ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ – ИКОНОГРАФИЈА НА НОВЦУ КАО ИЗРАЗ
ПОЛИТИЧКЕ, ВОЈНЕ И РЕЛИГИОЗНЕ ПРОПАГАНДЕ

ХРИШЋАНСКИ СИМБОЛИ НА
РИМСКОМ НОВЦУ КАО ИЗРАЗ
ЦАРСКЕ И РЕЛИГИЈСКЕ
ПРОПАГАНДЕ

Студент: Борис Париповић Професори: др Мирослав

Вујовић
др Јелена
Цвијетић
Београд, март 2016.
САДРЖАЈ:

УВОД………………………………………………………………………….Стр. 1
ХИРШЋАНСКА СИМБОЛИКА………………………………………………..1
MОНОГРАМИ…………………………………………………………….2
IX монограм………………………………………………………..2
Стаурограм…………………………………………………….......3
Христов монограм (Хи-Ро)………………....................................3
СИМБОЛИ (жива бића, небеска тела, предмети и др. објекти као
Симболи)…………………………………………………………………....4
Венац………………………………………………………………..4
Крст…………………………………………………………………9
Звезда……………………………………………………………….11
Палмина гранчица………………………………………………..17
Маслинова гранчица……………………………………………..18
Ореол……………………………………………………………….19
Палијум…………………………………………………………….24
Паун………………………………………………………………...25
Сидро…………………………………………………………….....27
Риба…………………………………………………………............29
Божја рука……………………………………………………….....30
РАНЕ ПОЈАВЕ ХРИШЋАНСКИХ СИМБОЛА НА РИМСКОМ НОВЦУ..31
КОНСТАНТИНОВА УПОТРЕБА ХРИШЋАНСКИХ СИМБОЛА НА
НОВЦУ……………………………………………………………………………...34
ЗАКЉУЧАК………………………………………………………………………..40
БИБЛИОГРАФИЈА……………………………………………………………….41
УВОД

Најнеутралније говорећи, реч пропаганда значи раширити или промовисати одређене

идеје. Она представља облик комуникације којом пропагатор покушава да постигне же-
љену реакцију код оних на које је пропаганда усмерена (Jowett & O’Donnell, 2012: 1-2).
Из угла савременог човека, пак Р. Шћекић у чланку „Politika i propaganda – Manipulativni
efekti medijskog prostora“ објављеног 2014. у тематском зборнику радова Универзитета
у Нишу, под називом „Историографија и савремено друштво“, каже: „Богато пропаганд-
но искуство, стечено вековима(…), а у комбинацији са технолошким достигнућима да-
нашњице, усмерено путем разних видова медија – манифестује се у тешко приметном,
перфидном и добро осмишљеном планском и намерном деловању на промену и контро-
лисање ставова, а све у циљу наметања жељених облика понашања и мишљења“. Даље
у тексту каже: „Бројна су средства пропагандног деловања која су се развила упоредо са
развојем технологије и научних достигнућа“. Још наводи и да пропаганда, када су масе
у питању, треба да буде: „…проста, категорична и директна“.
Имајући све ово у виду, јасно је да, када причамо о античком времену, средства пропа-
гандног деловања на широке народне масе, нису била толико бројна. Дакле, када се про-
мисли о томе, шта је то што је у том тренутку технолошки изводљиво, а у исто време до-
ступно сваком, односно боље речено, скоро сваком члану једног облика друштвене за-
једнице каква је била Римска држава, и уједно погодно за спровођење пропаганде било
које врсте, логичан одабир пада на новац. Уз ово треба приметити и да је новац као сред-
ство трговине, осим што је доступан свима, истовремено присутан и у свакодневним де-
латностима становништва, услед чега сваки становник из дана, у дан, изнова, и изнова,
региструје, свесно или не, пропагандну поруку, чиме се долази до ефекта „хиљаду пута
изговорена лаж, временом постаје истина“, не задирући овом приликом у то да ли је сама
порука истинита или не, већ указујући на то да ће се простим свакодневним понављањем
једне исте поруке, у одређеном тренутку мозак, односно перцепција већине људи навик-
нути на њу као на чињеницу и самим тим променити или још више учврстити, колико
год сама порука била шокантна или чак и лажна.
Овде бих се, за сад, зауставио са даљим тумачењем саме пропаганде, као облика комуни-
кације и у даљем тексту се посветио ономе што је и тема овог рада, дакле, коришћењу
хришћанских симбола на римском новцу у сврху пропаганде, а пре свега посветио бих
се навођењу и објашњавању хришћанских симбола који су уопште могли бити употреб-
љени на римском новцу.

ХРИШЋАНСКА СИМБОЛИКА

Пре свега, потребно је рећи да, религијска пропаганда, за разлику од царске, постоји са-
мо док има потребе за њом, односно, све до тренутка док само хришћанство није опште-
прихваћено, како од самог владајућег слоја, тако и од народа. Свако даље појављивање
хришћанских симбола и/или мотива на новцу, након поменутог тренутка, по мом миш-

1
љењу, служи као инструмент пропагирања самог владара; класично подилажење народу,
јер у датом тренутку то је оно што већина људи жели да види – да владар јасно ставља
до знања да је и он хришћанин или још боље „овлашћен“ од самог Христа, а преко њего-
вог земаљског представника – Цркве, да управља народом и државом. Сходно томе овде
ћу навести само оне хришћанске симболе који се појављују на римском новцу пре него
што је хришћанство постало главна религија у римском друштву.
Наравно, када кажем „симболи“, ту подразумевам и све оно што може да има одређену
симболику (сцене, натписи, монограми), а не само појединачни симболи.

МОНОГРАМИ:

IX монограм
Један од ранохришћанских монограма формиран од слова Ι (Јoтa), почетног слова
речи IHCOYC (Ιησους, Исус на грчком) и слова Χ (Хи), почетног слова речи XPI-
CTOC (Χριστος, Христос на грчком). Слова су постављена тако да подсећају на
жбице точка. Често се може наћи у виду фунерарног натписа. Овај монограм је у
неким случајевима уписан унутар круга (http://cn.worldheritage.org, 20.08.2016).
Услед тога, на новчићу он може изгледати идентично као точак са шест (негде
можда и осам) пречки, односно жбица. Када је новац у питању, неке примере IX
монограма можемо видети на слици бр. 1.

Сл. 1: На сваком од реверса је легенда VIRTVS EXERCIT и представа два заробљеника који седе и клече испод станд-
арда са натписом VOT XX, док је IX монограм у пољу лево. A: Константин II, 320. г. у Солуну. У егзерку TSB (и тачка).
RIC Thessalonica 83, page 508; B: Константин II, 319-320. г. RIC Ticinium 121, page 377; C: Крисп, 317-326. г. Аквилеја. У
егзерку AQГ. RIC Aquileia 61; D: Лициније I, 320. г. у Аквилеји. У егзерку AQS. RIC Aquileia 59.
Постоје и новчићи (Сл. 2) на којима је, по досадашњим тумачењима приказан то-
чак са шест или осам крака (од којих су неки значајно старији од најранијих нов-
чића са хришћанским симболима), па можда постоји могућност да се евентуал-
ном детаљнијом анализом у будућности утврди да ли је у питању точак, или је
пак можда и најранији симбол хришћанства на римском новцу.
Сл. 2: A: Непознате емисије. Пери-
од од Домицијана до Антонина Пија,
81-161. г. AE квадранс (13mm, 1.7g).
Аверс: Грифон окренут удесно, осла-
ња предњу шапу на точак. RIC II 27; Co-
hen 39; B: Гета. 209-212. г. AE сестерциј
(25.50g, 12h). Реверс: FORT RED TR P III
COS II P P, S C у егзерку, Фортуна у се-
дећем положају окренута улево, држи
кормило и рог изобиља; точак испод
столице. RIC IV 168a; Banti 20; BMCRE
40; Cohen 52.

2
 Стаурограм
Комбинација грчких слова Τ (Тау) и Р (Ро). Овај симбол, према неким изворима
(http://www.biblicalarchaeology.org, 23.08.2016), представља, можда и најстарије
приказивање Христовог распећа. Комбиновањем ових слова добија се пиктограф-
ска представа фигуре разапете на крсту. Постоје и текстови исписани на грчком
језику у којима се појављује овај монограм (Сл. 3), као и кованице (Сл. 4)

Сл. 3: Стаурограм употребљен уместо грчких речи за Сл. 4: 336-337. г. Златни солид Константи-
"крст" (σταυρός) и "распеће" (σταύροω), у Бодмеровим на I. Реверс: VICTORIA CONSTANTINI AVG, Вик-
папирусима (P75). торија, Стаурограм употребљен као ознака
ковнице, Антиохија.

Христов монограм (Хи-Ро)

Састављен је од Χ (Хи) и Ρ (Ро), прва два грчка слова у речи Христос (Χριστός).
Према Јевсевију из Цезареје, Христос лично, се јавио Константину I у сну, с ов-
им знаком и уз речи да ће тим знаком победити, као и упутствима како и где да
га постави, и то ноћ пред битку са Максенцијем код Милвијског моста. У бици
је на крају, Максенцијева војска поражена,а сам Максенције се утопио у Тибру,
после чега је Константин постао неприкосновени владар западног Римског цар-
ства.

Сл. 6: Константин AE фо- Сл. 7: Аверс: IMP CONSTANT-INVS

Сл. 5: Константин I, Arles,
AE 3/4, 334. г. реверс: GLORI-
IA EXERC-ITVS, 2 војника, стан-
дарди између, Хи-Ро између
њих. У егзерку PCONST. RIC VII
Arles 381 r4.
лис, 327. г. реверс: SPES
PVBLIC, Христограм над ста-
ндардом са три медаљона,
који пробада змију, А лево.
У егзерку CONSA. Constanti-
nople RIC 19 r4.
AVG, оклопљена биста окренута уле-
во, шлем са крестом и Хи-Ро на њему,
копље на десном, штит на левом ра-
мену. RIC VII Siscia 61 (примерак са Хр-
истограмом је забележен само на нов-
цу официне Б)

3
 Такође, треба додати и податак да пост-
оји верзија овог монограма, постављен-
ог између малих грчких слова α (алфа)
и ω (омега) (Сл. 8), симболишући тако
да је Христ (односно хришћански Бог)
алфа и омега, то јест почетак и крај све-
га и свих.

Сл. 8: Магненцијус, АЕ 2 - 353 . г. (23mm, 5.6g),

Arlate. Реверс: SALVS DD NN AVG ET CAES, Христо-
грам, лево мала алфа, десно мала омега. У егзер-
ку AR.

СИМБОЛИ (жива бића, небеска тела, предмети и др. објекти као симболи):
Венац
У зависности од ког лишћа је начињен, венац у хришћанској традицији може
имати разна значења, а ово су нека од њих (http://www.christiansymbols.net,
24.08.2016): -венац направљен од бршљана симболише гостопримство (Сл. 9)
-венац од храстовог лишћа представља снагу (Сл. 10)
-венац од ловорових гранчица (у виду круне), означава победу или
победника (Сл. 11)
-венац од маслинових гранчица симболише мир (Сл. 12)
-венац од ловоровог лишћа (у облику прстена) носи симболику
смрти (Сл. 13)
-венац од начињен од гранчица и лишћа чемпреса, симболише ту-
гу и жалост (Сл. 14)
Мање-више, као и у римској симболици. Осим наведеног примарни симбол пред-
ставе венца може бити и сам облик који венац формира, односно круг, што само
по себи, као облик који нема ни почетка ни краја, представља вечност.

Сл. 9: Венац од брш- Сл. 10: Венац од хр- Сл. 11: Венац од ло-
љана астовог лишћа ворових гранчица

4
 Сл. 12: Венац од мас-
линових гранчица Сл. 13: Венац од лово- Сл. 14: Венац од гран-
ровог лишћа чица и лишћа чемпреса

***
Представа венца на римском новцу, углавном стоји уз, односно око, неког дру-
гог симбола и има улогу да нагласи важност, увелича или евентуално украси пр-
имарни симбол. Осим у неким изузетним случајевима и у случајевима кад венац
стоји сам или је тако постављен да му се једноставно не могу приписати наведе-
на значења. Ипак, има и случајева када дође до погрешног препознавања предста-
ве, као представе венца. Чини се таквим реверс кованице ис-
коване за Јулијана Флавија Клаудија, односно Јулијана От-
падника (Сл. 15), на ком се може уочити орао који један венац
држи у кљуну а на другом венцу стоји и то све одмах до пред-
њих ногу говечета, над којим су две звезде. Да је у питању
бик, а не којим случајем крава, може се јасно видети по гени-
талијама говечета, које су прилично јасно изражене у овом
случају, што нам можда може указати на то да је оном чија је
идеја била да стави говече на кованицу било веома стало да
Сл. 15: Jулијан II, AE1. 360-363.г. сви знају да се ради о бику (Taurus), а не крави. Има неколико
Æ 27mm (8.93 gm, 12h). Arelate
(Arles). Издавано 362-363.г. Рев- теорија о бику, али она коју помиње W. G. Sayles (2007), у де-
ерс: SECVRITAS REIPVB, Бик стоји лу „Ancient Coin Collecting III: The Roman World - Politics and
окренут удесно, 2 звезде изнад; Propaganda (No. 3)“ по којој су бик и две звезде илустрација
десно орао стоји на једном вен-
цу док други држи у кљуну; Eгз- небеске појаве у коју су укључени Марс, Венера и сазвежђе
ерк: SCONST. RIC VIII 318; Fernan- Бика (Taurus), а која се одиграла маја 360.г. (године када је
do 1266; LRBC 468.
Јулијан проглашен за августа од стране својих војника) – има
можда и највише смисла. Према аутору: „…мотив јасно одражава или у најмању
руку промовише идеју да су небеса одредила његову (Јулијанову- прим. аут.) сре-
ћну судбину“, што опет, могуће указује на Јулијанову паганску веру.
Што се орла тиче, њега у овом случају (иако постоји више тумачења шта он пред-
ставља), D. Woods у раду „Julian, Arles and the Eagle“, објављеном у „Journal of
the Late Antiquity. – Vol. 7, Num. 1“ из 2014 године, тумачи као ништа више него
обичну ознаку ковнице у Арлу. Том приликом он једну по једну теорију о орлу,
мање или више аргументовано побија. Неке од тих теорија су: да орао симболише
повезаност Јулијана са паганством, затим да орао симболише самог цара и војну
моћ, па чак и да је представа орла повезана са неким стварним догађајем који је
укључивао појављивање некаквог орла у време Јулијанове узурпације. Међутим
оно што ниједна од ових теорија не тумачи је улога венца, односно венаца у сце-
ни/сценама, као ни просто питање које гласи: Да ли је та птица на кованицама из
Арла уопште орао?

