UNIVERZITET U BEOGRADU FIZICKI FAKULTET Ivan V. Anigin OBRADA REZULTATA MERENJA KOMPENDIJUM FIZICKE PROPEDEVTIKE treée ispravijeno izdanje BEOGRAD 2004PREDGOVOR Knjizica koja je pred vama predstavlja tree, popravljeno i dopunjeno izdanje prvog izdanja koje je u verziji pisanoj rukom vise od deset godina cirkulisalo medu studentima, Namera izdavata bila je da se ovo izdanje pripremi u normalnoj Stampanoj tehnici. Medutim, veé posle pregleda prvih desetak strana uradenih na ovaj natin, a pod pritiskom svih konsultovanih njenih dosadasnjih korisnika, odustao sam od Promene tehnike i reSio da se pojavi u ovoj hibridnoj formi. Ispostavilo se da Stampana tehnika ne podnosi stilske slobode, kolokvijalizme i skraéenice, koje su inave neuobiajene za strutni tekst, ali su pisanoj verziji davale pored odredenog Sarma i izrazito mali obim - pored toga Sto bi izgubila svojevrsnu Graz Stampana verzija bi, naime, nuzno morala da ima i bitno veéi broj strana. Pored niza manjih izmena glavne iamene i dopune uginjene su u tretmanu sluéajnih greSaka i metoda najmanjih kvadrata. Dodati su i tekstovi uglednih zadataka sa pismenih ispita, sa potpunim reSenjima. Obrada rezulatata merenja je deo teorije merenja, ili bolje reci prakse merenja, koji ima zadatak da iz tzy. sirovih podataka, tj. na osnovu stanja mernih instrumenata, Giji su odnosi sa ispitivanim sistemom osmisljeni u okviru datog eksperimenta, odredi intervale u kojima se, sa odredenom verovatnogom, nalaze brojne vrednosti fizitkih veliina koje opisuju stanje ispitivanog sistema. To je, dakle, niz Procedura pomocu kojih se dolazi do konatnog skupa brojeva koji opisuju konkretno stanje datog fizitkog sistema, tj. do konatne kvantifikacije znanja. Time stiZemo do jednoznatnog, reproducibilnog i objektivnog znanja o prirodi i u toj svojoj zavrSnoj fazi eksperiment kulminira. Obrada rezultata stoga uvek mora da poStuje otigledno neophodan i dovolino strogi opSti kodeks a sa druge strane u detaljima zavisi od specifitnih osobina ispitivanog sistema, memih instrumenata, i njihovih interakcija, Kurs je zato podeljen na dva dela. U prvom se govori o optim osobinama merenja i eksperimenata relevantnim 2a pojavu sistematskih i sluéajnih greaka i o osnovnim faktorima koji utiéu na vrednosti ovih greSaka merenja, odnosno na tatnost rezultata. Drugi deo je posvecen izgradivanju svesti o znaéaju i potrebi jasne i kanonizovane obrade i prezentacije eksperementalnih rezultata a zatim Postupcima i pravilima obrade podataka koja pokrivaju najteSée eksperimentalne situacije. Kroz sve ovo trudio sam se da razvijem osnovnu ideju da se obrada rezultata, osim svaki put specifitnih isto matematitkih operacija sa rezultatima, sastoji na prvom mestu od sagledavanja svih moguéih gre’aka u merenju, zatim eliminacije i/ili Korekcije nekih od njih, i konatno prikazivanja preostalih. Pritom sam koliko god je to moguée izbegavao matematitku strogost a naglaSavao fizitki smisao formalizama. Ovo tim pre Sto se u meduvremenu na srpskom jeziku pojavila izvrsna knjiga JSlivke i M-Terzié (“Obrada rezultata fizi¢kih eksperimenata”, Stylos, Novi Sad 1995) koju najtoplije preporutujem kao komplement ovom kursu. Dodaci sadrée materijal koji vecim delom nije obavezan za studente prvog semestra. Tu je niz neSto sloZenijih pojmova iz obrade rezultata merenja uveden intuitivno i objaSnjen uglavnom kvalitativno. Namera je da se kurs, kako nastava iz ove oblasti bude napredovala, pomera sve dublje u Dodatke. Oni, osim toga, treba da budu od koristi i na kasnijim godinama studija. Primena kompjutera u obradi Tezultata merenja (ni off-line a pogotovo ne on-line) ovde praktitno nije ni dotaknuta - to bi morao biti predmet celog nezavisnog kursa. U ovom kursu akcent je na razumevanju koriSenih algoritama a ne na tehnici egzekucije. Paket jednostavnih i neposredno primenjljivin BASIC programa samo treba da nagovesti znataj kompjuterske revolucije u obradi rezultata. Izvesna paznja je, medutim, posveéena koriSéenju programa za statistitku obradu podataka koji su ugradeni u scientific calculator-e, koji veé neopisivo olakSavaju laboratorijsku svakodnevicu u odnosu na ne tako davno vreme “Sibera”, logaritamskih tablica i elektromehaniékih ragunskih maSina. Drugog merila ispravnosti konatno dobijenih brojeva, medutim, osim litnog ose¢anja eksperimentatora, nema. Zadaci, problemi i pitanja zato treba da Pomognu u razvijanju neophodnog ose¢anja za numeriku i brau procenu redova velitina. Ovaj kurs se formirao tokom dvadesetpet godina predavanja za studente I semestra na Univerzitetima u Novom Sadu i Beogradu ali se u izvesnom smislu jo3 uvek move smatrati eksperimentalnim te kao takav nije bez (eksperimentalnih) grefaka. Buduci rad na njemu treba da ove greske smanji, odnosno poboljga konaéni rezultat. Kolega Igor Stojanovié je uéeéi padljivo protitao deo skripata koji se koristi tokom I semestra i otkrio niz greSaka, koje su potom u ovom izdanju ispravijene. Zahvaljujem mu se na tome. Svaka buduca pomoé u tom smislu je dobrodosla. Ivan V. Anigin Beograd, Avgust 2004.og bE iEinets atu dosti A ved ide earner ee rine, prvoda i kako te oduiyagu drtak da satramo taSto ja piroda bar ‘made igledek utopiehehc Ne tdinc somo da satnamo Rako jx Predgovor 1 Pojmovi kojima fizika operite i sistem znanja izgraden na njima 2 Potpon skup znanja u fizici - eksperiment i teorija 3 Matematika i fizika 4 Fizitki zakon i fiitka teorija 5 Merenje - osnov fizitkog eksperimenta 6 Metodologija istraZivanja i organizacija savremene fzike 7 Fizitka laboratonja danas 8 Tipovi eksperimenata 9 Faze fizitkog eksperimenta 10 Mera sredstva 11 Klasfikacija merenja 12 Kalibracija mera, instrumenata | metoda 13 Statitke osobine memnih instrumenata 14 Dinamitke osobine mernih instrumenata 15 Galvanometar (ampermetar) sa kretnim kalemom 16 Granica taénosti merenja uslovijena toploinim fluktuacijama - Sumovi 17 Ampermetar i voltmetar 18 GreSke instrumenta i metode pri merenju struje i napona 19 T2vori napajanja - prilagodenje impedansi 20 Kodeks predstavijanja eksperimentalnih rezultata 21 Veste eksperimentalnih gresaka 22 Zabto eksperimentalne greske ? 