Is Za Upravljanje Nalozima Klijenta

EKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
PREDMET:
PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA
TEMA:
IS ZA UPRAVLJANJE NALOZIMA KLIJENATA
Predmetni nastavnik: Kandidat:

Prof. dr Zora Arsovski Dragan Stojković 2002/599
Asistenti:
Mr Zoran Kalinić dipl. ing.
Igor Milanović dipl. ing.
Kragujevac, februar 2008.

Seminarski iz predmeta projektovanje IS Tema: IS za upravljanje nalozima klijenta
SADRŽAJ:
1.Uvodna razmatranja.................................................................................................3
2.Poslovni sistem i IS....................................................................................................5

2.1 Koncepti i definicije..............................................................................................5
2.2 Nivoi upravljanja i odlučivanja i vrste .................................................................6
2.3 Uticaj okruženja na razvoj IS................................................................................6
2.4 Podrška IT poslovnim komunikacijama...............................................................7
2.4.1 Osnove poslovnih komunikacija.....................................................................7
2.4.2 Podrška grupnom radu....................................................................................8
2.4.3 Elektronske telekonferencije...........................................................................8
2.4.4 Elektronska pošta............................................................................................8
2.4.5 Elektronska razmena podataka.......................................................................8
2.5 Internet i elektronsko poslovanje..........................................................................9
3. Razvoj informacionih sistema ............................................................................10
3.1 Planiranje IS .......................................................................................................10
3.1.1 Strategijsko planiranje .................................................................................10
3.1.2 Analiza informacionih potreba organizacije ................................................11
3.1.3 Alokacija resursa i ocena investicija ............................................................11
3.1.4 Planiranje projekta IS ...................................................................................11
3.2 Analiza IS ...........................................................................................................11
3.2.1 Faza preispitivanja postojećeg projekta i planiranje.....................................12
3.2.2 Faza studije u analizi sistema .......................................................................12
3.2.3 Faza definisanja u analizi sistema ................................................................12
3.3 Dizajn IS ............................................................................................................13
3.3.1 Faza konfigurisanja sistema .........................................................................13
3.3.2 Faza obezbeđenja resursa .............................................................................14
3.3.3 Faza dizajna i integracije sistema ................................................................14
3.4 Softverski inženjering ........................................................................................14
3.4.1 Arhitktura aplikacija i dizajniranje procesa .................................................15
3.4.2 Dizajn DB ....................................................................................................15
3.4.3 Dizajn i irada prototipa ulaza u IS ...............................................................15
3.4.4 Dizajn i izrada protoripa izlaza iz IS ............................................................15
3.4.5 Dizajn i izrada protoripa korisničkog interface-a ........................................16
3.4.6 Dizajn softvera .............................................................................................16
3.4.7 Objektivno orijentisani dizajn ......................................................................16
3.5 Reinženjeirng IS .................................................................................................16
3.6 Metode i tehnike za razvoj IS ............................................................................17
4. Analiza zahteva korisnika ...................................................................................18
4.1 Na operativnom nivou .......................................................................................19
4.2 Na taktičkom nivou ......................................................................................19
4.3 Na strategijskom nivou .....................................................................................19
5. Projektovanje IS za podsistem prodaje ..............................................................20
5.1 Definisanje ciljeva poslovanja ..........................................................................20
5.2 Definisanje ciljeva IS ........................................................................................20
5.3 Projektovanje logičkih podsistema ...................................................................21
5.4 Model procesa ...................................................................................................22
5.5 Model podataka .................................................................................................29
6. Dizajn aplikativnog softvera................................................................................ 34
1
6.1 Dizajn DB ..........................................................................................................34
6.2 Dizajn ulaza – ekrana za registrovanje podataka ...............................................39
6.3 Dizajn izlaza – izveštaja za operativni, taktički istrategijski nivo .....................46
6.4 Dizajn posebnih informacija iz više tabela – upiti .............................................47
7. Zaključak ...............................................................................................................52
8. Literatura – izvori informacija ..................................................................53

Prilog...........................................................................................................................54
2
1. UVODNA RAZMATRANJA
Za prognoziranje uslova u kojima će se preduzeće naći u budućnosti potrebne

su velike količine informacija. Poslovna vizija preduzeća, obim događaja, kratko
vreme za donošenje odluka i potreba da se u svakoj situaciji donese najbolje moguće
rešenje, povećavaju informacione potrebe menadžera i podstiču primenu
informacionih sistema.
Informacioni sistem je skup komponenata organizovanih tako da
omogućavaju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu, skladištenje, analizu
i distribuciju informacija za različite namene.
Polazeći od ove definicije IS, koja upućuje na angažovanje različitih poslovnih i
informacionih resursa, može se na osnovu analogije sa drugim organizacionim i
tehničkim sistemima definisati živitni ciklus razvoja IS, koji se sastoji iz sledećih
faza ili procesa:
1 - planiranja,
2 - analize,
3 - projektovanja,
4 - primene i
5 - podrške IS
U razvoju IS koji obuhvata životni ciklus IS koristi se veci broj metodologija i

principa. Pod metodologijom se podrazumeva primena logički projektovanog
životnog ciklusa, koja obuhvata
 aktivnosti korak-po-korak,
 pojedinačne i grupne uloge u svakoj aktivnosti,
 standarde rada i kvaliteta za svaku aktivnost i
 alate i tehnike za svaku aktivnost.
Principi u razvoju IS su:

1. uključivanje vlasnika i korisnika u proces razvoja,
2. primena pristupa rešavanja problema, koji obuhvata:
 studije i razumevanje problema,
 definisanje zahteva za moguća rešenja,
 identifikacija mogućih rešenja,
 razvoj i primena rešenja,
 praćanje i vrednovanje rešenja u primeni i
 ‚‚doterivanje'' rešenja.
3. utvrđivanje faza i aktivnosti za šta postoji veći broj različitih pristupa,
4. utvrđivanje standarda za konzistentan razvoj i dokumentovanje aktivnosti
razvoja,
5. ocena finansijskih ulaganja u IS,
3
6. sloboda da se proceni ili revidira projekat IS sa aspekta troškova, vremena ili
ciljeva,
7. strukturisanje i konkretizovanje svake faze i
8. sposobnost IS za rast i promene.
4
2. POSLOVNI SISTEMI I INFORMACIONI SISTEMI
Moglo bi se reći da je današnje poslovanje teže, rizičnije i dinamičnije nego

