Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Одсек за Социологију

Ренесансно сликарство
Социологија уметности и књижевности

Професор: проф. др. Жолт Лазар Студент: Милан Паројчић 130012/2013

Асистент: ма. Александар Томашевић

Нови Сад, 2018

1
 Садржај
Увод.................................................................................................................................................3

Ислам и џихад – носиоци терористичког жига..........................................................................5

Борба за религију или идеологију................................................................................................7

Закључак – имеђу мита и стварности : како учинити промене.................................................9

Литература....................................................................................................................................11

2
,,Ум сликарства постаје налик божанског ума...

Сликарство је знаност и законита кћи природе,

зато што је природа призива. С пуним правом је,

називамо божанском рођакињом“. Леонардо да Винчи

Увод – Ренесанса
Ренесансна период временски се одређује од 14.века у Италији до 16.века у остатку
Европе. Она је била једна од накрупнијих покрета у култури западне Европе, који је довео
до преокрета у науци, филозофији, књижевности и ликовној уметности. Италија је земља
и којој је уметност ренесансе нашла свој највиши израз, јер је у њој најприје дошло до
развоја гадова и гомилања богастава у појединим градским породицама (Википедија
2018).

Ренесанса јесте остварила остварила изванредан скок унапред. ,,У добра првих
крсташких похода, арапских и кинеских техника и култура биле су једнаке западним и чак
их надмашивале. Године 1600. то више није било тако. Западна цивилизација је баш у тим
вековима далеко одмакла свим осталим материјалним и духовним порецима. Нигде и
никдаа раније није било остварено оно што је ренесанса досегла у сликарству, вајраству и
музици, у књижевности на народном језику, архитектури, техници...(Тураз К, 1996: 68)

Џ.Р.Елитон ренесансу урамљује у три века од 1300. године, дакле реч је о 14, 15, 16
веку, с друге стране Ж.Делимо сматра да ,,кад би се из изоријских књига уклонила два
сродна – и на сродан начин нетачна – израза: средњи век и ренесанса, било би знатно
олашано раздобља које се протеже од Филипа Лепог до Анрија 4тог (Тураз К, 1996: 80).
Неки аутори ренесансу отркивају већ у 12. веку, док је за Д.Живојиновића црта почетка
тек у средини 15 века ( Тураз К, 1996).

Успоредно са материјалном, развијала се и духовна култура која се изразила у све

већем интересу за античку уметност. Носици те нове културе били су хумансити који су
културу усмерену према човеку супростављали сколастичкој науци и теологији. За
италијанске хумансите средиште универзума више није био бог, већ човек, универзално

3
образовани хуманиста, предсатавник новчане и интелектуалне елите. Свет у коме је
створен ренесансни уметни био је много сложенији од света његових претходника.
Уметник не само да је био пријатељ хуманиста, филозофа и књижевника, већ је и сам био
универзално образован и свестран стваралац. Многи су били истовремено ахитекте,
кипари, сликари, научници и песници. Значајан предмет проучавања уметника било је и
људско тело, његова анатомска структура, закон покрета и пропорције од којих зависи
њихова лепота (Википедија, 2018).

Модел ренесанса јесте, исторујски осцилирајућа структура чије су битне

караткеристике најизраженије у 15 и 16.веку у италијанским градовима. У том времену и
простору створене су, кроз бурно сударање Ероса и Тханатоса, упорушне тачке
модерности: нови својински односи, тржишна привреда, издваја се сфера социјалног,
централизују се моћ (управљање помоћу власти), људска природа – наравно неодвојиво од
тог богатог тоталитета њених производа- неповратно задовија нове квалитете, који се могу
изразити пре свега , категоријама индивидуализма и рационалсноти; ова два квалитета
постају владајући у духовном, интелектуалном и материјалном животу и генерирају
капиталистичко устројство социјалног света, најпре на Западу, а потом и у већем делу
(Тузел К, 1996: 71-72).

Ренесансно сликарство

,,О уметности,

кад би ти успело да оживотариш етичке вредности човеку и њеовг дух,

не би на свету постојала ниједна лепша слика“!

