K. G.

JUNG

PSIHOLOŠKI TIPOVI

S nemačkog preveo

MILOŠ N. ĐURIC

M A T I C A S R P S K A
PSIHOLOŠKI TIPOVI
 UVOD

Platon i Aristotel! To su ne samo dva si­

stema nego i tipovi dveju različitih ljudskih
priroda, koje se od pamtiveka, pod svima kosti­
m i m a , viSe ili m a n j e n e p r i j a t e l j s k i o d n o s e j e d n a
p r e m a drugoj. Naročito kroz ceo srednji vek, s v e
do današnjeg dana, tako se borilo, i ta borba je
najhitniji sadržaj istorije hrišćanske crkve. U v e k
je reč o P l a t o n u i Aristotelu, iako pod d r u g i m
imenom. Sanjarske, mistične, platonske prirode
otkrivaju iz ponora svoje duše hrišćanske ideje
i simbole koji im odgovaraju. Praktične, sređi-
vačke, aristotelske prirode grade od tih ideja
čvrst sistem, dogmatiku i kult. C r k v a obuhvata
najzad i j e d n u i d r u g u prirodu; jedni se u š a n č a -
v a j u v e ć i n o m u kleru a drugi u m o n a š t v u , ali
neprestano ratuju jedni sa drugima.

(H. Hajne, Nemačka, 1)

Prilikom svog praktičkog lekarskog rada s n e r v o ­

znim pacijentima već sam odavno primetio da pored
m n o g i h individualnih različnosti ljudske psihologije
i m a i tipskih razlika, i to s a m n a r o č i t o p r i m e t i o n a j -
p r e dva tipa, k o j a s a m o z n a č i o k a o introvertni i eks-
travertni tip.
K a d posmatramo tok ljudskog života, vidimo
kako je sudbina jednoga čoveka više uslovljena o b ­
jektima n j e g o v i h interesa, d o k je sudbina d r u g o g a
više uslovljena n j e g o v o m vlastitom unutrašnjošću,
n j e g o v i m s u b j e k t o m . K a k o svi m i o d s t u p a m o m a l o
v i š e p r e m a o v o j ili o n o j strani, s a s v i m j e p r i r o d n o š t o
s m o skloni da sve svaki put r a z u m e v a m o u smislu
s v o g vlastitog tipa.

7
 Tu okolnost s p o m i n j e m v e ć o v d e da bih, koliko
god mogu, uklonio eventualne nesporazume. Razume
se, t a o k o l n o s t z n a t n o o t e ž a v a p o k u š a j o p š t e g o p i s i ­
vanja tipova. M o r a m u čitaoca pretpostavljati veliku
dobronamernost ako želim da me pravilno razume.
Bilo bi relativno prosto kad bi svaki čitalac znao u
k o j u kategoriju sam sebe ubraja. A l i je v e o m a često
t e š k o p r o n a ć i d a l i n e k o p r i p a d a o v o m ili o n o m t i p u ;
naročito onda kad je čovek sam u pitanju. Staviše,
kad je vlastita ličnost u pitanju, sud je izvanredno
zamućen. Te subjektivne zamućenosti suda naročito
su česte zato što je s v a k o m izrazitom tipu imanentna
naročita tendencija ka kompenzaciji jednostranosti
svoga tipa, t e n d e n c i j a k o j a j e b i o l o š k i c e l i s h o d n a , j e r
teži d a o d r ž i d u š e v n u r a v n o t e ž u . K o m p e n z a c i j o m n a ­
s t a j u s e k u n d a r n i k a r a k t e r i ili t i p o v i , k o j i d a j u v e o m a
tešku sliku za odgonetanje, tako tešku da je čovek
sam sklon da egzistenciju tipova uopšte porekne i da
v e r u j e s a m o j o š u i n d i v i d u a l n e različitosti.

T e t e š k o ć e m o r a m istaći d a o p r a v d a m i z v e s n u
o s o b e n o s t s v o g d o c n i j e g p r i k a z i v a n j a : m o g l o b i se,
n a i m e , činiti kao da bi najprostiji p u t b i o taj da o p i -
šem dva konkretna slučaja i da ih raščlanjene stavim
jedan pored drugoga. Ali svaki č o v e k ima oba m e h a ­
nizma, kako ekstraversije tako i introversije, i samo
r e l a t i v n o p r e t e z a n j e j e d n o g ili d r u g o g č i n i t i p . O t u d a
bi č o v e k v e ć u j a k o j meri m o r a o retušovati da u
s l i k u u n e s e p o t r e b a n r e l j e f , što b i p r e d s t a v l j a l o v i š e
ili m a n j e d o b r o n a m e r n u p r e v a r u . O s i m t o g a , p s i h o ­
loška reakcija j e d n o g čoveka jeste u tolikoj meri slo­
žena stvar da bi m o j a sposobnost prikazivanja j e d v a
bila d o v o l j n a da o t o m e d a m apsolutno pravilnu sli­
ku. Zato se m o r a m nužno ograničiti na to da iznesem
principe koje sam izdvojio iz obilja posmatranih p o ­
jedinačnih činjenica. Pri tom nije reč ni o kakvoj d e -
d u c t i o a p r i o r i , k a o što b i s e m o g l o p r i č i n j a v a t i , n e g o
o deduktivnom prikazivanju empirijski dobivenih
u v i đ a j a . T i u v i đ a j i , k a o što s e n a d a m , d o p r i n o s e r a z -
bistravanju dileme, koja je dovela i još uvek vodi,
ne samo u analitičkoj psihologiji n e g o i u d r u g i m o b ­
lastima nauke, a naročito u l i č n i m u z a j a m n i m v e z a -

8
ma ljudi, do nesporazuma i razdvojenosti. Otuda se
o b j a š n j a v a zašto je egzistencija d v a j u različnih tipova
v e ć o d a v n o p o z n a t a č i n j e n i c a , k o j a j e u o v o j ili o n o j
formi, bilo poznavaocu čoveka bilo mudrovanju m i ­
s l i o c a , p a l a u o č i , ili se p r e d s t a v i l a Geteovoj ( G o e t h e )
i n t u i c i j i , n a p r i m e r , k a o o b u h v a t n i p r i n c i p sistole i
dijastole. I m e n a i p o j m o v i k o j i m a s u o b u h v a ć e n i m e ­
hanizmi introversije i ekstraversije jesu v e o m a ra-
zlični i svagda prilagođeni stanovištu individualnog
posmatrača. Iako postoji različnost formulisanja, n e ­
prestano izbija zajednička crta u o s n o v n o m shvata-
nju, naime kretanje interesa p r e m a o b j e k t u u j e d ­
n o m slučaju, i kretanje interesa od objekta p r e m a
subjektu i n j e g o v i m vlastitim psihološkim događaji­
ma u d r u g o m slučaju. U p r v o m slučaju objekat d e j -
stvuje kao magnet na tendencije subjekta, on ih
privlači i uslovljava subjekat u velikoj m e r i ; štaviše,
on otuđuje subjekat od njega samoga i menja njegove
k v a l i t e t e u s m i s l u i z j e d n a č a v a n j a sa o b j e k t o m u t o l i ­
k o j meri da bi se m o g l o misliti da je o b j e k a t od višeg,
i u p o s l e d n j o j liniji od p r e s u d n o g značaja za s u b j e ­
kat, i kao da je to donekle apsolutno o d r e đ e n j e i n a ­
ročit smisao života i sudbine da se subjekat sasvim
predaje objektu. U d r u g o m slučaju, naprotiv, s u b j e ­
kat jeste i ostaje središte svih interesa. M o g l o bi se
reći, čini se kao da u p o s l e d n j o j liniji sva životna
energija traži subjekat i stoga svagda o m e t a da o b j e ­
kat zadobije ikakav p r e m o ć a n uticaj. Čini se k a o da
energija ostavlja objekat, kao da je subjekat magnet
koji h o ć e da o b j e k a t p r i v u č e sebi.
Nije lako prikazati to suprotno odnošenje p r e m a
o b j e k t u na lako r a z u m l j i v i jasan način, i velika je
opasnost u t o m e što se m o ž e dospeti do sasvim p a r a -
doksnih formulisanja, k o j a više donose zabunu n e g o
jasnoću. Introvertno stanovište m o g l o bi se uopšte
označiti k a o o n o k o j e u s v i m okolnostima teži da
subjekat i subjektivni psihološki događaj pretpostavi
o b j e k t u i o b j e k t i v n o m d o g a đ a j u , ili b a r d a i h p o t v r d i
p r e m a o b j e k t u . O t u d a taj stav d a j e subjektu višu
vrednost negoli objektu. P r e m a t o m e , o b j e k a t stoji na
nižem vrednosnom nivou, on ima sekundaran značaj;

9
štaviše, on, k a d se pruži prilika, stoji s a m o k a o o v a -
p l o ć e n j e j e d n e i d e j e , ali j e p r i t o m e i d e j a b i t n a s t v a r ;
ili j e o n p r e d m e t j e d n o g o s e ć a n j a , ali j e p r i t o m e o s e -
ćajmi d o ž i v l j a j g l a v n a s t v a r , a n e o b j e k a t u s v o j o j
realnoj individualnosti. Ekstravertno stanovište, n a ­
protiv, podvrgava subjekat objektu, pri č e m u viša
vrednost pripada objektu. Subjekat ima svagda se­
kundaran značaj; subjektivno doživljavanje pojavlju­
j e s e p o n e k a d s a m o k a o s m e t n j a ili i z l i š a n p r i v e s a k
objektivnih događaja. Jasno je da se psihologija koja
proizlazi iz ta d v a o p r e č n a stanovišta m o r a raspasti
u dva totalno različna orijentisanja. J e d n o stanovište
sve posmatra pod uglom svoga shvatanja, a drugo
pod u g l o m objektivnog dešavanja.
T i o p r e č n i s t a v o v i nisu, p r e svega, ništa d r u g o
nego oprečni mehanizmi: dijastolsko izlaženje i z a -
hvatanje o b j e k t a i sistolsko koncentrisanje i o t k i d a ­
nje energije od zahvaćenih objekata. Svaki čovek ima
d v a m e h a n i z m a kao izraz s v o g p r i r o d n o g životnog
r i t m a , k o j i Gete o d i s t a n i j e s l u č a j n o o z n a č i o f i z i o l o ­
škim p o j m o v i m a srčane delatnosti. Ritmična izmena
oba ta oblika psihičke delatnosti odgovarala bi n o r ­
m a l n o m toku života. Ali ne samo komplikovani s p o -
ljašnji uslovi p o d kojima živimo nego i možda još
komplikovaniji uslovi naše individualne psihičke d i s ­
pozicije retko dopuštaju nimalo neometan tok psi­
hičke životne delatnosti. Spoljašnje okolnosti i u n u ­
trašnja dispozicija idu v e o m a često naruku j e d n o m
m e h a n i z m u , a o g r a n i č a v a j u ili o m e t a j u d r u g i m e h a ­
nizam. Otuda, prirodno, nastaje pretezanje jednog
mehanizma. A k o to stanje ma na k o j i način postane
h r o n i č n o , o n d a o t u d a n a s t a j e tip, n a i m e h a b i t u a l a n
stav u k o m e trajno p r e v l a đ u j e jedan mehanizam, a
d a , r a z u m e se, n i k a d n e m o ž e p o t p u n o u g u š i t i d r u g i ,
jer on neuslovljeno pripada psihičkoj životnoj delat­
n o s t i . Z a t o n i k a d n e m o ž e nastati č i s t t i p u t o m s m i ­
slu da on i m a s a m o j e d a n m e h a n i z a m pri p o t p u n o j
atrofiji drugoga. Tipski stav znači u v e k samo r e l a ­
tivno pretezanje jednog mehanizma.
Konstatovanje introversije i ekstraversije dalo
je u p r v o m redu mogućnosti da razlikujemo dve

10
obimne grupe psiholoških jedinki. Ali to grupisanje
toliko je p o v r š n e i opšte prirode da baš ništa više ne
dopušta n e g o takvu opštu razliku. Tačnije ispitivanje
o n i h i n d i v i d u a l n i h p s i h o l o g i j a k o j e p a d a j u u j e d n u ili
drugu grupu pokazuje o d m a h velike razlike između
p o j e d i n i h jedinki k o j e ipak pripadaju istoj grupi.
Z a t o m o r a m o učiniti dalji korak da m o ž e m o označiti
u č e m u se sastoje razlike jedinki k o j e pripadaju j e d ­
n o j o d r e đ e n o j g r u p i . M o j e i s k u s t v o p o k a z a l o j e d a se,
uopšte uzev, jedinke m o g u razlikovati ne samo po
universalnoj različnosti ekstraversije i introversije
nego i po pojedinim psihološkim osnovnim funkcija­
ma. Koliko, naime, ne samo spoljašnje prilike nego
i unutrašnja dispozicija dovode do prevlađivanja e k s ­
t r a v e r s i j e ili i n t r o v e r s i j e , t o l i k o o n e i d u n a r u k u i p r e -
vlađivanju određene osnovne funkcije u jedinki.
Osnovne funkcije, tj. funkcije koje se ne samo genu-
ino n e g o i specijalno razlikuju od drugih funkcija, a
k o j e j e u t v r d i l o m o j e i s k u s t v o , j e s u mišljenje, oseća-
nje, oset i intuicija. P r e v l a đ u j e li j e d n a od t i h f u n k ­
cija habitualno, onda nastaje tip koji odgovara. O t u ­
da ja razlikujem misaon, osećajni, osetni, i intuitivan
t i p . Svaki od ovih tipova može, osim toga, da bude
introvertan ili ekstravertan, v e ć p r e m a s v o m o d n o ­
šenju prema objektu na način kako je gore ocrtano.
O v o ovde protumačeno razlikovanje nisam proveo u
dvama prethodnim saopštenjima o psihološkim tipo­ 1

v i m a , n e g o sam misaoni tip identifikovao s i n t r o v e r t -

n i m , a osećajni tip s ekstravertnim. O v a zbrka se p r e ­
ma produbljenom obrađivanju problema pokazala
kao neodrživa. Da otklonim nesporazume, molio bih
čitaoca da pazi na razlikovanje k o j e je o v d e p r o v e ­
deno. Da bih u tako k o m p l i k o v a n i m stvarima o b e z b e -
dio neuslovljeno potrebnu jasnoću, poslednju glavu
knjige posvetio sam definiciji svojih psiholoških p o j ­
mova.

1
Jung, Contribution a l'etude des types psychologiques.
A r c h . de Psychologie, I. X I I , p. 289.
I d . : Psychological Types. C o l l e c t e d P a p e r s o n A n a l y t i c a l
P s y c h o l o g y . L o n d o n , 1917, p. 287.
Id.: Psychologie der unbevmssten Prozesse. Ziirich, II
A u f l a g e , 1918, p. 6 5 .
 I

PROBLEM TIPOVA U ANTIČKOJ I SREDNJO-

V E K O V N O J ISTORIJI D U H A

1. KA PSIHOLOGIJI U ANTICI. GNOSTIČARI.

TERTULIJAN I ORIGEN

Uvek je, doduše, bilo psihologije, otkako postoji

i s t o r i j s k i s v e t , ali o b j e k t i v n e p s i h o l o g i j e i m a t e k o d ­
skora. Za n a u k u ranijeg v r e m e n a važi stav: s u b j e k ­
tivna psihologija raste ukoliko objektivna nedostaje.
O t u d a s u d e l a s t a r i h , d o d u š e , p u n a p s i h o l o g i j e , ali
samo malo toga m o ž e se obeležiti kao o b j e k t i v n o -
-psihološko. To bi m o g l o biti uslovljeno osobenošću
ljudskih veza u antici i s r e d n j e m v e k u . A n t i k a je
imala, ako se tako sme reći, gotovo isključivo b i o l o ­
ško p r o c e n j i v a n j e bližnjih, kao što to svuda izbija iz
životnih navika i pravnih odnosa u starom veku.
Srednji v e k imao je, ukoliko je sud o vrednosti u o p -
šte n a š a o i z r a z , m e t a f i z i č k o p r o c e n j i v a n j e b l i ž n j i h ,
koje je počelo mišlju o neizgubljivoj vrednosti l j u d ­
ske duše. O v o procenjivanje koje kompensuje stano­
vište antike za ocenu lične vrednosti, koja jedina
m o ž e biti o s n o v a o b j e k t i v n e psihologije, isto j e tako
nepodesno kao i biološko procenjivanje. Nije, d o d u ­
še, m a l e n b r o j o n i h k o j i m i s l e d a s e p s i h o l o g i j a m o ž e
pisati i e x c a t h e d r a . D a n a s s u s v a k a k o m n o g i u v e -
reni da se objektivna psihologija ima oslanjati pre
svega na posmatranje i iskustvo. O v a osnova bila bi
idealna kad bi bila m o g u ć n a . A l i ideal i cilj n a u k e ne

13
sastoje se u t o m e da pruže što tačniji opis činjenica
— nauka ipak ne m o ž e konkurisati kinematografskim
i fetnografskim s n i m c i m a — n e g o o n a ispunjava s v o j
cilj i svoju n a m e r u samo u postavljanju zakona, k o j i
n i j e ništa d r u g o n e g o skraćen izraz za različne i o p e t
kao nekako jedinstveno shvaćene procese. Ovaj cilj
p o s r e d s t v o m razumevanja i z d i ž e s e i z n a d o n o g a što
se m o ž e s a m o i s k u s i t i , i b i ć e s v a g d a , i p o r e d o p š t e i
dokazane važljivosti, plod subjektivne psihološke k o n ­
stelacije ispitivačeve. U n a u č n o m obrazovanju t e o ­
rija i p o j m o v a ima m n o g o od lične slučajnosti. P o ­
stoji i psihološka lična jednačina, a ne s a m o p s i h o ­
f i z i č k a . M i v i d i m o b o j e , ali n i k a k o n e v i d i m o * d u ž i n e
talasa. O v a d o b r o p o z n a t a č i n j e n i c a n e srne s e n i g d e
uvažavati više nego u psihologiji. Dejstvovanje lične
j e d n a č i n e p o č i n j e v e ć p r i p o s m a t r a n j u . V i d i s e ono
što se najbolje može videti iz sebe. T a k o se n a j p r e
vidi trun u oku brata svoga. N e m a sumnje, trun je
o n d e , ali b a l v a n l e ž i u v l a s t i t o m i — m o ž d a će d o ­
nekle sprečiti akt viđenja. Ja ne v e r u j e m principu
»čistog posmatranja« u takozvanoj objektivnoj psi­
hologiji, ma se ograničavala i na naočare hronoskopa,
tahistoskopa i d r u g i h »psiholoških« aparata. Č o v e k se
osigurava time i protiv suviše velikog iskorišćavanja
psiholoških iskustvenih činjenica. A l i još m n o g o više
lična psihološka jednačina dolazi do važenja u p r i ­
k a z i v a n j u ili s a o p š t a v a n j u o n o g što j e p o s m a t r a n o , a
da i ne g o v o r i m o o s h v a t a n j u i a p s t r a k c i j i i s k u s t v e ­
nog materijala! Nigde se kao u psihologiji ne p o j a v ­
ljuje nužan osnovni zahtev da posmatrač i ispitivač
b u d e a d e k v a t a n s v o m o b j e k t u , u t o m s m i s l u što m o ž e
v i d e t i n e s a m o j e d n o n e g o i d r u g o . Z a h t e v d a o n samo
o b j e k t i v n o v i d i i ne treba isticati; j e r to je n e m o -
g u ć n o . A k o s e n e v i d i suviše s u b j e k t i v n o , č o v e k v e ć
m o ž e biti zadovoljan. Sto se subjektivno posmatranje
i shvatanje slaže s o b j e k t i v n i m činjenicama p s i h o l o ­
škog objekta, to je za shvatanje dokaz samo utoliko
ukoliko shvatanje nikako ne pretenduje da bude o p ­
šte, n e g o želi s a m o da važi za oblast o b j e k t a k o j a je
uzeta u obzir. Utoliko balvan u vlastitom oku o m o g u ­
ćuje baš nalaženje truna u bratovljevu oku. U t o m

14
slučaju b a l v a n u vlastitom oku, kao što je r e č e n o , ne
dokazuje da brat n e m a nikakva truna u oku. Ali spre­
čavanje v i đ e n j a lako bi m o g l o postati p o v o d za opštu
teoriju da su sve trunke balvani. Priznanje i u v a ž a ­
vanje subjektivne uslovljenosti saznanja uopšte, a
naročito psiholoških saznanja, jeste osnovni uslov za
naučno i pravično cenjenje jedne psihe različne od
posmatranoga subjekta. Ovaj uslov samo je onda
ispunjen kad je posmatrač dovoljno obavešten o obi­
mu i vrsti s v o j e vlastite ličnosti. A l i on m o ž e biti
dovoljno obavešten samo ako se u velikoj meri oslo­
bodio izjednačivalačkih uticaja kolektivnih sudova i
kolektivnih osećanja, i time dospeo do jasnog razu-
m e v a n j a svoje vlastite individualnosti.
Ukoliko se dalje v r a ć a m o u istoriju, utoliko više
v i d i m o da ličnost iščezava p o d k o p r e n o m k o l e k t i v n o -
sti. I a k o č a k s i đ e m o d o p r i m i t i v n e p s i h o l o g i j e , n a ć i
ć e m o da o n d e uopšte ne m o ž e biti ni reči o p o j m u
jedinke. Mesto individualnosti nalazimo onde samo
k o l e k t i v n o o d n o š e n j e ili » p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e «
(Levi-Bril — L e v y B r u h l ) . A l i k o l e k t i v n i s t a v o m e t a
saznanje i uvažavanje jedne od subjekta različne psi­
hologije, jer je kolektivno nastrojeni duh upravo n e ­
sposoban da drukčije misli i oseća negoli p r o j i c i r a ­
j u ć i . O n o što m i r a z u m e m o p o d p o j m o m » j e d i n k e «
jeste relativno mlada tekovina istorije ljudskog duha
i k u l t u r e . S t o g a n i j e n i k a k v o č u d o što j e r a n i j e s v e ­
m o ć n i kolektivni stav tako reći sasvim o m e o o b j e k ­
tivno psihološko uvažavanje individualnih diferenci­
ja, kao i uopšte svako naučno objektivisanje indivi-
dualno-psiholoških procesa. Upravo zbog toga n e d o ­
statka u p s i h o l o š k o m m i š l j e n j u b i l o je saznanje » p s i -
hologizovano«, tj. ispunjeno projiciranom psihologi­
j o m . Počeci filosofskog objašnjavanja sveta daju za
to odlične primere. Naporedo s razvitkom individu­
alnosti i t i m e u s l o v l j e n o g psihološkog diferenciranja
ljudi ide depsihologizacija objektivne nauke. Ova iz­
laganja m o ž d a će objasniti zašto izvori o b j e k t i v n e
psihologije u materijalu koji n a m je predat iz starog
veka v e o m a o s k u d n o teku. Razlikovanje četiri t e m p e ­
ramenta, k o j e smo primili od starog veka, više g o t o v o

15
i nije psihološko tipizovanje, jer temperamenti g o t o ­
v o nisu ništa d r u g o n e g o psiho-fiziološke k o m p l e k s i -
je. A l i odsustvo obaveštenja ne znači da o d e j s t v o v a -
n j u suprotnosti k o j e su u pitanju n e m a m o nikakvih
tragova u istoriji antičkog duha.
T a k o j e g n o s t i č k a f i l o s o f i j a p o s t a v i l a tri t i p a ,
koji možda odgovaraju trima psihološkim osnovnim
f u n k c i j a m a , mišljenju, osećanju i osetu. M i š l j e n j u bi
odgovarao pneumatičar, osećanju psihičar, osetu hili-
čar. Slabije uvažavanje psihičara o d g o v a r a d u h u g n o -
se, k o j a j e p r e m a h r i š ć a n s t v u u p o r n o b r a n i l a v r e d -
nost saznanja. A l i hrišćanska načela ljubavi i vere
nisu bila sklona saznanju. P r e m a tome, u okviru hri­
šćanske sfere pneumatičar bi bio slabije cenjen u k o ­
liko bi se odlikovao samo posedovanjem gnose, sa­
znanja.
S m e m o misliti i na diferenciju tipova ako p o -
smatramo dugu i ne bezopasnu borbu koju je crkva
od prvih početaka vodila protiv gnosticizma. S obzi­
r o m na nesumnjivo pretežno praktički pravac prvog
hrišćanstva, intelektualac je, ukoliko se sledujući
svom borbenom nagonu nije izgubio u apologetskoj
polemici, teško m o g a o da d o đ e do izražaja. »Regula
fidei« bila je suviše uska i nije dopuštala nikakvo sa­
mostalno kretanje. Osim toga, ona je oskudevala u
sadržaju pozitivnog saznanja. Sadržavala je malo jni-
sli, k o j e su, d o d u š e , p r a k t i č k i b i l e i z v a n r e d n o a r a -
g o c e n e , ali s u s p u t a v a l e m i š l j e n j e . S a c r i f i c i u m i n t e l -
lectus m n o g o teže je pogađao intelektualca nego
o s e ć a j n o g č o v e k a . O t u d a j e v e o m a p o j m l j i v o što s u
pretežni saznaj ni sadržaji gnose, k o j i u svetlosti n a ­
šeg današnjeg razvitka duha ne samo da nisu izgubili
od s v o j e vrednosti n e g o su č a k u znatnoj meri i
dobili, morali za intelektualca u o k v i r u c r k v e imati
v e o m a veliku privlačnu snagu. Oni su za n j e g a doista
b i l i p r a v o i s k u š e n j e s v e t a . N a r o č i t o j e doketizam z a ­
davao posla crkvi s v o j i m t v r đ e n j e m da je Hrist i m a o
samo prividno telo, i da su celo n j e g o v o zemaljsko
postojanje i patnja bili privid. U t o m e tvrđenju p r e ­
m o ć n o izbija n a p r e d čisto mislena strana nasuprot
o n o m e što j e ljudski opipljivo. B o r b a s a g n o s o m p o -

16
javljuje n a m se najjasnije u d v a m a likovima, koji su
ne samo kao crkveni oci n e g o i kao ličnosti bili v e o m a
z n a m e n i t i . To su Tertulijan i Origen, s l u č a j n i s a v r e -
m e n i c i s k r a j a II v e k a . O n j i m a k a ž e Sulc ( S c h u l t z ) : 1

»Jedan organizam m o ž e da prima u se hranljivo g r a ­

divo g o t o v o bez ostatka i da ga asimiliše s v o j o j v l a ­
stitoj prirodi, a drugi ga o p e t isto tako g o t o v o b e z
ostatka i z b a c u j e uz izraze žestoke odvratnosti. U t a ­
k v o j suprotnosti držao se Origen na j e d n o j , a T e r t u ­
lijan na d r u g o j strani. N j i h o v a r e a k c i j a na g n o s u ne
obeležava samo oba karaktera i njihove poglede na
svet, n e g o je i od osnovnog značaja za položaj gnose
u d u h o v n o m životu i u religioznim strujama onoga
vremena.«
T e r t u l i j a n s e r o d i o o k o 160. g o d . u K a r t a g i n i . B i o
je paganin, predan pohotljivom životu svoga grada
sve do s v o j e trideset i pete godine života, kad je p o ­
s t a o h r i š ć a n i n . N a p i s a o j e m n o g o b r o j n e spise, i z k o j i h
očevidno izbija n j e g o v karakter, koji nas naročito
interesuje. Pre svega, jasna je njegova besprimerna
p l e m e n i t a revnost, n j e g o v a vatra, n j e g o v strasni tem-
peramenat i duboka intimnost n j e g o v a religioznog
shvatanja. On je fanatičan i genijalno jednostran za
l j u b a v saznanja istine, netrpeljiv, b o r b e n a priroda
kojoj nema ravne, nemilostiv borac, koji svoju p o b e -
du vidi samo u totalnom uništenju protivnika, njegov
jezik je kao blistava sablja k o j o m zamahuje svirepa
veština. On je tvorac c r k v e n o g latinskog jezika, k o j i
važi više od hiljadu godina. On kuje terminologiju
m l a d e crkve. » A k o se on bio dohvatio k o j e g gledišta,
m o r a o ga je, kao da ga šiba vojska pakla, provesti i do
njegovih krajnjih konsekvencija, čak i onda ako p r a ­
v o v e ć o d a v n o n i j e v i š e s t a j a l o n a n j e g o v o j strani i
sav u m n i poredak ležao pred n j i m raskidan.« Stra-
snost n j e g o v a mišljenja bila je tako neumitna da se
o n n e p r e s t a n o o t u đ i v a o u p r a v o o d o n o g a z a šta j e
d a o k r v s v o j u . P r e m a t o m e , i n j e g o v a etika i m a o p o r u
o š t r i n u . O n j e n a r e đ i v a o d a s e m u č e n i š t v o traži, a n e
da se beži od njega, nije dopuštao drugi brak i za-
htevao je da osobe ženskoga roda prekrivaju lice.

1
Dokumente der Gnosis. Jena, 1910.

2 Jung, Odabrana dela, V

17
G n o s u , k o j a j e b a š strast m i š l j e n j a i s a z n a v a n j a , p o ­
b i j a o je s f a n a t i č n o m b e z o b z i r n o š ć u , a s n j o m z a j e d n o
i od n j e ne baš m a l o različnu filosofiju i nauku. N j e ­
mu se pripisuje veličanstvena ispovest: Credo quia
a b s u r d u m est ( V e r u j e m j e r j e b e s m i s l e n o ) . T o i s t o -
rijski svakako ne bi bilo sasvim tačno; on je rekao
s a m o ( D e c a r n e C h r i s t i , 5 ) : » E t m o r t u u s est d e i filius,
p r o r s u s c r e d i b l e est, q u i a i n e p t u m est. E t s e p u l t u s
r e s u r r e x i t ; c e r t u m est, q u i a i m p o s s i b i l e est.« ( » I b o ­
z i j i sin j e u m r o : u t o s e p o t p u n o m o ž e v e r o v a t i , j e r j e
besmisleno. I uskrsao je iz groba; to je izvesno, jer je
nemoguće.«)
Oštrinom svoga duha prozreo je svu b e d u filosof-
s k o g i g n o s t i č k o g z n a n j a i s p r e z r e n j e m ga o d b i o od
s e b e . P o z i v a o se, n a p r o t i v , n a s v e d o č a n s t v o s v o g v l a ­
stitog unutrašnjeg sveta, na s v o j e vlastite unutrašnje
činjenice, koje su bile jedno s n j e g o v i m verovanjem.
Njih je on izgrađivao i tako postao tvorac p o j m o v n i h
veza, k o j e još i danas leže u osnovi katoličkoga siste­
ma. Iracionalna unutrašnja činjenica, koja je za njega
bitno dinamičke prirode, bila je princip i postavljanje
o s n o v e p r e m a s v e t u i k o l e k t i v n o p r i z n a t o j ili r a c i o ­
nalnoj nauci i filosofiji. N a v o d i m n j e g o v e reči:
» P r i z i v a m n o v o s v e d o č a n s t v o , ili š t a v i š e s v e d o ­
čanstvo k o j e je poznatije no ma k o j i pisani spomenik,
0 k o m e se više dogovaralo no ma o k o m e sistemu
života, k o j e je više rašireno no ma k o j a objava, v e ć e
n e g o c e o č o v e k , n a i m e o n o što č i n i c e l o g č o v e k a . P r i ­
s t u p i m i , d a k l e , o d u š o , b i l o da si n e š t o b o ž a n s k o i
v e č n o , k a o što v e r u j u n e k i f i l o s o f i — u t o l i k o ć e š m a ­
n j e l a g a t i — ili n i m a l o b o ž a n s k a , j e r s i s m r t n a , k a o
što m i s l i j e d i n i E p i k u r — u t o l i k o ć e š m a n j e s m e t i d a
l a ž e š — b i l o da si s n e b a d o š l a ili iz z e m l j e r o đ e n a ,
b i l o i z b r o j e v a ili a t o m a s a s t a v l j e n a , b i l o d a u isti
m a h s t e l o m o t p o č i n j e š s v o j e p o s t o j a n j e ili n a k n a d n o
bivaš stavljena u njega, ma otkuda ti vodila poreklo
1 ma k a k o pravila od č o v e k a o n o što je, n a i m e u m n o
biće, sposobno za opažanje kao i za saznanje. Ali ne
z o v e m tebe, ti dušo k o j a u školama izvežbana, u b i ­
bliotekama obaveštavana, u akademijama i atičkim
tremovima hranjena i nahranjena, mudrost objavlju-

18
ješ — n e , s t o b o m h o ć u da g o v o r i m , ti dušo k o j a si
p r o s t a i n e o b r a z o v a n a , n e v e š t a i n e i s k u s n a , k a k v a si
u onih k o j i ništa d r u g o n e m a j u n e g o tebe, sasvim
o n a k v a k a k v a dolaziš s ulice, iz uličnog budžaka, iz
radionice. Meni je potrebno baš tvoje neznanje.«
S a k a ć e n j e m s v o j e ličnosti izvršenim u ž r t v o v a ­
nju intelekta (sacrificium intellectus) Tertulijan j e
dospeo do bezobzirnog priznavanja iracionalne u n u ­
trašnje činjenice, stvarne osnove svoga verovanja.
Nužnost religioznog procesa koji je on u sebi osećao
o b u h v a t i o j e n e n a d m a š n o m f o r m u l o m : anima natura-
liter christiana. Sa s a c r i f i c i u m i n t e l l e c t u s p a l e su za
njega filosofija i nauka, a sledstveno i gnosa.

U d o c n i j e m n j e g o v o m životu pooštrila su se
ocrtana obeležja. K a d je crkva sve više bila p r i m o ­
rana da s m a s o m pravi k o m p r o m i s e , on se protiv toga
p o b u n i o i postao je pristalica onoga frigijskog p r o ­
r o k a Montana, e k s t a t i č a r a , k o j i j e z a s t u p a o p r i n c i p
apsolutnog porican ja sveta i potpunog o d u h o v l j a v a -
nja. U oštrim pamfletima otpočeo je napadati politiku
p a p e Kaliksta I, i t a k o s m o n t a n i z m o m v i š e ili m a n j e
d o s p e o e x t r a e c c l e s i a m . P o j e d n o m i z v e š t a j u Augu-
stinovu, on je d o o n i j e č a k i s m o n t a n i z m o m d o š a o u
sukob i osnovao s v o j u sektu.
Tertulijan je tako reći klasičan predstavnik i n -
t r o v e r t n o g mislenog č o v e k a . N j e g o v znatni, i z v a n ­
redno oštro razvijeni intelekat praćen je vrlo v i d n o m
čulnošću. Psihološki proces razvitka, koji mi o b e l e -
ž a v a m o k a o hrišćanski, d o v e o g a j e d o ž r t v e , d o o d -
secanja n a j d r a g o c e n i j e g organa, a ta mitska misao
opet je sadržana u v e l i k o m i p a r a d o g m a t i č n o m s i m ­
b o l u ž r t v o v a n j a b o ž j e g sina. N j e g o v n a j d r a g o c e n i i i
organ bio je baš intelekat, i posredstvom n j e g o v i m
dobijeno je jasno saznanje. Sacrificium intellectus
o n e m o g u ć i o m u j e put p r e k o čisto razumskog r a z ­
vitka, i time se našao p r i m o r a n i m da iracionalnu sna­
gu svoje duševne osnove prizna kao fundamenat
svoga bića. Mislenu stranu gnose, n j e n o specifično
intelektualno iskivanje dinamičkih fenomena dušev­
ne osnove, morao je nužno omrznuti, jer je to bio

19
baš put koji je m o r a o ostaviti da bi priznao princip
osećanja.
U Origenu upoznajemo apsolutnu suprotnost
T e r t u l i j a n u . O r i g e n j e r o đ e n u A l e k s a n d r i j i o k o 185.
god. N j e g o v otac b i o je hrišćanski mučenik. On sam
odrastao je u o n o j naročitoj d u h o v n o j atmosferi u
k o j o j su se mešale misli Istoka i Zapada. Imajući j a k u
ž e l j u z a z n a n j e m , n a u č i o j e s v e što j e b i l o v r e d n o d a
se zna, i tako je prihvatio sve što je p r u ž a o i z v a n r e d ­
no bogati aleksandrijski misleni svet onoga vremena,
hrišćansku, jevrejsku, helenističku, egipatsku m u ­
drost. Istakao se k a o učitelj u j e d n o j katehetskoj
š k o l i . P a g a n s k i f i l o s o f Porfirije, u č e n i k Plotinov, r e ­
kao je o n j e m u : » N j e g o v spoljašnji život bio je život
j e d n o g h r i š ć a n i n a i p r o t i v z a k o n i t ; ali s o b z i r o m na
s v o j e m i š l j e n j e o stvarima i o b o ž a n s t v u , on je h e l e -
nizovao predstave Grka i podmetnuo ih tuđim m i t o ­
vima.« V e ć p r e 211. god. d o g o d i l a s e n j e g o v a s a m o -
kastracija; njeni bliži motivi m o g u se, doduše, p o g a ­
đ a t i , ali s u i s t o r i j s k i n e p o z n a t i . S v a g d a j e b i o o k r u ­
žen učenicima i ćelom četom stenografa koji su h v a ­
tali d r a g o c e n e r e č i s usta p o š t o v a n o g a u č i t e l j a . K a o
pisac bio je izvanredno plodan, i kao predavač i u č i ­
telj razvijao je veliku delatnost. U Antiohiji držao je
s a m c a r i c i - m a j c i Mameji p r e d a v a n j a o t e o l o g i j i . U
Cezareji bio je glava svoje škole. N j e g o v a učiteljska
delatnost bila je m n o g o puta prekidana dalekim p u ­
tovanjima. Bio je izvanredno učen i imao čudnovatu
sposobnost da se brižljivo bavi stvarima. Nanjušio je
stare rukopise biblije i stekao naročite zasluge za k r i ­
tiku teksta. » B i o je velik naučnik, štaviše jedini istin­
ski n a u č n i k k o g a j e s t a r a c r k v a i m a l a « , k a ž e Harnak.
Origen, s a s v i m s u p r o t n o Tertulijanu, n i j e se o t i m a o
uticaju gnosticizma; naprotiv, on ga je u ublaženoj
f o r m i p r e n e o u k r i l o c r k v e ; b a r u t o m p r a v c u išla j e
n j e g o v a težnja. Staviše, on je tako reći sam bio h r i ­
šćanski gnostičar, po s v o m e mišljenju i po s v o j i m
o s n o v n i m s h v a t a n j i m a . N j e g o v p o l o ž a j p r e m a veri i
znanju c r t a Harnak o v i m p s i h o l o š k i z n a č a j n i m r e c i ­
ma: »Biblija je na jednak način potrebna i jednima
i drugima: oni koji veru ju dobivaju iz nje činjenice

20
i zapovesti k o j e su im potrebne, a oni koji znaju č i ­
taju iz nje ideje i izvlače iz nje snage k o j e ih v o d e do
gledanja B o g a i ljubavi p r e m a B o g u — dakle, da se
sve materijalno pretopijeno duhovnim tumačenjem
(alegoričko izlaganje, hermeneutika) pojavljuje kao
k o s m o s ideja, štaviše da je n a j z a d sve » u s p o n o m « sa­
vladano i kao stepen ostavljeno, a jedino preostaje
mirni spokojni odnos od B o g a proizišlog duha p r e m a
B o g u (amor et visio).« N j e g o v a teologija bila je, za
r a z l i k u od Tertulijanove, b i t n o f i l o s o f s k a , i o n a se
tako reći sasvim uklapa u o k v i r novoplatonske f i l o -
sofije. U Origena p r o ž i m a j u se sfere grčke filosofije
i gnose, s j e d n e strane, i hrišćanskog i d e j n o g sveta,
s d r u g e strane, na miran i h a r m o n i č a n način. A l i o v a
dalekosežna uviđaj na mukotrpnost i pravičnost d o ­
vele su i Origena dotle da je doživeo tu sudbinu da
b u d e osuđen od crkve. Svakako, definitivna osuda
dogodila se tek posthumno, pošto je Origen kao sta­
r a c u Decijevu p r o g a n j a n j u h r i š ć a n a b i o m u č e n i
u s k o r o p o t o m u m r o o d p o s l e d i c a t o r t u r e . G o d . 399.
p a p a Anastasije I i z r e k a o je s v o j u o s u d u , i g o d . 5 4 3 .
n j e g o v o lažno učenje prokleo je sinod koji je sazvao
Justinijan, a č e g a su se d r ž a l i i s u d o v i d o c n i j i h k o n ­
cili j a .
Origen je klasičan predstavnik ekstravertnoga
tipa. N j e g o v a o s n o v n a orijentacija ide na o b j e k a t ; to
se p o k a z u j e u s a v e s n o m v o đ e n j u računa o o b j e k t i v ­
n i m č i n j e n i c a m a i n j i h o v i m uslovima, i p o k a z u j e se
u formulisanju onoga najvišeg principa, ljubavi p r e ­
ma B o g u i viđenja B o g a (amor et visio dei). Proces
hrišćanskog razvitka naišao je u Origena na tip čija
je prvobitna osnova odnošenje prema objektima, a
o n o se o d v a j k a d a simbolično izražava u seksualnosti,
zbog čega izvesne teorije i sve bitne duševne funkci­
je svode baš na seksualnost. Otuda je kastracija a d e ­
kvatan izraz ž r t v o v a n j a n a j d r a g o c e n i j e funkcije. S a ­
s v i m j e k a r a k t e r i s t i č n o š t o Tertulijan v r š i s a c r i f i c i u m
i n t e l l e c t u s , a Origen s a c r i f i c i u m p h a l l i , j e r h r i š ć a n -
ski proces h o ć e potpuno uništenje čulne vezanosti za
objekat, tačnije rečeno: on hoće žrtvovanje funkcije
koja je do tada imala najvišu vrednost, žrtvovanje

21
najskupljega dobra, najjačega nagona. Žrtva je, b i o ­
loški posmatrana, donesena u službi domestikacije, a
psihološki posmatrana, da razrešenjima starih v e z a ­
n o s t i u v e d e n o v e m o g u ć n o s t i r a z v i t k a z a d u h . Tertu­
lijan j e ž r t v o v a o i n t e l e k a t , j e r j e i n t e l e k a t b i o o n o što
ga je najjače vezivalo za svetovnost. On je pobijao
gnosu, jer je ona za njega predstavljala stranputicu
u i n t e l e k t u a l n o , k o j e u isti m a h u s l o v l j a v a i č u l n o s t .
U z i m a j u ć i u obzir tu činjenicu, nalazimo da se i g n o ­
sticizam u stvari deli u dva pravca: je d a n pravac g n o -
s t i č a r a teži z a o d u h o v l j a v a n j e m k o j e i d e i z n a d s v a ­
ke mere, drugi pravac gubi se u etičkom anomizmu,
u apsolutnom libertinizmu, koji se ne usteže ni od
kakvog razvrata i ni od kakvog ma koliko gnusnog
perversiteta i bestidnosti. Razlikovali su se u p r a v o
e n k r a t i t i ( u z d r ž i j i v i ) i a n t i t a k t i ili a n t i n o m i s t i ( p r o ­
t i v n i c i p o r e t k a i z a k o n a ) , k o j i su n a č e l n o g r e š i l i i
namerno, prema izvesnim načelima, predavali se ra­
zuzdanoj raspuštenosti. Poslednjima pripadaju n i k o -
laiti, a r h o n t i č a r i i t d . i v r l o t a č n o n a z v a n i b o r b o r i j a n -
ci. K o l i k o su p r i v i d n e suprotnosti b i l e bliske, p o k a ­
z u j e p r i m e r a r h o n t i č a r a , g d e s e ista s e k t a r a s p a l a u
enkratitski i antinomistički pravac, od k o j i h je svaki
o s t a o l o g i č a n i k o n s e k v e n t a n . K o h o ć e d a z n a šta
etički znači s m e o n i u velikim crtama izveden i n t e -
lektualizam, taj n e k a p r o u č a v a istoriju gnostičkog
morala, i p o t p u n o će shvatiti sacrificium intellectus.
Oni ljudi bili su baš i praktički k o n s e k v e n t n i , i o n o
do čega su s v o j o m mišlju došli iživljavali su do
a p s u r d n o s t i . A l i O r i g e n j e ž r t v o v a o čulnu v e z a n o s t
za svet time što je sebe osakatio. N j e m u intelekat
očevidno nije b i o nikakva opasnost, n e g o pre oseća-
n j e i oset k o j e v e z u j e za objekat. Kastracijom se o s l o ­
b o d i o čulnosti u d r u ž e n e sa gnosticizmom, i stoga se
b e z straha m o g a o predati bogatstvu gnostičkoga m i ­
šljenja, dok se Tertulijan s v o j o m intelektualnom
ž r t v o m u s p r o t i v i o g n o s i , ali t i m e i s t e k a o d u b i n u r e ­
ligioznoga osećanja na k o j u ne nailazimo u Origena.
» U o d n o s u n a O r i g e n a o n s e o d l i k u j e t i m e što j e s v a ­
ku od s v o j i h reči d o ž i v e o u dubini srca, što ga nije,
kao onoga, zanosio razum, n e g o srce. A zaostaje za

22
n j i m u t o m e što j e o n , n a j s t r a s n i j i o d s v i h mislilaca,
težio za tim da z n a n j e uopšte o d b a c i i da s v o j u b o r b u
protiv gnose proširi u b o r b u protiv ljudskog mišlje­
n j a u o p š t e « , k a ž e Šulc.
O v d e v i d i m o kako se u hrišćanskom procesu
p r v o b i t a n t i p z a p r a v o o b r n u o : Tertulijan, o š t r i m i s l i ­
l a c , p o s t a j e č o v e k o s e ć a n j a ; Origen p o s t a j e n a u č n i k i
g u b i s e n a o n o m što j e m i s l e n o . R a z u m e s e d a n i j e
teško obrnuti stvar i logički, pa reći da je Tertulijan
odvajkada bio osećajan čovek, a Origen intelektua­
lac. Bez obzira na činjenicu što time tipska razlika
nije uklonjena, nego postoji i docnije kao i ranije,
obrnuti način gledanja ne objašnjava kako dolazi do
toga da je Tertulijan svog najopasnijega neprijatelja
v i d e o u m i s l e n o m , a O r i g e n u s e k s u a l n o s t i . M o g l o bi
se r e ć i da su se i j e d a n i d r u g i p r e v a r i l i , i k a o a r g u -
m e n a t za to m o g a o bi se izneti k o b n i rezultat života
i j e d n o g i d r u g o g . U o v o m slučaju č o v e k bi m o r a o
p r i h v a t i t i d a s u i j e d a n i d r u g i ž r t v o v a l i o n o što i m
je manje važno, dakle donekle sa sudbinom napravili
jevtin pazar. I to je j e d n o gledište, i n j e g o v princip
i m a važljivost k o j a zaslužuje priznanje. Ima, štaviše,
m e đ u primitivcima takvih lukavaca koji staju pred
s v o j fetiš s c r n i m p i l e t o m p o d r u k o m i k a ž u : » G l e ,
žrtvujem ti lepu crnu svinju.« Ali ja mislim da način
objašnjavanja koji oduzima vrednost, i pored očevid­
n o g o l a k š a n j a što g a o s e ć a o b i č a n č o v e k p r i o t k i d a ­
nju od nečeg velikog, nije u svima okolnostima pra­
vilan, ma koliko se govorilo da je »biološki«. K o l i k o
lično poznajemo oba ta velikana u carstvu duha, m o ­
r a m o reći da je celo n j i h o v o biće toliko ozbiljno da
njihovo hrišćansko preobraćanje nije bilo ni lukavost
ni prevara, n e g o stvarnost i istinitost.
N e ć e m o se izgubiti na stranputici ako o v o m p r i ­
l i k o m s e b i p r e d s t a v i m o šta p s i h o l o š k i z n a č i l o m l j e n j e
prirodnog nagonskog pravca, onako kako se ono p o ­
j a v l j u j e u hrišćanskom (žrtvenom) procesu: iz gore
r e č e n o g p r o i z l a z i , n a i m e , d a p r e o b r a ć a n j e u isti m a h
z n a č i i p r e l a ž e n j e u j e d a n d r u g i s t a v . T i m e se i o b j a ­
šnjava otkuda vodi poreklo motiv koji goni na p r e o ­
b r a ć a n j e , i u k o l i k o Tertulijan i m a p r a v o što s h v a t a

23
da je duša »naturaliter christiana«: prirodni n a g o n ­
ski p r a v a c s l e d u j e , k a o s v e u p r i r o d i , p r i n c i p u n a j ­
manje količine snage. Jedan čovek ima nešto više
sposobnosti ovde, drugi onde. Prilagođivanje prvoj
o k o l i n i d e t i n j s t v a i z i s k u j e ili n e š t o v i š e u s t e z a n j a i
r a z m i š l j a n j a , ili n e š t o v i š e u o s e ć a v a n j a , v e ć p r e m a
prirodi roditelja i okolnostima. T i m e se automatski
i z g r a đ u j e izvestan n a d m o ć n i stav, iz k o g a proizlaze
različni tipovi. Ukoliko, dakle, svaki č o v e k kao rela­
tivno stabilno biće poseduje sve psihološke osnovne
funkcije, utoliko bi to bila i psihološka nužnost,
s o b z i r o m na savršeno prilagođivanje, da ih č o v e k u
j e d n a k o j meri i p r i m e n j u j e . Jer m o r a biti n e k a k v o g
razloga za to što postoje različni putovi psihološkog
prilagođivanja: očevidno je da nije dovoljan samo j e ­
dan put, j e r se čini da objekat, na primer, samo k a o
p r e d m e t m i š l j e n j a ili s a m o k a o p r e d m e t o s e ć a n j a
m o ž e biti shvaćen tek delimično. Z b o g j e d n o s t r a n o ­
ga (»tipskoga«) stava ostaju u poslu psihološkoga p r i ­
lagođivanja neke pogreške, k o j e se u toku života n a ­
g o m i l a v a j u , z b o g č e g a s e r a n i j e ili d o c n i j e r a z v i j a
ometanje prilagođivanja, i to nagoni subjekat na
kompenzaciju. Ali kompenzacija se m o ž e postići samo
odsecanjem ( ž r t v o m ) d o t a d a š n j e g a j e d n o s t r a n o g a s t a ­
va. T i m e nastaje privremeno zaustavljanje energije i
prelivanje u kanale kojima se čovek nije svesno k o ­
r i s t i o , ali k o j i n e s v e s n o l e ž e s p r e m n i . D e f i c i t u p r i ­
lagođivanju, koji je causa efficiens za p r o c e s p r e o -
braćanja, subjektivno se primećuje kao osećanje n e ­
određena nezadovoljenja. Takva atmosfera vladala je
na prekretnici našeg računanja vremena. Izvanred­
na i čudnovata potreba za oslobođenjem obuzela je
čovečanstvo i dejstvovala na onaj nečuveni procvat
svih mogućnih i nemogućnih kultova u starom R i m u .
Nisu nedostajali ni predstavnici teorije iživljavanja,
koji su mesto »biologijom« operisali razlozima tada­
šnje nauke. Covek se nije mogao zadovoljiti ni spe­
k u l a c i j a m a o t o m e zašto l j u d i m a tako r đ a v o i d e ;
samo je kauzalizam onoga v r e m e n a bio nešto m a n j e
ograničen negoli kauzalizam naše nauke; ljudi nisu
zahvatali samo u detinjstvo n e g o i u k e s m o g o n i j u , i

24
izmišljali su m n o g o b r o j n e sisteme, koji su dokazivali
šta s e s v e u p r a s t a r o v r e m e d e š a v a l o , i z č e g a s u z a ­
tim, kao posledica, proizlazila nepodnošljiva stanja za
čovečanstvo.
Ž r t v a k o j u su p r i n e l i Tertulijan i Origen j e s t e
d r a s t i č n a , s u v i š e d r a s t i č n a z a n a š u k u s , ali o n a j e o d ­
govarala duhu onoga vremena, koji je bio sasvim
konkretističan. I z t o g a d u h a u z i m a l a j e g n o s a s v o j e
v i z i j e z a č i s t o r e a l n o ili b a r k a o n e š t o š t o s e n e p o ­
sredno odnosi na realno, a Tertulijan je činjenici s v o ­
ga osećanja priznavao objektivno važenje. Gnostici­
zam je subjektivno unutrašnje opažanje p r o m e n e sta­
va projicirao k a o k o s m o g o n i j s k i sistem i v e r o v a o u
realitet svojih psiholoških figura.
U svojoj knjizi o »preobražajima i simbolima li­
bida« ostavio sam otvoreno pitanje odakle vodi p o ­
reklo naročiti libidni pravac u hrišćanskom procesu.
Tada sam govorio o razdvajanju libidnog pravca u
dve polovine, upravljene suprotno jedna drugoj:
o b j a š n j e n j e za to proizlazi iz jednostranosti psiholo­
škog stava, k o j i je postao toliko jednostran da se n a ­
metala kompenzacija iz nesvesnog. Baš gnostički p o ­
kret u prvim hrišćanskim vekovima najjasnije doka­
zuje izbijanje nesvesnih sadržaja u m o m e n t u k o m ­
penzacije. S a m o hrišćanstvo znači razaranje i žrtvo­
vanje antičkih kulturnih vrednosti, t j . antičkog sta­
va. U današnje v r e m e g o t o v o je izlišno primetiti da
j e s a s v i m s v e j e d n o d a l i g o v o r i m o o s a d a š n j o s t i ili
o v r e m e n u p r e 2000 g o d i n a .

2. TEOLOŠKE PREPIRKE STARE CRKVE

Nije neverovatno što na suprotnost tipova naila­

zimo i inače u istoriji shizama i jeresi rane hrišćan­
s k e c r k v e , t a k o b o g a t e p r e p i r k a m a . E b i o n i t i ili j e -
vrejski hrišćani, k o j i su m o ž d a istovetni sa p r a h r i -
šćanima, verovali su u isključivo ljudsku prirodu H r i -
sta i s m a t r a l i g a z a s i n a M a r i j e i J o s i f a , k o j i j e t e k
naknadno svetim d u h o m dobio posvećenje. Ebioniti

25
su, p r e m a t o m e , u t o j t a č k i e k s t r e m p r e m a d o k e t i -
ma. Ova suprotnost dejstvovala je još dugo posle
toga. Ona se p o n o v o p o j a v l j u j e u crkvenopolitički
z a o š t r e n o j , ali s a d r ž a j n o u b l a ž e n o j f o r m i o k o 320.
g o d . u j e r e s i Arijevoj. A r i j e j e p o r i c a o o d o r t o d o k s n e
c r k v e p r e d l o ž e n u f o r m u l u TOJ IlaTpi, 6u.oouffi.os- ( j e d n a k
ocu). A k o istoriju velikog arijanskog spora oko h o -
m u s i j e i h o m o jusi je (Hristova suštinska j e d n a k o s t i
suštinska sličnost sa B o g o m ) tačnije p o g l e d a m o , i z ­
g l e d a n a m , istina, d a h o m o j u s i j a r a z g o v e t n o s t a v l j a
akcenat na čulno i ljudski opipljivo, nasuprot čisto
m i s l e n o m i apstraktnom stanovištu h o m u s i j e . Isto
t a k o b i n a m s e m o g l o č i n i t i d a j e p o b u n a monofisita
(koji su zastupali apsolutno jedinstvo Hristove p r i ­
rode) protiv diofisitske f o r m u l e Halkedonskog s a b o ­
ra (koji je zastupao nerazdvojivu dvostruku prirodu
H r i s t o v u , n a i m e n j e g o v u s j e d i n j e n u ljudsku i božan­
sku p r i r o d u ) p o n o v o p r i z n a l a v a ž e n j e s t a n o v i š t u a p ­
straktnog i nepredstavljivog prema čulno p r i r o d n o m
u d i o f i s i t s k o j f o r m u l i . A l i u isti m a h u p a d l j i v o n a m
p r e d o č i izlazi č i n j e n i c a d a j e n e s a m o u a r i j a n s k o m
pokretu nego i u monofisitskoj prepirci suptilno d o g -
m a t i č k o p i t a n j e b i l o g l a v n a s t v a r , istina z a o n e g l a v e
k o j e s u g a p r v o b i t n o i z n e l e , ali n e z a š i r o k e m a s e ,
k o j e su se strančarski dočepale prepirke o d o g m a m a .
Za njih ni u ona vremena tako suptilno pitanje nije
imalo nikakvu motivsku snagu, nego su ih pokretali
problemi i zahtevanja političke moći, a ovi nikakva
posla nisu imali sa teološkom diferencijom. A k o je
diferencija tipova ovde uopšte imala kakav značaj,
o n j e b i o u t o m e što j e o n a d a v a l a v a ž n e r e č i , k o j e
su na laskav način stavljale obeležje na grube i n ­
stinkte masa. A l i time ni na koji način ne treba da
bude ugašeno priznanje činjenice da su za one koji
su prepirku raspirivali homusija i h o m o j u s i j a bile
o z b i l j n a s t v a r . J e r iza t o g a , i s t o r i j s k i k a o i p s i h o l o ­
ški, k r i l o s e e b i o n i t s k o i s p o v e d a n j e d a j e H r i s t čisti
čovek s relativnom (»prividnom«) božanstvenošću, i
d o k e t s k o i s p o v e d a n j e d a j e H r i s t čisti B o g s a s a m o
p r i v i d n o m t e l e s n o š ć u . I p o d t i m s l o j e m o p e t leži v e ­
lika psihološka shizma. S j e d n e strane, t v r đ e n j e da

26
glavna vrednost i glavni značaj leži u čulno d o h v a t ­
ljivom, čiji je subjekat, iako ne svagda ljudski-ličan,
a ono ipak uvek projicirani ljudski osećaj; s druge
strane, t v r đ e n j e da glavna v r e d n o s t leži u apstrakt­
n o m i izvanljudskom, čiji je subjekat funkcija, t j . :
objektivni prirodni proces koji teče u neličnoj zako­
nitosti, s o n u s t r a n u l j u d s k o g o s e ć a j a , š t a v i š e k a o
n j e g o v a osnova. P r v o stanovište previđa funkciju u
korist funkcionoga kompleksa, k a k v i m se č o v e k p o ­
j a v l j u j e ; d r u g o stanovište previđa čoveka kao n e m i ­
n o v n o g nosioca, u korist funkcije. O b a stanovišta p o ­
riču glavnu vrednost jedno drugom. Što se zastupni­
ci i j e d n o g i d r u g o g s t a n o v i š t a o d l u č n i j e i d e n t i f i k u j u
sa s v o j i m stanovištem, utoliko više i p o k u š a v a j u ,
možda u najboljoj nameri, da jedno d r u g o m nametnu
svoje stanovište i time vrše nasilje nad g l a v n o m
vrednošću drugog.
D r u g a strana suprotnosti tipova k a o da se p o ­
j a v l j u j e u pelagijanskom s p o r u , u p o č e t k u V v e k a .
O d Tertulijana d u b o k o p r o o s e ć a n o i s k u s t v o d a č o v e k
ni posle krštenja ne m o ž e izbeći greh postalo je u
Augustina, k o j i j e u m n o g o m p o g l e d u s l i č a n T e r t u -
lijanu, ono sasvim karakteristično, pesimističko u č e ­
n j e o n a s l e d n o m grehu, čija se suština sastoji u p o ­
ž u d i , concupiscentia, n a s l e đ e n o j od A d a m a . 2
Prema
činjenici naslednoga greha stajala je u Augustina
spasavalačka milost božja s institucijom crkve, k o j u
je ona stvorila i koja je upravljala sredstvima spase­
nja. U t o m e shvatanju vrednost č o v e k o v a stoji v e o ­
ma nisko. C o v e k zapravo nije ništa drugo nego bedno,
pokvareno stvorenje, koje će u svima okolnostima p o ­
stati p l e n đ a v o l a a k o p o s r e d o v a n j e m c r k v e , k o j a j e ­
dina daje blaženstvo, ne b u d e učestvovao u božanskoj
m i l o s t i . T i m e j e v i š e ili m a n j e o t p a d a l a n e s a m o v r e d ­
nost nego i moralna sloboda i samoopredeljenje č o v e -
k o v o , a z b o g toga je svakako utoliko više rasla v r e d ­
n o s t i z n a č a j i d e j e c r k v e , što j e o d g o v a r a l o p r o g r a ­
mu izrečenom u augustinskoj Civitas Dei.

2
Požuda; mi b i s m o rekli: neukroćeni libido, koji kao
£lp.a.Qiivr\, p r i t i s a k zvezda i sudbine, vodi čoveka u krivicu
i propast.

27
 P r e m a silnom pritisku koji je dolazio od takva
shvatanja neprestano se uzdiže osećanje čovekove
slobode i moralne vrednosti, k o j e ne dopušta da ga
d u g o pritiskuje nijedan uviđaj, ma koliko dubok, i
nijedna logika, m a koliko oštra. P r a v o osećanja l j u d ­
s k e v r e d n o s t i n a š l o j e s v o g a b r a n i o c a u Pelagiju, b r i ­
t a n s k o m k a l u đ e r u , i n j e g o v u u č e n i k u Celestiju. N j e ­
g o v o učenje zasnivalo se na moralnoj slobodi č o v e -
kovoj kao na datoj činjenici. Za psihološku srodnost
pelagijanskog stanovišta sa diofisitskim shvatanjem
k a r a k t e r i s t i č n o j e d a s u n a p a d a n i p e l a g i j a n c i našli
p r i j e m u Nestori ja, m i t r o p o l i t a c a r i g r a d s k o g . N e s t o -
rije je naglašavao razdvojenost d v e j u priroda Hristo-
vih p r e m a Kirilovu u č e n j u fizičkog jedinstva Hrista
k a o b o g o č o v e k a , tpucriKifi čvoocng-. N e s t o r i je n i k a k o n i j e
h t e o n i d a s e M a r i j a s h v a t a k a o SEOT6KO5- ( r o d i t e l j k a
B o g a ) , n e g o s a m o k a o XeicTTOTĆKog- ( r o d i t e l j k a H r i s t a ) .
Staviše, on je misao da je Marija b o g o m a j k a s p u n o
prava nazvao paganskom. Od njega je potekla n e ­
stori janska prepirka, k o j a se n a p o s l e t k u završila
otcepljenjem nestorijanske crkve.

3. PROBLEM TRANSSUPSTANCIJACIJE

S velikim političkim preokretima, slomom R i m ­

skoga Carstva i propašću antičke civilizacije, došao
je kraj i o v i m prepirkama. Ali kad je posle više v e -
k o v a p o n o v o bila postignuta izvesna stabilnost, p o ­
javljivale su se i psihološke diferencije p o n o v o na
s v o j k a r a k t e r i s t i č a n n a č i n , i s p r v a p l a š l j i v o , ali s u
s porastom kulture postajale intenzivnije. Doduše, to
nisu bili više p r o b l e m i koji su pobunili staru crkvu,
n e g o s u b i l e n a đ e n e n o v e f o r m e , ali p s i h o l o g i j a k o j a
s e p o d n j i m a k r i l a b i l a j e ista.
O k o s r e d i n e I X v e k a p o j a v i o s e o p a t Pashasije
Radbert p r e d j a v n o š ć u sa s p i s o m o T a j n o j v e č e r i , i u
n j e m u je zastupao učenje o transsupstancijaciji, t j .
t v r đ e n j e da se v i n o i h o s t i j a u z a j e d n i c i p r e t v a r a j u
u istinsku k r v i istinsko telo Hristovo. O v o shvatanje,

28
k a o što j e p o z n a t o , p o s t a l o j e d o g m a , p o k o j o j s e
pretvaranje vrši »vere, realiter, substantialiter«; iako
su, d o d u š e , » a k c i d e n c i j e « , n a i m e h l e b i v i n o , z a d r ­
ž a l e s v o j i z g l e d , o n e su, i p a k , p o s u p s t a n c i j i , t e l o i
krv Hristova. Protiv ove ekstremne konkretizacije
j e d n o g simbola osmelio se da iznese suprotno t v r đ e ­
n j e Ratraman, k a l u đ e r u i s t o m m a n a s t i r u g d e je Rad-
bert b i o o p a t . A l i o d l u č n o g p r o t i v n i k a n a š a o j e R a d -
b e r t u Skotu Eriugeni, v e l i k o m f i l o s o f u i s m e l o m m i ­
sliocu ranog srednjeg veka, koji je toliko visoko i
usamljeno stajao iznad svoga v r e m e n a da ga je p r o ­
kletstvo c r k v e stiglo tek posle j e d n o g stoleća, kao što
k a ž e Hase u s v o j o j i s t o r i j i c r k v e . K a o o p a t o d M a l -
m e s b e r i j a b i o j e o k o g o d . 889. u b i j e n o d s v o j i h k a -
l u đ e r a . Skot Eriugena, k o m e j e p r a v a f i l o s o f i j a b i l a
i prava religija, nikako nije bio slep pristalica a u t o ­
r i t e t a i o n o g a što j e j e d a r e d r e č e n o , j e r j e o n , z a r a z ­
liku od većine ljudi svoga vremena, m o g a o sam da
misli. On je um stavio nad autoritet, m o ž d a na j e d a n
v r l o n e s a v r e m e n n a č i n , ali p r e m a p r i z n a n j u d o c n i j i h
v e k o v a pouzdano. Čak i crkvene oce uzvišene iznad
svake diskusije on je samo zato i utoliko držao za
autoritete ukoliko su u n j i h o v i m spisima bila sadr­
žana blaga ljudskoga uma. Tako je i on smatrao da
Tajna v e č e r a nije ništa d r u g o n e g o s p o m e n na o n u
p o s l e d n j u v e č e r u k o j u j e Isus slavio s a s v o j i m u č e ­
nicima, što će i inače u m n i ljudi misliti u sva v r e ­
mena. Ali Skot Eriugena, ma koliko jasno i prosto
ljudski mislio, i ma koliko malo bio sklon da p o b e g n e
od smisla i vrednosti svete c e r e m o n i j e , n i j e se b i o
uživeo u duh svoga vremena i u želje svoje okoline,
a na to m o ž d a ukazuje i okolnost što su ga ubili n j e ­
g o v i vlastiti manastirski d r u g o v i . Z a t o j e m o g a o
u m n o i k o n s e k v e n t n o d a m i s l i , ali u t o m e n i k a k o n i j e
imao onakav uspeh kakav je doživeo Radbert, koji,
d o d u š e , n i j e m o g a o d a m i s l i , ali j e z a t o o n o š t o j e
simbolično i smislom bogato »transsupstancirao« i
o g r u b i o u čulno, uživevši se o č e v i d n o u d u h s v o g a
vremena, koji je tražio konkretizaciju religioznih d e -
šavanja.

29
 Nije teško u o v o j prepirci prepoznati one o s n o v ­
ne e l e m e n t e na k o j e s m o nailazili v e ć u ranije p o m i -
njanim prepirkama, naime na apstraktno stanovište,
ono koje nije sklono mešanju s konkretnim objektom,
i na konkretizatorno, ono koje je okrenuto objektu.
Daleko je od nas da s intelektualnog stanovišta i z -
r e k n e m o sud koji bi jednostrano oduzimao vrednost
Radbertu i n j e g o v u naporu. Mada upravo ta dogma
mora m o d e r n o m d u h u izgledati kao apsurdna, ipak
čovek ne sme dozvoliti da n j o m bude zaveden da je
i s t o r i j s k i o g l a s i z a b e z v r e d n u . O n a j e , istina, s k u p o -
c e n k o m a d z a s v a k u z b i r k u l j u d s k i h z a b l u d a , ali n j e ­
na bezvrednost ne proizlazi otuda eo ipso, jer b i s m o
p r e s v a k e o s u d e m o r a l i n a š i r o k o ispitati k a k v o j e b i l o
dejstvo te d o g m e u religioznom životu onih vekova,
i šta j o š n a š e v r e m e n e p o s r e d n o d u g u j e t o j d o g m i .
Ne treba, naime, prevideti da baš vera u stvarnost
ovoga čuda zahteva razrešenje psihičkoga procesa od
o n o g a što j e č i s t o č u l n o , a t o r a z r e š e n j e n e m o ž e ostati
bez uticaja na prirodu psihičkoga procesa. Proces
upravljenoga mišljenja, naime, postaje upravo n e ­
mogućnost ako ono što je čulno poseduje suviše v i ­
soku minimalnu vrednost. Z b o g suviše visoke v r e d ­
nosti o n o postojano prodire u dušu, raskida i razara
funkciju upravljenoga mišljenja osnovanu baš na
i s k l j u č e n j u o n o g a što n e p r i s t a j e u z n j u . I z t o g a p r o ­
stog razloga sasvim jasno proizlazi praktički smisao
takvih o b r e d a i d o g m i k o j e se baš s toga stanovišta
opiru i čisto oportunističkom i b i o l o š k o m načinu p o -
s m a t r a n j a , a da i ne g o v o r i m o o n e p o s r e d n i m , s p e ­
cifično religioznim dejstvima koja je pojedinac d o ­
življavao v e r o m u tu dogmu. Koliko god za nas Skot
Eriugena visoko stajao, utoliko je m a n j e dopušteno
da Radbertov napor omalovažujemo. Ali iz toga slu­
čaja m o r a m o naučiti da je misao introvertnoga i n -
komensurabilna misli ekstravertnoga, jer su oba
oblika mišljenja, s obzirom na svoja određenja, sa­
svim i o s n o v n o različna. M o ž d a bi se m o g l o reći: m i ­
š l j e n j e i n t r o v e r t n o g a j e umno, a m i š l j e n j e e k s t r a ­
vertnoga programatično.

30
 N e t r e b a m i s l i t i d a j e o v i m i z v o đ e n j i m a , k a o što
izrično h o ć u da istaknem, rešena stvar o individual­
n o j psihologiji i j e d n o g a i drugoga autora. Što o S k o ­
tu E r i u g e n i l i č n o z n a m o — a to je d o s t a m a l o — n i j e
dovoljno da izvršimo pouzdanu dijagnozu njegova
t i p a . O n o što z n a m o g o v o r i u p r i l o g i n t r o v e r t n o g a tipa.
0 R a d b e r t u n e z n a m o t a k o r e ć i ništa. Z n a m o s a m o
t o d a j e o n k a z a o n e š t o što s e p r o t i v i o p š t e m l j u d ­
s k o m m i š l j e n j u , ali s p o u z d a n o m l o g i k o m o s e ć a n j a
o t v o r i o o n o što j e o n o v r e m e b i l o s p r e m n o d a p r i h v a t i
kao prikladno. Ova činjenica govorila bi u prilog eks­
tra v e r t n o g a t i p a . A l i z b o g n e d o v o l j n o g p o z n a v a n j a i
j e d n e i d r u g e ličnosti m o r a m o se uzdržati od suda,
jer bi naročito k o d Radberta stvar mogla da b u d e i
sasvim d r u k č i j a . On bi m o g a o isto tako da b u d e i
introvertan čovek, koji se pored ograničenoga razu­
ma ni na koji način nije uzdizao iznad shvatanja
s v o j e okoline, i čija je logika, pored potpune neorigi-
nalnosti, dopirala baš dotle da najbliži zaključak i z ­
v u č e m o iz premisa k o j e gotove leže u spisima otaca.
1 obrnuto, Skot Eriugena m o g a o je da b u d e i ekstra-
vertan kad bi bilo dokazano da ga je nosila sredina
k o j a s e n e s a m o o d l i k o v a l a o n i m što s e z o v e c o m m o n
sense n e g o i izjavu k o j a je tome odgovarala osećala
k a o o n o što d o l i k u j e i što j e d o s t o j n o d a s e želi. O v o
poslednje baš za Skota Eriugenu nikako nije doka­
z a n o . A l i , n a d r u g o j strani, z n a m o i t o k a k o j e b i l a
velika čežnja onoga vremena za realnošću religiozno­
ga čuda. O v o m karakteru duha vremena morao je
p o g l e d Skota Eriugene izgledati kao hladan i u b i -
stven, d o k se za R a d b e r t o v o t v r đ e n j e m o r a l o osećati
d a u n a p r e đ u j e ž i v o t , j e r j e k o n k r e t i z o v a l o o n o što j e
svako želeo.

4. NOMINALIZAM I REALIZAM

Prepirka o T a j n o j večeri u IX v e k u nije bila

ništa d r u g o n e g o p o č e t a k j e d n e m n o g o v e ć e prepirke,
k o j a je d u h o v e v e k o v i m a razdvajala i u sebi sadrža-

31
vala nedogledne posledice. To je bila suprotnost i z ­
među nominalizma i realizma. P o d nominalizmom
razumevamo onaj pravac koji je tvrdio da takozvane
u n i v e r s a l i j e ( U n i v e r s a l i a ) — n a i m e r o d n i ili o p š t i
p o j m o v i , k a o što s u , n a p r i m e r , l e p o t a , d o b r o , ž i v o t i ­
nja, č o v e k itd. — nisu ništa d r u g o n e g o N o m i n a ( i m e ­
n a ) ili r e č i , p o d r u g l j i v o z v a n i i » f l a t u s v o c i s « . Anatol
Frans ( A n a t o l e F r a n c e ) k a ž e : » E t q u ' e s t - c e q u e p e n -
ser? Et c o m m e n t p e n s e - t - o n ? N o u s pensons avec des
mots — s o n g e z - y , u n m e t a p h v s i c i e n n ' a , p o u r c o n s t i -
t u e r l e s v s t e m e d u m o n d e , q u e l e eri p e r f e c t i o n n e d e s
singes et des ehiens.« To je ekstremni nominalizam,
i s t o o n a k o k a o k a d Niče ( N i e t z s c h e ) u m s h v a t a k a o
»metafiziku jezika«.