23 Procena sistematske greSke direktnog i indirektnog merenja 24 Distribucija gustine verovatnoée pojavijivanja rezultata direktno merene veligine 25 Sludajna greSka direkto merene velidine - Standardna greska srednje vrednosti 26 Slutajna greSka indirekino merene veligine 27 Srednja vrednost srednjih vrednosti - Interna i ekstema greska 28 Grafitko predstavljanje eksperimentalnih recultata 29 Slutajna (i sistematska) gre8ka veliine odredene parametarskim merenjem - Podetavanje parametara funkcije metodom najmanjih kvadrata 30 Interpolacija ¢ ekstrapolacija 31 Usagiafavanje eksperimentalnih rezultata 32 Kompjuteri u eksperimentu Dodatak # 1: Neki clementi teorije verovatnoce Dodatak #°2: Mali repetitorijum matrinog raguns Dodatak # 3: Numeritki eksperiment - Simuliranje prirode Dodatak # 4: Jo8 0 korelacijama Dodatak # 5: Fluktuacije i Sumovi Dodatak # 6: Dekonvolucija Dodatak # 7: Jo8 o prilagodenju impedansi Dodatak # 8:.Furijeova (spektralna, harmonijska) analiza Dodatak # 9: MISCELLANEA (Zadaci, Pitanja, Problemi, Primeri, Procenc, ‘Zanimljivosti, Prirwénitki material.) Dodatak # 10: Paket BASIC programa za obradu eksperimemtalnih rezultata Literatura Logaritmar (“Siber" m 3Totob.h "Rxopuna 148 Hie + I. Caap ja Mee femmicy pom’ ‘a huey peguaiia a gejen *Y Rpepoge mana, buwe 1. POJMOVI KOJIMA FIZIKA OPERISE I SISTEM ZNANJA IZGRADEN NA NJIMA Fizika se bavi proutavanjem osobina i pona8anja fizitkin sistema - dobro definisanih izolovanih delova prirode. Ostatak sveta zove se okolinom. Fizitki sistemi mogu biti zatvoreni. ada su zatvoreni uzajamnim interakcijama delova sistema, i otvoreni, kada interaguju sa okolinom (Primeri: telo na strmoj ravni, telo koje pada, dve naclektrisane kugle. gas u cilindru sa klipom, atom, molekul, planeta, 2vezda, itd). Svaki fizitki sistem se opisuje odredenim brojem adekvatno odabranih i vigestrano precizno definisanih fizitkih velitina. Stanje sistema tada je potpuno i jednoznatno opisano vrednostima tih fizitkin velitina, Svako) fizitkoj veligini pridruzuju se odredeni simbol i ime. Pod tim simbolom i imenom se podrazumeva i skup definisanih operacija na sistemu koje konatno dovode do pridruzivanja odredene brojne ‘veednosti toj fizitko) velitini, odnosno simbolu (u svakoj konkretnoj situacij). Ova procedura pridnuzivanja brojnih vrednosti fizitkim velitinama naziva se merenjem. Veze medu fizitkim velitinama sada mogu da se izraze matematikem: simboli mogu da ulaze u matematitke izraze i dalje da se sa njima postupa po pravilima matematitke logike => U sustini: FIZIKA JE OPISIVANJE PRIRODE BROJEVIMA. Otud se i brojevima koji su rezultati merenja posvecuje maksimalna painja. Sada je moguce nalazenje novih relacija i analiza poznatih i pretpostavijenih situacija isto matematitkim putem. Ovo_je_zasnovano_na dinjenici da veé intuitivno opatamo da se pojave odvijaju pravino i reproducibilno (Newton: "Prinudeni smo da istim _uzrocima pripisujemo iste pojave"). Fizika samo kvantificia ove pravilnosti i rezultat te procedure su fizitki zakoni i teorije. kanonitne i univerzalne istine 0 ponasanju prirode. “Prirodu. motemo razloziti na tipova_fizitkih sistema. Skup svi fizitkih velitina je potpun, tj. dovoljan za opisivanje stanja i ponafanja svih fizitkih sistema a verujemo da predstavija i najmanji potreban broj fizitkih velifina (mada se i danas uvode nove fizitke velidine - kvantni brojevi za jen nace nav lv privode,Grgarey 1 | flementame Cestice, itd - koje su obiéno sve | Miakitey. Nauka. Moskva 1983 apstraktnije i apstraktnije). 2. POTPUN SKUP ZNANJA U FIZICI - EKSPERIMENT I TEORUA Fizika je jedinstvena ali se zbog specifitnosti znanja, veStina i sklonosti (a vec i zbog ‘ogromnog obima) aktivni fizigari dele na eksperimentalne i teorijske fizigare. Eksperimentalci ‘reba da su u stanju da svaki fizitki sistem pripreme u Zeljenom stanju, da pridruze brojne vrednosti svim relevantnim fizitkim velitinama, da ih kontroligu i da im po Zelji menjaju vrednosti u 2eljenim opsezima, i da kvantifikuju opazene promene. Eksperiment zahteva usmerenu delatnost eksperimentatora operacionog karaktera, sa merenjem kao najvadnijim delom. u koju je ukljuéeno celokupno dotadagnje i eksperimentalno i teorijsko znanje 0 datom sistemu. Znanje o datom sistemu je potpuno tek kada imamo rezultate metenja sa opisanim skupom operacija koje su do tih brojeva dovele. To su onda eksperimentalni rezultati @mada Jeni 2.(380)405 imertatng ops glucni ebspe - ALD.Dolgov , Priroda, i i taj nadin danos sa uverenjem moie da se hade ola su levarkov ih neposredno nikada_nigmo videli, a moguée je da ih nikada necemo ni vidett “Ka Teoretifari treba da su u stanju da ovim putem otkrivene pravilnosti pretvore u matematitke ‘veze izmedu simbola za fizitke veligine, da Sto vise takvih veza objedine u kompaktnu fizitku tcoriju i da na osnovu otkrivenih matemati¢kih relacija medu fizitkim velitinama eventualno otkriju - predvide nove pravilnosti u ponadanju klase sistema opisanih datom teorijom. Eksperimentalci opet treba da utvrde Koji se sve realni sistemi ponaSaju po ovako otkrivenim pravilnostima - tj. da utvrde granice vagenja fizitkih teorija po dva osnovna pitanja: 1) za koje konkretne sisteme data teorija vai ili ne vai, i b) u kojim opsezima vrednosti relevantnih fizickih veligina data teorija vat i odnosno koja stanja datog sistema opisuje ili ne. ‘Svo, na ovaj naéin veé razvijeno i provereno znanje, fizike prelazi u viasni8tvo tehnike (umede dovodenja svakog fizitkog sistema u dato stanje koje je unapred zahtevano nekom praktiénom potrebom) i tehnologije (umece racionalne masovne proizvodnje sistema Zeljenih osobina). Razvoj tehnike i tehnologije zahtevan je praktitnim potrebama Zovetanstva; za razliku od fovih. svaki novi Korak u razvoju same fizike zahtevan je prvenstveno unutrasnjom logikom razvoja nje same. 3. MATEMATIKA I FIZIKA Rezultati merenja ne mogu da se izraze obitnim jezikom veé se nudno izrazavaju brojevima. Otad siedi da se veze medu fizitkim velitinama mogu izraZavati samo matematikom => ‘Matematika je i jezik i logika fizike (to nije samo skraceno opisivanje!) Fizitki pojmovi i veligine postepeno su evoluirali od intuitivno jasnih ka sve apstraktnijim ali opservable se na kraju uvek svedu na obitne realne brojeve. Matematitke teorije tine logitki zatvorene sisteme same za sebe, nezavisno od makog iskustva ali izlazi da svaka oblast matematike, pre ili kasnije, opie neki deo realnosti. Otkud tolika snaga matematike? Naziremo niz. razloga: 1a) Matematika logika je jednoznagna i objektivna, kao i sama priroda. b) Matematika daje ekonomiju.izraza i fakocu manipulisanja ©) Kada je problem odgovarajuce postavijen i regen matematika moze da 4 nove rezultate i zakljudke koji se inae ne bi videli. Primera ima mno8tvo; najfantastigniji je moda matematitko otkriée antimaterije, jo8 jednog celog sveta altemativnog nagem! (v. box) 4) OpStost primene: odredeni deo ‘matematike prostom reinterpretacijom simbola podjednako dobro opisuje veci broj naizgled potpuno razligitih fizickih sistema - (oscilacije: teg na gumi, klatno, elektrigna kola, itd; talasi v raznim sredinama, polja, itd.) [Eve jednostavnog primera iz Eublidove geometije (Eaklidova geometija je fizitka tori: ona opisuje osobine nafeg realnog prostora (iako samo riblitno, ipak toliko dobro da ni merenja najvite anosti na Zemlji ne mogu da uivede odswpania od ne). Dakle: Krutni sto nasionjen je u cotak ako da mu je jedna tatka na obimu normalno udaljena od zida 6 odnosno 27 em. Koliki je polupretnik siola? Sted: @-6)"+(r-29)h2 r* HoreSh om ak alee! Razlika izmedu iste matematike i verzije koju koriste fizitari leti u shvatanju pojmova: a) beskonagnosti (za fizitara beskonatno je samo vrlo veliko) i b) intinitezimatnosti (za fizitara infinitezimalno je malo u odnosu na neku malu zadatu vrednost. ali ne makoju). Fizitar ne Koristi realne brojeve numeritki veé u racionalnoj aproksimaciji, raéunajuci sa_konaénimcom!" — TI. Ruxtey Binjen unisten’e dime hipobeze jednom jelinom ndénem brojem siguenih cifara (mada su mu realni brojevi bitni za primenu infinitezimaing ratuna i pojma kontinuuma). Recimo, koriSéenje maka jednakosti uvek implicira sledece: 2.35 pa bilo koje cifte = 2.35 pa bilo koje druge cifre... Kada jednog dana budemo povecali broj sigumih cifara u ovim rezultatima mode se pokazati ili’ da‘znak jednakosti joS uvek vali ili da vi8e ne vai. Tatnost poznavanja date pojave meri se brojem poznatih cifara u vrednostima fizitkih veligina koje je opisuju. 4, FIZICKI ZAKON I FIZICKA TEORUA U svojstvu prototipa razmotrimo poznati Bojl - Mariotov zakon. Idealni gas je jednostavan fizitki sistem Zije je stanje opisano sa samo Eetiri fizitke velitine: kolitinom nm, zapreminom V, temperaturom 7 i pritiskom p. Svakom stanju gasa odgovara jedna tatka sa koordinatama (a, V, T, p) u odgovarajucem %etvorodimenzionalnom prostoru. Zbog definisanih interakcija iamedu_komponenti_sistema_promena bilo koje velitine uzrokuje zakonomemu proment ostalih. Tagka stanja gasa_pritom opisuje neku jednoznatno odredenu hiperpovrsinu =u ovom dimenzionalnom prostoru. Jednatina te hiperpovrSine i predstavija zakonitost u ponafanju idealnog gasa, odnosno sve veze koje postoje izmedu fizitkih velitina koje opisuju stanje tog fizitkog sistema. Tatka stanja gasa samo mote da klizi po toj povrsini i van nje se ne mote naci (kako, medutim, operaciono naterati tu tatku da se stvamo kreée po toj povrSini sasvim je drugo pitanje - 10 i jeste je predmet eksperimentalnog umeda). Sve velitine koje opisuju stanje gaa smatramo Kontinuirano promenijivim. odnosno —smatramo da njihove vrednosti pripadaju skupu_realnih brojeva (Cak i kolitina gasa, iako v znamo da je ta veligina zbog cestiéne strukture materije ustvari diskretna, jer je “korak — kvantovanja” —koliine p-V-T diagram stanja CO; supstance praktitno nemerljivo mali, "Kesreda, neuke ‘odnosno utige na cifre rezultata koje sa daleko iza taénosti merenja ostalih veligina). Operaciono, medutim, ovu povrfinu nije moguée upoznati odjedanput, veé se to mode raditi samo w odredenim koracima. U svakom od tih koraka sve velitine osim dve moraju se pritom dréati konstantnim (koje nazivamo parametrima, P), a od one preostale dve jedna se tada moe Kontrolisano menjati (koju nazivamo nezavisno promenijivom, X) dok se ptati odgovarajuca promena druge (koju nazivamo zavisno promenljivom, Y). Zavisnost Y(X) tada predstavija presek opste hiperpovrsine sa nekom od ravni koja je paralelna sa X-Y ravni. Boj! - Mariotovim zakonor naprimer, nazivamo vezu koja postoji izmedu zapremine i pritiska gasa kada su mu koliti temperatura stalne. Operaciono, tu pércijalnu pravilnost u ponaSanju gasa upoznajemo kada pratimo promenu pritiska zatvorenog gasa (zavisno promenijiva veligina) u funkciji promenepita ZASTO fe odgovara ua KAKO® neqe ma Fietka radi no 2apremine (nezavisno promenljiva) dok temperaturu i kolifinu gasa odravamo konstantnom (parametri), Od dve velitine Eiju uzajamnu zavisnost ispitujemo za nezavisno promenljive obiéno biramo onu velitiny koja se lakSe menja i kontrolige. Posto se cetvorodimenzionalni Prostor ne moe prikazati smatraéemo da je kolitina gasa stalna pa emo ilustracije radi povrSinu stanja gasa (ovde za CO;) prikazati u trodimenzionalnom (p. V. T) prostoru. Vidimo dda se u nekoj oblasti temperatura gas ponaia po Bojl-Mariotovom zakonu ali u nekoj ne. Kroz konaéan, diskretan skup eksperimentainih tataka. dobijenih na poznati natin ilustrovan na donjoj _slici, provlatimo kontinuiranu funkciju. sto izra2ava nau veru da sup. Vi T funkcionalno povezani. tj: da svakoj vrednosti za V odgovara odredena vrednost zap, pri datoj vrednosti. temperature T (Vanezavisno — promen- Ijiva, u —operacionom smislu, p = zavisno pro- menijiva, T = parametary Analitigka funkcija koja najbolje prolazi “kroz eksperimentaine tatke je tipa: p.