5
 Свакако подсећа на представу орла са венцем у кљуну, на већини Лицинијевих
кованица, издаваних од 313. г. па све до 324. г. где се представом орла алудира на
повезаност са Јупитером (Сл. 16). Ипак, на ковани-
цама из Арла можда се уопште не ради о орлу. На-
име постоји бар једна карактеристика која може
указати на то. Ова карактеристика је, на први пог-
лед можда неприметна, али пажљивим поређењем
кованица из Арла, са кованицама где се недвосми-
слено може рећи да је у питању орао, ипак уочљи-
ва – карактеристика држања птице која је пред-
стављена. На новчићима са орлом, птицa je прика-
зана у мање-више уобичајеном стојећем положају
за једног орла, с тим да му је глава изокренута ка
Сл. 16: Лициније I, златни ауреус. 313-
314.г. Serdica. Реверс: IOVI CONSER-VATORI
AVGG, Јупитер стоји окренут улево, наг, хла-
мида окачена о лево раме, држи Викторију
на сфери у десној руци, ослоњен на скиптар
левом руком; лево орао држи венац у кљу-
ну. RIC VII Serdica 3.

Сл. 17: С леве стране су приказане кованице

из Арла, а десно су разне кованице на којима је
приказан орао са венцем у кљуну. Жута линија
приказује степен закривљености тела птице, па
се јасније може уочити разлика - на кованицама
десно, закривљеност је минимална, док је на
кованицама из Арла тај угао 90 или скоро 90 сте-
пени; A: Јулијан II, AE1 (RIC 8, Arles no. 320); B: Ју-
лијан II, AE3 (RIC 8, Arles 318, P); C: Јулијан II, AE1
(RIC 8, Arles 320, S); D: Јулијан II, (RIC Arles 320);
Е: Лициније II, билон фолис, 317-324. г. (RIC 7,
Cyzius 18); F: Мартинијан, АЕ фолис, 324. г. (RIC,
Nicomedia 46); G: Мартинијан, АЕ фолис, 324. г.
(RIC, Cyzius 16, B); H: Константин I, билон фолис,
307-337. г. (RIC 7, Nicomedia p. 607, 43).

6
 ономе коме пружа венац који држи у кљуну. То закривљење врата орла је уједно
и једина искривљеност у телу птице. С друге стране, птица, која је прика-
зана на Јулијановим кованицама из Арла, има другачије карактеристике од ових
у смислу држања тела. Код ове птице приметно је (поред закривљења врата пти-
це) и веће закривљење тела, односно торза птице, или можда боље речено – испр-
шеност исте (Сл. 17). Ако се боље обрати пажња орао кад стоји у природи на не-

Сл. 18: Чак и када му је врат заокренут остатак тела орла стоји у једној равни
чему он стоји или потпуно усправно или благо укошено али у сваком случају пра-
во (Сл. 18). То пак, није случај са птицом на Јулијановим кованицама из Арла.
Како постоји више врста птица које могу имати положај у ком је увек представље-
на птица на поменутим новчићима, да бисмо је идентификовали потребно је да у
обзир узмемо и цео контекст. Међутим, овде бих на тренутак застао са тим и освр-
нуо се на разјашњавање остатка сцене, односно венаца на кованици.
Дакле, објекат у кљуну птице држим да јесте венац будући да нисам пронашао
ниједан аргумент против, али ипак сматрам да је потребно истаћи да није само
венац у кљуну. Ако се боље погледа на већини кованица из Арла са овом предста-
вом, птица у кљуну држи венац и још нешто што највише подсећа на сличне пред-
ставе палице или скиптра, а то је онда симболика моћи односно власти. Пошто
их птица држи у кљуну и главом је окренута ка бику – а за представу истог смо
рекли да одражава или бар промовише идеју да су небеса имала улогу у постав-
љању за августа – онда овај гест птице би требало да укаже управо на то да Јули-
јан заслужује власт односно титулу августа. Други објекат, онај на ком птица сто-
ји, односно, ипак изгледа држи у канџама, највероватније и није венац. На тај зак-
ључак сам дошао због чињенице да је на неким од новчића овај предмет јасније
изражен и никако не подсећа на венац. Детаљнијим проучавањем облика предме-
та у канџама, и целокупног контекста дошао сам до закључка да се ради о јарму.
Будући да се јарам генерално повезује са ропством, чињеница да је птица држи у
канџама, говори нам да је та птица ослободилац од некаквог ропства. Овде треба
имати на уму да у хришћанској симболици јарам означава Христов закон (J.C.
Cooper, 2004: 56), па сходно томе овде се можда може закључити да поменута
птица ослобађа (или ће ослободити) од Христовог закона и власт и закон предаје
(ће предати) у руке новом владару, паганину Јулијану II. А та птица, која је на ов-
им кованицама приказана, је највероватније илустрација оног фактора који је фи-
зички и донео Јулијану титулу и моћ, и који је у стању да донесе и потпуну власт
над Римским царством и самим тим и могућност промене државне религије и уки-

7
 дање „Христовог закона“, односно јарма: Галска армија. Армија коју велича и на
другим типовима кованица натписом: VIRTVS EXERC GALL (Сл. 19 и 20) – кадa
су те кованице коване (и биле у оптицају) у Галији. А најбољи избор за илустрова-
ње армије Гала, тешко да би био орао, већ по свему судећи у питању је петао. Уп-

Сл. 20: Јулијан II, златни солид, Arles, реверс: нат-

Сл. 19: Реверс Јулијановог солида са натписом пис VIRTVS EX-ERC GALL. RIC VIII 303; Ferrando 1198;
VIRTVS EXERC GALL (RIC 8, Arles no. 303, BM R.199) Kent, Julian, pl. X, 15; Depeyrot 10/1.
раво птица чији jе латински назив gallus хомоним са латинским називом за Гала
(Gallus). Птица која се често приказује уз божанство за које је још Гај Јулије Це-
зар закључио да се највише поштује мећу Галима, у свом познатом делу „De Bello
Gallico“. Дакле, птица чији испршени положај о ком смо раније говорили, је јасно
обележеје и чије једно „крило“ (у представама на кованицама) могуће да и није
крило већ издигнути део репа који можемо приметити код већине петлова.
Још једна битна ствар коју морамо „покрити“ овде је и чињеница да су кованице
са овом птицом коване искључиво у Арлу, о чему је говорио поменути D. Woods
(2014). Ово се можда може довести у везу са тим да је Арл до тог тренутка био
домаћин два Сабора којима иако се не признаје статус Васељенских ипак имају
важну улогу у историји хришћанске Цркве; У трећем измењеном издању „The
Oxford Dictionary of the Christian Church“ из 2005. можемо видети да је на Првом
Сабору у Арлу 314. г. донатизам осуђен као јерес, после чега су у наредним годи-
нама донатисти осуђивани и прогоњени, а цркве им затваране, све до тренутка
док (случајно или не) Јулијан није дошао на власт, када се то променило. Такође,
треба рећи да је Арл од времена Гаја Јулија Цезара па све до пада Западног Римск-
ог царства, био важан центар како у религијском, тако и у трговинско-економ-
ском, војном и сваком другом смислу (http://www.arles-guide.com, 04.09.2016).
Дакле, да сумирамо, имамо представу небеске појаве која даје божански легити-
митет Јулијановом крунисању за августа, имамо представу галске армије која пр-
ужа војну подршку новоизабраном августу и која истовремено ослобађа Римско
царство и Гале у њему од хришћанства као државне религије, а тиме и наметнутог
хришћанског закона. Стога не треба чудити чињеница да је баш Арл одабран за
место у ком ће се отпочети кампања како за стварање легитимитета Јулијану као
врховног римског императора, у очима галског народа и пре свега галске армије,
тако и за борбу против хришћанства као државне религије и пропагирање такве

8
борбе својим поданицима и војницима. У сваком случају, све ово би ваљало у ов-
ом новом светлу испитати и истражити у неким новим истраживањима и тако
унапредити разумевање коришћења новца у пропагандне сврхе, а можда и допри-
нети бољем разумевању симбола на римском новцу, као и симбола уопште, па на
тај начин евентуално и довести до неких нових сазнања или промене старих тео-
рија на пољу историје Рима.

Крст
Најпознатији и најраспрострањенији хришћански симбол је крст на ком је Исус
Христос разапет. Симбол је Христовог страдања, спасења душе, васкрсења и веч-
ног живота. Постоји много верзија крста, али све оне су варијанте две основне ка-
тегорије крста: грчког (сви краци једнаких дужина) и латинског (доњи крак дужи
од осталих) (http://www.christiansymbols.net, 09.09.2016); а ово су неке од помену-
тих верзија ових крстова, које можемо пронаћи на римском новцу:
-Андријин крст: Представља патњу, мучеништво и понижење (J.C.
Cooper, 2004: 76-78). Облика је слова X и овај облик
према традицији, дугује начину на који је св. Андрија
разапет – раширених и руку и ногу (Сл. 21). Пошто је
облик овог крста исти као
латинско икс и грчко хи
често није поуздано утвр-
ђено да ли се на новчићи-
ма ради о неком од ових
слова или о Андријином
крсту (Сл. 22).

Сл. 21: Распеће Св. Андрије

Сл. 22: Константин II, емитовао 336-337 као цезар (17mm, 1.45g). Реверс:
GLOR-IA EXERC-ITVS, два војника, сваки окренут ка стандарду између њих; на
стандарду X (могуће Андријин крст); у егзерку: PCONSS (или T?). RIC Arles 403
"r5". (примерци са реверсом са знаком X на стандарду емитовани само из
ковнице у Арлу).

9
 -Грчки крст: Једна од најранијих форми хришћанског крста. Стар-
ији је од латинског и сматра се да не представља рас-
пеће, већ четири стране света, односно четири правца
ширења јеванђеља. Доводи се и у везу са четворицом
јеванђелиста и Зодијаком (http://symboldictionary.net,
11.09.2016). На слици 23 можемо видети неколико
примерака римског новца са овим крстом.

Сл. 23: A: Константин I, 316. г. Ticinium. Реверс: MARTI CON-SERVATORI, Марс стоји окренут удесно, држи окренуто
копље у десној руци и ослања леву руку на штит, звезда у пољу лево, крст у пољу десно. У егзерку ТТ. RIC Ticinium 47;
B: Константин I, 319. г. Siscia. Аверс: IMP CONSTANTINVS AVG, Константин окренут улево са копљем и штитом, (могуће)
крстови на предњем и задњем делу шлема. RIC Siscia 82, page 434, plate 13; C: Константин I, 319. г. Ticinium. Реверс:
VICTORIAE LAETAE PRINC PERP, две Викторије стоје окренуте једна према другој, држе штит са текстом VOT PR, на стубу
(олтару) између – на стубу уписан крст. RIC Ticinium 86; D: Констанције II, 348-351. г. Антиохија. Реверс: FEL TEMP
REPARATIO, цар стоји окренут улево, држи стандард са крстом, држи леву руку на штиту иза, два заробљеника клече
лево. Звезда у пољу лево. У егзерку ANE. RIC Antioch 125; E: Констанције II, 337-340. г. Trier. Реверс: GLORIA EXERCITVS,
два војника стоје окренути један ка другом са по копљем у спољној руци и унутрашњом руком на по штиту, између
стандард са крстом на њему. У егзерку TRP. RIC Trier 39, page 143 Failmezger 381aCS plate 30.

-Латински крст: Најпознатија варијанта крста. За хришћане представ-

ља крст на ком је разапет Исус Христос. У почетку је
сматран за пагански симбол али касније постаје сим-
бол хришћанске вере. Постаје популаран након што
је Константинова мајка Хелена, пронашла „Истински
(Животворни) крст“ (http://symboldictionary.net, 11.
09. 2016). Оваj крст можемо пронаћи на новцу Конст-
антинове династије (Сл. 24).

Сл. 24: На сва три реверса налази се легенда GLOR-IA EXERC-ITVS, два војника сваки са по стандардом између којих
је крст. A: Константин II, 334- септ. 335. г. у Аквилеји. У егзерку AQS. RIC Aquileia 125, page 407; B: Константин I, 334-
септ. 335. г. у Аквилеји. У егзерку AQS. RIC Aquileia 124, page 407 ; C: Констанцијe II, 334- септ. 335. г. у Аквилеји. У егзер-
ку AQP, RIC Aquileia 126, plate 12. p. 407.