Obrnuto, realizam je tvrdio egzistenciju univer-

salija ante r e m , n a i m e d a opšti p o j m o v i i m a j u s v o j u
egzistenciju za sebe kao Platonove ideje. Uprkos s v o ­
j o j crkvenosti, nominalizam je skeptička struja k o j a
hoće da ospori posebnu egzistenciju svojstvenu a p ­
straktnom. To je vrsta naučnog skepticizma u okviru
n a j k r u ć e dogmatike. N j e g o v p o j a m realiteta nužno
pada sa č u l n i m realitetom stvari, čija individualnost
predstavlja o n o što je realno p r e m a apstraktnoj ideji.
Striktni realizam, pak, premešta akcenat stvarnosti
na apstraktno, na ideju, na universalno, k o j e on stav­
lja ante r e m (pred stvar).

a) Problem universalija u antici

K a o što p o k a z u j e u k a z i v a n j e n a P l a t o n o v o u č e ­
n j e o i d e j a m a , r e č je o s u k o b u k o j i zadire daleko u
p r o š l o s t . N e k o l i k o o t r o v n i h p r i m e d a b a u Platona o
»starcima koji kasno uče« i o »siromašnima u duhu«
ukazuju na pretpostavke d v e j u srodnih filosofskih
škola, k o j e su se r đ a v o slagale s platonskim d u h o m ,
n a i m e na kiničare i megaričare. P r e d s t a v n i k prve
š k o l e , Antisten, b i o j e , m a d a n i k a k o t u đ s o k r a t s k o j
a t m o s f e r i d u h a i č a k p r i j a t e l j Ksenojontov, i p a k i z ­
raziti p r o t i v n i k P l a t o n o v a l e p o g s v e t a i d e j a . O n j e
č a k n a p i s a o p o l e m i č k i spis p r o t i v P l a t o n a , u k o m e

32
je n j e g o v o ime na nepristojan način obrnuo u Sdda v.
Z d d w v z n a č i d e č a k a ili m u š k a r c a , ali p o d p o l n i m
a s p e k t o m , j e r o-(idwv d o l a z i od erdihi, p e n i s , a t i m e je
Antisten n a m a d o b r o p o z n a t i m p u t e m p r o j e k c i j e n e -
žno nagovestio čiju on stvar misli da brani protiv
P l a t o n a . Z a h r i š ć a n i n a Origena o v a t a k o đ e — p r a -
o s n o v a , k a o što v i d i m o , b i l a j e u p r a v o đ a v o , s k o j i m
je on težio da iziđe na kraj samokastracijom, posle
čega je prešao u bogato ukrašeni svet ideja. Ali A n t i ­
sten je bio dohrišćanski paganin, k o m e je j o š na srcu
ležala stvar za k o j u je phallus o d v a j k a d a stavljen k a o
simbol, naime čulni osećaj; ne samo njemu, nego, kao
što j e p o z n a t o , i c e l o j k i n i č k o j š k o l i , k o j o j j e p o p r a t ­
ni motiv bio: natrag prirodi! Razloga koji su A n t i -
stenovo konkretno osećanje i opažanje mogli da p o -
mere napred nije bilo malo: pre svega, on je bio p r o ­
leter, k o j i je od s v o j e zavisti napravio vrlinu. On
n i j e b i o n i k a k a v Iftafzvris, n i k a k a v p u n o k r v n i G r k .
Bio je s periferije; napolju je i učio, pred vratima
atenskim, i trudio se da i m a proletersko ponašanje,
obrazac kiničke filosofije. Cela škola sastojala se od
p r o l e t e r a , ili b a r o d » p e r i f e r i j s k i h « l j u d i , i s v i m a n j i ­
ma glavni posao bio je razorno kritikovanje tradicio­
nalnih vrednosti. Posle Antistena, jedan od najistak­
n u t i j i h p r e d s t a v n i k a š k o l e b i o j e Diogen, k o j i j e s a m
s e b i d a o n a d i m a k Kuwv = P a s , a i n j e g o v g r o b u k r a ­
šavao je pas od parskog mramora. Ma koliko da je
bila topla njegova ljubav prema čoveku, i ma koliko
da je celo njegovo biće bilo puno razumevanja za
l j u d s k u p r i r o d u , o n j e n e u m i t n o o b a r a o s v e što j e
ljudima njegova vremena bilo sveto. Ismejavao ih je
z b o g užasa k o j i je u pozorištu o b u z i m a o gledaoce kad
g l e d a j u T i j e s t o v u g o z b u ili t r a g e d i j u E d i p o v a i n c e s t a :
antropofagija ipak nije tako rđava, jer ljudsko meso
nikako ne m o ž e zahtevati izuzetan položaj prema
d r u g o m mesu, a i nesrećan incestan odnos nije n i ­
k a k v a n a r o č i t a n e v o l j a , k a o što n a m p o k a z u j e v e o m a
poučan p r i m e r naših d o m a ć i h životinja. U m n o g o ­
strukom pogledu srodna s kiničkom bila je megarska
škola. M e g a r a je bila nesrećna suparnica A t e n e ! Posle
početka koji je m n o g o obećavao, i u k o m e se Megara

3 Jung, Odabrana dela, V 33

istakla o s n i v a n j e m B i z a n t i o n a i h i b l e j s k e M e g a r e u
Siciliji, u s k o r o su izbili unutrašnji nemiri, z b o g k o j i h
je Megara venula sve do s v o j e propasti, i bila n a d ­
mašena od Atene u svakom pogledu. Glupe seljačke
dosetke zvale su se u A t e n i » m e g a r s k e šale«. Iz te
s m a t e r i n i m m l e k o m usisavane zavisti podložnika
m o g a o bi se objasniti ne m a l e n b r o j stvari k o j e su
karakteristične za megarsku filosofiju. I o v a filoso-
fija, k a o i kinička, bila je sasvim nominalistička, k o j a
je stajala u striktnoj suprotnosti p r e m a realizmu
ideja u Platona.
Istaknut predstavnik toga pravca bio je Stilpon
iz M e g a r e , o k o m e je sačuvana o v a karakteristična
anegdota: Stilpon je došao j e d a r e d u A t e n u i v i d e o
na A k r o p o l j u čudesnu statuu Paladinu, k o j u je izra­
d i o F i d i j a . S a s v i m m e g a r s k i , o n j e p r i m e t i o d a t o nije
ćerka Divova, nego Fidijina. U t o j šali i z r a ž e n je i
ceo duh megarskoga mišljenja, jer je Stilpon učio
da su rodni p o j m o v i bez realiteta i o b j e k t i v n e v a ž n o ­
sti; k o , d a k l e , g o v o r i o č o v e k u , n e g o v o r i n i o k o m e ,
j e r n e o z n a č a v a OUTE T Ć V S E OUTE T Ć V S E (ni o v o g a n i o n o ­
g a ) . Plutarh mu p r i p i s u j e r e č e n i c u : srEpov Etepou JJ,T)
KarnropETcrdcu d a j e d n o n e m o ž e i z j a v l j i v a t i o d r u ­
g o m e . Antisten j e u č i o s l i č n o . Č i n i s e d a j e n a j s t a r i j i
p r e d s t a v n i k o v e v r s t e o b r a z o v a n j a s u d o v a b i o Anti-
font iz Ramnunta, s o f i s t i s a v r e m e n i k S o k r a t o v . J e d ­
n a r e č e n i c a k o j u j e o n s a č u v a o g l a s i : » D u ž i n u niti
v i d i o č i m a niti j e m o ž e d u h o m saznati k o s a z n a j e m a
koje duge predmete.« Iz te rečenice nesmetano p r o ­
izlazi p o r i c a n j e s u p s t a n c i j a l n o s t i r o d n o g a pojma.
O v o m naročitom vrstom suda svakako se potkopa­
vaju temelji Platonovim idejama, jer u Platona baš
idejama pripada večno i nepromenljivo važenje i
trajanje, dok je »stvarno« i »množina« samo prola­
zan o d s j a j . A k i n i č k o - m e g a r s k i kriticizam sa stano­
višta s t v a r n o g razrešava o n e r o d n e p o j m o v e u čisto
kazuistička i deskriptivna imena bez ikakve s u p ­
stancijalnosti. A k c e n a t leži na i n d i v i d u a l n o j stvari.
O v u opštepoznatu i fundamentalnu suprotnost
Gomperc ( G o m p e r z ) j e j a s n o s h v a t i o k a o problem
inherencije i predikacije:

34
 K a d , na primer, g o v o r i m o o » t o p l o m « i » h l a d ­
nom«, onda govorimo o »toplim« i »hladnim« stvari­
ma, k o j i m a »toplo« i »hladno« pripadaju kao atributi
r e s p . p r e d i k a t i ili iskazi. I s k a z s e o d n o s i n a o n o što
j e o p a ž e n o i š t o s t v a r n o p o s t o j i , n a i m e n a t o p l o ili
hladno telo. Iz v e ć e g b r o j a sličnih slučajeva i z d v a j a ­
mo p o j a m » t o p l i n e « i » h l a d n o ć e « , a s t i m i n e p o s r e d ­
no v e z u j e m o nešto tvarno, resp. zajedno pomišljamo.
Tako n a m je »toplota« i »hladnoća« etc. nešto tvarno
zbog odjeka opažanja u apstrakciji. U p r a v o n a m je
teško da tvarno otkinemo od apstrakcije, jer ono na
prirodan način prianja uza svaku apstrakciju shodno
n j e n o m poreklu. U t o m e smislu stvarstvenost p r e d i ­
kata je zapravo a priori. A k o sada p r e đ e m o na n a j ­
b l i ž i viši r o d n i p o j a m , » t e m p e r a t u r u « , o n d a j o š i o v d e
bez teškoće osećamo tvarno, koje je, doduše, svoju
č u l n u o d r e đ e n o s t o d l o ž i l o u n e š t o , ali n i u č e m u n i j e
izgubilo od svoje predstavljivosti. Međutim, i p r e d ­
stavi jivost je usko vezana za čulno opažanje. A k o se
p o p n e m o do jednog još m n o g o višeg rodnog pojma,
n a i m e d o p o j m a energije, o n d a , d o d u š e , i š č e z a v a k a ­
rakter t v a r n o g a i, isto tako, u i z v e s n o m smislu k v a l i -
t e t p r e d s t a v l j i v o s t i , ali t i m e o t p o č i n j e i s u k o b o » p r i ­
rodi« energije, n a i m e da li je ona čisto mislena, a p ­
s t r a k t n a , ili j e n e š t o » s t v a r n o « . D o d u š e , u č e n i n o m i -
nalist našega v r e m e n a u v e r e n je u to da je » e n e r g i ­
j a « g o l o i m e i » t a n t u z « n a š e g d u h o v n o g k a l k i l a , ali
ne m o ž e sprečiti da o b i č n a jezička upotreba uzima
» e n e r g i j u « k a o nešto sasvim t v a r n o i da u g l a v a m a
postojano izaziva n a j v e ć u saznajnoteorijsku p o m e -
tenost.
Stvarstvenost čisto mislenog, k o j a se tako p r i ­
rodno uvlači u naš apstrakcioni proces i stvara » r e a ­
l i t e t « p r e d i k a t a ili a p s t r a k t n e i d e j e , n i j e n i k a k a v v e -
štački proizvod, n i k a k v o p r o i z v o l j n o hipostasiranje
jednoga pojma, nego nešto osobito prirodno nužno.
Stvar, n a i m e , ne stoji tako da se apstraktna misao
p r o i z v o l j n o h i p o s t a s i r a i da se p r e m e š t a u o n o s t r a n i
svet isto tako v e š t a č k o g p o r e k l a , n e g o j e stvarni i s t o -
rijski proces obrnut. U primitivaca je, naime, imago,
psihički o d j e k čulnog osećaja, tako jaka i tako izra-

3" 35
zito č u l n o o b o j e n a d a ona, k a d s e r e p r o d u k t i v n o p o ­
j a v l j u j e , t j . k a o spontana slika sećanja, p o n e k a d i m a
i k v a l i t e t h a l u c i n a c i j e . A k o se, d a k l e , p r i m i t i v n o m
č o v e k u p o n o v o p o j a v i slika s e ć a n j a n j e g o v e p o k o j n e
majke, on vidi i čuje tako reći n j e n duh. Mi samo
»mislimo« na pokojnike, a primitivan č o v e k ih opaža,
baš z b o g i z v a n r e d n e čulnosti s v o j i h d u h o v n i h slika.
Otuda dolazi primitivna vera u duhove. D u h o v i su
o n o što m i sasvim prosto z o v e m o mislima. K a d p r i ­
mitivan čovek »misli«, on zapravo ima vizije, i njihov
realitet je toliko velik da on postojano z a m e n j u j e
p s i h i č k o i r e a l n o . Pauel ( P o v / e l l ) k a ž e : » L a c o n f u s i o n
d e s c o n f u s i o n s d a n s l a p e n s e e d e s n o n - c i v i l i s e s est l a
confusion de l'objectif et du subjectif.« Spenser
( S p e n c e r ) i Gilen ( G i l l e n ) k a ž u : » W h a t a s a v a g e e x -
periences during a d r e a m is just as real to h i m as
w h a t he sees w h e n he is awake.« Sto sam ja sam v i ­
d e o od psihologije crnca, sasvim p o t v r đ u j e o n o što
sam naveo. Iz te osnovne činjenice psihičkog realizma
samostalnosti slike prema samostalnosti čulnog o s e -
ćaja v o d i p o r e k l o vera u d u h o v e , a ne iz d i v l j a k o v e
potrebe za objašnjenjem, koju mu samo Evropljani
pripisuju. Misao ima za primitivnog čoveka viziona-
ran, auditivan i stoga i karakter o b j a v l j i v a n j a . Otuda
čarobnik, naime vizionar, jeste u v e k i mislilac p l e ­
m e n a , k o j i p o s r e d u j e z a o b j a v l j e n j e d u h o v a ili b o ­
g o v a . Baš otuda dolazi i m a g i j s k o dejstvo misli, j e r
zato što je ona realna, dobra je kao delo, a isto tako
i reč, k a o spoljašnja odeća misli, j e r reč izaziva » r e a l ­
ne« slike sećanja, ima dakle »realno« dejstvo. Mi se
č u d i m o p r i m i t i v n o j p r a z n o v e r i c i s a m o z a t o što n a m
je pošlo za rukom da izvršimo dalekosežno oduzima­
n j e č u l n o g a karaktera psihičke slike, t j . naučili s m o
da apstraktno mislimo, razume se sa gore p o m e n u -
tim ograničenjima. Onaj koji se i praktički bavio a n a ­
litičkom p s i h o l o g i j o m zna da je često p r i m o r a n da i
svoje »obrazovane« pacijente podseti na to da » m i ­
š l j e n j e « n i j e n i k a k v o » d e l a n j e « ; j e d n o g a z a t o što v e -
ruje da je d o v o l j n o da nešto misli, a d r u g o g a zato što
s m a t r a d a n e srne o n e č e m u d a m i s l i , j e r b i t o i n a č e
m o r a l o i da čini. K a k o se prvobitni realitet psihičke

36
slike p o n o v o lako p o j a v l j u j e , p o k a z u j e san u n o r m a l ­
nog čoveka i halucinacija pri gubitku d u h o v n e r a v ­
noteže. Mistička praksa čak teži da v e š t a č k o m i n t r o -
v e r s i j o m p o n o v o uspostavi primitivni realitet slike
(imago), da povisi protivteg p r e m a ekstraversiji.
Upadljiv primer je inicijacija muhamedanskog misti-
čara T e v e k u l - b e g a , k o j u vrši Mola-šah. T e v e k u l - b e g
8

priča: »Posle ovih reči pozvao me je on (Mola-šah) da

stanem p r e m a n j e m u , dok su m o j a čula bila kao o p i ­
jena, i naredio mi da d u b o k o u sebi p r o i z v e d e m s v o j u
sopstvenu sliku; i pošto mi je oči bio vezao, pozvao
me je da sve svoje duševne snage koncentrišem na
svoje srce. Poslušao sam, i u trenutku, po b o ž j o j m i ­
losti i uz d u h o v n u p o m o ć šeihovu, otvori se m o j e srce.
V i d e o s a m d a j e d u b o k o u m e n i b i l o n e š t o što j e l i č i ­
lo na izvrnut pehar; kad je taj predmet bio usprav-
ljen, osećanje neograničenog blaženstva ispunjavalo
je m o j e biće. R e k o h m a j s t o r u : , D u b o k o u sebi v i d i m
vernu sliku o v e ćelije u k o j o j p r e d t o b o m sedim, i
čini mi se k a o da n e k a k a v d r u g i T e v e k u l - b e g sedi
pred nekim drugim Mola-šahom.'« Majstor mu je
objasnio to kao prvu pojavu njegove inicijacije.
U s k o r o z a t i m s l e d o v a l e su, d o i s t a , j o š d r u g e v i z i j e ,
pošto je jedared bio otvoren put ka primitivnoj real­
n o j slici.
Realitet predikata dat je a priori, j e r on je o d ­
vajkada bio u ljudskom duhu. Samo naknadnom kri­
tikom oduzima se apstrakciji karakter stvarnosti. Još
u Platonova v r e m e n a v e r a u m a g i j s k i r e a l i t e t p o j m a
reči bila je toliko jaka da je za filosofa bilo v r e d n o
izmišljati mudrolije i lažne zaključke, pri č e m u je p o ­
sredstvom apsolutnog značenja reči primoravao sa-
govornike na apsurdan odgovor. Prost primer je s o ­
f i z a m M e g a r a n i n a Eubulida, z v a n e n k e k a l i m e n ( z a ­
strti). O n g l a s i : » M o ž e š l i p o z n a t i s v o j e g a o c a ? M o g u .
Možeš li poznati o v o g a zastrtoga čoveka? Ne m o g u .
T i s e b i p r o t i v r e č i š ; j e r o v a j zastrti č o v e k j e t v o j o t a c .
Ti, dakle, m o ž e š svoga oca poznati, pa opet ga i ne
poznati.« O b m a n a leži s a m o u t o m e što pitanik na

s
Buber, Ekstatische Konfessionen, 1909, p. 31 ss.

37
 naivan način pretpostavlja da reč »poznati« svaki put
obeležava j e d n o isto o b j e k t i v n o stanje stvari, d o k je
n j e n o v a ž e n j e u stvari ograničeno samo na izvesne
slučajeve. Na istom principu p o č i v a keratin (rogati),
k o j i g l a s i o v a k o : » S t o nisi i z g u b i o , j o š i m a š ; r o g o v e
nisi i z g u b i o . D a k l e , i m a š r o g o v e . « I t u l e ž i o b m a n a u
naivnosti pitanika, koji u premisi pretpostavlja o d ­
r e đ e n o stanje stvari. O v o m m e t o d o m m o g l o s e u v e r -
ljivo pokazati da je apsolutno značenje reči bilo ilu­
zija. T i m e je napadan i realitet r o d n o g a p o j m a , k o j i
je u formi platonske ideje imao čak metafizičku egzi­
s t e n c i j u i i s k l j u č i v o v a ž e n j e . Gomperc k a ž e : » Č o v e k
još nije bio ispunjen onim nepoverenjem prema jezi­
ku, k o j e nas oduševljava i dopušta da u recima u p o ­
z n a m o često tako m a l o adekvatan izraz činjenica.
Staviše, vladala je naivna vera da krug p o j m a i krug
u p o t r e b e reči k o j a mu u celosti odgovara m o r a j u
svaki put j e d n o drugo pokrivati.« P r e m a magijskom
apsolutnom značenju reči, k o j e pretpostavlja da je
n j o m e svaki put dato o b j e k t i v n o stanje stvari, s o f i -
stička kritika je sasvim na s v o m e mestu. Ona u b e d -
l j i v o d o k a z u j e n e m o ć r e č i . U k o l i k o su, d a k l e , i d e j e
samo imena — pretpostavka koja bi se morala d o ­
kazati — napad na Platona opravdan je. A l i rodni
p o j m o v i prestaju da b u d u samo imena ako obeleža-
v a j u sličnosti i k o n f o r m i t e t e stvari i z m e đ u sebe. T a d a
je r e č o p i t a n j u da li su ti k o n f o r m i t e t i o b j e k t i v n i ili
ne. Stvarno ti konformiteti postoje, otuda i rodni p o j ­
m o v i o d g o v a r a j u realitetu. Oni sadrže realnog t o l i ­
k o k o l i k o egzaktno opisivanje j e d n e stvari. R o d n i p o ­
j a m razlikuje se od toga samo tim što je on opisi­
v a n j e i o z n a č i v a n j e k o n f o r m i t e t a stvari. Otuda sla­
b o s t n e l e ž i u p o j m u ili u i d e j i , n e g o u n j e n o m j e z i č ­
k o m izrazu koji, kao što je r a z u m l j i v o s a m o po sebi,
n i p o d k o j i m o k o l n o s t i m a a d e k v a t n o n e d a j e s t v a r ili
konformitet stvari. Stoga je nominalistički napad na
u č e n j e o idejama u načelu prekorači van je bez o p r a v ­
danja. Otuda je Platonova razdražena odbrana bila
p o t p u n o o p r a v d a n a . P r i n c i p i n h e r e n c i j e u Antistena
sastoji se u t o m e što se o s u b j e k t u ne m o g u izreći ne
samo m n o g i predikati nego uopšte nijedan koji je od

38
njega različan. Antisten je dopustio da važe samo
iskazi k o j i s u s a s u b j e k t o m b i l i i d e n t i č n i . B e z o b z i r a
na okolnost da takve identične rečenice (kao »slatko
je slatko«) uopšte ništa ne iskazuju i stoga su b e s m i ­
s l e n e , s l a b o s t p r i n c i p a i n h e r e n c i j e l e ž i u t o m e što n i
identičan sud n e m a nikakva posla sa stvari; reč »tra­
v a « n e m a n i k a k v a posla sa stvari » t r a v a « po sebi.
P r i n c i p i n h e r e n c i j e pati u isto t a k o v e l i k o j m e r i od
starog fetišizma reči, k o j i n a i v n o pretpostavlja da r e č
pokriva i stvar. K a d zato nominalist d o v i k u j e reali­
stu: » T a sanjaš, misliš da imaš posla sa stvarima, a
ipak se boriš samo sa h i m e r a m a reči!«, i realist m o ž e
isto odgovoriti nominalistu, j e r i nominalist ne radi
sa samim stvarima, n e g o s recima, k o j e on stavlja
za stvari. I k a d za s v a k u p o j e d i n u stvar stavlja n a ­
ročitu reč, to su ipak u v e k samo reči, a ne same
stvari.
T a k o j e i d e j a » e n e r g i j e « , d o d u š e , k a o što s m o
p r i z n a l i , č i s t p o j a m r e č i , ali i p a k t a k o i z v a n r e d n o
realan da akcionarsko društvo k a k v e elektrane plaća
otuda dividendu. Upravni odbor nikako ne biste m o ­
gli uveriti u irealitet i d r u g u metafiziku energije.
» E n e r g i j a « o z n a č a v a b a š k o n f o r m i t e t p o j a v a sile, k o j i
se ne m o ž e poreći i koji najubedljivije svakodnevno
dokazuje svoju egzistenciju. Ukoliko je stvar realna,
i jedna reč konvencionalno obeležava stvar, utoliko
i reči pripada »realno značenje«. Ukoliko je k o n f o r ­
mitet stvari realan, utoliko i r o d n o m p o j m u k o j i o b e ­
ležava konformitet stvari pripada »realno značenje«,
i to značenje ni m a n j e ni v e ć e nego značenje reči
k o j a obeležava p o j e d i n u stvar. P o m e r a n j e v r e d n o -
snog akcenta s j e d n e strane na d r u g u jeste stvar i n ­
dividualnog stava i s a v r e m e n e psihologije. O v u o s n o ­
vu Gomperc je o s e t i o i u A n t i s t e n a i i s t i č e o v e t a č k e :
»Jaki ljudski razum, opiranje svakoj zanesenosti,
možda i jačina individualnog osećanja, k o j e m u p o j e ­
dinačna ličnost, a stoga i pojedinačno biće uopšte važi
k a o tip p u n e s t v a r n o s t i . « M i t o m e d o d a j e m o j o š z a ­
vist nepunokrvnoga građanina, proletera, čoveka
k o g a je sudbina o s k u d n o obdarila l e p o t o m i k o j i želi
d a s e p o p n e n a v i s i n u b a r t i m e što o b a r a v r e d n o s t i

39
drugih. To je naročito karakteristično za kiničara,
k o j i je u v e k šeprtljasto o c e n j i v a o d r u g e i k o m e ništa
nije bilo sveto, ukoliko je, naime, to pripadalo n e k o ­
me d r u g o m e , i koji se čak n i j e ustezao od narušava­
nja kućnoga mira samo da bi imao priliku da čoveku
daje savete.
Prema o v o m bitno kritičkom duhovnom pravcu
stoji Platonov svet ideja sa s v o j o m v e č n o m S o p s t v e -
nošću. Jasno je da je psihologija onoga koji je onaj
svet stvorio bila suprotno orijentisana p r e m a gore
ocrtanom kritičko-analizatornom obrazovanju sudo­
v a . M i š l j e n j e Platonovo a p s t r a h u j e o d m n o ž i n e s t v a r i
i sintetičko-konstruktivno stvara p o j m o v e koji o b e -
ležavaju i izražavaju opšte konformitete stvari k a o
o n o što z a p r a v o jeste. N j i h o v a nevidljivost i n a t č o -
večnost jeste direktna suprotnost konkretizmu prin­
cipa inherencije, koji bi želeo da gradivo mišljenja
svede na jedanputno, individualno, stvarno. Ali ovo
p r e d u z i m a n j e isto je tako n e m o g u ć n o kao i i s k l j u ­
čivo važenje principa predikacije, koji bi želeo da
o n o što je iskazano o m n o g i m p o j e d i n a č n i m stvarima
podigne do večne supstancije koja postoji s onu stra­
n u slabosti. O b a o b r a z o v a n j a sudova i m a j u p r a v o n a
postojanje, kao što se i o b a na prirodan način n a h o -
d e u s v a k o m č o v e k u . T o se, p o m o m m i š l j e n j u , n a j ­
bolje vidi iz činjenice da je upravo osnivač m e g a r -
s k e š k o l e , Euklid iz Megare, p o s t a v i o j e d n o s v e j e -
dinstvo, koje je neizmerno visoko i nedostižno sta­
jalo iznad individualnog i kazuističkog. On je, naime,
elejski princip »bića« povezao sa » d o b r o m « , tako da
su za njega »biće« i » d o b r o « bili identični. Protiv
toga stajalo je samo »nebiće zla«. O v o optimističko
svejedinstvo nije, prirodno, ništa d r u g o n e g o opšti
p o j a m najvišeg reda, p o j a m koji obuhvata samo ono
što j e s t e , a u isti m a h je i p r o t i v a n s v a k o j e v i d e n c i j i ,
i to u m n o g o v e ć o j meri n e g o platonske ideje. T i m e
je Euklid stvorio kompenzaciju za kritičko razreša-
v a n j e suda u stvari k a o gole reči. To svejedinstvo je
tako daleko i tako n e o p r e d e l j e n o da i ne izražava više
n i k a k a v k o n f o r m i t e t stvari, n i j e n i k a k a v tip, n e g o
tvorevina želje za jednim jedinstvom koje obuhvata

40
n e u r e đ e n u g o m i l u p o j e d i n a č n i h stvari. Z e l j a za t a k ­
v i m jedinstvom nameće se svima koji vole ekstreman
nominalizam, ukoliko oni uopšte pokušavaju da se
oslobode svoga negativno-kritičkoga držanja. Otuda
u te vrste ljudi često nalazimo jedan jedinstveni
osnovni p o j a m izvanredne neverovatnosti i proizvolj­
nosti. N e m o g u ć n a j e , naime, stvar oslanjati se na
p r i n c i p i n h e r e n c i j e . Gomperc o t o m e k a ž e o d l i č n o :
» T a k a v pokušaj po svoj prilici doživeće neuspeh u
svima vremenima. Sasvim je bio isključen njegov
uspeh u v r e m e n u k o j e m u je nedostajalo istorijsko r a -
zumevanje, i koje gotovo nikako nije imalo produ­
b l j e n o g u č e n j a o duši. Tu je bila ne samo pretilačka
n e g o i neotklonjiva opasnost da opštepoznate i p r o ­
v i d n i j e , ali s v e u s v e m u m a n j e v a ž n e k o r i s n o s t i p o ­
t i s n u u p o z a d i n u o n e s k r i v e n i j e , ali k o j e u i s t i n i i m a ­
ju v e ć u vrednost. T i m e što je kiničar uzeo za uzor
svet životinja i pračoveka, da po t o m obrascu potkre-
š e i z r a s l i n e k u l t u r e , u d a r i o j e n a m n o g o štošta što j e
bilo plod razvitka koji broji mirijade godina i koji se
u s v e m u penjao na v e ć u visinu.«
Konstruktivni sud, k o j i u suprotnosti p r e m a i n -
herenciji ukida k o n f o r m i t e t stvari, p r o i z v e o je opšte
ideje, koje pripadaju najvišim kulturnim dobrima.
Cak i ako te ideje pripadaju mrtvima, ipak nas s n j i ­
m a v e z u j u j o š k o n c i , k o j i su, k a o š t o k a ž e Gomperc,
dobili jedva raskidljivu jačinu. On produžuje: » K a o
leš k o j i n e m a duše, tako na t o m p u t u i o n o što po sebi
n e m a duše m o ž e steći p r a v o na poštedu, p o š t o v a n j e
i čak na p o ž r t v o v a n u odanost; neka se pomisli na
slike, na g r o b o v e , na v o j n i č k u zastavu. A l i č i n i m li
p r e m a sebi s a m o m e nasilje i t r u d i m li se s u s p e h o m
da raskinem ono predivo, onda padam u podivljalost,
onda doživljujem teške gubitke u svim osećajima
k o j i tvrdo hridovito zemljište gole stvarnosti prekri­
v a j u b o g a t i m p o k r i v a č e m cvetna života. Na d u b o k o m
poštovanju te nadrasli, na uvažavanju svega o n o g a
što bi se m o g l o nazvati stečenim vrednostima, p o č i ­
va svaka prefinjenost, svaki ukras i ljupkost života,
svako oblagorođivanje životinjskih nagona, kao i sva­
ko u m e t n i č k o uživanje i zanimanje u m e t n o š ć u — baš

41
sve o n o što su kiničari bili pregli da b e s k r u p u l o z n o i
bez samilosti iskorene. Doista — to se s m e drage v o ­
lje priznati n j i m a i n j i h o v i m ne suviše retkim m o ­
dernim sledbenicima — ima jedna granica preko koje
se ne smemo pokoravati upravljanju principa asoci­
jacije, a da ne b u d e m o optuženi z b o g ludosti, čak
z b o g praznoverice, k o j a j e sasvim izrasla i z b e z g r a ­
ničnog vladanja toga principa.«
Ušli s m o toliko opširno u p r o b l e m inherencije i
predikacije ne s a m o zato što se taj p r o b l e m p o n o v o
pojavio u sholastičkom nominalizmu i realizmu, nego
i z a t o što o n j o š u v e k n i j e s t i g a o d o m i r a i i z r a v n a -
n j a , a m o ž d a n i k a d n e ć e n i stići. J e r o v d e j e p o n o v o
reč o tipskoj suprotnosti između apstraktnog stano­
višta, g d e p r e s u d n a v r e d n o s t leži u s a m o m p r o c e s u
mišljenja, i m i š l j e n j a i osećanja, k o j e je vezano za
orijentaciju posredstvom čulnih objekata. U posled-
n j e m slučaju duhovni proces je sredstvo za isticanje
ličnosti. Nije n i k a k v o č u d o što je baš proleterska f i -
losofija bila ona koja je usvojila princip inherencije.
G d e j e u v e k bilo d o v o l j n o razloga d a s e težište p r e -
mesti na individualno osećanje, tu mišljenje i oseća-
nje nužnim načinom zbog oskudnosti u pozitivno-
-stvaralačkoj energiji (koja, n a i m e , sva služi ličnoj
svrsi) postaje n e g a t i v n o - k r i t i č n o , o n o anališe i r e -
dukuje na konkretnu pojedinost. Otuda nastaje n a ­
g o m i l a v a n j e n e u r e đ e n i h p o j e d i n i h stvari, i n j e m u se
u najboljem slučaju nadređuje neko neopredeljeno
s v e j e d i n s t v o , u k o j e g a j e k a r a k t e r ž e l j e v i š e ili m a n j e
providan. A l i g d e težište leži na d u h o v n o m procesu,
tu se rezultat d u h o v n o g a stvaranja n a d r e đ u j e m n o ­
žini k a o ideji. Ideja j e k o l i k o g o d j e m o g u ć n o d e p e r -
s o n a l i s a n a ; ali l i č n o o s e ć a n j e k o l i k o g o d m o ž e p r e ­
lazi u d u h o v n i proces, k o j i o n o hipostasira.
K a o gore, tako i o v d e uz p u t m o r a m o postaviti
pitanje da li n a m psihologija platonskog učenja o
idejama daje pravo d a p r e t p o s t a v l j a m o d a Platon
lično pripada introvertnom tipu, i da li n a m p s i h o l o ­
g i j a k i n i č a r a i m e g a r a n a d o p u š t a d a j e d n o g Antiste-
na, Diogena i Stilpona u b r o j i m o u e k s t r a v e r t n e t i p o ­
ve? K a d se polazi od ovako postavljenog pitanja, r e -

42
š e n j e j e sasvim nemogućno. I z n a j b r i ž l j i v i j e g p r o u ­
č a v a n j a a u t e n t i č n i h P l a t o n o v i h spisa k a o n j e g o v i h
» d o c u m e n t s humains« m o ž d a bi se dalo izvesti k o ­
j e m u bi tipu on lično pripadao. Ja sam ne usuđujem
se da iskažem ikakav pozitivan sud. K a d bi neko
dokazao da Platon pripada ekstravertnom tipu, ne
bi me začudio. O drugima predanje je u tolikoj meri
fragmentarno da je rešenje, po m o m mišljenju, n e ­
m o g u ć n o . K a k o i jedna i druga pretresana vrsta m i ­
šljenja dolaze od premeštanja vrednosnog akcenta,
r a z u m e se da je isto tako m o g u ć n o da se z b o g i z v e -
snih razloga u introvertnoga lični osećaj p o m e r a n a -
pred i superordinuje mišljenju, tako da mišljenje p o ­
staje negativno-kritično. Za ekstravertnog v r e d n o -
s n i a k c e n a t l e ž i n a v e z i b a š s a o b j e k t o m , ali n e n u ž n o
i na l i č n o m odnosu. A k o veza sa o b j e k t o m stoji na
p r v o m mestu, onda je duhovni proces, doduše, već
s u b o r d i n o v a n , ali n e m a d e s t r u k t i v a n k a r a k t e r a k o s e
zanima isključivo p r i r o d o m objekta i uzdržava od
uplitanja ličnog osećaj a. Otuda osobiti sukob između
principa inherencije i principa predikacije i m a m o da
o b e l e ž i m o k a o specijalan slučaj, k o j i u d a l j e m t o k u
izučavanja treba da nađe dubokosežnu procenu. O s o ­
bitost o v o g a slučaja leži u t o m e što u n j e m u pozitiv­
n u i n e g a t i v n u u l o g u i g r a i l i č n i o s e ć a j . G d e t i p (opšti
p o j a m ) pojedinu stvar svuče do senke, tu je tip, i d e ­
ja, dobila stvarnost. G d e v r e d n o s t p o j e d i n e stvari
u n i š t a v a t i p (opšti p o j a m ) , t u d e l u j e a n a r h i s t i č k o r a -
sturivanje. O b e pozicije su ekstremne i nepravične,
ali o n e p r o i z v o d e s l i k u s u p r o t n o s t i , k o j a j e p o t p u n o
r a z g o v e t n a i b a š p r e t e r i v a n j e m i s t i č e c r t e k o j e se,
svakako u blažoj i stoga skrivenoj formi, n a h o d e i u
b i ć u i n t r o v e r t n o g i ekstravertnog tipa, č a k i a k o je
reč o ličnostima u kojih lični osećaj nije p o m e r e n
u p r v i red. Jer znatnu razliku u b i ć u čini to da li j e ,
n a p r i m e r , d u h o v n o g o s p o d a r ili sluga. G o s p o d a r
misli i oseća drukčije n e g o sluga. Ni dalekosežna
apstrakcija od ličnog u prilog opšte vrednosti ne m o ž e
sasvim eliminisati lične primese. U k o l i k o o v e p o s t o ­
je, i mišljenje i osećanje sadrže one destruktivne t e n ­
dencije k o j e dolaze od samopotvrđivanja ličnosti p r e -

43
ma neprijatnim socijalnim uslovima. Ali čovek bi pao
u veliku zabludu ako bi, z b o g postojanja ličnih t e n ­
dencija, hteo i proizvedene opšte vrednosti da svede
na lična nevidljiva strujanja. To bi bila nadripsiho-
logija. Ali ona postoji.

b) Problem universalija u sholastici

Problem i jednog i drugog obrazovanja sudova

ostao je nerešen, jer — tertium n o n datur. T a k o je
Porfirije p r e d a o p r o b l e m u s r e d n j e m v e k u : » M o x d e
generibus et speciebus illud q u i d e m sive subsistant
s i v e i n n u d i š i n t e l l e c t i b u s p o s i t a sint, s i v e s u b s i s t e n -
tia c o r p o r a l i a s i n t a n i n c o r p o r a l i a , e t u t r u m s e p a r a t a
a sensibilibus an in sensibilibus posita et circa haec
consistentia, dicere recusabo« ( » S t o se tiče opštih i
rodnih p o j m o v a , pitanje je da li su oni supstancijalni
ili s a m o i n t e l e k t u a l n i , d a l i s u t e l e s n i i l i n e t e l e s n i ,
d a l i s u o d v o j e n i o d s t v a r i o p a ž a n j a ili s u u n j i m a i
oko njih.«) U tome obliku primio je problem srednji
vek: razlikuje se platonsko shvatanje, k o j e tvrdi da
u n i v e r s a l i a p o s t o j e a n t e r e m , d a o p š t e ili i d e j a p o ­
s t o j i k a o o b r a z a c ili p r i m e r p r e s v i h p o j e d i n i h s t v a r i
i s a s v i m o d v o j e n o o d n j i h fcv oupavtco TĆTOO ( n a n e b e ­
s k o m m e s t u ) , k a o što m u d r a D i o t i m a k a ž e S o k r a t u
u razgovoru o »lepom«.

» N e ć e m u s e t o lepo p o k a z a t i k a o n e k o l i c e , n i
k a o r u k e , n i k a o išta d r u g o š t o p r i p a d a t e l u ; n i t i k a o
kakav g o v o r , niti k a o k a k v o z n a n j e ; a ni k a o nešto
što je sadržano u č e m u d r u g o m , bilo to u živu biću,
ili u z e m l j i , ili n a n e b u , ili u č e m u d r u g o m , n e g o k a o
nešto što je samo po sebi i sa sobom jednovrsno i
večno. M e đ u t i m , s v e o s t a l o š t o j e l e p o u č e s t v u j e u
t o m e na o v a k a v n e k a k a v način što to ostalo nastaje
i n e s t a j e , a o n o n i t i se išta p o v e ć a v a , n i t i se s m a n j u ­
j e , niti m u s e išta i n a č e d e š a v a « (Simposion 211 V . ) .
P r e m a p l a t o n s k o j f o r m i s t a j a l o j e , k a o što s m o
videli, kritičko m n e n j e da su rodni p o j m o v i samo
reči. U t o m e slučaju realno je prius, a idealno p o s t e -

44
rius. To gledište obeležili su recima: universalia
post rem.
Između ta dva shvatanja stoji umereno reali­
s t i č k o s h v a t a n j e Aristotelovo, k o j e s e m o ž e o b e l e ž i t i
k a o » u n i v e r s a l i a i n r e « : d a , n a i m e , f o r m a (elSos ) i -

gradivo postoje zajedno. Aristotelovo stanovište je

konkretističan posrednički pokušaj, koji potpuno o d ­
g o v a r a b i ć u Aristotelovu. P r e m a t r a n s c e n d e n t a l i z m u
s v o g a u č i t e l j a Platona, č i j a j e š k o l a d o c n i j e p a l a u
n e k i p i t a g o r s k i m i s t i c i z a m , Aristotel j e s a s v i m b i o č o ­
v e k stvarnosti, n j e g o v e antičke stvarnosti, m o r a se
r e ć i , k o j a j e s a d r ž a v a l a m n o g o k o n k r e t n o g što s u
docnija vremena prihvatila i pribrojila inventaru
ljudskog duha. N j e g o v o rešenje odgovara konkretiz-
mu antičkog c o m m o n sense-a.
Te tri f o r m e d a j u i člananje s r e d n j o v e k o v n i h p o ­
g l e d a u v e l i k o j p r e p i r c i o u n i v e r sali j a m a , k o j a j e z a ­
p r a v o bila esencija sholastike. Ne m o ž e biti m o j z a ­
datak — v e ć zbog m o j e oskudne k o m p e t e n c i j e — da
ulazim u pojedinosti velikoga spora. Ja ću se z a d o v o ­
ljiti n a g o v e š t a j n i m orijentacijama. Prepirka j e o t p o ­
č e l a p o g l e d i m a Johana Roscelina k r a j e m XI veka.
Za njega su universalije bile samo nomina rerum,
i m e n a s t v a r i , ili, k a o što t r a d i c i j a k a ž e : » f l a t u s v o c i s « .
Z a n j e g a s u postojale s a m o p o j e d i n e stvari, j e d i n k e .
O n j e b i o , k a o što Tejlor ( T a y l o r ) o d l i č n o p r i m e ć u j e ,
»strongly held by the reality of individuals«. Najbliži
zaključak bio je da i Boga treba pomišljati samo kao
j e d i n k u , a t i m e i t r o j s t v o r a z r e š i t i u t r i l i c a , č i m e je
Roscelin d o s p e o z a p r a v o d o t r i t e i z m a . R e a l i z a m k o j i
je tada p r e v l a đ i v a o nije m o g a o dopustiti da mu se to
n a r e đ u j e : g o d . 1092, n a j e d n o m s i n o d u u S o a s o n u ,
Roscelinova shvatanja bila su osuđena. Na drugoj
strani s t a j a o je Vilhelm od Sampoa, u č i t e l j Abelarov,
e k s t r e m a n realist, ali a r i s t o t e l s k e o b o j e n o s t i . P o
A b e l a r u , o n j e u č i o d a j e d n a ista s t v a r u s v o m t o t a ­
litetu i u j e d n a k o v r e m e postoji u različnim p o j e ­
dinim stvarima. I z m e đ u p o j e d i n i h stvari n e m a uopšte
nikakve bitne različnosti, n e g o s a m o različnost » a k c i -
dencija«. Poslednjim p o j m o m stvarne različnosti
s t v a r i o k a r a k t e r i s a n e s u k a o s l u č a j n o s t i , k a o što s u

45
u dogmi transsupstancijacije hleb i vino kao takvi
samo »akcidencije«.
Na s t r a n i r e a l i z m a s t a j a o je i Anzelm od Ken-
terberija, o t a c s h o l a s t i k e . S a s v i m p l a t o n s k i , u n j e g a
»universalia« leže u b o ž a n s k o m logosu. Iz toga duha
t r e b a s h v a t i t i i p s i h o l o š k i v a ž a n dokaz o postojanju
Boga, k o j i je p o s t a v i o A n z e l m i k o j i se z o v e ontolo­
ški. O v a j d o k a z e g z i s t e n c i j u b o ž j u i z v o d i i z i d e j e
B o g a . Fihte (J. H . F i c h t e ) ( P s v c h o l o g i e I I , 120) f o r -
mulisao je taj dokaz ukratko o v a k o : » P o s t o j a n j e i d e ­
je n e č e g a n e u s l o v l j e n o g a u našoj svesti d o k a z u j e r e ­
alnu egzistenciju toga neuslovljenoga.« A n z e l m o v a
je misao da p o j a m najvišega bića k o j i se nalazi u
intelektu uključuje i kvalitet egzistencije (non potest
esse i n i n t e l l e c t u s o l o ) . O n , d a k l e , z a k l j u č u j e : V e r o
e r g o est aliquid, q u o m a j u s cogitari n o n potest, ut
n e c c o g i t a r i p o s s e t n o n esse, e t h o c e s t u , D e u s n o s t e r .
( S t o g a zaista p o s t o j i n e š t o o d č e g a s e n e š t o v e ć e n e
m o ž e zamisliti, tako da se ne bi m o g l o zamisliti i da
t o n e p o s t o j i , a t o s i ti, g o s p o d e B o ž e n a š . — P r o -
s l o g i o n s e u A l l o q u i u m d e D e i e x i s t e n c i a , p . 110).
L o g i č k a slabost ontološkoga a r g u m e n t a toliko je
opštepoznata da već treba objasniti psihološke razlo­
ge zbog čega je d u h kao A n z e l m m o g a o postaviti o v u
a r g u m e n t a c i j u . Najbliži razlog treba tražiti u opštoj
psihološkoj dispoziciji realizma uopšte, naime u č i ­
njenici da ne s a m o izvesna ljudska klasa n e g o i, p r e ­
ma struji vremena, izvesne ljudske grupe svoj v r e d -
nosni akcenat premeštaju na ideju, tako, da im ideja
predstavlja višu realnu resp. životnu, vrednost n e ­
x

goli stvarnost p o j e d i n i h stvari. Otuda se n j e m u čini

prosto n e m o g u ć n o prihvatiti d a o n o što i m j e n a j -
d r a g o c e n i j e i n a j v a ž n i j e ne bi t r e b a l o i stvarno da
postoji. Štaviše, oni n a j j a č i dokaz za samo dejstvo tih
dragocenih i važnih stvari i m a j u u rukama, j e r je
n j i h o v život, n j i h o v o m i š l j e n j e i osećanje, kao što je
opštepoznato, sasvim orijentisano p r e m a t o m e gledi­
štu. N e v i d l j i v o s t i d e j e n i š t a n e s m e t a s t v a r i p o r e d
n j e n o g i z v a n r e d n o g dejstva, a o n o je b a š stvarnost.
Oni i m a j u idealan, a nikako senzualističan p o j a m
stvarnosti.

46
 S a v r e m e n i p r o t i v n i k A n z e l m o v , Gaunilo, p r i g o ­
vorio je v e ć da česta predstava o s r e ć n o m i savrše­
n o m ostrvu (kao što je, na primer, feačka zemlja)
ipak nužno ne dokazuje i n j e g o v u stvarnu egzisten­
ciju. Taj p r i g o v o r je o p i p l j i v o u m a n . T a k v i i slični
prigovori u toku v e k o v a nisu se javljali u m a l o m b r o ­
j u , ali t o n i k a k o n i j e s m e t a l o d a o n t o l o š k i a r g u m e n a t
ne izumre sve do najnovijega vremena; njega su još
u X I X v e k u z a s t u p a l i Hegel ( H e g e l ) , Fihte i L o c e
(Lotze). T a k v e kontradikcije ne treba pripisivati n e ­
k o j n a r o č i t o j o s k u d n o s t i u l o g i c i ili n e k o j j o š m n o g o
v e ć o j zaslepljenosti n a j e d n o j ili d r u g o j strani. T o b i
bilo bljutavo. Naprotiv, reč je o dubokosežnim psiho­
loškim razlikama, k o j e treba jedared priznati i čvrsto
i h d r ž a t i . P r e t p o s t a v k a d a i m a s a m o jedna p s i h o l o ­
g i j a ili s a m o j e d a n p s i h o l o š k i o s n o v n i p r i n c i p j e s t e
nepodnošljiva tiranija pseudonaučne predrasude o
n o r m a l n o m čoveku. G o v o r i se u v e k o č o v e k u i n j e g o ­
v o j »psihologiji«, k o j a se svaki p u t svodi na »ništa
d r u g o n e g o « . Isto tako g o v o r i se u v e k o stvarnosti k a o
da je i m a s a m o jedna. Stvarnost je o n o što u j e d n o j
ljudskoj duši dejstvuje, a ne o n o o č e m u izvesni ljudi
pretpostavljaju da d e j s t v u j e i što se uopštava na u n a -
pred usvojen način. Ma koliko se pri t o m e naučno
postupalo, ne treba zaboraviti da nauka nije » s u m -
m a « života, d a j e ona, štaviše, s a m o j e d a n o d p s i h o ­
loških stavova, samo jedna forma ljudskoga m i ­
šljenja.
Ontološki argumenat nije nikakav argumenat i
nikakav dokaz, nego psihološko konstatovanje činje­
nice da i m a klasa ljudi k o j o j je određena ideja o n o
š t o d e j s t v u j e i što j e s t v a r n o , s t v a r n o s t k o j a t a k o
reći dopire do sveta opažanja. Senzualist kuca na i z -
vesnost svoga »realiteta«, a č o v e k ideje stoji na s v o ­
j o j psihološkoj stvarnosti. Psihologija m o r a da se p o ­
m i r i s a e g z i s t e n c i j o m tih d v a j u (ili v i š e t i p o v a ) , i d a
se u s v a k o m slučaju u s v i m a o k o l n o s t i m a kloni toga
da jedan tip shvati kao n e r a z u m e v a n j e drugoga, i n i ­
k a d a n e srne o z b i l j n o p o k u š a v a t i d a j e d a n t i p s v e d e
na drugi, kao da bi svaki drukčiji oblik bio samo
funkcija jednoga. T i m e ne treba da bude poništen

47
potvrđeni naučni princip — principia explicandi
praeter necessitatem n o n sunt multiplicanda. Jer n u ­
žnost v e ć e g b r o j a objašnjačkih principa postoji. B e z
obzira na to što s m o o v d e izneli u prilog o v e p r e t ­
postavke, trebalo bi nekome da otvori oči značajna
č i n j e n i c a d a j e n a i m e , i p o r e d t o g a što j e Kant ( K a n t ) ,
kako se čini, definitivno o b o r i o argumenat, ne m a l e n
broj pokantovskih filosofa argumenat p o n o v o p r i h v a ­
t i o . I d a n a s s m o m i p o n o v o i s t o t a k o ili, č a k , j o š
m n o g o više udaljeni od sporazuma o suprotnosti idea-
lizam-realizam, spiritualizam-materijalizam, zajedno
sa svima sporednim pitanjima, negoli rani srednji
vek, koji je bar i m a o zajednički p o g l e d na svet.
U prilog ontološkoga dokaza n e m a doista n i j e ­
dan logički argumenat koji bi računao na moderni
intelekat. Ontološki argumenat u s a m o m sebi n e m a
baš n i k a k v a posla s l o g i k o m , n e g o je on u f o r m i u
k o j o j g a j e Anzelm o s t a v i o i s t o r i j i n a k n a d n o i n t e l e k -
tualizovana ili racionalizovana psihološka činjenica,
što se, p r i r o d n o , n i j e m o g l o d o g o d i t i b e z p e t i t i o p r i n -
cipii i ostalih sofizama. A l i baš u t o m e p o k a z u j e se
n e o b o r i v o v a ž e n j e a r g u m e n t a što o n e g z i s t u j e , i š t o
ga consensus gentium dokazuje kao opštu činjenicu
k o j a je tu. T r e b a računati sa č i n j e n i c o m , a ne sa s o ­
fizmom njena obrazloženja, jer se pogreška ontolo­
škoga a r g u m e n t a sastoji j e d i n o u t o m e što želi da
logički argumentuje onde gde je on ipak nešto m n o g o
više negoli samo logički dokaz; reč je, naime, o psi­
hološkoj činjenici, koja je svojim pojavljivanjem i
s v o j o m delatnošću u tolikoj meri jasna da čak ne p o ­
trebu je nikakve argumentacije. Consensus gentium
dokazuje da je A n z e l m u pravu kad konstatuje da
ima B o g a , j e r s e o n z a m i š l j a . T o j e o p š t e p o z n a t a i s t i ­
na, č a k n i š t a d r u g o n e g o i d e n t i č n a r e č e n i c a . » L o g i č ­
k o « obrazloženje je p o r e d toga sasvim izlišno i p o n a j -
pre još lažno ukoliko je A n z e l m na svojoj ideji o
B o g u hteo da dokaže tvarnu stvarnost. On kaže:
»Existit ergo procul dubio aliquid, q u o maius cogitari
non volet, et in intellectu et in re.« Postoji, dakle,
iznad svake sumnje nešto od čega se veće ne m o ž e
z a m i š l j a t i , i to ne s a m o u i n t e l e k t u n e g o i u s t v a r i

48
(stvarstvenost, »realnost«). A l i p o j a m »res« bio je
s h o l a s t i c i n e š t o što j e s m i š l j u s t a j a l o n a j e d n a k o j v i ­
sini. T a k o je Dionisije Areopagita, č i j i su spisi v r š i l i
znatan uticaj na ranu s r e d n j o v e k o v n u filosofiju, r a z ­
l i k o v a o j e d n o p o r e d d r u g o g a entia rationalia, intel-
lectualia, sensibilia, simpliciter existentia (stvari r a ­
cionalne, intelektualne, senzibilne, stvari k o j e prosto
p o s t o j e ) . Toma Akvinski n a z i v a » r e s « o n o » q u o d est
in a n i m a « (što je u d u š i ) a i o n o » q u o d est e x t r a a n i -
m a m « (što j e i z v a n d u š e ) . U t o m z n a m e n i t o m i z j e d -
načivanju još se vidi primitivna stvarstvenost (»real­
nost«) misli u tadašnjem shvatanju. Otuda se iz toga
stanja duha lako m o ž e razumeti i psihologija o n t o l o ­
škoga dokaza. Hipostasiranje ideje nije bilo nikakav
bitan korak, nego nesmetano dato kao odjek primi­
t i v n e č u l n o s t i m i s l i . Gaunilov p r o t i v d o k a z j e p s i h o ­
loški n e d o v o l j a n , j e r se i ideja o s r e ć n o m ostrvu, k a o
š t o d o k a z u j e c o n s e n s u s g e n t i u m , č e s t o p o j a v l j u j e , ali,
ipak, pokazuje m a n j e dejstvo negoli ideja o Bogu,
k o j o j z b o g toga pripada viša »realitetska vrednost«.
Svi docniji, koji su p o n o v o prihvatili ontološki
argumenat, pali su u z a b l u d u A n z e l m o v u , b a r u p r i n ­
c i p u . Kantova a r g u m e n t a c i j a m o ž d a b i b i l a d e f i n i ­
tivna. Stoga ć e m o ukratko preći na nju. K a n t kaže
» d a j e p o j a m a p s o l u t n o n u ž n a b i ć a čist p o j a m u m a ,
t j . čista i d e j a , č i j a o b j e k t i v n a r e a l n o s t t i m e što j e u m
potrebuje još ni izdaleka nije dokazana.«
»Ali neuslovljena nužnost sudova nije apsolutna
nužnost stvari. Jer apsolutna nužnost suda jeste s a m o
u s l o v i j e n a n u ž n o s t s t v a r i ili p r e d i k a t a u s u d u . «
N e p o s r e d n o p r e t o g a d a j e Kant k a o p r i m e r n u ­
ž n a s u d a d a t r o u g a o i m a tri u g l a . N a t u r e č e n i c u p o ­
ziva se k a d p r o d u ž u j e : » P r e t h o d n i stav ne znači da
su baš tri u g l a nužna, n e g o u t v r đ u j e da, p o d u s l o v o m
d a j e d a n t r o u g a o p o s t o j i , n u ž n o p o s t o j e i tri u g l a .
Pri svemu tome ta logička nužnost pokazala je tako
veliku m o ć svoje iluzije da mi, pošto smo u nekoj
stvari obrazovali p o j a m a priori, k o j i je takav da, po
našem mišljenju, svojim obimom obuhvata i njenu
egzistenciju, uobražavamo da pouzdano m o ž e m o i z ­
vesti o v a j zaključak: k a k o o b j e k t u o v o g a p o j m a n u -

4 Jung, Odabrana dela, V

49
žno pripada egzistencija, tj. p o d u s l o v o m da ja o v u
stvar stavim kao datu (egzistentnu), onda se i n j e n a
egzistencija stavlja nužno (prema pravilu identiteta),
i p r e m a t o m e samo to biće m o r a biti nužno, j e r se
n j e g o v a e g z i s t e n c i j a u isti m a h z a m i š l j a u j e d n o m
proizvoljno usvojenom sudu i pod uslovom da ja n j e ­
g o v predmet stavim.« M o ć iluzije na k o j u Kant ovde
c i l j a n i j e n i š t a d r u g o n e g o p r i m i t i v n a , magijska moć
reči, k o j a j e u p o j m u s a k r i v e n o i m a n e n t n a . T r e b a l o
je da prođe dug razvitak dok su ljudi najzad p o t p u ­
n o u v i d e l i d a r e č , f l a t u s v o c i s , n e z n a č i ili n e r a đ a
svaki put i realitet. A l i činjenica da su to izvesni l j u ­
di uvideli još ni blizu nije mogla da u svima glavama
iskoreni praznoveričnu m o ć koja je imanentna f o r -
mulisanom p o j m u . O č e v i d n o je da i u toj »instinktiv­
n o j « p r a z n o v e r i c i i m a n e č e g a što s e n e m o ž e i s k o r e -
niti, j e r p o k a z u j e n e k o p r a v o n a egzistenciju, k o j e
svakako dosad nije bilo dovoljno uvaženo. Paralo-
g i z a m (pogrešan zaključak) ulazi na sličan način u
o n t o l o š k i a r g u m e n a t , n a i m e i l u z i j o m , k o j u Kant n a
ovaj način objašnjava. On najpre govori o tvrđenju
o »apsolutno n u ž n i m s u b j e k t i m a « , čiji je p o j a m u p r a ­
v o i n h e r e n t a n p o j m u e g z i s t e n c i j e , k o j i se, d a k l e , n e
m o g u poništiti bez unutrašnjih protivrečnosti. Taj
pojam bio bi pojam »najrealnijega bića«. »Ono, tvr­
dite vi, sadrži c e l o k u p a n realitet, i vi imate p r a v o da
takvo biće smatrate za m o g u ć n o . .. Celokupan rea­
litet p a k o b u h v a t a i e g z i s t e n c i j u : d a k l e , e g z i s t e n c i j a
leži u p o j m u o n e k o m m o g u ć n o m . A k o se sad o v a
stvar poništi, onda se poništava unutrašnja m o g u ć ­
nost stvari, a to je protivrečnost. Ja o d g o v a r a m : Vi
ste z a p a l i u p r o t i v r e č n o s t j o š o n d a k a d ste u p o j a m
j e d n e s t v a r i k o j u ste, b i l o p o d k o j i m s k r i v e n i m i m e ­
n o m , hteli da zamislite samo po n j e n o j mogućnosti
već uneli p o j a m egzistencije. A k o v a m se to dopusti,
o n d a ste p r i v i d n o i g r u d o b i l i , ali u s t v a r i n i s t e n i š t a
k a z a l i , j e r ste u č i n i l i p r o s t u t a u t o l o g i j u . «

»Biće očevidno nije nikakav realan predikat, t j .

p o j a m o n e č e m u što m o ž e p r i d o ć i p o j m u j e d n e s t v a r i .
O n o j e s a m o p o z i c i j a j e d n e s t v a r i ili i z v e s n i h o d r e ­
đ e n j a po sebi. U l o g i č k o j upotrebi o n o je samo kopula

50
j e d n o g a s u d a . S t a v Bog je svemoćan s a d r ž i d v a p o j ­
ma koji imaju svoje objekte: B o g a i svemoć. Rečca je
n i j e s a m a p o s e b i n e k i p r e d i k a t , n e g o s a m o o n o što
predikat stavlja u o d n o s p r e m a subjektu. A k o sad
u z m e m subjekat (Bog) zajedno sa svima n j e g o v i m
p r e d i k a t i m a ( u k o j e s p a d a i s v e m o ć ) , p a k a ž e m : Bog
jeste ili ima Boga, o n d a n e d o d a j e m n i k a k a v n o v p r e ­
dikat p o j m u o Bogu, nego samo stavljam subjekat po
sebi, sa svima n j e g o v i m predikatima, i to p r e d m e t
u odnosu na m o j p o j a m . Oni o b o j e m o r a j u sadržavati
j e d n o isto, i o t u d a p o j m u k o j i i z r a ž a v a s a m o m o g u ć ­
n o s t n e m o ž e p r i d o ć i n i š t a d r u g o , z a t o što j a ( p o m o ć u
i z r a z a : o n jeste) z a m i š l j a m n j e g o v p r e d m e t k a o a p s o ­
l u t n o d a t . I t a k o o n o što j e s t v a r n o n e s a d r ž i u s e b i
n i š t a v i š e n e g o o n o što j e s a m o m o g u ć n o . S t o r e a l n i h
talira n e s a d r ž e n i š t a v i š e n e g o sto m o g u ć n i h t a l i r a . «
» A l i m o j e i m o v n o s t a n j e s a sto r e a l n i h t a l i r a
v e ć e je nego s n j i h o v i m prostim p o j m o m (tj. s n j i h o ­
v o m mogućnošću).«
» N e k a n a š p o j a m o n e k o m p r e d m e t u s a d r ž i što
b i l o i k o l i k o mu drago, ipak mi m o r a m o iz n j e g a izići
da bi o v o m predmetu dodelili egzistenciju. K o d p r e d ­
meta čula to se dešava na osnovu veze sa jednim od
m o j i h o p a ž a j a p o e m p i r i j s k i m z a k o n i m a ; ali što s e
tiče objekata čistoga mišljenja, ne postoji nikakvo
sredstvo da se sazna njihova egzistencija, jer ona bi
s e m o r a l a saznati p o t p u n o a p r i o r i ; m e đ u t i m , n a š a
svest o svakoj egzistenciji pripada p o t p u n o jedinstvu
iskustva, te iako se egzistencija izvan o v o g a polja zai­
sta n e m o ž e o g l a s i t i z a a p s o l u t n o n e m o g u o n u , i p a k j e
ona pretpostavka k o j u ničim ne m o ž e m o opravdati.«
O v o o p š i r n o p o d s e ć a n j e n a Kantovo d u b o k o r a z ­
r a č u n a v a n j e čini mi se p o t r e b n o , j e r baš tu nalazimo
n a j č i s t i j e r a z l i k o v a n j e i z m e đ u e s s e i n i n t e l l e c t u i esse
i n r e . Hegel j e z a m e r i o K a n t u d a s e p o j a m o B o g u
n e m o ž e u p o r e đ i v a t i s a s t o talira u f a n t a z i j i . A l i k a k o
Kant s p r a v o m kaže, logika apstrahuje od svakoga
sadržaja, jer ona ne bi bila više nikakva logika kad
bi sadržaj bio pretežnij i. K a o uvek, i z m e đ u logičkog
ili-ili n e m a ničega trećeg — naime, p o s m a t r a n o sa
stanovišta logike. Ali i z m e đ u »intellectus« i »res« ima

4'
51
još »anima«, i to »esse in anima« čini celu ontološku
a r g u m e n t a c i j u i z l i š n o m . S a m K a n t je u Kritici prak­
tičkog uma u č i n i o v e l i č a n s t v e n p o k u š a j da » e s s e in
anima« opravda filosofski. On tu uvodi B o g a kao p o ­
stulat p r a k t i č k o g u m a , a t a j p o s t u l a t p r o i z l a z i i z t e ­
žnje za najvišim dobrom, nužne zbog apriorno sazna­
n o g poštovanja za moralni zakon i iz pretpostavke
n j e g o v o g o b j e k t i v n o g realiteta k o j a otuda izvire. 4

»Esse in anima« jeste psihološka činjenica, o k o ­

j o j j e d i n o t r e b a resiti d a l i s e j e d a r e d , v i š e p u t a ili
universalno pojavljuje u ljudskoj psihologiji. Činje­
nica koja se naziva B o g i formuliše kao »najviše d o ­
b r o « znači, kao što v e ć t e r m i n pokazuje, najvišu d u ­
š e v n u v r e d n o s t ili, d r u g i m r e c i m a , p r e d s t a v u k o j o j
s e d o d e l j u j e ili j o j f a k t i č n o p r i p a d a n a j v i š i i n a j o p š t i -
ji značaj s o b z i r o m na o d r e đ e n j e našeg delanja i n a ­
šega mišljenja. U jeziku analitičke psihologije p o j a m
0 B o g u p o j a v l j u j e se zajedno s o n i m k o m p l e k s o m
predstava koji p r e m a pređašnjoj definiciji ujedinjuje
u sebi najviši zbir o n o g a što z o v e m o libido (psihička
energija). Prema tome, faktični animin p o j a m o B o g u
bio je u različnih ljudi sasvim različit, što o d g o v a r a
1 iskustvu. B o g n i j e ni u ideji stalno b i ć e , a j o š m n o g o
m a n j e u stvarnosti. Jer najviša delatna vrednost
l j u d s k e d u š e j e s t e , k a o što j e p o z n a t o , v e o m a r a z l i č n o
l o k a l i s a n a . I m a t a k v i h &vb ttebs~ri KoiXia ( k o j i m a je
B o g t r b u h , P h i l . 3 , 19), n o v a c , n a u k a , m o ć , s e k s u a l ­
nost itd. V e ć p r e m a lokalizaciji najvišega d o b r a p o -
r j r a se cela psihologija jedinke, b a r u g l a v n i m c r t a ­
ma, tako da psihološka »teorija« koja se osniva
isključivo na nekom osnovnom nagonu, kao na pri-
m e r n a p o h l e p i z a n o v c e m ili s e k s u a l n o s t i , m o ž e
svagda adekvatno objasniti samo crte sporednog
značaja.

c) Abelarov pokušaj ujedinjavanja

N i j e b e z i n t e r e s a ispitati k a k o j e s a m a s h o l a -
stika p o k u š a l a da i z g l a d i s p o r o u n i v e r s a l i j a m a i da
stvori ravnotežu i z m e đ u tipskih suprotnosti, k o j e je
4
Kritik der praktischen Vernunft, p. 90 i 157 ss.

52
razdvojilo tertium n o n datur. O v a j pokušaj i z j e d n a ­
č e n j a j e s t e d e l o Abelara, o n o g a n e s r e ć n o g a č o v e k a
k o j i j e p l a n u o l j u b a v l j u p r e m a H e l o j z i i s v o j u strast
m o r a o d a plati g u b i t k o m s v o j e muškosti. K o p o z n a j e
život A b e l a r o v zna u kolikoj je meri n j e g o v a v l a ­
stita d u š a p r i h v a t i l a o n a o d v o j e n a d v o j s t v a s u p r o t n o ­
sti, k o j i h j e s j e d i n j e n j e n j e m u f i l o s o f s k i n a s r c u l e ­
ž a l o . Remiza ( R e m u s a t ) 5
karakteriše Abelara kao
eklektičara, koji je, doduše, sve izrečene teorije o u n i -
v e r s a l i j a m a k r i t i k o v a o , ali j e o d s v i h i p a k u z e o o n o
š t o j e i s t i n i t o i o d r ž i j i v o . A b e l a r o v i spisi, u k o l i k o s e
o d n o s e na spor o universalijama, teško se r a z u m e j u i
z b u n j u j u čoveka, j e r se autor nalazi u n e p r e s t a n o m
o d m e r a v a n j u svih argumenata i aspekata; i baš č i ­
njenica da on n i j e d n o m izrečenom stanovištu nije
dao pravo, n e g o pokušavao da shvati i ujedini o n o
što je suprotno, učinila je da ga ni n j e g o v i učenici
nisu p r a v i l n o razumeli. N e k o l i k o n j i h shvatili su ga
k a o nominalista, a d r u g i k a o realista. To n e r a z u m e -
v a n j e karakteristično j e , jer je m n o g o lakše misliti
p r e m a j e d n o m o d r e đ e n o m tipu, zato što č o v e k u n j e ­
mu m o ž e da ostane logičan i konsekventan, negoli
p r e m a i j e d n o m i d r u g o m tipu, jer nedostaje srednje
stanovište. Realizam kao i nominalizam, k a d im č o ­
v e k sleduje u njima samima, v o d e ka zatvorenosti,
jasnosti i jedinstvenosti. A l i o d m e r a v a n j e i i z j e d n a ­
čavanje suprotnosti vodi ka haosu i završetku koji
ne zadovoljava u smislu tipova, j e r rešenje ne m o ž e
ni j e d n o g a ni drugoga učiniti potpuno zadovoljnim.
Remiza j e i z spisa A b e l a r o v i h s k u p i o c e o n i z g o t o v o
kontradiktornih tvrđenja k o j a se odnose na naš p r e d ­
met. On u z v i k u j e : »Faut-il admettre, en effet, ce
vaste et incoherent ensemble de doctrines dans la
tete d'un seul h o m m e , et la philosophie l ' A b e l a r d
est-elle le chaos?« Od nominalizma uzima A b e l a r isti­
nu da su universalije »reči« utoliko ukoliko su one
jezikom izražene duhovne konvencije; zatim uzima
otuda istinu da j e d n a stvar u stvari n i j e ništa opšte,
n e g o u v e k j e d n a o d v o j e n a stvar, i da supstancija u
stvari nije nikada universalna, n e g o individualna č i -

6
Charles de Remusat, Abćlard, Pariš, 1845.

53
njenica. Od realizma uzima A b e l a r istinu da su » g e -
nera« i »species« ujedinjenja individualnih fakata i
stvari n a c s n o v u n j i h o v i h n e s u m n j i v i h sličnosti. P o ­
s r e d n o s t a n o v i š t e z a n j e g a j e s t e konceptualizam, k o j i
se ima razumeti kao funkcija koja poima opažene
individualne objekte, klasifikuje ih na osnovu nji­
h o v e s l i č n o s t i u g e n e r a i s p e c i e s i t a k o ih iz n j i h o v a
apsolutnoga mnoštva svodi na relativno jedinstvo.
Koliko je nesumnjiva množina i različnost pojedinih
stvari, toliko je n e s u m n j i v a i egzistencija sličnosti,
koja omogućuje sjedinjavanje pod pojam. Ko je psi­
hološki tako nastrojen da u g l a v n o m opaža sličnost
stvari, za n j e g a je tako reći dat zbirni p o j a m , t j . on
se f o r m a l n o n a m e ć e , m o g l o bi se reći, n e o s p o r n o m
činjeničnošću čulnog opažanja. A l i ko je psihološki
tako nastrojen da u g l a v n o m opaža različnost stvari,
n j e m u nije isključivo data sličnost, n e g o diversitet
stvari, k o j i m u s e isto tako n a m e ć e v e l i k o m č i n j e n i č ­
n o š ć u , k a o d r u g o m e s l i č n o s t . Č i n i s e k a o d a b i uose-
ćavanje u o b j e k a t b i l o t a k a v p s i h o l o š k i p r o c e s k o j i
baš različnost toga objekta od n e k o g a drugoga stav­
lja u naročito j a s n u svetlost, i k a o da bi apstrakcija
od objekta bila takav proces koji je naročito podesan
da se ne osvrće na stvarnu različnost pojedinih stva­
ri, u p r i l o g n j i h o v e o p š t e s l i č n o s t i , k o j a j e u p r a v o
osnova ideja. K a d se uosećavanje i apstrakcija u j e ­
dine, daju onu funkciju koja je osnova p o j m u k o n -
ceptualizma. On se osniva na psihološkoj funkciji,
koja je stvarno jedina mogućnost da se divergencija
nominalizma i realizma svede na zajednički put.

Mada je srednji vek u m e o da govori velike reči

o duši, on ipak nije i m a o n i k a k v e psihologije, k o j a je
jedna od najmlađih nauka uopšte. Da je tada bilo
k a k v e psihologije, A b e l a r bi esse in a n i m a p o d i g a o
d o p o s r e d n i č k e f o r m u l e . T o j e Piemiza j a s n o u v i d e o
kad kaže: » D a n s la l o g i q u e pure, les universalia ne
sont q u e les termes d'un langage de convention. D a n s
l a p h y s i q u e , q u i est p o u r l u i p l u s t r a n s c e n d a n t e
q u ' e x p e r i m e n t a l e , q u i est s a v e r i t a b l e o n t o l o g i e , l e s
g e n r e s e t les e s p e c e s s e f o n d e n t sur l a m a n i e r e d o n t
les etres sont reellement produits et constitues. Enfin,

54
e n t r e la l o g i q u e p u r e et la p h y s i q u e il y a un m i l i e u
et c o m m e une science mitoyenne, qu' on peut appe-
ler une psychologie, ou A b e l a r d recherche c o m m e n t
s'engendrent nos concepts et retrace toute cette g e -
nealogie intellectuelle des etres, tableau ou s y m b o l e
de leur hierarchie et de leur existence reelle« ( R e m i ­
z a : T . I I , p . 112).
Universalia ante r e m i post r e m ostale su sporno
pitanje za sve docnije v e k o v e , ako su i odbacile svoje
s h o l a s t i č k o r u h o i z a o d e l e se n o v i m h a l j i n a m a . U
osnovi uzeto, to je bilo staro pitanje. P o k u š a j rešenja
naginjao je čas na realističku, čas na nominalističku
stranu. Naučnost X I X v e k a p o m a k l a j e p r o b l e m p o ­
n o v o na nominalističku stranu, jer je filosofija u p o ­
četku X I X veka u v e ć o j meri bila sklona realizmu.
Ali suprotnosti nisu više toliko o d v o j e n e jedna od
druge kao u Abelarova vremena. Mi imamo psiholo­
giju, posredničku nauku, koja jedina može da ujedi­
n j u j e i d e j u i s t v a r , a d a n e č i n i n a s i l j e j e d n o j ili d r u ­
g o j . O v a m o g u ć n o s t leži u s u š t i n i p s i h o l o g i j e , ali n i k o
ne bi m o g a o tvrditi da je dosad psihologija taj zada­
t a k i i s p u n i l a . U t o m e s m i s l u č o v e k se m o r a složiti s
R e m i z a o v i m r e c i m a : » A b e l a r d a d o n e t r i o m p h e ; car,
m a l g r e les graves restrictions q u ' u n e critique clair-
voyante decouvre dans le nominalisme ou le c o n c e p -
t u a l i s m e q u ' o n l u i i m p u t e , s o n e s p r i t est b i e n l ' e s p r i t
m o d e r n e a son origine. II l'annonce, il le d e v a n c e , il
le promet. La lumiere qui blanehit au matin l'horizon
est d e j a c e l l e d e l ' a s t r e e n e o r e i n v i s i b l e q u i d o i t
eclairer le monde.«
Ko se ne osvrće na egzistenciju psiholoških tipo­
va, a t i m e ni na č i n j e n i c u da je istina j e d n o g a z a b l u ­
da d r u g o g a , za toga A b e l a r o v n a p o r n e ć e značiti ništa
drugo n e g o j e d n o sholastičko cepidlačenje više. Ali
u k o l i k o p r i z n a j e m o e g z i s t e n c i j u o b a tipa, A b e l a r o v
pokušaj m o r a n a m s e ipak činiti v e o m a značajan. O n
s r e d n j e s t a n o v i š t e traži u o n o m što s a m n a z i v a » s e r -
m o « , i pod tim ne podrazumeva toliko »govor« koliko
uobličen, za o d r e đ e n smisao u d e š e n iskaz, d a k l e d e f i ­
n i c i j u , k o j a s e z a u t v r đ i v a n j e s v o g a s m i s l a služi v e ­
ć i m b r o j e m reči. On ne govori o » v e r b u m « - u , jer to

55
u smislu n o m i n a l i z m a nije ništa više n e g o » v o x « ,
»flatus vocis«. Jer baš veliki psihološki n a p o r antič­
koga kao i srednjovekovnoga nominalizma jeste u
t o m e š t o j e o n p r i m i t i v n i , m a g i j s k i ili m i s t i č k i i d e n t i ­
tet reči i o b j e k t i v n e činjenice iz osnova razrešio, s u ­
više iz osnova za tip čovek, k o j i svoj f u n d a m e n a t ima
ne u p r i a n j a n j u za s t v a r i , n e g o u a p s t r a k c i j i ideje: o
stvarima. A b e l a r je bio suviše široka duha da bi p r e -
video tu vrednost nominalizma. Reč mu je svakako
bila » v o x « , a iskaz, baš » s e r m o « u n j e g o v u jeziku, b i o
m u j e više, j e r j e o n s a s o b o m d o n o s i o stalan smisao,
o p i s i v a o o n o što j e z a j e d n i č k o , i d e a l n o , m i š l j e n o , m i ­
sleći o p a ž e n o na stvarima. U iskazu (sermo) živelo je
universalno, i s a m o tu. Z a t o je p o j m l j i v o što je A b e ­
lar ubrajan i m e đ u nominaliste, svakako nepravo, jer
je universalno za njega imalo veću činjeničnost n e ­
goli v o x .
A b e l a r u j e svakako bio težak izraz n j e g o v a k o n -
ceptualizma, jer on se nužnim načinom morao sa­
stavljati iz kontradikcija. Jedan u o k s f o r d s k o m r u k o ­
pisu s a č u v a n epitaf A b e l a r u p r u ž a n a m , k a o što se
m e n i čini, odličan p o g l e d u paradoksalnost n j e g o v a
učenja:
Hic docuit voces cum rebus significare,
Et docuit voces res significando notare,
Errores g e n e r u m correxit, ita specierum.
Hic genus et species in sola voće locavit,
Et genus et species sermones esse notavit.