Доменик Гиралндало- италијански ренесансни сликар

Сликарство ране ренесансе започело је с појавом Мазача. Као велики узор му је

послужио готички сликарство Ђота, који је сликао скоро 100 година пре њега. Но, Масаћо
је унапредио сликарство, његови ликови су учвршћени контурном линијом, но они
поседују оређену индивидуалност и карактерност.

4
Као главна одлика тероризма може се узети неколико ставки као што су политика,
идеологија, ширење страха, насилно уклањање власти и успостављање нове и наравно
религија која ће бити и главна тема овог есеја. Религија се увек узимала као главни актер
ширења тероризма, у име Бога. Међутим, да ли је то увек истина? Да ли актери који
извршавају терористичке чинове заиста то раде у име Бога, у име религије или пак у
верују у нешто сасвим друго.

5
 Морамо се сложити око једног, тероризам је иморалан и оправдање за његово
постојање не постоји, али, морамо се помирити са тиме да је он итекако присутан,
поготово у облику религијског фундаментализма. Религијски фундаменталисти верују у
сасвим нека друга начела, узимају Свете књиге ван контекста и воде се начелима насиља
како би постигли свој циљ, било то ново политичко стање као што је то на пример
Исламска држава1 или пак тотална елиминација богохулника и јеретика, као што су то
били Крсташки ратови.2

Ендру Хејвуд3 ( Andrew Hеywood) у свом познатом делу Политичке идеологије

наводи да религијски фундаментализам, иако је модеран термин, постојао је и много
раније, само што се тада није тако гледало на њега, сукобљене религије су једносатвно
постојале, од времена Римског царства, Крсташких ратова па до модерности. Он је
заправо био исти, међутим, оправданост друштва за ширење апсолутне власти и насиља у
име Бога и религије, опадала је како је друштво технолошки напредовало. (Хејвуд, 2006)

1
Исламска држава је творевина религијских фундаменталиста и оцењена као терористичка организација на
територији Ирака и Сирије од лета 2014. године. Њен главни циљ је успостављање тоталне власти на основу
исламског Шеријатског закона записаног у одломцима Курана.
2
Крсташки ратови назив је за низ ратова који су се водили у периоду између 11. и 14. Века. Водио се између
хришћанских витезова и муслимнских селџука око Јерусалима за које су обе стране сматрале да је њихова
света земља. Ово је прва врста рата који се водио у име Бога и религије.

Међутим, сам термин тероризам јесте модеран и не мора нужно да буде

религијског порекла, као што смо већ набројали, али, углавном се са њиме и поистовећује.
Ислам је углавном оцењен као религија која шири мржњу и тероризам, међутим у овој
процени углавном највише учествују медији. Илсам се није толико карактерисао као
религија смрти и мржње све до напада на Светски трговински центар (СТЦ) у Њујорку,
11. септембра 2001 године, када су припадници Ал – Каиде преотели 5 путничких авиона
у САД-у и изазвали рушење овог центра, као нападе на Пентагон.4

Ово је у светским медијима описано као највећи акт тероризма који свет имао
прилику да види. Иако не смемо никако да кажемо да овај догађај није био велика
трагедија за амерички народ, као и увид у то да је главни кривац ислам. Светски
званичницу су тада објавили „Рат против тероризма“, који, као што то сваки лаик може да
види, траје и дан данас, скоро 17 година након напада у Њујорку.

Актови тероризма, као и терористичких групација, постојале су много раније, чак и

деценије пре напада на СТЦ, зашто је онда овај један напад изазвао толику полемику,
зашто је тек деценијама касније објављен рат против тероризма, ако је он постојао и пре

6
тога? Одговор је заправо врло једноставан. Напад се догодио управо на нечијој другој
територији, у овом случају на територији једне суперсиле, а један од циљева терориста и
јесте рушеље светских суперсила, ово је разлог зашто је овај догађај имао овако велики
утицај на свет.

У овом есеју, покушаћемо да направимо увид у то шта је заправо тероризам и какве

он има везе са религијом, какав он има утицај на Западни свет, шта је заправо Ислам, да
ли је то заиста религија која шири мржњу или има и неких других разлога за развој
тероризма у свету. Наравно, као што смо већ рекли, оправдање за његово постојање не
постоји, али покушаћемо да уђемо мало у начин размишљања тих људи, шта за њих тај
свети рат, представља.

3
Ендру Хејвуд (Andrew Heywood, 1952) је британски политиколог и теоретичар, познат по својим делима о
идеологији и тоталитарним режимима.

