KURIKULUM

1.KURIKULUM
Pojam Kurikulum je sinonim za nastavni program.On predstavlja deo Didaktike koja se bavi problematikom
izrade i primene nastavnog programa. Njega čine: vaspitni i obrazovni ciljevi i zadaci, nastavni plan i
program, pojedinačni predmeti ili oblasti, metodička ili medijska oprema kurikuluma, organizacioni aspekt i
evaluacija. Po teoriji, Kurikulum obuhvata nastavne planove i programe i sadrži društvene i individualne
aspekte. Društveni predstavlja artikulaciju društvenih zahteva koji se postavljaju pred vaspitno obrazovni
proces. Individualni je vezan za interese i potrebe učenika, vaspitača i roditelja. Danas postoji tzv. ''otvoreni
kurikulum'' gde postojeći program predstavlja vaspitaču i detetu vodilju, ali se ne sputava njihova inicijativa
i kreativnost. Cilj kurikuluma je da se opštije izražava vaspitno-оbrazovna intuicija a zadatak mu je
konkretizacija cilja. Kurikulum se definiše kroz vrednosti, postignuća, potrebe i interese.

2.OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA

Svako dete je individua za sebe i ima svoje specifičnosti i potrebno je obraćati pažnju na specifičnosti i
karakteristike svakog deteta, a dobar rad vaspitača uskov je za uspešan vaspitno-obrazovni rad i taj rad treba
da se odvija po opštim osnovama predškolskog programa, a čine ga tri međusobno povezane celine:
a)Osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od 6.mes.-3.god.
b)Osnove programa vaspitanja i obrazovanja dece od 3god.-6.god.
c)Pripremni predškolski program
Funkcija Osnova programa je da bude dokument na kome će se zasnivati v-o rad u odgovarajućim
institucijama, uputstva za programiranje, planiranje i vrednovanje ovog rada u skladu sa karakterom
ustanove, potrebama dece i roditelja i društvene zajednice.Pošto Osnove programa nisu detaljno
programirane, na vaspitaču je da izabere, konkretizuje ih i razradi u skladu sa dečjim potrebama,
interesovanjima i mogućnostima.
Предшколско детињство је најбурнији период развоја и има своје специфичности. Вођење рачуна о
овим специфичностима и индивидуалним карактеристикама сваког детета услов је успешног
васпитно-образовног рада. Да би тај рад био научно заснован он мора да се одвија према ОПШТИМ
ОСНОВАМА ПРЕДШКОЛСКОГ ПРОГРАМА које доноси Национални просветни савет. Свака
предшколска установа доноси сопствени прешколски програм, полазећи од општих основа
предшколског програма.
Ови програми садрже критеријуме на основу којих је могуће вредновати рад васпитача и обезбеђију
му професионални развој, такође ови програми представљају полазиште за њихову креативну
разраду и прилагођавање сваком детету.
Функција основа програма је да буде документ на коме ће се темељити васпитно-образовни рад,
програмирање, планирање и вредновање овог рада у складу са потребама деце, родитеља и
друштвене заједнице

3.GODIŠNJI PROGRAM RADA PREDŠKOLSKE USTANOVE

Svaka ustanova donosi svoj godišnji program rada i polazi od Opštih osnova predškolskog programa. Svaka
ustanova sa svojim godišnjim programom rada nosi svoj lični pečat i postavlja pokazatelje, njihove
specifičnosti, dostignuća i napore. Godišnji program rada predškolske ustanove prilagođava se uslovima u
kojima deluje P.U. kao i potrbama, mogućnostima i interesovanjima dece. Imamo dva modela A i B.
Ustanove se opredeljuju za model. Oni se ravnomerno primenjuju i kombinuju. Vaspitač treba da učestvuje
u izradi godišnjeg programa rada, da ga razradi i konkretizuje, a onda će da ga primeni i dalje razvija.
Годишњи програм рада установе је документ у ком се сажето предвиђају смернице васпитно-
образовног рада, неге, превентивне здравствене заштите и исхране деце, одређују се задаци и
активности свих чланова у установи.
Годишњим програмом се:
1) утврђују обим и облици услуга које ће се остварити на плану неге, васпитања и образовања,
превентивне здравствене заштите и исхране деце
2) разрађују принципи и садржаји свих облика рада са децом
3) синхронизује делатност и прецизно распоређују поједине обавезе и задаци на њихове извршиоце
Основне смернице при изради програма су:
1) Закон о основама система васпитања и образовања
2) Основе програма васпитно-образовног рада са децом до 3 године
3) Основе програма васпитно-образовног рада са децом од 3 до 7 година
4) Програм превентивне здравствене заштите
Програм садржи:
 облици рада са децом
 организација рада и кадрови
 задаци на реализацији основа програма васпитно-образовног рада
 програм стручног усавршавања
 програм рада педагога
 програм рада директора установе
 материјалне услове за остваривање делатности
 задатке за унапређивање услова

4.TEMATSKO PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE V-O RADA U P.U.

