Idejno rešenje sušare za cveklu, kapaciteta 2,5 t/h

Uvod

Cvekla ima primenu kao sastavni deo izvesnih jela, supa i salata. U tom cilju se
konzerviše sušenjem i meša sa ostalim osušenim povrćem (mešavine povrća) – biološki
konzerviše i marinira. Sušenje je proces izdvajanja vlage iz materijala, usled čega se
povećava maseni udeo suve materije u njemu.
U preradi povrća sušenjem razlikuju se 3 osnovne vrste operacija:
1. pripremne operacije, koje imaju za cijl da dovedu materijal u takav oblik da
proizvod, uzimajući u obzir uticaj procesa sušenja, bude kavlitetan i pogodan za upoterebu, i
koje obuhvataju: sortiranje, pranje, ljušćenje, sečenje i barenje (blanširanje);
2. operacije sušenja koja obuhvata: ubacivanje materijala, sušenje i dosušivanje i;
3. operacije obrade posle sušenja koje obuhvataju: usitnjvanje (drobljenje, mlevenje
i granulacija), sortiranje po veličini i gustini, odvajanje metalnih primesa, sortiranje po boji i
pakovanje.

Karakteristike procesa u sušari

Sušare koje rade sa mešavinom dimnih gasova i vazduha imaju danas veliku
primenu. Dimni gasovi dobijaju se u loţištima i pošto oni imaju visoku temperaturu, onda se
za dobijanje agensa za sušenje sa potrebnom temperaturom, oni razređuju vazduhom.
Sušare sa jednokratnim korišćenjem dimnih gasova se koriste kada se sušenje
materijala vrši na visokim temperaturama. Gasovi iz loţišta mešaju se sa vazduhom do
zadate temperature agensa za sušenje, koji odlazi u sušaru.
Rotacione sušare se koriste za sušenje uglja, peska, gline, krečnjaka, cvekle i drugih
materijala. Osnovni deo ovih sušara je kosi obrtni cilindrični, ili konusni bubanj sa
konstantnim (najčešće) ili promenljivim uglom nagiba. Unutar doboša stavlja se i
istovremeno se i meša sipkavi materijal za sušenje. Nagib doboša u odnosu na horizontalu
iznosi obično 1/15 – 1/50. Unutar doboša, u zavisnosti od svojstva materijala za sušenje,
stavljaju se različita ispune koje pomaţu njegovo sušenje. Pri okretanju doboša lopatice
zahvataju i podiţu materijal, a zatim on, padajući dole, biva obuhvaćen gasovima, pri čemu
se povrčina dodira sa gasovima povećava. U rotacionim sušarama sušenje se u slučajeva
vrši dimnim gasovima. Smeša dimnih gasova i vazduha, i materijala za sušenje se obično
kreću istosmerno. U industriji se susreću rotacione sušare čije je kretanje suprotosmerno, a
takođe i sušare u kojima se kao agens za sušenje umesto dimnih gasova koristi vazduh,
zagrejan u parnim grejačima do 100 - 150ºC. Sa strane izlaza iskorišćene mešavine vazduha
i dimnih gasova nalaze se uređaji za odvajanje prašine i isisavanje. Ventilator se obično
nalazi iza ciklona, zato što se pri tome njegov rotor manje podvrgava habanju česticama
osušenog materijala. Pri malim otporima sistema, umesto ventilatora se ugrađuje izduvna
cev. Sa obe strane bubnja stavljaju se klizači i dodaci za zaptivanje, koji sprečavaju prolaz
vazduha, ali ne smetaju obtranju bubnja. Na kraju bubnja smešten je mehanizam za
odvođenje osušenog materijala. Da bi se izbeglo znatno odnošenje pri sušenju sitnog
materijala, brzina vazduha ili dimnih gasova unutar bubnja na izlazu gasova ne treba da
bude veća od 2 – 3 m/s. Za dovod sirovih materijala u sušaru korist se diskasti dozator.
Rotacione sušare po standardima preporučljivo je izrađiavati sa prečnicima bubnja 1200,
1400, 1600, 1800, 2000, 2400 i 2800 mm pri maksimalnom odnosu duţine prema prečniku
L/D=7 mm i min. L/D=5. Broj obrtaja bubnja je od 0,5-8 o/min.
Materijalni i toplotni bilans procesa u sušari

Sušenje cvekle vrši se u rotacionoj sušari sa istosmernim tokom vlaţnog materijala i

agensa sušenja, kapaciteta 2,5 t/h. Kao agens sušenja koristi se mešavina produkata
sagorevanja čvrstog goriva (drvni otpad) i vazduha.

