RAZVOJ ZUBNE GLEĐI

EGZODONCIJUM
gleđ

dentin
ENDODONCIJUM
pulpa pulopdentinski kompleks

aleveolarna
kost

gingiva PARODONCIJUM
periodoncijum

cement
 Gleđ predstavlja tvrdu, gustu, pretežno neorgansku materiju koja
prekriva krunu zuba. Jedinstvena svojstva

Najviše mineralizovano tkivo:

87% ukupne zapremine
95% težinske mase(organski deo
1%,voda 4%)

Najtvrđe tkivo kod kičmenjaka

Mohova skala 5 (dijamant 10)
Knoop-ova skala 340 (dijamant 10.000)

Izuzetno krta zbog velike zastupljenosti minerala

Youngov modul eslastičnosti 83 GPa,
Neophodna potpora manje tvrdog(3-4 prema Mohovoj skali)
i značajno elastičnije tkivo dentina.
 Rastvorljivost na pH ispod 5,5

Ne sadrži ćelije, krvne sudova niti nerve i nema sposobnost obnavljanja.

Predstavlja vitalno tkivo jer se neprekidno vrši razmena mineralnih jona sa

okruženjem(salivoma)

Gleđ se prirodno troši usled međusobnih

kontakat između zuba- ATRICIJA
 Boja gleđi

Gleđ je delom transparentna za

svetlost:
Boja dentina ili bilo kog materijala ispod
gleđi snažno utiče na izgled zuba.

Normalna boja gleđi se kreće od svetlo

žućkaste do sivo beličaste.

Na ivici zuba gde nema dentinske

potpore boja može da ima blage
plavičaste nijanse.

Gleđ mlečnih zuba manje propustljivu

kristalnu strukturu i ima više mat
beličastu nijansu od stalnih.
Ectoderm

Neural Crest Cells

Dental lamina
5-6 w.i.u.
Future dental papilla
embryo
Stomodeum
Head
Dental organ
Dental papilla
A

New ameloblasts
Stomodeum
Differentiating odontoblasts
Dental papilla

Ameloblasts
New enamel
Dentin
Odontoblasts
 ZUB- struktura i sastav
Otporniiji i manje otporni na dejstvo
kiselina:

1. Hemijski sastav rešetke

-Hidroksil apatit /fluorapatit- ajkule
-F, St- pojačavaju otpornost
-Si, -CO3, Zn- smanjena otpornost

Nije od primarnog značaja!!!

 Embrionalno ORALNI EKTODERM
poreklo

Tkivna strukturao dgovorna

za izgradnju gleđi GLEĐNI ORGAN
Unutrašnji gleđni epitel

Ćelije odgovorne AMELOBLASTI

za sintezu

Početak stvaranja KASNI STADIJUM ZVONA

Faza apozicije
 Amelogeneza
• Ameloblasti – nastaje iz UGE(unutrašnji
gleđni epitel)

• Sintetišu proteinski matriks koji stvara i

održava ekstraćelijsku mikrosredinu
pogodnu za taloženje i organizaciju
minerala.

• Poseduju jedinstveni životni ciklus- u

svakoj fazi imaju različitu ulogu u fazama
izgradnje gleđi.

• Životni ciklus amaloblasta ima 6 faza.

 ŽIVOTNI CIKLUS AMELOBLASTA

• Morfogenetska faza PRESEKRETORNI

Faza organizacije
PERIOD
•
• Faza apozicije SEKRETRONI
PERIOD
• Faza maturacije
• Protektivni stadijum MATURACIONI
PERIOD

• Dezmolitički stadijum
 Presekretorni period

I. morfogenetska faza
– Određuje se oblik krune zuba
– Ćelije UGE su kockaste sa
centralno postavljenim jedrom i
slabo razvijenim sekretornim
organelama.
– Između UGE i dentalne papile
postoji bazalna membrana.
 II faza organizacije
diferencijacija amaloblasta

– Ćelije UGE se diferenciraju u

preameloblaste - izdužuju se i
jedro se pomera proksimalmo.

– Prekida se bazalna membrana

i kroz koju prolazi
citoplazmatski produzetak-
kontakt PA i PO
 Faza organizacije
interakcije odontoblasta i ameloblasta

– Signali iz gleđnog čvora uzrokuju

diferencijaciju ćelija dentalne papile u
pre-odontoblasta.