4
Ал – Каида је терористичка организација настала у Авганистану као одбрамбена јединица од Совјетске
инвазије 70их година прошлога века, међутим, убрзо након ове окупације, прешла је у илегалну
организацију која се бавила трговином дроге, оружја и људи. Наводно је заслужна за нападе на СТЦ
11. септембра 2001 године. Нови подаци декласификованих докумената, заправо указују да је напад био
извршен без покровитељства Ал – Каиде, већ Саудијске Арабије, што доводи до великог броја теорија о
оправданости инвазије Ирака и Авганистана, а не директно на терористичку организацију. (Wikipedia, 2018)

Ислам и џихад – носиоци трористичког жига

„Сви муслимани су терористи“. Овај цитат можемо да чујемо и од актуелног

председника САД-а Доналда Трампа (Donald Trump), на његовом твитер налогу, а
амерички сајт VOX News, објавио је чланак управо о психологији ове исламофобије и
начином на који се он потенцијално може исправити.Зашто ми (намерно кажем ми)
стављамо овај жиг на муслимаснке вернике. Шта нам је ислам директно скривио? На ово
питање мало људи ће вам дати научно поткрепљен одговор, јер он ни не постоји. (VOX
News, 2017)

Истраживања у САД-у показала су да већина људи ни не зна ништа о исламској

вери, осим онога што су видели и чули у медијима.Ово само говори о томе колико људи
не знају о другим религијама, као што је ислам. Зато, када вам медији готово константно
говоре о такозваним џихадистима, о исламском терору и бруталним терористичким
догађајима који се догађају широм света, како да и сами не ставите жиг тероризма на
исламску веру. Спекулација да грађани САД-у ни не знају штазаправо значи џихад, нити

7
да је Алах само превод Бога на арапским језицима, није савим немогућа. Али, не желим да
и ми останемо у конфузији о томе шта је то џихад. (ABC News, 2017)

Џихад, заправо представља неку врсту промене. Она не мора да буде нужно да буде
насилна, може да буде врло једноставна животна промена. Када припадник исламске вере
прогласи џихад, он мора да изговори и због чега. Најједноставнији пример овога било би,
на пример, Престајем да пушим, проглашавам мој џихад! Ово је врло једна једноставна
ствар. Џихад не значи „свети рат“ као што то многи сматрају (па и сами тако звани
џихадисти). Овај термин просто морамо да разграничимо. (YTC, NowThisWorld, 2014)

Због чега онда ове терористе називамо џихадистима? Морамо се опет вратити на
медије. Када су први пут чули за ИД, западни медији чули су и реч џихад, па су
аутоматски реаговали на превод „свети рат“, јер, из ког разлога би неки хришћанин имао
потребу да изазове такву врсту рата, барем када је реч о 21. веку. Углавном мислимо да то
имају за потребу само припадници ислама, они зато, a priori, осуђени су да носе жиг
тероризма.

Да ли је поштено са наше стране да их тако назовемо, да ли је заиста део наше

стварности да ислам изазива тероризам у свету? Шта уопште преставља тероризам? Да ли
је то само ширење страха и насиља, да ли су само муслимани криви за то или пак џихад
који то „дозвољава“? Заправо се морамо вратити на саму порекло речи тероризам, пре
него што на било кога оај жиг бацимо. Тероризам је заправо реч која има порекло у
латинском језику (дакле, далеко од исламског света) и настала је током Француске
револуције, тако звана, владавина терора. Terrorisу преводу значи, јак страх, односно
представља нешто што у нама изазива тај страх. (Димитријевић, 1982:15)

Истина је да Куран5, заиста поседује неке сегменте које можемо да интерпретирамо

као насилне, али исто тако, они су садржани и у Библији. 6 Међутим, као верници, не
смемо да интерпретирамо те реченице дословно, као да су то заиста речи које су дошле од
самог Бога, ако и за једно и за друго писмо имамо чврсте доказе да су писани вековима,
чак и да неки делови нису ни ушли у завршну структуру Светих књига. Проблем је у томе
што ово не може да се објасни сваком индивидуалном вернику.