Razlikuje se od klasičnog planiranja v-o rada po oblastima. Temelji se na shvatanju da treba polaziti od
celovitog dečjeg iskustva i problematike na koju nailazi u svom okruženju. Dobro izabrana tema predstavlja
osnovu oko koje se okupljaju svi ostali sadržaji i aktivnosti. Ima dosta razloga koji idu u prilog tematskom
planiranju:
-psihološki je opravdanije od planiranja po oblastima, bliže je dečjem intuitivnom, emocionalnom,
globalnom doživljaju stvarnosti
-njime se povećava dečja motivacija i zainteresovanost
-kod ovog planiranja vreme se racionalnije troši, nema dupliranja i u kraćem vremenskom periodu postižu
se bolji rezultati
-pruža veće mogućnosti za ispoljavanje inicijative,stvaralaštva i stručnih sposobnosti vaspitača
Тематско планирање и програмирање се битно разликује од класичног планирања по васпитно-
образовним областима, јер се темељи на схватању да треба полазити од целовитих дечјих искустава
и проблематике на коју дете наилази у свом окружењу . добро одабрана и обрађена тема представља
језгро из кога се развијају и око кога се окупљају и сви остали садржаји и активности.
Постоји низ разлога који иду у прилог тематском програмирању и планирању. Пре свега, оно је
психолошки оправданије од планирања по областима јер је ближе дечјем интуитивном,
емоционалном и глобалном доживљавању стварности. Такође, њиме се повећава дечја мотивација
јер оно што им се представља је повезано и осмишљено. Време се троши рационалније, јер се
узбегава дуплирање и у краћем року постижу бољи резултати. Тематско планирање и програмирање
је усклађено са основном концепцијом Основа програма и функцијом васпитно-образовне
делатности која се обавља у предшколској установи. Значајно је да тематско планирање и
програмирање пружа веће могућности за испољавање иницијативе, стваралаштва и стручних
способности васпитача.

5.OPŠTI PROGRAMSKI CILJEVI I NAČELA VASPITANJA I OBRAZOVANJA

NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU
Opšti cilj predškolskog vaspitanja se predstavlja u tri grupe ciljeva i označavaju tri globalne sfere razvoja i
vaspitanja deteta.
a)otkriva i upozna samog sebe – da razlikuje delove tela,upoznaje svoje potrebe, opaža, oseća,misli,
izgrađuje i ovladava različitim načinima izražavanja:telom,
pokretom,gestom,istražuje i prihvata svoje moći i granice,delovanjem kroz sredinu i kroz interakciju sa
drugima.
b)razvija i stiče iskustva i saznanja o drugim ljudima –gradi poverenje u sebe ,
otvorenost i poverenje prema drugima,upoznaje pravila onašanja,razvija prijateljske i saradničke
odnose,koristi različite načine komuniciranja,uči da sluša,uvažava tuđa mišljenja
v)saznaje svet oko sebe i razvija načine delovanja na njega – upoznaje i otkriva svojstva predmeta i pojava u
svojoj okolini,razvija intelektualnu samostalnost kroz iznošenje ideja isporbavanje...
Vaspitni ciljevi se u predškolskoj ustanovi ostvaruju kroz sopstvene životne situacije, kroz odabrane ili
slobodne aktivnosti,korišćenjem različitih didaktičkih materijala i metoda. U Modelu B postoje:
-opšti i posebni i
-dugoročni i kratkoročni ciljevi
Njima se definišu razvojne promene i postignuća deteta. Prilikom određivanja v-o cilja
Vaspitač polazi od onoga što zna o deci iz grupe,o njihovim mogućnostima i potrebama i da pored opštih i
posebnih ciljeva on treba da predvidi i specijalne ciljeve za onu decu koja se razlikuju od drugih. Drugi
kriterijum za određivanje ciljeva je sredina u kojoj dete odrasta (kultura,moralne,estetske i drugr
vrednosti,kao i tradicija)
У општим основама п.п. су пожељни исходи васпитања и образовања формулисани као општи и
посебни циљеви предшколског васпитања и образовања. Њима су дефинисане развојне промене, а
служе као полазиште за одређивање задатака васпитача, програмирање одабраних активности деце,
садржаја активности и поступака за евалуацију постигнутих резултата.
Приликом одређивања васпитно-образовних циљева васпитач полази онога шта зна о деци у својој
групи водећи рачуна да предвиди и специјалне циљеве за ону децу која се битније разликују од
осталих повећавајући и смањујући захтеве у односу на дете.
Други критеријум за одређивање циљева је друштвени контекст у ком дете одраста.
При том се ни једном критеријуму не даје предност већ се они интегришу на вишем нивоу.
Родитељи се третирају као представници друштва у ком дете одраста.

