Apsorpciona kriva, varijacija doze zra~enja
g/cm3 kod napona ubrzanja od 210 kV iznosi oko kao funkcija maksimalnog dometa u g/m2 za razli~ite
215 mm (slika 14.57). napone ubrzanja
326 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

• ure|aji, koji pomo}u linearnih katoda pro-
izvode primarno elektronsku zavesu celom ra-
dnom {irinom
Danas se primenjuju slede}i tipovi elektronskih
ubrziva~a:
• elektronski ubrziva~i sa ta~kastom katodom
- vi{estepeni
- jednostepeni
• elektronski ubrziva~i sa linearnom katodom
- sistem sa re{etkastim rasipanjem
- sistem bez re{etkastog rasipanja
• elektronski ubrziva~i sa katodom velike povr-
{ine
Elektronski ubrziva~ sa ta~kastom katodom
a) Vi{estepeni – na slici 14.58 prikazan je vi{este-
peni elektronski ubrziva~. Visokonaponski deo iz-
me|u u`arene katode (mala volframova spirala) i
anode podeljen je u vi{e stepena, izme|u kojih ma-
ksimalna razlika potencijala dosti`e 60 kV. Kod
ovog “kaskadnog ubrziva~a” vi{i naponi mogu ska-
kati u pojedinim stepenima i dovoditi do kaskad-
nog pra`njenja unutar ili izvan cevi za ubrzavanje.
Elektroni se proizvode uz pomo} ta~kaste katode,
zatim se ubrzavaju u akceleratoru i u tzv. skeneru
raspr{avaju se pomo}u elektromagnetskog naizme-
ni~nog polja u {iroku lepezu (kre}u se levo-desno).
Elektromagnetski zraci osciluju i ozra~uju izlazni
otvor (prozor) vakuumske komore, koja je u obliku
levka, a ispod koje se kontinualno kre}u predmeti
obrade. [irina skretanja elektronskih zraka odre|e-
na je oscilovanjem zraka u skeneru i odre|uje mak-
simalno mogu}u radnu {irinu elektronske su{are.
Zavisno od napona ubrzanja razlikuju se ure|aji
od 150 kV, 300 kV, 500 kV ili 750 kV.
b) Jednostepeni – konstrukcija jednog takvog ubrzi-
va~a je sli~na prikazanom na slici 14.58. Kod ovog
tipa ure|aja nije podeljen visokonaponski deo iz-
me|u u`arene katode i anode. Ku}i{te ubrziva~a je
istovremeno i rezervoar vakuuma. Ure|aj je jedno-
stavniji za upravljanje i poslu`ivanje od vi{este-
penog ubrziva~a.
Kako se za izolaciju visokog napona ne upotreblja-
va gas promena katode je nasuprot kaskadnom
ubrziva~u mogu}a u kra}em vremenu. Elektronski
ubrziva~i ove vrste proizvode se sa naponom
ubrzavanja od 150 do 280 kV.

Napon
ubrzanja

Izolator

Gas

Katoda

Anoda/ubrzavaju}a
kaskada

Skretanje zraka

Ventil

Priklju~ak
vakuuma

Skener

Prozor za izlazak
elektrona

Slika 14.58: Vi{estepeni elektronski ubrziva~ sa ta~kastom katodom: a) shema; b) izgled (Polymer-Phisik)
Poglavlje 14.0: SU[ENJE I O^VR[]AVANJE PREMAZA
Elektronski ubrziva~i sa linearnom katodom
Pored ure|aja koji rade po principu skeniranja
(Scanning-System), primenjuju se elektronski ubr-
ziva~i, koji emituju {iroku zavesu elektrona na
ozra~ivani predmet obrade. Kod ovih ure|aja se
umesto ta~kaste katode upotrebljava kao izvor
elektrona {tapolika u`arena katoda, koja je postav-
ljena preko ukupne {irine transportne trake.
Postoje dva principa gra|e emitera sa linearnom
katodom: emiter sa i bez re{etkastog (mre`astog)
rasipanja.
Sistem sa re{etkastim rasipanjem
Kod emitera sa linearnom katodom i re{etkastim
rasipanjem (slika 14.59) `ica od volframa slu`i kao
u`arena katoda. Oko ove zagrejane `ice (katode)
postavljena je re{etka sa pozitivnim naponom ubr-
zavanja u cilju proizvodnje oblaka elektrona. Iz
njega se sa drugom re{etkom izvla~e elektroni i for-
miraju jedan {iroki zrak. Ovaj zrak dolazi izme|u
druge re{etke i prozora za izlazak elektrona u
glavni pravac ubrzavanja, gde elektroni zadr`avaju
svoju krajnju energiju (izme|u 150 i 300 keV).
Nasuprot Scanning-System-u elektroni se u ovom
sistemu ne skre}u. Zato kod ovog tipa ure|aja pos-
toji ravnomernost proizvedenog zra~enja. Katoda je
Linearna
katoda Fokusiraju}a
Ubrzavaju}i napon Vakuum elektroda
Elektronski Elektronski zraci
Gas Prozor
zraci
Slika 14.59: Elektronski ubrziva~ sa linearnom katodom
– sistem sa re{etkastim rasipanjem
Visokonaponski Odbijanje
Katoda
izolator elektrona
Kabl
Olovna za{tita Titan-folija Elektronski
od zra~enja (prozor) zraci
Slika 14.60: Elektronski ubrziva~ sa linearnom katodom
– sistem bez re{etkastog rasipanja
327
pode{ena na odgovaraju}u visokonaponsku ~vrsto-
}u, tako da je i napon ubrzavanja ograni~en na oko
300 kV.
Cilindri~ni oblik ubrziva~a dozvoljava ugradnju
integrisanog za{titnog sistema. Ure|aji sa ubrzava-
ju}im naponom ispod 300 kV mogu se proizvoditi
sa olovnom za{titom, umesto sa skupom i glomaz-
nom betonskom za{titom.
Ovaj akcelerator je manji (ni`i) i kompaktniji od
akceleratora sa ta~kastom elektrodom. Zato se nje-
govo instaliranje mo`e lak{e izvesti u postoje}im
pogonima.
Sistem bez re{etkastog rasipanja
Kod ubrziva~a sa linearnom katodom bez re{etkas-
tog rasipanja (slika 14.60) nalazi se u centru ko-
more za ubrzavanje katoda od volframove `ice,
koja je okru`ena jednim, u obliku {olje, elektron-
sko opti~kim sistemom. Ovaj ubrziva~ ne poseduje
re{etku. Ubrzavanje elektrona nastaje direktno iz-
me|u katode i prozora za izlazak elektrona. Tako-
|e, kod ovog tipa akceleratora cilindri~ni oblik
omogu}ava ugradnju integrisanog za{titnog sis-
tema.
Sistem sa katodom velike povr{ine
Kao daljnja varijanta akceleratora proizveden je
emiter sa katodom velike povr{ine, tzv. vi{ekatodni
Oklop emiter (slika 14.61). Elektroni – kao kod emitera sa
linearnom katodom i re{etkastim rasipanjem – iz
Katoda
Re{etka
Komora za
ubrzavanje
Prozor
Ozra~eni
Elektronsko
predmet
zra~enje
obrade
Vakuum
Slika 14.61: Elektronski ubrziva~ sa katodom velike
povr{ine
328
jedne podu`ne u`arene katode se predubrzavaju,
formiraju mlaz i tada u glavnom polju dovode na
kona~nu brzinu. Razliku u odnosu na prethodno
opisan emiter predstavlja ve}i broj katoda u pravcu
transportne trake. Ovaj mlaz elektroda velike po-
vr{ine zahteva prozor velike povr{ine.
Za elektronsko o~vr{}avanje mogu}e je upotreblja-
vati, pre svega, slede}e grupe vezivnih sredstava:
• nezasi}ene poliestarske smole
• nezasi}ene uretanske smole
• nezasi}ene epoksidne smole
• nezasi}ene akrilne smole
Kao monomeri upotrebljavaju se:
• estri akrilne i metakrilne kiseline
• estri maleinske i fumarne kiseline
• spojevi sa vinil- i alil-grupama
• stirol
Generalno, uobi~ajeni premazni materijal za elek-
tronsko zra~enje nanosi se u koli~ini od oko 90 do
400 g/m2.
Prednosti koje pru`a primena elektronskog zra-
~enja su slede}e:
• posti`u se, generalno, bolja svojstva filma pre-
maza (na primer stepen umre`avanja, hemij-
ska i mehani~ka otpornost)
• uprkos razvoju tehnologije UV o~vr{}avanja,
primenom elektronskog zra~enja posti`u se
bolji rezultati kod su{enja debeloslojnih pig-
mentiranih premaza svih tonova boje
• dobra adhezija, posebno na problemati~nim
podlogama ~esto se mo`e posti}i samo prime-
nom postupka elektronskog zra~enja
• bolju stabilnost lagerovanja pokazuju premazi
iste vrste za elektronsko o~vr{}avanje u odno-
su na premaze za UV o~vr{}avanje, jer nemaju
fotoinicijatore, odnosno sinergiste
• za o~vr{}avanje premaza elektronskim zra-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
~enjem apsolutno je neophodno da se ozra-
~ivanje premaza odvija u inertnoj sredini (bez
kiseonika), {to kod UV o~vr{}avanja nije ne-
ophodno
• za o~vr{}avanje premaza na temperaturno
osetljivim podlogama prednost je na strani
elektronskog o~vr{}avanja (nema zagrevanja),
dok kod primene UV zra~enja ima i grejanja
(deo IR zra~enja)
• za o~vr{}avanje premaza na podlogama oset-
ljivim na zra~enje prednost je na strani UV
zra~enja, jer kod EBC postoji opasnost od raz-
gradnje podloge
• za o~vr{}avanje na poroznim podlogama pred-
nost je na strani EBC postupka, jer kod UV
o~vr{}avanja postoji rizik da neo~vrsnuti mo-
nomeri ostanu u podlozi
• su{enje lakiranih trodimenzionalnih delova la-
k{e se posti`e UV tehnologijom, dok kod pri-
mene EBC postoje te{ko}e zbog dometa elek-
trona, inertiziranja sredine i za{tite od zra~e-
nja
• za uvo|enje elektronskog zra~enja potrebni su
zna~ajno ve}i investicioni tro{kovi u odnosu
na tehnologiju UV zra~enja
• kod postupka elektronskog zra~enja potrebni
su manji tro{kovi za energiju nego kod UV zra-
~enja
• zna~ajna prednost elektronskog zra~enja je
kratko vreme o~vr{}avanja (delovi sekunde)
• potreban prostor za EBC ure|aje zna~ajno je
ve}i nego za UV o~vr{}avanje
Tro{kovi investicija za ure|aje za elektronsko zra-
~enje, prate}e ure|aje za inertni gas, neophodnu
za{titu od zra~enja i ure|aje za upravljanje i kon-
trolu procesa toliko su veliki da se ne isplate pri la-
kiranju name{taja. Uvo|enje elektronskog zra~enja
isplativo je samo kod velikih kapaciteta (4.000.000
m 2 /godi{nje u jednoj smeni, pomer ve}i od 25
m/min).

Bru{enje i poliranje premaza
Bru{enje premaza je jedna od bitnih radnih ope-
racija u me|uobradi ili zavr{noj obradi u cilju pos-
tizanja visokog kvaliteta povr{ine i ona je, sa ma-
lim izuzecima, potrebna kod svake povr{inske ob-
rade. Estetska svojstva filma premaza zna~ajno
zavise od njegove geometrije. Premaz koji se su{i
gubitkom isparavaju}e komponente nanet na povr-
{inu drveta u toku otvrdnjavanja smanjuje zapre-
minu i tako “ulazi” u sva udubljenja koja je pret-
hodno zalio. To je razlog stvaranja neravnina na
povr{ini premaza, zbog ~ega se kao efekat ne dobi-
ja visoki, ve} svilenkasti sjaj. Kod premaza koji
otvrdnjavaju hemijskom reakcijom ne dolazi do
kontrakcije zapremine, tako da se teoretski mo`e
dobiti ravna povr{ina, ali se u praksi to ne doga|a,
zbog prisustva mehuri}a vazduha i pra{ine, tako
da je i u ovom slu~aju potrebna naknadna obrada.
Tehnologija izrade visokog sjaja bazira se na {to
ve}em ravnanju i gla~anju povr{ine filma premaza.
Prema tome, ovde se primenjuje obrada bru{enjem
u razli~itim stepenima i sa razli~itim brusnim sred-
stvima.
Principi bru{enja, sredstva za bru{enje i postupci
bru{enja su, generalno, prikazani u poglavlju 10.
Ovde }e se ukazati na karakteristike bru{enja filma
premaza.
15.1 BRU[ENJE I GLA^ANJE
U praksi se ~esto ne pravi adekvatna razlika izme-
|u bru{enja i gla~anja (npr. ma{ina za bru{enje i
ma{ina za gla~anje), pri ~emu bru{enje uvek zna~i
i gla~anje povr{ine. Razliku treba uo~iti u samom
procesu bru{enja. Pri bru{enju se prema primenje-
nom kontaktnom elementu, visini pritiska nalega-
nja i elasti~nosti podloge razlikuju dva ekstremna
slu~aja:
• kalibriranje (bru{enje u cilju izjedna~avanja
dimenzije debljine)
• bru{enje povr{ine (bru{enje u cilju smanjiva-
nja povr{inske hrapavosti)
15.0
Izme|u ova dva slu~aja nalaze se svi mogu}i pre-
lazni oblici.
U principu, kod bru{enja premaza u svrhu gla~anja
povr{ine, posmatraju}i ravne povr{ine, potrebno je
primeniti bru{enje povr{ine sa tvr|im kontaktnim
elementom, koji mo`e da izravna mala uzvi{enja,
odnosno da kalibrira povr{inu (na primer, primena
kontaktnih elemenata kod {irokotra~nih brusilica
ili brusne papu~e kod uskotra~nih brusilica). Na
ovaj na~in se pri bru{enju {pahtlova brusi “povr-
{ina”, tj. obruse se sve neravnine nastale nano{e-
njem {pahtl materijala. Prilikom bru{enja temelj-
nog sloja premaza (grunda) uklanjaju se male ne-
ravnine sa povr{ine, na primer zbruse se zrnca
pra{ine pre zavr{nog lakiranja. Ovde se govori,
dakle, o bru{enju.
Kod gla~anja ili gla~aju}eg bru{enja radi se sa
mekim kontaktnim elementom, naj~e{}e sa jednom
~etkom sa brusnim ~ekinjama (dlakama), koje ski-
daju (zbru{avaju) veoma mali sloj premaza. Hrapa-
vost povr{ine nastala usled podignutih drvnih
vlakanaca se gla~a, ali se neravnine ne zbru{avaju,
jer ~ekinje prelaze preko ovih neravnina.
Iz tog razloga su mnoge brusilice premaza oprem-
ljene agregatom za bru{enje sa kontaktnim elemen-
tom i ~etkom za gla~anje.
15.2 ME\USLOJNO BRU[ENJE PREMAZA
Kod me|uslojnog bru{enja premaza razlikuju se
slede}i postavljeni ciljevi:
1. Me|uslojno bru{enje premaza kod transpa-
rentnog lakiranja otvorenih pora elemenata od
punog drveta ili furniranih povr{ina
Posle grundiranja mora se obrusiti (gla~ati) hra-
pavost nastala usled podizanja drvnih vlakana-
ca. Tom prilikom obrusi se veoma mala debljina
premaza (u podru~ju od 3 - 10 µm).
Na obru{enoj povr{ini se, osim toga, posti`e bo-
lje prianjanje narednog sloja premaza (pre svega
330
kod temeljnog premaza - grunda pri ~emu ne
dolazi do rastvaranja ovog sloja rastvara~ima iz
pokrivnog premaza).
Me|uslojno bru{enje premaza kod transpa-
rentnog lakiranja otvorenih pora obavlja se naj-
~e{}e podu`nim bru{enjem sa brusnim zrnima
veli~ine No 280 - 320, ve} prema poroznosti dr-
veta.
Bru{enje popre~no na smer drvnih vlakanaca
koristi se, ponekad, kada se bruse sastavljene
{are furnira ili furnirani ramovi. U ovom slu~aju
mora se primeniti ne{to skuplja obrada (koriste
se finija brusna zrna), kako se ne bi posle po-
krivnog lakiranja prime}ivale pruge od popre-
~nog bru{enja. Posebno kod primene tamnijih
tonova bajceva popre~no bru{enje mo`e da iza-
zove poja~ano isticanje pruga, tako da se koriste
brusna zrna No 400 ili vi{e, ili se dodatno vr{i
ru~no uzdu`no bru{enje.
Primena brusilica sa kompjuterski upravljanim
podu`nim i popre~nim agregatima za bru{enje
ramova isplative su samo kada se brusi odgo-
varaju}e veliki broj komada iste veli~ine.
2. Bru{enje {pahtlovanih povr{ina ili povr{ina sa
zapunjenim porama
Prilikom {pahtlovanja ili zapunjavanja pora na-
nosi se mnogo materijala, da bi se, izme|u osta-
log, izravnale neravnine nose}eg materijala (plo-
~e iverice, MDF plo~e ili punog drveta). Zbog
toga {pahtlovana ili zapunjena povr{ina postaje
neravna, tako da je neophodno primeniti sna`no
bru{enje (kalibriranje), sve dok se ne izbrusi do
“povr{ine”, tj. dok ne budu zbru{ene sve nerav-
nine.
Bru{enje se izvodi u vi{e stepeni, generalno eko-
nomi~no je unakrsno bru{enje (ovde u odnosu
na smer pomera predmeta obrade) i sa veli~ina-
ma brusnih zrna, ve} prema karakteristikama
nose}eg materijala (po~inje se sa No 220 do No
360 ili vi{e, zavisno od koli~ine i svojstva razli-
vanja slede}eg sloja, odnosno premaza).
15.3 BRU[ENJE PREMAZA
Posle zavr{enog su{enja povr{ina filma je relativno
neravna. Te neravnine nisu neka definisana hra-
pavost, ve} su vezane za kvalitet razlivanja prema-
za. Sve neravnine na povr{ini moraju se odstraniti
bru{enjem, tako da se dobije ravna povr{ina.
Bru{enje se mo`e izvoditi na gotovo svim vrstama
premaza. Nakon bru{enja povr{ina je relativno
glatka, mat sjaja, sa veoma finim neravninama, ve-
li~ine oko 0,5 - 2,0 µm. U toku bru{enja filma pre-
maza smanjuje se debljina za oko 10 - 100 µm.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Bru{enje premaza izvodi se brusnim zrnima koja
su, naj~e{}e, naneta na papirnu, ili re|e platnenu
osnovu. Bru{enje se naj~e{}e izvodi dvostepeno,
re|e trostepeno. Za prvo bru{enje koristi se granu-
lacija No 280/320, za drugo No 400, dok se za, even-
tualno, tre}e bru{enje koristi granulacija No 500.
Brzina bru{enja za termoreaktivne materijale (poli-
estarski premaz) iznosi 2 - 16 m/s, a za termoplas-
ti~ne (nitrocelulozni premaz) iznosi 2 - 12 m/s (vi-
di tabelu 10.2).
Premazi se prilikom bru{enja greju zbog nastalog
trenja, tako da postoji mogu}nost njihovog omek-
{avanja (ako su termoplasti~ni), brzog zapunjava-
nja brusne trake (premaz se lepi na traku). Omek-
{ali premaz se pod pritiskom “sle`e” u {upljine,
tako da povr{ina postaje jo{ neravnija. Zato se kod
bru{enja termoplasti~nih premaza primenjuje
kva{enje povr{ine, tj. bru{enje se vr{i “na mokro”.
Za mokro bru{enje ne sme se upotrebljavati te~-
nost koja omek{ava premaz ili deluje na vezivo
brusnog sredstva. Naj~e{}e se primenjuje sme{a
te{kog benzina i petroleja. Te~nost kaplje iznad
brusne trake, stalno je kvasi u toku rada i spre~ava
pregrevanje premaza. Za mokro bru{enje se pri-
menjuju vodootporne brusne trake, kod kojih je
papirna osnova “masna”, tako da se papir ne raspa-
da zbog kva{enja.
Kod premaza osetljivih na toplotu smanjuje se i
brzina bru{enja, kako bi se smanjilo trenje i zagre-
javanje povr{ine. Osim toga, pode{ava se i pritisak
bru{enja i veli~ina brusne zone kao kontaktne po-
vr{ine.
Termoreaktivni premazi su otporni na delovanje
toplote, nije neophodno bru{enje “na mokro”, ve}
se izvodi suvo bru{enje.
Problematika bru{enja premaza sli~na je problema-
tici bru{enja furnira, jer i ovde postoji opasnost od
probru{avanja zbog male debljine sloja premaza.
15.3.1 Ru~no bru{enje
I pored stalnog pobolj{avanja tehnike ma{inskog
bru{enja, kod bru{enja premaza jo{ uvek se mnogo
koristi ru~no bru{enje. Razlog tome je sve ve}e
u~e{}e profilisanih elemenata, kao i sve manje seri-
je. Iz tih razloga upotreba ma{ina za bru{enje nije
uvek ekonomi~na ili je ekonomi~na samo kod
obrade odre|enih predmeta.
Kod bru{enja premaza treba imati u vidu da je
debljina sloja mnogo manja (tanja) nego {to je to
kod bru{enja drveta, tako da je opasnost od pro-
bru{avanja mnogo ve}a.
Bru{enje premaza na odre|enim povr{inama iz-
vodljivo je samo ru~no, ako se `eli postizanje viso-
Poglavlje 15.0: BRU[ENJE I POLIRANJE PREMAZA
Slika 15.1: Me|uslojno bru{enje premaza na stolu za
bru{enje sa odsisavanjem (Hackemack)
kog kvaliteta obrade. Ovo va`i kako za bru{enje
grundiranih furniranih elemenata, tako i za bru{e-
nje zapunja~a kod obojenih lakiranja, kao {to je
slu~aj kod zavr{no montiranih ramova sa ispuna-
ma, na primer frontova za kuhinjski name{taj. Kod
ovakvih elemenata ravne povr{ine friza rama bruse
se ma{inski, a profili i ispune naknadno se bruse
ru~no.
Ru~no bru{enje, po mogu}stvu, treba obaviti na
stolovima za bru{enje, koji imaju odsisavanje i fil-
canu podlogu (slika 15.1). Brusi se sa svim vrstama
brusnih papira, brusnim papu~ama sa postavlje-
nim brusnim sredstvom, ~eli~nom vunom, pomo}u
vibracionih ru~nih brusilica i sl.
Fino}a ru~nog bru{enja mora da bude pode{ena
ma{inski obru{enoj povr{ini, tako da se ne mogu
videti razlike nakon lakiranja pokrivnim prema-
zom. Va`no je da se izda{no obruse sva mesta na
povr{ini, {to naro~ito kod tankih slojeva premaza
stalno nosi opasnost od probru{avanja. Na slici
15.2 prikazano je gla~anje lakiranih povr{ina sa
tzv. flader-ure|ajem, gde trake za bru{enje omo-
gu}avaju gla~anje profilisanih kantova u slo`aju.
15.3.2 Ma{ine za bru{enje premaza
Kod ma{inskog bru{enja premaza, generalno,
koriste se iste osnovne ma{ine, kao i brusni ele-
menti koji se koriste kod bru{enja drveta. Me|u-
tim, treba uzeti u obzir posebnosti kod bru{enja
premaza. Posebno je brzina rezanja (obrade) znat-
no manja, nego {to je kod bru{enja drveta.
Veoma tanka grundiranja bruse se brzinama bru-
sne trake po~ev od 2 m/s. Ve}e debljine slojeva,
{pahtlovi ili punila, bruse se, u zavisnosti od vrste
materijala i brzine pomera predmeta obrade, brzi-
nama brusne trake do oko 15 m/s. Ma{ine su naj-
~e{}e opremljene za vi{estepeno menjanje brzine
331
Slika 15.2: Bru{enje profilisanih kantova u slo`aju sa
ru~nim flader-ure|ajem (Fladder)
brusne trake, a u donjem podru~ju brzina bru{enja
mo`e se bezstupnjevito pode{avati.
Za bru{enje premaza bitni su oblik pritisnih eleme-
nata brusne trake i veli~ina pritiska nalegnja, koja
mo`e da se veoma fino pode{ava, naro~ito kod ma-
lih debljina slojeva premaza. To se kod bru{enja
premaza najbolje posti`e elasti~nim pritisnim gre-
dicama, koje se koriste i kod brusnih agregata us-
kotra~nih brusilica i kod {irokotra~nih brusilica.
Pritisna greda mo`e se podesiti za istovremenu ob-
radu vi{e jednakih predmeta obrade. Kada se isto-
vremeno obra|uju elementi razli~itih dimenzija ali
istih debljina, neophodno je fino tastiranje ~lanko-
vitim elementima, kojima se vr{i pode{avanje
(upravljanje) pritisnom povr{inom kontaktne (pri-
tisne) grede.
Elektronsko upravljanje pritisnom gredom u svrhu
odre|ivanja intenziteta bru{enja u zoni ivica omo-
gu}ava ~isto izbru{avanje sve do ivice povr{ine,
bez probru{avanja premaza. Sem toga, mogu se
automatski izjedna~avati tolerancije u debljini do 2
mm.
Za kratke i veoma tanke delove (le|a) koristan je
ure|aj za vakuumsko pri~vr{}avanje na transport-
nom ure|aju brusilice, ~ime se onemogu}ava pro-
klizavanje elemenata.
Kod manjih lakirnih linija mo`e se upotrebiti na
po~etku ma{ina za bru{enje i ma{ina za gla~anje,
koja }e slu`iti za gla~anje drveta ali i za me|uslo-
jno bru{enje laka. Ma{ina se mora tada uvek pode-
siti za odgovaraju}u vrstu bru{enja (zamena brusne
trake, brzina bru{enja). U lakirnoj liniji, ve} prema
mestu upotrebe i vrsti premaza, ve}inom je neop-
hodna izrada ma{ine u ex-za{titi (za{tita od eksplo-
zije). Komandni orman se tada postavlja van eks-
plozione zone.
Posle bru{enja premaza potrebno je intenzivno ot-
pra{ivanje. Stoga se predvi|a u ma{inama najma-
332
nje jedna ~etka za ~i{}enje. Kod jakog elektro-
stati~kog prianjanja (vezivanja-lepljenja) pra{ine
mo`e se predvideti i ure|aj za oduvavanje, koji
duva odozgo nadole, koji otpra{ivanje pobolj{ava.
Ovaj ure|aj ne treba da radi sa skupljim kompri-
movanim vazduhom iz mre`e u pogonu, ve} ga
treba opremiti sa ventilatorima visokog pritiska, a
radi se sa najfinijim filterima po principu kru`enja
vazduha. Odvo|enje elektrostati~kog naelektrisan-
ja mo`e se posti}i ugradnjom jonizacionog ure|aja
(poglavlje 5.2.7).
Ma{ine za bru{enje - brusilice za premaze dele se
prema konstrukciji i na~inu bru{enja na:
• vibracione brusilice
• valjkaste kontaktne brusilice
• uskotra~ne brusilice
• {irokotra~ne brusilice
15.3.2.1 Vibracione brusilice
Vibracione brusilice koriste se isklju~ivo za me|u-
slojno bru{enje, posebno kod nitroceluloznih pre-
maza i u slu~ajevima kada se pokrivni premaz ne
usjajuje. Me|uslojno bru{enje izvodi se u liniji za
lakiranje, odmah nakon su{enja temeljnog sloja.
Vibraciona brusilica ima vibracionu plo~u (slika
15.3) koja pritiskuje na brusnu traku i zajedno sa
njom vibrira iznad lakirane povr{ine. Kada se traka
zapuni premota se za odre|enu du`inu. Ovim se
lakirana povr{ina istovremeno i ravna i gla~a, tako
da pokrivni sloj mo`e lepo da se razlije, povr{ina
filma bude ravna, a potro{nja premaza manja.
Slika 15.3: Shema vibracione brusilice za premaz
Slika 15.4: Shema valjkaste brusilice za premaz
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
15.3.2.2 Valjkaste brusilice
Kalibriraju}i cilindri~ni brusni agregati se, normal-
no, ne upotrebljavaju za bru{enje premaza. Veoma
visok kvalitet bru{enja mo`e se posti}i, pre svega,
kod manjeg skidanja premaza na glatkim furnira-
nim povr{inama kori{}enjem brusnog cilindra sa
jednom debelom, mekanom gumenom oblogom.
Ove brusilice imaju elasti~an brusni valjak i, naj-
~e{}e, jo{ dve valjak-~etke kojima se povr{ina gle-
tuje (slika 15.4). Valjkasta brusilica je naro~ito po-
godna za me|uslojno bru{enje nitroceluloznih pre-
maza. Brusni valjak je ~eli~ni valjak obmotan me-
kom penastom gumom, preko koje je nategnuta
brusna traka. Brusna traka se ne lepi na oblogu
valjka, ve} se zate`e pneumatskim zateza~em. ^i{-
}enje brusnog valjka obavlja se preko mlaznica sa
komprimovanim vazduhom. Iza brusnog valjka
nalaze se dva ~etkasta valjka za gla~anje i ~i{}enje
povr{ine. Meki brusni valjak omogu}ava obradu
elemenata sa razlikom u debljini do 0,5 mm, a da
se pri tom ne probruse ivice. Mehanizovani pomer
predmeta obrade je pomo}u transportne trake, ~ija
se brzina pode{ava u opsegu od 10 - 25 m/min.
15.3.2.3 Uskotra~ne brusilice
Univerzalne ru~ne uskotra~ne brusilice pogodne
su za bru{enje samo malih koli~ina elemenata ili
za dobru{avanje (naknadno bru{enje) ne~istih mes-
ta. Kada su snabdevene ure|ajima za ovla`ivanje
ove brusilice mogu se koristiti i za mokro bru{enje
ili za gla~anje ({vablovanje).
Kod poluautomatskih uskotra~nih brusilica pri-
tiskivanje brusne trake obavlja se preko automat-
skog brusnog agregata sa pritisnom gredom. Radni
sto ima motorizovano kretanje napred i nazad, tako
da je omogu}eno bru{enje sa prethodno izabranim
brojem hodova.
Uskotra~ne brusilice sa dvostrukom trakom (od-
nosno, sa dve trake) omogu}avaju istovremeno
kori{}enje dve brusne trake sa razli~itom veli~i-
nom zrna, ~ime se ostvaruje predbru{enje i dopun-
sko bru{enje (prva traka granulacije N o 320, a
druga traka granulacije No 360/400).
Potpuno automatske uskotra~ne brusilice sa jed-
nom ili dve trake i automatskim pomerom inte-
gri{u se u lakirne linije. Pri uobi~ajenom podu`-
nom ubacivanju (ulaganju) po du`ini, na njima se
izvodi popre~no bru{enje (slika 15.5).
Kod automatskih uskotra~nih brusilica pomer se
kre}e od 6 do 30 m/min, a brzina bru{enja mo`e da
se pode{ava u nekoliko stupnjeva, kako bi se izbeg-
lo pregrejavanje premaza (izme|u 1,5 i 12 m/s).
Poglavlje 15.0: BRU[ENJE I POLIRANJE PREMAZA
Brusilica je snabdevena elektronskom regulacijom
pritiska, ima duga~ku kontaktnu gredu sa vazdu{-
nim jastukom ili sa ve}im brojem pritisnih papu~a
(~lanaka).
Slika 15.5: Automatska uskotra~ma brusilica za
me|uslojno bru{enje i gla~anje premaza (Heesemann)
Slika 15.6: [irokotra~na brusilica za me|uslojno
bru{enje premaza (Heesemann)
Slika 15.7: Brusilica za unakrsno bru{enje (Heesemann)
333
15.3.2.4 [irokotra~ne brusilice
Kod transparentnog lakiranja furniranih elemenata
potrebno je podu`no bru{enje, koje se mo`e posti}i
kori{}enjem {irokotra~nih brusilica (slika 15.6).
Ove brusilice imaju elasti~nu pritisnu gredu kao
kontaktni element. Pode{avanje kontaktne grede
prema primenjenoj vrsti premaza vr{i se pomo}u
elektronskog upravljanja kontaktnom gredom sa
pode{avaju}im intenzitetom bru{enja, pre svega u
podru~ju kantova. Pritisna greda automatski izrav-
nava eventualna odstupanja u debljini predmeta
obrade do 2 mm. Brzina bru{enja mo`e da se bez-
stupnjevito pode{ava u opsegu od 0,5 do 5 m/s (za-
visno od debljine sloja premaza). Brzina pomera se
mo`e podesiti i iznosi 6 do 30 m/min. Za ve}e ski-
danje premaza ili kod velikog pomera predmeta
obrade u liniju za lakiranje postavlja se u nizu vi{e
agregata za bru{enje sa razli~itim granulacijama
brusnog sredstva. Na kvalitet i ~isto}u obru{enih
povr{ina, kao i na vreme trajanja brusne trake,
imaju uticaja oscilacije i ~i{}enje brusne trake
mlaznicama sa komprimovanim vazduhom.
15.3.2.5 Brusilice za unakrsno bru{enje
Kombinovanje agregata za bru{enje sa uskom (du-
ga~kom) i {irokom trakom u jednoj ma{ini daje mo-
gu}nost unakrsnog bru{enja povr{ina, pri ~emu se
podu`ni agregat za bru{enje ({irokotra~ni deo) kod
furniranih povr{ina postavlja kao poslednji agre-
gat. Pri tom se mo`e, koriste}i modularni princip,
ve} prema potrebi, postaviti vi{e razli~itih agregata
u nizu jedan iza drugog (slika 15.7).
Automati za unakrsno bru{enje snabdeveni su sa
jednim ili sa vi{e uskotra~nih agregata za popre~no
bru{enje i {irokotra~nim agregatima za podu`no
bru{enje. Broj i razme{taj agregata zavisi od zahte-
va svakog pojedina~nog bru{enja. Kod ovih auto-
Slika 15.8: Elektronsko pode{avanje
pritisne grade (Heesemann)
334
mata omogu}eno je naknadno razme{tanje agregata
zahvaljuju}i modularnom sistemu izrade ovih bru-
silica.
Brusilica ima {iroku elasti~nu pritisnu gredu, koja
omogu}ava izbor efektivne {irine bru{enja (elek-
tronsko pode{avanje). Omogu}eno je automatsko
izjedna~avanje pritiska bru{enja kod istovremenog
bru{enja predmeta obrade sa razlikom u debljini
do 2 mm. Pritisak bru{enja mo`e se pode{avati, pre
svega u podru~ju kantova. Brzina bru{enja iznosi
12 i 24 m/s (za popre~no bru{enje), odnosno 10 i
20 m/s (za podu`no bru{enje).
Pode{avanje pritisnih greda kod bru{enja elemena-
ta razli~itih dimenzija i oblika je veoma va`no, po-
sebno kod brusilice za unakrsno bru{enje koja je
ugra|ena u lakirnu liniju (slika 15.8). Tastiranje
predmeta obrade sa velikom rezolucijom daje
informacije potrebne za pode{avanje pritiska bru-
{enja svakog pojedina~nog pritisnog segmenta
(~lanka).
Za automatsko podu`no bru{enje ramova koriste se
programi za bru{enje ramova sa kojima je mogu}e
popre~ne i podu`ne frize rama, uvek sa odgovara-
ju}im agregatom za bru{enje, brusiti podu`no u
smeru vlakanaca.
15.3.2.6 Brusilice sa brusnim ~etkama
Ma{ine sa brusnim ~etkama gla~aju povr{inu, ali
ne bruse velike neravnine. Dijagonalno pore|ani
agregati za ~etkanje sa brusnim ~etkama (u odnosu
na smer transportera), koriste se za gla~anje povr-
{ina profilisanih delova na ravnim povr{inama. Ja-
~e pritiskivanje duga~kih ~ekinja brusnih ~etki mo-
`e, u odre|enom slu~aju, da o{teti o{troivi~ne pro-
file (vidi sliku 10.49).
Za bru{enje profilisanih povr{ina koriste se i
ma{ine za bru{enje i gla~anje kod kojih se vi{e
brusnih valjaka (sastavljenih od elemenata sa brus-
nim trakama) kre}u rotiraju}i oko obrtnog krstas-
tog zgloba (vidi sliku 10.50).
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 15.9: Univerzalna
ma{ina za bru{enje kantova
i profila za bru{enje drveta i
premaza (Tagliabue)
Za postizanje zadovoljavaju}eg kvaliteta gla~anja i
bru{enja na ma{ini sa rotiraju}im ~etkastim valjci-
ma neophodno je pravilno odrediti du`inu ~ekinja
i brusni pritisak, prema profilima na predmetu
obrade.
15.3.2.7 Brusilice za bru{enje lakiranih u`ih
profilisanih strana (kantova)
Proto~ne ma{ine za bru{enje premaza na u`im
stranama (kantovima) ekonomi~ne su samo za ve}e
proizvo|a~e name{taja, jer su elementi ~esto raz-
li~itih oblika i dimenzija, tako da nastaju veliki gu-
bici u vremenu prilikom pode{avanja ma{ine.
Ma{insko bru{enje lakiranih profila pretpostavlja
egzaktnu izradu profila glodanjem, jer bi ina~e bio
preveliki broj probru{enih elemenata ({kart).
Ma{ine za bru{enje lakiranih profila naj~e{}e se
koriste u proizvodnji profilisanih lajsni (na primer
kantova oblo`enih furnirom, lakiranih profila).
Za bru{enje profila upotrebljavaju se razli~iti agre-
gati za bru{enje, ~e{}e na jednostranim (slika 15.9),
re|e na dvostranim ma{inama, pore|anih u nizu
(modularni princip), kao {to su:
1. Tra~ni agregati za bru{enje - ovi agregati (slika
15.10) podesni su za veliko skidanje, ali samo za
Slika 15.10: Tra~ni brusni agregat za bru{enje kantova
(Arminius)
Poglavlje 15.0: BRU[ENJE I POLIRANJE PREMAZA
profile sa mekom, ravnijom konturom. Kao pri-
tisni element koristi se filc odgovaraju}eg profi-
la. Magacin - {ar`er sa razli~itim profilima olak-
{ava upotrebu ovih agregata za bru{enje raz-
li~itih profila (vidi sliku 10.41).
2. Koturovi za bru{enje laka - za o{troivi~ne, uga-
one profile ili delove profila pogodno je koristiti
brusne koturove (vidi sliku 10.43). Ovi koturovi
sadr`e ugra|ena brusna sredstva i sastoje se iz
elasti~nih materijala (na primer Scotch-Brite).
Predpostavka je da je profil izra|en bez odstupa-
nja.
Brusni koturovi imaju kontra-oblik profila koji
treba brusiti, tako da za svaki profil mora da se
upotrebi odgovaraju}i kotur. Brusni koturovi se
o{tre prema mati~nom (izvornom) profilu.
Vreme upotrebe brusnih kotura iznosi od 10.000
- 20.000 du`nih metara.
3. Linearni brusni agregati - brusna papu~a sa
kontra-profilom oscilira tamo-amo u smeru kre-
tanja predmeta obrade i omogu}ava egzaktno
bru{enje, ali sa malim u~inkom, uz pojavu prob-
lema sa uklanjanjem pra{ine. Zato se linearni
brusni agregati koriste samo za gla~anje, uz malo
skidanje materijala (vidi sliku 10.44).
4. ^etke za kantove - ~etkanjem kantova sa brus-
nim ~etkama ili sa koturovima sa trakama brus-
nog papira otklanja se opasnost od probru{ava-
nja. Koriste se, pre svega, za obaranje ivica kod
obrade sa poliestarskim premazom.
Polo`aj agregata sa ~etkama mo`e se pode{avati
oko horizontalne ose, kako bi se mogli podesiti
prema svakom profilu. Primicanje i odmicanje
agregata za bru{enje mo`e se povezati sa pomerom
predmeta obrade, tako da je promenljivo sa brzi-
nom pomera i obavlja se uvek u najpovoljnijem
trenutku.
15.4 POLIRANJE PREMAZA
(IZRADA VISOKOG SJAJA)
Izrada visokog sjaja na lakiranim povr{inama, tj.
usjajivanje lakirane povr{ine mo`e se posti}i na tri
na~ina:
1. poliranjem filma premaza pastama za polira-
nje
2. izravnavanjem filma premaza pomo}u te~no-
sti koja omek{ava povr{inu
3. izravnavanjem sredstvom koje omek{ava po-
vr{inu, a nakon su{enja ostavlja tanak sjajan
film
Termoplasti~ni premazi (na primer, nitrocelulozni
premazi) mogu se usjajivati na sva tri na~ina, a du-
335
Visoki sjaj
Zapunja~ pora
Nanos premaza
u vi{e slojeva
Visoki sjaj
Obru{eni sloj Nanos
premaza
Grundiranje
Slika 15.11: Shematski prikaz izrade sjaja postupkom
politiranja (a) i poliranja (b)
roplasti~ni (na primer, poliestarski premazi) samo
polirnim pastama.
Generalno, za usjajivanje povr{ine koriste se dva
na~ina obrade: metod politiranja i metod poliranja
(slika 15.11). Postupkom politiranja nanosi se veo-
ma razre|en premaz u vi{e slojeva, tako da se film
premaza “nadogra|uje”, a postupkom poliranja
vr{i se vi{estepeno bru{enje suvog filma premaza,
tako da se film premaza “razgra|uje”.
15.4.1 Postupak politiranja
Izrada visokog sjaja postupkom politiranja prime-
njivana je ranije. Zbog nemogu}nosti mehanizacije
ovog postupka, ru~nog rada i utro{ka mnogo vre-
mena, ovaj postupak se danas retko koristi. Kako je
to na slici 15.11a prikazano, na prethodno obra|e-
nu povr{inu (bajcovanu, sa zapunjenim porama)
nanosi se premaz koji se fizi~ki su{i ({elak, nitro-
celulozni), u vi{e slojeva, sa me|ufaznim su{e-
njem.
Politiranje se izvodi ru~no, pri ~emu se naj~e{}e
koristi {elak. Raspore|ivanje i utrljavanje {elaka u
povr{inu obavlja se balom za politiranje (gu`va
vate obmotana lanenom krpom) u vi{e radnih ho-
dova. Nakon finog bru{enja nanosi se sredstvo za
pokrivno politiranje (ulje za politiranje), i vr{i se
zavr{no politiranje. Ovaj skupi postupak se danas
koristi jedino jo{ kod restauracije starog name{taja.
Politiranje lakom danas se jo{ ponekad koristi u
zanatstvu. Obru{ena i o~i{}ena povr{ina, eventual-
no navla`ena uljem, grundira se i nakon su{enja
lakira lakom koji sporo su{i. Lak se nanosi u debe-
lim slojevima i su{i 12 - 20 ~asova.
Nakon bru{enja povr{ina se ru~no gla~a (na isti na-
~in kao i kod ru~nog politiranja) uz upotrebu sred-
336
Slika 15.12: Tipovi polirnih koturova (Lippert): a) L-kotur; b) MINI-kotur; c)WR-kotur; d)LM-EK kotur; e) V kotur;
f) EK kotur; g) Z kotur
stva koje se naziva razdeljiva~ (razre|iva~ sa malo
vezivnog sredstva). Za zavr{no politiranje na visoki
sjaj ru~no se nanosi politura i ispolitira sa poli{em
(vo{tana emulzija sa najfinijim sredstvom za bru-
{enje).
15.4.2 Postupak poliranja
Poliranje predstavlja postupak izrade visokog sjaja
na lakiranim povr{inama, a izvodi se trljanjem po-
vr{ine filma platnenim kolutovima, uz primenu
sredstava za poliranje (pasta i voskova). Polirne
paste sadr`e najfinija sredstva za bru{enje (najsit-
niji brusni prah). Prema krupno}i brusnog praha
paste se razvrstavaju na grube i fine. U praksi poli-
ranja koriste se naj~e{}e dve, a re|e tri fino}e po-
lirnih pasta. Najpre se polira sa grubljom pastom, a
zatim sa finijom. Poliranje se uvek obavlja u prav-
cu vlakana, a poslednje jo{ i niz `icu.
Poliranje, generalno, predstavlja vi{estepeno bru{e-
nje filma premaza, tako da se smanjuje debljina
premaza za 5 - 50 µm (slika 15.11b).
Sredstva za poliranje (vidi ta~ku 4.10) postoje kao
mekane paste i ~vrsti voskovi (kalupi). Mekane
paste koriste se naj~e{}e kod ru~ne (poluautomat-
ske), a kalupi kod ma{inske (automatske) obrade.
Osnovni alat za poliranje predstavljaju polirni ko-
turovi. Polirni koturovi izra|uju se od platna ra-
zli~itog porekla i kvaliteta, debljine oko 50 mm i
pre~nika do 500 mm. Postavljanjem polirnih kotu-
rova na osovinu dobija se polirni valjak radne
{irine do 1.300 mm.
Za izradu polirnih koturova koristi se platno od ju-
tanog prediva, flanela ili moltona. Jutano predivo
se koristi za izradu polirnih koturova za poliranje
duroplasti~nih filmova, dok se druga dva koriste za
poliranje termoplasti~nih premaza. Od polirnih
koturova zahteva se dugi radni vek, bez krzanja i
smanjivanja pre~nika (promena brzine bru{enja).
Na~in izrade polirnih koturova je razli~it, pri ~emu
je primarno postizanje dovoljne ~vrsto}e kotura uz
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
ostvarivanje {to boljeg hla|enja u toku rada razli-
~itim na~inima savijanja (slika 15.12). Koturovi
koji su mek{i i omogu}avaju intenzivnije hla|enje
upotrebljavaju se za poliranje premaza osetljivih
na toplotu, dok se ~vr{}i koturovi koriste za poli-
ranje duroplasti~nih premaza.
Poliranje se mo`e obaviti i na uskotra~nim brusili-
cama, koje imaju filcanu traku za poliranje (slika
15.13), pri ~emu je brzina poliranja oko 20 m/s.
Kod traka za poliranje osnovu ~ini savitljiva tkani-
na, na koju se lepi specijalnim lepkom filc za poli-
ranje, tako da je spoj rezistentan na delovanje
te~nosti (paste, voskovi ili emulzije za poliranje).
Trake se izra|uju do 200 mm {irine i do 10.000
mm du`ine. Filcana podloga, izra|ena iz ~istog
belog vunenog filca, uobi~ajene je debljine 6 mm.
Poliranje - gla~anje ({vablovanje) izvodi se u vi{e
stepeni uz primenu sve finijih sredstava za bru{e-
nje i menjanje smera pri bru{enju:
• predgla~anje sa pastom za gla~anje ili voskom
za gla~anje
• naknadno gla~anje sa pastom za poliranje
• pre~i{}avanje vodom za pre~i{}avanje ili upo-
trebom poli{a
Ma{ine za poliranje mogu biti proto~ne ili pozi-
cione.
Slika 15.13: Filcana traka za poliranje na uskotra~noj
brusilici (Lippert)
Poglavlje 15.0: BRU[ENJE I POLIRANJE PREMAZA
15.4.2.1 Proto~ne ma{ine za poliranje
Proto~ne ma{ine za poliranje (slika 15.14) obi~no
imaju 6 polirnih valjaka, mada mogu da imaju i vi-
{e (do 14 valjaka). Radna {irina ma{ine za poliranje
odre|ena je du`inom polirnog valjka (750 do 1.300
mm). Polirni valjci, pre~nika 450 mm, sme{teni su
sa gornje strane predmeta obrade.
Kao sredstvo za poliranje, kod ovog tipa ma{ina,
koristi se polirni vosak u obliku kalupa, koji se na-
lazi u posebnom dr`a~u iznad valjka, dodiruje
polirni valjak i tako na njega prenosi izvesnu koli-
~inu polirnog sredstva. Kada se koristi istovremeno
vi{e kalupa, oni se mogu pore|ati jedan do drugog
po celoj du`ini valjka, ili ako se koristi samo jedan
Slika 15.15: Nosa~ kalupa sa polirnim sredstvom na
ma{ini za poliranje (DMC)
337
kalup, onda se on postavlja u nosa~ koji se kre}e
levo-desno iznad valjka (povezan lancem preko
zup~anika i pokretan elektromotorom) i tako ga
snabdeva polirnim sredstvom po celoj du`ini (slika
15.15). Polirni valjci uvek rade u parovima (slika
15.16), tako da se prvim valjkom nanosi polirno
sredstvo, a drugi valjak ga dora|uje.
Spu{tanje kalupa na valjak izvodi se povremeno,
pomo}u ru~nih ure|aja ili automatizovano (pneu-
matski). Doziranje paste mora biti pode{eno prema
mogu}nosti drugog valjka da raspodeli pastu po
povr{ini.
U toku poliranja temperatura povr{ine pove}ava se
pri svakom prolazu ispod valjaka. Pritisak polirnog
valjka prilikom poliranja prouzrokuje trenje, ~ime
Slika 15.14: Proto~na
ma{ina za poliranje sa 6
polirnih valjaka (DMC)
Slika 15.16: Par valjaka za poliranje (DMC)
338
Slika 15.17: Dodatni ure|aj za poliranje
u`ih strana – kantova
se stvara toplota koja mo`e znatno da zagreje pre-
maz. Dugotrajno i veliko pove}anje temperature
dovodi do smanjenog kvaliteta povr{ine, jer dolazi
do porasta unutra{njih naprezanja koja su pro-
uzrokovana plasti~nim deformacijama premaza u
zagrejanom stanju. Kod termoplasti~nih premaza
povr{inska temperatura ne sme da pre|e 40°C, a
kod duroplasti~nih premaza 80°C. Zato se mora
obezbediti permanentno hla|enje polirnih valjaka.
Intenzivno hla|enje povr{ine omogu}eno je speci-
jalnom izradom osovine polirnog valjka, kroz koju
se usisava i radijalno potiskuje (kao kod turbina)
vazduh kroz polirne koturove na povr{inu koja se
polira.
Brzina i kvalitet poliranja kod kratkotrajnog zagre-
vanja povr{inskog sloja na 70 - 80°C zadovoljava,
jer se tada kombinuje bru{enje abrazivom i termo-
plasti~no gla~anje. Brzina poliranja iznosi 15 - 25
m/s kod termoplasti~nih premaza, odnosno 25 - 35
m/s kod duroplasti~nih premaza.
Usled trenja na povr{ini se stvara i izvesna koli~i-
na stati~kog elektriciteta, koji na sebe privla~i ~e-
stice pra{ine. Novije konstrukcije ma{ina za poli-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
ranje imaju ugra|en ure|aj sa mlaznicama, kojim
se na povr{inu prska me{avina vazduha i speci-
jalne te~nosti (“antistatic”).
Polirni valjci imaju pored rotacionog i oscilatorno
kretanje. Osim toga, obi~no je bar jedan valjak po-
stavljen pod izvesnim uglom u odnosu na smer
transporta. Transporter je beskona~na transportna
traka koja se kre}e brzinom izme|u 6 i 12 m/min.
Na proto~nim ma{inama za poliranje obrada (poli-
ranje) u`ih strana (kantova) obavlja se na polirnim
koturovima, koji su direktno postavljeni na oso-
vinu elektromotora (slika 15.17).
15.4.2.2 Pozicione ma{ine za poliranje
Novije konstrukcije ma{ina za poliranje (pozici-
one) zasnivaju se na osnovnim tehnolo{kim za-
htevima primenjenim kod proto~nih ma{ina sa
vi{e para valjaka, ali i sa slede}im razlikama: ma{i-
na za poliranje poseduje dva polirna valjka (jedan
par), koji su sme{teni u pokretnom (slika 15.18) ili
u nepokretnom (slika 15.19) ku}i{tu. Predmet
obrade nalazi se fiksiran na radnom stolu, koji je ili
nepokretan (slika 15.18) ili je pokretan (slika
15.19). Polirni valjci, od kojih je jedan postavljen
normalno, a drugi pod uglom na smer transporta,
omogu}avaju veoma kvalitetno poliranje. Radna
{irina ma{ine za poliranje iznosi 1.400 mm, a pre~-
nik polirnih valjaka 350 mm. Kod ovih ma{ina za
poliranje mo`e se dodatno instalirati i numeri~ko
upravljanje kretanja ku}i{ta sa polirnim valjcima,
odnosno radnog stola.
Ma{ina za poliranje, prikazana na slici 15.20, ima
~etiri polirne glave (umesto polirnih valjaka). Po-
lirne glave su pre~nika 250 mm i izra|ene su od
mekane gume. Postavljene su u pokretno ku}i{te i
kre}u se kru`no iznad predmeta obrade, a ceo sis-
tem se kre}e levo-desno iznad nepokretnog radnog
stola. Kao sredstvo za poliranje koriste se mekane
paste, koje se prskanjem nanose na obra|ivanu
povr{inu.
Posle zavr{nog poliranja povr{ina je veoma glatka,
ali je uprljana ostacima polirne paste i voska, tako
Slika 15.18: Ma{ina za
poliranje sa pokretnim
ku}i{tem i nepokretnim
radnim stolom
(Technomac)
Poglavlje 15.0: BRU[ENJE I POLIRANJE PREMAZA 339