ikada. Karakterišu ga visoki zahtevi kupaca, žestoka konkurencija, nove tehnologije,
novi koncepti i standardi. U takvim uslovima menadžment poslovnih sistema mora
stalno da iznalazi nove odgovore. Jedan od tih odgovora svakako teba da bude ''
formulisanje strategije razvoja IS i primena IS''. U prilog ovome ide i podatak da je
od 80-tih godina pa nadalje zabeležen značajan rast prodaje IT na tržištu Evrope,
Amerike i Japana. Postalo je važeće sledeće pravilo ''IT je postala strategijsko
oružje. Ako verujete u to koristite je, ako ne postajete deo prošlosti''. To znači da se
savremeni poslovni sistemi ne mogu zamisliti bez IS koji su u njih ugrađeni.
2.1 Koncepti i definicije
Razvijeni su brojni koncepti IS. Ako menadžment preduzeća sagledava da se

samo na određenim radnim mestima primenjuje IT tada se govori o autonomnom
konceptu IS. Ako se pomoću IT pokrivaju određene oblasti poslovanja, tada je u
pitanju decentralizovan koncept IS. Ako je za uspešno poslovanje i upravljanje
potrebno povezati poslovne procese, razlikuju se centralizovani i distribuirani
koncepti IS. Kod prvog se na jednom mestu vrši obrada, memorisanje, štampanje,
distribucija informacija, a kod drugog se zadaci IS raspodeljuju između centralnog
računarskog sistema i periferijskih uređaja.
Informacioni sistem je skup komponenata organizovanih tako da

omogućuju registrovanje, prikupljanje, prenos, obradu, skladištenje, analizu i
distribuciju informacija za razlicite namene. Prema opštoj teoriji sistema, svaki
sistem sadrži elemente na ulazu i izlazu, inpute i outpute i odgovarajuće upravljanje.
Kod informacionih sistema upravljanje se ostvaruje preko povratne sprege koja utiče
na ulaze, transformacije i izlaze. Uticaj okruženja se takođe manifestuje na sve
elemente informacionog sistema.
Informacioni sistemi (IS -Information Systems) mogu se zasnivati na

klasičnim rešenjima pomoću poslovne dokmentacije -(tzv. manuelna obrada
informacija), ili rešenjima koja su delimično ili potpuno bazirana na primeni
informacione tehnologije. Ova poslednja vrsta informacionih sistema naziva se
informacioni sistemi bazirani na računaru, kompijuterizovani informacioni sistemi
ili računarom podržani informacioni sistemi. U literaturi na engleskom jeziku koristi
se pojam CBIS (Computer Based Information System – IS podržan računarom).
5
2.2 Nivoi upravljanja i odlučivanja i vrste IS
Prvi IS su bili TPS sistemi koji su razvijeni počev od 1995. god. Koristili su se
za obračun plata, fakturisanje i slične operacije. Zatim su počev od 1965. god.
razvijeni MIS sistemi odnosno poslovni IS. Njihov zadatak je da pruže podršku
menadžmentu na operativnom, taktičkom i strategijskom nivou, kao i zaposlenima
pri svakodnevnom radu. Od 1970 god. razvijeni su OAS sistemi za automatizaciju
biroa. Oni su omogućili veću tačnost traženih informacija uz smanjenje vremena
potrebnog za njihovo dobijanje. Dalji razvoj IS je išao ka sve većoj podršci
odlučivanju pri čemu su karakteristični ES, DSS, EIS, GSS i ANN koncepti. Za sve
njih je zajedničko da se vrši prelazak sa dobro struktuiranih na nestruktuirane
probleme odlučivanja.
2.3 Uticaj okruženja na razvoj IS
Informacioni sistem obezbedjuje potrebne informacije za upravljanje

organizacionim sistemom.
Uticaj okruženja na menadžment manifestuje se u izmenama poslovnog okruženja.
Izmene poslovnog okruženja ogledaju se u:
1. povećanju složenosti i promenljivosti poslovnog okruženja,

2. povećanju konkurencije i globalizaciji ekonomije,
3.povećanju društvene odgovornosti,
4. sve većem uvažavanju etickih zahteva,
5. izmene strukture i kvalifikacije potrebne radne snage,
6. sve većim zahtevima i očekivanjima kupaca,
7. ubrzanim tehnološkim inovacijama.
Povećanje konkurencije i globalizacije ekonomije ogleda se u promeni

konkurentnosti na bazi cene i njenoj evoluciji ka kvalitetu (uključujuci i brzo
reagovanje na zahteve kupaca). Primenom IS utiče se na sniženje troškova, a time i
povećanju konkurentnosti na bazi cene. Iste konstatacije važe i za uticaj IS na
povećanje kvaliteta i fleksibilnosti. U uslovima globalizacije tržista IS postaje
nezamenljiv faktor za uključivanje preduzeca u svetske privredne tokove. Tako na
primer, uključivanjem na INTERNET mrežu preduzeće može da nudi svoje usluge,
prati cene konkurencije, tehnoloski razvoj, metode i tehnike za unapređenje
poslovanja, itd.
6
2.4 Podrška IT poslovnim komunikacijama
2.4.1 Osnove poslovnih komunikacija
Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmedu

pojedinaca i preduzeća, a posebno Ijudi koji rade na istim poslovima a geografski su
udaljeni. Pomoću komunikacije, Ijudi menjaju i dele informacije i na taj način se
bolje razumeju i utiču jedni na druge. Pošiljalac šalje poruku (glas, tekst, slika) kroz
kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog broja uticaja,
primalac nije često u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.
Faktori koji utiču na nivo primene informacionih tehnologija (IT) u poslovnim

komunikacijama su:
 broj učesnika (participanata),
 priroda izvora i odredišita (destinacija),
 lokacija (ljudi, senzori, soba, grad ili država),
 vreme (sinhrone i asinhrone komunikacije) i
 medija (jedan ili više različitih ).
a aspekta vremena i prostora podrška IT poslovnim komunikacijama može se

podeliti.
Podrška IT poslovnim komunikacijama može se grupisati i podeliti na sledeći

