Razgovori Sa Dušanom Matićem

МАРКО НЕДИЋ Матић Д.
УДК ��
Библид 0350-6428, 44 (2012) 146, с. 173–221
Научни чланак
Марко Недић
821.163.41:929
(Београд)
dragica@beotel.net
РАЗГОВОРИ СА ДУШАНОМ МАТИЋЕМ
Кључне речи: књижевни живот, поетички ставови, модернизација срп-

ске књижевности, Растко Петровић, Тин Ујевић, надреалисти, Матићева био-
графија.
Апстракт: У раду су забележени разговори који су са Душаном Матићем
вођени о питањима књижевног живота у српској књижевности међуратног
времена, о његовим поетичким ставовима и о појединим значајнијим учесни-
цима књижевног живота (Марку Ристићу, Тину Ујевићу и другима). Посебну
пажњу Матић је посветио личности и делу Растка Петровића, најзначајнијег
иноватора тадашње српске књижевности, који је својим доживљајем модерне
уметности и књижевности и својим песничким и прозним делом, чији се зна-
чај не умањује и данас, највидљивије допринео промени књижевне парадигме
тадашњих модерних српских писаца и развоју књижевне мисли у међуратној
и послератној српској књижевности. Такође значајно место у разговорима пос-
већено је улози надреалистичког покрета и идеја у модернизацији српске књи-
жевне мисли и у динамизацији књижевног живота у Београду и односу самог
Душана Матића према овом авангардном књижевном и уметничком покрету.
Поједини моменти из Матићеве биографије – детињство, школовање, упоз-
навање с актуелним остварењима тадашње светске књижевности, доживљај
балканских ратова и Првог светског рата, прелазак преко Албаније, долазак
у Француску, упознавање са модерном уметношћу тога времена – били су у
функцији осветљавања његове књижевне делатности, а такође су допринели
употпуњавању слике о друштвеној и културној атмосфери у Србији пред Први
светски рат, у току рата и непосредно после њега.
Разговори са Душаном Матићем вођени су крајем 1974. и

почетком 1975. године у оквиру теме „Разговори с међуратним
српским писцима“ за пројекат „Библиографски приручник за ис-
торију југословенских књижевности“ Института за књижевност
и уметност у Београду. Руководилац пројекта био је професор
Мирослав Пантић, а директор Института др Предраг Палавестра.
И у овом случају, као и у осталим, разговори су се односили на
књижевну ситуацију у српској књижевности између два светска
рата, као и на активност самог Душана Матића у том времену,
на његово учешће у књижевном животу и на његове књижевне
и поетичке ставове. У разговорима је посебно наглашавана ево-
лутивна потреба новије српске књижевности за садржинским и [173
КЊИЖЕВНА ГРАЂА формалним иновацијама и за нужним модернизовањем целокупне
српске културе и друштва тог доба. Пошто је као значајан уче-
сник књижевног живота у међуратном и послератном Београду
у тадашњој заједничкој држави сличне разговоре последњих
година водио и са другим саговорницима, Матић је сматрао да
овом приликом посебно треба да говори о модерним тенденција-
ма у српској међуратној књижевности. Из тих разлога разговори
нису имали уобичајени, хронолошки заснован садржај и ток,
већ су се, према Матићевој сугестији, више односили на неке од
најважнијих појава у српској књижевности прве половине XX
века. У разговорима, међутим, нису занемарене и оне биографске
чињенице – као што је то било Матићево детињство и школовање
у разним градовима тадашње Србије, његов доживљај Првог
светског рата, прелазак преко Албаније, долазак у Француску и
друге – које су могле значајније утицати на формирање његове
личности и његових погледа на развој српске књижевности и
културе у првим деценијама XX века. Кључне књижевне теме које
су за Матића, поред повремених осврта на властито књижевно
дело, биле изузетно значајне у међуратном времену – деловање
Растка Петровића у модернизацији српске књижевности и умет-
ности после Првог светског рата, улога надреалистичких идеја и
активност надреалиста у том процесу, утицај париске уметничке
атмосфере на профилисање идеја модернизације књижевности
и уметности у времену између два светска рата – зато су сасвим
природно имале одговарајући одјек и у овим разговорима.
Први разговор
Разговор са Душаном Матићем о међуратној српској књи-
жевности и његовом учешћу у њој започет је Матићевом примед-
бом о називу пројекта „Библиографски приручник за историју
југословенских књижевности“. Матић сматра да је много ближе
потребама књижевности и културе не раздвајати толико наше
књижевности, већ тежити њиховом зближавању и јединству. То
јединство не може се постићи вештачки и наметањем, већ мора
произлазити из заједничких потреба и заједничке будућности
наших култура. При том је поменуо да је у једном времену, кад
је био млад, читајући Босанску вилу примећивао да се књижев-
ност представљала према областима из којих су поједини писци
потицали или у којима су деловали. Тако је била представљана
и књижевност Далмације, на пример, у којој су били напоредо и
српски и хрватски писци. Чак су неки историчари књижевности и
Доситеја Обрадовића укључивали у књижевнике Далмације зато
што је у Далмацији живео и радио неколико година. Доцније се
све изменило, па је између два рата читава књижевност третирана
јединствено, али понекад врло вештачки. После Другог светског
174] рата опет су се ствари мењале. А сада се све више одвајају и оне
књижевности које су увек биле једна другој блиске. Поводом
МАРКО НЕДИЋ
овог проблема, Матић је изјавио да је он у једном недавном ин-
тервјуу Борби рекао да припада југословенској књижевности а
не некој посебној, мислећи при том на српску, зато што сматра
да је и појам српске књижевности у последњем времену знатно
измењен и сужен.
Затим је помињао изражајне могућности у појединим књи-
жевностима – српској, руској, француској и другим. Говорећи о
руској књижевности и њеном језику, рекао је да је Толстој поку-
шао да у руску књижевност уведе једно, руском језику страно и
непостојеће време – давнопрошло, односно плусквамперфект,
који постоји у француском, односно у оним деловима Рата и
мира који су писани на француском, али не постоји у руском.
Његов покушај је пропао јер се језички израз једне књижевности
разликује од израза друге књижевности. Зато су неадекватни и
неуспели скоро сви преводи Пушкинове поезије на француски.
Никад Французи, сматра Матић, нису могли осетити лепоту
Пушкинове поезије управо из тих разлога. А Пушкин у преводу
на српски језик много више даје, јер је у питању сличан језички
израз. Исто тако, и наша поезија преведена на француски не може
да пружи и да представи оне естетске вредности које су очигледне
у нашем језику. И није у питању само поезија, већ и проза, мада
у нешто мањој мери.
Матић је после тога почео да говори о времену кад је у Паризу
боравио заједно са Растком Петровићем. Рат још није био завршен
а њих двојица су се нашли заједно у париским библиотекама јер
су се још раније упознали у Ници. Ту је Растко веома много читао
и проучавао словенску митологију. „И не само словенску, читао
је тада чак и Калевалу, еп финске књижевности, издање из 1845.
године.“ (Матић је случајно сачувао књигу на коју је Растко тада
стављао своје примедбе и неколико цртежа оловком на полеђи-
ни.) Матић те чињенице помиње зато што сматра да су и поезија
и проза Растка Петровића настале у то време под непосредним
утицајем лектире те врсте. У случају Растка Петровића често се
помиње народна песма и њен утицај на њега, али утицај мита
и митологије, по Матићевом мишљењу, пресуднији је. Зато би
било добро да неко сада оде у Националну библиотеку у Паризу
и да види које је све књиге Растко читао од 1918. до 1921. године,
када је писао Бурлеску господина Перуна бога грома и приче са
старословенском темом, као и поезију у којој се помињу старосло-
венски појмови. Матић сматра да се то може испитати будући да
Национална библиотека трајно чува све листиће позајмљиваних
књига. Кад би се те књиге поново прочитале, видело би се колико
су поједини делови Расткове Бурлеске директно пренесени из
лектире и из стварних историјских или митолошких извора. Ови
литерарни и историјски извори дали су прози Растка Петровића
ону епску димензију, и ону ширину, које она без конкретних по-
[175
датака из стварности и историје сигурно не би поседовала.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА Потом је Матић наставио да говори о Растку Петровићу.
„Растко је био врло жив човек, директан и непосредан у
контактима са другим људима. Могао је врло лако да успоставља
везе, да води разговоре. Њихова кућа у Београду била је прави
културни центар. То му је помогло да се и у Паризу на сличан
начин понаша. Он је тамо упознао многе француске уметнике.
Од надреалистичке групе најбоље је знао Филипа Супоа. Кад
сам 1922. године поново дошао у Париз, код Растка сам затекао
Филипа Супоа. Ја сам имао добре везе са Супоом, али доцније се
он одвојио од надреалиста...“
Матић је и даље говорио о свом боравку у Паризу, о познан-
ствима, о књижевним везама кроз које је пролазио, о настанку над-
реализма и о својој представи надреализма и његових извора.
„Андре Бретон, Луј Арагон и други будући надреалисти
сарађивали су још пре појаве надреализма у часопису Пјера
Ревердија Nord-Sud, а исто тако и у часопису Sic Пјер-Албера
Бироа. Биро је сам штампао своје књиге, сам цртао слова и ре-
зао их. (Облик слова Растковог Откровења директно је пренет
из Бироових књига и часописа.) И Реверди и Биро били су мало
потиснути доласком надреалиста и њиховим наступањем, тако да
се сада мање него што је стварно било говори о њиховом утицају
на стварање надреализма. Надреалисти су раније такође били око
Аполинера, и ту везу су много више истицали. Али и Аполинер
и Реверди били су веома блиски. У кругу Ревердијевом била је
једна жена, звала се Д’Етинген, а у ствари име јој је било Рок Гре,
написала је прву монографију о Русоу Дуанијеу. Она је такође
била у вези са Аполинером, 1913–1914. плаћала је издавање
Аполинеровог часописа Les soirées de Paris. Надреалисти су
себе назвали тако у част Аполинерову, пошто се тај појам најпре
употребљава у његовој драми Тиресијине дојке. (Растко и ја смо
први пут видели Тиресијине дојке 1917. у Ници.) Надреалисти
су били врло отворени и прихватали су многе који су желели да
им се прикључе. У почетку су главну реч водили Супо и Бретон,
доцније се за вођу надреализма сматрао само Бретон, пошто је
Супо напустио покрет. (Тад је Бретон узео прво издање Магнет-
ских поља (Les champs magnétiques), из 1920. године, први прави
надреалистички манифест, и одвајао све оно што је био сам на-
писао од оног што је написао Супо. Уз то је давао и коментаре
тим својим деловима Магнетских поља, у којима је објашњавао
принципе аутоматског писања.)“
Пошто је поменуо да је Растко Петровић у Паризу упознао
Пабла Пикаса и добио од њега један број цртежа, који се сада
налазе у Народном музеју у Београду (те цртеже Пикасо је цр-
тао за нашег министра Хаџића, да би овај издејствовао да се
брат тадашње Пикасове жене, Рускиње, премести са Цетиња у
Београд), и пошто је рекао да је Пикасо тада поклонио Растку
176] Француски наивни сликар Цариник Русо.
��
једну своју сличицу, коју доцније није смео да призна за своју
јер је уговором био везан за једну галерију („та Пикасова слика
морала би се сада налазити у заоставштини Растковој“), Матић
је наставио излагање о условима под којима се у Београду јавио
надреалистички покрет.
„Надреализам није код нас почео 1924, већ много раније.
Најпре су то биле наше директне везе с Паризом, мислим на
Расткове везе, а и на моје. Оне су биле врло важне за стварање
погодних одговарајућих услова за настанак једног таквог покрета
какав је био надреализам. Ту су затим везе са тадашњом модерном
руском поезијом преко Станислава Винавера, који је тада дошао
из Русије. Није случајно да је прва песма у Сведочанствима баш
Винаверова. Затим је ту и утицај Тина Ујевића, не само његове
поезије, већ много више његове песничке судбине и личности,
његовог присуства уопште међу нама. Ја, Милан Дединац и Ра-
стко хтели смо да феномен поезије проширимо ван стандардних
поетских појмова уводећи у наш часопис теме лудила, снова,
посвећујући читав број судбини и поезији Тина Ујевића... (Кад
су Ујевића питали после Другог светског рата који напис о својој
поезији највише цени, одговорио је да мисли на текстове из Сведо-
чанстава, на мој текст, премда су ти текстови били веома кратки.
Часопис је требало да се зове Присуства, да би се на тај начин
истакла његова повезаност с конкретним животом и са живот-
ним феноменима који утичу на модерну поезију, али у последњи
час наслов је измењен у Сведочанства. Ја сам зато у часопису
имао само две ствари, јер је против моје воље дошло до измене
наслова. У првом тренутку, у припремама за издавање часописа,
Марко Ристић није био са нама, хтео је у то време са Црњанским
поново да покрене Путеве. Био је врло тужан кад је чуо да Растко,
ја и остали припремамо часопис. Онда нам се и он придружио.
Тек тада је дошао онај чувени Бретонов Манифест надреализма
и Марков текст о њему. Мене је фрапирао тај Манифест. Али ја
сам хтео да се најпре преведе један део Манифеста, онај „Poisson
soluble“, па да се да један коментар о њему, а не онако како је то
учињено у часопису.
Надреализам тада за нас није био изненађење. Нешто слично
и ми сами смо осећали и стварали, баш због свих оних околности
које сам поменуо. А не треба се чудити што је Бретон хтео да пише
манифест. То је и било време манифеста. Треба се само сетити
утицаја Манифеста Комунистичке партије, затим огромног
утицаја Октобарске револуције. Сада се тај утицај револуције не
��
У питању је песма „Пролази“, која је објављена 1922. године у првом
броју часописа Путеви, који су уређивали Милош Црњански и Марко Ристић,
а не у првом броју Сведочанстава. У другом броју Путева такође је објављена
једна Винаверова песма – песма „Спасење“.
��
То је Матићев текст „Ујевић“.
Друга „ствар“ је његов „Увод“ за тематски број Сведочанстава (25. јануар
�� [177
1925) посвећен „радовима умоболника“.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА види на онај начин због разних деформација на рачун револуције,
али онда је утицај Октобра био огроман и на књижевност у нашој
земљи и свуда у свету.
Надреалисти су ипак знали шта хоће. Поред аутоматског
текста, који је био једна велика новина у односу на дотадашњу
књижевност, они су у својој поезији давали и сасвим рационал-
не појмове. Не може се зато надреализам свести само на поље
ирационалног. Бретон је поједине делове својих (и Супоових)
Магнетских поља у оним коментарима из 1930. године окарак-
терисао сасвим прецизно. Неки делови тога аутоматског писања
требало је да „изазову очајање“, други су имали неки други циљ.
Нису били случајни, значи. То је као код Поа у његовој Филозо-
фији композиције, односно у поеми Гавран. Магнетска поља и
почињу одређено. Прво поглавље је о детињству, односно „како
се причају успомене“, и тако даље. У Манифесту се даје једна
општа формула, а у надреалистичким текстовима се осећа утицај
неаутоматске стварности, односно види се да је немогуће напи-
сати аутоматски текст без утицаја свести. То су све проблеми
надреализма и код нас, као што су и код Француза. Ја сам ових
дана за париског издавача „Fata morgana“ написао један текст на
око стотину страница, на француском, о надреализму, о Бретону,
то ће после бити преведено и на наш језик. Ту говорим о овим
проблемима, а не мислим да сам све рекао. Јер је немогуће све
рећи.
Надреализам се јавио у победничким земљама, у Францу-
ској, у Чешкој, у Југославији, у Румунији (о томе се досад није
говорило), док је дадаизам више везан за побеђене земље, за Не-
мачку нарочито. Јесте да су надреалисти довукли Тристана Цару
у Париз, али надреализам не треба извлачити толико из дадаизма,
како се то углавном досад чинило, већ много више из Малармеа,
из Бодлера, из те песничке линије. И што је такође карактери-
стично, надреалисти су дошли до аутоматског писања независно
од Рембоа и Лотреамона. Тек кад су открили такво писање, видели
су значај ове двојице писаца. Али они произлазе директно из оне
чувене Малармеове реченице: „Je me fais sur le papier.“ Маларме
је тако могао да напише тек неколико стихова, а надреалисти су
га превазишли, показујући да је над папиром могућно остварити
и по двадесет страница, односно да је могућно остваривати се у
самом чину писања који не мора бити тако кратак како је Маларме
мислио. Да надреалисти произилазе из Малармеа нарочито и да
се за њега директно везују говори и њихова поезија, која је сва у
знаку Малармеа. Бретон, који има дивних стихова малармеовског
типа, стварао је метафоре као и Маларме – спајајући у песми што
Књига на француском има наслов André Breton oblique, Fata morgana,
��
Paris, 1977. Српско издање, у преводу Михаила Павловића, с насловом Андре
Бретон искоса, објављено је већ 1978.
��
Т. Цара, оснивач дадаизма.
178] ��
франц. – „Остварујем се на папиру“ („Остварујем се пишући“).
супротније појмове. Ако је тако, ето начина да се и више лепих,
чудних и привлачних страница напише тако. Тако су настајали
многи аутоматски текстови.“
Помињући утицај и везу надреалиста и Малармеа, Матић
је поменуо и посредни утицај Пола Валерија на надреалисте. О
том утицају веома се мало знало, па ни данас се са сигурношћу
не може говорити о њему, сматра Матић, баш зато што је пре-
писка између Бретона и Валерија, вођена читавих десет година,
од 1914. па надаље, још непозната јавности, што ће и остати још
око четрдесет година, јер је Бретон захтевао да се његова коре-
спонденција тек педесет година после његове смрти стави на увид
истраживачима. Утицај Валерија на надреализам раније је био
сасвим оспораван, Валери је чак представљан као песник против
чијег начина певања су се и побунили надреалисти. Матић је,
илуструјући потпуно супротну тезу, поменуо да је пре неколико
година добио од неких париских пријатеља књигу Две поеме Полу
Валерију од Андреа Бретона. Поеме су штампане у 19 примерака
и сматрају се још рукописним. Тако ће вероватно и неке друге
Бретонове ствари или текстови неког другог француског писца
бити убудуће штампани и слати само пријатељима, да се не би
изгубило право на оригиналне необјављене рукописе, које род-
бина тих песника чува често као значајан материјални, а не само
као значајан научни извор.
На крају говора о утицају Малармеа на надреализам Матић
је поменуо и један свој „доживљај Малармеа“ из 1922. године.
„У лето 1922. пошао сам у Бајројт, да слушам Вагнерову
музику. У Дрездену, у једној књижари, пронашао сам књижи-
цу с насловом Divagations („тумарања“, „лутања“). То је била
Малармеова књига прозе, књига фрагмената. Фрагмент је њен
основни израз и доживљај. То је била књига откровења за мене.
Сада видим да су и многе моје књиге на сличан начин написане.
Фрагмент је и њима основни изражајни облик. Јер фрагменти и
јесу право лице стварности, права слика живота. Открио сам да
је и Растко Петровић такав, или сличан бар. И он је у Бурлески и
у песмама фрагментаран. Растко је у ствари нашао нову метафору
у нашој књижевности. То није метафора две или три речи које
дају нов и неочекиван поетски појам, већ је то проширена мета-
фора, коју чини читав фрагмент, читава целина. Све је метафора.
Тек сагледавањем целине може се видети колика је вредност
одређеног књижевног дела. Јер Растков поглед био је усмерен ка
целинама, ка обухватању целина преко фрагмената, преко мањих
сегмената стварности. Он је то постигао стварањем такозваних
проширених метафора. Али то је нешто потпуно ново у нашој
књижевности.“
На крају разговора Матић је рекао да сматра да су надреали-
сти и они писци који нису формално припадали надреалистичком

[179
То ће бити 2016. године, пошто је А. Бретон умро 1966.
��
КЊИЖЕВНА ГРАЂА покрету у Београду а имали су текстове надреалистички оства-
рене. Ту првенствено мисли на Растка Петровића, као и на друге
песнике, али о томе ће говорити шире у наредним разговорима.
Разговор са Душаном Матићем одржан је 15. XI 1974, у ул.