10
 -Т (Тау) крст:
Сл. 25: Константин I, AE фолис, Рим.
318. г. Реверс: SOLI INV-I-CTO COMITI, Сол
стоји окренут улево, хламида преко левог
рамена, држи глобус и подиже десну ру-
ку. Τ у венцу у левом пољу. RIC VII Rome
136.
Назив је добио по грчком слову на које подсећа. Пр-
етпоставља се да потиче од Египћана, а спомиње се у
старозаветној Језекиљевој књизи. Хришћани су га
преузели као представу крста и Исусовог распећа по-
менутог у књизи Језекиља (http://en.academic.ru, 11.
09. 2016).
На римском новцу можемо наћи представе Тау крста
на Константиновим емисијама из Рима из 318. г. (Сл.
25). Ради се о можда и последњим емисијама са Сол-
ом где можемо наћи Тау крст смештен у венац одмах
поред Сола, што нам можда говори да су „службени-
ци ковница износили верски став одражавајући царе-
во уверење да је Христ, а не ватрена лопта на небу зв-
ана Сол, она права `светлост света (човечантсва)`“
(C.M. Odahl, 2010: 168-169).

Звезда
Звезде се користе као симбол у готово свакој култури и вероватно „од кад је света
и века“. Најчешће се повезују са божанским, вечношћу и/или надом и сл. У хриш-
ћанској традицији, звезда представља: „…божанско вођство и наклоност; Хрис-
тово рођење; Дева Марија, као небеска царица, носи круну од звезда, а и као stella
maris…” (J.C. Cooper, 2004: 201). Свакако, не симболише свака звезда исту ствар,
па тако у хришћанском симболизму имамо (http://www.christiansymbols.net, 11.
09. 2016):
-Четворокрака звезда: Симбол крста;
-Петокрака звезда: Звезда која је водила мудраце до тек рођеног
Исуса; симболише Богојављење, откровење
Бога људима и ширење Божје Речи иноверци-
ма;
-Шестокрака звезда: Симболише стварање света – сваки крак за св-
аки дан током којих је Бог стварао свет;
-Седмокрака звезда: Сам број седам означава савршенство, а звез-
да са седам крака представља седам дарова
Духа Светога – Богобојажљивост, познање,
сила/храброст, савет/расуђивање, разум, муд-
рост и побожност – на које указује пророк Ис-
аија (Иса. 11,13);
-Осмокрака звезда: Крштење и поновно рађање или препород. Не
зна се тачан разлог из ког број осам симболи-
ше препород, међутим дискутује се да је или
повезано са обликом старих крстионица које

11
 су имале осам страна или да би осми дан у ст-
варању света био као ново стварање;
-Деветокрака звезда: Представља девет плодова (родова) Духа Све-
тога – љубав, радост, мир, дуготрпљење, бла-
гост, доброта, вера, кротост, уздржање – опи-
саних у Посланици Галатима апостола Павла
(Гал. 5);
-Десетокрака звезда: Краци представљају све апостоле осим Јуде
Искариотског, који је издао Исуса, и Петра,
који га се одрекао;
-Дванаестокрака звезда: Дванаест апостола и дванаест племена изра-
иљских.
Постоји много примера у римском новцу где кованице имају разне облике звезда
на себи али, наравно, на великом броју тих примера те звезде немају улогу хриш-
ћанског симбола. Заправо, није ми познато да је и за један примерак установљено,
или бар покушано тумачење неке звезде као хришћанског симбола. Ипак, смат-
рам да постоје неки занимљиви случајеви, који заслужују подробнију анализу.
Један интересантан случај би могле бити Константинове кованице из Алексан-
дрије, коване 312-313. г. (Сл. 26). Наиме, на обе представе ових реверса, треба пр-

Сл. 26: А: Константин I, AE фолис. Александрија. 313.г. Реверс: GENIO-AVGVSTI, Гениј стоји окренут улево, модијус
на глави, нема одећу сем хламиде преко левог рамена, држи главу Сераписа и рог изобиља. Звезда изнад главе, ис-
под N, а испод палмина гранчица, у десном пољу А изнад венца. У егзерку ALE. RIC VI Alexandria 163; Sear 15906; B: ис-
то као и претходни новчић, осим што је овај емитован 312-313.г. и на реверсу у десном пољу нема венца. RIC VI Alexan-
dria 161; Sear 15906.
иметити да је звезда осмокрака. Иако се осмокрака звезда појављује на великом
броју Константинових новчића, у разним контекстима, у овом конкретном случа-
ју, с обзиром на њену позицију можда бисмо могли да је тумачимо као емблем
богиње Иштар (J. Black & A. Green, 1992: 169-170), односно богиње коју J. Camp-

12
bell у делу „The Masks of God: Occidental Mythology“ из 1976., изједначава са Изи-
дом, Афродитом итд.
Да бисмо ово све боље разумели неопходно је разумети култ Сераписа и ко је Се-
рапис уопште. Дакле, Серапис, односно Сарапис, је био грко-египатско божанст-
во које је Птоломеј I креирао крајем четвртог века пне. зарад приближавања Грка
и Египћана којима је владао. Настао је спајањем грчког Плутона са египатским
Аписом, који после смрти постаје нови Озирис, то јест Озирис-Апис. Спојени су
на основу тога што су обојица били богови мртвих. У почетку грчки део попула-
ције га је прихватио док код Египћана се процес прихватања одвијао споро све
док у култ није додато да му је жена Изида, након чега постаје и код Грка и код
Египћана нашироко прихваћен и обожаван (H. Youtie, 1948). За божанство је сма-
трано да је (између осталог) бог Сунца Птоломеј I је центар овог култа успоставио
у Александрији (https://www.britannica.com).
Дакле, на новчићима са слике бр. 26 видимо да Константинов Гениј носи главу
(одрубљену?) Сераписа. Код те главе стоји осмокрака звезда која је симбол су-
мерске богиње Иштар, а за коју смо већ рекли да је исто што и Изида у Египту, а
која је жена Сераписова. Да је реч управо о њој, додатно у прилог може ићи и
палмина гранчица испод руке Генија у којој држи Сераписову главу, јер је и пал-
ма у сумерско-семитској традицији амблем Иштар – (J.C. Cooper, 2004: 123). На
овом месту треба додати и чињеницу да су овакви новчићи ковани у Александри-
ји (центру култа Сераписа) и да су ковани 312. и 313. г., дакле годину дана пред
доношење Миланског едикта, као и у години када је донесен, односно у периоду
кад хришћанство постаје званична религија у царству. Све ово нам можда може
указати на намеру Константина да пошаље поруку у сам центар култа Сераписа
да ће се он и хришћанство разрачунати са овим култом. Везу између Сераписове
главе и осмокраке звезде на овим новчићима, као и Константинову решеност да
уништи овај култ, може додатно поткрепити још један новчић из 312. г. који није
из Александрије већ из Антиохије, jош једног центра за који H. Pamir – у чланку
„Isis and Sarapis Cult in Antioch-on-the-Orontes“, објављеном 2008. у „ANODOS
Studies of the Ancient World“ у записнику са интернационалног симпозијума „Cult
and Sanctuary through the Ages. From the Bronze
Age to the Late Antiquity“, одржаног у Словачкој
2007. – тврди да је један од битнијих центра об-
ожавања Изиде и Сераписа. На том новчићу
(Сл. 27), можемо видети сличну сцену као и на
претходна два, али са важним разликама. Овде
не царев Гениј већ „Непобедиви Сол“ држи гла-
ву Сераписа и то у својој левој руци салутирају-
ћи десном (у којој је изгледа још нешто) окре-
нут улево. Управо ту можемо видети да иако је
глава у односу на александријске новчиће „пре-
Сл. 27: Константин I, АЕ фолис. 312.г. Ре-
шла“ са левог поља на десно поље новчића, ос- верс: SOLI INVICTO, Сол стоји окренут уле-
мокрака звезда није „остала“ на левом пољу, во, држи главу Сераписа и подиже десну
већ се и она нашла опет код главе Сераписа, али руку у знак поздрава, Епсилон I(Јота) у по-
љу лево, звезда у пољу десно. У егзерку:
овај пут испод ње. Чак ни то што је звезда испод ANT. RIC VI Antioch 167c.

13
 главе није занемарљиво јер нам указује да није звезда избачена из левог поља по-
што је тамо испружена рука Сола, па није било места. Да је то случај могла је да
буде и испод Солове руке, као што је на александријским кованицама могла бити
у десном пољу ако није имала везе са Сераписовом главом. Међутим, где год да
је Сераписова глава, ипак осмокрака звезда стоји уз њу без обзира на „гужву“
симбола с једне стране новчића. Иако у овом случају, ако је овако како сам суге-
рисао, нису употребљени хришћански симболи као израз религијске пропаганде,
ипак јесу употребљени паганима читљиви симболи у сврху хришћанске пропа-
ганде. Ипак, постоји и вероватноћа да је овде осмокрака звезда хришћански сим-
бол препорода и да се сугерише на духовни препород односно преображај са кул-
та Сераписа на хришћанство. Наравно, све наведено не доказује ништа без детаљ-
не анализе стручних лица која се баве изучавањем симбола као и стручњака из
области нумизматике, историје, археологије… Уверења сам да вреди проучити
ове сцене у новом светлу јер би нам евентуално потврђивање овога могло дати
бољи увид у употребљавање симбола на новцу у религијске сврхе, а можда и боље
појаснити неке Константинове ставове.
Примерак на ком осмокрака звезда можда има хришћанско значење препорода,
је новчић из Никомедије, тадашње престонице источног дела царства, је златни
солид (Сл. 28), кован у првим годинама након победе Константина над Лицини-
јем. Пошто је том победом коначно постао апсолутни владар
целог Римског царства, два укрштена венца са реверса нов-
чића би могла да буду симбол управо обједињавања контро-
ле над оба дела царства. Стога, пошто креће нова ера Рим-
ског царства и то хришћанског, осмокрака звезда изнад вена-
ца би лако могла имати хришћанску симболику поновног ра-
ђања, а можда чак и особеног „крштења“ државе. Овде би се
можда могао и додати податак који можемо видети у тексту
A. Frazera – „Architecture“, завршне целине петог поглавља
Сл. 28: Константин I, златни сол-
под насловом „The Christian Realm“ ког можемо наћи у „Age
ид, Никомедија. 325-326. г. Рев- of Spirituality: Late Antique and Early Christian Art, Third to
ерс: CONSTANTINVS AVG, два преп- Seventh Century“, каталогу изложбе Метрополитен музеја из
летена венца, звезда изнад. У егз-
ерку N. RIC VII Nicomedia 109; Sear 1977-1978 – да је у том периоду 325/326, Константин нару-
15649. чио и изградњу Цркве Светог Гроба у Јерусалиму, касније
најсветијег локалитета у хришћанству што нам само по себи сведочи о његовој
посвећености хришћанству и можда захвалности за победу у грађанском рату и
сопствену позицију.
Још један пример осмокраке звезде на Константиновом
новцу, а са могућом хришћанском симболиком је фолис
из Тицинијума (Сл. 29), на чијем реверсу видимо Сола,
окренутог улево, осмокраку звезду у десном пољу и пр-
епознатљив хришћански симбол – крст, у левом пољу.

Сл. 29: Константин I, AE фолис, 316.г. Реверс: SOLI INVI-C-TO

COMITI, Сол стоји окренут улево, хламида преко левог рамена,
држи глобус у левој руци и подиже десну руку. Крст у левом
пољу, звезда у десном. У егзерку: TT. RIC VII Ticinium 45.

14
Осмокрака звезда се на Константиновом новцу често појављује, али има и приме-
ра где се појављују и другачије звезде.
Једна од занимљивих појава је на Константиновом фолису из 317. г. (Сл. 30) кова-
не у Сиску, на чијем реверсу можемо видети Сола са глобусом у једној руци и
седмокраку звезду у левом пољу испред Сола. Ова појава је интересантна из раз-
лога што таква представа на кованицама из Сиска није била пракса раније за вре-
ме Лицинијусове управе, а на кованицама из исте године (317.) на којима на авер-
су није Константинов лик већ лик његовог тек рођеног сина и новопроглашеног
цезара, Константина II, представа са Солом на реверсу је идентична али без икак-
ве звезде (Сл. 31). Шта је прави разлог томе можда неће бити лако открити, међу-
тим може бити да на неки начин има везе са склапањем мира између Константина
и Лицинијуса, исте године, којим је Лицинијус, узгред речено, предао све поду-
навске и балканске провинције, осим Тракије. Такође, може имати везе и са рође-
њем Константина II, претходне године – Константиновог првог сина из брака са
Фаустом, ког ће у склопу мировног споразума са Лицинијусем (уз Криспа и Лици-
нијуса II) прогласити за цезара. Уколико га је отац фаворизовао и сматрао савр-
шеним за свог наследника, онда можда то може имати везе са седмокраком звез-
дом (у смислу симбола за савршенство или симбола за седам дарова Духа Свето-
га, за које је можда сматрао да их нови наследник поседује). Ипак треба имати на
уму и да постоји кованица из исте ковнице и исте године, са истом представом
али са осмокраком звездом (Сл. 32), па постоји могућност да је седмокрака звезда
некаква грешка у изради. У сваком случају, за сад, нисам успео да пронађем аде-
кватно објашњење али чињеница да се оваква представа појављује само на поме-
нутом новцу, у периоду битних догађаја за Константина, изискује пажњу и детаљ-
нију анализу од стране стручњака.