– Kockaste ćelije UGE se izdužuju i postaju

cilindrične i diferenciraju se u pre-
ameloblaste

– Preameloblasti indukuju diferencijaciju

ćelija dentalne papile i početak sinteze
predentina

– Prekida se bazalna membrana direktan

kontak PA i OB i završava se
diferancijacija ameloblasta
 III. Sekretorni period
faza apozicije

– Stvara se inicijalni sloj gleđi

– Distalni kraj ameloblasta

prelazi u Tomasov
nastavak(produžetak)-
formiranje gleđnih prizmi

– Amaloblasti su na svome
proksimalnom kraju(uz str.
Intermedium) cirkularno
povezani sa ćelijskim
vezama(kompleksom) koji ih
održava u nizu.
Stadijum apozicije u razvoju zuba
Dijagram razvoja gleđi i dentina
 SEKRETORNA STADIJUM

• Ameloblasti poseduju organele za intenzivnu

sekretornu aktivnost- gleđni proteini se iz ER preko
Golgi aparata pakuju u sekretorne granule(sg).

• Sadržaj sg se oslobađa u vidu proteinskog sloja na

površinu novo stvorenog dentina preko membrane
Tomasovog nastavka(TN).

• Veoma brzo započinje mineralizacija proteina.

• Po formiranju ovog iprvog sloja gleđi AB se

udaljuju od njega i ostaje distalni deo Tomasovog
nastavka–produženje prvobitnog proksimalno
dela TN
– dTN se uzubljuje u gleđ iznad pTN
– dTN se izdužuje kako zadebljava novoizgrađeni sloj
gleđi
– istovremeno se i istanjuje kako gleđne prizme
zadebljavaju.
– Verovatno u potpunosti išćezava i u prostoru koji
zauzima stvara se deo gleđi označen kao gleđna
prizma.
 Amelogeneza se na različitim delovima zuba nalazi u različitim
fazama počevši od vrha kvržive prema gleđno-cementnoj granici

A Na istom zubu ameloblasti su u

različitim stadijumima ciklusa.

B Secretory stage- inicijalni sloj

gleđi

C, secretory stage Tomesov

nastavak i centralni deo gleđi. INCIZALNO
INCIZALNO
Incizalni deo zuba
D, Maturacija srednji stadijum,
smooth-ended ameloblasts;

E, Maturacija kasni stadijum, ruffle-

ended ameloblasts.

Am, Ameloblasts; D, dentin; E, enamel;

N, nucleus; Od, odontoblasts; PL,
papillary layer; RB, ruffled border; SB,
smooth border; SI, stratum
intermedium. G-D GRANICA
Sažetak stadijuma mineralizacije gleđi
 Amelogeneza(sekrecija gleđi) se
odvija u dve faze

Prva faza Druga faza (maturacija)

Stvaranje delimično
mineralizovane gleđi (~30%)
• Proteinska potka gleđi
• Početna mineralizacija
• Oba dela se gotovo istovremeno
izlučuju tako da praktično ne postoji
pregleđ.
Dopremanje dodatne količine
minerala i postizanje 96%
mineralne strukture
• Izvlačenje vode
• Rast kristala po dužini
• Zadebljavanje kristala
 Gleđni proteini
 amelogenin – izlučuje se tokom sekretornog stadijuma
– Prerađuje manjim delom neposredno po izlučivanju i u većoj meri tokom amelogeneze tako da se
stvaraju manji fragmenti.
– Ti fragmeni čine orsnovu konačnog organskog matriksa potpuno formirane( zrele) gleđi
– Ima ulogu da spreči spajanje kristala prilikom njihovog prvobitnog stvaranja i mora se ukloniti da bi
se omogućio njihov dalji rast.

 nonamelogenini
– enamalin – podleže manjoj razgradnji tokom sekretorne faze i smanjuju se u dubljim delovima gleđi.
Omogućavaju nukleaciju i rast kristala

– ameloblastin – podleže brzoj razgradnji– nalazi se samo u novostvorenom sloju gleđi- dok su u masi
prisutni samo fragmenti. Omogućava stvaranje minerala i rast kristala.

 tuftelin – samo u predelu DG granice i učestvuje u njenom formiranju. Ne nalazi se u samoj

gleđi

 enzymes: metalloproteinase – npr MMP20 or enamelysin (kratkoročna razgradnja), serine

proteinases (razgradnja mase), fosfataze

 dentinski sialoprotein – prolazna struktura

 Amelogenin izgrađuje matricu koja
usmerava ređanje kristala hidroksil
apatita i to od gleđno-dentinske
granice prema površini zuba.

Kalcijum dolazi preko SGE iz gleđnog

organa u ameloblaste koji ga ubacuju
istovremeno kada i protine.