Војводе Добрњца 26, где Матић станује.
Други разговор
Наставак разговора с Душаном Матићем започет је његовим
представљањем ситуације у српској књижевности пред Први
светски рат, односно причом о модернизму онако како га је видела
и доживљавала његова генерација.
„За ондашњу интелектуалну омладину није постојао само
Скерлић и његов Српски књижевни гласник, како то данас мисли
Петар Џаџић и многи други, него су постојали и други часописи.
Постојало је пре свих осталих Дело, које су издавали радикали.
Оно је било шире од Српског књижевног гласника. У њему су
штампани похвални текстови о Исидори, Винаверу и другим пи-
сцима, који су у Српском књижевном гласнику добијали негативне
или уздржане оцене. Доцније се видело да су управо то корени
нашег модернизма. Није наш модернизам настао после Првог
светског рата, он је био присутан и пре њега. Не може се модерна
књижевност после Првог светског рата уопште разумети без тих
модерних покушаја у поезији пре рата. И не само у поезији, него
и у прози, у Причама које су изгубиле равнотежу Винаверовим,
песмама у прози, какве су биле врло често писане у том времену,
у Исидориној прози и другим књижевним стварима.
За мене је тада постојао још један часопис – то је била Босан-
ска вила. Тамо сам читао Волта Витмена, који је на мене огромно
утицао. Читао сам његове песме у преводу Иве Андрића и Боре
Јевтића, то су били врло добри преводи. Касније сам име Иве
Андрића запамтио и као име преводиоца Витменове поезије.
Рекао сам то једном Андрићу, али сам помешао годину у којој је
он објављивао преводе Витмена у Вили – те године Витмена је
преводио Бора Јевтић. А Андрић је доцније написао и један текст
о Волту Витмену. Витмен је много значио нашој генерацији!
Вилу је у време кад сам је почео читати уређивао Димитрије
Митриновић. А шта је он у ствари био ни данас не знам – да ли
културтрегер, хохштаплер или геније. Био је значајан за све нас,
иако га многи нису разумели. Сећам се да је Андрић доцније го-
ворио о песмама у слободном стиху, које је и пре Првог светског
рата објављивао, да имају „разроке риме“. Мислим да је погодио
праву реч за слободне стихове. У ствари, рима је поезији некад
давала и другачије резултате од оних који се од ње очекују, давала
Андрићеви преводи поезије Волта Витмена објављени су у Босанској
��
180]
вили 1912. године.
је некад нешто неочекивано, незамисливо, неспојиво с класичном
песничком логиком. На пример, код Ујевића. Његове риме нису
само риме ради смисла, већ и риме ради новог значења. Оне су
скоро надреалистичке у својој неочекиваности. (О томе говори
Ђорђе Костић у својој књизи До немогућег.)“
Матић је затим говорио о Ујевићевом значају за развој модер-
не српске поезије међуратног времена, као и о почетку модернизма
у српској поезији пре Првог светског рата и о уметничкој атмо-
сфери у Паризу у који су још у току рата дошли поједини млади
српски писци и о утицају те атмосфере на њихове представе о
модерној уметности.
„Уосталом, о Ујевићу се мора много више говорити пово-
дом наше поезије после Првог светског рата него што се данас
говори. Он је за српску књижевност много значио и личношћу
и делом. Он је тада припадао српској књижевности. Писао је за
српску књижевност, не за хрватску. Његове две најбоље збирке
изашле су у Београду10, онда када је био везан за поезију која
је настајала у Београду, коју је и он добрим делом подржавао
својим песмама и изазивао иновације у њој. Његова улога за
тадашњу нашу књижевност још није добро испитана. Као разлог
су се прећутно наводиле некњижевне околности и чињеница
да је Ујевић сам доцније све оно што је писао екавски, дакле у
духу српске поетске традиције, у новим издањима Лелека себра
и Колајне после Другог светског рата сам ијекавизирао. Али то
нису довољни разлози да се о његовој поезији не говори као о
врло значајној чињеници за настанак модерне поезије у Београду
после Првог светског рата и за настанак оне духовне атмосфере
која је рађала модерну поезију. Српска поезија је већ била зрела
за модеран израз. То је постала већ пре Првог светског рата. Дис
је такав, незамислив је наш модернизам без Диса. Такав је и
Винавер у Мјећи. Скандал је што се то не прештампава! Многи
млади песници не би више писали као што пишу после читања
Мјеће. Он ту употребљава неке поетске елементе који су данас
модерни у европским књижевностима. Кено сада издаје Малар-
меове сонете, али он их је просто смандрљао и скратио, каже:
„ту има непотребних ствари“ итд., и тако потпуно преокрене
смисао Малармеове песме. У ствари, то више и није Маларме,
то је Рејмон Кено. Или неки други песници узму Библију, па
уместо речи „Бог“ ставе, на пример, „шиваћа машина“, или неке
друге речи. Шта се тиме добије? Свакако не опет Библија већ
неки чудесни текстови! Ето, тога има Винавер у Мјећи. Има у
Мјећи и једна песма са истим насловом какав има и Маларме.
То треба упоредити. (То је задатак истраживача књижевности
из Института какав је ваш.)
10 То су књиге Лелек себра из 1920. и Колајна из 1926, обе у издању С. Б.