Сл. 30: Константин I, AE фолис,
317.г. Сисак. Реверс: SOLI INVI-CTO
COMITI, Сол са зракастом круном,
наг са хламидом о левом рамену,
стоји окренут улево, десна рука уз-
дигнута, глобус у левој, звезда у
левом пољу. У егзерку А(ili G)SIS.
RIC VII Siscia 33.
Сл. 31: A: Константин II, АЕ фолис (18mm x 20mm, 3.84g), 317.г.
Сисак, Официна 1. Реверс: CLARITAS R-EIPVBLICAE, Сол, зракаста кр-
уна на глави, наг са хламидом о левом рамену, стоји окренут улево,
десна рука уздигнута, у левој глобус. У егзерку ASIS. RIC VII Siscia 37;
В: Опис сличан – разлике: официна 2; димензије: 19mm x 20mm,
3.20g; легенда на реверсу: CLARITAS REIPVBLICAE, У егзерку: BSIS.
RIC VII Siscia 37; Ex Vel Garnett Collection.

15
 Сл. 32: Константин I, АЕ фолис, Сисак,
317. Реверс: SOLI INVI-CTO COMITI, Сол сто-
ји окренут улево, хламида преко левог ра-
мена, држи глобус у левој руци и подиже
десну, звезда у левом пољу. У егзерку: ГSIS.
RIC VII Siscia 34.

Осим осмокраких и седмокраких звезди на Константиновом новцу забележене су

и шестокраке. Ради се о фолисима из Рима, из 316.г. (Сл. 33), а да ли се ради о хр-
ишћанском симболу и какво је уопште значење овакве звезде неопходно је испи-
тати. Оно што је интересантно на овим новчићима је и присуство полумесеца са
роговима (крацима) окренутим на горе, а полумесец у хришћанској традицији је
симбол Девице Марије (J.C. Cooper, 2004: 106).

Сл. 33: A: Константин I, AE фолис, Рим, 316.г. Реверс: SOLI IN-VI-CT COM DN, Сол са зракастом круном, стоји
окренут улево, хламида о левом рамену, држи Викторију на глобусу у левој руци и подиже десну, звезда у ле-
вом пољу, полумесец у десном. У егзерку RP. RIC VII Rome 49, P rev break -VI-; Sear IV 16942; B: исто као претход-
но осим легенде SOLI INV-I-CT COM DN. RIC VII Rome 49, P rev break -I-; C: егзерк: RQ. RIC VII Rome 49, Q rev break
-I-; D: егзерк: RT. RIC VII Rome 49, T rev break .-VI-; E: егзерк: RP. RIC VII Rome 49, P rev break -V-; F: у десном пољу
права линија (требало би да је полумесец). У егзерку: RT. RIC VII Rome 49 var ( - уместо полумесеца).

16
 Палмина гранчица
„Палма Соларна; ликовање; праведност; чувеност, пошто увек расте ус-
правно; благослови; тријумф; победа - »Палма, која са себе никад не отреса лист-
ар, стално је украшена истим зеленилом. Ту моћ овог дрвета људи сматрају по-
годном и прикладном за представљање победе« (Плутарх). Дрво је живота и, као
самотворна изједначава се с андрогином. Као фаличка означава мужевност и пло-
дност, али је женска ако се прикаже с урмама: »Узраст ти је као палма, и дојке
као гроздови« (Песма над песмама). Будући да и стара носи добар плод, симболи-
зује дуговечност и берићетну старост“ (J.C. Cooper, 2004: 123). Даље у тексту Ку-
пер објашњава симболику палме у хришћанској традицији, као симболику праве-
дника, бесмртности, божанског благослова. Представља и Христов тријумфални
улазак у Јерусалим; мучеников тријумф над смрћу – рај. Док за палмине гране ка-
же да: „…означавају славу; тријумф; ускрснуће; победу над смрћу и грехом“, ме-
ђутим и да је: „била погребни амблем код римских ранохришћана“ и „атрибут
оног који је био на ходочашћу у Светој земљи“. Примерак где палмина гранчица
означава не само тријумф и славу већ могуће и симболичан „Христов тријумфал-
ни улазак“, односно улазак хришћанства у паганску Сарматију, би могао бити фо-
лис кован у Арлу, из периода 322-323.г., на ком Викторија држећи трофеј у једној
и усправљену палмину гранчицу у другој руци, једном ногом на пораженом, зако-
рачава напред уз легенду SARMATIA DEVICTA – Сарматија је покорена (Сл. 34).
Постоје и каснији примерци из исте ковнице
ковани у периоду од 330-335.г. (Сл. 35) кованим
у славу армије, на чијим реверсима можемо
видети два војника са стандардима и палмином
гранчицом између. Да се ради о хришћанском
симболу можда нам може указати исти тип
кованице из истог периода и исте ковнице само
са христограмом (Хи-Ро) уместо палмине
гранчице између стандарда (Сл. 5).
Од златног новца имамо солид (Сл. 36) из 335-
336.г. кован у Антиохији, за тридесету
годишњицу Константинове владавине, на ком
опет Викторија носи усправљену палмину
Сл. 34: Константин I, АЕ фолис, 322-323.г. Реверс:
SARMATIA-DEVICTA, Викторија закорачује на десну гранчицу у једној руци и стандард у другој.
страну, левом ногом на заробљенику, у десној
Палмина гранчица се појављује на још доста
руци трофеј, у левој палмина гранчица. У егзерку:
S-звезда-AR. RIC VII Arles 257, S. различитих кованица и највероватније у већини
случајева има хришћанско значење (макар у Константиновој ери) и представља
тријумф, победу над смрћу, како цара и римског царства, тако и самог хришћан-
ства уопште, у борби за људске душе.

17
 Сл. 35: A: Константин I, Арл, АЕ 3, 330-335. Ре-
верс: GLOR-IA EXERC-ITVS, два војника са коп-
љима и штитовима, два стандарда између њих,
палмина гранчица стоји усправно на земљи из-
међу. У егзерку: PCONST. RIC VII Arles 358, P; B:
Константин I, АЕ фолис, Арл, 332.г. Реверс:
GLOR-IA EXERC-ITVS, два војника окренута јед-
ан ка другом, држе по копље и штит, два стан-
дарда између, палмина гранчица усправљена
на земљи између њих. У егзерку: SCONST. RIC
VII Arles 358, S; C: Константин I, AE фолис, Арл,
330-335.г. Реверс: GLOR-IA EXERC-ITVS, два вој-
ника окренути један другом, држе по копље и
штит, два стандарда између, усправљена и из-
дигнута палмина гранчица између стандарда.
У егзерку: PCONST. RIC VII Arles 364, S; D: Конст-
антин I, АЕ фолис, Арл, 330-335.г. Реверс: GLOR-
IA EXERC-ITVS, два војника држе по копље и шт-
ит, два стандарда између њих, вертикална пал-
мина гранчица издигнута између. У егзерку:
SCONST. RIC VII Arles 364, S.

Маслинова гранчица:
У хришћанској традицији у причи из Књиге Постања маслинову гранчицу носи
голуб у свом кљуну у повратку на Нојеву арку што је протумачено као симбол
Божје понуде мира људима, јер чињеница да је голуб уопште нашао икакву грану
значила је да је Потоп (Божја казна) завршен и да се вода сада повлачи па се прве
гране јављају изнад површине воде. Маслинова гранчица је у хришћанству време-
ном постала симбол, не само мира између Бога и људи, већ и међу самим људима,
па и верниковог душевног мира при упоко-
јењу (http://www.christiansymbols.net, 13. 09.
2016). Ово последње вероватно има везе са
тиме што се према предању Исус након вас-
крснућа коначно вазнео на небо са Масли-
новог брда у чијем подножју, у Гетсиманс-
ком врту и данас расту стабла маслине.
Вероватно се о том душевном миру ради на
реверсној представи Хелениног фолиса (Сл.
37) кованог вероватно да би се обележила
прва деценија од њеног упокојења, с обзи-
ром да се овај новац кује 337-340.г., а за да-
тум њене смрти сматра се да је негде у пери- Сл. 36: Константин I, AV солид, 335-336.г.
оду 327-330.г. Иако се на реверсу овог нов- VICTORIA CO-NSTANTINI AVG, Викторија хода на
лево, носећи трофеј и палмину гранчицу, VOT
чића налази римска богиња мира Пакс, то не XXX у десном пољу. У егзерку: SMAN. RIC VII An-
треба схватити као паганизам римског цара, tioch 96; Cohen 604
већ, вероватно као некакву персонификацију мира. Осим тога велико је питање
да ли је то на реверсу уопште богиња Пакс, јер иако на реверсу изгледа пише PAX

18
 PVBLICA, треба имати на уму да
реч PAX значи мир на латинском.
Осим тога представа особе на ре-
версу не изгледа баш као раније
представе богиње Пакс. Чак би се
можда могло рећи да се, поредећи
са аверсом, изглед главе особе на
реверсу, заправо ради о Хелени. У
Сл. 37: Царица Хелена, билон АЕ4, Treveri, 337-340.г. Аверс: FL IVL сваком случају, оно што можемо
HE-(LENA)E AVG, лик Хелене са дијадемом и огрлицом - лик окренут
удесно. Реверс: PA-X PV-(B)-LICA, Пакс стоји окренута улево, маслино-
рећи о овом реверсу је да је на ње-
ва гранчица у десној руци окренута надоле, као и као и скиптар у ле- му натпис мир народу (народа),
вој руци. Егзерк недостаје. RIC VIII Trier (неутврђена референца). BW садржи једну (изгледа) женску ос-
ref.: 001 028 011.
обу са скиптаром и маслиновом
гранчицом у рукама, обоје оборени ка доле. Да ли се ради о богињи Пакс или Хе-
лени, тек треба дискутовати, али пошто новчић јесте посвећен њој и њеној смрти,
а позната нам је Хеленина улога у хришћанству, и можемо рећи, њена религијска
уверења, верујем да такође, можемо рећи и да је симболика на реверсу, хришћан-
ска симболика душевног спокојства упокојене.

Ореол
Нимб, светокруг односно ауреола, у хришћанству указује на богоугоднике – све-
титељство. Као хришћански симбол није употребљаван пре четвртог века. Троуг-
ли и ромбичан нимб назначавају Бога Оца, док ореол са крстом указује на Христо-
са (J. C. Cooper, 2004: 112).
Неколико римских владара до краја четвртог века је користило овај симбол на св-
ојим кованицама, посебно на ретким примерцима медаљона, за које нажалост, уг-
лавном нисам успео да пронађем фотографије, па ћу за такве овде приложити са-
мо описе које сам пронашао у каквом-таквом облику.
Једна од најранијих употреба ореола (онаквог какав хришћани и данас користе)
на кованицама се може видети на златном медаљону Констанција II, другог сина
Константина I и његове друге жене Фаусте. Констанције је био август од 337-361.
г., а овај медаљон (иако нисам успео да пронађем тачан податак) је највероватније
кован у другој половини његове владавине. Тренутно постоје три примерка овог
медаљона од којих су два кована у Антиохији (Сл. 38 и 39), а један у Никомедији
(Сл. 40) за које свеобухватну анализу можемо пронаћи у раду Ј. Ruff из 2005. го-
дине, „A Medallion of Constantius II“ објављеном за „Lawrence University Honors
Projects“ као рад бр. 70 у којој Ј. Ruff каже да су ови медаљони највеоватније нап-
рављени да обележе неку победу Констанција II или прикажу тријумфалну повор-
ку коју је овај одржао поводом те неке победе. Притом она указује на то да он и
није имао победа против страних војски довољно импресивних да завређују обе-
лежавање тријумфалном процесијом кроз Рим, као и то, да је једина довољно ве-
лика победа Констанција II, била против узурпатора Магненција, али како је она
извојевана „проливањем крви римљана на обе стране“ тешко да би тријумфал-
на поворка кроз престоницу била, прикладна и за понос. Ово нам, с друге стране,

19
Сл. 38: Констанције II, Антиохија, АV медаљон. Аверс: DN CONSTANTINVS NAX (грешка – треба да пише МAX)
AVGVSTVS, Констанције лицем окренут ка десно, носи огртач преко оклопа, закачен брошом на левом рамену, на гла-
ви носи дијадему, десна рука подигнута са отвореном шаком, у левој руци носи глобус украшен двема унакрсним тр-
акама које на тај начин формирају облик Х, полумесец у горњем пољу глобуса, седмокрака звезда у доњем, на глобусу
Викторија са усправљеном палмином гранчицом у левој руци и венцем у десној руци подигнутој према цару. Реверс:
DN CONSTANTIVS VICTOR SEMPER AVG, цар стоји у шестопрегу, одора и положај руку као и на аверсу, око главе ореол,
са леве и десне стране по једна Викторија у лету где свака у десној подигнутој руци држи по венац, а у левој по усправ-
љену палмину гранчицу. У егзерку (с лева на десно): А, наслагано лишће, наслагани венци, две-три (изгледа) фибуле,
врећа с новчићима, две фибуле, наслагане огрлице, наслагано лишће, N. Ottilia Buerger Collection of Ancient and Byzan-
tine Coins at Lawrence University.

