Arhitektura i organizacija računara 1

Uvodnо predavanje

Osnovni pojmovi i definicije

Istorijski razvoj računara
Model računarskog sistema
 Uvod

 Nastanak računara vezan je za vekovnu

težnju čoveka da sebi olakša proces
računanja, ubrza ga i učini tačnijim
 Ideja o uređaju za automatizaciju
izračunavanja stara je nekoliko hiljada godina
 Savremeni računari su elektronski uređaji
koji prihvataju, pamte i obrađuju podatke
izvršavanjem programskih instrukcija

1
 Uvod

 Da bi računar mogao da radi, neophodan

je i hardver i softver
 Osnovni element obrade u računaru su
podaci koji mogu da budu:
 Brojevi, alfanumerički karakteri, simboli, ...
 Električne signali koji mogu da se pretvore u
digitalni oblik

2
 Uvod

 Arhitekturu računara predstavljaju

karakteristike sistema vidljive za
progamera, koje imaju direktan uticaj
na logiku izvršavanje programa:
 Format instrukcija
 Broj bita koji se koristi za predstavljanje
podataka
 U/I mehanizmi
 Načini adresiranja memorije
3
 Uvod

 Organizacija računara predstavlja

elemente za obradu i njihovu uzajamnu
povezanost prema specifikaciji
arhitekture
 Kontrolni signali
 Interfejsi
 Tehnologija izrade memorije...

4
 Istorijat razvoja računara

Tehnološke ere operacija/sekundi

o mehanička (do 1930.) 1
o elektromehanička (do 1946.) 10
o elektronske cevi (od 1946. do 1955.) 103
o tranzistorska (od 1955. do 1965.) 106
o integrisani poluprovodnici (od 1965.) >108

5
 Mehanička era

Abakus (između 4000 i 3000 p.n.e.)

o Nastao u Kini ili Vavilonu
o Jedan od najstarijih uređaja za sabiranje,
oduzimanje, množenje i deljenje u pozicionom
brojnom sistemu

Razvoj trgovine i potreba za

vođenjem poslova dovela je
do razvoja sprava za
računanje

6
 Mehanička era

Paskalova mašina za sabiranje i oduzimanje

o 1642. pojavio se prvi model uređaja Pascaline
o Sabiranje šestocifrenih brojeva i automatski
prenos između dekada
o Oduzimanje korišćenjem komplementa

Pascaline
Blez Paskal
7
 Mehanička era

Lajbnicova računska mašina

o 1671. godine Lajbnic je predstavio uređaj za
sabiranje, oduzimanje, množenje deljenje i
izračunavanje kvadratnog korena, poznat kao
lajbnicovi točkovi

Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic Lajbnicovi točkovi

8
 Mehanička era

Žakarov razboj
o Žakar je 1801. godine predstavio razboj za
automatsko tkanje pomoću bušenih drvenih pločica
o Svaka kartica je odgovarala jednom redu na
razboju, a rupama je definisan oblik šare na tkanini

Do 1812. godine u
Francuskoj je instalirano
11000 Žakarovih razboja

Joseph Marie Jacquard

9
 Mehanička era

Analitička mašina
o Čarls Bebidž je 1837. godine osmislio računar
opšte namene koji je mogao da se programira
pomoću instrukcija na bušenim karticama
o Mogao je da obavlja 4 osnovne operacije i da
menja redosled izračunavanja u zavisnosti od
izračunate vednosti

Analitička
mašina

Charles Babbage
10
 Mehanička era

Holeritova mašina
o 1886. godine Holerit je razvio elektromehaničku
mašinu za automatsko brojanje koja je koristila kartice
o 1896. godine Holerit je osnovao kompaniju za
proizvodnju ovih mašina koja je od 1924. postala IBM

Ulazni podaci su bili

na karticama
Herman Hollerith
11
 Elektromehanička era

Enigma
o Artur Šerbijus je 1923. godine osmislio
mašinu sa elektromehaničkim rotorima za
šifrovanje radio-telegrafskih poruka

