Rani govori G.1.Gurdijeva POGLEDI IZ STVARNOG SVETANaslow originate: Gordjieff Views fiom the Real World Larly Talks in Moscow, Pssenniki, Tiflis, Berlin, London, Paris, New York and Chicago As Recollected by [hs Pupils Sva prava prevada i objavljivanja zadviava izdavaé GURDIEY Sedarats Poechag Rudic Mira Popare 92, Beograd Pogledi iz stvamnog sveta Provodt Predrag Rui Kori: Ana Momizov Ratt gavort Priprensa: Mladea Stanojevie cleand av Most, Fsentuein, Villon Berlina, Plasmas: 064 28033 11 Loaslen, Parte, Niagorkus ¢ Cikapye, ‘po sedan njegortmlenikt Labsialinjens se mo potas? Sanosinta Gueitijer dreitea Goriiestinsto@ otra ony Prov Fsalanjes ooprad, 2006. Taxa: 300uvop Gurdijev poste dobro poznat kao nosilac novog toka misl govckovoy situaciji, koja se ustanovila kroz vekove u prelomnim vremenima hudske istonje. ‘Ceivtt veka paste sinrti, njegovo se ime izdiglo iznad mnoswva ghsina i danas je prepoznat kao velika duhowna saya, kno ons Koji je jasno video smer koji zauzima moderna civilizacija i koji se CHP Karanonzanuaj y nyB eau pribvatio mada za Kulisa radi pripseme Tudi na Zapadu da otksija Cponje, Beorpaa xa sebe 1 eventualng tite medu Eovedanswom acosposmn dine Haposis GaBsniovers Cpr nicu da je Bige jedina ncunitiva stvarnost 14 Eppes PL Obtisi njegovog Fiver su poxnoti éitsocima njegove druge i " % 929 Fyphisjen TH tuede sexije, Sasi sa Ezazetnion Guudima (objavyeny 1963) i Zeol je * soavan sane kad, Ja jesan” (privarno abjavljeno 1978) Typbujos, Feopraje Hnanonses Roden na granici Rusje i Turske 1877. u Gadnim, skore Pogledh iz stvarnog,sveta ani yovor! Gurdijews [prevod Predaig Ru). Inbliskim ckolnostizna”, njegove obrazovanje u vreme dedaitwa 1 iad. - Beograd : P, Rudié, 2006 (Beopsad + bs). - 264 str lusts. 5 nije ma dalo odgavor na brojna pitanja, pa je kao mladié krenuo Beem 1 polzaga za jjudima koji su postigli potpuno poznavanje hudskog Proved dels: Views from the Rel World / Goede. “Rani govort w ivota. Njegova zana purovanja po neidenufikovanim mestima Mosher, Fsentokia, Tifiss, Beslina, Londons, Pazza, Njnjosku 1 Cog Centalne Aaje i Szedujeg Istoka pottajala su dvadeset godina koje su pokupil njgposd wenia” —> att 3. Taxd 300, ~ Ueods st, 5. Po porratku poteo je da okuplja uéenike u Moskei vot! prvog Belefka iudavaéa: se: 9-12. svetskog mata i nastavio je rad sa malim delom sledbenika dok se ASB 86.908067-0-9 selio, takom godina ruske revolueije, de Ksentukija na Kavkazas, yatim preko “Lifisa, Konstantinopolja, Berna 1 London do 8) yphites, Peopmyye Mrarromn (1872-1949) Chateau du Prieuré-a blize Pariza, gde je ponovo, a Sirem obima, by darcacdoaie otvorio Institut za batmonigan rizvoj coveke 1922. godine. Posle COLSSSRTD 128001804 njegove prve posete Americi 1924, saobracajna nezgoda prekinulPrghal ix stnarnag seta je dalje planove verane ra Institut. Od 1924, do 1935, usmerio je svu svojn energiju na pisacje Ostatal: divota proveo je uw intenzivnom radu, wglaviom sa francuskim ucenicima u Patizu gue je, wakon potpune pripreme za posthumny wdavanje o Njajozku i Londoma njegove prve sesije, Belzebstlave poite snom anita, wtat0 1949. U emu se sastoji njegovo udenje? T da li je svakom sazun- Ijivo? Pokarao je Ga evoluelja goveka - tema istaknuta w nsuénom mitfjenju v njegove mladosti - ne moze da se dostigne kroz ‘aticaje na mase veé da je rezultat individualnog unutrasnjeg rasta; dda ye taka unutraénji pogetak bio cilj svih xeligin, svi Puceva, al gahteva disektno i precizno zaanje menjanja shodro Kvalitens unateainje svesti svakog Coveka: znanje koje je bilo vacursno na mestima koja je posetio, ali koje mode biti destigauto samo uz isicusno vodenje krox dugottajno samoprougavanje + tad na seb. Krox redosled njegovih ideja 1 verbe koje je bez menjao, umovi svih koji br dosh k njemu postajali su etvoreni za naj- potpunije nezadovolstvo sobor i istovzemeno va ogromn skal svojih unutrainjih mognénosti, na takew aagin koji niko od njih ne bi nikad vise zaborsvio. Ptikaz véenja koji je Gurdijev dao u Begebubonra pritania je enutrainje prettuéivanje panorame celokupne istorije Hjudske Yauitare, od stvaranja Zivota na planeti, preko uspona 1 padova civilizacija do modemnik vremena. Sreom, postoje rapisi ajegovih ievornih reéi 1 nepostednih opurstava datih a sazgovorima, govorima i predavanjima a Pricaré-u, i tokom putovanja iz jedsiog geada u drugi sa uceni- cima, éesto uw 1e8kimn uslovima, To su. govon sadrzant w ovo} knjizd. ‘Sastoje se od beledlsi sa predavanja sakupljenih po secanje oni oii su ih shiSali i pozom verno zapisal. Cuvane kao blago § padljivo StiGene ad zloupotrebe, éak se 1 éinjenica postojanja ovih bbeleski saznavala postepeno. Lind Nekompletne Kakve jesu, dak fragmentame uw nekim sluéa- jevima, njihova zbirka je autemtiéno tumagenje Gurdijevijevop psstupa radu sta scht, onako kako ye wan udenicima a potrebnom trenutka., Sraviée, éak iu ovim beleskama po seéanja, upadljive je da ie bez obzira na raznolikost shugalaca -u nekim siugajevima, ljudi dugo bliskih sjegovoj ideji, w drugien judi pogwanih da se stetnu sa ajim prvi put - uvek prisuran ist Hjadski wea alas, sti €ovek izaziva jedan prisan adgovor u svakom od U predgovoru prvom izdanju knjige, Jeanne de Salzman, koja je provela trideset godina sa Gurdjevim od 1919, u “Tiffise do ajegove stnati, i udestvovale u swim stadijumima njegovog, cada, tak bivajuéi odgovorna za grupe poslednjih deset godina ajesovog Zivora izjavijuje da: Danas, kad se Gudijevijevo utenje izudava i ptaktikuje od znagajnog broja sstevdivackily gropa u Americi, Eveopi i éa Axi, izgleda pozelino da se baci svetly na fundamental kaakeeristiku ajegovog uéenja, tj, da dok je ttzena istina uvck bil: ista, forme kroz koje je pomagao uéenicima da je dosegnu sludile su samo za odredeno vreme. Cin Li sc aovo razumevanje postiglo promenila bi se forma. Cianja, govori, diskusije i prongavanja, koji su bili glvna osobina sada va odredeno vreme i stimulisali razum do tadke orvorenosti ka porpune novom nadinu gledanja, bili bi i jednog ili dcugog rzloga odjedaom odbaéeni. To bi zateklo uéenika. Sta je njegov intelekt postao sposobun da raruime sad se moralo iskusiti kror oseéanie. Neogekivane okolnosti su astvarivane mdi prekidanja navika. Jedina moguénost suogavanja sa novom simacijom postojala je kxoz duboko samoispitivanje, uz potpunu iskrenost koja jedina mo2e promenia kvabtet Fudskog oseéanja. faim se od samog tela traiilo da sakupi svu energiju svoje peinje da bi se usaglasilo sa poretkam kome treba da i 4 Posle top, iskustva Eovek je mogao da prati njegow kuts na irugom nivouPagled ig stoarnog svete Kao fto je sam Gurdijey obiéno govotio: Sv delovi kojt gine Igudsko bige mozaju biti obaveéteat - obaveitent na jedini natin koji je odgovarajuéi 22 svakog od njih - insée Ge razvo) biti naopak i neée moci da napredje.” Ideje su bile poziv, poate za drag avet, poziv od onog ko zaa i ko je ustanja da nam pokaze put. Ai tzansformacija udskog, bia zabteva neko vise. Ona moze biti postigauta samo ako postoji sivarni suscet izmedu svesne sile Koja se spusta 1 potpunog predavanja koje mu odgovara. Lo dovodi do fazije Novi Zivot tada moze da se pojavi kroz novi skup okolnosti koje samo ncko ko ima objektivan svest move stort raeviti, 'Ali da bi to razuinco pojedinac mora prod sve etape 10g ranvoja. Bex tog iskustwa i razumevanja rad ée izgubiti efektivnost 1 okolnosti ge biti pogreino interpretzane; neée bid date o pexvom trenutku i situacije i napori é astati aa nivow obiénog, Fivota, beskorisno se poravljajué.” Oudbjeni ising je prikax razgovora sa Gurdijevim zapisan od strane -moskovskog udenika 1914 koji je spomeauo P. D. Uspenski uw U posragé xa tidesnan, To je prvi - verovatno i jedini - primer niza escja o Gueijevljevisa idejanie Koje je zamislio uw tom periodu, Njegow autor je nepoznat, Gown sa nporedivani i ponove grupisani uz pomoé gue Tomasa de Harvmana, koja je od 1917, prisustwovala svim susretima i tako mogla garantovati njihovu aurentiénos ‘Zapaziée se da v0 delovi ckih govora (ukFucujudi one koji poginjn st Za precizao provéavanje”, ,.Na sva moja pitanja” i LDve seke”} a stvari izrat materijala koje je Gusdijew kasnije Jskoriscio w samo mualo