Sic animal n u l l u m q u e animal genus esse probatur.

Sic et h o m o et nullus h o m o species vocitatur.

( O v a j je učio da reči s a m o z a j e d n o sa s t v a r i m a i m a j u
značenje, i učio je da reči o z n a č a v a n j e m čine stvari p r e p o ­
znatljivim; popravio je pogrešno shvatanje zbirnih oznaka i
apstrakta, prenoseći i jedne i druge s a m o u reč i objasnivši
da su oni složene d e f i n i c i j e . . . T a k o se pokazuje da je živo­
tinja i n i j e d n a ž i v o t i n j a zbirni p o j a m , i da je i č o v e k i n i j e ­
dan čovek zbirni pojam.)

O n o što je suprotno j e d v a se m o ž e drukčije o b u ­

h v a t i t i n e g o l i u p a r a d o k s u , u k o l i k o se, n a i m e , teži z a

56
izrazom k o j i se u načelu oslanja na j e d n o stanovište,
odnosno u o v o m slučaju na intelektualno stanovište.
Ne s m e m o zaboraviti da osnovna razlika između n o ­
minalizma i realizma nije samo logičko-intelektualna
n e g o psihološka, i o n a u p o s l e d n j o j liniji izlazi na
tipsku različnost psihološkoga stava p r e m a o b j e k t u
k a o i p r e m a ideji. Ko je idealno nastrojen, taj shvata
i reaguje pod gledištem ideje. Ali ko je nastrojen p r e ­
ma objektu, on shvata i reaguje p o d u g l o m svoga
oseta. A p s t r a k t n o se n j e g a tiče u d r u g o j liniji, i o t u ­
da se n j e m u o n o što se na stvarima m o r a zamišljati
p o j a v l j u j e k a o m a n j e b i t n o , ali p r v o m e o b r n u t o . O n a j
k o j i j e n a s t r o j e n p r e m a o b j e k t u j e s t e nužnim n a č i ­
n o m nominalist — » I m e je z v u k i d i m « — ukoliko,
naime, još nije naučio da svoj prema objektu orijen-
tisani stav k o m p e n z u j e . A k o se p o j a v i o taj slučaj,
onda od njega, ukoliko za to ima materijala, postaje
o š t a r l o g i č a r , k o j i u e g z a k t n o s t i , m e t o d i i s u v o ć i traži
sebi jednaka. Idealno nastrojeni je n u ž n i m n a č i n o m
logičan, i stoga on, u osnovi uzev, ne m o ž e razumevati
i ceniti udžbenik logike. Razvitak ka kompenzaciji
n j e g o v a tipa stvara od njega, kao što s m o videli u
Tertulijana, s t r a s n o g o s e ć a j n o g č o v e k a , ali n j e g o v a
osećanja ostaju u začaranom krugu njegovih ideja.
Međutim, kompenzacioni logičar ostaje sa svojim sve­
tom ideja u začaranom krugu svojih objekata.
S ovim razmišljanjem dolazimo do naličja A b e -
larove misli. N j e g o v pokušaj rešenja jeste jednostran.
A k o bi k o d suprotnosti nominalizma i realizma bila
reč samo o logičko-intelektualnom obračunavanju,
onda se ne bi m o g l o uvideti zašto ne bi bilo m o g u ć n o
nikakvo drugo nego paradoksalno krajnje formulisa-
nje. Ali kako je reč o psihološkoj suprotnosti, onda se
jednostrano logičko-intelektualno formulisanje mora
završiti u paradoksu. — Sic et h o m o et nullus h o m o
species vocitatur. — L o g i č k o - i n t e l e k t u a l n i izraz je
apsolutno nesposoban da n a m i u f o r m i iskaza (sermo)
da onu srednju formulu, koja u jednakoj meri odaje
p r a v d u suštini d v a j u s u p r o t n i h p s i h o l o š k i h s t a v o v a ,
j e r on je uzet sasvim s apstraktne strane i p o t p u n o
mu nedostaje priznanje konkretne stvarnosti.

57
 Svako logičko-intelektualno formulisanje — bilo
o n o ma kako savršeno — u d a l j u j e se od životnosti i
neposrednosti utiska koji izaziva objekat. O n o se
mora udaljiti od njih da bi uopšte m o g l o doći do f o r ­
m u l i s a n j a . A l i b a š t i m e g u b i s e o n o što s e e k s t r a v e r t -
n o m stavu čini da je od svega najhitnije, naime v e ­
zanost p r e m a stvarnom objektu. Otuda n e m a nikakve
m o g u ć n o s t i d a s e p u t e m j e d n o g a ili d r u g o g a s t a v a
nađe ma kakva formula koja zadovoljava, ujedinjuje.
Pa ipak čovek ne m o ž e — i kad bi to m o g a o njegov
d u h — da ostane u toj razdvojenosti, j e r ta r a z d v o ­
jenost nije samo stvar daleko otuđene filosofije nego
neprestani svakodnevni p r o b l e m odnosa č o v e k o v a
p r e m a s a m o m sebi i p r e m a svetu. I k a k o je, u osnovi,
reč o t o m e p r o b l e m u , onda se i razdvojenost ne m o ž e
resiti d i s k u s i j o m n o m i n a l i s t i č k i h i r e a l i s t i č k i h a r g u ­
menata. Potrebno je za rešenje jedno treće, posred­
ničko stanovište. Shvatanju »esse in intellectu« n e d o ­
staje opipljiva stvarnost, a shvatanju »esse in re«
nedostaje duh. A l i ideja i stvar susreću se u psihi č o -
v e k o v o j , k o j a drži ravnotežu i z m e đ u i d e j e i stvari.
Sta je naposletku ideja ako j o j psiha ne o m o g u ć u j e
životnu vrednost? Sta je i o b j e k t i v n a stvar ako j o j
psiha oduzima uslovljivačku snagu čulnoga utiska?
Sta je realitet ako n i j e stvarnost u n a m a , j e d n o »esse
in anima«? Ž i v a stvarnost nije isključivo data ni
stvarnim, o b j e k t i v n i m odnosima stvari, ni i d e a l n o m
formulom, nego samo obuhvatanjem i jednog i dru­
g o g u ž i v o m psihološkom procesu, b i ć e m u psihi
(»esse in anima«). S a m o specifičnom životnom delat-
nošću psihe postiže č u l n o opažanje o n u dubinu utiska,
i ideja o n u d e j s t v e n u snagu, i oni su o b o j e n e n a d o ­
knadivi sastavni delovi žive stvarnosti. Ta sopstvena
delatnost psihe, k o j a se ne m o ž e objasniti ni kao r e -
flektorna reakcija na čulni nadražaj ni kao egzeku-
tivni organ večnih ideja, jeste kao svaki životni p r o ­
c e s s t a l a n s t v a r a l a č k i akt. T u d e l a t n o s t n e m o g u n i ­
k o j i m d r u g i m i z r a z o m d a o b e l e ž i m n e g o k a o fanta­
ziju. F a n t a z i j a j e i s t o t o l i k o o s e ć a n j e k o l i k o i m i s a o ,
o n a j e i s t o t a k o i n t u i t i v n a k a o što j e o s e ć a j n a . N e m a
nikakve psihičke funkcije koja u njoj ne bi neraspo-

58
znatljivo bila u vezi s d r u g i m psihičkim funkcijama.
O n a se p o j a v l j u j e čas k a o prapočetna, čas kao p o s l e d -
nji i najsmeliji produkat obuhvatanja svih m o g u ć n o ­
sti. O t u d a m i s e f a n t a z i j a p o j a v l j u j e k a o n a j r a z g o -
vetniji izraz specifične psihičke aktivnosti. Ona je
pre svega stvaralačka delatnost, iz k o j e proizlaze o d ­
govori na sva pitanja na koja treba odgovoriti; ona
je majka svih mogućnosti, u kojoj su takođe, kao sve
psihološke suprotnosti, živo vezani unutrašnji i s p o -
l j a š n j i s v e t . F a n t a z i j a j e b i l a i j e s t e u v e k o n o što
stvara most i z m e đ u neudruživih zahteva objekta i
subjekta, ekstraversije i introversije.
S a m o u fantaziji vezana su o b a mehanizma.
Da je Abelar dopro do saznanja psiholoških r a -
zličnosti oba stanovišta, on bi k o n s e k v e n t n o m o r a o
uzeti fantaziju za formulisanje ujedinjavalačkog i z ­
raza. A l i je fantazija tabu u carstvu nauke, u j e d n a ­
koj meri kao i osećanje. Međutim, ako saznamo da je
osnovna suprotnost psihološke prirode, onda će psi­
hologija videti da je primorana da prizna ne samo
stanovište osećanja n e g o i posredničko stanovište f a n ­
tazije. A l i tu se p o j a v l j u j e velika teškoća: fantazija je
v e ć i m d e l o m p r o d u k a t n e s v e s n o g a . O n a , istina, n e ­
s u m n j i v o s a d r ž i s v e s n e s a s t a v n e d e l o v e , ali j e i p a k
o s o b i t a k a r a k t e r i s t i k a f a n t a z i j e d a j e o n a u suštini
n e p r o i z v o l j n a i da je p r e m a sadržaju svesti z a p r a v o
strana. Te o s o b i n e su j o j z a j e d n i č k e sa s n o m , a o v a j
poslednji svakako je još u mnogo većoj meri nepro-
i z v o l j a n i stran. O d n o s č o v e k a p r e m a n j e g o v o j f a n ­
taziji u v e l i k o j meri u s l o v l j e n je n j e g o v i m o d n o s o m
prema nesvesnom uopšte. I ova poslednja veza opet
je naročito uslovljena duhom vremena. V e ć prema
stepenu prevlađivanja racionalizma biće pojedinac
v i š e ili m a n j e s k l o n d a s e p r e d a j e n e s v e s n o m i n j e g o ­
v i m produktima. Hrišćanska sfera, kao uopšte svaka
zatvorena religijska forma, ima nesumnjivu tenden­
ciju da nesvesno u jedinki potiskuje koliko je god
m o g u ć n o , a t i m e i da z a u s t a v l j a n j e g o v u f a n t a z i j u .
Umesto nje daje religija čvrsto izgrađena simbolična
predanja, koja u jedinki treba potpuno da zamene
nesvesno. Simbolične predstave svih religija jesu

59
uobličavanja nesvesnih procesa u tipskoj, opšteobave-
znoj formi. Religiozno učenje daje tako reći defini­
tivno obaveštenje o »poslednjim stvarima«, o onostra-
nosti l j u d s k e svesti. Ma g d e posmatrali religiju u p o ­
staj a n j u , v i d e ć e m o k a k o s a m o m o s n i v a č u f i g u r e n j e ­
gova učenja pritiču kao otkrovenja, tj. kao konkreti-
zacije n j e g o v e nesvesne fantazije. F o r m a m a k o j e su
nastale iz n j e g o v e nesvesne sfere pridaje se opšta
vrednost, i one u toj meri zamenjuju individualne
fantazije drugih. Jevanđelje po Mateju sačuvalo n a m
je fragmenat o v o g a procesa iz života Hristova: u isto-
riji kusanja v i d i m o kako je ideja carstva iz n e s v e -
snog pristupila osnivaču u formi vizije đavola, koji
mu nudi vlast nad zemaljskim carstvom. Da je Hrist
fantaziju konkretistički shvatio, i time je doslovno
uzeo, bio bi u svetu jedan luđak više. A l i on je k o n -
kretizam svoje fantazije odbio i stupio u svet kao
k r a l j , k o m e j e p o d l o ž n o c a r s t v o nebesko. Z a t o o n n i j e
bio nikakav paranoičar, kao što je i uspeh dokazao.
O n o što psihijatri p o n e k a d i z j a v l j u j u o b o l e s n o m u
psihologiji Hrista n i j e ništa d r u g o n e g o s m e š n o r a c i o -
nalističko brbljanje, daleko od svakog razumevanja
za t a k v e procese u istoriji čovečanstva. F o r m a u k o j o j
je Hrist predstavio sadržaj s v o j e nesvesne sfere u s v o ­
jena je i protumačena kao opšteobavezna. T i m e su
sve individualne fantazije izgubile važenje i postale
b e z v r e d n e , č a k d o p a l e g o n j e n j a , k a o što p o k a z u j e
sudbina gnostičkoga pokreta i svih docnijih jeretika.
Sasvim u t o m smislu govorio je v e ć prorok Jeremija
(23, 1 6 ) :
» O v a k o veli G o s p o d nad v o j s k a m a : ne slušajte
što g o v o r e p r o r o c i k o j i v a m p r o r o k u j u ; v a r a j u v a s ,
g o v o r e utvare svojega srca, ne iz u s t a G o s p o d n j i h . «
(25) » Č u j e m š t o g o v o r e t i p r o r o c i k o j i u i m e m o j e
p r o r o k u j u l a ž g o v o r e ć i : snio sam, s n i o s a m .
(26) D o k l e ć e t o b i t i u s r c u p r o r o c i m a k o j i p r o ­
r o k u j u laž, i p r e v a r u srca s v o j e g a p r o r o k u j u ?
(27) K o j i m i s l e d a ć e u č i n i t i d a n a r o d m o j z a b o ­
ravi i m e uza sne njihove, k o j e p r i p o v e d a j u jedan d r u ­
g o m e , kao što zaboraviše oci n j i h o v i i m e m o j e uz
Vala.

60
 (28) P r o r o k k o j i sni, n e k a p r i p o v e d a s a n ; a u
k o g a j e r e č m o j a , n e k a g o v o r i r e č m o j u i s t i n i t o ; šta
će pleva sa pšenicom? govori Gospod.«
Isto tako v i d i m o u r a n o m hrišćanstvu kako su
se, n a p r i m e r , b i s k u p i r e v n o s n o t r u d i l i d a d e j s t v o v a -
nje individualnog nesvesnog iskorene u monaha. N a ­
ročito dragocene poglede u odnosu na to daje nam
n a d b i s k u p Atanasije iz A l e k s a n d r i j e u s v o j o j b i o g r a ­
fiji svetoga A n t o n i j a . On u n j o j , radi p o u k e s v o j i m
6

monasima, opisuje p o j a v e i utvare, opasnosti duše,

što napadaju o n o g a k o j i se u s a m l j e n o m o l i i posti. On
ih poučava kako se đavo vesto zaodeva da svece d o ­
v e d e d o p r o p a s t i . Đ a v o j e , r a z u m e se, g l a s v l a s t i t o g
nesvesnog u pustinjaka, k o j i se buni protiv nasilnog
prigušivanja individualne prirode. D a ć u niz d o s l o v ­
nih navoda iz te teško pristupačne knjige. O v i v e o m a
r a z g o v e t n o p o k a z u j u k a k o j e nesvesno sistematski
gaženo i kako mu je oduzimana vrednost:
»Ima vremena u kojima nikoga ne vidimo, pa
ipak č u j e m o šum đavolskih poslova, i tako n a m je
kao kad neko glasno peva pesmu, a u drugo v r e m e
tako n a m je kao kad slušamo reči Svetoga pisma, kao
kad n e k o živ ponavlja n j e g o v e reči, i one su sasvim
j e d n a k e recima k o j e b i s m o čuli k a d bi n e k o čitao iz
k n j i g e (biblije). A dešavalo n a m se i to da su nas oni
(đavoli) potrzali na n o ć n u molitvu i nagonili nas da
u s t a j e m o . I p r e t v a r a h u se da su i m o n a s i m a s l i č n i , i
z a o d e v a h u se u r u h o onih k o j i t u g u j u (tj. u a n a h o r e -
te). I približuju n a m se kao k a d bi izdaleka dolazili,
i počinju da iskazuju reči k o j e su podesne da oslabe
r a z u m e v a n j e m a l o d u š n i h : ,Sad ima zakon iznad s v a ­
k o g s t v o r e n j a d a v o l i m o p u s t o š e n j e , ali s m o b o ž j o m
v o l j o m bili nesposobni da u đ e m o u s v o j e k u ć e kad
s m o d o š l i k n j i m a i d a č i n i m o o n o što j e p r a v o . ' I a k o
im ne polazi za r u k o m da na taj način p r o d r u sa s v o ­
j o m v o l j o m , oni ostavljaju tu prevaru za j e d n u drugu
i k a ž u : , K a k o je m o g u ć n o za tebe da živiš? Jer ti si
grešio i činio n e p r a v d u u svakakvim stvarima. Misliš

• L a d y M e i v x M a n u s c r i p t JVB 6. The book of Paradise

b y Palladius, H i e r o n v m u s etc. Edited b y E . A . W a l l i s B u d g e .
L o n d o n , 1904.

61
l i d a m i d u h n i j e o b j a v i o šta s i t i r a d i o , ili d a j a n e
z n a m da si ti o v o ili o n o u č i n i o ? ' Stoga, ako bezazlen
brat č u j e te stvari, i intimno oseća da je doista o n a k o
delao kao što mu je đ a v o rekao, i ako ne p o z n a j e đ a ­
volovu lukavost, n j e g o v se duh odmah zbunjuje, on
će očajavati i p o n o v o pasti u bolest. N i j e n a m , dragi
m o j i , p o t r e b n o d a s e u p l a š i m o o d t i h s t v a r i , ali s e
m o r a m o bojati ako đavoli p o č n u još više govoriti o
s t v a r i m a koje su istinite, i t a d a ih m o r a m o b e z o b z i r ­
no koriti. — Z a t o b u d i m o na oprezu da s v o j e u h o ne
p o k l a n j a m o n j i h o v i m recima, ako reči k o j e oni izriču
i jesu reči istine. Jer bila bi sramota za nas k a d bi
oni koji su se pobunili protiv B o g a imali da b u d u
naši u č i t e l j i . I o r u ž a j m o se, b r a ć o m o j a , o k l o p o m p r a ­
v i č n o s t i i s t a v l j a j m o na g l a v u š l e m s p a s e n j a , i u t r e ­
nutku b o r b e iz srca k o j e v e r u j e puštajmo d u h o v n e
s t r e l i c e k a o s a z a p e t a l u k a . J e r o n i ( đ a v o l i ) n i s u ništa,
a i k a d bi n e š t o b i l i , n j i h o v a s n a g a ne bi u s e b i i m a l a
n i š t a što b i m o g l o o d o l e t i m o ć i k r s t a . «
Sveti Antonije pripoveda: »Jedared mi se p o j a ­
vio đavo koji se naročito g o r d o i bestidno ponašao,
stao p r e d a me s g l a s n o m g r a j o m p u č k e g o m i l e , i o d ­
v a ž i o s e d a m i k a ž e : ,Ja i b a š j a s a m s n a g a b o ž j a ;
ja i baš ja sam g o s p o d a r svetova.' I stao mi d a l j e g o ­
v o r i t i : ,Sta želiš d a t i d a m ? Z a h t e v a j i d o b i ć e š . ' J a
d u n u h na n j e g a i o d b i h ga u i m e H r i s t o v o . — U j e d ­
n o j d r u g o j prilici, kad sam postio, p o j a v i o mi se l u k a ­
vac, u liku brata koji je donosio hleb, i p o č e o mi d a ­
v a t i s a v e t e g o v o r e ć i : ,Ustaj i s v o j e s r c e u t o l i h l e b o m
i utoli v o d o m i malo se odmori od p r e k o m e r n o g n a ­
prezanja, jer si č o v e k i, ma koliko visoko stajao, ipak
si z a o d e v e n s m r t n i m t e l o m i trebalo bi da si n e s p o k o ­
j a n z b o g b o l e s t i i žalosti.' J a s a m r a z m i š l j a o o n j e g o ­
v i m recima i č u v a o s v o j e s p o k o j s t v o i ustezao se od
o d g o v o r a . I ja se u m i r u s a g o h i u č i n i h p o k o r u u
molitvi i r e k o h : , 0 , Gospode, učini kraj o v o m e , kao
što si n a v i k a o da č i n i š u s v i m v r e m e n i m a . ' I k a d s a m
te reči izrekao, on završi i iščeze kao prašina i n e ­
stade ga s m o j i h vrata kao dima.
» I j e d a r e d u n o ć i p r i b l i ž i o s e satana m o j o j k u ć i
i zakucao na vrata, a ja iziđoh da v i d i m ko je kucao,

62
i otvorih oči i videh lik izvanredno velikoga i jakoga
čoveka, i kad ga upitah: , K o si?' on mi o d g o v o r i i
r e č e : ,Ja s a m satana.' N a t o m u r e k o h : ,Sta t r a ž i š t i ? '
I on mi o d g o v o r i i r e č e : ,Zašto me preziru m o n a s i i
anahoreti i drugi hrišćani, i zašto u sva v r e m e n a g o ­
milaju prokletstvo na m e n e ? ' Ja se sabrah u čudu
nad n j e g o v o m besmislenom ludošću i upitah ga: , Z a ­
što ih m u č i š ? ' On mi na to o d g o v o r i i r e č e : ,Nisam ja
onaj koji ih muči, n e g o oni m u č e sami sebe, jer meni
s e u i z v e s n o j p r i l i c i d o g o d i l o , što s e d o i s t a z b i l o , d a b i
oni, da im nisam doviknuo da sam ja neprijatelj, sebe
zasvagda upropastili. Z a t o ja n e m a m nikakva mesta
g d e b i h m o g a o d a b u d e m , niti i k a k a v b l i s t a v m a č ,
niti l j u d i k o j i b i m i d o i s t a b i l i p o d l o ž n i , j e r o n i k o j i
mi služe p o t p u n o me preziru, a osim toga m o r a m ih
d r ž a t i u o k o v i m a , j e r m i n i s u o d a n i , z a t o što s m a ­
traju da je p r a v o što tako postupaju, i u v e k su g o ­
tovi da u svakoj prilici p o b e g n u od m e n e . Hrišćana je
p u n ceo svet, i, gle, čak i pustinja je puna njihovih
manastira i kuća. Čuvaj se od njih kad me zloupotre­
b o m obasipaju.' J a m u o d g o v o r i h n a to, diveći s e
m i l o s t i n a š e g a G o s p o d a : , K a k o t o d o l a z i d a ti, k o j i s i
u svakoj d r u g o j prilici bio lažac, sada istinu govoriš?
I k a k o dolazi to da ti sada istinu g o v o r i š k a d si ipak
n a v i k a o d a g o v o r i š laži? D o i s t a j e i s t i n a d a s i ti, k a d
je Hrist došao na o v a j svet, b i o b a č e n u n a j d u b l j e
dubine, i da se koren t v o j e zablude kida iz zemlje.'
A kad je satana čuo i m e Hristovo, iščeze n j e g o v lik i
n j e g o v e reči prestaše.«
Ova navođenja pokazuju kako je nesvesno u j e ­
dinki bilo odbacivano p o m o ć u opšte vere, iako je ono
n a p r o v i d a n način g o v o r i l o istinu. Što j e o n o o d b a c i ­
vano, to ima s v o j e naročite razloge u istoriji duha.
Nije nam ovde dužnost da te razloge pobliže o b j a ­
šnjavamo. Moramo se zadovoljiti činjenicom da je
ono bilo potiskivano. To potiskivanje, psihološki r e ­
č e n o , sastoji se u o t i m a n j u libida, psihičke energije.
T i m e dobiveni libido služio je izgrađivanju i razvitku
svesnoga stava, č i m e s e postepeno o b r a z o v a o n o v p o ­
gled na svet. N e s u m n j i v e koristi k o j e su otuda ste­
č e n e p r i r o d n i m n a č i n o m u t v r đ u j u taj stav. Z a t o n i j e

63
n i k a k v o č u d o što j e naša psihologija o b e l e ž e n a j e d ­
nim prvenstveno odbojnim stavom prema nesvesnom.
Nije samo pojmljivo nego i sasvim nužno da sve
nauke imaju isključiti ne samo stanovište osećanja
nego i stanovište fantazije. Zato one i jesu nauke. A l i
kako stoji stvar sa psihologijom? U k o l i k o sebe p o -
smatra k a o nauku, o n a m o r a isto da čini. A l i o d a j e li
ona t i m e p r a v d u s v o m e g r a d i v u ? S v a k a n a u k a teži,
naposletku, da s v o j e g r a d i v o formuliše i izrazi u a p ­
s t r a k c i j a m a , d a k l e m o g l a b i , i m o ž e , i p s i h o l o g i j a da
proces osećanja, osetnog zapažanja i fantaziranja o b u ­
hvati u intelektualnim apstrakcijama. O v o o b r a đ i v a ­
nje obezbeđuje, doduše, pravo intelektualno-apstrakt-
n o g s t a n o v i š t a , ali n e p r a v o d r u g i h m o g u ć n i h p s i h o ­
loških gledišta. O v a druga m o g u ć n a gledišta m o g u u
n a u č n o j p s i h o l o g i j i d a b u d u s a m o p o m e n u t a , ali s e n e
m o g u pojavljivati kao samostalni principi nauke. N a ­
u k a je u svima okolnostima j e d n a stvar intelekta, i
njemu su druge psihološke funkcije podvrgnute kao
objekti. Intelekat je suveren naučne oblasti. A l i je
druga stvar kad nauka prelazi u s v o j u praktičku p r i -
menu. Intelekat, koji je ranije b i o kralj, postaje o v d e
samo p o m o ć n o sredstvo, doduše naučno prefinjen i n -
s t r u m e n a t , ili p a k č i s t o z a n a t s k o o r u đ e , k o j e n i j e v i š e
cilj s a m o sebi, n e g o čist uslov. Intelekat i s n j i m n a ­
uka stavljaju se o v d e u službu stvaralačke snage i
n a m e r e . I t o j e j o š » p s i h o l o g i j a « , ali v i š e n i k a k v a n a ­
uka; to je jedna psihologija u širem smislu reči, psi­
hološka delatnost stvaralačke prirode, u k o j o j p r v e n ­
s t v o p r i p a d a s t v a r a l a č k o j f a n t a z i j i . M o g l o b i se, m e -
sto d a s e g o v o r i o s t v a r a l a č k o j f a n t a z i j i , i s t o t a k o
d o b r o kazati i to da je u j e d n o j t a k v o j praktičkoj p s i ­
h o l o g i j i s a m o m životu d o p a l a v o d i l a č k a u l o g a ; j e r , s
j e d n e strane, to je, doduše, v e ć proizvođačka i s t v a ­
r a l a č k a f a n t a z i j a k o j a s e n a u k o m služi k a o p o m o ć n i m
s r e d s t v o m , ali, s d r u g e s t r a n e , to su i r a z n e t r a ž n j e
spoljašnjega realiteta k o j e podstiču delatnost s t v a ­
ralačke fantazije. Nauka kao cilj sama sebi jeste i z -
v e s n o v i s o k i d e a l , ali n j e g o v o k o n s e k v e n t n o p r o v o đ e ­
nje proizvodi toliko m n o g o svojih sopstvenih ciljeva
koliko ima nauka i umetnosti. To, doduše, vodi u v i -

64
 soko diferenciranje i specijalisanje funkcija koje p o ­
n e k a d d o l a z e u o b z i r , ali t i m e v o d i i u o t u đ e n o s t od
sveta i života, a osim toga u nagomilavanje speci­
jalnih oblasti, k o j e postepeno g u b e svaku v e z u i z m e ­
đu sebe. T i m e otpočinje osiromašavanje i pustošenje
ne s a m o u s p e c i j a l n o j o b l a s t i n e g o i u p s i h i č o v e k a
k o j i s e i z d i f e r e n c i r a o z a s p e c i j a l i s t a , ili p a o d o s p e c i ­
jalista. A l i n a u k a m o r a s v o j u ž i v o t n u v r e d n o s t d o k a ­
z a t i t i m e što o n a m o ž e b i t i n e s a m o g o s p o d a r i c a n e g o
i sluškinja. Ona time n i m a l o ne oduzima sebi d o s t o ­
janstvo. A k o nas je nauka, doduše, već dovela do
saznanja n e r a v n o m e r n o s t i i n e r e d a u psihi, te je o t u ­
da n j o j imanentni intelekat zaslužio naše n a j v e ć e p o ­
š t o v a n j e , i p a k j e t e š k a z a b l u d a u t o m e što j o j s e z a
to pripisuje da je sama sebi cilj, k o j i je čini n e s p o s o b ­
n o m d a b u d e čist i n s t r u m e n a t . A l i a k o s i n t e l e k t o m
i s n j e g o v o m n a u k o m stupimo u stvaran život, o d m a h
saznajemo da se nahodimo u j e d n o m ograničenju k o j e
n a m zatvara druge, isto tako stvarne oblasti života.
Z a t o s m o p r i m o r a n i d a u n i v e r s a k i o s t s v o g a ideala
shvatimo kao jednu ograničenost i da potražimo gde
se nalazi neki spiritus rector, k o j i s o b z i r o m na t r a -
žnje potpunoga života daje veće jamstvo za psiholo­
šku universalnost negoli sam intelekat. K a d Faust u z ­
vikuje: »Osećanje je sve«, on izriče suprotnost inte­
l e k t u , i t i m e d o b i v a s a m o d r u g u s t r a n u , ali n e o n a j
totalitet života i t i m e vlastite psihe k o j a osećanje i
mišljenje ujedinjuje u nečemu trećem, višem. To tre­
ć e i v i š e m o ž e se, k a o š t o s a m v e ć n a g o v e s t i o , s h v a t i t i
ne samo k a o praktički cilj n e g o i k a o fantazija k o j a
s t v a r a c i l j . T a j c i l j n e m o ž e saznati n i n a u k a , k o j a j e
cilj sama sebi, ni osećanje, k o m e nedostaje v i d n a s n a ­
ga mišljenja. Jedno mora uzajmljivati drugo kao p o ­
m o ć n o s r e d s t v o , ali n j i h o v k o n t r a s t j e t o l i k o v e l i k d a
n a m je potreban most. T a j most dat n a m je u stvara­
lačkoj fantaziji. Ona nije nijedno od o v o g a dvoga, jer
je m a j k a i j e d n o g i d r u g o g — štaviše, ona je trudna
detetom, ciljem, koji ujedinjuje suprotnosti.

A k o n a m psihologija ostaje samo nauka, onda ne

dostižemo život, n e g o služimo nauci radi nauke. Ona
n a s , d o d u š e , v o d i k a s a z n a n j u s t a n j a s t v a r i , ali s e o p i -

5 Jung, Odabrana dela, V

65
re svakom d r u g o m cilju kao vlastitom. Intelekat osta­
je zauzet s a m i m s o b o m sve d o k d r a g o v o l j n o ne žrt­
v u j e svoj primat da prizna dostojanstvo drugih
ciljeva. On se plašljivo usteže od toga da učini korak
iznad sama sebe i da porekne svoju universalnu v a -
ž l j i v o s t , j e r s v e o s t a l o n i j e n j e m u ništa drugo nego
fantazija. A l i šta j e o n i k a d v e l i k o d a o što r a n i j e n i j e
bilo fantazija? T a k o intelekat koji se ukočio u nauci
radi nauke odseca sebi izvor života. N j e m u fantazija
n i j e ništa d r u g o n e g o san k a o želja, g d e j e izraženo
svako nauci dobrodošlo i potrebno potcenjivanje. N a ­
uka radi nauke je neobilazna dokle g o d se radi na
t o m e da se nauka razvija. A l i o n o što je samo postaje
zlo kad je reč o s a m o m životu koji bi trebalo da se
razvija. Tako je u hrišćanskom kulturnom procesu
bilo nužno da slobodnostvaralačka fantazija bude
obuzdavana, a tako je bilo n u ž n o u našem p r i r o d n o -
n a u č n o m v e k u da se fantazija obuzdava u d r u g o m
pogledu. Ne treba zaboraviti da se stvaralačka f a n ­
t a z i j a m o ž e i z r o d i t i u na j štetni je b u j a n j e i k i p ć e n j e
ako joj se ne postave pravilne granice. Ali te granice
nisu nikada one veštačke ograde k o j e postavljaju i n ­
t e l e k a t ili r a z u m n o o s e ć a n j e , n e g o s u d a t e p o t r e b o m
i neobilaznom stvarnošću. Zadaci v r e m e n a su različ­
n i , i u v e k s e t e k d o c n i j e p o u z d a n o m o ž e saznati šta
j e m o r a l o d a b u d e , i šta n i j e t r e b a l o d a b u d e . U s v a g ­
dašnjoj sadašnjosti u v e k će vladati b o r b a uverenja,
j e r »rat j e otac s v e g a « . S a m o istorija rešava. Istina
n i j e v e č n a , o n a j e p r o g r a m . S t o j e istina » v e č n i j a « ,
utoliko je neživotnija i b e z vrednosti, j e r n a m ništa
više ne kaže, zato što je sama s o b o m razumljiva.

K a k o psihologija pridaje vrednost fantaziji d o ­

kle god je ona samo nauka, pokazuju n a m poznati
p o g l e d i Frojdovi ( F r e u d ) i Adlerovi ( A d l e r ) . Frojdovo
tumačenje svodi fantaziju na kauzalne elementarne
n a g o n s k e p r o c e s e , a Adlerovo s h v a t a n j e s v o d i j e n a
elementarne finalne n a m e r e č o v e k o v a Ja. P r v o je
psihologija nagona, a d r u g o psihologija č o v e k o v a Ja.
Nagon je neličan biološki fenomen. Jedna na t o m
o s n o v a n a psihologija m o r a p r i r o d n o zanemariti Ja,
jer Ja duguje svoju egzistenciju principu individua-

66
ci je, individualnom diferenciranju, koje nije nikakav
opšti biološki f e n o m e n zbog svoga upojedinjenja.
Mada opšte biološke nagonske snage o m o g u ć u j u i
o b r a z o v a n j e ličnosti, ipak je baš individualno e s e n ­
cijalno različno od opšteg nagona, čak stoji p r e m a
n j e m u u n a j o š t r i j o j s u p r o t n o s t i , k a o što s e j e d i n k a
kao ličnost uvek razlikuje od kolektivnosti. Njena s u ­
š t i n a se i s a s t o j i u t o m e r a z l i k o v a n j u . O t u d a s v a k a
psihologija ličnosti m o r a isključivati baš kolektivno
kao p r e d m e t psihologije nagona i prelaziti p r e k o n j e ­
ga, j e r ona opisuje sam proces f e n o m e n a Ja, k o j i se
razlikuje od kolektivnog nagona. Karakteristični ani­
mozitet između predstavnika i jednog i drugog sta­
novišta dolazi od činjenice što j e d n o stanovište znači
konsekventno pobijanje vrednosti i obaranje drugoga
stanovišta. Jer dokle g o d nije priznato razlikovanje
i z m e đ u psihologije n a g o n a i psihologije ličnosti, p r i ­
r o d n o j e što i j e d n a i d r u g a s t r a n a m o r a j u s v o j u t e o ­
riju smatrati za opštevažljivu. T i m e nikako nije r e ­
č e n o da, na primer, psihologija n a g o n a ne bi m o g l a
postaviti i j e d n u teoriju psihologije ličnosti. Ona to
d o i s t a m o ž e u č i n i t i , ali n a n a č i n k o j i s e p s i h o l o g u l i č ­
nosti p o j a v l j u j e kao negativ za n j e g o v u teoriju. O t u ­
d a d o l a z i d a s e u Frojda, d o d u š e , p o n e k a d p o j a v l j u j u
n a g o n i j a s t v a ( » I c h t r i e b e « ) , ali o n i u g l a v n o m s k r o m ­
no ž i v o t a r e . O b r n u t o , u Adlera se p o j a v l j u j e s e k s u ­
alnost g o t o v o k a o prosto p r e v o z n o sredstvo k o j e na
o v a j ili o n a j n a č i n s l u ž i e l e m e n t a r n i m c i l j e v i m a m o ć i .
Adlerov princip je obezbeđivanje lične moći, koja se
s u p e r p o n u j e o p š t e m n a g o n u . U F r o j d a , p a k , o n o što
ličnost stavlja sebi u službu jeste nagon, tako da se
Ja pojavljuje samo kao funkcija nagona.
U okviru j e d n o g i drugog tipa naučna tendencija
ide za tim da sve svede na sopstveni princip i da o t u ­
da p o n o v o vrši dedukovanje. O v a operacija m o ž e se
naročito lako izvršiti na fantazijama, j e r se o v e ne
p r i l a g o đ a v a j u realitetu k a o f u n k c i j e svesti i zato i m a ­
ju objektivno orijentisan karakter, n e g o su izraz n a ­
g o n a i samoga jastva. Ko vidi sa stanovišta nagona,
lako nalazi »ispunjenje želje«, »infantilnu želju«,
»potisnutu seksualnost«. Ko vidi sa stanovišta f e n o -

5*
67
m e n a Ja, isto tako l a k o nalazi e l e m e n t a r n e n a m e r e
k o j e se odnose na obezbeđivanje i diferenciranje j a -
stvene ličnosti, j e r fantazije su produkti p o s r e d o v a ­
nja između Ja i opštega nagona. Prema tome, one sa­
drže e l e m e n t e o b e j u strana. Otuda j e t u m a č e n j e p r e ­
m a j e d n o j ili d r u g o j s t r a n i u v e k n a s i l n o i p r o i z v o l j ­
no, jer se pri tome uvek jedan karakter ugušuje. Ali
u s v e m u p r o i z l a z i i p a k i z t o g a j e d n a d o k a ž i j i v a istina,
s a m o j e o n a p a r c i j a l n a istina, k o j a n e m o ž e z a h t e v a t i
nikakvo pravo na opštu važljivost. Njena važljivost
pruža se na oblast prostiranja njena principa. A l i u
oblasti drugog principa ona je nevažljiva. F r o j d o v a
p s i h o l o g i j a k a r a k t e r i s a n a j e c e n t r a l n i m p o j m o m po­
tiskivanja i n k o m p a t i b i l n i h ž e l j n i h t e n d e n c i j a . Č o v e k
se p o j a v l j u j e kao svežanj želja, k o j e su p r e m a o b ­
jektu samo delimično prilagodljive. Njegove neuro-
tičke teškoće sastoje se u t o m e što uticaj sredine, v a -
spitanje i objektivni uslovi delimično ometaju iživ­
ljavanje nagona. Od oca i majke vode poreklo delom
m o r a l n o oteža vni uticaj i, a d e l o m infantilne v e z a n o ­
sti k o j e k o m p r o m i t u j u d o c n i j i ž i v o t . P r v o b i t n a n a ­
gonska predispozicija jeste nepromenljivo dato n e ­
što, k o j e u g l a v n o m z b o g o b j e k t o v i h o m e t a č k i h uticaj a
pretrpljuje modifikacije, i zato se najviše m o g u ć n o
neometano iživljavanje nagona prema prikladno o d a ­
branim objektima pojavljuje kao potreban lek. O b r ­
nuto, A d l e r o v a psihologija karakterisana je central­
n i m p o j m o m o superiornosti svoga Ja. Č o v e k se u
p r v o m redu p o j a v l j u j e kao f e n o m e n Ja, k o j i ni u k o ­
j i m o k o l n o s t i m a n e srne b i t i p o d l o ž a n o b j e k t u . D o k
u Frojda značajnu ulogu igraju žudnja za objektom,
vezanost za objekat i prema objektu n e m o g u ć n a vrsta
izvesnih žudnji, u Adlera sve se upravlja prema s u ­
periornosti subjekta. F r o j d o v o potiskivanje nagona
prema objektu postaje u Adlera osiguravanje subjek­
ta. U n j e g a j e l e k u n i š t a v a n j e i z o l a t o r n o g o s i g u r a v a ­
nja, u Frojda uništavanje potiskivanja k o j e objekat
čini nedostižnim.

O t u d a j e o s n o v n a s h e m a u F r o j d a seksualnost,
koja izražava najjaču vezu između subjekta i objekta:
u A d l e r a , p a k , moć s u b j e k t a , k o j a g a s n a j v e ć i m d e j -

68
stvom osigurava protiv objekata i daje mu izolaciju
koja poništava svaku vezu i na koju se ne sme n a ­
srtati. F r o j d b i ž e l e o d a s e j a m č i z a n e o m e t a n o i s t i ­
canje nagona na njihove objekte, a Adler bi želeo
da prolomi neprijateljski krug objekata, da Ja oslo­
bodi gušenja u sopstvenom oklopu. Otuda bi prvo
s h v a t a n j e u suštini m o g l o d a b u d e e k s t r a v e r t n o , a
drugo introvertno. Ekstravertna teorija važi za eks­
tra v e r t n i t i p , i n t r o v e r t n a t e o r i j a v a ž i z a i n t r o v e r t n i
tip. U k o l i k o j e s a d čisti t i p s a s v i m j e d n o s t r a n p r o -
dukat razvitka, on je n u ž n i m n a č i n o m i nebalansiran.
P r e n a g l a š a v a n j e j e d n e f u n k c i j e znači isto što i p o t i ­
skivanje druge funkcije. O v o potiskivanje ne poni­
štava ni psihoanaliza utoliko ukoliko je ponekad apli-
kovana metoda orijentisana p r e m a teoriji vlastitog
tipa. Ekstra vertni će, naime, s v o j e fantazije k o j e i z ­
viru iz nesvesnog svoditi na n j i h o v u nagonsku sadr-
žinu, p r e m a s v o j o j teoriji, a introvertni na svoje
težnje ka m o ć i . D o b i t a k iz takve analize pripada p o ­
nekad prevazi k o j a v e ć postoji. O v a vrsta analize
pojačava, dakle, samo tip koji v e ć postoji i time ne
o m o g u ć u j e n i k a k v o s p o r a z u m e v a n j e ili p o s r e d o v a n j e
između tipova. Naprotiv, jaz se produbljuje, i to ne
s a m o spol ja n e g o i iznutra. I iznutra nastaje d i s o c i j a -
cija, j e r se ponekad partikulama druge funkcije k o j e
i z v i r u u n e s v e s n i m f a n t a z i j a m a ( s n o v i m a itd.) o d u ­
zima vrednost i p o n o v o se potiskuju. Stoga je izvesni
kritičar imao donekle pravo kad je tvrdio da je F r o j -
dova teorija neurotička teorija, bez obzira na o k o l ­
n o s t što j e t a j i z r a z z l o n a m e r a n i t r e b a d a služi s a m o
tome da čoveka oslobodi dužnosti da se ozbiljno bavi
pokrenutim problemima. I Frojdovo i A d l e r o v o sta­
novište jeste jednostrano i karakteristično samo za
jedan tip.
Obe teorije odbacuju princip imaginacije utoliko
ukoliko redukuju fantazije i obdelavaju ih samo kao
s e m i o t i č a n izraz. A l i u stvari fantazije znače više
7

7
Ja k a ž e m : »semiotičan« u suprotnosti p r e m a » s i m b o l i ­
čan«. O n o što F r o j đ označava kao simbole, to nije ništa d r u ­
g o n e g o znaci z a e l e m e n t a r n e n a g o n s k e p r o c e s e . A s i m b o l
je najbolji m o g u ć n i izraz za stanje stvari k o j e se još ne m o ž e

69
n e g o t o : o n e su, n a i m e , u isti m a h i p r e d s t a v n i c i d r u ­
goga mehanizma, u introvertnoga potisnute ekstra-
versije, u ekstravertnoga potisnute introversije. Ali
potisnuta funkcija je nesvesna, otuda nerazvijena,
embrionalna i arhaična. U t o m e stanju ona se ne m o ž e
udružiti s višim n i v o o m svesne funkcije. Neprihvat­
ljivost fantazije dolazi u g l a v n o m iz te osobenosti
f u n k c i j e k o j a leži u osnovi, a nije priznata.
Iz tih razloga imaginacija je nešto n e d o s t o j n o i
beskorisno za svakoga k o m e je prilagođivanje spolja-
š n j e m realitetu glavni princip. Ipak se zna da je s v a ­
ka dobra ideja i svako stvaralačko delo proizišlo iz
imaginacije i da je n j e n početak stavljan u o n o što
se obično označava kao infantilna fantazija. Nije
samo umetnik ono biće koje sve najveće u svome ži­
votu d u g u j e fantaziji, n e g o uopšte svaki stvaralački
č o v e k . D i n a m i č k i p r i n c i p f a n t a z i j e j e s t e igra, k o j a j e
s v o j s t v o i d e t e t a , i k a o t a k v a ne u d r u ž u j e se s p r i n ­
c i p o m ozbiljna rada. A l i bez te igre s fantazijama još
nikada nije n i j e d n o stvaralačko delo rođeno. Igri
imaginacije dugujemo neizmerno mnogo. Otuda je
kratkovidan posao ako se fantazije zbog njihova p u ­
s t o l o v n o g a ili n e p r i h v a t l j i v o g a k a r a k t e r a o b d e l a v a j u
s o m a l o v a ž a v a n j e m . Ne treba zaboraviti da baš u
imaginaciji j e d n o g a č o v e k a m o ž e d a leži n j e g o v o n a j -
d r a g o c e n i j e . J a k a ž e m i z r i č n o : može, j e r s u n a d r u ­
g o j strani fantazije i b e z vrednosti, ukoliko u obliku
gruboga gradiva ne m o g u računati ni na kakvu pri-
m e n l j i v o s t . Da bi se izdiglo o n o d r a g o c e n o što leži u
njima, p o t r e b n o je da se one razviju. A l i taj razvitak
ne vrši se čistom n j i h o v o m analizom, n e g o i sintetič­
kim obdelavanjem, n e k o m vrstom konstruktivnog p o ­
stupanja. 8

Ostaje otvoreno pitanje da li se suprotnost iz­

m e đ u j e d n o g a i d r u g o g a stanovišta intelektualno i k a ­
d a m o ž e p o t p u n o p o m i r i t i . I a k o s e p o k u š a j Abelarov
po smislu m o r a izvanredno ceniti, on ipak praktički

d r u k č i j e i z r a z i t i n e g o j e d n o m v i š e ili m a n j e b l i s k o m a n a l o ­
gijom.
s U p o r . uz t o : J u n g , Inhalt der Psychose, II A u f l a g e .
Idem. Psychologie der unbewussten Prozesse.

70
nije pokazao nikakvih p o m e n a dostojnih posledica,
jer nije m o g a o da postavi nikakvu posredničku psiho­
l o š k u f u n k c i j u o s i m k o n c e p t u a l i z m a ili s e r m o n i z m a ,
za koji se čini da je jednostrano intelektualno n o v o
izdanje stare i d e j e o logosu. L o g o s k a o posrednik s v a ­
kako je imao v e ć u vrednost negoli sermo time što je
u svom ljudskom načinu pojavljivanja zadovoljio i
neintelektualna očekivanja.
Ne m o g u se osloboditi utiska da se A b e l a r o v b l i ­
s t a v i d u h , k o j i j e s h v a t i o v e l i k o sic e t n o n , n e b i n i ­
kada zadovoljio svojim paradoksalnim konceptualiz-
m o m i o d r i c a n j e m od stvaralačkog čina, da usled
t r a g i č n e s u d b i n e n i j e i z g u b i o u d a r n u s n a g u strasti.
Da b i s m o ovaj utisak ocenili kako valja, sa k o n c e p -
t u a l i z m o m treba uporediti o n o što su od tog istog
p r o b l e m a stvorili veliki Kinezi L a o Tse i Čuang Tse,
ili S i l e r .

5. SPOR O TAJNOJ VEČERI IZMEĐU LUTERA I

CVINGLIJA

Od docnijih suprotnosti koje su pokretale duhove

trebalo bi zapravo da dođe do reči protestantizam i
reformacioni pokret uopšte. Ali ova pojava je u toli­
koj meri kompleksna da bismo je najpre morali raz-
rešiti u m n o g e p s i h o l o š k e p o j e d i n a č n e p r o c e s e , k a k o
bi m o g l a postati p r e d m e t analitičkoga posmatranja.
A to leži izvan oblasti m o j i h sposobnosti. Z a t o se m o ­
ram zadovoljiti da iz one velike prepirke duhova
istaknem samo pojedinačan slučaj, naime prepirku o
Tajnoj v e č e r i i z m e đ u Lutera ( L u t h e r ) i Cvinglija
(Zwingli). V e ć p o m e n u t o u č e n j e o transsupstancijaciji
s a n k c i o n i s a o j e L a t e r a n s k i s a b o r g o d 1215, i o n o j e
otada činilo tvrdo predan je vere, u k o m e je i Luter
odrastao. Iako je misao da ceremonija i njeno k o n ­
kretno vršenje ima objektivan isceljivački značaj za­
pravo sasvim nejevanđelska, jer se jevanđelski pra­
v a c o k r e n u o baš protiv značaja katoličkih institucija,
ipak se Luter nije m o g a o osloboditi neposredno d e -
l o v n o g čulnog utiska uživanja hleba i vina. On nije

71
m o g a o da vidi u t o m e samo jedan znak, n e g o su o č e ­
vidna činjeničnost i njeno neposredno doživljavanje
bili za n j e g a nužna religiozna potreba. Stoga je zahte-
v a o stvarnu prisutnost tela i k r v i Hristove u T a j n o j
večeri. On je u h l e b u i v i n u i p o d h l e b o m i v i n o m
primao telo i krv Hristovu. Religiozni značaj n e p o ­
srednoga doživljavanja na objektu bio je n j e m u tako
velik da je i n j e g o v o predstavljanje bilo vezano za
k o n k r e t i z a m t v a r n e prisutnosti svetoga tela. Otuda
svi n j e g o v i pokušaji o b j a š n j a v a n j a stoje ispod o v e č i ­
njenice: telo Hristovo je doista samo »neproštorno«
prisutno. U o s l a n j a n j u na t a k o z v a n o u č e n j e o k o n s u p -
stancijaciji jeste pored supstancije hleba i vina i s u p ­
stancija svetoga tela realno prisutna. Z b o g te p r e t p o ­
stavke zahtevani ubikvitet tela Hristova, k o j i je l j u d ­
skom poimanju doneo naročite nevolje, bio je, d o d u ­
še, z a m e n j e n p o j m o m v o l i p r e z e n c i j e , k o j a z n a č i d a j e
B o g svugde prisutan g d e hoće da b u d e prisutan. Ne
vodeći računa o svim tim teškoćama, Luter je nesme­
tano ostao pri neposrednom doživljavanju čulnog uti­
ska i radije napustio sva d v o u m l j e n j a ljudskoga r a -
zumevanja sa delimično apsurdnim, a delimično n e ­
kako nedovoljnim objašnjenjima. Jedva se može
usvojiti d a j e s a m o m o ć tradicije bila o n o što j e L u -
tera nagnalo da ostane pri toj dogmi, jer je on s a m
dovoljno dokazao da se m o g a o osloboditi tradicional­
nih oblika vere. N e ć e m o pogrešiti ako pretpostavimo
da je baš dodir s emocionalnim značajem »stvarnog«
i tvarnog u T a j n o j v e č e r i za s a m o g Lutera stajao i z ­
nad jevanđelskog principa, da je naime reč jedini n o ­
silac milosti, a ne c e r e m o n i j a . T a k o j e , d o d u š e , u L u ­
tera reč imala značaj isceljivanja, ^li pored toga i
uživanje T a j n e v e č e r e bilo je prenosilac milosti. K a o
što je rečeno, to bi m o ž d a samo p r i v i d n o b i o ustupak
institucijama katoličke c r k v e , a u stvari to je b i l o
psihologijom Lutera zahtevano priznanje osećajne
činjenice osnovane na neposrednom čulnom doživ­
ljaju.

P r e m a L u t e r o v u s t a n o v i š t u , Cvingli j e z a s t u p a o
čisto simbolično shvatanje. On smatra da je reč o
» d u h o v n o m « udruživanju tela i krvi Hristove. O v o

72
stanovište karakterisano je u m o m i idealnim shvata-
n j e m c e r e m o n i j e . O n o je u p o v o l j n o m p o l o ž a j u što
n e v r e đ a j e v a n đ e l s k i p r i n c i p , a u isti m a h s e k l o n i
svih protivumnih hipoteza. Ali o v o shvatanje ne p o ­
staje p r a v i č n o p r e m a o n o m e što j e L u t e r u m e o d a
očuva, n a i m e p r e m a realitetu čulnog utiska i n j e g o v e
naročite emocionalne vrednosti. Doduše, i Cvingli je
T a j n u v e č e r u razdelio, i u n j e g a su h l e b i v i n o u ž i -
v a n i i s t o o n a k o k a o u L u t e r a , ali n j e g o v o s h v a t a n j e
nije sadržavalo nikakvu formulu k o j a bi adekvatno
izrazila stanovište o b j e k t u s v o j s t v e n e opažaj no osetne
i o s e ć a j n e v r e d n o s t i . L u t e r j e z a t o d a o f o r m u l u , ali
o n a se spoticala o um i o jevanđelski princip. To ne
z a d a j e b r i g e s t a n o v i š t u o s e t a i o s e ć a n j a i to s p r a v o m ,
j e r ideja, » p r i n c i p « , isto tako m a l o mari za osetno
opažanje objekta. O b a gledišta se u k r a j n j o j liniji
isključuju.
Ekstravertnom shvatanju ide u prilog Luterova
formula, a idealnom stanovištu Cvinglijeva. Iako
Cvinglijeva formula ne vrši n i k a k v o nasilje nad o s e -
ćanjem i osetom, nego daje samo idealno shvatanje,
ipak je prividno dat prostor dejstvovanju objekta. Ali
se čini kao da se ekstravertno stanovište ne z a d o v o ­
ljava t i m e što i m a o t v o r e n prostor, n e g o zahteva i
formulisanje, pri čemu idealno sleduje osetno-opa-
žajnoj vrednosti, isto o n a k o kao što idealno f o r m u l i ­
sanje iziskuje neko sledovanje osećanju i osetu.
Završavam ovde ovu glavu o principu tipova u
antičkoj i s r e d n j o v e k o v n o j istoriji duha sa svešću da
sam samo postavio pitanje. M o j a kompetencija nije ni
izdaleka dovoljna da nekako iscrpno obradi tako t e ­
žak i obiman problem. A k o mi je pošlo za r u k o m da
čitaocu posredno d a m utisak o postojanju različnosti
tipskih stanovišta, m o j j e cilj ostvaren. J e d v a j e p o ­
trebno dodati da znam da nijedno od o v d e dodirnutih
gradiva nije obrađeno u zaokruženom obliku. Taj rad
m o r a m ostaviti onima k o j i u toj oblasti raspolažu b o ­
gatijim znanjem n e g o ja.

73
 II

0 SILEROVIM IDEJAMA ZA PROBLEM TIPOVA

1. PISMA O ESTETIČKOM VASPITANJU ČOVEKA

a) O funkciji veće i o funkciji manje vrednosti

Koliko sam svojim ograničenim sredstvima m o ­

g a o d o z n a t i , č i n i m i s e d a j e Fridrih Siler ( F r i e d r i c h
Schiller) prvi koji je pokušao da svesno razlikovanje
tipskih stavova izvrši u v e ć i m razmerama i s p o t p u ­
n i j i m p r i k a z i v a n j e m pojedinosti. N a taj značajan p o ­
kušaj da se prikažu oba mehanizma k o j a su u pitanju
1 d a s e u isti m a h n a đ e m o g u ć n o s t z a n j i h o v o s j e d i ­
njavanje nailazimo u članku publikovanom prvi put
g o d . 1 7 9 5 : O estetičkom vaspitanju čoveka. Č l a n a k se
s a s t o j i i z n i z a p i s a m a što i h j e S i l e r p i s a o v o j v o d i o d
Holštajn-Augustenburga. 1

D u b i n o m misli, psihološkim p r o ž i m a n j e m g r a d i ­
va i širokim pogledom na mogućnost psihološkoga r e -
šenja konflikta, Šilerov članak daje mi povoda da
opširnije prikazem i ocenim n j e g o v e ideje, kojima se
dosad još nikad nije dogodilo da b u d u pretresane u
takvoj povezanosti. Silerova zasluga u našem p s i h o ­
l o š k o m p o g l e d u , k a o što ć e s e v i d e t i i z o n o g a što s l e d i ,
doista nije m a l a ; on n a m ipak d a j e izgrađena gledišta,
koja u našoj psihološkoj nauci tek počinjemo da c e -

i C o t t a ' s c h e A u s g a b e , 1826, B d . X V I I I .

74
n i m o . M o j p o s a o , r a z u m e se, n e ć e b i t i s u v i š e l a k , j e r
bi mi se m o g l o dogoditi da Silerovim idejama dam
tumačenje o k o m e bi se moglo tvrditi da mu
s m i s a o n e l e ž i u o n o m e što Š i l e r k a ž e . J e r , i a k o
se b u d e m trudio da na bitnim mestima navodim reči
samoga autora, neće biti m o g u ć n o da n j e g o v e ideje
unesem u vezu koju nameravam da ovde postavim,
a da ne p r u ž i m i z v e s n a t u m a č e n j a i o b j a š n j a v a n j a .
Na to će m e , s j e d n e strane, primorati p o m e n u t a o k o l ­
n o s t , a, s d r u g e s t r a n e , o č i g l e d n a č i n j e n i c a da Š i l e r
sam pripada o d r e đ e n o m tipu, i da je z b o g toga, i p r o ­
tiv s v o j e v o l j e , prinuđen da da jednostran opis. O g r a ­
ničenost našega shvatanja i saznanja nigde se ne p o ­
javljuje razgovetnije negoli u psihološkim prikazi­
vanjima, gde nam je gotovo nemogućno da nacrtamo
drugu sliku negoli o n u čiji osnovni potezi v e ć u n a -
p r e d leže nacrtani u našoj duši. Ja iz različnih crta
zaključujem da Šiler po s v o j i m osobinama pripada
i n t r o v e r t n o m t i p u , d o k Gete p o s v o j i m o s o b i n a m a —
ako n e ć e m o da u z m e m o u obzir n j e g o v intuitivizam,
koji je sve nadmašivao — više naginje ekstravertnoj
strani. Š i l e r o v v l a s t i t i l i k č o v e k ć e l a k o p o n o v o n a ć i
u n j e g o v o m c r t a n j u idealističkoga tipa. T o m p r i p a d ­
nošću nametnuto je njegovu formulisanju neminovno
ograničenje, i postojanje toga ograničenja, radi p o t ­
punijega razumevanja, nikada ne s m e m o izgubiti iz
vida. T o m e o g r a n i č e n j u treba pripisati što je Šiler
jedan mehanizam prikazao potpunije negoli drugi,
k o j i je u introvertnoga s a m o n e p o t p u n o razvijen i
stoga ima j o š izvesne karaktere niže vrednosti, k o j e
m o r a i m a t i b a š z b o g t o g a što n i j e d o v o l j n o r a z v i j e n .
U takvim slučajevima autorovo prikazivanje potre-
b u j e našu kritiku i korekturu. S a m o po sebi se r a z u ­
me da je to ograničenje i dalo Šileru p o v o d a da stvori
neku vrstu terminologije, neprikladnu za opštu u p o ­
trebu. K a o introvertna ličnost, Šiler ima bolji odnos
p r e m a i d e j a m a negoli p r e m a stvarima sveta. U o d n o s
p r e m a i d e j a m a jedinka m o ž e da unosi više osećanja
ili v i š e r e f l e k s i j e , v e ć p r e m a t o m e d a l i p r i p a d a v i š e
o s e ć a j n o m ili v i š e m i s l e n o m t i p u . O v d e b i h z a m o l i o
čitaoca, koji je m o ž d a ranijim publikacijama bio u p u -

75
ćen na to da osećanje izjednači s ekstraversijom a m i ­
š l j e n j e s i n t r o v e r š i j o m , da se seti d e f i n i c i j a d a t i h u
poslednjoj glavi. Tu sam introvertnim i ekstravert-
n i m tipom obeležio d v e opšte klase ljudi, p r e m a k o ­
j i m a se podela na funkcioni tip k a o misleni, osećajni,
osetni i intuicioni tip odnosi kao p o d o d e l j a k . Otuda
i n t r o v e r t n a l i č n o s t m o ž e d a b u d e m i s l e n i ili o s e ć a j n i
tip, j e r i onaj k o j i misli i onaj k o j i oseća m o ž e stajati
p o d p r i m a t o m ideje, kao što o b a u d a t o m slučaju
m o g u stajati i p o d p r i m a t o m o b j e k t a .
A k o , dakle, Šilera po n j e g o v i m osobinama, a n a ­
ročito po n j e g o v o j karakterističnoj suprotnosti prema
Geteu, shvatimo kao introvertnu ličnost, ostaje p o -
najpre otvoreno pitanje k o m e pododeljku on pripada.
Momenat intuicije igra nesumnjivo u njega veliku
ulogu, i zbog toga, ako ga posmatramo isključivo kao
pesnika, mogli bismo ga pribrojiti intuitivnom tipu
čoveka. U pismima o estetičkom vaspitanju pojavlju­
j e n a m se, r a z u m e s e , m i s l i l a c Š i l e r . N e s a m o o t u d a
nego i iz p o n o v l j e n o g a priznanja samoga Šilera z n a ­
mo kako je u n j e m u jak bio refleksivni elemenat.
Prema tome, m o r a m o n j e g o v intuitivizam da p o m e -
r i m o p r e m a strani mišljenja, pa ga tako i sa gledišta
psihologije introvertnoga mislenoga tipa m o ž e m o p o ­
drobnije razumeti. U izlaganju k o j e sleduje, nadam
se, d o v o l j n o ć e s e p o k a z a t i d a s e o v o s h v a t a n j e p o d u ­
dara sa stvarnošću, jer u Silerovim spisima ima d o ­
sta m e s t a k o j a j a s n o g o v o r e u p r i l o g t o g a s h v a t a n j a .
Stoga bih molio čitaoca da ima na u m u da se m o j a
izvođenja osnivaju na pretpostavci koju sam maločas
skicirao. To mi se čini n u ž n o zato što je Šiler p r o b l e m
koji je bio pred njim obradio onako kako ga je izva­
dio iz sopstvenoga unutrašnjega iskustva. V e o m a o p ­
šte formulisanje k o j e mu on daje m o g l o bi se — s o b ­
zirom na činjenicu da bi druga psihologija, t j . drugi
t i p č o v e k a isti p r o b l e m o b u h v a t i o u s a s v i m d r u g e
o b l i k e — u z e t i k a o p r e k o r a č i v a n j e ili k a o p r e n a g l o
uopštavanje. A l i to bi bilo nepravilno utoliko što
stvarno postoji cela klasa ljudi za k o j u stvar s p r o ­
b l e m o m rastavljenih funkcija stoji isto o n a k o kao i
za Šilera. Z a t o , k a d p o n e k a d u s v o j i m sledećim i z v o -

76
đ e n j i m a b u d e m isticao jednostranost i subjektivizam
Šilerov, time nimalo neću smanjiti važenje i z n a č a j ­
nost p r o b l e m a koji je Siler istakao, n e g o ću, n a p r o ­
tiv, stvoriti prostora za druga formulisanja. Stoga će
kritika k o j u ponekad b u d e m iznosio imati više značaj
transkripcije u n a č i n i z r a ž a v a n j a k o j i S i l e r o v o f o r -
mulisanje oslobađa n j e g o v e subjektivne uslovijenosti.
Ipak se m o j a izvođenja nadovezuju tako neposredno
na Siler ova da ne o b r a đ u j u toliko opšte pitanje intro­
v e r s i j e i e k s t r a v e r s i j e , k o j e n a s je u I g l a v i i s k l j u č i v o
zanimalo, k o l i k o tipski konjlikat introvertnoga misle-
noga tipa.
P r e svega, Silera zanima pitanje uzroka i p o r e ­
kla rastavljan ja i j e d n o g a i drugoga mehanizma. P o ­
uzdanim zahvatom ističe on k a o osnovni m o t i v d i f e ­
r e n c i r a n j e j e d i n k i . » S a m a k u l t u r a b i l a j e o n o što j e
n o v o m čovečanstvu zadalo tu ranu.« V e ć ova jedna 2

rečenica pokazuje obilno Silerovo razumevanje za naš

problem. Rasturivanje harmoničnoga zajedničkoga
delovanja duševnih snaga u instinktivnom životu j e ­
ste kao vazda otvorena a nikad neisceljiva rana, p r a ­
va A m f o r t i n a rana, j e r diferenciranje j e d n e f u n k c i j e
iz više funkcija n e m i n o v n o dovodi do prebujnog raz­
v i j a n j a te f u n k c i j e , a z a n e m a r i v a n j a i o s a k a ć i v a n j a
druge.
»Ja ne p o r i č e m odlike«, kaže Siler, »što ih sada­
šnje pokolenje, posmatrano kao jedinstvo, i na tera-
zijama razuma, može potvrditi pred najboljim u
d r e v n o j p r o š l o s t i ; ali u z a t v o r e n i m č l a n o v i m a m o r a
otpočeti utakmica, i celina se m o r a meriti sa celinom.
Koji se noviji pojedinac pojavljuje, čovek protiv č o ­
veka, da se s p o j e d i n i m A t e n j a n i n o m bori za nagradu
č o v e š t v a ? O t k u d a zaista t a j š t e t n i o d n o s j e d i n k i p o ­
red svega preimućstva r o d a ? « 3

Krivicu za tu slabiju snagu novijih Siler svaljuje

na kulturu, t j . na diferenciranje funkcija. On najpre
u k a z u j e k a k o su se u u m e t n o s t i i u č e n o s t i i n t u i t i v n i
i spekulativni r a z u m razdvojili i oblasti svojih p r i -
mena l j u b o m o r n o zatvorili jedan pred drugim. »I sa

* L o c . cit. p. 22.
* L o c . cit. p. 22.

77
sferom na koju ograničava svoje delovanje čovek je
i u s a m o m sebi stvorio gospodara koji često završava
ugušivanjem ostalih darova. D o k o v d e razmetljiva i
raskošna snaga imaginacije pustoši m u č n e sadove r a ­
z u m a , o n d e d u h a p s t r a k c i j e gasi v a t r u n a k o j o j b i
trebalo da se srce o g r e j e i fantazija raspali« (Loc. cit.
p. 23).
I dalje: » K a d obično biće položaj čovekov uzima
za merilo, kad u j e d n o m e od svojih građana ceni
samo memoriju, u d r u g o m e samo tabelarni razum, u
trećem samo mehaničku sposobnost; kad ono ovde,
ravnodušno prema karakteru, navaljuje samo na to
da i m a znanja, a o n d e duhu reda i zakonitom p o n a ­
šanju oprašta n a j v e ć e p o m r a č e n j e razuma — kad ono
u isti m a h ž e l i d a t e p o j e d i n e v e š t i n e b u d u d o t e r a n e
do tolikog intenziteta koliko subjektu oprašta u e k s -
t e n z i t e t u — o n d a s e n e s m e m o č u d i t i š t o s e ostali d a ­
rovi duše zanemaruju da bi se sva pažnja posvetila
j e d n o m j e d i n o m , k o m e to čini čast i k o m e se to
isplaćuje.«
U tim idejama Silerovim ima m n o g o važnoga.
P o j m l j i v o je da je Šilerovo v r e m e , pri tadašnjem n e ­
potpunom poznavanju grčke kulture, cenilo grčkoga
čoveka p r e m a veličini njegovih sačuvanih dela, i time
ga prekomerno precenjivalo, jer naročita grčka lepota
nije svoje postojanje dugovala ni u k o m slučaju n a j ­
m a n j e kontrastu sa s r e d i n o m iz k o j e je proizišla. P r e -
i m u ć s t v o g r č k o g a č o v e k a s a s t o j a l o s e u t o m e što j e
on bio manje diferenciran negoli noviji čovek, ako
s m o skloni da u t o m e v i d i m o j e d n o preimućstvo; jer
su štete takva stanja m o ž d a b a r isto toliko o č e v i d n e .
D i f e r e n c i r a n j e tih funkcija j a m a č n o n i j e dolazilo iz
zlobe, nego, baš k a o svagda i svugde u prirodi, iz p o ­
trebe. Da je koji od tih doonijih obožavalaca g r č k o g a
neba i arkadijskih blaženosti slučajno došao na svet
kao atički helot, on bi m o ž d a lepote G r č k e posmatrao
malo drukčijim pogledom. A k o je već pod primitiv­
n i m uslovima V veka pre n. e. pojedina jedinka imala
v e ć u mogućnost za svestrano razvijanje svojih o s o ­
bina i sposobnosti, onda je to ipak bilo m o g u ć n o samo
n a t a j n a č i n što s u h i l j a d e n j e n e s a b r a ć e b i l e o g r a n i -

78
čavane i sakaćene utoliko bednijim okolnostima. U
pojedinim primercima bila je izvesno postignuta v i ­
s o k a i n d i v i d u a l n a k u l t u r a , ali k o l e k t i v n a k u l t u r a b i l a
je i antici strana. Ta tekovina bila je određena h r i -
šćanstvu. Otuda dolazi da se n o v i j i ljudi kao masa
s grčkim č o v e k o m m o g u ne samo meriti nego ga d a ­
leko prevazilaze u svakom pogledu kolektivne kultu­
re. A l i Šiler i m a p r a v o kad tvrdi da naša individualna
kultura nije hodila naporedo s kolektivnom kultu­
r o m ; i t o s e n i u sto d v a d e s e t g o d i n a , k o l i k o j e p r o ­
t e k l o o d S i l e r o v a spisa, n i j e p o p r a v i l o ; n a p r o t i v : d a
n i s m o na štetu individualne kulture j o š dalje dospeli
u kolektivnu atmosferu, jedva bi bile potrebne nasil­
n e r e a k c i j e , k o j e s e o l i č a v a j u u d u h u j e d n o g a Štirne-
ra ( S t i r n e r ) i Ničea. S t o g a Š i l e r o v e r e č i m o ž d a i d a n a s
j o š i m a j u isto toliko važnosti.
K a o što s e a n t i k a s t a r a l a z a u n a p r e đ e n j e v i š e
klase u pogledu individualnosti razvitka pritešnjava-
n j e m v e ć i n e prostoga n a r o d a (heloti, r o b o v i ) , tako j e
posle nje hrišćanska sfera postigla stanje kolektivne
k u l t u r e t i m e š t o j e isti p r o c e s k o l i k o j e g o d b i l o m o ­
gućno premestila u samu jedinku (podigla na s u b j e k ­
tivni stepen, k a o što o b i č n o kažemo). K a k o j e v r e d ­
nost pojedinca bila proklamovana hrišćanskom
d o g m o m o neizgubljivosti duše, inferiorna većina
n a r o d a sada nije više m o g l a biti p o d v r g n u t a slobodi
superiorne manjine, n e g o je u pojedincu funkcija više
vrednosti bila više cenjena od funkcije niže v r e d n o ­
sti. N a t a j n a č i n d o g o d i l o s e p r e m e š t a n j e g l a v n o g a
značaja na j e d n u d r a g o c e n u f u n k c i j u na štetu svih
drugih funkcija. T i m e je psihološki spoljašnja soci­
jalna forma antičke kulture premeštena u subjekat,
čime je u pojedincu proizvedeno unutrašnje stanje
k o j e je u antici bilo spoljašnje stanje, n a i m e d o m i ­
nantna prvenstvena funkcija, k o j a se razvijala i d i f e ­
rencirala na račun inferiorne većine. O v i m psiholo­
škim procesom postepeno se ostvarivala kolektivna
kultura, koja, doduše, pojedincu daje jemstvo za
»droits de l'homme« u neuporedivo višoj meri negoli
a n t i k a , ali z a t o g u b i u t o m e š t o p o č i v a n a s u b j e k t i v ­
n o j r o p s k o j k u l t u r i , č i m e se, d o d u š e , k o l e k t i v n a k u l -

79
t u r a p o v i š a v a , ali s e i n d i v i d u a l n a k u l t u r a u n i ž a v a .
K a o što j e z a r o b l j a v a n j e m a s e b i l o o t v o r e n a r a n a a n ­
tike, tako je ropstvo funkcija niže vrednosti vazda
k r v a v a rana u duši današnjega čoveka.
»Jednostranost u v e ž b a n j u snaga vodi, doduše,
j e d i n k u n e m i n o v n o d o z a b l u d e , ali r o d d o i s t i n e « ,
kaže Šiler. D a v a n j e prvenstva superiornoj funkciji
4

služi b i t n o k o r i s t i s o c i j e t e t a , ali n a n o s i š t e t u i n d i v i ­
d u a l n o s t i . O v a šteta i d e t a k o d a l e k o d a v e l i k e o r g a n i ­
zacije naše današnje kulture teže za p o t p u n i m brisa­
n j e m jedinke, jer se sasvim osnivaju na mašinskoj
primeni pojedinih prvenstvenih funkcija čovekovih.
Ne računaju se ljudi, nego jedna njihova diferenci­
rana funkcija. Č o v e k se predstavlja u kolektivnoj
kulturi ne kao takav, nego je on predstavljen samo
j e d n o m funkcijom, čak se identifikuje samo s t o m
funkcijom i poriče pripadnost drugim, inferiornim
funkcijama. Time se moderna jedinka svodi na golu
funkciju, jer baš samo ta funkcija reprezentuje jednu
kolektivnu vrednost i otuda i sama dopušta m o g u ć ­
nost života. A l i da se diferenciranje funkcije i nije
m o g l o nikako d r u k č i j e ostvariti, Siler jasno u v i đ a :
» D a bi se razvili raznovrsni darovi u čoveku, nije bilo
nikakva drugoga sredstva n e g o da se oni stave jedan
protiv drugoga. Taj antagonizam snaga je veliki i n -
s t r u m e n a t k u l t u r e , ali i p a k s a m o i n s t r u m e n a t , j e r
dokle god on traje č o v e k je tek na putu ka kulturi«. 5

Po t o m e shvatanju, sadašnje stanje antagonizma

snaga ne bi još bilo nikakvo kulturno stanje, nego b i ­
s m o bili tek na putu ka kulturi. O t o m e će, r a z u m e se,
m i š l j e n j a biti p o d e l j e n a : j e r j e d n i ć e k a o kulturu r a -
zumevati baš stanje kolektivne kulture, d o k će drugi
to s t a n j e r a z u m e v a t i s a m o k a o civilizaciju i k u l t u r u
ocenjivati oštrijim m e r i l o m individualnoga razvitka.
Šiler se svakako vara kad se stavlja samo na drugo
stanovište, i našoj kolektivnoj kulturi protivstavlja
grčku individualnu kulturu, jer on pri tome previđa
nepotpunost ondašnje civilizacije, koja dovodi u s u m ­
nju neograničeno važenje one kulture. Tako zapravo

* L o c . cit. p. 29.
B
L o c . cit. p. 28.

