OPŠTI PODACI

Predavač:
Vrtić:
Mesto:
Datum:
Uzrasna grupa: mlađa
Vaspitač:

OPŠTI METODIČKI PODACI

Vaspitno-obrazovna oblast: Razvoj govora

Jedinica aktivnosti:
Vrsta aktivnosti:
Tip aktivnosti:
Cilј aktivnosti:
„Veverica“ - Slavko Mali
Usmerena aktivnost
Obrada teksta - pesme
Razvijanje interesovanja za književno stvaralaštvo, kao i
sposobnost njihovog doživlјavanja povezano sa
sopstvenim iskustvom, usavršavanje govora i
komunikacije

OPERATIVNI ZADACI AKTIVNOSTI:

a) Obrazovni: - Podsticati interesovanje za razumevanje pesme

"Veverica".
- Sticanje znanja o novim rečima (deblo, drum).
- Podsticati decu da uoče kako da se pravilno ponašaju
prema životinjama.

b) Funkcionalni: - Osposoblјavanje i vežbanje dece da govore jasno i

glasno.
- Sticanje iskustva da se sluša i shvati poruka.
- Sticanje sposobnosti pravilnog izgovaranja
novoprihvaćenih reči.
- Koristiti svaku situaciju za vežbanje i razvoj dečjeg
rečnika.
- Podsticanje razvoja mašte i kreativnosti.
- Negovanje sposobnosti slušanja, razumevanja,
doživlјavanja, tumačenja, prepričavanja književnog
teksta.

v) Vaspitni: - Utvrđivanje i dopunjavanje pravila ponašanja prema

životinjama.
- Podsticanje razvoja discipline i pažnje za vreme
slušanja teksta.
- Podsticanje dece da shvate pouku priče, odnosno, da
ne treba seći šume jer tada ostavlјamo mnoge životinje
bez doma.
Oblici rada: Frontalni, individualni
Metode rada: dijaloška metoda, demonstrativna metoda
Sredstva rada: Književni tekst, maska veverice, slika druma i slika
debla, serija slika, slika posečene šume
Mesto realizacije: Radna soba
Korišćena literatura: - Kamenov, E.(2010): Dečje dramsko
stvaralaštvo, Dragon, Novi Sad.
- Kamenov, E.(2010): Mudrost čula IV deo- dečje
govorno stvaralaštvo, Dragon, Novi Sad.
- Mr Ljubica Dotlić, Dr Emil Kamenov,
Književnost u dečjem vrtiću, Tampograf, Novi
Sad 1996.

STRUKTURA AKTIVNOSTI SA
VREMENSKOM ARTIKULACIJOM

I Uvodni deo aktivnosti 5minuta

1. Doživlјajno-saznajna motivacija dece
2. Najava teksta
3. (Tumačenje nepoznatih reči)

II Glavni deo aktivnosti 10 minuta

1. Govorna interpretacija književnog teksta
2. Izražavanje neposrednog doživnjaja
3. Ponavlјanje govorne interpretacije
Knjižnjvnog teksta
4. Tumačenje doživlјaja književnog
teksta
III Završni deo aktivnosti 5 minuta
1. Pokretna igra

TOK I STRUKTURA AKTIVNOSTI

I Uvodni deo aktivnosti

1. Doživlјajno–saznajna motivacija dece Deca sede u radnoj sobi u polukrugu na stolicama.

Motivaciju ću zasnivati na najavlјivanju izuzetnih
pojedinosti u delu, dominantnoj emociji (tuga), motivu
veverice. Ulazim u sobu sa maskom veverice (prilog br.
2). Kažem deci:
- Deco, znate li ko sam ja?
- Kako znate da sam veverica?
- Znate li šta volim da jedem?
- Gde veverice žive?
- Deco, ja sam jako tužna. Jeste li vi nekada bili tužni?
Kada?
- Kako se ponašate kada ste tužni?
- Znate li zašto sam tužna?
Deca iznose pretpostavke, a zatim im kažem:
- Poslušajte sledeću pesmu kako bi saznali zbog čega
sam tužna!
(Ovim pitanjima želim da uvedem decu u pesmu koju će
čuti, podstičem decu prepoznavanje i opisivanje
veverice, da uvide da se veverica hrani orasima,
lešnicima, semenkama..., da se nadovežu na lična