drugaéijem obliku kad je pisao postednje poplavlje Belaububoush pris sor re Neki od Afirigama bili su publixovani ranije za raGun Zivota a Prieuré-s. Bill su ispisani specijalnim pismom, zatsnim samo ucenicima, na zidovima Studijske kuée gde su odréavani govori TAL ogishigoalnae pram pe) BELESKA IZDAVACA‘ Oabjis iin je pakar, ko} je apsao jedan od njegovib eas teak, po posesi Gurdijevu u blizini Moskve pre Revolucie. To Je prvi verovatna i jedini iz niza eseja o Gurdijevjevim idejama za koje ye on dao odobrenje da danovi njegovog kruga a Moskvi 191d. treba da pién, Autor je nepoznat 4, predint taskom re voluetjom, Gusdjey se pretelo na Kavisnz i projekat je bio napusten. i ova) ese} je Givin govremeno u Mosk keo avod 72 Jude koji dolae hod Gurdijeva pvt put, kako je zapisao P. D. Uspenshi uw U patric desu Gari su seéanyi na mnzgovore koji sa se odeavali skoro svake veéeti zmeda Curdijeva i nekolicine posregenth sledbenika, tokom selidbe Instituta 2a hattionidan ra7voj éoveka, u najtezim, okolnostima, od Esentukija aa Kavkara do ‘Tiflisa, Konstan tiaopolja, Bedlina, Londona i konacno Chateau du Prieuré-a, Fotenblou, blzu Parzas 1 kode iz zarvorenily predavanys koje fs an foam ask pose Ares Naalost, tj dmgocen: material nije direktan prepis Gordijerhevih red, Du bi pomogso usenisinna da postigay sanje slobodae paznje neophodne va ruvmen sa njim na susretima, Gutdijer nije dovvoljavao da se vode beleske dok teku njegovi govon. I pored tga, nekoliko dalekovich slusaia Hyjugom snogom paméenja iv najvesem droju sinéajers her Guderhyevog,enanja - belet su poste bilo sari ili sa jos neki sve Sta su Gull, Delethe koje su saduvall ravligti Hadi postepeno se puikupliane, uporediwane, prerudivane gue je bilo potrebno 1 raiv- 4Prgled 1 stray svt provemavane Gieanjem agglas nickima od onih Koji so sinsalk originalne govore. ‘Nekompletne kakve jesu, éak fiagmenrarne w nekim sluta- jevima, one sw aurentiéno rumatenje Gurdiierlievog pastupa radia ra sebi, onako kako je iziagano uéenicima u potrebaom trenutku. ‘Zapazige se da su delovi nebib. govors (akljuéuiués one kot podinga sa yZ8 precizno prowdavuaje”, Na ses moja pieanja” "Ove seke) uw stvari irazi materijala Koje je Gustijer kasnije Ekosistio u samo malo drugadijem oblika kad je pisao poslednje poglavije Od autora” Belzebubonth pri svn sane Nek oa “Yjoriqania bill su publikovani ranije va tigen Fvota a Pricusé-u, Bib st ispisani specijalnim pismom, znanim samo agenicima, na zidovima Studijske kuée gde su odrzavani govori,1914. Odbljesci istine aptsand 1 jedsom of Gurigeejenih krugone w Moskvi Cudai dogadaji, neshvadjivi sa obiéne tacke pledita, vodili su mo} Aivot, Mislin na one dogadsje koji atigu na Zovekov unutrainji Zivot, korenito monjajuéi njegov peavac i ed, stwatajaéi nova razdeblia w njema, Nazivam ih nesbvailivim posto je ajihova pavezanost bile jasna samo meni. To je bilo kno da je acka nevidljive osobs, mdi odredeaog cilja, stvotila okolnostt nn mam divoinom puis koje sam, u creautku kads mi je to bilo najpot- rebnije, pronaiao naxzgled sluéajno, Vaden talevim dogadayima, od rinih sam se godina navikao da posmnattam sa velikom pro- nieljivoséu okolnosti Koje me okraZuju i da pokusam da shvatim princip koji ik povezuje i pronadem a njihovim medusobnim adnosima sice, potpunije objainjesje. Moram tedi da je ono Sto me u svakom spoljaénjem rezaltaeu najvige zanimalo bio skriven wesok Koji ga je tzazivao. Jedinog dana cokom mog Jivota, na taj isti pividao dudaa agin, susrea sam se Beem u lice s okultizmom i zainteresova0 za jee lao za nea dubok i barmonigan Glozofski sistem. U irenutka kad bik dosegao neSto vie od istog interesovanja, ponove bih izgubio, ise onaka iznenada kao Sto sam pronaiao, moguénost nastavljanja ajegovog sistematskog prouéavanja. Dra- gin reéima, bio bih baéen iskljuéivo aa vaste izvore. Ta} gubitak Lucio mi je na besmislen prekid, ali sam kasnije prepoznao u ajema awn stepenik u toku mog Zivata, pun Gubokog zaaéenja. Medu- sim, to je prepoznavanje doilo mnogo kasasje. Nisam odsmpio acgo sam nastavio na vlastita odgovornost i rizik. SPoglea i stetnog soa we wa nesavladivi preprekama, koje su me cerale da odustanem Sroki hotizonti su se otvarsi mojoj viziji i pos Eesto sam gresio i uplitao se. Gubeéi, kako je cam vee otkrio, ostajao sam da kruZim oko istog mesta, kao sa dren maylom, U traganju sam naginio pano napora i oigledino beckorisnog rada, nagraden ceadekvatoim seauhatima, Danas, vidiin da ijedan napor nije nestao uzatud i da je svaka geeSka postutila kao potoka7 prema istini ‘Zatonio sam uv izucavanje okulte literarure i bez preterivanys mogu reéi da nisam samo itso nego vsvajao stiphive i istrajao yeti deo easpolovivog materiala, pokusavajuéi da ubvatim smisso jramumem skeiveno izmedu redova, Sve to postutilo mi je da se fiverim da ne mogu naéi ono Sta trazim w lyjigama: mada ser noéivan obtise veliCanstvene strukture, nisam mogao da je vie jasno i razgovetno, Teagao sam 2 onima koji bi mogli math vajednitha inxere- sovanja sa mnom, Neki su iggledali kao da su pronadli neito, ali w bliem ispitivanja video bih da su oni, kao i ja, pipali w mraku Nastavio sam da se nadam da éu na kraju oagi Sta an je potrebnoy teagan sam va Zivim govekom, sposobnim da mi da vile nego Sto mogu naéi a knjizi, Tragao sam twrdoglwo i istrajno + poste svalkog nevspeha nada se ponoco budila i vodila me novo) po- tzazi. Se ovim na uma posetio sam Egipat, Indiju i druge zemlje. Mnogi od tih susreta nisu ostavily nikake teag, ali su neki bib od velike vainosti Nekoliko je godina profilo; meda moje poznamke ubrajam i eke sa koja sam, xbog nasih zajednitkih interesovanja, bio teainije povezsa, Jedan od meni blizih je bio izvesni A. Provel smo ne mali bro} nepsospacanih noéi, naporno razmisljayedl Gelovima kajige koje nismo razunaeli i tragajuci za odgovarajacim objagnjenjima. Na taj sto se natix prisno upozaali ‘Ali tokom posledajih fest meseci podeo sain da rapetam, evo tu cetkiny intetvalima, a zatim éeSée, nesto éadno u vezi sa nyjim, Nije da mi je okzenvo leda, ali je izgledalo da je posto manje jainteresovan za traganje, koje je meni i dalje bilo od Fivotne zgledato, on0 ito Oddhjset iste Savsti, Isiovsemeno sam video da alle vaboravio na to. Cesta je radavao ideje i davao komentare koji su postajali poipuno shvatljivi tek posle dagog razmisljanja. Ne jednom sam mu stavio primedbu, ai je om uvek veito izbepavao rargovore nia tu tomu, Moram priznati da tae narastajuéa ravnodusnost A, koji je bio sali drug mog rda, dovela do potiStenil zazmiSjanja, Jednom sain otvoreno ZovorIO 58 ajim o rome - jedva se seéam na koji nadia, Ko ti je rekao”, usprotivio se A, da te napuktam? Sagekaj malo i videées jasae da gredis.” Ab iz nekog mzloga ni ove primedhe, ni neke druge koje su mi ponckad 2vaéale éudno, nisu me zainteresovale. Mozda zato ito sun bio okupiran mixenjem sa idejom moje potpune usamlje- nosti ‘Tako se to nastavilo. ‘Uck sad vidim, uprkos oevidao} spuso- nos za posmatranje i analizy, da sam prevideo glavni faktor, koji je bio aeprekidne pred mopm ogima, na naéin kojt je neoprortiv. Ali neka Ginjenice govore za scbe. Jedsog dana sredinom novembra proveo sam veée sa prijateljem. Razgovor je bio 9 remi koja me malo interesovals. Yokom pauze u regovoru, moj domaéin je rekao, ,.Usput, zngjuéi 2a tvoju naklonost proma okultizrmu mislim da bi te jedan Akaak w danaénjem Golds Mosévi (Glasu Masten) intexesovac.” 