Slika 15.19: Ma{ina za

poliranje sa nepokretnim
ku}i{tem i pokretnim rad-
nim stolom (GMB)

Slika 15.20: Ma{ina za poli-

ranje sa rotacionim polirnim
glavama (GMB)

da je izgled povr{ine malo mutan. Zbog toga se po-
vr{ina zavr{no tretira sredstvom za odstranjivanje
ostataka paste, vodom za poliranje - “poli{om”, tj.
emulzijom rastvara~a sa silikonima. Ovo sredstvo
se na povr{inu nanosi loptom, penastim molton-
koturom ili sun|erom za poliranje.
U cilju mehanizacije ove faze izrade sjaja na ma-
{ini za poliranje nalazi se ure|aj za pre~i{}avanje.
Ovaj ure|aj ima mlaznice za prskanje polirne vode
i rotiraju}e diskove kojima se odstranjuju ostaci
paste i povr{ine kona~no ispoliraju do visokog
sjaja.

Slika 15.21: Ure|aj za ru~no poliranje sa dva polirna kotura (GMB) Slika 15.22: Ru~no poliranje
(Lignum Adriatica)
340
15.4.2.3 Ru~no poliranje
Poliranje zakrivljenih povr{ina i krivih elemenata
nije mogu}e izvoditi u protoku na ma{inama za
poliranje. Njih je potrebno ru~no polirati. Na slici
15.21 prikazan je ure|aj za ru~no poliranje sa
polirnim koturima. Na stabilnom postolju ugra|en
je elektromotor, na ~ijoj su osovini postavljena dva
polirna kotura, {irine 250 i 300 mm i pre~nika 300
mm. Polirni koturi se okre}u sa 840 ob/min. Posto-
je i ru~ne polirke koje rade kao rotacioni disk
koturi, a napravljeni su od penaste gume ili platna
(slika 15.22).
15.5 MATIRANJE PREMAZA BRU[ENJEM
(IZRADA MAT SJAJA)
Pod “mat sjajem” lakirane povr{ine podrazumeva
se obrada sa prigu{enim sjajem (sjaj manji od 50%
po Lange-u). Ukoliko je procenat sjaja manji, uto-
liko je ja~e matiranje. Apsolutni nesjaj, odnosno 0
% sjaja se u praksi ne mo`e posti}i. Donja granica
postizanja mat sjaja nalazi se u podru~ju od oko
5% sjaja.
Matiranje premaza se, generalno, ostvaruje na dva
na~ina:
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
1. matiranje primenom mat premaza - do nesjaja
dolazi usled apsorpcije svetlosti u samom pre-
maznom materijalu i drvetu (reflektancija)
2. matiranje bru{enjem - brusi se povr{inski sloj
filma premaza, tako da se formira hrapava po-
vr{ina i nastupa disperzija svetlosti, tj. ne-
pravilna refleksija.
Matiranje premaza bru{enjem primenjuje se samo
kod obrade sa zatvorenim porama. Naj~e{}e se ko-
risti kod poliestarskog premaza, a zatim i kod kise-
linskih i poliuretanskih premaza. Nakon su{enja
premaza povr{ine se bruse papirom granulacije
No280/320, a zatim trljaju ~eli~nom vunom. Kod
ru~nog matiranja koristi se ~eli~na vuna broj 000, a
kod ma{inskog matiranja ~eli~na traka broj 0. Za
matiranje bru{enjem koriste se i “mikrolon” trake,
kao i “Scotch-Brite” materijali. Pri tom se koristi fi-
na brusna mat-pasta (tzv. “bonpasta”), nakon ~ijeg
uklanjanja se dobija povr{ina svilenkasto-mat efek-
ta.
Nakon bru{enja povr{ina se tretira posebnim mat
te~nostima i mat pastama, kojima se zagla|uju sit-
ni zarezi nastali prilikom bru{enja. Nano{enje mat
te~nosti (tzv. “bonfini{“) vr{i se mekanom pli{a-
nom krpom i to u tankom sloju. Nakon isparavanja
rastvara~a povr{ina dobija jasan svilenkasti mat
efekat.

