Se' se slucuva so pricina.

Zad sekoj covek koj storil nesto sto ima mozebi golemo znacenje, stoi nekakov
pottik.Nepromislenite odluki mozat da imaat golemi posledici koi psihicki gi macat lugjeto, no samo onie
lugje koi cuvstvuvaat vina i znaat da se pokaat. Sekoja nasa greska e edna luzna za koja ponekogas e
potrebno podolgo vreme za da se navikneme da ziveeme so nea. Nekoi lugje se naviknuvaat, i
ednostavno prodolzuvaat, no nekoi sekoj nov den go zapocnuvaat so pogled kon taa luzna.

Tokmu romanot "Zlostorstvo i kazna" e ogledalo a storeno zlostorstvo i pretrpena kazna koja go gori
storitelot odvnatre. Vo ova delo ima kriminalisticki, socijalni i filozofski elementi. Centralniot lik vo ova
delo e Raskoljnikov - licnost so pozitivni i negativni osobini.Toj e student koj pagja na iskusenijata
ponesen od idejata za "Golemite lugje" i socijalnata pravda. Raskoljnikov se trudi da ne bide otkrien za
zlostorstvoto koe go storil, borejki se so svoite cuvstva na otugjenost i kosmarite. Dodeka se obiduva da
se postavi nad zakonite i da bide kako Napoleon, toj se otugjuva od samiot sebe. Podnesuva mnogu
raboti, no nemoze da zivee so zlostorstvoto zad sebe, poradi sto se predav na vlastite blagodarejkji na
Sonja koa ke go vrazumi. Negovata najsilna karakteristika e tokmu gordosta, poradi koja cela godina
nema da ja pogledne Sonja bidejki i se ispovedal. No koga ke sfati deka edinstveniot spas se ljubovta kon
nea i nejzinata verba vo Bog, toj ke se sooci so gordosta. Ovoj roman belezi dve vremenski ramki - devet
dena pred zlostorstvoto i devet godini po zlostorstvoto. Raskoljnikov ima svoj pogled kon lugjeto , i
nivnata podelba ja karakterizira na obicini voshki i neobicni Napoleonovi lugje. Obicni se onie koi gi
pocituvaat zakonite i se odnesuvaat moralno, a neobicni se onie za koi zakonite se nevidlivi i pravat sto
sakaat, bez razlika so koe sredstvo pritoa ke se posluzat. Vo tekot na deloto buntot e promenet so
stradanje, sttrasta so smirenost, a amoralnosta so moralnost. Iako Raskoljnikov postapil dosta
nerazumno vo negovoto minato, Sonja go spasila, go naterala da se predade, pa zatoa sedumte godini
koi gi odlezal vo zatvor mu se cinele kako da se sedum dena. No toa e druga prikazna...

Celta na Dostoevski bila preobrazuvanje na covekoviot duh, odnosno deka niz stradanjata covekot moze
da dojde do sopstveno precistuvanje. Negoviot zivot bil filozofija za verba vo spasot na covekot preku
kazna od bilo kakov vid, preku pokajuvanje i samounistuvane, pa makar toj pat da vodi do misticni sferi.
Ova sekako ne e edinstveno delo na Dostoevski, vsusnost toj zad sebe ostavil dela sto go vozbudile
svetot, vo koi poznavanjeto na covekovata dusa naogja najsilen odraz.