1 pokazao mi je élanak nasloeljen ,Oolo teatra”, Govotia je, dajuéi kratak sadréaj, 0 scenariju srednjevekovne misterije, Borba madioniari: balet koji je napisao G. 1. Gurdijev, orijentalista koji je bio dobro poznat u Moskvi. Pominjanje okullizma, sam naslov i sadraj scenarija, probudili su kod mene veliko interesovanje, ali niko od prisutnit Ijud nije mogeo da mi da nikakwa informacje tome. Moj domacin, vatteni jubitel baleta, priznao je dau njegovom krapu ne 2na nikoga ko odgovara opisu u élanku. Isekao sam ga, uz njegovu dozvolu i ‘odaeo ga sa sobom. Neéu vas zamarati izlaganjem razloga moje zainteresovanosti za ta) anak. Ali je posledica bila da sam donco évrstu odluku uPoledi i stnarag sta Tubote ujauma da aadem g, Gurdijeva, pisca scenanja, por svake cenu. ; ‘Te iste veer kada me posetio A, pokazao san mu élanak Reka cam mu da je moja samera da ptonadem gGurdijeva t itao ga za mi : peee Fe prodiao clanak, poptedao me ixek2o: .Pa, Zein tiuspeh. Sto se tice mene, nisam zaintetesovan. Zar nismo sali dovoljno takvih préa2” f spustio je clanak sa strane sx izgletom rav- hodufnesti, ‘akav stav prema fom pitanju bio je tako bladao. da com odustso i utonue u vlastite mish; .. je sakode bio zamisijen, Nai se mizgovor zaustavio, Dugu dinu prekinue je A, spustvét jules na moje fame. "Gilet, rekao je, memo) biti uvzeden. Imam svoje tazloge, koje éu ti kasnije objasniti, §to sam u tako edgovowio, Ali éu 3, pixo, postaviti nekoliko pitanja koja su fake ozbilina” aaglesio je Fe tako” ~ ,f ne mode at zaati koliko su ozbiljna.” Nekako Seni raguden izjavom wzeratio sam, ,.Pitaj” oo “ Zbilla, reci mi 7aSt0 Zcls naéi g.Gurdijeva? Kako ée8 ge exit? Koji eS ol slodri® Tako tvoja potraga bade vspetia, na koji €e8 anu nadin pric?” . Tepeva bexvaljno, ali podstaknut ozbijackés A-ovoR pone: anja, kao 1 pitonjima koja je postavio, objasajavan sam pravac nog razmigljanja. ; ‘Kad sam zavrsio, A. ie preino preko onog fa sam rekao 4 cm au ti edi da neces nidta madi.” “ ee eee ogee?” wwrezatio “am. » Meat iglela da balets accantio Borbe madinnilara, odvojeno 08 toga 50 je posvecen Geicena, tke da je tako nevatan da bi se ajegov autor mogie izgubiti bez taga.” Nije to pitanje autora. rarpovata sa tobom kako bi ng”, eked je A ; Pignao sam na Tor Za8to zamisljad da on ..2” Ja migta ne sumitian’”, packinuo me A. ut gar Ab da te ne dram w aepvcenowt, edi éa W da ja zum dobro taj sceaatio, velo dobro Stn vie znam njegovog autora, g- Gurdijeva, liéno t poznajem ga Motes ga naéi. Ali on neée beet! da Obese isting veoma dugo, Nadia koji si jzabrao da ga naded mode devesti do toga da ga upoanag, ali ne kako bi ti 3eleo. Veruj mi, ako mi dozwolis mali prijateliski saver, sageka} jo8 malo. PokuSaéu da ti upsiligim sustet sa g. Gureljevim na nadin koji ti Zeli8..... Pa, sad motam poéi.” CU rajvecem zaprepascenju vaustavio sam ga. ,,Cekaj. Ne motes jof da ide’. Kako je dotlo do toga da ga unai? Ko je on? Zaito mi nikad pee nisi govorio o njermu” Ne take inaogo pitanja”, rekao je A. ,Kategoritki odbiyam da ‘aa njih sada odgovorim. U pravo veme odgovoriéu, Siri svoj duh a meduvremenu; obeéavam da éu udinitt sve Sto mogu da te upoznam.” Upskos mojim najupornijim zahtevima A. je odbio da odgo- voti, dodaqui da je u mom interesu da ga ne zadsavam vite. Oko dva sata u nedelju, A. mi je telefoninie i kratko rekao: wAko Zell, budi ma Zelezni¢koj stanici w sedam sati.” A kuda emo igi?” pitao sam. yKod g, Gurdijeva”, odgovorio je i spustio sluéalicu. On se siguno ac ustruéava preda maom”, bljesnulo je kroz mo} um, ,€ak me nije pitao ni da Hi mogs, a dogodilo se da imarn vaian posto veéeras. Pored toga, opite ne znain koliko éemo daleko moxati ii. Kad emo se viatiti® Kako x abjasniti kod kuée2” Ali onda sam pomistio da ne lidi na A. da previda okolnosti mog, Zivora; tako je ,va%an” posao brzo izgubio svoju vadnost i poéeo sam ca ikéckujem odredeni as. Postavdi ne- surpljie suyao sam na stanicu skoro sat vremena ramije i éekao Konaéno se pojavio, ,Dodi brz0”, rckao je pozurujuél me. almam katte, ZadrZao sam se i kasnimo.”” Pratio nas je nosaé sa nekim velikim koferima. ,Sta je to?” pitao sam A. ,,Zar odlazimo na godinu dana?” Ne”, odgavorio je smejudi sc. ,Vratiéu se s tobom; koferi se ne tiéu nas.” Fauseh smo sedista i buduéi da smo Dili samt u kupeu niko nije ometan naé razgovor. Da liidemo daleko?” upitao sam.Poe stnarnog soca “A. je pomenuo jedno od izletiinih mesta bliga Moskve + dodao, .Da te poitedim daljeg ispitivania reét éu sve Sto je moguée, ali veéi deo ée bint samo za tebe. Sigumo, s pravom si gainteresovan 7a g, Gurdijeva kao osobu, ali ja Gu ti teéi samo: nekoliko spoljaSnjih Cinjenica o njemu, da ti dam orfjentacte Sto ce tige mog Eénog miiljenja o njema éutaéu, tako da moze’ potpunie dodi do sopstvemh utisaka, Kasnije Gemo ve vrai na ovn ten.” ‘Smestival se udobno v svoje sediste poéco je da priéa. Rekao mi je da je g. Gurdijev proveo mnogo godina tragsjuéi po Istoku sa odredenom svshom i da j bio na mestima hedostepnim evropljanizna; da je pre dve ill ti godine doixo w Rusiju i diveo u Pevessburgu, posvecujséi svoje napore 1 svoje conanje uglawnom sopstvenom radu. Ne take davme preselio se 2 Moskvu | iznajmio je seosku kucu bliza grada, da bi bio u stanju da mdi povuceno ber uxmemiravanja. U sklady sa ritnom samo jeu znapim periodiéno je posecivac Moskva, vinéajudi sopsivenoin radu nakon odredene pauze. Nije stmaseao At neophodno, zaldjucio sam, da kaze svojim moskovskitn pozna- nnicimna © seosko} uci i nikog timo nije prinao, Kako se dogodilo da ge upoznam’”, rekao je A, , tome Geno deugi put. To je, takade, daleko od banalnog,”” A. je nastavio da govori kako je 92 poznanstva sa g. Gurdijevim govorio o meal t ‘ma sa njim; ne samo da je odbio nego je ézricito zabvranio 2 mi govori bio ita 0 njemu, Na osnov mog upornog zabtewa da upounan g. Gurdijera i mog cilia dt tako néinim, A. je odlucio ds ga pita 03 jednom. Video ga je poste je otifo od mene prethodae noéi i g, Gutdijer se, posto je postavio mnogo detalj- nih pitanja © meni, slozio da me vidi i sam predlozio da A. treba da me odvede do njega te veteri, na selo. _Liptkos tome Sto te pounajem mnogo godine”, rekao je A on re siguiao bolje zna aege ja, na osnore onog Sa sam sy govorio. Sad shvata’ da t0 nyje bilo samo moje zamsjanje kad. eam ti rekao da ne bi postipao nigta ra obigaa agin. Ne zaboravs, mom posetlen Oddbiescé tine vellk je iaurctake naGingea za tebe 1 niko od onih koji ga poznaja nije bio tamo gée ides, Cak ni oni koji su mma najbli ne pret postavljain postojanje takvog utodisea, Taj izuzeuik dugujes mojo} Drepomic, pa te molin da me ne dovede’ u nezgodim. suse.” Jo8 nekolko drugih pitanja nije dovelo do odgovorn A, ali kad sain ga pitao za Barby madinilana ispriéso mi je njen sadeZaj u rnekoliko detaja. Kad sam ga upitao u veri neéeg to mi je rwpledalo nepodudamne, A. mi je rekao da ée g. Gurdijew sam govarit otoine, ako bude mislio da je neophodno. (Ova) mzgovor irazvao je u meni mnoStvo tisli i pretpostavk Posie cutnje, okrenuo sam se ka Aca pitanjem. A. mi je eputio siekalv zapanjen pogled i, poste krutke pauze, rekao: ,Saberi Soje mist, ih eS napraviti budalu od sebe. ‘Blizu smo. Ne torvei ch alin So sam we dove, Set se Ka jude eho 0 scam cif Posle ovog nije rekao afta vise Na suniel smo Gutke napustili voz i ponudio sam se da ponesem jedan od kofera. Tetin je najmanje tideset pet kilo- sgeuma, a kofer koji je nosio A. sigotna nije bio lak, Saonice sa Getiri sedita su na tas éekale. Bez redi smo zauzeli nasa mesta i vouili se cclin putem w dubokoj tifint, Posle petnaestak minata suonice su stale pred kapiju, Velika dvospratna seoska bua bila je jeden vida u udaljenom tsaja baste, Predvodeni naiim vozaéem koji je nosio prtlag, prosh smo kroz nezakljucanw kapija i krenuli prema kudi duz puta o€fSéenog od snega, Vraea su bila odiknnuta. A. ye pozvonio, Pusle nckog siemens glas je upltao, Ko je ume?” A. je ingovotio svoje ime. Kako si2" isti glas je izgovotio kroz pole ovorena vinta. Voeaé je uneo kofere u kuéu i ponove otiias. sino sada”, re je A, koje epledao kao da net ck {_Trlismo ho maa hod w Mado ovajeno pred Je arwoti vista 28 nama; nikog sje bilo a subi, «Spusd seoje stvasi", rckao je kratho, pokazujué na klin, Skinuli smo kapute {Day mi roku; ne bo} se, neéeé past.” Zawvonesi vrara évrsto iza sebe A. me uveo pravo u potpuno miaénu sob Pod je biepled fx stvarnag svete peckiven mickim Gbmom po kojern ome neéujno koraéali. Tsprudio sam suku iu goraku napipao teSku zavesn, koja je prchuila celom duzinom prcko neéeg sto je lcilo na veliku sobu, stvarajuéi vistu ptolazs do drugib vrata, Dx) sve} cil}, pted sobor”, A. je prosaptao i powukavsi lim Koj je visto Hamad vrata guinuo me pravo u osvetljenu sobu. ‘Nasuptot vat na niskom ofomame asslonjen na zie sedeo je sredoveeni Covel, sa stopalima prekrStenim po istoéajatkom Sbigaju; pudio je Gudno oblikowane nargile koje se stsjale na Iniskom stogién ispred