1
 Karakteristike materijala

U rotacionoj sušari se tretira cvekla.

Maseni protok vlaţne cvekle na ulazu u sušaru iznosi m =2,5 t/h.
Vlaţnost materijala na ulazu u sušaru izračunava se na osnovu izraza:

~ ~
x 0,84 kg H 2O
X1  ~1   5,250
1  x 1 1  0,84 kg S.M.

~ ~
x 0,12 kg H 2O
X 2  ~2   0,136
1  x 2 1  0,12 kg S.M.
kg H 2O
gde je x1̃ = 0,84 - maseni udeo vlage u materijalu na ulayu u sušaru.
kg S.M.
Vlaţnost materijala na izlazu iz sušare izračunava se na osnovu izraza:
kg H 2O
gde je x2̃ = 0,12 , - maseni udeo vlage u materijalu na izlazu iz sušare.
kg S.M.

1 ~x1 1  0,84 t kg
2m
m  1 ~  2,5   0,454  0,126
1  x2 1  0,12 h s
Maseni protok osušene cvekle na izlazu iz sušare iznosi:

t kg H 2O
m
w m
 1 m
 2  2,5  0,454  2,046  0,568
h s
Maseni protok isparene vlage izračunava se na osnovu izraza:
kg
 1  1  ~
x 1   2,5  1  0,84  0,400  0,111 S.M.
t
m
 S.M  m
h s
Maseni protok suvog materijala iznosi:

Materijalni i toplotni bilans komore za mešanje

Šematski prikaz komore za mešanje dat je na slici:

DIMNI GASOVI KOMORA ZA AGENS SUŠENJA

MEŠANJE
 D.G.s , t1, x1, h1
m  As , t2, x2, h2
m

m vs , t0,
VAZDUH
Polazni podaci za dimnix0gas:
, h0
t1 = 1205ºC, - temperatura dimnih gasova,
kg H 2O
x1 = 0,090 , - apsolutna vlaţnost dimnih gasova,
kg D.G .s
kJ
h1 = 1637,74 , - specifična entalpija dimnih gasova.
kg
Zadati podaci za vazduh:
t0 = -15ºC, - temperatura vazduha, zadata vrednost,
kg H 2O
x0 = 0,0009 , - apsolutna vlaţnost vazduha,
kg S.M.
2
 kJ
h0 = -12,81 , - specifična entalpija vazduha.
kg
Temperatura agensa sušenja: t2 = 700ºC (zadata vrednost).
Iz loţišta dimni gasovi visoke temperature dospevaju u komoru za mešanje, gde
dolaze u kontakt sa okolnim vazduhom znatno niţe temperature. Na taj način se dobija
agens sušenja.
Na slici u „h - x” dijagramu, prikazan je proces mešanja dimnih gasova (tačka 1) i
okolnog vazduha (tačka 0) linijom 01. Tačka M predstavlja stanje mešavine, odnosno agensa
sušenja. Parametri mešavine određuju se jednačinama materijalnog i toplotnog bilansa
komore za mešanje u „h - x” dijagramu 1.

h
1
kJ/kg t1
h1

M 2
t2
h2

h0
=100%
0

t0

x0=0,0009 x2=0,0498 x1=0,090 x,kg/kg

Dijagram 1. Proces mešanja agensa sušenja u „h - x” dijagramu

Materijalni bilans komore za mešanje dimnih gasova i vazduha je:

kg
 D.G.s  m
m  vs  m
 As ,
s
kg H 2O
 D.G.s  x 1  m
m  vs  x 0  m
 As  x 2 ,
s
Jednačina toplotnog bilansa komore za mešanje je:
kJ
 D.G.s  h 1  m
m  vs  h 0  m
 As  h 2 ,
s
gde su:
kJ
 D.G.s , m
m  vs , , - maseni protoci suvih dimnih gasova i okolnog vazduha,
s
kJ
 As ,
m , - maseni protok suve mešavine – agensa sušenja,
s

3
 kg H 2O
xM = x2 , , apsolutna vlaţnost agensa sušenja na ulazu u sušaru.
kg S.A.
Toplotni gubici za mešanje se zanemaruju.