80
nijedna kultura nije nikada potpuna, ukoliko u v e k
s t o j i ili v i š e n a o v o j ili v i š e n a o n o j strani, t j . j e d a r e d
je ideal kulture ekstravertan, odnosno glavna v r e d ­
n o s t l e ž i k o d objekta i u v e z i s n j i m ; d r u g i p u t je
ideal introvertan i g l a v n o značenje leži k o d jedinke,
ili subjekta, i u v e z a m a s i d e j o m . U p r v o m o b l i k u
kultura uzima kolektivan vid, a u d r u g o m individu­
alan. Otuda je p o j m l j i v o što se baš p o d u t i c a j e m h r i -
šćanske sfere, k o j o j je princip hrišćanska l j u b a v (i
zbog asocijacije po kontrastu i njena suprotnost, n a ­
i m e vršenje nasilja nad individualnošću), ostvarila
kolektivna kultura, u k o j o j pojedincu preti opasnost
da će propasti, jer individualne vrednosti propadaju
već iz principa pridavanja manje vrednosti. Iz toga se
u v r e m e n e m a č k i h klasičara i razvila ona osobita č e ­
žnja za antikom, k o j a je njima postala simbol indivi­
dualne kulture i baš zato v e ć i n o m bila v e o m a p r e c e -
njivana i češće preko m e r e idealizovana. A nije bilo
malo pokušaja da se grčki duh podražava i osećanjem
u s v a j a , p o k u š a j a k o j i n a m s e č i n e b l j u t a v i , ali k o j i m a
ipak treba odati priznanje kao prethodnicima j e d n e
i n d i v i d u a l n e k u l t u r e . U sto d v a d e s e t g o d i n a , k o l i k o
j e p r o t e k l o o d Š i l e r o v a spisa, p r i l i k e u p o g l e d u i n d i ­
vidualne kulture nisu postale bolje, n e g o još i gore,
jer se interesovanje pojedinca još u m n o g o većoj meri
negoli tada trošilo na kolektivna zanimanja, i stoga
je pojedincu m n o g o m a n j e ostajalo vremena za razvi­
tak individualne kulture; otuda mi danas posedujemo
visoko razvijenu kolektivnu kulturu, koja po organi­
zaciji daleko prevazilazi sve što je ikada ranije bilo,
ali j e z a t o i u p r i l i č n o j m e r i o š t e t i l a i n d i v i d u a l n u k u l ­
t u r u . D a n a s p o s t o j i d u b o k j a z i z m e đ u o n o g a šta n e k o
j e s t e i šta n e k o p r e d s t a v l j a , t j . i z m e đ u o n o g a što k a o
j e d i n k a i o n o g a što k a o k o l e k t i v n o b i ć e f u n k c i o n i š e .
N j e g o v a f u n k c i j a j e r a z v i j e n a , ali n i j e r a z v i j e n a n j e ­
gova individualnost. A k o je on odličan, onda je isto-
v e t a n s a s v o j o m k o l e k t i v n o m f u n k c i j o m , ali a k o j e
nešto što je t o m e suprotno, on je, doduše, kao f u n k c i ­
j a u s o c i j e t e t u c e n j e n , ali k a o i n d i v i d u a l n o s t o n j e
sasvim na strani s v o j i h inferiornih, nerazvijenih
funkcija, i zbog toga je prosto varvarin, dok je prvi

6 Jung, o d a b r a n a dela, V 81
srećno obmanuo sebe u pogledu svog varvarstva. Ova
jednostranost u pogledu socijeteta izvesno je donela
koristi k o j e ne treba potcenjivati, i time se misli na
tekovine k o j e se drukčije ne bi m o g l e postići, kao što
Š i l e r o d l i č n o k a ž e : » S a m o t i m e što s v u e n e r g i j u s v o g a
d u h a s a b i r a m o u j e d n o m žarištu, i sve s v o j e b i ć e z b i ­
j a m o u j e d n u jedinu snagu, d a j e m o tako reći krila
t o j j e d i n o j snazi, i p r e n o s i m o j e v e š t a č k i d a l e k o p r e ­
ko ograda za k o j e se čini da ih je priroda n j o j p o ­
stavila.« 8

Ali ovaj jednostrani razvitak mora dovesti do r e ­

akcije, i dovešće do nje, jer pritešnjene funkcije niže
vrednosti ne m o g u se do u beskrajnost isključivati
od saživota i razvitka. Jedared m o r a doći m o m e n a t u
kome »razdvojenost u unutrašnjem čoveku opet mora
biti u n i š t e n a « , d a s e d o p u s t i m o g u ć n o s t ž i v o t a o n o m
što j e n e r a z v i j e n o . J a s a m v e ć n a g o v e s t i o d a d i f e r e n ­
ciranje u razvitku kulture u krajnjoj liniji stvara d i -
socijaciju osnovnih funkcija psihičkoga života, idući
donekle iznad diferenciranja sposobnosti i p r e k o r a ­
čujući u oblast opštega psihološkoga stava uopšte,
koji upravlja načinom primene sposobnosti. Pri tome
kultura stvara diferenciranje one funkcije koja v e ć
od rođenja ima bolju sposobnost za obrazovanje i
u s a v r š a v a n j e . T a k o je u j e d n o g a m i s l e n a s n a g a , a u
drugoga osećanje pristupačnije za dalji razvitak u n a ­
ročitoj meri, i stoga će se on p o d pritiskom zahteva da
bude kulturan u naročitoj meri zanimati razvitkom
one moći kojoj je osnova u njemu već od prirode
naročito povoljna, t j . podesna za obrazovanje i usa­
vršavanje. Sposobnost za o b r a z o v a n j e i usavršavanje,
r a z u m e se, n e z n a č i d a b i f u n k c i j a a p r i o r i i m a l a p r a ­
vo na naročitu valjanost, nego ona — m o g l o bi se
reći: naprotiv — predstavlja izvesnu nežnost, labil­
n o s t i u o b l i č l j i v o s t f u n k c i j e , i s t o g a se n i k a k o i ne
m o ž e u v e k n a j v i š a i n d i v i d u a l n a v r e d n o s t tražiti i n a ­
laziti u t o j f u n k c i j i , n e g o m o ž d a s a m o n a j v i š a k o l e k ­
tivna vrednost, ukoliko je, naime, ta funkcija razvi-

« L o c . cit. p. 29.

82
j e n a d o j e d n e kolektivne vrednosti. Ali, k a o što j e r e ­
č e n o , m o ž e s e v e o m a l a k o desiti d a m e đ u z a n e m a r e ­
n i m f u n k c i j a m a ima m n o g o sakrivenih viših indivi­
dualnih vrednosti, koje, doduše, za kolektivni život
i m a j u m a n j i z n a č a j , ali s u z a i n d i v i d u a l n i ž i v o t o d
najveće vrednosti i zato predstavljaju životne v r e d ­
nosti, i o n e p o j e d i n c u m o g u dati intenzitet i l e p o t u
života, k o j e on uzalud o č e k u j e od svoje kolektivne
funkcije. Doduše, diferencirana funkcija pribavlja
m u m o g u ć n o s t k o l e k t i v n o g a p o s t o j a n j a , ali n e z a d o ­
v o l j e n j e i radost života, a o v o mu m o ž e dati samo
razvitak individualnih vrednosti. Otuda je njihovo
odsustvo nedostatak k o j i se često d u b o k o oseća, a
rastojanje od njih unutrašnji rascep, k o j i bismo, isto
kao i Siler, mogli uporediti sa b o l n o m ranom.
» M a k o l i k o se, d a k l e , z a c e l i n u s v e t a m o ž e d a
dobije razdvojenim o b r a z o v a n j e m ljudskih snaga, ne
m o ž e se poricati da jedinke, k o j e ono pogađa, pate
p o d prokletstvom toga svetskog cilja. Gimnastičkim
v e ž b a n j i m a , istina, i z g r a đ u j u s e a t l e t s k a tela, ali s a m o
s l o b o d n o m i j e d n a k o m i g r o m u d o v a l e p o t a . Isto t a k o ,
napregnutost pojedinih duhovnih snaga m o ž e proiz­
v e s t i , d o d u š e , i z v a n r e d n e l j u d e , ali s a m o j e d n a k o m
temperaturom d u h o v n i h snaga srećne i potpune. U
k o m e b i s m o odnosu, dakle, stajali p r e m a p r o š l o m i
opštem svetskom v e k u kad bi obrazovanje i usavr­
šavanje ljudske prirode nužno činilo takvu žrtvu? Mi
b i s m o bili sluge čovečanstva, n e k o l i k o tisućleća vršili
b i s m o za n j i h ropski posao, i s v o j o j o s a k a ć e n o j p r i r o d i
utisnuli sramotne t r a g o v e te uslužnosti — da bi d o c -
nije pokolenje, u blaženoj besposlici, m o g l o očekivati
svoje moralno zdravlje, i razvijati slobodno rastenje
svoga č o v e č a n s t v a ! A l i m o ž e li č o v e k biti o d r e đ e n za
to da iznad nekoga cilja zanemari samoga sebe? Zar
bi trebalo da nam priroda zbog svojih ciljeva otme
potpunost koju nam um zbog svojih ciljeva propisu­
j e ? M o r a , dakle, biti laž da o b r a z o v a n j e i u s a v r š a ­
v a n j e p o j e d i n i h snaga čini n u ž n o m žrtvu n j i h o v a t o ­
t a l i t e t a ; ili a k o b i z a k o n p r i r o d e j o š i t e ž i o k a t o m e ,
onda do nas mora stajati da taj totalitet u svojoj pri-

6*
83
rodi, koji je umetnost razorila, ponovo uspostavimo
jednom višom umetnošću?« 7

O č e v i d n o je da je Šiler u s v o m l i č n o m životu
najdublje osetio taj sukob, i da je baš iz toga otpora
p o n i k l a u n j e m u č e ž n j a da n a đ e o n u j e d i n s t v e n o s t ili
jednoobraznost k o j a bi i o n i m f u n k c i j a m a što p r i t e -
šnjene k o p n e u ropskoj službi donela oslobođenje i
time uspostavljanje harmoničnoga života. O v a misao
p o k r e t a l a je i Vagnera u n j e g o v u Parsijalu, i on mu
je d a o simboličan izraz u v r a ć a n j u izgubljenoga k o p ­
l j a i i s c e l j i v a n j u r a n e . Š t o j e Vagner p o k u š a o d a k a ž e
u u m e t n i č k o m s i m b o l i č n o m i z r a z u , to se Siler t r u d i
da objasni u filosofskom razmišljanju. On to ne kaže
g l a s n o , ali i m p l i c i t e d o v o l j n o r a z g o v e t n o d a s e n j e g o v
p r o b l e m t i č e ponovnog usvajanja antičkoga načina
života i shvatanja života, a o t u d a n e p o s r e d n o p r o i z ­
lazi z a k l j u č a k d a j e o n h r i š ć a n s k o r e š e n j e s v o g a p r o ­
b l e m a ili p r e v i d e o ili n a m e r n o p r e š a o p r e k o n j e g a . U
svakom slučaju, n j e g o v duhovni pogled više je u p r a v ­
ljen na antičku lepotu negoli na hrišćansko učenje o
spasenju, a to učenje nije ipak težilo n i č e m u d r u g o m
nego baš o n o m istom oko čega se i Šiler naprezao,
n a i m e oslobođenju od zla. K a o što Julijan, a p o s t a t ,
kaže u s v o m g o v o r u o kralju Heliju, srce č o v e k o v o
»ispunjeno je besnom borbom«, čime je odlično oka-
rakterisao ne samo sama sebe n e g o i celo svoje v r e ­
m e , naime unutrašnju rasturenost docnije antike,
k o j a je s v o j spoljašnji izraz našla u o n o j b e s p r i m e r n o j
haotičnoj zbunjenosti glava i srca, a hrišćansko u č e ­
nje obećavalo je da će čoveka iz n j e osloboditi. Što je
h r i š ć a n s t v o d a l o n i j e b i l o , r a z u m e se, n i k a k v o reše­
nje, nego izbavljanje, odrešivanje jedne dragocene
funkcije od svih drugih funkcija k o j e su tada želele
da isto tako z a p o v e d n i č k i v l a d a j u . H r i š ć a n s t v o je dalo
jedan o d r e đ e n p r a v a c , i s k l j u č u j u ć i s v e d r u g e m o g u ć ­
ne pravce. M o ž d a je ta okolnost bitno uticala na to
d a Š i l e r ć u t k e p r e đ e p r e k o m o g u ć n o s t i s p a s e n j a što
ga je nudilo hrišćanstvo.

' L o c . c i t . p . 3 0 s.
Isticanja u tekstu su m o j a .

84
 Činilo se da bliska veza antike s p r i r o d o m o b e ­
ćava onu mogućnost k o j u hrišćanstvo nije dopuštalo.
»Priroda u svom fizičkom stvaranju označuje nam
put kojim treba da idemo u m o r a l n o m stvaranju. T e k
kada je bila ublažena b o r b a elementarnih snaga u
nižim organizacijama, dala se priroda na plemenito
s t v a r a n j e f i z i č k o g a č o v e k a . Isto t a k o , b o r b a e l e m e ­
nata u e t i č k o m čoveku, sukob slepih nagona, m o r a se
n a j p r e smiriti, i g r u b o protivstavljanje m o r a u n j e m u
prestati p r e n e g o što č o v e k p r e g n e na to da ide na
r u k u raznovrsnosti. N a d r u g o j strani m o r a biti o b e -
zbeđena samostalnost njegova karaktera, i podložnost
stranim despotskim f o r m a m a m o r a ustupiti mesto
znatnoj slobodi p r e n e g o što se raznovrsnost u n j e m u
s m e d n e p o d v r ć i j e d i n s t v u i d e a l a « ( L o c . cit. p . 32).
D a k l e , t o n e t r e b a d a b u d e o d r e š e n j e ili o s l o b o ­
đenje od inferiorne funkcije, nego uzimanje te funk­
cije u obzir; to treba da b u d e tako reći j e d n o razra­
čunavanje s njom, koje na prirodnom putu ujedinjuje
suprotnosti. A l i Šiler oseća da bi usvajanje inferior­
nih funkcija m o g l o dovesti do »sukoba slepih n a g o ­
n a « , k a o š t o b i i s t o t a k o , ali o b r n u t o , j e d i n s t v o i d e a l a
m o g l o d r a g o c e n o j f u n k c i j i p o n o v o dati p r v e n s t v o n a d
inferiornim funkcijama i time uspostaviti staro sta­
nje. Inferiorne funkcije proti vstavl jene su dragocenoj
f u n k c i j i , n e m o ž d a p o s v o j o j n a j d u b l j o j suštini, n e g o
po svom obliku u datom vremenu. One su prvobitno
bile zanemarene i potisnute, jer su kulturnog čoveka
o m e t a l e u p o s t i z a n j u n j e g o v i h c i l j e v a , a to su, n a i m e ,
j e d n o s t r a n i i n t e r e s i , k o j i n e z n a č e i s t o što i p o t p u n o s t
ljudske individualnosti. Ali, osim toga, te nepriznate
f u n k c i j e n i s u n e m i n o v n e i p o s v o j o j suštini, i n e o p i r u
se zamišljenom cilju. Međutim, dokle god se kulturni
cilj ne poklapa s idealom potpunosti ljudskoga bića,
te f u n k c i j e b i ć e i m a n j e c e n j e n e i relativno potiski­
v a n e . P r i h v a t a n j e p o t i s n u t i h f u n k c i j a j e s t e i s t o što
i u n u t r a š n j i g r a đ a n s k i rat, r a s p l a m t e l o s t r a n i j e p o t i ­
snutih suprotnosti, č i m e je nesmetano uništena »sa­
mostalnost karaktera«. Ta samostalnost m o ž e se p o ­
stići s a m o i z r a v n a n j e m t e b o r b e , k o j e j e , č i n i se,
n e m o g u ć n o bez despoti je nad antagonističkim snaga-

85
ma. A time je kompromitovana sloboda, bez koje je
n e m o g u ć n o izgrađivanje m o r a l n o s l o b o d n e ličnosti.
Ali ako se sloboda dopusti, p o j a v l j u j e se sukob n a ­
gona.
»Uplašen slobodom, koja se svojim prvim p o k u ­
š a j i m a u v e k oglasu j e k a o n e p r i j a t e l j i c a , č o v e k ć e s e
onde baciti u ruke u d o b n o m ropstvu, i o v d e će, p e ­
dantnim staralaštvom d o v e d e n u očajanje, uteći u
d i v l j u nevezanost p r i r o d n o g a stanja. Uzurpacija će se
pozivati na slabost ljudske prirode, insurekcija na
njeno dostojanstvo, dok naposletku velika gospoda­
rica svih ljudskih stvari, šlepa jačina, ne p o m e t e r a ­
č u n , i t o b o ž n j u b o r b u p r i n c i p a reši k a o p r o s t o p e -
sničenje.« 8

Savremena francuska revolucija dala je o v i m

s t a v o v i m a isto toliko živu k o l i k o k r v a v u p o z a d i n u :
otpočela je u znaku filosofije i uma, sa v i s o k i m i d e ­
a l i s t i č k i m p o l e t o m , a z a v r š i l a se u k r v a v o m h a o s u , iz
koga je proizišao despotski genije Napoleonov. B o g i ­
nja u m a pokazala se n e m o ć n o m prema nasilju razu­
larene beštije. Šiler oseća p o d l o ž n o s t u m a i istine, i
s t o g a z a h t e v a d a i s t i n a s a m a p o s t a n e snaga. » A k o j e
ona dosad u tako malenoj meri dokazivala svoju p o -
b e đ i v a č k u snagu, o n d a to nije zasluga razuma, k o j i
nije u m e o da d i g n e k o p r e n u s n j e , n e g o srca, k o j e se
njoj zatvaralo, i nagona, koji nije za n j u delao. Jer
otkuda ta još tako opšta vlast predrasuda i to p o m r a ­
č i v a n j e g l a v a , p o r e d s v e s v e t l o s t i što s u j e r a z v i l i f i l o -
s o f i j a i i s k u s t v o ? Vek je prosvećen; to z n a č i , n a đ e n a
su i javnosti ostavljena znanja koja bi bila dovoljna
da opravdaju bar naše praktičke osnovne stavove.
D u h slobodnoga izučavanja rasturio je lažne p o j m o v e ,
k o j i su d u g o v r e m e n a s p r e č a v a l i p r i s t u p k istini, i
potkopavali zemljište na k o m e su fanatizam i prevara
podigli svoj presto. Um se očistio od o b m a n a čula i
lažljive sofistike, a sama filosofija, k o j a nas je isprva
učinila o d m e t n i c i m a od njega, glasno i silno poziva
n a s n a t r a g u k r i l o p r i r o d e — šta j e u z r o k t o m e š t o
smo mi još uvek varvari?«*

s L o c . c i t . p . 3 3 s.
9 L o c . c i t . p . 3 5 s.

86
 U tim Silerovim recima osećamo blizinu francu­
ske prosvećenosti i fantastičnoga intelektualizma r e ­
volucije. » V e k je prosvećen« — kakvo potcenjivanje
intelekta! » D u h slobodnoga izučavanja rasturio je
lažne p o j m o v e « — kakav racionalizam! Č o v e k se živo
seća reči proktofantasmista: » T a iščeznite! Ta mi smo
razbistrili!« A k o je v e ć , s j e d n e strane, b i l o sasvim u
duhu onoga vremena da se značaj i delovanje u m a
precenjuje, pri č e m u se sasvim zaboravilo da bi u m ,
kad bi stvarno p o s e d o v a o takvu snagu, v e ć o d a v n o
i m a o v e o m a p o g o d n u p r i l i k u d a j e d o k a ž e , o n d a se,
n i s a d r u g e s t r a n e , n e srne p r e v i d e t i č i n j e n i c a d a n i s u
s v e m e r o d a v n e g l a v e o n d a t a k o m i s l i l e , i d a se, p r e ­
ma t o m e , t a j n a l e t r a c i o n a l i s t i č n a i n t e l e k t u a l i z m a i u
Šilera osniva na osobito jaku s u b j e k t i v n o m razvitku
toga istoga elementa. M o r a m o računati k o d njega
s pretezanjem intelekta, ne pre n j e g o v e pesničke i n ­
t u i c i j e , ali d o i s t a p r e n j e g o v e m o ć i o s e ć a n j a . Š i l e r u
s a m o m činilo se kao da u n j e m u postoji sukob između
imaginacije i apstrakcije, tj. između intuicije i inte­
l e k t a . T a k o o n p i š e Geteu (31. a v g u s t a 1 7 9 4 ) : » T o j e
o n o što j e m e n i , n a r o č i t o u r a n i j i m g o d i n a m a , k a k o
na polju spekulacije tako i na polju pesništva davalo
prilično nezgrapan pogled; jer, obično me je presti-
z a o p e s n i k o n d e g d e j e t r e b a l o d a b u d e m filosof, a
filosofski duh onde g d e sam želeo da b u d e m pesnik.
Još i sad mi se često dešava da snaga uobrazilje ometa
m o j u apstrakciju, i hladni razum m o j e pesništvo.«
Njegovo izvanredno divljenje Geteovu duhu, n j e g o ­
vo gotovo žensko osećanje i proosećavanje intuicije
svoga prijatelja, k o m e je on tako često d a v a o izraza
u svojim pismima, osniva se baš na živom opažanju
toga sukoba, koji je on prema gotovo savršeno sin­
tetičkoj prirodi G e t e o v o j m o r a o dvostruko osećati.
P o s t o j a n j e toga sukoba dolazi od psihološke o k o l n o ­
sti d a s e e n e r g i j a o s e ć a n j a u j e d n a k o j m e r i u z a j m l j i -
vala koliko intelektu toliko i stvaralačkoj imaginaciji.
Čini se da je Šiler poznavao tu okolnost; u istom
p i s m u G e t e u o n p r i m e ć u j e da, pošto j e p o č e o » p o z n a ­
vati i upotrebljavati« svoje m o r a l n e snage, k o j e su
imale da odrede prave granice imaginaciji i intelektu,

87
fizička bolest preti da će ih potkopati. To je, naime,
već češće pominjano obeležje oskudno razvijene
funkcije, da ona izmiče svesnoj dispoziciji i da se po
sopstvenom impulsu, tj. s izvesnom autonomijom,
nesvesno m e š a s d r u g i m f u n k c i j a m a , i pri t o m e se
ponaša bez diferenciranoga izbora, čisto dinamički,
m o ž d a k a o n e k i n a p a d ili k a o č i s t o p o j a č a n j e , k o j e
svesnoj, diferenciranoj funkciji daje karakter p o n e -
s e n o s t i ili p r i n u đ e n o s t i . T i m e s e s v e s n a f u n k c i j a u
j e d n o m slučaju odvodi preko njenih namerom i o d ­
l u k o m postavljenih granica, u d r u g o m slučaju zadr­
žava još pre postignuća njenih ciljeva i zavodi na
stranputicu, a u t r e ć e m slučaju naposletku v o d i do
sukoba s drugim svesnim funkcijama, i taj sukob
ostaje nerazrešen sve dok se nesvesno primešana
ometačka nagonska snaga po sebi ne diferencira, i
tako p o d v r g n e izvesnoj svesnoj dispoziciji. N e ć e m o ,
dakle, m n o g o pogrešiti u naslućivan ju da je uzvik:
» Š t a j e u z r o k t o m e što s m o m i j o š u v e k v a r v a r i ? «
o s n o v a n ne s a m o u d u h u o n o g a v r e m e n a n e g o i u
subjektivnoj psihologiji Šilerovoj. S ondašnjim v r e ­
m e n o m , i o n k o r e n zla t r a ž i n a l a ž n o m m e s t u , j e r
se v a r v a r s t v o n i j e s a s t o j a l o i n i k a d se ne s a s t o j i u
t o m e što u m ili i s t i n a n e m a j u d o v o l j n o d e j s t v o , n e g o
u t o m e š t o s e o d n j i h o č e k u j e t a k v o d e j s t v o , ili č a k
u t o m e što se u m u t a k v o dejstvo uopšte pridaje iz
praznovernoga precenjivanja »istine«. Varvarstvo
leži u jednostranosti i u bezmernosti, u r đ a v o j p r o ­
porciji uopšte.

Baš na veoma upečatljivom primeru francuske

r e v o l u c i j e , k o j a j e tada dostigla k u l m i n a c i j u užasa,
m o g a o je Šiler videti dokle dopire m o ć boginje uma
i u kolikoj meri bezumna beštija trijumfuje u č o v e ­
ku. I događaji toga v r e m e n a bili su izvesno činioci
k o j i su Šileru taj p r o b l e m n a m e t n u l i u n a r o č i t o j
meri, k a o što se često dešava da u o s n o v i ličan i stoga
prividno subjektivan problem jednim m a h o m uzra­
sta d o o p š t e g p i t a n j a , k o j e o b u h v a t a c e o s o c i j e t e t ,
ako se on nameri na spoljašnje događaje čija psiho­
l o g i j a sadržava iste e l e m e n t e k a o lični s u k o b . Z b o g
toga i ličnom problemu pripada dostojanstvo, koje on

88
ranije nije imao, jer, naime, stanje u k o m e čovek
nije j e d n o sa s a m i m s o b o m u v e k ima u sebi nečega
što postiđuje i unižava, č i m e č o v e k dospeva u jedan
i spol ja i iznutra uniženi položaj, k a o država k o j a je
obeščašćena građanskim ratom. Zato se č o v e k i uste­
že da čisto lični sukob izloži p r e d v e ć o m p u b l i k o m —
p o d p r e t p o s t a v k o m da ne pati od suviše smela s a m o -
precenjivanja. Ali, p o đ e li čoveku za rukom da otkri­
je i uvidi vezu ličnoga p r o b l e m a s v e ć i m savremenim
događajima, o n d a t a k v o p o k l a p a n j e znači isto koliko
i o s l o b o đ e n j e iz u s a m l j e n o s t i č i s t o l i č n o g , i s u b j e k ­
tivni p r o b l e m proširuje se do opšteg pitanja našeg
socijeteta. To nikako nije neznatan dobitak u p o g l e ­
du mogućnosti jednog rešenja. Jer d o k ličnom p r o ­
b l e m u stoje na raspolaganju samo one oskudne ener­
g i j e svesnoga interesovanja za sopstvenu ličnost, sada
se k o l e k t i v n e n a g o n s k e snage slivaju i u d r u ž u j u s i n -
t e r e s o v a n j i m a što i h i m a J a , i t i m e n a s t a j e s a d a v e ć
n o v položaj, koji dopušta n o v e mogućnosti rešenja.
Š t o , n a i m e , l i č n a s n a g a v o l j e ili d u h a n i k a d n e b i
m o g l a učiniti, to m o ž e kolektivna nagonska snaga;
ona čoveka prenosi preko prepona k o j e on s v o j o m
ličnom e n e r g i j o m nikada ne bi m o g a o da savlada.
O t u d a i s m e m o naslućivati da su utisci s a v r e -
m e n i h d o g a đ a j a dali Šileru snagu da se b a c i na p o ­
kušaj rešavanja sukoba između jedinke i socijalne
f u n k c i j e . T u p r o t i v r e č n o s t d u b o k o j e o s e t i o i Ruso
(Rousseau); ona mu je postala čak ishodna tačka za
n j e g o v o d e l o Emile ou de V Education (1762). Tu n a ­
lazimo nekoliko mesta k o j a su značajna za naš p r o ­
b l e m : » L ' h o m m e civil n'est q u ' u n e unite fraction-
naire qui tient au denominateur, et dont la valeur
e s t d a n s s o n r a p p o r t a v e c l ' e n t i e r , q u i est l e c o r p s
social. L e s b o n n e s institutions sociales sont celles qui
savent le m i e u x denaturer l ' h o m m e , lui oter son
existence absolue p o u r lui en d o n n e r u n e relative,
et transporter le moi dans l'unite c o m m u n e . «
»Celui qui dans l'ordre civil veut conserver la
p r i m a u t e d e s s e n t i m e n t s d e l a n a t u r e n e sait c e q u ' i l
veut. Toujours en contradiction avec lui-meme, t o u -
j o u r s f l o t t a n t e n t r e ses p e n c h a n t s e t s e s d e v o i r s , i l n e

89
sera jamais ni h o m m e ni c i t o v e n ; il ne sera b o n ni
p o u r lui ni p o u r les a u t r e s . « 1 0

Ruso otpočinje svoje delo znamenitom rečeni­

c o m : » T o u t est bien, sortant des mains de l ' A u t e u r
des choses, tout degenere entre les mains de l ' h o m -
me.« O v a rečenica karakteristična je za Rusoa i celu
epohu. I Šiler gleda nazad, svakako ne za p r i r o d ­
n i m č o v e k o m R u s o o v i m — tu leži bitna razlika —
nego za čovekom koji je živeo »pod grčkim nebom«.
A l i i j e d n o m i d r u g o m z a j e d n i č k o je retrospektivno
orijentisanje i, s t i m e n e r a z l u č n o v e z a n o , i d e a l i z o -
v a n j e i p r e c e n j i v a n j e prošlosti, š i l e r z b o g lepote a n ­
tike zaboravlja stvarnoga s v a k o d n e v n o g a Grka, a
Ruso daleko zabražđuje rečenicom: » L ' h o m m e natu-
r e l est t o u t p o u r l u i ; i l e s t l ' u n i t e n u m e r i q u e , l ' e n t i e r
absolu«, i pri tome previđa da je prirodni čovek sa­
s v i m k o l e k t i v a n , t j . isto t o l i k o u s e b i k o l i k o u d r u ­
gima i sve drugo više negoli jedinstvo. Ruso kaže na
j e d n o m mestu: »Nous tenons a tout, nous nous accro-
c h o n s a tout, les temps, les lieux, les h o m m e s , les
choses, t o u t se q u i sera, i m p o r t e a c h a c u n de n o u s ,
notre individu n'est plus q u e la m o i n d r e partie de
n o u s - m ć m e s . C h a c u n s ' e t e n d , p o u r ainsi d i r e , s u r l a
terre entiere, et devient sensible sur toute cette
grande surface.«
» E s t - c e l a n a t u r e q u i p o r t e ainsi l e s h o m m e s s i
loin d ' e u x - m e m e s ? « u

Ruso se vara: on veru je da je to stanje p o n o v o

t a k o p o s t a l o . N e ! O n o j e n a m a s a m o p o n o v o svesno
postalo, j e r je u v e k tako bilo, i to sve više što dalje
i d e m o p r e m a p o č e c i m a . J e r o n o što R u s o c r t a n i j e
ništa d r u g o n e g o o n a j kolektivni mentalitet p r i m i t i v ­
c a k o j i j e Levi-Bril o d l i č n o o b e l e ž i o k a o » p a r t i c i p a -
tion mystique«. O v o stanje ugušivanja individualno­
sti n i j e n i k a k v a n o v i j a t e k o v i n a , n e g o o s t a t a k o n o g a
arhaičnoga vremena u kome uopšte još nikakve i n ­
dividualnosti nije bilo. Nije, dakle, reč o ugušivanju
individualnosti u novije vreme, nego samo o o s v e -
šćivanju i osećanju nadvlađivačke moći kolektivnoga.

10 Smile: L i v r e I.
» Smile: L i v r e I I .

90
Ta m o ć , prirodno, projicira se u d r ž a v n e i c r k v e n e
institucije, kao da svako v e ć nije našao puta i n a ­
čina da se u d a t o m slučaju izmigolji i m o r a l n i m n a ­
ređenjima. O v e institucije nikako n e m a j u onu s v e ­
m o ć što s e o d n j i h z a h t e v a l a i z b o g k o j e s u i h s v r e ­
mena na v r e m e napadali novatori svake vrste, nego
o n a u g u š i v a č k a m o ć l e ž i n e s v e s n o u n a m a , i to u
kolektivnom mentalitetu varvara koji i dalje postoji.
Kolektivna psiha mrzi donekle svaki individualni
r a z v i t a k a k o o v a j n e p o s r e d n o n e služi c i l j e v i m a k o ­
lektiviteta. T a k o je diferenciranje j e d n e funkcije o
kojoj smo gore govorili, doduše, razvitak jedne indi­
v i d u a l n e v r e d n o s t i , ali j o š t o l i k o p o d u g l o m g l e d a ­
n j a k o l e k t i v i t e t a d a p r i t o m e , k a o što s m o v e ć v i d e l i ,
sama j e d i n k a štetu j e . I j e d a n i drugi autor s v o m n e ­
poznavanju ranijih stanja ljudske psihologije imaju
da z a h v a l e š t o su se p r e v a r i l i u s u d u s o b z i r o m na
vrednosti prošlosti. Posledica s a m o o b m a n e u sudu
jeste oslanjanje na varljivu sliku ranije savršenijeg
tipa čoveka, k o j i je na neki način p a o sa s v o j e visine.
Orijentisanje unatrag je v e ć po sebi ostatak a n t i č k o ­
ga mišljenja, j e r je poznato da je karakteristika c e -
l o g a n t i č k o g a i v a r v a r s k o g a m e n t a l i t e t a u t o m e što
je p r e d početak sadašnjih zlih v r e m e n a stavljao zla­
tan rajski vek. T e k je hrišćanstvo izvršilo veliko s o ­
c i j a l n o i d u h o v n o i s t o r i j s k o d e l o t i m e što j e l j u d i m a
dalo n a d u u b u d u ć n o s t i time im obećalo m o g u ć n o s t
ostvarenja njihovih ideala u budućnosti! 1 2
Jače na­
glašavanje toga orijentisanja unatrag možda se p o ­
klapa s p o j a v o m one opšte regresije p r e m a p a g a n -
s k o m k o j a se s p o j a v o m renesanse opaža u sve v e ć o j
meri.
Čini mi se izvesno da je o v o orijentisanje u n a ­
trag moralo imati i određen uticaj na izbor sredstava
z a v a s p i t a n j e č o v e k a . T a j d u h traži o s l a n j a n j e n a v a r ­
ljivu sliku prošloga. M o g l i b i s m o preći p r e k o toga
kad nas saznanje sukoba između tipova i tipskih m e ­
h a n i z a m a n e b i p r i m o r a v a l o d a u isti m a h p o t r a ž i m o
o n o što bi m o g l o dovesti do n j i h o v a jedinstva. To je
i Sileru ležalo na srcu, kao što ć e m o videti u o n o m

1 2
Nagoveštaji toga nalaze se već u grčkim misterijama.

91
š t o s l e d u j e . Sta j e p r i t o m e b i l a n j e g o v a o s n o v n a m i ­
sao, iskazuje o n sledećim recima, k o j e ukratko p o ­
n a v l j a j u o n o što j e g o r e k a z a n o : » N e k o d o b r o t v o r n o
božanstvo neka zarana u z m e o d o j č e sa grudi majke,
neka ga doji m l e k o m b o l j i h v r e m e n a , i neka ga pusti
da p o d dalekim g r č k i m n e b o m sazreva do p u n o l e t -
nosti. K a d je p o t o m postalo č o v e k , n e k a se on, stran
l i k , v r a t i u s v o j v e k ; ali n e d a g a s v o j o m p o j a v o m
r a z v e s e l j u j e , n e g o s t r a š n o , k a o A g a m e m n o n o v sin, d a
ga očišćuje.« 1 3
Oslanjanje na grčki obrazac jedva bi
s e m o g l o r a z g o v e t n i j e izraziti. A l i u t o m e u s k o m f o r -
mulisanju otvara se i pogled na j e d n o ograničenje,
k o j e Silera u o n o m što sleduje p r i m o r a v a na j e d n o
v e o m a bitno proširenje; on, naime, produžuje: » G r a ­
d i v o ć e o n , d o d u š e , u z e t i o d s a d a š n j o s t i , ili ć e f o r m u
u z a j m i t i od p l e m e n i t i j e g v r e m e n a , č a k s onu stranu
svakog vremena, od apsolutnoga nepromenljivoga je­
dinstva svoga bića.« Š i l e r je o d i s t a j a s n o o s e ć a o da
bi m o r a o zahvatiti j o š dalje, u pradoba božanskoga
herojstva, u k o m e su ljudi još bili polubogovi. Stoga
on kaže dalje: » O v d e iz čistoga etera n j e g o v e d e m o n ­
ske prirode teče izvor, nezamućen pokvarenošću p o -
kolenja i vremena koja se duboko pod njim valjaju
u m u t n i m vrtlozima.« Tu se pojavljuje lepa varljiva
slika n e k o g a rajskog v e k a , u k o m e su ljudi j o š bili
b o g o v i i naslađivali se gledajući v e č n u lepotu. Ali
i tu je pesnik Šiler pretekao mislioca Šilera. N e k o l i ­
ko stranica dalje opet p o b e đ u j e mislilac. »U stvari«,
k a ž e Š i l e r ( p . 47), » m o r a n a s n a v o d i t i n a r a z m i š l j a n j e
t o što č o v e k g o t o v o u s v a k o j i s t o r i j s k o j e p o s i u k o j o j
c veta ju umetnosti i vlada ukus nalazi da je č o v e -
č a n s t v o p a l o , i ne može pokazati ni jedan jedini pri­
mer d a s u v i s o k s t e p e n i v e l i k a o p š t o s t e s t e t i č k e k u l ­
t u r e u j e d n o g n a r o d a išli r u k u p o d r u k u s p o l i t i č k o m
s l o b o d o m i građanskom vrlinom, da su lepi običaji
išli n a p o r e d o s a d o b r i m o b i č a j i m a , i u g l a đ e n o s t p o ­
našanja s istinom ponašanja.«
P r e m a t o m e d o b r o poznatom iskustvu, k o j e se
ne m o ž e poricati ni u pojedinostima ni uopšte, oni
heroji najranijih vremena, dakle, ne bi morali da

13
Erz. d. Menschen, p. 39.

92
imaju nikakve naročito moralne promene u životu,
š t o u o s t a l o m i n e p o t v r đ u j e n i j e d a n j e d i n i g r č k i ili
d r u g i m i t . J e r s v a o n a l e p o t a m o g l a se, i p a k , r a d o ­
v a t i s v o m p o s t o j a n j u s a m o z a t o što t a d a j o š n i j e b i l o
nikakva krivičnog zakona i nikakve moralne policije.
P r i z n a n j e m o v e psihološke činjenice — da, naime,
živa lepota rasprostire svoj sjaj samo onde g d e se
izdiže iznad stvarnosti p u n e mraka, m u k e i ružnoće
— izmiče Siler s v o j o j p r a v o j nameri tle ispod n o g u ;
on se latio toga da pokaže da se rastavljeno m o ž e
udružiti gledanjem, uživanjem i stvaranjem lepoga.
Trebalo bi da lepota postane posrednik koji bi uspo­
stavio p r v o b i t n o jedinstvo ljudskoga bića. Ali, s u ­
protno tome, sve iskustvo ukazuje na to da lepota za
svoje postojanje potrebuje svoju suprotnost.
K a o ranije pesnik, tako sada o v d e u Šileru p r e -
v l a đ u j e m i s l i l a c . O n j e nepoverljiv p r e m a l e p o t i , o n
čak drži m o g u ć n i m , na o s n o v u iskustva, da lepota
vrši nepovoljan uticaj: » M a kuda u p r o š l o m svetu
upravljali svoje oči, nalazimo da ukus i sloboda beže
j e d n o od d r u g o g a , i da lepota svoju vlast osniva samo
na propasti herojskih vrlina.«
Na t o m e saznanju, k o j e je dobijeno posred­
s t v o m iskustva, teško se m o ž e zasnovati zahtev koji
Siler u p u ć u j e lepoti. U d a l j e m razlaganju svoga p r e d ­
meta on dospeva čak dotle da naličje lepote konstrui-
še u takvoj jasnosti kakva se samo m o ž e poželeti:
» A k o s e č o v e k p r i d r ž a v a s a m o o n o g a što d o s a d a š n j a
iskustva u č e o uticaju lepote, onda se doista ne m o ž e
o h r a b r i t i da izgrađuje osećanja koja su za pravu kul­
turu čovekovu toliko opasna; i r a d i j e ć e , na r a č u n
grubosti i tvrdine, da bude bez topilačke snage l e ­
p o t e negoli da, p o r e d svih preimućstava doterivanja,
bude predat njenu delovanju koje donosi mlitavost i
malaksalost.«
Borba između pesnika i mislioca mogla bi se d o ­
končati kad mislilac pesnikove reči ne bi uzimao d o ­
s l o v n o , n e g o simbolično, k a o što b i i t r e b a l o d a s e
shvata jezik pesnikov. Da li je Šiler sam sebe r đ a v o
razumeo? Cini se da jeste, j e r inače ne bi ipak m o g a o
da toliko argumentiše sam protiv sebe. Pesnik g o -

93
v o r i o i z v o r u čiste lepote, k o j i leži iza svih v r e m e n a
i pokolenja, i stoga svagda i u s v a k o m č o v e k u izvire.
T a j na k o g a pesnik misli i n i j e č o v e k g r č k e starine,
n e g o stari p a g a n i n u n a m a s a m i m a , d e o v e č n o n e p o ­
k v a r e n e p r i r o d e i p r i r o d n e l e p o t e , ali k o j i ž i v l e ž i u
nama nesvesno, i čiji n a m odblesak preobražava liko­
ve d r e v n o g a vremena, z b o g čega i p a d a m o u zabludu
da su ti ljudi posedovali ono za čim mi težimo. To je
od naše kolektivno orijentisane svesti odbačeni,
arhaični čovek u nama, koji n a m se pojavljuje tako
ružan i neprihvatljiv, a koji je ipak nosilac one l e ­
pote k o j u na d r u g o m mestu uzalud tražimo. O o v o ­
m e č o v e k u g o v o r i S i l e r p e s n i k , ali g a S i l e r m i s l i l a c
r đ a v o shvata kao grčki obrazac. M e đ u t i m , o n o što
mislilac ne m o ž e logički da izvede iz svojih dokaznih
materijali ja, to mu obećava pesnik u simboličnom
jeziku.

Iz s v e g a što je dosad r e č e n o d o v o l j n o jasno izlazi

da svaki pokušaj izjednačenja jednostrano diferenci­
ranog bića našega v r e m e n a ima da računa s ozbiljnim
prihvatanjem inferiornih, jer nediferenciranih f u n k ­
cija. N e ć e uspeti nikakav pokušaj posredovanja koji
ne u m e da izvuče energije inferiornih funkcija i da
ih p o t o m preda diferenciranju. Ovaj proces može se
izvršiti s a m o u saglasnosti sa z a k o n i m a energetike,
t j . m o r a se stvoriti nekakav pad, koji latentnim e n e r ­
gijama pruža mogućnost delovanja. Bio bi potpuno
bezuspešan zadatak — koji je v e ć m n o g o puta p r e -
duziman i v e ć m n o g o puta ostao bez uspeha — da
se inferiorna funkcija direktno preobraća u superior­
nu. O n d a bi se isto tako d o b r o m o g a o proizvesti i
perpetuum mobile. Nijedna inferiorna forma ener­
gije ne m o ž e se prosto preobratiti u superiorniju,
o s i m a k o u isti m a h j o š j e d a n i z v o r v i š e v r e d n o s t i n e
d a j e s v o j u p o m o ć , t j . p r e o b r a ć a n j e s e m o ž e vršiti
s a m o n a r a č u n s u p e r i o r n e f u n k c i j e , ali p r i t o m e s e n i
p o d k o j i m okolnostima n e m o ž e p o n o v o postići p o ­
četna vrednost superiornoga oblika energije ni za
inferiorne oblike, čak ni za superiornu funkciju, nego
se nalazi i m o r a se n a ć i i z j e d n a č e n j e u j e d n o j s r e d ­
njoj temperaturi. Ali to za svakoga koji se identifi-

94
kuje sa svojom jednom, diferenciranom funkcijom
z n a č i s i l a ž e n j e u j e d n o d o d u š e i z j e d n a č e n o s t a n j e , ali
k o m e se s obzirom na prividnu početnu vrednost
mora pridavati niža vrednost. O v a j zaključak je n e ­
m i n o v a n . S v a k o v a s p i t a n j e č o v e k a k o j e teži z a j e ­
dinstvom i harmonijom njegova bića ima da se raz-
računa s t o m činjenicom. Šiler izvodi taj zaključak
n a s v o j n a č i n , ali s e p r i t o m e o p i r e d a p r i h v a t i n j e ­
g o v e posledice, čak i uz rizik da se m o r a odreći l e p o ­
te. A l i p o š t o j e m i s l i l a c i z r e k a o s v o j n e m i n o v n i z a ­
ključak, ponovo uzima reč pesnik: »Međutim, možda
iskustvo n i j e s u d p r e d k o j i m s e m o ž e resiti p i t a n j e
k a o što j e o v o , i p r e n e g o š t o b i s e p r i z n a l a v a ž n o s t
n j e g o v u s v e d o č a n s t v u m o r a l o b i s e n a j p r e staviti
i z v a n s u m n j e d a j e t o ista l e p o t a o k o j o j g o v o r i m o ,
i protiv k o j e svedoče oni primeri.« Vidi se da o v d e 1 4

Šiler pokušava da se stavi iznad iskustva, tj., d r u g i m

recima: da lepoti prida kvalitet koji j o j p r e m a isku­
s t v u ne p r i p a d a . On m i s l i : »Lepota bi se morala po­
kazati kao nužan uslov čoveštva«, t j . k a o n u ž n a , i m ­
perativna kategorija; stoga on g o v o r i i o j e d n o m č i ­
stom u m n o m p o j m u lepote i o jednom »transcenden­
talnom putu«, koji nas udaljuje iz »kruga pojava i iz
žive sadašnjosti stvari«. » K o se ne usuđuje da se
digne iznad stvarnosti, taj istinu nikad n e ć e osvojiti.«
Subjektivni otpor protiv iskustveno neizbežnog puta
nizbrdo daje Sileru p o v o d a da logički intelekat sna­
ž n o natera u službu osećanja i da ga time prisili da
da formulu koja naposletku ipak još omogućava p o ­
stizanje p r v o b i t n e n a m e r e , iako j e n j e g o v a n e m o g u ć ­
n o s t v e ć d o v o l j n o i z l o ž e n a . S l i č n o n a s i l j e č i n i i Ruso
s v o j o m pretpostavkom da zavisnost od prirode ne
u s l o v i j a v a n i k a k a v p o r o k , ali g a u s l o v i j a v a z a v i s n o s t
od ljudi, i time dolazi do o v o g a zaključka: »Si les lois
des nations pouvaient avoir, c o m m e celles de la na­
ture, u n e inflexibilite q u e jamais aucune force h u -
maine ne put vaincre, la dependance des h o m m e s
redeviendrait alors celle des choses; on reunirait dans
la r e p u b l i q u e tous les avantages de l'etat naturel a

" L o c . c i t . p. 5 0 .

95
c e u x de l'etat civil; on joindrait a la liberte qui m a i n -
t i e n t rhomme e x e m p t d e v i c e l a m o r a l i t e q u i l ' e l e v e
a la v e r t u . «
Na osnovu toga razmišljanja on daje savet:
»Maintenez l'enfant dans la seule dependance des
choses, v o u s aurez suivi l'ordre de la nature dans le
p r o g r e s d e s o n e d u c a t i o n . « — »II n e f a u t p o i n t
contraindre un enfant de rester q u a n d il v e u t aller,
ni d'aller quand il v e u t rester en place. Q u a n d la
volonte des enfants n'est point gatee par notre faute,
ils n e v e u l e n t r i e n i n u t i l e m e n t . « *
1

N e s r e ć a j e b a š u t o m e što s e » l e s l o i s d e s n a -
tions« nikada i ni p o d k o j i m uslovima ne slažu sa
zakonima prirode toliko da bi civilizovano stanje bilo
u isti m a h i s t a n j e p r i r o d e . A k o t a k v o s l a g a n j e t r e b a
uopšte da se zamišlja kao mogućno, onda se ono m o ž e
z a m i š l j a t i s a m o k a o k o m p r o m i s , ali p r i n j e m u n i ­
j e d n o od ta dva stanja ne bi m o g l o postići svoj s o p -
stveni ideal, n e g o bi ostajalo znatno ispod njega. Ko
h o ć e d a p o s t i g n e i d e a l j e d n o g a ili d r u g o g a s t a n j a , t a j
ć e morati ostati pri stavu k o j i j e f o r m u l i s a o sam
R u s o : »II f a u t o p t e r e n t r e f a i r e u n h o m m e o u u n
citoven; car on ne peut faire a la fois l'un et l'autre.«
U n a m a su i j e d n a i d r u g a n u ž n o s t : p r i r o d a i k u l ­
tura. M i n e m o ž e m o d a b u d e m o s a m o m i sami, n e g o
m o r a m o i za drugo da b u d e m o vezani. Stoga mora da
postoji put koji nije samo racionalan kompromis, i
d a p o s t o j i j e d n o s t a n j e ili p r o c e s k o j i p o t p u n o o d g o ­
v a r a ž i v o m b i ć u , k a o što k a ž e p r o r o k : j e d n a » s e m i t a
e t v i a s a n c t a « , j e d n a » v i a d i r e c t a ita u t stulti n o n
errent per e a m « . Ja sam, dakle, sklon da i pesniku
u Sileru, koji je u o v o m slučaju malo nasilno prisvo­
jio mislioca u njemu, dadem njegov deo prava, jer
naposletku n e m a samo racionalnih nego i iracional­
n i h istina. I š t o se, n a p u t u i n t e l e k t a , o d l j u d s k i h
stvari p o j a v l j u j e k a o n e m o g u ć n o , t o j e v e ć češće n a
p u t u iracionalnog postalo istinito. S v e n a j v e ć e p r o -
m e n e k o j e su se čovečanstvu dogodile nisu mu stvar­
no došle putem intelektualnoga računanja, nego p u ­
t o v i m a k o j e j e s a v r e m e n i k p r e v i d e o ili i h k a o b e s m i -
1 6
Emile: Livre II.

96
slene isključio, i koji su tek d u g o vremena docnije
sagledani u njihovoj unutrašnjoj nužnosti. Ali još
češće oni uopšte i ne b i v a j u sagledani, jer iznad s v e ­
ga najvažniji zakoni ljudskoga duhovnoga razvitka
još su za nas knjiga sa sedam pečata.
Svakako sam manje sklon da filosofskom drža­
nju pesnikovu pripisujem naročitu vrednost, jer je
intelekat u službi pesnika varljiv instrumenat. Što
intelekat m o ž e učiniti, to je on u o v o m slučaju v e ć
učinio, jer je otkrio protivrečnost između želje i isku­
stva. Stoga je uzaludno da se odsad od filosofskoga
m i š l j e n j a zahteva j o š i r e š e n j e te protivrečnosti. I kad
bi se naposletku još m o g l o zamišljati n e k o rešenje,
č o v e k bi s n j i m e ipak još stajao p r e d p r e p o n o m , jer
s t v a r u o p š t e n e z a v i s i o d z a m i š l j e n o s t i ili o d n a l a ž e ­
n j a n e k e r a c i o n a l n e i s t i n e , n e g o o d o t k r i ć a p u t a što
ga stvarni život usvaja. Nikad se nije oskudevalo u
predlozima i m u d r i m poukama. K a d bi zavisilo samo
od toga, onda bi čovečanstvo v e ć u v r e m e Pitagorino
imalo najlepšu priliku da u svakom pogledu dođe na
v i s i n u . S t o g a s e o n o š t o Š i l e r p r e d l a ž e n e srne u z i m a t i
t a k o r e ć i d o s l o v n o , n e g o k a o simbol, k o j i se, p r e m a
Šilerovoj psihološkoj sklonosti, p o j a v l j u j e zaodeven
r u h o m filosofskog pojma. U t o m e smislu i »transcen­
dentalni put«, k o j i m je Šiler spreman da pođe, ne
treba razumeti m o ž d a kao saznaj nokritičko r e z o n o v a -
nje, nego, više simbolično, kao onaj put k o j i m čovek
uvek hodi ako je naišao na preponu koju najpre ne
m o ž e savladati s v o j i m u m o m , na nerešljiv zadatak.
A l i da bi taj put m o g a o naći i n j i m e hoditi, on m o r a
najpre duže v r e m e proboraviti k o d suprotnosti u k o j e
se n j e g o v raniji put razdvojio. Prepona zagaćuje put
n j e g o v a života. G d e g o d se dešava zagačivanje libida,
tu se i suprotnosti k o j e su ranije u j e d i n j e n e u p o s t o ­
j a n o m toku života raspadaju i otada pojavljuju kao
ratoborni protivnici. Z a t i m se u borbi, koja duže traje
i čije se trajanje i završetak ne m o g u predvideti, s u ­
protnosti iscrpljuju, a iz energije k o j u su one i z g u ­
bile obrazuje se treće, k o j e je baš tada početak n o ­
voga puta.

7 Jung, Odabrana dela, V 97

 Prema t o m e p r a v i l u , i Siler s a d a p r e l a z i u p r o ­
dubljeno ispitivanje delovanja suprotnosti. Ma na
k a k v u p r e p o n u naišli — s a m o a k o je o n a v e o m a teška
— rascep i z m e đ u vlastite n a m e r e i o b j e k a t a k o j i se
o p i r u postaje i o t p o r u n a m a samima. Jer, u k o l i k o se
ja naprežem da objekat koji se opire podvrgnem s v o ­
j o j volji, m o j e celo biće dolazi polagano s n j i m e u
vezu, naime baš prema j a k o m libidnom zaposednuću,
koje jedan deo m o g a bića prevlaci tako reći u o b j e ­
kat. Na taj način nastaje delimična identifikacija i z -
vesnih sličnih delova m o j e ličnosti sa suštinom o b j e k ­
ta. C i m s e p o j a v i t a i d e n t i f i k a c i j a , s u k o b j e p r e m e -
šten u m o j u sopstvenu dušu. O v a »introjekcija«
sukoba s o b j e k t o m čini me ne j e d n i m sa s a m i m s o ­
bom, uzrokuje time nemoć prema objektu, a time iza­
ziva i afekte, koji su svagda simptom unutrašnje n e -
jedinstvenosti. Afekti, pak, dokazuju da samog sebe
opažam, i time dolazim u stanje — ako naime nisam
slep — da s v o j u p a ž n j u o b r a ć a m na samog sebe i da
u s a m o m sebi pratim igru suprotnosti.

T i m p u t e m ide Šiler: o n n e nalazi rascep i z m e đ u

države i jedinke, nego ga u početku XI p i s m a uzima 1 8

k a o d v o j s t v o » l i c a i s t a n j a « , n a i m e k a o s a m o l i c e ili
Ja i n j e g o v o p r o m e n l j i v o afektivno stanje. D o k je Ja
relativno postojano, njegova vezanost (afektivno sta­
n j e ) m e n j a se. Š i l e r ž e l i t i m e d a r a s c e p z a h v a t i d o
d n a . I s t v a r n o je j e d n a s t r a n a s v e s n a f u n k c i j a Ja, a
d r u g a strana k o l e k t i v n a vezanost. O b a o d r e đ e n j a p r i ­
padaju ljudskoj psihologiji. A l i različni tipovi videće
o v e o s n o v n e činjenice u svetlosti k o j a je s v r e m e n a
na v r e m e drukčija. Za introvertne ideje o Ja jeste
n e s u m n j i v o o n o što je kontinuirano i dominanta s v e ­
sti, a o n o š t o j e u s u p r o t n o s t i p r e m a t o m e j e s t e v e z a ­
n o s t ili a f e k t i v n o s t a n j e . Z a e k s t r a v e r t n e , p a k , a k c e -
nat leži p r e na kontinuitetu veze sa o b j e k t o m , a
m a n j e n a i d e j i o Ja. O t u d a b i z a n j i h p r o b l e m s t a j a o
drukčije. Ova tačka mora se imati na u m u i uzimati
u obzir ako pratimo Šilerova dalja razmišljanja. K a d
on, na primer, kaže: Lice se objavljuje »u večno p o -

>« L o c . cit. p . 5 1 .

98
s t o j a n o m Ja i s a m o u n j e m u « , to je r e č e n o sa s t a n o ­
višta introvertnoga č o v e k a . A sa stanovišta ekstra-
v e r t n o g a m o r a l o bi se kazati da se lice o b j a v l j u j e
s a m o u s v o j o j vezanosti, u funkciji v e z e sa o b j e k t o m .
» L i c e « j e , n a i m e , s a m o u i n t r o v e r t n o g a i s k l j u č i v o Ja,
a k o d ekstravertnoga leži lice u n j e g o v u a f e k t i v n o m
s t a n j u , a ne u a f i k o v a n o m Ja. N j e g o v o Ja l e ž i d o ­
nekle ispod svoje afekcije, tj. svoje veze. Ekstravert-
ni n a l a z i s e b e u p r o m e n l j i v o m , u p r o m e n i , a i n t r o -
vertni u postojanosti. Naposletku, Ja nije » v e č n o p o ­
s t o j a n o « u e k s t r a v e r t n o g a , k o j i na to m a l o p a z i . A
introvertni i m a i suviše toga, i zato preza od svake
p r o m e n e , u k o l i k o s e o n a d o t i č e n j e g o v a Ja. A f e k t i v -
no stanje m o ž e za n j e g a značiti nešto n e p o s r e d n o
m u č n o i neprijatno, dok ekstravertni ni p o d k o j i m
okolnostima ne bi primetio da je bez toga. Iz slede-
ćega formulisanja može se takođe bez smetnje da
otkrije introvertni: »Da u svakoj promeni postojano
ostane sam, da sva opažanja učini iskustvom, t j . j e ­
dinstvom saznanja, i da svaku od svojih vrsta p o j a v ­
ljivanja u v r e m e n u učini z a k o n o m za sva vremena,
t o j e propis koji m u j e dat n j e g o v o m u m n o m p r i r o ­
dom.« T u j e razgovetan stav koji vrši a p s t r a h o v a -
1 7

nje, koji zadržava samog sebe; on čak postaje n a j ­

više pravilo. Svaki doživljaj m o r a odmah da se p o ­
digne do iskustva, i iz zbira iskustava m o r a o d m a h
da proiziđe i zakon za svu budućnost, d o k je drugo
s t a n j e — p r i k o m e s e o d d o ž i v l j a j a n e srne p r a v i t i
nikakvo iskustvo, da ne nastanu možda zakoni koji
o m e t a j u b u d u ć n o s t — isto tako ljudsko. S tim je p o t ­
p u n o saglasno što Siler B o g a ne m o ž e zamisliti kao
o n o g a k o j i postaje, n e g o s a m o k a o o n o g a k o j i v e č n o
jeste; zato on i s p o u z d a n i j o m i n t u i c i j o m saznaje
1 8

»bogusličnost« introvertnog idealnog stanja: »Čovek,

predstavljen u svojoj potpunosti, bio bi prema tome
postojano jedinstvo, k o j e u strujama p r o m e n e ostaje
v e č n o isto.« » O s n o v u z a b o ž a n s t v o nosi č o v e k n e p r o -
tivrečno u s v o j o j ličnosti u s e b i . « 1 9
O v a j p o g l e d na

1 7
L o c . cit. p . 5 4 .
1 8
L o c . cit. p. 54.
1 9
L o c . cit. p . 5 4 .

7"
99
b o ž j e b i ć e r đ a v o se slaže s n j e g o v i m hrišćanskim u č o -
večenjem i s onim sličnim novoplatonskim shvatanji-
m a m a j k e b o g o v a i n j e n a sina, k o j i k a o d e m i j u r g
silazi u p o s t a j a n j e . A l i S i l e r o v o s h v a t a n j e p o k a z u j e
2 0

kojoj on funkciji pripisuje najvišu vrednost, b o g u -

s l i č n o s t , n a i m e p o s t o j a n o s t i i d e j a o Ja. Ja, k o j e s e b e
apstrahuje od aficiranog stanja, n j e m u je najvažnije,
i stoga on o v u ideju i ima najviše diferenciranu, k a o
što je to slučaj k o d svakoga introverta. N j e g o v B o g ,
n j e g o v a najviša vrednost, za njega je apstrakcija i
o d r ž a n j e s v o g a Ja. A e k s t r a v e r t u j e B o g d o ž i v l j a ­
v a n j e na o b j e k t u , p o t p u n o t o n j e n j e u stvarnost, i zato
je n j e m u B o g koji je postao č o v e k simpatičniji negoli
v e č n o n e p r o m e n l j i v zakonodavac. O v a gledišta, k a o
što bih o v d e anticipirajući n a p o m e n u o , važila bi s a m o
za svesnu psihologiju tipova. U n e s v e s n o m se o d n o s
okreće. Čini se da je Šiler nešto slutio o t o m e : iako
n j e g o v a s v e s t v e ć , istina, v e r u j e u B o g a k o j i n e p r o -
menljivo postoji, n j e m u se ipak put ka božanstvu
otvara u čulima, dakle u aficiranom stanju, u o n o m
što s e m e n j a , u ž i v o m p r o c e s u . A l i t o j e z a n j e g a s e ­
kundarno važna funkcija, i ukoliko se on sa s v o j i m
J a i d e n t i f i k u j e , i a p s t r a h u j e g a o d o n o g a što s e m e ­
nja, utoliko i n j e g o v svesni stav postaje sasvim
apstraktivan, d o k aficirano stanje, vezanost p r e m a
objektu, nužnim načinom više pripada nesvesnom. Iz
toga stanja stvari proizlaze značajne posledice:
1. Svesnim apstraktivnim stavom, koji sledujući
s v o m idealu od svakoga doživljaja pravi iskustvo a
od iskustva zakon, nastaje izvesno ograničenje i u b o -
gost, k o j a je karakteristična za introvertnoga. Šiler
ga je u svome odnosu prema Geteu jasno doživlja­
vao, jer je osećao Geteovu više ekstravertnu prirodu
kao objektivno suprotstavljenu sebi. 21
Gete kaže k a ­
rakteristično o sebi: »Ja sam, naime, kao č o v e k p o -
s m a t r a č d o srži realist, t a k o d a k r a j s v i h s t v a r i k o j e
mi se p r e d s t a v l j a j u ništa od n j i h i ništa uz n j i h ne
m o g u da želim, i ja između objekata ne znam ni za
k a k v u r a z l i k u n e g o l i z a t u : d a l i m e o n i i n t e r e s u j u ili

20 Upoređi uz to Julijanov govor o majci bogova.

21 P i s m o G e t e u od 5. j a n u a r a 1798.

100
ne.« 2 2
O Šilerovu uticaju na sebe Gete kaže veoma
karakteristično: » A k o sam v a m služio za r e p r e z e n -
t a n t a g d e k o j i h o b j e k a t a , vi ste učinili da se od suviše
strogog promatranja stvari i njihovih odnosa vratim
samom sebi. Naučili ste me da na mnogostranost unu­
trašnjeg čoveka gledam s više pravičnosti«, itd.
23
U
Geteu, pak, Šiler je nalazio često naglašenu d o p u n u
ili p o t p u n o s t s v o g a b i ć a i u isti m a h o s e ć a o s v o j u
različnost, k o j u on o v a k o karakteriše: » N e očekujte
kod mene nikakvo veliko materijalno bogatstvo ide­
j a ; to je o n o što ću ja k o d vas naći. M o j a potreba i
m o j a težnja je da od malog napravim mnogo, i ako
j e d a r e d p o b l i ž e u p o z n a t e m o j u u b o g o s t u s v e m u što
se zove stečeno saznanje, m o ž d a ćete naći da sam u
m n o g i m slučajevima i uspeo u tome. K a k o je m o j
k r u g misli manji, ja ga baš zato brže i češće pretr­
č a v a m , i baš stoga m o g u b o l j e da se koristim s v o j o m
malom gotovinom, i raznovrsnost koja nedostaje sa­
držaju da proizvedeni f o r m o m . Vi se trudite da s i m -
plifikujete svoj veliki svet ideja, a ja tražim varijetet
za svoja mala imanja. Vi imate da upravljate kra­
ljevstvom, a ja samo malo m n o g o b r o j n o m porodicom
p o j m o v a , k o j u bih od srca rado rasprostranio u malen
svet.« 2 4

A k o odbijemo očitovanje izvesnih, za introvert­

noga karakterističnih osećanja niže vrednosti, i t o m e
priračunamo da ekstravertni »velikim svetom ideja«
u p r a v l j a m a n j e n e g o l i što j e s a m p o d a n i k u t o m c a r ­
stvu, o n d a Š i l e r o v o p r i k a z i v a n j e d a j e o d l i č n u sliku
one oskudnosti koja se obično razvija zbog bitno
apstraktivna stava.
2 . D r u g a p o s l e d i c a a p s t r a k t i v n o g a s t a v a svesti,
k o j a će se u p o t o n j e m toku našega ispitivanja p o k a ­
zati k a o z n a č a j n a , j e s t e o k o l n o s t d a n e s v e s n o u t o m e
slučaju razvija k o m p e n z a t o r a n stav. Što više, n a i m e ,
svesna apstrakcija ograničava v e z u sa o b j e k t o m (jer
se prave suviše m n o g a »iskustva« i »zakoni«), utoli­
ko u nesvesnom nastaje veća žudnja za objektom,

2 2
P i s m o Sileru, aprila 1798.
2 3
P i s m o S i l e r u o d 6 . j a n u a r a 1798.
2 4
P i s m o G e t e u o d 3 1 . a v g u s t a 1794.

101
k o j a se u s v e s t i n a p o s l e t k u o č i t u j e k a o prinudno čul­
no vezivanje za objekat. P r i t o m č u l n a v e z a n o s t s t o j i
m e s t o osećajne v e z e s a o b j e k t o m k o j a n e d o s t a j e , t j .
k o j a je apstrakcijom ugušena. Otuda Šiler na karak­
t e r i s t i č a n n a č i n s h v a t a čula k a o p u t ka b o ž a n s t v u , a
ne osećanja. N j e g o v o Ja l e ž i u m i š l j e n j u , a n j e g o v o
aficirano stanje, n j e g o v a osećanja u čulnosti. Rascep
za n j e g a leži, dakle, i z m e đ u d u h o v n o s t i k a o m i š l j e ­
n j a i č u l n o s t i k a o a f i c i r a n o g a s t a n j a ili o s e ć a n j a . A l i
k o d ekstravertnoga stvar stoji o b r n u t o : n j e g o v a veza
s a o b j e k t o m j e r a z v i j e n a , ali n j e g o v s v e t i d e j a j e
čulan, konkretan.
Č u l n i o s e ć a j ili, b o l j e r e č e n o , o s e ć a n j e k o j e s e
n a l a z i u s t a n j u č u l n o s t i j e s t e kolektivno, t j . o n o s t v a ­
r a v e z a n o s t ili a f i c i r a n o s t a n j e , k o j e č o v e k u v e k u isti
mah premešta i u stanje »mističke participacije«,
dakle u stanje parcijalnog identiteta s osećanim
o b j e k t o m . Taj identitet o b j a v l j u j e se u prinudnoj
z a v i s n o s t i o d o s e ć a n o g a o b j e k t a , i t o j e o n o što i n t r o -
vertnoga na putu circulus-a vitiosus-a podstiče na p o ­
j a č a n j e apstrakcije, k o j a treba da uništi d o s a d n u
vezu i pritisak koji od nje proizlazi. Šiler je saznao
tu osobenost čulnoga osećanja: »Dokle god samo o s e -
ć a , s a m o ž u d i i iz č i s t e ž u d n j e d e l u j e , on i dalje nije
ništa drugo nego svet« ( L o c . cit. p. 5 5 ) . A l i k a k o i n -
trovertni ne može beskrajno da apstrahuje da bi
izmakao aficiranom stanju, on se naposletku oseća
p r i m o r a n i m d a o n o m što j e s p o l j a š n j e d a o b l i k . » D a
ne b u d e , dakle, s a m o svet, on m o r a materiji da da
oblik«, kaže Šiler, »on sve unutrašnje treba da ispo-
28

ljava i svemu spoljašnjem da daje oblik. Oba zadatka

zamišljena u s v o m najvišem ispunjenju v o d e natrag
ka p o j m u božanstva, od koga sam pošao.«
Ova veza je značajna. U z m i m o da je objekat
čulno osećaj nog čovek — hoće li mu se ovaj recept
svideti? N a i m e , h o ć e li se on dati uobličavati k a o k a d
bi onaj koji je za njega vezan bio njegov tvorac?
B o g a i g r a t i u m a l o m , z a t o j e č o v e k p o z v a n , ali n a ­
posletku i beživotne stvari i m a j u božansko p r a v o na

2
« L o c . cit. p. 55.

102
svoje sopstveno biće, i svet već o d a v n o više nije bio
haos kad su prvi čovekoliki m a j m u n i počeli da oštre
kamenje. Zaista bi bio sumnjivi poduhvat kad bi
svaki introvert hteo da ispoljava svoj ograničeni svet
p o j m o v a i da po t o m e uobličava spoljašnjost. Takve
s t v a r i d e š a v a j u se, d o d u š e , s v a k o d n e v n o , ali č o v e k i
pati, i to s n a j b o l j i m p r a v o m , od te bogusličnosti. Za
ekstraverta ta bi f o r m u l a glasila: » S v e spoljašnje
ponutrašnjivati i sve spoljašnje uobličavati.« O v u
r e a k c i j u , k a o što s m o g o r e v i d e l i , Š i l e r j e i i z a z v a o
u Geteu. Gete daje uz to još izvanrednu paralelu; on
piše Sileru: »Naprotiv, ja sam pri svakoj vrsti delat-
n o s t i , g o t o v o s m e m t o r e ć i , p o t p u n o idealističan: j a
ne pitam za predmete, nego zahtevam da se sve pri­
lagođuje mojim predstavama« ( a p r i l a 1798). To z n a ­
či: kad ekstravertni misli, o n d a se to n j e m u s a m o m
dešava isto tako l e p o k a o kad introvertni d e l u j e p r e ­
ma spoljašnjosti. Ova formula, dakle, m o ž e zahteva-
263

ti pravo na važljivost samo onde gde je gotovo savr­

šeno stanje v e ć postignuto, i to k o d introvertnoga tako
bogat, savitljiv i za izražaj podesan svet p o j m o v a da
on objekat više ne gura nasilu u Prokrustovu poste­
lju, a k o d ekstravertnoga tako potpuno poznavanje i
u v a ž a v a n j e o b j e k t a da iz n j e g a ne m o ž e više nastati
nikakva karikatura a k o se n j i m e misli. V i d i m o , dakle,
d a Š i l e r s v o j u f o r m u l u o s n i v a n a o n o m što j e n a j v i š e
m o g u ć n o , i time pred psihološki razvitak jedinke
stavlja g o t o v o nedomašno visok zahtev — s p r e t p o ­
s t a v k o m d a j e o n i u s v e m u o s t a l o m j a s n o u v i d e o šta
znači n j e g o v a formula. Bilo kako mu drago, u sva­
k o m e slučaju je nešto jasno, naime da je ova f o r m u ­
la: » S v e unutrašnje ispoljavati i sve spoljašnje uobli­
čavati« ideal svesnog stava introverta. Ona se o s n i ­
va na pretpostavci, s j e d n e strane, idealna o b i m a
unutrašnjega sveta p o j m o v a , formalnoga principa, a,
s d r u g e strane, idealne mogućnosti p r i m e n e čulnoga

2 B a
Upozoravam da sve moje primedbe o ekstravertnom
i i n t r o v e r t n o m v a ž e s a m o za o n e t i p o v e o k o j i m a je reč u
o v o m poglavlju, n a i m e , za intuitivni, ekstravertni osećajni
tip, k a k a v predstavlja Gete, i za intuitivni, introvertni m i ­
saoni tip, koji p r e d s t a v l j a Siler.