оставља могућност да размотримо сцене приказане на медаљонима, као метафо-

ричне и да сви прикази заједно алудирају на сву славу и моћ хришћанског Бога
ког заступа ова династија.
На медаљону са из Антиохије, са слике бр. 38, можемо приметити неколико ука-
затеља на могућу хришћанску симболику. Један од упадљивих је положај десне
шаке цара. Обзиром да је исти и на аверсу и на реверсу, могло би се закључити
да је битно што тако стоји и да није реч о обичном поздраву без неке посебне сим-
болике. Наиме, у хришћанској традицији подигнута шака са отвореним дланом
ка споља симболише: 1) благослов, божанску милост и наклоност; 2) палац сим-
болизује Бога Оца, кажипрст Светог Духа, средњи прст Христоса, а домали и ма-
ли две природе Христове (J.C. Cooper, 2004: 164-165). Следећи указатељ, би мо-
гао бити глобус који цар држи на аверсу – две траке укрштене формирају грчки
или Андријин крст, а симболи у пољима су полумесец у горњем, а седмокрака
звезда у доњем пољу; десно поље се не види од прстију цара, а у левом пољу из-
гледа да нема ничега (или се слабо осликало при изради). Даље, од осталих сим-
бола које смо већ обрађивали су палмина гранчица у једној руци Викторије и ве-
нац високо узигнут у другој. Што се реверсне представе тиче ту су, осим понов-
љене симболике са аверса, још и добра или дарови поређани у егзерку, којих, мо-
жда би требало нагласити, има седам, односно, седам група (као и крака звзеде
на аверсу). Симболику шестопрега, односно кола са шест коња нисам успео да
утврдим, али највероватније та сцена јесте симболична обзиром да у пракси није

20
Сл. 39: Констанције II, AV медаљон, Антиохија, период између 347. и 355.г. Нумизматичка колекција Боде Музеја у
Берлину.
баш учестало да се цар вози шестопрегом, било којом приликом. Ипак, оно што
је овде најинтересантније је светокруг или ореол, око цареве главе. Иако то није
одувек био хришћански симбол и не мора имати хришћанско значење, ипак је пр-
иказан на медаљону цара за ког се сматра да је био хришћанин. Мада би данас
било богохуљење да владар (или било ко) сам себи „стави“ ореол око главе, треба
имати на уму да се симбол у то време вероватно тек устаљивао у симболику хри-
шћанства. Такође – у периоду како транзиције Римског царства на нову рели-
гију тако и периоду почетака самог хришћанства, које је још увек релативно нова
религија и чија доктрина још увек није у потпуности уобличена и униформисана,
а највећи део становништва и даље није сасвим упућен у исту – чин стављања
ореола на главу онога кога ионако велики број поданика било које вере и даље
сматра светим, није нужно знак нехришћанства, у том тренутку, већ веро-
ватно, управо супротно.

Сл. 40: Византијски појас са аверсом и реверсом златног медаљона. Baltimore, Walters Art Museum.

21
Постоји још примерака из четвртог века, на којима је употребљен ореол, али као
што сам раније навео, успео сам да пронађем само неке не сасвим потпуне описе:
-Констанс I, златни медаљон, Siscia. GLORIA REIPVBLICAE, две особе са
ореолима седе на трону, док друге две стоје. Христов монограм у пољу. У
егзерку: звезда, SIS, звезда (J.Y. Akerman, 1834: 260).
-Констанс I, златни медаљон, Siscia. FELICITAS PERPETVA, цар седи на
трону, са ореолом око главе, десна рука подигнута, на предњој страни тро-
на исписано VOT V, са обе стране седи по једна млађа особа у тоги. У егз-
ерку: SIS (J.Y. Ackerman, 1834: 261).
-Валентинијан I, сребрни медаљон, Арл, Константинопољ или Солун. GL-
ORIA ROMANORVM, цар стоји са ореолом око главе, држи копље у дес-
ној руци, лева рука на штиту. У егзерку: CON (можда и COM) (J.Y. Acker-
man, 1834: 310).
-Валентинијан I, златни медаљон, Константинопољ. VOTA PVBLICA, две
особе седем свака са ореолом и држе књигу и скиптар, заробљеник под но-
гама. У егзерку: звезда, CONS, гирланда (или венац) (J.Y. Ackerman, 1834:
312).
-Флавије Валенс, златни медаљон, Рим. D N VALENS VICTOR SEMPER
AVG, Валенс са ореолом око главе, у колима која вуче шест коња, са сваке
стране по Викторија које му стављају гирланду (можда венце) на главу. У
егзерку: RM, као и модијус и друге ствари (J.Y. Ackerman, 1834: 315) – сл-
ично као и код Констанцијевог медаљона.
-Флавије Валенс, златни медаљон, Антиохија. GLORIA ROMANORVM,
цар са ореолом, на коњу, једна жена испред, друга седи на земљи. У егзер-
ку: АN (J.Y. Ackerman, 1834: 315).
-Флавије Валенс, златни медаљон, Антиохија. GLORIA ROMANORVM,
цар са ореолом, на коњу, испред на земљи жена која се клања, са (turreted)
круном, фигура на земљи. У егзерку: AN. Веома велик медаљон, и има ал-
ку (J.Y. Ackerman, 1834: 316).
-Флавије Валенс, златни медаљон. GLORIA ROMANORVM, два цара седе
на истом трону сваки са ореолом, обојици десна рука подигнута и обојици
у левој руци глобус. У егзерку: R и N, између којих су симболи (J.Y. Acker-
man, 1834: 316).
-Флавије Валенс, златни медаљон, Аквилеја. LIBERATOR REIPVBLICAE,
цар са ореолом на коњу, испред жена држи рог изобиља. У егзерку: SMAQ
(J.Y. Ackerman, 1834: 316).
-Флавије Валенс, златни медаљон, Солун. PIETAS DDD NNN AVGVSTO-
RVM, три особе са палудаментумом стоје, свака држи копље и штит, особа
у средини има ореол. У егзерку: TESOB (J.Y. Ackerman, 1834: 317).
-Флавије Валенс, златни медаљон, Антиохија. SPES R P, два цара седе, св-
аки са ореолом, и сваки држи копље и глобус, фигура стоји између, изнад

22
 штит са натписом VOT V MVL X. У егзерку: ANT Г (J.Y. Ackerman, 1834:
319).
-Грацијан, златни медаљон, Трир. VOTA PVBLICA, две особе седе, свака
са ореолом око главе и држе књигу. У егзерку: TR OB или TROBT (J.Y.
Ackerman, 1834: 326).
-Теодосије I, сребрни медаљон, Солун или Милан. GLORIA ROMANO-
RVM, цар стоји са ореолом око главе и држи глобус, десна рука испруже-
на. У егзерку: COM или MRPS (вероватно MDPS прим. аут.) (J.Y. Acker-
man, 1834: 331).
-Флавије Евгеније, златни медаљон, Солун. VICTOR-IA AVGG, две особе
у царским одорама, седе на истом трону, приказани спреда, заједно држе
глобус, Викторија иза, палмина гранчица између; у пољу L D или M D. У
егзерку: COM (J.Y. Ackerman, 1834: 338) (Сл. 41).

Сл. 41: Аверс: DN EVGENIVS P F AVG, лик цара окренут удесно, дијадема са перлама, плашт преко оклопа, причврш-
ћен брошом на десном рамену. Реверс – описан у тексту.

-Аркадије, сребрни медаљон, Аквилеја. GLORIA ROMANORVM, цар сто-

ји са ореолом око главе, десна рука подигнута, глобус у левој. У егзерку:
AQP (J.Y. Ackerman, 1834: 340).
-Aркадије, златни медаљон, Солун. VICTORIA AVGG, две фугуре у царс-
ким одорама, свака са ореолом заједно држе глобус, Викторија иза. У егз-
ерку: COM (J.Y. Ackerman, 1834: 340).
Овде бисмо могли додати и златни солид (Сл. 42), Флавија Валенса, из периода
367-375.г. на чијем реверсу можемо видети два цара са ореолима. На овој ковани-
ци, осим ореола, улогу хришћанских симбола вероватно има и тканина (mappa)
коју држи сваки од царева на овом реверсу (сваки по једну). Према J.C. Cooperu

23
Сл. 42: Флавије Валенс, AV солид,367-375.г. Никомедија. Аверс: DN VALENS PF AVG, лик цара окренут улево, са ди-
јадемом с перлама, носи царски плашт, држи платно (mappa), и скиптар. Реверс: VOTA PV-BLICA, два цара са ореоли-
ма око главе, седе окренути напред, сваки држи по кратак скиптар и по платно (mappa), цар с леве стране диже сво-
је платно. У егзерку: S, заробљеник, MN(спојено), заробљеник, M. RIC IX Nicomedia 16(b).

(2004): „…танко платно означава чистоту и праведност, рухо Христове невесте,

тријумфалне Цркве“. Ово би могао бити кључ решавању значења поруке са ре-
верса. Наиме, Валенс је владао Источним делом царства у исто време када и ње-
гов брат Валентинијан I, западним. И као и неколико царева раније, нису се слага-
ли у погледу на хришћанско учење. Валентинијан се држао никејског учења, док
је Валенс биo аријанац (T. Urbainczyk, 1997). Могуће је да се управо та порука
шаље у овој представи – два „света“ цара владају римском државом заједно, и је-
дан и други су хришћани, и један и други су браниоци хришћанске Цркве, али (с
обзиром да не држе један симбол, заједно, као неки други владари у неким другим
примерима), сваки држи своје платно (mappa), односно заступа, своју Цркву.

Палијум
Данашњи палијум, који се доста разликује по облику и начину ношења (али не и
по материјалу) од некадашњег, је препознатљива инсигнија папе. Направљен од
беле јагњеће вуне, симболише да је онај који га носи добри пастир и истовремено
палијум је Јагње, разапето за спас човечанства. Према тексту са официјалног сајта
Ватикана, папа Бенедикт XVI се, у својој проповеди на једној Светој миси, освр-
нуо на симболику палијума: „Симболизам палијума је још конкретнији: јагњећа
вуна треба да представља изгубљену, болесну или клонулу овцу (јагње) коју пас-
тир ставља на своја рамена и односи је до вода живота.“ Сматра се да се палијум
(као хришћанско знамење) први пут јавља у раном хришћанству, и да је још папа
Свети Марко – који је преминуо 336.г. – доделио палијум тадашњем Остијском
бискупу. Некадашњи палијум је више имао форму отвореног и широког и дугач-
ког шала (или веће мараме-плашта), који се носио око врата и рамена тако да спр-

24
 еда формира облик слова V, док крајеви висе са левог рамена – један спреда, један
отпозади (http://www.vatican.va, 22.09.2016).
Ипак, иако су се форма и облик кроз векове мењали, симболика изгледа није, а то
изгубљено, слабашно и уплашено јагње је свакако „убоги“ народ, коме је једини
спас његов Пастир. Та порука умирења народу се изгледа шаље на новцу са Хеле-
ниним ликом кованом пред сам крај њеног живота, са реверсном легендом
SECVRITAS REIPVBLICAE (Сл. 43). А лик са реверсне представе који се тумачи
као Секурита, је изгледа сама Хелена, што се може уочити ако се боље погледају
карактеристике као што су нос, очи, облик фризуре, па и дијадема, а онда то упо-
реди са аверсном представом Хелене.

Сл. 43: A: Хелена, АЕ фолис, 327-328.г., Антиохија. Аверс: FL HELENA AVGVSTA, Хелена, са дијадемом, огрнута, носи
огрлицу, гледа удесно. Реверс: SECVRITAS REIPVBLICE, Секурита, стоји окренута полу-лево, у десној руци гранчица упе-
рена ка тлу, левом придржава палијум. У егзерку: SMANTB. RIC VII Antioch 80.; B: Хелена, АЕ фолис, 326.г., Трир. Аверс:
исти као претходни. Реверс: исти као претходни, осим што је у егзерку: STR полумесец са крацима (роговима) на горе
и тачка изнад. RIC VII Trier 481; C: Хелена, 324-325.г., Лион. Аверс: исто као претх. Реверс: исто као претх. осим егзерка:
PLG. RIC VII Lyons 234. Bastien 192.; D: Хелена, АЕ фолис, 325-326, Антиохија. Аверс: исто као претх. Реверс: исто као
претх. осим егзерка: RIC VII Antioch 67.

Паун
Од раних дана хришћанске Цркве, паун представља вечни живот. У неким случа-
јевима, приказан је како пије из амфоре, па у таквим случајевима симболише хри-
шћанина који пије са извора вечног живота. Такође представља и душу вазнесену
до славе небеске или чак и васкрснуће самог Исуса Христоса, јер паун сваке годи-
не обнавља своје перје. Када симболише Васкрснуће, онда се у неким случајеви-
ма приказује како стоји на лопти или глобусу. Због тога што се сматрало да му је
тело, односно месо, некварљиво и да је немогуће га сварити (уколико би га неко
јео), представљао је и бесмртност. Када је паун приказан како се храни на виновој
лози, симболише Вечеру Господњу (причест). Такође, његових „стотину ока“ су
Црква свевидница, а симболисао је и свеце, јер му је реп био попут ореола. Изди-
жући се изнад земаљског шара, приказивао је уздизање над световним. Његово
перо је амблем св. Варваре. Као негативан симбол, симболише сујету, због својих

25
 прелепих боја којима се шепури (http://www.christiansymbols.net, 22.09.2016; J.C.
Cooper, 2004: 126;).