�� [181
Цвијановића.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА Цела генерација српских песника после Првог светског рата,
мислим на Душана Јерковића, Благојевића, Ратковића, Раку Дра-
инца и друге, не може се замислити без утицаја који је на њих
извршио Тин Ујевић, као што се ни остали модернисти не могу
замислити без модернизма који је у српској поезији постојао још
пре Првог светског рата. Није Драинац прихватио хипнизам од
Тристана Царе, како се то често каже кад се помиње хипнизам,
није га он открио у париској „Ротонди“, већ у београдској „Мо-
скви“ поред Тина Ујевића. Драинац је Тристана Цару сусретао
онако у Паризу, као и остале песнике, а Тина је у „Москви“ упоз-
нао као личност, као дух који зрачи утицајем на остале. Хипнизам
је рођен у „Москви“, а не у Паризу. И сав наш модернизам рођен
је код нас, у нашим условима се развијао и добијао облик. Страни
утицаји били су нужни после светског рата. Београд је био космо-
политски град у то време, у њему су се преламали разни утицаји
уметности и културе, у њему је врило, комешало се, рађало ново.
Али ни новога не би било без раније српске уметности и поезије,
то ново би без њих било вештачко и пролазно.
А онда још нешто, што сам изоставио да кажем кад сам го-
ворио о утицају уметничког живота Париза после рата на наше
уметнике у њему. Пре рата је постојала наша модерна поезија,
али ми је тада нисмо знали много, тек сада видимо њен значај.
Ми смо били још у традицији Војислава, затим Дучића и Бојића,
нарочито Бојића, знали смо за нашу народну песму, за нашу књи-
жевност, за нашу историју. А кад смо дошли у Париз, настало је
откриће уметности у свим областима, откриће поезије, музике,
драме, сликарства, балета, игре, свега новог. Ми смо у Паризу
наједанпут сазнали све најбоље у уметности! Гледали смо Ибзена,
али не оваквог какав се сада игра, већ правог, непосредног Иб-
зена. Гледали смо Нору, гледали смо Авети. У Аветима је играо
Питоеф.11 Био је пророк, горео је од ватре, сам је био авет! То се
не заборавља лако, то остаје у човеку! Затим смо видели руски
балет – Дјагиљева.12 То је толико значајно за нову уметност да не
може да се опише! Жан Кокто је писао како је на њега то утицало:
пре 1912, кад је први пут видео руски балет и Дјагиљева, написао
је две ростановске књиге, а после тога се модернизирао. Руски
балет је у Паризу после Првог светског рата поручивао од сликара
инсценацију, декор. Пикасо, Матис, Брак и други нови сликари
одједном су се нашли у великом свету, у опери, на позорници. То
је било за њих дотад незамисливо. (Пикасо се и оженио једном
играчицом из руског балета.) Затим је био у Паризу тада и кла-
сични руски балет – Ана Павловна. Такође сам видео у Паризу и
Вахтангова.13 То је револуција декора, сцене, на којој је час лађа,
11 ��
Саша Питоеф, француски глумац.
12 ��
Сергеј Дјагиљев, руски играч и кореограф.
182] 13 ��
Јевгениј Вахтангов, руски позоришни редитељ и теоретичар.
час пољана, соба, и тако редом. И Исидору Данкан смо гледали
у Паризу...
То је била огромна привилегија за нас који смо се тада нашли
у том граду. Доцније се то више није могло поновити. Све то је
огромно утицало на мене, као и на друге уметнике из наше земље
који су се нашли у Паризу у току и после Првог светског рата.
Видео сам доцније да је све то у ствари модернизам пре тог рата,
са почетка XX века. И ми смо, значи, били модерни почетком XX
века као што је то било и у другим земљама. Иако наша генерација
има толико XIX века у себи, који се завршио не 1900. него 1914.
године, ми смо имали прилику да све то што је модерно у књи-
жевности и уметности доживимо у ратним и првим послератним
годинама. Они који су почињали надреализмом имају другачију
представу о свему...“
Матић је затим у неколико наврата поново говорио о Растку
Петровићу и његовом активном учешћу у књижевном животу у
Паризу.
„Растко је тада упознао многе француске песнике, чак је и сам
објављивао песме у њиховим часописима. Једна његова песма,
један део песме, објављена је у часопису Action 1921. godine.14
Мислим да постоји и један рукопис о Марселу Прусту у Nouvelle
Revue Française, објављен после Прустове смрти. Растко је био
шармер, лако је ступао у разговоре и лако их водио, сигурно је
познавао неког из редакције NRF-а, можда Жана Полана, а можда
су му и упутили писмо тражећи текст о Прусту пошто су знали
да је био одличан познавалац нове књижевности у свету. Он је
познавао Пруста, Џојса, Вирџинију Вулф, Кафку много пре но што
су се афирмисали. Није он њих открио, али је наслутио њихове
праве вредности још одмах после рата. Тада је добро познавао и
Андреа Салмона и Жана Ривијера. Не треба заборавити ни Блеза
Сандрара, односно његову поезију, његова путовања, његов Сибир,
Далеки исток. Растко је мене слао да однесем Супоу неке текстове
из наше народне књижевности да то види. Били су то текстови који
су доцније ушли у Растков есеј „Младићство народног генија“,
али мислим да нису много заинтересовали Супоа ни Французе, јер
их нису објавили. (Растко је доцније хтео да шармира Слободана
Јовановића својим познавањем Француза, па је позајмио од мене
једанаест часописа и књига и однео их Слободану. Сећам се да
је Растко рачунао на ефекат који ће изазвати код Слободана. Они
су се иначе добро познавали. Захваљујући Јовановићу и његовом
предлогу да Растко не штампа Дан шести, Осам недеља како се
тада звао, у облику који је видео Слободан, зато што тако црна
књига може штетити Растковој дипломатској каријери, ми данас
немамо тај роман у оном првобитном облику.15
14 Реч
��
је о песми „Слово жеђи“ („Le mot de la soif“), у преводу Бошка Токина
(Action, 1921, II, 7, V, стр. 23).
15 О
��
томе детаљније пише Марко Ристић у „Библиографској белешци“ за [183
Дан шести Растка Петровића, Нолит, Београд, 1961, стр. 630–636.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА Растко се тада много интересовао за мит, за митологију, то
му је била скоро пасија. Кад је 1919. дошао у Београд, донео је са
собом и велики број текстова о словенској митологији и о миту. То
је показао Винаверу, а Винавер му је предложио да све то скупи,
среди, повеже и осавремени, па ће испасти целовито дело. Растко
је то урадио – и тако је настала његова Бурлеска. Она је, значи,
била написана у једном облику, мада тада још није била Бурлеска,
па је по наговору Винаверовом поново писана.
Растко је тада, а и доцније, много волео и Достојевског. Једном
је пољубио земљу док је говорио о њему. Познавао је и волео и
Толстоја. Али Толстоја, односно Рат и мир, читаће једном само
деца, јер се појмови о књижевности стално мењају. Ако млад
човек не прочита Балзака до своје двадесете године, после ће му
Балзак бити досадан. Тако је и са многим другим писцима. Вале-
ри је говорио за Стендала: „Он је човек, он је дух, њему уопште
није потребно да буде писац.“ Марко Ристић је после рата читао
Ромена Ролана, а ја сам му рекао: Читајте Пруста! Обично кажу:
треба читати Пакао; а ја читам Рај! „Узгред буди речено“ требало
је, по моме предлогу, да се чита као народна песма, јер је тако и
настао тај текст. После сам ја одвојио оно што сам сам написао...16.
Код нас је много изванредних мисли изгубљено и заувек нестало
у усменим разговорима о књижевности и уметности. Филозоф
Хаман17је говорио да сваку мисао треба забележити, не надати
се да ће се она запамтити или поново вратити у свест. Ми смо
тако многе вредне мисли једном изговорили и никад више. Ако
их нисмо забележили – изгубљене су. У разговорима у Београду
после Првог светског рата тако набацаних и изречених мисли у
простор било је највише. А највећи део је немогуће вратити, јер
нису забележене... Кад смо правили надреалистичке текстове,
Растко је једини пут био саркастичан према мени. Прочитао је
мој „Зарни влач“ и рекао ми јетко: „А што нисте направили три-
десет таквих песама?!“... Све ово ја помињем у писмима која сада
пишем Драшку Ређепу, има тринаест тих писама, биће објављена
кад их завршим“18.
Затим је Душан Матић поново говорио о надреализму и
представницима надреалистичке поезије у Београду, као и о свом
доцнијем и актуелном односу према надреализму.
„Ја сам у својим текстовима врло ретко употребљавао реч
надреализам. У педесет страна у „Узгред буди речено“ ту реч
не употребљавам ниједном, чак ни Бретона не помињем, већ
Ничеа (као да сам знао да је његова сестра после његове смрти
фалсификовала његова дела). Нисам ја био једино надреалиста у
животу. Да сам био прави надреалиста, отишао бих у Париз – овде
16 „Узгред
��
буди речено. (Писано у сарадњи са Марком Ристићем)“, Алманах
Немогуће, 1930, стр. 117–136.
17 ��
Рихард Хаман, немачки научник и филозоф.
18 ��
Та писма, односно разговори са Драшком Ређепом објављени су у
184]
Ређеповој књизи Све руже Србије, Напредак, Аранђеловац, 1985.
у Београду се не може бити прави надреалиста! Кад сам 1923.
дошао у Београд, пре Бретоновог Манифеста, Мони де Були је
направио алманах Црно на бело, и у њему има и надреализма и
осталог. Нису само надреалисти из Групе тринаесторице једини
надреалисти код нас, као што ни припадници Групе тринаесто-
рице нису били једино надреалисти. Ја сам се везивао за многе
људе, за многе идеје, нисам желео да останем заробљеник једне
идеје. У алманаху Монија де Булија на првом месту била је једна
моја песма, звала се „Пошиљка“, то је била нека врста манифеста
алманаху. Унутра су били још Драган Алексић с песмом „Мир на
селу“, затим Мони де Були, Звонко Томић, можда Рака Драинац и
други, можда и Риста Ратковић, ако је тада већ дошао у Београд.
Доцније је, и пре појаве Групе тринаесторице, било надреали-
стичких публикација, које смо чак и ми признали за надреали-
стичке иако сви они који су направили те публикације нису били
у нашој групи. Моје име се први пут појављује у новинама тек
1934. и то по налогу партије, али не зато што раније нисам могао
да објављујем него зато што нисам хтео, ја досад нисам ниједну
своју књигу сам понудио неком издавачу, сваку су они тражили.
То ми је остало од неке надреалистичке моралности, од моралног
става из времена стварања надреализма у Београду. За мене је
надреализам пре свега био једна врста аскезе, моралне аскезе.
По моме мишљењу, нема надреалистичке песме – има само
песама са надреалистичким елементима. Исто тако нема надреа-
листичке слике – има само слика са надреалистичким елементима.
Такав надреализам увек ће постојати, такво сликарство увек ће
постојати, њихов век биће тако много дужи него кад се посматрају
само у оквирима једне школе, и једног времена. Јер такав над-
реализам одувек је постојао, одувек је било песама и песника са
надреалистичким елементима, као што ће их увек и бити.
Бретон је избацио Рембоа из надреализма због његовог на-
водног католицизма, али остаје чињеница да надреализма има
и те како код Рембоа, као што га има и код Виктора Игоа, код
Бодлера и других, или код Ничеа, код Хелдерлина, код Нервала
итд. Надреализма има и у обичном животу, у ономе за што и не
слутимо да може бити надреализам. Кад је Макс Ернст измислио
такозвани фротаж, односно цртеже који настају кад се испод сли-
карског материјала постави неки облик па се он пренесе, услика
на папиру као копија стварног облика, поменуо је да се то десило
10. августа 1924. године. А доцније је сам признао да је ту тех-
нику цртежа знао још у основној школи, као што је заиста и зна
већина деце. У ствари, треба нужно објаснити механизме за своје
мисли, да би се дошло до још дубље мисли, још дубље истине,
али до своје истине. Поезија се налази у животу, за њено стварање
нужно је присуство живота, услов њеног рађања је живот. Тако
је и са надреализмом, и он је у животу, у стварности. Али свако
има свој надреализам, своју поезију, своју истину. Зато ја нећу да
[185
идем са осталим надреалистима! Ја сам се одвојио од свих... У
КЊИЖЕВНА ГРАЂА овом тренутку можда десет хиљада људи у једном народу пишу
песме, али само двојица од њих су песници, јер су нашли своју
истину, свој глас у стварности. Ја се, дакле, нисам везивао само
за надреализам, како хоће Марко Ристић да представи, већ за
поезију као такву, па била она у надреализму, била у социјалној
литератури, била у модернизму после Првог светског рата, или
после Другог. Један писац или песник читавог живота пише једну
ствар, даје један израз, један глас, он се не мења много од својих
првих текстова па до последњих. Кад данас погледам неке своје
текстове од пре четрдесет и педесет година, схватим да се нисам
много променио, можда ни много напредовао, али у сваком слу-
чају остао сам сличан себи некадашњем.“
Говорећи о односу песника и уметника према политици,
Матић је рекао да је веза између песника и политике била ос-
тваривана искључиво онда када је то песник сам, без ичијег
притиска, хтео.
„Кад-тад ухвати те политика, јер видиш да си и ти парче
неког меса. Али, обавезно, сам се умешаш, не умешају те други.
Сам видиш да се нешто мора и ту учинити, и ту мењати. Без
тог личног опредељења нема правог односа у песнику према
политици. Многи писци света покушавали су да се због других
ангажују на политичком плану, али убрзо су увиђали да то не
одговара њиховом духу, њиховом начину мишљења и деловања.
За њих је зато било боље што су се убрзо повлачили из политике,
из јавног живота. Голсворди је у току Првог светског рата писао
своје романе док је читава Британија мислила на рат. Он је писао
Јача од смрти, роман са темом о љубави. Није наслов случајно
изабран у том времену. Доцније Голсвордију нико није замерао
што се није борио у току рата, или што се није активно укључио
у јавни живот тог времена. Исто тако и Андре Жид је за време
рата писао своје књиге и своје дневнике. У почетку је покушао
да се ангажује око белгијских избеглица, чак је одлазио у њихове
логоре, покушавао да организује помоћ, лечење, и остало, али
увидео је да тиме неће много помоћи, досадило му је, и он се
повукао у своју кућу.
Али код нас је ствар била много другачија. Рат је много више
био део читавог нашег живота да бисмо доцније могли равнодуш-
но да гледамо на његову нову појаву. Рат је многе људе понео са
собом. Ускоковић се убио, Бојић се утопио, Дис такође, Винавера
сам видео као каплара како држи коња негде код Скадра. Све је
код нас било тако испреплетано, да се не може увек одвајати јед-
но од другога, поезија од живота, рат од политике, стварност од
уметности. Ми смо све то проживљавали и зато је све то остало у
нама, нико нам га ни доцније није наметао, сами смо изабрали и
поезију и политику. Један уметник из времена после Првог свет-
ског рата, и пре рата, и за време његово, певао је у песми „Један
евнух“ 1917. године да он толико мрзи Немце да због тога све даље
186]
и даље бежи од фронта. То је био Франсис Пикабија, али песму
није смео да штампа нормалним слогом, већ ју је штампао ана-
грамом. Такво је време било да он није могао другачије да изрази
своје антиратно расположење него тим двосмисленим стиховима.
Уосталом, против рата који воде буржоаски кругови једног народа
изјашњавали су се многи напредни људи тог времена. Тако је,
као што је познато, и Српска социјалдемократска странка била
против рата. Лењин није погрешио у својој оцени да је она једина
од буржоаских европских партија гласала против ратних кредита.
Лењин је знао шта значи рат који се води за интересе буржоазије.
Зато он 1914. године, кад је чуо да је рат објављен, није одмах
пошао ка Русији, како се каже у свим написима о Лењину, већ је,
напротив, пошао још дубље у Европу. Тек кад је стигао у Цирих и
кад је схватио да су и немачки социјалдемократи гласали за ратне
кредите, видео је шта значи буржоаска пропаганда, шта грађанска
политика. Тада је он уместо Маркса узео поново да чита Хегела.
А данас би они који су се разочарали у Трећу интернационалу
требало да се врате не више Хегелу, него Русоу, његовом ставу
да је човек добар по природи, али да га друштвене околности
чине рђавим, што је суштина алијенације. Рат и политика зато се
не могу избегавати ако су постали део живота, део стварности
једног уметника.“
На крају разговора Матић је поново говорио о Првом светском
рату и о одјеку рата у страним земљама, о вестима у страној штам-
пи о Србији, о рату у њој, и о свему што је на свој начин утицало
на многе наше људе који су рат провели у иностранству.
„Ви из Института треба да одете у Женеву да видите колико у
Journal de Genève има дописа о нама. Треба видети како се мења
однос јавног мњења према Србији. На вест о убиству Франца
Фердинанда, новине су јавиле да су „бандити убили аустроугар-
ског престолонаследника“. Временом се тон све више мењао, и
на крају су новине почеле да славе победе српске војске. То све
постоји у тим новинама, и то треба видети. Ја сам једне године
хтео за себе да направим неку хронологију важнијих догађаја из
тог периода, али сам у Паризу добио обавештење да је једна жена
већ направила неку врсту хронологије од 1900. до 1919. године.
Ту хронологију такође треба видети и закључити шта се
све дешавало у Европи и у свету у прве две деценије овог сто-
лећа, и шта је све деловало на развитак живота у нашој земљи,
и у нашој уметности. Треба такође видети шта је тај наш свет у
иностранству, нарочито за време рата, читао у страној штампи, у
страним часописима. И то не само из области уметности него у
свим видовима живота. Треба отићи, даље, у Беч па видети да ли
је Бранкова Туга и опомена заиста генијалан превод, прерада неке
немачке песме из доба романтизма, и које песме, кога песника,
треба видети шта је Бранко у то време могао читати у Бечу. Тре-
ба видети какве су песме Франца Прешерна на немачком, да ли
имају сличности са песмама на словеначком. Даље, треба видети
[187
шта је Ускоковић користио од француских писаца с почетка XX
КЊИЖЕВНА ГРАЂА века, шта је узео од Едуарда Рода, колико је узео, да ли то смета
интегралности дела Дошљаци, колико је то преузето, је ли у праву
Ксенија Атанасијевић кад тврди да је Ускоковићев роман исувише
ослоњен на дело француских писаца, итд.“
Матић је у једном тренутку разговора поменуо да нема више
писама ни рукописа из времена између два рата.
„Све ми је четрдесет прве отишло у ватру. Уопште немам
рукописа од пре рата. Остале су само две-три песме, једна од њих
је „Нек теку реке“, и ништа више.“
Разговор вођен 23. XI 1974.
Трећи разговор
У разговору одржаном 6. XII 1974. Душан Матић је говорио о
свом детињству и „доживљају Србије до Првог светског рата“. О
већини догађаја о којима ће говорити раније није говорио другим
саговорницима.
„Моје детињство је врло компликовано. Прво, ја не знам шта
је то родитељски дом. Ми смо променили око десетак станова,
десет кућа у току мога детињства. То је за мене нешто значило,
али то ми је и нешто одузело у детињству.
Моја породица по оцу изгубила је имање у Ћуприји. Иначе
смо у Ћуприју дошли из Јагодине. Мој дед је већ био државни
чиновник. С једне стране, то је било добро, с друге – није. Мој
дед је, кажу, био врло писмен човек. За њега је везана једна анег-
дота из 1840, или неке године близу ове. Тада је још био дечак.
На Морави, на речном леду, где су се клизала деца, он је написао
реченицу: Ко писао срао, ко читао јео! После је прешао у школу
казначеј, и то је завршио лако. Кум нам је био чувени Стевча Ми-
хаиловић19, који је писао мемоаре, који је био познати либерал у
доба Карађорђевића и Обреновића. Он прича једну дивну причу,
како 1839. године, кад су кнеза Милоша отерали из Србије, није
пала ниједна ружна реч о њему. Али кнез Милош је разумео да
мора да иде, и отишао је у Влашку, лађом. А народ га је испра-
тио плачући. Мог деду су већ у то време, одмах после завршетка
казначеја, направили писарем. Прешао је из Јагодине у Ћуприју.
За време ратова 1876–78. био је председник општине у Ћуприји.
После је прешао у Београд, и ту постао члан Главне контроле.
Умро је на тој дужности. Али за смрт је дошао у Ћуприју. Не
знам које године је тачно умро, јер су Бугари 1915. године попа-
лили све црквене књиге у Ћуприји, па се више не зна ни кад је
ко рођен, ни кад је умро. (Ћуприја је, причају, 1914. и 1915. била
пола бугарска, пола аустријска. Бугари су већ тада учили српску
децу да говоре: Ја сум Б’лгар.)
188] 19 ��
Стевча Михаиловић, чувени обреновићевац и либерал.
Од мог деде је остао само један виноград у Ћуприји. То је
моја баба 1922. године продала и новац мени дала за Париз.
Моји су, по мушкој линији, били терзије, и вероватно су
дошли у Србију са југа, из Македоније. То сам могао закључити
по породичним везама које су одржавали са Цинцарима, са тргов-
цима који су се вртели око наше куће. Али не само по том. Било
је и других доказа за наше јужно порекло. Прво, моји су одмах,
већ око 1840, имали презиме Матић, а нису мењали презимена у
свакој генерацији, добијајући ново према имену деде, као што су
чинили остали у том крају Србије. На југу су презимена раније
фиксирана него у Србији. Друго, по мушкој линији ми немамо
ниједне породичне везе у селима Србије, док остале породице врве
од рођака. Затим, слава наша је Свети Димитрије, а он је познат
светац нарочито у тим јужним крајевима, у Македонији. Затим, у
мојој кући нису постојали ни обичаји око Божића, бадњака, нису
се бадњаци бацали у ватру пред Божић (моја баба је говорила да
ватра иначе гори), слама се није простирала по соби (баба је опет
говорила да то сувише прља собу), једино су се бацали ораси, и
то по три ораха, то је било ваљда градски, и чистије. Вероватно
су у Србију дошли већ као занатлије. Јер породица моје бабе по
оцу такође је била занатлијска. Отац моје бабе био је хлебар, фу-
рунџија. И тада, и данас још, у Србији су пекари већином људи
са југа, или из Македоније. Моја баба је за време Маџарске буне
имала тринаест година (1848/49). Ја историју познајем највише по
њеним причама, али њене приче биле су тако сликовите да је то
постао и мој доживљај историје. Баба ме научила првим словима,
у ствари ме је научила како се пише слово Ж ћирилицом, мада
је била неписмена. Прве моје сузе биле су 1905. године кад нису
хтели да ме приме у школу заједно с мојим братом Димитријем,
који је био две године старији од мене. За моју бабу рат је био
велика катастрофа. Говорила је – за време Другог светског рата
– да је њу деда осигурао и да не треба ничег да се плаши. Али
била је већ стара. Презирала је помало трговце.
А моја мајка је била из Крушевца, из трговачке породице.
Један њен брат био је предузимач, други адвокат, који је 1910.
прешао у Београд. Моја породица по оцу била је врло либерална,
под утицајем Стевче Михаиловића, који је крстио мога оца, у
јануару 1871, али је зато породица моје мајке била за мене исто
тако значајна. У Крушевац, у кућу моје бабе по мајци и мојих
ујака увек сам могао да се вратим, то је било једино место у моме