103
principa, koji se u o v o m slučaju ne pojavljuje više
kao stanje aficirano, nego kao aktivna potencija.
D o k l e g o d j e č o v e k »čulan«, o n nije »ništa n e g o svet«,
i da »ne b u d e samo svet, on m o r a materiji davati
o b l i k « . Tu leži obrtanje pasivnoga, trpnji p o d l o ž n o g a
čulnoga principa. Ali kako se takvo obrtanje m o ž e
dogoditi? Baš o t o m e je reč. Jedva se m o ž e p r e t p o ­
s t a v i t i d a č o v e k u isti m a h s v o m e s v e t u p o j m o v a d a j e
onaj izvanredni obim koji bi bio potreban da materi­
j a l n o m s v e t u d a d e p r i s t a l u f o r m u i d a , u isti m a h ,
svoje aficirano stanje, svoju čulnost, iz pasivnoga
stanja o b r n e u aktivno, i t i m e ga p o p n e na visinu
svoga sveta ideja. Negde čovek m o r a da bude vezan,
t a k o r e ć i podložan, j e r i n a č e zaista n e b i b i o B o g u
sličan. O s i m ako je Sileru stalo do toga da p r e m a
objektu učini nasilje. Ali time bi on arhaičnoj i n f e ­
riornoj funkciji dopustio neograničeno pravo egzi­
s t e n c i j e , š t o j e , k a o što j e p o z n a t o , Niče — b a r t e o ­
r i j s k i — u č i n i o d o c n i j e . O v a p r e t p o s t a v k a , r a z u m e se,
n i k a k o s e n e s l a ž e s a S i l e r o m , j e r o n se, k o l i k o j e m e n i
poznato, nigde nije izrazio u t o m pogledu. N j e g o v a
formula ima čak sasvim naivno-idealistički karakter
i on se slaže sa d u h o m n j e g o v a v r e m e n a , k o j e j o š n i j e
obolelo od onoga dubokog neverovanja u ljudsko biće
i l j u d s k u istinu, k a o e p o h a p s i h o l o š k o g a k r i t i c i z m a
k o j u je Niče inaugurisao. Šilerova formula mogla bi
se ostvariti samo p r i m e n o m bezobzirnoga stanovišta
m o ć i , k o j e s e v i š e n e stara z a p r a v i č n o s t i p r a v d u
p r e m a o b j e k t u ili z a s a v e s n o u z i m a n j e u o b z i r s o p -
stvene kompetencije. Jedino bi u o v o m slučaju, koji
Siler izvesno nikad nije imao na umu, i inferiorna
funkcija m o g l a dospeti do učestvovanja u životu. Na
t a j n a č i n se i a r h a i č n o , n a i v n o i n e s v e s n o i t e k p o ­
k r i v e n o s j a j e m velikih reči i l e p o g gesta, u v e k p r o -
turivalo i p o m o g l o n a m da postignemo sadašnju » k u l ­
t u r u « , o č i j o j suštini, d a b o m e , č o v e č a n s t v o s a d a n e m a
baš potpuno saglasno shvatanje. Arhaični n a g o n ka
m o ć i , k o j i se d o n d e krio iza kulture gesta, v e ć je
sada k a o takav došao na p o v r š i n u i n e o b o r i v o d o ­
kazao da smo mi »još uvek varvari«. Jer ne treba
z a b o r a v i t i d a , u k o l i k o s e s v e s t a n s t a v srne d i č i t i i z -

104
vesnom bogusličnošću zbog svoga visokoga i apsolut­
n o g a s t a n o v i š t a , u t o l i k o s e r a z v i j a n e s v e s t a n stav,
ali č i j a j e b o g u s l i č n o s t o r i j e n t i s a n a p r e m a n i z i n i , t j .
p r e m a arhaičnom b o g u čulne i nasilne prirode. H e -
raklitova e n a n t i o d r o m i j a stara se za to da d o đ e v r e ­
me u k o m e će i taj deus absconditus izići na p o v r š i n u
i pritisnuti uza zid b o g a naših ideala. K a o da se ljudi
p r i k r a j u X V I I I v e k a n i s u d o b r o o s v r t a l i n a o n o što
se tada događalo u Parizu, n e g o su se zanimali p o e z i ­
j o m i u m e t n o š ć u i o s t a j a l i u i z v e s n o m s a n j a r s k o m ili
igraćem stavu, da se m o ž d a o b m a n j u j u gledanjem u
ponor ljudskoga bića:

» A l i t a m o dole je strašno,
I čovek neka ne kuša bogove,
I nikad i nikad neka ne žudi da vidi
Sto oni milostivo pokrivaju m r a k o m i strahotom.«

K a d je Siler živeo, još nije došlo v r e m e razra­

čunavanja sa podzemnošću. Niče je tome v r e m e n u i
s v o j i m unutrašnjim b i ć e m stajao m n o g o bliže i stoga
je znao da se približujemo eposi n a j v e ć e b o r b e . Zato
j e o n , k a o j e d i n i p r a v i u č e n i k Šoperihauerov ( S c h o -
penhauer), i razderao koprenu naivnosti i u svome
Zaratustri izneo nekoliko stvari k o j e su bile o d r e đ e n e
za najživlji sadržaj potonjega vremena.

b) O osnovnim nagonima

U d v a n a e s t o m p i s m u S i l e r se r a z r a č u n a v a s o b a
osnovna nagona, i njima ovde i posvećuje potpuniji
opis: »Čulnom« nagonu je posao da čoveka »stavlja
u ograde v r e m e n a , i da ga učini m a t e r i j o m « . Taj n a ­
gon zahteva da » b u d e promene, da bi v r e m e imalo
n e k a k a v sadržaj. T o stanje čisto ispunjenoga v r e m e ­
n a z o v e s e osećaj ( E m p f i n d u n g ) « . »Čovek u tome
2 6

stanju nije ništa d r u g o n e g o jedinstvo količina, i s p u ­

n j e n m o m e n a t v r e m e n a — ili, š t a v i š e , o n t o n i j e , j e r
njegova ličnost je sve dotle poništena dokle n j i m e

2« L o c . c i t . p. 5 6 .

105
vlada osećaj, i dokle ga v r e m e v u č e sa sobom dalje.« 2 7

»Čoveka koji teži naviše taj n a g o n neraskidljivim v e ­

zama vezuje za čulni svet, i apstrakciju s n j e n a n a j ­
slobodnijega putovanja u beskrajno vraća u granice
sadašnjosti.«
Sasvim je karakteristično za psihologiju Šilerovu
što o n i s p o l j a v a n j e t o g a n a g o n a s h v a t a k a o » o s e ć a j « ,
a n e m o ž d a k a o a k t i v n o č u l n o žuđenje. T o p o k a z u j e
d a č u l n o s t z a n j e g a i m a k a r a k t e r reaktivnoga, a f i c i -
r a n o g s t a n j a , što j e k a r a k t e r i s t i č n o z a i n t r o v e r t a .
Ekstravertan č o v e k izvesno bi n a j p r e istakao k a r a k ­
t e r žuđenja. K a r a k t e r i s t i č n o j e , z a t i m , š t o j e t a j n a ­
gon onaj koji zahteva promenu. Ideja hoće nepro-
m e n l j i v o s t i večnost. Ko stoji p o d p r i m a t o m ideje teži
z a p o s t o j a n o š ć u , i o t u d a s v e š t o teži z a p r o m e n o m
m o r a ležati na strani k o j a je t o m e suprotna. U Š i l e ­
r o v u s l u č a j u , n a s t r a n i o s e ć a n j a i o s e ć a j a (oset, o p a ­
ž a j ) , k o j i se, p r e m a p r a v i l u , z b o g s v o g a n e r a z v i j e ­
n o g a stanja nisu stapali j e d n o s d r u g i m . Šiler i n i j e
p r a v i o d o v o l j n u r a z l i k u i z m e đ u osećanja i osećaja,
što d o k a z u j e o v a j stav: » O s e ć a n j e m o ž e s a m o kazati,
to je istinito za o v a j subjekat i u o v o m e m o m e n t u ,
i m o ž e doći drugi momenat, drugi subjekat koji će
i z j a v u sadašnjega osećaja p o v u ć i « (Loc. cit. p. 59).
O v o mesto jasno pokazuje da se u Šilera osećaj
(oset) i o s e ć a n j e ( č u v s t v o ) ( E m p f i n d u n g u n d G e f u h l )
slivaju i u jezičkoj upotrebi. Sadržaj o v o g a stava
pokazuje nedovoljno procenjivanje i diferenciranje
osećanja od osećaja (opažaja). Diferencirano osećanje
m o ž e p o s t a v l j a t i i opšte važljivosti, a ne s a m o k a z u i -
s t i č k e . A l i i s t i n a da je opažaj osećanja i n t r o v e r t n o g a
mislenoga tipa z b o g svoga pasivnoga i reaktivnoga
karaktera samo kazuističan, zato što se iznad p o j e ­
dinoga slučaja, k o j i m je on jedino podstaknut, n i ­
kad ne m o ž e uzdići do apstraktnog upoređivanja svih
slučajeva, jer se za taj posao u introvertnoga m i s l e -
n o g t i p a n e stara f u n k c i j a o s e ć a n j a , n e g o f u n k c i j a
mišljenja. A l i o b r n u t o stoji stvar k o d introvertnoga
o s e ć a j n o g tipa, g d e osećanje postiže apstraktni i opšti

« L o c . cit. p. 57.

106
karakter i otuda m o ž e postavljati i opšte i trajne
vrednosti.
Iz Silerova opisa proizlazi dalje da je opažaj o s e -
ćanja (čime ja označavam baš karakteristično m e š a -
n j e o s e ć a n j a i o s e ć a j a u i n t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa)
o n a f u n k c i j a o k o j o j se Ja i z r a ž a v a da n i j e s n j o m e
istovetno. On ima karakter opiranja, stranoga, k o j e
»poništava« ličnost, odvlači je sa s o b o m , stavlja č o ­
veka izvan njega samoga, otuđuje ga od njega s a m o ­
g a . O t u d a ga Š i l e r u p o r e đ u j e i s afektom, k o j i č o v e ­
ka dovodi dotle da dolazi »izvan sebe«. 2 8
Kad čovek
zatim p o n o v o postaje smotren, o n d a se to z o v e »isto
t a k o p r a v i l n o ići u s e , t j . v r a ć a t i se u s v o j e Ja,
2 9

uspostavljati svoju ličnost«. Iz toga razumljivo proiz­

lazi d a s e z a Š i l e r a o p a ž a j o s e ć a n j a z a p r a v o n e p o ­
j a v l j u j e k a o n e š t o što p r i p a d a l i c u , n e g o k a o v i š e ili
manje neprijatna popratna okolnost, k o j o j se p o n e ­
kad »pobedonosno protivstavlja čvrsta volja«. Ali
ekstravertnom se čini kao da baš ta strana sačinjava
n j e g o v u p r a v u s u š t i n u , i k a o d a j e o n s t v a r n o p r i sebi
b a š o n d a k a d j e o d o b j e k t a a f i c i r a n , što zaista m o ­
žemo razumeti ako u z m e m o u obzir da je za njega
veza sa o b j e k t o m diferencirana superiorna funkcija,
k o j o j se apstraktno m i š l j e n j e i osećanje isto tako
protivi kao što je to za introvertnoga n e m i n o v n o .
Predrasuda čulnosti pogađa koliko mišljenje ekstra-
vertnoga osećajnog tipa toliko i osećanje introvert­
n o g a m i s l e n o g tipa. Z a o b a t o znači k r a j n j e » o g r a n i ­
č e n j e « na m a t e r i j a l n o i k a z u i s t i č k o . I d o ž i v l j a v a n j e
na objektu poznaje »najslobodnije putovanje u b e s ­
k r a j n o « , a ne s a m o apstrakcija k a o u Šilera.
Z b o g toga isključivanja čulnosti od p o j m a i o b i ­
ma lica m o ž e Šiler da dođe do tvrđenja da je ličnost
»apsolutno i nedeljivo jedinstvo«, »koje nikada ne
m o ž e biti u protivrečnosti sa samim s o b o m « . O v o j e ­
dinstvo je deziderat intelekta, koji bi svoj subjekat
hteo da održi u n a j i d e a m i j e m integritetu, i zato k a o
superiornu funkciju isključuje funkciju čulnosti, k o j a
se n j e m u čini inferiorna. Rezultat je osakaćivanje
2 8
T j . »ekstravertno«.
2 9
T j . »introvertno«.

107
ljudskoga bića, k o j e je baš bilo motiv i ishodna tačka
Šilerova ispitivanja.
K a k o osećanje za Šilera ima kvalitet opažanja
osećanja i stoga je samo kazuističko, prirodno je da
najviše c e n j e n j e , istinita v r e d n o s t večnosti, p r i p a d a
uobličavalačkoj misli, t a k o z v a n o m » u o b l i č a v a l a č k o m
nagonu«, kako ga Šiler z o v e : »Ali ako misao jedared
3 0

i s k a ž e : to je, onda ona odlučuje zasvagda i večno, i

v a ž l j i v o s t n j e n a i s k a z a z a j e m č e n a j e s a m o m lično­
šću, k o j a prkosi svakoj promeni.« Međutim,
31
čovek
s e m o r a p i t a t i : d a l i j e zaista s a m o p o s t o j a n o s t s m i s a o
i v r e d n o s t l i č n o s t i ? N i j e li to i p r o m e n a i p o s t a j an j e ,
razvitak, koji m o ž d a predstavlja čak još više v r e d ­
n o s t i n e g o l i čisti » p r k o s « p r o t i v p r o m e n e ? 3 2

» G d e , dakle, uobličavalački n a g o n održava vlast,

i u n a m a d e l a čisti o b j e k a t , t u j e n a j v i š e p r o š i r e n j e
bića, tu iščezavaju sve ograde, tu se č o v e k iz jednog
količinskog jedinstva, na koje ga je ograničio oskudni
smisao, izdigao do jedinstva ideja, k o j e p o d s o b o m
obuhvata celo carstvo pojava. Mi nismo više jedin­
ke, n e g o vrsta; sud svih d u h o v a izrečen je našim s u ­
d o m , izbor svih srca reprezentovan je našim delom.«
N e s u m n j i v o j e d a m i s a o i n t r o v e r t n o g a teži t o m e
H i p e r i o n u , s a m o j e šteta š t o j e j e d i n s t v o i d e j a i d e a l
b r o j n o ograničene ljudske klase. M i š l j e n j e je samo
funkcija koja, ako je potpuno razvijena i pokorava
se samo s v o m sopstvenom zakonu, prirodno zahteva
pravo na opštu važljivost. Zato se mišljenjem može
da obuhvati samo jedan deo sveta, drugi s a m o o s e -
ć a n j e m , treći samo o s e t o m itd. Z a t o i ima različnih
psihičkih funkcija, jer se psihički sistem m o ž e ipak
biološki shvatiti samo kao sistem prilagođivanja, i
otuda po svoj prilici očiju i m a samo zato što ima
svetlosti. Stoga m i š l j e n j e i m a u svima okolnostima
s a m o z n a č a j t r e ć i n e ili č e t v r t i n e , i a k o o n o v a ž i s a m o
u s v o j o j s o p s t v e n o j s f e r i , k a o što g l e d a n j e i m a i s k l j u ­
č i v o v a ž i j i v u f u n k c i j u za p r i m a n j e treptaja svetlosti,

8« » U o b l i č a v a l a č k i n a g o n « s l a ž e s e u Silera s » m i s l e n o m
s n a g o m « . Cf. l o c . cit. p. 6 8 .
si L o c . cit. p. 59.
8 2
U d a l j e m t o k u Siler s a m k r i t i k u j e t u t a č k u .

108
slušanje za primanje treptaja zvuka. Ko zato j e d i n ­
stvo ideja stavlja na najviše mesto, i opažaj osećanja
oseća kao suprotnost p r e m a s v o j o j ličnosti, taj se
može uporediti sa č o v e k o m koji, doduše, ima dobre
o č i , ali j e p o r e d n j i h p o t p u n o g l u v i a n e s t e t i č a n .
» M i n i s m o više jedinke, nego vrsta«; izvesno, ako
se i d e n t i f i k u j e m o s m i š l j e n j e m , u o p š t e s a m o s jed­
nom f u n k c i j o m , o n d a s m o m i k o l e k t i v n a o p š t e v a ž l j i -
v a b i ć a , ali p o t p u n o o t u đ e n a o d s e b e s a m i h . O s i m t e
č e t v r t i n e p s i h e , o s t a l e tri č e t v r t i n e j e s u u t a m i , u
p o t i s n u t o s t i i u s m a n j e n o j v r e d n o s t i . » E s t - c e la n a ­
t u r e q u i p o r t e ainsi l e s h o m m e s s i l o i n d ' e u x - m e -
m e s ? « m o g l i b i s m o o v d e da p i t a m o s Rusoom — ali
ne na p r v o m mestu priroda, v e ć naša sopstvena psi­
hologija, koja na varvarski način precenjuje jednu
funkciju i daje se od nje otrgnuti. Taj napad ( i m p e -
tus) j e , r a z u m e se, d e o p r i r o d e , n a i m e o n a n e u k r o ­
ćena nagonska energija od k o j e diferencirani tip
preza ako se ona »slučajno« jedared ne manifestu je
u idealnoj funkciji, g d e se slavi i ceni k a o božanski
entuzijazam, nego u nekoj inferiornoj funkciji, kao
što S i l e r r a z g o v e t n o k a ž e : » A l i t v o j a j e d i n k a i t v o j a
s a d a š n j a p o t r e b a povući će sa sobom promenu, i ono
za čim sada vatreno žudiš učinićeš predmetom svoga
preziranja.«
A l i da li se neukroćeno, b e z m e r n o i disproporcio-
n i s a n o p o k a z u j e u č u l n o s t i — in a b j e c t i s s i m o l o c o —
ili u n a j v i š e r a z v i j e n o j f u n k c i j i k a o n j e n o p r e c e n j i -
v a n j e ili d e i f i k a c i j a , t o j e , u z e v š i u o s n o v i , i s t o , n a i m e
varvarstvo. T o se, r a z u m e se, n e m o ž e u v i d e t i d o k l e
g o d j e č o v e k j o š h i p n o t i s a n predmetom d e l a n j a i p r i
t o m e p r e v i đ a kako s e t o d e l a n j e v r š i .
Biti istovetan s j e d n o m diferenciranom funkci­
j o m z n a č i b i t i k o l e k t i v a n , s v a k a k o n e v i š e kolektivno
istovetan, k a o p r i m i t i v a n č o v e k , n e g o kolektivno pri­
lagođen, u k o l i k o j e » s u d s v i h d u h o v a i s k a z a n n a š i m
sudom«, jer mi tada mislimo i g o v o r i m o tačno onako
k a k v o je opšte očekivanje u onih čije je mišljenje u
istoj meri diferencirano i prilagođeno. I »izbor svih
srca predstavljen je našim d e l o m « , ukoliko mislimo
i d e l a m o baš o n a k o k a k o svi žele da se misli i dela.

109
A s v i m i s l e i ž e l e da je n a j b o l j e i n a j v i š e d o s t o j n o
t e ž n j e t o a k o se, k o l i k o j e g o d m o g u ć n o , d o s p e v a d o
identiteta s j e d n o m diferenciranom f u n k c i j o m , j e r to
d o n o s i n a j o č e v i d n i j e s o c i j a l n e k o r i s t i , ali n i ž i m o s o ­
binama ljudske prirode, koje ponekad sačinjavaju
velik d e o individualnosti, n a j v e ć e štete. » C i m se«,
kaže Šiler, »ustvrdi prvobitan, dakle nužan a n t a g o ­
nizam oba nagona, onda, dakako, n e m a nikakva
drugoga sredstva da se održi jedinstvo u č o v e k u nego
da se č u l n i n a g o n neuslovljeno podvrgne u m n o m . Iz
t o g a m o ž e nastati s a m o j e d n o o b l i č n o s t , ali n i k a k v a
harmonija, i čovek ostaje i dalje v e č n o p o d e l j e n . « 3 8

»Pošto za čoveka predstavlja teškoću da pored sve

pokretljivosti osećanja ostane veran s v o j i m osnovnim
s t a v o v i m a , on se l a ć a p o d e s n i j e g a s r e d s t v a da otupi ji-
vanjem osećanja obezbedi karakter; jer, svakako,
beskrajno je lakše očuvati spokojstvo p r e d r a z o r u ­
žanim protivnikom negoli savlađivati hrabra i jaka
neprijatelja. U toj operaciji i sastoji se n a j v e ć i m d e ­
l o m o n o što se z o v e u o b l i č a v a n j e čoveka, i to u n a j ­
b o l j e m smislu reči, g d e to znači obdelavanje u n u t r a ­
šnjega, a ne samo spoljašnjega čoveka. Tako uobli­
čen čovek biće, dakako, sačuvan od toga da bude g r u ­
b a p r i r o d a i d a s e k a o t a k a v p o k a z u j e ; ali o n ć e , u
isti m a h , o s n o v n i m s t a v o v i m a b i t i z a š t i ć e n o d s v i h
osećaja prirode, i čoveštvo spol ja m o ć i će da mu se
isto tako m a l o približava k a o i č o v e š t v o i z n u t r a . « 34

I Šileru je poznato da o b e funkcije, mišljenje i

a f i c i r a n o s t ( o s e ć a j o s e ć a n j a ) , m o g u jedna drugoj da
podmeću (što s e d e š a v a b a š o n d a , k a o što s m o v i d e l i ,
kad se jednoj funkciji da prvenstvo). » O n može in­
tenzitet, k o j i iziskuje t v o r n u snagu, da stavi na t r p n u
(aficiranost), da n a g o n o m za g r a d i v o pretekne n a g o n
za oblik, i da od m o ć i koja prima napravi onu koja
o d r e đ u j e . Ekstenzitet, k o j i p r i p a d a t r p n o j s n a z i , m o ž e
d a dodeli t v o r n o j ( p o z i t i v n o m m i š l j e n j u ) , d a n a g o ­
n o m za oblik pretekne nagon za gradivo, i da moći
koja prima podmetne onu koja određuje. U prvom

ss L o c . cit. p . 6 1 s.
3* L o c . c i t . p . 6 7 .

110
slučaju on nikada neće biti on sam, u d r u g o m slu­
čaju nikada n e ć e biti nešto d r u g o . « 8 6

U o v o m v e o m a značajnom pasusu sadržano je

m n o g o od onoga o č e m u smo v e ć raspravljali. A k o
snaga pozitivnoga mišljenja pritiče opažaju osećanja,
š t o b i z n a č i l o i s t o š t o i o b r t a n j e i n t r o v e r t n o g a tipa,
onda kvaliteti nediferenciranih, arhaičnih opažaj a
osećanja d o b i v a j u vlast, t j . jedinka t i m e pada u k r a j ­
n j u vezanost, u identitet s o p a ž e n i m o b j e k t o m . O v o
stanje odgovara takozvanoj inferiornoj ekstraversiji,
tj. ekstraversiji koja čoveka tako reći potpuno otki­
da od n j e g o v a Ja i r a z r e š a v a u a r h a i č n e k o l e k t i v n e
veze i identitete. On tada nije više » o n sam«, nego
čista vezanost, istovetan sa s v o j i m o b j e k t o m , i stoga
je bez stanovišta. Protiv toga stanja introvertni č o ­
v e k i n s t i n k t i v n o o s e ć a n a j v e ć i o t p o r , ali t o g a n e
ometa da u njega češće nesvesno zapadne. To stanje
n i p o d k o j i m o k o l n o s t i m a n e srne s e z a m e n i t i e k s t r a -
v e r s i j o m ekstravertna tipa, iako j e introvertni u v e k
sklon da izvrši tu z a m e n u i da p r e m a toj ekstraver­
siji p o k a ž e isto p r e z i r a n j e k o j e je on, u o s n o v i uzev,
svagda imao za svoju sopstvenu ekstravertnu vezu. 8 6

Obrnuto, drugi slučaj znači čisto predstavljanje i n ­

t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa, k o j i sebe o d s e c a n j e m
inferiornih opažanja osećanja osuđuje na steril­
nost, t j . odlazi u o n o stanje u k o m e » m u se č o v e ­
štvo spol ja m o ž e isto tako m a l o približavati k a o i
čoveštvo iznutra«.
I o v d e je očevidno da Šiler svagda piše samo sa
stanovišta introvertnoga čoveka. Jer ekstravertni,
k o j i s v o j e Ja n e m a u m i š l j e n j u , n e g o u osećaj n o j
vezi s o b j e k t o m , nalazi sebe baš na objektu, dok se
introvertni na n j e m u gubi. A l i ekstravertni, kad je
introvertan, dolazi do svoje inferiorne vezanosti sa
kolektivnim mislima, do identiteta sa kolektivnim
m i š l j e n j e m arhaične, konkretistične vrste, što bi se
m o g l o o z n a č i t i k a o osetno predstavljanje. U o v o j i n -

S5 L o c . c i t . p . 6 4 s.
8« Radi otklanjanja nesporazuma hoću ovde da napo­
menem da se to preziranje ne odnosi na objekat, bar u p r a ­
vilu ne, nego samo na vezu sa njim.

111
feriornoj funkciji on se g u b i isto o n a k o kao i n t r o ­
vertni u svojoj ekstraversiji. Otuda ekstravertni o s e -
ć a istu n e n a k l o n o s t i l i s t r a h ili t i h o p r e z i r a n j e z a
introversiju k o j u i introvertni oseća za ekstraversiju.
Šiler suprotnost i z m e đ u o b a mehanizma — u
n j e g o v u s l u č a j u , d a k l e , i z m e đ u o s e t a i m i š l j e n j a ili,
k a o što on t a k o đ e kaže, i z m e đ u » m a t e r i j e i f o r m e « ili
»trpljenja i delatnosti« (aficiranosti aktivnoga m i š l j e ­
n j a ) — o s e ć a k a o nepremostivu. » R a s t o j a n j e i z m e ­
3 7

đu oseta i mišljenja« je » b e s k r a j n o « , i ne m o ž e se
»baš ničim posredovati između njih«. Oba »stanja
stoje u suprotnosti j e d n o p r e m a d r u g o m i nikada ne
mogu da postanu jedno«. 3 8
Ali oba nagona hoće da
postoje, i kao »energije«, kako to Šiler zamišlja na
moderan način, 3 9
hoće i potrebuju »stanje ispregnu-
tosti« ( » A b s p a n n u n g « ) . » S t o se tiče n a g o n a za g r a d i ­
vo, kao i nagona za oblik, njihovi su zahtevi vrlo
o z b i l j n i , j e r s e j e d a n u s a z n a v a n j u v e z u j e z a stvar­
nost, a d r u g i za nužnost stvari.«*" A l i , i s p r e g n u t o s t
č u l n o g a n a g o n a n e srne n i n a k o j i n a č i n d a b u d e d e -
l o v a n j e f i z i č k e n e m o ć i ili o t u p e l o s t i o s e t a , k o j a s v u -
gde zaslužuje samo preziranje; ona m o r a da bude
radnja slobode, delatnost ličnosti, k o j a s v o j i m m o ­
ralnim intenzitetom umerava onaj čulni«. 4 1
»Samo u
k o r i s t d u h a srne č u l o i z g u b i t i . « P r e m a t o m e m o r a s e
zaključiti da duh s m e izgubiti s a m o u korist čula. Š i ­
l e r t o , d o d u š e , n e k a ž e d i r e k t n o , ali t a k o m i s l i , s u d e ć i
po smislu, kad kaže: »Ona ispregnutost nagona za o b ­
lik s m e isto tako m a l o d a b u d e d e l o v a n j e d u h o v n e n e ­
m o ć i ili s l a b o s t i m i s l e n i h ili v o l j n i h s n a g a ; t i m e b i
ljudska priroda bila unižena. Obilje oseta mora da
b u d e n j e n slavni izvor; baš čulnost m o r a p o b e đ i v a č -
k o m snagom da potvrđuje svoju oblast i da se opire
nasilju, k o j e bi j o j duh rado učinio t i m e što se p r e ­
daje delanju pre nje.«

U suprotnosti p r e m a
3 7
gorenavedenom reaktivnom mi­
šljenju.
sa L o c c i t . p . 9 0 s.
*» L o c . c i t . p . 6 8 .
» L o c . c i t . p . 7 6 s.
4

« L o c . c i t . p . 6 8 s.

112
 U tim recima izraženo je priznanje da »čulnost«
i m a j e d n a k o o p r a v d a n j e kao i duhovnost. Šiler, d a ­
kle, priznaje osetu p r a v o na sopstvenu egzistenciju.
A l i u isti m a h v i d i m o u o v o m s t a v u n a g o v e š t e n u j o š
jednu, dublju misao, naime ideju o »uzajamnom d e -
l o v a n j u « o b a n a g o n a , o z a j e d n i c i i n t e r e s a ili simbiozi,
k a o što b i s m o m o d e r n i j e r e k l i , p r i č e m u b i p r o d u k a t
opadanja j e d n e delatnosti bio zemljište za ishranu
druge. Šiler kaže da se »uzajamno delovanje oba n a ­
g o n a s a s t o j i u t o m e š t o d e l a t n o s t j e d n o g a u isti m a h
osniva i ograničava d e l a t n o s t d r u g o g a « , i da » s v a k i
pojedini za se dolazi do svoje najviše manifestacije
baš time što drugi dela«. Otuda, p r e m a toj misli, n j i ­
h o v a suprotnost ne bi se nikako smela shvatiti k a o
n e š t o što t r e b a resiti, n e g o , n a p r o t i v , k a o n e š t o što
j e k o r i s n o i što u n a p r e đ u j e ž i v o t , što b i t r e b a l o s a m o
održavati i potpomagati. Ovaj zahtev uperen je prav­
ce protiv pretezanja jedne diferencirane i socijalno
dragocene funkcije, jer ona u p r v o j liniji pritešnjava
i isisava i n f e r i o r n e f u n k c i j e . To bi značilo ropski r e ­
volt protiv h e r o j s k o g a ideala, koji nas p r i m o r a v a da
za jedno ž r t v u j e m o s v e drugo. K a d se s t i m p r i n c i p o m
— k o j i j e , k a o što j e p o z n a t o , u n a r o č i t o v i s o k o j m e r i
izgrađen hrišćanstvom u p r v o m r e d u radi o d u h o v l j a -
vanja čoveka, a koji je zatim davao najefektivniju
p o m o ć za n j e g o v o materijalisanje — j e d a r e d raskrsti,
o n d a se p r i r o d n o oslobađaju inferiorne funkcije, i, s
p r a v o m ili b e z p r a v a , z a h t e v a j u j e d n a k o p r i z n a n j e
kao i diferencirana funkcija. Time će se otvoreno p o ­
kazati p o t p u n a suprotnost i z m e đ u čulnosti i d u h o v ­
n o s t i , ili i z m e đ u o p a ž a j a o s e ć a n j a ili m i š l j e n j a , u i n ­
t r o v e r t n o g a m i s l e n o g a tipa. P o t p u n a suprotnost, k a o
što i Š i l e r k a ž e , u z r o k u j e u z a j a m n o o g r a n i č a v a n j e , što
p s i h o l o š k i z n a č i i s t o što i a b o l i c i j u p r i n c i p a m o ć i , t j .
odricanje od opšte važljivosti na osnovu diferencira­
ne, i opšte prilagođene, kolektivne funkcije. Iz toga
n e s m e t a n o p r o i z l a z i individualizam, t j . n u ž n o s t p r i ­
znanja individualnosti, priznanje čoveka ovakva k a ­
k a v jeste. A l i č u j m o k a k o Š i l e r p o k u š a v a d a s e p r i ­
bliži p r o b l e m u ! » O v a j uzajamni odnos oba nagona
jeste, doduše, zadatak uma, koji č o v e k m o ž e sasvim

8 Jung, Odabrana dela, V

113
d a resi s a m o u p o t p u n o s t i s v o g a p o s t o j a n j a . T o j e u
p r a v o m smislu reči ideja o n j e g o v u čoveštvu, dakle
jedno beskrajno, k o m e se on u toku vremena može
s v e v i š e p r i b l i ž a v a t i , ali g a n i k a d a n e m o ž e d o s t i ć i . «
42

Šteta je što je Siler k a o tip o d r e đ e n ; k a d to ne bi bio,

nikada m u n e b i m o g l o pasti n a p a m e t d a z a j e d n i č k o
delovanje oba nagona posmatra kao »zadatak uma«,
jer suprotnosti se ne m o g u racionalno ujediniti —
tertium n o n datur — zato se baš i z o v u suprotnosti.
Osim ako Siler p o d u m o m ne razumeva nešto drugo
negoli ratio, n a i m e n e k u višu, g o t o v o mističku m o ć .
Suprotnosti se m o g u samo praktički ujediniti kao
k o m p r o m i s ili iracionalno, j e r i z m e đ u n j i h n a s t a j e
j e d n o novum, k o j e s e r a z l i k u j e i o d j e d n e i o d d r u g e ,
a i p a k j e s p o s o b n o d a n a isti n a č i n p r i m i n j i h o v e
energije k a o izraz i j e d n e i druge, a ne j e d n e od njih.
Nešto t a k v o ne m o ž e se izmisliti, n e g o se s a m o ž i v o ­
t o m m o ž e stvoriti. N a o v u poslednju m o g u ć n o s t m i ­
sli u s t v a r i i S i l e r , k a o što v i d i m o u s l e d e ć i m r e č e n i ­
c a m a : » A l i d a i m a s l u č a j e v a g d e b i o n ( č o v e k ) u isti
m a h s t e k a o t o d v o s t r u k o i s k u s t v o , g d e b i u isti m a h
postao svestan s v o j e slobode i osetio s v o j e postojanje,
g d e b i s e u isti m a h o s e ć a o k a o m a t e r i j a i n a u č i o p o ­
znavati sebe kao duh, on bi u t i m slučajevima, i baš
samo u njima, imao potpun pogled na svoje čoveštvo,
i p r e d m e t k o j i bi mu pribavio taj p o g l e d služio bi mu
k a o s i m b o l n j e g o v o g izvršenog o d r e đ e n j a « (Loc. cit.
p. 70).
K a d b i č o v e k , d a k l e , m o g a o d a u isti m a h ž i v i i
j e d n u i d r u g u s n a g u ili i j e d a n i d r u g i n a g o n , t j . d a
misleći oseća i da osećaj ući misli, o n d a bi u n j e m u iz
o n o g a š t o d o ž i v l j u j e (to S i l e r z o v e p r e d m e t o m ) n a ­
s t a o simbol, k o j i b i i z r a ž a v a o n j e g o v o p o s t i g n u t o o d ­
ređenje, tj. njegov put na k o m e se ujedinjuju Da i
Ne. P r e n e g o što pobliže p r e đ e m o na psihologiju te
misli, h o ć e m o da se u v e r i m o k a k o Siler shvata s u ­
štinu i postanak simbola. » P r e d m e t čulnoga nagona
— z o v e s e život u n a j š i r e m z n a č e n j u ; p o j a m k o j i z n a ­
či celo materijalno biće, i svu neposrednu sadašnjost
u č u l i m a . P r e d m e t n a g o n a u o b l i č a v a n j a — z o v e se lik

« L o c . cit. p. 69.

114
— p o j a m k o j i o b u h v a t a sve f o r m a l n e osobine stvari
i sve veze njihove prema snagama mišljenja.« P r e d ­ 4 3

m e t f u n k c i j e k o j a p o s r e d u j e z o v e s e , p o S i l e r u , »živi
lik«, a to bi b a š b i o s i m b o l u k o m e se s u p r o t n o s t i
u j e d i n j u j u , » p o j a m k o j i služi z a o z n a k u s v i m a e s t e -
tičkim osobinama p o j a v a i j e d n o m rečju, o n o m e što
se u najširem značenju zove lepotom«. 4 4
Ali simbol
pretpostavlja i f u n k c i j u k o j a s i m b o l e stvara, još j e d ­
nu, koja razumeva simbol. Jer ova poslednja nije
uključena u stvaranje simbola, naprotiv, ona je za­
sebna funkcija, k o j u b i s m o mogli označiti kao mišlje­
n j e u s i m b o l i m a ili s i m b o l i č k o r a z u m e v a n j e . N a i m e ,
suština s i m b o l a se sastoji u t o m e što on prikazuje
j e d n o stanje stvari k o j e po sebi nije u celini r a z u m ­
ljivo, i što samo intuitivno nagoveštava n j e g o v m o g u ­
ćan smisao. Stvaranje simbola nije racionalan proces;
j e r takav p r o c e s nikada ne bi m o g a o stvoriti sliku
k o j a prikazuje u osnovi neshvatljivu sadržinu. R a ­
zumevanje simbola zahteva izvesnu intuiciju, koja
približno uočava smisao tog stvorenog simbola i u n o ­
si ga u s v e s t .
O v u f u n k c i j u z o v e S i l e r t r e ć i m n a g o n o m , na­
gonom za igru, k o j i n i j e d n o j od o b e j u s u p r o t n i h
f u n k c i j a n i j e s l i č a n , ali i p a k s t o j i i z m e đ u n j i h i
vodi računa o njima, pod pretpostavkom, naime
(što Š i l e r n e p r i m e ć u j e ) , d a b i o s e ć a n j e i m i š l j e ­
n j e b i l i o n d a zbiljske f u n k c i j e . A l i i m a i h n e m a l o
k o d kojih ni osećanje ni mišljenje nisu sasvim z b i l j ­
ski, i o n d a bi tu m e s t o igre m o r a l a u sredini da stoji
zbilja. Iako Šiler na d r u g o m mestu poriče egzisten­
c i j u t r e ć e g p o s r e d n i č k o g o s n o v n o g n a g o n a ( p . 61),
ipak ć e m o prihvatiti da je, doduše, n j e g o v zaključak
m a l o o s k u d a n , ali n j e g o v a i n t u i c i j a u t o l i k o p r a v i l n i j a .
J e r s t v a r n o s t o j i n e š t o i z m e đ u s u p r o t n o s t i , ali j e o n o
u čisto diferenciranoga tipa postalo nevidljivo. U i n ­
trovertnoga o n o leži u o n o m što ja z o v e m opažaj o s e ­
ćanja. Z b o g relativnoga potiskivanja inferiorna f u n k ­
c i j a je s a m o j e d n i m d e l o m v e z a n a uza svest, a d r u g i m
d e l o m se drži nesvesnoga. Diferencirana funkcija je,

« L o c cit. p. 73.
4 4
L o c . cit. p . 7 4 .

8 -
115
koliko god je mogućno, prilagođena spoljašnjem rea­
litetu, ona je doista zapravo funkcija stvarnosti, i
stoga je u n j o j fantastični elemenat u n a j v e ć o j m o ­
g u ć n o j meri isključen. On se zato asocirao s inferi­
o r n i m funkcijama, k o j e se u g u š u j u na sličan način.
Otuda osećanje introvertnoga, koje je obično senti­
mentalno, ima veoma jaku primesu nesvesne fanta­
zije. Treći elemenat, u k o m e se suprotnosti sastaju,
jeste s j e d n e strane stvaralačka, a s druge strane r e -
c e p t i v n a delatnost fantazije. O v a f u n k c i j a j e o n o š t o
Šiler obeležava kao nagon za igru, čime on više misli
n e g o što s t v a r n o k a ž e . O n k l i č e : » J e r , d a n a j z a d t o
v e ć jedared izreknemo, č o v e k se igra samo onde gde
je on u p u n o m značenju reči čovek, i on je sasvim
čovek samo onde gde se igra.« Predmet nagona za
4 5

igru je za njega lepota. » Č o v e k treba lepotom samo

da se igra, i on treba samo l e p o t o m da se igra.«
S i l e r j e z a p r a v o b i o s v e s t a n šta b i t o m o g l o z n a ­
čiti d a s e » n a g o n z a i g r u « d o n e k l e s t a v i n a n a j v i š e
m e s t o . K a o što s m o v e ć v i d e l i , p o n i š t e n j e p o t i s k i v a n j a
izaziva odskakanje suprotnosti j e d n e za d r u g o m i i z ­
jednači van je, k o j e se nužno završava obaranjem d o ­
tadašnjih najviših vrednosti. To je katastrofa kulture,
k a o što j e m i d a n a s j o š r a z u m e v a m o , a k o s e v a r v a r -
ska strana E v r o p l j a n i n o v a prijavi za reč, j e r ko j a m č i
za to da će takav č o v e k , kad se p o č n e igrati, postaviti
sebi za cilj baš estetičko raspoloženje i uživanje prave
lepote? To bi bila anticipacija sasvim nepravično n e ­
opravdane vrste. Staviše, iz nužnoga uniženja k u l t u r ­
noga napora treba očekivati sasvim nešto drugo. Šiler
zato s p r a v o m kaže: »Estetički n a g o n za i g r o m j e d v a
će se još moći da upozna u svojim p r v i m pokušajima,
jer tu neprestano posreduje čulni nagon s v o j o m t v r -
doglavošću i svojom divljom požudom. Otuda vidimo
da grubi ukus n a j p r e dohvata o n o što je n o v o i i z n e ­
nadno, šareno, pustolovno i bizarno, žestoko i divljač-
no, i da ni od čega toliko ne beži koliko od bezazle-
nosti i spokojstva.« * Iz toga se m o r a zaključiti da je
4

Šiler bio svestan opasnosti toga preobražaja. Ta o k o l ­

iš L o c . c i t . p . 7 9 .
« L o c . cit. p. 156.

116
nost objašnjava i to što se on sam ne m o ž e zadovoljiti
n a đ e n i m r e š e n j e m , n e g o o s e ć a j a k u p o t r e b u d a Čo­
veku dade pouzdaniji fundamenat za njegovo č o v e -
š t v o n e g o l i što t o m o ž e b i t i n e s i g u r n a o s n o v a e s t e -
t i č k o - i g r a ć e g stava. To m o r a i da b u d e tako. Jer s u ­
p r o t n o s t i z m e đ u o b e j u f u n k c i j a ili f u n k c i o n i h g r u p a
jeste u tolikoj m e r i velika i ozbiljna da bi igra j e d v a
bila d o v o l j n a da nadmaši sve teškoće i svu ozbiljnost
toga sukoba. Similia similibus curantur — potrebno
je nešto treće, k o j e se ozbiljnošću bar izjednačuje sa
d r u g i m d v e m a funkcijama. K o d igraćeg stava m o r a
da otpadne svaka ozbiljnost, i time je stvorena m o ­
gućnost za apsolutnu odredijivost. N a g o n u se sviđa da
ga p r i m a m l j u j e čas oset čas mišljenje, i da se j e d a r e d
igra objektima, a drugi put mislima. Ali, u svakom
slučaju, on se n e ć e igrati s a m o l e p o t o m , j e r za to č o ­
v e k ne bi smeo više da b u d e varvarin, n e g o bi v e ć
m o r a o da b u d e estetički vaspitan, d o k je reč baš o
t o m e k a k o on m o ž e da iziđe iz v a r v a r s k o g a stanja.
Stoga se pre svega m o r a jedared utvrditi gde čovek
zapravo stoji u s v o m najunutrašnjijem biću. On je a
priori isto toliko oset k o l i k o i m i š l j e n j e , on je u s u ­
protnosti sa s a m i m s o b o m , a otuda na neki način
m o r a i da p o s r e d u j e i u s v o j o j n a j i n t i m n i j o j s u š t i n i
da bude biće koje, doduše, uzima učešća u oba n a g o ­
n a , ali s e m o ž e i o d j e d n o g i o d d r u g o g n a g o n a d a
razluči, tako da on n a g o n e m o ž e , doduše, pretrpljivati
i u d a t o m s l u č a j u i m s e p o k o r a v a t i , ili i h m o ž e p r i -
m e n j i v a t i , ali n a t a j n a č i n š t o s e o d n j i h r a z l u č u j e
k a o od prirodnih snaga, k o j i m a je on, doduše, p o d ­
v r g n u t , ali s k o j i m a s e n e o s e ć a i s t o v e t n i m . Š i l e r s e
o tome ovako izražava: » O v o stanovanje dvaju o s n o v ­
nih nagona u čoveku ne protivreči, uostalom, ni na
koji način apsolutnom jedinstvu duha, čim čovek sta­
ne sam duh razluči vati i od j e d n o g i od drugog n a ­
gona. Oba nagona egzistuju i dejstvuju, doduše, u
n j e m u , ali o n s a m n i j e n i m a t e r i j a n i f o r m a , n i č u l ­
n o s t n i u m « ( L o c . cit. p . 99).
Čini mi se da Šiler o v d e nagoveštava nešto v e o ­
ma v a ž n o , naime izdvojivost jedne individualne je­
zgre, k o j a , d o d u š e , m o ž e d a b u d e č a s s u b j e k a t č a s

117
o b j e k a t s u p r o t n i h f u n k c i j a , ali s v a g d a o s t a j e n e r a z ­
lučiva od njih. S a m o razlučivanje je intelektualan
isto tako kao i m o r a l a n sud. U j e d n o g a dešava se to
mišljenjem, u drugoga osećanjem. A k o razlučivanje
n e p o đ e z a r u k o m ili a k o s e u o p š t e n e i z v r š i , o n d a j e
neminovna posledica da se pojavljuje razrešavanje
j e d i n k e u suprotnosna d v o j s t v a t i m e što ona postaje
s njima istovetna. Dalja posledica je razdvajanje sa
s a m i m s o b o m , ili p r o i z v o l j n a o d l u k a z a o v u ili o n u
stranu p o d nasilnim potiskivanjem suprotne strane.
O v a j tok misli je v e o m a staro razmišljanje, k o j e je,
koliko ja znam, psihološki najinteresantnije f o r m u -
l i s a o Sinesije, h r i š ć a n s k i e p i s k o p iz P t o l e m a i d e i u č e ­
n i k H i p a t i j i n . U s v o j o j k n j i z i De somnUs on s p i r i -
47

tus-u phantasticus-u o d r e đ u j e praktički isto mesto u

psihologiji kao Siler nagonu za igru, a ja stvaralačkoj
f a n t a z i j i , s a m o s e o n m e s t o p s i h o l o š k i i z r a ž a v a meta­
fizički, ali t o z a n a š e s v r h e , k a o s t a r a j e z i č k a u p o ­
treba, ne dolazi u obzir. Sinesije kaže o n j e m u : » S p i -
ritus phantasticus inter aeterna et t e m p o r a l i a m e d i u s
est, q u o e t p l u r i m u m v i v i m u s . « S p i r i t u s p h a n t a s t i c u s
u j e d i n j u j e u s e b i s u p r o t n o s t i , i o t u d a silazi i u n a ­
gonsku prirodu sve do životinjskog, gde postaje i n ­
stinkt i podstrekač d e m o n s k i h p o ž u d a : »Vendicat
e n i m sibi spiritus hic aliquid v e l u t p r o p r i u m , t a n -
q u a m ex vicinis quibusdam ab extremis utrisque, et
q u a e t a m l o n g e disjuncta sunt, o c c u r u n t in una n a ­
tura. A t q u i essentiae phantasticae latitudinem natura
per multas r e r u m sortes extendit, descendit utique
usque ad animalia, quibus n o n adest ulterius intel-
l e c t u s . — A t q u e est a n i m a l i s i p s i u s r a t i o , m u l t a q u e
p e r p h a n t a s t i c a m h a n e e s s e n t i a m sapit a n i m a l e t c . —
Tota genera d a e m o n u m ex ejusmodi vita suam sorti-
u n t u r essentiam. lila e n i m ex toto suo esse imaginaria
s u n t , e t e x iis q u a e f i u n t i n t u s , i m a g i n a t a . «
D e m o n i psihološki nisu ništa d r u g o n e g o i n t e r f e ­
rencije nesvesnoga, tj. provale spontane prirode u
kontinuitet svesnoga toka od strane nesvesnih k o m ­
pleksa. K o m p l e k s i se m o g u uporediti sa demonima,

47 N a v o d i m po latinskom prevođu Marsilija Ficina od

g o d . 1497.

118
koji ćudljivo ometaju naše mišljenje i delanje, i o t u ­
d a j e stari i s r e d n j i v e k t e š k e n e u r o t i č k e s m e t n j e
s h v a t a o k a o o p s e d n u t o s t . A k o se, d a k l e , j e d i n k a k o n ­
sekventno stavlja na j e d n u stranu, onda se nesvesno
s t a v l j a n a d r u g u i b u n i se, š t o j e , p r i r o d n o , n a j v i š e
m o r a l o pasti u oči n o v o p l a t o n s k i m i hrišćanskim f i l o -
sofima, ukoliko su zastupali stanovište p o t p u n o g a
oduhovljavanja. Naročito je dragoceno ukazivanje na
imaginarnu p r i r o d u d e m o n a . K a o što sam g o r e i z l o ­
žio, baš je fantastični elemenat onaj k o j i je u n e s v e ­
s n o m a s o c i r a n s p o t i s n u t i m f u n k c i j a m a . T i m e što s e
jedinka (kao što kraće m o ž e m o reći mesto i n d i v i d u a l ­
na jezgra) ne razlučuje od suprotnosti, ona postaje s
njima istovetna i time iznutra rastrgana, t j . nastaje
m u č n a n e j e d i n s t v e n o s t . T o Sinesije i z r a ž a v a o v a k o :
» P r o i n d e spiritus hic animalis, q u e m beati spiritua-
l e m q u o q u e a n i m a m v o c a v e r u n t , fit d e u s e t d a e m o n
omniformis et idolum. In hoc etiam anima poenas
exhibet.«
U č e s t v o v a n j e m u o n o m što je nagonsko duh p o ­
staje » b o g « i »mnogoliki d e m o n « . Ova osobena misao
postaje odmah razumljiva ako se podsetimo da su
oset i m i š l j e n j e po sebi kolektivne funkcije, u k o j e
se j e d i n k a (duh u Šilera) n e r a z l i k o v a n j e m razrešila.
Ona, dakle, postaje time kolektivno biće, t j . B o g u
slična, j e r je B o g kolektivna predstava o svuda raši­
r e n o m b i ć u . » U o v o m s t a n j u « , k a ž e Sinesije, » d u š a
trpi m u k u . « Ali o s l o b o đ e n j e se stiče razlikovanjem,
t j . t i m e što s e d u h , a k o j e p o s t a o » h u m i d u s e t c r a s -
sus«, spusti u dubinu, t j . b u d e u m e š a n u o b j e k a t , a
suprotno tome, ako se m u k o m prečišćen »suv i vreo«
p o n o v o u s p n e g o r e , t i m što s e b a š s v o j i m v a t r e n i m
kvalitetom razlučuje od vlažnosti svoga p o d z e m n o g a
boravišta.
P r i r o d n o j e što s e p o s t a v l j a p i t a n j e k o j o m s e s n a ­
g o m nedeljivo, baš jedinka, može da brani od rastav-
ljivačkih nagona. Da se to može dogoditi putem na­
gona za igru, na to ni Šiler ne misli više na o v o m
mestu, jer tu mora da bude reč o nečemu ozbiljnom,
o v a ž n o j snazi, k o j a j e d i n k u m o ž e uspešno da o d v o j i
od suprotnosti. Jer na j e d n o j strani z o v e n a j v i š a

119
v r e d n o s t , n a j v i š i i d e a l , a n a d r u g o j strani m a m i n a j ­
jače zadovoljstvo. »Svaki od ova dva osnovna nago­
na«, kaže Siler, »teži, čim je došao do razvitka, po
s v o j o j p r i r o d i i n u ž n o d a s e z a d o v o l j i , ali b a š z a t o
što oba n u ž n o i što o b a ipak teže ka p r o t i v p o l o ž e n i m
objektima poništava se ovo dvostruko primoravanje,
i volja p o t v r đ u j e s v o j u p o t p u n u s l o b o d u i z m e đ u j e d ­
n o g i drugog. V o l j a je, dakle, ona k o j a se i p r e m a
j e d n o m i p r e m a d r u g o m n a g o n u p o n a š a k a o m o ć , ali
se nijedan od n j i h ne m o ž e sam po sebi, k a o m o ć ,
ponašati p r e m a drugom.« » N e m a u č o v e k u nikakve
d r u g e m o ć i d o n j e g o v e v o l j e , i s a m o o n o što č o v e k a
uništava, s m r t i s v a k o o t i m a n j e svesti, m o ž e uništiti
unutrašnju slobodu.« 4 8

Pravilno je da se suprotnosti logički poništavaju,

ali p r a k t i č k i s t v a r n e s t o j i t a k o , n e g o p r a k t i č k i n a g o n i
stoje aktivno jedan protiv drugoga i uzrokuju sukob
koji je isprva nerešljiv. V o l j a bi mogla, doduše, o d ­
l u č i t i , ali s a m o o n d a a k o a n t i c i p i r a m o o n o s t a n j e k o j e
se tek m o r a postići. M e đ u t i m , još n i j e rešen p r o b l e m
k a k o č o v e k izlazi i z v a r v a r s t v a , i j o š n i j e i s p o s t a v ­
l j e n o o n o s t a n j e k o j e b i j e d i n o m o g l o da, "jolji d a
onaj pravac koji vodi računa i o j e d n o m j o drugom
n a g o n u i s j e d i n j u j e i h . B a š je to z n a k -<Jarv*trskoga
stanja što je v o l j a jednostrano određena, j e d n o m
funkcijom, jer volja mora ipak imati jedan sadržaj,
j e d a n c i l j . A k a k o je taj cilj dat? N i k a k o d r u k č i j e
nego prethodnim psihičkim procesom, koji intelektu­
a l n i m ili o s e ć a j n i m s u d o m ili č u l n i m ž u đ e n j e m d a j e
volji sadržaj i cilj. A k o č u l n o m žuđenju kao motivu
volje popuštamo, onda ispunjavajući jedan nagon d e -
l a m o protiv svoga racionalnog suda. A k o pak racio­
n a l n o m sudu ostavimo da spor izravna, onda će se i
najpravičnija podela uzimanja u obzir ipak uvek
oslanjati na racionalni sud i otuda d r u g o m nagonu
dopuštati prvenstvo nad čulnošću. V o l j a će u svima
okolnostima biti o d r e đ i v a n a čas više o v o m , čas više
o n o m stranom, dokle god, naime, bude upućena na
t o d a s v o j e s a d r ž a j e d o b i v a o d j e d n e ili d r u g e s t r a n e .
A l i d a b i v o l j a s t v a r n o m o g l a resiti s p o r , o n a b i s e

« L o c . cit. p. 99 i 100.

120
m o r a l a o s n i v a t i n a s r e d n j e m s t a n j u ili p r o c e s u k o j i
d a j e sadržaj, a o v a j ni j e d n o j ni d r u g o j strani n i j e
s u v i š e b l i z a k ili s u v i š e d a l e k . O v a j s a d r ž a j m o r a o b i ,
p o S i l e r o v o j d e f i n i c i j i , b i t i simboličan, j e r s a m o s i m ­
bolu m o ž e pripadati mesto k o j e posreduje između
suprotnosti. Stvarnost k o j u jedan nagon pretpostav­
lja jeste sasvim druga nego stvarnost drugoga n a g o ­
n a . O n a bi d r u g o j b i l a nestvarna ili privid, i v i c e
versa. Ali simbolu ovaj dvostruki karakter realnog i
irealnog ne pripada. To ne bi bio nikakav simbol kad
bi bio samo realan, j e r onda bi to bila realna pojava,
k o j a ne bi m o g l a biti simbolična. A simbolično m o ž e
b i t i s a m o o n o što u j e d n o m o b u h v a t a i d r u g o . K a d b i
to bilo irealno, o n o ne bi bilo ništa d r u g o n e g o p r a ­
z n a i m a g i n a c i j a , k o j a s e n e b i o d n o s i l a n i n a šta r e ­
alno, i na taj način i ne bi bila simbol.
Racionalne funkcije po svojoj prirodi nesposobne
su da proizvode simbole, jer one produkuju samo ra­
cionalno, koje je jednoznačno određeno, a ne o b u ­
h v a t a u isti m a h i d r u g o , s u p r o t s t a v l j e n e F u n k c i j e
čulnosti takođe su nesposobne da proizvode simbole,
jer i o n e su j e d n o z n a č n o o d r e đ e n e o b j e k t o m i sadrže
s a m o s e b e , a n e d r u g o . Č o v e k b i se, d a k l e , r a d i p r o ­
nalaženja one nepristrasne osnove za volju morao
obratiti d r u g o j instanciji, u k o j e suprotnosti nisu j a ­
sno odvojene, nego još prvobitno sjedinjene. To o č e ­
v i d n o nije slučaj u svesti. Jer svest je po ć e l o m s v o m
b i ć u diskriminacija, r a z l u č i v a n j e Ja i Ne-ja, s u b j e k t a
i o b j e k t a , Da i N e , itd. S v e s n o r a z l u č i v a n j e u o p š t e i z ­
vršilo je odvajanje suprotnosnih dvojstava, jer samo
svest m o ž e da sazna o n o što je p r i k l a d n o i da ga r a z ­
luči od neprikladnog i bezvrednog. Samo ona može
o v u f u n k c i j u oglasiti za dragocenu, a o n u za b e z v r e d -
nu, i stoga o v o j davati snagu volje, a onoj suzbijati
zahteve. A l i g d e n e m a n i k a k v e svesti, g d e instinktiv­
no j o š nesvesno drži vlast, tu n e m a nikakva r a z m i ­
šljanja, nikakva p r o i contra, nikakva neslaganja,
nego je prosto dešavanje, sređena instinktivnost, p r o ­
porcija života. (Ukoliko, naime, instinkt ne nailazi na
situacije k o j i m a je neprilagođen. U o v o m slučaju p o ­
j a v l j u j e se zagaćivanje, afekat, konfuzija i panika.)

121
 Bilo bi, dakle, bezizgledno k a d bi se č o v e k radi
rešenja sukoba i z m e đ u n a g o n a o b r a ć a o svesti. S v e s n o
r e š e n j e b i l o b i čista p r o i z v o l j n o s t i s t o g a n e b i n i k a d a
m o g l o dati v o l j i o n a j simbolični sadržaj k o j i jedini
može da iracionalno isposreduje logičku suprotnost.
Zato moramo da idemo dublje, moramo da zahvatimo
u o n e o s n o v e svesti k o j i su j o š sačuvali s v o j u p r v o ­
bitnu instinktivnost, n a i m e u nesvesno, g d e se sve
psihičke funkcije nerazlučeno slivaju u prvobitnu i
fundamentalnu aktivnost psihičkog. Oskudna razlu-
čenost u nesvesnom dolazi najpre od g o t o v o n e p o ­
sredne povezanosti svih moždanih centara m e đ u s o ­
b o m , a zatim, u d r u g o j liniji, od relativno slabe e n e r -
getičke vrednosti nesvesnih elemenata. Da oni i m a ­ 49

j u r e l a t i v n o m a l o e n e r g i j e , p r o i z l a z i o t u d a što n e s v e -
stan elemenat, a k o d o b i v a što j a č e naglašavanje, o d ­
m a h i prestaje da b u d e subliminalan, j e r se tada, n a ­
ime, uzdiže iznad praga svesti, a za to je o s p o s o b ­
ljen samo naročitom, njemu imanentnom energijom.
T i m e on postaje »upad«, »predstava koja se slobodno
p e n j e « (Herbart). J a k e e n e r g e t i č k e v r e d n o s t i s a d r ž a ­
ja svesti d e l u j u k a o intenzivno osvetljenje, i time n j i ­
h o v e razlike postaju razgovetno saznatljive, a zamene
isključene. U nesvesnom, pak, uzajamno se p o d m e ć u
najheterogeniji elementi, ukoliko i oni imaju samo
nestalnu analogiju, baš s v o j o m neznatnom jasnošću,
s v o j o m slabom energetičkom vrednošću. Čak se i
čulni utisci slivaju, k a o što v i d i m o u »fotizama«
(Blojler — B l e u l e r ) , u » a u d i t i o n c o l o r i e e « . I j e z i k s a ­
d r ž i n e m a l o s t v a r i o d tih n e s v e s n i h s l i v a n j a , k a o š t o
sam to pokazao, na primer, za glas, za svetlost, za
stanja duše. 6 0
Nesvesno bi, dakle, bilo ona psihička
instancija g d e se s v e što je u svesti rastavljeno i s u ­
protno sliva u grupisanja i uobličavanja, koja, kad
se k a o takva u z d i g n u do svetlosti svesti, p o k a z u j u
prirodu k o j a odaje sastavne delove ka ko j e d n e tako
i d r u g e s t r a n e , a i p a k n e p r i p a d a o v o j ili o n o j strani,

4
» Upor. uz to rad Nunbergov: Vber kdrperliche Be-
gleiterscheinungen assoziativer Vorgange. U Junga: Diagnost.
Assoz. stud. B d . I I , p. 1 9 6 ss.
60 Wandl. und Symb. der Libido, p. 155 ss.

122
n e g o traži p r a v o n a s a m o s t a l a n p o l o ž a j u s r e d i n i .
Ovaj njen položaj u sredini sačinjava njenu vrednost
ili n e v r e d n o s t z a s v e s t ; n e v r e d n o s t u k o l i k o s e k a o
n e p o s r e d n o ništa jasno razlučljivo ne m o ž e opaziti na
n j e n u grupisanju, zbog čega svest dolazi u n e d o u ­
m i c u šta d a s t i m e p o č n e , a n e v r e d n o s t u t o l i k o u k o ­
liko baš njoj nerazlučljivo daje onaj simbolični k a ­
rakter koji mora pripadati sadržaju volje koja posre­
duje. Osim volje, k o j a sasvim zavisi od svoga sadrža­
ja, čoveku je kao p o m o ć n o sredstvo dato još ono
materinsko mesto stvaralačke fantazije, nesvesno,
k o j e u svako doba m o ž e da stvara simbole p u t e m p r i ­
r o d n o g a procesa elementarne psihičke delatnosti,
simbole koji m o g u da služe za od r eđ enje v o l j e k o j a
posreduje. K a ž e m » m o g u « , jer simbol eo ipso ne d o ­
l a z i u p r a z n i n u , n e g o o s t a j e u n e s v e s n o m , i to s v e
d o k energetičke vrednosti sadržaja svesti prevazila-
ze vrednost nesvesnog simbola. Ali pod normalnim
uslovima to je uvek slučaj, a pod nenormalnim uslo-
vima reč je o obrtanju podele vrednosti, pri č e m u
nesvesnom pripada viša vrednost negoli svesnom. U
o v o m slučaju, d o d u š e , izlazi s i m b o l n a p o v r š i n u s v e ­
sti, a d a n e n a l a z i p r i j e m a k o d s v e s n e v o l j e i k o d
egzekutivnih svesnih funkcija, jer su ove, naime,
z b o g o b r t a n j a v r e d n o s t i p o s t a l e subliminalne. N e s v e ­
s n o j e p o s t a l o superliminalno, z b o g č e g a s e p o j a v i l o
d u h o v n o nenormalno stanje, nered duha.
Otuda pod normalnim prilikama nesvesnom sim­
b o l u t r e b a veštački p r i v o d i t i e n e r g i j u , d a d o b i j e v e ć u
vrednost i da se tako p r i v e d e svesti. To se dešava —
i time se p o n o v o p r i k l j u č u j e m o ideji razlučivanja
k o j u j e S i l e r p o k r e n u o — r a z l u č i v a n j e m sopstvenosti
(des Selbst) od s u p r o t n o s t i . R a z l u č i v a n j e je i s t o što i
p o v l a č e n j e libida s o b e j u strana, u k o l i k o je libido
disponibilan. U nagonima investirani libido, naime,
s a m o j e d o i z v e s n e m e r e slobodno disponibilan, u p r a ­
vo dotle dokle dopire kao snaga volje, a k a o takav
predstavlja onu množinu energije k o j o m Ja »slobod­
n o « raspolaže. V o l j a u o v o m slučaju ima sopstvenost
za m o g u ć a n cilj. Taj cilj je utoliko m o g u ć n i j i u k o l i ­
k o j e d a l j i r a z v i t a k stišan s u k o b o m . V o l j a u o v o m

123
s l u č a j u n e o d l u č u j e i z m e đ u s u p r o t n o s t i , nego samo
za sopstvenost, t j . d i s p o n i b i l n a e n e r g i j a p o v l a č i se ka
s o p s t v e n o s t i , d r u g i m recima introvertuje s e . I n t r o -
versija znači samo to da je libido zadržan k o d s o p ­
stvenosti i da mu je zabranjeno da učestvuje u b o r b i
suprotnosti. K a k o mu je put napolje zatvoren, on se
prirodno obraća mišljenju, zbog čega se ponovo n a -
h o d i u o p a s n o s t i da d o s p e u s u k o b . U a k t r a z l u č i v a ­
n j a i introversije spada to što disponibilni libido nije
više razrešen samo od spoljašnjega objekta nego i od
unutrašnjega objekta, naime od misli. Na taj način
on postaje potpuno bezobjektan, nije više vezan ni
z a šta što b i m o g l o d a b u d e s a d r ž a j s v e s t i , i o t u d a
pada u nesvesno, gde automatski dohvati gotovi m a ­
t e r i j a l f a n t a z i j e , i t i m e g a p o k r e ć e n a u z d i z a n j e . Sile-
r o v izraz za simbol, n a i m e »živi lik«, jeste srećno i z a ­
bran, jer izdignuti materijal fantazije sadržava slike
psihološkoga razvitka jedinke u n j e n i m sukcesivnim
s t a n j i m a , u n e k u r u k u o z n a č i v a n j e ili c r t a n j e d a l j e g a
puta između suprotnosti. A k o v e ć razlučivalačka d e ­
latnost svesti češće ne nalazi m n o g o stvari na slika­
ma da ih neposredno razume, onda ove intuicije ipak
sadržavaju n e k u živu snagu, koja određujući m o ž e da
dejstvuje na volju. Određivanje volje vrši se prema
o b e m a stranama, zbog čega posle nekoga v r e m e n a
suprotnosti p o n o v o postaju jače. Ali obnovljeni s u ­
k o b p o n o v o i z a z i v a isti, m a l o č a s o c r t a n i p r o c e s , z b o g
čega je svagda p o n o v o o m o g u ć e n dalji korak. Ja sam
tu funkciju posredovanja suprotnosti obeležio kao
transcendentnu funkciju, i p o d n j o m , d a k l e , ne r a -
z u m e v a m ništa tajanstveno, n e g o s a m o f u n k c i j u s v e -
s n i h i n e s v e s n i h e l e m e n a t a ili, m o ž d a k a o u m a t e m a ­
tici, z a j e d n i č k u f u n k c i j u r e a l n i h i i m a g i n a r n i h k o l i ­
čina. Osim volje — čija važnost ne treba da se time
51

osporava — i m a m o još stvaralačku fantaziju kao ira-

51 M o r a m naglasiti da o v u funkciju ovde prikazujem

s a m o u principu. D a l j i prilozi za o v a j v e o m a k o m p l e k s a n
problem, kod koga način primanja nesvesnih materijalija u
svest ima v e o m a dubok značaj, nahode se u m o m e radu La
structure de l'Inconscient (Archives de Psvchologie. Dec.
1916) k a o i u m o j o j b r o š u r i Die Psvchologie der unbetvussten
Prozesse ( R a s c h e r , Z i i r i c h , 1 9 1 7 ) .

124
cionalnu instinktivnu funkciju, k o j a jedina može v o ­
lji da da takav sadržaj koji sastavlja suprotnosti. To
je ona funkcija k o j u je Šiler intuitivno shvatio kao
i z v o r s i m b o l a , ali o z n a č i o k a o » n a g o n z a i g r u « i s t o g a
je nije dalje m o g a o učiniti u p o t r e b l j i v o m za m o t i v a ­
ciju volje. Da bi dospeo do sadržaja volje, on je p r i -
b e g a o razumu, i time stigao na j e d n u stranu. A l i on
se našem problemu nenadno približio kad kaže: »Ona
m o ć o s e ć a j a m o r a , d a k l e , b i t i u n i š t e n a p r e n e g o što
zakon (naime umna volja) može da bude dignut do
toga. T i m e , dakle, nije u č i n j e n o da nešto p o č n e što
još nije bilo. Covek ne može neposredno od osećaja
p r e ć i k m i š l j e n j u ; on mora učiniti korak nazad, j e r
samo kad je jedna determinacija p o n o v o poništena
m o ž e da se pojavi protivpoložena. On mora, dakle —
trenutno biti slobodan od svakoga o d r e đ e n j a i proći
stanje čiste odredljivosti. Dakle, m o r a se na izvestan
način vratiti o n o m n e g a t i v n o m stanju čiste b e z o d r e -
đ e n o s t i u k o m e s e n a h o d i o p r e n e g o što j e m a šta
ostavilo utisak na n j e g o v o čulo. A l i ono stanje bilo
je sadržajem p o t p u n o prazno, i sada je stvar u t o m e
da se jednaka bezodređenost i j e d n a k o neograničena
odredljivost u d r u ž e sa što je m o g u ć n o v e ć o m sadrži-
n o m , j e r iz toga stanja treba da neposredno proiziđe
nešto pozitivno. Određenje k o j e je ono primilo sen­
z a c i j o m m o r a se, d a k l e , č v r s t o d r ž a t i , j e r o n o n e srne
d a i z g u b i r e a l n o s t ; ali u isti m a h o d r e đ e n j e , u k o l i k o
j e o n o ograničenje, m o r a biti poništeno, j e r treba d a
zauzme mesto neograničena odredljivost.« 5 2

O v o teško r a z u m l j i v o m e s t o sad s e v e ć n a o s n o ­
vu o n o g a što je ranije kazano m o ž e lako razumeti,
ako samo u v e k i m a m o na u m u da je Šiler postojano
s k l o n d a r e š e n j e traži u u m n o j v o l j i . M o r a s e z a m i ­
sliti d a o v a j m o m e n a t n e p o s t o j i . A l i t a d a j e o n o što
on kaže potpuno jasno. K o r a k nazad jeste razluči­
vanje od suprotnih nagona, odrešivanje i povlačenje
libida od unutrašnjih i spoljašnjih objekata. Šiler
ovde svakako ima najpre na u m u čulni objekat, jer,
k a o što j e v e ć r e č e n o , k o d n j e g a j e u v e k r e č o t o m e
da se dospe na stranu u m n o g a mišljenja, k o j e je,

M L o c . cit. p. 104.

125
k a k o se n j e m u čini, n e m i n o v n o n u ž n o za o d r e đ e n j e
volje. Ali ipak mu se nameće nužnost da svako o d r e ­
đ e n j e uništi. T i m e je implicite dato i o d r e š e n j e od
unutrašnjega objekta, ideje, inače bi bilo nemogućno
dospeti do p o t p u n e besadržajnosti i bezodređenosti,
dakle do onog prvobitnog stanja nesvesnosti u k o m e
još nikakva diskriminatorna svest nije postavila s u b ­
jekat i objekat. T i m e Šiler, k a o što je opšte poznato,
m i s l i n a i s t o o n o š t o s a m j a f o r m u l i s a o k a o introver-
siju u nesvesno.
» N e o g r a n i č e n a o d r e d l j i v o s t « z n a č i , k a o što j e p o ­
znato, nešto slično kao stanje nesvesnog, u k o m e sve
m o ž e da dejstvuje na sve bez razlike. O v o prazno sta­
n j e svesti treba da b u d e u d r u ž e n o sa »što je m o g u ć n o
v e ć o m sadržinom«. O v a sadržina, k a o opreka prazni­
ni svesti, m o ž e biti s a m o n e s v e s n i sadržaj, j e r n e k a ­
k a v drugi sadržaj n i j e dat. T i m e j e o č e v i d n o izraženo
s j e d i n j e n j e n e s v e s n o g i svesnog, i »iz toga stanja t r e ­
ba nešto pozitivno« da proiziđe. O v o pozitivno jeste
za n a s simbolično određenje volje. Za Š i l e r a je to
jedno »srednje stanje«, k o j i m nastaje sjedinjenje o s e -
ta i mišljenja. On ga zove »srednje raspoloženje«,
u k o m e u isti m a h d e l a j u č u l n o s t i u m , ali b a š z b o g
toga u z a j a m n o poništavaju s v o j u o d r e đ i v a č k u silu i
protivstavljanjem izazivaju negaciju. Poništavanje
suprotnosti izaziva prazninu, k o j u mi upravo z o v e m o
nesvesno. O v o stanje, pošto nije suprotnostima o d r e ­
đeno, pristupačno je svakom određenju. Šiler ga zove
»estetičko« s t a n j e ( L o c . c i t . p . 105). Z n a č a j n o j e d a
on pri t o m e previđa da čulnost i um u o v o m stanju
n e m o g u u isti m a h d a » d e l a j u « , j e r , k a o š t o Š i l e r
sam kaže, oni su čak poništeni u z a j a m n o m negacijom.
Ali kako ipak nešto mora da dela, a Šiler n e m a n i ­
kakvu drugu funkciju na raspolaganju, onda moraju
za njega ponovo da delaju suprotnosna dvojstva. N j i ­
h o v a d e l a t n o s t s v a k a k o p o s t o j i , ali k a k o j e s v e s t
»prazna«, ona mora nužnim načinom da bude u n e ­
svesnom. 5 3
Međutim, ovaj p o j a m Šileru nedostaje, i
zato je on o v d e isto što i naša s i m b o l o t v o r n a d e l a t -

M
K a o Sto S i l e r p r a v i l n o kaže, u estetičkom stanju č o ­
v e k j e n u l a . L o c . cit. p . 108.