Сл. 44: Северина (жена Аурелијана). АЕ редуковани сестерциј или ас. Рим, емисија 11, 275.г. Аверс: SEVERINA AVG,
Северина огрнута и са дијадемом, гледа удесно. Реверс: IVNO REGINA, Јунона стоји окренута улево, држи патеру и ск-
иптар, испред паун. У егзерку: знак за официну 6. RIC 7, V; Cohen 9; Sear 11711.

Сл. 45: А: Паулина (жена Максимина I). AR денариј. Аверс: DIVA PAVLINA, Паулина са
велом гледа удесно. Реверс: CONSECRATIO, паун приказан спреда, са главом окренутом
улево и раширеним репом. RIC IV 1, BMCRE 135 (Maximinus); B: Jулија Меза, баба Алексан-
дра Севера, АR денариј, меморијална серија издата од стране Александра Севера око
225.г. Аверс: DIVA MAESA AVG, Меза са огртачем, окренута удесно. Реверс: CONSECRATIO,
Меза, са велом, држи скиптар, седи на пауну, обоје окренути удесно, паун узлеће, ка не-
бу. RIC IV 378 (Alexan-der); BMCRE 217 (Alexander).

26
Када је, римски новац у питању, представе пауна се углавном јављају уз богињу
Јунону, пошто је сматран за њен атрибут (Сл. 44). Такође, сматран је и за амблем
императорки и принцеза (J.C. Cooper, 2004: 126), па је на неким кованицама при-
казиван и без Јуноне, сам или са царицом на њему, како лети у небеса (Сл. 45). У
сваком случају, сматра се да је приказиван као симбол паганских римљана. Ипак,
то можда није случај баш са сваком кованицом, па – с обзиром на симболику коју
паун носи у хришћанској традицији, као и прилике у којима је у неким случајеви-
ма кован новац са представом пауна (постхумне серије посвећене царици Мари-
нијани нпр.) – сматрам да би требало додатно истражити имају ли неке од ковани-
ца, а самим тим и владара за које су коване, икакве везе са раним хришћанством
или не. Такво истраживање, могло би померити најранија пропагирања хришћан-
ства од стране римских царева, много даље у прошлост него што се до сада веро-
вало.
Примера ради, паун је био чест симбол на новцу Фаустине Старије, жене Антони-
на Пија, који је наследио Хадријана и владао римским царством од 138.г. до 161.г.
Како је надживео жену, у њену част, између осталог, издавао је постхумне серије
са њеним ликом и, опет, пауном. Оно што је за њих двоје занимљиво је су водили
један прави „хришћански“ живот, у смислу да су у делима као што су „Historia
Augusta“ или у „Encyclopaedia Britannica“ описани као, могло би се рећи, најхума-
нији и најморалнији владари икад. Приписују им се разне ствари, као што је брига
о сиромашнима, као и о напуштеној деци, па чак и оснивању сиротишта за напу-
штене девојчице. Осим тога, иако се од Антонина очекивало да настави са прого-
ном хришћана, он је одлучио да се са тим престане, и наводно их чак ставио под
своју заштиту (и то не само хришћане). Свеукупно оцењени су као људи високих
моралних начела, чега су се држали до самог краја својих овоземаљских живота
(http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Historia_Augusta/Antoninus_Pius*.html 14.09.
2016; Encyclopaedia Britannica Vol. II, 11th ed., 1910).
Овакве ствари указују на велику различитост у односу на скоро све остале импе-
раторе, па би у том светлу требало преиспитати и симболику на њиховом новцу,
јер као што су они били другачији, можда су, наизглед, исти симболи као и код
других паганских императора, имали заправо другачије, прикривено значење.
Мора се имати и на уму колико се много прибегавало комбиновањима паганских
и хришћанских симбола неколико векова касније, у тренутку када је било много
више оних који подржавају хришћанство, како се не би изиритирало остало, и да-
ље бројно паганско становништво или макар како се не би нагло прекидале неке
народне традиције. Колико би се онда тек таквим методама прибегло у ситуацији
када су пагани далеко бројнији од хришћана, а сами хришћани били брутално пр-
огоњени, мучени и убијани, у римском царству? Оваква питања и могућности, ве-
рујем, захтевају стручну проверу.

Сидро
Можда и најстарији хришћански симбол. Ипак, сидро се као симбол појављује
доста пре хришћанства, негде крајем IV века п.н.е., када га је Селеук I Никатор,
оснивач Селеукидског царства, одредио за свој владарски емблем (наводно, јер је

27
 имао белег у облику сидра). Временом, Јевреји који су живели п.од Селеукидима,
су преузели и адаптирали симбол, употребљавајући га на свом новцу, мада су га,
касније (око 100.г. п.н.е.), под Хасмонејским владаром Александром Јанејем, уки-
нули (http://www.christianitytoday.com, 23.09.2016).
Код хришћана, пак сидро има дубље значење. Као што сидро броду даје стабил-
ност у сред олује, на исти начин за хришћане, сидро симболизује и Цркву која ст-
оји постојано у турбуленцијама овоземаљског живота, пружајући наду онима ко-
ји јој се приклоне и затраже њену заштиту (http://www.christiansymbols.net, 23. 09.
2016.). На исти начин оно симболише и Христоса, који је неисцрпни извор наде
онима који у Њега верују. Та нада је нада у спасење, а нада (Христос), учвршћује
веру, као што сидро учвршћује стабилност брода у свакој олуји и спречава да од-
лута или потоне (http://www.newadvent.org, 23.09.2016). Дакле Христос је Нада и
Он је сидро које ће учврстити (хришћанима) веру и осигурати спасење.
Сидро се у хришћанској традицији јавља у временима прогона хришћана, па не
треба чудити што можда и први симбол постаје симбол наде у спасење.
Осим наведеног постоји и једно предање које је можда додатно инспирисало про-
гоњену Цркву да уведе сидро као свој симбол. Наиме, негде око 100.г. цар Трајан
је протерао четвртог папу Св. Климента на Крим, међутим, кад је овај тамошње
становништво покрстио, Трајан је наредио да се Климент веже за гвоздено сидро
(мада у неким изворима камен – прим. аут.) и баци у море. Предање даље каже,
да се онда море повукло око три миље, откривши мермерни маузолеј у виду цркве
и у њој тело светитељево (http://www.christianitytoday.com, 23.09.2016).
Такође, изглед сидра дозвољава да се њиме представи и крст захваљујући попреч-
ном делу при врху – а такав крст-сидро, опет симболише стабилност коју су хри-
шћани нашли у Исусовом распећу и васкрснућу (http://www.christiansymbols.net,
23.09.2016).
Занимљиво је да управо такво сидро, не баш уобичајено за римска ковања, нала-
зимо на два места и то баш на сестерцију и сребрном денарију већ помињаног,
добродушног Антонина Пија (Сл. 46).

Сл. 46: A: Антонин Пије, сребрни денариј, Рим, 148-149.г. Аверс: ANTONINVS AVG PIVS P P TR P XII, цар окренут
удесно, ловоров венац на глави. Реверс: COS IIII, Анона стоји окренута улево, држи класје изнад модијуса левом
руком, а сидро десном. RIC III 175, RSC II 284; B: Антонин Пије, АЕ сестерциј, 138-161.г. Аверс: ANTONINVS AVG PIVS
P P, цар окренут удесно, ловоров венац на глави. Реверс: COS II, Азија, стоји окренута улево, држи круну у левој и
придржава сидро десном руком, прамац код њене леве ноге. У егзерку: ASIA. RIC III 579 var. (no drapery).

28
 Риба
Још један од првих симбола хришћанства. Риба или грчки ἰχθύς (Ихтис), је акро-
ним за израз: „Исус Христос, Божји Син, Спасилац“ (Ιησούς Χριστός Θεού υιός
σωτήρ). Свако слово у грчкој речи за рибу представља почетно слово једне од ре-
чи из поменутог израза. Знак рибе је коришћен као симбол распознавања међу
хришћанима, а уједно и као лозинка – нпр. ако хришћанин на пијаци сретне неко-
га за кога мисли да је такође хришћанин, он га пита „Ихтис?“ и ако је овај паган,
упутиће га на најближу тезгу с рибом, а ако је пак и он хришћанин, одговориће
му такође са „Ихтис“, и онда обојица знају да могу један с другим да разговарају
на тему хришћанства или проблема хришћана и сл. Када је сликовни знак у пита-
њу, њиме се нпр. могла обележити кућа у којој ће се то вече подучавати о Христо-
су и слично (http://www.christiansymbols.net, 23.09.2016).
Занимљив пример рибе на римском новцу имамо баш у периоду самих почетака
хришћанства и у периоду када се риба као симбол у великој мери користила. Тај
примерак је бронзани новчић, поново, већ спомињаног и „сумњивог“ Антонина
Пија (Сл. 47). Наиме, на реверсу новчића стоји непознат мушки лик, са, изгледа,
некаквим класјем у десној руци, и неком врстом дуге трске или рогоза (шевара),
у другој, док је одмах испод класја (којим, узгред речено, и упире према доле) пр-
едстава рибе.

Интересантно је да и рогоз има симболику у хр-

ишћанству – он због своје стамености и окруже-
ња у ком расте, симболише Цркву која цвета из
живе воде Исуса Христоса. Такође, ова биљка
симболише Мојсија кога је у корпици (начињен-
ој од ове биљке) која плута управо у води обрас-
лој управо овом биљком (вероватно папирус),
нашла египатска принцеза. Даље, пошто је Мој-
сије заслужан за ослобођење Израиља, ова биљ-
ка симболише још и ослобођење и спас. Ипак,
трска или сита, симболише понижење Христово,
те његово страдање и смрт на крсту. Веровало се
Сл. 47: Антонин Пије, бронзани АЕ 25, Саватра,
Ликаонија. Реверс: CAOYATPEΩN, нејасан мушки
да „скиптар“ који је Исусу дат у руку да носи пр-
лик стоји окренут улево, у десној руци класје упе- иликом страдања, је био трска, као и да су га трс-
рено на доле, левом руком држи дугачку трску или ком ударали. Чак и да је сунђер са сирћетом дод-
рогоз, риба испод класја. Savatra, Lycaonia.
ат Исусу помоћу стабљике ове биљке, да пије ка-
да је био на крсту. Међутим, Исус лично је још раније означио Св. Јована Крсти-
теља као трску, те се овај у уметности често приказује са тршчаним крстом (J.C.
Cooper, 2004: 176; http://www.christiansymbols.net, 23.09.2016). Још једном, остаје
непознаница да ли ови симболи на новцу Антонина Пија имају икакве везе са хри-
шћанством, или је све случајност. Међутим, оно што је упадљиво је да се ове слу-
чајности све више гомилају.

29
Божја рука
Рука која се спушта са небеса, из облака, празна или са нечим, у хришћанству
представља Бога Оца. Рука Господња, симболише и оруђе суверене моћи, Божје
воље (J.C. Cooper, 2004: 146; http://www.christiansymbols.net, 23.09.2016).
Цареви и царице из периода позног Римског царства, често су приказани на нов-
цу, како примају круну од руке Божје. Порука са аверса на којима Божја рука др-
жи круну над владаревом главом, је требало да поручи да је конкретни владар по-
стављен од стране Бога лично, те да је његово право на круну неупитно (Сл. 48)
(http://www.jaysromanhistory.com, 23.09.2016).
На оваквим новчићима, иако је јасно да је симбол хришћански, порука више и
нема за циљ религијску пропаганду, већ се религија успостављена од стране царе-
ва, сада искориштава да се врши искључиво царска пропаганда.

Сл. 48 A: Валентинијан II, АЕ4, Константинопољ, 388-392.г. Аверс: DN VALENTINIANVS PF

AVG, царев лик са огртачем и оклопом, на глави дијадема с перлама, Божја рука крунише вен-
цем одозго. RIC IX Constantinople 86a var (unlisted obv, type with wreath above); B: Аркадије,
АЕ2, Aлександрија, 378-383.г. Аверс: D N ARCADIVS P F AVG, лик цара у оклопу и с огртачем ок-
ренут удесно, на глави дијадема с перлама, држи копље, крунише га Божја рука венцем одоз-
го. RIC IX Alexandria 7; C: Eлија Јевдоксија (жена Аркадијева), АЕ3. Аверс: AEL EVDO-XIA AVG, лик
царице окренуте удесно, огрнута, дијадема с перлама на глави, крунише је венцем рука Божја
одозго. Реверс: GLORIA RO-MANORVM, Јевдоксија седи на трону, приказана спреда, руке на гр-
удима, крунише је венцем Божја рука, крст у десном пољу.

30
 Такође, имамо и постхумне серије са Константиновим ликом, где Божја рука не
крунише, већ ваздиже цара на небеса (Сл. 49). Ипак овакве представе се могу
тумачити и као паганске.

Сл. 49 A: Kонстантин II, DIVUS CONSTANTINE I. Commemorative AE4, Трир, 337-340.г. Aверс: DIV CONSTANTINVS PT
AVGG, глава Константина прекривена велом, гледа удесно. Реверс: без легенде. Константин I вози квадригу на десно,
десна рука му је испружена на горе, према Божјој руци која се спушта са неба. У егзерку: TRS. RIC VIII Treveri 68 SCARCE;
B: Непозната ковница и серија, 337-340.г. Реверс: без легенде, Константин вози квадригу на десно, Божја рука се пру-
жа са Небеса да га прихвати. У егзерку: (непрепознатљиво); C: Александрија, 337-340.г. Реверс: без легенде, Констант-
ин вози квадригу на десно, покривен велом, Божја рука се пружа доле да га ваздигне на Небеса, S-R у пољима горе
лево и горе десно. У егзерку: SMALA. RIC VIII Alexandria 4, LRBC II 1445, Voetter 42; D: Бронзани фолис издат у знак сећа-
ња на скоро преминулог Константина Великог. Антиохија, 337-340.г. Реверс: Константин вози квадригу на десно, пру-
жа руку према Божјој руци изнад. Осмокрака звезда горе лево. У егзерку: SMAN.