= const*T/V koja, posle mmnogih provera, postaje fizitki zakon, stav Koji predstavlja nae poverenje. u odredenu Bojl-Mariotov zakon NB: Sve velitine owe pine tachart wedi deine | pravilnost_u ponafanju izabranih fizitkih velitina koje opisuju stanje sistema na Mecene (venta owbise) | KVaRttativan nagin, U taj stay ukljutene su i eksperimentalne Fizik veliina koje karaktensu | OPETACIje pod Kojima stav vadi (recimo da se promene izvode anje pasa tako da stvamo bude Tconst., da se vr8i korekcija na promenu zapremine u manometarskoj cevi, itd). => Sada vige ne mora da se meri, veé se poziva na zakon i ishod se unapred zna! To je mo¢ egzakinog predvidanja buducnosti. No, moramo biti svesni ogranitenosti vazenja svakog fizitkog zakona, 4, opasnosti ekstrapolacija na: 1) Jo8 uvek nepoznata decimatna mesta (pove¢anje tadnosti merenja esto tradi promenu zakonitosti; ovde npr. Van der Waals) 2) Netestirane sisteme (ovde npr. gasovi velikih molekula, “realni* gasovi) 3) Nove oblasti vrednosti promentjivih i parametara, odnosno odlazak u nepoznate oblasti Eetvorodimesionalne hiperpovrsine (ovde npr. visoki pritisci, niske temperature, fazni prelazi) (tu mogu da se jave novosti!). Ali za8to dati zakon izgleda (ako kako izgleda, jasno. jos uvek rnemamo pojma. No, svaki fizitki zakon je posledica odredenih interakcija izmedu komponenti fizitkog sistema => Ako poznajemo (ili pretpostavimo) osobine komponenti sistema i osobine interakcija tada mozemo izgraditi OPSTU FIZICKU TEORUU koja ¢e matematitki davati sve zakone za odgovarajuce sisteme (Npr. Kinetitka teorija gasova uz pretpostavke © osobinama molekula gasa iv njihovih interakcija izvodi sve gasne zakone), tj. ispostavlja se da mnogi fizitki zakoni nisu 2 i fe + nezavisni veé da su svi sezultat neke stuktume i |], ys principijelne grupe osobina sistema za koje vage. osobina ro ‘opisanih datom fizikom teorijom. Sada "razumemo" zakone | ag oa . a nerazumevanje je sputeno na dublji_nivo - ne shoe weetASTO pitanga, upom. slodeniith Z. Sim NB: Na doti skup ZASTO pitanja fiatka odgovara Tazumemo recimo postulate teorije, vrednosti fundamentalnih konstanti, itd. Vatenje teorije je ogranigeno na iste sisteme i oblasti vrednosti fizitkih velitina kao i zakoni koji iz nje slede i iz kojih je ona nastala. Uspeina teorija po pravilu predvida niz dotada neopagenih efekata i ‘onoga Sto bi, da je nema, bilo otkrivano kao novi fizitki zakoni. Postoji nekoliko velikih Klass fizi8kin sistema sa operaciono definisanim fizitkim velitinama i odgovarajueeim teorijama koje prekrivaju praktitno Gitav spektar poznatih sistema i pojava. POTPUNO POZNAVANJE PRIRODE MANIFESTUJE SE U TOME DA NA OSNOVU TEORUA UMEMO DA PREDVIDIMO PONASANJE SVAKOG SISTEMA POD DATIM USLOVIMA I DA NA OSNOVU OPERACIONIH ZNANJA TO UMEMO I DA REALIZUJEMO. Pri tome. jasno. tezimo da minimiziramo broj teorija, aksioma i postulata, 5. MERENJE - OSNOV FIZICKOG EKSPERIMENTA Pridrudivanje brojnih vrednosti fizitkim velitinama centralni je deo i zadatak svakog eksperimenta, Da bismo to uradili mora postojati 1. Jedinica mere za svaku fizidku veliginy, i 2. Procedura za uporedenje vrednosti fizitke velitine sa tom jedinicom mere. ‘Zbog prvog zahteva postoji titav niz sistema jedinica (SI je danas zvanitno usvojen) a zbog drugog veliki broj instrumenata i metoda za merenje svake fizitke veligine, kao i naéina za realizaciju samih jedinica mere. Teénja je da se kao predstavnici jedinica mera iznadu fundamentani sistemi koji tu jedinicu mere reprodukuju uvek na potpuno isti nagin, tako da svako, uvek i svuda mote da je na isti natin iskoristi. Kao memni sistem moze se’ koristti svaki fizitki sistem Zije je ponaanje dobro poznato = sistem koji se mote dovesti u interakeiju sa sistemom na kome se merenje visi i tija Ce brojna vrednost neke varijable direktno zavisiti od vrednosti varijable koju Zelimo da.merimo w merenom sistemu. Pri tome interakcija meri sistem > mereni sistem treba da bude minimaina. Cela jedna nauka, metrologija, bavi se usavrfavanjem merenja. Specijalizovane drtavne institucije zadufene su da obezbede da se rezultati merenja jedne te iste stvari ne razlikuju ‘medusobno za vile od neke unapred zadate vrednosti. Sto je ta vrednost manja, merenja su tatnija. Ove institucije povezane su u globainu mretu koja obezbeduje istost rezultata merenja u okvirima date tafnosti, bez obzira gde se i keda na zemnom Saru ta merenja vrsila, Fizitar danas sredstva za merenje uglavnom kupuje i pritom placa tatnost rezultata Koja se datim instrumentarijumom moze Postigi. Industrija nauéne instrumentacije je vrlo velika i raznovrsna i zaposljava veliki broj fizitara. 6. METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA I ORGANIZACIJA SAVREMENE FIZIKE Potev od Manhatan Projekta razvija se "Big Science" u velikim namenskim Institutima. Formiraju se ogromni projekti i timovi od mnogih uskih specijalnosti. Jaka internacionalizacija fizike. Finansiraju se samo dobro teorijski obrazlozeni projekti (Sto smanjuje dra i mogucnost eksperimentalnog iznenadenja!)proorasredai i redno otkrige. Danas - PALM. Dirac Bing prvorast da mmges gorastedno othrige rus ini drugoraeredai fisigarc je teiko moze da “Hekada. fiaicor Osnovni kriterijum vrednovanja postaje broj objavijenih radova (“Publish or perish"). Broj Publikacija je ogroman (samo ~ 1% ima trajnu vrednost!). Engleski je definitivno zamenio latinski kao jezik nauke. Istrazivanja se vre na 1) Univerzitetima ("mala") 2) Institutima (velika i skupa) 3) Industriji (research and development", R&D, ali usput i fundamentano, npr. Bell. Tel. Lab. imaju 8. Nobelovaca iz fizike!) 