njega. Pored nargila stajala je anata Soljica kafe, To su bile prve stvati koje su mi xapale xa oko. Gim sino véli, g Gurdijer ~ posto je to bo on - podigae je alsu i, mimo nas pogledavti, doéekao Klimanjem glave, Zatim mi je tekso da sedaem, pokazujuéi na otoman pored nega Niegov fea odavuo je onfjentalno porcklo. Poscbno su njeguve o€t pe vakle moju painjs, ne teliko po ajima samima nego po nation kako me je pogledso kad me pordravio, ne kao da me vidi pret put nego kao da me zn dugo i dobro, Seo stm i bizo posledae po sobi, Lzgiedsla je take neobiéno jednom Es ropijaninu da zeli. 6a je detaljnije opisem. Nije bilo nepoksivenog prostors, bilo Giliima bilo sekom vistom 2avesa. Jedan ogroman éilum prektivao je pod te prosttane sobe Cals s0 po njenim zidovima bili okaceni éilimi koji su takode prekrivali vrs | prozore, plafon jc bio prekriven starinskim svilenim Salovitns blistavih boja, 7a- divijujuce Jeph kombinacija, Sei su bit ma neubiéan agin navugeni prema cents plafona. Sveilo je bilo skrveno murniz staklenim zastorom Eudaog, oblika kot Hei na ogroman Jotosov ever, proinvodeei beli difwani sjay- Druga lampa, koje daje siénu sverlost, stajala je aa visokom stall lero od otomuna na kom smo sedeli. Nastonjen na Tevi zid palnrio se pijaaino prekriven starinskim draperijatna, koje su tako priktivale ajegor oblik da ber njegovih swetajaka ne bih pogodio Eta je to. Na zd preko puta pijanins bio je postavljen vel Gil, sa cbefenom koickcijom Zicanih insteamenata neobiénih oblika, media Kojima su iakode bile i Gaure, Drage dve helekeiye su a Oude iatine ulvafavale zidove. Jedna, starog oruzja sa ackim prackama, jata- gonima, kamama i drugim stwarama, bila je iza i iznad natih glava Na suprotnom vida, obegene o finu bela Zeu, nekoliko starih izrezbatenih lula bilo je arandivano a harmoniénu grup. Ikpol ove podeda ole, na pot ij odie sd ean ie lugacak red velikih jastuka prekrivenih jednim climom, U levom uglu, a Kea toda, bila je olandska peé preksivena ievezenom tkaninom, Ugao nadesno bio je dekorisan posebno fino kombinacijom boja; na njetma je visila kona Sverog Dorda Pobedonosca, aapravijena od deagog kamenja. Ispod je stajso mall omar u kom je bl ecko satus od elonove Kost rz iéite velidine; prepoznao sam Hrista, Budu, Mojsija i Muhameda; stale nisam mogao videti dovoljne dobre. - Drugi nisi: ofoman stajao je pored desnog vida. Sa obe strane bil su dva mala stola od abonosa i aa jedaom je bio ibtk 7a kf sa lampom za grejanje. Nekoliko jastuka i jastuciéa za Kkletanje bile J¢ sasuto po sobi w pailivom aereda. Sav aameity je bio ukraSen Kigiakama, zlataio vezom i érapuljima, Kao esion soba je prozvodila neobitne prijatan utisak pojagan diskretnim. tniasom prijamo pometunim sa aromom duvana. Pregledav’i subu okrenuo sam o€i ka g. Gurdijevu. Pogledao me je + imao sam jasan urisak da me je wzeo na dlan rake 4 vagno. Nevolino sam ae aasncio ion je udabio peed mimo i bez ‘aurbe. Pogledays A. rekao mu je nesto, Ni a i nacia i utisak se nije ponovio, x He me wie ledao na A. je sedeo na vei ; 1 velikom jastuku pored otonana, w istom poloaju kro g Gurdijer, 2a koji je izgledalo da mu je posta prirodan, Odmsh se podigno, weo dva velika bloka papira i dve siovke sa malog scola, jedau dao g. Gurdijevu a drug zadéao, Pobaau abril rekao mi je, ,Kad els kafo, posludi se. Ja éu vet.” Prateéi njegov primer, nasuo sam Soljicu i, vrativ’i se na syoje mesto, spustio sam je pored nasgila na mali sto. Zasim sam se okrenuo ka g. Gurdijeva 3, pokusavajuci da izrazim onoliko kraiko i nedvosmisleno koliko je moguée, obje io sam zaSto sam dosso. Poste kratke éutnje, gy. Guedijer iePale ix sinarnog seta Gukao: ,Pa ne gubimo dragoceno wreme”, pitao me Sta stvarno elim. Da inbegnerm ponavljaups, zabelediéu odredene Karakteristke raxgovora koji je usledio. Pre svega moram ds spomenem do- Hekle éudnu okolnost, Koju nisam zapazio w prvom teenutky, jmofda vato sto nisam imao vremena da o njoj razmisljam. G. Gusdijew nije govorio nski ni xeéno ni taéno. Ponckad je dogo raga 2a teéuma i zexzima koji su mu porrebat i stalao se okretao prema A-u za pomoé. Rekao bi mu dve il wi reels izpedalo je da ‘A. vata njegovu misao u vazduhu, razvija je i komplevira | daje formi koja je meni razumljva, tzglalalo je da je dobro upoznat sa temom o kojoj sino diskusoval, Kad je g. Gurdijey govorio A. ga je padljive posmatzao. Jednom reéju g. Gurdijer bi ma pokarao eko novo zZnagenie i brzo promenio pravac A-ovih mish Svakako, A-ovo poznavanje mene veoma mou je pomoglo da mi omoguel da sazumerm g, Gusdijeva. Mnogo put jeclnim nago- vestijem A. bi warvao ces kategorju mshi Slugio je kao prenosnik izmedu g, Guidijeva i mene. U potetku g- Gusdies je Ionia stalno da se obraéa A-u, ali kako se tema profirivala i ravvijala zahvatajudi nove cblasti, g, Giurdijev se sve rede okretao (Au, Niegov je govor tkso mnogo slobodnije i prrodnije; izgledalo ye da poteebne reci dolaze same t mogno bih se zakiet Ga je do kraja razgovora govorio wajéistifim raskim bez naglaske, feéi su sledile jedna crugu teéno i mimo; bile su bogate bojom, potedenjima, Zivopisnim primerima, Srokim + barmomoim pesspekcivama, Uz to, obojica su ilustrovall razgovor eazligicim ajagenmnima 1 serijama brojeva, koji su, uzeti zayedno oblikovalt gracioran sis: tem simbola, vista knjige u Kojo} je jedan broj mogso da izrazi celu gropu ideja, Navodili sa brojne pelsmete # fizike | mehanike, a naroéito iz hemije i matematike G. Gusdijey bi se ponekad obratio Acu kratkom primedbor soja se odnosila na nesto Dlisko Ava s vremena na vreme spor: jae imcna. A. bi klimanjem glave abazivin da je rvameo + Odlesc itive razpovor bi se nasavljao bez prokidanya. Takode sam shvatio da, dok podagava mene, A. 1 sam néi, . Druga Keakteristka je bila da san morzo da pitam veoma retho, Skoto u istom trenutky kada bi se pitanje poavilo i pre nego Sto bi moglo biti formulisano, tok razgovora bi davao adgo- yor, Kao da je g. Gurdijev znao unapred 1 anticipitao koja bi se pitanja mogla pojaviti. Jedaom ili dvaput nadinio sam pogresan pow pitajudi w veri neke stvaet koju bia mogao 2 sam da tazjasnim, Ali o tome éu govotiti na pravon mestu. _ Najbolje bih mogao uporediti pravi wok razgovora sa spinalom, G. Guedijer wzima plavnu ideju i, nakon njenog protirivania i produbljvania, kompletio keuy, njenog promiiljanja povrtkom ‘a poetna taku, koju vidiin, tako ree, spzed sebe, proSireav : sa vige dotaja. Novi krug i ponovo je jasnija 1 preciania ideja o Firini izvorne mish. Ne znam kako bib se osecao da sam bio nateran da razgovatam sa g. Gurdijevim tie.d-lite. Prisustvo A, 3 ispiiv mene ber moyg znania, Uzewo ui celini, one Sto je reteno donelo mi je neiskazivo zadovolstvo koje aikad dotad nisam iskusio. Obtisi te veli- Ganstvene gradevine, Koja mi je bila tamna i nerazamljiva, bili su sada jasn0 ocrtaai jae samo obs: vet | detajifasade, Voleo bih da opiem, makar i sumo priblino, suitiou cog rargovors, Ko ana da to: nece poros: nekomn t poricit signe, 00 sopstvenoj? To je svrha moje skice. _a¥i ste upoznat sa okultnom titeramrom” poéeo Getdice, spa eu aputiti pa formela Koja vam jp posaats fe Smaragine tals: ,Kako gore tako dole,” Jednostavno nam je da od cogs poéaemo da izpradujemo temelj nafeg razgovora, [sto- vremeno moram reéi da nema pottebe da se kotisti okultizam kao cosnova od koje se priblidavamo sazumevanju istine. latina govori za sebe u kom god obliku da se ispoljava. To cete porpuno razumen saino tokom vremena, ali Zelim da vam danas dam bar aio zazamevanja, ‘Tako, ponavljam, poéinjem okultnom fore \jegov miran éki stay prema razgovoru, sigueno su vesilt utisak nagle i soar svete Tom pokto govotim sa noma, Zoam da ste pokusavali da desi sajete ta foennulu, Znam du je ,tazumete”, Al saramevanje koje sada imate je samo bled i udaljen odraz bozanskog sj Rea vam govotiti o samo) foxmali, necu je analiza i deliftovat,, Nai razgovor acée bisi o bukvalnom anaéenju; eze~ Gemo je samo kio pogetmn tack za sau diskusips, Da bihs vam dao ieju 0 nao} temi mage reéi da Zelim da govorm 0 sveopitem jedinsive svega postojeéeg - 9 jedinsteu a mnoseves elim da vam pokazem dve ili tn strane dragocenog kristala i da. Gametim valu paznju