детињству где сам могао да се вратим, и где сам се сваког лета
враћао. Зато ме многи и сматрају Крушевљанином. На ту кућу
мојих ујака у Крушевцу односи се моја песма „Писано пред зору“
(коју су на словачки превели као „Писано пред свитање“, а ја се
баш те речи „свитање“ нисам сетио док сам писао песму, а она
више одговара него две речи „пред зору“). То је била стара кућа,
уређена, ограђена, с великим двориштем, са шталом, коњима,
[189
фијакером, аловом, на који коњи долазе цак-цак, и пију. На крову
КЊИЖЕВНА ГРАЂА куће голубови, у дну дугог дворишта летња кујна, башта сва
уређена. Затим једна доња кућа, у којој је био други ујак, близу
чесме и џамије, која је прављена у време Бајазита. Ту, крај чесме,
слушао сам жубор воде и волео сам да седим. Та кућа у Крушевцу
била је за мене оно што се зове дом.
Ти моји ујаци умрли су врло рано, један већ 1910. Тада сам
открио смрт. (Само, не треба заборавити да искуство смрти по-
стоји за мене још из 1904. године. То је успомена врло неодређена
о смрти једне моје сестрице од годину и по дана.) Други ујак је
умро после Првог рата, 1921. године. Ни један ни други нису има-
ли више од по педесет година. Недавно, један француски писац
је говорио о својој дијагоналној мајци, што значи да му је тетка
играла улогу праве мајке, а ова је била негде у сенци. Ако би у
томе било неке истине, а ја верујем да тих психолошких замена
родитеља постоји много чешће него што се зна, и ја имам утисак
да сам имао свог дијагоналног оца – ако отац заиста значи оно што
Фројд каже о њему својим Едиповим комплексом: То је човек кога
прво замрзите, па онда заволите, и убеде вас да треба да га волите,
и онда вам то постане идеал. Ако је то заиста тачно, онда је мој
дијагонални отац био мој млађи ујак Милан. (Презиме материне
породице било је Урошевић, потицала је из једног села преко
Мораве, даље од Јасике. Увек је та породица добро стајала, чак
је и њихов кочијаш, ујка Јова, како смо га звали, мада је био тек
даљи рођак, давао свакоме до знања да он није обичан кочијаш,
најмање слуга. Урошевић је презиме које је преузео, колико ја то
знам, дед који је дошао у Крушевац и ту постао трговац, његово
име је било Милован. Други део те исте породице отишао је у
Крагујевац, и ту су постали Недељковићи, трећи део у Београд,
то су Дурићи; сви су они по имену деде понели своја презимена.
Тако је моја породица по мајчиној линији била врло разграната
и велика.)
Поменуо сам мога ујака Милана као мог дијагоналног оца, и
сад ћу дати неке – да не кажем доказе, јер то је тешко доказивати,
већ анегдоте. Зна се већ да ја баратам полушаљиво, а понекад и
помало трагично, са годинама рођења, смрти, и тако даље. Зна
се већ да је година мога рођења 1898. и да је дељива са 13. Исто
тако је и година рођења мога ујака Милана дељива са 13, то је
1872. Најстрашније је што је и година његове смрти, 1921, такође
у збиру броја 13. А кад је умро, мој ујак је имао 49 година што је
исто тако у знаку броја 13. С друге стране, године рођења и смрти
мога оца не износе или не дају збир 13, то су године 1871–1952.
Други доказ: ако ме питате да ли о њему носим најпријатније
успомене, рећи ћу – не! Да ли ме је гледао – не! Све слатке речи и
слатке погледе који се упућују детету добијао сам од мога старијег
ујака Уроша. Он ми је измишљао епитете за неодређеност моје
косе, мојих очију, па ме је звао час Плавча, час Бељча, час Зељча.
На мојој фотографији из 1930. још се може приметити прамен
190]
светле косе на мојој црној коси. Авантура мог белег прамена
била је ова: кад ми је било четрдесет дана, црна коса с којом сам
рођен, претворила се у белу, а бели прамен на челу у црни прамен.
Доцније, однос се мењао, па је црни прамен изнад чела постао
бели прамен, бели пламен, а остала коса црна. Издвојен, прамен
је трајао све док ми сва коса није побелела, и тад се и он изгубио.
Кад сам био мали, мојој мајци Љубици, врачара је рекла видевши
на мојој коси већ бели прамен: „Госпођо, ваш син ће бити неко!“
То сам, уосталом, већ причао на једном месту.
Рекао сам већ да је мој доживљај историје чврсто повезан са
доживљајем и са причама о историји моје бабе по оцу. Али мој
први контакт са Историјом (с великим почетним словом), стварни
додир са њом, био је 1904. године, почетком септембра, за време
крунисања краља Петра. Тај мој контакт у ствари се сав налази
садржан у сцени кад испред куће, која још увек постоји на Топчи-
дерском брду преко пута стадиона ЈНА, на углу Шекспирове улице
и оне која се пење од Аутокоманде, та кућа, та мала „бондручара“
мога стрица-деде Глише Матића, дворског обућара, који је пра-
вио ципеле и краљици Наталији и краљици Драги, кад испред те
куће стојим тог септембра 1904. године са бабом Миленијом, која
једина остаје са мном, и гледам сав очајан, безнадежан, како они
старији одлазе на крунисање. Треба замислити да од тог места па
све до данашњег Карађорђевог парка није било тада ниједне куће,
треба замислити како мало касније силазе фијакери, коњаници,
пешаци, како одлазе на Бањицу, на реви трупа за крунисање. Мене
су тада прогласили још малим да идем на тако велики догађај, а
недостајало ми је свега седам дана па да напуним 6 година. Још
тада сам дошао у заплетен однос са Историјом. Одмах сам је
разумео, али увек је мој однос са њом остао заплетен.
Вероватно је цело моје детињство на тој клацкалици између
очеве породице, која је била сва у покрету, сва у преживљавањима
промена, и породице моје мајке, стабилне, конкретне, мало про-
менљиве. Моје детињство зато има два лика. Да то илуструјем
– поћи ћу од дворишта. Кад год мислим на детињство, мислим
на дворишта, и то увек, а не знам тачно зашто. Можда савремена
градска деца мисле на степениште, на улаз односно на излаз из
зграде. За мене, двориште је било тај први тренутак одвајања од
пупка породице, први тренутак слободе и закорачивања у свет,
одласка испод окриља породице. Велики распусти су се увек
одвијали у дворишту и у двориштима моје породице по мајци, у
Крушевцу. Та дворишта су имала не само једну башту, већ многе
баште, а специјално, било је башта са цвећем. Било је ту бора,
туја, лимуна... То су била негована дворишта и баште. У њима
смо ја и мој старији брат проводили дане сваког лета, уз непре-
стане опомене „старке“, како смо звали бабу по мајци Вему, да
не кидамо цвеће и да пазимо. А дворишта која су била у оним
кућама-становима, у којима сам проводио са породицом остале
месеце у години, била су једноставнија, сиромашнија, без цвећа.
[191
Сећам се да смо ја и брат питали моју бабу по оцу, која је била с
КЊИЖЕВНА ГРАЂА нама, зашто не садимо и ми у нашој кући цвеће као оно што је у
Крушевцу, а сад тек разумем зашто је говорила да оно неће стићи
ни да процвета. Јер ми смо добијали премештај, односно наш отац
је добијао премештај скоро сваке године мога детињства.
Ми смо заиста мењали сваке године куће и дворишта, и гра-
дове. Једино што је било стално у тим нашим кретањима кроз
градове Србије то је да су ти градови увек били окружна места,
градови који су сачињавали Србију, од Београда до Ристовца. Ти
градови су за расејано око путника вероватно сви слични. Само је
моје око и моје детиње и дечачко памћење могло да изнијансира те
паланке, њихове тргове, њихове цркве, њихове школе, улице, све
што је гледало. Ја сам можда три месеца у сваком граду упијао све
детаље у њему, јер ме је све интересовало, и јер сам и несвесно
правио разлике и тражио сличности са другим градовима, са они-
ма у којима сам претходно био. Ја и данас могу да опишем колико
је била већа, на пример, црква у Пироту од оне у Прокупљу, или
у неким другим местима. Вероватно да бих, по томе, за десет, па
и за петнаест градова Србије, јер сам неке видео веома кратко,
али свеједно, да бих могао и данас да обележим шта је у њима
настало после Првог светског рата, односно после 1914. године.
Мени се некада чини да је цела Србија као неко велико проширено
двориште на Балкану (као двориште ваљда зато што нема излаз
на море), које ја памтим као једно.
Кад мислим о својој породици и о своме детињству од 6. до
15. године, које се одвијало у предратној Србији, и то у њеним
„златним годинама“, између 1905. и 1914, наш живот ми се чини
као неко кретање једне мале позоришне групе, која мења вароши,
мења пребивалишта, али са собом носи увек један исти стан, са
истим стварима, истим навикама, истим тајнама и истим речима.
Памтим своју породицу кад нас је било петоро: Миленија, баба,
Љубица, мајка, Мата, отац, Димитрије, мој старији брат, и ја.
Могло је да се деси да моја породица буде мало настрана: моја
баба је била левакиња, мој отац левак, и ја сам по природи био
левак, а само мајка и брат као остали свет. Не знам да ли свесно
или несвесно, али престао сам да се служим левом руком и већ у
школи сам писао десном. Једино нисам могао десном да обављам
тешке радње, да бацам лопту и камен, на пример. И данас се још
бријем левом руком, јер никако не могу да се навикнем на десну,
а више и не покушавам. (Многи се чуде како ја врло лако могу да
откријем леваке, односно полулеваке – у ствари, питам их само
како се брију.) Из тог нашег сељакања проистекло је да је живот
наш био помало затворен. Да се све догађало у оквирима наше
породице, јер није било времена да се укључимо у нормалан жи-
вот средине у коју смо долазили. А ту је било и још нешто: то је
однос између мене и мога две године старијег брата. Од њега сам
научио да пишем раније, да читам раније, све сам унапред учио
захваљујући њему, и све сам унапред знао. Али он је био моја
192]
супротност. Сав немирлук детињства он је носио у себи, он се
играо, он је учествовао у свим дечјим догађајима, а ја сам све то
посматрао са стране, размишљајући. Мислим да то карактерише
мене. Ја нисам психолог, па зато тражим да се у песми „Само пева
тајни пламен“ да и један други глас, паралелан првом, јер је по-
требан други глас, јер је тако доживљај комплетан. Не мислим да
је то нужно, детерминисано, и да мора да се деси да однос између
старијег и млађег брата остане као међу нама. Код мене је то било
нешто дубље и можда нешто другачије, и није искључено да сам
ту иницијативу у животу касније ја преузео од брата, јер су по-
следње године живота мог брата биле пре у његовој присутности у
односу на мене на онај начин на који сам ја био присутан код њега
у нашим раним годинама. Али то је било вероватно зато што су
нас догађаји раздвојили, што је он био везанији за нашу стварност,
за фронт, за рат, и што сам ја отишао из Србије у Француску, у
Париз. И живот је почео друкчије да нас раздваја.
Рећи ћу вам ово: ја мислим да у току првих година школовања,
од првог основне па до четвртог разреда гимназије, скоро немам
неких успомена на другове из школе, на професоре. Јер фиксације
у кратком боравку у једном месту нису могле бити трајне, нити
снажне. Други се пре сећају мене него ја њих. Ја се и данас изнена-
дим кад видим да ме неко познаје а ја њега не, схватим да то мора
бити неки мој школски друг, коме је било лакше да запамти мене
који сам дошао међу његово друштво, па макар у њему и мало
остао, него мени да међу мноштвом издвајам и памтим поједина
лица. Други, из Шапца, из Прокупља, из Пирота, из Чачка, мене
се сећају а не ја њих. Према томе, мени је врло тешко да причам
о учитељима, о школи, о школовању, а много лакше да говорим
о породици или о градовима и паланкама Србије. У мојој глави
је први разред остао много више у сећању по соби у којој сам
становао и са чијег прозора у Чачку сам гледао како кола одлазе
за Пожегу и Ужице, него сама школа. Сећам се врло добро школе
споља, сећам се и цркве из 16. века, али се учионице и другова ни
једног јединог не сећам. Али зато памтим све кћери попа Стојана,
који је био газда наше куће. Та кућа била је ограђена великом
оградом, што је мене онда врло много зачудило, и допадало ми
се. Тек доцније сам схватио да је таква ограда морала бити подиг-
нута због хајдука, који су, нарочито у том крају, били врло чести
и опасни. Приче о хајдуцима и тада сам слушао, али мешао сам
их са оним хајдуцима из историје, из народне песме.
Морам да признам: детињство је за мене чудна ствар. Постаје
ми јасније тек сада, са годинама. Тада сам кроз све то пролазио,
прихватао све, али није ми све било баш јасно. Једна анегдота из
тог времена нека послужи за илустрацију мога схватања неких
појмова из тог раног времена. – У породицу моје мајке долазило
је једно чудно лице, то је био човек жуте коже лица, са штапом,
уопште, чудан човек. Био је мистерија за мене. Био је ујак моје
мајке, а млађи од моје мајке, што је мени већ било несхватљиво,
[193
јер моји прави ујаци били су стари као мој отац. Он је долазио у
КЊИЖЕВНА ГРАЂА сате кад су остали мушкарци били на послу. Седео би неко време
код нас, а затим се дизао и одлазио у друге посете. Звали су га
„масаџија“. Ја тада нисам знао шта та реч значи, она је имала за
мене неко тајанствено, скоро магијско значење. Тек доцније сам
дознао шта она у стварности значи и зашто је тај ујак моје мајке
могао да нам долази у посету и онда кад други раде. И многе
друге ствари сам на сличан начин доживљавао. Ја сам, на пример,
у једној песми рекао „клис који нестаје“. А ја клиса у детињству
никад нисам играо. То је у ствари било искуство из игре мога
брата, а не моје, или, то је било заједничко искуство. Ја се још
сећам како је моја баба причала о моме деда Јови и куму Стевчи
Михаиловићу и њиховим одласцима у Брестовачку бању, где су се
са осталим либералима договарали. Ја нисам био у тој бањи, а ипак
сам имао представу о њој. Тако и многе друге ствари имам иако
нисам могао сам да их упознам. Упознао сам их нарочито преко
прича моје бабе. Она ми је причала све те буне из прошлог века,
помињала ми је све Обреновиће, од Милоша па до Александра,
све Карађорђевиће. Тога се сећам, а не школе. Из Чачка се сећам
тог прозора, тог погледа, читања народних песама баба Миленији.
И чега још? Кад мене неко пита о успоменама, о детињству, о ис-
торији, ја одговарам да знам Србију од Маџарске буне, што значи
од 1848. године, јер о томе сам створио представу у најранијем
детињству. Али оно што је опасно у томе, поред оног што је било
добро, што је утицало на моје представе о животу, и о прошлости,
јесте то што не могу некад да исправим оно што је искривљено.
Мени су те успомене помогле у писању Глухог доба. (Наслов ро-
ману Вучо и ја изабрали смо према наслову једне књиге Драгише
Станојевића, која се звала Глухо доба радикалне странке; ми смо
одбацили други део наслова и остао је наш роман.) Уопште, из
детињства носим тај интимни однос према прошлости, он је тада
у мени створен, и то пре Првог светског рата.
За мене и за моју породицу време до 1914. било је значајно
време. Били смо 1914. у Шапцу, кућа нам је била окренута Сави.
Гледао сам како Савом пролазе бродови, наши и аустријски,
њихови мало бељи и већи, и како управљају мониторе с топови-
ма на нашу обалу кад се већ чуло да ће рат бити неизбежан. Те
1914. године завршило се моје детињство и престао је тај живот
у породици.“
Четврти разговор
Разговор с Душаном Матићем одржан 12. XII 1974. није се
односио, као претходни, на доба детињства и школовања у Србији
пред Први светски рат, већ је за тему имао само неке моменте из
живота и књижевне делатности овог писца. Разговор је започео
примедбом Матићевом да је управо написао писмо свом париском
194] издавачу – „Fata morgana“ – у којем каже да се радује што ће књигу
о Бретону, коју је Матић специјално написао на француском за
тог издавача, илустровати познати сликар Хуан Миро. С Хуаном
Мироом Матић је већ једном индиректно сарађивао, односно
инспирисао се једном Мироовом уметничком сликом за своју
песму „Број 4-21-35“, која почиње стиховима: „Анита се зовем,/
Звала сам се Анита...“. Матић је 1937. године, у јеку грађанског
рата у Шпанији, добио из Париза један француски књижевни
часопис у којем је било говора и о борби шпанског народа против
фашиста. То је било доба Гернике, борбе за одбрану Мадрида.
Матић те године, као ни неколико ранијих година, није могао да
добије пасош за излазак из земље, па је контакте с француским
писцима одржавао само преписком или уз посредство часописа,
књига и другог. Тако је у том броју часописа, што га је добио од
једног француског пријатеља, видео илустрацију Хуана Мироа
на тему борбе у Шпанији. На илустрацији је била и слика једне
мале девојчице, а испод наслова, „Број 4-21-35“, стајале су речи
којима је започела и Матићева песма истог наслова. Значи, дирек-
тно је инспирисана Мироовом илустрацијом. Ни доцније, као ни
пре, Матић није видео шпанског сликара, и тим му је сада било
драже што ће књигу о Бретону илустровати управо Хуан Миро,
чије сликарско дело веома цени.
Затим је Матић поменуо да су и неки други његови књижевни
текстови делимично ослоњени на новинске извештаје, или на
нешто што је из новина сазнао. Тако су имена његових јунака, на
пример, Павла Крака, или Голубице, преузета, у ствари, из новина
које су излазиле у време на које се односи радња романа у којима
се помињу. Матић нарочито наглашава да је за материјалом који
ће ући у његов и Вучов роман Глухо доба трагао врло пажљиво
по новинама из почетка овог века.
Разговор је затим поново пренет на време с почетка XX века,
на време Матићевог детињства и школовања. Матић је поменуо да
је за време школовања у Шапцу са њим била и једна девојка, која
се звала Текла Јовановић. Њено име такође је преузео неизмењено
и ставио га у Глухо доба. Том романескном лику приписао је и неке
особине које је поседовала права Текла. (Узгред је поменуо да су
девојке почеле да иду у школу заједно с дечацима тек 1908. или
1909. године, односно тада су почеле да полажу матуру с деча-
цима, то је била генерација Станислава Винавера, Боже Пурића и
других. До тада су за њих постојале само такозване женске школе.)
Тих година, нарочито у време школовања у Шапцу, он, а и остали
ученици гимназије, врло много су читали нове и преведене књиге.
Тако је прочитао и Хамсуновог Пана20. Наставак разговора зато
се односио на његов доживљај Хамсунових романа.
„Пан Кнута Хамсуна била је главна наша лектира. Ту књигу
смо открили пред рат. После сам читао и Хамсунову Глад и Вик-
20 ��
Хамсунов роман Пан објавио је С. Б. Цвијановић 1912. године, у преводу
с руског Станке Ђ. Глишић. Исти издавач објавио је и Хамсунову Викторију [195
1914, у преводу Т. Јовановића, такође с руског.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА торију и видео сам да је то писац који одговара новом схватању
света и књижевности. Та је књига, уосталом, мислим на Пана,
много значила и Андреу Бретону. И он је Пана читао управо у
то време пред Први светски рат. Мој сусрет с Бретоном није, као
што каже Марко Ристић, 1924. године, већ знатно раније. И не
само преко истовременог читања Хамсуна, него и преко читања
Адолфа Бенжамена Констана. Та кратка књига такође је значи-
ла много за мене у време мог боравка у Паризу у току Првог
светског рата. Сећам се да је то била једна од првих књига коју
сам купио у Паризу. Бретон наводи из Адолфа један цитат, који
преноси и Мима Дединац у „Пламену без смисла“, у алманаху
Немогуће, на страни 47, где каже како човек с годинама постаје
равнодушнији, смиренији, без оне усплахирености према животу
која карактерише младе људе. А Бретон је наводио и Хамсуна.
Мене је нарочито заинтересовао један навод из Пана, у којем
се пита: „Зашто пишете?“ Бретон је одговорио да пише зато да
скрати време, али не само зато, већ и зато да продужи време. Ту
је садржана основа целокупне потребе за стварањем и духовним
изражавањем.“
Пошто је поменуо алманах Немогуће (1930), Матић је изнео и
неколико критичких примедби на рачун питања што их је за тај ал-
манах у анкети о надреализму састављао Марко Ристић. Примедбе
су се односиле на оне делове у питањима у којима Ристић говори о
угледању нашег надреализма на француски и о међусобним везама
српских и француских надреалиста. Матићева примедба односи
се на део питања у којем се каже: „прецизно наведите“ или нешто
слично. Матић сматра да је „немогуће прецизно наводити нешто
што је зависно првенствено само од себе, као што је то стварање
једног текста надреалистичке оријентације“.
„Уосталом, ја сам се већ у том одговору на анкету, на питање
број 6 – Алманах Немогуће, стр. 7 – већ дистанцирао од надреа-
лизма. Доцније сам то такође више пута чинио. И није ми онда
сасвим јасно зашто ме Марко Ристић стално трпа у надреализам
кад зна да сам ја сарађивао и у другим публикацијама, а не само
у надреалистичким. Ја нисам писао Без мере, као што је то чинио
Марко, односно ја нисам писао књиге јер нисам имао пара да
жртвујем за једну књигу, пошто је то онда било неопходно, али
сам имао ненаписану књигу „Дефинитивну јесен“, за коју је и
Марко говорио да „зрачи и неписана““.
Асоцијацијом на реч „зрачи“, Матић је рекао да је песма
„Зарни влач“, коју су написали он и Александар Вучо, такође
настала асоцијативним поступком, од речи „зар, зар, зарнити“,
као што је и реч „речити“ настала на исти начин. Матић сматра
да се та песма не може одвајати на први или други део, који су
написани одвојено од два писца, јер је Матићев удео у стварању
те песме као целине врло велик. „О томе смо ја и Вучо данима и
ноћима говорили и састављали речи и реченице. Сада је погрешно
196]
приписивати једном већи а другом мањи удео у њеном стварању.“
Матић је имао на уму Хрестоматију Ханифе Капиџић Османа-
гић о надреализму21, у којој се говори о тој песми, чак се цитира
и један њен део на страни 164, али са измењеним редоследом у
именима аутора, најпре је потписан Александар Вучо па потом
Душан Матић, што, по Матићу, раније није било уобичајено. Кад
је реч о тој хрестоматији, Матић наводи и један скроз погрешан
податак у њој. Односи се на текст „Беспослен поп и јариће крсти“,
чији је аутор Матић. Текст је пренесен у Хрестоматију, али се на
стр. 526–527. каже да он није објављиван раније иако је настао
око 1930. године. Матић каже да је текст и раније објављен, и
то управо у алманаху Немогуће на страни 28, што је састављач
хрестоматије надреалистичких текстова сигурно морао знати.
Уосталом, Матић сматра да је у ту хрестоматију требало унети и
неке друге његове текстове, настајале од 1924. до 1930. године,
који су такође надреалистичке природе. Зашто их је састављач
испустио – Матић не зна.
Један део Матићевог излагања био је посвећен Бранку Ради-
чевићу и његовом доприносу развоју српске поезије.
„О Бранку би вредело направити један симпозијум; симпо-
зијуми се праве о свему и свачему, а нико се није сетио да о Бранку
нешто значајно направи. Тад би се видело да Бранко није само
песник или човек како га је видео Вук, још мање Скерлић. Нас за-