126
nost, stvaralačka fantazija. Siler »estetičko stanje«
definiše kao v e z u j e d n e stvari »sa c e l i n o m naših r a z -
ličnih snaga (duševnih moći), a da za p o j e d i n u od
njih nije određen objekat«. On bi možda bolje uči­
n i o d a se, m e s t o o v e n e s t a l n e d e f i n i c i j e , o v d e v r a t i o
na svoj raniji p o j a m simbola, jer simbol ima kvalitet
koji se odnosi na sve psihičke funkcije a da nije o d ­
ređen objekat pojedine od njih. Uspeh postizanja
o v o g a srednjega raspoloženja Siler vidi u činjenici
da je č o v e k u »sad već od prirode postalo m o g u ć n o da
o d s e b e n a č i n i što h o ć e — d a m u j e p o t p u n o v r a ć e n a
s l o b o d a d a b u d e o n o što t r e b a d a b u d e « . K a k o S i l e r
postupa preimućstveno intelektualno i racionalno, on
pada kao žrtva svoga suda. To v e ć pokazuje izbor i z ­
raza »estetički«. Da je on bio upoznat s i n d i j s k o m
l i t e r a t u r o m , v i d e o b i d a iskonska slika, k o j a n j e m u
lebdi pred očima, ima sasvim drugo značenje negoli
»estetička«. N j e g o v a intuicija našla j e nesvestan m o ­
del, koji u n a š e m d u h u o d a v n o leži gotov. A l i on ga
tumači kao »estetički«, iako je sam pre svega ista­
k a o s i m b o l i č n o . Iskonska slika n a k o j u j a m i s l i m jeste
ono osobeno obrazovanje ideja na Istoku, k o j e se u
I n d i j i z g u s n u l o u u č e n j e o brahman-atmanu, a u K i n i
n a š l o s v o g a p r e d s t a v n i k a u Lao-Ceu. I n d i j s k o s h v a ­
tanje uči oslobođenju od suprotnosti, a p o d n j i m a se
razumevaju sva afektivna stanja i emocionalne v e ­
zanosti za objekat. O s l o b o đ e n j e sleduje posle p o v l a ­
čenja libida od svih sadržaja, zbog čega nastaje p o t ­
puna introversija. Ovaj psihološki proces na v e o m a
k a r a k t e r i s t i č a n n a č i n o z n a č u j e s e k a o tapas, š t o s e
najbolje prevodi izrazom »sedenje na jajima«. Ovaj
izraz odlično crta stanje besadržajne meditacije, u
k o j o j se libido donekle kao toplina za v r e m e leža­
n j a privodi s o p s t v e n o m sebi. P o t p u n i m o d r e š e n j e m
svih funkcija od objekta nastaje nužnim načinom u
u n u t r a š n j e m b i ć u (u sebi) ekvivalenat o b j e k t i v n o g a
realiteta, resp. potpuni identitet o n o g a što je iznutra
i o n o g a što je spolja, i taj identitet m o ž e se tehnički
o b e l e ž i t i k a o tat tvam asi (to si t i ) . S t a p a n j i m a s a m o ­
ga sebe sa vezama p r e m a o b j e k t u nastaje identitet
samoga sebe (atman) sa suštinom sveta (tj. sa v e z a -

127
ma subjektovim prema objektu), tako da se saznaje
identitet unutrašnjega i spoljašnjega atmana. P o j a m
brahmana samo se malo razlikuje od p o j m a atmana,
jer u b r a h m a n u nije explicite dat p o j a m samoga sebe,
nego s a m o j e d n o tako reći opštije, ne pobliže o d r e d -
ljivije stanje identiteta o n o g a što je u subjektu i o n o ­
g a što j e i z v a n s u b j e k t a . Tapasu u i z v e s n o m s m i s l u
p a r a l e l a n p o j a m j e s t e joga, i p o d t i m s e i m a r a z u -
mevati ne toliko stanje meditacije koliko svesna t e h ­
nika vaspitanja za tapasno stanje. Joga je metoda po
k o j o j se libido planski »uvlači« i time se oslobađa iz
veza suprotnosti. Cilj tapasa i j o g e jeste uspostavlja­
n j e srednjega stanja, iz k o g a proizlazi o n o što stvara
i što oslobađa. Psihološki rezultat za p o j e d i n c a jeste
d o s t i z a n j e b r a h m a n a , » n a j v i š e s v e t l o s t i « , ili » a n a n -
de« (ananda = milina). To je krajnji cilj vežbanja za
o s l o b o đ e n j e . A l i j e isti p r o c e s u isti m a h z a m i š l j e n i
kao kosmogonski, jer iz brahman-atmana kao vase-
ljenske osnove proizlazi celo stvaranje. Kosmogonski
mit je, kao svaki mit, projekcija nesvesnih procesa.
Egzistencija ovoga mita dokazuje, dakle, da se u n e ­
svesnom o n o g a k o j i se vežba za tapas n a h o d e stvara­
lački procesi, k o j i se i m a j u shvatiti k a o n o v a d o t e -
rivanja prema objektu. Siler kaže: » Č i m se u čoveku
p o j a v i svetlost, n e m a v i š e n i k a k v e m o ć i i z v a n n j e g a .
Č i m u n j e m u n a s t a n e tišina, s t i š a v a se i o l u j a u s v e ­
miru, i b o r b a snaga u prirodi s m i r u j e se i z m e đ u g r a ­
nica k o j e ostaju. Otuda nije nikakvo č u d o ako p r a ­
stara p o e z i j a o t o m v e l i k o m d o g a đ a j u u u n u t r a š n j e m
biću čovekovu govori kao o revoluciji u spoljašnjem
svetu«, itd. 54
J o g o m se veze sa objektom introver-
tuju i o d u z i m a n j e m vrednosti spuštaju u nesvesno,
g d e , k a o što j e g o r e p r e d s t a v l j e n o , m o g u d a u đ u u
n o v e asocijacije sa d r u g i m nesvesnim sadržajima i
stoga, kad se izvrši tapasno vežbanje, p r o m e n j e n e p o ­
n o v o prilaze objektu. P r o m e n o m veze sa o b j e k t o m
objekat je dobio n o v o lice. On je kao novostvoren;
otuda je kosmogonski mit odličan simbol za rezultat
tapasnog vežbanja. U indijskom religioznom v e ž b a -
nju, k o j e tako reći vrši samo introversiju, n o v o p r i -

M L o c . cit. p. 135.

128
l a g o đ i v a n j e o b j e k t u , r a z u m e se, n e m a n i k a k a v z n a ­
čaj, nego ostaje kao nesvesno projiciran k o s m o g o n -
ski p o u č n i m i t , a d a n e d o l a z i d o p r a k t i č n o g p r e u o b l i -
čavanja. U t o m e indijski religiozni stav stoji tako
reći u dijametralnoj suprotnosti p r e m a zapadnjačko-
-hrišcanskom stavu, j e r hrišćanski princip ljubavi
vrši ekstraversiju i bezuslovno potrebuje spoljašnji
objekat. Prvi princip dobiva zato bogatstvo saznanja,
drugi izobilje dela.
U p o j m u b r a h m a n a s a d r ž a n j e i p o j a m »ritam«
(pravi put), svetski poredak. U b r a h m a n u , kao stva­
ralačkoj suštini sveta i svetskoj osnovi, dolaze stvari
na pravi put, jer u n j e m u su o n e v e č n o razrešene i
novostvorene; iz b r a h m a n a sleduje sav razvitak na
uređenom putu. P o j a m ritama vodi nas p o j m u Tao u
hao-Cea. T a k o j e » p r a v i p u t , z a k o n i t o u p r a v l j a n j e ,
srednji put između suprotnosti, oslobođen od njih, a
i p a k ih u s e b i u j e d i n j u j e . S m i s a o ž i v o t a s a s t o j i se u
t o m e što s e h o d i t i m p u t e m s r e d n j e g a a d a s e n i k a d a
ne upada u suprotnosti. Ekstatični m o m e n a t sasvim
n e d o s t a j e u Lao-Cea; o n j e z a m e n j e n n a d m o ć n o m f i -
losofskom jasnošću, intelektualnom i intuitivnom
mudrošću, koja nije zamućena nikakvom mističkom
m a g l o m , i k o j a predstavlja baš o n o što je najdostižni-
je u d u h o v n o j nadmoćnosti, pa je zato u tolikoj meri
lišena haotičnog da se od nesređenosti o v o g a s t v a r ­
noga sveta udaljuje u zvezdane daljine. Ona pripi­
t o m l j u j e s v e d i v l j e , ali g a n e d o h v a t a č i s t e ć i g a i n e
p r e u o b l i č a v a ga u v i š e .

M o g l o bi se lako prigovoriti da je analogija Ši-

lerovih misli s o v i m prividno dalekim idejama i s u ­
v i š e n a t e g n u t a . A l i n e srne s e p r e v i d e t i d a s u s e u s k o ­
ro p o s l e Šilera baš iste i d e j e m o ć n o p r o b i l e u g e n i j u
Šopenhauerovu, i da su se sa z a p a d n j a č k i m g e r m a n ­
skim d u h o m najintimnije povezale, tako da otada pa
sve dosad ne iščezavaju više iz njega. Po m o m e m i ­
šljenju, m a l o i m a značaja to što je latinski p r e v o d
Upanišada od Anketija di Perona ( A n q u e t i l du P e r -
r o n ) (1802) b i o p r i s t u p a č a n Š o p e n h a u e r u , d o k Š i l e r
svakako nema nikakve svesne veze, prema vestima
k o j e su u n j e g o v o doba bile još v e o m a oskudne. U

9 Jung, Odabrana dela, V

129
s v o m praktičkom iskustvu dovoljno sam se uverio da
ne treba direktnih posredovanja da se proizvedu
takve srodnosti. V i d i m o čak nešto sasvim slično u
osnovnim p o g l e d i m a Majstora Ekeharta (Meister
E c k e h a r t ) , a d e l i m i č n o i u o s n o v n i m p o g l e d i m a Kan-
tovim, k o j i i m a j u s a s v i m č u d n u s l i č n o s t s i d e j a m a
Upanišada, m a d a n i s u n i n a j m a n j e , n e p o s r e d n o ili
p o s r e d n o , iskusili n j i h o v u t i c a j . D e š a v a s e i s t o k a o
sa s v i m a m i t o v i m a i simbolima, k o j i u s v i m a k u t o ­
v i m a zemlje m o g u autohtono da nastanu pa su ipak
istovetni, j e r proizlaze baš iz istog i s v u g d e raširenog
ljudskog nesvesnog, čiji su sadržaji beskrajno m a n j e
različni negoli rase i jedinke.
Smatram za potrebno i to da p o v u č e m paralelu
i z m e đ u Š i l e r o v i h m i s l i i m i s l i I s t o k a , d a se, n a i m e ,
Silerove ideje oslobode uskoga ruha estetizma. Este- 55

t i z a m j e n e s p o s o b a n d a reši s u v i š e o z b i l j n i i t e š k i z a ­
datak vaspitanja čovekova, jer on svagda v e ć p r e t p o ­
stavlja o n o što bi baš trebalo da proizvede, n a i m e
sposobnost ljubavi p r e m a lepoti. On upravo ometa
produbljivanje problema, jer svagda otklanja p o ­
gled od ružnog, r đ a v o g i teškog, i teži za u ž i v a n j e m ,
iako plemenitim. Stoga estetizmu i nedostaje svaka
snaga za m o r a l n o motivisanje, j e r je on u n a j d u b l j o j
suštini i p a k s a m o p r e i m j e n i h e d o n i z a m . Š i l e r s e , d o ­
d u š e , t r u d i d a d o n e s e n e u s l o v l j e n m o r a l a n m o t i v , ali
mu dokazivanje u t o m e ipak ne polazi za r u k o m , jer
j e n j e m u , baš z b o g estetičkoga stava, n e m o g u ć n o d a
vidi do kakvih konsekvencija vodi priznanje druge
strane ljudske prirode. S u k o b k o j i time nastaje znači,
naime, takvu zabunu i takav bol za čoveka da on
gledanjem lepote u najboljem slučaju može ponovo
da potisne suprotnost, a da je se ipak ne oslobodi,
č i m e je — u n a j b o l j e m slučaju — p o n o v o u s p o s t a v ­
ljeno staro stanje. Da se č o v e k u p o m o g n e da iziđe iz
toga sukoba, p o t r e b a n je drugi stav negoli estetički.
To baš pokazuje paralela s i d e j a m a Istoka. Indijska

U p o t r e b l j a v a m reč »estetizam« k a o s k r a ć e n izraz z a

5 5

»estetički pogled na svet«. O t u d a ne m i s l i m na onaj esteti­

z a m sa r đ a v i m p r i z v u k o m estetiziranja i igranja s u n o š e n j e m
svojih osećanja, što bi se m o ž d a m o g l o obeležiti k a o estetizam.

130
filosofija religije shvatila je taj p r o b l e m u svoj n j e ­
g o v o j dubini i pokazala koja je kategorija sredstava
potrebna da se omogući rešenje sukoba. Čovek potre-
buje za to najviše moralno naprezanje, najveće s a m o -
poricanje i požrtvovan je, najvišu religioznu ozbilj­
n o s t , p r a v u s v e t o s t . K a o što j e p o z n a t o , Šoperihauer
je, pored svega priznanja estetičkog, baš tu stranu
p r o b l e m a n a j j a s n i j e i s t a k a o . R a z u m e se, n i k a k o s e n e
s m e m o prevariti misleći da su reči »estetički«, » l e p o -
t a « i t d . z v u č a l e Sileru i s t o o n a k o k a o n a m a . J a zaista
n e p r e t e r u j e m k a d t v r d i m d a j e » l e p o t a « za Silera
b i l a religiozan ideal. L e p o t a je b i l a n j e g o v a r e l i g i j a .
N j e g o v o »estetičko r a s p o l o ž e n j e « m o g l o b i s e isto
tako dobro prevesti izrazom »religiozna pobožnost«.
A l i j e Silerova i n t u i c i j a , n e i s k a z u j u ć i n e š t o t a k v o i
ne obeležavajući jezgro svog problema explicite kao
religiozno, došla do religioznoga problema, razume se
do religioznog p r o b l e m a primitivca, o k o j e m on u
s v o m ispitivanju čak prilično opširno raspravlja, ne
provodeći tu liniju do kraja. Značajno je da u daljem
toku njegovih razmišljanja pitanje »nagona za igru«
dolazi sasvim u pozadinu, u prilog p o j m a estetičkoga
r a s p o l o ž e n j a , k o j e k a o d a p o s t i ž e gotovo m i s t i č k u
v r e d n o s t . M i s l i m d a t o nije s l u č a j n o , nego se o s n i v a
n a o d r e đ e n o m r a z l o g u . Cesto se b a š n a j b o l j e i n a j ­
d u b l j e misli j e d n o g a dela najupornije protive j a s n o m
p o i m a n j u i formulisanju, ako bi na različnim mesti-
ma i bile nagoveštene i otuda zapravo d o v o l j n o
s p r e m n e da s v o j u sintezu o m o g u ć e do jasna izraza.
Čini mi se kao da se i o v d e p o j a v l j u j e takva teško­
ća. Za p o j a m »estetičkoga raspoloženja« kao s r e d n j e ­
g a s t v a r a l a č k o g a s t a n j a Š i l e r s a m p r i n o s i misli n a
osnovu kojih se lako m o ž e upoznati dubina i o z b i l j ­
nost t o g a p r o b l e m a . S d r u g e strane, on je isto tako
jasno video »nagon za igru« kao onu traženu sred­
n j u delatnost. Ne m o ž e se poricati da ova oba p o i m a ­
nja stoje jedno prema drugom u izvesnoj suprotno­
sti, j e r i g r a i o z b i l j n o s t t e š k o h o ć e d a s e p o d n o s e .
Ozbiljnost sleduje posle dubokog unutrašnjeg prisi­
ljavan ja, a igra je n j e g o v spoljašnji izraz, n j e g o v
a s p e k a t o k r e n u t s v e s t i . N i j e r e č , r a z u m e se, o nekom

131
hotenju igre, n e g o o t o m e da je čovek prinuđen na
igru, o t o m e da se f a n t a z i j a i s p o l j a v a u i g r i unutra­
šnjom p r i m o r a n o š ć u , b e z p r i t i s k a o k o l n o s t i , a i b e z
p r i t i s k a v o l j e . T o j e ozbiljna i g r a . P a i p a k j e t o i g r a ,
56

p o s m a t r a n a spol ja, od svesti, t j . sa stanovišta k o l e k ­

tivnoga suda. A l i to je igra iz unutrašnje p r i n u đ e n o -
sti. T o j e d v o z n a č n a o s o b i n a , i o n a j e v e z a n a z a s v e
stvaralačko. A k o igra protiče u s a m o j sebi, ne p r o ­
i z v o d e ć i nešto t r a j n o i živo, o n d a je to s a m o igra, a u
d r u g o m slučaju to se zove stvaralački rad. Iz igrač­
koga kretanja činilaca, čije v e z e isprva nisu čvrste,
nastaju grupisanja koja posmatralački i kritički inte­
lekat tek naknadno procenjuje. Za proizvođenje n o ­
v o g ne stara se intelekat, n e g o n a g o n za i g r u iz u n u ­
trašnje primoranosti. Stvaralački duh igra se o b j e k ­
tima k o j e voli. Otuda se svaka stvaralačka delatnost
čije mogućnosti ostaju skrivene gomili lako može
smatrati k a o igrarija. I m a odista vrlo m a l o stvara­
lačkih ljudi kojima se nije zameralo zbog igrarije.
K a d je u p i t a n j u genijalni č o v e k k a k a v je b i o Šiler,
doista s m o skloni da u v a ž i m o ta gledišta. A l i sam g e ­
nijalan č o v e k želi da prevaziđe izuzetnoga č o v e k a i
s v o j u vrstu i da stigne do opštijega čoveka, da i n j e ­
mu dopadne unapređivanje i oslobođavanje, č e m u se
stvaralac ionako v e ć iz najjače unutrašnje p r i m o r a ­
nosti n i k a k o n e m o ž e d a ukloni. A l i m o g u ć n o s t p r o ­
širenja takva gledišta na vaspitanje čoveka uopšte
n i j e u n a p r e d z a j e m č e n a , ili se b a r čini da to nije.

Z a r e š e n j e t o g a p i t a n j a m o r a m o se, k a o u v e k u
o v a k v i m slučajevima, pozivati na svedočanstva isto-
rije ljudskoga duha. Z a t o je p o t r e b n o da sebi još j e ­
dared predstavimo s k o j e osnove treba polaziti pri
obdelavanju toga pitanja: videli smo da Siler zahte-
va razrešivanje suprotnosti sve do potpune praznine

»« U p o r . uz ovo Uber die notivendigen Grenzen beim

Gebrauch schoner Formen, p. 1 9 5 . »Zato, naime, što se u
estetički prefinjenog č o v e k a uobrazilja i u svojoj slobodnoj
igri u p r a v l j a p r e m a z a k o n i m a , i što se č u l u sviđa da ne u ž i v a
bez pristanka uma, lako se zahteva od u m a uzvratna usluga,
da se u zbilji svoga zakonodavstva upravlja p r e m a interesi­
ma uobrazilje, i ne zapoveda volji bez pristanka čulnih n a ­
gona.«

132
svesti, u k o j o j , dakle, ni na koji n a č i n ne i g r a j u u l o ­
gu ni oseti, ni osećanja, ni misli. T a k v o traženo stanje
jeste, dakle, stanje n e d i f e r e n c i r a n e svesti, ili svesti
u k o j o j su d e p o t e n c i r a n j e m energičkih vrednosti svi
sadržaji izgubili s v o j u različitost. A l i stvarna svest je
mogućna samo onde gde vrednosti izazivaju neku raz-
lučljivost sadržaja. G d e razlučijivost nedostaje, tu ne
m o ž e biti n i k a k v e stvarne svesti. Z b o g toga t a k v o sta­
n j e s m e m o obeležiti kao »nesvesno«, iako postoji m o ­
gućnost svesti u s v a k o doba. R e č je, dakle, o »abais-
sement du niveau mental« (Žane—Janet) a r t i f i c i -
jelne prirode, otuda i o sličnosti s j o g o m i stanjima
hipnotičkoga »engourdissement«-a. Koliko ja znam,
Šiler se nigde nije izražavao o t o m e kako on zapra­
vo zamišlja tehniku — da se poslužim t o m reč ju —
za proizvođenje estetičkoga raspoloženja. Primer
s J u n o n o m Ludovizi, koji on m i m o g r e d daje u s v o ­
jim pismima, pokazuje n a m stanje »estetičke p o ­
5 7

božnosti«, i n j e n karakter sastoji se u p o t p u n o j p r e ­

danosti i uosećanju u objekat posmatranja. Ali m o ž e
se opaziti da u stanju o v e pobožnosti nedostaje k a ­
rakteristika besadržajnosti i bezodređenosti. M e đ u ­
tim, ovaj primer, zajedno sa još drugim mestima,
ipak pokazuje da Šileru lebdi pred očima ideja » p o ­
božnosti«. 5 8
T i m e p o n o v o zahvatamo u oblast reli­
g i o z n i h f e n o m e n a ; ali u isti m a h o t v a r a n a m s e i i z ­
gled na stvarnu m o g u ć n o s t proširenja takvih gledišta
na o p š t e g a č o v e k a . Stanje religiozne pobožnosti jeste
kolektivni fenomen, koji nije vezan za individualnu
obdarenost.
Ali ima još više mogućnosti. V e ć smo videli da
se praznina svesti, resp. n e s v e s n o stanje izaziva s p u ­
štanjem libida u nesvesno. U nesvesnom leže s p r e m ­
ni relativno naglašeni sadržaji, n a i m e k o m p l e k s i s e ­
ćanja individualne prošlosti, p r e svega roditeljski
kompleks, koji je istovetan s k o m p l e k s o m detinjstva.
Pobožnošću, dakle spuštanjem libida u nesvesno, r e -

3 7
L o c . cit. p. 8 1 .
L o c . cit. p . 8 1 : » j e r ž e n s k i b o g i z i s k u j e n a š e o b o ž a v a ­
5 8

nje«, itd.

133
aktiviše se k o m p l e k s detinjstva, čime se p o n o v o o ž i v -
ljuju reminiscencije detinjstva, t j . pre svega veze sa
roditeljima. Fantazije koje proizlaze iz te reaktiva-
cije daju p o v o d a za nastajanje očinskih i materin­
skih božanstava, kao i za b u đ e n j e religioznih d e t i n j -
skih veza sa B o g o m i detinjskih osećanja k o j a t o m e
odgovaraju. Značajno je da simboli roditelja postaju
svesni, a nikako slike stvarnih roditelja; tu č i n j e n i ­
cu F r o j d objašnjava potiskivanjem slike roditelja iz
incestnih opiranja. Ja se slažem s t i m o b j a š n j e j e m ,
ali m i s l i m da o n o n i j e i s c r p n o , j e r previda izvanred­
ni smisao ove simbolične zamene. Simbolizovanje u
slici B o g a z n a č i s n a ž n o u z d i z a n j e n a d k o n k r e t i z a m ,
nad čulnost reminiscencije, jer se regresija prihva-
tanjem »simbola« kao stvarnoga simbola uskoro
preobražava u progresiju, d o k bi ostala regresija da
je takozvani simbol definitivno bio objašnjen samo
kao znak za stvarne roditelje i time b i o lišen svoga
samostalnoga karaktera. Stvarnim usvajanjem s i m ­
59

bola došlo je čovečanstvo do svojih bogova, tj. do

činjenice misli k o j a j e č o v e k a n a p r a v i l a g o s p o d a r e m
z e m l j e . P o b o ž n o s t j e , k a o što i Š i l e r p r a v i l n o s h v a t a ,
regresivno kretanje libida ka nesvesnom, poniranje
u i z v o r p o č e t k a . Iz toga se k a o slika p o č i n j a n j a p r o ­
g r e s i v n o g a k r e t a n j a simbola, k o j i predstavlja o b u -
hvatnu rezultantu svih nesvesnih činilaca, izdiže
»živi lik«, k a k o Š i l e r z o v e s i m b o l , s l i k a B o g a , k a o
što t o p o k a z u j e i s t o r i j a . O t u d a zaista n i j e n i k a k a v
s l u č a j što j e n a š p i s a c b a š b o ž j u s l i k u , J u n o n u L u d o -
v i z i , o d a b r a o k a o p a r a d i g m u . U Getea o d t r o n o š c a
majki lete nebu pod oblake božanski likovi Parida i
Helene, s j e d n e strane p o d m l a đ e n i roditeljski par, a
s druge strane simbol unutrašnjega procesa sjedinja­
vanja, za k o j i m i Faust strasno žudi k a o za najvišim
unutrašnjim p o m i r e n j e m , što jasno p o k a z u j e sledeća
scena, a što isto tako j a s n o proizlazi iz d a l j e g a t o k a
d r u g o g a dela. K a o što m o ž e m o d a v i d i m o baš n a p r i -
m e r u Fausta, vizija simbola znači ukazivanje na dalji

8 9
Ovu tačku opširno sam pretresao u svojoj knjizi
Wandl. und Symb. der Libido.

134
tok života, primamljivanje libida ka još j e d n o m d a ­
l j e m c i l j u , ali k o j i o t a d a n e u g a s n o d e j s t v u j e u n j e m u ,
tako da n j e g o v život, kao plamen k o j i se raspalio, n e ­
prestano i dalje hodi ka dalekim ciljevima. To je ta-
kođe specifični životvorni značaj simbola. To je ta-
k o đ e vrednost i smisao religioznoga simbola. R a z u ­
m e se, n e m i s l i m t i m e n a d o g m a t i č k i u k o č e n e , m r t v e
simbole, nego na simbole koji se izvijaju iz stvaralač­
ke nesvesti života čoveka. G o l e m i značaj takvih s i m ­
bola m o ž e zapravo poricati samo onaj koji misli da
istorija sveta počinje današnjim d a n o m . Trebalo bi
d a b u d e i z l i š n o g o v o r i t i o z n a č a j u s i m b o l a , ali, n a
žalost, stvar ne stoji tako, j e r d u h našega v r e m e n a
misli da je izdignut č a k iznad s v o j e vlastite p s i h o l o ­
gije. Moralno-higijensko stanovište našega v r e m e n a
h o ć e , p r i r o d n o , da u v e k zna je li takva stvar štetna
ili k o r i s n a , p r a v i l n a ili n e p r a v i l n a . I s t i n s k a p s i h o l o ­
g i j a n e m o ž e s e starati z a t o ; n j o j j e d o v o l j n o d a
sazna k a k v e su stvari po sebi i za sebe.
Stvaranje simbola, k o j e proizlazi iz stanja p o -
božnosti, jeste opet jedan od onih religioznih k o l e k ­
tivnih fenomena koji nisu vezani za individualnu
obdarenost. P r e m a t o m e , i u o v o j tački s m e m o da
pretpostavimo mogućnost proširenja diskutovanih
gledišta na opštega čoveka. T i m e mislim da sam d o ­
v o l j n o p r i k a z a o b a r t e o r i j s k u m o g u ć n o s t Silerovih
gledišta za opštu ljudsku psihologiju. Radi p o t p u n o ­
sti i j a s n o s t i h o ć u j o š d a o v d e d o d a m d a s e o d a v n o
b a v i m p i t a n j e m v e z e svesti i svesnoga u p r a v l j a n j a
životom sa simbolom. Pri tome sam došao do zaključ­
ka da se simbolu, s obzirom na n j e g o v veliki značaj
kao reprezentantu nesvesnog, m o r a pripisivati ne
mala vrednost. V e ć iz svakodnevnoga iskustva u p o ­
stupanju s nervoznim bolesnicima znamo kako izvr­
stan p r a k t i č k i z n a č a j i m a j u n e s v e s n e i n t e r f e r e n c i j e .
Sto j e v e ć a d i s o c i j a c i j a , t j . u d a l j i v a n j e s v e s n o g a s t a ­
va od individualnih i kolektivnih sadržaja nesvesnog,
u t o l i k o su v e ć a i š t e t n a , č a k i o p a s n a , o m e t a n j a ili
p o j a č a v a n j a sadržaja svesti nesvesnim. D a k l e , s o b z i ­
r o m na praktičke okolnosti, simbolu se doista m o r a
pripisivati znatna vrednost. A h ako simbolu p r i d a j e -

135
m o v r e d n o s t , s v e j e d n o d a l i v e l i k u ili m a l e n u , t i m e
on dobiva svesnu motivsku vrednost, t j . biva opažan,
i time se n j e g o v o j nesvesnoj libidnoj opsednutosti
daje prilika za razvitak u svesnom upravljanju ž i ­
votom. Time je — po m o m e mišljenju — dobivena
ne b a š n e z n a t n a p r a k t i č k a k o r i s t ; n a i m e saradnja ne­
svesnog, n j e g o v o s l i v a n j e s a s v e s n i m p s i h i č k i m n a ­
p o r o m , i time izdvajanje ometačkih uticaj a n e s v e ­
snog. O v u zajedničku funkciju, vezu sa simbolom,
o b e l e ž i o s a m k a o transcendentnu funkciju. N a o v o m
m e s t u n e m o g u uzeti k a o s v o j zadatak d a o v a j p r o ­
b l e m p r o v e d e m do potpunoga razjašnjenja. Za taj
posao bezuslovno je potrebno da iznesem sve one m a -
terijalije k o j e se p o j a v l j u j u kao rezultati nesvesne
delatnosti. U dosadašnjoj stručnoj literaturi opisane
fantazije ne daju nikakvu sliku o simboličnim stva­
ralaštvima o k o j i m a je ovde reč. Ali za te fantazije
ima u lepoj književnosti m n o g o primera, no oni, d a ­
b o m e , nisu »čisto« posmatrani i predstavljeni, n e g o
su prošli kroz intenzivnu »estetičku« obradu. M e đ u
o v i m primerima hoću pre svega da istaknem dva dela
Mojrinkova ( M e v r i n k ) : Der Golem i Das grune Ge-
sicht. O b r a d u t e s t r a n e p r o b l e m a m o r a m s a č u v a t i z a
docnije izučavanje.

S o v i m izvođenjima o s r e d n j e m stanju mi s m o ,
i a k o n a s j e n a t o p o d s t a k a o S i l e r , izišli d a l e k o i z v a n
njegovih shvatanja. Mada je oštro i duboko dohvatio
suprotnosti u ljudskoj prirodi, on je pokušaj rešenja
ostavio na p o č e t n o m stepenu. Cini se da je za to kriv
termin »estetičko raspoloženje«. Siler, n a i m e , tako
reći identifikuje »estetičko raspoloženje« s lepim,
koje dušu prenosi u to raspoloženje« 6 0
On time ne
obuhvata samo uzrok i dejstvo nego i stanju » b e z -
određenosti«, sasvim suprotno svojim vlastitim defi­
nicijama, daje jednoznačnu određenost na taj način
što ga i z j e d n a č u j e s lepim. T i m e je i funkciji p o s r e ­
d o v a n j a unapred oduzeta oštrina, j e r ona k a o lepota
čini da n e o m e t a n o štetuje ružnoća, o k o j o j je ipak
takođe reč. Siler kao »estetičku osobinu« j e d n e stva-

L o c . cit. p. 108.

136
ri definiše to što se ona odnosi » n a celinu naših r a z -
ličnih snaga«. P r e m a tome, dakle, »lepo« i »estetič-
k o « ne m o g u da se poklapaju, jer su naše različne
snage i estetički različne, lepe i ružne, i samo n e p o ­
p r a v l j i v idealist i optimist m o g a o bi izmišljati da je
»celina« ljudske prirode baš »lepa«. Ona je, štaviše,
ako č o v e k hoće da b u d e pravičan, prosto stvarna i
i m a s v o j e s v e t l e i t a m n e s t r a n e . Z b i r s v i h b o j a j e siv,
svetao na t a m n o j , taman na svetioj pozadini.
Iz te p o j m o v n e negotovosti i nedovoljnosti o b j a ­
šnjava se i o k o l n o s t što p o t p u n o ostaje u tami p i t a ­
n j e kako se m o ž e uspostaviti o v o posredovno stanje.
Ima mnogobrojnih mesta iz kojih nedvoznačno p r o ­
izlazi da baš » u ž i v a n j e p r a v e lepote« izaziva s r e d n j e
stanje. T a k o Šiler kaže: »Što našim čulima u n e p o ­
s r e d n o m osećaju laska, to našu m e k u i p o k r e t l j i v u
d u š u o t v a r a s v a k o m u t i s k u , ali n a s i u i s t o m s t e -
p e n u čini m a n j e sposobnima za napor. Što naše m i -
s l e n e s n a g e n a p r e ž e i što i h p o z i v a k o p š t i m p o j m o ­
vima, to daje snage našem duhu za svaku vrstu o t p o ­
r a , ali ga i u i s t o m o d n o s u č i n i o k o r e l i m , i o d u z i m a
n a m prijemijivosti isto toliko koliko n a m p o m a ž e d a
d o đ e m o do v e ć e samostalnosti. Baš zato i j e d n o i d r u ­
g o d o v o d i naposletku n u ž n o d o iscrpljenja«, itd. » A k o
s m o se, n a p r o t i v , p r e d a l i u ž i v a n j u p r a v e l e p o t e , o n d a
smo u takvom trenutku u jednakom stepenu majstori
svojih trpnih i delatnih snaga i s j e d n a k o m l a k o ć o m
o b r a ć a ć e m o se o z b i l j n o s t i i i g r i , m i r o v a n j u i k r e t a ­
nju, popustljivosti i otporu, apstraktnom mišljenju i
posmatranju.«
O v o prikazivanje stoji u oštroj suprotnosti p r e ­
ma ranije postavljenim određenjima »estetičkoga sta­
nja«, u k o m e č o v e k treba da b u d e nula, bez o d r e đ e ­
nja, d o k je ipak o v d e baš u najvećoj meri određen
lepotom (»predan« lepoti). Ne vredi truda da idemo
dalje za tim pitanjem u Šilera. On je o v d e dospeo do
granice samoga sebe i svoga vremena, koju mu je
bilo n e m o g u ć n o preći, j e r svugde je naišao na n e v i d ­
ljivoga »najružnijega čoveka«, čije je otkrivenje bilo
s a č u v a n o za n a š e v r e m e i za Ničea.

137
 Siler b i h t e o d a č u l n o b i ć e u č i n i u m n i m t i m e š t o
ga p r e toga pravi estetičkim, kao što on sam k a ž e . 6 1

M o r a se izmeniti priroda čulnoga čoveka, kaže on, 6 2

fizički život m o r a se » p o d v r ć i f o r m i « , on m o r a » s v o ­
je fizičko određenje da izvede prema zakonima l e p o ­
te«, 6 3
»na ravnodušnom polju fizičkoga života mora
čovek da otpočne svoj moralni život«, on mora »još 6 4

u okviru svojih čulnih ograda da otpočne svoju u m n u

slobodu«, »već svojim naklonostima mora da namet­
ne zakon svoje volje«, »mora se naučiti da plemeni­
tije »žudi«. 6 5

» M o r a « , o k o m e naš pisac govori, jeste d o b r o

poznato »treba«, koje se priziva svagda kad se ne vidi
nikakav drugi put. I tu nailazimo na neizbežne g r a ­
nice. Bilo bi nepravično od pojedinačnoga duha, ma
koliko on bio velik, očekivati savlađivanje ovoga g i ­
g a n t s k o g a p r o b l e m a , p r o b l e m a k o j i m o g u resiti s a m o
v r e m e n a i narodi, a i ovi ne svesno, n e g o s a m o s u d ­
binom.
V e l i č i n a Silerove m i s l i l e ž i u p s i h o l o š k o m p o -
smatranju i u intuitivnom poimanju posmatranoga.
Osim toga, želim da n a v e d e m još j e d n u od njegovih
misli, k o j a u v e l i k o j m e r i zaslužuje da b u d e istak­
nuta. V e ć s m o videli da je srednje stanje karakte-
r i s a n o p r o i z v o đ e n j e m » p o z i t i v n o g a « , n a i m e simbola.
S i m b o l u s v o j o j prirodi u d r u ž u j e o n o što je suprotno,
pa tako udružuje i suprotnost realno-irealno, jer je
o n s j e d n e s t r a n e p s i h o l o š k i r e a l i t e t ili s t v a r n o s t
( z b o g s v o g a delovanja), a s d r u g e s t r a n e ne o d g o v a ­
ra n i k a k v o m fizičkom realitetu. On je činjenica, a
i p a k p r i v i d . T u o k o l n o s t Siler j a s n o i s t i č e , d a b i n a
66

t o n a d o v e z a o a p o l o g i j u privida, k o j i j e u s v a k o m p o ­
gledu značajan.

»i L o c . c i t . p . 1 1 8 .
«2 L o c . c i t . p . 1 2 0 .
»3 L o c . c i t . p . 1 2 1 .
L o c . cit. p. 123.
« L o c . cit. p. 124.
«« L o c . c i t . p . 1 1 1 .

138
 »Najveća glupost i najviši razum imaju izvestan
afinitet j e d n o p r e m a d r u g o m e u t o m e što o b o j e traže
s a m o realno, a za čisti p r i v i d s a s v i m su n e o s e t l j i v i .
S a m o t i m e što j e o b j e k a t n e p o s r e d n o p r i s u t a n u č u ­
lima biva glupost istrgnuta iz svoga mira, i samo
t i m e što s e n j e n i p o j m o v i s v o d e n a č i n j e n i c e i s k u s t v a
biva razum doveden u stanje mira; j e d n o m rečju,
glupost se ne m o ž e izdići iznad stvarnosti, a r a z u m
n e m o ž e ostati ispod istine. U k o l i k o su, dakle, p o ­
t r e b a r e a l i t e t a i n a k l o n j e n o s t k a s t v a r n o m čiste p o -
sledice nedostatka, utoliko su ravnodušnost p r e m a
realitetu i interesovanje za privid p r a v o proširenje
čoveštva i presudan korak ka kulturi«. 6 7

Kad sam malopre govorio o dodeljivanju v r e d ­

n o s t i s i m b o l u , u k a z a o s a m n a p r a k t i č k u k o r i s t što j e
ima ovrednošćivanje nesvesnog: nesvesno ometanje
s v e s n i h f u n k c i j a i s k l j u č u j e m o n a t a j n a č i n što n e ­
svesno unapred unosimo u račun uzimanjem simbola
u obzir. Nesvesno, kao što je poznato, kad n i j e reali-
z o v a n o , u v e k r a d i n a t o m e d a n a d s v i m raširi l a ž a n
privid: ono nam se uvek pojavljuje na objektima, jer
sve nesvesno je projicirano. A k o , dakle, nesvesno
možemo da p o j m i m o kao takvo, onda od objekta
o t k i d a m o l a ž n i p r i v i d , što istini m o ž e s a m o d a i d e u
prilog. Siler kaže: » O v o ljudsko p r a v o vladanja vrši
on ( č o v e k ) u umetnosti privida, i što o š t r i j e o d v a j a
moje i tvoje j e d n o od d r u g o g a , što b r i ž l j i v i j e r a s t a v ­
lja lik od suštine, i što više u m e da liku da samostal­
nosti, utoliko će više ne s a m o proširivati oblast l e p o ­
te n e g o čak očuvati granice istine; j e r on privid ne
m o ž e o č i s t i t i o d s t v a r n o s t i , a d a u isti m a h n e o s l o ­
bodi stvarnost od privida.« »Teženje za samostalnim
6 8

p r i v i d o m iziskuje i apstrakcione m o ć i , i s l o b o d e srca,

i e n e r g i j e v o l j e v i š e n e g o što j e č o v e k u p o t r e b n o d a
se ograniči na realitet, i on m o r a da o v a j drugi v e ć
ima za s o b o m ako h o ć e da stigne do o n o g a . « 6 9

« ' L o c . cit. p. 142.

«s L o c c i t . p . 1 4 6 .
6
» L o c . cit. p. 151.

139
 2. RASPRAVA O NAIVNOM I SENTIMENTALNOM
PESNISTVU

J e d n o v r e m e č i n i l o m i s e k a o d a b i Šilerova p o -
d e l a p e s n i k a na naivne i sentimentalne 70
bila podela
p r e m a gledištima k o j a bi se slagala s o n i m a k o j a su
o v d e izložena. A l i sam posle zrela razmišljanja d o ­
šao do zaključka da stvar ne stoji tako. Šilerova d e ­
f i n i c i j a je p r o s t a : Naivni pesnik je priroda, sentimen­
talni j e traži. O v a p r o s t a f o r m u l a j e z a v o d l j i v a u t o ­
liko ukoliko postavlja dve različne vrste veza sa
objektom. Otuda bi se najverovatnije moglo reći:
o n a j k o j i p r i r o d u t r a ž i ili ž e l i k a o o b j e k a t n e m a j e ,
on bi, p r e m a t o m e , bio introvertni; i obrnuto, onaj
koji je v e ć sam priroda, dakle, stoji u najprisnijoj
vezi sa objektom, bio bi ekstravertni. Ali takva, m a l o
nasilna interpretacija imala bi m a l o v e z e sa Š i l e r o -
v i m gledištem. Njegova podela na naivno i senti­
m e n t a l n o j e s t e p o d e l a k o j a se, u s u p r o t n o s t i p r e m a
našoj podeli tipova, ne bavi upravo individualnim
mentalitetom pesnika, nego karakterom njegove
s t v a r a l a č k e d e l a t n o s t i , r e s p . n j e g o v a p r o d u k t a . Isti
pesnik m o ž e u jednoj pesmi da b u d e sentimentalan,
a u drugoj naivan. H o m e r je, doduše, svugde naivan,
ali k o l i k i o d n o v i j i h n i s u n a j v e ć i m d e l o m s e n t i m e n ­
talni? Šiler je o č e v i d n o osećao o v u teškoću i stoga je
rekao da je pesnik uslovijen svojim vremenom, ne
kao jedinka, n e g o kao pesnik. Tako on kaže: »Svi p e ­
snici k o j i t o stvarno jesu pripadaće, v e ć p r e m a t o m e
k a k v o j e v r e m e u k o m e c v e t a j u ili s l u č a j n e o k o l n o ­
sti k o j e u t i č u n a n j i h o v o o p š t e o b r a z o v a n j e i n j i h o ­
v o p r o l a z n o d u š e v n o r a s p o l o ž e n j e , i l i n a i v n i m a ili
sentimentalnima.« P r e m a t o m e , reč je i u Šilera ne
o fundamentalnim tipovima, nego više o izvesnim k a ­
r a k t e r i s t i č n o s t i m a ili o s o b i n a m a p o j e d i n i h p r o d u k a ­
ta. O t u d a j e o d m a h j a s n o d a i n t r o v e r t a n p e s n i k m o ž e
prigodice pevati ne samo naivno n e g o i sentimental­
no. T i m e nikako ne dolazi u obzir ni identitet n a i v ­
nog i sentimentalnog s ekstravertnim, s jedne, i s in-

7 0
Schiller, Vber naive und sentimentalische Dichtung.

140
trovertnim, s d r u g e strane, ukoliko dolaze u pitanje
tipovi. A l i s t v a r s t o j i d r u k č i j e a k o je r e č o tipskim
mehanizmima.

a) Naivni stav

N a j p r e ću izložiti definiciju k o j u je Siler dao o

t o m e stavu. V e ć je p o m e n u t o da je naivni »priroda«.
On » s l e d u j e p r o s t o j p r i r o d i i osetu i ograničava se
samo na podražavanje stvarnosti«. »U naivnim pri­
71

kazivanjima mi se veselimo živoj prisutnosti objekta

u našoj uobrazilji.« »Naivno pesništvo je dar pri­
7 2

rode. Ono je srećan hitac; ne potrebu je nikakvu p o ­

p r a v k u a k o uspe, niti je m o g u ć n o da se p o p r a v i a k o
p r o m a š i « ( L o c . cit. p . 3 0 3 ) . » S v o j o m p r i r o d o m m o r a
naivni genije sve da čini, s v o j o m s l o b o d o m m o ž e
m a l o ; i on će svoj p o j a m ispuniti č i m priroda u n j e ­
mu počne dejstvovati po unutrašnjoj nužnosti.« 7 3

Naivno pesništvo »jeste dete života i ono vodi natrag

u ž i v o t . « Naivni g e n i j e sasvim zavisi od »iskustva«,
7 4

od sveta koji ga »neposredno dodiruje«. On p o t r e b u -

je »pomoć spolja«. Naivnom pesniku može »obična
7 5

priroda« n j e g o v e okoline »postati opasna«, j e r » p r i ­

j e m i j i v o s t j e u v e k v i š e ili m a n j e z a v i s n a o d s p o l j a -
šnjega utiska, i samo postojana živost p r o d u k t i v n e
moći, koja se od ljudske prirode ne može očekivati,
m o g l a bi sprečiti da gradivo p o n e k a d ne utiče na
šlepu prijemljivost. Ali koliko god je puta to slučaj,
od jednog pesničkog osećanja postaje obično«. 7 0

»Naivni genije pušta da priroda u n j e m u n e o g r a n i č e ­

no upravlja.« Iz ovoga određenja pojma naročito je
7 7

očevidna zavisnost naivnoga od objekta. N j e g o v a

veza sa o b j e k t o m ima karakter primoravan ja, jer on
objekat introjikuje, tj. nesvesno se s n j i m e identi-

71 L o c . c i t . p . 2 4 8 .
72 L o c . c i t . p . 2 5 0 .
'3 L o c . cit. p. 304.
7* L o c . cit. p . 3 0 3 .
75 L o c . c i t . p. 3 0 5 .
7« L o c . c i t . p . 3 0 7 s.
77 L o c . cit. p . 3 1 4 .

141
f i k u j e ili je t a k o r e ć i a p r i o r i s n j i m e i d e n t i č a n . Levi-
-Bril t u v e z u s a o b j e k t o m o b e l e ž a v a k a o » p a r t i c i p a -
tion m y s t i q u e « . O v a j identitet u v e k se stavlja iznad
7 8

analogije između objekta i nesvesna sadržaja. M o ž e

se reći i o v o : identitet se ostvaruje p r o j e k c i j o m n e -
svesne analogijske asocijacije na objekat. Takav
identitet u v e k i m a karakter primoravanja, jer je reč
o izvesnoj libidnoj sumi, koja, kao svaki libidni k v a n -
titet k o j i d e l u j e i z n e s v e s n o g , i m a , s o b z i r o m n a s v e -
sno, karakter prisilnosti, t j . o n a svesti n i j e d i s p o n i -
bilna. Otada je č o v e k naivna stava u velikoj m e r i
uslovljen o b j e k t o m , objekat tako reći samostalno vrši
u n j e m u svoje dejstvo, on se samo u n j e m u ispunju-
je, j e r sam postaje identičan s o b j e k t o m . T i m e on u
neku ruku daje objektu svoju ekspresivnu funkciju i
n a t a j n a č i n g a p r e d s t a v l j a , n e t i m e što g a p r e d ­
s t a v l j a a k t i v n o ili n a m e r n o , n e g o s e o b j e k a t p r e d ­
stavlja u n j e m u . On je sam priroda, priroda stvara u
n j e m u produkat. On pušta da priroda u n j e m u n e o ­
graničeno upravlja. Objektu pripada prvenstvo. U t o ­
liko je naivni stav ekstravertan.

b) Sentimentalni stav

V e ć s m o p o m e n u l i d a s e n t i m e n t a l n i p e s n i k traži
p r i r o d u . On » r e f l e k t u j e o utisku što ga ostavljaju u
n j e m u suprotnosti, i samo na toj refleksiji osnovano
je ganuće u k o j e on sam biva d o v e d e n i u k o j e d o ­
vodi nas. P r e d m e t se o v d e v e z u j e za j e d n u ideju, i
samo na toj vezi počiva n j e g o v a pesnička snaga«. 7 9

On »uvek ima posla sa dvema antagonističkim p r e d ­

s t a v a m a i o s e ć a j i m a , sa s t v a r n o š ć u k a o g r a n i c o m , i
sa s v o j o m idejom kao beskrajnim, i pomešano o s e ­
ćanje k o j e on izaziva u v e k će biti dokaz toga d v o ­
strukoga vrela«. »Sentimentalno raspoloženje je re­
8 0

z u l t a t n a s t o j a v a n j a da se, i p o d uslovima refleksije,

78
Les fonctions mentales dans les societes infirieures.
7
» L o c . cit. p. 249.
«o L o c . c i t . p . 2 5 0 .

142
uspostavi naivni osećaj, po sadržaju.« 8 1
»Sentimen­
talno pesništvo je produkat samotovanja.« 8 2
»Senti­
mentalni g e n i j e izložen je opasnosti da, iznad n a s t o -
javanja, od nje (ljudske prirode) ukloni sve ograde,
s a s v i m u n i š t i l j u d s k u p r i r o d u , i d a s e n e s a m o , što
ona sme i treba, iznad svake određene i ograničene
stvarnosti u z d i g n e do apsolutne m o g u ć n o s t i — ili da
je ideališe, n e g o da prevaziđe još i samu m o g u ć n o s t
— ili da sanjari.« »Sentimentalni genije ostavlja
stvarnost da bi se uspeo do ideja i slobodnom s a m o ­
s t a l n o š ć u s a v l a đ i v a o s v o j e g r a d i v o « ( L o c . c i t . p . 314.).
Lako je videti da je sentimentalni pesnik, u s u ­
protnosti prema naivnom, obeležen refleksivnim i
apstraktivnim stavom prema objektu. On »reflektuje
o o b j e k t u « time što se od o b j e k t a » p o v u k a o « . On je,
dakle, tako reći a priori o d v o j e n od objekta kad p o ­
činje njegova produkcija; ne dejstvuje objekat u n j e ­
mu, nego dejstvuje on sam. Ali ne dejstvuje u samom
sebi, n e g o iznad objekta. On je različan od objekta,
a ne istovetan s n j i m ; on teži da postavi s v o j u v e z u
sa njim, da svoje »gradivo savlada«. Iz ove njegove
rastavijenosti od objekta proizlazi utisak dvojstva
koji je Siler istakao, j e r sentimentalni pesnik crpe
iz dva izvora, iz objekta, resp. iz opažanja toga
objekta, i iz samoga sebe. Spoljašnji utisak objekta
nije n j e m u nešto neuslovljeno, nego materijal koji on
obdelava p r e m a merilu svoga vlastitoga sadržaja.
Otuda on stoji nad objektom, pa ipak ima neku vezu
s a n j i m , ali n e v e z u p r i j e m l j i v o s t i , n e g o o n p o n a h o ­
đ e n j u d a j e o b j e k t u v r e d n o s t ili o s o b i n u . N j e g o v s t a v
je, dakle, stav introvertnoga.
Međutim, karakteristikom ovih dvaju stavova
k a o introvertnog i ekstravertnog nismo iscrpli Sile-
r o v u misao. O b a naša m e h a n i z m a znače samo o s n o v ­
ne fenomene prilično opšte prirode, koji v e o m a n e -
o p r e d e l j e n o n a g o v e š ć u j u o n o što je specifično. Radi
r a z u m e v a n j a n a i v n o g i sentimentalnog m o r a m o uzeti
u p o m o ć d v a dalja principa, n a i m e elemente oseta i
intuicije. U d o c n i j e m t o k u n a š e g a i s p i t i v a n j a j a ć u

si L o c . c i t . p . 3 0 1 .
82 L o c . c i t . p . 3 0 3 .

143
još opširnije da govorim o o v i m funkcijama. O v d e
ću samo spomenuti da je naivni pesnik obeležen p r e -
tezanjem osetnoga elementa, a sentimentalni prete-
zanjem intuitivnoga elementa. Oset vezuje za o b j e ­
kat, on čak subjekat uvlači u o b j e k a t , i otuda se
»opasnost« za n a i v n o g a sastoji u t o m e što on m o ž e
potonuti u o b j e k t u . Intuicija k a o opažanje vlastitih
nesvesnih procesa odvlači od objekta, uzdiže se iznad
objekta, i otuda teži da u v e k savlada g r a d i v o i da ga
uobliči p r e m a s u b j e k t i v n i m gledištima, da čak izvrši
nad n j i m nasilje a da toga nije svesna. Otuda je
»opasnost« sentimentalnoga u t o m e što se on sasvim
otkida od realnosti i tone u fantaziju k o j a izvire iz
nesvesnog (»sanjariti«!).

c) Idealist i realist

U istoj raspravi Šilerova razmišljanja d o v o d e do

postavljanja dvaju psiholoških ljudskih tipova. On
kaže: » O v o me dovodi do v e o m a značajnog psiholo­
škog antagonizma m e đ u ljudima u veku koji se k u l -
tiviše: antagonizma koji, zato što je radikalan i o s n o ­
van u unutrašnjem obliku duše, priprema p o d v a j a ­
n j e m e đ u l j u d i m a g o r e n e g o što b i g a ikada m o g l a
izazvati b o r b a interesa, i k o j i pesniku i umetniku
oduzima svaku nadu da će se svima dopasti i sve g a ­
nuti, što je ipak n j i h o v zadatak; k o j i filosofu, ako je
i učinio sve, o n e m o g u ć u j e da svima ulije uverenje,
što i p a k p o j a m f i l o s o f i j e n o s i u s e b i ; k o j i , n a p o s l e t k u ,
č o v e k u u praktičkom životu nikada n e ć e dopustiti da
n j e g o v način delanja naiđe na opšti p r i j e m — u k r a t ­
ko, do suprotnosti k o j a je k r i v a što n i j e d n o d e l o duha
i nijedna radnja srca ne m o g u stvoriti presudnu s r e ­
ću k o d j e d n e klase a da baš time k o d druge ne n a ­
v u k u n a s e osudu. O v a suprotnost stara j e n e s u m n j i ­
vo k a o i početak kulture, i p r e svršetka kulture teško
bi se m o g l a izravnati drukčije n e g o u pojedinim ret-
kim subjektima, kojih je po svoj prilici u v e k bilo i
u v e k ć e i h b i t i ; ali, i a k o n j e n i m d e j s t v i m a p r i p a d a i
t o d e j s t v o što o n a s p r e č a v a s v a k i p o k u š a j s v o g i z -

144
ravnanja, zato što se ništa ne m o ž e doneti da se p r i ­
zna nedostajanje na j e d n o j i realitet na d r u g o j stra­
ni, ipak je u v e k d o v o l j a n dobitak to što se tako v a ž n o
p o d v a j a n j e prati do n j e g o v a p o s l e d n j e g a izvora i što
se time suština b o r b e svodi b a r na prostiju f o r ­
mulu.« 8 3

Iz o v o g a mesta n e s u m n j i v o proizlazi da je Šiler

posmatranjem suprotnih mehanizama došao do p o ­
stavljanja dvaju psiholoških tipova, koji u n j e g o v u
shvatanju zahtevaju pravo na onakov značaj kakav
ja p r i d a j e m i n t r o v e r t n o m i e k s t r a v e r t n o m . S o b z i r o m
na uzajamnu vezu dvaju tipova koje sam ja postavio
m o g u od reči do reči potvrditi o n o što Šiler kaže o
s v o j i m tipovima. U saglasnosti s o n i m što s a m v e ć
kazao, dolazi Šiler od m e h a n i z m a ka tipu t i m e što
»kako od naivnoga tako i od sentimentalnoga karak­
t e r a o d v a j a o n o što o b a i m a j u p e s n i č k o « . A k o v r š i ­
8 4

mo tu operaciju, imamo da odbijemo genijalno, stva­

ralačko, i o n d a će u n a i v n o g a preostati v e z a n o s t za
objekat i njegova samostalnost u subjektu, a u sen­
timentalnoga nadmoenost nad objektom, koja se
i s p o l j a v a u v i š e ili m a n j e a r b i t r a r n o m p r o s u đ i v a n j u i
obdelavanju objekta. Šiler kaže: »Tada od prvoga
(naivnoga) ne preostaje ništa sem, s o b z i r o m na t e o ­
rijsko, trezven duh posmatranja i čvrsta p r i v r e m e ­
n o s t uz slično s v e d o č a n s t v o čula; a s o b z i r o m na
praktično: rezignovano pokoravanje nužnosti priro­
de.« » O d sentimentalnoga karaktera ne preostaje n i ­
šta s e m n e m i r a n d u h s p e k u l a c i j e , k o j i u s v i m a s a z n a ­
n j i m a traži n e u s l o v l j e n o , a u p r a k t i č k o m m o r a l a n
rigorizam, k o j i n e u s l o v l j e n o traži u svima r a d n j a m a
v o l j e . K o p r i p a d a p r v o j k l a s i m o ž e s e n a z v a t i reali­
stom, a ko d r u g o j , idealistom.« * 8

Dalja Šilerova izvođenja o njegovim dvama tipo­

v i m a o d n o s e se, p r e m a t o m e , s a m o n a p o z n a t e f e n o ­
m e n e realističkoga i idealističkoga stava, i stoga nisu
interesantna za naše ispitivanje.

«» L o c . c i t . p . 3 2 9 s.
f»4 L o c . c i t p . 3 3 1 .
8« L o c . c i t . p . 3 3 1 .

10 Jung, Odabrana dela, V

145
 III

APOLONSKO I DIONISKO

N I C E : »ROĐENJE T R A G E D I J E «

P r o b l e m koji je Šiler osetio i delimično obradio

p o n o v o j e n a n o v i o s o b e n n a č i n p r i h v a t i o Niče u
s v o m , g o d . 1871. i z i š l o m , s p i s u Die Geburt der Tra-
godie (Rođenje tragedije). O v o mladačko delo ne
o d n o s i se, d o d u š e , n a Š i l e r a , n e g o m n o g o v i š e n a
Sopenhauera i Getea. A l i o n o , b a r p r i v i d n o , sa Š i -
l e r o m i m a zajednički estetizam i v e r u u G r k e , sa
Šopenhauerom pesimizam i m o t i v spasenja, a n e i z -
b r o j n o m n o g o i m a z a j e d n i č k o g a s a G e t e o v i m Fau­
stom. R a z u m e se, o d t i h v e z a z a n a š u n a m e r u n a j ­
značajnija je veza sa Šilerom. Ipak, ne m o ž e m o m i ­
moići Sopenhauera a da ne opazimo u kolikoj je on
m e r i p r e n e o u stvarnost slutnje istočnih saznanja,
k o j e su se u Silera pojavljivale kao blede sheme. A k o
se ne osvrćemo na pesimizam koji vodi poreklo iz
k o n t r a s t a sa h r i š ć a n s k o m r a d o š ć u v e r o v a n j a i s i z -
vesnošću u spasenje, onda je Sopenhauerovo učenje
o spasenju bitno pesimistično. On je prešao na stra­
n u Istoka. T a j k o r a k n e s u m n j i v o j e kontrastna r e ­
akcija na našu zapadnjačku atmosferu. K a o što je
poznato, o v a se reakcija j o š i danas u znatnoj m e r i
p r o d u ž u j e u r a z l i č n i m p o k r e t i m a , k o j i s u v i š e ili
m a n j e potpuno orijentisani p r e m a Indiji. Taj p o h o d
na I s t o k z a u s t a v l j a se za Ničea u G r č k o j . On o s e ć a
G r č k u takođe kao srednji deo između Istoka i Z a p a -

146
 d a . U t o l i k o o n s e d o d i r u j e s a S i l e r o m — ali k o l i k o j e
dručkije njegovo shvatanje grčkoga bića! On vidi
tamnu foliju, na k o j o j je naslikan zlatno vedri svet
Olimpa. » D a bi m o g l i živeti, morali su Grci stvoriti
o v e b o g o v e , j e r su na to bili prinuđeni.« » G r k je p o ­
znavao strahote i užase postojanja; da bi uopšte m o ­
g a o živeti, on je p r e d njih m o r a o postaviti sjajnu s a ­
njariju o Olimpljanima. Onu golemu nepoverljivost
prema titanskim m o ć i m a prirode, onu M o j r u koja
b e z m i l o s n o sedi na prestolu iznad svih saznanja, o n o g
orla velikoga ljudskoga dobrotvora P r o m e t e ja, onu
strašnu sudbinu m u d r o g a Edipa, o n o nasledno p r o ­
kletstvo Atrida, k o j e Oresta primorava da ubije m a j ­
ku . . . Grci su neprestano onim umetničkim srednjim
svetom Olimpljana iznova savlađivali, u s v a k o m slu­
č a j u zastirali i o d p o g l e d a u k l a n j a l i . « G r č k a » v e d r i ­
1

na«, nasmejano nebo Helade pred sumornom poza­

dinom — to saznanje bilo je sačuvano za m o d e r n e ;
težak argumenat protiv moralnog estetizma! T i m e je
N i č e stao n a stanovište k o j e s e o d Š i l e r o v o g znatno
razlikuje. O n o što s m o u Šilera smeli naslućivati —
d a su, n a i m e , n j e g o v a p i s m a o e s t e t i č k o m v a s p i t a n j u
b i l a i p o k u š a j u s o p s t v e n o j s t v a r i — to p o s t a j e p o t ­
p u n a izvesnost u N i č e o v u spisu, to je » d u b o k o lična«
knjiga. I koliko Šiler počinje tako reći plašljivo i b l e -
d i m b o j a m a da slika s v e t l o s t i s e n k u i da u v l a s t i t o j
duši osećanu suprotnost p o i m a kao naivno p r e m a
sentimentalnom, isključujući sve pozadinsko i p o n o r -
no ljudske prirode, toliko Ničeovo shvatanje zahvata
dublje i nateže suprotnost koja u s v o m j e d n o m delu
ni u č e m u ne ustupa blistavoj lepoti Šilerove vizije,
ali u s v o m e d r u g o m d e l u n a l a z i b e s k r a j n o t a m n i j e
t o n o v e , k o j i , d o d u š e , p o j a č a v a j u j a č i n u s v e t l o s t i , ali
izazivaju slutnju još tamnije noći za sobom.
Svoje fundamentalno suprotnosno dvojstvo Niče
z o v e : apolonsko-dionisko. M i ć e m o n a j p r e p o k u š a t i d a
sebi predstavimo to suprotnosno dvojstvo. U tu svrhu
d o n e ć u niz doslovnih n a v o d a na o s n o v u kojih će č i ­
t a l a c — i a k o n i j e č i t a o N i č e o v s p i s — s a m m o ć i da

1
N i e t z s c h e , L o c . cit. p. 31.

10*
14?
s t v o r i s u d , a u isti m a h d a m o j e s h v a t a n j e u p o r e d i
s njegovim.
1. » M n o g o b i s m o dobili za estetičko vaspitanje
kad b i s m o došli n e samo d o l o g i č k o g a uviđanja n e g o
i do neposredne sigurnosti shvatanja da je dalji r a z ­
v i t a k u m e t n o s t i v e z a n za d u p l i c i t e t apolonskog i dio-
niskog: n a s l i č a n n a č i n k a o što n a r a š t a j zavisi od
dvojstva polova, u neprestanoj borbi, a s pomirenjem
k o j e s e j a v l j a s a m o p e r i o d i č n o « ( L o c . c i t . p . 19).
2. »Na njihova dva božanstva umetnosti, A p o l o ­
na i Dionisa, n a d o v e z u j e se naše saznanje da u g r č ­
k o m s v e t u p o s t o j i golema suprotnost, po p o r e k l u i
ciljevima, između umetnosti vajara, apolonske, i n e -
likovne umetnosti muzike, kao umetnosti Dionisove:
dva tako različna nagona idu jedan p o r e d drugoga,
p o n a j v i š e u o t v o r e n o j neslozi j e d a n sa d r u g i m , i u z a ­
j a m n o se podstiču na sve novija snažnija rađanja, da
u njima perpetuišu b o r b u one suprotnosti k o j u z a j e d ­
n i č k a r e č ,umetnost* p r e m o š ć u j e s a m o p r i v i d n o ; n a -
posletku, metafizičkim čudesnim aktom helenske
. v o l j e ' p o j a v l j u j u se udruženi, i u t o m e z d r u ž e n j u
p r o i z v o d e najzad isto k o l i k o dionisko toliko i a p o l o n -
sko umetničko delo atičke tragedije.« 2

Da bi oba »nagona« pobliže okarakterisao, Niče

naročito psihološka stanja njima izazvana u p o r e đ u j e
sa s t a n j i m a sna i zanosa (opijenosti). A p o l o n s k l n a g o n
i z a z i v a s t a n j e u p o r e đ e n o sa snom, a d i o n i s k i n a g o n
s t a n j e u p o r e đ e n o s a zanosom. P o d » s n o m « r a z u m e v a
Niče, kao što s a m dokazuje, bitno »unutrašnju v i z i ­
j u « , »lepi privid svetova sna«. A p o l o n »vlada lepim
p r i v i d o m unutrašnjega sveta fantazije«, on je » b o g
svih likotvornih snaga«. On je mera, b r o j , ograniča­
vanje i savlađivanje svega divljeg i neukroćenog.
» Č o v e k bi m o g a o — A p o l o n a obeležiti kao divnu b o ­
žansku sliku principii individuationis.« Dionisko, n a ­ 8

protiv, jeste oslobođenje razuzdanoga nagona, r a z ­

mah neobuzdane dinamike životinjske i božanske p r i ­
rode, i otuda se č o v e k u d i o n i s k o m h o r u p o j a v l j u j e

* L o c . cit. p. 19.
» L o c . cit. p. 2 3 .

148
k a o satir, g o r e b o g a d o l e j a r a c . T o j e z g r a ž a n j e n a d
4

r a s k i d a n j e m p r i n c i p a i n d i v i d u a c i j e , i u isti m a h » s l a ­
sti p u n o u s h i ć e n j e « z b o g t o g a što j e o n r a s k i n u t . S t o ­
ga se dionisko može uporediti sa zanosom koji indi­
vidualno razrešava u kolektivne nagone i sadržaje,
to je razbijanje odvojenoga Ja izazvano svetom. Zato
se u dioniskom stanju č o v e k nahodi do čoveka, »i
o t u đ e n a , n e p r i j a t e l j s k a ili p o d j a r m l j e n a p r i r o d a p o ­
n o v o slavi praznik p o m i r e n j a sa s v o j i m izgubljenim
sinom, č o v e k o m « . Svako se sa svojim bližnjim oseća
6

»jedno« (»ne samo udružen, pomiren, stopljen«). Sto­

ga n j e g o v a individualnost m o r a biti sasvim uništena.
» C o v e k nije više umetnik, on je postao umetničko
delo.« » U m e t n i č k a snaga cele prirode — ispoljava se
o v d e u drhtanju zanosa.« T j . stvaralačka dinamika,
6

libido u formi nagona, dočepala se jedinke kao o b j e k ­

t a i u p o t r e b l j a v a j e k a o o r u đ e ili i z r a z . A k o s e p r i ­
r o d n o b i ć e srne s h v a t i t i k a o » u m e t n i č k o d e l o « , o n d a
čovek u dioniskom stanju svakako postaje prirodno
p o s t a l o u m e t n i č k o d e l o ; ali, u k o l i k o p r i r o d n o b i ć e i
n i j e n i k a k v o u m e t n i č k o d e l o u s m i s l u o n o g a što o b i č ­
no nazivamo »umetničkim delom«, onda ono i nije
n i š t a d r u g o n e g o čista p r i r o d a , n e o b u z d a n a , u s v a ­
k o m pogledu divlji potok, ne čak ni životinja ogra­
ničena na sebe i svoje biće. O v u tačku m o r a m da
istaknem radi jasnoće i docnije diskusije, jer je iz
izvesnih razloga Niče mimoišao to isticanje i time
preko problema bacio varljivu estetičku koprenu,
k o j u svakako m o r a neproizvoljno da skine na n e k o ­
likim mestima. Tako, na primer, kad govori o dioni-
skim o r g i j a m a : » G o t o v o svuda središte o v e s v e t k o v i ­
ne ležalo je u preteranoj p o l n o j razularenosti, čiji su
talasi p r e l a z i l i p r e k o s v a k e p o r o d i č n o s t i i n j e n i h č a ­
snih ustanova; u p r a v o najdivljačnije beštije prirode
tu se razbuktavahu, sve do onoga odvratnog mešanja
sladostrašća i svireposti.« N i č e p o m i r e n j e delfijsko-
7

ga Apolona sa Dionisom posmatra kao simbol p o m i -

4
L o c . cit. p. 57 ss.
5
L o c . cit. p. 24.
« L o c . cit. p. 25.
' L o c . cit. p. 27.

149
 renja tih suprotnosti u g r u d i m a civilizovanoga Grka.
Ali on pri t o m e zaboravlja s v o j u vlastitu k o m p e n -
zatornu formulu po kojoj bogovi Olimpa za svoju
svetlost i m a j u da zahvale tamnini grčke duše: po
njoj, pomirenje Apolona sa Dionisom bilo bi lep pri­
vid, jedno desideratum, izazvano n e v o l j o m k o j u je
civilizovana polovina Grka osećala u borbi sa s v o j o m
v a r v a r s k o m stranom, a o v a je baš u dioniskom sta­
n j u krčila sebi p u t o v e bez prepona. I z m e đ u religije
jednoga naroda i njegova stvarnog života uvek p o ­
stoji kompenzatorna veza, inače religija ne bi imala
baš nikakva p r a k t i č k o g smisla. P o č e v š i o d v e o m a m o ­
r a l n e r e l i g i j e P e r s i j a n a c a i v e ć u starini p o z n a t e m o ­
ralne sumnjivosti persijskih životnih navika, pa sve
do naše »hrišćanske« epohe, u k o j o j je religija l j u ­
bavi potpomagala najveći pokolj svetske istorije, o b i -
stinjuje se to pravilo. Stoga baš i iz simbola d e l f i j -
skoga pomirenja s m e m o zaključiti osobito žestoku
razdvojenost u g r č k o m biću. T i m e bi se objasnila
čežnja za spasenjem, k o j a je misterij ama dala onaj
g o l e m i značaj za grčki n a r o d n i život, i k o j i su stariji
priželjkivači Helade sasvim prevideli. Čovek se za­
d o v o l j a v a o time što će u G r k u n a i v n o naći sve što
n j e m u s a m o m nedostaje. U dioniskom stanju, dakle,
Grk nikako nije postajao najpre umetničko delo, nego
je bio zgrabljen od svoga vlastitog varvarskog bića,
lišavan s v o j e individualnosti, razrešavan u sve svoje
kolektivne sastavne delove, i postajao je j e d n o s k o ­
lektivnim nesvesnim (žrtvovanjem svojih individual­
nih ciljeva), j e d n o sa »genijem roda, čak i prirode«.
Za već postignutu apolonsku ukroćenost o v o stanje
zanosa, u k o j e m u je č o v e k sasvim zaboravljao sebe i
svoje čoveštvo i k o j e ga je činilo čistim nagonskim
b i ć e m , m o r a l o j e b i t i n e š t o što z a s l u ž u j e p r e z i r a n j e ,
i stoga je n e s u m n j i v o najpre morala da otpočne ž e ­
stoka b o r b a i z m e đ u j e d n o g a i drugoga nagona. Neka
se oslobode nagoni civilizovanoga čoveka! Onaj koji
se zanosi k u l t u r o m uobražava da će poteći sama l e ­
pota. Ova zabluda osniva se na velikom nedostatku
psihološkoga poznavanja. Nagonske snage zagaćene
u c i v i l i z o v a n o m č o v e k u v e o m a su destruktivne i

150
m n o g o opasnije negoli nagoni primitivca, koji svoje
negativne nagone postojano iživljuje u skromnoj
m e r i . P r e m a t o m e , n i j e d a n rat u istorijskoj prošlosti
ne može da se po neizmernoj grozovitosti poredi s r a ­
tom civilizovanih nacija. Biće da ni kod Grka nije
bilo drukčije. Baš iz živog osećanja strahote njima je
postepeno polazilo za r u k o m da pomire dionisko
s apolonskim — »metafizičkim čudesnim aktom«,
kako Niče o d m a h u početku kaže. O v e izjave m o r a ­
mo se č v r s t o držati, kao i d r u g e n a p o m e n e da se s u ­
protnost koja je u pitanju »samo prividno premošću­
j e z a j e d n i č k o m r e č j u ,umetnost'«. M o r a m o s e sećati
o v i h rečenica, j e r N i č e , isto k a o i Siler, i m a izrazitu
tendenciju da umetnosti pripiše posredničku i oslo-
boditeljsku ulogu. A time problem zapinje u estetič-
k o m — i ružno je » l e p o « ; odvratno, pa čak i pakosno
dobiva sjaj dostojan žuđenja u v a r l j i v o m sjaju este-
tički-lepoga. Umetnička priroda u Sileru, kao i u
Ničeu, prisvaja sebi i s v o j o j specifičnoj stvaralačkoj
mogućnosti izbavilački značaj. Z b o g toga Niče sasvim
zaboravlja da p o v o d o m Apolonove borbe protiv D i o -
nisa i n j i h o v a k o n a č n o g a p o m i r e n j a nikada za G r k e
n i j e b i l o r e č i o e s t e t i č k o m p r o b l e m u , n e g o o reli­
gioznom pitanju. D i o n i s k e s a t i r s k e s v e t k o v i n e b i l e su
po svakoj analogiji neka vrsta totemskih svetkovina,
s u n a z a d n o m i d e n t i f i k a c i j o m s m i t s k i m p r e c i m a ili
direktno s totemskom životinjom. Kult Dionisa imao
je na m n o g i m mestima mitsko-spekulativan karak­
ter, i svakako je vršio v e o m a j a k uticaj na b u đ e n j e
religioznosti. To što je iz p r v o b i t n o religiozne c e r e ­
m o n i j e proizišla tragedija znači tačno toliko koliko
i veza našega m o d e r n o g a pozorišta sa s r e d n j o v e k o v -
n i m prikazivanjima Hristova stradanja i n j i h o v o m
isključivo religioznom p o d l o g o m , i stoga n a m nije
dopušteno da o problemu sudimo p o d njegovim samo
estetičkim aspektom. Estetizam su m o d e r n e naočari,
kroz koje se gledaju psihološke tajne Dionisova kulta
u s v e t l o s t i u k o j o j ih stari z a č e l o n i k a d a n i s u g l e d a l i
i doživljavali. K a o Siler, tako i Niče p o t p u n o previđa
religiozno stanovište i z a m e n j u j e ga estetičkim p o -
smatranjem. Izvesno je da o v e stvari i m a j u izrazito

151
e s t e t i č k u s t r a n u , k o j a s e n e srne z a n e m a r i v a t i . A l i ,
8

ako se srednjovekovno hrišćanstvo shvata samo este­

tički, o n d a se n j e g o v stvarni karakter falsifikuje i o d ­
b a c u j e , i to isto toliko kao k a d se o n o shvata s a m o
sa istorijskoga stanovišta. Stvarno r a z u m e v a n j e m o ž e
se postići samo na jednakoj osnovi, j e r niko neće
tvrditi da je suštinu železničkih m o s t o v a d o v o l j n o
upoznao ako im je estetički prišao s v o j i m osećanji-
ma. Tako je shvatanjem da je borba između A p o l o ­
na i Dionisa pitanje suprotnih umetničkih nagona
p r o b l e m na j e d a n istorijski i materijalno nepravičan
način p o m e r e n u estetičku oblast, i t i m e je p o d v r g n u t
samo delimičnom posmatranju, koje nikada ne može
voditi računa o njego%om stvarnom sadržaju.
N e s u m n j i v o je da to p o m e r a n j e m o r a imati svoj
psihološki razlog i cilj. Nije teško otkriti dobitak p r o ­
cedure: estetičko posmatranje od problema o d m a h
pravi sliku, k o j u posmatrač posmatra lagodno, diveći
se n j e n o j lepoti kao i n j e n o j ružnoći, i, sigurno u d a ­
ljen od svakog saosećanja i svakog sadoživljavanja,
s a m o s v o j i m o s e ć a n j e m p r i l a z i strasti s l i k e . E s t e t i č k i
stav zaštićuje od učešća, od vlastitog upetljavanja,
k o j e znači religiozno p o i m a n j e problema. Jednaku
korist o b e z b e đ u j e istorijski način posmatranja, a za
n j e g o v u kritiku dao je sam N i č e niz najdragocenijih
priloga. Mogućnost da se tako o g r o m a n p r o b l e m —
9

» p r o b l e m s r o g o v i m a « , kako ga on zove — može p r i ­

mati čisto estetički svakako je p r i m a m l j i v a , j e r n j e ­
g o v o religiozno poimanje, k o j e je u o v o m slučaju
jedino adekvatno poimanje, pretpostavlja jedno d o ­
ž i v l j a v a n j e ili j e d n u d o ž i v i j e n o s t , a m o d e r a n č o v e k
r e t k o se m o ž e t i m e dičiti. A l i čini se da se D i o n i s
N i č e u o s v e t i o — n e k a se u p o r e d i n j e g o v Pokušaj sa-

8 Estetizam prirodno m o ž e zamenjivati religiozne f u n k ­

cije. A l i koliko stvari i m a k o j e t o isto n e m o g u činiti? Š t a
sve nismo upoznali kao surogat za nedovoljnu religiju? Iako
je estetizam v e o m a plemenit surogat, on je ipak s a m o s u r o -
gatska tvorevina mesto nedovoljne prave stvari. Docnije
»obraćanje« Ničeovo u Dionisa pokazuje uostalom najbolje
da se estetički surogat nije trajno održao.
» Nietzsche, Vbm Nutzen und Nachteil der Historie fiir
das Leben. I I S t i i c k d e r unzeitgemassen Betrachtungen.

