Professional Documents
Culture Documents
РАЗРЕД
Начини исхране:
Грађа ћелије:
Ћелију открио Роберт Хук, биљну ћелију први посматрао Матијас Шлајден, а животињску Теодор
Шван.
1. ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – састављени из само 1 ћелије која врши све функције – СВЕ
БАКТЕРИЈЕ, ПРАЖИВОТИЊЕ(АМЕБЕ, БИЧАРИ, ТРЕПЉАРИ, СПОРОЗОЕ), ЈЕДНОЋ.АЛГЕ И
ЈЕДНОЋ.ГЉИВЕ
СИСТЕМ ОРГАНА – скуп органа који врше исту улогу, жив. -Нервни систем, мишићни сис.
Биљни-вегетативни систем органа
ОРГАНИЗАМ – скуп свих система органа – животиња, биљка или човек
Класификација у царства:
МОНЕРЕ
(једноћелијски, немају једро,
већ расут генетички мат. -
БАКТЕРИЈЕ)
ПРОТИСТЕ
(једноћелијски, имају једро-
ПРАЖИВОТИЊЕ, СЛУЗАВЕ ГЉИВЕ,
ЈЕДНОЋ.АЛГЕ)
Вируси:
на граници
живог и
неживог
не дишу, не хране
немају ћелијску се, само се
грађу, само размножавају и то у
протеински омотач у живој ћелији
коме је генетички
мат.
ВИРУСИ
БОЛЕСТИ:
жутица, грип, беснило, ВАКЦИНАЦИЈА
дечја парализа, сида
Бактерије:
једноћелиски, немају
једро, већ расут
генетички мат.
Животни процеси:
присуству светлости и хлоропласта
воде, минералних материја и угљен-диоксида у
ФОТОСИНТЕЗА процес стварања хране (шећер скроб) и кисеоника од
ОПРАШИВАЊЕ ОПЛОЂЕЊЕ
Процес преношења полена са једног цвета на Процес спајања мушке полне ћелије из полена
жиг тучка другог цвета ИСТЕ ВРСТЕ. са јајном ћелијом из плодника тучка.
ВРШЕ ГА : НАКОН ТОГА:
Ветар -из плодника настаје ПЛОД
Вода - из семеног заметка настаје СЕМЕ
Животиње - из оплођене јајне ћелије настаје КЛИЦА
Човек
Систематске категорије:
Карл Лине увео систематске категорије у које су сврстана сва жива бића према припадности.
ВРСТА је група јединки која се међусобно укршта и даје плодно потомство.
СИСТЕМАТСКЕ КАТЕГОРИЈЕ ПРИМЕРИ
ВРСТА Јабука Пшеница
РОД Јабука Пшеница
ПОРОДИЦА Ружа Трава
РЕД Ружа Трава
КЛАСА Дикотиле Монокотиле
ТИП (РАЗДЕО) Цветнице Цветнице
ЦАРСТВО Биљке Биљке
Алге:
ОДЛИКЕ РАЗНОВРСНОСТ
Једноћелијске, колонијалне, ЗЕЛЕНЕ
вишећелијске МРКЕ
Немају прави корен, стабло, листове ПРШЉЕНЧИЦЕ
Ћелије нису организоване у ткива ЦРВЕНЕ
Већина су аутотрофи (мало је паразита)
Маховине:
ОДЛИКЕ РАЗНОВРСНОСТ
Грађа: зељасто стабло са листићима, ЈЕТРЕЊАЧЕ
немају корен већ ризоиде ЛИСНАТЕ МАХОВИНЕ
Размножавају се сменом бесполне ТРЕСЕТНИЦЕ (стварају тресет, једну врсту
генерације (спорама) и полне (мушке и угља)
женске полне ћелије)
Папратнице:
ОДЛИКЕ РАЗНОВРСНОСТ
Грађа: корен, подземно стабло(ризом), ПРЕЧИЦЕ
надземно стабло и листови РАСТАВИЋИ
Размножавају се сменом бесполне ПАПРАТИ
генерације (спорама) и полне (мушке и
женске полне ћелије)
Голосеменице:
-имају листове у
облику иглица -
ГИНКО ЧЕТИНЕ
Грађа: имају корен, -имају смолу која
стабло, лист и семе штити од
(немају цвет и плод) ЦИКАСИ смрзавања
Размножавају се полно -стварају шишарке
ЧЕТИНАРИ у којима се налазе
мушке и женске
полне ћелије
Скривеносеменице:
ИМАЈУ СВЕ БИЉНЕ ОРГАНЕ, ЈЕДИНЕ БИЉКЕ КОЈЕ ИМАЈУ ЦВЕТ И ПЛОД
МОНОКОТИЛЕ ДИКОТИЛЕ
Грађа: стабло зељасто, жиличаст корен, Грађа: стабло зељасто или дрвенасто,
лист углавном непотпун, плодови често корен најчешће осовински, лист потпун,
сушни, цветови се опрашују најчешће плодови сочни и сушни, семе
ветром, семе је монокотиледоно дикотиледоно
Гљиве:
- једноћелијске или
вишећелијске
- вишећелијски имају
тело - МИЦЕЛИЈУМ које
је грађено од ћелија -
ХИФА - хране се
ћелијски зид сапрофитски -
је грађен од ГЉИВЕ хетеротрофно
ХИТИНА - мало њих живи у
КВАСЦИ симбиози или су
паразити
ПЛЕСНИ
(БУЂИ)
Лишајеви: ПЕЧУРКЕ
лишај је
симбиоза:
1. модрозелене КОРАСТИ
размножавају се ЛИШАЈЕВИ
бактерије или деловима тела
зелене алге- врши или расплодним ЖБУНАСТИ
фотосинтезу телашцима ЛИСТАСТИ
2. гљиве- упија
воду и минерале