Када бисте данас, као научник ушли у цркву или џамију са овим знањем, стали
испред свих верника и рекли им да не свеју да сваку реч схватају дословно, вероватно
бисте изазвали гнев, али бисте то и радили на један врло друштвено неприхватљив начин.
Ви данас не можете ни један врло једноставан виц да испричате, а да некога не увредите, а
камо ли да овако нешто кажете пред стотине, па чак и хиљаде верника.

8
 Овде долазимо до овог парадокса који сам назвао, врло иронично, жигом. На исти
начин можете да увредите и хришћанине и муслимане и јевреје и да свако од њих
одреагује на сасвим идентичан начин. Ако стално говорите да је неко насилан и да он не
треба да је у вашем друштву, ви онда сејете семе будућег терористе, теоретски, наравно.
Неко може да учини чин насиља, који ће оставити као последицу на стотине мртвих,
узмимо само недавну пуцњаву у Лас Вегасу у САД-у у којој је стотине људи убијено.

Овај акт такође морамо оштро да осудимо, али у исти мах и да га назовемо актом
тероризма, иако он није изазван од стране исламске заједнице. Разлог за који ми стваљамо
жиг тероризма на ислам и џихад, јесте заправо због страха, али не од саме религије, већ
страх од нашег незнања о њој. Човек је биће које осети страх, као и свака друга животиња,
са свиме поступамо са дистанце, јер не желимо да нас то „ново“ повреди. Међутим, ако ми
то карактеришемо одмах као неку непожељну ствар, увек ћемо према њој стварати
одбрамбени механизам, исто је и са религијом ислама.

Убиство је убиство, и оно је за сваку осуду, у чије год оно име било. Зато, као
научници, не смемо да ставимо жиг тероризма на једну религију, већ на религијске
фундаменталисте, чија се схватања, разликују од саме религије.

5
Куран је Света књига ислама за коју се верује да је Мухамед током своје визије добио од самог Бога
(Алаха). Она се разликује по томе што је писана у Ајетима (стиховима) који су заправо систем правила и
закона понашања у исламској вери, они су поређани од најдужег, ка најкраћем.
6
Библија је Света књига хришћанства, она се састоји из Мојсијевих књига (Старог завета) и Јеванђеља
(Новог завета). За њу се верује да су то списи које је Мојсије добио од Бога, док су Јеванђеља добијена у
визијама четири апостола Луке, Јована, Марка и Матеја.

Борба за религију или идеологију

Као што нам и сам Жан Бодријар 7 (Jean Baudrillard) каже, тероризам је много
комплекснија ствар него што ми замишљамо. Идеологија је један од главних актера, а када
у то још додамо и религију онда добијамо једну стравичну ствар. Зато је једно од великих
питања социолога који истражују овај облик фундаментализма, да ли је он заправо борба
за религију или успостављање идеологије. (Бодријар, 2007)

Сам аутор наводи да нам је познато да је тероризам углавном изазвам религијским

фундаментализмом који се бори за неку врсту идеологије, али ова два појма се често
преплићу један са другим. Ислам је, нажалост, главна мета удара када је реч о овој теми.
Пример медија и јесте што се до напада на СТЦ, није ни писало тоико о тероризму, већ
управо након њега, где главне теме јесу била убиство принцезе Дајане, „насилни и реални
догађаји, геноцидни ратови“ (Бодријар, 2007:7)

9
 Један од великих примера мешања религије и идеологије може се видети и на тако
званом „домаћем терену“, односну током Југословенског грађанског рата вођеном у
периоду од 1991 до 1995 године, а касније и Косовског рата 1999 године. Овде су управо
сукобљене религије и сукобљене идеологије довеле до стварања терористичких јединица
као што су босански мухаџедини и Ослободилачка војска Косова. 8 Овај крвави грађански
рат био је вођен и уз међународни интервенцију и сви су били свесни да није само рат
идеологије српске, бошњачке и албанске стране, веђ и две доминантне религије у држави :
ислама и хришћанства.