152
mokritike, p i s a n g o d . 1886, a s t a v l j e n k a o u v o d Ro­
đenju tragedije. » D a , šta je d i o n i s k o ? — U o v o j k n j i z i
nalazi se o d g o v o r na to — o v d e g o v o r i j e d a n ,koji
z n a ' , posvećenik i učenik svoga boga.« A l i to N i č e
n i j e b i o k a d j e p i s a o Rođenje tragedije; o n j e t a d a
bio estetički aficiran, a dioniski tek onda k a d je
p i s a o Zaratustru i o n o z n a č a j n o m e s t o k o j i m z a v r š a ­
va s v o j Pokušaj samokritike: » P o d i g n i t e s r c a , b r a ć o
moja, visoko, još više! I ne zaboravite ni nogu! P o ­
dignite i n o g e , vi d o b r i igrači, i j o š b o l j e : vi stojite i
na glavi!«
Naročita dubina, s k o j o m je Niče shvatio p r o ­
b l e m uprkos estetičkom samoosiguranju, bila je v e ć
toliko bliska stvarnosti da se n j e g o v o docnije dioni­
sko doživljavanje pojavljuje gotovo kao neminovna
k o n s e k v e n c i j a . N j e g o v n a p a d na Sokrata u Rođenju
tragedije u p e r e n j e n a S o k r a t a k a o r a c i o n a l i s t a , k o j i
se p o k a z u j e kao n e d o v o l j a n za dioniski orgijazam.
O v a j afekat o d g o v a r a analognoj pogrešci k o j u čini
e s t e t i č k o p o s m a t r a n j e : ono se brani od problema. Ah
uprkos estetičkom shvatanju N i č e je, ipak, naslućivao
stvarno rešenje problema v e ć onda kad je pisao da
suprotnost nije premošćivana umetnošću, nego » m e ­
tafizičkim čudesnim aktom helenske volje«. On » v o ­
l j u « s t a v l j a u n a v o d n i k e , š t o — s o b z i r o m na to što
je on tada bio p o d jakim uticajem Šopenhauerovim
— m o ž e m o tumačiti kao vezu sa metafizičkim p o j ­
m o m volje. »Metafizičko« ima za nas psihološki zna­
čaj »nesvesnog«. A k o , dakle, »metafizičko« u Ničeo-
v o j formuli z a m e n i m o »nesvesnim«, onda bi traženi
ključ ovoga problema bio nesvestan »čudesni akt«.
» Č u d o « je iracionalno; dakle, akt je nesvesno iracio­
nalno dešavanje, tvorevina iz sebe, bez upletanja u m a
i namere k o j a je svesna cilja; o n o proizlazi, o n o p o ­
staje kao f e n o m e n rastenja stvaralačke prirode, a ne
iz izmudrivanja ljudske oštroumnosti rođene iz č e -
žnjivog očekivanja, iz v e r o v a n j a i nade.
Ovaj problem ovde ostavljam, jer ćemo u daljem
toku ispitivanja imati d o v o l j n o prilike da se na to
pitanje još opširnije vratimo. Mesto toga prelazimo
na to da p o j m o v e apolonsko-dionisko pobliže ispita-

153
mo s obzirom na njihove psihološke kvalitete. O s m o ­
trimo najpre dionisko. Na osnovu Ničeova prikaziva­
nja odmah saznajemo da se pod tim razumeva neko
r a z v i j a n j e , n e k o s t r u j a n j e o v a m o i o n a m o , n e k a di-
jastola, k a o š t o j e r e k a o G e t e , n e k o k r e t a n j e k o j e
obuhvata svet, kako ga i Šiler crta u s v o j o j odi R a ­
dosti:
»Budite zagrljeni, milioni,
Ovaj poljubac celome svetu.«

i dalje:
»Radost piju sva bića
na grudima prirode;
svi dobri, s v i zli
idu za njenim ružičnim tragom.
Poljupce dala je n a m a i lozama,
prijatelja okušana u smrti;
sladostrašće bilo je crvu dano
i h e r u v i m stoji pred B o g o m . «

To je dioniska ekspanzija. To je struja n a j m o ć ­

nijega sveosećanja, koja n e o d o l j i v o izbija i kao n a j ­
jače vino opija čulo. To je pijanost i n a j v i š e m smislu.
U t o m e stanju učestvuje u najvišoj meri psiho­
l o š k i e l e m e n a t oseta, b i l o č u l n o g b i l o a f e k t i v n o g o s e -
ta. R e č j e , d a k l e , o e k s t r a v e r s i j i o s e ć a n j a , k o j a s u n e -
razlučljivo vezana za elemenat oseta, i stoga ih o b e l e -
ž a v a m o kao osećanje senzitivnosti. Otuda su to više
afekti koji izbijaju u t o m e stanju, dakle nešto n a -
g o n s k o , n e š t o što j e s l e p o i n e o d o l j i v o , a n a r o č i t o s e
izražava u afekciji telesne sfere.
Suprotno tome, apolonsko je opažanje unutra­
šnjih slika lepote, m e r e i osećanja u k r o ć e n i h u p r o ­
porcije. Upoređenje sa snom jasno ukazuje na karak­
ter apolonskoga stanja: to je stanje introspekcije,
kontemplacije okrenute unutra, prema snivanom
s v e t u v e č n i h i d e j a , d a k l e s t a n j e introversije.
Utoliko je analogija sa našim mehanizmima za­
ista n e s u m n j i v a . A l i a k o b i s m o s e z a d o v o l j i l i a n a l o ­
g i j o m , t i m o g r a n i č e n j e m vršili b i s m o nasilje n a d N i -
č e o v i m p o j m o v i m a t i m e što b i s m o i h , n a i m e , s t a v ­
ljah u Prokrustovu postelju.

154
 V i d i m o da u toku našega ispitivanja stanje intro­
versije, ukoliko postaje habitus, u v e k donosi sa so­
b o m i diferenciranje veze sa s v e t o m ideja, a h a b i -
tualna ekstraversija takvu vezu sa objektom. Od toga
d i f e r e n c i r a n j a ništa n e n a l a z i m o k o d N i č e o v i h p o j ­
mova. Dionisko osećanje ima sasvim arhaičan k a ­
rakter afektivnog oseta. O n o , dakle, nije čisto, o d ­
v o j e n o i iz nagonskoga diferencirano do onoga p o ­
kretljivoga elementa k o j i se u ekstravertnoga tipa
pokorava odlukama razuma i predaje se o v o m e kao
poslušan instrumenat. Isto tako, N i č e o v p o j a m i n ­
t r o v e r s i j e n e o d n o s i s e ini n a k a k v u č i s t u , d i f e r e n ­
ciranu vezu sa idejama, koja bi se iz opažaja, bilo
čulno uslovljenoga bilo stvaralački proizvedenoga,
oslobodila, p r e m a o d v o j e n i m i čistim formama. A p o -
lonsko je unutrašnje opažanje, intuicija sveta ideja.
Upoređenje sa snom jasno pokazuje da Niče zamišlja
o v o stanje s j e d n e strane kao čisto posmatračko, a s
d r u g e kao čisto likovno.
O v e karakteristike znače nešto osobeno, što ne
s m e m o u r a č u n a v a t i u s v o j p o j a m i n t r o v e r t n o g a ili
ekstravertnoga stava. U č o v e k a k o j i je p r e t e ž n o r e ­
fleksivno nastrojen iz apolonskoga stanja posmatra-
n j a unutrašnjih slika s l e d u j e o b d e l a v a n j e s a g l e d a n o ­
ga onako kako to odgovara intelektualnome mišljenju.
Iz toga proizlaze ideje. U čoveka koji je pretežno ose­
ća j n o nastrojen sleduje sličan proces, proživljavanje
slika o s e ć a n j e m i d o n o š e n j e o s e ć a j n e i d e j e , k o j a e s e n ­
cijalno može da se spoji sa refleksivno postavljenom
i d e j o m . Z a t o su ideje isto tako misao kao i osećanje,
na primer ideja otadžbine, slobode, Boga, besmrtnosti
itd. P r i n c i p i j e d n o g a i d r u g o g a o b d e l a v a n j a je r a c i o ­
nalan i logičan. Ali ima i j e d n o sasvim d r u g o stano­
vište s koga logičko-racionalno obdelavanje ne važi.
O v o drugo stanovište je estetičko. O n o se u i n t r o v e r -
siji z a d r ž a v a n a p o s m a t r a n j u i d e j a , o n o r a z v i j a i n t u ­
iciju, unutrašnje p o s m a t r a n j e ; u ekstraversiji o n o se
z a d r ž a v a na osetima i r a z v i j a č u l a , i n s t i n k t , m o g u ć ­
nost afektovanosti. Za o v o stanovište mišljenje nika­
ko n i j e p r i n c i p u n u t r a š n j e g a o p a ž a n j a ideja, a isto
tako ni osećanje, n e g o su za njega, štaviše, m i š l j e n j e i

155
o s e ć a n j e čist d e r i v a t unutrašnjega posmatranja ili
č u l n o g a oseta.
Ničeovi p o j m o v i v o d e nas time do principa t r e ­
ć e g a i č e t v r t o g a psihološkoga tipa, k o j i bi se p r e m a
racionalnim tipovima (mislenim i osećaj n i m tipovi­
m a ) m o g l i o b e l e ž i t i k a o e s t e t i č k i t i p o v i . T o j e intui­
tivni i č u l n i ili osetni (senzitivni) t i p . O v a t r i t i p a
imaju, doduše, s racionalnim tipovima zajednički m o -
m e n a t introversije i ekstraversije, a da, s j e d n e stra­
ne, kao misleni tip ne diferenciraju opažanje i p o s m a -
t r a n j e unutrašnjih slika do mišljenja, a s d r u g e stra­
ne, kao osećajni tip, ne diferenciraju afektivno n a -
g o n s k o i osetno (senzitivno) d o ž i v l j a v a n j e do osećanja.
Suprotno tome, intuitivni tip nesvesno opažanje p o ­
diže do diferencirane funkcije, preko k o j e se dešava
i n j e g o v o prilagođivanje svetu. On se prilagođuje
posredstvom nesvesnih direktiva, k o j e dobiva naro­
čito finim i izoštrenim opažanjem i t u m a č e n j e m t a -
mnosvesnih pokreta. Kakva je ta funkcija, to je, pri­
r o d n o , teško opisati z b o g n j e n a iracionalnoga i tako
reći nesvesnoga karaktera. Ona se m o ž e m o ž d a u p o -
r e d i t i s a S o k r a t o v i m d e m o n o m ; r a z u m e se, s t o m r a ­
z l i k o m što je n e o b i č n o racionalistički stav Sokratov,
koliko god je mogućno, potiskivao intuitivnu f u n k ­
ciju, tako da se ona morala prometnuti u k o n k r e t n o -
-halucinatornu, jer nije imala nikakva direktnog psi­
h o l o š k o g pristupa svesti.
Osetni (senzitivni) tip je u s v a k o m p o g l e d u p r e ­
okretanje intuitivnog. On se tako reći osniva samo na
elementu č u l n o g oseta. N j e g o v a psihologija orijentiše
se p r e m a nagonu i osetu. Stoga je on sasvim upućen
na realni sadržaj.
Činjenica da N i č e ističe baš psihološku f u n k c i j u
intuicije, s j e d n e strane, i psihološku funkciju oseta i
nagona, s d r u g e strane, m o g l a bi biti karakteristična
za n j e g o v u vlastitu, ličnu psihologiju. On se doista
m o ž e pribrojiti intuitivnom tipu sa sklonošću prema
i n t r o v e r t n o j strani. Z a p r v u stvar g o v o r i n j e g o v p r e ­
težno intuitivno-umetnički način produkcije, za koji
je baš v e o m a karakterističan n j e g o v spis o r o đ e n j u
tragedije, a u još većoj meri n j e g o v o glavno delo,

156
Tako je govorio Zaratustra. Za n j e g o v u i n t r o v e r t n o -
-intelektualnu stranu karakteristični su njegovi a f o -
r i s t i č k i spisi, k o j i i p o r e d j a k o g a o s e ć a j n o g k a r a k t e r a
p o k a z u j u izrazito kritički intelektualizam na način
francuskih intelektualaca u X V I I I veku. Za n j e g o v
intuitivni tip uopšte govori oskudno racionalno o g r a ­
ničavanje i zatvorenost. K r a j takva stanja stvari nije
č u d n o što je on u s v o m p o č e t n o m delu činjenice s v o j e
lične psihologije nesvesno stavio u prvi red. To o d g o ­
vara intuitivnom stavu, k o j i u p r v o m e r e d u iznad
unutrašnjega opaža spoljašnje, ponekad čak na račun
realiteta. P o s r e d s t v o m takva stava on je stekao i
dublji pogled u dubinske kvalitete svoga nesvesnog,
čija je gruba forma svakako, koliko znamo, tek u p o ­
četku n j e g o v e bolesti dostigla p o v r š i n u svesti, pošto
se v e ć ranije bila otkrila u m n o g i m erotičkim n a g o -
veštajima u n j e g o v i m spisima. Stoga u psihološkom
p o g l e d u t r e b a v e o m a žaliti š t o s u p o s l e o b o l j e n j a u
Turinu nađeni, baš u o v o m pogledu v e o m a karakte­
ristični, o d l o m c i uništeni za v o l j u m o r a l n o - e s t e t i č k o m
sažaljevanju.

157
 IV

PROBLEM TIPOVA U POZNAVANJU ČOVEKA

FURNEATJX J O R D A N :
» C H A R A C T E R A S SEEN I N B O D Y A N D P A R E N T A G E «

1. OPSTI POGLED NA DZORDANOVE TIPOVE

U daljem hronološkom ispitivanju prethodnih

radova koji se odnose na pitanje psiholoških tipova
dolazim sada do malenoga, m a l o č u d n o v a t o g a dela,
za čije sam poznavanje zahvalan svojoj cenjenoj sa-
r a d n i c i dr Konstansi E. Long ( C o n s t a n c e E. L o n g ) u
L o n d o n u : F u r n e a u x Jordan. F. R. C. S. Character as
S e e n i n B o d y a n d P a r e n t a g e . L o n d o n 1896. T h i r d e d .
U s v o j o j m a l e n o j k n j i z i od 126 s t r a n a Džordan
(Jordan) opisuje u g l a v n o m dva karakterološka tipa;
n j i h o v a definicija interesuje nas više negoli u j e d n o m
p o g l e d u , i a k o — da u n a p r e d k a ž e m o — a u t o r , u o s n o ­
vi uzev, ima na u m u naše tipove samo do j e d n e p o l o ­
vine, a što se tiče d r u g e p o l o v i n e , on u n j u unosi
gledište intuitivnoga i osetnog (senzitivnog) tipa i
meša ga sa drugima. Ja ću n a j p r e dati reč autoru i
n a v e s t i n j e g o v u u v o d n u d e f i n i c i j u . O n k a ž e n a str. 5 :
»Postoje dva fundamentalno različna karaktera, d v a
razgovetna tipa karaktera (s j e d n i m trećim, s r e d ­
n j i m ) : jedan u k o g a je tendencija p r e m a aktivnosti
jaka, a tendencija p r e m a refleksiji slaba, i drugi u
koga prevlađuje naklonost p r e m a refleksiji, d o k je
n a g o n delatnosti slabiji. I z m e đ u ta d v a ekstrema i m a

158
vrlo m n o g o preliva. Ali treba pomenuti još jedan,
treći, u k o g a snage refleksije i d e l a n j a više ili m a n j e
održavaju ravnotežu. U srednju klasu m o g u se ura­
čunati i oni karakteri u k o j i h p o s t o j i n a k l o n o s t ka
e k s c e n t r i č n o s t i , ili g d e p r e v l a đ u j u d r u g e , p o m o g u ć ­
nosti nenormalne tendencije p r e m a emocionalnim i
neemocionalnim procesima.«
I z o v e d e f i n i c i j e j a s n o s e v i d i d a Džordan r e f l e k ­
siji, m i š l j e n j u , p r o t i v s t a v l j a d e l a t n o s t i l i a k t i v n o s t .
S a s v i m je r a z u m l j i v o što posmatrač ljudi k o j i ne ispi­
tuje dublje najpre primećuje reflektivno biće u su­
protnosti p r e m a d e l o v n o m biću, i zato je sklon da
posmatranu suprotnost definiše s toga gledišta. A l i
v e ć prosto razmišljanje da delovno biće ne proizlazi
nužno samo iz impulsa, nego da ono može proizići i
iz mišljenja, pokazuje da je nužno definiciju malo
produbiti. Džordan sam dolazi do toga zaključka time
š t o n a str. 6 u v o d i u r a z m a t r a n j e d a l j i e l e m e n a t , k o j i
je za nas od naročite vrednosti, n a i m e osećajni e l e m e ­
nat. On konstatuje da je aktivni tip m a n j e strastan,
dok se reflektivni temperamenat odlikuje strasnošću.
O t u d a D ž o r d a n s v o j e t i p o v e o z n a č a v a k a o » t h e less
impassioned« i »the more impassioned«. Elemenat
preko kojega prelazi u u v o d n o j funkciji on, dakle,
naknadno uzdiže do postojanoga termina. Ali ono po
č e m u se on razlikuje od našega shvatanja jeste činje­
n i c a d a j e u n j e g a m a n j e » s t r a s n i « t i p u v e k u isti
m a h i »aktivan«, a drugi » n e a k t i v a n « . Ja s m a t r a m da
to m e š a n j e n i j e srećno, j e r i m a v e o m a strasnih i d u ­
b o k i h p r i r o d a k o j e su u isti m a h i e n e r g i č n e i d e l o v -
ne, i o b r n u t o — m a n j e strasnih, p o v r š n i h priroda,
koje se nikako ne odlikuju aktivnošću ni nižom for­
m o m delatnosti, poslenošću. P o m o m e mišljenju, n j e ­
g o v o inače dragoceno shvatanje znatno bi dobilo u
jasnosti da je on određenje aktivnosti i neaktivnosti,
po sebi karakterološki značajno, ispustio iz vida kao
sasvim drugo stanovište. Iz narednih izlaganja videće
se da D ž o r d a n t i p o m »less impassioned and m o r e
active« opisuje ekstravertnoga, a tipom » m o r e impas­
sioned and less active« introvertnoga č o v e k a . I j e d a n
i d r u g i m o g u d a b u d u d e l o v n i ili n e d e l o v n i , a d a p r i

159
t o m e ne m e n j a j u s v o j tip, i z b o g toga bi, po m o m e
mišljenju, trebalo da m o m e n a t aktivnosti kao glavna
k a r a k t e r i s t i k a o t p a d n e ; ali, k a o o d r e đ e n j e s e k u n d a r ­
nog značaja on ipak utoliko igra ulogu ukoliko se e k s ­
travertni, prema s v o j i m osobinama, pojavljuje kao
m n o g o pokretljiviji, življi i delovniji negoli intro­
vertni. M e đ u t i m , ta osobina sasvim zavisi od faze u
kojoj se jedinka momentano nahodi prema spolja-
š n j e m svetu. Introvertni č o v e k u ekstravertnoj fazi
p o j a v l j u j e se k a o aktivan, a ekstravertni u i n t r o v e r t -
n o j fazi p o j a v l j u j e se kao pasivan. S a m a aktivnost,
kao osnovna crta karaktera, m o ž e ponekad da b u d e
introvertna, t j . ona se p o v l a č i sasvim u sebe i razvija
ž i v u m i s l e n u ili o s e ć a j n u d e l a t n o s t , d o k n a p o l j u , i z ­
van nje, vlada dubok mir; ponekad ona može da bude
ekstravertna, i tu se p o k a z u j e u z a h u k t a n o m , ž i v o m
delanju, d o k iza n j e stoji čvrsta, n e p o k r e n u t a misao
ili i s t o t a k v o o s e ć a n j e .

P r e n e g o što pobliže u đ e m o u D ž o r d a n o v a izla­

ganja, m o r a m radi j a s n o g p o s t a v l j a n j a p o j m o v a istaći
još jednu okolnost koja bi, ako se ne u z m e u obzir,
m o g l a dati p o v o d a za zabunu. Ja sam u u v o d u p r i -
metio da sam u ranijim publikacijama introvertnoga
identifikovao sa m i s l e n i m t i p o m , a ekstravertnoga sa
osećaj n i m t i p o m . T e k docnije, k a o što s a m v e ć p r i m e -
tio, postalo mi je jasno da se introversija i ekstraver-
sija k a o opšti o s n o v n i stavovi i m a j u razlikovati o d
funkcionih tipova. Ta d v a stava najlakše i m o g u da
se upoznaju, d o k se za razlikovanje i funkcionih t i p o ­
va iziskuje v e ć obimnije iskustvo. Ponekad je n e o ­
bično teško naći kojoj funkciji pripada prvenstvo.
Zavodnički delu je činjenica da introvertni po prirodi
ostavlja utisak č o v e k a k o j i reflektuje i razmišlja,
z b o g svoga apstraktnoga stava. Otuda s m o skloni da
mu zato pripišemo primat mišljenja. Obrnuto, ekstra­
vertni prirodno pokazuje m n o g e neposredne reakcije,
zbog kojih naslućujemo da u n j e m u prevlađuje ose­
ćajni elemenat. A l i ta naslućivanja v a r a j u nas, j e r
ekstravertni m o ž e lako da b u d e i misleni tip, a i n t r o ­
v e r t n i o s e ć a j n i t i p . Džordan o p i s u j e u o p š t e s a m o i n ­
trovertnoga i ekstravertnoga. Međutim, tamo gde on

160
zalazi u pojedinosti opis mu p o s t a j e n e r a z u m l j i v , j e r
se onde mešaju crte različnih funkcionih tipova, koji
zbog nedovoljne obrade gradiva nisu odvajani jedan
od drugoga. A l i u opštim crtama, slika introvertnoga
i ekstravertnoga stava ispala je razumljiva, tako da
se p o t p u n o vidi suština i j e d n o g a i d r u g o g a o s n o v ­
n o g a stava.
U k a r a k t e r i s a n j u t i p o v a sa g l e d i š t a a f e k t i v n o s t i
n a l a z i m p r a v i z n a č a j D ž o r d a n o v a spisa. V e ć s m o v i -
deli da je »reflektivna« strana introvertnoga, r a z m i ­
šljanje, kompenzirana nesvesnim arhaičnim n a g o n ­
skim i osetnim (senzitivnim) životom. M o g l o bi se
r e ć i i t o d a j e o n i n t r o v e r t n o n a s t r o j e n b a š z a t o što
se iznad arhaično-impulsivnoga, strasnoga bića m o r a
uzdići do sigurne visine apstrakcije, da bi otuda m o ­
gao savlađivati neposlušne, divljački zahuktane a f e k ­
te. O v o gledište sasvim je prikladno za m n o g e sluča­
jeve. Obrnuto, m o g l o bi se reći i to da je m a n j e
ukorenjeni afektivni život ekstravertnoga podesnij i
za diferenciranje i d o m e s t i k a c i j u negoli arhaično,
nesvesno mišljenje i osećanje, fantaziranje, k o j e
m o ž e opasno uticati na n j e g o v u ličnost. Stoga je on
u v e k o n a j k o j i teži d a s e u n a j v e ć o j m e r i p r o m e ć e
i ž i v o t p r o v o d i u h u c i , da ne m o r a d o l a z i t i s e b i i s v o ­
j i m rđavim mislima i osećanjima. Iz ovih lako i z v o d -
ljivih opažanja objašnjava se j e d n o tako reći para-
d o k s n o m e s t o u D ž o r d a n a na str. 6, g d e on k a ž e da u
»less impassioned« (ekstravertnoga) temperamenta
prevlađuie intelekat i ima neobično veliki udeo u f o r -
miraniu života, d o k su u reflektivnoga t e m p e r a m e n t a
b a š afekti o n i k o i i z a h t e v a i u n r a v o n a v e ć i z n a č a j .
Ovo shvatanje na prvi pogled kao da direktno
b i j e u g l a v u m o j e t v r đ e n j e da »less impassioned« tip
odgovara m o m e ekstravertnome tipu. Međutim, pri
d u b l j e m posmatranju stvar nikako ne stoji tako, j e r
r e f l e k t i v n o b i ć e o d i s t a pokušava d a u d a r i n a n e p o ­
s l u š n e a f e k t e , ali u s t v a r i d a d o đ e p o d u t i c a j strasti
u većoj meri negoli onaj koji je svoje prema objektu
orijentisane želje uzeo za svesno merilo svoga života.
Ovaj poslednji, naime ekstravertni, pokušava time da
s e s v u g d e p r o t u r i , ali m o r a d o ž i v e t i t o d a s u n j e g o v e

11 Jung, Odabrana dela, V 161

subjektivne misli i osećanja o n o što mu se s v u g d e na
put postavlja kao prepona. On je p o d uticaj em svoga
psihičkoga unutrašnjega sveta u većoj meri negoli što
i s a m s l u t i . O n t o s a m n e m o ž e d a v i d i , ali p a ž l j i v a
o k o l i n a v i d i l i č n u navlašnost n j e g o v a t e ž e n j a . S t o g a
n j e g o v o o s n o v n o pravilo svagda m o r a biti da se pita:
»Sta ja zapravo h o ć u ? Šta je m o j a tajna n a m e r a ? «
Drugi, introvertni, sa svojim svesnim, izmišljenim
n a m e r a m a p r e v i đ a u v e k o n o što n j e g o v a o k o l i n a o p a ­
ža i suviše jasno, n a i m e da n j e g o v e n a m e r e služe z a ­
p r a v o j a k i m , ali b e z n a m e r n i m i b e z o b j e k t n i m n a g o ­
n i m a i da su u velikoj meri p o d n j i h o v i m uticajem.
Ko posmatra i ocenjuje ekstravertnoga sklon je da
osećanje i mišljenje iznošeno na videlo smatra za
tanku k o p r e n u k o j a n e p o t p u n o zastire s a m o hladnu i
i z m u d r o v a n u l i č n u n a m e r u . K o teži d a r a z u m e i n t r o ­
v e r t n o g a l a k o ć e d o ć i n a m i s a o d a s e ž e s t o k a strast
mučno obuzdava samo prividnim mudrovanjem.

I j e d a n i d r u g i s u d je pravilan i lažan. S u d je
lažan a k o j e s v e s n o s t a n o v i š t e , s v e s t u o p š t e , j a k a i
sposobna za otpor p r e m a nesvesnom; a pravilan onda
ako slabo svesno stanovište stoji p r e m a j a k o m n e s v e ­
s n o m te mu se u d a n o m slučaju m o r a ukloniti. U
o v o m p o s l e d n j e m slučaju izbija o n o što je stajalo u
pozadini, u jednoga egoistična namera, a u drugoga
r a z u z d a n a strast, e l e m e n t a r n i a f e k a t , k o j i o d b a c u j e
svaku konsideraciju. Ova razmišljanja omogućavaju
n a m d a u isti m a h s a z n a m o k a k o D ž o r d a n p o s m a t r a :
on očevidno uzima u obzir afektivnost posmatranoga,
i otuda n j e g o v a nomenklatura: »less emotional« i
»more impassioned«. Kad on, dakle, introverta
p o i m a sa gledišta afekta k a o strasnika, a ekstraverta
s i s t o g a s t a n o v i š t a k a o m a n j e g a s t r a s n i k a , i, š t a v i š e ,
kao intelektualca, onda on time dokazuje naročitu
v r s t u s a z n a n j a , k o j e s e m o r a o b e l e ž i t i k a o intuitivno.
Stoga sam već ranije ukazao na to da Džordan racio­
nalno gledište meša sa estetičkim. K a d on introverta
karakteriše k a o strasnika, a ekstraverta k a o i n t e l e k ­
t u a l c a , o n o b a t i p a p o s m a t r a o č e v i d n o s a nesvesne
s t r a n e , t j . opaža ih iznad svog nesvesnog. On p o s m a ­
t r a i s a z n a j e i n t u i t i v n o , š t o b i v i š e ili m a n j e u v e k

162
m o g a o da bude slučaj kod praktičkog poznavaoca l j u ­
di. Ma k o l i k o t a k v o shvatanje p r i g o d i c e bilo pravilno
i duboko, ono je ipak vezano za v e o m a bitno ograni­
čenje: ono previđa činjeničnu stvarnost posmatrano-
ga, j e r u v e k sudi po slici u o g l e d a l u n j e g o v a n e s v e ­
snog, mesto po n j e g o v o j stvarnoj pojavi. O v a p o g r e ­
ška u sudu sasvim je vezana za intuiciju, zbog čega
um o d v a j k a d a stoji s n j o m na ratnoj nozi i samo p r o ­
tiv svoje volje daje joj pravo na egzistenciju, iako se
u izvesnim slučajevima mora uveriti u objektivnu
pravilnost intuicije. Tako se Džordanova formulisanja
u s v e m u p o d u d a r a j u s a s t v a r n o š ć u , ali i p a k n e s a
stvarnošću kako je razumevaju racionalni tipovi,
nego sa njima nesvesnom stvarnošću. Ovi odnosi pri­
rodno su najprikladniji da unesu zabunu u o c e n j i v a -
n j e p o s m a t r a n o g a i da unesu teškoće u s p o r a z u m e v a -
n j e o posmatranom. Stoga u o v o m pitanju nikada ne
treba voditi borbu za nomenklaturu, nego se treba
držati činjenice posmotrive, suprotnosne različnosti.
Iako se ja, na svoj način, sasvim drukčije izražavam
negoli Džordan, mi se ipak slažemo u klasifikaciji p o ­
smatranoga (s izvesnim odstupanjima).
P r e n e g o što p r e đ e m na raspravljanje o D ž o r d a -
n o v o j tipizaciji materijala posmatranja, još ću se
u k r a t k o v r a t i t i n a p o s t u l i r a n i , t r e ć i ili » i n t e r m e d i j a t -
n i « t i p . K a o što s m o v i d e l i , D ž o r d a n s v r s t a v a u n j e g a ,
s j e d n e strane, sasvim balansirane, a s d r u g e strane
nebalansirane. N e ć e biti izlišno da se na o v o m mestu
još jedared setimo klasifikacije valentinijanske š k o ­
l e : hilski č o v e k , k o j i j e p o d r e đ e n p s i h i č k o m i p n e u -
m a t i č k o m . Hilski č o v e k , po toj definiciji, o d g o v a r a
osetnom (senzitivnom) tipu, t j . o n o m č o v e k u čija su
dominantna određenja data čulima i u čulima, u č u l ­
n o m opažanju. Osetni (senzitivni) tip n e m a ni d i f e ­
r e n c i r a n o m i š l j e n j e n i d i f e r e n c i r a n o o s e ć a n j e , ali j e
n j e g o v a čulnost d o b r o razvijena. To je, k a o što je
poznato, slučaj i k o d primitivnoga čoveka. Ali n a ­
gonska čulnost primitivca ima opreku, i to je sponta­
nost psihičkoga. D u h o v n o , misli se n j e m u tako reći
p o j a v l j u j u . N i j e o n o n a j k o j i i h p r a v i ili i z m i š l j a —
za to mu nedostaju sposobnosti — n e g o se one prave

a* 163
same i opsedaju ga, čak mu se p o j a v l j u j u halucina-
torski. O v a j mentalitet m o ž e se označiti kao intuiti­
van, jer intuicija je instinktivno opažanje psihičkoga
sadržaja u n j e g o v u pojavljivanju. D o k je r e d o v n o
psihološka glavna funkcija primitivca čulnost, intui­
cija je kompenzatorna funkcija koja se m a n j e i s p o -
ljava. Na višem stepenu civilizacije, gde su jedni više
ili m a n j e d i f e r e n c i r a l i m i š l j e n j e , a d r u g i o s e ć a n j e ,
ima ih takođe ne m a l o koji su u v e ć o j meri razvili
intuiciju i služe se n j o m e kao bitno o d r e d i v a č k o m
f u n k c i j o m . Iz toga proizlazi intuitivni tip. Stoga m i ­
slim da se D ž o r d a n o v a srednja g r u p a i m a razrešiti u
osetni (senzitivni) i intuitivni tip.

2. S P E C I J A L N O P R I K A Z I V A N J E I K R I T I K A
DZORDANOVTH TIPOVA

Sto se tiče opšte p o j a v e i j e d n o g a i d r u g o g a tipa,

D ž o r d a n (str. 17) i s t i č e d a m a n j e e m o c i o n a l n i t i p
m n o g o v i š e p o k a z u j e i s t a k n u t e ili m a r k a n t n e l i č n o s t i
n e g o l i e m o c i o n a l n i t i p . O v o t v r đ e n j e d o l a z i o t u d a što
D ž o r d a n aktivni tip č o v e k a identifikuje sa m a n j e
e m o c i o n a l n i m , što j e , p o m o m e m i š l j e n j u , n e d o p u š t e ­
no. Bez obzira na tu zabludu, pravilno je da manje
e m o c i o n a l n i ili e k s t r a v e r t n i , k a o š t o j a m a č n o s m e m o
reći, s v o j i m p o n a š a n j e m čini sebe m n o g o u p a d l j i v i -
j i m n e g o l i e m o c i o n a l n i ili i n t r o v e r t n i .

a) Introvertna žena
(The m o r e impassioned w o m a n )

D ž o r d a n r a s p r a v l j a n a j p r e o k a r a k t e r u intro-
vertne žene. D o n o s i m g l a v n e t a č k e n j e g o v a o p i s a u
i z v o d u (str. 17 i d a l j e ) : » M i r n o p o n a š a n j e , k a r a k t e r
koji se ne m o ž e lako pročitati, prigodno kritičan do
sarkastičnosti; iako je zla v o l j a u nje p o n e k a d p r i -
metna, ona nije ni ćudljiva ni neumorna, ni manisa-
v a , n i » c e n s o r i o u s « (što b i s e p o s m i s l u m o r a l o p r e v e -

164
sti i z r a z o m » o n a k o j a v o l i d a k r i t i k u j e « , n e m a č k i
» c e n s o r h a f t « ) , n i d ž a n d r l j i v a . O n a širi m i r o k o s e b e ,
i n e s v e s n o teši i i s c e l j u j e . A l i p o d t o m p o v r š i n o m t i ­
n j a j u a f e k a t i strast. S a s t a r o š ć u , n j e n k a r a k t e r d o ­
biva u draži. Ona je »simpatična«, t j . učestvuje u o s e -
ć a n j u i doživljavanju drugih. Najgori ženski k a r a k ­
teri n a h o d e s e u t o m e t i p u . O n e s u n a j s v i r e p i j e m a ­
ć e h e . O n e su, istina, n a j l j u b a z n i j e m a j k e i ž e n e , ali
n j i h o v e strasti i a f e k t i t o l i k o s u j a k i d a i m z a n o s e
u m . O n e s u v i š e v o l e , ali i s u v i š e m r z e . L j u b o m o r n o s t
može od njih da napravi divlje zverove. A k o mrze
s v o j u pastorčad, m o g u da ih fizički m u č e do smrti.
G d e zlo nije gospodar, tu je sama moralnost d u b o k o
osećanje, i ono ide s v o j i m vlastitim i nezavisnim p u ­
tem, koji se ne prilagođuje u v e k konvencionalnim
n a m e r a m a . T i m p u t e m n e h o d i s e i z p o d r a ž a v a n j a ili
p o d v r g a v a n j a , a nikako radi nagrade, ni na o v o m ni
na o n o m svetu. Samo u intimnom odnosu razvija ta
žena svoje odlike i svoje nedostatke; tu ona pokazuje
b o g a t s t v o s v o g a s r c a , s v o j e b r i g e i r a d o s t i , ali i s v o j e
strasti i p o g r e š k e , k a o n e p o m i r l j i v o s t , t v r d o g l a v o s t ,
g n e v , l j u b o m o r n o s t ili č a k razuzdanost. O n a j e p o d ­
vrgnuta uticaju trenutka i malo sposobna da misli na
sreću i dobro odsutnih. M o ž e lako da zaboravi na
druge, i na v r e m e uz to. A k o je afektovana, njena
poza ne osniva se na podražavanju, nego pokazuje
promenu u ponašanju i jeziku prema promenjenima
mislima i osećanjima. U društvenom pogledu ona
ostaje koliko g o d je to m o g u ć n o sebi jednaka u n a j -
različitijim društvima. U d o m a ć e m kao i u društve­
n o m ž i v o t u n e traži n i k a k v a v e l i k a p r a v a i l a k o s e
m o ž e z a d o v o l j i t i . O n a s p o n t a n o d a j e s v o j e s a g l a s n e ili
p o h v a l n e s u d o v e . U m e d a u m i r i ili d a o h r a b r i . I m a
s a o s e ć a n j a z a s v e s l a b e , b i l i t o d v o n o š c i ili č e t v o r o -
n o š c i . « I z d i ž e se na v i s i n u i s p u š t a se u n i z i n u , o n a
j e sestra i d r u g a r i c a u i g r i c e l e p r i r o d e . « N j e n s u d j e
b l a g i p o p u s t l j i v . K a d čita, o n a t e ž i d a s h v a t i i n t i m n u
misao i najdublje osećanje knjige; stoga podvlači reči
u k n j i z i i p r a v i b e l e š k e na m a r g i n i , i k n j i g u č i t a j o š
jedared.«

165
 Iz o v o g a opisa nije teško poznati introvertni k a ­
rakter. A l i je opis u izvesnom smislu jednostran, jer
u g l a v n o m uzima u obzir osećajnu stranu, ne naglaša­
vajući onu karakteristiku k o j o j ja pridajem naročitu
vrednost, naime svesni unutrašnji život. Džordan,
istina, s p o m i n j e d a j e i n t r o v e r t n a ž e n a » c o m t e m p l a -
t i v e « , ali n e u l a z i p o b l i ž e u t o . N j e g o v o p i s , k a o š t o
mi se čini, p o t v r đ u j e m o j a izlaganja o načinu n j e g o v a
posmatranja; on vidi u g l a v n o m osećajno konstelisano
s p o l j a š n j e p o n a š a n j e i i s p o l j a v a n j e strasti, ali n e u l a z i
u suštinu svesti toga tipa. Z a t o ne s p o m i n j e da u n u ­
trašnji život igra presudnu u l o g u za svesnu p s i h o l o ­
giju t o g a tipa. Zašto, na primer, introvertna žena p a ­
žljivo čita? Z a t o što ona p r e svega voli r a z u m e v a n j e
i p o i m a n j e misli. Zašto je o n a m i r n a i unosi mir? Z a t o
što r e d o v n o s v o j a o s e ć a n j a z a d r ž a v a u s e b i i i s p o l j a v a
ih u s v o j i m mislima, mesto da ih drugima tovari.
Njena nekonvencionalna moralnost oslanja se na d u ­
b o k o razmišljanje i na unutrašnja uverljiva osećanja.
Draž njena mirnoga i razumnoga karaktera osniva se
ne s a m o na m i r n u stavu n e g o i na t o m e što se s n j o m e
m o ž e u m n o i p a m e t n o g o v o r i t i , i što o n a m o ž e d a
uvažava argumenat svoga partnera. Ona ga ne p r e ­
kida i m p u l s i v n i m ispoljavanjima, n e g o prati n j e g o v a
m n j e n j a svojim mislima i osećanjima, k o j a se ipak
ne kolebaju i ne ruše pod protivničkim argumentom.

O taj čvrsti i d o b r o izgrađeni poredak svesnih

duševnih sadržaja upire se haotično-strasni afektivni
život, k o j e g a je introvertna žena v e o m a često, bar u
n j e g o v u ličnom aspektu, svesna, i k o j e g a se boji, jer
ga poznaje. Ona razmišlja o samoj sebi i stoga je p r e ­
ma spoljašnjem svetu staložena, i m o ž e d r u g o da sa­
z n a j e i p r i z n a j e n e o c e n j u j u ć i g a o d o b r a v a n j e m ili
kuđenjem. Ali ako joj njen afektivni život kvari te
dobre osobine, ona odbija svoje nagone i afekte koliko
g o d m o ž e a da n a d n j i m ne postaje gospodar. K a o što
je n j e n a svest logična i čvrsto sklopljena, tako je n j e n
afekat elementaran, zamršen i nesavladljiv. Nedosta­
j e m u u p r a v o ljudska nota, o n j e disproporcionisan,
i r a c i o n a l a n , t o j e prirodni fenomen, k o j i r a z b i j a l j u d ­
ski p o r e d a k . N e d o s t a j e m u s v a k a o p i p l j i v a p o z a d i n -

166
ska m i s a o , s v a k a n a m e r a , i z a t o j e o n , k a d s e u k a ž e
prilika, samo destruktivan, j e d n a bujica, k o j a ne m i ­
sli n i n a k a k v o r a z a r a n j e i n i k a k v a s e r a z a r a n j a n e
k l o n i , b e z o b z i r a n i n u ž a n , sluša s a m o s v o j z a k o n , p r o ­
ces koji sam sebe ispunjava. Njene dobre osobine d o ­
l a z e o t u d a š t o j e m i š l j e n j u , t o l e r a n t n o m ili d o b r o n a -
m e r n o m poimanju, pošlo za r u k o m da zadobije uticaj
nad jednim delom nagonskoga života i da ga povuče
z a s o b o m , ali i p a k n e m o ž e d o h v a t i t i c e l i n u n a g o n a i
preuobličiti ga. Afektivnosti je introvertna žena d a ­
leko m a n j e svesna u n j e n o m ć e l o m o b i m u negoli s v o ­
jih racionalnih misli i osećanja. O n a je nesposobna da
o b u h v a t i c e l u s v o j u a f e k t i v n o s t , ali i m a p r i m e n l j i v a
shvatanja. Njena afektivnost je daleko m a n j e pokret­
ljiva negoli njeni d u h o v n i sadržaji, ona je u neku
ruku uporna, znatno inertna, i otuda se teško m e n j a ;
istrajna je, i otuda njena nesvesna neprekidnost i
r a v n o m e m o s t , ali o t u d a i n j e n o t v r d o g l a v s t v o i n j e n a
ponekad nerazumna nesavitljivost u stvarima k o j e se
tiču afektivnosti.
O v a razmišljanja m o g u d a n a m objasne zašto j e
sud o i n t r o v e r t n o j ženi s a m o sa gledišta afektivnosti
nepotpun i nepravičan u rđavom kao i u dobrom smi­
slu. T o što D ž o r d a n n a j g o r e ž e n s k e k a r a k t e r e n a l a z i
m e đ u introvertnima po m o m e mišljenju dolazi otuda
što o n p r i d a j e s u v i š e v a ž n o s t i a f e k t i v n o s t i , k a o d a j e
s a m o strast m a j k a zla. D e c a s e n a s m r t m o g u m u č i t i
sasvim d r u k č i j e negoli samo fizički. I obrnuto, o n o
naročito bogatstvo ljubavi u introvertnih žena nipo­
što n i j e u v e k n j i h o v a v l a s t i t a i m o v i n a , n e g o s u o n e
čak više puta time opsednute i ne m o g u biti drukčije,
d o k se jedared ne ukaže povoljna prilika u k o j o j , na
čudo svoga partnera, one iznenada pokazuju n e o č e k i ­
vanu hladnoću. Afektivni život introvertnoga bića j e ­
ste u o p š t e n j e g o v a s l a b a s t r a n a , o n n i j e b e z u s l o v n o
pouzdan. O n o se s a m o vara u t o m e , i drugi se varaju
i razočaravaju u n j e m u ako računaju samo na n j e g o ­
vu afektivnost. N j e g o v duh je pouzdaniji, jer je pri-
lagođeniji. N j e g o v afekat je suviše neobuzdana
priroda.

167
 b) Ekstravertna žena
(The less impassioned w o m a n )

Prelazimo sada na D ž o r d a n o v o crtanje d r u g o g a

tipa žene, o n e k o j u o n z o v e »less impassioned w o -
m a n « . I o v d e m o r a m odbaciti sve ono što autor d o ­
daje in puncto aktivnosti, jer to dodavanje donosi
s a m o to da se tipski karakter ne u p o z n a j e o n a k o k a k o
treba. A k o je stoga reč o izvesnoj naglosti ekstra-
vertne žene, onda se time ne misli na elemenat d e -
lovnosti, aktivnosti, n e g o samo na pokretljivost aktiv­
nih procesa. Džordan o ekstravertnoj ženi kaže: » I z - 1

vesna naglost i izvestan oportunizam, pre nego izdrž­

ljivost i doslednost. Njen život je redovno ispunjen
m n o g i m malim stvarima. Ona prevazilazi čak lorda
Bikonsfilda kad on kaže da nevažne stvari nisu v e o m a
nevažne, i da v a ž n e stvari nisu v e o m a važne. O n a —
k a o š t o j e č i n i l a n j e n a b a b a , i k a o što ć e č i n i t i j o š i
njeni unuci — rado se zadržava na opštem pogoršanju
ljudi i stvari. U v e r e n a je da ništa ne bi napredovalo
da se ona ne trudi. Često je v e o m a korisna u socijal­
nim pokretima. Rasipanje energije u domaćem čišće­
n j u isključivi je cilj života za m n o g e od njih. Češće
n e m a n i k a k v i h i d e j a , n i k a k v i h strasti, n i k a k v a m i r a
i nikakvih pogrešaka. N j e n afektivni razvitak rano je
završen. O n a je sa osamnaest g o d i n a često isto toliko
m u d r a kao i sa četrdeset osam. P o l j e njena gledanja
n i j e n i d u b o k o n i p r o s t r a n o , ali j e v e ć u n a p r e d j a s n o .
Pored velike obdarenosti vodilački položaj. U d r u ­
štvu ispoljava ona dobrostiva osećanja, darežljiva je
i gostoljubiva prema svakome. Procenjuje svakoga, a
zaboravlja da i n j u p r o c e n j u j u . Izdašna je u p o m a g a ­
n j u . N i k a k v e d u b o k e strasti. V o l e t i z n a č i z a n j u v i š e
ceniti, m r ž n j a j e s a m o odvratnost, l j u b o m o r n o s t samo
uvređeni ponos. Njen entuzijazam ne prestaje. Ona
uživa u lepoti pesništva, m a n j e u n j e g o v u patosu.
Njeno verovanje i njeno neverovanje više je potpuno
negoli jako. Ona nema nikakvih pravilnih uverenja,
ali i n i k a k v i h r đ a v i h s l u t n j i . O n a n e v e r u j e , n e g o

i p. 35.

168
usvaja; nije ona koja ne veru je, nego ona koja ne
zna. Ne ispituje i ne sumnja. U v a ž n i m prilikama p o -
verava se autoritetu, u m a n j i m stvarima pravi p r e ­
nagle zaključke. U njenu vlastitom m a l o m svetu sve
je onako kako ne bi trebalo da bude, u velikom svetu
sve je na s v o m mestu. Ona se instinktivno protivi da
zaključke u m a prenese u praksu. K o d kuće pokazuje
sasvim drugi karakter negoli u društvu. Na zaključi­
vanje braka u nje v e o m a utiče častoljublje, ljubav
prema promeni, poslušnost prema tradicionalnoj n a ­
v i c i , ili ž e l j a d a ž i v o t p o s t a v i n a » s o l i d n u b a z u « ili d a
postigne veću sferu uticaja. A k o n j e n m u ž pripada
»impassioned« tipu, onda on decu više voli n e g o ona.
U d o m a ć e m krugu izbijaju na videlo sve njene nepri­
jatne osobine. Tu dela ona po svojoj volji, u n e p o v e ­
zanim prekorima. Nemogućno je predvideti kada će
za časak granuti sunce. K a d j o j č o v e k jedared zameri
zbog neprestanoga ocenjivanja i prekoravanja, ona se
čudi i nalazi se u v r e đ e n o m , i u v e r a v a da o n a ipak
h o ć e s a m o o n o n a j b o l j e , »ali i m a l j u d i k o j i n e z n a j u
šta j e z a n j i h d o b r o « . N a č i n n a k o j i b i o n a ž e l e l a d a
učini d o b r o svojoj porodici sasvim je različan od o n o ­
ga na k o j i bi htela da koristi d r u g i m ljudima. G a ­
zdinstvo m o r a u v e k da b u d e s p r e m n o da ga vidi svet.
D r u š t v o m o r a biti p o t p o m a g a n o i u n a p r e đ i v a n o . Na
više klase m o r a se činiti utisak, a niže m o r a j u se d r ­
žati u r e d u . V l a s t i t a k u ć a j e n j e n a z i m a , d r u š t v o n j e ­
no leto. Pretvaranje počinje č i m dođe neka poseta.
N e m a n i k a k v i h s k l o n o s t i p r e m a askezi, n j e n o j u v a -
ženosti t o nije potrebno. L j u b a v p r e m a p r o m e n i , k r e ­
tanju i odmoru. Ona može da otpočne dan b o ž j o m
službom i da ga završi k o m i č n o m o p e r o m . Društvena
v e z a je n j e n o uživanje. Tu nalazi sve, rad i sreću. O n a
v e r u j e u društvo, i d r u š t v o v e r u j e u n j u . Na n j e n a
osećanja malo utiče predrasuda, i ona je po navici
»uglađena«. R a d o padražava i odabira za to najbolje
m o d e l e , ali o t o m e n e p o l a ž e s e b i r a č u n . K n j i g e k o j e
ona čita m o r a j u sadržavati život i lica k o j a delaju.«

O v a j d o b r o poznati tip žene, k o j i D ž o r d a n o z n a ­

čava kao »less impassioned«, jeste n e s u m n j i v o ekstra-
vertan. Na to ukazuje celo ponašanje, k o j e je, zbog

169
njegova načina, označava baš kao ekstravertnu. P o ­
stojano ocenjivanje, koje se nikada ne osniva na
stvarnom razmišljanju, jeste ekstravertovanje prola­
znoga utiska, koji n i k a k v e veze n e m a sa s t v a r n o m
mišlju. Sećam se duhovita aforizma koji sam jedared
negde čitao: »Mišljenje je tako teško — zato većina
sudi.« R a z m i š l j a n j e i z i s k u j e p r e s v e g a v r e m e n a , i
otuda onaj koji razmišlja n e m a nikakve prilike da
neprestano ispoljava svoj sud. Inkoherencija i i n k o n -
sekvencija suda, n j e g o v a zavisnost od tradicije i a u ­
toriteta p o k a z u j e odsustvo samostalna razmišljanja;
isto t a k o nedostatak samokritike i nesamostalnosti
poimanja ukazuju na defekat funkcije suđenja. O d ­
sustvo d u h o v n o g a unutrašnjega života u ovoga tipa
dolazi m n o g o razgovetnije do izraza negoli n j e g o v o
prisustvo u i n t r o v e r t n o g a tipa u g o r e i z v e d e n o m o p i ­
su. C o v e k b i l a k o b i o s k l o n d a p r e m a o v o m e o p i s u
z a k l j u č i o i s t o t a k o v e l i k o m ili j o š v e ć e m d e f e k t u
a f e k t i v n o s t i , k o j a j e , k a o što j e o p š t e p o z n a t o , p o v r ­
šna, č a k p l i t k a , g o t o v o l a ž n a , j e r s v a g d a s n j i m e v e ­
z a n a ili i z a n j e g a s a z n a t i j i v a n a m e r a o d u z i m a a f e k -
tivnom teženju gotovo svaku vrednost. Ali ja sam
sklon prihvatiti da autor o v d e isto tako p o t c e n j u j e
kao što u ranijem slučaju p r e c e n j u j e . M e đ u t i m , i
pored prigodnih priznanja dobrih osobina, tip u s v e ­
mu rđavo prolazi. Ja u o v o m slučaju v e r u j e m u i z v e -
sne predrasude autorove. Čak je d o v o l j n o ponajčešće
d a j e č o v e k s n e k o l i k o ili s j e d n i m p r e d s t a v n i k o m
tipa i m a o rđava iskustva, pa da po j e d n o m slučaju
o c e n j u j e s v a k i s l i č a n s l u č a j . N e srne s e z a b o r a v i t i d a ,
kao što se razumnost introvertne žene osniva na t a č -
n o m podešavanju njenih duhovnih sadržaja prema
opštem mišljenju, i afektivnost ekstravertne žene ima
izvesnu pokretljivost i neznatnu dubinu zbog njena
prilagođavanja uz opšti život l j u d s k o g a društva. U
o v o m e slučaju reč je o socijalno diferenciranoj afek­
tivnosti neosporne opšte važljivosti, k o j a se čak p o ­
v o l j n o razlikuje od težine, upornosti i strasnosti i n ­
trovertnoga afekta. Diferencirana afektivnost u k l o ­
nila je haotičnost patosa i postala disponibilna f u n k ­
cija prilagođavanja, svakako na račun duhovnoga

170
unutrašnjega života, koji o d s u s t v o m pravi sebe p r i -
m e t n i m . A l i on se j e d n a k o nahodi u nesvesnom, i to
u o b l i k u k o j i o d g o v a r a i n t r o v e r t n o j strasti, n a i m e u
n e r a z v i j e n o m stanju. O v o stanje karakterisano je i n -
fantilizmom i a r h a i z m o m . Iz nesvesnoga nerazvijeni
duh daje afektivnome teženju sadržaje i tajne motive,
koji ne propuštaju da u kritičnom posmatraču ostave
r đ a v utisak, d o k ih nekritičan p o s m a t r a č previđa.
Pred neprijatnim utiskom, koji u posmatraču ostav­
lja stalno opažanje r đ a v o prikrivenih egoističkih m o ­
tiva, suviše se z a b o r a v l j a činjeničnost i prilagođena
korisnost na vidik iznošenih težnja. Sve lako, n e o b a ­
vezno, umereno, bezazleno, površno u životu iščezlo
bi kad ne bi bilo nikakvih diferenciranih afekata. Č o ­
v e k bi se u g u š i o ili u n e p r e s t a n o m p a t o s u ili u p u s t o j
p r a z n i n i p o t i s n u t e strasti. A k o s o c i j a l n a f u n k c i j a i n ­
trovertnoga uglavnom opaža pojedinca, ekstravertni
u n a p r e đ u j e život društva, k o j e isto tako i m a p r a v o n a
egzistenciju. Stoga je n j e m u potrebna ekstraversija,
jer ona u p r v o m redu gradi most ka bližnjemu. Ispo-
l j a v a n j e a f e k a t a , k a o što j e p o z n a t o , d e j s t v u j e s u g e ­
stivno, d o k d u h o v n o m o ž e razviti s v o j u delatnost tek
posredno, posle m u č n o g prenošenja. Za socijalnu
funkciju potrebni afekti nikako ne sme ju da b u d u
d u b o k i , i n a č e i z a z i v a j u strast u d r u g o g a . A strast r e ­
meti život i napredak socijeteta. T a k o i prilagođeni,
diferencirani duh introvertnoga nije dubok, n e g o više
ekstenzivan, i otuda on ne remeti i ne razdražuje,
n e g o u r a z u m l j u j e i u m i r u j e . A l i k a o što i n t r o v e r t n i
u n o s i p o m e t n j u ž e s t i n o m s v o j e strasti, t a k o e k s t r a ­
vertni donosi nemir svojim napola nesvesnim mišlje­
n j e m i o s e ć a n j e m , k o j e se i n k o h e r e n t n o i otkinuto
često u obliku netaktičnoga i bespoštednoga suđenja
aplikuje b l i ž n j e m u . A k o se sastavi c e l o k u p n o s t takvih
sudova i pokuša da se iz njih sintetički konstruiše
psihologija, onda se najpre dospeva do sasvim ani­
malnoga osnovnoga shvatanja, koje bezutešnom d i -
vljačnošću, grubošću i glupošću ni na koji način ne
zaostaje za krvničkim afektivnim b i ć e m introvertno­
ga. Stoga ja Džordanovo tvrđenje da se najlošiji k a ­
rakteri m o g u naći m e đ u strasnim introvertnim p r i -

171
r o d a m a n e m o g u potpisati. M e đ u ekstravertnima i m a
isto tako m n o g o i isto tako d u b o k o g nevaljalstva. G d e
se introvertna strasnost ispoljava u g r u b i m delima, tu
prostota nesvesnoga ekstravertnoga mišljenja i oseća­
n j a v r š i s r a m o t n a d e l a n a d u š i ž r t v e . J a n e z n a m šta
j e g o r e . Š t e t n o s t p r v o g a s l u č a j a j e s t e u t o m e što s e
delo vidi, a prostota shvatanja u d r u g o m e slučaju
krije se pod koprenom prihvatljiva ponašanja. Ja bih
istakao socijalnu brižljivost o v o g a tipa, n j e g o v o a k ­
t i v n o u č e s t v o v a n j e u d o b r u i sreći drugih, a isto tako
i n j e g o v u izrazitu tendenciju da d r u g i m a učini radost.
Ovaj kvalitet introvertni ima v e ć i n o m samo u f a n ­
taziji. D i f e r e n c i r a n i a f e k t i i m a j u j o š p r e i m u ć s t v o
ljupkosti, lepe f o r m e . Oni šire estetičku, prijatnu a t ­
mosferu. Ima izvanredno m n o g o ekstravertnih koji
se zanimaju nekom umetnošću (većinom muzikom),
n e t o l i k o što s u z a t o n a r o č i t o o s p o s o b l j e n i k o l i k o
z a t o što m o g u t i m e služiti d r u š t v e n o s t i . I m a n i s a v o s t
n e m a u v e k n e p r i j a t a n ili č a k b e z v r e d a n k a r a k t e r . V e ­
o m a često ona se ograničava na prilagođenu vaspitač-
k u tendenciju, k o j a zasniva v r l o m n o g o dobra. Isto
tako zavisnost suda nije u svima prilikama rđava,
n e g o čak p o t p o m a ž e uguši van je ekstravagancija i
š t e t n i h izrasli, k o j e n i n a k o j i n a č i n n e u n a p r e đ u j u
život i d o b r o socijeteta. Bilo bi uopšte sasvim n e o ­
p r a v d a n o tvrditi da je j e d a n tip u n e k o m p o g l e d u
dragoceniji negoli drugi. Tipovi se uzajamno d o p u ­
njuju, i njihova različnost daje baš onu m e r u n a p r e -
gnutosti k o j u ne samo jedinka nego i socijetet
potrebu je za održavanje života.

c) Ekstravertni muškarac

O e k s t r a v e r t n o m m u š k a r c u D ž o r d a n k a ž e (str.
26. i d a l j e ) : » N a n j e g a s e n e m o ž e u n a p r e d r a č u n a t i i
n e o d r e đ e n je u s v o m e stavu, ima sklonosti p r e m a
ćudljivosti, ustumaranom poslovanju, nezadovoljnosti
i i s k a z i v a n j u s u d o v a , z l o s u d i o s v e m u i s v a č e m u , ali
je svagda sam s o b o m zadovoljan. Iako je n j e g o v sud
često lažan i njegovi projekti ne polaze mu za r u k o m ,

172
on ipak ima n e o g r a n i č e n o p o v e r e n j e u njih. K a o što
je Sidnej Smit (Sydney Smith) rekao o j e d n o m zna­
menitom državniku svoga vremena: on je bio svakoga
trenutka spreman da uzme komandu nad flotom K a ­
n a l a , ili d a a m p u t i r a n o g u . O n i m a o d r e đ e n u f o r m u l u
z a s v e što m u s e d e š a v a : ili s t v a r n i j e istinita — ili
je čovek već odavno poznaje. Na njegovu nebu nema
mesta za dva sunca. Ali ako izvan n j e g a ima još koje,
on je mučenik. R a n o sazreva. V o l i da upravlja, i često
je društvu v e o m a koristan. A k o sedi u k a k v o j k o m i ­
siji z a v r š e n j e d o b r o č i n s t a v a , o n s e u j e d n a k o j m e r i
v e o m a interesu je za izbor pralje kao i za izbor p r e d -
sednika. U društvu predano dela s v i m snagama. Sa
s a m o p o u z d a n j e m i i s t r a j n o š ć u izlazi p r e d d r u š t v o . O n
je č o v e k spreman da stiče iskustva, jer mu iskustvo
pomaže. Više voli da bude javno poznati p r e d s e d n i k
k o m i s i j e o d tri č l a n a n e g o l i d a b u d e nepoznati d o b r o ­
tvor celoga naroda. Manja obdarenost nikako ne o m e ­
ta n j e g o v u važnost. Da li dela? On je uveren da je
energičan. Da li je brbljiv? On veruje u svoj besed-
n i č k i t a l e n a t . R e t k o p r o i z v o d i n o v e i d e j e ili o t v a r a
n o v e p u t e v e , ali j e o d m a h s p r e m a n d a s l e d u j e , d a
razumeva, da p r i m e n j u j e i da izvodi. Sklon je da se
drži religioznih i političkih u v e r e n ja k o j a v e ć postoje
i k o j a su o p š t e p r i m l j e n a . U i z v e s n i m o k o l n o s t i m a
sklon je da sa čuđenjem posmatra smelost svojih j e -
retičkih ideja. A l i n j e g o v ideal je često toliko visok
i j a k da ništa ne m o ž e omesti stvaranje j e d n o g p r o ­
stranog i pravičnog shvatanja života. N j e g o v život je
većim delom obeležen moralnošću, istinoljubivošću i
i d e a l n i m p r i n c i p i m a , ali p o n e k a d ž e l j a z a n e p o s r e d ­
nim efektom dovodi ga u teškoće. A k o je na j a v n o m
z b o r u s l u č a j n o n e z a p o s l e n , t j . a k o n e m a n i č e g a što
b i o n p r e d l o ž i o ili p o t p o m a g a o , ili što b i o d o b r i o ili
o d b i o , o n ć e i p a k ustati i b a r z a h t e v a t i d a s e j e d a n
p r o z o r z a t v o r i z b o g p r o m a j e ili d a s e j e d a n o t v o r i d a
se dobije sveza vazduha. Jer on zahteva ne samo v a -
zduha n e g o i pažnje. U v e k je sklon da čini o n o za
šta g a n i k o n i j e m o l i o . U v e r e n j e d a g a l j u d i g l e d a j u
o n a k o k a k o on želi da ga g l e d a j u , n a i m e k a o č o v e k a
k o j i b e z počinka misli na d o b r o svoga bližnjega. On

173
zadužuje druge, i zbog toga ipak ne m o ž e otuda da
ode bez nagrade. G o v o r o m može druge da pokrene,
a da sam ne b u d e pokrenut. B r z o iznalazi želje i m i ­
šljenja drugih. Podseća na opasnost koja se približu-
je; organizuje i vesto vodi pregovore s protivnicima.
U v e k ima projekata i pokazuje senzacionalnu posle-
nost. A k o je ikako m o g u ć n o , u društvu se m o r a osta­
viti prijatan utisak, a ako to n i j e m o g u ć n o , o n o se
m o r a bar začuditi, a ako ni to nije m o g u ć n o , onda
se m o r a u n j e g a uneti b a r u z n e m i r e n j e i potresenost.
On je spasitelj od p o z i v a ; ne oseća se r đ a v o u ulozi
p r i z n a t o g a s p a s i t e l j a . M i n e m o ž e m o d a išta d o b r o
n a p r a v i m o o d s e b e — ali m o ž e m o u n j e g a v e r o v a t i ,
o n j e m u sanjati, B o g u se za n j e g a zahvaljivati i n j e g a
moliti da nas oslovi. On je nesrećan u miru i ne m o ž e
se dovoljno odmoriti. Posle dana ispunjenoga radom
mora da ima uzbudljivo veče u pozorištu, na k o n c e r ­
t u , u c r k v i , na p a z a r u , na r u č k u , u k l u b u ili u s v e m u
zajedno. A k o nije d o s p e o n a n e k a k a v sastanak, o n g a
uznemiruje bar telegramom nametljivoga oprav­
danja.«

I ovaj opis o mo g u ć a v a n a m da dobro u p o z n a m o

tip. Ali g o t o v o još više negoli pri opisu ekstravertne
ž e n e o v d e se, i p o r e d p o j e d i n i h s o l i d n i h p r i z n a n j a ,
p o j a v l j u j e m o m e n a t omalovažavanja k o j e karikira.
To d e l i m i č n o stoji do toga što o v a m e t o d a opisivanja
ne m o ž e uopšte da vodi računa o ekstravertnom biću,
jer je tako reći n e m o g u ć n o da se intelektualnim
sredstvima specifična vrednost ekstravertnoga p o m a ­
k n e na p r a v u svetlost, d o k je to k o d introvertnoga
m n o g o lakše, j e r se n j e g o v a svesna razumnost i n j e ­
g o v a s v e s n a m o t i v a c i j a m o g u izraziti i n t e l e k t u a l n i m
s r e d s t v i m a , a i s t o t a k o č i n j e n i c a n j e g o v e strasti i d e l a
koja otuda proizlaze. U ekstravertnom pak glavna
vrednost leži u v e z a m a sa o b j e k t o m . Čini mi se da
jedino sam život priznaje ono pravo koje mu intelek­
tualna kritika n e m o ž e dati. Ž i v o t j e d i n i p o k a z u j e
n j e g o v e v r e d n o s t i i p r i z n a j e i h . M o ž e se, i s t i n a , k o n -
statovati da je ekstravertni socijalno koristan, da on
stiče velike zasluge za napredak l j u d s k o g a društva
itd. A l i analiza n j e g o v i h sredstava i n j e g o v i h m o t i -

174
vacija davaće u v e k negativan rezultat, j e r glavna
vrednost ekstravertnoga ne leži u n j e m u s a m o m ,
nego u uzajamnoj vezi sa o b j e k t o m . Veza sa o b j e k ­
tom pripada onim imponderabilijama koje intelektu­
alno formulisanje nikada n e ć e dohvatiti.
Intelektualna kritika ne m o ž e propustiti da u
a n a l i s a n j u i d e n a p r e d i da p o s r e d s t v o m i z v e š t a j a o
m o t i v a c i j a m a i ciljevima p o t p u n o rasvetli osmotreni
materijal. A l i iz toga nastaje slika k o j a je za p s i h o ­
logiju ekstravertnoga gotova karikatura, i ko bi m o ­
žda v e r o v a o da je našao pravi stav p r e m a ekstravert-
n o m e na o s n o v u takva opisa, taj bi, na s v o j e č u đ e n j e ,
video da stvarna ličnost prkosi s v o m e opisu. T a k v o
jednostrano shvatanje potpuno ometa prilagođivanje
ekstravertnome. Da mu se oda pravda, mišljenje o
n j e m u m o r a se sasvim apstrahovati, o n a k o kao što se
i ekstravertni može pravilno prilagoditi introvertno-
me samo ako može da primi njegove duhovne sadrža­
je kao takve, bez obzira na njihovu mogućnu p r a k ­
tičku primenljivost. Intelektualna anahza ne može
ništa d r u g o n e g o d a e k s t r a v e r t n o m e potura s v e m o ­
g u ć n e pozadinske i p o k r a j n j e misli, n a m e r e i druge
takve stvari, k o j e u stvari zapravo ne postoje, n e g o u
n a j b o l j e m slučaju utiču k a o senkasti efekti nesvesnih
pozadina. D a b o m e , izvesno je da ekstravertni, kad
n e m a ništa d r u g o da kaže, ipak n a r e đ u j e da se p r o z o r
o t v o r i ili z a t v o r i . A l i k o j e t o p r i m e t i o ? K o m e j e t o
u stvari palo u oči? S a m o n e k o m e koji pokušava da
s e b i da r a č u n a o m o g u ć n i m r a z l o z i m a i n e r a z l o z i m a
takva delanja, dakle n e k o m e koji reflektuje, raščla-
njava i rekonstruiše, d o k za sve druge ta mala graja
p o t p u n o tone u opštu h u k u života, a da oni ne nalaze
nikakva p o v o d a da u tome vide o v o li ono. Ali baš na
taj način manifestu je se psihologija ekstravertnoga:
ona pripada događajima svakodnevnoga ljudskoga
života i ne znači ništa ni iznad ni ispod toga. S a m o
o n a j k o j i razmišlja gleda dalje i gleda k r i v o — što
s e t i č e ž i v o t a — ali p r a v i l n o š t o s e t i č e n e s v e s n e m i -
slene pozadine ekstravertnoga. On ne vidi pozitiv­
n o g a č o v e k a , n e g o s a m o n j e g o v u senku. I s e n k a p o ­
v l a đ u j e sudu na štetu svesnoga pozitivnoga čoveka.

175
J a m i s l i m d a j e d o b r o što se, z a l j u b a v s p o r a z u m a ,
radi na t o m e da se č o v e k o d v o j i od s v o j e senke, n e -
svesnoga, jer j e inače diskusija ugrožena z b r k o m p o j ­
mova kakvoj nema ravne. Na drugome čoveku se
o p a ž a m n o g o šta š t o n e p r i p a d a n j e g o v o j s v e s n o j p s i ­
hologiji, n e g o izbija iz n j e g o v e nesvesti, i time se
m o ž e m o zavesti da n j e m u kao n e k o m s v e s n o m Ja p r i ­
pisujemo i osmotreni kvalitet. Ž i v o t i sudbina i delaju
t a k o , ali p s i h o l o g , k o m e n a s r c u l e ž i s a z n a n j e s t r u k ­
ture psihe, s j e d n e strane, i o m o g u ć a v a n j e sporazu-
m e v a n j a ljudi m e đ u s o b o m , s d r u g e strane, ne bi
trebalo da tako čini, n e g o da s v e s n o g a č o v e k a sasvim
odvoji od nesvesnoga, jer samo upoređivanjem sve-
s n i h s t a n o v i š t a m o ž e se p o s t i ć i j a s n o s t i s p o r a z u m , a
nikada redukcijom na nesvesne pozadine, sporedne
svetlosti i četvrtinske t o n o v e .

d) Introvertni muškarac

O k a r a k t e r u i n t r o v e r t n o g m u š k a r c a (the m o r e
impassioned and reflective man) Džordan 2
kaže:
» N j e g o v a uživanja ne m e n j a j u se od časa do časa,
njegova ljubav prema uživanju jeste genuine prirode,
o n n e traži u ž i v a n j e i z č i s t e n e u m o r n o s t i . K a d s e n a -
hodi na j a v n o m položaju, on je to na osnovu o d r e ­
đ e n e s p o s o b n o s t i , ili i m a n a u m u n e š t o što b i ž e l e o
da izvede. K a d je n j e g o v rad izvršen, on rado ide,
može druge da prizna i više bi voleo da vidi kako n j e ­
gova stvar uspeva u ruci drugoga negoli kako p r o ­
pada u n j e g o v o j . On lako precenjuje zasluge svojih
saradnika. Nije i nikada ne m o ž e da b u d e habitualni
psovač. Polagano se razvija, oklevalo je, nije nikakav
religiozni vođ, nikada n e m a samopouzdanja da zna
šta j e z a b l u d a , k a k o b i z a n j u m o g a o s p a l i t i s v o g a b l i ­
žnjega. Iako ima hrabrosti, on ipak ne pokazuje t o ­
liko uverenja o svojim vlastitim nepogrešnim istina­
m a d a b i s e z a n j i h d a o spaliti. I a k o j e z n a t n o o b d a ­
ren, n j e g o v a okolina gura ga napred, d o k se drugi tip
sam pojavljuje na pozornici.«

s p. 35.