6.DECA I NJIHOVO OKRUŽENJE KAO POLAZIŠTE ZA PROGRAMIRANJE

Prilikom programiranja i pored toga što se vodi računa o deci, treba se osvrnuti i na porodicu u kojoj dete
odrasta. Ona je socio-kulturna sredina u kojoj dete provodi najviše svog vremena. Prilikom izbora gradiva
za programiranje, treba voditi računa o trenutnim aktuelnim zbivanjima,novinama u
tehnici,nauci,književnosti...Vaspitač daje lični pečat svojim znanjem,vrednostima i sposobnostima koje kod
dece izazivaju interesovanje. Vaspitač treba da uvidi koje aktivnosti pozitivno utiču na decu kako bi
podsticao njihovu maštu i inicijativu kao i kreativnost. Kod programiranja mora se polaziti od onoga što se
kod dece želi razviti,koje sposobnosti i sl. Pored izbora sadržaja,posao vaspitača je i da decu adekvatno
motiviše za aktivnost.
Деца су коначни критеријум да ли су васпитно-образовни циљеви ваљано одабрани. Када се бирају
садржаји треба узимати у обзир податке до којих се дошло посматрањем конкретне деце.
Приликом програмирања, осим о детету водити рачуна и о породици из које дете потиче,
анализирати реалне животне ситуације у којима се оно налази код куће и уочити егзистенцијалне
проблеме са којим се сусреће у породици и ужој друштвеној средини.
Извор за програмирање су материјали карактеристични за регион у ком се установа налази
историјски и географски подаци, обичаји, фолклор, знамените личности..., а посебно треба
посветити пажњу актуелним збивањима у науци, техници, књижевности итд., који привлаче децу.
Треба увек полазити од онога што је детету блиско и што је искусило а затим та искуства
проширивати.
Поред садржаја за које деца сама испоље интересовање посао васпитача је да за неке од њих, које
одабере као корисне, створи код деце одговарајућу мотивацију.

7.NAUČNI SADRŽAJI KAO POLAZIŠTA ZA PROGRAMIRANJE

-da sadržaji budu iz najopštijih pojmova svake oblasti,da izražavaju bitne oblasti a kasnije se prelazi na
detaljnija svojstva
-da uključuju logiku i metodologiju dolaženja do saznanja
-da se biraju sadržaji značajni za celinu naučne oblasti.Obezbediti deci adekvana saznanja odnosno da se
sadržaji povežu sa drugim oblastima nauke,tehike,rada
-kada su u pitanju sadržaji iz prirodnik nauka,prednost treba dati funkcionalnoj metodi
-u upoznavanju sveta,treba polaziti od onoga što je detetu blisko
-prilikom izbora sadržaja prednost treba dati onima koji imaju ulogu da zadovolje egzistencijalne i
psihološke potrebe deteta,koji produbljuju njegovo interesovanje
Низ сазнања, које ће се деци обезбедити уграђивањем у њихове активности, потичу из разних
научних дисциплина.
Они морају да испуне одређене захтеве:
 да представљају избор из најопштијих појмова сваке области људског сазнања
 да укључују базичне појмове и методологију долажења до сазнања
 да се бирају садржаји значајни за целину научне области преко којих се могу усвајати и остали
садржаји
 када су у питању садржаји из природних наука предност треба дати функционалном методу.
 У упознавању света треба полазити од онога што је детету психички и физички блиско, што је
могао да искуси у непосредној околини, а затим сазнања проширивати
 Приликом избора садржаја, предност дати оним који задовољавају егзистенцијалне и психолошке
потребе детета, и продубљују његово интересовање за свет око себе
 Водити рачуна о друштвеној вредности научних садржаја
Чињенице које се преносе деци могу се систематизовати по основним темама:
 дете
 друштвена заједница
 биљни свет
 свет животиња
 машине, апарати, уређаји
 физичке силе
8.ULOGA VASPITAČA
a)da stvara uslove za kvalitetan život,učenje i razvoj dece tako što će organizovati:
-fizičku sredinu(prostor,sredstva,materijale)
-socijalnu sredinu(način grupisanja dece,vremensku organizaciju života u ustanovi i van nje)
b)dirwktno podstiče razvoj i učenje dece tako što će:
-pružati pomoć,podršku,informacije
-dogovarati se i učestvovati u zajedničkim aktivnostima
-modelovati ponašanje,postupke,tehnike
-predložiti aktivnosti,načine rada
-pružati povratne informacije
Vapitač omogućava deci da se u predškolskoj ustanovi susreću sa individualnim radom,radom u malim
grupama,frontalnim radom,igrom u stalnim i povremenim kutićima,formalnim i neformalnim grupama,sa
decom istog ili mešovitog uzrasta. Vaspitač omogućava uslove gde će indirektno uticati na to da deca sama
zaključuju,da porede svoja mišljenja sa mišljenjima druge dece i da praktično proveravaju.Vaspitač daje
predloge onda kada deca pokažu potrebu za tim.