Lakiranje pojedinim vrstama premaza
16.1 LAKIRANJE NITROCELULOZNIM
PREMAZIMA
Od svih celuloznih derivata u proizvodnji premaza
najvi{e se koristi nitroceluloza. Nitroceluloza se
dobija iz celuloze pamuka reakcijom sa azotnom
kiselinom (nitriranje). Rastvara se u acetonu i raz-
nim estrima a bubri u benzolu i toluolu, koji se ko-
riste kao razre|iva~i. Nitroceluloza mo`e biti nitri-
rana do razli~itog stepena, {to uti~e na viskozitet i
daje razli~ita svojstva premaza.
Vrste nitroceloloza visoke viskoznosti daju rastvore
iz kojih se dobijaju `ilaviji filmovi sa dobrim vezi-
vanjem za podlogu, koji odgovaraju za prve slojeve
nanosa (temeljni premaz). Vrste niske viskoznosti
daju rastvore iz kojih se proizvode pokrivni pre-
mazi.
16.1.1 Vrste povr{inske obrade nitroceluloznim
premazima
Obrada nitroceluloznim premazima prema zapu-
njenosti pora mo`e biti sa:
• zatvorenim porama
• poluzatvorenim porama
• otvorenim porama
Prema sjaju filma razlikuje se sjajna i mat obrada.
16.1.2 Tehnologija lakiranja nitroceluloznim
premazima
Generalno, kod lakiranja nitroceluloznim premazi-
ma mogu do}i u obzir slede}e tehnolo{ke faze
obrade povr{ina:
1. bru{enje podloge
2. zapunjavanje pora
3. temeljno lakiranje
4. zavr{no lakiranje
5. obrada sjaja
16.0
1. Bru{enje podloge – kod lakiranja nitrocelu-
loznim premazima neophodno je dobro bru-
{enje podloge u vi{estepenoj obradi sa zavr-
{nim granulacijama brusnog papira izme|u
No150 i 200. Nitocelulozni premazi imaju, ge-
neralno, malo suve supstance, tako da se na
hrapavim i dlakavim povr{inama te{ko mogu
formirati tanki i glatki filmovi. Osim toga, i
potro{nja premaza se zna~ajno pove}ava. Me-
|utim, mora se posebno naglasiti da je kod
obrade sa nezapunjenim (otvorenim) porama i
u mat sjaju neophodna posebno glatka povr-
{ina, zbog ~ega se zahteva najbolji kvalitet
bru{enja sa odstranjivanjem dlakavosti.
2. Zapunjavanje pora – koli~ina suve materije
kod nitroceluloznih premaza je relativno mala
(25 - 30%), dok je sadr`aj isparavaju}ih mate-
rija relativno veliki. Usled toga se posle su{e-
nja premaza doga|a “sleganje” premaza u po-
re drveta. Ovaj efekat ima uticaj na op{ti iz-
gled i sjaj povr{ine. Zato je kod “sjajne” obra-
de neophodno vi{e nanosa u cilju izravnava-
nja povr{ine. Ovaj problem mo`e se re{iti lak-
{e i ekonomi~nije prethodnim zapunjavanjem
pora.
Zapunjavanje pora se naj~e{}e izvodi nekim
poliuretanskim zapunja~em, sa ili bez pigme-
nata. Posle zapunjavanja povr{ina se obri{e
mekanom krpom, a zatim zapunja~ su{i. Su-
{enje se mo`e i ubrzavati. Bru{enje zapunja~a
se ne izvodi.
Zapunja~i pora nanose se valjanjem ili speci-
jalnom ma{inom sa loptama.
Zapunjavanje pora primenjuje se samo kod
“sjajnih” obrada.
3. Temeljno lakiranje – predstavlja nano{enje
prvog sloja specijalnog, tzv. temeljnog pre-
maza. On dobro prianja za podlogu i `ilaviji je
od zavr{nog premaza. Generalno, neophodan
je kod obrade sa otvorenim ili poluotvorenim
porama u mat efektu ili kod obrade premazi-
ma sa direktnim sjajem.
342
Temeljni premaz mo`e se nanositi razli~itim
postupcima, kao {to su:
a) Prskanje:
- Vazdu{no prskanje – nanosi se izme|u
60 i 120 g/m2 premaza viskoziteta oko 20 -
25 s F/4 20°C. Pritisak komprimovanog
vazduha je izme|u 3,0 i 3,5 bar-a.
- Airless prskanje – mogu se nanositi gu{}i
temeljni premazi, ali se ovaj na~in nano-
{enja retko upotrebljava, jer zbog male ko-
li~ine rastvara~a u premazu dolazi do
brzog isparavanja, {to nepovoljno uti~e na
razlivanje i vezivanje premaza za podlogu.
Ovaj problem mo`e se prevazi}i dodava-
njem “usporiva~a”.
- Elektrostati~ko prskanje - ne primenjuje
se zbog zapaljivosti premaza.
b) Valjanje – koristi se poseban temeljni NC
premaz za nano{enje na ma{ini za valjanje.
Valjanjem se materijal mo`e naneti samo
na ravne plo~e bez reljefa. Uobi~ajeno se
nanose tanki slojevi (30 - 40 g/m2), tako da
je potrebno nano{enje u dva sloja da bi se
postigla koli~ina nanosa od oko 60 - 80
g/m2. Valjanjem se posti`e dobro utiskiva-
nje premaza u pore i br`e su{enje. Visko-
zitet premaza pripremljenog za nano{enje
valjanjem iznosi 50 - 60 s F/4 20° C. Su{e-
nje temeljnog premaza je na temperaturi 60
- 80° C u trajanju od 1 min (za nanos od 30
g/m2) ili 2 min (za nanos od 60 g/m2).
c) Nalivanje – predstavlja najekonomi~niji na-
~in nano{enja temeljnog premaza na rav-
nim plo~ama u industrijskoj proizvodnji.
Viskozitet premaza iznosi 30 - 35 s F/4 20°C,
a nanosi se od 60 - 120 g/m2 na ma{ini za
nano{enje nalivanjem sa jednom nalivnom
glavom (jednokomponentni materijal).
d) Umakanje – ovaj na~in nano{enja temelj-
nog NC premaza primenjuje se kod lakira-
nja nogu i sli~nih delova name{taja. Potreb-
no je da premaz bude posebno pripremljen
za ovaj na~in nano{enja, naro~ito u pogle-
du viskoznosti. Temeljni premaz treba da
je proizveden od viskoznije nitroceluloze,
ali ja~e razre|en, kako bi dobro “kvasio”
povr{inu i imao dobro “punjenje”. Da ne bi
do{lo do stvaranja mehurova, po`eljno je
Tabela 16.1: Vreme su{enja NC temeljnih premaza
Koli~ina nanosa (g/m2) Viskozitet premaza (s F/4 20°C)
60 35
80 35
100 35
120 30
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
da se delovi prethodno zagreju a da se
umakanje izvodi polako (4 cm/min).
Su{enje je ambijentalno (kod zanatske proizvodnje
i u malim preduze}ima) ili ubrzano (u velikim pre-
duze}ima) u su{arama sa konvekcijom. Temperatu-
ra su{enja je od 30 - 80° C. Brzina vazdu{ne struje
treba da je izme|u 1 i 2 m/s. Su{enje traje do posti-
zanja brusne tvrdo}e. U tabeli 16.1 prikazana su
orijentaciona vremena su{enja NC temeljnih pre-
maza za prskanje i nalivanje (vremena obuhvataju
otparavanje, su{enje i hla|enje).
Bru{enje temeljnog premaza je neophodno po{to se
na ovaj sloj uvek nanosi bar jo{ jedan sloj pokriv-
nog premaza. Bru{enjem se posti`e ugla~avanje
podloge i omogu}ava se lepo razlivanje zavr{nog
premaza. Bru{enje je obavezno kod upotrebe pre-
maza sa direktnim sjajem i kod mat obrade.
Za bru{enje temeljnog NC premaza koriste se
“vibracione” ili uskotra~ne brusilice. Bru{enje se
izvodi samo u jednom stepenu sa brusnim papirom
numeracije No 300 - 500.
4. Zavr{no lakiranje – za zavr{no lakiranje mo-
gu se koristiti sjajni, polusjajni ili mat NC pre-
mazi.
Sjajni nitrocelulozni premazi sadr`e pored
nitrirane celuloze i smole koje im daju sjaj.
Premaz se mora prilagoditi na~inu nano{enja,
tako da proizvo|a~i premaza isporu~uju pre-
maze namenjene prskanju, nalivanju ili valja-
nju. Viskozitet premaza za prskanje je oko 20
- 25 s F/4 20° C, a za nalivanje od 35 - 40 s F/4
20° C.
Premaz se nanosi u koli~ini od 100 - 120 g/m2,
tako da debljina suvog filma bude od 30 - 50
µm za jedan sloj. Deblji nanosi se ne prepo-
ru~uju, jer mo`e do}i do prskanja filma. Ta-
ko|e se ne preporu~uje formiranje debljeg
filma vi{eslojnim nano{enjem. Ako je potreb-
no dobijanje debljeg filma, preporu~uje se na-
no{enje debljeg temeljnog premaza.
Mat nitrocelulozni premazi sadr`e materije za
apsorpciju svetlosnih zraka, ~ime se posti`e
prigu{ivanje sjaja, jer je smanjena refleksija.
Generalno, mat nitrocelulozni premazi formi-
raju na povr{ini sjaj izme|u 5 - 10 % sjaja po
Lange-u.
Temperaturni re`im (°C) Vreme su{enja (min)
30 – 60 – 80 – 20 6,0
30 – 60 – 80 – 20 6,5 - 7,0
30 – 60 – 80 – 20 7,5 - 8,0
30 – 40 – 60 – 80 – 20 8,0 - 9,0
Poglavlje 16.0: LAKIRANJE POJEDINIM VRSTAMA PREMAZA
Mat nitrocelulozni premazi se matiraju kod
proizvo|a~a premaza i isporu~uju ve} pripre-
mljeni u pogledu viskoziteta. Razre|ivanje pri
nano{enju ne treba da bude ve}e od 5 - 10 %,
jer se ve}im razre|ivanjem uti~e na stepen
sjaja.
Nanose se vazdu{nim prskanjem, pri ~emu je
viskozitet premaza 20 - 25 s F/4 20° C, nanos
100 - 120 g/m 2, a pritisak komprimovanog
vazduha 2,8 - 3,5 bar-a. Prostorija u kojoj se
lakiraju predmeti obrade mora biti bez pra-
{ine, jer je prisustvo pra{ine veoma uo~ljivo
na mat lakiranim povr{inama. Kada se pre-
maz nanosi nalivanjem treba da ima visko-
zitet oko 35 s F/4 20° C, a koli~ina nanosa je
izme|u 80 - 120 g/m2.
Obrada mat nitroceluloznim premazom uklju-
~uje temeljno lakiranje, bru{enje temelja i
zavr{no lakiranje mat premazom. Posle su-
{enja, koje mo`e biti ambijentalno ili ubrzano,
povr{ina se vi{e ne obra|uje.
Eventualne popravke se ne mogu izvoditi
lokalno, ve} se cela povr{ina mora lako obru-
siti i ponovo preprskati mat premazom.
16.2 LAKIRANJE POLIESTARSKIM PREMAZIMA
Za povr{insku obradu finalnih proizvoda od drveta
koriste se dve grupe poliestarskih premaza:
1. poliestarski premazi sa parafinom (uklju~u-
ju}i i UV-PE premaze)
2. poliestarski premazi sa direktnim sjajem
16.2.1 Sastav premaza
Ovi premazi sastoje se iz poliestarske smole ras-
tvorene u stirolu (vinil benzolu), koja pored nor-
malne hemijske veze poseduje i dvostruke veze.
Takve veze nazivaju se “nezasi}enim”, veoma su
sposobne za reakciju i mogu usled prostornog
umre`avanja da dovedu do stvaranja otpornih fil-
mova. Obe komponente mogu da polimerizuju, ta-
ko da o~vr{}avanje predstavlja kopolimerizacionu
hemijsku reakciju. Pri tom se koriste i pomo}na
sredstva, kao {to su katalizatori, ubrziva~i i stabi-
lizatori. Stabilizatori treba da spre~e polimerizaciju
(otvrdnjavanje) osnovnog laka, koja mo`e da se od-
vija veoma sporo i bez o~vr{}iva~a. Premazu se
dodaje vosak, parafin ili druge materije, koje posle
nano{enja isplivaju na povr{inu i stvaraju jedan
izolacioni sloj, koji elimini{e inhibitorno delovanje
kiseonika iz vazduha. Neo~vrsnuta PE smola je
veoma osetljiva na kiseonik iz vazduha; u slu~aju
da premaz ostane bez parafina nije za{ti}en, a
povr{ina ostaje lepljiva.
343
Kao o~vr{}iva~i koriste se peroksidi, koji uklanjaju
delovanje stabilizatora i tako pokre}u reakciju poli-
merizacije. Zahvaljuju}i dodatim ubrziva~ima
otvrdnjavanje proti~e `eljenom brzinom. Tom pri-
likom stirol se vezuje sa nezasi}enom smolom poli-
estera uz znatno razvijanje toplote, te gubi funkciju
rastvara~a i postaje sastavni deo smole.
Za razliku od svih drugih premaza poliestarski pre-
mazi sadr`e veoma malu koli~inu rastvara~a. Zato
imaju veliki sadr`aj ~vrstih supstanci (preko 90%).
Kako nije potrebno isparavanje rastvara~a iz pre-
maza, mogu}e je naneti debeo sloj premaza.
U prodaji se poliestarski premazi javljaju kao
bezbojni ili obojeni bistri premazi. Za lakiranje ver-
tikalnih povr{ina i zaobljenih delova koriste se tik-
sotropni proizvodi.
Viskozitet normalnog poliestarskog premaza (ne
tiksotropnog) mora da se nalazi izme|u 35 i 50 s
F/4 na 20° C. Poliestarski premaz pre upotrebe mo-
ra da je prozra~an. Ako je mutan zna~i da je o{te-
}en delovanjem vlage ili toplote. On u tom slu~aju
sadr`i bezbroj finih sitnih kristala, koji pri nano{e-
nju stvaraju bele ta~kice. Vreme lagerovanja (tra-
jnost) iznosi 6 meseci.
16.2.2 Svojstva filma premaza i podru~je primene
Pozitivna svojstva: Poliestarski filmovi su posebno
pogodni za izradu visokosjajnih poliranih po-
vr{ina, ali i za izradu mat sjajnih povr{ina sa zatvo-
renim porama. Treba ista}i postojanost ovih pre-
maza na delovanje svetlosti, koja je zna~ajno ve}a
od postojanosti samog drveta. Slojevi premaza su
svetli, staklasto tvrdi, ograni~eno elasti~ni, rasteg-
ljivi i malo osetljivi na delovanje temperature ili
vlage (rezistentni na tropske i polarne uslove). Sjaj
poliranog filma je dugotrajan. Nakon kvalitetnog
poliranja povr{ine su daleko otpornije na grebanje,
delovanje `ara cigarete i alkohola, nego povr{ine
obra|ene nitroceluloznim premazom. Slabe baze i
kiseline, kao i sredstva za negu name{taja, ulja i
voskovi ne o{te}uju sloj premaza.
Negativna svojstva: mo`e da do|e, kao prate}a po-
java, do pojavljivanja ljubi~aste boje usled delova-
nja ubrziva~a, koja se dobrim delom gubi pri o~vr{-
}avanju premaza. Kod svetlih vrsta drveta ili kod
svetlih tonova bajca dolazi do blage dekoloracije.
Poliestarski premazi ne prianjaju za podlogu tako
dobro kao {to imaju dobro grundiranje; zato je ne-
ophodno grundiranje podloge premazom pode{e-
nim prema PE smoli. Nepoznavanje ove pojave
~esto je uzrok nastajanju gre{aka i neuspeha u pri-
meni poliestarskog premaza.
Kod ve}ih povr{ina, vrata i sl. treba u cilju izjedna-
~avanja sila utezanja poliestara obraditi i drugu
344
(le|nu) stranu elementa. Sam premaz grunda nije
dovoljan, ve} se mora naneti, najmanje, jedan sloj
nitroceluloznog premaza.
16.2.3 Priprema i svojstva podloge
Za obradu poliestarskim premazom pogodne su ne-
furnirane i furnirane plo~e iverice. Furniri egzota
nisu pogodni, zbog pove}anog sadr`aja ekstrak-
tivnih materija. Nisu pogodne ni stolarske (panel)
plo~e oblo`ene lju{tenim furnirom, po{to one do-
vode do prskanja premaza usled unutra{njih na-
prezanja.
Masivno drvo se retko lakira poliestarskim prema-
zom, jer mnogo vi{e “radi” od furniranih plo~a.
Ovim materijalom se obra|uju noge stolova, na-
sloni, dr`a~i i sl., ali prvenstveno sa sjajnim polies-
tarskim premazom (zbog ote`anog uklanjanja para-
fina bru{enjem i poliranjem).
Vla`nost drveta mora da se kre}e izme|u 8 i 12 %,
kako bi se osiguralo dobro prianjanje premaza. Ako
je vla`nost ve}a voda }e delovati kao inhibitor do-
njih slojeva premaza i usled toga nastaje slabija ve-
za. Osim toga, pojavljuju se i bele ta~ke, {to pred-
stavlja mesta odlepljivanja filma. Ako je drvo su-
vi{e suvo uzima vlagu iz vazduha i pove}ava za-
preminu (bubri), {to sloj premaza ne mo`e da prati,
tako da dolazi do pucanja.
Temperatura podloge treba da je oko 20° C. Drvo
pre obrade treba klimatizovati na sobne uslove
(temperatura 20° C i relativna vla`nost 60%). Hlad-
no drvo usporava polimerizaciju, zbog sporijeg iz-
la`enja parafina na povr{inu. Na hladnoj podlozi
slabija je adhezija premaza, a javljaju se i bele
ta~kice. Ako je podloga suvi{e topla dolazi do pre-
vi{e brzog isparavanja stirola, a parafin ostaje
zarobljen unutar sloja premaza.
Poroznost drveta ima uticaj na sleganje filma i
pojavu mehuri}a. Ukoliko su pore krupnije i ova
pojava je izra`enija. U tom slu~aju treba naneti
deblji sloj premaza ili posebno pripremljen pre-
maz, tzv. “ubrzani poliestar”, valjanjem u koli~ini
30 - 40 g/m2.
Bru{enje podloge – najbolji rezultati posti`u se pri-
menom brusnog papira granulacije No 80 - 100.
Grublja brusna zrna ostavljaju ogrebotine, a finija
nisu po`eljna jer suvi{e glatka podloga smanjuje
adheziju premaza. Izbor granulacije papira mora
da se prilagodi drvnoj vrsti, odnosno njenoj po-
roznosti.
Beljenje drveta – za beljenje se isklju~ivo koristi
vodonik peroksid, 30 - 35%-ne koncentracije.
Zaostali peroksid u drvetu ubrzava otvrdnjavanje
poliestarskog premaza. Svi drugi postupci beljenja
su neprikladni, a posebno treba izbegavati beljenje
oksalnom kiselinom.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Bajcovanje drveta – gre{ke nastale bajcovanjem
mogu da uti~u na prianjanje poliestarskog sloja.
Bajcevi sa ~esticama pigmenata ili bajcevi koji
formiraju sloj nisu pogodni za upotrebu, jer ote-
`avaju su{enje drveta. To posebno va`i za bajceve
tamnih tonova. Proizvo|a~i bajceva isporu~uju
visokokoncentrovane paste pod nazivom “polies-
tar-bajcevi”, koji u drvo unose malo vlage ili ras-
tvara~a, pa tako ne ometaju su{enje premaza.
Prilikom bajcovanja treba obratiti pa`nju na sle-
de}e:
• kontrolisati vla`nost drveta – ne sme da se
prekora~i 12 % vla`nosti
• izostaviti razli~ite dodatke bajcevima
• sadr`aj rastvara~a u bajcevima ne sme da bude
ve}i od 5 %
• suvi{an bajc ukloniti sa povr{ine ~etkom za
rasterivanje bajca
• upotrebiti specijalna sredstva za grundiranje
kod primene tamnih bajceva
• upotrebljavati dimne bajceve bez dodataka i
bez metalnih soli
Grundiranje i zapunjavanje pora – i pored velike
mo}i zapunjavanja koje poseduju ovi premazi pre-
poru~uje se zapunjavanje pora. To je potrebno, pr-
venstveno kod drveta sa krupnim porama, kao i
kod tamno bajcovanog drveta. Za zapunjavanje po-
ra koriste se ista sredstva kao i kod primene nitro-
celuloznih premaza.
Izolaciono grundiranje drveta mogu}e je izostaviti,
prakti~no samo kod nekih drvnih vrsta, na primer
kod vrsta sa zatvorenim porama. Neophodno je
kod iroko, makasara, mansonije, palisandera, cr-
venog bora (Redwood), tikovine, zebrana i d`evera-
stog mazera. Na ove vrste drveta, ako nije izvr{eno
izolaciono grundiranje, ne}e da prianja poliestarski
premaz, jer imaju veliki sadr`aj ekstraktivnih
materija (izme|u 15 i 35 %).
Za izolaciono grundiranje koriste se poliuretanski
izolatori. Preporu~uje se da se prvi sloj nanese kr-
pom radi bolje adhezije, a zatim se prskanjem
nanose 2 - 3 izolaciona sloja sa me|ubru{enjem.
Razmak izme|u slojeva iznosi 2 - 4 sata.
Za prethodno beljeno drvo upotrebljava se specijal-
ni o~vr{}iva~, kako bi se izbeglo `u}enje.
16.2.4 Nano{enje premaza
Poliestarski premazi naj~e{}e se nanose prskanjem
i nalivanjem. Izbor ure|aja i metoda nano{enja ug-
lavnom se prilago|ava sastavu premaza, na~inu
o~vr{}avanja i radnom vremenu. Kada se pome{aju
sve tri komponente premaza (lak + katalizator +
ubrziva~) radno vreme sme{e je neprihvatljivo
kratko – oko 30 minuta. Zbog kratkog radnog vre-
Poglavlje 16.0: LAKIRANJE POJEDINIM VRSTAMA PREMAZA
mena sme{e (pot life) treba prora~unati potrebnu
koli~inu i pripremljen premaz naneti odjednom.
To onemogu}ava nano{enje sa standardnim ure-
|ajima, a i stalno pripremanje materijala nije prih-
vatljivo u industriji. Zbog toga se u praksi lakiranja
ovim premazima primenjuju metode kojima se
odvajaju komponente premaza u momentu nano{e-
nja, a sjedinjuju se tek na povr{ini drveta, kada i
zapo~inje reakcija polimerizacije. Kako na brzinu
reakcije uti~e razlaganje peroksida, to se pri na-
no{enju obavezno mora razdvojiti ubrziva~ i pe-
roksid.
Za nano{enje poliestarskih premaza formiraju se
dva sistema:
• lak + katalizator (pot-life oko 48 h na 20°C)
• lak + ubrziva~ (pot-life nekoliko nedelja)
Mogu}e je nanositi poliestarski premaz i u slede}oj
kombinaciji:
• lak sa ubrziva~em + katalizator
S obzirom da se komponente PE premaza pre na-
no{enja moraju razdvojiti, {to zna~i da se nanose
kao dvokomponentni materijali, moraju se prime-
niti ure|aji za dvokomponentno nano{enje pre-
maza.
16.2.4.1 Nano{enje prskanjem
Za nano{enje prskanjem PE premaza naj~e{}e se
koriste slede}i postupci:
sistem 1 : 1
sistem 10 : 1
Za nano{enje u sistemu 1 : 1 koristi se dvokompo-
nentni pi{tolj i dvokomponentni kompresioni lo-
nac za premaz, a za nano{enje u sistemu 10 : 1 ko-
risti se dvokomponentni pi{tolj i ure|aj za dozira-
nje komponenti premaza.
Priprema PE premaza za prskanje u sistemu 1 : 1
podrazumeva formiranje dve komponente na sle-
de}i na~in:
0,5 TD laka + katalizator = prva komponenta
0,5 TD laka + ubrziva~ = druga komponenta
Pri nano{enju premaza prskanjem prska se u vi{e
navrata unakrsnim hodom sve dok se ne postigne
potrebna debljina sloja. Viskozitet premaza je 25 -
30 s F/4 na 20° C, otvor mlaznice je izme|u 1,5 i
2,0 mm, a pritisak prskanja 1,5 - 2,5 bar-a. Odsto-
janje pi{tolja od podloge iznosi 20 - 25 cm, a pi{tolj
treba voditi pod pravim uglom u odnosu na povr-
{inu koja se obra|uje. Pri suvi{e velikom pritisku
prskanja vazduh ulazi u premaz i mehurovi ne}e u
potpunosti da iz~eznu za vreme otvrdnjavanja.
Usled toga ostaju nakon bru{enja brojni mali kra-
teri na povr{ini. S obzirom da PE premazi skoro i
345
da ne sadr`e rastvara~e, mogu}e je celokupnu koli-
~inu premaza naneti u jednom sloju (hodu prska-
nja). Me|utim, u praksi se daje prednost vi{ekrat-
nom nano{enju, u dva ili tri radna hoda, s tim da
se izme|u njih napravi mala pauza, kako bi se na
taj na~in obezbedilo potpuno izdvajanje vazduha i
kako bi nastala {to manja mehani~ka naprezanja u
sloju. U tom slu~aju treba prskati “mokro na mo-
kro”, kako bi se omogu}ilo izbijanje celokupne ko-
li~ine parafina na povr{inu. Ako izme|u prvog i
drugog nano{enja pro|e vi{e od 15 minuta i ako je
suvi{e poodmaklo `eliranje, drugi sloj premaza
ne}e mo}i dobro da prione za podlogu. Nakon `eli-
ranja mogu}e je nano{enje drugog sloja premaza,
tek po{to je prethodni potpuno otvrdnuo i po{to je
pa`ljivo obru{en parafinski sloj.
Priprema PE premaza za prskanje u sistemu 10 : 1
podrazumeva formiranje dve komponente na sle-
de}i na~in:
lak + ubrziva~ = prva komponenta (10 TD)
katalizator = druga komponenta (1 TD)
Prva komponenta se naziva i “ubrzani lak” i njen
viskozitet je 45 s F/4 na 20° C. I ovde se za prskanje
koristi dvokomponentni pi{tolj, s tim {to se do nje-
ga dovode komponente u odnosu 10 : 1 (iz ure|aja
za doziranje).
Elektrostati~ko prskanje PE premaza mogu}e je sis-
temom sa disk elektrodama. Na disk se dovodi ubr-
zani lak (prva komponenta), a kroz poseban vod
dovodi se katalizator (druga komponenta). Obe
komponente se me{aju na ivici diska.
Kada se nanosi 500 g/m 2 pripremljenog polies-
tarskog premaza (te~nog) na povr{ini ostane sloj
suvog filma debljine 0,4 - 0,5 mm.
Ukoliko se na sloju premaza pojave prskotine ili
ako se ocrtava struktura drveta zna~i da je debljina
sloja suvi{e mala. Mesta sa previ{e tankim nano-
som premaza ili mesta sa rupicama na podlozi mo-
gu se nakon 15 - 20 minuta zaliti, odnosno popuni-
ti prskanjem.
Kod lakiranja vertikalnih povr{ina, kao {to su ra-
movi ili pri lakiranju ve}ih zaobljenja koriste se
tiksotropni PE premazi. Ovi premazi su gusti, ali se
pri me{anju ubrzano razre|uju i postaju te~ni. U
takvom stanju mo`e se dobro naneti premaz na
vertikalne povr{ine, nakon ~ega se ponovo brzo
zgu{njava, tako da ne dolazi do curenja.
16.2.4.2 Nano{enje nalivanjem
Ovo je naj~e{}i na~in nano{enja PE premaza i naj-
vi{e se primenjuje u serijskoj proizvodnji. I ovde
postoji nekoliko postupaka, kao {to su: sistem 1 : 1
i kontaktni postupak (sistem sa reaktivnom osno-
vom).
346
Kod sistema 1 : 1 koristi se ma{ina za nalivanje sa
dve nalivne glave. Priprema premaza je ista kao i
za nano{enje prskanjem. Viskozitet obe komponen-
te treba da iznosi 35 - 40 s F/4 na 20° C. Kod sis-
tema za nalivanje sa dve glave nanose se dva filma
premaza neposredno jedan iza drugog, pri ~emu
prva glava sadr`i osnovni lak i katalizator, a druga
glava osnovni lak i ubrziva~. Me{anje obe kompo-
nente obavlja se tek na povr{ini drveta.
Kod sistema sa reaktivnom osnovom (kontaktnog
postupka) prvo se na podlogu nanosi temeljni sloj
od nitroceluloze, kome je dodata potrebna koli~ina
katalizatora (peroksida) za otvrdnjavanje sloja PE
premaza, koji se kasnije nanosi na temelj. Reaktiv-
na osnova se nanosi valjanjem, u koli~ini od 25-50
g/m2. Drugu komponentu ~ini PE premaz sa doda-
tim ubrziva~em. Posle vi{e~asovnog su{enja nanosi
se PE premaz (nalivanjem), ~ije otvrdnjavanje pro-
ti~e od podloge ka povr{ini. Postoji i mogu}nost
nano{enja u sistemu “mokro na mokro”, gde se
osnovni sloj ne su{i, ve} se na njega posle veoma
kratkog vremena (oko 15 s) nanosi PE premaz. Ovaj
postupak se ~esto sre}e u praksi, jer ne zahteva
ure|aje za su{enje, a i vreme obrade je kra}e.
16.2.5 Su{enje i o~vr{}avanje
Potrebno vreme za otvrdnjavanje sloja PE premaza
na temperaturi prostorije iznosi 12 - 24 sata, na
temperaturi od 50° C vreme otvrdnjavanja iznosi
svega oko 4 sata. Ubrzani postupci su{enja (u
su{arama) skra}uju vreme su{enja na 15 - 20 minu-
ta. Brzom otvrdnajvanju treba da prethodi vaz-
du{no su{enje na temperaturi prostorije u trajanju
od 0,5 - 1,5 sata. Dalja obrada mo`e da se obavi tek
po{to je potpuno zavr{en proces otvrdnjavanja.
Kao {to je neophodno da pri nano{enju predmeti
obrade le`e horizontalno, tako i pri su{enju moraju
biti horizontalni. Sve do potpunog otvrdnjavanja
treba izbegavati dodirivanje i o{te}ivanje parafin-
skog sloja, jer }e otisci prstiju biti vidljivi i na
zavr{no poliranoj povr{ini.
16.3 LAKIRANJE POLIURETANSKIM
PREMAZIMA
Ranije se ovi premazi nisu upotrebljavali za lakira-
nje name{taja u tolikoj meri kao ostali materijali.
Danas se sve vi{e koriste, a razlog tome je njihova
odli~na stabilnost i otpornost na mnoge {tetne fak-
tore koji degradiraju}e deluju na obra|ene po-
vr{ine.
Poliuretanski premazi se nazivaju i DD lakovima,
jer su sastavljeni od osnovnog laka – Desmophen-a,
koji predstavlja modifikovanu zasi}enu polies-
tarsku smolu sa slobodnim OH-grupama i o~vr-
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
{}iva~a - Desmodur-a, koji predstavlja poliizoci-
janat sa izocijanatnom grupom (NCO). Pri reakciji
obe komponente (poliadicija) nastaje veoma otpor-
na sinteti~ka smola - poliuretan. Osnovne kompo-
nente, Desmophen i Desmodur, proizvedene su
1937. godine u fabrici Bayer i danas predstavljaju
bazu za brojne sintetske proizvode, a posebno za
materijale za povr{insku obradu. Pogodnim kombi-
nacijama komponenti mogu se optimalno, ve} pre-
ma odre|enim zahtevima, podesiti svojstva prema-
za (na primer tvrdo}a, elasti~nost itd.).
U praksi postoji nekoliko mogu}nosti odvijanja
reakcije, tako da se mogu javiti slede}i slu~ajevi:
• reakcija izme|u dve komponente
• grejanje jedne komponente sa maskiranim izo-
cijanatima
• reakcija izme|u slobodnih izocijanatnih grupa
i vlage iz vazduha (jednokomponentni postu-
pak)
16.3.1 Svojstva filma premaza i podru~je primene
Pozitivna svojstva: Poliuretanski premazi su jedini
materijali ~iji film sjedinjuje dve veoma va`na, a
~esto suprotna svojstva – ~vrsto}u i elasti~nost. Za-
to su ovi premazi pogodni kako za temeljne, tako i
za zavr{ne nanose. Elasti~nost premaza je zna~ajna
prvenstveno za temeljne slojeve, jer premaz mora
da kompenzira dimenzione promene u podlozi, da
ne bi do{lo do pucanja filma. Posebno svojstvo
poliuretanskih premaza je veoma dobra adhezija,
tako da se oni ~esto koriste kao podloga za pre-
maze koji nemaju dobro “vezivanje” za podlogu.
Od zavr{nog sloja o~ekuje se da ima dobru otpor-
nost na udarce, ogrebotine, toplotu, hladno}u,
vodu, hemikalije i abraziju. Ovi premazi se prema
otpornosti na navedene faktore svrstavaju u sam
vrh. Ne o{te}uju ih razre|ene kiseline i baze, kao i
mnogi organski rastvara~i i ulja i masti. Otporni su
na delovanje vremenskih uslova i na morsku vodu.
Negativna svojstva: Nedostatak koji prati sve PU
premaze je pojava `utila usled delovanja UV svet-
losnih zraka. Ovaj nedostatak se mo`e ubla`iti do-
dacima za za{titu od `u}enja ili primenom speci-
jalnih o~vr{}iva~a (alifati~nih izocijanata). Prven-
stveno kod svetlih vrsta drveta ova pojava se suzbi-
ja grundiranjem sa reakcionim svetlosno-za{titnim
materijalima. Ako je za beljenje kori{}en vodonik
peroksid dolazi sa ve}inom o~vr{}iva~a do stvara-
nja `ute do braon dekoloracije. Zato se za beljenje
moraju koristiti druga sredstva ili se moraju koris-
titi premazi sa specijalnim o~vr{}iva~ima.
Otpornost jednokomponentnih PU premaza je
dobra, ali zna~ajno manja od otpornosti dvokom-
ponentnih premaza. Trajnost premaza (vreme skla-
Poglavlje 16.0: LAKIRANJE POJEDINIM VRSTAMA PREMAZA
di{tenja) je ograni~ena, posebno kod posuda koje
su otvarane.
Podru~je primene: Zbog svojih izvanrednih ot-
pornosti ovi premazi se koriste za za{titu predmeta
koji su izlo`eni velikim optere}enjima, kao {to su
na primer plo~e stolova, {kolski i kuhinjski name-
{taj, laboratorijski name{taj, sportski rekviziti,
skije, kao i za lakiranje parketa (podova) od tvrdih i
mekih vrsta drveta.
16.3.2 Tipovi poliuretanskih premaza
Poliuretanski premazi javljaju se kao:
• dvokomponentni PU premazi (lak + kataliza-
tor)
• jednokomponentni PU premazi (reaktor sa
vlagom)
• me{ani PU premazi
Dvokomponentni PU premazi imaju kao prvu
komponentu lak sa hidroksilnim grupama, a kao
drugu komponentu reaktor sa izocijanatnim grupa-
ma. Ova dva materijala me{aju se pre upotrebe i
radno vreme sme{e iznosi od 2 - 24 ~asa.
Jednokomponentni PU premazi imaju ve} pome-
{ane obe komponente, ali u koli~ini nedovoljnoj da
se izazove reakcija. Tako pripremljeni isporu~uju
se u ambala`i za{ti}enoj od vlage. Premaz koji se
nalazi u otvorenoj ambala`i ne mo`e se vi{e ~uvati,
ve} se mora odmah upotrebiti. Reakcija se pokre}e
delovanjem vlage iz vazduha ili drveta. Sporije se
su{e od dvokomponentnih PU premaza.
Me{ani PU premazi su dvokomponentni premazi
u kojima je jedan deo hidroksilne komponente (vi-
{e od 20%) zamenjen proizvodom koji su{i ispara-
vanjem, kao {to su celulozni ili vinilni derivati. Na
taj na~in skra}uje se vreme su{enja na pra{inu.
Prema svojstvima filma ovi premazi se nalaze
izme|u nitroceluloznih i ~istih poliuretanskih pre-
maza.
U praksi se najvi{e koriste dvokomponentni PU
premazi, koji prema nameni mogu biti:
• izolacioni premazi: koriste se kao izvrsna podlo-
ga na smolastim vrstama drveta, jer imaju dobro
prianjanje na drvetu sa ekstraktivima na povr-
{ini, tako da se na njih posle mo`e naneti bilo
koji drugi premaz (koji se ina~e ne bi vezao za
podlogu kao prvi sloj). Primenjuju se za obradu
bora, palisandera, tikovine itd.
• temeljni premazi: namenjeni su za istovremenu
izolaciju i zapunjavanje pora drveta. Zbog ve}eg
sadr`aja suve materije ovi premazi ne zahtevaju
prethodno zapunjavanje pora. Od njih se zahte-
va da se brzo su{e i lako bruse. Nakon su{enja
nanosi se zavr{ni premaz.
347
• dvoslojni (“duplo”) premazi: poliuretanski pre-
mazi podjednako su pogodni i za temeljne i za
pokrivne nanose za zavr{ni sloj. Imaju svojstva
dobrog premaza za temelj (brzo su{e, dobro za-
punjavaju podlogu, lako se bruse), ali imaju i
svojstva dobrog premaza za zavr{no lakiranje.
Jedan premaz dovoljan je za celokupnu obradu
(za oba sloja), {to omogu}ava lak{i rad. Proi-
zvode se kao bezbojni ili pastama tonirani bistri
premazi, kao i obojeni (pigmentirani) premazi.
• sjajni zavr{ni premaz: to je premaz koji daje
veoma visok sjaj. Su{enje se mora obaviti u pros-
toru bez pra{ine (preporu~uju se kabine sa nad-
pritiskom).
16.3.3 Priprema sme{e premaza
Osnovni lak i o~vr{}iva~ me{aju se prema uputstvu
proizvo|a~a, u zavisnosti od sastava naj~e{}e je
odnos komponenti 2 : 1 do 1 : 1. Me{avina se mo`e
odmah upotrebiti.. Radno vreme me{avine iznosi,
generalno, 24 sata, tako da treba pripremiti samo
toliko premaza koliko se mo`e upotrebiti u toku
dana. Sme{a premaza koja po~inje da `elira nije
vi{e za upotrebu. Za razre|ivanje treba koristiti
samo razre|iva~ od istog proizvo|a~a. Razre|iva~i
koji sadr`e nitro komponente i alkohole izazivaju
razlaganje sme{e, potro{e o~vr{}iva~ u reakciji sa
njima i ubrzavaju o~vr{}avanje sme{e.
Poliuretanski premazi veoma su osetljivi na pra{i-
nu. Zato treba voditi ra~una da se priprema sme{e
obavlja u ~istim sudovima i da se nanose u ~istoj
atmosferi.
16.3.4 Priprema drveta
Zbog velike osetljivosti neo~vrsnutog PU premaza
na pra{inu i ostale ne~isto}e, povr{ina drveta koja
se lakira mora da bude potpuno ~ista, sa povr{ine
mora da se ukloni sva pra{ina, prljav{tina, ulje i
voskovi. Drvo koje sadr`i smolu treba pre nano-
{enja premaza iz~etkati i isprati nitro razre|i-
va~em. Drvo se mo`e bajcovati klasi~nim bajcevi-
ma za drvo. Vla`nost drveta ne sme da pre|e 12 %.
Lakiranje PU premazima sa normalnim o~vr{}i-
va~ima mo`e da izazove promenu boje na `uto do
tamno braon, kada se drvo prethodno izbeljuje vo-
donik peroksidom ili natrijumbisulfidom, odnosno
na ru`i~asto, kada se izbeljuje oksalnom kiselinom.
U tom slu~aju treba koristiti posebne o~vr{}iva~e,
koji ne dovode do dekoloracije.
Bru{enje drveta treba da bude {to finije, tako da se
koristi brusni papir granulacije No 180 - 220.
PU premazi izuzetno su pogodni za grundiranje,
odnosno temeljno lakiranje. Pogodni su kao izolira-
348
ju}a osnova za obradu sa drugim premazima, jer
spre~avaju ometaju}e delovanje {tetnih supstanci
iz drveta. Preduslov za optimalno lakiranje PU pre-
mazima je da se temeljni sloj i naredni sloj sastoje
od iste vrste materijala. Za grundiranje PU prema-
zu se dodaje 30 - 50% razre|iva~a, kako bi se
postiglo intenzivno vezivanje dubljim prodiranje-
mu u drvo i o~vr{}avanjem gornjih }elija drveta.
Optimalna za{tita od `utila, koje nastaje usled
delovanja svetlosti, posti`e se kada svi naneti sloje-
vi, dakle i temeljni sloj, sadr`e sredstva za za{titu
od `u}enja. Ovo posebno va`i za svetle vrste drve-
ta, koje obradom PU premazima mogu da zadr`e
dugotrajnu postojanost na delovanje svetlosti.
16.3.5 Nano{enje premaza
Nano{enje premaza mo`e biti ru~no – ~etkom, prs-
kanjem ili ma{inski – prskanjem u automatima,
nalivanjem ili valjanjem. Za jednostavnija lakiranja
dovoljno je naneti premaz 2 - 3 puta, a za proi-
zvode koji su izlo`eni uticaju vremena, u zavisnos-
ti od vrste drveta, potrebno je 4 - 5 slojeva. Pojedini
slojevi treba da budu {to je mogu}e tanji, kako bi
se lak{e uklonili mehurovi vazduha i omogu}ilo
isparavanje rastvara~a. Nanos od 100 - 200 g/m2 ne
sme da se prekora~i. Izme|u pojedinih nanosa pre-
maza treba da se omogu}i su{enje u vremenu od 4
- 8 sati. Posle su{enja svakog sloja treba blago obru-
siti povr{inu, kako bi se uklonile neravnine.
Prskanjem se PU premaz nanosi sa manjim pri-
tiskom - od 1,0 - 1,5 bar-a, najvi{e do 2,5 bar-a i sa
mlaznicom otvora 1,5 mm. I viskozitet treba da bu-
de nizak - vreme isticanja iz DIN ~a{e sa otvorom 4
mm na 20° C iznosi izme|u 10 i 15 s.
Postoji opasnost da se u nanetom sloju premaza
obrazuju vazdu{ni mehurovi kada je:
• suvi{e veliki viskozitet premaza ili suvi{e de-
beo nanos (sloj premaza), tako da rastvara~ iz
donjih slojeva ne mo`e u potpunosti da iza|e
iz premaza
• prevelik pritisak prskanja ili premalo rastoja-
nje pi{tolja od povr{ine
• previsoka vla`nost vazduha; u ovom slu~aju
treba razrediti sme{u premaza
• prevelika toplota u su{ari, bez odgovaraju}eg
predsu{enja
• suvi{e niska temperatura drveta; predmete ob-
rade treba prethodno uneti u radnu prostoriju,
kako bi se postiglo izjedna~avanje tempera-
ture; ne smeju se lakirati hladni elementi
Kod serijske proizvodnje preporu~uje se upotreba
ure|aja za dvokomponentno prskanje, kod kojih se
osnovni lak i o~vr{}iva~ posebno dovode, a do me-
{anja dolazi tek u mlazu prskanja.
Viskozitet PU premaza za nalivanje iznosi 30 - 45 s
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
F/4 na 20° C. Neophodno je da se stalno kontroli{e
u toku rada i pode{ava razre|iva~em.
16.3.6 Su{enje i o~vr{}avanje
Temperatura su{enja ne sme da bude ispod 15° C,
jer sloj premaza ne}e u potpunosti da o~vrsne. Po-
ve}anjem temperature zna~ajno se skra}uje vreme
o~vr{}avanja, tako da na 80° C iznosi 2 - 3 sata.
Na sobnoj temperaturi (20°C) sloj premaza posti`e:
- suvo}u na pra{inu .................. posle 30 minuta
- suvo}u na lepljenje ................ posle 2 - 3 sata
- suvo}u na transport ............... posle 9 - 10 sati
- suvo}a na bru{enje ................ posle 24 sata
- suvo}a na poliranje ............... posle 3 - 4 dana
- potpuno o~vr{}avanje
kod unutra{njih radova ......... nakon 4 - 5 dana
- potpuno o~vr{}avanje
kod podova ............................. nakon 5 - 8 dana
16.4 LAKIRANJE AKRILNIM PREMAZIMA
16.4.1 Sastav premaza
Poliuretanski premazi sa akrilnim smolama su sli-
~ni pravim poliuretanskim premazima. Osnovni
lak je poliakrilna smola, o~vr{}iva~ je, kao i kod
PU premaza, Desmodur (poliizocijanat). Reakcioni
proizvod je film poliuretana velike otpornosti.
Poliuretanski premazi sa akrilnim smolama su
“duplo” premazi; jednako su podesni za temeljno
lakiranje (grundiranje) kao i za zavr{no lakiranje i
u toj kombinaciji se posti`u najbolji rezultati. Pro-
izvode se kao bezbojni ili tonirani transparentni
premazi ili pigmentirani obojeni lakovi, razli~itog
procenta sjaja (sjajni do mat).
Osnovni lak ima skoro neograni~enu trajnost, ako
se lageruje na hladnom mestu u dobro zatvorenoj
ambala`i. O~vr{}iva~ je osetljiv na vlagu (kao i kod
PU premaza), tako da mu je upotrebljivost ogra-
ni~ena na oko 6 meseci (ako je dobro zatvoren u
ambala`i).
16.4.2 Svojstva filma premaza i podru~je primene
Prednost PU premaza sa akrilnim smolama u odno-
su na klasi~ne PU premaze odnosi se na bolju pro-
zirnost i otpornost na delovanje svetlosti (`u}enje).
Kod ovih premaza skoro da nema `u}enja, kao {to
je slu~aj kod klasi~nih PU premaza. Zato se koriste
tamo gde se tra`i, pored izvanrednih mehani~kih i
hemijskih svojstava, jo{ i postojanost tona boje dr-
veta, pre svega kod svetlih vrsta drveta, koje se ko-
riste za izradu zidnih obloga, vrata od prirodnog
drveta, sobnog i kancelarijskog name{taja itd.
Poglavlje 16.0: LAKIRANJE POJEDINIM VRSTAMA PREMAZA
16.4.3 Priprema premaza
Kao i kod PU premaza preporu~uje se lakiranje u
klimatiziranim prostorijama, na temperaturi od 20°
C i uz malu relativnu vla`nost vazduha.
Osnovni lak i o~vr{}iva~ me{aju se u odnosu 4 do
5 : 1. Sme{a se mo`e odmah upotrebiti. Radno vre-
me iznosi 8 - 20 sati. Kod velike vla`nosti vazduha
i nano{enja vazdu{nim prskanjem preporu~uje se
dodavanje razre|iva~a u koli~ini od 1 - 20%.
16.4.4 Priprema drveta
Drvo (podloga) mora da je suvo i o~i{}eno od vos-
ka, ulja, smola i ostataka lepka. Preduslov za kva-
litetnu obradu je pa`ljivo bru{enje podloge, kako bi
se omogu}ilo dobro prianjanje premaza. Za drvo
koje je beljeno vodonik peroksidom treba koristiti
premaz sa specijalnim o~vr{}iva~em.
Najbolji rezultati obrade posti`u se ako se grundi-
ranje (temeljno lakiranje) i pokrivno lakiranje iz-
vode sa istom vrstom premaza.
16.4.5 Nano{enje premaza
Pogodni na~ini nano{enja premaza su vazdu{no
prskanje, nalivanje i valjanje. Kod vazdu{nog
prskanja koristi se mlaznica sa otvorom 2,0 - 2,5
mm, a pritisak prskanja je 2,0 - 2,5 bar-a (za temelj-
no lakiranje), odnosno sa mlaznicom otvora 1,8 -
2,0 mm, a pritisak prskanja je 2,5 - 3,0 bar-a (za po-
krivno lakiranje). Kod pokrivnog lakiranja nanosi
se 120 - 150 g/m 2 premaza, dok se ukupno na
povr{inu nanosi 400 g/m2.
16.4.6 Su{enje i o~vr{}avanje
Poliuretanski premazi sa akrilnim smolama imaju,
generalno, kratko vreme su{enja i o~vr{}avanja; pri
normalnoj temperaturi prostorije ovi premazi do-
sti`u suvo}u na pra{inu za 10 - 20 minuta, a nakon
30 - 45 minuta mogu se brusiti. Potpuno
o~vr{}avanje dosti`e se nakon jedne nedelje i tek
tada film premaza mo`e da u potpunosti trpi me-
hani~ka i hemijska optere}enja.
16.5 LAKIRANJE KISELOO^VR[]AVAJU]IM
PREMAZIMA
16.5.1 Sastav premaza
Glavni sastojak osnovnog laka kod SH premaza
~ini, naj~e{}e, karbamid formaldehidna smola, re-
349
|e fenolna ili melaminska smola. Osnovni lak mo-
`e biti i modifikovan, prvenstveno sa alkidnim ili
nitroceluloznim smolama. Kao o~vr{}iva~ koriste
se kiseli dodaci, ~iji udeo u sme{i varira u zavis-
nosti od proizvo|a~a (2 - 10 %) i od predvi|ene
temperature o~vr{}avanja. Kao o~vr{}iva~ koristi
se neka organska kiselina (na primer p-toluolsul-
fonska kiselina). Pored dvokomponentnih premaza
u prodaji se nalaze i jednokomponentni proizvodi.
16.5.2 Svojstva filma premaza i podru~je primene
Pozitivna svojstva: Premazi imaju veliki sadr`aj
suve materije (oko 50 %), tako da dobro zapunjava-
ju podlogu. Otporni su na udarce, grebanje, haba-
nje, postojani su na delovanje svetlosti, vode, raz-
bla`enih baza, uslovno su otporni na mnoge organ-
ske rastvara~e (na primer benzin, alkohol). Nakon
su{enja te{ko su zapaljivi, otporni su na `ar cigare-
te, postojani na nagle temperaturne promene.
Negativna svojstva: Kiseline koje se upotrebljavaju
kao o~vr{}iva~ agresivne su za metale. Kod nekih
vrsta drveta, kao na primer kod bukve, tre{nje,
bora i ari{a mo`e da do|e do dekoloracije (crvena
boja). SH premazi su nedovoljno otporni na spol-
ja{nje vremenske uslove, tako da nisu pogodni za
spolja{nja lakiranja.
Podru~je primene: SH premazi uglavnom se ko-
riste za lakiranje predmeta gde se zahteva ve}a
otpornost, kao na primer kod kancelarijskog i {kol-
skog name{taja, gra|evinske stolarije itd. Zbog
dobrog vezivanja za podlogu mogu se koristiti za
grundiranje kod obrade sa NC premazima.
16.5.3 Priprema premaza
SH premazi se ne smeju prskati ili su{iti u prosto-
rijama gde se istovremeno nanose i su{e NC pre-
mazi, jer postoji opasnost da se povr{ine zamagle
(formiranje ljubi~astog tona). Tako|e i pare amoni-
jaka (na primer iz bajceva) mogu da izazovu na
povr{inama mle~no-bele tonove.
Pri nano{enju i o~vr{}avanju SH premaza osloba|a
se formaldehid (peckaju}i miris). Formaldehid je
{tetan po zdravlje (pretpostavka da je kancerogen),
nadra`uje disajne puteve, o~i i sluzoko`u `eluca.
Zato je neophodno da se prostorija {to bolje prove-
trava. Nano{enje i su{enje SH premaza ne sme se
obavljati na temperaturama ni`im od 18° C, jer }e u
protivnom o~vr{}avanje da te~e suvi{e usporeno i
ne}e se u potpunosti zavr{iti.
Lak i o~vr{}iva~ me{aju se u odnosu koje propisuje
proizvo|a~, a sme{a se mo`e odmah upotrebiti.
Radno vreme (pot-life) iznosi izme|u 24 sata i tri
dana. Ipak, preporu~uje se da se pripremi samo
350
dnevno potrebna koli~ina i da se istog dana upotre-
bi. Po{to premaz menja boju u dodiru sa mnogim
metalima, me{avinu treba pripremati u posudama
od keramike, stakla ili u neo{te}enim emajliranim
posudama. Iz istog razloga pi{tolji za prskanje (sa
mlaznicama i iglama) moraju biti izra|eni od ple-
menitog ~elika. Ma{ine za nalivanje moraju imati
nalivne usne izra|ene od plemenitog ~elika i speci-
jalne pumpe za snabdevanje premazom.
O~vr{}avanje premaza mo`e se obaviti na tempera-
turi prostorije ili na povi{enoj temperaturi. Pro-
pisana koli~ina o~vr{}iva~a odnosi se na ambijen-
talne uslove. U slu~aju su{enja na povi{enim tem-
peraturama treba promeniti koli~inu o~vr{}iva~a
(prema uputstvu proizvo|a~a). Ako u premazu ima
premalo o~vr{}iva~a proces su{enja traje predugo i
ne ostvaruje se u potpunosti. Preveliko u~e{}e
o~vr{}iva~a dovodi do prekomernog o~vr{}avanja
premaza; premaz postaje krt i prska, gube}i na spo-
sobnosti prianjanja i otpornostima.
16.5.4 Priprema drveta
Bajcevi koji se koriste za bojenje drveta moraju biti
postojani na kiseline i formaldehid; ne smeju da
sadr`e amonijak, jer on mo`e da izazove mle~no-
beli veo (koprenu).
SH premazi mogu se koristiti kao temeljni i kao
pokrivni premazi i daju posebno postojane i ot-
porne filnmove. Za prvi sloj (nanos) treba razrediti
premaz specijalnim razre|iva~em, dok se drugi i
tre}i nanos naj~e{}e ne razre|uju. Na ovaj na~in
premaz dublje prodire u drvo, vlakna se dobro
ovla`e i premaz ve`e za podlogu. Posle su{enja (vi-
{e~asovnog), temeljni sloj (grund) se brusi, a zatim
se nanose ostali slojevi.
SH premazi mogu se nanositi na temelje od nitro-
celuloze, ali u tom slu~aju nastala veza izme|u te-
meljnog i pokrivnog sloja je nedovoljna za ja~a op-
tere}enja, tako da ve} nakon nekoliko nedelja dola-
zi do formiranja pukotina i propadanja premaza.
16.5.5 Nano{enje premaza
Nano{enje premaza mogu}e je svim na~inima na-
no{enja – ~etkom, prskanjem, nalivanjem, valja-
njem. Da bi se slojevi me|usobno dobro vezivali
(prianjali), neophodno je da izme|u nanosa pro-
tekne 3 - 4 sata. Nakon su{enja (traje preko 12 sati)
treba prebrusiti film premaza, a zatim naneti
slede}i sloj.
Koli~ina premaza ne treba da iznosi vi{e od 350
g/m2, {to odgovara debljini sloja od 180 µm. Preve-
liko nano{enje premaza ili slabo prianjanje dovodi
do stvaranja pukotina.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Za nano{enje prskanjem koriste se pneumatski,
Air-less i elektrostati~ki pi{tolji. Viskozitet pre-
maza treba da je oko 25 s F/4 na 20° C. Kod nano{e-
nja nalivanjem viskozitet je 30 - 35 s F/4 na 20° C, a
za valjanje je 40 - 50 s F/4 na 20° C. Nalivanjem se
nanosi 70 - 120 g/m2, a valjanjem oko 40 g/m2.
16.5.6 Su{enje i o~vr{}avanje
O~vr{}avanje SH premaza odvija se hemijski, reak-
cijom kondenzacije i na nju se mo`e uticati toplo-
tom, dodatkom aditiva ili kombinovano. Otvrdnja-
vanje toplotom zahteva visoke temperature (120 -
200° C) i ne mo`e se primeniti na drvetu. Otvrdnja-
vanje aditivom, tj. dodatkom kiselina odvija se ve}
na sobnoj temperaturi i zato odgovara za primenu
na drvetu. Kombinovano otvrdnjavanje podrazu-
meva istovremeno delovanje kiseline i umereno
zagrevanje (temperature od 40 - 80° C).
U fazi su{enja isparavaju rastvara~i i, u ovom slu-
~aju, delimi~no formaldehid, koji izaziva smetnje
kod radnika (suzenje o~iju), tako da je neophodna
dobra ventilacija prostorije. Do otvrdnjavanja smo-
le dolazi prvenstveno procesom polikondenzacije,
koji mo`e da se ubrzava pove}anjem temperature
(konvekcija, IR zra~enje).
O~vr{}avanje prati veliko utezanje smole, tako da
kod “rada” drveta dolazi do pucanja. Ponekad se to
de{ava spontano (bez jasnog razloga), ali se pret-
postavlja da su naj~e{}i uzroci debeli nanos i
prekomerno o~vr{}avanje.
16.6 LAKIRANJE VODENIM PREMAZIMA
Prilikom primene konvencionalnih premaza ispa-
rava velika koli~ina organskih rastvara~a, {to ne
predstavlja samo zna~ajan gubitak sirovine, ve} i
veliko optere}enje `ivotne sredine. Iz tih razloga
industrija premaza nastoji da smanji u~e{}e organ-
skih rastvara~a u premazima ili da ih potpuno sup-
stitui{e ne{kodljivim materijalima. Razvojem pre-
maza na bazi vode u~injen je zna~ajan korak u tom
pravcu. Ovakvi proizvodi se nalaze na tr`i{tu pod
nazivom “vodeni lakovi”, “hidrolakovi” i sl. To su
disperzije vezivnih sredstava premaza u vodi, uz
malo u~e{}e organskih rastvara~a. Kao vezivna
sredstva koriste se poliakrilati ili akrilovani kopoli-
merizati, zasi}eni poliestri, alkidne i melaminske
smole i dr.
Vodeni premaz pripremljen za nano{enje prska-
njem sadr`i 30 - 35 % ~vrstih supstanci, 5 - 15 %
organskih rastvara~a, malu koli~inu aditiva (za po-
bolj{avanje svojstava premaza) i 50 - 60 % vode.
Ovi premazi pokazuju veliku prednost {to se ti~e
za{tite `ivotne sredine, oni su bez mirisa, skoro su
Poglavlje 16.0: LAKIRANJE POJEDINIM VRSTAMA PREMAZA
neotrovni, nezapaljivi i pogodni su za lagerovanje i
preradu. Mana im je, bar za sada, jo{ uvek relativ-
no visoka cena. Premazi koji se razre|uju vodom i
koji se danas pojavljuju na tr`i{tu ve}inom su 1K-
sistemi. Podesni su podjednako za temeljne nanose
(grundiranje) i za zavr{ne nanose, pri ~emu su
mogu}e i kombinacije (ne me{avine) sa premazima
sa rastvara~ima. Javljaju se kao transprentni i pig-
mentirani premazi, sjajnog do mat efekta.
16.6.1 Svojstva filma premaza
i podru~je primene
Svojstva filma vodenih premaza mogu se uporediti
sa svojstvima NC i 1K SH premaza. Oni, me|utim,
ne dosti`u kvalitet PU premaza. Nedostatak je
otpornost PVC i omek{iva~a, umerena otpornost na
delovanje vode i hemikalija. Imaju dobru otpornost
na delovanje svetlosti i mehani~ka optere}enja.
Prednost pokazuju u veoma te{koj zapaljivosti
suvih filmova premaza ({to se zahteva posebno kod
enterijera). Obrada sa ovim premazima je u efektu
otvorenih ili zatvorenih pora. Transparentni pre-
mazi imaju veliku prozra~nost.
Danas se vodeni premazi sve vi{e upotrebljavaju,
posebno u gra|evinskoj stolariji, name{taju i ente-
rijeru.
16.6.2 Priprema premaza
Temperatura prostorije treba da bude iznad 15° C.
Proizvo|a~ isporu~uje premaz ve} spreman za
upotrebu i pode{en za predvi|en na~in nano{enja.
Viskozitet se pode{ava vodom. Vodene premaze
treba pre upotrebe dobro prome{ati.
16.6.3 Priprema drveta
Vodeni premazi su pogodni za grundiranje (te-
meljno lakiranje), pa i za vrste drveta koje sadr`e
taninske kiseline. Kod primene klasi~nih bajceva
ne treba o~ekivati bilo kakve smetnje. Nano{enjem
prvog sloja premaza prskanjem (u vidu magle)
spre~ava se jako podizanje drvnih vlakanaca i skra-
}uje vreme su{enja.
16.6.4 Nano{enje premaza
Vodeni premazi nanose se uobi~ajenim metodama
– ~etkom, vazdu{nim i m, nalivanjem itd. Sredn-
ja koli~ina nanosa u jednom radnom hodu kre}e se
oko 100 g/m2, a maksimalni nanos je oko 400 g/m2.
Kod vi{eslojnog nano{enja mo`e se me|usloj i
zavr{ni sloj naneti “mokro na mokro”.
351
Vodeni premazi izazivaju koroziju metala, tako da
se stvara r|a. Zbog toga alati treba da su izra|eni
od ner|aju}ih materijala, a okove treba ukloniti pre
lakiranja.
Sudovi sa premazom moraju biti dobro zaptiveni,
po{to i mala koli~ina premaza koji je po~eo da `e-
lira mo`e da prouzrokuje smetnje u toku rada (za-
pu{avanje ure|aja za nano{enje).
16.6.5 Su{enje i otvrdnjavanje
Organski rastvara~i sadr`ani u disperziji premaza
deluju, nakon isparavanja vode, na vezivanje ~esti-
ca smole u jedan zatvoreni, te~ni film premaza.
Tek nakon isparavanja i rastvara~a, zgu{njava se
ovaj film u ~vrsti sloj. Vreme su{enja zavisi od
koli~ine nanosa, vla`nosti vazduha i temperature
su{enja. Temperatura su{enja ne sme da padne is-
pod temperature koju je propisao proizvo|a~. Na
temperaturi ispod 10° C naj~e{}e se vi{e i ne odvija
potpuno formiranje filma. Na temperaturi prostori-
je slojevi nanosa su ve} suvi, tako da se pra{ina ne
vezuje posle 30 - 45 minuta, posle 2 - 3 sata se mo-
gu brusiti, a posle 10 - 12 sati mogu se slagati u
slo`ajeve. Potpuno otvrdnjavanje traje nekoliko
dana. Pove}anje temperature ubrzava su{enje.
16.7 LAKIRANJE OBOJENIM PREMAZIMA
16.7.1 Sastav premaza
Obojeni premazi namenjeni su pokrivnom lakira-
nju, pri ~emu se potpuno pokriva podloga. U prera-
di drveta zbog toga se mogu koristiti samo tamo
gde se ne `eli da tekstura i prirodna boja budu
vidljive, pri ~emu proizvod treba da dobije za{titni
i dekorativni nanos (sloj).
Moderni obojeni premazi proizvode se sa istim sis-
temima smola kao i bezbojni premazi, na primer
na bazi nitroceluloze, poliuretana ili akrilnih smo-
la. U cilju dobijanja obojenih premaza bezbojnim
osnovnim smolama dodaju se pigmenti. Obojeni
premazi proizvode se u svim RAL nijansama, kao i
u brojnim me|utonovima, u sjajnom ili mat efektu.
Dodatkom specijalnih supstanci mogu se dobiti
specijalni efekti. Pored dvokomponentnih premaza
na raspolaganju su i jednokomponentni proizvodi.
Za grundiranje (temeljno lakiranje) postoje poseb-
no pripremljeni obojeni zapunja~i, a za prvo
nano{enje tzv. “prajmeri”.
16.7.2 Svojstva filma premaza i podru~je primene
Obojeni premazi imaju svojstva kao i bazne smole
iz kojih su napravljeni, dakle naj~e{}e imaju izvan-
rednu mehani~ku i hemijsku postojanost. Odlikuju
352
se dobrom pokrivno{}u i dobrim prianjanjem, rav-
nomernim razlivanjem i formiranjem glatke po-
vr{ine. U cilju pove}anja mehani~ke i hemijske
postojanosti, a posebno abrazije (test prstena), obo-
jeni premazi se mogu prelakirati transparentnim
za{titnim premazom. Obojeni lakovi se naj~e{}e
koriste za dekorativno i za{titno lakiranje enteri-
jera, kancelarijskog i de~ijeg name{taja, gra|evin-
ske stolarije itd.
16.7.3 Priprema premaza
Uslovi u radnoj prostoriji u pogledu temperature,
provetravanja i vla`nosti vazduha isti su kao i za
transparentne premaze. Optimalna temperatura u
radnoj prostoriji je 20° C.
Kod reakcionih premaza neposredno pre upotrebe
me{aju se smola i o~vr{}iva~ uz intenzivno me{a-
nje u koli~inskom odnosu 1 : 1 do 10 : 1. Zbog og-
rani~enog vremena upotrebe (pot-life-a) sme{e,
uvek treba pripremiti najvi{e dnevno potrebnu ko-
li~inu. Viskozitet premaza je pode{en ve} u isporu-
ci odabranom na~inu nano{enja (daje se pri poru-
~ivanju), tako da otpada potreba za razre|ivanjem.
Me|utim, ukoliko je potrebno razre|ivanje sme se
koristiti samo razre|iva~ koji propisuje proizvo|a~.
Supstance koje ne odgovaraju primenjenoj vrsti
premaza mogu da poremete uravnote`eni sistem
premaza (na primer izdvajanje iz sme{e).
16.7.4 Priprema drveta
Obojenim premazima mogu se lakirati svi predmeti
kod kojih usled temperaturnih oscilacija i oscilaci-
ja vla`nosti ne nastaju velika unutra{nja napreza-
nja ili dilatacija i predmeti koji su sitnih pora. Od
drvnih materijala pogodne su plo~e iverice, fur-
nirske plo~e obra|ene grund folijama, stolarske
plo~e sa sitnoporoznim pokrivnim furnirom od ja-
vora, breze itd. Manje su podesne limba, abahi i
mnoge druge egzote, kod kojih se mo`e ra~unati na
kvalitetnu obradu ako su prethodno bri`ljivo grun-
dirane. Nepodesne za obradu obojenim premazima
su i stolarske plo~e oblo`ene lju{tenim furnirom.
Vla`nost drveta ne sme da pre|e 12 %. Povr{ina
drveta mora da se pre lakiranja pa`ljivo o~isti od
prljav{tine, pra{ine i ulja.
Lepota lakiranja obojenim premazima dolazi do iz-
ra`aja samo kod veoma glatke i ravne povr{ine.
Zato treba posvetiti posebnu pa`nju pripremi i
grundiranju povr{ine. Nepripremljena povr{ina dr-
veta je nepodesna za direktno lakiranje obojenim
premazima. Ponekad je dovoljno da se obavi jedno-
stavno grundiranje, odnosno nano{enje tankog
temeljnog sloja. Naj~e{}e je potrebno da se pa`ljivo
pripremi vi{eslojna podloga. U tu svrhu koriste se
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
specijalni proizvodi za grundiranje – “prajmeri” i
zapunja~i, koji se baziraju na istim smolama kao i
premaz. Zadatak ovih materijala je da prekriju pod-
logu, da izravnaju male neravnine i zapune pore.
Veliko u~e{}e pigmenata obezbe|uje dobru pokriv-
nost. Lakoisparavaju}i rastvara~i omogu}avaju br-
zo prosu{ivanje i debljih slojeva.
Na~in rada pri nano{enju temeljnog sloja (grundi-
ranja) je, generalno, isti kao i pri radu sa pokrivnim
premazima. U zavisnosti od vrste drveta i stanja
povr{ine potrebno je naneti 2 - 3 sloja grunda. Ko-
li~ina nanosa, pritisak pri prskanju i veli~ina mlaz-
nice ista je ili ne{to ve}a nego pri nano{enju po-
krivnog premaza. Svaki sloj nakon su{enja, koje
traje u zavisnosti od vrste materijala od 2 - 8 sati,
treba fino obrusiti na tra~noj brusilici (granulacija
brusne trake N° 220 - 280). Kvalitetna obrada zah-
teva strogo po{tovanje vremena su{enja i bri`ljivo
uklanjanje brusne pra{ine sa povr{ine. Pre posled-
njeg bru{enja i nano{enja zavr{nog pokrivnog sloja
premaza treba predmet obrade ostaviti da se osu{i
preko no}i.
16.7.5 Nano{enje premaza
Premaz se nanosi na isti na~in kao i osnovni pre-
maz i to prskanjem (vazdu{no, Air-less), naliva-
njem, valjanjem itd. Koli~ina nanosa zavisi od
predmeta obrade i prose~no iznosi po radnom ho-
du 120 - 170 g/m2, tj. ukupno maksimalno 400 -
450 g/m2. Kod prskanja se lakira unakrsnim nano-
{enjem premaza, kako bi se postiglo dobro razli-
vanje (pritisak je 2,5 - 3,0 bar-a, mlaznica 1,8 - 2,0
mm). Kako bi se onemogu}ilo talo`enje pigmenata
i isplivavanje dodataka za efekte neophodno je da
se premaz pre i za vreme nano{enja vi{e puta pro-
me{a.
16.7.6 Su{enje i otvrdnjavanje
Su{enje obojenih premaza ne treba da bude na
ni`im temperaturama od 20° C, kako bi se obezbe-
dilo potpuno reagovanje smola. Vreme su{enja je
razli~ito i zavisi od proizvoda, ali se mo`e general-
no navesti da se posti`e suvo}a na pra{inu nakon
15 - 30 minuta, potpuna prosu{enost se posti`e
nakon vi{e sati, a potpuna tvrdo}a premaza dosti`e
nakon jedne nedelje.
Forsirano su{enje na vi{im temperaturama je
mogu}e i po`eljno (treba po{tovati uputstva proiz-
vo|a~a). Sve`e slojeve premaza treba za{tititi od
pra{ine, vlage i promaje (najbolje u kabinama sa
nadpritiskom).