нима други Бранко, онај из писама, из необјављених рукописа, које
је срећом сачувао његов отац, о коме, нажалост, Мима Дединац
каже да није био великог образовања, а тај Бранков отац је сачувао
све што је остало од његовог сина, чак и роман Безимена, који је
такве садржине и слободе да би га мало ко сачувао. А Бранкова
песма „Кад орла имаш ти у твојој руци...“, тих дванаест стихова
те песме исте су вредности као и Бодлеров „Албатрос“, можда и
нешто веће. Мотив те песме јесте бајроновски, бироновски, како
би се онда рекло, али ствар није у томе. Ствар је у томе да се о
једној теми говори нашим језиком и нашим ритмом. Огромна је
ствар кад неко за своју средину разради неку тему, неки књижевни
мотив, или кад шекспировски преведе Шекспира. Бранко је веома
много учинио баш у том погледу. Он је европску књижевност тог
времена приближио нашем поетском осећању, или обрнуто. А то
је огромна ствар. А што је још важније, он је можда најлепше своје
песме написао пре упознавања са Вуком и пре угледања на њега у
својој поезији. У ствари, најбоље је песме створио 1844. године.
Тада је огромне ствари урадио. Ниједан наш песник доцније, сем
можда Растка Петровића 1919, није у току једне године написао
толико значајних ствари као Бранко те 1844, кад му је било тек
двадесет година. Вук је морао да прочешља наш језик у то доба,
и то јаким потресом, али Бранко је требало да га изнијансира.
Он је то и учинио. Умекшао је десетерац („Никад није вито твоје
21 ��
Ханифа Капиџић-Османагић, Хрестоматија српског надреализма.
Теорија и критика; Хрестоматија српског надреализма. Поезија и текстови, [197
Свјетлост, Сарајево, 1970.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА тело...“ преко једанаестерца – Туга и опомена). Једини је Бранко
у том времену проговорио живим језиком, јер је живео градским
животом. Без Бранка ни ја не бих овако говорио!“
Матић је у току даљег разговора поменуо и време Другог
светског рата.
„Нисам могао да верујем целе 1941. године, па ни 1942, све
до маја, да су Немци извршили онај ужасни покољ у Крагујевцу,
и да Дунавом плове лешеви наших људи. Зато сам и песму о
двадесетогодишњацима који умиру могао написати тек маја 1942.
године. Схватио сам тада да су заиста и једни и други гинули, и
да о томе треба писати, али да су једни гинули борећи се за оно
што им је најближе.“
„Осећам да се у нашој литератури нисмо изразили онако како
смо према богатству нашег живота могли да се изразимо. Многи
предмети, осећања, који се описују у нашим делима, једнострани
су. Код Француза све је дато у литератури, читав живот. И код Ен-
глеза такође, код Руса исто. А код нас је све сведено на један из-
раз“, рекао је Матић у једном тренутку, помињући да смо у лите-
ратури ипак недоречени, као и у многим другим делатностима.
„Један проблем сам најзад решио“, рекао је Матић при-
сећајући се једне раније изјаве о ијекавском тексту Лазе Лаза-
ревића и о приповеци „Швабица“. „Лазаревић је „Швабицу“
написао ијекавски, јер је знао да она иде у те ијекавске крајеве
– објављена је у славонском часопису Словинцу22. А Лазаревић је
могао да напише ијекавски текст зато што се у Мачви још може
чути ијекавски говор. Иначе, Лазаревић је био, то сам такође скоро
дознао, против предлога да се Толстој прими за дописног члана
Српске академије наука, и то због Кројцерове сонате, из истих
позитивистичких разлога које наводе и марксисти – да је Толстој
тим делом издао своје уметничке принципе. Лаза Лазаревић није
био конзервативац, како га Скерлић види, он је био тзв. напредњак
и желео је да се у Србији најпре подигну школе, болнице и остало,
па да се тек онда поведе борба за друге животне потребе... Иначе,
Лаза Лазаревић је један од наших и тада врло модерних писаца.
Он неким приповеткама, на пример „Ветром“ или „Вертером“, и
данас може бити модеран и актуелан, јер обрађује и такве животне
и психолошке проблеме који и данас важе за значајне, и то чини
једним заиста вредним начином.“
На крају разговора Матић се поново вратио на време свог
школовања, односно на време пред Први светски рат и на прве
године рата. „Тада су у Србији биле штампане неке веома значајне
књиге, поред Хамсуновог Пана, још и Викторија и Глад, а затим
De profundis Оскара Вајлда23. Све је то штампано, као и три-четири
22 ��
У питању је приповетка „Школска икона“, објављена 1879. у дубровачком
часопису Словинац. „Швабица“ је објављена тек 1898, неколико година пошто
је Лаза Лазаревић умро.
23 De profundis, у преводу Исидоре Секулић Стремницке, објављен је 1915.
198]
код С. Б. Цвијановића.
броја часописа Дело, кад је рат већ био почео. Значи, књижевни
живот није тада био замро, иако је био много смањен. Новине
су излазиле све до пада Београда, а после су излазиле у Нишу.
Карактеристично је то мешање патриотских и књижевних по-
слова и осећања. Чуо сам да је у то време у Љубљани игран истог
дана у парку, јер није било позоришта, и Кнез Иво од Семберије
Бранислава Нушића, дакле један патриотски комад, и Салома
Оскара Вајлда. Та атмосфера пред рат била је тако јака да није
могла тако лако нестати. Вајлдовско-малармеовско-валеријевски
естетизам пред рат условио је настанак и модернистичке поезије
после Првог светског рата код нас – песме Црњанског не могу
се замислити без тога – и надреалистичке метафоре, оне дуге
метафоре, метафоре које трају...“
Пети разговор
У разговору одржаном 20. XII 1974. Душан Матић наставио
је излагање о свом детињству и школовању и о свом доживљају
ратова кроз које је у то време пролазила Србија.
„Не знам да ли сам ја, или неко други, рекао да су ратови у
другој деценији овог века, Први и Други балкански, Први светски,
и нехотице били не прави ратови него нека врста великог распуста
кад школе нису радиле. Почетак четвртог разреда гимназије сам
прекинуо, јер су почели балкански ратови у јесен 1912. године,
а школе су постале болнице. После сам и четврти разред и малу
матуру завршио уједно као и остали, од октобра 1912. до лета
1913. године. То време провео сам углавном читајући, и то врло
много, а сем тога, биле су тада и моје прве шетње, корзо, и бо-
равак с времена на време у шабачком парку. Од учења остали су
ми у свести неки тренуци када сам цртао лист у гипсу у облику
барељефа, тако да сам ту једном засвагда научио да цртам кратке
сенке које од рељефности падају на гипс; и данас то знам иако
знам да је класично цртање једино исправно. Од књига које сам
тада прочитао, падају моје лектире, свакако најзначајније дела
Достојевског, Злочин и казна на првом месту24. Читао сам и оста-
ле књиге, Богданову Антологију, која је изашла 191125, и остале
збирке наших песника. Допро сам све до Диса, а затим, у прози,
до Исидориних Сапутника, објављених у време балканских ра-
това. Знао сам и за Скерлићеву реакцију и на Диса и на Исидору,
и све те модерне покрете још тада сам упознао, и оно њихово и
оно против њих. Рат су за мене били рањеници, који су бродом
пристизали из Београда.
24 Злочин и казна, први део, објављен је још 1888, у преводу Јефта Угричића,
а у целини 1914. године, у преводу Јована Максимовића.
25 ��
То је Антологија новије српске лирике Богдана Поповића, штампана у [199
Загребу.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА Дочек на пристаништу на Сави првих рањеника био је свечан.
Доцније, све мање свечан, са све више мириса карбола и болнице.
Морам да признам да нисам био од оних који су се бацили на по-
сао по болницама; болница је била смештена у згради гимназије,
згради још из Милошевог времена. А што се тиче ратних оруђа,
и оружја, сем војника и резервиста који су долазили и пролазили
кроз Шабац, сам нисам ништа упознао. Али сам упознао аустриј-
ске мониторе с управљеним цевима на обалу Србије од оног трена
кад су започеле српске победе у Старој Србији и продор Срба све
до Драча, што је изазвало аустријске претње. И већ 1913. основана
је Албанија са аустријским принцом на престолу. Онда ја, оно што
сам тек доцније схватио, нисам ни слутио да је на другој обали
дуж Саве и Дрине било 130.000 аустријских војника спремних
да сваког трена умарширају у Србију. Из тријумфалних написа
српске штампе није се ни могло наслутити какве се опасности
крију око тих река, које су нам личиле на неко море које опкољава
и чува Србију, а оне су у ствари могле да постану воде преко којих
се лако пребацују мостови, као у кинеским и јапанским баштама
и језерима, и преко њих брза војска.
Морам да поменем и то да мене није само литература у том
тренутку занимала, већ и нешто друго, нешто што је било неиз-
бежно у нашим гимназијским данима. То је било занимање за
социјалне и политичке прилике у нашој земљи, које су у мени
нашле своје одјеке још у току мог трећег разреда гимназије у
Пироту. Међу мојим првим детињим и дечачким играма, иако
малобројним ипак играма, појавио се и социјализам. Али ја сам
га у први мах доживео на неки дечачки начин. У улици у којој смо
у Пироту становали, за оно време дугој, данас вероватно краткој
и уској, преко моста на Нишави, било је углавном кућа-станова за
чиновнике, и можда једино две-три куће житеља самог Пирота. У
једној кући те улице једна старија удовица издавала је станове за
ђаке, тј. за ђаке који су долазили из Црне Горе и учили у Пироту
гимназију. Таквих ђака тада је било доста у читавој Србији. Они су
били много старији од осталих ђака у гимназији, и сви су носили
бркове. Пирот је у то време био познат и по томе што је у њему
био доста јак омладински покрет. На челу му је био Драгољуб
Јовановић, одличан и примеран ученик, који ће доцније постати
члан Земљорадничке партије, који ће после Другог светског рата
нестати са политичке сцене, да би се тек последњих дана, ако се
не варам, јавио неким својим колегама, у властитом издању, са
успоменама на времена која су одавно прошла, што сам видео
из једног огласа у новинама.26 Тај покрет био је доста развијен.
Кружоци су били у многим кућама. Један кружок био је у кући у
којој су становали ђаци из Црне Горе. Ја сам се интересовао за те
састанке и долазио сам на њих баш у ту кућу. Моја радозналост
26 ��
Драгољуб Јовановић, Људи, људи. Медаљони 56 умрлих савременика,
200]
Издање пишчево, Београд, 1973.
била је велика, али Црногорци су ме некад примали као „господско
дете“, које ће непримећено моћи да се шета око куће да пази и да
јави ако се појаве професори. Због Драгољуба Јовановића била
је нека хајка против тих кружока, уопште против омладинског
напредног покрета. Драгољуб није био истеран из гимназије
само због доброг учења, примерног владања и сиромаштва. Али
професори су с времена на време обилазили ђачке станове, наро-
чито ђака који су долазили са стране. Тако сам ја већ од почетка
схватио да политички живот мора да чува неке своје тајне, како
онда тако и сада. И увек.
Моја радозналост није била само ту, била је на све стране
расута, од озбиљних разговора до дечијих игара, од расправа у
школи и међу друговима до заједничких излазака... Већ сам био у
трезвењачком друштву, вероватно зато што ми је оно омогућило
да одем, и то сам, први пут сам, на слет у Крагујевац. То путовање
нисам ни данас заборавио. „Увод у сећање“ из Пропланка и ума
односи се на то моје путовање, чак и један сан. Тај четврти мој
такозвани разред, кад није било наставе, протекао је као неки
распуст. И први пут тада почео сам да осећам и друге а не само
чланове моје уже породице, моје путујуће позориште од седам
чланова, пошто су на свет после мене дошла још два брата. И
то је можда био разлог, та многобројност у породици, што сам
друштво почео тражити и ван куће.
Можда би било згодно овде да поменем и то двојство у мом
братству. У мом првом братству, са старијим братом, било је неког
сливања у јединство, у једно, што би рекли егзистенцијалисти;
мање смо говорили а више били заиста јединствени. А десет
година разлике између мене и моје друге, млађе браће, огледало
се у томе, филолошки говорећи, што ми старији, ја и Димитрије,
оца нисмо звали „тата“ ни „оче“, као у другим породицама, већ
просто по имену. А два млађа брата звала су га по свим прописима,
односно „тата“, а маму „мама“. То што смо оца звали по имену,
ако је веровати тумачењу моје мајке, долазило је од захтева, а ја
бих рекао и од воље моје бабе по оцу, која је сматрала, како нам
је касније говорила Љубица, мајка, да би наш отац, ако му се об-
раћамо именом, што дуже остао млад. Тако је отац, бар за мене,
остао у исто време мало далек а ипак некако близак, као што је
близак неки старији друг или неки пријатељ, рођак. То можда
објашњава што је постојао и мој дијагонални отац, мој ујак Милан,
о чему сам раније говорио. Ону концепцију, оно објашњење тог
проблема, које психоаналитичари уносе са комплексом Едипа ја
немам. Понекад ми се чини да су та моја млађа браћа као нека
деца из другог брака, из друге породице. А то не треба да буде
чудно, јер између мене и девојчице која се родила иза мене и умрла
после годину и по дана, налази се тешка болест моје матере, која
се једва извукла. Ту њену болест ја сам теже доживео него остали,
јер смо за то време били у Крушевцу код њене породице. А то
[201
моје осећање према млађој браћи долази и отуда што сам ја првог
КЊИЖЕВНА ГРАЂА брата затекао и поред њега се освешћивао, свесно се будио, а пред
овом двојицом који су дошли ја сам већ доста знао о животу, јер
ми увек много пре знамо него што сазнајемо. Тако да сам и ја, то
могу да кажем, на неки начин учествовао у њиховом стварању.
Осећао сам како се трбух моје мајке цепао кад је требало да се
они роде... И о томе не треба сада ништа више да говорим...
За Први светски рат био сам психолошки припремљен и не
знајући то у току 1913. и 1914. године. У школи сам тада про-
читао Рат и мир и многе друге књиге. Али нисам био прочитао
све што је требало у тим годинама прочитати. Та година је зато
била значајна за мене. Још одраније сам знао за расправе између
модерних и старих, између Дела и Српског књижевног гласника,
и помало сам и ја улазио у те проблеме. Све је у тадашњој Србији
изгледало тријумфално. Свуда се осећао неки полет, неки узлет.
Али то је одједном прекинуто. На Видовдан даване су награде,
била су нека молепствија, ако се не варам, владике, егзерцири и
друго. За мене је било незгодно то што сам баш у том разреду
имао једну четворку више, или једну петицу мање, да бих био од-
личан. Бојао сам се зато како ће проћи свечани ручак кад ме отац
пита за оцене. За послеподне било је одређено да идемо на неку
приредбу. Ја сам се спремао да одем тамо после тог заједничког
ручка. Међутим, вест да је у Сарајеву убијен престолонаследник
Франц Фердинанд све друго са тог нашег ручка, била је као кад
неки несрећан, увређен човек одгурне све испред себе. Са тог
нашег стола испод кајсије у дворишту као да није остало ништа,
као да и није било ручка. Отац је заборавио и да ме пита за оцене.
Кренуо сам после из куће да бих дошао на ону прославу, али успут
сам видео како скидају заставе, које су раније биле постављене,
углавном у част ослобођења Старе Србије и Косова. Кад сам срео
једног друга, Борислава Петровића, сина команданта града, рекао
ми је да се приредба за послеподне неће одржати.
Тада је у ствари и почео рат. Али најпре, није се, наизглед,
ништа мењало. За првих двадесет дана ништа се није десило
споља. Али осећали смо ипак да није све као раније. Мајка је
спремала ствари да идемо за Ковиљачу, јер два ранија предвиђе-
на летовања била су пропала због болести млађег брата. Ја сам
продужио да живим као што се живи за време распуста, ту сам
технику знао из првог, из Балканског рата.
Та привидна тишина нагло је прекинута једног поподнева.
Отац је хитно дошао из канцеларије – био је окружни благајник
– и рекао да је мобилизација већ објављена, још не у граду, али
ускоро ће се и у њему знати. Са кофером, који је раније био
спреман за пут у бању, и са још нешто мало ствари, кренули смо
за Лајковац, да бисмо ту узели воз, ускотрачни, до Младеновца.
Уобичајено путовање од Шапца до Крушевца, Савом до Београда
и даље железницом, због могућности да почне рат и Аустријанци
упадну у земљу, није било више могућно. Требало је зато одмах
202]
ићи на југ, што даље од река које су нас опкољавале, не више као
безбедно море, него сада као претећи таласи. Најпре смо дошли
у Лајковац. Био је јул. То време и тај долазак сам запамтио и за
много година доцније. О том јулском дану једном сам записао
десет-петнаест редова, који се налазе у Лажи и паралажи ноћи,
на челу поглавља „Кроз ноћ и ветар тај“. Тај јулски давни трену-
так забележио сам у ствари у Атини, на тргу Омонија, где ме је
слична светлост подсетила на ону у Лајковцу. Имао сам и тада, у
Атини, као некад давно у тој србијанској варошици, осећај да сам
ја откинут од нечега и да за мене почиње неки други живот.
Ми смо били први становници из Шапца који су пошли на
југ. Тек пред вече дошла је породица мог школског друга Бори-
слава Петровића. И кад се спустила јулска ноћ, пуна и препуна
месечине, лагано је кренуо воз препун војника и резервиста који
су журили на своја мобилизациона места. У Младеновцу се већ
осећао рат, прави рат, хоћу да кажем повлачење; људи су били на
станици, ускакали су у возове, и у теретне вагоне, само да оду што
даље од границе. Већ су се чуле вести да је Београд пао, па затим
да није пао, све је било ускомешано. Аустрија је објавила рат Ср-
бији одмах после примања одговора од Србије на ултиматум. Ми
смо у Младеновцу били десетог или једанаестог јула, по старом.
У Крушевац смо стигли истог дана поподне. У Крушевцу је још
све било мирно. И да нисмо знали зашто журе војници и резер-
висти, тог дана ништа не би личило на рат, као да је опасност од
рата много далеко. Породица Петровић је продужила за Скопље,
али су у Крушевац почеле да долазе избеглице из Београда. Није
прошло ни пет-шест дана а Крушевац је био препун избеглица.
Највише су се у њему задржавали чиновници. Влада и остали из
владе отишли су за Ниш, команда војске била је у Крагујевцу;
тако су се сви распоредили по унутрашњости Србије. Крушевац
је за месец дана имао готово дупло више становника него раније.
Породица моје мајке у Крушевцу, у којој смо ми ранијих година
све до 1910, а ја сам још и 1911, преко лета проводили велики
школски распуст, у тренутку кад смо стигли била је готово сведена
на две особе, на моју старамајку Вему и на једну тетку. Ујак Милан
био је још раније отпутовао за Карлсбад, Карлове Вари, и сви су
се плашили за њега. Мост на Сави код Београда био је прекинут,
али из Аустрије се још могло доћи преко других земаља, чак и
преко Швајцарске, Италије и Грчке. А неки су стигли у Београд
пре но што је мост био прекинут. У другој кући, кући ујака Уроша,
који је умро 1910. године, налазила се само моја ујна. Тако се овај
наш долазак потпуно разликовао од оних ранијих. У штали више
није било коња, у зобари зоби, нема ни фијакера, чак су у једном
делу куће били неки станари. Тако је та кућа те године престала
да постоји за мене као нека чаролија. Почео је у њој један други
мој живот, живот у рату.
У Крушевцу улице су убрзо постале живе, људи су тражили
собе, храну, војници су пролазили, пукови су пролазили. Долазиле
[203
су вести са фронта. Појавило се и једно помрачење сунца, као у
КЊИЖЕВНА ГРАЂА Почетку буне против дахија, као знак да ће рат бити крвав. Кроз
разбијене флаше пива гледали смо то помрачење. Сличних знакова
било је и у време Анексионе кризе, 1908. године, осећање немоћи,
апсурда, страха, који је Србију захватио са две стране, са запада и
са севера, а уз то још и са југа и истока, где је некад била Турска,
а сада Бугарска. Сада, 1914, та опасност је имала други вид, јер
је с Бугарском Србија водила последњи рат. У том свету који се
рушио, кад сам имао осећање да се и сам цепам од земље, као
нешто изоловано, неизбежно издвојено, у тој кући у Крушевцу,
где се баба чула како вуче ногу по шљунку – што и сада чујем у
ушима, и видим оком, што је помало описано у Глухом добу кад
онај војник вуче ногу по песку – у свему томе видео сам нешто
ново и за мене самога, нешто што не бих доживео да се рат није
догодио. У тој кући у Крушевцу, сада другачијој него некада, ја
сам најзад почео да шњурам, да трагам. Открио сам одмах да у
летњој кујни постоји права соба, закључана катанцем. То сам
откључао, видели су шта радим кад сам већ био унутра. Почео
сам да отварам сандуке у тој соби да вадим из њих књиге. Ту је
било свега од књига и часописа, почев од комплета Отаџбине
Владана Ђорђевића, па готово све што је било објављено у Ср-
бији до 1911. године. Ту су биле две библиотеке, једна је била
библиотека породице Брзак – један из те породице је коаутор
Ђида27 – а друга је библиотека мог ујака Милана, који је књиге
спаковане за пребацивање за Београд ипак оставио у старој кући.
Почео сам да читам те књиге, и томе није било краја. И не само
то. Сишао сам у подрум и наставио трагање. Тамо сам нашао не
књиге, него разне алкохоле. Нашао сам једну флашу вина старог
око 25 година, на дну се видело нешто браонкасто.
Још на једном месту сам пронашао књиге. То је било у кући
једне моје тетке, испод саме Багдале. Било је тамо исто тако пуно
књига, из Српске књижевне задруге, њеног „Забавника“ и других;
све те књиге остале су од теткиног свекра, нововерца. Долазио сам
да читам и у кућу другог ујака, поред чесме. Тада сам прочитао
ваљда све што се у Крушевцу могло наћи у то време. Тога није
било мало. Долазак ујака Милана и ујне, и моје бабе из Шапца,
коју су Аустријанци протерали, пореметио је распоред у кући.
Онда смо ми потражили стан у близини, код неких Грка, Фоне-
тових, трговаца. Био је и у тој кући један павиљон, у којем сам
проводио време читајући. Почеле су да стижу новине и вести о
рату. Набавке хране по све празнијим бакалницама, набавке одела
по све празнијим продавницама текстила – све је то било присутно
у том мом читању. Вести са фронта бивале су све страшније. Па
онда је дошла контраофанзива, продор у Срем, па опет повлачење
избеглица. Тако су куће у Крушевцу опет постале пуне.
Долазак мог ујака и ујне, преко Италије и Солуна, остао ми
је у памети, и тај фијакер којим су из Сталаћа дошли – јер возови
204] 27 ��
То је Драгомир Брзак, а коаутор је Јанко Веселиновић.
више нису радили, сем за војску – тај кофер њихов, какав сам
доцније видео у Музеју Лењина. Искрсла је доцније у мени чи-
тава једна прича како је то било могуће да тај рат нагло наиђе, да
бане такорећи изненада, и да се пред њим нађу и генији, и обич-
ни људи подједнако несигурни и неспремни. Кад сам на улазу у
Лењинов меморијал у Кремљу, где је живео са Крупскајом, видео
те његове кофере који су ме подсетили на кофер мога ујака, те
кофере с којима је путовао док је био у изгнанству, својевољном
изгнанству, схватио сам да је и тај Лењин био изненађен ратом,