Велике контраверзе у овом гражанском рату нам показују да је и једна и друга

страна није само желела терироријалну ескпанзију и очување територије, већ и да створи
јединствену државу у којој је доминантна само једна религија, а не две или чак три. Сузан
Вудвард (Susan L. Woodward) је у једном од својих дела чак и написала да је Југославија
створена на климавим темењима религије и идеологије и „није заслужила да живи своје 73
године“(Woodward, 1995:21)

Можда је она и била у праву, држава која је створена на овако климавим темељима,
која током измене својих режима (од краљевине, комунизма до вишепартијског) сигурно
ће имати неку врсту етничке тензие која може да изазове сукоб, не само на идеолошком,
већ и на религијском нивоу. У свом делу Ислам и ми, Дарко Тансковић даје нам један
детаљан увид у то како су се бивше републике опходиле према исламу, као и разлоге
зашто је ово морао да буде велики проблем. У доминантној хришћанској држави, када је
једна религија као што је ислам у потлаченом положају, оно нужно мора да изазове неку
врсту тензије, па и сукоба. (Танасковић, 2002)

Проблем у Југославији, који је и био један од (наводних) повода за рат, није

карактеристичан само за ове просторе. Облици тероризма јављају се свуда у свету и
њихови идеолошки, као и религијски разлози мало се разликују један од другог. Главни
циљ тероризма јесте ширење страховладе, идеологије страха која је само преузета као
доминантна током Хладног рата. Зашто се овде рат никада није директно десио? Управо
због страха од уништења, оваква врста вакуума и јесте дозволила развој тероризма,
насиље увек нађе начин да се испољи. Равнотежа страха, како је Нај назива, јесте један
вакуум у којем се религијски фундаментализам могао развити без икаквих проблема и
последица по његову егзистенцију. (Нај, 2006)

Дакле, која је суштина, шта је заправо циљ тероризма? Наравно, не одбацујемо

раније написано, али ако смо већ код религије и идеологије, који би онда могао да буде
доминантнији циљ, шта је стварност?

10
 Стварност је другачија од онога кога питате, ако питате Европу и Америку онда је
то ширење насиља, страховладе и наметање ислама на све покорене територије од стране
терориста. Ако питате, ипак, некога на Блиском истоку, гд су ови терористички сукоби
најинтензивнији, можда ће вам већина дати сличан одговор, а неко, ко можда и није
укључен у терористичка деловања, може вам дати одговор да је тај рат изазван након
година потлачења империјализма и колонијализма и да они коначно желе да имају своју
слободу, да кроје своју идеологију по законима који су им дате од самог Бога.
(Димитријевић, 1982)

У било ком случају, можемо да се сложимо да је тероризам борба и за религију и за

идеологију, с обзиром да су ова два појма тако уско повезана, да су, барем у нашој ери (а
верујем да ће се већина сложити и током далеке историје, као што су средњи век и нови
век), главни разлози за ове војне и паравојне операције. Све док не будемо успели да их
раздвојимо, тероризам ће увек бити део наше стварности.

7
Жан Бодријар (Jean Baudrillard 1929 – 2007) био је један од најбољих интелектуалаца данашњице који је
своја дела заснивао на основу филозофије и социјалне теорије и идиосинкрастичке метафизике која осликава
кључне догађаје и феномене епохе. (Wikipedia, 2018)

8
Ослободилачка Војска Косова (ОВК, албански UÇK) је паравојна формација која је састављена од стране
албанских сепаратистичких група током рата на Косову и Метохији. Српски званичници и власт оцртавају је
као терористичку организацију и осуђује за геноцид, док је на Западу, оправдана по неким тачкама, али није
одбачено да је то била и остала терористичка организација.

Закључак – имеђу мита и стварности : како учинити промене

Након свега што смо навели, можемо коначно да дођемо до главне теме, да
повучемо паралелу између тога шта је мит, а шта стварност религијског фундаментализма.
Ако погледамо ситуацију и покушамо да је схватимо, како год ми то умели, можемо са
великом сигурношћу да кажемо да је велика већина ствари коју ми знамо о тероризму
истина, али исто тако постоје ствари и које се у медијиа сервирао као фикција, више да би
се добила подршка јавности за рат против њега.

Лако можемо да закључимо да медији ипак преувеличавају тероризам и изједначују

га са религијским фундаментализмом, али постоје и облици тероризма (које из оправданих
разлога нису убачени у текст) као што су сајбер тероризам који се у модерној ери одиграва
ван домета бобашких напада и ширења страха. Интернет је померио ову врсту тероризма

11
са улица на компјутере и лаптопове, а он нема никакве везе са религијом као таквом. Зато
морамо да се ограничимо овде, религијски фундаментализам постоји у разним облицима,
не мора нужно бити повезан са тероризмом.