na blede slike koje se slabo odradavajo » aja. asa ali to rzumevanje je spekulatteno Taamed umom, neophodno je osetiti celim biéem aps Jstinu 1 aepsomenljivost we Einjenice; sao onda bigete w sean} svesno i sa uverenjem da kazete ‘Ja znam.” “Takav je bio smisao reti Kojima je g. Gurdijev raggovet. Onda je nastavio Zivo da opisuje sfera e Koya} Se rege Sine celoleapnog, Covedanstva, sa mishju Roja je iustrovala her, moticky formule koju je naveo, Putem analogija presse je od malih obiGaih dogadsia u Zivotu pojedinaca do velikih Kragova ¥ From celokupnog Zovesxastva, Postedstvom taleeih praralels podvukao je cikliéau aktivaost zakona analogile unutas unsanjens Vee zenaliskog Fivota. Zatim, na is oacin, prego je od covetanstva aa ono Sto bih nazvao Zivotom Zemije, pred= seavljajuéi je bao jedan ogeoman organizam sigan Govelavom | to terminima fizike, mehanike, biologie itd. Pos , faziadnjenje njegovibs misit fokusiza w jetno} taht. NeicbeZae rabljudak svega sto je tekao bio je wel zakon tojstva: takon ooh puincipa akcije, otpora i mivnoteze: aktivaa, pastvas 4 neutzdlan princip, Sada, oslanyajuti se na solidan corel) Zeanle 4 naosnzan tien zaonom, primenio ga je, smeim. uzletorn misli na sav suncev Sisem, Sad se njegova misao nije vise Kretala ka rom zakon trojeva, veé ivan njega, podvlacedi ga vike i ve, ispoljavajuc wa ina stepeniel najblizoj Covel, na Zemlj i Suneu. Onds, keatkom im da razumete jedinstvo zakona koji upravijaje svernizomn, ili pre, teorersko, Nije dovoljne Jota zapokeo wtrao suum kako 4 Odie istine fiazom je presi izvan granica sungevog, sistema ‘sence pore be wpe plastic se sang ee pred beskrajem svemina, Ostals je samo jedan veka misao koja prolsdve iz istog velikog zakona. Nigove su regi zvuéale sporo ‘ svsiano ie tom trenuthe: izgledale su kao da Séezavayu i gube Tra ah egy se ost pols misk od velike waznost. »Doili sino do ivice bezdana koji se nikad ne moze premostiti obicnim Yadskim razumom. Da li oseéate kako teéi postaju suvigne i bekorisne? Da Ti oseéare kako je ovde bespomoéan sazom sam po sebi? Dedll smo do principa koi je iza svih puin- cipa.” RekavSi to zacutao je, a njegaw pogled je posto zamiiljen Opéinjen lepotom i grandioznosea ajegovog milena ponepend sn pee da sluiam vei. Mogu sedi da sam ih oseéno, da_sam shvato njegovu misao ne razinom intuicijom, Covek daleko dole Ino je sveden na igewnose | Bee. 720 je bez t1aga, Bio sam ispunjen oseéajem blizine Velike Tajne i duboko swescan svoje liéne nistavnosti _ Kao do pola moje mis, y. Gurdijev je upita: .Poéell smo orion | gee je on? Al velk je, sveobubvatan zakon shes mem nds amo ae aon ki beso fone Kako je gore, tako je dole. one « besaaio vlkons -p IME® 3 odie Hana plana eshows doline su jos u tami Tike a, prevailazed Tjudsko stanje, tazmatra bozansku nel ok je 7 one koji se zad2avaju ispod sve u tani. Oper Bratt, ve sj jedno; 2 posto je razum takode jedan, judshi razaum predstavlja saazan instrament 2a istrazivanje. Sada, aed ne ne posetak, spustimo se na zemlju od koje ae pei magi Gem njeno mesto u poretku strukture svemina Napravio je malu skicu i us usputne komentare 0 zakonima mehanike opisao femnu honstrukesje svemira. Sa brojevimaa dijagramima u barmonignim, sistematiémim redovima, poco ie da se pojavljuie mnostvo unutar jedinstva. Dijageamt su pocinaliPogld f stnarneg sea Te dabijaja maaéenje, ideje Koje su bile mitve podinjale su da Olivljavaja. Jedan ist zakon pokretao je sve; sa ushigenim razu- mevanjem pritio sam harmouiéan «zvoj svemira. Njegova Sema iudirala se od Velikog Poéetka i zavtiavali Zealjom, Dok je iznosio. to izaganje, g. Gurdijev je naglasio neop- hednost da nego to je fazvao ,zokom” dode na dato mesto spolia 1 spot dea suprotia prineipa w jedi wravaotedene jedinstvo. ‘To odgovara taki sustizanja sila u balansiranom siste- smu sila u mehanici "Doth smo do tagke ¢ kojom je na8 zemallski Zivot poreran’, ekuo je g. Gurdijer, ,i 20 sada neéemo iéi dale. Da bismo jos blize istraZii ono ata je sada e€eno i jo8 jednom istakkh jedinstvo zakona, weeGemo jednostavau skalu i primenit je, proposcionalno fe uveéavajuci aa dimenzije mikzokosmosa.” | zatsazio je da uaberem nesto poznato privilue strukture, kao spekear bele gvetlosti, muziek skal i sl. Posle pzcmisijanja odabrao sam murigka skal. “ Napavili ste dobar izbor”, rekao je g. Guedijew, 0 sustini murigkn skalu, v oblikw e kom danas postoji, konstruisall saw Grevnim veemenima oni koji su posedovali veliko znanje i shea- tidere koliko ona moze dopsineti razumevanju glavnil, zakona.” Rekao je nekobko redi o vakonuns steakture skale 4 posebno je istakao peaznine, bako ih je 2720, koje postoje u svakoj oktaxt jamedu nota mi i fa i takode tamed si jedne oktave i do sledeée. Tzmedw ah nota aedostajw polutonovi, kako wu uzlaxnim tako w gilaznim skalama. Dok a uzlaznom razvoyu oktave note do, 1% J sufi la mogu preci w nazedne vide tonove, note rt i 480 lene te moguénosti: Objasnio je kako ove dve praznine, u skladu st adtedenim zakonima koji zavise od zakona tojstva, bivaju popunjenc aorim oltavams drugih sedova, « ove cktave wnatar pein igtaju ulogu sligow onim polk-tonovima 1 evolativnim ti javolutivnim procesima oktave. Osnovna oktava bila je shiéna siablu koje pruda grane podredeaih oktava. Sedam osnovaih aot olktave i dve praznine, ,karike pravaca”, daju ukupno dever karika lanca, if ti geupe po vi u svako} 26 Odes éstine Nakon avoga vratio se struktumoj Semi svemira i iadvojio jvatale” ji pravac vodi do Zemije. Tzvorno snazna oktava, Gje nove oéevidno stalno opadajuge snage uslincaja Sunee, Zemlju i Mesec, neizbe2no pada, u skladu sa zakonom crojstva, u tri podredene oktave. Tu se uloga praznina u oktavi i ojihova razlika po prirodi jasno pokazala i posiala mi jasna, Od dva intervala, aif i sido, jedan je bio akavniji u smisle volje dok je drug: igrao vlogy pasivaog dela. jSokovi” izvorne Seme, koji mi skupa nisu bili jasni, orde su takode bill pravilo i popvili su seu novom svetle © podeh 80g ala”, mesto, uloga i sudbina Covedanstva postal su jasni. StaviSe, mogucnosti individual éoveka su posule ogevidnife. ee feualnag cove Moe vam. izgledati”, rekao je g. Gurdijey, da sino u sledenja cija ka jedinstva skrenuly sa puta u praveu utenja o mnostva, Ono Sto vam sada objaSnjavam nesumojivo éete raza moti, U isto veeme siguran sun da é to razumevanje prevas- hhadno da se odnosi na strakturni deo izlozenog. Pokuiajte da fiksirate svoje intetesovanje i paénju ne na lepora, harmoniju i ostrounnost njegovu a Cal i tu stranu negete enzumeti potpano - ved na duh, koji le#i ispod sedi, na unuteainji sadezaj. U soprotaom wideéste samo forne, enw divas, Sada, videete jedma steama Kristal i, kad bi vade ol ‘njenvu, priblidili biste se istini samoj.” Ko moglo epadit odraz w Onda je g. Gusdijes poteo da objainjava nadin na koji su osnovae oktave kombinovane sa sekundarnin okravama koje su im podredene; kako one, sa svoje strane, Salju dalje nove ohtave slededeg reda, itd. Mogao bih to uporediti sa procesom klijanja ili, slaije, oblisovanja drveta. Od uspravaog snazaog stabla fire se guane, koje sa svoje strane razvijaju male grane i grandice na Kojima se onda pojavijuju listovi. Covek bi skoro mogao da oseti proces ablikavanja Zilica, Moram priznati da je, u stvari, moja pakniz preenstveno bila privuéena harmonijom i lepotom sistema Kao dodatak rastu oktava, kao grananje cxvera, g, Gurdijey je istakao da se svaka + ee ESE ES HN ANPagid Fe stnarmog sect Gow svake oktave pojavijuje, sa druge tacke gledisea, kao cela oktaya: ito je istinit sonds. Ove ,unutrataje” oktave mogao bik Ga uporedim sa godovima stubla drveta koji stoje jedan u dragome. Sva ova objasnjenja data sv u veoma opitim terminima. Jsticala su vakonit karakter struktute, Ali zbog primera koji su ih pratli, pre su se mogla smatrati tearetskim. Priamesi sa, davals fivor i ponekad je izgledalo da stvarno poéinjem la sngadam Sta je bilo saktiveno iza re%i. Video sam da su u take gusto} srukturt svemica, sve moguénost, sve kombinacije ber izuzetka pred- videne; beskonaénost beskonaénosti je nagoveitens, Mada isto- ‘remeno, nisam video, posto se moj sum zapleo ispzed ogromnosti pojma, Ponovo samn osetio