OM m kg
n  D .G . , D .G .
M1  vs
m kg vs
Stepen mešanja dobija se na osnovu sledećeg izraza:
kg D.G .
gde je n, , - odnos dimnih gasova i suvog vazduha.
kg vs
Apsolutna vlaţnost mešavine određuje se prema izrazu:
x 0  n  x 1 kg H 2O
x2  ,
1 n kg S.A.
Jednačina toplotnog bilansa se moţe napisati kao:
n  h1  h 0  n 1 h 2
Iz prethodnog izraza se dobija izraz za izračunavanje specifične entalpije agensa sušenja h 2:
Specifična entalpija agesa sušenja se moţe odrediti i preko izraza:
h 0  n  h 1 kJ
h2  ,
1 n kg

h 2 1,005  t 2  x 2  1,86  t 2  2500,

kJ
kg

n  h1  h 0
1,005  t 2  x 2  1,86  t 2  2500
1 n
 h 0  1,005  t 2  x 2  1,86  t 2  2500 12,81 1,005  700  1,86  700  2500
n  1,216
h 1 1,005  t 2  x 1 1,86  t 2  2500 1637,74 1,005  700   1,86  700  2500

0,0009  1,216  0,090 kg H 2O

x2   0,0498
1  1,216 kg S.A.
Izjednačavanjem dva izraza za h2 dobija se izraz za određivanje n:
Zamenom dobijene vrednosti n u izrazima za dobijanje x2 i h2 dobija se:
12,81  1,216 1637,74 kJ
h2   892,91
1  1.216 kg

Materijalni i toplotni bilans sušare

Na slici je prikazana šema sušare:

NAVLAŢENI
AGENS SUŠENJA 4
 AGENS SUŠENJA
 As , t2, x2, h2
m  As , t3, x3, h3
m
SUŠARA
VLAŢAN MATERIJAL OSUŠENI MATERIJAL
 S.M. , t M1 , ~
m x 1 , h M1 m S.M. , t M2 , x 2 , h M2
,

Polazni podaci vezani za vlaţan materijal:

kg S.M.
 S.M  0,111
m , - maseni protok suvog materijala,
s
kg H 2O
x1̃ = 0,84 - maseni udeo vlage u materijalu na ulazu u sušaru,
kg S.M.
kg H 2O
x2̃ = 0,12 , - maseni udeo vlage u materijalu na izlazu iz sušare,
kg S.M.
t M1 = 5ºC , - temperatura materijala na ulazu u sušaru,
t M 2 = 40ºC , - temperatura materijala na izlazu iz sušare.
Polazni podaci vazani za agens sušenja:
kJ
h2 = 892,91 , - specifična entalpija agensa sušenja na ulazu u sušaru,
kg
kg H 2O
x 2  0,0498 , - apsolutna entalpija agensa sušenja na ulazu u sušaru,
kg S.A.

t2 = 700ºC , - temperatura agensa sušenja na ulazu u sušaru (zadata vrednost),

t3 = 100ºC , - temperatura agensa sušenja na izlazu iz sušare (zadata vrednost).

Proces sušenja materijala prikazan je na dijagramu „h - x” za vlaţan materijal.

h
1
kJ/kg t1
h1

M 2
t2
h2

h0 3
t3
h3
0 =100%

t0

x0=0,0009 x2=0,0498 x1=0,090 x3=0,280 x,kg/kg

Dijagram 2. Proces sušenja materijala
5
Jednačina materijalnog bilansa vlage za sušaru glasi:
~ ~ kg
 As  x 2  m
m  S.M.  X1  m
 As  x3  m
 S.M.  X 2 , H 2 O
s
Jednačina toplotnog bilansa sušare glasi:

 As  h 2  m
m  S.M.  h M1  m
 As  h3  m  , kJ
 S.M.  h M 2  Q gs
s
gde je :
Q , kJ , - toplotni gubici sušare, koji se izračunavaju na osnovu izraza:
gs
s
  m kJ
Q gs
 w  q 5  0,568 125  71,0
s
kJ
gde je q5 = 125 , specigični toplotni gubici u okolinu.
kg H 2O
Specifična entalpija materijala na ulazu u sušaru se izračunava preko izraza:
~ kJ
h M1  cM  t M1  X1  c w1  t M1 ,
kg
gde su:
kJ
c w 1 = 4,2015 , specifični toplotni kapacitet vode na t M1 ,
kg  K
kJ
cM , , - specifični toplotni kapacitet voća i povrća,
kg  K
100  0,66100  ~
x2  100  0,66  (100 12) kJ
cM   4,187   4,187 1,76
100 100 kg  K
kJ
h M1  1,76  5  5,250  4,2015 5  119,09
kg