7. FIZICKA LABORATORIJA DANAS Fizika je organizovana u neka od najskuplfih preduzeca u istoriji ljudskog roda pa sve do malih Klasiénih laboratorija - Ogroman broj uskih specijalista se udruzuju u velike timove: Fizigari raznih profila: - eksperimentalci, teoretitari, "hardware" (instrumentalci) i “software” (Kkompjuterski), ali i indinjeri i tebniari svih vista, Ogromna industrija koja proizvodi instrumentaciju radi za fiziku. Najvecim delom instrumenti se vise ne prave ‘namenski u laboratorijama nego se kupuju gotovi. NajéeSée vise ne treba umeti napraviti instrument vec ga treba umeti iz ogromnog spektra koje tr2iSte nudi optimalno kupiti i optimalno korstti 8, TIPOVI EKSPERIMENATA 1, Rutinska merenja (optimizacija metoda i tehnike merenja 2a Sesto ponavijana, recimo kontrolna merenja) 2. Sistematska merenja (dugotrajna istovrsna merenja na razlititim ili istovrsnim sistemima adi detaljne provere neke teorije ili radi empirijskog upoznavanja osobina tih sistema, i sligno) 3, Istrakivatki eksperimenti razlititog nivoa preciznosti i taénosti, u zavisnosti od velitine twadenog efekta (od demonstracionih - kvalitativnih, pa do visoke preciznosti), obiéno se u jednom arandmanu izvode samo jednom (ali se i tada ista merenja ponavijaju vile puta). 4, Negativni eksperimenti (utvrduju odsustvo date pojave) 5, Krucijaini eksperimenti ("Experimentum crucis") bitni za potvrdu neke teorije ili hipoteze esto su negativni) 6. Gedanken eksperimenti (misaoni) - koji se ne mogu izvesti ali, poStujuéi sve Sto znamo, pokuSavaju da odgovore na pitanja tipa: "Sta bi bilo kad bi bilo!" 7. Numerigki (kompjuterski) eksperimenti (simulacije) u skladu sa svim onim Sto se teorijski 0 sistemu veé zna, sa ciljem utvedivanja odstupanja ponafanja od onoga ito se zna (a ito se danas sve See zove “standardnim modelom” date pojave) ili prosto, da bi se sistem adekvatno opisao a bez vrSenja merenja, ako verujemo standardnom modelu (tada je nunteri¢ki ceksperiment ekvivalentan reainom!). 9. FAZE FIZICKOG EKSPERIMENTA. |. Ideja (ali, da bi se sijalica upalila potreban je “izvor struje", tj. prethodno znanje!) 2, Istrazivanje proslosti (i eksperimenta i teorije), da se utvrdi ima li smisla i nije li veé uuradeno, 3. Studija izvodljivosti (cena + vreme vs taénost); esto ilazi da se, iz manje ili vise rincipijelnih razloga ideja ne mode realizovati 4. Pretiminarni eksperiment 5. Eksperiment 6. Obrada rezultata 7. Interpretacija: sme8tanje u postojecu Semu znanja + projekcija u buduénost ©“OMNIA IN NUMERO ET MENSURA” - Natpis nad ulezom u Astronomsku opservatoriju a Beogradu 8, Prezentacija svetskoj komuni fizitara radi verifikacije i ugradnje u postoje¢i fundus fizike Tek po dobijanju porvrdnog odgovora na prethodnu stavku vredi preci na sledecu! 10, MERNA SREDSTVA Metroloike karakteristike memog stedstva govore o pogodnosti za merenje date fizitke veliine u datom opsegu vrednosti i sa datom tainoiéu. ‘Vaina_preliminama definicija: Pretpostavijamo da stvara vrednost Jdate fizitke velitine u sistemu Koga merimo, i koju w merenju Zelimo da odredimo, objektivno postoji pa merena vrednost treba Jda je Sto blixe ovoj stvamoj vrednosti => Merenje je tim ITACNUE Sto je razlika izmedu ove dve vrednosti manja (buduéi| da stvarnu vrednost ne znamo - jer da je znamo ne bismo ni merli - utvrditi ta&nost datog merenja uopite nije jednostavno, ali Jo tome kasnije). Tatnost zavisi od mmogih faktora (ta&nosti reprodukcije jedinice mere, metode merenja, stepena ostvarenja pretpostavijenog stanja sistema, itd, itd.). Tatnost govori da se stvama vrednost nalazi u datom intervalu, koga zovemo greskom merenja, oko merene vrednosti (veca tatmost, manji interval, tj. manja greéka, recimo £1%, itd). Mera sredstva su dvojaka: 1, Mera, je memo sredstvo koje reprodukuje datu jedinicu fizitke veligine ili neki njen umno%ak (‘egovi, lenjiri, otpomici, induktivai kalemovi, Kondenzatori, normaini elementi, itd, 2. Memi_pretvaraé, memipribar ili prosto instrument je memo sredstvo koje pretvara jednu fizitku velitinu (ulaznu) u drugu (izlaznu) sa ciljem daljeg pretvaranja, Suvanja, obrade ili Gitanja rezultata merenja. Elektritna merenja neelektriénih velitina zasnovana su na pretvaranju fizitkih veligina u elektriéne veligine (napon, struju, otpor) jer se ove lakSe tuvaju, transformifu, obraduju, itd. Danas se trudimo da svi instrumenti budu ovog tipa. [Opita Sema mernog instrumenta: rename. $-32,-—* ria odgevera | USE i chsparinenTelai uslevi inisana infecakcije 50 dhdinem i Dva su osnovna tipa pretvaraéa (senzora, transdjusera, detektora. @ose ow, abi me ¢ ingrect Gat nol amo sa. “Raavo} fate 2° 220 volki motemo da se Kode imamo posta sa pril rittjutleom Y 1) Parametarski (ili pasivni) kod kojih je ulazna (promenijiva) veligina neki parametar elektrignog kola (R, L, M. C) i koji energijom iz sistema, kao kontrotnim signalom, kontroliSe prenos energije iz spoljaSnjeg izvora snage (napajanja) da bi dao izlazni signal. U principu ‘manje perturbiraju mereni sistem. (Npr: Otporni termometar je tanka Pt ica sa R=f(T) pa struja kroz nju daje pad napona UsU(T) => Energija izlaznog signala je iz spoljasnjeg izvora napajanja, tica mo%e da bude mala tako da malo remeti sistem.) 