U Drugom svetskom
ratu Enigma je postala
standardna oprema svih
nacističkih vojnih
jedinica za vezu

12
 Elektromehanička era

Mark I
o Hauard Ejken je 1937. na univerzitetu Harvard
projektovao računar sa elektromehaničkim
releima za rešavanje nelinearnih diferencijalnih
jednačina
o Za ulaz i izlaz su korišćene bušene papirne trake
Pouzdan, ali
spor i glomazan
računar (765000
komponenti,
dužin 16 m,
visine 2.4 m i
Howard Aiken težine 4500 kg)
13
 Elektronski računari

Prva generacija (1946. – 1955.)

• Elektronske cevi
Druga generacija (1955. – 1965.)
• Tranzistori
Treća generacija (1965. – 1980.)
• Integrisana kola
Četvrta generacija ( od 1980. do danas)
• Mikroprocesori
Peta generacija (u razvoju)
• Nove tehnologije, veštačka inteligencija
14
 Elektronski računari

1. generacija
Elektronske
(od 1946. do 1955.) cevi
o Primena elektronskih cevi
kao aktivnih elemenata
o Najpoznatiji računari: ENIAC,
IAS, UNIVAC, IBM 709
ENIAC računar:
• 18.000 vakuumskih cevi, težina 30 t, 1500
relea, potrošnja 174 kW, veličina
odbojkaškog igrališta
• Ulaz i izlaz su bušene kartice
• Programi u mašinskom jeziku
• Ručno programiranje povezivanjem žica ENIAC
15
 Elektronski računari

2. generacija
(od 1955. do 1965.)
o Tranzistori zamenjuju
elektronske cevi Tranzistori su razvijeni u Bell-ovim
o Tranzistori su jeftiniji, brži, laboratorijama 1948. godine
manji, troše manje
električne energije, manje
se greju i imaju mnogo
veću brzinu radaod
elektronskih cevi

16
 Elektronski računari

2. generacija (od 1955. do 1965.)

o IBM i UNIVAC razvijaju računare sa
paralelnom obradom (multiprogramiranje
i multiprocesiranje)
o Najpoznatiji računari: PDP-1, PDP-8,
IBM 7094, IBM 1401
IBM 1401

4 KB memorije
ulaz: prekidači, bušene
kartice, magnetne trake

17
 Elektronski računari

3. generacija (od 1965. do 1980.)

o Primena integrisanih kola (Integrated Circuit)
o LSI (Large Scale Integration) tehnologija
omogućila je proizvodnju čipova sa hiljadama
tranzistora, čije su karakteristike: niska cena,
visoka pouzdanost, male dimenzije, mala
potrošnja električne energije i velika brzina
izvođenja operacija

Prvi mikroprocesor
pojavio se 1971. godine

18
 Elektronski računari

3. generacija (od 1965. do 1980.)

o Magnetne trake i diskovi su potpuno zamenili
bušene kartice
o Memorijski čipovi zamenjuju magnetna jezgra
o Razvijeni su operativni sistemi za upravljanje i
kontrolu računara (UNIX)
o Razvijeni su viši programski jezici: COBOL,
FORTRAN, ALGOL i LISP

IBM 360 je bio projektovan za

naučnu i poslovnu primenu
Imao je tastaturu i monitor

19
 Elektronski računari

4. generacija (od 1980. do danas)

o Zasnovana na primeni LSI i VLSI (Very Large
Scale Integration) tehnologijama
 Na jednom čipu može da bude nekoliko miliona
tranzistora
o Smanjene su dimenzije računara
o Povećani su memorijski resursi
o Znatno je brža obrada podataka
o Operativni sistemi olakšavaju rad na računaru
o Cena računara je pala toliko da su postali
dostupni za ličnu upotrebu (personalni računari)
20
 Elektronski računari

4. generacija (od 1980. do danas)

 Džepni računari
 Klasa programabilnih računara veličine kalkulatora

 Obično su programirani u BASIC jeziku

 Bili su popularni početkom 80-tih godina XX veka

21
 Elektronski računari

4. generacija (od 1980. do danas)

