Da li znate kako su se nazivala božanstva starih Slovena i kako su izgledala?

5. decembra 2015. 23:27 · 9 komentara

Svi znamo za Zevsa, Odina, Jupitera, Veneru, Afroditu… A da li znate kako su se

nazivala božanstva starih Slovena i kako su izgledala?
Ruski umetnik Jaromir Velikorodov već dugo se bavi rezbarijama kipova staroslovenskih
božanstava. On je svoje radove, uz umetničku slobodu koja je neizbežna u ovoj vrsti radova,
jer o mitološkim bićima starih Slovena ne postoji sačuvano mnogo originalnih izvora (pre
svega jer su kipovi i rađeni u drvetu), bazirao i na istraživanjima staroslovenske kulture
kojom se bavi dugi niz godina.
Kako kaže ovaj ruski umetnik, kultura starih Slovena njemu je bliska i po duhu, a i po krvi.
Kipovi su urađeni od lipovog drveta i premazani maslom i pčelinjim voskom, onako kao što
se to radilo u davna vremena.
Stari Sloveni su kipove nalik ovima koje izrađuje Velikorodov držali u svojim
domovima, ukrašene vezenim peškirima.
Upoznajmo neka od mitoloških bića naših predaka:
Dabog (Dajbog, Dažbog, Daždbog, Daba) (stsl. Dažьbogъ) je slovenski bog koji daje život
Zemlji, jer je istovremeno bog Sunca (sunčeve toplote) i kiše koji su najvažniji uslovi za
opstanak ljudi. On je istovremeno i bog podzemnog sveta i rodonačelnik Slovena (ljudi).
Dabog je prema usamljenom tumačenju Veselina Čajkanovića bio i vrhovni bog Srba.

Crnobog (Crni bog) je Bog noći i mraka iz slovenske mitologije. Crnobog je možda

najtajanstvenije slovensko božanstvo u vezi sa kojim postoje mnoge pretpostavke, ali malo
toga se može potvrditi sa sigurnošću.
Hors (stsl. Hъrsъ) je istočnoslovensko božanstvo nejasnih funkcija, verovatno bog Sunca.
Njegov drveni idol nalazio se na brdu u Kijevu, pokraj idola Peruna, Dažboga, Striboga,
Simargla i Mokoši. Pretpostavlja se da je lik tog božanstva formiran pod uticajima sa juga.
Ponekad se pojavljuje i pod imenom Surija (postoji i hinduističko božanstvo istog imena)
odnosno Zorja. Drevni Sloveni su verovali da Svarogov sin kuje novo sunce i da ga onda
konji Surijini prenose preko neba.

Jarilo je u mitologiji starih Slovena bog prolećne vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio
povezivan i sa ratom. Zamišljan je kao izuzetno lep mladić, koji jaše na belom konju, u beloj
odeći, bosonog, okićen poljskim cvećem i sa svežnjem klasja u rukama. Zbog toga su u
različitim prolećnim obredima, devojke odevene u belo i ovenčane cvećem, jahale na belim
konjima. U njegovu slavu su pravljene i lutke od slame, koje su nazivane imenom ovog
božanstva.

Lada — boginja leta, ljubavi i lepote iz staroslovenske mitologije. Po verovanju starih

Slovena ona živi u drugom svetu zvanom Irij do proleća, kada se budi noseći sa sobom
proleće.
Ime boginje Lada se prvi put spominje u periodu renesanse, kada su slovenski istoričari, pod
uticajem njihovih francuskih, italijanskih, nemačkih kolega počeli da pokazuju jak interes za
antičku mitologiju. Neki od njih, posebno češki i poljski istoričari pokušali su da izgrade
zaboravljeni slovenski panteon bogova.

Ljelj brine o pobratimstvu, a sin je Triglavov i muž Ladin.

Mokoš (staroslovenski: Mokošь; još i Mokoša, Mokoška) u mitologiji Istočnih Slovena
boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova, posebno predenja. Njen drevni idol
postavio je knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored idola Peruna i ostalih bogova. Na
severu Rusije nazivaju je Mokuša i zamišljaju je kao ženu velike glave i dugih ruku koja
obilazi kuće i nadgleda prelje. Njen kult je, sudeći po toponimima, bio rasprostranjen i kod
Zapadnih Slovena.

Morana (ili Mora, Morena, Marana, Maržana) je u slovenskoj tradiciji simbol smrti i zime.
Pojavljuje se u raznim obličjima. Najčešće kao lepa devojka, vrlo bleda, sa vučjim očnjacima
i kandžama. Njen drugi lik je onaj poput Baba Jage, ružne stare veštice.
Perun (stsl. Perunъ) je slovenski bog neba i nepogoda (padavina, letnjih oluja) odnosno bog
gromovnik, neka vrsta slovenskog Zevsa, kome su se stari Sloveni često obraćali tokom suše.
Njegov dan je bio četvrtak, a posvećeni su mu Hrast i perunika (božur ili bogiša).

Rod je biće iz slovenske mitologije za koje u nauci još uvek postoji nedoumica oko toga da li
predstavlja božanstvo ili mitološko biće. Sa Rodom se obično pominju i Rožanice ili
Rožanjice.
Živa je, u slovenskoj mitologiji, boginja života. Na glavi je imala ukras, koji je podsećao na
sunčeve zrake; bila je ogrnuta lakim ogtačem, golih grudi i ramena. U levoj ruci držala je
klasje žita, u desnoj voćku sličnu jabuci.

Svarog (stsl. Svarogъ, Sovarogъ) je slovenski bog Sunca koje daje životnu toplotu kao i
kućnog ognjišta (koje je zamena za Sunce). Pominje samo u jednom izvoru – u „Hronika“
vizantijskog istoričara Jovan Malala.
Triglav je u mitologiji Baltičkih Slovena troglavo božanstvo, verovatno bog rata. Međutim
kao vrhovni bog on ima i trostruku ulogu božanstva koji obavlja tri funkcije: božanstvo
rođenja, božanstvo zagrobnog života, smrti i predaka i božanstvo održanja čovekovog života.
Takođe sličnost Svetovida i Triglava navodi na pomisao da se može raditi o istom božanstvu,
koji se u različitim krajevima, različito nazivao.

Stribog, Striboh (stsl. Stribogъ) je božanstvo u istočnoslovenskoj mitologiji. Svi vetrovi

smatrani su njegovim unucima. Njegova kultna drvena statua pominje se među kipovima koji
su stajali na bregu u Kijevu, gde su pronađene i statue Peruna, Horsa i Mokoša. Zamišljan je
kao sedi starac koji drži rog u rukama, kojim budi vetrove, svoje unuke. Životinja koja je
simbolizovala Striboga je orao.
Veles ili Volos (stsl. Velesъ, Volosъ) je slovenski bog polja, pašnjaka i šuma odnosno useva,
stoke i životinja (divljih). Njegov životinjski pandan je medved, dok je u hrišćanstvu njegovu
ulogu preuzeo sveti Vasilije (ili sveti Vlasije). Ima nekih autora koji u njemu vide i
slovenskog boga podzemnog sveta, a neki mu pripisuju i zaštitu poezije.
Po njemu je nazvan jedan od najkontroverznijih spisa iz oblasti stare slovenske vere poznat
kao Velesova knjiga.