Specifična entalpija materijala na izlazu iz sušare se izračunava preko izraza:

~ kJ
h M 2  cM  t M 2  X 2  cw 2  t M 2 ,
kg
kJ
c w 2 = 4,183 , specifični toplotni kapacitet vode na temperaturi t M 2 ,
kg  K
kJ
h M 2  1,76  40  0,136  4,183 40  93,16
kg
Zamenom vrednosti u jednačinu materijalnog bilansa dobija se:
kg H 2O
0,0498  m
 As  0,111 5,250  m
 As  x 3  0,111  0,136 ,
s
Iz prethodnog izraza moţe se dobiti izraz za izračunavanje m
 As :
0,568 kg S.A.
 As 
m ,
x 3  0,0480 s
Zamenom vrednosti u izraz za toplotni bilans dobija se:

892,91  m
 A s  0,111119,09  m
 A s  h 3  0,11193,16  99,50
6
Specifična entalpija agensa sušenja na izlazu iz sušare se izračunava prema izrazu:

892,91 
0,568
 13,22 
0,568
1,005 100  x 3  1.86 100  2500  109,80 x 3  0,048
,048 t 3  x 3  1,86
hx3 31,0005 x 3 t3  2500
0,048

892,9113,22 x 3  0,634  57,08 1525,65 x 3 109,8 x3  5,27

1622,23  x 3  454,73
Kombinacijom prethodna tri izraza, dobija se sledeći izraz:
kg H 2 O
x 3  0,280
kgS.A.
Zamenom izračunate veličine u prethodne izraze dobijau se vrednosti m
 A s i h3.
0,568 kg S.A.
 As 
m  2,448
0,280  0,0480 s

h 3  1,005 100  0,280  1.86 100  2500  852,58

kJ
kg

Protok vlaţnog agensa sušenja na ulazu u sušaru iznosi:

 A s   1  x 2   2,448  1  0,0498  2,570 V.A.

kg
 A1  m
m
 As  1  x 3   2,448  1  0,280  3,133 sV.A.
kg
 A2  m
m
s
Protok vlaţnog agensa sušenja na izlazu iz sušare se izračunava preko izraza:

Ukupni maseni protok dovedenih komponenti se izračunava prema izrazu:

kg
u m
m 1 m
 A1  0,694  2,570  3,264
s

Ukupni maseni protok odvedenih komponenti se izračunava prema izrazu:

kg
o m
m 2 m
 A 2  0,126  3,133  3,259
s

Ukupna količina toplote koja se dovodi u sušaru iznosi:

 m kJ
Q u
 S.M.  h M1  m
 As  h 2  0,111  119,09  2,448  892,91  2199,06
s

Ukupna količina toplote koja se odvodi iz sušare iznosi:

 m kJ
Q o
 S.M.  h M2  m
 As  h 3  Q gs  0,111  93,16  2,448  852,58  71,0  2168,45
s

Pregled elemenata materijalnog bilansa sušare dat je u tabeli 1:

Tabela 1. Pregled elemenata materijalnog bilansa sušare

Materijalni bilans Oznaka kg/s %

7
 Maseni protok vlaţnog
materijala 1
m 0,694 21,3

Maseni protok vlaţnog

Ulaz  A1
m 2,570 78,7
agensa sušenja
Ukupni maseni protok
dovedenih komponenti
u
m 3,264 100

Maseni protok vlaţnog

materijala 2
m 0,126 3,9

Maseni protok vlaţnog

Izlaz  A2
m 3,133 96,1
agensa sušenja
Ukupni maseni protok
dovedenih komponenti
o
m 3,259 100

Pregled elemenata toplotnog bilansa sušare dat je u tabeli 2.

Tabela 2. Pregled toplotnog bilansa sušare

Toplotni bilans Oznaka kg/s %

Toplota uneta  S.M.  h M1

m 13,22 0,6
materijalom
Toplota uneta agensom  As  h 2
Ulaz m 2185,84 99,4
sušenja
Ukupno dovedena 
Q 2199,06 100
toplota u

Toplota izneta  S.M.  h M2

m 10,34 0,5
materijalom
Toplota izneta agensa  As  h 3
m 2087,11 96,2
sušenja
Izlaz
Toplotni gubici Q gs 71,0 3,3

Ukupno odvedena 
Q 2168,45 100
količina toplote o