 Personalni računari (PC) ili mikroračunari
 IBM PC je razvijen je 1981. godine sa

ciljem da bude masovan i jeftin

računar, a pravljen je od komercijalnih
komponenata IBM PC2

 Apple II postaje vrlo popularan

personalni računar u školama

 Pogodni za kućnu i poslovnu primenu

 Relativno jeftini
Apple II

22
 Elektronski računari

4. generacija (od 1980. do danas)

 Mainframe računari
 Mogu da obrađuju podatke velikom brzinom

(milijarda instrukcija/s)
 Veoma su skupi (nekoliko stotina hiljada do

milion $)

23
 Elektronski računari

4. generacija (od 1980. do danas)

 Super računari
 Primenjuju se za obimne složene obrade

podataka iz raznih oblasti nauke i tehnike

 Imaju mogućnosti paralelne obrade i veliku

količinu memorije

24
 Elektronski računari

1982. godine časopis Time

izabrao je personalni računar za
ličnost godine

25
 Elektronski računari

5. generacija računara (u razvoju)

o Zasnovana je na konstrukciji paralelne
arhitekture koja omogućava istovremeni rad
više (procesora) na rešavanju određenog
zadatka
o Teži se da računari razumeju
prirodni govor i da budu
sposobni za samoorganizaciju
o Računari su počeli da se smanjuju

Jedan od prvih humanoidnih robota

ASIMO japanske firme Honda

26
 Elektronski računari

5. generacija računara (u razvoju)

o PDA (engl. Personal Digital Assistent) su prvi
računari koji uključuju elemente veštačke
inteligencije
 Mogu da se koriste kao audio plejeri, veb pretraživač i
smartfoni
 Imaju mogućnost bluetooth ili Wi-Fi komunikacije
o Evoluirali su u pametne telefone i tablet računare

27
 Elektronski računari

 Murov zakon opisuje rast gustine pakovanja

tranzistora u procesoru i rast performansi
procesora:
“Svake godine se broj tranzistora po
kvadratnom inču mikroprocesora udvostručuje”
(Gordon E. Moore, suosnivač kompanije Intel, 1965.
godine)
 Povećanje gustine pakovanja ne može da ide u

nedogled
 Moraju da se pronađu nove metode za povećanje

brzine obrade (protočnost, paralelizam)

 Primenjuju se potpuno nove tehnologije

28
 Elektronski računari

 Murov zakon

29
 Osnovne komponente
računara

Računar

Hardver (Hardware) Softver (Software)

sve fizičke komponente programske instrukcije
elektronski delovi koje kontrolišu rad
računarskog sistema računara

30
 Funkcija računara

 Računar treba da:

1 • Prihvati podatke (input)

• Obradi podatke
2 (processing)

• Generiše izlazne rezultate

3 (output)

• Sačuva izlazne rezultate

4 (storage)
31
 Prednosti računara

Mogućnost
čuvanja
Brzina Pouzdanost velike
količine
podataka

32
 Struktura i funkcija računara

 Struktura je način
kako su uzajamno
povezane
komponente
računara
 Funkcija računara
zavisi od strukture i
funkcionalnosti svih
komponenata
33
Struktura i funkcija računara

34
 Primeri arhitektura računara

 Fon Nojmanov koncept direktno je

primenjen kod ENIAC, EDVAC, IAS...
računara 50’tih godina XX veka

35
 Primeri arhitektura računara

 Arhitektura sa posebnom vezom

memorije i procesora

36
 Mikroprocesor (CPU)

 Mikroprocesor ili centralna procesorska

jedinica (CPU) je najvažnija komponenta
hardvera
 Brzina mikroprocesor meri se MIPS-ovima
 Razlikujemo: 4-bitne, 8-bitne, 16-bitne, 32-
bitne, 64-bitne mikroprocesore...

