Есеј из предмета педагогија

Образовни систем у Њемачкој

Основно образовање

Као и код нас, тако и у Њемачкој, сва дјеца морају да иду у основну школу
(Grundschule или Primarschule), дакле законски постоји та обавеза. Вртићи нису
обавезни. Школска година, у зависности од покрајине, почиње у августу или
септембру и завршава се јуну или јулу. Дјеца крећу у школу када напуне шест година и
њихова школска обавеза обично траје до краја школске године у којој напуне 18
година. У већини школа, настава се завршава у подне или траје до раног поподнева до
14 или 15 часова. Послије тога дјеца могу да пређу у дневни боравак (Hort) и да тамо
проведу остатак дана. Ту ће добити ручак и помоћ око рјешавања домаћих задатака.
Дневни боравак се плаћа. Друга могућност за цјелодневни боравак за школску дјецу су
цјелодневне школе, којих у Њемачкој има све више. Ту дјеца остају цијели дан,
углавном до 16:00 или 17:00 часова. Оно што је такође слично као и код нас јесте да је
основно образовање у државним школама бесплатно . Ако дијете има потешкоће са
неким предметом, онда може ићи на додатне часове из тог предмета. На додатну
наставу из тог предмета може ићи код приватног наставника или у школу за додатну
наставу. Приватни наставник је повољнија опција. У Њемачкој постоји и доста
приватних основних школа, које се наравно плаћају. Најосновније образовање траје
укупно четири године и тада је градиво за сву дјецу, у свим школама исто.

Средње/даље образовање

Ова врста образовања такође спада у обавезно образовање. Подјеле настају већ након
четвртог разреда и више нема истог програма за све, већ се дјеца према својим
афинитетима, а посебно способностима распоређују у одговарајуће школе. Овдје
постоји слобода избора, иако наставници имају право да кажу коју школу сматрају
најбољом за одређено дијете. Те сугестије могу много да значе као и да помогну у
даљем образовању. Постоје три правца. Један је основни правац, под њемачким
називом Hauptschule (нижа средња школа) од 5. до 9. разреда. Дјеца уче све што уче и
дјеца у Realschule и гимназији, само неким споријим темпом. У овој школи фокус је на
занатским курсевима, који ће помоћи дјеци да одмах након школе пронађу посао.
Похађају се предмети као што су техничко образовање и техничко цртање. Након ове
школе слиједи пракса (обука) до 18. године. Дјеца могу да се пребаце у Realschule или
гимназију ако имају добре оцјене. Затим, други правац је Realschule, од 5-10. разреда.
У питању су стручне школе, као нпр. наше стручне школе : економске,
електротехничке, медицинске и др. Дјеци, која похађају ову школу, а имају добре
оцјене омогућено је да се пребаце у гимназију или полажу матуру или да опет похађају
одређене праксе. И трећи правац је Gymnasium (гимназија) до 12. или 13. разреда, у
зависности од савезне државе. У гимназији се много учи и дјеца се покривају знањем.
Могуће је чак и да дијете које је имало одличне оцјене и уписало гимназију, попусти и
пребаци се у неку од друге двије „ниже школе“. Ту се још јавља Gesamtschule. То је
нека обједињена варијанта, гдје се дјеца не дијеле на Hauptschule и Realschule, већ ако
заврше 9 година, онда добијају сертификат о завршеној Hauptschule, а ако заврше и 10.
разред добијају сертификат о завршеној Realschule. Имамо и Berufsschule. Траје 2-3
године и представља неку варијанту школа са праксом, односно дуалног образовања.
Дјеца проводе неколико дана недељно у фирмама, а неколико дана недељно слушају
предавања у школи. По завршетку програма добија се сертификат у одређеној области
у којој су дјеца радила праксу. Један страни језик мора да се учи минимум пет година у
свим школама, а у гимназији обавезно два језика. У свакој покрајини постоје и
двојезичне школе, као и школе за дјецу са посебним потребама

Студирање у Њемачкој

Њемачка је једна од омиљених земаља за студирање и наши студенти радо уписују

своје студије у овој земљи. Њемачка, послије Британије и САД-а привлачи највећи број
иностраних студената. Преко 250.000 интернационалних студената, што представља
10% од укупног студентског тијела, одлучило се баш за Њемачку из више разлога –
ниске цијене школарина, одлично рангирани универзитети, 409 званично признатих
универзитета и колеџа који нуде више од 14.500 програма. Њемачка је колијевка и
многих умова попут Ајнштајна, Канта, Ничеа, Маркса, Гета, Хесеа и др. . Студирање у
Њемачкој је по броју година слично студирању код нас. На већини факултета студије
трају 3 или 4 године. Уколико сте заинтересовани за мастер студије, мастер траје једну
или двије године. Оно по чему се Њемачка разликује и што би било пожељно да знате
уколико планирате да студирате у Њемачкој, јесте то да у овој земљи постоји више
високообразовних институција. На првом мјесту су Универзитети, којих у Њемачкој
има преко 100, затим су ту стручне школе, умјетничке и приватне школе. Универзитети
наравно садрже факултете из толико области да ћете сигурно пронаћи оно што вас
занима. Више стручне школе се базирају више на практичном дијелу. У стручним
школама је пракса све и студенти се у том смислу припремају максимално да када
изађу из ових школа да буду апсолутно потковани за посао у својој области. Области
које су популарне у Њемачкој су медији, социологија, IT дизајн. Умјетничке школе
његују све врсте умјетности, док приватне школе његују различите правце. Нијемци
сами признају да је у Немачкој школовање (што је Реалсцхуле, то Хауптсцхуле) искључење
из саме могућности студирања на високошколској установи за већину студената. Са
стручном матуром, може се уписати нека висока струковна школа (Fachhochschule).
Статистика каже да је три пута мање вјеројатно да ће дјеца породице са ниским примањима
ићи на факултет (у ствари, све је много горе). Управо овој категорији припадају дјеца
емиграната, због слабог познавања њемачког језика ријетко добијају препоруке за прелазак у
гимназију. Сву пажњу треба усмјерити само на гимназију, само она даје праву шансу за
слободан улазак на универзитет. То је оно што карактерише школски систем у Њемачкој.
Студирање у Њемачкој може бити много скупо уколико изаберете неку приватну
школу, те се и већина Нијемаца управо због тога одлучује за државне школе и
факултете. Занимљиво је и да је већина приватних факултета у Њемачкој званично
призната и да су њихови програми веома озбиљни.

Њемачки образовни систем је произвео 103 добитника Нобелове награде!

Најстарији од рангираних универзитета су Универзитет у Хајделбергу који датира из

1386. године и Универзитет у Келну, који датира из 1388. године.