2. Najava teksta
3. (Tumačenje nepoznatih reči)
II Glavni deo aktivnosti
1. Govorna interpretacija književnog teksta
2. Izražavanje neposrednog doživlјaja
3. Ponavlјanje govorne interpretacije
književnog teksta
4. Tumačenje doživlјaja književnog
teksta
iskustva i osećanja kada su bili tužni).
Govorim deci da će čuti jednu pesmu koju je napisao
Slavko Mali, a pesma se zove "Veverica" (prilog br. 1).
Nepoznate reči tumačim pre govorne interpretacije
pomoću sinonima i sinonimskih sintagmi i slikovno-
grafičkim postupcima, tj. slikama (prilog br. 3). Pitam
decu da li znaju značenje sledećih reči:
deblo - posečeno stablo drveta
drum - put
Ukoliko ne znaju objasniću im.
Prilikom govorne interpretacije obratiću pažnju da
recitujem glasno, jasno i izražajno. Pesmu ću deci
recitovati, vodeći računa o dikciji, kao i o emocionalnim
i logičkim pauzama. Vodiću računa o intonaciji, visini i
jačini, ali i boji glasa. Trudim se da kod dece izazovem
odgovarajuće emocije.
Nakon recitovanja pesme, ostaviću deci malo vremena
da dožive tekst kroz psihološku pauzu koja traje dok
izbrojim u sebi do deset.
Moje prvo pitanje biće:
- Zašto je veverica bila tužna?
(Nadovezujem se na pojedinosti u tekstu i postavlјam
deci pitanje. Ovim pitanjem želim da deca uvide da je
veverica bila tužna zato što su lјudi odsekli šumu i
stablo u kome je živela).
Nakon ovog pitanja, ponoviću govornu interpretaciju
teksta. Ovog puta ću deci recitovati pesmu uz pomoć
serije slika (prilog br. 4). Potom, posle kraće pauze,
nastavlјam s pitanjima:
Tumačenje doživlјaja književnog teksta zasnivam na
temi (veverica koja je ostala bez kuće), kompoziciji,
idejnom i etičkom smislu. Posle prvog pitanja,
nastavlјam razgovor sa decom o tome šta su videla i
čula. Podstičem ih da odgovaraju jasno, punom
rečenicom.
Postavlјam im sledeća pitanja:
- O kome se govori u ovoj pesmi?
- Gde je veverica živela?
- Šta se desilo sa šumom?
- Ko je posekao šumu?
- Zašto lјudi seku šume?
Pokazujem deci sliku posečene šume (prilog br. 5) i
pitam ih:
- Kako izgleda šuma na slici?
- Šta osećate dok posmatrate posečenu šumu?
- Da li je lepo to što lјudi rade? Zašto?
- Ko je pobegao iz šume kada su lјudi posekli stabla?
- Šta mislite koje su još životinje pobegle iz šume?
(Ovim pitanjima želim da deca uvide da se u pesmi
govori o veverici, da je ona živela u šumi koju su
posekli lјudi, da su to učinili kako bi mogli da se greju
zimi, kako bi pravili nameštaj, da su tada iz šume
pobegle ptice, da osmisle koje su još životinje pobegle iz
šume: zec, lisica, vuk, medved...)
- Šta su lјudi oborili?
- Ko je živeo u tom stablu?
- Gde je veverica nakon toga stajala?
- Šta je posmatrala?
- Kuda su ptice odlazile?
- Kako se veverica osećala zato što joj je srušena kuća?
- O čemu je razmišlјala dok je posmatrala ptice?
- Zašto veverica nije mogla da ode zajedno sa pticama u
toplije krajeve?
- Šta mislite da se desilo sa vevericom?
(Ovim pitanjima želim da deca uvide su lјudi oborili
stablo u kome je živela veverica, da je veverica ostala
sama na drumu i posmatrala ptice koje odlaze na jug, da
je bila tužna jer nije mogla da odleti sa njima, jer nije
imala krila).
- Koje godišnje doba je opisano u pesmi? Po čemu
znate?
- Znate li koje nam ptice odlaze na jug u jesen?
- Jeste li nekada poželeli da se poistovetite sa pticama?
Zašto?
- Kuda biste odleteli kada bi imali krila?
(Ovim pitanjima podstičem decu da uvide da je u pesmi
opisana jesen, da to možemo da znamo po tome što ptice
odlaze na jug, da na jug odlaze laste, rode, kos,
kukavica, slavuj, da deca osmisle zbog čega bi poželeli
da su ptice i kuda bi odleteli kada bi imali krila).
- Čiji vam se postupci nisu dopali u ovoj pesmi? Zašto?
- Pošto ste čuli ovu pesmu šta biste poručili svojim
vršnjacima?
(Ovim pitanjima želim da deca ocene postupke likova,
da shvate pouku pesme, a to je da ne treba seći šume jer
tada ostavlјamo mnoge životinje bez doma).

Najpre vršim govornu interpretaciju pesme još jednom,

a onda ću reći deci da ćemo sada svi zajedno izrecitovati
pesmicu (tri puta), onda devojcice, pa dečaci uz moju
pomoć. Nakon toga ću pitati decu da li neko želi
samostalno da izrecitje pesmu ili u grupi po dvoje –troje
dece.

U završnom delu aktivnosti menjaćemo kraj pesme,

 5. Učenje stihova napamet
III Završni deo aktivnosti
pošto smo prethodno na stiroporu zakačili seriju slika
koja prati tok pesme (prilog br. 4) , izvodiću po jedno
dete i ono će menjati kraj onako kako želi. Ovim
podstičem decu na kreativnost, maštanje, o tome kakav
bi kraj mogao da bude, mogućnost da se istaknu i kažu
svoje mišlјenje, kao i da saslušaju druge.
Rezultat će možda biti ovakav:
- kada su ptice videle da lјudi seku šumu odletele su da
nađu vevericu i da joj kažu, da je veverica skakutala sa
grane na granu i došla do drvoseča, da ih je zamolila da
ne seku šumu jer tu njen dom, da zamisle kako bi bilo
njima kada bi ostali bez doma, da su se drvoseče sažalile
i otišle.
- da su ptice obavestila sve životinje iz šume o nameri
lјudi, da su se životinje sakrile, a zatim su počele da
ispuštaju zvukove od kojih su se lјudi uplašili i pobegli.
- da kada je veverica ostala sama i bez kuće, da su tada
doletele ptice do nje i rekle joj da uđe u njihovo gnezdo,
a zatim su podigle gnezdo i povele vevericu sa sobom na
jug.

Prilog br. 1

VEVERICA

Posekli su juge šumu,

pobegle iz nje su ptice
oborili šuplјe deblo,
kuću male veverice.
Ka jugu su ptice pošle,
u daleku neku šumu,
ostala je veverica,
na širokom pustom drumu.
I ona bi s' njima pošla,
 srušena joj kuća mila,
tužno gleda jato ptica,
jer ko one nema krila.
Slavko Mali

Prilog br. 2

Prilog br. 3

Prilog br. 4 - Serija slika

Prilog br. 5