Ако желимо било какве промене да установимо, онда морамо да се сами едукујемо
о феноменима религијског фундаментализма и тероризма. Не можемо као слепа маса да
верујемо свему што нам се сервира. Иако, као што понављам већ више пута, оправданости
за тероризам не постоји исто тако чврсто тврдим да ни оправдања за религијски
фундаментализам не постоји. Нико нема за право било којој индивидуи нити друштву да
намеће систем веровања који они не желе да поприме или му се снажно противе, као што
је то на пример шеријатски закон. Отклон од тероризма није једноставан, где год да се
окренемо може да вреба неко коме су ова вервања дубоко усађана у психологију и да жели
да нам науди, али исто тако можемо и да подужмемо нешто против њега.

Уместо да седимо код куће и слепо верујемо свему што нам се говори, можемо и
сами да подузмемо нешто и станемо у одбрану оним групама којима је стављен овај жиг,
као што су то муслимани. Када се некоме довољно дуго говори да је топрави начин за
успостављање слободе и отклон од империјализма и човек у Србији може да постане
терориста и да свој живот да у име тих идеја. Не можемо то да одбацимо. Медији су
главни разлог због којег људи имају предрасуде и усађивањем мита о тероризму ће
наравно направити врсту идеологије којој се много људи противи.

Промене су нужне и морамо се њима приклонити, морамо сами да дођемо до

закључка о томе шта је мит, а шта је стварност. Упознавањем са разним религијама може
доста да помогне у томе да се разбију предрасуде, као и то да успе да се створи дистанца
између мита и стварности о тероризму као и да понуди неку врсту сарадње у његовом
евентуалном сузбијању.

На овом задатку не могу бити укључене само политичке институције већ и разне
друштвене, ако се у школама адекватно и на научно поткрепљен начин ученици и
студенти буду упућивали у актуелне проблеме као што су тероризам и едукацију о многим
светским религијама, ко зна какве ми научнике можемо да изњедримо и каква они решења
могу да нам понуде за решавање оваквог глобалног проблема.

Наравно за ово је потребан огроман ниво сарадње, за које, по мо личном мишљењу,

сви имају средстава, али је одсутност воље оно што нас кочи у решавању овог проблема.
Мора се наћи адекватан начин, морамо да престанемо да дижемо баријере између наших
народа и сународника, већ да покушамо да те баријере срушимо, јер само на тај начин се
може доћи до компромиса и сарадње. Оптимистичан сам у погледу на будуће генерације и
на начин на који ће се они опходити према овом проблему, али морамо се потрудити да ми

12
сами не уништимо њихове перцепције и слободу њиховог мишљења и понудимо им
адекватна средства којима ће се они у будућности служити.

Литература

1. ABC News. (2017). Most Americans Know Little About Islam.

http://abcnews.go.com/US/story?id=92500&page=1: ABC News site

2. Бодријар, Ж. (2007). Дух тероризма. Београд: Архипелаг

3. Димитријевић, В. (1982). Тероризам. Београд: НИРО „Радничка штампа“

4. Нај, Џ. (2006). Како разумети међународне сукобе. Београд: Стубови културe

13
5. Танасковић, Д. (2002). Ислам и ми. Београд: Партенон

6. Хејвуд, Е. (2005). Политичке идеологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства, Библиотека Societas

7. VOX News. (2017). All Muslims are often blamed for single acts of terror. Psychology
explains how to stop it.https://www.vox.com/science-and-
health/2017/11/30/16645024/collective-blame-psychology-muslim: VOX News

8. Wikipedia, C. (2018). Al – Kaida. https://sh.wikipedia.org/wiki/Al-Kaida : Wikipedia,

The free Encyclopedia

9. Wikipedia, C. (2018). Jean Baudrillard. https://sh.wikipedia.org/wiki/Jean_Baudrillard :

Wikipedia, The free Encyclopedia

10. Woodward, L. S. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War.
Washington D.C.: The Brooking Institution

11. Youtube, C. (2014). What Does Jihad Actually Mean?.https://www.youtube.com/watch?

v=CZP1nAoajh0&t=10s : NowThisWorld

14