način:
 podrška grupnom radu;
 podrška putem elektronske telekonferencije;
 podrška putem elektronske pošte;
 podrška putem elektronske razmene podataka – EDI;
 podrška putem usluga javne mreže;
 podrška putem tehnologije za komunikaciju glasom.
7
2.4.2 Podrška grupnom radu
Grupni rad podrazumeva da dve ili više osoba zajedno rade na istom zadatku.
Oni mogu realizovati taj zadatak na jednoj ili više lokacija, u isto ili različito vreme.
Oni čine grupu koja se može organizovati kao tim, odbor, sektor itd.
Koristi od grupnog rada su:
 u grupnom radu se bolje razumeju problemi,
 u grupnom radu se bolje uočavaju greške,
 grupa ima više informacija nego pojedinac,
 u grupnom radu se ostvaruje sinergijski efekat,
 rad u grupi može stimulisati učesnike i unaprediti procese,
 članovi grupe koji donose odluke su zainteresovani i za njihovu primenu itd.
2.4.3 Elektronske telekonferencije
Elektronske telekonferencije (teleconferencing) ili video telekonferencije (video

teleconferencing) se ostvaruju korišćenjem komunikacione tehnologije kada više
ljudi na različitim lokacijama održavaju konferenciju. Najjednostavnija je telefonska
konferencija sa tri ili vise lokacija. Nedostatak ovog vida konferencije je što nije
omogućena razmena licem-u-lice. Savremeno rešenje je telekonferencija, pri čemu
se koristi veliki ekran ili računar za svakog učesnika konferencije. Onog trenutka
kada se konferencija digitalizuje i preda mrezi, to postaje kompjuterska aplikacija.
2.4.4 Elektronska pošta
Elektronska pošta (E-mail), omogućava višestruki pristup komunikacijama

preko računarske mreže. Pomoću elektronske pošte mogu se slati pisma bilo kojoj
osobi priključenoj na računarski sistem. Primalac poruke, koji je priključen na
mrežu, je upoznat da ima poštu. On je može, pročitati ili proslediti drugoj osobi.
2.4.5 Elektronska razmena podaka
Elektronska razmena podaka (EDI - Electronic Data Interchange) je vid

komunikacije između partnera pomoću standardnih formata poruka, čime se
izbegava prevođenje. Kao i kod elektronske pošte, EDI omogućava slanje i primanje
poruka između računara povezanih komunikacionim kanalom (npr. telefonskom
linijom). Na slici 2.7 prikazan je tipičan tok dokumenata kod EDI tehnologije.
Karakteristike EDI tehnologije su:
1. prenos i obrada repetitivnih poslovnih poruka,
2. primena standarda za formatiranje podataka,
3. primena EDI prevodioca,
4. mogućnost uključenja u VAN mreže i INTERNET.
8
2.5 Internet i elektronsko poslovanje
Internet je najveća svetska računarska mreža ili mreža svih mreža, jer
objedinjuje hiljade lokalnih, regionalnih, i nacionalnih računarskih mreža. Kao
nov koncept u komunikacijama, koristi se za obavljanje različitih poslovnih
aktivnosti, za poboljšanje komunikacije sa kupcima kao i za postizanje određenih
strategijskih mogućnosti. Možemo reći da Internet tehnologija predstavlja
savremenu platformu za elektronsko poslovanje (e-business).
Elektronsko poslovanje predstavlja elektronski prenos i razmenu

poslovnih dokumenata ili informacija između kompijuterskih sistema, preko
specijalnih komunikacionih mreža sa visokim nivoom zaštite. To je širok pojam,
koji obuhvata širok spektar poslova i tehnologija i sve vidove interakcija: B2B, B2C
i C2C. Uvođenjem elektronskog poslovanja dobija se potpuno novo tržište,
prodavnica bez zidova i preduzeće bez ogromne papirologije. Stiču se idealni uslovi
za organizaciju poslovanja i visoku stopu profita.
Procenjuje se da se Internetu svakodnevno priključuje 20-tak hiljada novih

korisnika, iz čega se može zaključiti da Internet kao potencijalno tržište sigurno i
kontinualno raste i predstavlja veoma prometno mesto. Pri tome, orijentacijom na
poslovanje preko Interneta, i na Internetu (e-poslovanje), sigurno smanjujemo
troškove poslovanja; osnovnih sredstava, transakcija, kao i troškove distribucije do
krajnjih korisnika. Firme koje su u mogućnosti da ponude jedinstven poslovni model
zasnovan na globalnoj mreži, mogu biti veoma uspešne.
9
3. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA
Razvoj IS podrazumeva primenu raznih konkretnih principa, metoda,

tehnika, postupaka i sredstava u toku perioda razvoja sistema ili životnog
ciklusa IS. Životni ciklus IS se sastoji iz sledećih faza: planiranje, analiza,
projektovanje, primena i podrška IS. Zbog strategijskog značaja prve 3 faze, neki
autori pod razvojem IS obuhvataju samo te faze.
3.1 Planiranje IS
Planiranje IS je prva faza u životnom ciklusu razvoja IS, a istovremeno i

ulaz u fazu analize sistema (druga faza).
Model planiranja IS obuhvata:

 identifikaciju poslovnih ciljeva i ciljeva IS,
 identifikaciju poslovnih funkcija,
 identifikaciju globalnih informacionih potreba,
 identifikaciju relacija između vlasnika, korisnika i okruženja preduzeća i
 identifikaciju lokacija poslovnih funkcija.
Najčesce korišćeni modeli planiranja IS su model 4 osnovna stupnja i model

strategijskog planiranja.
Model 4 osnovna stupnja je generički model planiranja IS i obuhvata sledeće

stupnjeve:
 I stupanj - Strategijsko planiranje;
 II stupanj - Analiza informacionih potreba organizacije;
 III stupanj - Alokacija resursa;
 IV stupanj - Planiranje projekta IS.
2.1.1 Strategijsko planiranje
Strategijsko planiranje je prvi stupanj u modelu planiranja IS. Izlaz iz ovog

procesa je novi ili revidirani plan IS sa elementima strategije i pravcima delovanja.
U procesu strategijskog planiranja koriste se sledeće metode:
 konkurentna strategija,
 životni ciklus resursa kupca,
 poboljšanje u budućnosti,
 transformacija seta strategija,
 BSP,
 kritični faktori uspeha,
 stupnjevi rasta IS,
 analiza ulaza i izlaza i druge.
10
3.1.2 Analiza informacionih potreba organizacije
Analiza informacionih potreba organizacije je drugi stupanj u planiranju IS.

