Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković

Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2

vežbe br. 4 (2 časa)

t.rs
GRANIČNO STANJE UPOTREBLJIVOSTI

KONTROLA UGIBA
Na funkcionisanje ili izgled elementa ili konstrukcije ne smeju nepovoljno da utiču njihove
deformacije. Zato se deformacije ograničavaju, u zavisnosti od prirode konstrukcije, njenoj nameni,
ispravnom funkcionisanju opreme ili mašina na konstrukciji, da bi se sprečilo zadržavanje vode na

o
ravnim krovovima i dr.
Sračunati ugib greda, ploča ili konzola od kvazi-stalnih opterećenja mora biti manji od odnosa
raspon/250.

sp
Za ugibe posle završetka gradnje (kako ne bi oštetili susedne delove konstrukcije) važi ograničenje
da su manji od odnosa raspon/500 za kvazi-stalna opterećenja.
Slučajevi kada se proračuni ugiba mogu izostaviti
Ugibi neće biti veći od graničnih vrednosti (raspon/250, raspon/500), što znači da se proračun
ugiba izostavlja, ako odnos raspon/visina preseka ispunjava zahtev (ograničenje):
l
d

l
d



 K  11  1.5  f ck 

0

0 1
 0  
 K  11  1.5  fck   3.2  f ck    1 
   

  f ck 
    12
og
3/2

 
 

0 
ako je   0

ako je   0
.bl
gde je:
l
- granični odnos raspon/statička visina,
d
K - koeficijent kojim se uzimaju u obzir različiti konstrukcijski sistemi, slika 1,
-ns
-bk
tbk

Slika 1. Vrednosti koeficijenta K kojim se uzimaju u obzir različiti konstrukcijski sistemi

1
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

0 - referentni odnos (koeficijent) površine armature,  fck 103

 - potreban odnos površine zategnute armature i betona (koeficijent zategnute armature) u

t.rs
sredini raspona za momenat savijanja od proračunskih opterećenja (za konzole u preseku na
osloncu),
  - potreban odnos površine pritisnute armature i betona (koeficijent pritisnute armature) u
sredini raspona za momenat savijanja od proračunskih opterećenja (za konzole u preseku na
osloncu),
fck - karakteristična vrednost čvrstoće betona pri pritisku u MPa.

o
l
Izrazi za su izvedeni pod pretpostavkom da je napon u čeliku od odgovarajućeg proračunskog
d
opterećenja u GSU, u preseku sa prslinom u sredini raspona grede ili ploče, ili u preseku na osloncu

sp
konzole, 310MPa (~ odgovara vrednosti fyk=500MPa).
l
Kada se koriste drugačije vrednosti napona, izrazi treba da se pomnože sa 310/σs. Na strani
d
sigurnosti može se pretpostaviti da je:
 
310 /  s  500 / f yk  As,req / As, prov
gde je:
og
 s - napon zatezanja u čeliku u sredini raspona (za konzole nad osloncu) od proračunskog
opterećenja u GSU,
As , prov - stvarna površina čelika u tom preseku,
.bl
As ,req - potrebna površina čelika u tom preseku u graničnom stanju nosivosti.
l
Za preseke sa flanšama, u kojima je odnos širine flanše prema debljini rebra veći od 3, izraze
d
treba smanjiti sa koeficijentom 0.8.
-ns

Za grede i ploče, osim ravnih ploča (ploča bez kapitela), sa rasponima većim od 7m, koje nose
l
pregradne zidove koji bi mogli da budu oštećeni usled prevelikih ugiba, izraze treba pomnožiti
d
sa 7/leff (leff u metrima), Slika 2.
-bk
tbk

Slika 2. Efektivni raspon leff za različite uslove oslanjanja

2
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Za ploče bez kapitela čiji veći raspon prelazi 8.5m, koje nose pregradne zidove koji bi mogli da
l
budu oštećeni usled prevelikih ugiba, izraze treba pomnožiti sa 8.5/leff (leff u metrima).

t.rs
d
Provera ugiba proračunom

Elementi u kojima se očekuje pojava prslina, ali se ne očekuje da će se prsline potpuno obrazovati,
ponašaju se na način koji je između ponašanja nosača bez prslina i nosača sa potpuno obrazovanim
prslinama. Za elemente izložene pretežno savijanju, ponašanje se može proceniti izrazom:

     II  (1   )   I

o
gde je:
 - posmatrani parametar deformacije koji može da bude, na primer, dilatacija, krivina ili

sp
rotacija (na primer, može se pretpostaviti da je  ugib).
 I ,  II - vrednosti parametra sračunate za stanje bez prslina i za stanje sa potpuno
obrazovanim prslinama,
 - distributivni koeficijent kojim se uzima u obzir sadejstvo zategnutog betona u preseku
 
  1    sr 
 s 
2

  0 za preseke bez prslina, og

 - koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj trajanja opterećenja ili ponavljanja
opterećenja na srednju vrednost dilatacije
.bl
= 1.0 za jedno kratkotrajno opterećenje,
= 0.5 za dugotrajno opterećenje ili veliki broj ciklusa ponavljanja opterećenja,
 s - napon u zategnutoj armaturi, sračunat za presek sa prslinom u trenutku t=t0,
 sr - napon u zategnutoj armaturi, sračunat za presek sa prslinom od opterećenja pri
kojem nastaje prva prslina.
-ns

 sr M N
se može zameniti sa cr za savijanje ili cr za čisto zatezanje, gde je M cr
s M N
moment savijanja pri pojavi prve prsline, a N cr sila zatezanja pri kojoj nastaje
prslina.

