6 STRATEGIJA EFIKASNOG UČENJA

www.decijapsihologija.rs

Koji se sve problemi mogu javiti tokom učenja?

Razlozi za neuspešno učenje su mnogobrojni. Poslednjih godina se često pominje jedan od njih, a to je odlaganje
učenja ili prokrastinacija. Ona može biti posledica mnogih uzroka koji se ujedno mogu samostalno izdvojiti i kao
krivci neuspešnog učenja. To mogu biti: neogranizovanost, impulsivnost, niska motivacija, strah od neuspeha, loša
koncentracija, niska savesnost i samokontrola; Osim toga, problemi u učenju mogu biti vezani za zadatke i gradivo
koje student mora da spremi, na primer: gradivo koje je teško ili nezanimljivo, ispitini rok koji je vremenski udaljen,
zadaci za koje student nije zainteresovan.

Neki od ovih problema zahtevaju pomoć psihologa, a neki samo promenu stila učenja i primenu novih tehnika
učenja.

Grupa kognitivnih psihologa na čelu sa Megan Smith i Yana Weinsten sažeto su prezentovale strategije učenja za
koje je empirijski dokazano da daju rezultate. Svih šest strategija koje su ovde prikazane imaju potkrepljujuće
dokaze iz kognitivne psihologije. Svaka strategija je objašnjena kako se radi, a kroz prateće ilustracije je ukazano
na tačke koje treba razmotriti.

1. RASPOREĐENO UČENJE

Rasporedite učenje tokom vremena. Da ne biste čekali noć pred ispit potrebno je da se učenje odvija u manjim inter-
valima tokom dužeg perioda sa malim pauzama. Napravite ranije plan ispita i ostavite malo vremena svakog dana.
Bolje je rasporediti pet sati učenja tokom dve nedelje nego toliko učiti tokom jednog dana odjednom. Potrebno je da
studenti naprave kalendar učenja i da isplaniraju kada će obnavljati delove sadržaja za učenje.

Naučite da učite koristeći strategiju

RASPOREĐENOG VEŽBANJA
rasporedite učenje

LEARNINGSCIENTISTS.ORG

KAKO TO URADITI?
LEKCIJA LEKCIJA LEKCIJA LEKCIJA LEKCIJA LEKCIJA

P U S Č P S N P U S Č P S N
Napravite ranije plan ispita i ostavite UČENJE UČENJE UČENJE UČENJE UČENJE UČENJE UČENJE UČENJE

malo vremena svakog dana. Bolje je

rasporediti pet sati učenja tokom dve
nedelje nego toliko učiti tokom
jednog dana odjednom.

L EK C IJ A PAUZA P RES L IŠ AVAN J E

Prođite kroz sve informacije posle

svakog časa, ali ne neposredno
nakon časa.

Nakon što pregledate informacije

sa poslednjeg časa, obavezno se
vratite i obnovite važne starije 1 MESEC 1 NEDELJA 1 DAN
informacije da biste ih osvežili. RANIJE RANIJE RANIJE

PRIČEKAJTE!
2 RAS PO RE ĐI V ANJE
T EST IR ANJE 1 3 S KI C I RANJE Kada sednete da učite, proverite da li koristite efektivne strategije učenja
ili samo ponovo iščitavate beleške sa časa.

Ovo može delovati teško i može se desiti da zaboravljate neke informacije

iz dana u dan ali to je zapravo dobro! To će vas naterati da izvlačite
informacije iz memorije (pogledajte poster o vežbanju izvlačenja).

Napravite malo vremena svakog dana (tokom nekoliko dana) za učenje,

na kraju se sve to sabira!