9.TEMATSKO PLANIRANJE SADRŽAJA I AKTIVNOSTI

To je važan metodski zahtev koji postavljaju Osnove programa.Tematska celina sadrži sve ili većinu
aktivnosti koje su predvidjene Osnovama programa, ostvaruju se u dužem vremenskom periodu,određuje ih
vaspitač.Pri tome, on vodi računa o v-o ciljevima i svojim zadacima koje je isplanirao. Tematska oblast je
razrađeni deo tematske celine i ostvaruje se u više dana. Tematska jedinica je vezana za jedan dan gde se
ostvaruje određena v-o situacija. Nekada se tematska oblast može poklopiti sa tematskom jedinicom.Uži
pojmovi su:podtetam i tematski detalj.Od njih se sastoji tematska jedinica.Termin tema se koristi onda kada
nije određen nivo opštih tematskih sadržaja.Teme mogu biti šire ili uže,ntimnije ili opštije. Intimnije-tiču se
samo dete u grupi,nekih od njih ili jednog deteta. Opštije-vezane su za celu ljudsku zajednicu.
Prilikom razrađivanja teme,treba uzeti u obzir sledeće dimenzije:
a)Vremenska dimenzija(sada.onda,pre,nekada...)
b)Prostorna dimenzija(ovde,tamo,kod nas,blizu...)
v)Sticanje neposrednog dečjeg iskustva kroz aktivnost
g)Obezbeđivanje socijalnih iskustava
d)Otkrivanje i rešavanje problema
đ)Način predstavljanja i stvaralačkog izražavanja određenog iskustva putem govora,igre...
Prilikom razrade teme mora se voditi računa da se novi sadržaju povezuju sa stečenim dečjim iskustvom i
da se teži tome da se dete stalno usavršava.
Tematsko planiranje uzima u obzir uvek konkretnu decu a osnovni način razvijanja teme je dijalog: između
dece,dece i vaspitača i ostalih učesnika u v-o procesu.
Vaspitač treba da u toku dana pruži deci veći izbor aktivnosti a deca ih biraju i usklađuju sa razvojnim
potrebama.
Тематско повезивање садржаја, које упознају деца, веома је важан методички захтев које постављају
Основе програма.
Тематска целина укључује у себе већину или све врсте активности предвиђене Основама програма
и остварује се у дужем временском периоду који одређује васпитач водећи рачуна о циљевима и
задацима које је планирао
Тематска област је разрађенији део тематске целине који се остварује више дана, док тематска
јединица је везана за један дан у ком се остварује одређенаваспитно-образовна ситуација. Теме могу
бити шире и уже, интимније или општије. Садржаји тематске целине могу да обухвате различите
аспекте стварности и да буду формулисани на разне начине који их одређују и ограничавају.
Општијим темама треба дати предност.
Приликом разграђивања теме узимају се у обзир следеће димензије:
1) временска димензија
2) просторна димензија
3) обезбеђивање социјалних искустава
4) откривање и решавање проблема
5) начин представљања и стваралачког изражавања одређеног искуства путем говора, игре и
средствима уметности
Приликом разраде теме треба водити рачуна о повезивању нових садржаја са већ стеченим
искуством.
КУМУЛАТИВНИ ТЕМАТСКИ ПЛАН подразумева започињање најједноставнијим основним
појмовима на којима се граде и додају нови током читаве године.
И поред потребе да васпитно-образовни рад буде унапред програмиран и планиран то не треба да
буде препрека за коришћење ситуација које се појаве неочекивано и спонтано.
Евалуација је такође саставни део, етапа васпитно-образовног процеса како би се сагледали
резултати његовог рада и по потреби извршиле корекције.

10.RAZNE VRSTE RASPOREDA VASPINO-OBRAZOVNIH SADRŽAJA

Postoje razne vrste raspoređivanja v-o sadržaja a njihova funkcija je:
a)Odgovarajuća raspodela sadržaja i aktivnosti koja će se prilagođavati deci različitih sposobnosti
b)Otkrivanje dubljih veza između raznih iskustva i zakonitosti
-Sukcesivni raspored:karakteriše ga nadovezivanje izabranih sadržaja i aktivnosti u jednom pravcu ali ne
postoji mogućnost grananja teme
-Razgranati raspored: je bolji od sukcesivnog. On podrazumeva širenje tema u raznim
pravcima.Prednosti:preglednost,elastičnost,raznovrsnost i bogatstvo
Postoji mogućnost kombinovanja ova dva rasporeda.
-Raspoređivanje sadržaja i aktivnosti po sistemu koncentričnih krugova.To znači, na zajedničko jezgro, koje
predstavlja početni nivo, mogu da se nadovežu novi razvojni nivoi(sadržaji i aktivnosti).Razvijanje jezgra
vrši se u šitinu i dubinu.
Progresivni raspored sadržaja i aktivnosti predstavlja kombinaciju sukcesivnog i razgranatog rasporeda i
rasporeda po koncentričnim krugovima.
Постоје разне врсте распоређивања ВАСПИТНО-образовнОГ САДРЖАЈА И ТО:
1. СУКЦЕСИВНИ РАСПОРЕД КОЈИ КАРАКТЕРИШЕ НАДОВЕЗИВАЊЕ ИЗАБРАНИХ САДРЖАЈА И
АКТИВНОСТИ У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ ЧИМЕ СЕ СУОЧАВА МОГУЋНОСТ ЗА ГРАЊАЊЕ ТЕМЕ. О→ О→ О→ О→
2. РАЗГРАНАТИ РАСПОРЕД – МОГУЋНОСТ ШИРЕЊА ТЕМЕ У РАЗНИМ ПРАВЦИМА. ПРЕДНОСТ СУ МУ
ПРЕГЛЕДНОСТ, ЕЛАСТИЧНОСТ, БОГАТСТВО И РАЗНОВРСНОСТ КАО И ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ ЗА
ПОВЕЗИВАЊЕ САДРЖАЈА, АКТИВНОСТИ И васпитно-образовних циљева

3. КОМБИНАЦИЈА СУКЦЕСИВНОГ И РАЗГРАНАТОГ РАСПОРЕДА

 1. СИСТЕМ КОНЦЕНТРИЧНИХ КРУГОВА – на заједничко језгро које представља почетни
ниво надовезују се нови садржаји и активности, а ово развијање језгра врши се и у ширину и у
дужину

Прогресивни распоред садржаја и активности приликом тематског планирања би требало да

представља комбинацију сукцесивног и разгранатог распореда по концентричним круговима.