чак и он који је знао и предвиђао и атентате и револуције... Како
мом оцу није пало на памет кад је чуо за атентат, да упостави
неку везу између оних босанских ђака који су почетком тог јуна
прошли кроз Шабац и атентата? Или је он успоставио ту везу,
због чега смо ми били прве избеглице из Шапца. Хоћу да кажем
како нам дуго треба да изађемо из тајне, из обруча, из ватре, и
леда и ватре. Хоћу да кажем да се и Лењин нашао изненађен, али
се није вратио у Русију да би, као што се Жорес28 заклео, да ће
радничка класа Европе генералним штрајком зауставити рат, то и
учинио. Те све загонетке један су од мотива што нисам наставио
Глухо доба и Коцку29.
Ја лично био сам један од првих који је слутио да ће рат, овог
пута Други светски рат, захватити и Југославију. Тај ми је други
рат открио колико људи не виде стварност, и како их тек рат тргне
као из неког сна иако мисле да су свесни свега што се око њих
догађа. Србији 1914. заиста није било стало до рата. Путник се
био нашао у некој бањи у Аустрији, Пашић је ишао по Србији због
избора, ја га се сећам, био је и у Шапцу, у хотелу „Европа“. Или је
људска моћ хипокризије у нашим политичарима била тако велика
да су они све то урадили да би показали како нису били умешани
у атентат. Ја сам тачно осећао: нема школе, нешто ће се десити.
Исто тако сам осећао да ћу и ја нешто сам урадити, да ћу нешто и
сам бити, признајем, никада ми није пало на памет да идем у до-
бровољце. Моја ратничка душа није се никад открила у то време.
Други су одлазили у болнице, на фронт, у добровољце, а ја нисам.
То је било вероватно зато што ја и читава моја породица, која је
била пацифистичка, припадамо оној Србији која није ратничка,
оној идиличној Србији која је у хероику уведена историјом, окол-
ностима историјским а не својом ратничком особеношћу. Ужасно
се љутим кад велики пречани, као Јаша Игњатовић, кажу да Срби
треба да се бију са Турцима а да се не мешају у ствари Војводине.
Јер нису Срби само ратници, војници, капетани... Ја мислим да су
Винаверове песме о војницима најближе том правом осећању за
рат и херојство код Срба. Пацифизам је у Србији много већи него
што се говори у нашој литератури. Зато ја волим Лазу Лазаревића,
28��
Жан Жорес, француски социјалиста.
29 Матић мисли на свој роман Коцка је бачена, објављен 1974. у издању
�� [205
Српске књижевне задруге.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА и неке друге писце, који говоре о правом животу у Србији XIX и
XX века. Ова два-три последња рата све су то закрилила. У нашој
литератури нигде нема правог живота, нигде љубавне тематике,
као да љубави и нема у животу, свуда само ратничка традиција.
Да наша традиција није само херојска – доказ су и сталне сеобе
њене. Трагови српски виде се свуда по Европи, у Немачкој чак,
код Берлина, у Чешкој, Мађарској, Русији, Аустрији, Румунији...
Ми смо се селили не да бисмо ратовали, већ да бисмо избегли
ратове... Али то ће показати историчари и други научници. Наше
је да видимо и оно што се налазило у нашем народу и између тих
ратова, између ратне хероике.“
Шести разговор
У разговору одржаном 27. XII 1974. Душан Матић говорио
је о преласку преко Албаније и одласку у Француску.
„Моје повлачење из Србије почиње у јесен 1915. године из
Крушевца, где смо већ били избегли. Почетком октобра 1915.
дошле су и до нас вести да је на северу поново почела, и на
западу, немачко-аустроугарска офанзива. Исто тако, у рат је у
то време била ушла и Бугарска, са истока. Такорећи одмах кад
сам чуо те вести по мене је дошао један жандарм. Рекао ми је
да узмем ствари, као и ствари за спавање, што је био знак да ће
се ићи даље, и да пођем с њим. А већ су наилазиле избеглице са
севера, из Београда, Шапца, Смедерева и других градова који су
већ били освојени. Ја сам пошао за Чачак, где се већ налазио мој
отац, који је ту дошао из Ваљева. У Крушевцу су остали: моја
мајка и два моја млађа брата, и бака, а мој старији брат био је
одавно мобилисан.
Готово истог дана кад сам стигао у Чачак, возом који је пре-
возио само војнике, повлачење је било почело, јер је једини пут
који је остао за повлачење била Ибарска долина, којом се ишло
до Краљева и Чачка. Поред свих покушаја да се Србија охрабри
вестима да ће савезници доћи у помоћ са југа, преко Солуна, и
поред венаца којима је украшавана свака станица дуж пруге Ниш–
Скопље и даље куда је требало да прођу савезници, повлачење
је настављено. Украшавање је било узалудно, јер су Бугари већ
били доле. Пресекли су брзо везу са Грчком. Зато се сва Србија,
средња и западна, повлачила Ибарском долином, а само је источни
део Србије и војска која је била на фронту према Бугарској ишао
преко Преполца, тј. преко Куршумлије. На том путу на Преполцу,
где је ситуација вероватно била најтежа и најгрознија, извршио је
самоубиство Ускоковић, што се чуло кад смо били у Призрену.
Мом оцу дати су коњи за повлачење, због државног новца,
докумената и књига које је носио. Са нама је био један, па затим
два жандара. Пошли смо из Чачка одмах према Црној Гори.
206] Пут је ишао преко Јелице, а онда се одвајао за Гучу и одатле за
Ивањицу, и преко Голије даље. Трећег или четвртог дана нашег
повлачења, пошто смо једну или две ноћи провели у Ивањици,
нашли смо се у Сјеници. Никад нећу заборавити ту зграду, у
којој смо ноћили, зграду ваљда среског начелства, тек изграђену,
облепљену блатом, неокречену... Била је симбол нечег прекину-
тог, насилно недовршеног. Ту смо добили обавештење да је пут
за Црну Гору врло тежак и скоро непрелазан због снега који је
почињао већ да пада, а постојала је и опасност пресецања управо
тог пута аустроугарском офанзивом. Зато смо били упућени на
Нови Пазар, где смо се нашли – памтим – 26. октобра, односно 8.
новембра; то сам вероватно запамтио зато што смо стигли баш на
Митровдан. Сећам се живо тог боравка у Новом Пазару. Ту смо
провели два-три дана у неком очекивању. С неким мојим другом,
или са неким младим писаром из канцеларије мога оца, попео
сам се на онај брег над Пазаром на коме су Ђурђеви Ступови.
Ја сам већ знао да су Ђурђеви Ступови били бомбардовани за
време српско-турског рата 1912. године, јер су Турци ту били
поставили своју артиљерију и батерије. Био је диван дан кад смо
стигли на брег. Кроз те лукове старе грађевине, сада срушене и
празне, остало ми је у очима то плаво небо, чисто и пресечено
рушевинама, луковима. И кад понекад мислим о такозваним
ситуацијама, у којима би егзистенцијалисти хтели да виде целог
човека или читаву његову судбину, онда би то за мене било то
небо између рушевина и фрагменти некаквих фресака на зидови-
ма. Ако се неке такве слике-метафоре налазе понекад код мене, у
мојим текстовима, као што је она фамозна кућа у Ломиној улици,
која нема тавана, и види се само небо, чисто и празно, онда оне
потичу из те слике, из визије Ђурђевих Ступова крајем октобра
или почетком новембра 1915. године. Приликом нових одлазака
у Сопоћане, после двадесет година, поглед ми се поново задржи
на том брегу на ком су Ђурђеви Ступови. Ако ме пут још једном
тамо наведе, моћи ћу још једном да измерим терет година на
мојим раменима, јер ми данас изгледа несхватљиво да се може
тако лако попети горе и вратити се а да у телу не носим ниједну
заморну или уморну линију од тих мојих седамнаест година. Тако
понегде постоји неки часовник нашег трајања у времену иако
нема казаљке на њему...
У Новом Пазару сазнао сам за смрт песника Велимира Рајића.
У нашем друштву нашао се његов брат из Горњег Милановца и
стално је говорио о њему.
Онда је настало брзо повлачење. Преко Косова поља прешли
смо не прекидајући пут. У Приштину нисмо ни улазили, тек смо
је додирнули, и то само оне куће са периферије на којима нема
прозора према улици. Онда смо пошли за Урошевац. На самом
Косову пољу, од Приштине према Урошевцу, видео сам мојих пет
мртвих робијаша, који су били повучени из затвора из Пожаревца,
из Забеле. Било је блато, замрзло се. Робијаши су лежали смрзнути
[207
од зиме у смрзнутом блату. Били су мртви. Најстра-шније су код
КЊИЖЕВНА ГРАЂА таквих који остају да леже мртви на путу слеђене очи упрте у
небо. Овде говорим о њима, а литерарне лажи које сам ставио у
моју песму – да су то први мртваци које сам видео у рату – много
мање су важне од чињенице да ја те мртве робијаше и данас гледам
са очима укоченим према небу... Те исте ноћи нисмо спавали под
кровом. Ноћ пред Урошевцем провели смо по једном страшно
кишовитом времену, нисмо могли да останемо под арњевима од
кише, већ смо се спустили под кола, где смо прострли оне душеке
што смо имали. Ноћу су се врло јасно и дуго чули крици неки,
крици заробљеника или ухапшеника које су тукли. Мој отац је
вероватно знао шта је, али ућуткивао ме је и нисам смео да питам.
Тек после много година сазнао сам да је српска Врховна команда
у том наглом повлачењу после Мекензијеве офанзиве успела да
пребаци оних 50-60000 аустријских заробљеника и да их поведе
са својом војском. Довела их је до Драча или Валоне, и ту их, оне
који су остали, њих око 36000, предала италијанској команди, која
их је одвела на нека острва, на Липаре вероватно. То је био неки од
аргумената савезницима, а нарочито Србији, приликом склапања
мира са Аустроугарском. Исто тако, сазнао сам, за време друге
окупације, да је међу тим заробљеницима из аустријске војске био
и онај чувени усташа, писац, доглавник за време НДХ – Миле
Будак. Иако је од оних 50-60000 велик број приступио формирању
југословенских јединица од аустријских заробљеника – још у
Нишу је била прокламација о уједињену југословенских народа
– Будак није хтео да се прикључи тим добровољцима. О томе,
кажу, а вероватно и о разлозима што није хтео да се прикључи
добровољцима, он је писао у свом дневнику из Првог светског
рата; можда се у том рукопису налази и објашњење његовог
доцнијег држања према уједињеним народима у Југославији и у
времену НДХ. Ја сам покушавао да то добијем, али за време рата
нисам успео, а и даље мислим да би неко требало да проучи тај
дневник, јер и он припада југословенској књижевности.
На путу за Призрен, код Суве Реке, врло живо се сећам да
сам видео трагове паљења на оградама, кућама и двориштима још
из времена арнаутске побуне у тим крајевима из 1913. године.
Запамтио сам био одраније, то се причало у породици, да је син
историчара Љубе Ковачевића, студент, учествовао у угушивању
те побуне и да није могао да поднесе поступке наших војника
према том народу, и пошто је био син познате личности, усудио се
да оде код неког високог војног старешине, вероватно код Степе
Степановића, и да га замоли да га пребаце у болничку чету да
више не би учествовао у паљењу и пуцњави.
У Призрену је било толико војске и избеглица, као што се
вероватно никад у историји није било скупило у њему. Јер При-
зрен је био последња тачка Србије, даље је била Албанија, даље
је требало ићи у страну земљу. Никоме се није ишло тамо, сви
су се надали до Призрена да ће се нешто изменити и да ће се
208]
вратити домовима. А у Призрену све је било готово. Требало је
поћи ка мору и тамо тражити спас. Други пут којим се ишло ка
мору, раније започет а раније и завршен, био је пут преко Пећи
и Чакора и једног дела Црне Горе, којим је Растко ишао. Тај пут
је и сад страшан, а још је био страшнији у то време. Пут преко
Пећи ишао је преко Црне Горе, па се после спуштао на Скадар,
а пут преко Призрена водио је поред Дрима право на Скадар и у
албанске луке, преко којих је било обезбеђено повлачење спора-
зумом савезника са Есад Пашом, који је дошао на чело албанске
државе после аустријског принца. Савезници су, по том споразуму,
могли да улазе у албанска пристаништа, у Сан Ђовани ди Медуа,
најближе али најнесигурније и најмање пристаниште, у Дурацо
(Драч) и у Валону, најдаље пристаниште од Скадра. И сви путеви
су се сконцентрисали на Скадар, и они преко Црне Горе, и они
преко Призрена, Љум Куле, Црног Дрима. Из Скадра се после
морало ићи даље, за Љеш и Драч.
Ситуација у Призрену била је чудесна и мрачна од силних
судара и неразумљивих и неочекиваних сусрета на које сте наи-
лазили. А у Скадру је била концентрација људи још већа, јер је
сва Србија која се повлачила, сем оног дела војске који је из Ма-
кедоније директно ишао за Драч и Валону, туда морала да прође.
Нешто је војске и избеглица отишло одмах на југ, у Солун, али то
је било малобројно у односу на онај силни народ који се скупио
у Призрену и Драчу. Ја сам негде описао нешто мало тога што се
дешавало у Призрену, а специјално пут до Љум Куле онда када
сам писао о манастирима на Косову, али то је огромна, неисцрпна
тема, да би могла једним малим описом да се обухвати. Добили
смо у Призрену два коња, кола смо морали да оставимо јер смо
знали да нема доброг пута за њих од Љум Куле. После Везировог
моста била је козја стаза, ишло се уз планину, у снег и хладноћу.
Зима је почела одавно у тим брдима. Љум Кула је била гробница
артиљерије и свег тешког оружја српске војске, које је бацано
у Дрим. На коњима су даље могли да се вуку само митраљези
и лако оружје. Дан кад смо пошли из Призрена био је диван и
сунчан, али већ нас је у Љум Кули дочекао снег. Одмах смо из
Љум Куле пошли ван насеља, даље у планину, јер је постојало
обећање да ћемо наићи на куће у којима ћемо преноћити, беса је
то гарантовала. Наишли смо на те куће. У њима је било огњиште,
соба застрвена покровцима, све чисто. Ту смо провели две ноћи,
а трећу или четврту ноћ провели смо поред хана, усред планине.
Хан је био препун људи, коња. Следећу ноћ провели смо у кући
тек направљеној, на брзину облепљеној, која је пре тога или по-
сле тога била припремљена за краља Петра и војводу Путника. А
Пашић и остали ишли су на коњима. Сећам се кад су пролазили
поред нас. Не знам да ли је сачувана Пашићева фотографија из
тог времена, али сећам се да је на коњу подсећао на фотогра-
фије старог Толстоја кад му је било седамдесет или осамдесет
година. (Изгледа да стари људи, кад се нађу на коњу, добију ону
[209
полетност коју су давно изгубили.) У тим најтежим тренуцима
КЊИЖЕВНА ГРАЂА наишао је и престолонаследник Александар на коњу. Зауставио
се и упитао нешто, али нису му одговорили баш задовољно, јер
ситуација је била стварно очајна. То може да напише неки будући
романсијер, али све верно да прикаже. Као што је рекао Толстој:
„Треба приказати тачно и истинито декабристе, али исто тако и
цара Александра Павловича. О том Толстојевом покушају да да
други део Рата и мира остало је само око стотинак страница о
повратку једног декабристе из Сибира; то је преведено код нас у
једној свесци „Забавника“ Српске књижевне задруге пред Први
светски рат.
У Скадар смо стигли међу првима. У кафани која није личила
на кафане које сам дотле познавао већ пре на неку нашу посла-
стичарницу, али и на нешто више од тога, где је исто тако било
и пића и бомбона и колача, нашли смо одмах собе и кревете. Ту
је било релативно мирно током првог дана. Док наједном нису
почели да пристижу из Подгорице и са других страна. Из те куће,
коју је држала једна Црногорка са пуно талијанских речи у говору
(faculet – марамица), прешли смо у једну другу зграду коју су нам
дали, и спремали се за даљи пут. Аероплани су почели да лете
врло ниско и да бацају бомбе ручно. Направили су у почетку доста
жртава јер су улице врвеле од народа, који није очекивао нападе
из ваздуха, јер за њих није ни знао дотад. А народа је било много.
Јер влада је била повела све са собом чиме би могла да одржи и
очува државни идентитет и суверенитет Србије, и не само она,
већ и Скупштина, Контрола, Касација и други органи државе. Чак
је и мој отац, окружни благајник, понео све што је могао понети.
То је било повлачење целе државе. Сва та документа и мој отац
и остали предали су коначно у Марсељу. А последња група оних
који су носили документа тих установа остала је у планинама,
била је пресечена од аустријских трупа.
Затим су се у Скадру чекали бродови. Мој отац је био обаве-
штен да једног дана кренемо за Сан Ђовани ди Медуа на брод. Тај
вратоломни пут према Сан Ђованију, сада само са једним коњем
који је носио документа и нешто ствари, и због којег смо се дуже
задржали на путу него да смо ишли без њега, био је у ствари уза-
лудан. Кад смо дошли у Медову, брода није било, био је отишао
те ноћи. А кад смо се ми појавили, у затон је улазио један други
брод, али је наишао на мину, и потонуо. Међутим, дан се показао
дивно сунчан, блистав, блистав и леп, море плаво и препуно сунца
и светлости, иако је био 6. децембар, Свети Никола. Пред таквим
морем, које сам ја тада први пут видео, заборавили смо чак и то
што смо испустили брод, бар сам ја заборавио. Пошло нам је за
руком да на брегу изнад самог малог пристаништа импровизирамо
један шатор, да запалимо ватру, да отворимо конзерве, које су ту
већ донели савезнички бродови, да уместо хлеба једемо двопек,
да логорујемо усред рата. Али ћудљивост мора показала се већ те
ноћи. Бура и ветар срушили су наш мали шатор, угасили ватру,
210]
тако да смо ујутру сишли ка мору и уз стену дигли нови шатор,
крај малог војничког гробља са чемпресима оних наших војника
који су ту изгинули 1912. године. Ту се убрзо нашло још избе-
глица које су надолазиле у Сан Ђовани. Специјално сам запамтио
једну породицу из Земуна, Радојковиће, са пуно мале деце. Они
су се повлачили после сремске офанзиве српске војске и против-
офанзиве Аустријанаца 1914. У том малом пристаништу остали
смо дан-два, не више, исто тако смо мало могли да се крећемо
слободно, јер је сав простор био испуњен другим избеглицама
које су пристизале, и требало је чак и простор и место које смо
заузели чувати. А затим одлазак у Љеш по храну, мој или очев,
и то по скупе паре; узимали смо хлеб, коштуњаве крушке, ја-
буке, то се једино могло добити. А онда бомбардовање. Мира
је било овде као и у Скадру врло кратко. Аероплани су се брзо
појављивали и бацали бомбе на пристаниште и на људе. Сви су
се ујутру пели уз стене да се ту нађу кад наиђу авиони, или су
ишли према Љешу да се сакрију у густом шибљу. Сан Ђовани и
сав тај северни део Албаније био је близу Боке Которске, где су
били аустријски бродови и авиони. После рата многи су чули да су
међу авијатичарима у аустријској војсци били и многи Срби, међу
њима и један доцнији монден, неки Коњевић. Тако се и у првом
рату догађало делимично оно што и у другом, да су наши били
и са једне и са друге стране, као што је било и раније, за време
одбране задарске тврђаве за време Наполеона, кад је аустријски
цар одликовао и једне и друге.
Ти дани у Сан Ђованију били су за мене најтежи дани у току
повлачења. Ни они хладни дани у брдима, ни оне тешке чизме
пуне воде нису ми били тако неиздрживи као тих неколико дана у
малом пристаништу надомак бродова који нису могли ући у њега,
или у које ми нисмо могли ући ако се они приближе обали. Људи
су били изгладнели, младићи су били изгубљени, лутали су од
групе до групе, које су се формирале и преформирале непреста-
но. У нашу групу крај ватре скупљали су се људи које ни раније
ни доцније никад нисмо срели. Било је све необично, чудновато,
тешко схватљиво. Неколико бродова је дошло до близу обале и
отишло препуно оних који су успели да уђу у њих, а нама, мени
и моме оцу, није пошло за руком да уђемо. То у ствари нису ни
били бродови за избеглице, били су то бродови за оне из Скадра, за
високе официре и познате породице. Као да је и мој отац изгубио
неку везу, или се ја нисам снашао. Требало је преко конопаца пети
се у брод, улазити кроз прозор. И то је било несхватљиво. Најзад
је прострујала вест да је и Црна Гора капитулирала. Био је можда
последњи дан месеца и године кад је дошао краљ Никола, укрцао
се са својом свитом на брод и отишао30. Била је тако изгубљена
и последња нада да се можемо одржати. Одмах већ, око Божића,
кренули смо за Драч. Ни то није био пут којим смо ишли, била је
30 ��
Краљ Никола је бродом отишао у Италију 21. јануара (8. јануара по [211
новом) 1916. године.
КЊИЖЕВНА ГРАЂА стаза, час шира час страшнија. Требало је бацати дрво као брвно да
би се прешло преко речице или мочварних предела, пуне пустиње.
Један град у даљини, са зидинама као из средњег века, била је то
Кроја, гледали смо три или четири дана. Спавали смо на лишћу
и на земљи. Од ствари нисмо имали ништа. Само сам ја носио
неке књиге у мушеми: Петровићев Француско-српски речник у
две свеске31, Историју новије филозофије од Бране Петроније-
вића, Петраркине Сонете на француском, једну Шопенхауерову
књигу на француском, а можда и још неку. Никад не знам да ли
сам тај Француско-српски речник, тако гломазан, понео зато што
сам знао да ћу ићи у Француску или што сам желео да одем у
Француску, или је то била случајна претенциозност малог сноба
који је можда био у мени. Тада нисам знао, да мало иронично
кажем, за Стендалов став за време повлачења француске армије
из Русије. Стендал је и у време најтежих искушења својих са-
бораца био чист, избријан, као да око њега није било ни мртвих
ни рањених. То повезујем с једним мојим сусретом у Призрену
с једним смешним шабачким гимназијалцем, о чему сам раније
негде причао. Тог гимназијалца, који је био само годину дана
старији од мене, срео сам у оном избезумљеном Призрену врло
лепо обученог, са шеширом на глави, са чистом кошуљом, као да
није био у Призрену из којег је требало даље бежати, већ у Кнез
Михаиловој улици у журби да нађе нову кравату. После ништа
није било од њега, а страшно је био амбициозан. Хоћу да кажем
да у том времену није било само кукњаве и јада, само смрти,
како хоће да каже Добрица Ћосић у роману Време смрти32, већ
је помало било и радости, помало нормалних осећања, која живе
у човеку упркос свему што га сналази.
Ова жеља за путовањем, која се, рекао бих, наједном запали-
ла у мени почетком овог рата, 1914, била је невероватна, а ипак
природна. Први пут тада падале су ми авантуристичке мисли на
ум да ће ми поћи за руком да ћу поред руских војника, који су
дошли у помоћ нашим батеријама, или поред француских, које су
уз нешто енглеских такође дошле у Србију, моћи да се провучем
и да кренем с њима за Русију или за Француску – на Енглеску
нисам толико мислио. Чуо сам за имена градова: Кијев, Москва,
Петроград, Новгород, Париз, Верден, Марсељ... Нарочито се то
распламсало у мени када сам чуо да се једна француска батерија
у пролеће 1915. нашла у заштити Београда. То ме је навело да
у то време учим француски, који сам раније нешто поред брата
научио, и руски, који сам већ био почео пре рата. Вероватно сам
зато носио те две књиге француско-српског речника, вероватно
ми зато нису биле тешке. Нисам их скоро ни осећао, постале су
саставни део моје одеће. Али те исте књиге, кад смо прелазили
31 Аутор Речника је Настас Петровић, издање из 1898.