Sistemi povr{inske obrade
Povr{inska obrada finalnih proizvoda obavlja se u
sistemu koji se formira i odgovara:
• vrsti i nameni proizvoda
• optere}enjima kojima je proizvod izlo`en to-
kom eksploatacije
• efektu obrade (otvorene ili zatvorene pore, vi-
soki ili mat sjaj, transparentna ili pigmentirana
obrada)
• `eljenom stepenu kvaliteta povr{ine
Povr{inska obrada izvodi se posebno odabranim
materijalima, koji se nanose u odgovaraju}em siste-
mu, u koji se mo`e uklju~iti: bajcovanje, izolacija
podloge, temeljno i zavr{no lakiranje, obrada sjaja.
Sistemi povr{inske obrade za neke grupe proizvo-
da, koji su prikazani u ovom poglavlju, predstavlja-
ju izbor iz ve}eg broja predloga proizvo|a~a pre-
maza “Herberts” (Nema~ka).
17.1 POVR[INSKA OBRADA NAME[TAJA ZA
DNEVNE I SPAVA]E SOBE
U proizvodnji name{taja za dnevne i spava}e sobe
u~estvuje veliki broj razli~itih materijala, kao {to
su ve{ta~ke mase i metal, furnirane plo~e iverice,
masivno drvo, tvrde plo~e vlaknatice i MDF plo~e.
Slika 17.1: Name[taj za dnevne sobe (Herberts)
17.0
finalnih proizvoda
Specifi~na svojstva materijala i individualni dizajn
komada name{taja, ali i tehni~ko stanje ure|aja za
lakiranje i `eljeni kvalitet obrade uti~u na izbor
najbolje odgovaraju}e tehnike nano{enja premaza:
valjanje i nalivanje za ravne povr{ine korpusa,
unutra{nje povr{ine, police i podove; lakiranje prs-
kanjem za profilisane kantove i zaobljene delove.
Povr{inska obrada name{taja za dnevne i spava}e
sobe (slika 17.1) mo`e biti u efektu otvorenih, od-
nosno zatvorenih pora sa transparentnim ili pig-
mentiranim premazima. Za transparentnu obradu
primenjuju se nitrocelulozni, 1K- i 2K-kiselinski,
2K-poliuretanski, UV premazi na bazi poliestarskih
i akrilnih smola, kao i UV vodeni premazi. Za pig-
mentiranu obradu primenjuju se nitrocelulozni,
2K-kiselinski, 2K-poliuretanski i UV premazi na
bazi poliestarskih i akrilnih smola.
Kod moderne serijske proizvodnje name{taja za
dnevne i spava}e sobe ekonomi~na povr{inska ob-
rada ima zna~ajnu ulogu. Racionalno postavljena
linija za povr{insku obradu i ekonomski primenje-
ni premazi osnova su za proces lakiranja, kojim se
mo`e posti}i kvalitetno visokovredna povr{ina sa
minimumom tro{kova i upotrebljenog vremena.
Premazi sa jednostavnom aplikacijom i kratkim
vremenom su{enja omogu}avaju izuzetno ekono-
mi~nu povr{insku obradu. U kombinaciji sa pra-
vom tehnikom nano{enja i uz pomo} modernih
ure|aja za lakiranje obrada name{taja postaje kva-
litetna i ekonomi~na.
U tabeli 17.1 prikazano je nekoliko sistema povr-
{inske obrade name{taja za dnevne i spava}e sobe.
17.2 POVR[INSKA OBRADA
KUHINJSKOG NAME[TAJA
Povr{inska obrada kuhinjskog name{taja (slika
17.2), odnosno primenjeni premazi moraju da od-
govaraju pove}anim zahtevima za razli~itim otpor-
nostima povr{ina, kao {to su: otpornost na delo-
vanje te~nosti, toplote (suve i vla`ne), hemikalija,
Tabela 17.1: Sistem povr{inske obrade name{taja za dnevne i spava}e sobe (Herberts)
Na~in Koli~ina Element Faktor cene Emisija

354
Obrada Vrsta premaza Podloga Su{enje Me|ubru{enje
nano{enja nanosa (g/m2) Korpus Front premaza/m2 rastvara~a (g/m2)
Transparentna obrada u efektu otvorenih, odnosno zatvorenih pora
Bajcovanje Nitro bajc Prskanje/valjanje 20 3 min na 60°C ili
25 min na 20°C
Masivno drvo
Grundiranje NC-grund, transp. ili furnir Prskanje 120 1 h na 20°C ili 5 min na No 220 - 320 • • 80 200
20°C+10 min na 60°C
(bru{eno)
Pokrivno lakir. NC-zavr{ni, transp. Prskanje 120 3 h na 20°C ili 5-10 min na
20°C+20 min na 60°C
Masivno drvo konvekcija: 3 min na 60°C ili
Bajcovanje Nitro bajc Prskanje/valjanje 20 25 min na 20°C
ili furnir • • 80 160
Grundiranje i konvekcija: preko no}i na 20°C ili
pokrivno lakiranje
2K-SH premaz, transp. (bru{eno) Prskanje/nalivanje 2x110 sa me|ubru{. 5-10 min otparav.+30 min na 60°C No 220 - 320
Masivno drvo konvekcija: 3 min na 60°C ili
Bajcovanje Nitro bajc Prskanje/valjanje 20 25 min na 20°C
ili furnir • • 110 190
Grundiranje i 2K-akril-PU premaz,
No 220 - 320
konvekcija: 45 min na 20°C ili 5 min na 20°C+20
pokrivno lakiranje transparentni (bru{eno) Prskanje/nalivanje 2x110 sa me|ubru{. min na 60°C ili 5h na 20°C+30 min na 60°C
konvekcija: 3 min na 60°C
Bajcovanje Nitro bajc Prskanje/valjanje 20 ili 25 min na 20°C
UV-grund za valjanje,
Masivno drvo
UV-o~vr{}avanje: 3,5-4,5 m/min/
Grundiranje transparentni
ili furnir Valjanje 20 /lampe visokog pritiska 80 W/cm
No 220 - 320 • • 50 23
(bru{eno)
vodorazredivi otparavanje: 15 min na 60° C; UV o~vr{}avanje:
Pokrivno lakir. UV-premaz, transpar.
Prskanje 90 2-4 min/lampe visokog pritiska 80 W/cm

konvekcija: 3 min na 60°C ili 25

Bajcovanje Nitro bajc Prskanje/valjanje 20 min na 20°C
Masivno drvo
UV-akrilni grund za UV-o~vr{}avanje: 5-8 m/min/
Grundiranje valjanje, transparentni
ili furnir Valjanje 25 /lampa visokog pritiska 80 W/cm
No 220 - 320 • 80 100
(bru{eno)
UV-akrilni grund za UV-o~vr{}avanje: 5-8 m/min/
Pokrivno lakir. valjanje, transparentni
Valjanje 10 /lampa visokog pritiska 80 W/cm
Pigmentirana obrada
Izoliraju}e grundiranje 2K-PU izolirgrund, No 220 - 320 nakon
(primena kod MDFplo~a) transparentni
Prskanje 90 6 h na 20°C su{enja od min 16h
Vodorazredivi premaz, Plo~a iverice ili konvekcija: 100 min na
Grundiranje pigmentiran MDF plo~a Prskanje/nalivanje 140 20°C ili 35 min na 60°C No 220 - 320 • 80 100
NC pokrivni premaz, konvekcija: preko no}i na 20°C ili
Pokrivno lakir. transparentan
Prskanje/nalivanje 140 5 min na 20°C+30 mon na 60°C
Izoliraju}e grundiranje 2K-PU izolirgrund,
Prskanje 90 6 h na 20°C No 220 - 320 nakon
(primena kod MDFplo~a) transparentni su{enja od min 16h
2K-PU zapunja~, Plo~a iverice ili konvekcija: 50 min na 20°C ili 10
Grundiranje pigmentiran MDF plo~a Prskanje/nalivanje 140 min na 20°C+10 min na 50°C
No 220 - 320 • 80 100
2K-SH premaz, siroma{an konvekcija: preko no}i na 20°C ili
Pokrivno lakir. formaldehidom, pigmentiran
Prskanje/nalivanje 140 10 min na 20°C+50 min na 60°C
No 220 - 320 nakon

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Izoliraju}e grundiranje 2K-PU izolirgrund,
(primena kod MDFplo~a) transparentni
Prskanje 90 6 h na 20°C
su{enja od min 16h
2K-PU zapunja~, Plo~a iverice ili konvekcija: 50 min na 20°C ili 10
Grundiranje pigmentiran MDF plo~a Prskanje/nalivanje 140 min na 20°C+10 min na 50°C
No 220 - 320 • 100 120
2K-PU premaz, konvekcija: 5 h na 20°C ili 10 min
Pokrivno lakir. pigmentiran
Prskanje/nalivanje 140 na 20°C+60 min na 60°C
Izoliraju}e grundiranje 2K-PU izolirgrund,
Prskanje 90 6 h na 20°C No 220 - 320 nakon
(primena kod MDFplo~a) transparentni su{enja preko 16h
UV-PE {pahtl, Plo~a iverice ili UV-o~vr{}avanje: 1 m/min/ lampa srednjeg pritiska
[pahtlovanje transparentni MDF plo~a Valjanje 80 30/W/cm ili 3m/min/ lampa visokog pritiska 80 W/cm
No 220 - 320 • • 130 40
2K-PU premaz, konvekcija: 2 min na 30 - 40°C ili 30-40 min na 60-
Pokrivno lakir. pigmentiran
Nalivanje 200 -80°C ili 2-3 min na 60-80°C+1-3 min IR-zra~enje
PE grund za valjanje, UV-o~vr{{}avanje: 3,5-4,5 m/min/
Grundiranje transparentni Fina plo~a Valjanje 3x20 /lampa visokog pritiska 80 W/cm No 220 - 320
iverica (bru{ena) konvekcija: 5 h na 20°C ili 10 min
• • 130 48
Pokrivno lakir. 2K-PU premaz, pigm. Nalivanje 140 na 20°C+60 min na 60°C
 Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA
Pigmentirana obrada

Izoliraju}e grundiranje
2K-PU izolirgrund, No 220-320
(primena kod MDF Prskanje 90 6 h na 20°C nakon su{enja
transparentan
plo~a) od min 16 h

Plo~a
Vodorazredivi
Grundiranje premaz, pigmentiran
iverice ili Prskanje/nalivanje 140 Konvekcija: 100 min na 20°C ili 35 min na 60°C No 220-320 80 100
MDF plo~a

NC pokrivni premaz, Konvekcija: preko no}i na 20°C ili 5 min na 20°C

Pokrivno lakiranje Prskanje/nalivanje 140 + 30 min na 60°C
transparentan

Izoliraju}e grundiranje
2K-PU izolirgrund, No 220-320
(primena kod MDF Prskanje 90 6 h na 20°C nakon su{enja
transparentan
plo~a) od min 16 h
Plo~a
2K-PU zapunja~, Konvekcija: 50 min na 20°C ili 10 min na 20°C +
Grundiranje pigmentiran
iverice ili Prskanje/nalivanje 140 10 min na 50°C No 220-320 80 100
MDF plo~a
2K-PU premaz, Konvekcija: preko no}i na 20°C ili 10 min na
Pokrivno lakiranje siroma{an formalde- Prskanje/nalivanje 140 20°C + 50 min na 60°C
hidom, pigmentiran
Izoliraju}e grundiranje
2K-PU izolirgrund, No 220-320
(primena kod MDF Prskanje 90 6 h na 20°C nakon su{enja
transparentan
plo~a) od min 16 h
Plo~a
2K-PU zapunja~, Konvekcija: 50 min na 20°C ili 10 min na 20°C +
Grundiranje pigmentiran
iverice ili Prskanje/nalivanje 140 10 min na 50°C No 220-320 100 120
MDF plo~a

2K-PU premaz, Konvekcija: 5 h na 20°C ili 10 min na 20°C

Pokrivno lakiranje Prskanje/nalivanje 140 + 60 min na 60°C
pigmentiran

Izoliraju}e grundiranje
2K-PU izolirgrund, No 220-320
(primena kod MDF Prskanje 90 6 h na 20°C nakon su{enja
transparentan
plo~a) od min 16 h
Plo~a UV-o~vr{}avanje: 1m/min/lampa srednjeg pritiska
UV-PE {pahtl, iverice ili
Grundiranje transparentan Valjanje 80 30W/cm ili 3 m/min/lampa visokog pritiska No 220-320 130 40
MDF plo~a 80W/cm

2K-PU premaz, Konvekcija: 2 min na 30-40°C ili 30-40 min na

Pokrivno lakiranje pigmentiran Nalivanje 200 60-80°C + 1-3 min IR-zra~enja

PE-grund za valjanje, UV-o~vr{}avanje: 3,5-4,5 m/min/lampa visokog

Grundiranje transparentan Valjanje 3x200 pritiska 80 W/cm No 220-320
Fina plo~a
iverica 130 48
(bru{ena) Konvekcija: 5 h na 20°C ili 10 min na 20°C
2K-PU premaz,
Pokrivno lakiranje Nalivanje 140 + 60 min na 60°C
pigmentiran

355
356
Slika 17.2: Kuhinjski name{taj (Herberts)
mehani~kih optere}enja itd. Kod kuhinjskog name-
{taja razlikuje se obrada frontova, koji su ura|eni
od masivnog drveta ili profilisane MDF plo~e od
obrade korpusa, koji su naj~e{}e izra|eni od ople-
menjene iverice. Povr{inska obrada je, prema vid-
ljivosti povr{ine, transparentna ili pigmentirana.
Za transparentnu obradu primenjuju se UV pre-
mazi, poliuretanski ili vodeni premazi, a za pig-
mentiranu obradu 2K-poliuretanski, UV-vodeni
premazi, 2K-poliuretanski i premazi sa efektima
(naj~e{}e u efektu sedefa).
Na izbor optimalnih premaza uti~e mogu}nost na-
no{enja (postoje}i ure|aji u lakirnici), kao i `eljeni
kvalitet obrade. Bolji rezultati obrade profilisanih
elemenata kuhinja posti`u se nano{enjem premaza
prskanjem, kojim se omogu}ava ravnomerno laki-
ranje.
Primena vodorastvornih 2K-premaza omogu}ava
rad u zdravoj sredini i povr{insku obradu visokog
kvaliteta. Poliuretanski premazi imaju odli~nu ad-
heziju i visoku otpornost na grebanje.
U tabeli 17.2 prikazano je nekoliko sistema povr-
{inske obrade kuhinjskog name{taja.
17.3 POVR[INSKA OBRADA
KANCELARIJSKOG NAME[TAJA
Povr{inska obrada kancelarijskog name{taja (slika
17.3), po zahtevima u pogledu otpornosti povr{ina,
sli~na je obradi name{taja za dnevne i spava}e
sobe. Ipak, zbog pove}anog habanja izbor materi-
jala i sistema obrade mora da bude pa`ljivije iza-
bran, kako bi ova grupa proizvoda bila dugotrajni-
ja. Kao podloge koriste se podjednako masiv, furni-
rane povr{ine i plo~e (iverice i MDF plo~e). Povr-
{inska obrada obavlja se u efektu otvorenih pora sa
transparentnim ili pigmentiranim premazima. Ob-
rada u efektu zatvorenih pora je pokrivno pigmen-
tirana.
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Slika 17.3: Kancelarijski name{taj (Herberts)
Primenom odgovaraju}ih premaza posti`e se op-
ti~ka dopadljivost i kvalitetna obrada povr{ina na-
me{taja. Nano{enje premaza je prskanjem ili kom-
binacijom prskanja i nalivanja za profilisane kanto-
ve i zaobljene delove, a valjanje i nalivanje za rav-
ne povr{ine sa o{trim kantovima
Vi{eslojnom obradom posti`e se perfektna povr-
{ina. Poliuretanski premazi pokazuju izuzetno do-
bru adheziju, te se koriste kao izolacioni slojevi
kod obrade MDF plo~a. Kiselinski premazi siro-
ma{ni formaldehidom daju pune i otporne filmove,
a UV vodorastvorni premazi su, zbog visokog sadr-
`aja suve materije i male emisije rastvara~a, eko-
lo{ki pogodni.
U tabeli 17.3 prikazano je nekoliko sistema povr-
{inske obrade kancelarijskog name{taja.
17.4 POVR[INSKA OBRADA
STOLOVA I STOLICA
Povr{inska obrada stolova i stolica (slika 17.4), ko-
ja obuhvata plo~e stolova i sedi{ta stolica, ramove
(ge{tele) i tokarene elemente, mo`e se izvesti kao
transparentna obrada u efektu otvorenih ili zatvo-
renih pora, kao i pigmentirana obrada u efektu
otvorenih ili zatvorenih pora. Primenjuju se nitro-
celulozni premazi, pode{eni za prskanje (klasi~no
ili vru}e) ili potapanje, poliuretanski premazi, vo-
deni premazi ili kombinovani premazi – vodora-
stvorni i nitrocelulozni ili vodorastvorni i UV pre-
mazi.
Ekonomi~na proizvodnja stolova i stolica zahteva
primenu materijala za povr{insku obradu koji ispu-
njavaju ove zahteve, prvenstveno postizanjem pr-
voklasnog kvaliteta obrade uz jednostavnu pri-
menu i brzo o~vr{}avanje. Primenom premaza na
bazi vode smanjuju se zahtevi za odstranjivanje
organskih rastvara~a i otpadaka iz proizvodnje.
Tabela 17.2: Sistem povr{inske obrade kuhinjskog name{taja (Herberts)

Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA

Emisija
Na~in Koli~ina Faktor cene
Obrada Vrsta premaza Podloga Su{enje Me|ubru{enje rastvara~a
nano{enja nanosa (g/m2) premaza/m2 (g/m2)

Transparentna obrada u efektu otvorenih, odnosno zatvorenih pora

Bajcovanje Nitro bajc Prskanje 20 Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C
Masivno drvo Otparavanje: 3 min na 20°C+8 min na 40°C
Grundiranje UV–akrilni pokrivni ili furnir Prskanje (i ES) 70 No 220-320 130 67
premaz, transparent. UV o~vr{}avanje: lampa visokog pritiska 80W/cm
(bru{eno)
Vodorazredivi Otparavanje: 15 min na 60°C ili 50 min na 20°C
Pokrivno lakiranje UV–premaz, transp. Prskanje (i ES) 90
UV o~vr{}avanje: lampa visokog pritiska 80W/cm
Masivno drvo Konvekcija: 2 min na 20°C+5 min na 60°C
Bajcovanje Vodeni bajc Prskanje 20
(krupno porozne ili 45 min na 20°C
vrste posle 160 10
Grundiranje i Vodorazredivi pripreme) ili 2x90 sa Otparavanje: 15 min na 60°C ili 50 min na 20°C o
pokrivno lakiranje UV-premaz, transp. furnir (bru{eno) Prskanje (i ES) me|ubru{enjem UV o~vr{}avanje: lampa visokog pritiska 80W/cm N 220-320

Bajcovanje Nitro bajc Masivno drvo Prskanje 20 Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C
ili furnir 100 188
Grundiranje i 2K-akrilno- (bru{eno) 2x110 sa 1. sloj: 45 min na 20°C ili 5 min na 20°C+30 min
-poliuretanski Prskanje me|ubru{enjem na 60°C; 2 sloj: 5 h na 20°C ili 5 min na 20°C+30 No 220-320
pokrivno lakiranje premaz, transparent. min na °C
Masivno drvo Konvekcija: 2 min na 20°C+5 min na 60°C ili 45
Bajcovanje Vodeni bajc (krupno Prskanje 20
porozne vrste min na 20°C
160 18
posle pripreme) 2x90 sa
Grundiranje i Vodorazredivi 1K- ili Prskanje sa 1. sloj: 30 min na 60°C o
ili furnir N 220-320
pokrivno lakiranje 2K-premaz, transpar. (bru{eno) me|ubru{enjem me|ubru{enjem 2. sloj: 15 h na 60°C ili 6 h na 20°C

Pigmentirana obrada

2K-PU izoliraju}i Prskanje 90 4 h na 20°C No 220-320

Izoliraju}i grund grund, transparentan
2K-PU zapunja~, Konvekcija: 50 min na 20°C
Zapunja~ pigmentiran
Prskanje 140 No 220-320
MDF ili 10 min na 20°C+10 min na 50°C
plo~a 150 261
2K-PU premaz, Prskanje
Obojeni premaz 130 Mogu}e lakiranje nakon 4-8 h na 20°C
pigmentiran
2K-akrilni PU Prskanje Konvekcija: 5 h na 20°C
Pokrivni premaz 110
premaz, transparent. ili 5 min na 20°C+30 min na 60°C
Zapunja~ (za lo{ 2K-PU zapunja~, Konvekcija: 50 min na 20°C
kvalitet folije) pigmentiran Prskanje 100
MDF sa ili 10 min na 20°C+10 min na 50°C
folijom ili
2K-PU premaz, plo~a iverica 90 136
Obojeni premaz Prskanje 130 Mogu}e lakiranje nakon 4-8 h na 20°C
pigmentiran sa folijom
2K-akrilni PU (bru{eno) Konvekcija: 5 h na 20°C
Pokrivni premaz Prskanje 110

357
premaz, transparent. ili 5 min na 20°C+30 min na 60°C
Tabela 17.3: Sistem povr{inske obrade kancelarijskog name{taja (Herberts)

358
Emisija
Na~in Koli~ina Faktor cene
Obrada Vrsta premaza Podloga Su{enje Me|ubru{enje rastvara~a
nano{enja nanosa (g/m2) premaza/m2
(g/m2)

Transparentna obrada u efektu otvorenih pora

Prskanje ili
Bajcovanje Nitro bajc Masivno drvo valjanje 20 Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C
ili furnir 100 182
Grundiranje i 2K-PU premaz, (bru{eno) Prskanje ili 2x110 sa 1. sloj: konvekcija 60 min na 20°C ili 5 min na
pokrivno lakiranje transparentan me|ubru{enjem 20°C+40 min na 60°C; 2 sloj: 8 h na 20°C ili 5 No 220-320
nalivanje min na 20°C+60 min na 60°C
Bajcovanje Nitro bajc Prskanje ili 20
Masivno drvo valjanje Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C
ili furnir 100 106
Grundiranje i UV-akrilni pokrivni (bru{eno) 2x70 sa Otparavanje: 3 min na 20°C+8 min na 40°C
Prskanje (i ES) No 220-320
pokrivno lakiranje premaz, transparent. me|ubru{enjem UV-o~vr{}avanje/lampa visokog pritiska 80W/cm

Bajcovanje Nitro bajc Prskanje ili 20

valjanje Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C

UV-akrilni pokrivni Masivno drvo Otparavanje: 3 min na 20°C+8 min na 40°C

Grundiranje ili furnir Prskanje (i ES) 70 UV-o~vr{}avanje: 6m/min/lampa visokog pritiska No 220-320 130 67
premaz, transparent. 80W/cm
(bru{eno)
Vodorazredivi Otparavanje: 15 min na 60°C ili 50 min na 20°C
Pokrivno lakiranje Prskanje (i ES) 90 UV-o~vr{}avanje: 6m/min/lampa visokog pritiska
UV-premaz, transp. 80W/cm
Bajcovanje Nitro bajc Prskanje ili 20 Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C
valjanje

Grundiranje UV-akrilni grund za Masivno drvo UV-o~vr{}avanje: 5-8m/min/lampa visokog

No 220-320 50 23
valjanje, transparent. ili furnir Valjanje 25 pritiska 80W/cm
(bru{eno)
UV-akrilni pokrivni UV-o~vr{}avanje: 5-8m/min/lampa visokog
Pokrivno lakiranje Valjanje 10 pritiska 80W/cm
premaz, transparent.