11.KONCEPCIJA RADNE KNJIGE ZA VASPITAČE

Osnovna pedagoška dokumentacija za vaspitača jeste radna knjiga,koja se kasnije čuva u arhivi ustanove.
Ona nijed samo formalno-administrativni posao, već se u njoj planira v-o rad, ako i praćenje dečjeg razvoja
i evidentiranje najvažnijih podataka.
Funkcija radne knjige je da:
-pomogne vaspitaču da organizuje i reguliše v-o rad, da im rad bude sistematičan,prilagođen uzrastu dece i
njihovim individualnim karakteristikama
-u njoj se nalaze programski ciljevi i zadaci, sadrži podatke o planiranju,ostvarivanju i rezultatima v-o rada
-omogućava upoznavanje i kvalitet rada vaspitača
Радна књига се води за сваку групу и чува као службени документ у архиви установе.
Радна књига служи да се у њу прикупљају, бележе и на прегледан начин прикажу сви подаци
карактеристични и значајни за планирање и евиденцију васпитно-образовног рада и његових
резултата. Њена функција је:
 да помаже васпитачима, као реализаторима програмских задатака, у организовању васпитно-
образовних процеса
 сведочи о остваривању програмских циљева и задатака васпитача
 омогућава упознавање и процењивање квалитета рада сваког појединачног васпитача и установе
у целини
 осликава проблематику рада у предшколској установи
 представља извор података на основу којих се може упознавати садашњост и прошлост система
предшколског васпитања и образовања код нас
Структура радне књиге:
1. Општи распоред дневног боравка у васпитној групи (долазак деце, јутарње усмерене
активности, телесне активности, оброци, спавање, одлазак деце кући)
2. Опремљеност средствима и услови за васпитно-образовни рад
3. Подаци о деци и родитељима
4. Евиденција о похађању предшколске установе
5. Структура и ниво васпитне групе
6. Запажања о развоју деце
7. Васпитно-образовни рад у септембру
8. Етапни годишњи план
9. Сукцесивни недељни планови
10. Сарадња са породицом
 11. Сарадња са основном школом
12. Сарадња са друштвеном средином
13. Стручну усавршавање васпитача

12.ETAPNI GODIŠNJI PLAN

Etapno planiranje podrazumeva planiranje za svaki aspekt razvoja detea:fizički razvoj,socio-emocionalni i
duhovni razvoj,kognitivni razvoj i razvoj komunikacije i stvaralaštva. Trajanje jedne etape određuje vaspitač
i ona traje oko mesec dana ili duže u zavisnosti kako vaspitač proceni mogućnosti svoje dece jer se u svakoj
od etapa planiraju opšti v-o ciljevi i zadaci. Kada se utvrdi nivo grupe i specifičnosti dece,krajem septembra
se za svaki aspekt razvoja određjuju prioritetni ciljevi i zadaci,pišu se jedan ispod drugog.Kada se neki
ciljevi ostvare,ne spadaju u prioritetne i onda se oni ''štikliraju''
Етапно се планира сваки од аспекта развоја:
 физички
 социо-емоционални и духовни
 когнитивни
развој комуникације и стваралаштва
у оквиру сваког аспекта развоја планирају се општи васпитно-образовни циљеви и задаци васпитача.
Када се неки од предвиђених циљева или задатак оствари он се подвлачи, те када је већина циљева и
задатака подвучена то је знак да треба прећи на следећу етапу односно формулисање наредних
циљева и задатака.

13.SUKCESIVNI NEDELJNI PLANOVI

Zahteva se da se u jednoj nedelji nađu sve vrste i tipovi aktivnosti.Vaspitač ih bira i raspoređuje po
danima,upisujući ih u tezama.
Повезано са предвиђеним васпитно-образовним циљевима и задацима васпитача бирају се
активности које треба да уђу у недељни план.
За сваки тип активности бира се по један –два представника који ће се остварити у току недеље.
Након избора они се распоређују на пет дана и при том се води рачуна о могућности њиховог
повезивања тако да једна активност произилази из друге и да деца не осећају прекиде међу њима.
Скупови васпитно-образовних ситуација бележе се у подеоке предвиђене за сваки дан у недељи (5
подеока) а у 6. подеок уписује се запажање о оствареномнедељном плану. Такође се уписује и оно
шта је планирано, а није остварено као и евентуалне напомене.

14. ПЛАНИРАЊЕ И ПРОГРАМИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У

ПРИПРЕМНОМ ПЕРИОДУ
У планирању садржаја и активности васпитач се руководи уоченим интересовањем и потребама деце
доводећи их у везу са постављеним циљевима.
Васпитач треба себи да постави питање не само "шта деца могу" већ и "шта деца треба да раде/уче".
Добро планирање укључује избор одговарајућих метода, постављање развојних задатака, креирање
подстицајног окружења за учење.
При планирању васпитач полази од:
анализе потреба и интересовања деце
анализе реализације из претходног месеца
могућности укључивања родитеља
предлога могућих садржаја
анализе одабраних циљева и садржаја у односу на дугорочне циљеве
могућих активности деце и васпитача
разматрања актуелности
припреме ресурса