Sastoji se iz pet faza:
 definisanje podsistema organizacije;
 definisanje matrice podsistem/menadžment;
 definisanje informacionih potreba svakog podsistema;
 definisanje glavne informacione kategorije;
 definisanje matrice informacije/podsistemi.
3.1.3 Alokacija resursa i ocena investicija
Alokacija resursa i ocena investicija je treći stupanj u planiranju IS.

Izbor resursa se vrši analizom nekoliko varijanti primenom različitih metoda,
kao sto su:
 cost/benefit;
 metode sa aspekta upravljanja računovodstvenim funkcijama;
 metode sa aspekta finansijske analize;
 metode sa aspekta ekonomije informacija;
 metode sa aspekta poslovanja.
3.1.4 Planiranje projekta IS
Planiranje projekta IS je četvrti i završni stupanj planiranja IS.

U projektu IS utvrđuju se faze projekta i tačke preispitivanja (check points) u
vezi vremena, budžeta i ostvarivanja događaja. Pre definisanja budžeta i vremena
potrebno je definisti prioritete i odgovornosti za sve aktivnosti, faze i projekat u
celini.
3.2 Analiza IS
Analiza sistema ili sistem analiza (System Analysis - SA) obuhvata

segmentiranje sistema u komponente i analizu rada svake komponente i
njihovih interakcija.
Sinteza sistema je sklapanje komponenti sistema u celinu koja treba da ima bolje
performanse u odnosu na trenutak pre analize sistema. Iako u teoriji nije jasna
granica između planiranja i analize sistema, uzimajući u obzir strukturu planiranja
IS, usvaja se da analiza sistema obuhvata:
1. preispitivanje postojećeg projekta i planiranje novog projekta,
2. studiju i analizu postojećeg sistema i
3. definiciju i prioritete poslovnih zahteva.
11
3.2.1 Faza preispitivanje postojećeg projekta i planiranje novog projekta
Ova faza praktično obuhvata planiranje IS u užem smislu. Fokusiranjem na

podatke definišu se globalne potrebe ili potrebe poslovnih funkcija za upravljačkim
informacijama, a fokusiranjem na interface definišu se veze između sistema i drugih
procesa, korisnika i vlasnika.
3.2.2 Faza studije u analizi sistema
Ova faza se odnosi na studiju i analizu postojećeg sistema, bez obzira da li se tok
informacija odvijao pomoću IT ili bez primene IT. Ova faza je nezaobilazna u
analizi sistema.
U okviru ove faze analizira se postojeći način funkcionisanja sistema kroz:
 analizu postojećih procesa,
 analizu ulaza i izlaza iz procesać
 hijararhiju odvijanja procesa,
 uslovljenost odvijanja procesa,
 analizu dokumentacije koja se stvara ili koristi za odvijanje procesa,
 analizu metoda, tehnika, standarda, propisa i uputstava koja se primenjulu u
realizaciji procesa itd.
3.2.3 Faza definisanja u analizi sistema
U fazi definisanja u analizi sistema jos jednom se preispituju ciljevi i zahtevi

procesa (1), utvrđuju zahtevi modela poslovnog sistema (2), izgrađuju nivoi
prototipa (3), uređuju poslovni zahtevi po prioritetima (4) i modifikuje plan i opseg
projekta (5).
12
3.3 Dizajn IS
Dizajn sistema je vrednovanje alternativnih rešenja i specificiranje

detaljnog rešenja u formi fizičkog ili fizikalnog dizajna (physical design). Ova
faza je delimično zavisna od primene IT, jer se u okviru nje bira softversko-
hardverska platforma. Sagledavaju se moguća tehnička rešenja, njihove cene, vrši se
upoređivanje sa onim rešenjima koja je implementirala konkurencija i sl. Zatim se
obezbeđuju sredstva i resursi i na kraju se vrši konkretni dizajn tj. transformacija u
informatički ambijent.
U fali dizajna sistema utvrđuju se specifikacije tehničkog rešenja koje je vezano
za konkretnu implementaciju. Dizajn sistema obuhvata tri faze i to:
1. konfigurisanje sistema,
2. obezbeđenje (nabavku) sistema i
3. dizajn i integraciju resenja.
3.3.1 Faza konfigurisanja sistema
U ovoj fazi se vrši identifikacija mogućih rešenja, njihova analiza i predlaganje

ciljnog sistema koji treba da se razvije ili implementira. Aktivnosti ove faze su:
 definisanje mogućih rešenja,
 analiza mogućnosti primene alternativnih rešenja i
 predlog rešenja sistema.
Ključni ciljevi faze konfigurisanja sistema su:
 identifikacija i istraživanje alternativnih, manuelnih i rešenja baziranih
na primeni računara da bi se podržao ciljni IS,
 vrednovanje mogućih rešenja i predlog najboljeg alternativnog rešenja.
3.3.2 Faza obezbeđenja resursa
Faza obezbeđenja resursa nije neophodna ako se nad postojećim informacionim

resursima vrši redizajn IS. Tok aktivnosti u ovoj fazi je sledeći:
 istraživanje tehničkih kriterijuma i opcija,
 traženje ponuda,
 preispitivanje validnosti ponuđača i performanse,
 vrednovanje i rangiranje ponuda,
 ugovaranje i
 utvrđivanje zahteva za intergracijom.
Osnovni ciljevi ove faze su:
 identifikacija i istraživanje specifičnih proizvoda (hardverskih i
softverskih) koji su u skladu sa predloženim rešenjem,
 Traženje, vrednovanje i rangiranje ponuda,
 Izbor najpovoljnije ponude,
 Utvrđivanje zahteva za integraciju nabavljenih proizvoda.
13
3.3.3 Faza dizajna i integracije sistema
Faza dizajna i integracije sistema, u širem smeslu, obuhvata zahteve vlasnika i

korisnika sistema, kao i konfigurisanja i obuhvatanja resursa. U ovoj fazi se sa
aspekta dizajnera sistema utvrđuju shema DB i shema mreže. Zbog toga što su ove
aktivnosti analogne konstrukciji u tehnici, ova faza se još naziva i dizajn i
konstrukcija sistema (Sytem desing and Construction).
Tok aktivnosti u ovoj fazi je sledeći:
 analiza i distribucija podataka,
 analiza i distribucija procesa,
 dizajn baze podataka,
 dizajn ulaza i izlaza,
 dizajn korisničkog interface-a i
 prikazivanje i preispitivanje dizajna.
3.4 Softverski inženjering
Softverski inženjering je skup aktvnosti, metoda i tehnika koje obuhvataju