Napomena: Pri određivanju deformacija od opterećenja koriste se čvrstoća pri zatezanju i efektivni
-bk

modul elastičnosti Ec,eff ( Ec,eff Ecm ). Najbolja procena stvarnog ponašanja konstrukcije dobiće
1   (, t0 )
se ako se koristi fctm. Kada može da se dokaže da nema aksijalnih napona zatezanja (izazvanih, na
primer, skupljanjem ili termičkim uticajima), može da se koristi čvrstoća pri zatezanju savijanjem
fctm,fl.

Proračun ugiba:
tbk

Krivina usled savijanja

1 M QP M QP
   (1   ) 
rn Eeff  I c Eeff  Iu

Krivina usled skupljanja

3
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

1 S S
    cs   e  c  (1   )   cs   e  u
rcs Ic Iu

t.rs
gde je:  cs - nesprečena (slobodna) dilatacija skupljanja,
S - statički momenat površine armature u odnosu na težište preseka,
I - momenat inercije površine preseka,
 e - efektivni odnos modula elastičnosti  e  Es / Ec,eff
S i I treba da se sračunaju za stanje u preseku bez prsline i za stanje sa prslinom.
Ukupna krivina preseka

o
1 1 1
 
rtot ,QP rn rcs

sp
Ukupan ugib
1
vQP  k  L2  , gde je k koeficijent koji zavisi od oblika dijagrama momenta savijanja, slika 3.
rtot ,QP

og
.bl
-ns
-bk
tbk

4
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

o t.rs
sp
og
.bl
-ns
-bk

Slika 3. Koeficijent k za određivanje ukupnog ugiba

Najtačnija metoda za određivanje ugiba je sračunavanje krivine u dovoljno velikom broju

preseka duž elementa i da se zatim ugib odredi numeričkom integracijom. Ugib se sračuna dva puta,
tbk

jednom pretpostavljajući da je element bez prslina, a zatim pretpostavljajući da je sa potpuno

obrazovanim prslinama, i konačan ugib izrazom      II  (1   )   I .

5
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

PRIMER 1.
Kontrolisati ugib armiranobetonskog elementa statičkog sistema proste grede raspona L=6.0m,
pravougaonog poprečnog preseka dimenzija b/h=40/60cm, klase betona C30/37, vrste armature

t.rs
B500B, sa armaturom B500B i to 7Ø20 u zategnutoj zoni i 2Ø20 u pritisnutoj (d1=d2=4.80cm),
usled momenta savijanja MG = 200kNm i MQ = 100kNm (korisno kategorije B), sračunatog iz
kvazi-stalne kombinacije opterećenja. Koeficijent tečenja je   , t0   2.33 .

C30/37 → fck = 30 MPa

fctm = 2.9 MPa=0.29 kN/cm2

o
Ecm = 33 GPa
Ec(28) = 1.05 Ecm = 34.65 GPa
t=0

sp
M k  M G  M Q  300.0kNm
Iu
M cr  f ctm 
h  xu
E 200
e  s   5.772

xu  2
Ec 28 34.650

  e  1   As1  d  As 2  d 2 
b  h   e  1   As1  As 2 
og
za b/h=40/60cm, As1=22.0cm2 (7Ø20), d=55.2cm, As2=6.28cm2, d2=4.8cm
b  h2
 30.745cm
.bl
2
b  h3 h 
 b  h    xu    e  1   As1   d  xu   As 2   xu  d 2    804275.36cm 4
2 2
Iu 
12 2   
Iu 804275.36cm 4
M cr  f ctm   0.29kN/cm 2   7972.70kNcm  79.727kNm
h  xu 60cm  30.745cm
-ns

2
 M cr   79.727kNm 
2
  1     1  0.5     0.9647
 Mk   300kNm 
za t=∞
MQP = 230kNm
Ec 34.65GPa
Eeff    10.344GPa
1    t , t0  1  2.350
-bk

E 200
e  s   19.335
Eeff 10.344
b  h2
  e  1   As1  d  As 2  d 2 
xu  2  32.487cm
b  h   e  1   As1  As 2 
2
b  h3 h 
 b  h    xu    e  1   As1   d  xu   As 2   xu  d 2    811964.96cm 4
2 2
Iu 
tbk

12 2   
1  
xc     As1   e  As 2   e  1   2  b   As1  d   e  As 2  d 2   e  1    As1   e  As 2   e  1  
2

b  
xc  23.688cm
b  xc3
  e  As1   d  xc    e  1  As 2   d 2  xc   640543.10cm 4
2 2
Ic 
3
6
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

1 M QP M QP
   (1   ) 
rn Eeff  I c Eeff  Iu

t.rs
1 230kNm 230kNm
 0.9647   (1  0.9647) 
rn kN kN
10.344 105 2  640543.10 108 m 4 10.344 106 2  811964.96 108 m4
m m
1 1
 0.00345
rn m
1 S S
    cs   e  c  (1   )   cs   e  u

o
rcs Ic Iu
pret.  cs (t )  0.000359m/m

sp
Su  As1  (d  xu )  As 2  ( xu  d2 )  325.527cm3
Sc  As1  (d  xc )  As 2  ( xc  d2 )  574.301cm3
1 m 574.301106 m3 m 325.527 106 m3
 0.9647  0.000359 19.335   (1  0.9647)  0.000359  19.335 
rcs m 640543.10 108 m4 m 811964.96 108 m4
1
rcs
1
 6.04327 106

rtot ,QP
1

1 1

1
m

rn rcs
1 1 1
og
.bl
 0.00345  6.04327 106  0.00345
rtot ,QP m m m
1
vQP  k  L2 
rtot ,QP
1
vQP  0.104  (6m) 2  0.00343  0.01293m  1.293cm
-ns

m
L 600cm
vQP  1.293cm    2.4cm
250 250
-bk
tbk