ISTRAŽIVANJE
Pročitajte još o Benjamin, A. S., & Tullis, J. (2010). What makes distributed practice effective? Cognitive
raspoređivanju učenja Psychology. 61, 228-247.
i strategijama učenja

Content by Yana Weinstein (University of Massachusetts Lowell) & Megan Smith (Rhode Island College) | Illustrations by Oliver Caviglioli (teachinghow2s.com/cogsci)
Funding provided by the APS Fund for Teaching and Public Understanding of Psychological Science

2. VEŽBANJE IZVLAČENJA

Mnogi ljudi smatraju da je učenje ponovno iščitavanje beleški, ali ako su informacije sve vreme ispred nas mi se
zapravo zavaravamo da znamo nešto. Međutim, prisećanje informacija bez pomoći materijala nam pomaže da
naučimo mnogo efektivnije. Sklonite sa strane materijale koje učite, a onda napišite ili napravite skicu ili izgovorite
sve što znate, pokušajte da budete što temeljniji i koncizniji, a zatim proverite tačnost u materijalima. Preslišajte
se, proverite svoje znanje, možete samo proći kroz gradivo i pojasniti nekome šta ste naučili - prijatelju, ljubimcu
ili čak neživom objektu. Na ovaj način vi u stvari vraćate informacije u svest i tako menjate način na koji je ta infor-
macija uskladištena tako da će vam kasnije biti lakše da joj pristupite.

Naučite da učite koristeći strategiju

VEŽBANJE IZVLAČENJA
vežbajte vraćanje informacije u svest

LEARNINGSCIENTISTS.ORG

KAKO TO URADITI?

Sklonite materijal za učenje i napravite

skicu svega što znate. Budite što NAPIŠI
ILI
ICIRAJ PR
OVERI
SK
temeljniji. Zatim, proverite da li je tačno
to što ste napisali i da li ste ispustili
neke bitne stavke.

Probajte da nabavite što više uzoraka

testa. Ako ne možete da nabavite
nijedan, probajte da napravite svoj
MENI TESTOVE
test i da se menjate sa prijateljem RAZ

koji je uradio isto to.

Takođe možete napraviti kartice sa

bitnim pojmovima. Samo se postarajte
da vežbate prisećanje informacija koje
su na njima tako što ćete otići dalje od
prostog davanja definicija tako što ćete
se prisećati veza među idejama.

PRIČEKAJTE!

Vežbanje izvlačenja najbolje radi kada se vratite da proverite tačnost

u materijalu iz kog učite.

1
2
3 Izvlačenje je teško! Ako se mučite, identifikujte u materijalima koje ste to
informacije propustili prilikom prisećanja a onda postepeno uvežbavajte
samostalno prisećanje bez gledanja u materijal iz kog učite.

Nemojte se prisećati samo reči i definicija. Postarajte se da se prisetite

glavnih ideja i kako su stvari povezane ili kako se razlikuju jedna od
druge i dajte nove primere.

ISTRAŽIVANJE
Pročitajte više o Rowdiger, H. L., Putnam, A. L., & Smith, M. A. (2011) Ten benefits of testing and their
vežbanju izvlačenja applications to educational practice. In J. Mestre & B. Ross (Eds.), Psychology of learning
kao strategiji učenja and motivation: Cognition in education, (pp 1-36), Oxford : Elsevier.

Content by Yana Weinstein (University of Massachusetts Lowell) & Megan Smith (Rhode Island College) | Illustrations by Oliver Caviglioli (teachinghow2s.com/cogsci)
Funding provided by the APS Fund for Teaching and Public Understanding of Psychological Science

3. ELABORACIJA

Ovaj metod traži od studenta da ode dalje od jednostvanog prisećanja informacija i da počne da pravi veze unutar
sadržaja. Elaborativno ispitivanje je posebna vrsta elaboracije u kojoj student treba da pita samog sebe otvorena
pitanja o materijalu, da odgovara sa što više detalja, i onda da proveri materijal da bude siguran da je njegovo
razumevanje tačno. Pokušajte da napravite vezu između materijala koji učite i svakodnevnog iskustva. Treba
postaviti sebi pitanja zašto i kako nešto funkcioniše i sam sebi odgovoriti na to pitanje. Takođe i koji su rezultati
nečega i objasniti zašto je ta informacija važna. Zaista je potrebno napraviti vezu između ideja i objasniti kako one
funkcionišu zajedno. Potrebno je uzeti dve ideje i objasniti po čemu su one slične a po čemu se razlikuju. Na primer
ako učite događaje iz istorije kao što su Prvi i Drugi svetski rat, možete se pitati kako i zašto su počeli ovi ratovi, koji
su bili rezultati jednog i drugog sukoba, zašto je to bilo bitno, koje zemlje su učestvovale u ovim ratovima, po čemu
su ova dva rata slična, po čemu se razlikuju, koja oružja su koristili u jednom a koja u drugom ratu i sl.pitanja.