37
Komponente CPU

38
 Komponente CPU

 Aritmetičko - logička jedinica (ALU)

obavlja aritmetičke i logičke operacije
 Kontrolna jedinica (CU) sa generatorom
takta (Clock) koordinira radom svih
delova računarskog sistema
 Registri privremeno čuvaju podatke koji
treba da se obrade ili podatke koji su
rezultat obrade
39
 Unutrašnja memorija

 Unutrašnja memorija računara se nalazi

na matičnoj ploči i može da bude:
 RAM (Random Access Memory)
 ROM (Read Only Memory)
 U unutrašnjoj memoriji podaci se čuvaju
kao biti koji su grupisani u reči (“word”)
različite dužine (8, 16, 32, 64 bita...)
 Svaka reč se čuva na memorijskoj lokaciji sa
jedinstvenom adresom

40
 Unutrašnja memorija

 Kapacitet memorije predstavlja broj

adresabilnih lokacija na kojima se čuvaju
podaci
 Jedna lokacija se sastoji od niza ćelija
 Ćelija je fizički objekat koji može da čuva
jedan bit

41
 Spoljašnja memorija

 Spoljašnja (masovna) memorija se nalazi

van matične ploče računara
 Hard-disk, diskete, trake, CD/DVD, fleš…
 Čuvaju podatke u toku dugog vremenskog
intervala kao fajlove

42
 Ulazno/izlazni urađaji

 Ulazno/izlazni uređaji (I/O) ili periferije

mogu da se podele:
 prema ulozi:
 spoljašnje memorije (hard-disk, diskete, trake,
CD, DVD, fleš…)
 ostale uređaje (monitor, tastatura, miš,
štampač,…)
 prema načinu funkcionisanja:
 ulazne (tastatura, miš, skener,…)
 izlazne (monitor, štampač, ploter,…)
 ulazno-izlazne (spoljašnje memorije, modem, …)
43
 Softver

 Pomoću softvera centralni

procesor obrađuje podatke
 Postoji sistemski softver i
aplikativni softver
 Mašinski jezik je jedini jezik
koji kompjuter razume
 Svi viši programski jezici
pomoću kompajlera,
interpretera i asemblera moraju
da se prevedu u mašinski jezik
da bi se izvršavali 44
 Primer savremenog računara
opšte namene

 Današnji računar
 Primena u kući i na poslu
 Jednostavan za rukovanje
 Lako se nadograđuje
 Jeftin
 Omogućava
1. Monitor
 Elementarnu obradu teksta 2. Matična ploča
 Primenu audio-vizuelnih 3. Centralni procesor
4. ATA
sadržaja 5. Radna memorija

 Vezu sa internetom i primenu 6. Dodatne kartice

7. Napajanje
internet servisa 8. Optički uređaji

 Kompjuterske igre 9. Hard disk

10. Tastatura
11. Miš
45
 Računarski sistem

 Računarski sistem je skup svih sredstava

koja se koriste u procesu rešavanja zadatka
ili grupe zadataka
 Računarski sistemi se razlikuju po arhitekturi i
složenosti

46
 Opšti model računarskog
sistema
HARDWARE (TEHNIČKI DEO, SKUP RAZLIČITIH UREĐAJA)

1. ULAZNI 2. 3. IZLAZNI
UREĐAJI MIKROPROCESOR UREĐAJI
 TASTATURA  DISPLEJI
 CENTRALNI PROCESOR (CPU)
 MIŠ  ŠTAMPAČI
 OPERATIVNA MEMORIJA
 SKENER ...  ZVUČNICI...
SEKUNDARNE MEMORIJE
U/I UREÐAJI

SOFTWARE DATA
(PROGRAMI) (PODACI)
 PRIKUPLJANJE I UNOŠENJE
PODATAKA
APLIKATIVNI SISTEMSKI
 ORGANIZACIJA PODATAKA
 OBRADA PODATAKA
 PRIKAZIVANJE REZULTATA
USLUŽNI OPERATIVNI OBRADE
PROGRAMI SISTEM
PROCEDURE (POSTUPCI I
PEOPLE (LJUDI)
PRAVILA)
47
 Hijerarhijski model
računarskog sistema

48