deo životnog ciklusa IS, tj. delimičnu fazu 3 i celokupnu fazu 4. Rezultat jeste
softver kao skup različitih programa na osnovu kojih se generišu informacije
značajne za sve nivoe menadžmenta. Softverski inženjering obuhvata:
1. arhitekturu aplikacija i dizajniranje procesa;
2. dizajn podataka;
3. dizajn DB;
4. dizajn i izrada prototipa ulaza u IS;
5. dizajn i izrada prototipa izlaza iz IS;
6. dizajn i izrada prototipa korisničkog interface-a;
7. dizajn softvera;
8. objektno orijentisan dizajn;
9. održavanje softvera.
14
3.4.1 Arhitektura aplikacije i dizajniranje procesa
Arhitektura aplikacija i dizajniranje procesa se odnosi na opšti dizajn IS i

uključuje:
 arhitekturu informacione tehnologije,
 strategiju arhitekture aplikacija,
 modeliranje arhitekture aplikacija i procesa u IS,
 dizajniranje arhitekture aplikacija i procesa u IS.
3.4.2 Dizajn DB
Baze podataka (DB) su skupovi povezanih banki podataka. Za njihov dizajn prvo
je potrebno izvršiti analizu podataka za fizički dizajn DB koja se vrši postupkom
normalizacije. Normalizacija je tehnika koja organizuje atribute grupišući ih u
stabilne, fleksibilne i adaptivne entitete.
Fizički dizajn obuhvata sledeće faze:
 utvrđivanje ciljeva i podloga za dizajn DB,
 utvrđivanje sheme DB,
 određivanje podataka i referentnog integriteta,
 određivanje uloga,
 izrada prototipa DB,
 planiranje kapaciteta DB i
 generisanje strukture DB.
3.4.3 Dizajn i izrada prototipa ulaza u IS
Dizajn i izrada prototipa ulaza u IS obuhvata:

 metode i zahteve za obuhvatanje podataka i ulaze,
 kontrole grafičkog korisničkog interface-a za dizajn ulaza i
 način izrade prototipa i dizajniranje ulaza u IS.
3.4.4 Dizajn i izrada prototipa izlaza iz IS
Izlazi (outputs) iz IS mogu biti eksterni, povratni i interni.

Eksterni (external outputs) su oni izlazi koje koriste sistemi primaoci za
donošenje svojih odluka.
Povratni (turnaround outputs) su oni izlazi koji se mogu koristiti kao ulazi za
kasniju obradu.
Interni (internal outputs) su izlazi koji ostaju unutar sistema kao podrška za rad
korisnika i menadžera, a posebno za potrebe izveštavanja i podrške odlučivanju.
15
3.4.5 Dizajn i izrada prototipa korisničkog interface-a
Dizajn korisničkog interface-a je specifikacija konverzacije između

korisnika i računarskog sistema. Korisnički interface može biti dizajniran preko:
 menija,
 seta instrukcija,
 dijaloga pomoću pitanja i odgovora i/ili
 direktnom manipulacijom podataka.
3.4.6 Dizajn softvera
Pod dizajnom softvera ovde ovde podrazumevamo samo fizički dizajn softvera.
Fizički dizajn softvera obuhvata:
 formiranje programskih specifikacija (programskih zadataka po ranije
korišćenij terminologiji) i
 neposredno programiranje (kodiranje po ranijoj terminologiji) i testiranje
programa.
3.4.7 Objektivno orijentisani dizajn
Objektivno orijentisani dizajn (Object Oriented Desing – OOD) je nastavak

objektivno orijentisane analize. U fazi objektivno orijentisanog dizajna vrši se
“fina” analiza objekata entiteta, pri čemu se identifikuju drugi tipovi objekata.
3.5 Reinženjering IS
U toku projektovanja i održavanja IS mogu se javiti novi poslovni zahtevi koji

mogu uticati na vlasnike sistema da pokrenu proces prilagođavanja novim
zahtevima. To se ostvaruje poboljšanjem ili reinženjeringom postojećeg IS. U okviru
reinženjeringa razlikujemo sledećih 5 aktivnosti:
1. analiza zahteva za poboljšanje;
2. pisanje jednostavnih i novih programa;
3. restruktuiranje datoteka ili DB;
4. analiza programa i troškova održavanja;
5. reinženjering i testiranje programa.
16
3.6 Metode i tehnike za razvoj IS
Jedna od metoda je BSP (Business System Planning) metoda. Ona ima široku
oblast primene. Nastala je 1955 godine. Do pre 15 godina koristila se za sve faze
životnog ciklusa razvoja IS. Međutim sa porastom zahteva organizacije razvijaju se
nove metode koje se koriste u različitim fazama. Ali u fazi planiranja IS isključivo
se koristi BSP. Sledeća metoda je SSA-metoda i ona je procesno orijentisana. Vrši
se pomoću dijagrama toka podataka, sredstava za predstavljanje logike procesa i
rečnika podataka za model funkcija. Ovom prilikom treba pomenuti i dve tehnike.
Prva je modeliranje procesa i ona je namenjena organizovanju i dokumentovanju
strukture i toka kroz procese posmatranog sistema. Druga je modeliranje podataka
koja je namenjena za organizovanje i dokumentovanje podataka sistema. Pored ovih
metoda i tehnika važno je reći da postoje i sledeće: izrada prototipa, JAD, RAD,
objektno orjentisani dizajn i sl.
17
4. ANALIZA ZAHTEVA KORISNIKA ZA PODSISTEM