U početku kada postavljete sebi ova pitanja, ako ne znate odgovor treba da konsultujete materijal, a cilj je da
vremenom postavljate sebi pitanja i odgovarate na njih bez gledanja u materijal. Kada ovo radite vi kombinujete
dve tehnike elaboraciju i vežbanje izvlačenjem.

Naučite da učite koristeći strategiju

ELABORACIJE
objasnite i opišite ideje sa što više detalja

LEARNINGSCIENTISTS.ORG

KAKO TO URADITI?

Postavljajte sebi pitanja dok učite o

tome kako stvari funkcionišu i zašto,
a onda nađite odgovore u materijalima
iz kojih učite i prodiskutujte ih sa
svojim kolegama.

SLIČNO
RAZLIČITO
RAZLIČITO

Dok elaborišete, pravite veze između A B

različitih ideja da biste objasnili
kako zajedno rade. Uzmite dve ideje
i razmislite o tome kako su slične a
kako različite.

Opišite kako ideje koje učite možete

da primenite na svoje vlastito
iskustvo ili sećanje. Kako idete kroz
dan pravite veze sa idejama koje
učite na času.

PRIČEKAJTE!

Proverite da li je način na koji objašnjavate i opisujete ideje tačan.

CH
ECK

Nemojte previše da širite elaborisanje i uvek proverite u materijalima

iz kojih učite ili pitajte predavača.

Vežbajte tako da na kraju možete da opisujete i objašnjavate bez

gledanja u materijale.

ISTRAŽIVANJE
Pročitajte više o McDaniel, M. A., & Donnelly, C. M. (1996). Learning with analogy and elaborative interrogation.
elaboraciji kao Journal of Educational Psychology, 88, 508-519.
strategiji učenja Wong, B. Y. L. (1985). Self-questioning instructional research: A review. Review of Educational
Research, 55, 227-268.

Content by Yana Weinstein (University of Massachusetts Lowell) & Megan Smith (Rhode Island College) | Illustrations by Oliver Caviglioli (teachinghow2s.com/cogsci)
Funding provided by the APS Fund for Teaching and Public Understanding of Psychological Science

4. PREPLITANJE

Opšte znanje nam govori da ako želimo da naučimo veštinu treba da je vežbamo iznova i iznova. Iako je ponvaljanje
važno, sve govori u prilog tome da mi zapravo mnogo efikasnije naučimo veštinu ako kombinujemo vežbu sa
drugim veštinama. Ova tehnika je poznata kao tehnika preprlitanja sa drugim tehnikama. Na primer, pretpostavimo
da vežbate gomilu matematičkih problema; ono što je tipično, učenici rade, rešavaju 5 ili 10 istih problema u nizu.
Umesto da ovo radite, probajte da rešavate različite probleme različitim redosledom. Znači, ako učite da računate
površinu trougla, umesto da radite 20 takvih zadataka redom probjte da uradite jedan zadatak računanja površine
trougla, pa onda kruga, pa opet trougla pa onda kvadrata; ovo je teži način i pravićete mnogo više grešaka ali
učićete nešto što je veoma važno a to je kako da izaberete određenu strategiju za svaki problem, nasuprot samo
ponavljanju rađenja jedne te iste stvari. Kada vežbate, nemojte da ponavljate isti proces mnogo puta za redom,
umesto toga uradite par primera novog procesa, onda upletite u to druge veštine da bi se prekinulo repetitvno
ponašanje i podstaklo da o problemu razmišljate mnogo kritičnije.