dvostrale senzacija - blizina moguénosti znanja svega i svest 0 njegovoj nedostupnosti Jo! jednom sam zaéao rei g, Gusdjeva kao eho moj oscénnja: ,Nijedan obiéan razum nije dovoljan da_omoguci Zoveku da uzme Veliko Znanje za sebe t magni ga neotudivim Shusnigtvom. Pa ipak ono juste moguce 7a ujega. Ai pevo mora da btrese prafina sa stopala, Beskeajni napori, ogroman sad potrebri ‘aa da se dode do krila kojima je moguée uspedi se. Mnogo je psta Jukie teéi sa strojom, s njom prelaziti iz oktave a oktavu; ali to ‘radi nemerijivo duze vreme acgo sam Zeleti i éinits. Pat je tezak, spinjanje sve stmije kako se nsstavlia, ali Eovekova snaga se takode povetava. Covek postaje stalezeniji i sa svaki stepe- niko vidile ma se proSiuje. Da, pastgé moguénost.” Zaista sam video da ta moguéaost postoji. Tako jo8 ne znajudi skakwa je ona video sam da jeste bila ta, Nalazim da je teSko stavitl tu te€i ono ira je postajalo sve tazumljvije, Video sam da je vla- davina zakona, koji mi je sada posta jasan, bila stvario sveobuhvatna; ono Sta bina pevi pogied lilo aa krSenje zakona u blivem iscazivanja samo ga je potvrdivalo, Moglo bi se ber pre~ tesivanja reci da dok ,izuzeci poterdyju prvilo” istovremeno iguetgka acma. Za one koji mnogu razumeti reksao bib da sam, Piragorinim reénikom, shvatio i osetio kako Volja i Sudbina ~ sfere akcile Providenja - koegzistiraju, dok se medusobno cakmi- 28 Qutb istine Ze; kako se bez sjedinjavanja ih rardvajanja medaju, Ne gajim nikakou radu da cakve onuadiktomne wedi inogu,iaavid ik ss7jasait ta razumems istovsemeno ne mogu nita bolje pronaci nVidite”, y. Gurdijev je aastivio, ,ona) koji poseduje puno i kompleino izzamevanje sistema oktava, kako s¢ to moze 2vati poseduje jug za razumevanje Jedinstva, poito razume sve Vidhivo - sve dogadaje, sve stvati u ajihiovo} suitiai - poio zn rjihovo mesto, wzrok i posledicu, " U isto vreme jasao vidite da jew sadéano w detalnijem rarvoju iavorne Sere, prectmijem prikivanju zakoa jedinsta i da sve Sa smo sekli i Sta éemo t0Gi nije nilta diugo nego xazvo} omovac ideje o jedinswva. Puna, odredena i jasna svest tog zalcona je tno ono Vebko Znanye na koje mis. Spektulacije, pretpostavke, hipoteze ne postoje 2a onog ko poseduje takvo vaanje. Iskazano odtedenije, on. zna sve po ‘meri, broju 1 tedind. Sve w svemira je mateijalno: proma toe Velika Lnanje je we materijaksticke od materialize Pogied na hemina ueinice to tarerolivijim.” Pokazao je kako hemija, pri prouésvanja materije mith gustina bee zoanja akona oktava, sadr?i gredka Koj2 utice na knjnje romultate Znajuci to i vzdenjem od:edenih promena, zasnovanih wa zakonu tava dovode se ovirezuiat w potponi sklad sa onima do koji se doilo madunanjem, Dodajud istakao je da idoja jednostavni supstaaci i elemenata u sadainjoj hemiji ne mode biti pribvagena sa raéke giediita hemije oktava, koja je ,objekticnn hema” Materia je ude stay neat uid Kvalten.zavise samo od mesta koje zauzima u odredeno) oktaviireda same oktave. Sa ove mcke glediita, hipotctigh! pojam atoma kao nedeljivog dela jedaostavne supstance ili clementa ne mote posluZits kao model. Atom date gastine, stvazno postojedeg indivicaurma, mora bic uzet kno majmanja Koliina supstance koja se istazaje i koja radriava sve hemijshe, fiztke | kosmitke hvaltete koji je Katak- terigu kao izvesnu notu odtedene oktave. Na primer, a dananjoj hemij ne posto atom vod, poste voda ae jedaostavna sup- stanea veé hemijski komponovana od vodortka i kisconika. Dok ERIEPogied ig starmeg sha jem take gledista ,objektivne hemije” jedan atom” vode onagna i odsedena veligina, éak vidkiva golom oku, G. Gurdijer je dodao: ,Svakako ovo sada mora’ pziiwatii na veru. Ali oni kojt taagaju za Velikim Zaanjem pod vodstvom nckoy ko ga vee poseduje, mozaju liéno da zade 1 dokagu, provere i isuage Sta su ovi atomi materije ravliite pustine.” Sve sam (o video u matematickin retminima. Postao sam jasno uveren da je sve u svemira materjalno i da sve moge bit jraazeno brojéano u sklada sa zakonotn obtava. Suétinski mate- sijal spuita se ut nizovima odvojenih nota razlite gustine, To je ‘bilo izraZeno brojevima kombinovanira u skladu sa odzedenizn zakonima \ ono Sto je izpledalo nemerijive bilo je izmezeno, Ono Sta se odnosilo na kosmicke kvalitete materiie bilo je razjsinjeno. Na moje veliko izncnadenje, ators teZina odredenih hernijskils clemenata dacih kao primer, uz objaSnjenje pokwala je greslu danainje hemije Sei toga bio je pokazan i zakon konstrukeije ,atoma” w pogledu razlititih gustina. Kako je ovo predstavljanje teklo preilt smo, a da skoro toga nisam ai bio svestan, na ono Sto bi se mogle nazvati ,oktava Zemlje” i tako stigli ox mesto odakle smo keenali ~-aa Zemlju. “.U svemu Sto sam vam govorio”, g- Gurdijev je nastavio, ,moj «ily nije bio da ianesem neko nove znanje. Naprotiv, samo sam eleo da pokaem da zmanje odtedenih zakona omoguéava dove ka, bez pomeraaja sa mesta na kom je, da izrecuna, odvags, amen sve postojeée i beskonaéno yebko i beskonaéne malo, Ponavliam: sve u svemnira je materialno, Proudite ove eeéi i razumecece, bat do odredenog stepena, za%o sam upotrebio ree syite materialist od mateyiaizpa.” .. Sada smo se upornali sa Jakonima koi upravTjaju Zivotom mikcokosmosa i vratili sine se na Zemlju. Podsetite se jo8 jednon ‘Kako gore, tako dole. Mislim da veé sada i bex daljeg objainjavanja ne biste osporavali Ginjenics da je Zivot individvalnog éoveks - mikto~ xkosmos - upravljan istim zakonom, AB nastavimo da go prika- dzajemo uzitwanjem jednog primera u kom Ce odredent etal 30 Osis iscine postin jasniji. ¥zmimo posebao pilanye, plan mda Iudskog, organizma i istrazimo ga.” G. Gurdijey je zatim nacrtao Semu judskog, organizma i uporedin ga sa trospratnom fabrikom, éije st spratove pred~ stavljali plava, gradai ko§ i abdomen. Uzetr zajedno fabrika predstaylja porpuna cetinu, To je jedna oktava prvog, reda, sliéna one) s& Kojo fe poéelo istafiranje maluokosmoss, Sraki od spratova takode predstavlja porpunu oktavu drugog ted: podredenu prvoj. Tako imamo tri podredeac oktave oe Spee sliéne onima u demi konstzukeije svemint. Svaki od ti spraca prima spolja branu” odgovarajuée prirode, asimilisa je i kom- binuje sa materijatima koji su veé peeradctii ima taj aadin fabsika fankeioniée da proievede odredenu vrstu ruaterijala »Moram da istaknem”, rekao je g, Guedtev, da je, mada je konstrukeija fibtike dobra i prilagodena proizvodnji ovo, nraterijala, zbog neznanja uprave, vodenje posla neclonomizang Kakva bi bili situacija jednog preduzeés ako bi, ux ogromna i Konviuirany powosnjy materijala, vedi deo proizvorinje a0 na prosto odréavanie fabrike i potrosnja i obradu materijala. Ostatak ptowvodnje se poctofi beskorisno i sa nepoznatom svrhom. Neophodno je organizovati posao u sdadu sa preciznim zna- jem: a onda bi to donclo veliki neto prihod koji bi mogao bit potroken po svojoj volji. Vratimo se, medutira, mado) Semi”. i objasnio je da dok je hrana donjeg sprata jelo i pice, vazduh je hnrana stednjeg, a gornjeg one Sco se naziva ,xtiscima” Sve ove tu viste rane, koje predstavijaju materiju tazli¢ite gusting i kvalitera, psipadaja oktavama raaligitih redova Nisam mogao da se uzdréim a da ne upitam, ,,Sta sa mislima?” »Misao je materijalna kag sve deuzo”, odgovorio je 2. Gurdijev, »Postoje metodi putem kojih pojedinac moze dokazati ne samo to nego da misao, kao i sve osiale stvari, moze biti odvagana i izmerena. Njena gustina moge biti odredena i tako misk yednog pojedinca mogu bi uporedene sa njegovim mislima u drugim sludajevima, Pojedinac moze da odredi sve kvalitete misli. Veé sams vain rekao da je sve u svemiru materijalno.”Pogledi ix steamnog svete Pole toga je pokavao kako tH vaste hrane, koje se pritnaja uw savliditim delovima udskog organiza, ulaze sa potetnim taé- Kama odgovarajucih oktava, u skladu sa odzedenim zalonitim procesom, svaka od nj predstavla cp oktave sopsivenog reda ‘Zakon razvojn oktava svuda je ist. Na primer, do oktave hrane dolazi u stomak, treée do, prolavi 07 odgovarajuét poluton u rei kroz sledeéi prolaz kroz poluton dale se pretvata um. Mi, kome nedostaje poluton, ne moze, putem pritodnog razvoja, nezavisno preéi u fa. Ta pomaie oltava