Za trenutnu početnu mineralizaciju je

najodgovorniji enzim alkalna
fosfataza

Kristali hidroksilapatita se u gleđi

stvaraju nezavisno od minerala u dentinu.
Klinički značaj gleđnih proteina
Kada se stvori prvi sloj gleđi AB se
povlaci od dentina i apikalno zaostaje
produžetak -TOMESOV NASTAVAK

Gleđ se dalje formira oko ovog nastavka:

U u dubljenje u kome se nalazi Tomesov

nastavak stvara će se deo gleđi označen
kao PRIZMA

Mineralizovani matriks koji se stvara na

zidu ovog udubljenja postaće
INTERPRIZMATIČNA GLEĐ

Tomesovna
Jeidine dve razlike između ove dve
strukture su u rasporedu gleđnih
apatitnih kristala.

stavak
©Copyright 2007, Thomas G. Hollinger, Gainesville, Fl
Shema Tomesovog nastavka , specijalizovanog dela
ameloblasta preko koga se vrši sekrecija gleđi
SEM snimak granice
između
ameloblasta i gleđnog
matriksa tokom
amelogeneze

Humani mlečni zub

III. Stadijum maturacije
 Stadijum maturacije

Pre nicanja- dodatno očvršćavanje gleđi usled

zadebljavanja prvobitno stvorenih kristala. Ne
stvaraju se novi kristali.

Tomesov nastavak se neuočava u ovom stadijumu.

Ameloblasti ulaze u postsekretornu fazu:

-još uvek vrše sekreciju proteina
-razlikuju se dve faze

Tranziciona faza – ostvarena puna debljina gleđi.

– Smanjenje visine ćelija AB i smanjenje volumena i broja
organela.
– Izumire 25% ćelija!
Stvarana faza maturacije–
-AB uklanjaju vodu i organski materijal iz stvorenog matriksa.
-Podležu apoptozi- izumire dodatnih 25%
Ameloblasti u maturaciji
AB više nemaju više sekretornu već
transportnu ulogu.
Maturacioni period se sastoji od dva
perioda koja se ciklučno smenjuju
a. Naborana apikalna površina
b. Ravna površina
Značaj promena izgleda membrane je
verovatno u transportu Ca i dovršavanju
mineralizacije.
Organski matriks se uklanja pošto enzimi
razgrađuju organsku masu na manje
fragmente koji se zatim izvlače iz gleđi i
upijaju od strane AB
Uklanjaju se amelogenini i ameloblastini,
dok se u matriksu zadržavaju enamelin i
tuftelin.
Na kraju ovog stadijuma gleđ
završava svoju intraviličnu
mineralizaciju!
Protektivni stadijum
Spajanje svih slojeva gleđnog
organa u višeslojni epitelni
omotač- Nasmitova membrana.

Ćelije su vezane za gleđ preko

glikoproteinskog sloja- Primarna
Kutikula

Štiti gleđ od destruktivnog

dejstva okolnog vezivnog tkiva
 Dezmolitički stadijum
Preeruptivni stadijum

Iz redukovanog gleđnog
epitela(ćelije retikulum
stelatuma) potiču signali koji
koji iniciraju promene u
okolnom tkivu i pripremaju
teren za nicanje zuba.
 Gleđni pokrivači
Glikoproteinski prekrivač

Redukovani
Primarna kutikula
gleđ gleđni epitel

Pripojna Sekundarna kutikula

gingiva

Saliva Stečena pelikla

 Strukture zrele gleđi
1. Gleđne prizme
2. Inkrementne Reziusove linije
3. Poprečno prugovane gleđi
4. Hunter-schroegerove linije
5. Gleđne lamele
6. Gleđno-dentinska granica
7. Površina gleđi
 Gleđne prizme
Osnovna jedinica gleđi izgrađena od gusto spakovanih kristala hidroksil-apatita
 Gleđne prizme

Reakcija gleđi na
demineralizaciona sredstva

Telo prizme Košuljica prizme

 Organizacija gleđi
Gleđ je strukturno organizovana u:

1. Prizme i
2. Interprizmatična substanca

Obe strukture su izgrađene od gusto

napakovanih hidroksilapatitnih kristalnih
traka- 60-70 nm dužine i 25-30nm
debljine.