UPRAVLJANJE NALOZIMA KLIJENTA – “Šumadija broker”
Juna meseca 2001. godine u Kragujevcu osnovna je brokerska kuća »Šumadija

broker« a.d. – berzanskog posrednika brokerskog i dilerskog načina trgovine, kao
jednu od prvih institucija ove vrste ne samo u Kragujevcu, već i na području čitave
Šumadije.
Svoju perspektivnosti i profitabilnost ulaganja sopstvenog kapitala pokazali su
osnivači: Osiguranje »Takovo« a.d. Kragujevac (većinski), »Credy banka« a.d.
Kragujevac, »Auto Takovo« d.o.o. Kragujevac i »Omega« j.d.o.o. Kragujevac,
verujući da će njihov kapital, plasiran kao osnivački ulog ove brokerske kuće,
višestruko uvećati i time doprineti međusobnom poslovnom uspehu.
»Šumadija broker« a.d. je osnovana kao berzanskog posrednika brokerskog i
dilerskog načina trgovine, što znači da je ovlašćen za obavljanje trgovine kako u ime
i za račun svojih klijenata, tako i u svoje ime i za svoj račun. Ovakav nivo ovlašćenja
dobili su na osnovu visine osnivačkog kapitala, kojim su nam naši osnivači prvi
poklonili svoje poverenje.
Svoje akte i delatnost “Šumadija broker”ad, je uskladila sa Zakonom o tržištu
hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, i dobila dozvolu za rad
Komisije za hartije od vrednosti.
Svojim Klijentima, strucno i profesionalno pruža sledece usluge:
 Brokerski poslovi: posredovanje u trgovanju hartijama od vrednosti na
finansijskom tržištu (akcije, obveznice, kratkorocne hartije od vrednosti)
 Poslovi Korporativnog agenta: registracija i evidencija hartija od
vrednosti kod Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti – za
pravna lica (emitente) i za fizicka lica – akcionare.
 Usluge izrade dokumentacije i postupanje pred Komisijom za hartije od
vrednosti za emisije i primarnu trgovinu hartija od vrednosti
 Konsalting usluge u procesu privatizacije i svakom drugom istupanju na
finansijskom tržištu
 Svakodnevno širenje mreže klijenata koji svoje poverenje ukazuju
“Šumadiji broker”ad, je potvrda i podrška našim daljim nastojanjima da
svojim Klijentima pružimo što kvalitetnije usluge.
18
4.1 Analiza zahteva korisnika na operativnom nivou
Zahtevi korisnika na operativnom nivou:

 efikasna i brza obrada naloga klijenta,
 efikasno i brzo izveštavanje o trenutnom stanju akcija na beryi,
 prikupljanje informacija i izveštavanje o značajnim informacijama na način i u
vremenskim okvirima koji omogućuje licima da ispunjavaju svoje
odgovornosti.
4.2 Analiza zahteva korisnika na taktičkom nivou
Zahtevi korisnika na taktičkom nivou:

 uspešna koordinacija operativnog i strategijskog nivoa.
4.3 Analiza zahteva korisnika na strategijskom nivou
Zahtevi korisnika na strategijskom nivou:

 oslanjanje na prednosti korišćenja IS prilikom planiranja
 korišćenje prednosti koje obezbeđuje elektronsko poslovanje.
19
5. PROJEKTOVANJE IS ZA PODSISTEM UPRAVLJANJE

NALOGA KLIJENTA ZA BROKERSKU KUĆU „Šumadija
Broker”
5.1 Definisanje ciljeva poslovanja
Ciljevi poslovanja su:
 Rast profita za 15 % u odnosu na prethodni period,

 Više klijenata za 25 % u odnosu na prethodni period,
 Edukacija i zapošljavanje novih kadrova,
 Rad na unapređenju pravila i principa berzanskog trgovanja,
 Rad na razvoju finansijskog tržišta,
 Zaštita interesa klijenata.
 Dovođenje u firmu što većeg broja domaćih i stranih investitora,
 Rast prometa hartja od vrednosti za 20 % u odnosu na prethodni period,
5.2 Definisanje ciljeva IS
Ciljevi IS:
 Viši nivo zaštite podataka,

 Jednostavnost unošenja i prepravke podataka,
 Rad sa više dokumenata istovremeno,
 Uspostavljanje pune kontrole nad pristupnim pravimasvakog zaposlenog,
 Mogućnost hardverske i softverske nadogradnje,
 Podešavanje štampe svakog dokumenta,
 Obezbediti bolje oragnizaciju sajtu www.sumadijabroker.co.yu,
 Automatsko generisanje izveštaja potrebnih za rad pojedinih zaposlenih,
 Obezbeđenje sajta za prezentaciju,
 Lakoća snalaženja čak i neiskusnih korisnika,
20
usluga
računa
računa
računu
Procesi
vodjenje
vodjenje
stanja na
sredstava
ugovora o
Trgovanje
transakciji
vlasničkog
Prenošenje
Formiranje
Otvaranje i
Otvaranje i
trgovačkog
Klasa
Utvrđivanje
podataka
namenskom
za trgovanje
Naplaćivanje
posredovanja
posredovanju
Prijem naloga
Izveštavanje o R
R
R
C
U
U
Nalog za trgovanje
R
R C
Ugovor o posredovanju
Zahtev za potvrdu o postojanju namenskog računa
C C
Potvrda o postojanju namenskom računa
Zahtev za potvrdu o postojanju vlasničkog računa

Seminarski iz predmeta projektovanje IS
C C
Potvrda o postojanju vlasničkog računa
Zahtev za otvaranje trgovačkog računa
U C C
5.3 Projektovanje logičkih podsistema
Izveštaj o otvorenom trgovačkom računu
U
Izveštaj o realizaciji naloga za trgovanje
Nalog za prenos akcija
Izveštaj o prenosu akcija
Nalog za prenos novca
R C C C C
Izveštaj o prenosu novca
C
Potvrda o izvršenju transakcije
Potvrda o plaćenoj proviziji

Tema: IS za upravljanje nalozima klijenta
Zaključnica
R C C C
Izveštaj o prijemu zaključnice
21
PRIJEM
NALOGA
NALOZIMA
KLIJENATA
KLIJENATA
PODSISTEMI
REALIZACIJA
UPRAVLJANJE
UPRAVLJANJA
5.4 Model procesa
Pod metodologijom modeliranja poslovnih procesa podrazumeva se skup metoda

i alata pomoću kojih je moguće opisati potpuno, jasno, nedvosmisleno i formalno
skup poslovnih procesa u nekoj organizaciji, odnosno:
 definisati skup aktivnosti u svakom poslu, njihov redosled i uslove pod kojim
se odvijaju,
 procese na kojima se aktivnosti odvijaju i
 dokumente koji su ulaz, odnosno izlaz iz svake aktivnosti.
Jedna od metodologija poslovnih procesa jeste strukturna sistem analiza (SSA -
Structured System Analysis), koja se zasniva na principima opšte analize sistema.
Oznaka strukturiranost govori da se sistem može potpuno opisati korišćenjem
elementarnih operacija i njihovom kombinacijom nad elementima strukture i
uređenog toka podataka.
Koristi se veći broj verzija sistem analize u modeliranju sistema. Standardna
sistem analiza je jedna od često korišćenih verzija. Ova analiza se vrši pomoću:
 dijagrama toka podataka (DFD - Data Flow Diagram),
 sredstava za predstavljanje logike procesa i
 rečnika podataka za model funkcija.
Dijagram toka podataka služi za komunikaciju projektanta i korisnika,
tako što se opisuju tokovi odvijanja svakog procesa, sa izvorištima i
odredištima i internim skladištima svakog podatka. Time se formira mreža
procesa pomoću kojih se vrši transformacija ulaznih podataka u izlazne podatke. Pri
tome se koriste sledeće oznake:
Ovaj dijagram se formira na tri nivoa :
 konteksni dijagram ili nulti nivo,
 korenski dijagram ili dijagrami srednjeg nivoa i
 dijagram primitivnih funkcija na najnižem nivou
22
Dijaram konteksta, korenski dijagram i dijagram primitivnih funkcija dati su