Faxduha, koja dolazi u gradi. Kao to je veé pokazano, to je oktava videg reda, i t0 4 (drago a), koje ima odgovarsjaéi poluton za prelazak u re, pojavljyje se povezano sa 72i preshodne ktave i transformige ga u fa. To jest, ono igen ulogu nedostajuceg, polutona j shuzi kao Sok za daljisa-voj prethodne oktave, | Negemo sida potets”, rekao je g Gurtijev, da istrazZujemo oktavu koja podinje sa deugim de, nith sa prvim da, koje ulazi na taéno odredenom mesta. To bi samo komplikovaio sadaéaja situaciju, Sada smo se uverili u moguénost dalieg za2voje oktave 0 ojo} diskntujemo, zahvaliujuci prisustru polutona, Fe: puten poluiona prelaai w of iv stvari matesjal putoljen tu pokazuje se kao so udskog onginizina - tuska ree za so je Sol. To je najvibe to moze tko biti proizvedeno.” Veadivsi se brojevima, ponovo je tazjasnio svoju misao w terminima njibovih kombinacia. “Dalji razvo} oktave prenost sa/ puter polutona u Za kasnije soz poluton u sf Tu se oktava ponovo 22ustavlja. Novi ,iok” je potreban 2a prelazak su do nove oktave hadskog organiza 1,51 ovim #to sain sada rekao", g. Gurdijev je nastavio, i na- finn razgovorom o hemij, bigete u stanju da iavedete neke veedne zakljucke” LU tom trenutko, bez ekanja da tazjasnim misao koja mi je Gotta u glava, pitao sam nesto w vezi Korisnosti posta G. Gurdijey je prestao da govori, A. mi je uputio prekoran pogled 1 odmah sam sbvatio kolika je moje ptanje bilo neumes- fno. Zeleo sam da ispeavim gzesk, ali nisam imao vremena 7a to poito je g. Gurdijer tekao: ,Zelim da vam pokazem jedan ekspe- Oabijosed ivtine iment, koji ée vam to razjasnit?”, al: posle razmene pogleda sa A~ om i pose ga je nefto upicao, rekao je: ,Vidim da vam je paznja umorna, alt skoro sam na kraju onog ta sam Zeleo da vam kagem danas. Nameravao sem da dodirnem na jedan vito opsti nagin tok Eovchovog razvola, ali to nije sada toliko vazno. Odlozimo raz- govor 0 tome do poveljnije prilike.” Moga li da zakljudim iz toga Sto ste mi rekli”, upisao sam, da écte mi ponckad dozvoliti da vas vidim i razgovaramo 0 onom Sta me inceresuje?” Sada kad smo zapoteli ove mzgovore”, rekao je, ,nemam nigta potiv da i nastavio. Maogo zavisi od vas. Sta pod tim mislim objasnige vam A. detalino.” Onds, primetivSi da sam se okrenuo prema A-u za objainjenje, Ali ne sada, neki deugi put”, dodao je. ,Sada Selim ovo da vam kazem. Poste je sve u svemira jedno, tako, sledscveno, sve je podjedaako ispravno, prema tome sa ove taéke gledista znanje moze biti postignuto adgovarajucio i potpunim prouéavanjens, bez obzira koja je potetna taéka, Jedino Sto pojedinac mora znati kako da ‘Udi. One Sto je aajbliée nama je éovels; a vi od svih Jjudi ste najblizi sebi. Poénite sa prouca- vanjem sebe; sctite se izscke ‘spozna} samog sche”. Moguée je da Ge vam ona sad biti sazumijiva. Da biste potell, é¢ vam pomodi uu moti sopstvene i vaSe snage. Preporudyjem vam da dobro zapamtite Semu ljudskog organizma koje sam vam dao. Ponekad Gemo joj se u buduénosti vraéati, produbhujudi je svaki pat. Sada Gemo vas A. i ja ostaviti nakesiko, posto imamo malu sevar 0 kojoy treba da se pobrinemo. Preporucujem vam da ne zbonjujete svoje mozgove ovim u éemu smo razgovarali nego da ih malo odmorite. Cak i ako vam se dogodi da zaboravite aeito, A. ée vas kasnije podsetiti. Swakako da bi bilo bolje ako ne budete imali pouebu ze podseéanjem. Naviknite sebe da ne zaboravljate nista, Sad wamite kafus; éiniée vam dobro.” Kad su oii sledio sam saver g. Gurdijeva i, sipavdi kafa, costae da sedim, Shvatio sam da je g. Gurdijev na osnovu pitanja 0 posts: zakljugio da mi je pagnja bila umorna. A ja sam video da je moje risljeaje postalo slabije i ogranitenije na keaju razgovors 3Pagieal sivarnog sta Tropa sam, uptkos soayno} Zeji ca predem sve dijagrame i brejere joe jednom, odluéio da odmonim glavu, da uposrcbim mae g Gutdljeva i seo sam zatvorivSi ofi, pokuéarajuéi da ae jnislim nio cemu. Ali misli su se wrdizale uprkos mojoj voli i pokuisvao sam da sh isteram. | Posle oupriike dvadesct minuta, A. je wine a da ga nisam ni gvo i upitao, ,Pa, kako si Nisara imao vremena da mu ogo vorim kad sain zaéuo veoma blizz glas g. Gurdijeva, Koji aekom govori, ,Ugini kako sam ti rekao ivideées gee je geeSka.” Zatian je, pomerajudi Gilim Koji je visio preko vrata, uiao. Zauzimnajudl isto mesto i stav kad pee, okrenuo se prema men Nadam se da ste se odmorili makar malo, Razgovarajno © Sani stvarima, bez nekog odedenog plana.” Rekao sam mu da stm Zeleo da mu postavim dva ili tet pitanja koja nemaja nepostedau vezu sa temom anieg rizgovors, ai bi mogla razjasniti prizodu onoga 0 Gemu je on govorto. AV iA. ste naveli toliko podataka danainje nauke da am se sponiano pojavilo pitanje, Da Ti je anapje 0 kom govorite dostupno eukom i neobrazovanom Eoveku?” . “Matesijal koji spominjere navoden je samo zato Sto sam sxzyovarao savanna. Vi razumete, posto imate odredeay koligine Zznanja 6 ovim stvasima. To vain pomaze da bolje razuinete, Dati Su samo kuo primesi. Ovo se odnosi na obLk raryovora abi ne ina pjegova sustina, Oblici mogu biti veonsa raliit, Neéu sada nists feét o ulozi i znagenja danainje nauke. To pitanje moglo bi biti tema posebnog razgovora, Rei Gu sumo ove - najbolje obsazo- ani nauénik mogto bi se pokazati kao apsoluina neznalica w posedenje si nepismenim pastiom Koji poseduje zauanje, To zrudi paradolsalno, ali razumevanje sutine, ad kojom prvi provodi duge godine detalinng istraZivanja, biée postigauto Ked potonjey ws acaporedivo punijem stepemt tokom jednodnevne Imeditacije. To je pitanje nagina misljenja, ‘gustine mish’. Ova) termin sada vam niita ne prenosi ali vremenom sam é postat! san. Sta drugo Zelite da pitate?” . «7ait je ananje tako pavive saksiveno?” Odlelesciistine ota vas je navelo da to pirate?” »Odeedene stvari koje sam imao prilike da proudim tokom Mog upoznavanja sa okulerom literaturom”, odgovorio sam, »Onoliko koliko mogu da procenim”, eckao je g. Gurdijew, supucujete aa pitanje o takozvanoj ‘inicijacii’. Da ii ae?” Odgovorio sam potvrdeo i g. Gurdijey je nastavio: ,.Da, Stvar je 1 tome dz je mnogo toga sto je teéeno u okultnoj literaruri suviino i neistinito. Bolje da zaboravite sve co. Sva vasa traganja a {oj oblasti bila su dobra vedha za vad um: u tome Iedi njihova veh ka vecdaost, ali samo u come, Nisu var dala znanje, kao S10 ste sami peiznali. Cenite sve sa taéke glediita vaseg zdravog tazuma, Postanite posednik vagih sopstvenib zvuenih ideja i ne pthvatajte niga verom; + kad vi, sami, potem koji 2vuti zazomijive i argamentovano, dodete do neurdemanog ubcdenja, do potpuncg, razumevanija neéeg, postiéi ete odredeni stepen iicijacije. Razmuslite jok dublje... Na primer, danas sam ruzgovarao sa vama. Pamtite ta) razgovor, Rarmishre i slodi¢ete se sa mnom da vam w suétint nisam rekao nista novo, Sve ste to znali pre. Jedina stvar koju sam uradio bila je da dovedem red u vase znanje. Siste- matizovac sam ga, all ste gu imali pre nego Sto ste me videli Dugujete ga napotima koje ste veé ucinili na tom polju, Bilo mi je lake da razgovaram sa vama, zchvaljyjudl ajemu” - i pokarao je na A. -,, poito je nanéio da me tazume i poito uaa vas. Tz njego vog opisa, upoziiao sam vas i vaSe znanje i kako ste ga dobili, pre nego Sro ste do’li kod mene, Ak uptkos svim ovim povoljaim okolnostima usudujem se sa sigumotéu da kadem da niste savla- dali ni stoti deo onog &ta sam rekao. Dao sam vam glavnu indicia za moguénost nove taéke glediita, ix koje mogete da osverlite i prikupite vase prethodno zmanje. A zahvaljujuci ovom radu, vaSem sopstvenom zadu, bigete u stanju da dostignete mnogo duble sazumevanje onog Sta sam rekao. Vi éete ‘inicirati’ sebe. .Tokom jedne godine mofcmo reéi iste stvari, ali neécte ekatt mu godinu u nadi da ée pegeai golubovi uleteti u vasa usta. Radigete i vate ée se tazumnevanje promeniti, bicete vie ‘inicirany’ Nemoguée ye Covelou dati nigta Sto bi mogly postad njegovim,Pogledt i stoarnog seta Geomdivim viasaistvom bez tada sa njegove strane. Takva inicijacija ne moze postojati, sli nazalost Tudi esto tako misle Postoji jedino ‘samornicijacija’. Pojedinac mole da pokade i tusimeni, ali ne ‘inicira.’ Stvari sa Kojima ste se suseeli u okultno} Titeranadi w veri ovog pitanja napisali su Hadi koji st izgabili Kljué za ono Sta prenose, bez provere, puter reéi drugih “Svaka medalja ima supsotne stranu, Proucavanje okultizma donosi puno, kao wening uma, ali esto, naZalost veoma Eesto, Jjuct inficizani otrovom misteije, seremeci praktiénim revultatima, ali bez posedovanja potpunog ananje © onom Sta mora da se din’ ii kako, naprave sebi nepopzavijiru Stem. Harmonie je narutena, Sto puta je bolje ne udinidi nidta nego éinitt bee znanja. Rekli swe da je znanje skriveno. ‘To nije tako, Nije sakxiveno, veé Jjudi nise w stanju da ga razumeju. Ako potnete rzgovor 0 vitien matematickim idejama sa Covekom koji nije upoznao matematiku, Sta v tome mode biti dobro? On vas jedaostavno ne bi zazumco ‘A ovde je inaterija komplikovanija, Ja liéno bih bio veoma radostan ako bik sada mogao da govorim sa nekim, bez napora de prilagodavam scbe njegovom sazumevanju, © temann koje mene interesuju. Ali ako bih poéeo da govorim sa raya na ta agin, smatrali biste me za ladaka ih nesto jo’ gore. “Ljudi iinaja premalo reéi kojima mogu izraviti adredene ideje. [Ali nade, gee reéi nisu vadne wee njihov izvor i zaatenje iza ojh, treba da bude mogace govoriti jednostavno, U odsustru razume- ‘anja to je nernoguée. Lmali ste moguénost da se u to danas uve- rite. Sa dragom osobom ne bih govorio kao sa vama jer me ne bi ‘tazumela, Vi ste veé inicizali sebe do izvesnog stepena. I pre nego ato poéne da govor pojedinac mora znatt i wideti koliko maoge Sovek razume. Razumevanje dolazi samo kroz rad. “iFako ono Sta zovete “sakrivenost’ u stvari je nemoguénost ducania, inage bi sve bilo porpuno drugadije. Ako, uptkos ovome, ai koji znaju poéna da govore, % je heskorisno 1 potpuro eproduktivno, Oni govore satno kad 2naj da slavalne razume.” | Onda znaéi, ako, na primer, poyelim da kazem nekom neste sto sam naucio od vas danas, da li biste se vi protivili?” Onda estne »Vidite”, odgovorio je g Gurdijey, od samog poéerka naieg snagovora predvideo sam moguénost njepovog nastavljanja. Stopa sam vain rckao stvari koje ne bih éa je suprotno bio shuéa}. Rekao sam ih unapred, zmajuéi da niste za njih pripremijeni sada, ali sa ametom da dam odredeni pravac vatim zazmiljanjima o tim pitanjima. Pri ble ruzmauanju wvericere se da je to cako, Razu- meéete precizno 0 demu govorim. Ako dodete do cog zakdjudia to €e biti samo prednost w odnosa na osobu sa kojom razgovar rate; modete reéi koliko Zelite. Onda éete se uveriti da neéto vara jasno « zazumijivo nije razumHjive onima koji Gaju. S a > 7 ‘uj. Sa te raéke sgledita takvi ée sxzgovori biti Koxisai” oT kakay je vai stay prema progirivanja kruga onih sa kojima je moguée zapoéeti odaos, davanjem nekih indikacija koje bi im mogle pomod: w radu?” pitao sam. ___ alam ptemalo slobodnog vremena da bih bio u stanju da ga Erevujem bez siguenosti da ée biti od kousd. Vreme mi je vredno i pottcbno za moj rad stoga ne mogu ine delim da ga provedern neproduktivno. Ali veé sam vam govorio o tome.” Ne, t0 nije povezano sa idejom novih poznanstava, to to sam pitas, nego smisla naznaka koje bi mogle biti date putem emp, Stim dia bi to oduzelo manje vremena od liénog r22- »Drugim regima Zelite da znate da li bi se ideje mogle idotitd postepeno, kroz seriju keatkih pregleda, moda?” sq De odgovene sam, al selako ae misin da bi bilo og Ee razjasniti sve, madz mi izgleda da bi bilo moguée ukazati n pravac Koji vodi blige cilju.” race ues pPostavili ste veoma_interesanta: . teresantno pitanje”, rekao jeg Guteijer. Cos sam diskutowno 0 tome sa nekina od os st koja mzgovarim, Nie sgoreg ponoviti sda razmattnia do kojih smo dosli. Mogu samo reéi da smo odluali pozitivno, pro- log proleéa, Nisam odbio da véestwujem v tom eksperimenty, a smo bili spredeni da ga sprovedemo zbog tata.” Tokor kratkog ra7govora koji usledio 0 ovoj temi dois mi je ideja u glaru da ako g. Gusdijer nije imao nigta protiy da sePople i stwarnog svete jpeno detaline objave odkedeni pogledi i metode, takode je moguée da bales Borba madiontéara moda sadsii skriveno 20 Genje, predstavljajuci ne samo zd imaginacije nego i mister Piao sam ga v tom smisio, spominjuéi da mi je A. izlodio sadrZa i seenaija *Mo balet nije mistesija”, odgovorio je g, Gurdijew, .Njezova je Gotha da predstavi intcresenten i lep spektad. Svakako, ‘sped Vidljvih eblika sakriveno je odredeno znaéenje, al alsam: imao eh Ga ga demonstriram it istiéem, Glavno mesto tom Dalets za dinaja odredeni plesovi. Objasniéy vars to wheatko. Zamislite da Ste u prougavanja zakona kretanja nebeskth tela, xecimo planets Sunéevog sistema, konstruisali specijalni mehanizarn 2a predstay- Jjanje 3 beleZenje tlh 72kona. U tom mehanizane svaka je planeta predstavlietta sferom odredene veliine i zausima steilino odie: Beno odstojanje od ceatralne sfere, koja stoji Kio Sunee. Polere- Gate inebanizam i sve sfere potinju da se krecu i okreca odrede- ‘rim poranjama, ponavljajaéi na Zv naéin zakone Koji ih pokrecu Taj mehanizam vas podseéa na vaSe znanje- | Na inti nagin, w ritma odredenth plesova, u pzecizaim pokre: ima i Kombinacijama plesaéa, odredeni zakoni su Zivopisno pri- nsani. Takss se plsovi zovu svetin. Toko mojih putevanja po Istoku, desto sam vidao plesove ove vaste, izvodene tokom predstava svetih obreda u nekom od drevaih bramova, Te sp Feremonije nedostupne i nepoznate evtopljanima. Neki od dh plesava reprodukovani su 1 Borit madioniéra, Dale, moge: sect ds 1 osnovi Borbe madionitana leZe txi musli; ali, posto se ne nada da bi bile tazumljive publici ako bik prikazao samo balet, zovem to jednostavno spektaklors.” G. Gurdijev je govorio jos nesto mato 6 baletu i plesovitms i nastavio: akvo je poteklo plesova, njthove zaaéenje, u daleko} pr Soo, Pitaéu vas sad, da I je Sta u toj grani danainje umetnostt caduvano 310 bi moglo da podseti, ma kako szdaleka, aa ajeno predainje veliko zaéenje i cll? Da lt ita drugo sem tivijalnosts jhode u ajo} bid nadeno?” Posle kratke tiSine, kao da eka mo) edgovor, zuted: tuino i vamiiljeno pred sebe, aastavio je, .Dana- Odofisc isting Sinja umetnost w celini nema ita ajedniéko sa dxevnom svetom umetnoséu.... Mozda ste rxzmiflish 0 tome? Kakwo je vade mithienje? Objasnio sam sma da pitanje umetosti, koje me je zanimale jzesedn ostalih stvari, zauzima vaino mesto. Da budem precizan, nistm roliko bio rainteresovan 7a radove, to jest, dela umetnosti, veé njenu ulogu i znaéenje u ljudskom Zivot. Cesto sam rasprav- Jao © tom pitanyu sa ljudima koji su mi izgledali uéeniji w tim sevasima od mene - muziéatima, slikarima, vajarima, gham-cima i Ijudima od pera, a takode sa onima koji st jednostayno bili zainte- resovani 7a proufavanje umemnost, Tako se dogodilo da sar évo mnnoga misljenja razlitih vrsta, éesto kontradiktorna, Ncki, istina vrlo mali broj, nazivali sa umettiost zabavom onih koji nemaju Sta ddrugo da rade; ali se vecina slagala da je umetnost sveta i da ajeno stwaranje nost petat bofanske inspiracije. Nisan formirao miiljenje koje bih mogao nazvati évsstim ubedenjem i to je pitanie ostalo do sada otvoreno, Iztazio sam sve to g, Gurdijera Sto jasnije maguée; slusao je moje objasnjenie pazijivo i tekao: nW pravu ste kad ste rekli da postoje muoga kontadiktoma mikljenja 0 toj tens. Zar veé samo to ne dokazuje da judi ne zpaje stim? Ge je stina ne moZe biti puno sxzliciih miiljonia U davaim yrentenima ono ia se sada aaziva umemotee sludilo je cilju objektivnog znanja. I kao Sto smo rekli malopre, govoreéi o plesovima, dela emetnosti predstavljaju dzlaganje 1 zapis veénib yakona strukture svemira. Oni koji su posvetili sebe waganja i tako stekli znanje vainly zakona, otelovili su ih w ‘uneenicin delima, kao ito se to danas Gini u kniigama.” U tom trenutkn g. Gusdijer je spomenvo neka imena kojs st mi veéinom bila acpoznata i koja sam zaboravio, Onda je nasta- vio: ,,Ta umetnose nije trazila ci bilo u Tepot? bilo u pravljenju hopije ackog di neéeg dopadijivog. Na primer, devas ee takvog umetnika nije ni hopija licnog oblika iti iztse subje- ktivnog, oseéaja; ili je izeaz zakona znanja, u obliku judskog tela, ifi sredstvo objektivaog prenosa stanja uma, Oblik i akeija, zaisia celokupan izew, a sklada su sa zakonom.” '