Prizme su štapići cilindričnog oblika-

kristali su napakovani sa uzdužnom
osom paralelnom sa osom
cilindra(prizme). Kristali su gušće
sabijeni u centralnom delu prizme

Interprizmatična substanca- struktura

koja okružuje prizmu- kristali su postavljeni
suprotno osi prizme.
 Prizmatična košuljica

Granica između prizme i

interprizmatičnog dela je
uzak prostor koji sadrži više
organskog materijala.
 Retiziusove linije
Serija tamnih linija koje se pružaju od GD
granice do površine zuba(uzdužni presek)
i imaju izgled godova kod stabla(poprečni
presek)
Posledica su nedeljnog ritm a stvaranj
slojeva(plaštova) gleđi što se odražava na
u strukturne varijacije prizmi ili kao
posledica faza zastoja u stvaranju slojeva.
 Neonatalna linija
Najizraženija retziusova linija

Scanning electron microscope

Inkrementne linije

RETZIUSOVE LINIJE
Brušeni preparat

PERIKIMATE
Izlazak Retziusove linije
na površinu gleđi.
Poprečno prugovanje

Na osnovu poprečnih
pruga moguće je odrediti
brzinu formirane gleđi- broj
poprečnih pruga/mm.

Perikimate- omogućavaju
procenu trajanja formiranja
krune zuba pošto razmak
između dve perikimate
odgovara periodu od 9
dana(ljudi i primati).
 Poprečno prugovanje gleđi

Pruge koje se javljaju u intervalima od 4µm

Posledica dnevnog ritma stvaranja sloja gleđi koji je zatim
praćen blagim zastojem i slabijom mineralizacijom?!
 Hunter-Schregerove linije
Optički fenomen pošto, gleđne prizme
menjaju svoj pravac u obliku slova S i
to u obe ravni tako da dolazi do
različitog prelamanja svetlosti.

Hunter-Schregerove linije na uzdužni presek

polarizacionom svetlu porečni presek

Spiralni pravac pružanja prizmi obezbeđuje

veću mehaničku otpornost!
 Čvornovata gleđ

Talasasta sabijenost gleđnih prizmi u predelu kvržica . Gleđ

nije slabije mineralizovana već su prizme međusobno
isprepletene zbog veće mehaničke otpornosti.
 Gleđni čvor

Gleđni žbunovi i lamele–

poput geoloških defekata.
Nema veći klinički značaj ako
se pružaju kraćim delom
gleđnog lumena-

Gnarled enamel Ako se pružaju do površine

gleđi mogu da olakšavaju
širenje karijesa.
Gleđno dentinska granica

A- gleđni žbunovi

B- gleđno vreteno

C- gleđne lamele

D-dentin

E-gleđ
Gleđno-dentiska granica

Nazubljen izgled GD granice

A-gleđ B-dentine
 Površina gleđi

1. Perikimate
2. Aprizmatična gleđ
3. Kutikula i dentalni plak
Inkrementne linije

RETZIUSOVE LINIJE
Brušeni preparat

PERIKIMATE
Izlazak Retziusove linije
na površinu gleđi.
 Površina gleđi
aprizmatična gleđ

• Izraženija kod
mlečnih zuba

• Problem kod
nagrizanja
Nagrizana gleđ
Kutikula i plak
• Sekundarna kutikula se brzo
abradira i zamenjuje je sloj
nataloženih sijaloproteina-
PELIKLA

• Štiti gleđ

• Selektivna propustljivost

• Podloga za vezivanje bakterija

 ZUB- struktura i sastav
2. Struktura kristalne rešetke

Otpornija gleđ sa:

•Većim i uniformnijim kristalima

•Gušće postavljenim kristalima-manje

slobodnog prostora i vode kroz koju
prolaze kiseline
 Carbonited Hydroxylapatite
Ca10(PO4)6(OH)2
OH and PO4 substituted
with CO32+

TEM Crystalites
Thickness: ± 22 nm
Width: 68.3 ±13,4 nm
Lenght: 100-1000 nm

Prisms
SEM Diametar: 3-5µm
Lenght: 2-3 mm
AFM
 ZUB- struktura i sastav

3. Posteruptivna maturacija
• Osetljivost na karijes je najveća po nicanju zuba i smanjuje se sa godinama.

• Posteruptivna maturacija- promene u strukturi površinske gleđi kao posledica smene

demineralizacije i remineralizacije.
.
• Tokom demineralizacije rastvorljiviji karbonatni apatit se gubi i zamenjuje sa apatitom bogatijim
s fluoridima-ako su oni prisutni u salivi i na površini zuba. .

• Ovi naknadno nataloženi kristali mogu da postanu veći nego prvobitni i formiraju
hipermineralizovanu zonu gleđi.

• Ovim se objašnjava smanjena osetljivost gleđi na karijes sa godinama.

• Efikasnost fluorida u prevenciji karijesa je najvežim delom posledica

podsticanja remienralizacije.
 ZUB- struktura i sastav
4. Morfološke osobine zuba i zubika

• Izraženost jamica i fisura

• Mikrodefkti
• Anomalije oblika i strukture
• Teskobe