15.IZBOR SADRŽAJA I DNEVNIH AKTIVNOSTI U PRIPREMNOM PERIODU

Sadržaji su svrstani u pojedine oblasti koje su povezane sa pojedinim predmetima u prvom razredu osnovne
škole,pa tako,u vrtiću Upoznavanje okoline je povezano sa školskim predmetom Svet oko nas. Prilikom
planiranja v-o rada programske sadržaje što više tematski povezivati i prožimati zbog celovitog shvatanja
stvarnosti,odnosno povezivanje njegovog ličnog iskustva stečenog van vrtića sa svim vrstama saznanja koja
stiče u njemu.Pored tematskog povezivanja treba voditi računa i o povezivanju sa sardžajima programa u
kojima su deca bila uključena i u mlađim grupama, a posebno sa sadržajima koji ih očekuju u prvom
razredu osnovne škole. Spiralni raspored ovih aktivnosti ,istih aktivnosti koje se proširuju i produbljuju
započinje se najelementarnijim upoznavanjem pojmova bez ulaženja u suštinu. Na primer,pri upoznavanju
sa magnetnim pojavama dovoljno je da deca samostalno istražuju i utvrde koje predmete magnet privlači a
koje ne i sl.
Садржаје бира и методички креира васпитач заједно са децом и родитељима зависно од ситуације и
планираних циљева и задатака. У васпитно-образовном раду не постоје унапред означене важне и
мање важне активности.
Извори садржаја су:
1. реални животни контекст
2. шира социјална мрежа
3. свет ствари, науке и природе
4. уметност и култура
Код извора садржаја важно је да:
 допуњавају оно што дете зна
 да су интересантни
 да доприносе остваривању планираних задатака
 да покривају све области развоја
 да су разноврсни
 да имају културну, уметничку и васпитну вредност
Структура активности у дневном распореду:
окупљање на почетку дана и договор о ономе чиме ће се бавити у току дана
активности у малим групама, индивидуалне, активности у пару
заједничке активности деце и васпитача
заједничко окупљање на крају дана како би се резменили утисци
физичке активности
боравак напољу

16.POSMATRANJE I PRAĆENJE DECE U PRIPREMNOM PERIODU

Posmatranje i praćenje dece čini sastavni deo vaspitno-obrazovnog procesa i to je ciklus koji
podrazumeva:posmatranje,planiranje,delanje,praćenje i procena.Tek na osnovu uvida u to šta dete može i
zna,kako pristupa konkretnim situacijama i problemima,vaspitač može da izradi pretpostavke o dečjim
potrebama,razvojnom novou,interesovanjima,stilovima učenja i da te podatke koristi kao polazišta za
planiranje daljih aktivnosti učenja.Posmatranje mora biti rukovođeno određenim ciljem.Posmatranje i
praćenje dece je način da se:
-bolje upozna dete i vaspitna grupa (ponašanje,mogućnosti,interesovanja,stilovi učenja)
-podstakne dete da bolje koristi svoje kapacitete
-ostvari bolje informisanje roditelja i kvalitetnija saradnja
-ostvari uvid u kvalitet svoga rada
-unapređuje sopstvena profesionalna delatnost i delatnost u celini
Svakodnevnim praćenjem,analizom i procenom, vaspitač otvaa put za planiranje i razvijanje programa čije
izvorište je vaspitna grupa i koji je primeren razvojnim potrebama deteta.

17.PLANIRANJE SREDINE ZA UČENJE I RAZVOJ U PRIPREMNOM PERIODU

Sredinu za učenje i razvoj čini:
-fizička sredina unutar dečjeg vrtića
-prirodno i društveno okruženje
-socijalna sredina
U struktuiranju fizičke sredine za učenje u godini pred polazak u školutreba da:
-organizacija prostora omogućava igre i aktivnosti u malim grupama i individualno
-da materijali budu raznovrsni i podstiče mogućnost izbora i različite aktivnosti
(istraživanje,eksperimentisanje,otkrivanje...)
-materijali i didaktička sredstva variraju u pogledu složenosti
-centri aktinosti su jasno izdvojeni;materijali i sredstva su klasifikovani i označeni
-postojećim centrima dodaju se novi:za aktivnosti sa pisanim materijalima
(knjige,novine...materijali za rezanje i kopiranje slova,slikovnice koje treba uvezati,docrtati..),za
slušanje(kasetofon,diktafon..),zaistraživanje(opremljen posudama,lupama,spravama za merenje..)
-da panoi budu postavljeni tako da dete može samo da postavlja ono što smatra važnim
-panoi,materijali,produkti pokazuju aktuelna dešavanja i v-o proces(teme,projekte)
Prirodno i društveno okruženje izvan vrtića značajno je za razvoj deteta pred polazak u školu jer:
-dete tako dobija informacije iz različitih izvora,proširuje iskustva i saznaje o svom životnom okruženju
-dete ima prilike da uči u različitim životnim situacijamai u kontaktima sa ljudima različitih
sposobnosti,umeća,profesija
-na taj način vaspitač pomaže detetu da sebe doživljava kao člana zajednice
Socijalna sredina:
-vaspitač kao partner podstiče grupu na izgrađivanje i poštovanje zajedničkih pravila ponašanja i
komuniciranja
-vaspitač stvara uslove za učenje u malim grupama koje omogućavaju da deca postavljaju pitanja jedni
drugima,da se dopunjuju,sukobljavaju mišljenja,zajednički traže rešenja,slušaju jedni druge dok predlažu...
-vaspitač je inicijator i učesnik zajedničkih igara dece koje podstiču razvoj uzajamnog poštovanja i
poverenja
-vaspitač je model koji promoviše odnose saradnje i uvažavanja drugih
Средину за учење и развој чини:
 физичка средина унутар вртића
 природно и друштвено окружење
 социјална средина
У структуирању средине за учење у којим пред полазак у школу неопходно је да:
1. организација простора омогућава игре и активности у малим групама и индивидуално
 2. материјали и дидатичка средства варирају у погледу сложености
3. центри активности јасно издвојени, а материјали класификовани
4. игровни материјали разноврсни и пружају могућност избора
5. постојећим центрима додају се нови опремљени адекватним материјалима
6. панои су тако постављени да деца могу сама да излажу своје радове
Улога васпитача је да полазећи од посматрања дечјег понашања створи услове за позитивну
атмосферу у групи и као партнер учествује у активностима.