Pigmentirana obrada u efektu otvorenih pora

Grundiranje i 2K-PU premaz, Masivno drvo ili 2x100 sa

Prskanje me|ubru{enjem
Konvekcija: 10 min na 20°C+ 1 h na 50°C No 220-320 40 107
pokrivno lakiranje pigmentiran furnir (bru{eno)

Pigmentirana obrada u efektu zatvorenih pora

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Grundiranje 2K-PU zapunja~, Prskanje ili 140 Konvekcija: 50 min na 20°C ili 10 min na 20°C+
pigmentiran Plo~a 10 min na 50°C No 220-320
nalivanje
iverica ili 100 136
2K-PU premaz, MDF plo~a Prskanje ili Konvekcija: 5 h na 20°C
Pokrivno lakiranje pigmentiran 140
nalivanje ili 10 min na 20°C+60 min na 60°C
UV-{pahtl, UV-o~vr{}avanje: 1 m/min/lampa srednjeg pri-
Grundiranje Valjanje 80 tiska 30W/cm ili 3 m/min/lampa visokog pritiska No 220-320
transparentni 80W/cm
UV-grund za valjanje, Plo~a UV-o~vr{}avanje: 3,5-4,5 m/min/lampa visokog
Grundiranje transparentni iverica ili Valjanje 2x25 No 220-320 110 58
pritiska 80W/cm
MDF plo~a
2K-PU premaz, Prskanje ili Konvekcija: 5 h na 20°C ili 10 min na 20°C+60
Pokrivno lakiranje pigmentiran 140
nalivanje min na 60°C
Tabela 17.4: Sistem povr{inske obrade stolova i stolica (Herberts)

Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA

Emisija
Na~in Koli~ina Faktor cene
Obrada Vrsta premaza Podloga Su{enje Me|ubru{enje rastvara~a
nano{enja nanosa (g/m2) premaza/m2 (g/m2)

Transparentna obrada u efektu otvorenih pora

Bajcovanje Nitro bajc Prskanje 20 Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C
Masivno drvo
Grundiranje NC-temeljni premaz, ili furnir Prskanje 120
Konvekcija: 1 h na 20°C No 220-320 116 290
transparentan (bru{eno) ili 5 min na 20°C+10 min na 60°C

Pokrivno lakiranje NC-pokrivni premaz, Prskanje 2x110 bez Konvekcija: 3 h na 20°C

transparentan me|ubru{enja ili 5-10 min na 20°C+20 min na 60°C

Bajcovanje Konvekcija: 2 min na 20°C+5 min na 60°C

Vodeni bajc Prskanje 20 ili 45 min na 20°C
Masivno drvo
Grundiranje Vodorazredivi ili furnir Prskanje/nalivanje 120
Konvekcija: 110 min na 20°C No 220-320 120 92
premaz, transparent. (bru{eno) ili 2 min na 20°C+40 min na 60°C

Pokrivno lakiranje 2K-PU premaz, Prskanje/nalivanje 110

Konvekcija: 8 h na 20°C
transparentan ili 5 min na 20°C+60 min na 60°C

Bajcovanje Konvekcija: 3 min na 60°C

Nitro bajc Masivno drvo Prskanje 20 ili 25 min na 20°C
ili furnir 100 91
Grundiranje i UV-akrilni pokrivni (bru{eno) Elektrostati~kko 2x65 sa Otparavanje: 3 min na 20°C+20 min na 40°C
pokrivno lakiranje premaz, transparent. prskanje
UV-o~vr{}avanje: 4-6m/min/lampa visokog
me|ubru{enjem pritiska 80W/cm No 220-320

Transparentna obrada u efektu zatvorenih pora

Bajcovanje Nitro bajc Prskanje 20 Konvekcija: 3 min na 60°C ili 25 min na 20°C

Izoliraju}e 2K-PU izoliraju}i Masivno drvo No 320

grund, transparent. ili furnir Prskanje 80 4 h na 20°C (su{enje 240 135
grundiranje (bru{eno) preko 16 h)
2K-PE premaz za Predbru{enje: No 280-320
3x120 sa Preko no}i na
Pokrivno lakiranje prskanje, tiksotropni, Prskanje me|u`eliranjem normalnoj klimi
Fino bru{enje: No 400-600
transparentan Poliranje sa odgovaraju}im tipom voska

Pigmentirana obrada u efektu otvorenih pora

Osnovno i pokriv. 2K-SH premaz sa 2x100 sa

malim sadr`ajem Masivno drvo ili
Prskanje Konvekcija: 2 h na 20°C No 220-320 45 143
lakiranje formaldehida, pigm.
furnir (bru{eno) me|ubru{enjem ili 2 min na 20°C+10 min na 60°C
Izoliraju}e Pigmentirana obrada u efektu zatvorenih pora
grundiranje
Grundiranje Vodorazredivi Konvekcija: 10 min na 20°C ili 35 min na 60°C No 220-320
premaz, pigmentiran Masivno drvo Prskanje 100
ili furnir 70 90
Pokrivno lakiranje NC-pokrivni (bru{eno) Konvekcija: preko no}i na normalnoj klimi
premaz, pigmentiran Prskanje 140 ili 5 min na 20°C+30 min na 60°C

2K-PU zapunja~, Konvekcija: 50 min na 20°C

Grundiranje
pigmentiran Prskanje/nalivanje 140 ili 10 min na 20°C+10 min na 50°C No 220-320
Masivno drvo
ili furnir 100 16
Pokrivno lakiranje 2K-PU premaz, (bru{eno) Konvekcija: 5 h na 20°C
Prskanje 140

359
pigmentiran ili 10 min na 20°C+60 min na 60°C
360 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

ruke i le|a i povr{ina stolova. Lakiranje potapa-

njem omogu}eno je primenom odgovaraju}e pri-
premljenih proizvoda i predstavlja atraktivno re{e-
nje za obradu tokarenih delova.
Poliuretanski dvokomponentni premazi imaju izu-
zetnu adheziju, otpornost na grebanje i temperatur-
nu stabilnost. Ekstremno smanjivanje emisije ras-
tvara~a kod vodenih premaza, koji su{e fizi~ki ili
ultravioletno, stavlja ove premaze u sam vrh proi-
zvoda visoke tehnologije, kao proizvode siroma{ne
emisijom organskih rastvara~a sa budu}no{}u.

17.5 KARAKTERISTIKE PREMAZA

Slika 17.4: Name{taj za sedenje - stolica (Herberts)

Primena izabranih premaza, tehni~ke karakteris-

Polaze}i od dizajna i primenjenih materijala povr-
{inska obrada mo`e se uraditi sa mnogobrojnim
klasi~nim ili inovativnim premazima. Premazi su
pode{eni za vru}e ili elektrostati~ko prskanje, ~ime
se smanjuje problematika odsisavanje zbog smanje-
nog overspray-a. Osim toga, posti`e se ravnomerna
raspodela premaza (lakiranja) ge{tela, naslona za
tike materijala, na~ini pripreme podloge i premaza
prikazani su na primerima materijala kori{}enih u
sistemima povr{inske obrade izabranih grupa fi-
nalnih proizvoda od drveta, opisanih u ovom po-
glavlju. Svi prikazani materijali su iz proizvodnog
programa Fabrike lakova za name{taj “Herberts”,
koja je u sastavu grupacije Hoechst.

Vodeni bajc

Primena: Pode{en za prskanje, valjanje ili ru~no nano{enje, bez rastvara~a vodeni bajc za bojenje
povr{ina name{taja prema `eljenom tonu boje i efektu
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 10 - 20 s (DIN 53211)
Pot life: nema

Na~in
primene: Vrsta podloge: masivno drvo, odnosno furnirani delovi name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 150 - 240
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja:
a) prskanje: 10 - 15 s (DIN 53211)
b) valjanje: 15 - 20 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: valjanje, prskanje ili ru~no nano{enje
Koli~ina nanosa: 5 - 25 g/m2
Su{enje
Na sobnoj temperaturi: 30 min
Forsirano su{enje
a) otparavanje: 5 min
b) su{enje konvektivno: 5 min na 60° C
Naknadna obrada povr{ine: grundiranje, odnosno lakiranje sa svim sistemima premaza
Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA 361

Nitro bajc

Primena: Pode{en za prskanje ili valjanje. Bajc sa rastvara~ima za bojenje povr{ina name{taja sa
ja~im nagla{avanjem strukture
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 18 - 30 s (DIN 53211)
Pot life: nema

Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirani delovi name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja:
a) prskanje: 15 - 20 s (DIN 53211)
b) valjanje: 25 - 30 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: valjanje ili prskanje
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi: 20 - 30 min
Forsirano su{enje: 3 min na 60° C
Naknadna obrada povr{ine: grundiranje, odnosno lakiranje sa NC, SH, PU ili vodenim
premazima. Za primenu PE premaza zahteva se specijalno
pode{avanje bajca.

Uljani bajc

Primena: Pode{en za prskanje, ru~no nano{enje ili potapanje, bajc sa rastvara~ima za bojenje
povr{ina name{taja

Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 18 - 30 s (DIN 53211)
Pot life: nema

Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirani delovi name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja: 15 - 20 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: potapanje, prskanje ili ru~no nano{enje
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi: 1 ~as
Forsirano su{enje
a) otparavanje: 5 min
b) su{enje konvektivno: 10 min na 60°C
Naknadna obrada povr{ine: grundiranje, odnosno lakiranje sa NC ili SH premazima.
Lakiranje mogu}e i postupkom potapanja.
362 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

NC osnovni premaz

Primena: Pode{en za nalivanje i prskanje, za obradu sa otvorenim porama masivnog drveta ili
furniranih povr{ina. Pokrivno lakiranje mo`e biti i sa SH premazima
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 50 - 60 s (DIN 53211)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirani delovi name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 240 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja:
a) nalivanje: 30 - 35 s (DIN 53211)
b) prskanje: 18 - 22 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 100 - 130 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi: 1 ~as
Forsirano su{enje
a) otparavanje: 4 min
b) su{enje konvektivno: 5 min na 60 - 80° C
c) hla|enje: na temperaturu predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: bru{enje brusnim papirom No 280 - 320. Lakiranje samo sa
NC premazima.

NC pokrivni premaz, transparentni

Primena: Pode{en za nalivanje i prskanje, za obradu u efektu otvorenih do zatvorenih pora eleme-
nata name{taja
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 50 - 60 s (DIN 53211)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: grundirana furnirana povr{ina, odnosno masivno drvo ili dekor folija
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja:
a) nalivanje: 25 - 30 s (DIN 53211)
b) prskanje: 18 - 22 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 80 - 120 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi: 3 ~asa
Forsirano su{enje
a) otparavanje: 5 - 10 min
b) su{enje konvektivno: 20 min na 60° C
c) hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA 363

NC pokrivni premaz, pigmentiran

Primena: Pode{en za nalivanje i prskanje, za obradu grundiranih elemenata name{taja

Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 60 - 70 s (DIN 53211)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: grundirana povr{ina name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja:
a) nalivanje: 30 - 40 s (DIN 53211)
b) prskanje: 18 - 22 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 120 - 180 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi: preko no}i
Forsirano su{enje
a) otparavanje: 5 - 10 min
b) su{enje konvektivno: 30 min na 60° C
c) hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C

2K-PE osnovni premaz, pigmentirani

Primena: Za izoliranje i izravnavanje poroznih podloga, kao {to su na primer plo~e iverice, MDF
plo~e i furnirske plo~e
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 200 - 220 s (DIN 53211)
Pot life: sa dodacima max. 3 dana
Na~in
primene: Podloga: grundirana povr{ina name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 220 - 240
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Nalivanje reakcionog grunda: 60 g/m2
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 2 TD ubrziva~a : 2 TD katalizatora
Viskozitet nano{enja - nalivanje: viskozitet isporuke (u slu~aju potrebe razrediti)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje
Koli~ina nanosa: 220 - 250 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: 5 sati
Forsirano su{enje
a) otparavanje: -
b) konvektivno su{enje: 2 min na 60° C i 2 min na 90° C
c) specijalno o~vr{}avanje: 45 s IR-zra~enje
d) hla|enje: hla|enje mlaznicama (diznama) 1 min
Naknadna obrada povr{ine: bru{enje brusnim papirom No320.
Lakiranje sa PE premazom.
364 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

2K-PE pokrivni premaz, transparentni

Primena: Pokrivni premaz sa zavr{nim efektom za industriju name{taja, za izradu dekorativnih

povr{ina frontova u efektu zatvorenih pora. Nakon nano{enja obra|ene povr{ine imaju
veliku otpornost na hemijska i fizi~ka optere}enja.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 30 - 40 s (DIN 53211)
Pot life: 15 - 25 min na max. 25° C
Na~in
primene: Podloga: furnirana povr{ina name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 240 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 2 TD ubrziva~a : 10 TD katalizatora
Viskozitet nano{enja - nalivanje: viskozitet isporuke (u slu~aju potrebe razrediti)
Nano{enje
Na~in nano{enja: prskanje (mlaznica 2,0 - 2,8 mm i pritisak vazduha 1,8 - 2,0 bar-a)
Koli~ina nanosa: 2 x 200 g/m2 sa me|ubru{enjem
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: 10 - 15 min
b) o~vr{}avanje: preko no}i
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 10 - 15 min
b) konvektivno su{enje: 25 - 30 min na 80° C
c) hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: po potrebi ispolirati (najranije nakon 24 sata)

2K-PE premaz za prskanje, transparentni, tiksotropni

Primena: Pokrivni premaz za obradu u efektu zatvorenih pora furniranih, vertikalnih povr{ina
name{taja, koje se kao naknadna obrada moraju brusiti i polirati.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: tiksotropni materijal
Pot life: 12 - 16 min na max. 25° C
Na~in
primene: Podloga: furnirani name{taj grundiran poliuretanskim premazom
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 180 - 220
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 2 TD ubrziva~a : 10 TD katalizatora
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke (u slu~aju potrebe razrediti)
Nano{enje
Na~in nano{enja: prskanje
Koli~ina nanosa: 150 - 200 g/m2 po sloju (najmanje dva sloja sa me|u`eliranjem)
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: preko no}i
Naknadna obrada povr{ine: predbru{enje No 280 - 320, fino bru{enje No 400 - 500.
Poliranje sa odgovaraju}im tipom voska.
Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA 365

2K-PE premaz pokrivni, pigmentiran

Primena: Obojeni premaz sa zavr{nim efektom za primenu u postupku sa reaktivnom osnovom za

obradu plo~a iverica i tvrdih plo~a vlaknatica. Za potpuno o~vr{}avanje neophodna je tem-
peratura od min. 60°C
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 90 - 110 s (DIN 53211)
Pot life: 3 dana na max. 25° C
Na~in
primene: Podloga: folijom obra|ene ili grundirane plo~e za name{taj
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Reakcioni grund za nalivanje: 60 g/m2 (mora se pre nano{enja slede}eg
sloja potpuno osu{iti)
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole + 2 TD ubrziva~a + 2 TD katalizatora
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke (u slu~aju potrebe razrediti)
Nano{enje: Na~in nano{enja: nalivanje
Koli~ina nanosa: 200 - 220 g/m2
Su{enje: Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 2 min na 30 - 40° C
b) konvektivno su{enje: 30 - 40 min na 60 - 80° C ili
Specijalno o~vr{}avanje:
a) 2 - 3 min na 60 - 80° C i 1 - 3 min IR-o~vr{}avanje
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: predbru{enje No 280 - 320, fino bru{enje No 400 - 500.
Poliranje sa odgovaraju}im tipom voska.

2K-PU zapunja~, pigmentiran

Primena: Zapunja~ namenjen prskanju i nalivanju sa nagla{eno brzim su{enjem za izoliranje finih
plo~a iverica, delova od masivnog drveta, folijama oplemenjenih plo~a iverica, kao i MDF
plo~a. Specijalnim pode{avanjem mo`e se elektrostati~ki prskati
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 70 - 75 s (DIN 53211)
Pot life: oko 3 sata na max. 25° C (sa brzim reaktorom)
oko 8 ~asova na max. 25° C (pode{en za nalivanje)
Na~in
primene: Podloga: folijom obra|ene ili grundirane plo~e za name{taj
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 180 - 220
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Reakcioni grund za nalivanje: 60 g/m2 (mora se pre nano{enja slede}eg
sloja potpuno osu{iti)
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 60 TD smole : 10 TD o~vr{}iva~
Viskozitet nano{enja: Nalivanje: 35 - 45 s (DIN 53211)
Prskanje: 20 - 25 s (DIN 53211)
Nano{enje: Na~in nano{enja: prskanje/nalivanje
Koli~ina nanosa: 100 - 250 g/m2 po sloju
Su{enje: Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: 50 min sa brzim reaktorom
7 ~asova sa sporim reaktorom
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 10 min
b) konvektivno su{enje: 10 - 15 min na 40 - 50° C (sa brzim reaktorom)
oko 60 min na 40 - 50° C (sa sporim reaktorom)
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: bru{enje No280 - 320, otpra{ivanje i lakiranje sa SH ili PU pre-
mazom.
366 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

2K-PU izolacioni grund, transparentni

Primena: Izolacioni grund namenjen prskanju i nalivanju na svim drvnim vrstama sa ve}im sadr-
`ajem ekstraktivnih supstanci, koje se lakiraju sa PE ili UV premazima, kao i za izoliranje
i zapunjavanje MDF plo~a
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 15 s (DIN 53211)
Pot life: najmanje 4 sata
Na~in
primene: Podloga: tropske vrste drveta
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 240 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 25 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke (u slu~aju potrebe razre-
diti)
Nano{enje: Na~in nano{enja: prskanje ili nalivanje
Koli~ina nanosa: 80 - 100 g/m2
Su{enje: Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: min. 6 sati - max. 16 sati
Naknadna obrada povr{ine: lakiranje sa PE ili UV premazom

2K-PU premaz, transparentni

Primena: Premaz pripremljen za prskanje ili nalivanje za obradu u efektu otvorenih pora elemenata
name{taja. Ovaj proizvod odlikuje se veoma brzim su{enjem, kao i velikom postojano{}u
na hemijske uticaje. Posebno pripremljeni premaz mo`e se nanositi elektrostati~kim
prskanjem
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 25 - 30 s (DIN 53211)
Pot life: najmanje 8 sati
Na~in
primene: Podloga: furnirane povr{ine (bajcovane ili nebajcovane), folijom obra|ene povr{ine ili
delovi od masivnog drveta
Priprema podloge:
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 220 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala:
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 60 TD smole : 10 TD o~vr{}iva~a : 7 TD razre|iva~a
Viskozitet nano{enja: 25 - 35 s (DIN 53211)
Nano{enje:
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa:
1. sloj: 100 - 120 g/m2
meduslojno bru{enje papirom No 320
2. sloj: 90 - 110 g/m2
Su{enje:
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: 1. sloj: 60 min
2. sloj: 5 sati (suvo na slaganje)
8 - 10 sati (suvo za monta`u)
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 5 - 10 min
b) konvektivno su{enje: 1. sloj: 30 min na 50 - 60° C
2. sloj: 60 min na 50 - 60° C (suvo na slaganje)
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA 367

2K-PU premaz, pigmentiran

Primena: Premaz pripremljen za prskanje za obradu u efektu otvorenih pora elemenata name{taja
sa obojenim porama
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 45 - 50 s (DIN 53211)
Pot life: najmanje 8 sati
Na~in
primene: Podloga: bru{ene furnirane povr{ine ili elementi iz masivnog drveta ili podloge grundi-
rane PU-zapunja~em
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 220 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 10 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja: 18 - 22 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: prskanje
Koli~ina nanosa: 2 x 80 - 120 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: preko no}i
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 10 min
b) konvektivno su{enje: 1 sat na 50 - 60° C
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: bru{enje i/ili lakiranje sa PU-akril-premazom (bezbojnim)

2K-akril-PU premaz, pigmentiran

Primena: Obojeni pokrivni premaz pripremljen za prskanje ili nalivanje za obradu grundiranih
delova name{taja, od mat do svilenkastog sjaja. Veoma brzo su{enje i visoka otpornost na
hemijska delovanja. Posebno pripremljeni premaz mo`e se nanositi elektrostati~kim
prskanjem.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 40 - 45 s (DIN 53211)
Pot life: oko 8 sati
Na~in
primene: Podloga: grundirani delovi name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 10 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja:
a) prskanje: 18 - 20 s (DIN 53211)
b) nalivanje: 25 - 30 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 100 - 150 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: 25 - 35 min (suvo na pra{inu)
b) o~vr{}avanje: 5 - 6 sati (suvo za montiranje)
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 10 - 15 min
b) konvektivno su{enje: 30 - 40 min na 60° C
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
368 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

2K-akril-PU premaz, transparentan

Primena: Premaz pripremljen za prskanje ili nalivanje za obradu u efektu otvorenih pora elemenata
name{taja sa kratkim vremenom su{enja. Ovaj proizvod odlikuje se veoma dobrom stabil-
no{}u na delovanje svetlosti (otporan na `u}enje). Posebno pripremljeni premaz mo`e se
nanositi elektrostati~kim prskanjem.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 30 - 40 s (DIN 53211)
Pot life: najmanje 72 sata
Na~in
primene: Podloga: furnirane povr{ine (bajcovane ili nebajcovane), folijom obra|ene povr{ine ili
delovi od masivnog drveta
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 220 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 10 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja: 18 - 22 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 2 x 90 - 130 g/m2
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: 60 min (suvo za bru{enje)
5 sati (suvo na slaganje)
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 5 min
b) konvektivno su{enje: 40 min na 60° C (suvo za bru{enje)
120 min na 60° C (suvo na slaganje nakon hla|enja)
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C

2K-SH premaz, transparentan

Primena: Premaz pripremljen za nalivanje i prskanje za obradu u efektu otvorenih pora elemenata
name{taja. Smanjen sadr`aj formaldehida omogu}ava da odgovaraju}e plo~e iverice, koje
su obra|ene ovim premazom, zadr`e kvalitet E1.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 35 - 75 s (DIN 53211)
Pot life: 8 sati
Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirane plo~e iverice, negrundirane ili grundirane
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 180 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 5 TD o~vr{}iva~a ili 100 TD smole : 10 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja: nalivanje - 25 - 30 s (DIN 53211)
prskanje - 18 - 25 s (DIN 53211)
Nano{enje
Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 80 - 120 g/m2 po sloju
Su{enje
Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: preko no}i
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 5 - 10 min
b) konvektivno su{enje: 30 min na 60° C
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA 369

2K-SH pokrivni premaz, pigmentiran

Primena: Premaz pripremljen za nalivanje i prskanje, obojeni pokrivni premaz za obradu grundi-
ranih ili folijama obra|enih elemenata name{taja. Smanjen sadr`aj formaldehida
omogu}ava da odgovaraju}e plo~e iverice, koje su obra|ene ovim premazom, zadr`e
kvalitet E1.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 160 - 180 s (DIN 53211)
Pot life: najmanje 8 sati
Na~in
primene: Podloga: grundirani ili negrundirani ili folijama obra|eni elementi name{taja
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 5 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja: nalivanje - 25 - 30 s (DIN 53211)
prskanje - 18 - 25 s (DIN 53211)
Nano{enje: Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje
Koli~ina nanosa: 90 - 150 g/m2
Su{enje: Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: preko no}i
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 10 min
b) konvektivno su{enje: 50 min na 50 - 60° C
Specijalno o~vr{}avanje:
3 min na sobnoj temperaturi
10 s srednjetalasno IR zra~enje
20 s na sobnoj temperaturi
10 s srednjetalasno IR zra~enje
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C

2K-SH premaz, pigmentiran

Primena: Brzosu{e}i premaz za obradu sa otvorenim porama elemenata name{taja. Smanjen sadr`aj
formaldehida omogu}ava da plo~e iverice, koje su obra|ene ovim premazom, zadr`e
kvalitet E1. Za postizanje pokrivnog lakiranja preporu~uje se nano{enje u dva do tri sloja.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 50 - 60 s (DIN 53211)
Pot life: oko 1 nedelje na max. 25° C
Na~in
primene: Podloga: masivno drvo ili furnirana plo~a iverica, grundirana ili negrundirana
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 180 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Odnos me{anja: 100 TD smole : 3 TD o~vr{}iva~a
Viskozitet nano{enja:
a) valjanje: 35 - 40 s (DIN 53211)
b) nalivanje: 25 - 35 s (DIN 53211)
c) prskanje: 20 - 25 s (DIN 53211)
Nano{enje: Na~in nano{enja:
a) negrundirana povr{ina:
1. prskanje (vi{e slojeva) ili
2. valjanje i prskanje ili
3. valjanje i nalivanje
b) grundirana povr{ina:
1. prskanje (vi{e slojeva) ili
2. valjanje (vi{e slojeva)
3. nalivanje (vi{e slojeva)
Koli~ina nanosa: 30 - 70 g/m2 u zavisnosti od na~ina nano{enja i sloja
Su{enje: Su{enje na sobnoj temperaturi:
a) otparavanje: -
b) o~vr{}avanje: 2 sata
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: najmanje 2 min
b) konvektivno su{enje: 5 min na 80° C
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
370 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

UV-PE {pahtel-masa, transparentna

Primena: Visokoviskozna {pahtel masa za grundiranje plo~a iverica svih vrsta na ma{inama za
{pahtlovanje sa UV-o~vr{}avanjem. Mo`e se lakirati sa premazima na vodenoj, celu-
loznoj, kiseloj, poliuretanskoj ili poliestarskoj bazi.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: visokoviskozni materijal
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: plo~a iverica
Priprema podloge:
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 40 - 60
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala:
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke
Nano{enje:
Na~in nano{enja: ma{ina za {pahtlovanje
Koli~ina nanosa: 100 - 150 g/m2 (zavisno od vrste plo~e)
Su{enje:
Specijalno o~vr{}avanje:
UV-o~vr{}avanje: lampama srednjeg pritiska (30 W/cm) - 1 m/min/lampi
lampama visokog pritiska (80 W/cm) - 3 m/min/lampi
Hla|enje: 30 - 60 s
Naknadna obrada povr{ine: odmah nakon su{enja mogu}e bru{enje
papirom No 180 - 280

UV-PE grund za valjanje, transparentan

Primena: UV-o~vr{}avaju}i grund za obradu plo~a za name{taj. Mo`e se lakirati sa premazima na

vodenoj, celuloznoj, kiseloj, poliuretanskoj ili poliestarskoj bazi.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: a) za otvorene pore: 25 - 40 s (~a{a za isticanje sa diznom 6 mm)
b) za zatvorene pore: 30 - 50 s (~a{a za isticanje sa diznom 6 mm)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: furnirani i folijama, odnosno {pahtlom obra|eni elementi name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 280 - 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke
Nano{enje
Na~in nano{enja: ma{ina za valjanje
Koli~ina nanosa: 15 - 25 g/m2 (otvorene pore)
30 - 40 g/m2 (zatvorene pore na folijom obra|enim plo~ama)
2 x 25 - 30 g/m2 (zatvorene pore na furniranim plo~ama)
Su{enje
Specijalno o~vr{}avanje: UV-o~vr{}avanje lampama visokog pritiska (80 W/cm);
3,5 - 4,5 m/min/lampi
Hla|enje: 30 - 60 s
Naknadna obrada povr{ine: odmah nakon su{enja mogu}e bru{enje papirom No 320
Poglavlje 17.0: SISTEMI POVR[INSKE OBRADE FINALNIH PROIZVODA 371

UV-akrilni pokrivni premaz, transparentan

Primena: UV-o~vr{}avaju}i premaz za obradu sa otvorenim porama, koji se mo`e upotrebiti kao
temeljni i pokrivni premaz. Prvenstveno se primenjuje za obradu masivnog drveta, odnos-
no furniranih povr{ina.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 16 - 18 s (DIN 53211)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirane povr{ine name{taja
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 240 - 280
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke
Nano{enje
Na~in nano{enja: prskanje
Koli~ina nanosa: 2 x 60 - 80 g/m2 sa o~vr{}avanjem i me|uslojnim
bru{enjem papirom No 320
Su{enje
Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 3 min na sobnoj temperaturi
b) konvektivno su{enje: 8 min na 40° C
c) Specijalno o~vr{}avanje:
UV-o~vr{}avanje lampama visokog pritiska (80 W/cm); 4 - 5 m/min/lampi
Hla|enje: -

UV-akrilni pokrivni premaz za valjanje, transparentan

Primena: UV-o~vr{}avaju}i pokrivni premaz na akrilnoj bazi sa veoma brzim su{enjem

Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 50 - 70 s (DIN 53211)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: povr{ine grundirane UV-grundom
Priprema podloge
Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 320
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala
Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja: viskozitet isporuke (ako je potrebno razre|ivanje max. 5%)
Nano{enje
Na~in nano{enja: ma{ina za valjanje
Koli~ina nanosa: 5 - 10 g/m2 po sloju
Su{enje
Specijalno o~vr{}avanje: UV-o~vr{}avanje lampama visokog pritiska (80 W/cm);
5 - 8 m/min/lampi
Hla|enje: -
372 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Vodorazredivi 1K- ili 2K-premaz, transparentan

Primena: Premaz pripremljen za nalivanje ili prskanje za obradu u efektu otvorenih pora elemenata
name{taja. Kao 2K- sistemi posti`u dobru otpornost povr{ine. Pogodni za radnu sredinu i
nisu zapaljivi.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: 35 - 40 s (DIN 53211)
Pot life: sa o~vr{~iva~em max. 36 sati
Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirani elementi name{taja
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 180 - 220
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: o~vr{}iva~ 3 %
Viskozitet nano{enja:
a) nalivanje: 35 - 40 s (DIN 53211)
b) prskanje: 18 - 22 s (DIN 53211) - pode{avanje
viskoziteta vodom
Nano{enje: Na~in nano{enja: nalivanje i prskanje
Koli~ina nanosa: 80 - 100 g/m2 po sloju
Su{enje: Su{enje na sobnoj temperaturi:
1. sloj: 1,5 sat (suvo za bru{enje)
2. sloj: 1,5 sat (suvo za rukovanje)
6 sati (suvo za slaganje)
Su{enje na 60° C:
1. sloj: 30 min (suvo za bru{enje)
2. sloj: 30 min (suvo za rukovanje)
1,5 sati (suvo za slaganje)
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: me|uslojno bru{enje papirom No 320, otpra{ivanje

Vodorazredivi UV-premaz, transparentan

Primena: Premaz pripremljen za nalivanje ili prskanje i za UV-o~vr{}avanje za obradu u efektu

otvorenih pora elemenata name{taja. Pogodan za radnu sredinu i nije zapaljiv.
Podaci
o materijalu: Viskozitet isporuke: oko 40 s (DIN 53211)
Pot life: nema
Na~in
primene: Podloga: masivno drvo, odnosno furnirani elementi name{taja
Priprema podloge: Predbru{enje: granulacija brusnog papira No 180 - 220
^i{}enje: dobro otpra{ivanje
Priprema materijala: Homogeniziranje: dobro me{anje
Dodaci: nema
Viskozitet nano{enja:
a) nalivanje: viskozitet isporuke
b) prskanje: oko 20 s (DIN 53211);
elektrostati~ko prskanje - oko 40 s (DIN 53211)
Nano{enje: Na~in nano{enja: nalivanje ili prskanje (elektrostati~ko prskanje sa visoko-
rotacionim diskom)
Koli~ina nanosa: 70 - 150 g/m2
Su{enje: Forsirano su{enje:
a) otparavanje: 10 - 15 min
b) konvektivno su{enje: -
c) specijalno su{enje: UV-o~vr{}avanje lampama visokog pritiska (80 W/cm);
2 - 4 m/min/lampi
Hla|enje: temperatura predmeta obrade max. 25° C
Naknadna obrada povr{ine: me|uslojno bru{enje papirom No 320, otpra{ivanje
 18.0
Lakirne linije za pojedine
finalne proizvode