redom navođenja na slikama 5.4.1, 5.4.2 i 5.4.3,5.4.4,5.4.5,5.4.6.
SLIKA 5.4.1 – Dijagram konteksta
23
SLIKA 5.4.2 – Korenski dijagram
24
SLIKA 5.4.3 – Dijagram primitivnih funkcija
25
26
27
SLIKA 5.4.6 – Dijagram dekompozicije
28
5.5 Model podataka
Modeliranje podataka je tehnika za organizovanje i dokumentovanje

podataka sistema. Naziva se i modeliranje baze podataka jer je model podataka
često primenjen kao baza podataka. Ključni pojam u modeliranju podataka je entitet
- resurs o kome poslovni sistem želi da vodi računa jer je nosilac podataka o
planiranim i realizovanim procesima u sistemu. Svaki entitet mora biti opisan
skupom različitih atributa koji predstavljaju određene karakteristike entiteta u
određenim vremenskim intervalima. Jednostavni entiteti se opisuju agregacijom
komponenti, a složeni skupom komponenti.
Skladište podataka (data store) predstavlja skup podataka, informacija i
dokumenata koje preduzeće koristi tokom svog poslovanja. Struktura skladišta
podataka predstavlja kompoziciju različitih atributa (polja), odnosno konstrukciju
čije su komponente atributi.
29
Skaldište podataka: NALOG ZA TRGOVANJE
BROKERSKA KLIJENT HOV

KUĆA
NALOG ZA NALOG ZA
TRGOVANJE TRGOVANJE
< šifra BK, naziv BK, adresa BK, tekući račun BK, fax BK, e-mail BK,
šifra KL, naziv KL, adresa KL, JMBG, broj lične karte,
broj naloga,
{ISIN broj HOV, posebni uslovi, cena HOV, količina HOV, CIF broj,
sifra emitenta, nominalna vrednost HOV, valuta},
vremensko ograničenje,
datum prijema naloga>
30
Skaldište podataka: UGOVOR O POSREDOVANJU

KUĆA
NALOG ZA POZICIJA
TRGOVANJE NALOGA ZA
TRGOVANJE
UGOVOR O POZICIJA
POSREDOVANJU UGOVORA O
POSREDOVANJU
< šifra BK, naziv BK, adresa BK, tekući račun BK, fax BK, e-mail BK,
šifra KL, naziv KL, adresa KL, JMBG, broj lične karte,
broj naloga,
broj ugovora o posredovanju,
{ISIN broj HOV, napomena},
datum ugovaranja,
mesto ugovaranja,
ovlasceno lice BK,
ovlasceno lice klijenta>
31
Logički model

KUĆA
NALOG ZA POZICIJA
TRGOVANJE NALOGA ZA
TRGOVANJE
UGOVOR O POZICIJA
POSREDOVANJU UGOVORA O
POSREDOVANJU
ČLANOVI
UGOVORA
32
Relacije (ERwin model)
33
6. DIZAJN APLIKATIVNOG SOFTVERA
6.1 Dizajn DB
Baze podataka (DB - Data Bases) su skupovi povezanih datoteka ili tabela.
Osnovna prednost DB je mogućnost deljenja podataka za više IS i aplikacija što uz
nezavisnost podataka i korišćenje savremenih sistema za upravljanje DB ( DBMS )
čini da je koncept DB istisnuo koncept datoteka. Za DB i datoteke zajednički
element je je polje ili atribut podatka koji se smešta ili opisuje DB ili datoteku.
Razlikuju se četiri tipa polja:
 primarni ključevi,
 sekundarni ključevi,
 strani ključevi i
 opisna polja.
Primarni ključ je jedinstveni identifikator zapisa u tabeli.

Sekundarni ključevi su alternativni identifikatori za DB jer mogu identifikovati
ili pojedinačan slog ili deo svih slogova.
Strani ključevi su pointeri za vezu sa slogovima različitih datoteka (tabela) u
DB.
Opisna polja su polja u koja se smeštaju poslovni podaci.
Dizajn DB se sprovodi sledećim koracima:

1) opisivanje strukture i kreiranje DB (NEW, CREATE),
2) opisivanje strukture i kreiranje tabela (NEW, CREATE) i
3) kreiranje relacija izmedju tabela (RELATIONSHIP).
34
Izgled kreiranih tabela u Microsoft Access-u:
Brokerska kuća
Članovi ugovora
HOV
Klijent
35
Nalog za trgovanje
Pozicija naloga za trgovanje
Ugovor o posredovanju
36
Pozicija ugovora o posredovanju
37
Na slici 6.1 prikazan je zadnji korak u dizajnu DB. To je poznati dijagram

zavisnosti entiteta.
SLIKA 6.1 – Dijagram zavisnosti entiteta (Relationships)
38
6.2 Dizajn ulaza – ekrana za registrovanje podataka
SLIKA 6.2 – Osnovni ekran (Switchboard)
SLIKA 6.3 – Ekran za izbor obrazaca za unos podataka
39
SLIKA 6.4 – Ekran za izbor izveštaja
SLIKA 6.5 – Ekran za unos podataka (brokerska kuća)
40
SLIKA 6.6 – Ekran za unos podataka (kombinacija ponuda i pozicija ponude)
SLIKA 6.7 – Ekran za unos podataka (HOV)
41
SLIKA 6.8 – Ekran za unos podataka (nalog za trgovanje)
SLIKA 6.9 – Ekran za unos podataka (ugovor o posredovanju)
42
6.3 Dizajn izlaza – izveštaja
SLIKA 6.10 – Izveštaj
43
44
45
46
6.4 Dizajn posebnih informacija iz više tabela - Upiti
Nakon kreiranja tabela i relacija, moguće je dobiti određene informacije na

osnovu upita , koji koriste podatke iz više tabela i određene kriterijume. Upiti mogu
biti:
 selektivni (statički, fleksibilni, nova računska polja,…),
 agregatni,
 unakrsni,
 upit nad upitom,…
Selektivni upit:
Svi nalozi cija je vrednost veca od 100000.
47
Fleksibilni upit:
Prikazati sve naloge sa cenom većom 10000 i proizvoljno unetom sifrom BK.
48
Agregatni upit:
Broj naloga na nivou BK sa cenom većom od 15000.
49
Računsko polje:
Vrednost svih pozicija naloga za trgovanje.
50
Upit nad upitom:

Prikazati vrednost svih naloga za trebovanje.
51
7. ZAKLJUČAK
 Savremeno poslovanje karakterišu visoki zahtevi klijenata, žestoka konkurencija, nove

tehnolgije i novi koncepti i standardi.
 Imperativ savremenog poslvanja jeste postojanje savremene i moćne informacione podrške,
tj . postojanje razvijenog IS.
 Razvijeni IS dovodi do poboljšanja interne organizacije, ali i do boljeg ibržeg
prilagođavanja tržišnim promenama, što je uslov za pobedu konkurencije i viši profit.
 Iz svih ovih razloga brokerska kuća „ŠUMADIJA BROKER“ treba da formuliše strategiju
razvoja IS i da primeni IS.
 Njegova primena olakšaće poslovanje ove brokerske kuće, izmeniće odnos između
brokerske kuće i njenih klijenata, u smislu bržeg i efikasnijeg zadovoljenja njihovih potreba
i otvoriće sasvim nove mogućnsti u radu i konkurentskoj borbi.
52
8. LITERATURA – IZVORI INFORMACIJA
 Informacioni sistemi, Zora Arsovski, Kragujevac 2002.

 www.sumadijabroker.co.yu
53
PRILOZI
 naloga za trgovanje
 zahtev za uključenje hartija od vrednosti - akcija na slobodno berzansko tržište
 ugovor o uključenju akcija na slobodno berzansko tržište
54

Is Za Upravljanje Nalozima Klijenta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Is Za Upravljanje Nalozima Klijenta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

Predmetni nastavnik: Kandidat:

Kragujevac, februar 2008.

2.Poslovni sistem i IS....................................................................................................5

8. Literatura – izvori informacija ..................................................................53

Za prognoziranje uslova u kojima će se preduzeće naći u budućnosti potrebne

U razvoju IS koji obuhvata životni ciklus IS koristi se veci broj metodologija i

Principi u razvoju IS su:

2. POSLOVNI SISTEMI I INFORMACIONI SISTEMI

Moglo bi se reći da je današnje poslovanje teže, rizičnije i dinamičnije nego

2.1 Koncepti i definicije

Razvijeni su brojni koncepti IS. Ako menadžment preduzeća sagledava da se

Informacioni sistem je skup komponenata organizovanih tako da

Informacioni sistemi (IS -Information Systems) mogu se zasnivati na

2.2 Nivoi upravljanja i odlučivanja i vrste IS

2.3 Uticaj okruženja na razvoj IS

Informacioni sistem obezbedjuje potrebne informacije za upravljanje

1. povećanju složenosti i promenljivosti poslovnog okruženja,

Povećanje konkurencije i globalizacije ekonomije ogleda se u promeni

2.4 Podrška IT poslovnim komunikacijama

2.4.1 Osnove poslovnih komunikacija

Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmedu

Faktori koji utiču na nivo primene informacionih tehnologija (IT) u poslovnim

a aspekta vremena i prostora podrška IT poslovnim komunikacijama može se

Podrška IT poslovnim komunikacijama može se grupisati i podeliti na sledeći

2.4.2 Podrška grupnom radu

2.4.3 Elektronske telekonferencije

Elektronske telekonferencije (teleconferencing) ili video telekonferencije (video

2.4.4 Elektronska pošta

Elektronska pošta (E-mail), omogućava višestruki pristup komunikacijama

2.4.5 Elektronska razmena podaka

Elektronska razmena podaka (EDI - Electronic Data Interchange) je vid

2.5 Internet i elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje predstavlja elektronski prenos i razmenu

Procenjuje se da se Internetu svakodnevno priključuje 20-tak hiljada novih

3. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

Razvoj IS podrazumeva primenu raznih konkretnih principa, metoda,

Planiranje IS je prva faza u životnom ciklusu razvoja IS, a istovremeno i

Model planiranja IS obuhvata:

Najčesce korišćeni modeli planiranja IS su model 4 osnovna stupnja i model

Model 4 osnovna stupnja je generički model planiranja IS i obuhvata sledeće

2.1.1 Strategijsko planiranje

Strategijsko planiranje je prvi stupanj u modelu planiranja IS. Izlaz iz ovog

3.1.2 Analiza informacionih potreba organizacije

Analiza informacionih potreba organizacije je drugi stupanj u planiranju IS.

3.1.3 Alokacija resursa i ocena investicija

Alokacija resursa i ocena investicija je treći stupanj u planiranju IS.

3.1.4 Planiranje projekta IS

Planiranje projekta IS je četvrti i završni stupanj planiranja IS.

Analiza sistema ili sistem analiza (System Analysis - SA) obuhvata

3.2.1 Faza preispitivanje postojećeg projekta i planiranje novog projekta

Ova faza praktično obuhvata planiranje IS u užem smislu. Fokusiranjem na

3.2.2 Faza studije u analizi sistema

3.2.3 Faza definisanja u analizi sistema

U fazi definisanja u analizi sistema jos jednom se preispituju ciljevi i zahtevi

Dizajn sistema je vrednovanje alternativnih rešenja i specificiranje

3.3.1 Faza konfigurisanja sistema

U ovoj fazi se vrši identifikacija mogućih rešenja, njihova analiza i predlaganje

3.3.2 Faza obezbeđenja resursa

Faza obezbeđenja resursa nije neophodna ako se nad postojećim informacionim

3.3.3 Faza dizajna i integracije sistema

Faza dizajna i integracije sistema, u širem smeslu, obuhvata zahteve vlasnika i

3.4 Softverski inženjering

Softverski inženjering je skup aktvnosti, metoda i tehnika koje obuhvataju