18.PLANIRANJE SARADNJE SA PORODICOM I DRUŠTVENOM SREDINOM U

PRIPREMNOM PERIODU
Aktivnosti u vezi sa prelaskom dece iz vrtića u školu su zajednički posao i odgovornost vaspitača,roditelja i
učitelja,odnosno vrtića,porodice i škole.Prelaz je shvaćen kao proces koji doživljavaju svi učesnici,pre nego
kao jedan dgađaj koji se dešava detetu.Ovaj program ima funkciju da pruži detetu i njegovoj porodici
stručnu podršku za konstruktivno prevladavanje nekoliko razvojnih/životnih socio-emocionalnih
promena.Među njima su najdelikatnije one koje se tiču odvajanja i novih vezivanja.Ovaj program ima
odgovornost da ta nova vezivanja osetljivo prati i pruži deci što kvalitetniju podršku za njihovu izgradnju.
Razvijanje strategija saradnje je proces koji se planira,prati i procenjuje zajedno sa roditeljima i zasniva se
na:
-uzajamnom informisanju i uvažavanju
-međusobnom usklađivanju potreba i očekivanja
-razvijanju tolerancije i lične inicijative
-međusobnom dogovaranju i donošenju odluka
-podeli uloga i preuzimanju odgovornosti
Nivoi saradnje sa porodicom:
a)Informativni- upoznavanje i uzajamno informisanje vaspitača i roditelja o svemu što je od značaja za
razvoj,vaspitanje i obrazovanje deteta u godini pred polazak u školu
Najčešće forme informisanja:
-panoi ili oglasne table
-svakodnevna usmena razmena između roditelja i vaspitača
-tzv. otvorena vrata
-roditeljski sastanci
-neformalni boravak roditelja u vrtiću
-telefonski kontakti po potrebi
-informatori za roditelje,brošure
-''kutak za roditelje''
b)Edukativni-namenjen razvijanju veština i sticanju novih znanja o vaspitanju deteta i njegovom
razvoju,razmatranju uzajamnih očekivanja roditelja i vaspitača u vezi sa pripremom dece za polazak u
školu(tematske diskusije,tribine,roditeljski sastanci,radionice direktno ili indirektno namenjene
roditeljima,predavanaj sa video i filmskim zapisima,kutak za roditelje-biblioteka...)
v)Neposredno uključivanje roditelja u vaspitni proces.Forme uključivanja roditelja mogu biti:
-prirodne, životne situacije u vrtiću
-unapred isplanirane situacije usmerene na postizanje određenih vaspitnih i obrazovnih
efekata(izleti,realizacija v-o aktivnosti,poseta radnom mestu roditelja,pozorištu,bioskopu,uređenje
dvorišta...)
Nivoi saradje sa osnovnom školom:
a)Informativni- uputstva u vezi sa upisom i informacije o pojedinim školama,razmene informacija o detetu i
njegovim navikama i budućem školskom okruženju
b)Zajedničke aktivnosti- periodični kontakti sa decom radi otpočinjanja građenja odnosa pre ulaska u
školu,deca deci,sportske igre,uzajamne posete-pozivi za posetu pripremnoj grupi,zajednički časovi
predškolaca i prvaka koji se realizuju u osnovnoj školi,druženje sa učiteljima,zajedničke akcije-delatnost
dece,vaspitača,učitelja i roditelja:izleti,igraonice,radionice...
v)Stručne razmene:aktivi posvećeni deci za polazak u osnovnu školu,razmatranju spremnosti,analizi
portfolia...
Вртић треба да буде отворен према породици и локалној средини. То подразумева слободан приступ
родитељима и другим одраслима, могућност да се укључе у њен рад и живот као и повезивање и
примена животних садржаја у све три средине.
Сарадња са родитељима заснива се на:
1. узајамном информисању и уважавању
2. међусобном усклађивању потреба и очекивања
3. развијању толеранције
4. међусобно договарање и доношење одлука
5. подела улога и преузимање одговорности
Нивои сарадње са породицом
1. ИНФОРМАТИВНИ – информисање о свему што је значајно развоју, васпитању и образовању
детета
2. ЕДУКАТИВНИ – стицање нових знања о вааспитању детета и раду на припреми за полазак у
школу
3. НЕПОСРЕДНО УКЉУЧИВАЊЕ РОДИТЕЉА У ВАСПИТНИ ПРОЦЕС
Нивои сарадње са основним школама
1. ИНФОРМАТИВНИ – упис у школу, информисање о детету и будућем школовању
2. ЗАЈЕДНИЧКЕ АКТИВНОСТИ – предшколска и школска деца, учитељи, васпитачи
3. СТРУЧНЕ РАЗМЕНЕ