Naučite da učite koristeći strategiju

PREPLITANJA
prebacujte se između ideja dok učite

LEARNINGSCIENTISTS.ORG

KAKO TO URADITI? TEMA TEMA TEMA

A B C

Prebacujte se između ideja tokom

učenja. Nemojte predugo da
proučavate jednu ideju.

TEME TEME TEME

A B C C B A A C B

Prođite ideje ponovo ali različitim

redosledom jer ćete na taj način
ojačati svoje razumevanje.

VREME VREME VREME

UČENJA UČENJA UČENJA
1 2 3

Povezujte različite ideje dok se

prebacujete između njih.

PRIČEKAJTE!

Iako je dobro prelaziti sa jedne na drugu ideju, nemojte se prebacivati

TEMA TEMA
B
prečesto i nemojte posvećivati premalo vremena jednoj ideji zato
A
što je potrebno da budete sigurni da ste ih dobro razumeli.

Preplitanje će biti teže nego dugo proučavanje iste stvari. Ali ne brinite –
ovo je zapravo korisno za vaše učenje.
TEME E
TEM

ISTRAŽIVANJЕ
Pročitajte još o Rohrer, D. (2012). Interleaving helps students distinguish among similar concepts.
učenju preprlitanjem Educational Psychology Review, 24, 355-367

Content by Yana Weinstein (University of Massachusetts Lowell) & Megan Smith (Rhode Island College) | Illustrations by Oliver Caviglioli (teachinghow2s.com/cogsci)
Funding provided by the APS Fund for Teaching and Public Understanding of Psychological Science

5. KONKRETNI PRIMERI

Mnogi od vas već koriste ovu strategiju jer je ovo prirodni način objašnjavanja koncepta, ali ono što je važno za
dublje razumevanje je davanje svojih ličnih primera. Pronađite što više primera koji objašnjavaju neki koncept u
knjizi i pokušajte da ga primenite u materijalima a onda pokušajte da primenite na svoje vlastite primere. Uzmimo
za primer apstraktni ekonomski pojam “oskudica” koji znači da što je nečega manje ima to je skuplje. Evo konkret-
nog primera aviokompanije, ako pokušate da rezervišete let koji je za čeitiri meseca cena karata će verovatno biti
povoljna, ali što se više približavamo datumu leta, ostaje manje slobodnih mesta u avionu i to čini ta mesta oskud-
nim i samim tim cena tih preostalih mesta raste. Ovo je konkretan primer oskudnosti koja je jedna apstaktna ideja
(pojam).

Naučite da učite koristeći strategiju

KONKRETNIH PRIMERA
koristite specifične primere da biste razumeli apstraktne ideje

LEARNINGSCIENTISTS.ORG

KAKO TO URADITI?

Prikupite primere koje je vaš profesor

već koristio i pogledajte u svojim
materijalima sa predavanja što više MOJA
primera koje možete naći. FASCIKLA

Napravite vezu između ideje koju

učite i svakog primera, kako biste
razumeli kako se primer odnosi
na datu ideju.

Podelite primere sa prijateljima i

objasnite jedni drugima za dodatni
benefit ove tehnike.

PRIČEKAJTE!

Možda ćete naći primere na internetu koji nisu korišćeni na pravi način.
Uverite se da su vaši primeri ispravni - proverite kod svog predavača.

Na kraju, kreiranje sopstvenih relevantnih primera će biti

najkorisnije za učenje.