��
32 До почетка 1975. године, од четири књиге романа Време смрти, биле
��
212]
су објављене само две.
преко реке Мјеће, где није било моста већ брвно, пале су са мојих
леђа, пошто је мушема склизнула, и упале у воду под брвном која
је текла. И сад се догађа нешто потпуно несхватљиво! Мислите
да је мени жао било тих књига: не! Било ми је потпуно свеједно
што су пале. Гледао сам за њима док их је вода носила и нисам
ништа урадио да их поново узмем. Али су ме тад потпуно збунили
они сељаци, они војници што су ишли за нама. Њима су те књиге
изгледале свете, или само свете књиге за њих постоје, само за
њих они знају. Неки од тих људи скочили су у воду и извадили их.
Ако сам везан судбином за књиге, чини ми се да је то неизбежно
везано и за тај тренутак кад су ми ти људи изнели из воде мушему
с књигама и кад сам их поново понео са собом.
Сва та заустављања на појединим тачкама-градовима била су
на почетку врло пријатна. Сви ти градови били су чисти, умивени,
са дивним тренуцима које смо у њима провели. Касније се све
мењало, долазили су авиони, бомбардовали, народ је бежао, гинуо.
Рај се намах претварао у пакао. У Драчу смо одмах нашли нашег
рођака Недељковића, који нам је пронашао собу у хотелу. Драч
је био тада чист и леп приморски градић, као што су лепи неки
наши приморски градови. Било је и џамија у њему, али све је било
складно. Одмах смо добили обећање да ће брод доћи за дан-два.
Утолико смо пре веровали том обећању што је командант града
био пријатељ мога оца. Време је било лепо као кад смо стигли у
Сан Ђовани, али је такво и остало. На домаку града била је једна
лепа вила, муслиманска, са дискретном оградом. Вила је била
намењена Есад Паши. Одједном, око те виле, доласком избеглица,
војника, који су ту спасени пакла, заробљавања, све је оживело.
Видео сам те војнике како, лежећи око виле, на сунцу, изваљени
на леђа, ослобађају се све те гамади која је била на њима, о којој
досад нисам причао, ослобађајући се вашки и бува непријатељ-
ски. (О том биштењу-убијању написао сам недавно, у књизи о
Бретону, моме пријатељу Алену Жофруа, једну страницу; сетио
сам се Рембоове песме о томе.) У Драчу смо провели неколико
врло мирних дана, као да нема рата. У Драчу је пристаниште врло
велико, бродови су могли долазити и одлазити лако. Ми смо и
даље били у оном чистом хотелу. Ручавали смо за белим столом,
у трпезарији. Ишли смо градом, гледали улице, џамије, чекали
брод. Није било ниједно бомбардовање. Али после нашег одласка
догодило се велико бомбардовање Драча, тад је погинуо и син
команданта града, нашег познаника.
Једне вечери укрцали смо се на један брод, не путнички већ
теретни, али претворен у брод за путовање, где су била ћебад и
сламарице по палуби и у унутрашњости брода. Пошли смо око
10 или 11 сати. Пратили су нас торпиљери и један ратни брод.
Море је било немирно. Брод се непрестано клатио, тако да се
месец, који је био пао за хоризонт, сваки час појављивао изнад
хоризонта и опет падао. Спавали смо, а ја сам чешће излазио да
[213
посматрам ту игру брода и месеца и после те силне таласе о које
КЊИЖЕВНА ГРАЂА смо се лупали. А ујутру кад смо се пробудили, нашли смо се, а
ја сам то једва очекивао, између Сциле и Харибде, између јужне
Италије и Сицилије, код Месине. Месина је била страшно страда-
ла од једног земљотреса и то се још видело и са мора. Наш брод
нису пустили да уђе у пристаниште, вероватно су се плашили да
не пренесемо неку болест. Месина је, гледана са мора, изгледала
чаробна. Ти трајектори, бродови, чамци, та обала, брдо изнад
града и тврђаве... Отад се увек насмејем кад неко помене Сцилу
и Харибду. Ту између Месине и нашег брода, између барки са
воћем које би њихови власници да продају чудним путницима
који не остављају утисак неког богатства, започела су нека чудна
погађања између оних са високог брода и оних у малим баркама.
Завежљаји пуни воћа почели су да се пењу и новац да се спу-
шта на одговарајући начин. Спуштали су динаре у банкнотама,
десетице и двадесетице. Одједанпут одоздо: „Niente! Niente!“33
Почели су да протестују. Али ни Срби се горе на броду не дају
збунити. Италијанима у баркама неко од морнара објашњава да
окрену новчаницу. Ови доле то чине и виде на другој страни оне
новчанице, на којој је њима неразумљивим писмом и речима
писало нешто – десет или двадесет динара – њима разумљивим
словима и неким латинским језиком написано „Dix francs“ – (Де-
сет франака). Схватили су брзо да и тај новац што су га добили
вреди исто толико колико и други јер је за њега гарантовала
Француска народна банка. Онда су новчанице брзо летеле доле,
а горе се пунило лимуновима, поморанџама, смоквама, другим
воћем, и разним другим стварчицама. Тако је наједанпут Србија,
та изгубљена земља, затреперила изнад мореуза.
Ту смо у мореузу крај Месине провели читав дан, због немач-
ких сумарена који су се кретали у близини Сицилије. Наш брод
због тих сумарена није ни смео ићи директно на Марсеј, како је
раније било предвиђено, већ поред талијанске обале и уз пратњу
торпиљера. Тај део пута био је веома дуг и заморан. Пролазили
смо кроз олујне часове, бурне веома, брод се љуљао, шкрипао. У
даљини су се ноћу видели неки осветљени градови, али нисмо им
се приближавали. А онда смо се удаљили од Италије и прибли-
жили Корзики. Мислили смо да ћемо ту сићи. Али ту смо се само
мало зауставили, међусобно смо се поздрављали са онима што су
већ били на острву, они су дошли ранијим бродовима. Чуле су се
песме, химне. И кад је пала ноћ, брод је наставио пут. Сад се већ
знало да ће да нас искрцају у Марсељу. Поред француске обале,
која је више на северу него Месина, време је било тмурно, дували
су хладни ветрови. Тако смо догурали до војног пристаништа
Фриул. Дошли смо у неке бараке, где смо добили пижаме и ман-
тиле. Наше одело отишло је у казане да се пере а нас су послали
на прање и на шишање. Ту смо провели око десетак дана, и тако
очишћени и обријани али и са изгужваним чистим оделом, најзад
214] 33 ��
итал. – Ништа! Ништа!
смо се нашли на цивилном пристаништу и ушли у град и у прве
улице. Било је већ поподне, можда предвече, али сасвим светло,
и, приближавајући се центру, гледали смо неке радње. Назив једне
радње пао ми је у очи: „100.000 chemises“ – (Сто хиљада кошуља).
Мислим да сам негде рекао кад су ме питали који је мој доживљај
једног великог града, да је тај улазак у Марсељ за мене био први
улазак у један велики град и једну велику земљу. Београд је у то
време био неупоредив са Марсељем.
Били смо коначно у слободној земљи. Били смо добро сна-
бдевени новцем, нашим и француским. Дошли смо пешке до
старог пристаништа, до места на које су се искрцали први грчки
колонисти обала јужне Француске, 600 година пре Христа. На
том пристаништу, где се јужно воће продаје у покретним продав-
ницама-баркама, у „Хотелу де ла Медитеране“ нашли смо собу
мој отац и ја.“
Разговор ће бити настављен у току јануара 1975.
Седми разговор
У разговору одржаном 9. I 1975. Душан Матић наставио је из-
лагање о свом боравку у Француској током Првог светског рата.
„У Марсељ смо стигли крајем јануара 1916. године, а у Гап,
мало место у Алпима, отишао сам кад се скупило око четрдесет
ђака одређених за то место. Било је то почетком марта. Можете
мислити како сам се осећао кад сам из медитеранске климе, са
Азурне обале, одједном ускочио у снег и хладноћу, у скоро исти
снег који ме је пратио током повлачења кроз Албанију. Ипак сам
се брзо привикао. У Гапу сам учио у лицеју, у гимназији. Пети
разред гимназије учио сам у Шапцу, шести нисам уопште похађао,
због рата, седми разред био је у току повлачења и доласка у Фран-
цуску. Значи да сам наставио гимназију тамо где сам стао. Тако
сам шести, седми и осми разред похађао доцније у Ници.
Али најпре о Гапу. Тамо сам се у ствари припремао за наста-
вак школовања и уједно учио француски. Били смо у интернату,
који су већином били претворени у болнице, као код нас, али с
том разликом што су класе – разреди – у Француској радили а код
нас нису. Код нас су школе нешто радиле у време окупације, кад
су се аустријске власти усталиле; али то нису биле праве школе,
пошто је велик број ђака већ био ван земље. У Гапу сам написао
свој први рад на француском. То није био превод, већ прави текст
у оригиналу на француском. Објављен је, зато и кажем да је први,
26. јуна 1916. године у листу Courier des Aлpes, који је излазио у
Гапу. То је био недељни лист. Текст се звао „Krouchevatz − Gap“,
потписан „Mattitch DOUCHAN“, па је испало да ми је име „Ма-
тић“ а презиме „Душан“. Текст се односио на моје повлачење
од Крушевца преко Косова и Албаније и Средоземног мора до
Француске. Али ту су били поменути само најзначајнији, нај- [215
КЊИЖЕВНА ГРАЂА карактеристичнији детаљи са тог дугог пута, који је трајао три
месеца. Тај текст сам сачувао, и сада га имам, а нисам сачувао
своју прву објављену песму из нишких Радничких новина из 1915.
године, која се звала „Очи“ и говорила је о неким заробљеницима
и њиховим очима.
Затим сам после Гапа, негде у јесен, отишао заједно са оста-
лима у Ницу, на десети курс импровизоване српске гимназије. Ту
сам завршио све разреде и матуру. Започео сам 1. октобра 1916, а
завршио 1. октобра 1917. године. Чак смо и велики распуст 1917.
провели у учењу. Становали смо у хотелу „Асторија“. Било нас
је по тројица или четворица у соби. Ја се чак сећам да сам био у
соби број 2. Тај хотел више не постоји, претворен је у стамбену
зграду, једва сам га препознао 1963. Авенија Виктор Иго била
је наш корзо, којим смо сваки дан ишли до ресторана, на крају
авеније, код саме железничке станице, где смо доручковали, ру-
чали и вечеравали. Значи, по шест пута на дан смо пролазили том
авенијом. А била је врло лепа. Учионице су нам биле у средини
авеније, у чувеној посластичарници једног Немца, реквирираној
за време рата и претвореној у српску гимназију. Увек сам имао
осећај кад сам у школи да седим баш у посластичарници, јер су
столице и даље биле беле. У згради гимназије била је и једна
већа сала у којој се састајала ђачка литерарна дружина, која је
била обавезна у свим нашим школама у Француској. Ја сам био,
ако се не варам, председник те дружине. На првом састанку, у
децембру 1916, Растко Петровић, који је такође био у гимназији
у Ници, где сам га први пут упознао, читао је своје песме, а ја
свој рад „Нове струје у филозофији“; рукопис тог рада сачувао
сам до 1941. године; пошто га нигде нисам штампао, пропао је. То
није био исувише значајан рукопис, али је био знак шта сам све
тада читао и чиме сам се све интересовао. Јер ја сам тих година
у Француској веома много читао. Куповао сам књиге и читао их.
Отац ми је слао нешто новца, а и брат са Солунског фронта, па
сам могао куповати. Отац ме је лета 1916. водио у Париз, па сам
и тамо купио много књига. То су чинили и остали, не само ја, а
и Растко Петровић, с којим сам се нарочито приближио. Једино
је више књига од мене набавио један мој друг, син министра
Стојана Протића, Милан Протић (доцније је са тридесет година
гувернер Народне банке, па онда два дана министар, и тиме је
његова каријера била завршена).
У лицеју је био мање-више војнички режим. Јер наша кла-
са требало је да се мобилише почетком 1917. године, водили
су нас чак у Тулон на мобилизацију. Ја сам био проглашен за
привремено неспособног, али су и остали били ослобођени
војне дужности, према споразуму српске и француске владе. Та
генерација је ослобођена војне дужности да би била упућена на
студије у Париз и друге градове Француске, да би по повратку
у земљу могли да учествују у јавном, културном, политичком
216]
животу, пошто је велики број српских интелектуалаца страдао у
ратовима од 1912. године па надаље. Наша влада је осетила да
ће много више изгубити ако њени будући правници, професори,
књижевници, лекари, инжењери и остали буду изложени смрти;
зато је и направила споразум са француском владом. Генерација
пре моје била је послана на фронт. Али моја генерација, као и
она иза моје нису отишле на фронт. Генерација иза моје, односно
1899. годиште, није била ни мобилисана, у њој су били Велибор
Глигорић и Рака Драинац.
Мени је сметала та дисциплина, тај војнички дух у лицеју, а
надзорници су нам били наши учитељи, који су вероватно успели
да не оду на фронт. Излазио сам из лицеја, или из реда кад смо
ишли на ручак, најпре да купујем новине. Куповао сам Humanité,
Echo de Paris, и то због Мориса Бареса, али не због његових на-
ционалистичких чланака који су тамо излазили, већ због тога што
је био писац књига које сам у то време читао, и које су читали и
многи други. Куповао сам и локални лист Петит Ниçоис. Над-
зорнику се то није свиђало и пријавио ме је. Требало је зато да ме
отерају у Алжир, затим на фронт, али су то на крају свели на шест
недеља неизлажења из интерната, хотела у којем смо становали.
За тих шест недеља ја сам читао и писао, и то је било чак и добро
за мене, мало сам се умирио, прикупио, и нешто написао. Тада, ја
сам тврдо решио да студирам филозофију. Кад сам завршио матуру
и рекао шта мислим да студирам, наши професори су били против
тога, хтели су да студирам нешто практичније. Ипак су мени и
Душану Недељковићу дозволили да студирамо филозофију. Али
филозофија је била врло тешка, било је потребно истовремено сту-
дирати и полагати испите из језика, латинског и других европских
језика. Богдан Поповић, кога ја све више почињем да респектујем,
раније сам га презирао, студирао је шест година у Француској, и
положио је на крају не француски него немачки лисанс, а имао је
тридесет година. Али оно што ме је заинтересовало у вези са њим,
и, коначно, изненадило пријатно, јесте то да је Богдан Поповић
хтео још у оно време да прави докторску тезу о Стендалу. У то
време Стендала су волели само они око Хиполита Тена, а не сви.
Пол Бурже, Барес и други стендаловци, борили су се још увек да
га афирмишу. Схватио сам да Богдан Поповић није био празна
глава, како су га представљали неки модерни писци после Првог
светског рата. Оно о Бомаршеу и другом, то је оно што су од њега
тражили да пише. Разлике између њега и Скерлића су врло велике.
Скерлић је сматрао да је Алфонс Доде писац раван Шекспиру, а
Богдану Поповићу таква грешка није се десила.
Али да се вратим школовању у Ници. За ту годину, мислим,
за школске предмете нисам морао да трошим много времена. Ма-
тематику сам знао. А био сам дошао до уџбеника из математике
за сва четири разреда гимназије. Тај уџбеник, једини у разреду,
имао је фасцинантну снагу, не само за мене и за остале ђаке већ
и за професора. Пошто није било уџбеника, професор је захтевао
[217
да се сви задаци пишу, али ја нисам морао. Имао сам тако више
КЊИЖЕВНА ГРАЂА слободног времена. То сам искоришћавао за читање. Прочитао сам
много из психологије и филозофије, а специјално током лета 1917.
године. На усмени из математике, на матури, нисам излазио јер
сам добро урадио писмени. И у току године и за време распуста,
док смо спремали матуру, стварно смо много учили. Ниједна моја
генерација у школи, док сам био професор, није била таква. Лети
смо такође морали да учимо. Ја сам чак тражио сенку да нешто
радим и док су остали одлазили на плажу.
Одлазак за Париз био је 1. октобра 1917. Тај пут трајао је
врло дуго. Возови су већ бивали замрачени ноћу због могућих
бомбардовања, која су учестала по нашем доласку у Париз те зиме
1917/18. Бомбе су бацане специјално око Луксембуршког парка,
јер су Немци мислили да се у близини налази војна команда. Ја
сам у прво време нашао стан баш у близини Луксембуршког парка,
али сам ускоро морао да тражим други због честих бомбардовања.
У почетку је било доста жртава од бомби. Нарочито је много
људи страдало приликом прве употребе бомбе „Grosse Berthe“
– Велика Берта, на Велики петак 1918, кад је бомба пала на једну
цркву. Доцније се народ привикао на та бомбардовања, иако су
она и даље била бројна. Зрна су падала и на улице, а људи су све
то посматрали без оног узбуђења и страха што су их обузимали
кад су прве бомбе пале на Париз.
Сорбона је у то време била полупразна. Многи студенти били
су на фронту, или у болницама, као болничари и рањеници. Они
студенти који су остали на студијама били су знатно млађи од
наших студената. Не могу ни да поредим године наших студената
са њиховим. Француски ђаци имали су матуру до своје 16–18. го-
дине. Остајало им је по две године за лисанс, а онда три године за
војску. Сада их је рат повукао у војску независно од обавезе. Оно
што је, међутим, за мене било важно то је да је Универзитетска
библиотека била отворена. Налазила се баш у Сорбони, имала је
две сале, једну за професоре, другу за студенте, и имала је масу
приручника које су студенти могли да користе, што је мени било
нарочито значајно. Ту сам нашао и Гетеов превод „Хасанагини-
це“, малтене као део његове лирике. Свршетком рата број тих
библиотека се проширио. Отворена је Национална библиотека,
Библиотека „Сен Женевјев“. Оне су биле раније затворене зато
што су многи професори били ангажовани на фронту. Зато је и
настава на факултетима у току рата била неорганизована. Завр-
шетком рата појавили су се неки врло важни наставници, за мене
врло важан професор Жорж Дима, који је говорио о психоанализи.
Било је неколико старијих студената, страних, с којима су почели
моји први разговори о психоанализи.
Оно што је готово било обележје прве и друге године мога
боравка у Паризу, и чиме је створено неко моје приближавање
проблемима уметности и поезије, то је било приближавање са Рас-
тком Петровићем. Он се са својом сестром Зором и Мокрањчевим
218]
сином, студентом хемије и музике Момчилом Агом Мокрањцем,
настанио преко пута Сорбоне. То је била кућа где је могло да се
сврати сваког дана и где је започео један круг састајања. Може
се рећи да је нехотице, а можда и по вољи, традиција куће Пет-
ровића из Београда, из Ратарске 32, настављена у Паризу. Поред
Растка и сестре Зоре, била је ту и сестра Љубица и сестра Милица
Мишковић. Са Растком су се у тој кући могле измењати мисли,
књиге; то сам радио не само ја већ и многи други. Људи који су
долазили у Париз, свратили би код Петровића, и тако је ту увек
било живо, увек се разговарало, дискутовало о проблемима ис-
торије, књижевности, политике, културе. У тој кући био је један
жив контакт са нашим људима и из других станишта те такозване
српске дијаспоре по Европи. Јер наших људи било је и на другим
странама. Још 1916, док смо били у Ници, Енглези су тражили
да приме на школовање двеста наших ђака, и било је речи, био
је и мој отац са мном, да и ја пођем са том групом – Александар
Видаковић, Владета Поповић, вероватно с њима и Димитрије
Митриновић и други. Али нисам отишао.
Врло много људи је прошло кроз Расткову кућу у Паризу.
Мислим да сам ту срео и Мештровића, мада ме он није привла-
чио, и многе друге уметнике, да не улазим у детаље. То је за мене
заиста било време откривања. Ми смо тада открили Достојевског
у Паризу. Богдан Поповић и Српски књижевни гласник нису били
за Достојевског, само су Злочин и казна били преведени, Браћа
Карамазови тек започети у Делу. Толстој је био врло познат у он-
дашњој, предратној Србији, а Достојевски не. Кад год говорим о
том периоду, увек морам да поменем ту нашу упаљеност читањем
неких песника, неких уметника. Још и сад се сећам једног студен-
та хемије, Миодрага Протића, који је с таквом страшћу говорио
о Рембоу, као што никад доцније нико други није говорио. На
жалост, Миодраг Протић је врло млад умро. Можда зато доцније
није ни остварио све оно што је било у њему тих година. Било
је оних који су још тада волели Цвеће зла. Један од њих је био
Леонида Воденлис, Грк, Воденлић, како се он потписивао. Дошао
је негде из Сарајева у Србију, па после је са осталима прешао у
Француску. Умро је у Америци у исто време кад и Растко. Таквих
обожавалаца поезије ретко се среће уопште. Такав је био и Мио-
драг Михаиловић Световски, који се доцније дао у новинарство
и тако се изгубио за књижевност.
Из тог времена остала је и једна белешка на књизи Адолф
Бенжамена Констана. То су у ствари посвете нас неколицине који
смо присуствовали једној вечери код Растка и његових у марту
1919. године. На унутрашњој, чистој страници првог листа стоји
следећи текст:
„Ив.“ – то је Иванка Иванић, удата доцније за Кракова.34
Испод тога је Растковом руком било написано:
„Све ће увенути, и лишће и цвеће
34
[219
Станислав Краков, писац и новинар.
��
КЊИЖЕВНА ГРАЂА Али наше пријатељство увенути неће.“
Затим, мојим рукописом: „Paris, 26. mars 1919, 8h 52’ du
soir − Douchan Matitch: Dans лe pays „de Beauté, de Caлme et de
Voлupté.“35 То је била парафраза Бодлерових стихова из песме
„Позив на путовање“...
Затим је Растко написао: „Ја, Растко, син народа славјанскога,
бољшевик по принципима, бескрајан по висини.“
Л. Воденлић је написао испод Растка: „Ја немам ништа да
вам кажем. – L. Vodenлitch.“ Световски је додао: „Беше присутан
племенитом дару Михаиловић у књижевности познат по имену
Световски.“
На дну странице потписала се као присутна и „Vida
Michkovitch“.
Са десне стране је „Introduction“ – (Увод). На страни шестој
Растковом руком је направљена карикатура, моја – Душана Ма-
тића, на десетој Аге Мокрањца, а на једанаестој страници Иванке
Иванић. (О свему овоме говорила је у једном чланку у Политици
1967/68. године Радмила Шуљагић36, која је однекуд добила баш
тај примерак књиге. Из те, 1919. године остала су још два порт-
рета која је по моме лицу направио Растко. Један је цртеж, други
акварел. На акварелу личим на Дантеа!“37
Иако је било предвиђено да разговори са Душаном Матићем
буду настављени, до наставка ипак није дошло. Најпре је сам
Матић радним обавезама и здравственим разлозима био спречен
за настављање разговора, а затим је дуже боравио ван Београда.
После тога се на пројекту Института „Библиографски приручник
за историју југословенских књижевности“ прешло на друге пос-
лове, па разговори са српским међуратним писцима, а тиме и са
Душаном Матићем, нису настављени.
Marko Nedić
Conversations with Dušan Matić