19.VREDNOVANJE I SAMOVREDNOVANJE VOR-A U PRIP.PERIODU

Vrednovanje je kontinuirana,ciljana,namerna i funkcionalna procena koja služi pre svega,vaspitaču:
Podaci koji su prikupljeni o detetu ili pojavi koja je praćena,analiziraju se i procenjuju.
Pri tome treba imati na umu nekoliko stvari:
-procena dečjeg razvoja i napredovanja se vrši u odnosu na samo dete,njegove prethodne postupke i
postignuća a ne na osnovu nekih apstraktnih normi
-procena se donosi posle više posmatranja deteta u različitim situacijama,u različitom
kontekstu:poznatom,novom,u grupi dece,u razmeni sa vaspitačem,sa roditeljima...
-rezultat analize i procene nije stalna kategorija,već je na ovom uzrastu reč o trendovima, a ne o
ponašanjima koja su ustaljena i završena.
Samovrednovanje se obavlja u svim segmentima rada:u planiranju,u neposrednom radu sa decom,tokom
realizacije raznih oblika saradnje sa porodicom, u beleženju i vođenju dokumentacije o naprdovanju dece i
sl. i samovrednovanje predstavlja sredstvo profesionalnog razvoja vaspitača-praktičara. To je profesionalni
razgovor sa samim sobom: Zašto baš to planiram?Kako su deca reagovala na ponuđene predloge?U kojoj
meri,na koji način su koristila svoje kapacitete?Kako formulišem zadatak različitog nivoa složenosti za
individualizovan pristup detetu?Na koji način razvijam kod dece nova interesovanja?Da li je ono što sam
uradila u skladu sa postavljenim ciljevima,namerama i očekivanjima?
Iz ovog sledi da je osnovna tehnika(osnovi način) samovrednovanja proces razmišljanja i preispitivanja
vlastite prakse.Ostale tehnike su:
-snimanje sopstvenog rada(audio ili video zapisi) i analiza
-timska analiza i diskusija
-uzajamne analize v-o rada
-vođenje vlastite pedagoške dokumentacije:dnevnik samoevaluacije
Вредновање је сталан процес процењивања података прикупљених у току васпитно-образовног рада.
Вредновање служи васпитачу:
 да прати постигнућа и напредовање деце
 да на основу процене планира нове секвенце учења
 да стиче увид у свој рад и остваривање, постављених циљева
 да планира информисање родитеља о напредовању детета
 да прати развијање програма у целини
Вредновање и посматрање су узајамно везани процеси који проистичу један из другог. Подаци који
су прикупљени о детету или појаве које су праћене, анализирају се и процењују са великом пажњом.
Самовредновање је саставни део васпитно-образовног рада васпитача. Обавља се у свим сегментима
рада. То је професионални разговор са самим собом, тачније самовредновање је преиспитивање
властите праксе. Технике самовредновања су:
 снимање сопственог рада и анализа
 тимска анализа
 узајамне анализе васпитно-образовног рада
 вођење властите педагошке документације
 праћење напредовања деце

20.EVALUACIJA RADA VASPITAČA

Posao vaspitača je stalno praćen i vrednovan kako od strane drugih vaspitača tako i od strane samog sebe.
Smisao evaluacije je da utvrdi šta vaspitač radi uspešno,šta bi mogao da radi još uspešnije,koji su njegovi
stručni kvaliteti,šta bi mogao eventualno da promeni u svojoj praksi. Rad vaspitača se najbolje vrednuje
prema stepenu ostvarenih v-o ciljeva.Faktori koji deluju na dečji razvoj i učenje veoma su brojni i ne mogu
da se pripišu delovanju vaspitača.Razlike među decom su brojne i događa se da kod neke dece donesu
rezultat, a na drugu decu su bez učinka. Kod evaluacije rada vaspitača,mere se stručni kvaliteti, lične
osobine,v-o proces kojim podstiče dečji razvoj,način na koji se odnosi prema deci,kako utiče na život i rad u
grupi.Evaluacija uzima u obzir i samoocenjivanje koje pomaže vaspitaču u v-o radu.
Посао васпитача стално је праћен и вреднован, пре свега од њих самих, њихових колега, осталог
особља у колективу, директора, надзорника Министарства просвете, родитеља, па и деце.
Смисао eвалуације је да се утврди шта васпитач остварује успешно, а шта би евентуално требао да
побољша. Рад васпитача најбоље би било вредновати према степену остварења васпитно-образовних
циљева, али то није могуће јер нису све промене које се догађају код деце резултат рада васпитача.
Зато се као предмет евалуације узимају они елементи који се могу систематски пратити, а то су
стручност, квалитет и личне особине, а затим васпитно-образовни процес који подстиче дечји
развој, ОДНОС ПРЕМА ДЕЦИ.
Евалуација треба да узме у обзир и самооцењивање васпитача.