РАНЕ ПОЈАВЕ ХРИШЋАНСКИХ СИМБОЛА НА РИМСКОМ НОВЦУ

Мада смо већ спомињали неколико потенцијалних кандидата за кованицу са најранијим
приказом неког хришћанског симбола, ипак, без озбиљнијег приступа врхунских струч-
њака из више различитих грана науке, то може само да остане као предлог и апел (најда-
ље провокација) једног студента за евентуалним даљим преиспитивањем и проучава-
њем. Док се то не деси, можемо се позабавити анализом и интерпретацијом радова о он-
им кованицама које су неки од стручних лица већ проучили и донели свој суд о могућој
присутности хришћанских симбола на њима.
Једна од таквих је и антонинијан царице Салонине, који је изанализиран у раду под нас-
ловом „Представе крста на једном антонинијану царице Салонине“, објављеном у часо-
пису Нумизматичар бр. 17. У њему, аутор текста, Н. Црнобрња, помиње две познате се-
рије антонинијана поменуте царице, из периода самосталне владавине Галијена (260-
268.г.) са легендама AVG IN PACE и AVGVSTA IN PACE (IN PACE – већ устаљена хри-

31
шћанска акламација која се среће на хришћанским гробницама – мада се овде не ради о
постхумним серијама), за које каже да су у најмању руку знак благонаклоности, ако не
и знак припадности ове царице хришћанској вери. Црнобрња ове две серије доводи у ве-
зу са једним „новооткривеним“ и непознатим антонинијаном, на ком су наводно пред-
ставе крста (Сл. 50).

Сл. 50: Салонина, антонинијан, Медиоланум, 265-266.г. Аверс: SALONINA AVG, биста царице на полумесецу, окре-
нута удесно, на глави дијадема. Реверс: VES-TA, Веста седи на столици високог и широког наслона окренута налево,
одевена у дугу хаљину. На глави уочљива дијадема слична оној са аверса. На десној испруженој руци (шака није обли-
кована), чија надлактица подсећа на постамент, стоји крст у виду вертикалног стуба са крацима од тачака. У левој ру-
ци дуг и укошен скиптар, који надвисује наслон столице. Део скиптра који надвисује наслон, пресеца танка хоризонт-
ална линија са тачкастим завршецима, па се стиче утисак о крсту на дугој дршци.

Наиме на реверсу овог новчића, приказана је, у седећем положају, богиња Веста (која
оличава моралне врлине породичног живота). Међутим дијадемом на њеној глави која
много подсећа на дијадему Салонине на аверсној представи истог новчића, гравер калу-
па је изгледа показао скривену намеру да кроз представу Весте, персонификује личност
Салонине. Пошто на десној испруженој руци женске особе са реверса, стоји крст облико-
ван у виду вертикалног стуба са крацима начињеним од тачака, онда она скривена наме-
ра резача калупа добија на значају, јер нам то онда указује да он, изгледа, покушава да
нам каже да је сама царица хришћанка. Даље „Веста“ у својој левој руци држи дуг и уко-
шен скиптар који надвисује наслон столице. Управо тај део скиптра пресеца танка хори-
зонтална линија са тачкастим завршецима, па се стиче утисак о крсту на дугој дршци.
Ова представа крста изведена је прикривено на шта указује кратка хоризонтална црта
која ако се замишљено споји са поменутом хоризонталном линијом, може бити схваћена
као горња пречага наслона столице.
На другим Салонининим кованицама типа AVG(VSTA) IN PACE, иконографски блис-
ким кованици са два потенцијална крста, Салонина истоветно Вести, седи окренута уле-

32
во са маслиновом гранчицом у десној и укошеним скиптром у левој руци. Оно што треба
приметити је да Веста на римском новцу никад није приказивана са маслиновом гранчи-
цом, већ обично са паладијумом, патером, симпулумом или венцем. Такође, битно је и
то што је маслинова гранчица какву Салонина држи у десној руци, најприкладнија транс-
формацији у крст какав држи на помињаном примерку. Све ово упућује на смишљену
припрему, примерка са крстовима, у кругу присталица хришћанске вере медиоланумске
ковнице у којој су коване ове серије са Салонином на реверсу.
Овом примерку можемо додати и типолоошки идентичан антонинијан, такође раније не-
познат, на ком скоро све исто осим што су краци крста са тачкастим крацима слабије
видљиви, као и пречага изнад наслона столице, која пресецањем скиптра формира други
крст. Друга разлика је што, како аутор тврди, су исковани различитим калупима.
Према поменутом аутору, све ово треба схватити као покушај припадника хришћанске
вере да се кришом захвале царици за њену наклоност и помоћ у тешким временима за
њих… Макар док се и изван нумизматичких кругова не поткрепи чврстим аргументима
и тако потврди претпоставка да је и сама царица била хришћанка (Н. Црнобрња, 1994).
Још примерака са, изгледа, прикривеним крстом, Н. Црнобрња описује у чланку „Хриш-
ћански трагови на новцу цара Галијена и царице Салонине као одраз едикта о верском
миру из 261. године“, објављеном 2001. године у четвртом оногодишњем броју службе-
ног листа Српске православне цркве - Гласник. Аутор наводи два новчића кована у Луг-
дунуму, 257.г. Један је цара Галијена, са легендом VICT(ORIA) GERMANICA (Сл. 51).
На реверсу тог новчића, Викторија носи трофеј, чији врх индицира на крст. Друга кова-
ница је Салонинина, са легендом VENVS FELIX (Сл. 52), на чијем реверсу је врх скиптра
који држи Венера, пресечен танком хоризонталном линијом, па скиптар поприма форму
крста на дугој дршци. Овим примерцима, Црнобрња (2001) додаје и још један Галијенов
антонинијан из, вероватно 265-266.г., на ком је, иако је сам новчић прилично оштећен,
јасно уочљив крст у десној руци богиње Пакс (Сл. 53).
Аутор такође, указује да су ове прикривене и ретке појаве крста, приказане у рукама Ве-
нере, Викторије и Пакс, односно персонификација љубави, победе и мира, па закључује
да је циљ одговорног био да пошаље поруку да Христос и хришћанство доносе љубав,
мир и победу (неке од основних хришћанских вредности) (Н. Црнобрња, 2001).

Сл. 53: Галијен, антонинијан, Рим

Сл. 51: Галијен, антонинијан, Лион,
257.г. Реверс: VICT(ORIA) G-ER-MANICA,
Викторија хода удесно, носи венац у дес-
ној руци и трофеј, ослоњен на раме, у ле-
вој руци.
265/266.г. Реверс: P[AX AV]G, у по-
љу десно ознака за четврту радио-
ницу ковнице, Пакс стоји благо ок-
ренута налево, у левој руци дуг и
укошен скиптар, у десној руци крст
(уместо маслинове гранчице).

33
КОНСТАНТИНОВА УПОТРЕБА ХРИШЋАНСКИХ СИМБОЛА НА НОВЦУ
У периоду од 284. г. до 337. г., односно од Диоклецијановог доласка на власт, па све до
смрти Константина Великог, направљен је велик број темељних реформи које су покри-
вале све области друштвеног живота.
Године, 293. Доклецијан уводи систем тетрархије. Нови идеолошко-религијски концепт
врховне власти, радикално мења портретну уметност подразумевајући слогу, једнакост
и идеалну сличност тетрарха. Титуларна божанства су им Јупитер и Херкул, а сами вла-
дари се промовишу као свемогући и божанског порекла. На портретима се и августи и
цезари приказују у истом животном добу и истообразних црта и инсистира се на идеји о
идеалном владару. Главне теме на новцу су представе Јупитера и Херкула.
Ипак Тетрархија није била дугог века. Распала се до 313. године, неких 7 година од смрти
Констанција Хлора и почетка унутрашњих борби. Период од Хлорове смрти (306.г.), до
Константинове смрти (337.г.) можемо поделити на четири развојне фазе иконографије
коју можемо видети на новцу и медаљонима, као инструментима официјалне политике:
1. Почиње када војници у Јорку проглашавају Константина за августа, након смр-
ти Хлора (306.г.), и траје до састанка у Карнунтуму (308.г.), када му је обновом
тетрархије поново призната цезарска дужност;
2. Траје до краја тетрархије (313.г.);
3. Диархија Константина и Лицинија I и траје до победе над Лицинијем (324.г.);
4. Раздобље самосталне владавине Константина Великог (324.г. – 337.г.).
1. фаза: На наличју новца доминирају представе Марса, Генија римског народа, Роме,
цара у војничком издању и различитих персонификација, као и породични и vota типови.
Мотиви Херкула и Јупитера – иако још увек официјални тетрархијски култови – малобр-
ојни.
2. фаза: Нагло се увећава број представа са мотивом Генија римског народа, Сола, Марса,
Јупитера, цара у војничком издању и породични типови, док представе Виртуса и Херку-
ла, нестају до краја фазе.
3.фаза: Долази до битнијих промена у односима репертоара реверсних представа. Најбр-
ојнији су vota типови, затим прикази цара (већински војнички), представе Сола и Јупите-
ра, мање Марса (који се у периоду од 31.г. до 321.г. уопште не појављује). До краја фазе
сва три божанства нестају – Сол после 319.г., Марс после 323.г. и Јупитер после 324.г.
Геније римског народа присутан до 317.г.
4.фаза: Заокретом у пропагандној политици долази и до промене у ревесној иконографи-
ји. Године, 327. у употребу улазе представе Gloria exercitus.Од 324.г. до 330.г. приказују
се градска врата с кулама. Ту су још и Викторија и vota типови, мотиви са царем и у вој-
ном и у цивилном издању, као и неколико појава два крилата Генија са гирландом. Мање
присутни Рома и персонификације градова, а број породичних типова осетно опада (Б.
Борић-Брешковић и М. Војвода, 2013: 218-233).
И у царској аверсној представи се могу уочити сличне фазе. Приказ бисте, драпиране
или у оклопу, и са ловоровим венцем, уобичајен од 306.г. до 324.г. Промене се уочавају

34
310., 313. и 324.г. што се поклапа са кључним догађајима – признање целог царства Конс-
тантиновом августату 310.г. и уклањање Максимијана Херкулија исте године; победа
над Максенцијем крајем 312.г.; окончање диархије победом над Лицинијем 324.г. На-
име, од 306-309.г. портрети у тетрархијском маниру – сагласно Константиновом маниру
да се укључи у тај систем. Од 310.г. до 313.г. најчешће са шлемом, у оклопу и са копљем
преко рамена и штитом у руци – што истиче његов војнички карактер владавине. Основ-
на промена наступа 324. када у складу с програмским тежњама, почиње да се приказује
по узору на хеленистичке монархе, погледа упртог у висине (Б. Борић-Брешковић и М.
Војвода, 2013: 218-233).
На основу представа на Константиновом новцу, Ивана Поповић, у свом тексту из 2010.:
„Верска политика Константина Великог и његови официјални портрети на новцу“, об-
јављеног у зборнику радова симпозијума „Ниш и Византија VIII“, сагледава особине
Константинових верских уверења и њихов развој током владавине и цео рад базира на
две премисе:
„А. Промене у верској политици Римског царства после Миланског едикта из фе-
бруара 313. године не би биле могуће да већ од краја III века, поготово од времена
цара Аурелијана, није постојало извесно идеолошко сугласје између пагана и хр-
ишћана, манифестовано у соларном монотеизму.
Б. На верску оријентацију Константина Великог, упркос његовом прагматичном
приступу политици, битно су утицала два његова мистична доживљаја, односно
две визије које је имао на почеткусвог владања. Први доживљај десио се око 310.
године, када је у месту Grand у Галији посетио Аполоново светилиште, где је им-
ао визију да му се јавио Аполон Грански (Apollo Grannus), обећавајући му своју
потпору и помоћ. Ово божанство, поштовано у многим деловима Царства, може
се изједначити како са Митром, тако и са Солом.После доживљаја у Аполоновом
светилишту, Константин је оберучке прихватио тековине соларног монотеизма,
који му је обезбеђиваоатрибуте бога и владара који је бога представљао на земљи.
Други догађај који ће обележити Константинову верску политику збио се уочи
битке између његове и Максенцијеве војске код Милвијског моста на реци Тибар
у Риму, 28. октобра 312. године, када му се на небу указао светлосни знак крста
и речи „In hoc signo vinces“. Одмах је наредио да се знак који је видео, Христов
монограм или христограм, састављен од крста и почетних слова хи-ро Христовог
имена, златом и драгуљима извезе на војничкој застави и такав labarum је постао
инсигнија његове војске, а сам Константин је касније исти знак носио урезан на
шлему. Победа над супарником учврстила га је у идеји да је, уз спасоносни знак,
примио помоћ од Бога.“ (И. Поповић, 2010: 147-148).
Исте две премисе, у нешто допуњенијем облику, исти аутор поставља и у свом другом
тексту из 2013. године: „In hoc signo vinces“, који је објављен у каталогу изложбе „Конст-
антин велики и Милански едикт 313.: Рађање хришћанства у римским провинцијама на
тлу Србије“ на странама 142 и 143. Даље у тексту, осим представа на новцу, указије и на
друге начине приказивања симбола, попут мозаика и слично.
Ипак, овде ћемо се базирати само на новцу, па ћемо се више ослонити на старији текст
поменутог аутора, у ком она хронолошим прегледом Константиновог новца са могућим