Summary
This text records conversations with Dušan Matić turning on various subjects:
his poetical views, literary life in Serbian literature of the interwar period, and cer-
tain important figures of that age (Marko Ristić, Tin Ujević and others). Matić de-
voted particular attention to the personality and work of Rastko Petrović, his genera-
tion’s most important innovator of Serbian literature, who contributed most visibly,
by his perception of modern literature and art and by his poetic and prose works, to
the change of paradigm for contemporary Serbian writers, and to the development
of literary thought in interwar and post-war Serbian literature. The conversations
35 ��
франц. – „У земљи Лепоте, Спокоја и Сласти.“
36 О томе детаљније у књизи Све руже Србије, Д. Ређепа, стр. 18–19.
��
37 Растков „цртеж“, односно његов Портрет Душана Матића репродукован
��
220]
је у књизи Све руже Србије Д. Ређепа, стр. 4.
also give an important place to the role of the Surrealist movement and its ideas
in the modernisation of Serbian literary thought and dynamisation of literary life
in Belgrade, and to Dušan Matić’s own relationship with this avant-garde literary
and artistic movement. Certain moments of Matić’s biography – his childhood, edu-
cation, introduction to contemporary works of world literature, the experience of
Balkan wars and the First World War, the crossing of Albania, arrival to France, his
introduction to modern art of that time – are employed to shed some light on his
literary activity, and to complete the image of Serbian social and cultural atmosphere
preceding the First World War, during the war and immediately afterwards.
Key words: literary life, poetic views, modernisation of Serbian literature,

Rastko Petrović, Tin Ujević, Surrealists, Matić’s biography
[221

Razgovori Sa Dušanom Matićem

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razgovori Sa Dušanom Matićem

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

МАРКО НЕДИЋ Матић Д.

Кључне речи: књижевни живот, поетички ставови, модернизација срп-

Разговори са Душаном Матићем вођени су крајем 1974. и

Разговор са Душаном Матићем одржан је 15. XI 1974, у ул.

10 То су књиге Лелек себра из 1920. и Колајна из 1926, обе у издању С. Б.

Разговор вођен 23. XI 1974.

31 Аутор Речника је Настас Петровић, издање из 1898.

Conversations with Dušan Matić

Key words: literary life, poetic views, modernisation of Serbian literature,

You might also like