2) Gencratarski (ili aktivni) koji uzima energiju od merenog sistema i direktno je pretvara u izlazni signal. Ne zahteva dodatni izvor napajanja osim kada efekt treba da se pojata. U principu vi8e perturbira mereni sistem. Ulazna veli8ina je ili napon (EMS) ili naelektrisanje (struja). (Recimo termo EMS. kao termometar, vs. vidi gore. itd.) 11. KLASIFIKACIJE MERENJA Moguce su mnogobrojne podele i Klasifikacije. Ovo su samo najvaénije: 1) Po obliku’ funkcionalne zavisnosti izmedu traZene i neposredno merene velitine, i natinu nalagenja brojne vrednosti tragene velitine: a) disekina, kod kojih se vrednost dobija direktno itanjem na instrumentu namenjenom merenju bas te veli8ine (duzina - lenjirom, otpor - ommetrom, snage - vatmetrom, pritiska - manometrom, brzina brzinomerom....) (instrumenti obitno imaju sufiks "metat"), b)_indirektna, kod kojih se tragena vrednost uopite ne meri, veé se nalazi po nekoj definicionoj ili pretpostavijenoj teorijskoj vezi sa, direkino merenim veliginama ("sirovim podacima"): Z = F (a,b,c...) gde su abc... - direktno merene velitine: (otpor preko struje i napona R = UA, breina iz merenog puta i vremena, itd.) c) parametarska (ili funkcionalna) gde se tragene vrednosti takode ne mere vet se nalaze kao parametri. merene funkcionalne zavisnosti, iz broja merenja parova vrednosti nezavisno i zavisno promenljive velitine (x, y) (direktnih ili indirektnih) jednakom bar broju tih nepoznatih parametara: => zahteva bar n merenja parova vrednosti (xy) odakle se parametri pj....P, odreduju (recimo) metodom najmanjih kvadrata (videti kasnije). (Npr: zavisnost R(t) = R,(1+or+ Bt?) zahteva bar tri merenja parova vrednosti (t.R) da bi se odredile vrednosti tri fizitke velitine - parametara R,,@.,B, od kojih zavisi oblik ove funkcije (NB. Ako je 8 malo, taénost merenja treba da bude velika! (NB: Za nas je narodito zafajno da se vrednosti eksperimentainih greSaka nalaze razlifito u ‘gormja tri sludaja! (v. kasnije)) 2) Skup fizi¢kih pojava na Kojima se zasniva merenje Gini princip merenja a skup nagina kkori8éenja principa i sredstava merenja Gini metod merenja. Metodi merenja razlikuju se prvenstveno po organizaciji uporedivanja merene velifine sa jedinicom merenja. Moguénosti su: ) Metodi neposredne procene (devijacije ili elongacije: Vrednost merene —velitine odreduje se direktno po stanju uredaja za ofitavanje memog_pribora (skale, itd). Tu mera, kao realni predstavnik jedinice merenja, ne uéestvuje u merenju: poredenje sa_njom je indirektno - preko kalibracije skale. (Tako rade svi ...”metri"), Tagnost je obigno mala i odredena je ili klasom tatnosti instrumenata ( klasa_tatnosti Da li je ovo stvarno breinomer ii nesto drugo? | apsolutna greska (koja je ista u celom opsegu!) / opseg merenja (v. kasnije!). ili ~OWAN VOZ ZAISTA URI!iv i ja imam vi imate. “Bko po edna '- Bernard Shaw opet mame fabubu pa ako te jabuke semenimo tude i § fabuku. Ati ako vi imate ideju, £ a ‘imam ideu, i ako ih mameniwo,tada { vi é fa imaua po due Adeje jabuew polovinom najmanjeg podeoka skale. Ali zato su metodi brzi i omogucuju kontinuirano merenje i pracenje. b) Metodi_uporedenja_sa_merom: Vrednost merene velitine odreduje se iz uporedenja sa merom te iste veligine. Sporiji su alii mogu biti tatniji. Varijante su: Metod suprotstavljanja, de se direktno uporeduje simultano dejstvo mere i sistema na pribor - potreban je instrument 7a uporedenje dejstva (masa na terazijama, napon na kompenzatoru sa normainim izvorom EMS. itd.) Tatnost je reda velidine tanosti kalibracije mere, uw principu visoka - Diferencijalni (opozicion’) metod: Kada na memi pribor deluje razlika merene i poznate velitine (koju predstavija mera). Moguéa je velika tagnost. Nulti metod je varijanta diferencijalnog kada je razlika nula pa mera treba da je promenljiva kontinuirano a pribor treba da bude indikator rnule (mostovi, itd) - Metod zamene (supstitucije): Zamena nepoznate velitine merom (kao i ostali, ali ne simultano) (metod zamene na terazijama) - Metod koincidencije (podudaranja): poklapanjem podelaka ili vremenskih signala (lenjiri sa nonijusom, stroboskop, itd). +) Metodi brojanjem: broj kapljica, obrtaja, perioda, Zestica, impulsa, itd. 3) Po referentnom nivou: 2) Apsolutna: su ona koja se referilu na nulu, Koja odgovara odsustva pojave, npr. pritisak u odnosu na pritisak vakuuma - ili, kada je rezultat dobijen direktnim merenjima ‘osnovnih fiziékih velitina sistema jedinica i fizi¢kih konstant, t. kada je izrazen u osnovnim jedinicama za datu velitinu, npr. pritisak u N/m’. ) Relativaa: su ona koja se referilu na neku proizvoljnu, operaciono pogodau, Jedinicu iste vrste, npr. pritisak u odnosu na atmosferski pritisak (jj. izrazen u jedinicama normalnog atmosferskog pritiska) ili gustina u odnosu na gustinu vode, itd. Relativna merenja su metodski jednostavnija i bréa 4) Po naSinu predstavijanja rezultata: a) Analogna: Signal koji nosi informaciju povezan je sa veliginom koju meri Kontinuiranim zakonom, kao algebarska funkcija, i samo operacija titanja pretvara indikaciju (igla na skali, isl.) u broj sa konaénim brojem znatajnin cifara! Analogni signal je u transport podlozan svakojakim izobligenjima. ') Digitalna: Signal koji nosi informaciju o veligini ima samo diskretan mogué skup vrednosti, —unapred diskretizovan datim "korakom —_kvanto- + pri Gemu se samo" konstatuje prisustvo itt odsustvo pojave uw intervalu vrednosti koji odgovara datom “kanalu* (stanje @ odgovara odsustvu signala uu datom . kanalu, stanje 1 pri- Karalteristke analognog i digitalnog instrumenta sustvu) => Digitalni instrumenti, posle digitalizacije, rade samo sa logitkim signalima (O i 1. ili da - ne) te mema informacija, pofev od mesta digitalizacije, praktiéno nije podlozna izobligenjima => Digitalizaciju u memom lancu treba sprovesti Sto pre! - Postoje konvertori u oba smera, ADK i DAK. Digitalizovani instrumenti sve vise su u upotrebi. - Kod digitalnih instrumenata tanost je otigledno jednaka polovini poslednje cifre, Sto je odredeno velitinom koraka kvantovanja. Mo razlaganja (v. kasnije) je takode ofigledna i, kao ni tatnost, ne moze se nikako povecati ®ppreko one zadate Konstrukcijom i Kalibracijom. Ovo je glavni argument protiv Zitanja delova najmanjeg podeoka na analognom instrumentu! 