35
хришћанским симболима, покушава да сагледа особине Константинових верских увере-
ња.
Прва кованица у низу, за чије мотиве И. Поповић, сматра да се могу довести у везу са
Константиновом верском оријентацијом, је једна златна мултипла из 313. године, кована
у Павији. На њеној аверсној представи су Константин и Сол (као његов заштитник)
паралелно један поред другог са погледом у истом правцу (Сл. 54.). Ова мултипла је
кована убрзо после издавања Миланског едикта фебруара 313.г. и по њеној реверсној
представи И. Поповић закључује да вероватно алудира на сусрет Константина и
Лицинија у Милану, током ког је донесен поменути едикт о верској толеранцији. За
аверсну представу, сматра да указује да се цар изједначава са Солом, на основу
целокупне представе где цар не само да симболима себи придодаје атрибуте Сола, већ и
у легенди себи додаје препознатљив Солов епитет „непобедиви“. Поменути аутор
сматра да је ова идеја, врло лако, могла еволуирати тако да се у Солу препозна Христ-
Хелије.
Претходна представа је изгледа послужила као инспирација за сличну сцену на аверсима
солида из исте ковнице, кованих током 315. (Сл. 55) и 316.г. У овој сцени Константин
имитира Солов гест уздигнуте руке (ипак, на симболику оваквог геста указали смо
раније у овом раду, у анализи Констанцијевог медаљона и указали на његову могућу
хришћанску симолику – прим. аут.)
Исте године (315.) у истој ковници као поменути солиди, коване су и сребрне мултипле
(Сл. 56) на којима је цар представљен са калотастим шлемом на ком се испод врха кресте
налази кружна апликација са урезаним христограмом – што је уједно и први познати
приказ христограма на новцу.
Наредне 316. године, поново срећемо солид из Павије, где се на аверсу шаље порука да
је Сол царев заштитник и где Константин понавља гест уздигнуте руке са отвореним
дланом.
Исте године у Павији искован је и солид (Сл. 57) са аверсном представом на којој је
Константин приказан спреда, са ореолом око главе. Оваква представа, иако личи на
хришћанску иконографију, ипак изгледа указује на идеју о Константину као Солу.
Разлог за то је што поменути светлосни ореол само мало измењено представљање
сунчевих зрака који избијају из главе Сола, који има једнаку симболику као и раније
приказивана Солова круна сачињена од сунчевих зрака. На то нам можда указује и један
фолис из Сиска (317.г.), са готово истоветном представом, осим што на њој Константин
прави већ помињан гест десном руком, што се у литератури тумачи као Солов поздрав.
Такође, и неки ранији владари су користили нимб да прикажу да су божанске природе.
Према томе циљ оваквих Константинових портрета је у том тренутку изгледа био да
пренесу поруку о божанској природи цара и поистовећивању са конкретно Солом.
Друга представа христограма на Константиновом новцу, јавља се 319.г. (око 4 године
после прве), на фолису из Сиска, опет на аверсу, само овај пут на бочној оплати
калотастог шлема (Сл. 58). Ипак, треба имати на уму да је христограм у том тренутку и
даље пре свега прихваћен као победоносни симбол који ће тек кроз дуги процес развоја
задобити стриктно хришћанско значење, након што се трансформише идеја о верској
толеранцији гарантованој Миланским едиктом, у идеју о победи хришћанства.

36
Током 319. и 320. године христограм се јавља у још неким серијама уз ознаке ковница,
али без обзира на истовременост појаве у више различитих ковница, сматра се да су то
хибридне или нерегуларне варијанте.
Неколико година касније (326/327.г.) појављује се златна мултипла из Сиска где је
Константин приказан као Александар Велики (односно orans), са забаченом главом и
погледом на горе (Сл. 59) на аверсу, док је на реверсу цар у војничкој одећи са копљем
и vexillumom у рукама (Иако И. Поповић овде наводи да се на застави налази венац, а не
христограм, морам да истакнем да на слици коју је приложила [уз грешке приликом
нумерисања слика] се јасно види христограм – прим. аут.). Ова застава је изгледа
послужила као прототип хришћанске заставе.
Претходну претпоставку о прототипу хришћанске заставе, И. Поповић поткрепљује
указивањем на сличан labarum, са христограмом на врху, са реверса фолиса емитованог
неколико месеци касније 327. године у Константинопољу (Сл. 60). На овом реверсу
застава пробада змију, која је, изгледа симболично послужила за приказ Константиновог
непријатеља, док реверсна представа слави цареву победу.
Наредна појава христограма, може се наћи на ковањима из 334. и 336. године, када
имамо фолисе из Арла на којима је у пољу изнад ознаке ковнице христограм.
Од 337., па све до 340. године (дакле након Константинове смрти), јавља се
консекративни новац, кован у Константинопољу, који садржи сложену иконографију,
која пружа могућност различитог тумачења (Сл. 61). На аверсу је цар приказан са велом
на глави, попут претходних римских царева. Легенда DIVVS CONSTANTINVS AVG
PATER AVGG(VSTORVM), указује на паганску дивинизацију. На реверсу, Константин,
такође са велом, стоји у Соловом четворопрегу, на путу ка висинама, одакле му се
спушта божанска рука (manus dei). Да ли се овде ради о Јупитеровој руци или руци
хришћанског бога, остаје да се полемише.
Иако Константинова иконографија не може јасно указати на његово верско опредељење,
она је значајна у иконографском смислу, јер су све наведене представе на његовом новцу
практично употребљене као прототипи за каснија хришћанска ковања. Према томе оне
дефинишу правац у ком ће ићи иконографија на римском новцу у будућности.

Сл. 54: Константин и Сол као његов заштитник, АV мултипла, Павија (Ticinium), 313. година

37
Сл. 55: Константин и Сол као његов заштитник, солид, Павија, 315.г.

Сл. 11 Христограм на Константиновом шлему, сребрна мултипла, Павија, 315.г.

Сл. 57: Константинова глава у нимбу, солид, Павија, 316. г.

38
 Сл. 58: Христограм на Константиновом шлему, фолис,
Сисак, 319.г.

Сл. 59: Константин као Александар Велики или као orans, златна мултипла, Сисак, 326/327.г.

Сл. 60: Христограм на врху заставе-labarum,

Константинопољ, 327.г.

39
Сл. 61: Divus Cinstantinus – ка Константину на квадриги спушта се божија рука, солид, Константинопољ, 337-340.г.

ЗАКЉУЧАК

На крају, после свега наведеног могли бисмо закључити да се хришћански симболи у

иконографију на римском новцу уводе постепено и испрва прикривено, на једнак начин,
као што се и сама хришћанска вера ширила у самом Римском царству. Дуготрајно
пропагирање нових религијских и филозофских идеја пратило својеврсно
прилагођавање раних хришћанских заступника који су мудро или лукаво проналазили
начине (између осталог, прилагођавањем паганских симбола) да пошаљу пропаганду
поруку на прихватљив начин за „задрте“ пагане, а довољно интригантан за оне
неодлучне, који су као и приликом пропагирања било које врсте у било које време,
управо она циљна група јер је готово увек то уједно и најбројнија и група најподложнија
измени мишљења и ставова и наметању нових. У томе су направили грешку пагански
цареви који – уместо да су се позабавили убеђивањем управо ове групе неодлучних – су
се бавили екстремним мерама физичког уништавања „екстремне опозиције“, односно
већ „дефинисаних“ хришћана, које није више било могуће преобратити. На тај начин,
осим што су од њих направили мученике у очима оних неодлучних, они су превелика
средства и енергију усмерили на узалудан циљ и на тај начин нису могли имати превагу
на дугорочном плану, што је само осигурало коначну победу хришћанства у будућности.
Тога је макар неколико римских царева било свесно, али највише од свих њих
Константин Велики, који је – био лично хришћанин или не – имао способност да јасно
сагледа време у ком живи и предузме конкретне и пажљиво испланиране и одмерене
кораке који ће му омогућити да успостави своју и владавину своје династије, а уједно
оснажити и ујединити саму државу сада под патронажом новог – хришћанског Бога.

40
БИБЛИОГРАФИЈА

Ackerman, J. Y. 1834
A Descriptive Catalogue of Rare and Unedited Roman Coins: From the Earliest Period
of the Roman Coinage, to the Extinction of the Empire Under Constantinus Paleologos.
Vol. II. London: Effingham Wilson, Royal Exchange.
Black, J. и Green, A. 1992
Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia – An Illustrated Dictionary. Lon-
don: The British Museum Press.
Борић-Брешковић, Б. и Војвода, М. 2013
Иконографија на новцу Константина Великог. У: И. Поповић и Б. Борић-Брешко-
вић (Ур.), Константин велики и Милански едикт 313.: Рађање хришћанства у
римским провинцијама на тлу Србије. Каталог изложбе, 19. септембар 2013. – 31.
октобар 2013. Београд: Народни музеј у Београду и Публикум, 218-233.
Campbell, J. 1976
The Masks of God: Occidental Mythology. Vol. III. New York: Penguin Books.
Cooper, J. C. 2004
Илустрована енциклопедија традиционалних симбола (превео: С. Ђорђевић). Бе-
оград: Nolit.
Црнобрња, Н. 1994
Представе крста на једном антонинијану царице Салонине. Нумизматичар, 17,
35-46.
Црнобрња, Н. 2001
Хришћански трагови на новцу цара Галијена и царице Салонине као одраз едикта
о верском миру из 261. године. Гласник – службени лист Српске православне цр-
кве, 4.
Cross, F. L. & Livingstone, E. A. (Eds.) 2005
The Oxford Dictionary of the Christian Church (3rd ed.). Oxford: Oxford University
Press.
Frazer, A. 1979
Architecture. У: Chapter V, The Christian Realm. У: K. Weitzmann (Ed.), Age of Spiri-
tuality: Late Antique and Early Christian Art, Third to Seventh Century. Каталог из-
ложбe, 19. новембар 1977 – 12. фебруар 1978. New York: The Metropolitan Museum
of Art & Princeton University Press.
Jowett, G. S. & O’Donnell, V. (Eds.) 2012

41
 Propaganda and persuasion (5th ed.). Los Angeles: SAGE Publications, Inc.
Odahl, C. M. 2010
Constantine and the Christian Empire (2nd ed.), London & New York: Routledge.
Pamir, H. 2008
Isis and Sarapis Cult in Antioch-on-the-Orontes. У: K. Kuzmova & I. Kvetanova (Eds.),
ANODOS Studies of the Ancient World 6-7. Рад презентован на међународном сим-
позијуму „Cult and Sanctuary Through the Ages: From the Bronze Age to the Late
Antiquity“, Časta-Papiernička, Časta, Slovakia, 16-19 November 2007 (355-368). Trn-
ava, Slovakia: Trnavska univerzita v Trnave, Filozoficka fakulta.
Поповић, И. 2010
Верска политика Константина Великог и његови официјални портрети на новцу.
У: М. Ракоција (Ур.), Ниш и Византија: Зборник радова VIII. Рад презентован на
симпозијуму „Ниш и Византија VIII“, Универзитет у Нишу, 3-5 јун 2009 (147-
162). Ниш: Унивезитетска библиотека Универзитета у Нишу.
Поповић, И. 2013
„In hoc signo vinces“. У: И. Поповић и Б. Борић-Брешковић (Ур.), Константин ве-
лики и Милански едикт 313.: Рађање хришћанства у римским провинцијама на
тлу Србије. Каталог изложбе, 19. септембар 2013. – 31. октобар 2013. Београд:
Народни музеј у Београду и Публикум, 138-159.
Ruff, J. 2005
A Medallion of Constantius II. У: Lawrence University Honors Projects. Paper 70.
Lawrence University, Appleton (WI), USA.
Sayles, W. G. 2007
Ancient Coin Collecting III: The Roman World – Politics and Propaganda. Iola (WI),
USA: F+W Media, Inc.
Šćekić, R. Lj. 2014
Politika i propaganda – Manipulativni efekti medijskog prostora. У: Г. Максимовић
(Ур.), Наука и савремени Универзитет: Историографија и савремено друштво.
Тематски зборник радова, Том I. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Ни-
шу, 623-632.
The Encyclopaedia Britannica. Vol. II (11th ed.). (1910). Cambridge, England: Cambridge Un-
iversity Press.
Urbainczyk, T. 1997
Socrates of Constantinople: Historian of Church and State. Ann Arbor (MI), USA: Un-
iversity of Michigan Press.
Woods, D. 2014

42
 Julian, Arles and the Eagle. У: Journal of the Late Antiquity, 7(1), 49-64.

Интернет:
http://cn.worldheritage.org, 20. 08. 2016.
http://en.academic.ru, 11. 09. 2016.
http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Historia_Augusta/Antoninus_Pius*.htm
l, (cached: 14. 09. 2016.)
http://symboldictionary.net, 11. 09. 2016.
http://www.arles-guide.com, 04. 09. 2016.
http://www.biblicalarchaeology.org, 23. 08. 2016.
http://www.britannica.com, 11. 09. 2016.
http://www.christianitytoday.com, 23. 09. 2016.
http://www.christiansymbols.net, 24. 08.2016
http://www.jaysromanhistory.com, 23. 09. 2016.
http://www.newadvent.org, 23. 09. 2016.
http://www.vatican.va, 22. 09. 2016.

43