ISTRAŽIVANJE
Pročitajte više o Rawson, K. A., Thomas, R. C., & Jacoby, L. L. (2014). The power of examples: Illustrative
konkretnim zadacima examples enhance conceptual learning of declarative concepts. Educational Psychology
kao strategiji učenja Review, 27, 483-504

Content by Yana Weinstein (University of Massachusetts Lowell) & Megan Smith (Rhode Island College) | Illustrations by Oliver Caviglioli (teachinghow2s.com/cogsci)
Funding provided by the APS Fund for Teaching and Public Understanding of Psychological Science

6. DVOSTRUKO KODOVANJE

Kada nam je ideja prezentovana, često je prati neka vrsta vizuelnog materijala - slika, tabela, grafikon i sl. Prilikom
učenja treba stvoriti naviku da se obraća pažnja na ove vizuelne elemente i da se povežu sa tekstom tako što ćete
objasniti šta znače svojim sopstvenim rečima. Takođe, možete napraviti svoje sopstvene vizuelne elemente
koncepata koje učite. Ovaj prosec je važan jer pojačava koncepte u mozgu kroz dve različite putanje što ih čini
lakšim za prisećanjem. Kada kažemo vizuelni elementi, ne mislimo nužno na nešto konkretno jer to zavisi od vrste
materijala koji se uči. Možete napraviti infografiku, crtani strip, dijagram, vremensku liniju, možete napraviti sami
bilo koji vizuelni grafik koji za vas ima smisla sve dok on prikazuje informaciju na oba načina - i putem reči i putem
slike. Ovde se ne radi o kvalitetu crteža niti je samo za studente koji su dobri u crtanju, samo je potrebno da bude
vizuelna reprezentacija kako možete da je naslikate i da vam ima značenje.

Da bi učenje bilo što efikasnije poenta je kombinovati sve ove strategije jer same za sebe retko kada rade posao.
Možete vremenski rasporediti vežbanje izvlačenja a onda dok vežbate izvlačenje pokušajte da se prisetite konkret-
nih primera, elaborišete ili nacrtate skicu koncepta. Takođe, dok radite vežbanje izvlačenja, možete se prebacivati
između različitih koncepata. Obratite pažnju kako je za ovaj prikaz strategija učenja korišćena tehnika dvostrukog
kodovanja jer je pored svake preporuke napravljen grafički prikaz i na taj način podsticano dvostuko kodovanje.
Probajte i vi da napravite svoje grafičke prikaze po ugledu na njih.

Naučite da učite koristeći strategiju

DVOSTRUKO KODOVANJE
kombinujte reči i vizuelne elemente

LEARNINGSCIENTISTS.ORG

KAKO TO URADITI?
UPOREDI

Pogledajte u svoje materijale i pronađite vizuelne elemente. Gledajte

vizulene elemente i uporedite ih sa rečima.

Pogledajte vizuelne elemente i objasnite svojim rečima šta oni znače.

Uzmite informacije koje pokušavate da naučite i nacrtajte vizuelne

elemente koji se slažu sa njima.

PRIČEKAJTE! INFOGRAFIKA CRTANI STRIP

5
ZA PROTIV
Pokušajte da smislite različite
načine za predstavljanje
informacije vizuelno, na primer DIJAGRAM
infografika, vremenska linija,
crtani strip ili dijagram delova
koji rade zajedno.

VREMENSKA LINIJA
GRAFIČKI
DOGAĐAJ 1 DOGAĐAJ 2 DOGAĐAJ 3 DOGAĐAJ 4 DOGAĐAJ 5
ORGANIZATOR
2012 2013 2014 2015 2016

Vežbajte crtanje onoga što znate

oslanjajući se na memoriju.

ISTRAŽIVANJE
Pročitajte više o Mayer, R. E., & Anderson, R. B. (1992). The instructive animation: Helping students build
dvostrukom kodovanju connections between words and pictures in multimedia learning. Journal of Educational
kao strategiji učenja Psychology, 4, 444-452

Content by Yana Weinstein (University of Massachusetts Lowell) & Megan Smith (Rhode Island College) | Illustrations by Oliver Caviglioli (teachinghow2s.com/cogsci)
Funding provided by the APS Fund for Teaching and Public Understanding of Psychological Science

Prevod i adaptacija : Centar za dečiju psihologiju

www.decijapsihologija.rs