Lakirne linije za povr{insku obradu finalnih proi- premaza) i ure|aji za transport. U zavisnosti od
zvoda su, kao i sve druge linije, odre|eni organiza- izabranog sistema povr{inske obrade finalnih pro-
cioni oblici pojedine tehnolo{ke faze. Karakteristi- izvoda, u liniju mogu biti uklju~ene sve ili samo
ka svih linija je povezanost ma{ina (sredstava rada) pojedine ma{ine i ure|aji.
i transportnih ure|aja, tako da se predmet obrade
U svakoj lakirnici, pa tako i u lakirnici za malose-
obra|uje bez prekida, u jednom toku, po odre|e-
rijsku ili individualnu proizvodnju, neophodni su
nom tehnolo{kom redu.
ure|aji za transport. Sistem transporta ne uti~e sa-
Lakirne linije mogu biti: mo na stepen automatizacije, ve} i na osnovni kon-
• potpune – ako se u celini obavlja obrada proi- cept same lakirne linije. U lakirnicama se koriste
zvoda razli~iti transporteri, ali naj~e{}i su:
• delimi~ne – ako obuhvataju deo tehnolo{kog • stoni – tra~ni, letvi~asti, valjkasti (slika 18.1)
procesa • podni – vu~ni lanac sa kolicima sa platformom
• polumehanizovane (slika 18.2) ili eta`nim kolicima (vidi sliku
• mehanizovane 14.2)
• poluautomatske • vise}i – vu~ni lanac sa kukama (vidi sliku
• automatske 14.22) ili vise}om platformom (vidi sliku
Osnov za formiranje lakirne linije predstavlja teh- 14.20), dvo{inski (power & free)
nolo{ka shema procesa povr{inske obrade proizvo- Kod vise}eg kru`nog transportera putanja je izve-
da za koji se linija projektuje. Za svaki tip finalnog dena kao zatvorena petlja. Na kolicima tra~nice,
proizvoda, u cilju postavljanja kvalitetnog re{enja opremljenim pokretljivim to~ki}ima, slobodno vise
povr{inske obrade, neophodno je dobro definisanje kuke (ve{alice), prilago|ene predmetima obrade
i tehnolo{ko analiziranje proizvodnog procesa. U koji se transportuju. Kolica su me|usobno poveza-
ovoj fazi izra|uje se tehnolo{ki projekat, koji gene- na vu~nim elementom, naj~e{}e lancem, koji se
ralno obuhvata: pokre}e preko pogonske stanice (slika 18.3). Brzina
• analizu proizvodnog programa
• izbor tehnolo{ki optimalne opreme i njen pro-
storni raspored
• analizu proizvodnog procesa sa stanovi{ta iz-
vora opasnosti i njihovih pojedina~nih intenzi-
teta
• program za{titnih mera za otklanjanje ili sma-
njivanje pojedinih opasnosti
Pri projektovanju linije u obzir se moraju uzeti i
ekonomski faktori, kako bi se uspostavila {to raci-
onalnija linija.
U sastav linije za povr{insku obradu ulaze ma{ine i
ure|aji za pripremu povr{ine (bru{enje, ~etkanje,
predgrevanje, bojenje i lakiranje (prskanjem, valja-
njem, nalivanjem), ure|aji za su{enje (konvekcijom
ili zra~enjem – IR ili UV), me|uobradu (bru{enje Slika 18.1: Valj~ani transporter (Eisenmann)
374
Slika 18.2: Podni transporter (Eisenmann)
transportera se mo`e pode{avati u opsegu 1-8
m/min, bezstupnjevito ili taktno. Prednost vise}ih
kru`nih transportera je velika prilagodljivost teh-
nologiji proizvodnje i veoma lako odr`avanje.
Vise}i dvo{inski transporter – power & free (slika
18.4) koristi se kada je potrebno kompleksnije kre-
tanje predmeta obrade. Transporter je sastavljen od
dve pruge: vu~ne (power) i nose}e (free). Du` vu~-
ne pruge te~e vu~ni lanac, koji pomo}u ugra|enih
zubaca povla~i teretna kolica po nose}oj pruzi.
Ovaj transporter pokazuje prednost nad vise}im
transporterom, jer se:
Slika 18.3: Pogonska stanica kod vise}eg kru`nog trans-
portera (SOP)
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
• kolica sa kukama pokre}u izme|u pojedinih
radnih mesta najve}om mogu}om brzinom
• kolica mogu preme{tati sa jedne pruge na dru-
gu pomo}u skretnica i spojnica
• kolica mogu po potrebi zaustavljati i ponovo
pokretati, a mogu se i me|ufazno uskladi{-
tavati
• transporter mo`e izvesti u neograni~enoj du-
`ini, postavljanjem ve}eg broja pogonskih sta-
nica
Kod podnih transportera vu~ni elemenat je naj~e{-
}e ~eli~ni lanac, koji se kre}e kru`no. Kod horizon-
talnih kru`nih transportera koriste se kolica sa
platformom ili eta`ama. Transporter radi kontinu-
alno ili taktno.
Razvoj pojedina~nih ma{ina i opreme za povr-
{insku obradu danas je omogu}io primenu kom-
pjuterskog upravljanja radom i nadgledanje obrade
na linijama. Ovakav prilaz postaje aktuelan, u
svom najkompleksnijem obliku, za najve}e proiz-
vodne pogone. Prelaskom sa krute velikoserijske
proizvodnje na fleksibilnu serijsku ili pojedina~nu
proizvodnju mora}e se omogu}iti racionalna obra-
da najrazli~itijih proizvoda. Pri tom je od izuzetnog
zna~aja brza promena razli~itih postupaka povr-
{inske obrade. Struktura linije je tehnolo{ki bogata,
sa brojnim ma{inama za obradu pojedinih faza,
kao i daljinskim upravljanjem kompletnom linijom
na centralnom mestu (slika 18.5), sa pode{avanjem
parametara pojedinih elemenata opreme. Komplet-
na linija za povr{insku obradu sastavljena je od po-
jedina~nih tehnolo{kih celina kojima se centralizo-
vano upravlja. Pojedini delovi linije (brusilica, su-
{ara) mogu imati vlastito elektronsko upravljanje.
Slika 18.4: Dvo{inski vise}i transporter – power & free
(Eisenmann)
Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
Prelaz sa jednog na drugi sistem povr{inske obrade
mogu} je za veoma kratko vreme, jer se pojedini
agregati automatski pode{avaju za izvo|enje novog
programa. Ovakav sistem mogu}e je vezati i na
centralni kompjuter za obradu podataka, ~ime se
omogu}ava kompletno nadziranje proizvodnje i di-
rektno upravljanje.
Na nekoliko slede}ih primera prikazane su mo-
gu}nosti formiranja lakirnih linija za pojedine gru-
pe finalnih proizvoda, kao {to su: name{taj za
dnevne sobe, spava}e sobe i kancelarijski name{taj
(ravni i reljefni plo~asti elementi), kuhinjski name-
{taj, masivni elementi i re{etkaste konstrukcije,
montirane stolice i manji korpusi, gra|evinska sto-
larija (prozori, unutra{nja vrata, spolja{nja vrata).
Lakirna linija (kombinovana) sa kanalnom i tu-
nelskom su{arom sa kolicima (slika 18.6) name-
njena je za obradu plo~astih elemenata name{taja.
Linija je sastavljena od ure|aja za transport, nano-
{enje premaza, su{enje premaza i medubru{enje,
kao i od ure|aja za predgrevanje, {to predstavlja
specifi~nost ove linije. Su{enje prvog sloja (grun-
da) je u kanalnoj liniji, a pokrivnog sloja u tunel-
skoj liniji, koja ima zonu otparavanja, su{enja i hla-
|enja. Ovo je klasi~na linija za obradu plo~astih
elemenata sa konvekcionim su{arama kanalnog i
tunelskog tipa.
Lakirna linija sastoji se iz slede}ih ure|aja: ~etke
za uklanjanje pra{ine (poz.1) na ulazu u liniju,
predgreja~a drveta (poz.2), ure|aja za nano{enje
premaza valjanjem (poz.3), kanalne su{are (poz.4),
odnosno tunelske su{are (poz.11), brusilice za
me|ubru{enje premaza (poz.7), ma{ine za naliva-
nje (poz.8) i kolica sa ~e{ljevima (poz.13). Tran-
375
Slika 18.5: Komandni pult
za upravljanje lakirnom
linijom (Cefla)
sport elemenata kroz liniju je pomo}u letvi~astog
transportera (poz.6) u kanalnoj liniji, odnosno vu~-
nog lan~anog transportera sa kolicima sa ~e{ljevi-
ma (poz.14) u tunelskoj liniji.
[ire strane obra|uju se jednostrano u jednom pro-
lazu u dva sloja (temeljni i pokrivni). Za obradu
druge strane elementi se ponovo ula`u u liniju. Li-
nija je predvi|ena za obradu sa svim konvenci-
onalnim premazima, kao {to su NC, SH ili PU pre-
mazi.
Lakirna linija (kombinovana) sa kanalnom i tu-
nelskom su{arom (slika 18.7) namenjena je za ob-
radu plo~astih elemenata name{taja i sobnih vrata,
sa {irokim mogu}nostima varijacije u izboru na-
~ina i kvaliteta obrade. U sastav linije uklju~ena je
kabina za prskanje sa vodenom zavesom (poz.1),
valj~ani transporter (poz.3) i tunelska su{ara (poz.
2) za obradu u`ih strana (kantova) u slo`aju. Za
obradu {irih strana u liniju su uklju~ene: {iro-
kotra~na brusilica sa ~etkama za ~i{}enje pra{ine
(poz.5), ma{ina za nano{enje bajca valjanjem sa
~etkama za rasterivanje bajca (poz.6), kanalna su-
{ara sa zagrejanim vazduhom za su{enje bajca
(poz.7). Za temeljno lakiranje koristi se UV o~vr-
{}avaju}i PE osnovni premaz, koji se nanosi valja-
njem (poz.8). Su{enje temeljnog premaza (grunda)
obavlja se u UV su{ari. Nakon su{enja temeljni
premaz se brusi na {irokotra~noj brusilici – podu-
`no bru{enje (poz.10). Nano{enje pokrivnog pre-
maza obavlja se na ma{ini za nalivanje sa dve na-
livne glave (poz.11). Zavr{ni premaz su{i se u
tunelskoj su{ari (poz.15) sa eta`nim kolicima (poz.
17). Za prikupljanje para rastvara~a u zoni punje-
nja eta`nih kolica ugra|en je zidni otpariva~
(poz.13).
376
Kantovi elemenata obra|uju se prskanjem bajca i
nano{enjem prskanjem (dva do tri sloja) nitrocelu-
loznog, kiselinskog ili poliuretanskog premaza.
Me|ufazno bru{enje izvodi se ru~no.
[ire strane elemenata obra|uju se jednostrano u
jednom prolazu linije sa finim bru{enjem povr{ina.
Temeljna boja nanosi se valjanjem (15 - 25 g/m2),
osnovni UV PE premaz se, tako|e, nanosi valja-
njem (20 - 80 g/m2). Nakon finog me|ufaznog bru-
{enja nanosi se nalivanjem zavr{ni premaz u koli-
~ini 70 - 140 g/m2.
Su{enje zavr{nog premaza je u tunelskoj su{ari, ta-
ko da je omogu}ena upotreba svih vrsta premaza.
Za obradu druge strane elemenata potreban je po-
novni prolaz kroz liniju. Optimalna brzina prolaza
kroz liniju iznosi oko 8 m/min, tako da se mo`e ob-
raditi oko 300 m2/h plo~astih elemenata name{taja.
Lakirna linija sa UV su{arom i vertikalnom su-
{arom (slika 18.8) namenjena je za temeljno i po-
krivno lakiranje plo~astih elemenata. U sastav lini-
je uklju~eni su slede}i ure|aji: {irokotra~na brusili-
ca za bru{enje furnira na po~etku linije (poz.2),
ma{ina za nano{enje premaza valjanjem sa dva
valjka (poz.4), UV su{ara (poz.5), brusilica za pre-
maz (poz.6), ma{ina za nalivanje sa dve nalivne
glave (poz.9), vertikalna su{ara (poz.11), hladnjak
sa mlaznicama (poz.13), tra~ni (poz.1 i poz.14) i ro-
ler transporter (poz.3).
Lakirna linija je predvi|ena za jednostranu trosloj-
nu obradu u jednom prolazu linije. Pre nano{enja
premaza vr{i se bru{enje furnira na {irokotra~noj
brusilici (poz.2) uz bri`ljivo odsisavanje pra{ine, a
zatim se nanosi UV temeljni (grund) sloj na ma{ini
za valjanje sa dva valjka, koji se su{i u kratkoj UV
su{ari sa lampama visokog pritiska (80W/cm). Na-
kon su{enja grund se brusi (poz.6) na {irokotra~noj
brusilici. Drugi sloj premaza (me|usloj) nanosi se,
tako|e, valjanjem (poz.7), su{enje je u UV su{ari
(poz.8) sa lampama visokog pritiska (80W/cm), a
nano{enje pokrivnog sloja je na ma{ini za nalivanje
(poz.9). Zavr{ni sloj su{i se konvekcijom u verti-
kalnoj su{ari (poz.11), a hladi se u kanalu sa mlaz-
nicama (poz.13).
Nakon obrade jedne strane, plo~e se ponovo ula`u
u liniju, ali se prethodno ru~no okre}u, tako da se
obra|uje i druga strana.
Lakirna linija za povr{insku obradu reljefnih plo-
~astih elemenata name{taja sa brzosu{e}im pre-
mazima (NC i SH premazima) prikazana na slici
18.9. Linija je sastavljena iz tra~nog transportera za
ulaganje reljefnih plo~astih elemenata (poz.1), ~et-
kaste brusilice sa sistemom za otpra{ivanje (poz.2),
automata za prskanje bajca sa ovalnim kretanjem
raspr{iva~a (poz.3), odnosno premaza (poz.7), ure-
|aja sa ~etkama za rasterivanje bajca (poz.4),
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
kanalne su{are za bajc (poz. 6), kanalne su{are za
su{enje premaza sa zonom otparavanja (poz.8), zo-
nom su{enja sa dva temperaturna re`ina (poz.10 i
poz.11) i zonom hla|enja (poz.12).
Reljefni plo~asti elementi ula`u se u liniju postav-
ljanjem na tra~ni transporter (poz.1), a zatim se
obruse na ~etkastoj brusilici (poz.2). Bajcovanje se
izvodi prskanjem bajca na vodenoj ili nitro bazi u
automatu sa ovalnim kretanjem raspr{iva~a
(poz.3), a vi{ak bajca se rasteruje i uklanja koso
postavljenim ~etkama u ma{ini sa ~etkama (poz.4).
Su{enje bajca je konvekcijom u kanalnoj su{ari
(poz.6). Osnovni premaz (nitrocelulozni ili kiselo-
o~vr{}avaju}i) nanosi se, tako|e, u automatu za pr-
skanje sa ovalnim kretanjem raspr{iva~a. Su{enje
osnovnog premaza je u kanalnoj su{ari sa zonom
otparavanja (poz.8), zonom su{enja sa dva tempe-
raturna re`ima (poz.10 i poz.11) i zonom hla|enja
(poz.12). Nakon obrade sa osnovnim premazom,
postupak se ponavlja na istoj liniji nano{enjem po-
krivnog sloja.
Lakirna linija za povr{insku obradu plo~astih ele-
menata name{taja premazima sa duga~kim
vremenom su{enja zavr{nog premaza (slika 18.10)
sastoji se iz tri pojedina~ne linije: linije za bajco-
vanje, kanalne linije za lakiranje i tunelske linije za
lakiranje.
Linija za bajcovanje sastavljena je od ma{ine za
bru{enje i gletovanje profilisanih elemenata
(poz.1), automata za bajcovanje prskanjem sa elip-
ti~nim kretanjem raspr{iva~a (poz.2), sa ~etkama
za rasterivanje bajca (poz.3) i kanalne su{are sa
konvekcijom za su{enje bajca (poz.5).
Na po~etku linije za lakiranje sa kanalnom su-
{arom, koja slu`i za obradu osnovnim premazom,
nalazi se automat za prskanje reljefnih povr{ina
(poz.6), kanalna su{ara sa konvekcijom sa zonom
otparavanja (poz.8), zonom su{enja (poz.9) i zo-
nom hla|enja (poz.10) i brusilica za bru{enje pro-
filisanih povr{ina sa ~etkama. Linija se zavr{ava sa
automatom za prskanje zavr{nog premaza (poz.13),
koji se su{i u tunelskoj su{ari. U tunelskoj su{ari
elementi se su{e konvekcijom na kolicima sa ~e{-
ljevima (poz.14). Kolica se kre}u kroz su{aru takt-
no, pokretana vu~nim lan~anim transporterom
(poz.15). U zoni punjenja kolica nalazi se zid za
odsisavanje isparelih para rastvara~a (poz.16). Tu-
nelska su{ara ima zonu otparavanja (poz.17), zonu
su{enja sa ni`om temperaturom (poz.18) i sa vi{om
temperaturom (poz.19) i zonu hla|enja (poz.20).
Lakirna linija za povr{insku obradu plo~astih ele-
menata name{taja UV-osnovnim i UV-pokrivnim
premazom (slika 18.11) predvi|ena je za obradu
ravnih furniranih plo~astih elemenata name{taja.
Bru{enje furnira na {irokotra~noj brusilici (poz. 2)
predstavlja prvu obradu u liniji, zatim se povr{ina
Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
bajcuje na ma{ini za bajcovanje sa agregatom za
rasterivanje bajca (poz.4), a su{enje bajca obavlja
se u su{ari sa mlaznicama (poz.6). Prvi sloj osnov-
nog UV premaza nanosi se valjanjem (poz.7), me-
|u`eliranje premaza je u UV kanalu (poz.8), a dru-
gi sloj UV premaza nanosi se valjanjem na drugoj
ma{ini za valjanje (poz.9). Osnovni premaz o~vr-
{}ava u UV su{ari (poz.10). Me|uslojno bru{enje
premaza je na {irokotra~noj brusilici za premaz
(poz.11). Nakon osnovnog lakiranja jo{ jedanput se
povr{ina bajcuje i su{i (poz.13 i poz.14), nakon ~e-
ga se nanosi istim postupkom drugi sloj – pokrivni
UV premaz. Ovim se obrada zavr{ava i elementi se
skidaju sa linije.
Me|utim, na ovoj liniji mo`e se kao pokrivni pre-
maz naneti neki konvencionalni premaz (NC, SH
ili PU premaz). On se nanosi nalivanjem na ma{ini
za nalivanje sa dve glave (poz.20), a su{enje se
obavlja na eta`nim kolicima (poz.22) koja se kre}u
kroz tunelsku su{aru (poz.25). Pomer kroz su{aru
je oko 10 - 15 m/min, {to omogu}ava da se PU pre-
maz osu{i do stepena suvo}e na pra{inu.
Lakirna linija za povr{insku obradu kuhinjskih
elemenata (slika 18.12) predvi|ena je za bajcova-
nje, grundiranje i pokrivno lakiranje. U sastav lini-
je uklju~eni su ure|aji za su{enje konvekcijom
(vertikalna su{ara), IR zra~enjem (su{enje bajca) i
UV zra~enjem (su{enje premaza).
Nakon ulaganja elemenata u liniju (poz.1) vr{i se
reljefno bru{enje na brusilici sa rotacionim ~etka-
ma (poz.2) i bajcovanje na automatu za prskanje sa
dodatnim ure|ajem za rasterivanje bajca (poz.4).
Su{enje bajca je u kanalu sa IR zra~enjem (poz.5).
Nano{enje osnovnog UV premaza obavlja se va-
ljanjem (poz.7), `eliranje u kratkom UV kanalu
(poz.8), a su{enje u UV kanalu za su{enje (poz.9).
Bru{enje premaza obavlja se na {irokotra~noj bru-
silici (poz.10). Pokrivni premaz na reljefnim povr-
{inama nanosi se prskanjem na automatu za prs-
kanje (poz.12) ili na ravnim povr{inama naliva-
njem na ma{ini za nalivanje (poz.13). Su{enje pre-
maza je u tunelskoj su{ari (poz.14) sa zonom otpa-
ravanja i zonom su{enja, a hla|enje je u kanalu za
hla|enje sa mlaznicama (poz.15). Plo~a mo`e da se
okrene na okreta~u plo~a (poz.16), tako da se celo-
kupna (ili delimi~na) obrada druge strane ponavlja
u jo{ jednom prolazu kroz liniju.
Lakirna linija za povr{insku obradu kuhinjskih
elemenata sa vertikalnom su{arom (slika 18.13) je
kombinovana linija na kojoj se primenjuju konven-
cionalni ili UV premazi. Osim toga, na liniji se
podjednako obra|uju i ravne i profilisane plo~e.
Kada se lakiraju ravne plo~e koristi se deo linije sa
ure|ajima za nano{enje premaza valjanjem i nali-
vanjem, a kada se lakiraju profilisane plo~e koristi
se deo linije sa ure|ajima za nano{enje prskanjem.
377
Obrada ravnih plo~astih elemenata uklju~uje bru-
{enje podloge na brusilici (poz.2), bajcovanje va-
ljanjem (poz.3) i su{enje bajca u kanalnoj liniji sa
konvekcijom (poz.4). Nakon su{enja bajca, odnos-
no nakon izlaska iz su{are, elementi se prebacuju
ugaonim prebaciva~em (poz.5) na liniju za ravne
povr{ine. Na ma{ini za valjanje (poz.6) nanosi se
prvi sloj UV grunda, `eliranje je u UV kanalu sa
lampama niskog pritiska (poz.7), nano{enje drugog
sloja UV grunda je na ma{ini za valjanje sa dva
valjka (poz.8), a su{enje je u UV kanalu sa dve lam-
pe visokog pritiska (poz.9). Me|uslojno bru{enje
grunda obavlja se na {irokotra~noj brusilici (poz.
10). Zavr{ni premaz nanosi se nalivanjem na ma{-
ini za nalivanje (poz.11), a su{enje je u tunelskoj
su{ari (poz.12).
Obrada reljefnih plo~astih elemenata po~inje bru-
{enjem podloge na brusilici (poz.2). Plo~e prolaze
(bez obrade) kroz deo linije za bajcovanje i su{enje
ravnih povr{ina, dok ne do|u do ugaonog trans-
portera (poz.5), koji ih prebacuje na liniju za profi-
lisane povr{ine. Kada se povr{ine bajcuju automat
za prskanje (poz.13) slu`i se za nano{enje bajca, a
izbrisavanje bajca je u ure|aju sa ~etkama (poz.
14), a kada se obrada izvodi u prirodnoj boji auto-
mat za prskanje (poz.13) slu`i za nano{enje temelj-
nog premaza. Su{enje bajca, odnosno temeljnog
premaza je u kanalnoj su{ari sa dve temperaturne
zone (poz.15 i poz.16). Nano{enje pokrivnog pre-
maza je prskanjem u automatu za prskanje (poz.
17), a su{enje u kanalnoj su{ari (poz.18).
Povr{inska obrada masivnih elemenata, koji se
mogu oka~iti na vise}i lan~ani transporter (stolice,
de~iji kreveti}i, galanterija) obavlja se na lakirnoj
liniji prikazanoj na slici 18.14. U sastavu linije na-
lazi se vise}i lan~ani transporter sa okretnim kuka-
ma – ve{alicama (poz.1), kabine za prskanje sa vo-
denom zavesom (poz.2), tunelska su{ara sa du-
ga~kim putem su{enja (poz. 3) i kada za potapanje
u bajc i zavr{ni premaz sa plo~om za oce|ivanje
(poz.6).
Kada se bajc ili osnovni premaz nanose prskanjem,
elementi se ka~e na transporter ispred kabine za
prskanje (poz.2). Ako se prva obrada (nanos) obav-
lja potapanjem, elementi se ka~e na transporter
nakon zavr{enog otkapljivanja. Su{enje se obavlja
u prvoj tunelskoj su{ari, a zatim se nanosi osnovni
premaz prskanjem ili potapanjem. Posle su{enja u
drugoj tunelskoj su{ari elementi se skidaju, bruse
na stolovima za bru{enje, otpra{uju i ponovo ka~e
na transporter. Posle prskanja zavr{nog premaza i
su{enja u tre}oj tunelskoj su{ari zavr{no obra|eni
elementi skidaju se sa transportera u prostoru
predvi|enom za monta`u.
Kapacitet linije zna~ajno zavisi od obra|ivanih ele-
menata i kori{}enih materijala za povr{insku ob-
radu. Optimalni protok za prose~ni tip stolice iz-
378
nosi oko 90 stolica/h, a za de~ije kreveti}e u ele-
mentima oko 35 kompleta/h.
Lakirna linija za povr{insku obradu montiranih
stolica i manjih korpusa (slika 18.15), omogu}ava
raznovrsnu kvalitetnu obradu u jednom prolazu:
bajcovanje potapanjem ili prskanjem, prskanje os-
novnog premaza, sen~enje i prskanje zavr{nog pre-
maza.
Linija je sastavljena iz ~etiri transportera sa varija-
bilnim kontinualnim pomerom (poz.1), koji omo-
gu}avaju transport elemenata iz predmonta`e u
lakirnicu kroz tri tunelske su{are (poz.4), dve ka-
bine za prskanje sa vodenom zavesom (poz.2) sa
integrisanim dovodom sve`eg vazduha u tavanici,
tri tunelske su{are (poz.4), lan~anog transportera
sa okretnim plo~ama (poz.12), koji olak{ava ma-
nipulaciju sa elementima izme|u stola za bru{enje
(poz.7) i kabine za prskanje (poz.2) i omogu}ava
sen~enje, odnosno izjedna~avanje boje i prskanje
zavr{nog premaza bez me|umanipulacije, stola za
bru{enje sa odsisavanjem pra{ine (poz.7 i poz.8),
kao i kade za potapanje za bajcovanje (poz.10).
Na prvoj kabini za prskanje obavlja se bajcovanje
prskanjem ili potapanjem, odnosno kod obrade u
prirodnoj boji prskanje osnovnog premaza. Ele-
menti se stavljaju na transporter (poz.1), koji ih
transportuje kroz su{aru. Pre prskanja slede}eg
nanosa mogu}e je me|ufazno bru{enje, odnosno
gla~anje. Posle su{enja drugog nanosa vr{i se bru-
{enje i ~i{}enje pra{ine na stolu sa pokretnom rad-
nom re{etkom (poz.7), a zatim se elementi odla`u
na okretne plo~e kru`nog lan~anog transportera.
Ukoliko je potrebno sen~enje ili izjedna~avanje bo-
je vr{i se prskanje kada predmeti do|u u kabinu, a
zatim elementi putuju na transporteru ceo krug
oko kabine i kada stignu ponovo u kabinu prskaju
se zavr{nim premazom, prebacuju na transporter
(poz.1), kojim se kre}u kroz su{aru.
Optimalan kapacitet iznosi 85 elemenata/h. Pri
prose~noj zapunjenosti transportera sa tri elementa
na du`ni metar, vreme su{enja iznosi za prva dva
nanosa po 1 sat, a za zavr{ni premaz oko 1,5 sati,
tako da je omogu}ena upotreba svih vrsta premaza
namenjenih za obradu ovog tipa proizvoda.
Lakirna linija za povr{insku obradu elemenata
gra|evinske stolarije (prozorska krila, dovratnici,
letvice itd.) postupkom flutacije sredstva za impre-
gnaciju i osnovnog premaza i prskanjem (airless)
zavr{nog obojenog premaza prikazana je na slici
18.16.
U sastav lakirne linije ulaze slede}i ure|aji: vise}i
lan~ani transporter – Power & Free (poz.1), koji
omogu}ava da se elementi, odnosno ve{alice kre}u
kroz sve faze obrade u uzdu`nom polo`aju i na
me|usobnom rastojanju od 3,36 m, a u su{ari i u
zoni hla|enja u popre~nom polo`aju (okretanje za
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
900 i 450) i na me|usobnom rastojanju od 0,25 m,
dve kabine za prskanje sa vodenom zavesom (poz.
2), komora za flutaciju (poz.3) sa rezervoarima za
impregnaciju, osnovnu boju i razre|iva~, tunel za
oce|ivanje i isparavanje (poz.4), tunelska su{ara sa
dve temperaturne zone (poz.5) i sto za bru{enje sa
pokretnom re{etkom, usisavanjem i filtriranjem
pra{ine (poz.6).
Na ve{alice transportera ispred kabine oka~e se po
dva prozorska okvira (uko{eno). U prvom prolazu
u liniji se nanese sredstvo za impregnaciju postup-
kom flutacije. Posle su{enja na stolu (poz.6) ele-
menti se bruse i eventualno vr{i popravka (kito-
vanje). U drugom prolazu kroz liniju vr{i se nano-
{enje osnovne boje (flutacijom) i ponovno bru-
{enje. U tre}em prolazu kroz liniju nanosi se prs-
kanjem zavr{ni premaz.
Ako se prozorska krila obra|uju lazurnim premazi-
ma nano{enje lazure se obavlja ru~nim umakanjem
u kadu sa plo~om za oce|ivanje (postavlja se is-
pred kabine za prskanje). Posle zavr{enog oce|i-
vanja elementi se oka~e na transporter i su{e u pro-
lazu kroz celu liniju. Lazurni premaz mo`e da se
nanese i flutacijom u flutacionoj komori (poz.3).
Kapacitet linije zavisi od na~ina obrade i vrste upo-
trebljenih sredstava za povr{insku obradu. Opti-
malna brzina transportera iznosi 7 - 8 m/min (obra-
da sa flutacijom) ili 4 m/min (obrada sa prska-
njem).
Lakirna linija za povr{insku obradu elemenata
gra|evinske stolarije – spolja{njih vrata postup-
kom prskanja prikazana je na slici 18.17. Linija se
sastoji od vise}eg kru`nog lan~anog transportera –
Power & Free transportera (poz.10), dve podizne
stanice (poz.2), dve kabine sa vodenom zavesom za
prskanje za ru~no lakiranje (poz.4) i dve kabine sa
vodenom zavesom za automatsko lakiranje (poz.5)
i tunelske su{are sa zonom otparavanja (poz.7),
zonom su{enja konvekcijom (poz.8), odnosno IR
zra~enjem (poz.9) i zonom hla|enja (poz.10).
Na kuke vise}eg kru`nog transportera ka~e se ele-
menti na podiznoj stanici (poz.2), zaokre}u se za
900 i popre~no transportuju do kabina za prskanje
na kojima se nanosi osnovni premaz. Na prvoj i
~etvrtoj kabini (poz.4) ru~no se prska premaz na
~eone strane vrata, a na drugoj i tre}oj kabini (poz.
5) vr{i se automatsko nano{enje na {ire strane. Iz-
me|u kabina postavljeni su okreta~i. Nakon prs-
kanja vrata se, popre~no oka~ena na transporter,
kre}u kroz tunelsku su{aru, koja ima zonu otpara-
vanja i zonu su{enja. U cilju intenziviranja procesa
su{enja, odnosno skra}ivanja vremena su{enja, u
drugom delu tunela ugra|ena je IR su{ara.
Nakon zavr{enog su{enja a pre nano{enja zavr{nog
premaza, vrata se bruse dvostepeno na automatima
za bru{enje sa ~etkastim valjcima (poz.3).
 Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
8 7 6 5

14
10

13 12 11

1 2 3 4 5 6 3 4

Slika 18.6: Lakirna linija (kombinovana) za plo~aste elemente sa kanalskom i tunelskom su{arom na kolicima (Shröter)
1 – ~etka za uklanjanje pra{ine 8 – ma{ina za nano{enje premaza nalivanjem
2 – predgreja~ drveta 9 – zid za odsisavanje
3 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem 10 – zona za otparavanje tunelske su{are
4 – kanalna su{ara 11 – tunelska su{ara
5 – zona za hla|enje 12 – zona za hla|enje tunelske su{are
6 – transporter 13 – kolica sa ~e{ljevima
7 – {irokotra~na brusilica za premaz 14 – pogonska stanica lan~anog transportera

379
 380
1 2 3 19 20

18

4 5 6 7 8 9 10 11 12

15 14 13

19 16
18
17

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Slika 18.7: Lakirna linija (kombinovana) za povr{insku obradu plo~astih elemenata name{taja sa kanalnom i tunelskom su{arom (SOP)
1 – kabina za prskanje 11 – ma{ina za nalivanje sa dve glave
2 – tunelska su{ara 12 – polukru`ni transporter
3 – valj~ani transporter 13 – zidni otpariva~
4 – ulazni transporter 14 – tunel za isparavanje
5 – {irokotra~na brusilica 15 – tunelska su{ara
6 – ma{ina za nano{enje bajca valjanjem 16 – vu~ni lan~ani transporter
7 – kanalna su{ara 17 – eta`na kolica
8 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem 18 – vodeni filter
9 – UV su{ara 19 – dovod sve`eg vazduha
10 – {irokotra~na brusilica za premaz 20 – elektrokomandni orman
 Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
12 13 14 15

11 10 9 3 8 7 3 6 5 4 3 2 1

Slika 18.8: Lakirna linija temeljno i pokrivno lakiranje plo~astih elemenata sa UV su{arom i vertikalnom su{arom
1 – ulazni tra~ni transporter 9 – ma{ina za nano{enje premaza nalivanjem (sa dve glave)
2 – {irokotra~na brusilica sa odsisavanjem pra{ine 10 – ulazni transporter iz su{are
3 – valj~ani transporter 11 – vertikalna su{ara
4 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem (sa dva para valjaka) 12 – izlazni transporter iz su{are
5 – UV kanal za su{enje 13 – zona za hla|enje sa diznama
6 – {irokotra~na brusilica za premaz 14 – tra~ni transporter
7 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem 15 – polukru`ni transporter
8 – UV su{ara

381

1 2
14
13 12
Slika 18.9: Lakirna linija za povr{insku obradu plo~astih elemenata name{taja sa brzosu{e}im premazom (NC i SH) (Venjakob)
1 – ulaganje elemenata
2 – ~etkasta brusilica sa otpra{ivanjem
3 – automat za prskanje bajca
4 – ~etke za rasterivanje bajca
5 – tra~ni transporter
6 – kanalna su{ara za su{enje bajca
7 – automat za prskanje premaza
382
3 4 5 6 7 8
11 10 9
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
8 – kru`na kanalna su{ara – zona otparavanja
9 – tra~ni transporter
10 – kanalna su{ara – zona sa bla`im temperaturnim re`imom
11 – kanalna su{ara – zona sa o{trijim temperaturnim re`imom
12 – kanalna su{ara – zona za hla|enje
13 – polukru`ni transporter
14 – odlaganje elemenata
 Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
20 19 18 17 16 15

14

6 7 8 9 10 11 13

12

1 2 3 4 5

Slika 18.10: Lakirna linija za povr{insku obradu plo~astih elemenata name{taja premazima sa duga~kim vremenom su{enja zavr{nog premaza (Venjakob)
Linija za bajcovanje
1 – ma{ina za bru{enje i gletovanje profila
2 – automat za prskanje bajca
3 – automat za prskanje bajca
4 – transportna traka
5 – su{ara sa mlaznicama
Linija za lakiranje
6 – automat za prskanje {irih strana
7 – transportna traka
8 – kanal za otparavanje (sa grejanjem)
9 – kanal za su{enje sa mlaznicama
10 – kanal za hla|enje sa mlaznicama
11 – ma{ina za bru{enje i gletovanje profila
12 – transparentna traka
13 – automat za prskanje {irih strana (za zavr{ni premaz)
Tunelska su{ara sa kolicima
14 – kolica sa ~e{ljevima
15 – pogonska stanica sa vu~nim lancem
16 – zid za odsisavanje
17 – kanal za otparavanje (sa grejanjem)
18 – tunelska su{ara (zona ni`e temperature)
19 – tunelska su{ara (zona vi{e temperature)
20 – kanal za hla|enje

383
 384
14 12 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

15 16 17 18 19 12 20 21

22

25 24 23

Slika 18.11: Lakirna linija za ppovr{insku obradu plo~astih elemenata name{taja sa UV-osnovnim premazom i UV-pokrivnim premazom (Wamhoff)
1 – pogonjeni transporter sa valjcima
2 – {irokotra~na brusilica za furnir 14 – polukru`ni kanal za su{enje bajca
3 – valj~ani transporter 15 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem
4 – ma{ina za bajcovanje sa agregatom za rasterivanje bajca 16 – UV kanal za me|u`eliranje
5 – transportna traka 17 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

6 – kanal sa diznama za su{enje bajca 18 – UV kanal sa zonom za o~vr{{}avanje pokrivnog premaza (sa filtriranjem)
7 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem 19 – {irokotra~na brusilica za premaz
8 – UV kanal za me|u`eliranje premaza 20 – ma{ina za nano{enje premaza nalivanjem (sa dve glave)
9 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem 21 – ugaoni transporter
10 – UV kanal za u~vr{}avanje osnovnog premaza (grunda) 22 – eta`na kolica
11 – {irokotra~na brusilica za premaz 23 – pogonska stanica vu~nog lanca
12 – valj~ani transporter 24 – zid za odsisavanje
13 – ma{ina za bajcovanje sa agregatom za rasterivanje 25 – kanal za su{enje
u svrhu egaliziranja furnira nakon osnovnog lakiranja
 Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
5 4 3 2 1 17 16 15

6 7 8 7 9 10 11 12 13 14

Slika 18.12: Lakirna linija za bajcovanje, grundiranje i pokrivno lakiranje kuhinjskih elemenata (Hackemack)
1 – ulaganje elemenata 10 – {irokotra~na brusilica sa dva agregata
2 – {irokotra~na brusilica sa ure|ajem za otpra{ivanje 11 – kolektor
3 – valj~ani transporter 12 – automat za prskanje
4 – ma{ina za bajcovanje sa ~etkama za rasterivanje bajca 13 – ma{ina za nano{enje premaza nalivanjem
5 – IR su{ara sa delom za otparavanje 14 – vertikalna su{ara
6 – ugaoni prebaciva~ 15– zona za hla|enje sa mlaznicama
7 – ma{ina za nano{enje premaza valjanjem 16 – okreta~ plo~a
8 – UV kanal za `eliranje 17 – odlaganje elemenata
9 – UV kanal za su{enje

385
 386
12

5 11 10 9 8 7 6

1 2 3 4

16 15 14

17 18 13 5

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

5

Slika 18.13: Lakirna linija za povr{insku obradu kuhinjskih elemenata (Venjakob)