3 12, KALIBRACIJA (BAZDARENJE) MERA, INSTRUMENATA I METODA deterivan sv Buduéi da merenje predstavija uporedenje date velitine sa izabranom jedinicom ofigledno je da je suitinski bitno da svi koriste iste jedinice. Pitanje je, jasno koliko je to isto - isto! Taj stepen “istosti" definige se tafno8cu Kalibracije, Takode je potrebno da i svi metodi za uporedivanje (tj. metodi merenja) “isto rade’. Se ovim je povezana kalibracija metoda. Velike drfavne i interacionalne sluzbe i mreze brinu se za standardizaciju i kalibraciju i distribuciju primamnih i sekundamih etalona, radnih mera, instrumenata, pa i memih metoda. Pritom je, Jasno, kljuéno pitanje stalnosti i reproducibilnosti etslona i savremena metrologija tedi definisanju etalona preko univerzainih fizitkih Konstanti. Ove metrolo’ke —sluzbe eksperimentalnog fizitara, medutim, obiéno zanimaju samo utoliko Sto se od njih mogu kupiti ‘ia. je svakeo 10 oP agate ace EPE| ema sedstva sertifikovane taénostikalibraie, Ea] a) Kalibracija mera: Kupljene mere date taénosti kalibracije (koja je uvsk proporcionalna Beg] ceni?) webe umeti Cuvati 1 Koristiti tako da im se tagnost kalibracje ne vari Srogost u Z| ovome je od najveseg znataja [!] jer, recimo provera kalibracte instrumenata pa i metoda i p P “EAB) canteva koritéenje mera Gia je tatnost kalibracije za red velifine veéa od taénosti koju Z| proveraval Takade, problemi oko ofuvanja afnastkalibracije dick su proporcionan (oj % &| taznost! 2.3] b) Kalibracija instrumenata: Danas se instrumenti najéeiée kupuju sa datom tatnoseu Zz g kalibracije koja, iako je odgovarajuée plaena, treba bar jednom da se proveri na meri, ili SB] sistemu, jedne vide klase tabnosti. Kako se kalibracija insirumenata veemenom i koriSenjem B-g|_ ivan povremene provere i rekalibracje su obavezne. Nekriiéno korienje instrumenata sa & S| scrim poverenjem u prositan recta nedoevolero! “3.3 c) Kalibracija metoda: Za svakimetod merenja treba imati kalibracionu proceduru i ‘Fq] auracion stem koje sus 1) 28 Honvolupavnost ada ceog esperimenta | 2) “3 | eventualno uvodenje i odredivanje potrebnih korekcija svojstvenih datom metodu merenja. a il 7 Pe nu * K 23 u - Ss Bg i zg 3 le 8 c : 2 8 Frotaaeéé pored 43, STATICKE OSOBINE MERNIH INSTRUMENATA dlerni jastrument ade u dim owouna reitma t statidkou < Bnomithour. Saket retin fe ona u kome 1@ dhatrmmenct i sereni Sista molare 2 ranted (prefoarnt rein mleljatonia Barkramenke she F prac) o variyakea Fislena baja meAuo Me aie ool vrewene + Jodo mi ifoane vadjakte dastramecta mz Aaniai col vremeun, a spin Vreduost 4 golucinag ZANZIBAR EFEKT!NB: Ehepaimedtaiis vethauja tx fiathe wise chsperimactalue fitika, abt yesu osuove zansta | reduedt slate vanish tential ocga ite aveno Aakicein oodbinoma, susheumenta, Que rei DEITLIVOST + fp mogaduost dndvosk’ o&chwanja, veeultabe . Zaisi ot velidine Shale, veitine podelaka, praralalse, prinipa adtbovange . Moki Fisheaui oecbaw/anda we Nonijasne. shale (vernier) on pucnnses ! 5 126.445 2) OSETLIIVOST : je odaet -prouene pokorinnya fished prema promeni, merone velitie baa jp Fo pokativanje warhovale. Hho fe prhaivenge ahr (Rabaa) ay & worms vebzina (ult) Xi abe jp ad, jastuwedta, Jamuaion Ha 2eimork (prooina fuvkeya, abibracions Liniye abi Yunbeys edhiva) = da je oreltpivort geduaba : “x * ot Qiek be iijaq dataj Enewrnoy Hashmueue, home te meee °° [ Oublpet = S = 2¥ hac gy sex i S=h= hebibmaions falter. ®Bertrucl Russel Dako be wore iagledal’ paradoksaliuc , ovim eqtaktnin mauhame downing ideja aproksimacije ” 2 Oselkiivodd go ku veda the je veda prowena inlets oe Joke proweun share, Linearan snshament mu colom omrezu sua inde onktivort i tua i Bwermnn Seale. Porokad 1 wrod: i tw. kontanty stshrumenta = A/S =A/k , 3) MOC RAZLAGANJA! fe Majuons promena uae velitine na hays & dash. tprimetne da reaguie (tove te i reobuciya) Kod digibluth siedrumenate ae f& ftroba korn beacovansa, tf vredort: perediga cifre (“Heart count"), A)TAENOST + fe wera raolike itwede Ciba, datog sista, f “prowe vredwovh: detinisaus majboljin moguiin i nmogebryuin, mereujina fe velitine , Ui mppnom defimicionon vreduoitiy. Taznost we made poprustjch’ Lalibradjom af Some do Gramize gahene dectoin inchrumenhe Zodag se ibs Velarou dainesk sishwmente )K = trivat pokarivans pri puuou othlorn hale, dada Zo prog ofblone, & isha fH colo preg. Us Be fidnalar pelovin’ mepransin, podecka ha Heal. Wonainn tacvoct Mechrunenate, fidaw ged omovnih vatloga portnamya Wslewatsiee ehape- Facutalne greshe (ef. kane)” 5) PRECIZNOST: je mere slepeua rashue porsvGinth maregan gidlue Je take vreduosk (reproducihibaort), Zawiri el honstrwteconh orbina Bshumedks (lredieuort obrede meohauishth delove, haya, Ksberess it), Predntant jidma oh honponenti vbatishiche (utrgne) haporimertabue Bash (of. kamaje), Dae teu Ze. & = Stikowhe prune pete es eS B a Tatre merage Tresitno Tatuo i preciane G) OPSEGS jp epoey vredaacht wloase vlisine wm Wome Kushumat radi, Vobtbi oyreg leiho ta poskte . Prtlene uarotih sun ebrtreuima opapa > Trobe merjnk sashmmedt ! F)LINEARNOST t Kod iuctrmmenaha lee in Livearui odshouge oc Lcarmoy’ daze 12 u fprovnkma fame Hale. Kalibrasioua piduaiinn A othe Hp ye kyo axe geet hadibreons felon 4 ° “a 9 Nake co:" ftucaran ta ES /" 0 mich: dow = umatore toga sie ! lexFeuge 5 0 wdbini woke Lele woe forowo ana: 2" Ke vasionu i vekove" eae v ham clam vidik u dubine prostora, dabivay thoro feanadagna." Uh ae sede tea Ranke mae ona i "Tod vedrita ube, bee S)DRIET (Draph oe stabilvort) 2 jp varijectia ma inlane duthramenhe, hee ui nerokovena uikaloow. prmmow me planu . Shote bik prtodting Wi intormoram u vrenone, Potige el mertabilaor kompouenk’, wolor , poslepa.og Morea, iL. Jun ga doe writes a) Drift mabe b) Draft osetfyevosh’ att , Bf a an "yddkivna" wp tabbiplihahvna” grb @> 1 @2 ee Oba, mo, Ail srlomatile ibs slasapin (risheabshe se horgnge « Hada we). Q)HISTEREZIS (Kasiyinje)? Instrument ga poseduye hede postoje ratlika m mereusy vreduorkd aka fal Se prileat “odoado" ili “odoage’. Vortedica jp mapootuch ofslata. (inorale mapakieccjr) elacicne deforua- Cp (eortala deforimaciya), diclebbicwh efebata (eaottala pelariscciys), “pranuog, (mitvog) loda” (sukeinalusy tmobrjanje ii ngle tx heft re wate pouerck pide Loupomenta mehauidhey tha «date mithe dango me pore’), tt. 4. fala te mek banda Helen Soe dentine pasuh” Sens predishoriyi + a 40) PRAG INSTRUMENTA, $ Apotictue vreduodt velitine Spel hop wick ua uj me reapuft AA) EEMCASNOST, 3 Hho nisheuueat aon voiding 9 + Barco = fia il] a gon o tows belthu fafa [a WT] aichiemenk toh fa mereuey Hilo Se Merona fidinizea vreduok > Velika efthamost ge poicjna joe bude Behraaok ayy _perturbire Solem. (Mp velbwelor ue manne spent (4. hans) Loo = = 2000S: ee prhasivage al 20.000 V hati. Ata) tangy in ska % 40 av 50 pk senna partido Hglen! HE: Mereng. R omumohrous Efikanort mur fe dala » Df SVEP ade je i chp bape adchmmuent Tele bere R te sunt ide kw R, rege ge i meuia, ite tin side Ho fe efthasuort maya, Yr pobeba je vera!) thee wa!) ©ewe, bas Learut” a ting Little bit abot some of Ike worst suistebes one Niels Behr : ~OPSTE PRIMEDBE: Sod dobro uishumata we 14 o1bine ucblatine + Eiltgvort fa madi varlagana , drfnodta £ pectanctce, Buewrvsic, ¢ svlim ostaliu. Kod teshrumecta meme fuicle Etat delve podecka u aportubrion merenginee - to fo hol dinitelng uishumecte mafotighedniyn a dhe te teh: vee tedvort Ui ie prede ua drug: ojprey ALi be promeni ahramek (eed rebativech merenia or ji pute da phe faite ) mada ge de problemabine abo tu trouat (kalbresiye) precenost (fat) an wohdadent) = Sto tu ie hacaeterishle bebe be fe sishrum owt slowly a maneuge Se som 2 odeawanee et ~ Od wih orb oom hee je mngletifa defiuize qretien mrerge (sucahie vps tatvost » Halagin — prenstene peisucrt ) —Kabbradye palo sishaseoa proto honbolife u oueedentun ieraling, medi, he pow tw ved vebitine bntuys. @ DIWAMIEKE OSOBINE MERNIH INSTRUMENATA Teshumedt te naleri nu dinauithou retina Kade ulema velitina tats of vremeue. Me feu Hedithow vein shonin vabsine thy a itletre To (i woke gi sistent Miseoron) oveltjivort jp Jo/te mu dinauithon rein gde yp ust) sd29@) discuitle otelfpvert nee bik gidueha vhukicleg b. ed ae Porky: dua roalege, ante inlae we mete da rah’ lew TE m2 a) Drerya ,¥.20 pronto shui £) Dlporr, (theuge") bee sniele disipira Bashment tabtere, cusrpiys a ta eunryie , A. usporewe Febjeut prenss Tromifer energije treba vreme, Wage bik; euorpje i puck depradire energy 1 toplobi: ~ Mehauizha imercifa, Chbehizua dercija, Gave brerge, vighorso het, Toptoa dereiys, Peenmahitea, Hn Uaabratige regio Seah, bLiinn Eleblritat obpor, Brazeyin , itd ._ Tri Ripe ulaea W(t) te herableristina { nartite vette: ds Hepp fumbetia. aa 2) Saspuls 3) Marasonijshé nla oe ue hei vae i abbey ike, widow —(heathehagia pejawe ) (periediina pes) a)hog potrjane Lermonishe aualine (Pujtot) hanson alan je anjmiti UE) = ey, He (OE+#) é w=2ry = 20 47 + eh ‘P= poten foea 3 Me gy = Ousnpl bela. 3 Normonijsha owalisa doavoljava renvey Wake perioditne feckutje sn beshonatan abir (red) hharwonijshil, fuubsya odvedeuth amyplibuale , Sie ceshamoh Tine hestkenatom mis disheetnih vreduovk’, baie ge ove spectrom dale Juseiipy a rahi tmkaw hormomijele Sabirak je mina hacmonsi sha: bomponeats.- [Primer : tor = fr ct be f-—+ faese—o oon 2E , = wot $ LvaBab + Fee TObb- sa. spalc 3 4 ste 00) Bre due howpeneute * ee tet tha tg, Clhormoniln!) dee Tate fat | By 30. 5%, > + Pee: Svalea opeioditna dubeiva ote te sua Hitan satin jpredntansh mn oblthe Reipoven, atbegmle, , oduetuo Seskorazuog sbira hermonsshih fuukeia ie i cmplibele i udrtaionk Eine bontinuum mluotwo Eiji je spalelwr sada iran thai ‘th, (0) (Guns Pants) [Pheer Fake [WU we a0) FA » ee Hoye artnousjshil sectyn Toye He Tapa Ray flare wendnmal, > ‘Mona : Ovo nom omoqudaie da tuajuci odgovor Bisbrumeta ta harmonysei ular abe rolouotk Cfpromeme smplitcle t free ielven wm ebucte na whoa) anno i odyoer wstraneta tm protevelyin furl _Provedaen. je sprite Hadeca: Data ulaane funbetja vartobinc 4 syn bernonijshd Spektor pa porledene kako se bap honporete proust: bese sdshamet » Zakin ed doko romenjach rompouenk ua telatn 32 aiskumeda siubehFemo iefatne funlbetfe- ) Ne llaube you dide't make ow error, biti a discovery” , RMeormmash : "Wight Ranglts of a Clerical Pyicict”EKSPERIMENATA ! NB: TEORWA Je OPISIVANJE Ms sno made deladjna preted Sonn idan llasn sishunmats, Lineerne pslewe eapon, coda, OF Rpitid preddewnile galenonelec (4 slshumec ia Leche) HEE => itt) = (J (&) de T Rg 7 Konstouds . or iy Spee ho V(t) sR 2152.94 20) 2) ¢ Uiddeda | Ty ma oprsss | RLC to | aleg Glen ~Gebvanowelswr) —F wat prinuda.) Houad spye tla JA(H) Sila. FU) Slap. V(b) st ) Ugeo o (+) Pouernyje X(t) | Soclekhisaye naCiztt), Jalae 3(4) Mout inereye T hase ame “hadubbvikt L | I = seoretie (Cr +vand stragz) A Tremp & Oporuart R R= otpor Torsions haust C Mout. gprage Kapaates 1/C | Ki= Evrshna, ina opt Lean Oho ie opto Ceca |) a rH. RW cr [it ta kouhawbsin koefii veka. £ rs (sislea ye webineacony abo He iol Lue) = 26 d3 +p ostive 1,8, TR Kk aawise od tauplabde varijakde at* I) dt ; tactile © paroustunsk alee tavite Sane od Rebeliviat cf2, sopshena wee) aa chit, Oo Sle Dif, jue jdue Os Bard dye p iene te dake he ge hate Veer plana od wrentaa U(4), debinisona sowisueit iabaa ool vrewena + J (4) - Frchle sti fa @ Hey he m | Pag anne Opruat 2 TL Niubew salon Fs ma Macagi ¢ ole yaoi: © Hobedui veamorkizovant F(t) - hx ev = ma ue ri Winwourms mousy eile (LHC) CA apa EE i | Roe debe bode ge R=0 Speiciee Resttucion Ble iis wie dt | a UE) = “tupubs t Sep (1) oprege Sek ok brine ano 7 ie sy ron d=0 Rerktata wih Hho ay Cpterite hawuno = > Fuam Bre Babs ace Prowl ie ssythe (od sorwo) bf