1 – ulaganje elemenata 7 – UV su{ara (lampa niskog pritiska) 13 – automat za prskanje (bajcovanje/temeljno lakiranje)
2 – brusilica 8 – ma{ina za valjanje sa dva valjka 14 – ma{ina sa ~etkama za izbrisavanje bajca
3 – ma{ina za valjanje 9 – UV su{ara (lampe visokog pritiska) 15 – kanalna su{ara (I temperaturna zona)
4 – kanalna su{ara 10 – brusilica 16 – kanalna su{ara (II temperaturna zona)
5 – ugaoni prebaciva~ 11 – ma{ina za nalivanje 17 – automat za prskanje (zavr{no lakiranje)
6 – ma{ina za valjanje sa jednim valjkom 12 – vertikalna su{ara 18 – kanalna su{ara
 Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
5 4 4 4
2

5
3

3 5 2
7

6 1

5 2

Slika 18.14: Lakirna linija za povr{insku obradu masivnih elemenata i re{etkastih konstrukcija (SOP)
1 – vise}i lan~ani transporter sa ve{alicama (kukama)
2 – kabina za prskanje
3 – kanal za su{enje
4 – sto za ru~no bru{enje
5 – dovod sve`eg vazduha
6 – kada sa plo~om za otkapljavanje
7 – elektrokomandni orman

387
 388
9 9
2
8

10 1 4 2

9
1
4 11
7

1 5
12 4

Slika 18.15: Lakirna linija za povr{insku obradu montiranih stolica i manjih korpusa (SOP)

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

1 – transporter
2 – kabina za prskanje sa dovodom sve`eg vazduha u tavanici
3 – usisni zid
4 – su{ara
5 – kanal za isparavanje
6 – lan~ani transporter sa okretnom plo~om
7 – sto za bru{enje sa pokretnom re{etkom
8 – sto za bru{enje
9 – dovod sve`eg vazduha
10 – kada sa plo~om za otkapljavanje
11 – elektrokomandni orman
 Poglavlje 18.0: LAKIRNE LINIJE ZA POJEDINE FINALNE PROIZVODE
2
3
2
4 5

7
7

Slika 18.16: Lakirna linijaza povr{insku obradu elemenata gra|evinske stolarije (prozora) obojenim premazima (SOP)
1 – vise}i lan~ani transporter (Power & Free) sa kolicima i ve{alicama (kukama)
2 – kabina za prskanje sa pneumatskim podiznim stolom
3 – flutaciona komora
4 – tunel za otkapljavanje i isparavanje
5 –su{ara sa dve temperaturne zone
6 – sto za bru{enje sa pokretnom re{etkom, usisavanjem i filtriranjem bru{evine
7 – dovod sve`eg vazduha
8 – elektrokomandni orman

389
 390
8 9

12

10
4 4
5 5
6

11
2
3
2

13

POVR[INSKA OBRADA DRVETA

1
14

Slika 18.17: Lakirna linija za povr{insku obradu gra|evinske stolarije - spolja{nja vrata (Eisenmann)
1 – ulaganje elemenata 4 – kabina za prskanje (ru~na) 7 – zona za otparavanje 10 – zona za hla|enje 13 – lager elemenata
2 – podizna stanica 5 – kabina za prskanje (automatska) 8 – su{ara 11 – vise}i kru`ni transporter 14 – odlaganje elemenata
3 – ma{ina za bru{enje 6 – ure|aj za skupljanje lak-pene 9 – IR su{ara 12 – centralno prikupljanje lak-pene
 Literatura

Ali}, O.: Hrapavost povr{ine tehni~kih - drvenih tijela. Beograd, Institut za preradu drveta
[umarskog fakulteta, 1975
Aljan~i}, Lj.: Akrilne smole i premazna sredstva na njihovoj bazi. Za{tita materijala 30(1989)1,
str. 25-32
Aljan~i}, Lj.: Primena premaznih sredstava koja o~vr{}avaju pod dejstvom zra~enja. Za{tita
materijala 31(1990)4, str. 153-159
Aljan~i}, Lj.: Za{titna premazna sredstva za drvnu industriju. Za{tita materijala 32(1991)2, str.
61-67
Anon.: Von der wasserberieselten Kabine zur Trockenabscheidung. I-Lack 67(1999)3, str.
145-149
Antonijevi}, M.: Procesi starenja premaza u prirodi i temperatura staklastog prelaza polimera.
Za{tita materijala 31(1990)2, str. 71-77
Argyropoulos, G.: Schleifmittel beim Lackieren von Teilen aus Holz und Holzwerkstoffen. I-Lack
57(1989)10, s. 369-372
Baulmann W.: Durchbruch für die Elektronenstrahlhärtung von Möbeloberflächen?. I-Lack
57(1989)6, str. 208-214
Berger, E.: Möbelfolien sinnvoll und umweltfreundlich in der Oberfläche integriert. I-Lack
57(1989)6, str. 215-218
Böhme, P.: Dekorfolien. Leipzig, VEB Fachbuchverlag, 1986
Biffl, M.: Odre|ivanje boje. Drvna industrija 36(1985)9-10, str. 217-227
Biskup, U., Zur Entstehung und Charakterisierung der Oberflächenstrukturen von Lackierun-
Casselmann, H.: gen. Farbe+Lack 100(1994)3, str. 165-170
Bismarck, C.v.: Flüssigbeschichtung von Möbel-Spanplatten: Oberflächeneigenschaften der Roh-
platten, Prüfmethoden, Applikationen, Bewertung der Beschichtung. Holz als Roh-
und Werkstoff 37(1979), str. 9-15
Brushwell,W.: Neue Erkenntnisse über Filmbildung und Haftvermögen von Lacken. Farbe+Lack
88(1982) , str. 375-378
Bryant, B.S.: Studies in wood adhesion. Interaction of wood surface and adhesive variables.
Forest Prod. J. 18(1968)6, str. 57-62
Collett, B.M.: A review of surface and interfacial adhesion in wood science and related fields.
Wood Sci. Technol. 6(1972)6, str. 1-42
Deni}, N.: Starenje hidroizolacionih materijala. Beograd, Institut IMS, 1995
Dittrich, H., Oberflächenbechandlung in der Holzverarbeitung : Handbuch für Industrie,
Wehmeyer, H.: Handwerk und Restauratoren. Stuttgart, DRW-Verlag, 1989
Dra{kovi}, D.: Psihi~ko i fizi~ko do`ivljavanje obojenih premaznih sredstava. Za{tita materijala
24(1983)3, str. 28-29
Dufour, P.: Holzlackierung mit UV-härtbaren Acrylaten. HK (1981)4, str. 384-388
Elbez, G.: Untersuchungen über die Benetzbarkeit von Holz. Holzforschung 32(1978)3, str.
82-92
392 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Freemann, H.A.: Relation between physical and chemical properties of wood and adhesion. Forest
Prod. J. 9(1959)12, str. 451-458
Fuchs, H.: Einsatzbeispiele und Anwendungspotential für das elektrostatische Lackieren.
I-Lack 57(1989)7, str. 233-237
Fusseder, H., Holzoberflächenbechandlung - Zurichten, Beizen, Beschichten, Mattieren,
Wenninger, H., Polieren. Augsburg, Verlag Wolfgang Zimmer, 1986
Beck, H., Beck, F.:

Garratt, P.: Strahlenhärtung. Hannover, Vintcentz Verlag, 1996

Garratt, P.: Der Einfluss verschiedener Strahlungsparameter auf die UV-Härtung von UPE-
Beschichtungen. Farbe+Lack 91(1988)8, str. 601-605
Görlich, M.: Schleiftechnik für moderne Dünnschichtsysteme mit Praxisbeispielen. I-Lack
59(1991)6, str. 179-183
Goldschmidt, A.: Glasurit Handbuch - Lacke und Farben. Hannover, Curt R. Vintcentz Verlag,
1984
Gringeri, F.: Anglagenkonzepte für pigmentierte UV-härtbare Lacke. HK (1990)5, str. 608-610
Hantschke, B.: Glasurit-Handbuch der Bautenlacke : Anstrichsysteme und Anstrichverfahren für
Holz - Metall Kunstoff. Münster, Glasurit GmbH, 1990
Hansemann, W.: Lackierfehler, deren Erkennung, Deutung und Vermeidung. I-Lack 46(1978)3, str.
90-94
Hansemann, W.: Mikroskopische Untersuchung von Fehlern bei der Holz- und Möbelfertigung.
I-Lack 58(1990)7, str. 255-258
Holl, P.: Stand der Elektronenstrahlhärtung und Kostensituation für Holzoberflächen.
I-Lack 63(1995)12, str. 420-423
Jai}, M., Miljkovi}, J., Kva{enje i upijanje premaza na povr{ini drveta. [umarstvo 48(1995)5-6, str. 53-
@ivanovi}, R.: 65
Jai}, M., The effect of Anatomic Wood structure on Quality of Sanding. Stroj - Nastroj -
@ivanovi}, R.: Obrobok, Nove poznatky v processe obrabania dreva, I medznarodna konferen-
cia, Zvolen - Nitra(Slovakia), 04.-06.10.1995, str. 53-56
Jai}, M., Kvalitet povr{inske obrade i za{tite drveta u funkciji interakcije primenjenih
@ivanovi} R.: organskih premaza sa hemijskim konstituentima drveta. Poglavlje u Monografiji
“Unapre|enje tehnologija drveta u korelaciji sa svojstvima hemijskih konstitue-
nata drveta”, Beograd, [umarski fakultet, 1995, str. 89-114
Jai}, M., Miljkovi} J., The investigation of Interaction of Polyurethane Coating and Surface of some
@ivanovi} R., hardwood species. Journal of the Serbian Chemical Society, Vol. 61, No 3, (1996),
Filipovi} J., p. 197-205
Petrovi}-\akov D.:
Jai}, M., Comparison of Surface properties of Beech- and Oakwood as determined by ESCA
Stevanovi}-Jane`i} T., Method. Holz als Roh- und Werkstoff 54(1996)37-41
@ivanovi} R.,
Dekanski A.:

Jai}, M., @ivanovi} R.: O~vr{}avanje premaza zra~enjem u povr{inskoj obradi drveta. Savetovanje
“Korozija i za{tita materijala”, Beograd, 04.-05.11.1997. god., str. 281-291
Jai}, M., @ivanovi} R.: Premazi koji o~vr{}avaju pod dejstvom ultravioletnog i elektronskog zra~enja.
Za{tita materijala 39(1998)1, str. 35-40
Jai}, M., @ivanovi}- Trajnost sistema premaz-drvo. Drvarski glasnik 7(1998)27-28, str. 35-40
Trbojevi} R.:
Literatura 393

Jai}, M., @ivanovi} R.: Dekorativni materijali za povr{insku obradu i za{titu finalnih proizvoda od
drveta. Za{tita materijala 37(1996)4, str. 185-189
Jai}, M., @ivanovi} R.: Formiranje filma laka na povr{ini drveta (I). Za{tita materijala 39(1998)3, str. 35-42
Jai}, M., @ivanovi} R.: Formiranje filma laka na povr{ini drveta (II). Za{tita materijala 39(1998)4, str. 39-44
Jai}, M., @ivanovi} R.: Formiranje filma laka na povr{ini drveta (III). Za{tita materijala 40(1999)1, str. 38-46
Jai}, M., @ivanovi} R.: Zra~enjem o~vr{}avaju}i UV pigmentirani sistemi. Za{tita materijala 39(1998)2,
str. 32-38
Jankovi}, A.: Odnos hrapavosti i krupno}e brusnog zrna kod bru{enja drveta. [umarstvo
(1969)9-10, str. 25-31
Jankovi}, A.: Lakirne linije za povr{insku obradu finalnih drvnih proizvoda. Drvarski glasnik
(1976)12, str. 6-7
Jirou{-Rajkovi}, V.: Trajnost prevlaka na drvu. Drvna industrija 41(1990)5-6, str. 93-99
Jirou{-Rajkovi}, V.: Otpornost prevlaka na gra|evinskoj stolariji prema vremenskim utjecajima.
Drvna industrija 41(1990)1-2, str. 9-16
Jung, J.: Lacktrocknung und Härtung mit ultravioletten Strahlen. HK str. 198-199
Keuhel, K.: Kräfte und Kraftverteilung in der Kontaktzone beim Bandschleifen. Holz als Roh-
und Werkstoff 46(1988)101-105
Knehtl, B.: Utjecaj nekih faktora na su{enje i o~vr{}avanje lakova za namje{taj. Zbornik sa-
vetovanja “Savremena povr{inska obrada u funkciji za{tite proizvoda drvne
industrije”, Beograd, 1990, str. 53-64
Kremer, W.: Deckend pigmentierte UV-härtbare Lacke nach dem Double-Cure-Prinzip.
Farbe+Lack 94(1988)3, str. 205-208
Levai, A.: Otvrdnjivanje organskih premaza. Drvna industrija 34(1983)5-6, str. 170-171
Lichtner E.: Durch “schnelle” Lacktrocknungsverfahren Energie, Zeit und Platz gespart. Eisen-
mann Holztechnik 7, str. 7
Lubardi}, S.: Kvalitet i kontrola bru{enja povr{ina za lakiranje. Drvarski glasnik (1976)12, str.5
Ljuljka, B., Trajnost sistema prevlaka - drvo. Zbornik savetovanja “Savremena povr{inska
Jirou{-Rajkovi}, V.: obrada u funkciji za{tite proizvoda drvne industrije”, Beograd, 1990, str. 97-113
Ljuljka, B.: Der Einfluss von Licht auf lackierte Holzoberflächen. Holz als Roh- und Werkstoff
(1971), str. 224-231
Ljuljka, B.: Einfluss der Anfangfeuchtigkeit von Buchenholz auf die Haftfestigkeit von
Polyurethanlack. Farbe+Lack (1971)8, str. 776-778
Maier, G.: Holzbearbeitungsmaschinen. Stuttgart, DRW-Verlag, 1987.
Marian, J.E.: Surface properties as physico-chemical phenomena. Holzforschung 20(1966)3,
str. 91-101
Milde, W.: Lacktrocknung auf Holzwerkstoffen für alle Lacksysteme. I-Lack 61(1993)5, str.
180-181
Mirkovi}, M.: Uticaj disperznosti pigmenata i punioca na osobine premaznih sredstava. Za{tita
materijala 29(1988)4, str. 159-161
Mrvo{, N.: Naprezanja u prevlakama premaznih sredstava kao uzro~nik degradacija lakira-
nih povr{ina namje{taja. Zbornik savetovanja “Sredstva, metode i oprema povr-
{inske za{tite proizvoda drvne industrije - trendovi razvoja”, Beograd, 1988, str.
50-61
Neumeier, P.: Bestimmung physikalischer und mechanischer Eigenschaften von Lackschichten.
I-Lack 60(1992)11, str. 357-381 i 61(1993)1, str. 21-28
394 POVR[INSKA OBRADA DRVETA

Ondratschek, D. Taschenbuch für Lackierbetriebe. Hannover, Curt R. Vincentz Verlag, 1988

Ortlieb, K.:
Pahlitzsch G.: Internationaler Stand der Forschung auf dem Gebiet des Schleifens von Holz.
Holz als Roh- und Werkstoff 28(1970)9, str. 329-343
Pecina, H., Lack auf Holz : Einflussgrössen und Wechselwirkung. Hannover, Curt R. Vincentz
Paprzycki, O.: Verlag, 1995
Potente, H., Bedeutung polarer und disperser Oberflächenspannungsanteile von Plastomeren
Krüger, R.: und Beschichtungsstoffen für die Haftfestigkeit. Farbe+Lack 84(1978)2, str. 72-75
Ra{kovi}, Lj.: Fizi~ko-hemijske osnove formiranja filma premaza. Za{tita materijala 34(1993)1,
str. 35-44
Rid`i}, T.: Hrapavost podloge kao faktor razlijevanja nitroceluloznih lakova. Zbornik saveto-
vanja sa me|unarodnim u~e{}em “Savremena povr{inska obrada u funkciji za-
{tite proizvoda drvne industrije”, Beograd, 1990, str. 35-52
Schmid, E.: Exterior Durability of Organic Coatings. FMJ International Publications Limited,
Redhill, Surrey (England), 1988
Soiné, H.: UV-Lacke in der Möbel- und Türenfertigung. Holz als Roh- und Werkstoff
39(1981)41-49
Stevanovi}-Jane`i}, T.: Hemijska prerada drveta. Beograd, Jugoslavijapublik, 1993
Wehmeyer, H., Handbuch der Oberflächenbehandlung von Schreinerarbeiten. Stuttgart,
Dittrich, H.: Deutsche Verlags-Anstalt GmbH, 1974.
Willeitner, H., Holz- Aussenverwendung im Hochbau. Stuttgart, Verlagsanstalt Alexander Koch
Schwab, E.: GmbH, 1981
Witzki, M.: Metall- und Pearleffekte für besonders attraktive Lackoberflächen. I-Lack
63(1995)7, str. 246-247
Zorll, U.: Reologische Begriffe zur Charakteriesierung des Fliessverhaltens von Lackmateri-
alien. Farbe+Lack 86(1980)4, str. 301-307
Zorll, U.: Beeinflussung des Haftvermögens von Polymerfilmen durch Eigenspannungen.
Adhäsion 23(1979)10, str. 291-296
Zorll, U.: Zwischenschichthaftvermögen bei Lackierungen neuen Typs. Farbe+Lack
86(1980)11, str. 956-965
@ivanovi}, R., Poliuretanski premazi u za{titi finalnih proizvoda od drveta. Za{tita materijala
Dra{koci, I.: 33(1992)2, str. 88-92
@ivanovi}, R., Jai}, M.: Premazi za drvo u spoljnoj upotrebi. Drvarski glasnik 7(1998)25-26, str. 15-20
@ivanovi}, R., Jai} M.: Svojstva drveta od zna~aja za degradaciju spolja{njim faktorima. [umarstvo
50(1997)2, str. 65-72
@ivanovi}, R., Jai} M.: Stanje i perspektive razvoja povr{inske obrade dvreta . Drvarski glasnik
6(1997)23-24, str. 35-36

Abrazija 352
ABS 217
Adhezija 21, 29, 31, 37, 59, 84, 123,
136, 155
Adhezija premaza 117
adsorpciona teorija 119, 123, 126
elektronska teorija 119
teorija difuzije 119
teorija kovalentnih veza 119
teorija mehani~kog ankerovanja
119
Adhezioni rad (Wa) 117, 123
Aditivi 52, 54, 84
Airless prskanje 69, 121, 204, 230,
282, 342
klipna pumpa 230, 232
membranska pumpa 230, 232
mlaznica za predraspr{ivanje
231
pneumatska pumpa 230
sa niskim pritiskom 233
stepen turbulencije mlaza 231
Airmix prskanje 69, 233, 235
Akrilizocijanatni premazi 61
Akrilni premazi 62, 348
termoplasti~ni akrilni polimeri
koji otvrdnjavaju na hladno 62
termoreaktivni akrilni polimeri
koji otvrdnjavaju na toplo 62
vodorastvorni akrilni polimeri 62
Akrilno-vodeni (AW) premazi 125
Alkidni premazi 7, 58
dugouljne alkidne smole 59
kratkouljne alkidne smole 58
modifikovane alkidne smole 59
srednjeuljne alkidne smole 58
Ambijentalno su{enje 297
Amonijak 53
Antipireni 74
Antistati~ka barijera 201
Automat za prskanje 12, 204, 208,
248
prepoznavanje predmeta 248
sa kru`nim stolom 253
sa kru`nim kretanjem 249
sa lancem i obrtnim vretenima
253
sa linearnim kretanjem 249
sa ovalnim kretanjem 248
sa podiznim ure|ajima 253
za prskanje lajsni 254
Automati za unakrsno (vi{esmerno)
bru{enje 184
Azeotropska sme{a 83
Bajcevi 48, 49, 126, 139, 240, 256,
283
{piritusni bajcevi 48
Predmetni registar
dimni bajcevi 50
disperzioni bajcevi 50
hemijski bajcevi 48, 49
pigmentirani bajcevi 48
sa voskom i metalnim solima 50
vodeni bajcevi 48
Bajcovanje 19, 43, 44, 49, 202, 219,
267, 344, 358
“negativna slika” teksture 49
“pozitivna slika” teksture 49
dubina prodiranja pigmenata 202
hemijsko 44
postojanost na svetlost 203
reakcijom sa amonijakom 49
Befloken 273
Beljenje drveta 208, 344
oksalnom kiselinom 208
vodonik peroksidom 208
BIO materijali 7
Bisfenol A 62
Bojenje drveta 202
neposredno bojenje 202
obojenim premazima 202
pigmentiranim premazima 208
Bonfini{ 340
Bonpasta 340
Bru{enje 13, 39, 44, 126, 139, 163,
191, 373
brzina rezanja 170
efekat bru{enja 165
koli~ina bru{evine (Z’) 170
oscilacije brusne trake 170
predbru{enje 163
principi bru{enja 166
pritisak bru{enja 170
profilisanih povr{ina 166
ravnih povr{ina 166
reljefnih povr{ina 191
ru~no 195
sitnih elemenata 194
slobodnim brusnim elementima
194
smer bru{enja 165
srednje bru{enje 163
tokarenih elemenata 193
veli~ina brusnih zrna 170
zavr{no (fino) bru{enje 163, 164
Bru{enje podloge 341, 344
Bru{enje premaza 329
me|uslojno bru{enje 329
ru~no bru{enje 330
Brusilice 169, 195
{irokotra~ne 171, 176
cilindri~ne 170, 172
ru~ne 171
specijalne 171
tanjiraste 169, 195
tra~ne 169
uskotra~ne 171, 173
vertikalne tra~ne 169, 195
vi{estepene 171
Brusilice sa karuselom 188
Brusilice za bru{enje lakiranih u`ih
profilisanih strana (kantova) 334
~etke za kantove 335
koturovi za bru{enje laka 335
linearni brusni agregati 335
tra~ni agregati za bru{enje 334
Brusilice za bru{enje premaza 331
{irokotra~ne brusilice 333
brusilice sa brusnim ~etkama
334
brusilice za unakrsno bru{enje
333
uskotra~ne brusilice 332
valjkaste brusilice 332
vibracione brusilice 332
Brusna linija 175, 185
Brusna papu~a 187
Brusna traka 180, 183, 187
Brusna zrna 39, 40
{mirgla 41
elektrokorund 41
flint 41
prirodna (flint, rubi, {mirgla) 40
rubi (granat) 41
silicijum karbid 42
tvrdo}a 40
ve{ta~ka (elektrokorund, silici-
jum karbid) 40
Brusne kabine 197
Brusne kuglice 194
Brusne papu~e 190
Brusni agregati 187
oscilatorni agregati 187
sa beskona~nom brusnom
trakom 187
sa beskona~nom profilnom brus-
nom trakom 187
sa rotiraju}im brusnim koturima
187
Brusni stolovi 197
Brusno zrno 168
lomljenje zrna 168
po~etna nao{trenost 168
radna nao{trenost 168
zatupljenost 168
Brzina bru{enja 170, 183
Brzina difuzije 213
Brzina isparavanja 57, 300
Brzina stvaranja filma 67
Brzina vazdu{ne struje 64
Bubrenje 6, 107, 126, 129, 132, 154
Celulozno-uretanski (CU) premazi
131
CIE sistem 102
396
CIELAB sistem 102, 103
CSD (Computergesteuerte Selektive
Druckregelung) 179
^i{}enje povr{ina 201
Debye 77, 78
Dekorativna obrada 202, 215
{tampanje teksture (mazera) i
dekora 209
suvi transferfini{ postupak 215
Dekorativne folije 12, 20, 21, 88
fini{ folije 88
grund (osnovne) folije 88
kant folije 88
Desmodur 346
Desmophen 346
Dielektri~na ~vrsto}a 109
Difuzija pigmenata 202
Difuzna povr{ina 104
Diizocijanat 61
dicikloheksilmetandiizocijanat
(HMDI) 61
difenilmetandiizocijanat (MDI 61
heksametilendiizocijanat (HDI)
61
izoforondiizocijanat (IPDI) 61
toluoldiizocijanat (TDI) 61
trimetilheksametildiizocijanat
(TMDI) 61
DIN standard 23, 40, 53, 168
Diskoloracija 13
Disperzije 75
Double-Cure sistem 322
Dovod sve`eg (filtriranog) vazduha
285
grejanje vazduha 285
Doziranje komponenti 237
elektronsko doziranje 237
mehani~ko (volumetrijsko -
zapreminsko) 237
Drvo 13, 22, 45, 123, 239
anizotropnost 17
apsorpcija vode 36
bubrenje 13, 18, 36
elektri~na provodljivost 45
elektro-provodljivost 239
fizi~ka svojstva 17
geometrija povr{ine 22
gre{ke 14
gustina 18
hemijski sastav 16
higroskopnost 13, 17
juvenilno 14
kompresiono 14
makroskopska gra|a 13
mikroskopska gra|a 15
poroznost 13, 123
povr{ina 16
submikroskopska gra|a 16
tenziono 14
u spolja{njem prostoru 32
utezanje 13, 36
Dual curing 325
EBC (Electron Beam Curing) 323
Efekat
antike (patine) 207
belih pora 207
otvorenih pora 11
Efektivna dodirna povr{ina 95
Ekstraktivne supstance 13, 17, 21,
31, 35, 37, 139
apsorpcija svetlosti 35
migracija na povr{inu 31
pobolj{avanje trajnosti premaza
31
uklanjanje sa povr{ine 31
uticaj na adheziju 31
uticaj na povr{insku obradu 31
vodorastvorne 17, 31
Elasti~nost 57, 61, 63, 65
Elasti~nost filma premaza 55, 96
Elektromagnetski fluks 98
Elektronsko zra~enje 64, 151, 152,
323
doza zra~enja 152, 325
ja~ina struje 152
napon ubrzanja elektrona 152,
325
snaga zra~enja 325
Elektrostati~ko prskanje 44, 238,
342, 345
AEG-postupak 241
aerodinami~no lamelno
raspr{ivanje 245
elektrostati~ki diskovi 240
ja~ina elektri~nog polja 238
kapljasto raspr{ivanje 244
kon~asto raspr{ivanje 244
naelektrisanje kapljica 239
procep za raspr{ivanje 240
Ransburg-2 postupak 241
sporo rotiraju}e zvono za
raspr{ivanje 241
sporo rotiraju}i diskovi za
raspr{ivanje 242
turbulentno lamelno raspr{ivanje
245
visokonaponska elektroda 243
Emisija rastvara~a 256
Emulzije 67
Energija aktivacije 145
Epihlorhidrin 62
Epoksidni premazi 62
dvokomponentni 62
epoksidnoestarski premazi 62
premazi za pe~enje 62
Esterifikacija 57
Faradejev kavez 243, 246
FEPA 40
Fini{ folije 199
Flow-coating ->vidi Flutacija
Flutacija 270
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Folije 9, 87, 209
termoplasti~ne 89
termostabilne (duroplasti~ne) 88
Formaldehid 64, 139, 349, 359
Formiranje filma premaza 112
oksidativno umre`avanje 112
umre`avanje poliadicijom 114
umre`avanje polikondenzacijom
113
umre`avanje polimerizacijom
113
Fotodegradacija 35
Fotoinicijatori 65, 67, 151, 321
benzil 68
benzildimetilketal 68
benzoinetar 67
problem `u}enja 68
Fungicidna sredstva 38, 71, 72
Furnirane povr{ine 21, 46
karakteristike 21
Furnirske plo~e 45
Galna kiselina 50
Geometrija povr{ine 22
hrapavost 22
makrogeometrija 22
mikrogeometrija 22
odstupanje oblika 22
valovitost 22
Globalno zra~enje 32, 36
Grani~na povr{ina 119
Gre{ke 147
mehuri}i 147
slivanje 147
u vidu brazdi 150
Grundiranje 139, 267, 329, 344, 347
Hemijski sastav drveta 16
celuloza 16
ekstraktivne komponente 16
hemiceluloza 16
lignin 16
Higroskopnost 31
Hook-ov zakon 96
Hrapavost povr{ine 23, 120, 122,
123, 125, 137, 163, 186, 199, 329
donja linija profila (Yd) 25
gornja linija profila (Yg) 25
maksimalna visina profila ili
maksimalna dubina profila
(Rmax) 25
posmatrana du`ina 24
prionljivost premaza 30
referentna du`ina (l) 24
sistem E (sistem ovojne linije) 23
sistem M (sistem srednje linije)
23
srednja linija profila (m) 24
srednja visina neravnina u 10
ta~aka (Rz po ISO) 25
srednje odstupanje profila (Ra)
25
Predmetni registar 397

ugao kva{enja 29 aerostatska 178 maza 86

zna~aj 29
HVLP 222, 229, 282
Impregnacija drveta 12
Impregniranje 140
dubina prodiranja 140
Impulsno (IST) zra~enje 322
Indeks prelamanja svetla 47, 84
Infracrveno (IR) zra~enje 8, 312
kratkotalasni zraci 314
snaga grejanja po m2 povr{ine
313
svetla zra~na tela 315
tamna zra~na tela 315
ISO standard 23
Isplivavanje pigmenata 111
Kabina za prskanje 219, 248, 275
Kabina sa nadpritiskom 352
Kanalna su{ara 303
eta`ni kolektor 304
jednoeta`na su{ara 303
vi{eeta`na su{ara 303
zona otparavanja 303
zona su{enja 303
zona za hla|enje 303
Kiseloo~vr{}avaju}i (SH) premazi
48, 61, 203
dvokomponentni 61
formaldehid 61
jednokomponentni 61
Kitovanje 197
ru~nim nano{enjem lopaticom
197
Kitovi 45
“teku}e drvo” 45
sa {elakom 45
sa lakom 45
sa lepkom 45
sa uljnim vezivom 46
vo{tani 46
Koeficijenat prenosa toplote 147
Koeficijent apsorpcije toplote 35
Koeficijent difuzije 36, 107
Koeficijent otpora difuziji 108
Kohezija 117
Kohezioni rad (Wk) 117
Koli~ina nanosa 292
Koli~ina suve materije 220
Kolica sa ~e{ljevima 297, 308
Kolofonijum 58, 86
Koloidni rastvor 75
Kolorimetrija 98, 101
Komora sa nadpritiskom 265, 285,
297
filterske plo~e 287
intenzitet ventilacije 285
zona za nano{enje (prskanje) 285
zona za su{enje 287
Komorne su{are 303
Kontaktna greda 178
kruta (~vrsta) 178 pasta za matiranje 87
sa vazdu{nim jastukom 178 poli{ 87
segmentna (“~lankovita”) 178 polirna pasta 87
Kontaktna povr{ina 169 politura 86
cilindri~na 169 politura za razdeljivanje 86
profilisana 170 Materijali za pripremu povr{ine 39
ravna 169 brusni materijal 39
Kontaktni elemenat 169 materijal za odma{}ivanje i
brusna papu~a 174 odsmoljavanje 43
pritisna greda 169 materijal za promenu elektri~nih
pritisna papu~a 169 svojstava drveta 44
pritisna plo~a 169 materijal za promenu boje 47
vazdu{ni jastuk 174 materijal za uklanjanje lepka 44
Kontaktni postupak 345 materijal za uklanjanje mrlja
Kontaktni valjak 172, 177, 181 (fleka) 44
Konvekcija 311 materijal za zapunjavanje 45
Konvekciono su{enje 300 Matiranje premaza 340
Koronarno naelektrisanje 244 MDF plo~a 8, 88, 186, 217, 330, 358
Korund (Al2O3) 40 MDK vrednost 82, 269, 275
Melaminske folije 19, 88, 89
KPVK 47, 159
Metalne soli 49
Kredanje 142
MFT (Minimum
Kriti~ni povr{inski napon 120
Filmbildungstemperatur) 64
Kva{enje 45, 47, 85, 119, 121, 123,
Mikro folije 88
126, 136, 203
Mikrolon traka 87
Kvalitet 6
Mikroskopska gra|a drveta 15
izbor materijala 6
Mikrotalasno zra~enje 64, 316
pravilna obrada 6
Modifikacija premaza 128
Kvalitet bru{enja 163
Mono-Cure sistem 322
~isto}a povr{ine 163
Monomeri 65, 66, 112, 151
hrapavost povr{ine 163
1,6-heksandioldiakrilat (HDDA)
Kvalitet povr{ine 165, 168, 186
66
pentaeritrittriakrilat (PETA) 66
Lak lazura 70 stirol 67
Lakirna linija 373 trimetilolpropantriakrilat
Lamelna traka 175 (TMPTA) 66
filcana 175 Mrad (Mega Radiation Absorbed
grafitna 175 Doze) 325
Laminati 19, 89, 215
Lateksi 62, 69, 70, 73
Naknadni bajc 49
Lazure 7, 19, 69, 72, 154
Nalivanje 206, 342
lateks 72
Nano{enje bajceva 203
netransparentne 73
dobo{ima 207
penetriraju}e 72
ma{inski 203
polutransparentne 72
nalivanjem 206
Lazurni premazi 111, 142
potapanjem 207
prskanjem 204
Ma{ine za poliranje 337 ru~no 203
pozicione 338 valjanjem 204
proto~ne 337 Nano{enje centrifugiranjem 273
Ma{insko bru{enje 39 Nano{enje nalivanjem 261, 275, 358
Makromolekuli 55 nalivne glave 262
linearne strukture 55 otvorene nalivne glave 262
prostorne strukture 55 sa dve nalivne glave 264
razgranate strukture 55 sa jednom nalivnom glavom 264
Makroskopska gra|a drveta 13 sa tri nalivne glave 264
MAK-vrednost 82 sistem za transport 264
Materijal za zapunjavanje 45 snabdevanje premazom 263
{pahtlovi 45 zatvorene nalivne glave 262
kitovi 45 Nano{enje potapanjem 267, 275
zapunja~i pora 45 bazen za potapanje 269
Materijali za doradu filmova pre- brzina izvla~enja 267
398
debljina premaza 268
kontinualno potapanje 269
postupak dugotrajnog potapanja
268
postupak kratkotrajnog potapan-
ja 268
taktno potapanje 269
Nano{enje premaza 218, 344
~etkom 219
mehanizovano (i automatizo-
vano) 218
prskanjem 220
ru~nim valjkom 220
ru~no 218
Nano{enje provla~enjem 272
Nano{enje valjanjem 256, 275, 358
dozirni valjak 258
istosmerni postupak 257
nanose}i valjak 258
obostrana obrada 260
obrada ivica 261
postupak sa reverznim kretanjem
dozirnog valjka 259
reverzni postupak 259
skida~ (no`) 258
transportni valjak 258
tvrdo}a gume 258
Nano{enje valjanjem/nalivanjem 266
Nano{enje vlakana -> vidi Befloken
Naprezanja 126, 129, 130, 139
nastajanje 127
smicajna 126
Naprezanja u sistemu drvo/premaz
127
pritisna naprezanja 127
smicajna naprezanja 127
toplotna naprezanja 127, 131
zatezna naprezanja 127, 130
Narand`ina kora 135
Nastajanje pukotina 128
Navla`ivanje drveta 44
Nitrocelulozni (NC) premazi 56,
129, 212, 268, 274, 341
na bazi acetata celuloze (CA) 58
na bazi acetobutirata celuloze
(CAB) 58
na bazi etara celuloze 58
na bazi nitroceluloze 57
pigmenti 58
pomo}na sredstva 58
rastvara~i 57
smole 57
Nitro emajli 57, 58
Njutnovske te~nosti 64, 90, 121, 122
O~vr{}avanje premaza 13, 31, 292
Oblik kontaktne povr{ine 168
Obojeni premazi 45, 351
Odma{}ivanje, odsmoljavanje 199
Odsmoljavanje 43
Oksalna kiselina 53
Oksidativno su{enje 37, 113
Omek{iva~i 51, 62, 128
Opti~ka svojstva premaza 98, 106
aditivno (sabiraju}e) formiranje
boja 101
boja 98
metamerija 104
sjaj 104
supstraktivno formiranje boja
102
svetlina boje (Y) 99
ton boje (x) 99
zasi}enost boje (y) 99
Ortoforsforna kiselina 45
Otvaranje pora 48
Overspray 220, 228, 275, 284, 360
Paletne su{are 311
Parafin 21, 59, 60, 87, 345
Parafinsko ulje 71
Pater-noster 311
Penetracija 48
Pigmenti 38, 54, 57, 65, 68, 107,
143, 144, 150
Pigmentirani premazi 9, 38, 67, 69,
70, 73, 111, 141, 149, 154
Plasti~na deformacija 97
Plastifikatori 37, 57, 126
Plo~e iverice 45, 88, 178, 197, 330
Plo~e od drveta 18
furnirske plo~e ({perplo~e) 19
medijapan (MDF) plo~e 21
plo~e iverice 19
plo~e vlaknatice (lesonit plo~e)
20
stolarske plo~e (panel plo~e) 19
Podizanje vlakana 48, 50, 52
Podloga 121
kva{enje povr{ine 121
razlivanje premaza 121
Pokrivna mo} 47
Pokrivnost 9, 48
Pokrivnost premaza 47
Poliestarski (PE) premazi 31, 46, 59,
212, 343
katalizator -organski peroksid 59
omek{iva~i 60
parafin 60
pigmenti 60
ubrziva~ - kobalt naftenat 60
ultravioletni poliestarski premazi
(UV-PE) 60
vezivno sredstvo 59
Poliizocijanati 114, 346
Polikondenzacija 58
Polimeri 55, 69, 94, 98, 106, 112,
119, 136, 137, 156
Poliranje 186, 335, 336
filcana traka za poliranje 336
polirni kotur 336
ru~no 340
pastama za poliranje 335
postupak politiranja 335
Polirni valjci 337
Polirni vosak 337
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
Politiranje 335
Poliuretanski (PU) premazi 37, 44,
61, 68, 212, 237, 274, 299, 308, 346
diizocijanat 61
dvokomponentni 61
jednokomponentni 61
Potapanje 51, 58
Pot-life 236, 237, 349
Povr{ina 39
materijali za pripremu 39
Povr{ina drveta 12, 16, 22, 124
anizotropija 125
efektivna povr{ina 23
ekstraktivne supstance 31
geometrijska povr{ina 23
hemijski sastav 31, 38
kvalitet 22, 29
modifikacija 12
profil povr{ine 23
razlivanje premaza 124
spolja{nja 16
stvarna povr{ina 23
termi~ka provodljivost 35
unutra{nja 16
Povr{inska hrapavost 122
Povr{inska obrada 5, 8
faktori razvoja 8
istorijat 6
izbor prikladne podloge 6
kvalitet 8
pokrivna obrada 6
razli~itog stepena sjaja 6
sa otvorenim porama 6
sa zatvorenim porama 6
transparentna obrada 6
Povr{inski napon 120, 125, 221
Power & free 269, 374
Pra{ina 6, 141, 143, 165, 197, 201,
205
Pra{kasti (pulver) premazi 55
Prajmeri 38, 352
Pravi rastvori 75
Pre~i{}avanje vazduha 275
suvo 276
vodeno (mokro) 276
Pre~i{}avanje vode 288
Predbajc 49
Predgrevanje drveta 204
Premaz 128, 157
degradacija filma 157
difuzija 134
reolo{ka svojstva 128
staklasti prelaz 157
unutra{nja naprezanja 135, 157
Premazi 53, 68, 90, 144, 219, 234,
329
akrilni premazi 62
alkidni 58, 69
apsorpcija UV zraka 109
bru{enje 329
centralizovano snabdevanje 225
difuzija 106
doziranje komponenti 236
Predmetni registar
elektri~na provodljivost 109
epoksidni premazi 62
filmogeni materijali 54
kiseloo~vr{}avaju}i 61
komponente premaza 55
na bazi celuloze 56
na bazi termoplasta 61
omek{iva~i 56, 84
pigmenti 54, 56
poliestarski 59
poliranje 329
poliuretanski 61
povr{inski napon 239
punioci 54, 56, 83
rastvara~i 54
razlivanje 219, 221
reolo{ka svojstva 90
sa specijalnim estetskim efekti-
ma 68
smole 56
su{enje i o~vr{}avanje 144
svojstva premaza 55
uljani 69
vatrootpornost 110
vodorastvorni 63
za spolja{nju upotrebu 69
za ultravioletno i elektronsko
zra~enje 65
zagrevanje 234
Premazi sa specijalnim estetskim
efektima 68
sa efektom ispucale zemlje 69
sa efektom keramike 69
sa efektom mermera 69
sa efektom sedefa 69
sa efektom velura 69
sa metalik efektom 68
Premazi za spolja{nju upotrebu 37
dugoro~na elasti~nost 37
spre~avanje apsorpcije vlage 37
spre~avanje razvoja gljiva 37
spre~avanje UV degradacije
povr{ine drveta 37
Prionljivost premaza 95
Priprema povr{ine 12
Prirodno starenje 134
Profil povr{ine 23
efektivni profil 23, 28
geometrijski profil 23, 28
ovojni profil 28
profil oblika 28
srednja linija profila 28
Profilne gurtne 189
Proto~ne su{are 303
kanalne su{are 303
tunelske su{are 303
vertikalne (eta`ne) su{are 303
Prskanje 69, 220
airmix 222
automatsko 222
bezvazdu{no (hidrauli~no, air-
less) 222
elektrostati~ko 222
ru~no 222
sa najvi{im pritiskom 222
sa niskim pritiskom 222
sa visokim pritiskom 222
toplo i vru}e 222
vazdu{no 222
p-toluolsulfonska kiselina 61, 63
PVK 47, 141, 159
RAL 351
Raslojavanje pigmenata 47
Rastvara~i 44, 54, 74, 86, 110, 128,
135, 150, 275, 300, 352
gustina 78
indeks prelamanja 78
koncentracija zapaljivosti (DEG i
GEG eksplozivne sme{e) 80
latentni 77
mehanizam rastvaranja 76
mo} rastvaranja 75
napon pare (vreme isparavanja)
78
nerastvara~i 77
povr{inski napon 78
pravi (aktivni) 77
rastvorljivost 75
temperatura paljenja 80
temperatura samopaljenja 80
temperatura topljenja i temper-
atura klju~anja 78
temperatura zapaljivosti 80
viskozitet 78
Razlivanje premaza 29, 47, 299, 352
Razre|iva~i 46
Reaktivna osnova 346
Recikliranje premaza 283
Reflektancija 105
Reljefiranje povr{ina 200
~etkom za strukturiranje 200
peskarenjem 200
Reolo{ka svojstva premaza 64, 90,
122
elasti~nost 91
plasti~nost 92
te~enje 92
viskozitet 90
Reopeksija (antitiksotropija) 93
Reproprint 213
transfer-lak 213
transfer-papir 213
transfer-pigmenti 213
Retencija rastvara~a 142
Roboti 12, 248, 255
Ru~ne brusilice 196
tanjiraste 196
tra~ne 196
vibracione 196
Ru~no bru{enje 39
Saponifikacija smole 43
Scotch-Brite 87, 184, 191, 196
Senzibilizatori 60
399
SH premazi 349
Silicijum karbid (SiC) 40
sistem Coolac 284
sistem Relac 283
sistem ULF-modulni 283
Sjaj 29, 30, 47, 57, 83, 99, 143, 164,
209, 216
uticaj hrapavosti 30
Slobodna zapremina 157
Solvatacija 76
Solvotropija 76
Sredstva za izbeljivanje 52
natrijum bisulfit 53
oksalna kiselina 53
vodonik superoksid 53
Sredstva za matiranje 86
Starenje materijala 153
fizi~ko starenje 153
hemijsko starenje 153
otpornost na starenje 153
prirodno starenje 153
ve{ta~ko starenje 153
Stati~ki elektricitet 338
Stefan-Boltzmann-ov zakon 148, 314
Stepen umre`avanja 145
Stirol 59, 66
Sto za bru{enje 331
Strukturiranje 21
Stvarni profil 23
Su{ara sa mlaznicama 302, 305
Su{are 151
infracrvene (IR) 147
kombinovane 151
konvekcione 146
Su{are za lajsne i ramove 311
Su{enje drveta 13, 38
Su{enje premaza 115, 144, 292
faza o~vr{}avanja 292
faza otvrdnjavanja 293
fizi~ko 292
fizi~ko-hemijsko 292
hemijsko 292
konvekcija 115, 144
potrebna energija 145
su{enje zra~enjem 115, 144
ubrzavanje su{enja 292
Su{enje u su{arama 297
brzina vazdu{ne struje 302
paralelna cirkulacija vazduha
301
vertikalna cirkulacija vazduha
301
zona hla|enja 299
zona isparavanja 299
zona su{enja 299
Sublimacija 213
Submikroskopska gra|a drveta 16
Supstratni bajcevi 48
Suvo pre~i{}avanje 276
filter u obliku sa}a 277
papirni filteri 276
savijeni limovi 276
stepen filtriranja 277
400
vlaknasti slojeviti materijali 276
Svojstva premaza 55
[elak 45, 70, 335
[elak politura 86, 87
[irokotra~ne brusilice 176, 178
sa cilindri~nom zonom 176
sa donjim valjkom 177
sa gornjim valjkom 177
sa ravnom zonom obrade 176
[pahtlovanje 198
ma{inom sa no`em 198
ma{inom sa valjkom 198
ru~no lopaticom 198
[pahtlovi 46, 198
na bazi ultravioletnih (UV) poli-
estarskih smola 46
[tampanje teksture 209, 210
boje za {tampanje 211
duboka {tampa 209
gre{ke 211
na furniranim plo~ama 209
na papirima i folijama 209
na plo~astom materijalu 209
osnovno bojenje 209
priprema podloge 209
ravna {tampa 209
ru~no teksturiranje 212
sito {tampa 212
vi{ebojna {tampa 211
visoka {tampa 209
za{tita {tampe 212
[tamparski valjak 210
Tanin 53
Temeljne boje 50
nitro temeljne boje 51
paste 51
poliestar temeljne boje 52
poliuretanske temeljne boje 52
uljne temeljne boje 51
vodene temeljne boje 52
Temeljno lakiranje 164, 341, 347,
358
Temperatura podloge 344
Temperatura stakljenja -> vidiTg-
vrednost
Temperatura vazduha 130
Tenzidi 85
Termo presa 215
Termoplasti~ne folije 89
ABS folije 89
PVC folije 89
Termostabilne folije 88
dekorativne folije 88
Tg-vrednost 37, 38, 62, 94, 157, 158
Tiksotropija 93, 114, 121
Tiksotropna sredstva 85, 142
Tiksotropni premazi 345
Toplo i vru}e prskanje 234
Trajnost premaza 154
Transfer folija 216
Transparentni premazi 110, 154
Transportna traka 182
~i{}enje 182
Transportni sistem 250
~eli~ne trake 250
beskona~na sinteti~ka traka 251
letvi~asti transporter 250
paletni transporter 251
papirne trake 251
Transportni ure|aji 373
Tunelska su{ara 302, 306
Tvrdo}a premaza 94
Ubrzano starenje 134
Ugao kva{enja 29, 119
na ravnoj povr{ini 119
na vertikalnoj povr{ini 119
u sudovima (kapilarama) 119
Ultrastruktura drveta 16
Ultravioletno (UV) o~vr{}avanje 8,
316
`ivine lampe 318
galijumske lampe 318
indijumske lampe 319
lampe male snage (TL) 318
lampe srednje snage (gel lampe)
318
lampe visoke snage 318
reflektori 319
zra~na tela 317
Umakanje 51
Unutra{nja naprezanja 135, 155
Utezanje 6, 132
UV apsorberi 38, 56, 68, 70, 86, 139,
156, 157
UV lampa (emiter) 68, 151
sa `ivinom parom 151
UV premazi 256, 359
UV stabilizatori 72
UV zra~enje 7, 34, 38, 60, 63, 64, 70,
71, 73, 114, 143, 153, 157, 199
Vakuumsko nano{enje 272
Valjanje 12, 51, 342
Valovitost 24
Van der Waals-ova sila 116, 119, 137
Vazdu{na struja 130
Vazdu{no prskanje 223, 282, 342
komprimovani vazduh 223
okrugli mlaz 227
pljosnati mlaz 227
potro{nja vazduha 223
pre~i{}avanje vazduha 224
princip raspr{ivanja 226
pripremna jedinica 224
pritisak prskanja 228
pritisak vazduha 223
rad sa pi{toljem 229
raspr{iva~ (pi{tolj) 223
redukcioni ventil 224
Vedering 33, 37
difuzno zra~enje 33
formiranje rose 35
POVR[INSKA OBRADA DRVETA
globalno zra~enje 33
sun~evo zra~enje 33
UV zra~enje 34, 38
Vertikalne su{are 309
Vin-ov zakon pomeranja 148
Vise}i transporter 267
Viskozitet 52, 57, 64, 66, 77, 110,
115, 120, 121, 125, 141, 204, 210,
220, 221, 227, 231, 234, 266, 267,
292, 342, 343, 346, 348, 352
Visokofrekventno zra~enje 64
Vla`enje povr{ine 199
Vla`nost drveta 344
Vo{tani kitovi 45
Vodeni bajcevi 48
Vodeni premazi 9, 63, 350
dvokomponentni 63
jednokomponentni 63
UV 63
Vodeno (mokro) pre~i{}avanje 278
brzina vazduha 280
sistem Air Green 281
sistem pre~i{}avanja kaskadama
280
sistem pre~i{}avanja mlaznicama
280
sistem venturi pre~i{}avanja 280
sistem vrtlo`nog (turbulentnog)
pre~i{}avanja 280
stepen filtriranja 280
Vodonik superoksid 46, 53
Vodoodbojna sredstva 71
Vodoodbojni premazi 74
Vodootporna brusna sredstva 43
Vosak 50, 71
Voskovi 86
cerezin 86
karnauba vosak 86
montan vosak (ozokerit) 86
p~elinji vosak 86
WVP (propustljivost vodene pare) 38
Zapunja~i pora 46
alkidni 46
kiseloo~vr{}avaju}i 46
poliuretanske 46
uljani 46
Zapunjavanje pora 199, 341, 344
prskanjem 199
ru~no – “loptom” 199
Zapunjavanje povr{ina 197
{pahtlovanje 198
kitovanje 197
zapunjavanje pora 199
Zatezanje brusne trake 177, 178
Zavr{no lakiranje 342, 358
Zid (plo~a) za odsisavanje 308
Zidno prskali{te 276
@u}enje 203
@u}enje premaza 68
 [tampanje ove knjige pomogli su slede}i
SPONZORI
ALFATERM d.o.o. - ^a~ak
ATLAS d.o.o. - U`ice
BELAN d.p. - Belanovica
BEOICLA d.o.o. - Beograd
BOLJEVAC d.p. - Boljevac
BREZA d.o.o. - Svilajnac
DEKOR - Kru{evac
DIAGONAL d.o.o. - Beograd
DRVNI KOMBINAT d.d. - Sremska Mitrovica
DRVOPRODUKT - Krupanj
ENTERIJER d.o.o - Bukovac (Petrovaradin)
ENTERIJER d.o.o. - Petrovac na Mlavi
ESTIA d.o.o. - Beograd
FAFA JAVOR d.p. - Subotica
FURNEX d.o.o. - Trbu{ani (^a~ak)
Holding “GAJ” - In`enjering i opremanje -
Zemun (Beograd)
Holding “GAJ” - Fabrika name{taja - Zemun
(Beograd)
GAVRO I SINOVI d.o.o. - Beograd
GINKO d.o.o - Po`ega
GOLDA d.o.o. - Beograd
HERMES SCHLEIFMITTEL GmbH & Co. -
Bad St. Leonhard i. L. (Austria)
JAVOR - Petrovac na Mlavi
Holding korporacija “KOMGRAP” d.d. - Drvni
kombinat “KOMGRAP-MAKI[“ d.d. - Maki{
KONTURA d.o.o. - Beograd
KOPAONIK - Kur{umlija
KRAUTZBERGER SPRITZTECHNIK GmbH -
Eltville am Rein (Deutschland)
LINZ OBERFLÄCHENTECHNIK GmbH - Wien
(Austria)
METALLINEX d.o.o. - Le{tane (Beograd)
MIMEX d.o.o. - Beograd
NAPREDAK A.D. - Po`ega
NOVA BELJANICA - Dvori{te
Kompanija “NOVI DOM” - Banja Kovilja~a
Kompanija “NOVI DOM” - Beograd
“8. OKTOBAR” - Be~ej
PITURA d.o.o. - Beograd
PROGRES - Svrljig
PULENA d.o.o. - Beograd
SiViBi d.o.o. - Beograd
SERDAR’S d.o.o. - Beograd
P.P. “TANA - L” - Petrovac na Mlavi
TERPENTIN - Vi{egrad (Republika Srpska)
[IK “KU^EVO” - Ku~evo
[PIK “IVANJICA” - Ivanjica
VNV HEMIK d.o.o - Beograd
\U\A d.o.o. - Kraljevo
Hemijska industrija ZVEZDA a.d. - Gornji
Milanovac
 NAME[TAJ

8.OKTOBAR BE^EJ

D.P. sa P.O. ZA PROIZVODNJU NAME[TAJA - BE^EJ

Adresa: D.P. “8. Oktobar” 21220 Be~ej,
M. Pijade 194, po{t. fah 27
Telefoni: centrala 021/812-482
Fax: 816-164

Otkrij ~udesni
 DRU[TVO ZA PROIZVODNJU, PROMET I USLUGE
31000 U`ice, @i~ka bb, 031/512-244, 513-086, 514-362
 DRU[TVENO PREDUZE]E ZA PRERADU
I IZRADU PROIZVODA OD DRVETA

•B E L A N •
14246 BELANOVICA
Telefoni: Direktor - 014/88-251, centrala: 014/88-211, telefaks: 014/88-419

Proizvodimo
¬ rezanu gra|u ~etinara,
li{}ara i vo}karica
¬ sve vrste paleta
¬ dr`aqice
¬ merdevine
¬ razne elemente od drveta
DIP NOVA
BEQANICA DVORI[TE

PROIZVODWA BUKOVE
PARENE REZANE GRA\E
u svim dimenzijama i kvalitetu
BUKOVOG, HRASTOVOG
I JASENOVOG REZANOG
I SPOJENOG FURNIRA
 BeoICLa je ekskluzivni zastupnik italijanske firme ICLA iz Veneciije,
proizvo|a~a svih vrsta boja i lakova za povr{insku obradu i za{titu
drveta. Njeni proizvodi su vrhunskog kvaliteta, {to ICLU svrstava me|u
vode}e evropske proizvo|a~e boja i lakova za drvo.
ICLA u svom proizvodnom programu ima:
• nitro proizvode
• program poliuretana i poliestera
• kiselinske lakove
• akrilne lakove
• vodene lakove
• UV lakove
• parket lakove
• P.U. lakove za eksterijer (ba{tenske garniture)
• lazure za eksterijer
• sinteti~ke lakove za eksterijer
• jedinstvene, specijalne baj~eve, kao i lakove za kolonijalni name{taj,
ra|ene po formulama poznate ameri~ke firme RELIANCE
U^INITE @IVOT LEP[IM B eo I Cl A d .o .o . B eo gr a d • t e l . 0 1 1 / 7 6 2 - 2 2 6 , 7 6 4 - 0 5 0 , 7 5 4 - 8 6 2
SA BOJAMA „ICLA” Predstavni{tva u Podgorici, Novom Sadu, Ni{u, ^a~ku i Vranju
 DRU[TVENO PREDUZE]E
DRVNA INDUSTRIJA
“BOQEVAC” sa p.o.
BOQEVAC

19370 Boqevac
Teleks: 19169; Telefaks: (030)63-608
Telefoni: (030) 63-707, 63-607

æ REZANA BUKOVA GRA\A

æ NAME[TAJ OD MASIVA
æ TRGOVINA NA VELIKO I MALO

OPREMAWE UGOSTITEQSKIH, [KOLSKIH OBJEKATA,

OBJEKATA ZA NEGU DECE I GERONTOLO[KIH CENTARA
Pre duze }e za proizvodnju name { taja d.o.o.

Dubljanski put bb, 35210 S v i l a j n a c

Tel. 035/312-035, 312-037, 312-038
 Dekor
KRU[EVAC, Jasi~ki put bb
tel./fax 037/23-022,
441-408, 441-409

Preduze}e “DEKOR”
D.O.O. osnovano je u
Kru{evcu 1987. godine.

Proizvodni program
preduze}a obuhvata
stilske garniture,
trpezarijski, komadni i
tapacirani name{taj.

Garancija kvaliteta
name{taja “DEKOR”
su, pored brojnih
priznanja, i dva zlatna
klju~a beogradskog
Sajma name{taja
 DEONI^ARSKO DRU[TVO

22000 SREMSKA MITROVICA

\ure Dani~i}a 104
Tel. centrala: 022/221-955
Fax centrala: 022/212-626
 DRVOPRODUKT d.o.o.
KRUPANJ 15314 Krupanj, Vlade Ze~evi}a 154
tel. 015/681 131, fax 015/681 888
PREDSTAVNI[TVA
LOZNICA, Bulevar Dositeja Obradovi}a 57
tel. 015/ 883 567
BEOGRAD, Mije Kova~evi}a 10a
DRVENI tel. 011/ 769 197
PROZORI
proizvedeni od drveta
jele i smr~e, vrhunskog
kvaliteta u pogledu
povr{inske obrade,
ta~nosti dimenzija i
izrade profila.

Ulazna vrata
proizvedena od
drveta jele,
smr~e i hrasta

Sobna vrata
duplo {perovana ili
furnirana plemenitim
furnirima, predvi|ena za
mokru i suvu ugradnju
Estia D.O.O.
Preduze}e za trgovinu proizvodnju i usluge

“ESTIA” D.O.O. Novi Beograd, Sur~inski put bb

tel/fax, prodaja: 011-318-02-73
proizvodnja:063-232-043

Proizvodi i montira kuhinje, plakare, pretsoblja i kupatilske elemente po meri prostora.

Materijali za frontove su Univer sa “ABS”-om, masiv i medijapan.
 ffaaffaa jjaavor
dru{tveno preduze}e za enterijer

Marksov put 93 SUBOTICA

tel.: 024-551-425, fax: 024-551-619
 HOLDING „G A J”

IN@ENJERING I OPREMANJE d.d.

11080 Zemun, Cara Du{ana 266
tel. 011/316-21-40, fax: 011/617-142

R V ETA ATA
D D J E K
A J AO J A OB
T TAC I
N A ME[ A P
N JA J E RA A I AD
D TER I J
O I Z VO E N R U KCI
R NJE NST
vP E M A E K O M A LO
PR R OI
vO D N JA, L I K
GRA N A VE
I Z
v O V INA
G
v TR
HOLDING „G A J”

FABRIKA NAME[TAJA d.d.

11080 Zemun, Cara Du{ana 266
tel. 011/105-022, fax: 011/617-142
 “GAVRO I SINOVI”
EXPORT-IMPORT

üproizvodnja specijalnih alata

üservisiranje
üreparacija
üo{trenje svih oblika
i geometrije zuba testera
primenom nove
CNC tehnologije
üprodaja najsavremenijih
kompjuterizovanih ma{ina
i alata za drvnu industriju,
PRODAJA I IN@ENJERING: 11000 Beograd, @arkovo, Nike Strugara 8
poznatih italijanskih i nema~kih proiz-
tel. 011/513-053, 508-577, 505-862, fax: 011/516-472
vo|a~a
ükompletan in`enjering SERVIS I PROIZVODNJA: 11000 Beograd, Koste Glavini}a 15, tel. 011/651-228
od projekta do izvedenog objekta i
Internet: www.gavrogroup.com
primene savremene tehnologije
e-mail: masine@gavrogroup.com
u preduze}ima drvne industrije alati@gavrogroup.com
PROIZVODNJA NAME[TAJA
31210 Po`ega
Pana Srdanovi}a bb
tel. 381-31-816-413
fax. 381-31-814-677
 HERMES SCHLEIFMITTEL
GmbH&Co.
A-9462 Bad St. Leonhard i. L.

VERKAUFSBÜRO:
1030 WIEN, Bayrrngasse 3
Fax: 9943 1 713 7859
Tel: 9943 1 714 7873

Coated Abrasives
Abrasive paper webrax Non-woven web
Abrasive cloth
in the following tool forms
Abrasive stitch bonded
cloth Belts
Abrasive fibre Discs
Abrasive film Sheets
in the following tool forms Rolls
Flap wheels
Belts Flap rollers
Discs
Sheets
Interlined sleeves Tehni~ki saradnik
Rolls za SR Jugoslaviju
Flap discs DRAGIN VLADIMIR
Flap wheels 24430 Ada, Molski put 15
Flap wheels with shaft Tel: (024) 851-500
Fax: (024) 853-303
Mobtel: (063) 574-910
 12300 Petrovac na Mlavi, Mar{ala Tita 3
tel. (012) 331-138, 331-422, 331-433, 331-987
faks: (012) 331-943
Teleks: 10018 JAVOR YU

Vi{egodi{we iskustvo
i vrhunski majstori
garancija su
na{eg kvaliteta
 HOLDING KORPORACIJA „KOMGRAP” d.d. – DRVNI KOMBINAT „KOMGRAP-MAKI[” d.d.

PROIZVODNJA I MONTA@A SVIH VRSTA GRA\EVINSKE STOLARIJE, PLAKARA I ENTERIJERA

11030 Beograd, Obrenova~ki put 66, Teleks 71046 YU KOMGRAP

Tel. centrala 553-466, komercijala 543-440, 543-167, fax 541-070
Kontura d.o.o.
Save Kova~evi}a 53 Beograd, tel. 011/453-466

² Proizvodnja i ugradnja
Ku}nog name{taja kuhinje
spava}e sobe
de~ije i dnevne sobe
² Opremanje butika
kafi}a ...
² Izrada kancelarijskog name{taja
 K U R [ U M L I J A

Kosovska 67, 27000 Kur{umlija

tel. centrala: 027/81-152, 81-122, prodaja kuhinja 81-462,
komercijala 81-636, tel/fax 81-479, 81-135
Predstavni{tvo u Beogradu:
Kolar~eva 8/VIII, tel/fax 011/3282-045
Toplica kuhinje od
hrasta i jasena
ubrajaju se u najlep{e
i najkvalitetnije
doma}e kuhinje.
Ura|ene od punog
drveta, one su garant
trajnosti.
Mogu se nijansirati
po `elji kupaca.

Osnovna
karakteristika
Toplica kuhinja je:
kvalitet
i izuzetan dizajn
 15316 Bawa Koviqa~a
Ul. M. Tita br. 146
Tel: 015/818-271, 818-272
Tel./faks: 015/818-285

Proizvodni program:
proizvodwa gra|evinskih elemenata
od drveta (proizvodwa vrata, prozora
i druge gra|evinske stolarije-elemenata,
parketa, brodskog poda, zidnih i podnih obloga, rolet-
ni, drvenih ku}a, enterijera, baraka,
kuhiwskih elemenata, delova name{taja
i delova u kombinaciji drvo-aluminijum,
harmo-vrata)
 [IK K U^EV O
12240 Ku~evo, Bo`e Dimitrijevi}a 4
Telefoni Centrala: 012/852-066
Direktor: 852-099
Prodaja: 852-289
Faks: 852-246

PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU I PROMET PROIZVODA OD DRVETA

 metallinex
PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU I PROMET

Beograd, Le{tane, Kru`ni put 102-104, Tel/fax 011/8030-300, 8030-240, 8030-464

 88
MIMEX d.o.o. - Beograd
Export-Import
Viline vode bb
Tel./Fax: 011/754 950 e-mail: mimex@yubc.net

Bru{ene furnirane plo~e Ka{irani MDF

Lami podne obloge “OSB” plo~e

Meidjapan plo~e Zidne obloge

Ultrapasi / konali Univer plo~e

...MIM EX ... MIMEX ...MIMEX

...MIMEX ...MIMEX ...
KOMPANIJA

A c i o n a r s k o d r u {t v o z a p r o i z v o d w u , s p o q n u i u n u t r a {w u t r g o v i n u i i n ` e w e r i n g u me {o v i t o j s v o j i n i
Beograd, Cara Du{ana 58, telefoni: 011/637-411, telefaks: 011/625-895, 185-537, po{tanski fah: 773
 S.Z.R. “ENTERIJER” - PETROVAC
VA[ PROSTOR - NA[A STRU^NA POMO], IZRADA, TRANSPORT I UGRADWA

PROJEKTUJEMO, IZRA\UJEMO I OPREMAMO:

Sve vrste poslovnog i stambenog prostora
name{tajem od:
• MASIVA
• MEDIJAPANA
• UNIVERA
• METALA
• PRU]A

Proizvodimo po Va{oj meri:

• POLICE, STALA@E
• KANCELARIJSKI NAME[TAJ
PETROVAC • PLAKARE, REGALE
• Srpskih vladara 322 • DNEVNE I SPAVA]E SOBE
• Milana Risti}a 18 • PREDSOBQA
tel. 012/331-860, • KUHIWE, KUPATILA
334-707, • KOMADNI NAME[TAJ
063/251-169 ... i jo{ mnogo toga!
PO@AREVAC Kod nas mo`ete kupiti:
• Nemawina 55 • OKOV ZA NAME[TAJ I GRA\EVINSKU STOLARIJU
tel. 012/220-646 • KOMPLETAN MATERIJAL ZA POVR[INSKU OBRADU DRVETA
 PROGRES
FABRIKA NAME[TAJA

SVRLJIG
18360 SVRLJIG, Had`i}eva 43
tel.(centrala) 018/822-396, 822-158, fax 018/821-023

NAME[TAJ ZA DOMA]INSTVO • KANCELARIJSKI NAME[TAJ • OPREMANJE

proizvodna mesta: Svrljig, Ni{, Aleksinac • 38 maloprodajnih mesta {irom Jugoslavije
izvoz na probirljivo tr‘i{te - u Nema~ku, Francusku, Rusiju, Makedoniju, republiku Srpsku, BiH...
7 U Z A S T O P N I H P R I Z N A N J A B E O G R A D S K O G S A J M A N A M E [ TA J A
Osveæite drvo

Boje i lakovi za drvo

Dimitrija TucoviÊa 18, Beograd; tel/fax+381 344 00 21; pulena@eunet.yu www.pulena.com www.ilva.it
 Krautzberger
Spritztechnik
Krautzberger GmbH
Stockbornstraße 13
D-65343 Eltville am Rhein
Telefon: 061 23/698-0
Telefax: 061 23/698-200
Internet: www.krautzberger.com
e-mail: mail@krautzberger.com

Rainer Linz
Oberhlächentechnik
GmbH
TECHNIK

Linzer Straße 1
A-3003 Gablitz (bei Wien)
Österreich

OBERFLÄCHEN Telefon: 022 31/51 91-0

Telefax: 022 31/51 93 14
Telex: 133 746

Preduze}e za proizvodnju
i usluge u drvnoj industriji

11000 Beograd, Bulevar JNA 20

tel/fax: 011/647-795, tel. 624-018
 011/444 7222 444 6521
e-mail:sivibi@eunet.yu
Beograd, Kolubarska 19

• KROVNI POKRIVA^ “TEGOLA

CANADESE” u vi{e boja,
na{a ugradnja, proizvodnja:
italijanska, kanadska, ameri~ka
• HIDROIZOLACIJA svih vrsta
objekata u temeljima,
podovima, zidovima, ravnim
krovovima, doma}i i uvozni
materijali
• POSEBNA HIDROIZOLACIJA
drena`nom folijom tip
“TEFOND PLUS”
• TERMOIZOLACIJA potkrovlja,
zidova, podova, doma}im i
stranim materijalima
• IZRADA PODOVA na bazi
epoxida, vinifleksa kao i
elektroprovodljivih podova u
plo~ama ili trakama
 [UMSKO-POLJOPRIVREDNO-INDUSTRIJSKI KOMBINAT IVANJICA
32250 IVANJICA, V. MARINKOVI]A 139, tel. 032/831-216, centrala: 831-030, lok. 150, fax: 032/833-322

- REZANA GRA\A,
ELEMENTI OD MASIVA
ZA NAME[TAJ
- SVE VRSTE PLO^A
IVERICA, ENTERIJERI I
PLAKARI
- DRVNA GALANTERIJA,
MONTA@NI OBJEKTI
stovari{te gra|evinskog materijala

p.p. TANA-L
12300 PETROVAC NA MLAVI, Srpskih Vladara 5
( 012/331-353, 333-583
 Vi{egrad, Gavrila Principa 24
telefon (centrala) ++381 (0) 73 682-336, 682-360; direktor: 682-485
fax: 682-453, 682-511, 681-319

PROIZVODNI PROGRAM

PREMAZNA SREDSTVA HEMIKALIJE

w Premazi na bazi ulja, nitroceluloze, alkidnih, w Kolofonijum smolni
poliuretanskih, vinilnih, epoksi smola... w Terpentinsko ulje, smolno
w Impregnatori w Kolofonijum oja~ani
w Firnisi w Kolofonijumsko sredstvo
w Uljane boje za keljenje papira u masi
w Sitetski i vatrostalni kitovi w Anionsko sredstvo
w Razre|iva~i za povr{insko
w Boje i lakovi po zahtevu kupca keljenje papira

BOJE I LAKOVI ZA VEZIVA

w Drvnu industriju w Alkidne smole
w Metalnu industriju w Kolofonijumske
w Gra|evinarstvo ~vrste smole
w [iroku potro{nju w [tand ulja
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

674.07(075.8)

JAI], Milan
Povr{inska obrada drveta : teorijske osnove, tehnolo{ki
procesi / Milan Jai}, Rajka @ivanovi}-Trbojevi}. – Beograd :
M. Jai}, 2000 (Beograd : Zavod GT TMF). – XVI, 400 str. :
ilustr. ; 30 cm

Tira` 500. – Bibliografija: str. 391-394. – Registar.

ISBN 86-901359-1-X
1. @ivanovi}-Trbojevi}, Rajka
667.637:674.07(075.8)
a) Drvo – Povr{inska obrada b) Name{taj – Povr{inska
obrada c) Premazi – Drvo d) Premazi – Name{taj
ID=81982476
 Predgovor

Pro{lo je dosta vremena kako se na na{im prostorima nije pojavila nijedna nova knjiga koja
obuhvata problematiku Povr{inske obrade drveta. Poslednja objavljena knjiga iz ove oblasti bio
je ud`benik “Povr{inska obrada drveta” autora dipl.ing. Aleksandra Jankovi}a, koja je objavlje-
na pre skoro dvadeset godina (1982. godine). U me|uvremenu u oblasti povr{inske obrade drve-
ta do{lo je do krupnih promena, pre svega u uvo|enju novih materijala za obradu, postupaka
nano{enja i su{enja premaza. Ove promene su posledica modnih zahteva veoma razvijenog
tr`i{ta, s jedne strane, i sve ve}e auto-matizacije i kompjuterizacije tehnolo{kog procesa, s druge
strane.
Nastavnim planom i programom predvi|eno je da studenti IV godine [umarskog fakulteta,
smera za obradu drveta, slu{aju predmet Povr{inska obrada drveta.
Materija koju obuhvata predmet Povr{inska obrada drveta veoma je {iroka, tako da je zbog si-
stemati~nosti u izlaganju podeljena u dve knjige. U prvoj knjizi obra|ena su svojstva materi-
jala i kvalitet obrade, a u drugoj knjizi obra|ene su teorijske osnove i tehnolo{ki procesi.
Pisanjem knjige “POVR[INSKA OBRADA DRVETA - teorijske osnove, tehnolo{ki procesi” sma-
trali smo da treba zadovoljiti najmanje dva zahteva. Prvo, ud`benik koji je namenjen studenti-
ma IV godine [umarskog fakulteta u Beogradu, smera za obradu drveta, mora da bude uskla|en
sa nastavnim programom. Drugo, savremeni razvoj i nedostatak stru~ne literature iz ove oblasti
kod nas, ukazuje da je cilj knjige i zadovoljavanje potreba in`enjera u praksi, kojima je ova knji-
ga, tako|e, neophodna.
Obim izlo`ene materije je ne{to ve}i u odnosu na zahteve koji se postavljaju pred ud`benik, jer
smo procenili da uz izvesna pro{irenja materijal mo`e predstavljati koristan priru~nik
stru~njacima u praksi. Pojedini problemi povr{inske obrade posmatrani su sa vi{e aspekata, {to
je od posebnog zna~aja u ovoj oblasti koja je multidisciplinarna i koju karakteri{u dinami~ne
promene. Nadamo se da smo u tome dosta uspe{no postigli obadva cilja.
Izlaganje materije podelili smo na dva dela. Svaki deo sastoji se iz vi{e poglavlja, koja su
obra|ena na savremen na~in i na nivou koji odgovara sada{njem stanju razvoja tehnologije.
U prvom delu obra|ene su teorijske osnove povr{inske obrade drveta u devet poglavlja, a u dru-
gom delu obra|eni su tehnolo{ki procesi povr{inske obrade drveta, tako|e u devet poglavlja.
Koristimo ovu priliku da se zahvalimo recenzentima ovog ud`benika, prof. dr Jovanu Milj-
kovi}u i prof. dr Du{anu Skaki}u na korisnim primedbama i sugestijama. Bi}emo zahvalni i
svim pa`ljivim ~itaocima na primedbama i sugestijama, {to }e doprineti kvalitetnijoj pripremi
eventualog drugog izdanja.
Da nije bilo razumevanja brojnih sponzora, koji su pokazali razumevanje i materijalno pomogli
pripremu i {tampanje ovog ud`benika, na{ dugogodi{nji rad bio bi obezvre|en, a brojni stu-
denti i stru~njaci u praksi bili bi uskra}eni za jednu stru~nu publikaciju. Ovom prilikom im se
od sveg srca zahvaljujemo.

Beograd, marta 2000. godine Autori