176
 K a r a k t e r i s t i č n o j e , k a k o m i s e č i n i , što p i s a c u
poglavlju o i n t r o v e r t n o m muškarcu, o k o m e je o v d e
r e č , s t v a r n o n e k a ž e v i š e n e g o što s a m j a o v d e u
i z v o d u d o n e o . N a j v i š e n e d o s t a j e c r t a n j e strasti, z b o g
k o j e se on i označava kao »impassioned«. Izvesno je
da č o v e k u dijagnostičkim domišljanjima m o r a biti
o b a z r i v — ali č i n i s e d a n a s o v a j s l u č a j n a v o d i n a
pretpostavku da je odeljak o introvertnome m u š k a r ­
cu iz subjektivnog razloga ispao tako mršav. P r e m a
onako obimnom i nepravičnom crtanju ekstravertno­
g a tipa, č o v e k b i o č e k i v a o s l i č n u t e m e l j i t o s t o p i s a i
za introvertnoga tipa. Zašto on nije dat?
U z m i m o da D ž o r d a n sam stoji na introvertnoj
s t r a n i ; o n d a b i b i l o r a z u m l j i v o što b i m u s l i č a n o p i s
kakav on s nemilosrdnom oštrinom daje za svoj p r o -
tivtip j e d v a uspeo. Ne bih rekao z b o g nedostatka o b ­
jektivnosti, nego zbog nedostatka poznavanja svoje
vlastite senke. K a k o se introvertni p o j a v l j u j e s v o m
p r o t i v t i p u , t o o n n i k a k o n e m o ž e z n a t i ili z a m i s l i t i ,
osim ako mu ekstravertni to sam ne kaže, uz opasnost
da ga introvertni onda pozove na megdan. Jer koliko
je ekstravertni voljan da bez okolišenja gore datu
k a r a k t e r i s t i k u p r i m i k a o d o b r o n a m e m u i t a č n u sliku
s v o g a karaktera, isto toliko m a l o sklon je introvertni
da primi svoju karakteristiku od ekstravertna p o s m a -
trača i kritičara. O n a bi, n a i m e , isto tako o m a l o v a ­
ž a v a l a . J e r n a isti n a č i n n a k o j i i n t r o v e r t n i teži d a
shvati ekstravertnoga i pri t o m sasvim ostaje bez
uspeha, tako i ekstravertni pokušava da razume d u ­
hovni unutrašnji život drugoga sa stanovišta spolja-
šnjosti i pri t o m isto tako p o t p u n o ostaje b e z uspeha.
I n t r o v e r t n i p r a v i u v e k p o g r e š k u t i m e što d e l a n j e
hoće da izvede iz subjektivne psihologije ekstraverta,
a ekstravert m o ž e duhovni unutrašnji život u v e k da
shvati samo kao posledicu spoljašnjih prilika. A p ­
straktna misao m o r a za ekstravertnoga da b u d e neka
fantazija, neka vrsta tlapnje, ako objektivna veza nije
uočljiva. I stvarno, introvertna mislena pređa često
n i j e ništa d r u g o n e g o t o . U s v a k o m s l u č a j u , m o g l o b i
se o i n t r o v e r t n o m m u š k a r c u m n o g o reći, i m o g l o bi
s e dati j e d n o k a k o p o t p u n o t a k o i n e p o v o l j n o n a l i č j e ,

12 Jung, Odabrana dela, V

177
k a o što j e t o D ž o r d a n u č i n i o u r a n i j e m o d e l j k u o e k s -
travertnome.
Čini mi se da je važna D ž o r d a n o v a p r i m e d b a da
je uživanje introverta »genuine prirode«. Čini se da je
to uopšte osobina introvertnoga osećanja (čuvstva):
ono je genuino, o n o jeste zato što postoji iz samoga
sebe, ono ima korena u dubljoj prirodi č o v e k o v o j , ono
izbija u n e k u r u k u iz s a m o g a s e b e k a o s v o j vlastiti
c i l j ; o n o n e ž e l i d a služi n i k a k v o m d r u g o m c i l j u , n i ­
k a k v o m se i ne predaje, i z a d o v o l j a v a se t i m e što
ispunjava samo sebe. To je u vezi sa spontanošću a r ­
haičnoga i prirodnoga fenomena, koji se još nije p o ­
k l o n i o c i l j e v i m a c i v i l i z a c i j e . S p r a v o m ili b e z p r a v a ,
ali u s v a k o m s l u č a j u b e z o b z i r a n a p r a v o ili n e p r a v o ,
n a c e l i s h o d n o s t ili n e c e l i s h o d n o s t , i s p o l j a v a s e a f e k ­
tivno stanje nametnuto subjektu, i protiv njegove
v o l j e i n j e g o v a očekivanja. O n o na sebi n e m a ničega
što b i d o p u š t a l o z a k l j u č a k d a j e m o t i v a c i j a s v e s n a .
U dalje odeljke Džordanove knjige ne bih želeo
o v d e da ulazim. On navodi istorijske ličnosti kao p r i -
mere, pri čemu se pojavljuju raznovrsna pogrešna
gledišta, k o j a se zasnivaju na v e ć p o m e n u t o j m a n i
što p i s a c u n o s i m e r i l o a k t i v n o g i p a s i v n o g i m e š a g a
sa drugim merilima. Iz toga se češće pojavljuje za­
k l j u č a k da se aktivna ličnost u r a č u n a v a i u b e s t r a -
stan tip, i o b r n u t o : da bi strasna p r i r o d a u v e k imala
da b u d e i pasivna. M o j e shvatanje teži da tu zabludu
otkloni t i m e što m o m e n a t aktivnosti uopšte izdvaja
kao gledište.
Ali Džordanu pripada zasluga što je (koliko ja
znam!) prvi put dao relativno tačnu karakteristiku
emocionalnih tipova.

178
 V

PROBLEM TIPOVA U PESNIŠTVU

K A R L S P I T E L E R : »PROMETEJ I EPIMETEJ«

1. UVODNE MISLI O SPITELEROVOJ TIPIZACIJI

K a d p o r e d zamerki što ih pesniku d a j u zamršaji

afektivnoga života i problem tipova ne bi igrao znat­
nu ulogu, onda bi to gotovo bio dokaz da on uopšte i
ne postoji. A l i smo v e ć k o d Šilera videli kako je taj
p r o b l e m u n j e m u pasionirao koliko pesnika toliko i
mislioca. U o v o m p o g l a v l j u o b r a ć a m o sada pažnju
pesničkoj tvorevini koja se osniva gotovo isključivo
n a m o t i v u p r o b l e m a t i p o v a . M i s l i m n a Prometeja i
Epimeteja, d e l o Karla Spitelera ( C a r l S p i t t e l e r ) , k o j e
j e p r v i p u t i z i š l o g o d . 1881.
Ne bih nikako m o g a o unapred objasniti da P r o ­
m e t e j , onaj k o j i unapred misli, znači introvertnoga,
a E p i m e t e j , koji dela i naknadno misli, ekstravertno­
g a . R e č j e u p r v o m r e d u , p r i s u k o b u tih d v a j u l i k o v a ,
o borbi introvertne s ekstravertnom linijom razvitka
u j e d n o j istoj jedinki, a tu liniju p e s n i č k o p r i k a z i v a ­
n j e konkretisalo je u d v e m a samostalnim figurama i
njihovim tipičnim sudbinama.
Očevidno je da Prometej pokazuje introvertne
karakterne crte. O n d a j e sliku j e d n o g s v o g u n u t r a ­
šnjeg sveta, sliku introverta koji je v e r a n s v o j o j duši.
On svoje biće taono izražava recima k o j i m a odgovara 1

i P. 9, D i e d e r i c h s , J e n a , 1911.

12*
179
anđelu: »Ali ne stoji do m e n e da sudim licu svoje
duše, j e r gle, m o j a gospodarica je to, i m o j b o g u r a ­
d o s t i i b o l u , i što s a m u v e k , t o o d n j e i m a m k a o s v o j e .
Stoga h o ć u da s n j o m e delim s v o j u slavu, i ako
se mora to dogoditi, pa neka, ja m o g u da b u d e m
bez nje.«
P r o m e t e j se time predaje na milost i nemilost
s v o j o j duši, t j . funkciji v e z e sa u n u t r a š n j i m s v e t o m .
Stoga i m a duša tajanstven, metafizički karakter, baš
zbog veze sa nesvesnim. P r o m e t e j j o j daje apsolutni
z n a č a j k a o g o s p o d a r i c i i v o d i t e l j i c i n a isti n e u s l o v l j e -
ni način kao što se P r o m e t e j p r e d a j e svetu. On s v o j e
individualno Ja ž r t v u j e duši, vezi sa n e s v e s n i m k a o
k o l e v c i v e č n i h slika i značaja, i t i m e b i v a lišen sebe,
j e r m u i z m i č e p r o t i v t e g persone, v e z a s a s p o l j a š n j i m
2

o b j e k t o m . T i m e što s e p r e d a j e s v o j o j d u š i , P r o m e t e j
se lišava svake v e z e s o k o l i n o m i time g u b i n e m i n o v ­
nu korekturu spoljašnjim realitetom. A l i taj gubitak
r đ a v o se slaže sa suštinom o v o g a sveta. Z a t o se P r o -
meteju javlja anđeo, očevidno predstavnik vladavine
nad svetom; prevedeno na psihološki to znači: proji­
ciranu sliku tendencije u p r a v l j e n e na realno p r i l a g o ­
đivanje. Saglasno s time kaže anđeo Prometeju:
» D o g o d i ć e se o v o : ako to ne možeš i ne oslobodiš
se nepravičnog načina svoje duše, propala je za tebe
velika nagrada m n o g i h godina, i sreća tvoga srca, i
svi p l o d o v i tvoga m n o g o l i k o g a d u h a « , i na d r u g o m
mestu: »Bićeš odbačen na dan slave zbog svoje duše,
koja ne poznaje nikakva boga i ne poštuje nikakav
zakon, i ništa n j e n o j gordosti n i j e sveto, k a k o na
nebu tako ni na zemlji.« K a k o Prometej jednoglasno
s t o j i n a strani d u š e , s v e t e n d e n c i j e p r i l a g o đ i v a n j a
spoljašnjem svetu bivaju potiskivane i tonu u n e ­
svesno. Z b o g toga se one pojavljuju, kad se primete,
kao da ne pripadaju vlastitoj ličnosti i stoga kao p r o ­
j i c i r a n e . S t i m e s t o j i u i z v e s n o j p r o t i v r e č n o s t i što se
i duša, na čiju je stranu P r o m e t e j prešao, i k o j u on
t a k o r e ć i p u n u p r i m a u svest, p o j a v l j u j e p r o j i c i r a n a .
K a k o j e d u š a j e d n a f u n k c i j a v e z e , k a o i persona, t o

Upor.
2
Jung, La structure de l'inconscient. Arch. de
Psych. T. X V I .

180
 se o n a u n e k u ruku sastoji iz d v a dela, j e d n o g a k o j i
pripada jedinki i drugoga koji pripada objektu veze,
u o v o m slučaju nesvesnom. Čovek je, doduše, uopšte
sklon — ako baš nije pristalica H a r t m a n o v e filoso-
fije — da nesvesnom pripiše samo relativnu egzisten­
ciju psihološkoga činioca. Iz saznajno-teorijskih raz­
loga nismo ni na koji način u položaju da iskažemo
išta v a ž i j i v o u p o g l e d u o b j e k t i v n o g r e a l i t e t a p s i h o ­
loškoga kompleksa fenomena koji obeležavamo kao
n e s v e s n o , k a o što n i s m o u p o l o ž a j u d a išta v a ž i j i v o
u č i n i m o u p o g l e d u suštine realnih stvari k o j a leži
s o n u stranu naše psihološke m o ć i . Ali iskustvo mi
nalaže da u k a z e m na to da sadržaji nesvesnog, s o b z i ­
r o m na delatnost naše svesti, z a h t e v a j u isto p r a v o na
stvarnost zbog svoje upornosti i persistencije kao i
realne stvari spoljašnjega sveta, iako se to p r a v o
mentalitetu koji je preimućstveno upravljen prema
spoljašnjem svetu čini v e o m a neverovatno. Ne sme
se zaboraviti da uvek ima v e o m a m n o g o ljudi za koje
su sadržaji nesvesnog imali v e ć u vrednost stvarnosti
negoli stvari spoljašnjega sveta. S v e d o č a n s t v o isto-
rije ljudskoga duha govori u prilog i jednoj i drugoj
stvarnosti. D u b l j e ispitivanje ljudske psihe p o k a z u j e
i bez okolišenja, uopšte govoreći, podjednako jak uti-
c a j na d e l a t n o s t s v e s t i i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e , t a k o
da psihološki iz sasvim empirijskih razloga i m a m o
p r a v o d a s a d r ž a j e n e s v e s n o g o b d e l a v a m o k a o stvar­
ne, i s t o o n a k o k a o i s t v a r i s p o l j a š n j e g a s v e t a , i a k o
o b a ta realiteta j e d a n d r u g o m protivreče, te se čini
d a s u p o s v o j o j suštini s a s v i m r a z l i č n i . A l i b i l a b i
ničim neopravdana neskromnost kada bismo hteli da
j e d a n realitet n a d r e d i m o d r u g o m e . Teosofija i spiri-
tualizam jesu nasilna prekoračivan ja isto tako kao i
materijalizam. U sferi s v o j e psihološke m o ć i treba da
b u d e m o odista skromni. Z b o g osobene stvarnosti n e ­
svesnih sadržaja s m e m o ih označavati kao objekte
s i s t i m p r a v o m k a o što s p o l j a š n j e s t v a r i o z n a č a v a m o
k a o objekte. K a o što je persona kao veza svagda
uslovijena i spoljašnjim o b j e k t o m , i stoga u spolja­
š n j e m o b j e k t u u č v r š ć e n a isto o n a k o k a o i u s u b j e k t u ,
tako je i duša kao veza sa unutrašnjim o b j e k t o m r e -

181
prezentovana unutrašnjim o b j e k t o m , pa je zato s v a g ­
da j o š i od s u b j e k t a različna u i z v e s n o m smislu i s t o ­
ga kao različno opažljiva. Ona se zato P r o m e t e j u čini
kao nešto sasvim različno od njegova individualnog
Ja. I a k o s e č o v e k s a s v i m m o ž e d a p r e d a s p o l j a š n j e m
svetu, a ipak svet još u v e k stoji pred n j i m kao o b j e ­
kat različan od njega, tako se u n e k u r u k u i nesvesni
svet slika ponaša k a o o b j e k a t različan od subjekta,
iako se č o v e k t o m e svetu sasvim žrtvuje.
I s t o o n a k o k a o što n e s v e s n i s v e t m i t o l o š k i h s l i k a
indirektno d o ž i v l j a v a n j e m na spoljašnjoj stvari g o ­
vori o n o m e koji se sasvim predaje spoljašnjem svetu,
tako i realni spoljašnji svet i n j e g o v o zahtevanje i n d i ­
rektno g o v o r i o n o m e k o j i se sasvim p r e d a j e duši, j e r
niko ne m o ž e da b u d e bez i j e d n e i d r u g e stvarnosti.
Ide li samo neko napolje, on m o r a da živi svoj mit, a
ide li unutra, on m o r a da sanja svoj spoljašnji, t a k o ­
zvani realni život. O v a k o govori duša P r o m e t e j u :
»Ja sam b o g poroka, koji te postrance vodi n e u -
t r t i m s t a z a m a . A l i t i nisi b i o č u o i t a k o t i s e p o m o j i m
recima dogodilo, pa su ti zato ukrali slavu tvoga i m e ­
na i sreću tvoga života radi m e n e . « 8

Prometej odbacuje kraljevstvo koje mu nudi

anđeo, t j . odbija prilagođivanje o n o m e što je dato,
zato što on za to zahteva n j e g o v u dušu. D o k je s u b j e ­
kat, naime P r o m e t e j , sasvim ljudske prirode, duša je
sasvim druge vrste. Ona je demonska, jer unutrašnji
objekat, s kojim je ona kao veza povezana, kroz nju
sija, n a i m e n a d l i č n o , k o l e k t i v n o n e s v e s n o . N e s v e s n o ,
p o s m a t r a n o kao istorijska p o d l o g a psihe, sadrži u
k o n c e n t r i s a n o m o b l i k u c e o niz e n g r a m a , k o j i s u o d
neizmerno davnog vremena uslovijavali sadašnju psi­
hičku strukturu. E n g r a m i nisu ništa d r u g o n e g o t r a ­
govi funkcija koje nagovešćuju na koji je način p r o -
sečno i najviše i najintenzivnije funkcionisala l j u d ­
ska psiha. Ovi funkcioni engrami predstavljaju se kao
mitološki motivi i slike kako se one delimično i d e n ­
tično, a delimično v e o m a slično p o j a v l j u j u u svih n a ­
r o d a i m o g u se l a k o d o k a z a t i i u n e s v e s n i m m a t e r i -
jalijama modernoga čoveka. Otuda je razumljivo ako

» p . 2 4 s.

182
se i izrazite životinjske crte ili elementi p o j a v l j u j u
pod nesvesnim sadržajima pored onih uzvišenih figu­
ra k o j e su čoveka odvajkada pratile na putu njegova
života. R e č je o č i t a v o m svetu slika čija b e z g r a n i č -
nost ni u č e m u ne zaostaje za svetom »realnih« stva­
ri. K a o š t o s e č o v e k u k o j i s e l i č n o s a v p r e d a j e s p o ­
ljašnjem svetu ovaj pojavljuje u liku nekoga blisko­
ga, voljenoga bića, na k o m e će on, ako mu je sudbina
d a s e p o t p u n o p r e d a j e l i č n o m o b j e k t u , iskusiti d v o ­
smislenost sveta i vlastitoga bića, tako se d r u g o m e
pojavljuje demonska personifikacija nesvesnoga, koja
ovlaploćuje celokupnost, krajnju suprotnost i d v o ­
smislenost sveta. To su granične p o j a v e , k o j e p r e k o ­
račuju normalnu srednju meru, i zato normalna s r e ­
dina ne zna za o v e svirepe zagonetke. One za n j u ne
postoje. U v e k ima samo malen broj onih koji dostižu
ivicu sveta, g d e p o č i n j e n j i h o v a slika u ogledalu. Ko
u v e k stoji u sredini, za n j e g a duša i m a ljudski, a ne
d u b i o z n i , d e m o n s k i k a r a k t e r , k a o što m u s e i b l i ž n j i
nikad nisu pojavljivali kao sumnjivi. S a m o potpuno
p r e d a v a n j e j e d n o m e ili d r u g o m e i z a z i v a n j e n u d v o ­
s m i s l e n o s t . Spitelerova i n t u i c i j a u h v a t i l a j e o n u s l i k u
duše o k o j o j bi bezazleni ja priroda j e d v a m o g l a i da
sanja.
T a k o n a str. 2 5 č i t a m o : » I d o k s e o n t a k o p o n a ­
šao u silovitoj s v o j o j revnosti, n j o j zaigraše č u d n o v a t i
trzaji o k o usta i lica, kapci su j o j neprestano treptali,
ž u r n o se d i z a h i s p u š t a l i , a i z a n j e n i h m e k a n i h f i n i h
t r e p a v i c a o n o je v r e b a l o i p r e t i l o i š u n j a l o se, kao
vatra k o j a p o d m u k l o u p o t a j i z a h v a t a k u ć u , i k a o
tigar k o j i s e p r o v l a č i k r o z g r m l j e , a i z t a m n o g a l i š ć a
iskrsava tu i tamo n j e g o v o žuto išarano telo.«
Životna linija k o j u sebi odabira P r o m e t e j jeste,
dakle, očevidno okrenuta unutra. On žrtvuje sada­
šnjost i s v o j u vezu sa n j o m , da unapred misleći stvori
neku daleku budućnost.
S a s v i m j e d r u k č i j i Epimetej. O n s a z n a j e d a n j e ­
g o v o teženje ide ka svetu i za o n i m što svetu vredi.
Stoga govori anđelu: »Ipak za istinom ide m o j a ž u d ­
n j a , i g l e , m o j a d u š a l e ž i u t v o j o j r u c i , i a k o ti se to
sviđa, daj m i savest, k o j a ć e m e naučiti k o l e k t i v n o j

183
s a v e s t i i s v e m u o n o m što j e p r a v i č n o . « E p i m e t e j n e
m o ž e odoleti iskušenju da ispuni svoju vlastitu s u d ­
binu i da se p o d v r g n e » b e z d u š e v n o m « stanovištu. O v o
priljubljivan je svetu o d m a h se i n a g r a đ u j e :
»I d o g o d i l o se: k a d se E p i m e t e j p o d i ž e , on oseti
svoj rast v e ć i m i s v o j u hrabrost j a č o m , i sve n j e g o v o
biće bilo je ujedinjeno i sve njegovo osećanje b r e k -
talo je od zdravlja i sreće. I on dakle k r e n u sigurnim
korakom kroz dolinu, pravim putem, kao onaj koji se
nikoga ne boji, i otvorena pogleda kao onaj koga na­
dahnjuje spomen o vlastitom bogatstvu.«
O n j e , k a o što P r o m e t e j k a ž e , » s v o j u s l o b o d n u
dušu prodao za kolektivnu savest«. Duša mu je (u
korist n j e g o v a brata) nestala. On je pošao za s v o j o m
e k s t r a v e r s i j o m , i z a t o što s e o v a o r i j e n t i š e p r e m a
spoljašnjem objektu, on je u t o n u o u želje i o č e k i v a ­
nja sveta, najpre spolja na s v o j u n a j v e ć u korist. P o ­
stao je ekstravertan, pošto je ranije g o d i n a m a živeo
u usamljenosti u podražavanju svoga brata, kao onaj
k o j i j e z b o g p o d r a ž a v a n j a i n t r o v e r t n o g a l a ž n o ekstra­
vertan. T a k v a n e p r o i z v o l j n a » s i m u l a t i o n d a n s l e c a -
r a c t e r e « (Polan — P a u l h a n ) ne p o j a v l j u j e se r e t k o .
Zato je n j e g o v razvitak ka stvarno ekstravertnom
napredak p r e m a »istini« i zaslužuje nagradu k o j u
dobiva.
D o k je Prometej tiranskim zahtevom svoje duše
o m e t e n u s v a k o j v e z i sa s p o l j a š n j i m o b j e k t o m , i u
službi duši m o r a prineti najsvirepije žrtve, Epimetej
d o b i v a i s p r v a v a l j a n u zaštitu o d o p a s n o s t i k o j a p r e t i
e k s t r a v e r t n o m e a s a s t o j i se u p o t p u n o m g u b l j e n j u
u s p o l j a š n j e m o b j e k t u . O v a zaštita s a s t o j i se u s a v e ­
sti k o j a s e o s l a n j a n a t r a d i c i o n a l n e » p r a v i l n e p o j m o ­
ve«, dakle na ono blago predane životne mudrosti,
k o j a se ne s m e prezirati, i k o j u j a v n o m n j e n j e isto
o n a k o u p o t r e b l j a v a k a o sudi j a krivični zakonik. T i m e
je Epimetej u dato ono ograničenje koje mu ne da da
se o b j e k t u preda u o n o j meri u k o j o j se P r o m e t e j
p r e d a j e s v o j o j duši. T o m u z a b r a n j u j e savest, k o j a
stoji na mestu n j e g o v e duše. K a k o P r o m e t e j l j u d ­
s k o m svetu i n j e g o v o j k o d i f i k o v a n o j savesti okreće
leđa, on pripada svirepoj gospodarici duši i n j e n o j

184
prividnoj proizvoljnosti, i zanemarivanje sveta p l a ­
ća bezgraničnim bolom. Ali mudro ograničavanje
b e s p r e k o r n o m savešću v e z u j e E p i m e t e j u oči, tako da
on slepo m o r a živeti svoj mit, svagda s osećanjem da
čini pravo, jer u v e k ostaje u saglasnosti s opštim o č e ­
k i v a n j e m , i to u v e k s u s p e h o m , jer ispunjava želje
svih. A k o hoće da vide kralja, Epimetej ga predstav­
lja sve do neslavnog svršetka, sve dotle u v e k praćen
opštim odobravanjem koje ga podupire. Njegovo sa­
mopouzdanje i samopravičnost, njegovo nepokoleb­
ljivo pouzdanje u svoju opštu važljivost, n j e g o v o n e ­
s u m n j i v o » t v o r e n j e p r a v d e « i n j e g o v a m i r n a savest,
omogućavaju da lako upoznamo onaj karakter koji
j e Džordan o c r t a o . N e k a s e n a str. 102 i d a l j e u p o -
redi poseta Epimetejeva bolesnom Prometeju, gde
kralj Epimetej hoće da isceljuje svog bolnog brata:
»I kad su sve to d o b r o izvršili, tada istupi kralj n a -
pred, i l e v o i desno oslanjajući se na j e d n o g a p r i j a ­
t e l j a , p r o g o v o r i i p o z d r a v i , i r e č e dobronamerne r e č i :
,Od srca žao mi je tebe, P r o m e t e j u , m o j ljubljeni
b r a t e ! A l i o h r a b r i se, j e r g l e , o v d e i m a m n e k u m a s t ,
veoma dobru za svaku boljku, čudesno isceljuje po
v r u ć i n i k a o i na studeni, i m o ž e š je upotrebljavati
k a k o za utehu tako i za kaznu.'
I tako g o v o r e ć i uze on s v o j štap i č v r s t o zaveza
m a s t i s v e mu to o p r e z n o p r u ž i s važnim držanjem.
A l i P r o m e t e j , tek što je osetio miris i lice masti,
okrenu glavu sa g a đ e n j e m . I tada kralj p r o m e n i ton
glasa, i s t a d e v i k a t i i p r o r i c a t i s v r e l o m r e v n o š ć u :
,Cini s e d a j e t e b i p o t r e b n a v e ć a k a z n a , j e r t i
nije d o v o l j n a sadašnja pouka t v o j e sudbine.'
I tako govoreći on izvuče jedno ogledalo iz k a ­
puta i sve mu objasni od početka, i postao je vrlo
rečit i znao je sve n j e g o v e pogreške.«
O v a s c e n a j e o d l i č n a i l u s t r a c i j a z a Džordanove
reči: »Societv must be pleased if possible; if it will
not be pleased, it must be astonished, if it will neither
be pleased n o r astonished, it must be pestered and
shocked.« U toj sceni nailazimo m o ž d a na jednaki
klimaks. Na Istoku bogat č o v e k pokazuje svoje d o ­
stojanstvo t i m e što se u javnosti ne p o k a z u j e d r u k -

185
čije n e g o l i oslonjen na d v a roba. E p i m e t e j se služi
t o m p o z o m d a izazove utisak. S a d o b r i m d e l a n j e m
m o r a u isti m a h d a b u d e v e z a n o i o p o m i n j a n j e i m o ­
ralna pouka. A kad to ne koristi, onda drugi treba
da b u d e uplašen b a r l i k o m s v o j e vlastite prostote. Jer
sve i d e za i z a z i v a n j e m utiska. Postoji j e d n a a m e r i č ­
ka izreka koja kaže: »U Americi dve vrste ljudi i m a ­
j u u s p e h a : o n a j k o j i n e š t o m o ž e i o n a j k o j i s e vesto
p r e t v a r a d a t o m o ž e . « T j . p r i v i d j e p o n e k a d isto t a k o
uspešan kao i stvarno delo. Ekstravertni o v e vrste
o d l i č n o o p e r i š e prividom. I n t r o v e r t n i h o ć e t o d a istera
i z a t o zloupotrebljava s v o j r a d . S a s t a v i m o l i P r o m e ­
te ja i E p i m e t e j a u j e d n o j ličnosti, otuda izlazi č o v e k
koji je spolja Epimetej a iznutra P r o m e t e j , pri č e m u
se i j e d n a i druga tendencija p o s t o j a n o ljute j e d n a na
drugu, i svaka od njih pokušava da Ja k o n a č n o p r e ­
v e d e na s v o j u stranu.

2. UPOREĐENJE SPITELEROVA PROMETEJA

SA GETEOVIM

Nije od neznatna interesa da se o v o shvatanje

Promete ja uporedi sa Geteovim prikazivanjem P r o -
meteja. Ja mislim da i m a m dovoljno razloga za n a ­
slućivan je da je Gete pripadao pre ekstravertnom
tipu negoli introvertnom, dok Spitelerove osobine
u r a č u n a v a m u poslednji tip. Doneti p o t p u n dokaz o
ispravnosti ovoga naslućivan ja m o g l o bi poći za r u ­
k o m samo proširenom i brižljivom ispitivanju i ana­
lizi G e t e o v e b i o g r a f i j e . M o j e n a s l u ć i v a n j e o s n i v a s e
na raznovrsnim utiscima, k o j e neću spominjati da ne
b i h i z n o s i o o n o što j e s u v i š e n e d o v o l j n o .
Introvertni stav ne treba da se n u ž n o poklapa
s P r o m e t e j e v o m f i g u r o m , a t i m e m i s l i m da se t r a d i ­
cionalna P r o m e t e j e v a figura m o ž e i drukčije t u m a ­
čiti. T a d r u g a v e r s i j a n a h o d i s e , n a p r i m e r , u P l a t o ­
n o v u Protagori, g d e o n a j k o j i d e l i ž i v e s n a g e b i ć i m a
k o j a su b o g o v i stvorili od zemlje i vatre nije P r o m e ­
te j, nego Epimetej. Na o v o m mestu, kao i u mitu
uopšte, P r o m e t e j je (baš saglasno s antičkim u k u -

186
som) uglavnom bogat var kama i izmišljanjima. U
Getea se n a h o d e d v a sastavka. U f r a g m e n t u o P r o ­
m e t e j u i z g o d . 1773. P r o m e t e j , p r k o s n i k , j e s t e t v o r a c
i uobličavalac koji se oslanja na samoga sebe, koji je
b o g u sličan i prezire b o g o v e . N j e g o v a duša je M i n e r -
va, ćerka Divova. P r o m e t e j e v a veza sa M i n e r v o m ima
m n o g o sličnosti sa v e z o m Spitelerova P r o m e t e j a sa
dušom. Tako Prometej kaže Minervi:

» O d početka t v o j e reči bile s u m i svetlost n e b e s k a !

Uvek kao da bi moja duša govorila sama sebi,
Otvarala se sebi
I zajedno rođene harmonije
Odjekivale u njoj iz s a m e sebe,
I jedno božanstvo govorilo je
K a d bih mislio da govorim ja,
I kad sam mislio da govori božanstvo,
Govorio sam sam.
I t a k o s t o b o m i sa m n o m
Tako jedno, tako prisno
Večno moja ljubav tebi!«

I dalje:
» K a o što slatka sutonska svetlost
Utonulog sunca
Odande pliva
S mračnoga Kavkaza
I moju dušu okružuje slatkim spokojstvom,
Odsutnu i meni u v e k prisutnu,
Tako su se m o j e snage razvijale
Sa svakim dahom iz tvoga nebeskoga vazduha.«

I G e t e o v P r o m e t e j je zavisan od s v o j e duše. S l i č ­
nost sa v e z o m Spitelerova P r o m e t e j a sa d u š o m jeste
velika. Tako Spitelerov P r o m e t e j kaže svojoj duši:
» P a da su mi sve oteli, ja p r e k o svake m e r e ostajem
bogat dokle god mi ti jedina ostaješ i zoveš me s v o ­
j i m prijateljem' t v o j i m slatkim ustima, i pogleduješ
na me s v o j i m ponosnim, milosti p u n i m licem.« Ali, i
p o r e d sličnosti o b e j u figura i n j i h o v e v e z e sa d u š o m ,
ipak postoji bitna razlika: Geteov P r o m e t e j je tvorac

187
i uobličavalac, a M i n e r v a o ž i v l j u j e n j e g o v e figure od
ilovače. Spitelerov P r o m e t e j nije stvaralac, nego p a t ­
n i k , s a m o n j e g o v a d u š a s t v a r a , ali n j e n o s t v a r a n j e j e
sakriveno i tajanstveno. Pri oproštaju ona mu kaže:
»I sada se opraštam s t o b o m , j e r gle, m e n e čeka v e ­
l i k o d e l o , d e l o k o j e i z i s k u j e silan r a d , i p o t r e b u j e m
m n o g o žurbe da ga dovršim.« Čini se da u Spitelera
duši pripada p r o m e t e j s k i stvaralački rad, d o k s a m
Prometej samo muči m u k u stvaralačke duše. Ali G e -
teov P r o m e t e j sam dela, i to u p r v o m redu dela samo
stvaralački, i na o s n o v u s v o j e vlastite stvaralačke
snage prkosi b o g o v i m a :

»Ko je meni pomogao

Protiv drskosti titana?
Ko je m e n e spasao smrti,
I ropstva?
Nisi li ti to s v e s a m o izvršilo.
Svešteno žarko srce?«

Epimetej je u o v o m e komadu oskudno okarakte-

risan, P r o m e t e j u sasvim inferioran, branilac k o l e k ­
tivnoga osećanja, k o j e službu duši m o ž e da shvati
samo kao »tvrdoglavstvo«. Tako Epimetej kaže P r o -
meteju:
»Ti stojiš sam!
Tvoja samovolja ne poznaje slasti
K a d b i s e b o g o v i , ti,
Tvoji i svet i sva nebesa
Osećali kao prisna celina.«

N a g o v e š t a v a n j a k o j a se n a h o d e u f r a g m e n t u o
P r o m e t e j u suviše su oksudna da bismo iz njih mogli
da u p o z n a m o suštinu E p i m e t e j evu. A l i karakteristi­
ka Geteova Prometej a dopušta da u p o z n a m o tipsku
razliku od karakteristike Spitelerova P r o m e t e j a. G e -
teov P r o m e t e j uobličava i dejstvuje na spoljašnji
svet, on formira likove, n a d a h n j u j e ih s v o j o m d u š o m
i stavlja ih u prostor, on z e m l j u ispunjava p r o i z v o ­
d i m a s v o g a s t v a r a l a š t v a , o n j e u isti m a h u č i t e l j i v a -
spitač ljudi. A l i u Spitelerova P r o m e t e j a sve ide
u n u t r a , i š č e z a v a u t a m i d u š e v n e d u b i n e , k a o što o n

188
sam iščezava, čak se iseljava iz svoje uže otadžbine,
da postane u neku ruku još nevidljiviji. Po k o m p e n -
zatornom principu naše analitičke psihologije mora
u t a k v o m slučaju duša, t j . personifikacija n e s v e s n o -
ga, da naročito b u d e delatna i da sprema delo, k o j e
je još nevidljivo. Osim već navedenoga mesta, ima u
Spitelera još jedan potpun opis o v o g a procesa e k v i ­
v a l e n c i j e k o j i s e i m a o č e k i v a t i . N a l a z i m o g a u me­
đuigri o Pandori.
Pandora, ova zagonetna figura u mitu o P r o m e ­
teju, u Spitelera je b o ž j a ćerka, k o j o j , osim jedne
v e o m a d u b o k e veze, inače nedostaje svaka veza sa
P r o m e t e j e m . O v o shvatanje naslanja se na istoriju
mita, g d e je žena k o j a stupa u vezu sa P r o m e t e j e m
ili Pandora ili Atena. M i t o l o š k i P r o m e t e j i m a s v o j u
d u š e v n u v e z u s a P a n d o r o m ili A t e n o m k a o u G e t e a .
Ali u Spitelera pojavljuje se značajan rascep, koji je
svakako v e ć n a g o v e š t e n i u istorijskom mitu, g d e se
naime P r o m e t e j — P a n d o r a stapaju s analogijom H e -
fest—Atena. U Getea je odabrana versija P r o m e t e j —
Atena. U Spitelera, pak, P r o m e t e j je stavljen izvan
božanske sfere, i data mu je vlastita duša. A l i n j e ­
gova božanstvenost i n j e g o v a mitska praveza sa P a n ­
d o r o m ostavljeni su kao kosmička suprotnost u n e ­
b e s k o j o n o s t r a n o s t i i d e l a j u za s e b e . S t v a r i k o j e se u
onostranosti dešavaju jesu stvari k o j e se dešavaju
s o n u stranu naše svesti, t j . u n e s v e s n o m . T a k o je
umetnuta igra s P a n d o r o m prikazivanje o n o g a što se
dešava u n e s v e s n o m d o k P r o m e t e j pati. D o k P r o m e ­
t e j i š č e z a v a i z s v e t a i ruši p o s l e d n j i m o s t p r e m a č o -
večanstvu, on tone u d u b i n u samoga sebe, i n j e g o v a
jedina okolina, n j e g o v jedini objekat, jeste on sam.
I time je on » b o g u sličan«, jer po n j e g o v o j definiciji
b o g je biće k o j e s v u g d e p o č i v a u s a m o m sebi, i s v a g ­
da i svugde zbog svoje svudaprisutnosti ima za p r e d ­
met samo sebe. Razume se da se Prometej nikako ne
oseća bogu sličnim, n e g o b e d n i m u najvećoj meri.
Pošto je Epimetej na to još prispeo da pljune na n j e ­
g o v u bedu, otpočinje umetnuta igra u onostranosti,
r a z u m e se u trenutku kad je u P r o m e t e j u bila p o t i ­
snuta svaka veza sa s v e t o m sve do uništenja. To su

189
p r e m a iskustvu trenuci u k o j i m a sadržaji nesvesnoga
imaju najbolju mogućnost da zadobiju samostalnost i
životnost, t a k o d a m o g u s v e s t č a k i d a s a v l a d a j u . 4

U nesvesti, pak, ogleda se P r o m e t e j e v o stanje na ovaj

način: »I u tamno jutro istoga dana h o d i o je po sa­
m o t n o mirnoj livadi iznad svih svetova bog, tvorac
svega života, vršeći prokleti kružni hod, p r e m a n e o ­
b i č n o j suštini s v o j e z a g o n e t n e , h u d e b o l e s t i .
Jer zbog te bolesti nikad nije m o g a o dovršiti s v o ­
je obilaženje, nikada nije smeo da nađe odmora na
stazi s v o j i h n o g u , n e g o v e č n o j e d n a k i m k o r a k o m , i z
dana u d a n i iz g o d i n e u g o d i n u obilazi o k o tihe l i v a ­
de, teška koraka, o b o r e n e glave, izbrazdana čela i
izobličena lica, i neprestano p r e m a središtu kruga
upravlja namrgođene poglede.
I dok je on tako danas delao kao u sve dane n e -
izbežnoga dešavanja, i sve d u b l j e se spuštala n j e g o v a
g l a v a z b o g žalosti, i sve se više v u k a o n j e g o v k o r a k
od umora, i zbog rđavo p r o b d e v e n e n o ć i činilo se
iscrpeno pravrelo njegova života:
Dolazila je zato kroz n o ć i suton Pandora, n j e ­
gova najmlađa ćerka, krotko se približavala nesigur­
n i m k o r a k o m p o s v e ć e n o m m e s t u , stala p o g r u ž e n a u
stranu, pozdravljajući s k r o m n i m p o g l e d o m , i pitajući
p o b o ž n i m ć u t a n j e m usta.«
Bez sumnje je očevidno da b o g ima bolest P r o ­
m e t e j e v u . J e r k a o što P r o m e t e j p u š t a d a s v a n j e g o v a
strast, c e l i l i b i d o n j e g o v e d u š e , t e č e u n a j d u b l j u d u ­
binu n j e g o v a bića i samo se p o s v e ć u j e službi svoje
duše, tako i n j e g o v b o g obilazi »kružnim h o d o m « s r e ­
d i š t e s v e t a i t r o š i se u t o m e , b a š k a o i P r o m e t e j , k o j i
je d o s p e o dotle da se ugasi. To znači: n j e g o v libido
je sasvim prešao u nesvesno, gde se mora pripremati
jedan ekvivalenat, jer libido je energija koja ne može
iščeznuti bez traga, n e g o u v e k m o r a da proizvodi
j e d a n e k v i v a l e n a t . E k v i v a l e n a t j e P a n d o r a , i o n o što
ona donosi ocu: donosi mu, naime, dragoceno blago,
k o j e bi htela dati l j u d i m a radi u o b l a ž a v a n j a n j i h o v i h
bolova.
4
U p o r . uz to J u n g , Inhalt der Psychose. — Isti, Wand-
lungen und Symbole der Libido.

190
 A k o ovaj proces prenesemo u ljudsku sferu P r o ­
metej evu, to znači: d o k P r o m e t e j pati u stanju »slič­
nosti sa b o g o m « , n j e g o v a duša priprema delo, o d r e ­
đeno da ublažava bolove čovečanstva. Time bi n j e ­
g o v a duša htela k ljudima. Ali delo k o j e n j e g o v a duša
snuje i stvara nije istovetno sa d e l o m P a n d o r i n i m .
B l a g o P a n d o r i n o je nesvesna slika u ogledalu, k o j a
simbolično predstavlja stvarno delo Prometejeve
d u š e . I z t e k s t a n e s u m n j i v o izlazi šta j e b l a g o : t o j e
bog-spasitelj, o b n o v l j e n j e sunca. Ta čežnja izražava
8

se u bolesti toga, on č e z n e za p r e p o r o d a j e m , i stoga

sva n j e g o v a životna snaga teče natrag u središte s o p -
stvenosti (Selbst), t j . u dubinu nesvesnoga, iz k o j e se
život p o n o v o rađa. Stoga je i p o j a v l j i v a n j e blaga u
svetu ocrtano tako k a o da su pri t o m e zatitrale slike
B u d i n a r o đ e n j a iz Lalitavistare: P a n d o r a spušta b l a ­
6

go p o d j e d a n orah, k a o što M a j a s v o j e dete rađa p o d

smokvom.
»U p o n o ć n o j senci p o d d r v e t o m neprestano se
ž a r i i g o r i i p l a m t i , i k a o j u t a r n j a z v e z d a na t a m n o m
nebu sevale su u daljini dijamantne m u n j e . «
» P a su i p č e l e i leptirovi, k o j i su o n d e igrali nad
c v e t n o m b a š t o m , d o l e t a l i , o b i g r a v a l i i v i j o r i l i o k o ču­
desnoga deteta...«
»...i i z v a z d u h a t e š k o s e s p u š t a h u š e v e , ž e l j n e
da i s k a ž u s v o j e p o š t o v a n j e novom, lepšem sunčanom
licu, i k a d s u i z n a j b l i ž e b l i z i n e u g l e d a l e m u d r i s j a j
zrakova, tada s e zanese n j i h o v o srce...« » A iznad s v e ­
g a o v o g a p r e s t o l o v a l o j e o č i n s k i i b l a g o odabrano
drvo s a s v o j o m d ž i n o v s k o m k r o š n j o m , s v o j i m t e š k i m
zelenim ogrtačem, i držalo je kraljevske ruke zašti­
ćujući lice svoje dece.
I sve o n e m n o g e grane savijahu se l j u p k o i p r i ­
klanjahu se k zemlji, tako da su kao n e k o m o g r a d o m
odbijale strane poglede, zavidne da one jedine uži­
vaju nezasluženu milost poklona; i sve one hiljade
n e ž n o n a d a h n u t o g lišća tresahu se i drhtahu od sla­
sti, š u m e ć i o d r a d o s n o g u z b u đ e n j a k a o m e k a n , č i s t o

5
Sto se tiče m o t i v a dragocenosti i preporoda ja, m o r a m
u k a z a t i na s v o j u k n j i g u : Wanđlungen u. Symbole der Libido.
• S p i t t e l e r , loc. cit. p. 126.

191
u s k l a đ e n h o r u ž u b o r u a k o r d a : , K o b i z n a o šta j e s a ­
k r i v e n o p o d s k r o m n i m k r o v o m , k o b i slutio kakva
d r a g o c e n o s t leži u našoj sredini!'«
K a d je za M a j u došao čas rađanja, rodi ona svoje
dete p o d p l a k s a - s m o k v o m , k o j a zaštitnički spušta
svoju krošnju do zemlje. Od ovaploćenoga Bodisatve
širi s e n e i z m e r n a s v e t l o s t k r o z a s v e t , b o g o v i i p r i ­
roda u č e s t v u j u u r o đ e n j u . K a k o Bodisatva stupi na
zemlju, p o d n j e g o v i m n o g a m a naraste velik lotos, i
stojeći u lotosu gleda on na svet. Otuda tibetanska
m o l i t v e n a f o r m u l a : » o m m a n i p a d m e h u m « (ah, n a d
dragocenošću u lotosu!). Trenutak preporoda ja nala­
zi Bodisatvu pod odabranim bodi-drvetom, gde on
p o s t a j e Buda ( O s v e t l j e n i ) . O v a j p r e p o r o đ a j ili o b n o v ­
ljenje praćeno je istom svetlošću, i istim č u đ e n j e m
prirode i pojavljivanjem bogova, kao i rođenje.
Ali u carstvu Epimetej evu, gde vlada samo sa­
vest, a ne duša, n e i z m e r n o b l a g o propada. A n đ e o ,
besneći z b o g E p i m e t e j e v e tuposti, o k o m l j u j e se na
n j e g a : » Z a r t i nisi i m a o n i k a k v u d u š u k a d s i s e t a k o
g r u b i n e r a z u m a n k a o ž i v o t i n j e s a k r i v a o p r e d ču­
7

desnim božanstvom?«
V i d i se, b l a g o P a n d o r i n o j e o b n a v l j a n j e b o g a ,
n o v b o g ; ali t o s e d e š a v a u b o ž a n s k o j s f e r i , t j . u n e ­
s v e s n o m . E p i m e t e j ski e l e m e n a t , k o j i v l a d a v e z o m s a
svetom, ne poima slutnje procesa k o j e prelaze u
svest. To je Spiteler opširno prikazao u n a r e d n i m
o d e l j c i m a g d e v i d i m o kako je svet, t j . svest i njen
8

racionalni, p r e m a spoljašnjim objektima orijentisani

stav, nesposoban da pravilno oceni v r e d n o s t i z n a ­
čaj blaga. Z b o g toga blago nepovratno propada.
O b n o v l j e n i b o g znači o b n o v l j e n i stav, t j . o b n o v ­
ljenu mogućnost intenzivnoga života, p o n o v n o posti­
zanje života, jer psihološki b o g u v e k znači najveću
vrednost, dakle n a j v e ć u sumu libida, najveći inten­
zitet ž i v o t a , o p t i m u m p s i h o l o š k e ž i v o t n e d e l a t n o s t i . U
S p i t e l e r a , p r e m a t o m e , n e s a m o p r o m e t e j ski n e g o i
7
Spiteler predstavlja famoznu savest Epimetej evu kao
m a l u životinju. To odgovara i životinjskom instinktu opor-
tuniteta.
s L o c c i t . p. 1 3 2 s s .

192
epimetejski stav p o k a z u j e se ka o n e d o v o l j a n . I j e d n a
i d r u g a t e n d e n c i j a d i s o c i r a j u se, e p i m e t e j s k i s t a v
harmoniše sa datim stanjem sveta, a p r o m e t e j s k i ne,
i stoga poslednji m o r a da radi na o b n o v i života. On
p r o i z v o d i i n o v stav p r e m a svetu (svetu p o k l o n j e n o
b l a g o ) , ali s e t i m e n i k a k o n e d o p a d a E p i m e t e j u . U p r ­
kos tome, nije teško u Pandorinu poklonu u Spite-
lera upoznati simboličan pokušaj rešenja problema,
k o j i s m o v e ć istakli p r i r a s p r a v l j a n j u o S i l e r o v i m
pismima, naime problem sjedinjenja diferencirane i
nediferencirane funkcije.
A l i p r e n e g o što s e n a s t a v i m o z a n i m a t i t i m p r o ­
b l e m o m , m o r a m o se vratiti G e t e o v u P r o m e t e j u. K a o
što s m o v e ć videli, postoje o č e v i d n e razlike između
stvaralačkoga Prometej a Geteova i patničke figure
Spitelerove. Dalja važna razlika jeste veza sa P a n -
d o r o m . U Spitelera je Pandora onostrani duplikat
P r o m e t e j e v e duše, duplikat koji pripada božanskoj
s f e r i ; u G e t e a , n a p r o t i v , o n a je s t v o r e n j e i ć e r k a ti^
tanova, dakle u odnosu apsolutne zavisnosti p r e m a
njemu. V e ć veza Geteova Prometej a sa M i n e r v o m
pomiče ga na mesto Vulkanovo, i činjenica da je P a n ­
dora sasvim n j e g o v o stvorenje i ne pojavljuje se kao
stvorena od bogova, čini ga stvaralačkim b o g o m i
time ga udaljuje iz božanske sfere. Zato P r o m e t e j
kaže:

»I jedno božanstvo govorilo je

Kad bih mislio da govorim ja,
I k a d sam mislio da govori božanstvo,
Govorio sam sam.

U Spitelera, naprotiv, P r o m e t e j n e m a ničega b o ­

žanskog, čak je i n j e g o v a duša samo nezvanični d e ­
m o n ; božanstvo je postavljeno za sebe, o d v o j e n o od
ljudskoga. Geteovo je shvatanje utoliko antičko u k o ­
liko podvlači božanstvenost titanovu. P r e m a tome, i
Epimetej m o r a pored njega v e o m a odudarati, d o k se
on u Spitelera p o j a v l j u j e kao m n o g o pozitivniji. U
G e t e o v o j Pandori i m a m o , s r e ć n i m s l u č a j e m , j e d a n
deo koji n a m daje potpuniju karakterizaciju E p i m e -

13 Jung, Odabrana dela, V

193
teja negoli fragmenat o k o m e smo dosad raspravljali.
Tu se Epimetej predstavlja na ovaj način:

»Dan i noć ne odvajaju mi se jasno,

I nosim staru bedu svoga imena:
Od roditelja Epimetej nazvan sam
Da razmišljam o prošlom, što se brzo zbi,
Da mučnom igrom misi! natrag okrećem
K turobnom carstvu likotvorstva mogućnog,
Još mladom tako gorak trud mi zadan bi
Da s nestrpljenjem ka životu okrenut
Ja sadašnje nepromišljeno ugrabih
I novih briga teške jade postigoh.«

O v i m recima obeležava Epimetej svoje biće: on

razmišlja o prošlom, i od Pandore, k o j u je (po klasič-
k o j priči) uzeo za ženu, on se ne m o ž e više osloboditi,
t j . n e m o ž e s e v i š e resiti n j e n e s l i k e u s v o j o j p a m e t i ;
ali o n a s a m a d a v n o j e o d n j e g a p o b e g l a , p o š t o m u j e
ostavila ćerku, Epimeleju, brigu, a Elporu, nadu, p o ­
vela sa sobom. Tu je Epimetej ocrtan tako jasno da
m o ž e m o saznati k o j u o n p s i h o l o š k u f u n k c i j u p r e d ­
s t a v l j a . D o k je P r o m e t e j i u Pandori isti t v o r a c i
uobličavalac, i s v a k o d n e v n o se rano diže iz postelje
da u i s t o m n e u g a s n o m p o l e t u stvara i d e j s t v u j e na
svet, Epimetej je sav predan fantazijama, snovima i
sećanjima, pun nemirna staranja i brižljiva r a z m i ­
šljanja. Pandora se pojavljuje kao stvorenje H e f e -
s t o v o , k o j e j e P r o m e t e j o d b i o , ali E p i m e t e j o d a b r a o
za ženu. O n j o j kaže o n :
skupocena dragocenost, čak najviše dobro —
» I b o l z a takvim blagom j e s t e s a m o slast.« Pan­
dora je n j e m u
»I večno meni pripada, predivna!
Blaženstvo celo osećao sam,
Lepotu imao, uživao sam —
Divna mi dođe ko cvetni m a j ,
Videh je, uzeh, s v e m u bi kraj —
Ko magla razbi se varljivi baj,
Zemlji me vuče, nudi neba sjaj.
Tražiš li reči da n j e v r e d n o zbore,

194
 Želiš li je dići — v e ć lebdi gore.
S najboljom je sravni, t o m vrednost pada.
D o k ti još smišljaš, ona već vlada,
Ti se protiviš, ona te svlada.
Još se kolebaš, već rob si joj tada.
D o b r o i milo uzvratiće ga.
Sta vredi ugled? poniziće ga.
B u d e 1' ti m e t a , okrilatiće te.
S t a n e l' ti na put, omesti će te.
Z a p o v e d i š li, p r o g o n i ć e t e .
P a m e t i , blaga sveg lišiće te,
U tisuć se likova kreće m e đ u n a m a ,
Ide po polj'ma, lebdi nad vodama,
Ko svetiljka moli i sja,
Oblik i sadržaj oplemeni, ta
Njemu i sebi višu m o ć da —
Meni se ko mladost, ko žena javila. « 9

K a o što ovi stihovi jasno pokazuju, P a n d o r a za

E p i m e t e j a ima značaj d u š e v n e slike, ona mu p r e d ­
s t a v l j a d u š u : o t u d a n j e n a b o ž a n s k a sila, n j e n a n e ­
pokolebljiva nadmoonost. G d e g o d se takvi atributi
pridaju izvesnim ličnostima, može se sa pouzdanošću
z a k l j u č i t i da su te l i č n o s t i nosioci simbola r e s p . i m a -
gines za projicirane sadržaje nesvesnoga. Jer sadrža­
j i nesvesnoga jesu o n o što d e j s t v u j e o n o m g o r e o c r t a ­
n o m snagom, a naročito onako kako ih Gete nenad­
mašno obeležava u strofi:

» Z a p o v e d a š li, p r o g o n i ć e te.«

O v i m recima odlično je ocrtano osobeno afek­

t i v n o p o j a č a n j e sadržaja svesti a s o c i j a c i j o m a n a l o g ­
nih sadržaja nesvesnoga. To p o j a č a n j e ima u sebi n e ­
š t o d e m o n s k i - p r i n u d n o , d a k l e n e k o » b o ž a n s k o « ili
»đavolsko« dejstvo.
G o r e smo Geteovu figuru P r o m e t e j a označili kao
e k s t r a v e r t n u . O n a je u Pandori o s t a l a ista, s a m o
ovde nedostaje Prometejeva veza sa dušom, sa n e ­
svesno ženskim. Ali zato se p o j a v l j u j e Epimetej kao

* P r e v o d S v e t i s l a v a S t e f a n o v i ć a (Pandora, svečana igra

o d J . V . G e t e a , B e o g r a d 1933, str. 3 0 — 3 1 ) .

195
onaj koji je okrenut sebi unutra, kao introvertni.
On razmišlja, on izaziva sećanja iz g r o b a prošlosti,
on »misli«. Sasvim je različan od Epimeteja Spite­
lerova. Stoga s m e m o reći da se o v d e (u G e t e o v o j
Pandori) s t v a r n o n a h o d i r a n i j e n a g o v e š t e n i s l u č a j ,
g d e je P r o m e t e j ekstravertni, aktivni stav, a E p i m e ­
tej introvertni, umstvovalački.
Ovaj Prometej je, dakle, u ekstravertnoj f o r ­
mi o n o isto što i S p i t e l e r o v u i n t r o v e r t n o j f o r m i .
U Pandori P r o m e t e j u s v e m u s t v a r a za k o l e k t i v ­
ne ciljeve, on je u svome brdu udesio formalnu f a ­
bričku radnju, gde se potrebni proizvodi gotove za
ceo svet. Z a t o j e o d v o j e n o d svoga unutrašnjega s v e ­
ta; ta veza ovaj put pripada Epimetej u, naim e o n o m e
sekundarnome i čisto r e a k t i v n o m e mišljenju i o s e ć a -
nju ekstravertnoga, k o m e pripadaju sva obeležja
manje diferencirane funkcije. Otuda je i Epimetej
sasvim predat na milost i nemilost Pandori, jer mu
je ona u svakom pogledu nadmoćna. Psihološki, to
znači da se svesna epimetejska funkcija ekstraverta,
n a i m e baš o n o f a n t a s t i č n o , u m s t v o v a l a č k o i p r e m i ­
si j a v a l a č k o p r e d s t a v l j a n j e , p o j a č a v a p r i s t u p a n j e m
duše. A k o duša stoji u vezi s m a n j e diferenciranom
f u n k c i j o m , o n d a se m o r a izvesti zaključak da je v i ­
soka, resp. diferencirana funkcija suviše kolektivna,
t j . stoji u službi kolektivne savesti, 10
a ne u s l u ž b i
slobode. G d e g o d se taj slučaj p o j a v l j u j e — a on se
p o j a v l j u j e v e o m a često — tu je m a n j e diferencirana
funkcija, t j . »druga strana«, pojačana patološkom
egocentričnošću, tj. ekstravertni tada svoje slobodno
v r e m e i s p u n j a v a m e l a n h o l i č n i m ili h i p o h o n d r i č n i m
r a z m i š l j a n j i m a , a k o n e h i s t e r i č n i m f a n t a z i j a m a ili
drugim s i m p t o m i m a ; " introvertni, pak, bori se s o s e -
ćanjima niže vrednosti, koja ga nasilno opsedaju i
p r a v e o d n j e g a isto tako t u r o b n a č o v e k a . 1 2

Spitelerovo »Heit« und »Keit«.

10

Na njihovo mesto može i kompenzatorno da dođe po­

11

višena društvenost, intenzivno društveno poslovanje, jer se u

njegovoj brzoj promeni traži zaborav.
Mesto toga kompenzatorno može da se javi bolesno
12

pojačana delatnost u radu, koja takođe služi potiskivanju.

196
 P r o m e t e j Pandore n e o d g o v a r a v i š e S p i t e l e r o v u
Prometeju. On je samo kolektivna težnja za delatno-
šću, koja u s v o j o j jednostranosti znači potiskivanje
e r o t i k e . N j e g o v sin Filerot j e č i s t a e r o t s k a s t r a s t ;
13

j e r k a o s i n s v o g a o c a o n m o r a , k a o što j e t o k o d d e c e
češće slučaj, da p o d nesvesnim pritiskom nadokna­
đ u j e o n o što s u r o d i t e l j i s u v i š e m a l o ž i v e l i . K a r a k t e ­
ristično je da E p i m e t e j , koji je neoprezan i u v e k tek
naknadno razmišlja, ima ćerku Epimeleju—brigu.
Filerot voli Epimeleju, P a n d o r i n u ćerku, i tako se
ispašta k r i v i c a P r o m e t e j a , k o j i j e P a n d o r u o d b i o . U
isti m a h P r o m e t e j i E p i m e t e j u d r u ž u j u s e n a t a j n a ­
č i n što P r o m e t e j e v a p o s l o v n o s t izlazi n a v i d e l o k a o
nepriznata erotika, a Epimetej evo postojano osvrta­
n j e kao razumna bojažljivost, koja bi htela da z a u ­
stavi isto tako p o s t o j a n o p r o d u c i r a n j e P r o m e t e j e v o i
da ga ograniči na pravu meru. Ovaj Geteov pokušaj
rešenja, za k o j i se čini da je izrastao iz ekstravertne
psihologije, v o d i nas natrag ka Spitelerovu pokušaju
rešenja, koji s m o m a l o p r e bili ostavili da se p o z a b a ­
vimo Geteovom figurom Prometeja.
Spitelerov Prometej, kao i n j e g o v bog, okreće se
o d s v e t a , p e r i f e r i j e , i u p r a v l j a s v o j p o g l e d u se, p r e ­
m a središtu, o n o m » u s k o m prolazu« preporođaja. O v a
k o n c e n t r a c i j a ili i n t r o v e r s i j a p o s t e p e n o p r i v o d i l i b i d o
u nesvesno. T i m e se pojačava delatnost nesvesnih sa­
držaja; duša počinje da »radi« i stvara delo k o j e bi
iz nesvesnoga htelo da izroni u svest. Ali svest ima
d v a stava: prometejski, koji libido odvlači od sveta
i i n t r o v e r t u j e , a da ne d a j e , i e p i m e t e j s k i , k o j i p o s t o ­
j a n o daje iz sebe, bez duše, v o đ e n zahtevima spolja-
šnjega objekta. K a d Pandora daje svetu svoj poklon,
to u psihološkom znači da nesvestan produkat visoke
vrednosti n a m e r a v a da postigne ekstravertnu svest,
t j . vezu sa realnim s v e t o m . Iako p r o m e t e j s k a strana,
t j . umetnik, intuitivno p o i m a visoku vrednost dela,
ipak je njegova lična veza sa svetom u svakom p o ­
gledu toliko pod vlašću tradicije da se delo shvata
baš kao u m e t n i č k o delo, a ne kao o n o što zapravo i

M Filerot — koji voli Erosa.

197
jeste, naime simbol koji znači o b n o v u života. Ali da
bi o n o ostavilo s a m o estetički značaj i došlo u s t v a r ­
n o s t , t r e b a l o b i d a d o s p e i u ž i v o t n a t a j n a č i n što s e
u n j e m u usvaja i živi. M e đ u t i m , ako stav u g l a v n o m
i n t r o v e r t u j e i teži s a m o k a a p s t r a k c i j i , o n d a j e e k s -
traversiona funkcija m a n j e vrednosti, t j . u oblasti
kolektivne ograničenosti. Ova ograničenost ometa da
d u š o m stvoreni simbol oživi. T i m e se dragocenost
g u b i ; ali s e n e m o ž e s t v a r n o ž i v e t i a k o » b o g « , t j . n a j ­
viša životna vrednost, k o j a se u simbolu izražava, ne
m o ž e o ž i v e t i . O t u d a g u b i t a k d r a g o c e n o s t i z n a č i u isti
m a h početak Epimetej eve propasti.
I s a d p o č i n j e e n a n t i o d r o m i j a : u m e s t o ( k a o što j e
svaki racionalist i optimist sklon da prihvati) da posle
dobrog stanja dolazi bolje, jer se sve kreće u »raz­
v i t k u k o j i raste«, č o v e k v a l j a n e savesti i k o j i se drži
opšte priznatih moralnih stavova zaključuje pakt sa
b e h e m o t o m i n j e g o v o m z l o m četom, i čak sebi p o v e -
renu b o ž j u decu p r o d a j e đavolu. Psihološki to znači
da kolektivni, nediferencirani stav p r e m a svetu guši
najviše vrednosti čovekove i time postaje destruktiv­
na m o ć , čiji uticaj raste sve d o k se p r o m e t e j s k a stra­
n a , n a i m e i d e a l n i i a p s t r a k t n i s t a v , ne s t a v i u s l u ž b u
d u š e v n o g b l a g a i k a o pravi P r o m e t e j sveta ne zapali
n o v u vatru. Spitelerov P r o m e t e j m o r a izaći iz s v o j e
usamljenosti i, s opasnošću po svoj život, reći l j u d i ­
ma da lutaju i gde lutaju. On mora da prizna neumit­
nost istine, isto o n a k o k a o što G e t e o v P r o m e t e j m o r a
da prizna neumitnost ljubavi u Filerotu.

Da je destruktivni elemenat u epimetejskom sta­

vu stvarno tradicionalna i kolektivna ograničenost,
jasno se p o k a z u j e u m a h n i t o m besnilu E p i m e t e j e v u
protiv »jagnjeta«, k o j e je providna karikatura tra­
dicionalnoga hrišćanstva. U o v o m e afektu izbija nešto
što n a m je d o b r o poznato iz otprilike istovremene
Zaratustrine m a g a r e ć e svetkovine. U t o m e se izraža­
va savremena struja.
Čovek, naime, neprestano zaboravlja da nešto
što je n e k a d a bilo d o b r o ne ostaje d o b r o zasvagda i
večno. Starim putovima, koji nekada behu dobri, on

198
j o š d u g o ide, iako su v e ć postali rđavi, i on se samo
uz najveće žrtve i nečuvene m u k e može osloboditi za­
b l u d e i u v i d e t i d a j e o n o što j e n e k a d a b i l o d o b r o d a ­
nas m o ž d a zastarelo i n i j e više d o b r o . T a k o on p r o ­
lazi k a k o u m a l e n o m tako i u v e l i k o m . P u t o v e i n a ­
čine svoga detinjstva, koji nekada b e h u dobri, on
teško m o ž e da odbaci, iako je n j i h o v a štetnost v e ć
o d a v n o d o k a z a n a . Isti j e s l u č a j , s a m o g i g a n t s k i p o ­
većan, s p r o m e n o m istorijskoga stava. Opšti stav o d ­
govara j e d n o j religiji, a p r o m e n e religije pripadaju
n a j m u č n i j i m trenucima svetske istorije. Naše v r e m e
je svakako u tome pogledu obuzeto zaslepljenošću
k o j o j n e m a ravne. Misli se da se m o r a samo neka f o r ­
mula ispovesti protumačiti kao nepravilna i nevažlji-
va, pa da č o v e k psihološki b u d e oslobođen svih tradi­
c i o n a l n i h u t i c a j a h r i š ć a n s k e ili j e v r e j s k e r e l i g i j e . V e ­
ruje se u prosvećenost, kao da bi neki intelektualni
o k r e t i m a o n e k a k a v d u b l j i u t i c a j n a p r o c e s e d u š e ili
čak na nesvesno! Potpuno se zaboravlja da je religi­
j a m i n u l i h 2000 g o d i n a p s i h o l o š k i s t a v , o d r e đ e n n a č i n
prilagođivanja unutrašnjem i spoljašnjem životu, a
taj način proizveo je o d r e đ e n u kulturnu f o r m u i time
stvorio atmosferu na k o j u nema nikakva uticaja in­
telektualno poricanje. Intelektualni okret je, doduše,
simptomatično važan kao ukazivanje na buduće m o ­
g u ć n o s t i , ali d u b l j i s l o j e v i d u š e j o š d u g o p r o d u ž u j u
svoj rad u pređašnjem stavu, p r e m a psihičkoj iner­
ciji. Otuda je nesvesno živim održalo paganske e l e ­
mente. Lakoća s k o j o m se antički duh p o n o v o uzdiže
m o ž e se posmatrati na renesansi. L a k o ć a s k o j o m se
j o š m n o g o stariji primitivni d u h p o n o v o p o d i ž e m o ž e
se u našem vremenu možda još bolje posmatrati n e ­
goli u ikojoj drugoj istorijski poznatoj epohi. Što
jedan stav hvata d u b l j e korena, to nasilniji m o r a j u
ispasti p o k u š a j i k o j i t r e b a d a d o n e s u o s l o b o đ e n j e o d
toga. Poklik epohe prosvećenosti: »Ecrasez l'infame«
doneo je u okviru francuske revolucije religiozni
p r e o k r e t , k o j i psihološki i n i j e značio ništa d r u g o n e ­
g o l i b i t n u k o r e k t u r u s t a v a , ali k o m e j e n e d o s t a j a l a
universalnost. P r o b l e m j e d n e opšte p r o m e n e stava od
onoga vremena nije se više smirio; on se čak p o n o v o

199
pojavljivao u mnogim izvanrednim glavama X I X
v e k a . V e ć s m o v i d e l i k a k o j e Šiler p o k u š a o d a s a v l a ­
da p r o b l e m . U G e t e o v i m razmišljanjima o p r o b l e m u
Prometeja — Epimetej a ponovo upoznajemo pokušaj
da više diferenciranu funkciju, koja odgovara hri­
šćanskom idealu naročitog isticanja dobra, nekako
sjedini s manje diferenciranom funkcijom, čije p o ­
14

tiskivanje i nepriznavanje opet odgovara hrišćan­

s k o m i d e a l u o d b a c i v a n j a zla. S i m b o l o m P r o m e t e j a i
Epimetej a teškoća k o j u je Šiler pokušao da savlada
filosofsko-estetički z a o d e v a se u r u h o antičkoga mita.
T i m e s e d e š a v a n e š t o što s a m v e ć r a n i j e i s t a k a o k a o
tipično i zakonito: ako se čovek, naime, nahodi pred
nekim teškim zadatkom koji ne m o ž e da savlada
sredstvima što m u stoje n a raspolaganju, o n d a a u t o ­
matski nastaje retrogradni pokret libida, t j . regresija.
Libido se povlači od sadašnjega problema, introver-
t u j e s e i u n e s v e s n o m o ž i v l j u j e v i š e ili m a n j e p r i m i ­
tivan analogon svesne situacije s pređašnjim putem
prilagođivanja. Ovaj zakon uslovi java Geteov izbor
simbola: Prometej je bio spasitelj, koji je svetlost i
o g a n j d o n e o č o v e č a n s t v u što j e g i n u l o u m r a k u . G e -
teovo znanje m o g l o je svakako naći i drugoga spasi­
telja, z b o g čega baš n a v e d e n a determinanta nije d o ­
v o l j n a za o b j a š n j e n j e . To m o r a , štaviše, da stoji i do
antičkoga duha, koji je baš ono v r e m e o k o prekretni­
ce X V I I I veka osetilo i cenilo kao neuslovljeno
k o m p e n z a t o r n o , i to i z r a ž a v a l o u s v a k o m p o g l e d u ,
estetički, filosofski, m o r a l n o , č a k i politički (filhele-
nizam). Paganizam antike, koji je slavljen kao »slo­
b o d a « , » n a i v n o s t « , » l e p o t a « itd., b i o j e o n o š t o j e i z ­
lazilo u susret čežnji o n o g a v r e m e n a . Ta č e ž n j a i z b i ­
j a l a j e , k a o što Š i l e r j a s n o p o k a z u j e , i z o s e ć a j a p o l o ­
vičnosti, duševnoga varvarstva, moralne neslobode,
nelepote. Ti osećaji, svi bez razlike, dolaze od j e d n o ­
s t r a n o g a c e n j e n j a i o d s t i m e p o v e z a n e č i n j e n i c e što
je primećivana psihološka disocijacija između više

1 4 T j p o r . Geteove » T a j n e « . T u s e p o k u š a v a d a d a r o z e n -
krojcersko rešenje, naime sjedinjenje Dionisa i Hrista, ruže
i krsta. P e s m a ostavlja č o v e k a h l a d n i m . Ne m o ž e se n o v o
vino ulivati u stare m e h o v e .

200
diferencirane i manje diferencirane funkcije. Hri-
šćanska rastrganost čoveka u dragocen i o d b a č e n k o ­
m a d postala je nepodnošljiva o n o m v r e m e n u u p o r e -
đenju sa ranijim, senzibilizovanijim v r e m e n o m . G r e -
šnost se sudarala s osećaj em v e č n e , prirodne lepote,
k o j u je o n o v r e m e v e ć m o g l o da posmatra; stoga je
ona zahvatila u prošlost, u v r e m e u k o m e ideja g r e -
šnosti j o š n i j e bila p o c e p a l a celinu č o v e k a , i u k o m e
su još zajedno mogli da se nahode visina i dubina
l j u d s k e p r i r o d e b e z v r e đ a n j a m o r a l n o g a ili e s t e t i č k o ­
ga osećanja.
Ali pokušaj jedne regresivne renesanse zapeo je
u p o č e c i m a , k a o f r a g m e n a t o P r o m e t e j u i Pandora.
Klasičko rešenje n i j e išlo dalje, j e r se docniji h r i -
šćanski v e k o v i s a s v o j i m d o ž i v l j a v a n j e m k o j e j e p o ­
drivalo dubine nisu mogli poreći. Otuda se antiko-
filski p r a v a c m o r a o u b l a ž a v a t i o s v r t a n j e m n a s r e d n j i
v e k . O v a j p r o c e s n a j j a s n i j e s e pz-odužuje u G e t e o v u
Faustu, g d e s e p r o b l e m h v a t a z a r o g o v e . P r i h v a t a s e
b o ž j a opklada i z m e đ u dobra i zla. Faust, s r e d n j o v e -
kovni P r o m e t e j , sastaje se s Mefistofelom, s r e d n j o -
vekovnim Epimetejem, i zaključuje s njime ugovor.
I tu je p r o b l e m v e ć toliko povišen da se m o ž e videti
k a k o s u F a u s t i M e f i s t o j e d a n isti č o v e k . E p i m e t e j ski
elemenat, koji o svemu naknadno razmišlja i svodi
u prvobitni haos »mogućnost mešanja likova«, zao­
š t r a v a s e u đ a v o l u d o z l e sile, k o j a p r e d s v e ž i v o i z ­
nosi »hladnu đavolsku pesnicu« i koja bi da odagna
svetlost u m a j s k u noć, iz k o j e je svetlost rođena.
D a v o s v u g d e i m a istinito e p i m e t e j s k o mišljenje, m i ­
šljenje »ništa — n e g o « , k o j e sve živo zakiva za p r v o ­
b i t n o ništa. E p i m e t e j e v a n a i v n a strast p r e m a P r o m e -
tejevoj Pandori postaje Mefistofelova namera da
ugrabi dušu Faustovu. I Prometej eva mudra smotre-
n o s t d a n e p r i m a b o ž a n s k u P a n d o r u ispašta s e t r a g i -
k o m epizode s Gretom, dockan ispunjenom čežnjom
prema Heleni i beskonačnim penjanjem ka gornjim
m a j k a m a . ( » V e č n o žensko v u č e nas gore.«)

U figuri s r e d n j o v e k o v n o g a č a r o b n j a k a krije se
prometejski prkos protiv b o g o v a koji važe. Čarobnjak

201
je spasao k o m a d prastaroga paganizma, on sam p o - 1 5

seduje u sebi biće k o j e nije dostigla hrišćanska r a z ­

dvojenost, t j . on ima pristupa k nesvesnom, koje je
još pagansko, i g d e se suprotnosti još zajedno nalaze
u p r v o b i t n o j naivnosti, s o n u stranu svake grešnosti,
ali k o j e j e , k a d s e p r i m i u s v e s n i ž i v o t , s p o s o b n o d a
istom p r v o b i t n o m i stoga demonski d e l o v n o m snagom
proizvodi kako zlo tako i d o b r o (»Deo one snage k o j a
svagda h o ć e zlo, i svagda stvara d o b r o « ) . On je zato
kako onaj koji upropašćuje tako i onaj koji spašava
(Faust: Š e t n j a ) . S t o g a j e o v a f i g u r a p r e s v i h p o d e s n a
da postane nosilac simbola za pokušaj ujedinjavanja.
Osim toga, srednjovekovni čarobnik stresao je sa sebe
antičku naivnost, koja je postala n e m o g u ć n a , i celu
hrišćansku atmosferu usisao j a č i m d o ž i v l j a v a n j e m .
Onaj k o m a d paganstva mora najpre da ga sasvim
ubaci u hrišćansko samoporicanje i samoraskidanje,
jer je njegova čežnja za spasenjem toliko jaka da se
uzima svako sredstvo. Najzad ne uspeva ni hrišćan-
ski p o k u š a j r e š e n j a , i t a d a se p o k a z u j e da u č e ž n j i za
spasenjem i u tvrdoglavosti samopotvrđivanja pa-
ganskoga k o m a d a leži baš m o g u ć n o s t spasenja, jer
antihrišćanski simbol pokazuje m o g u ć n o s t za p r i m a ­
n j e zla. S t o g a j e G e t e o v a i n t u i c i j a s h v a t i l a p r o b l e m
sa s v o m oštrinom k o j a se m o ž e poželeti. Izvesno je
karakteristično da su drugi plitki pokušaji rešenja,
k a o f r a g m e n a t o P r o m e t e j u , Pandora i r o z e n k r o j c e r -
ski k o m p r o m i s s i n k r e t i z m a d i o n i s k e r a d o s t i s a h r i -
š ć a n s k i m s a m o ž r t v o v a n j e m u Tajnama ostali n e d o ­
vršeni. Spasenje Fausta počinje n j e g o v o m smrću.
Njegov život zadržao je prometejski karakter božan-
stvenosti, k o j i j e o d n j e g a otpao tek n j e g o v o m smrću,
t j . n j e g o v i m preporodajem. To psihološki znači da je
prestao faustovski stav da bi se ostvarilo jedinstvo
j e d i n k e . O n o što s e n a j p r e p o j a v i l o k a o G r e t a , a z a ­
tim na višem stepenu postalo Helena, to na kraju
uzvišavanjem postaje Mater gloriosa. Iscrpsti taj
m n o g o z n a č n i simbol ne m o ž e o v d e biti m o j zadatak.

is To su v e o m a često predstavnici starije narodnosti,

koji i m a j u m a đ i j s k e snage. U Indiji su to Nepalezi, u E v r o p i
Cigani, u protestantskim krajevima kapucini.

202
Ja hoću samo da ukazem na to da je reč o onoj prai-
s k o n s k o j slici k o j o m s e v e ć g n o s a b a v i l a u v e l i k o j
meri, naime o ideji božanske bludnice Eve, Helene,
Marije i Sofije Ahamot.

3. ZNAČAJ UJEDINILACKOGA SIMBOLA

B a c i m o li sa sad v e ć d o b i v e n o g a stanovišta p o ­
gled na nesvesno obdelavanje p r o b l e m a u Spitelera,
o d m a h p r i m e ć u j e m o da u g o v o r sa z l o m ne proizlazi
iz namere Prometejeve, n e g o iz besmislenosti E p i ­
m e t e j a, k o j i p o s e d u j e s a m o k o l e k t i v n u savest, a n i ­
k a k o m o ć razlikovanja za stvari unutrašnjega sveta.
On se opredeljuje samo prema kolektivnim vredno-
s t i m a i t i m e p r e d v i đ a n o v o i o s o b i t o , a to se, k a o što
znamo, u v e k dešava k o l e k t i v n o m stanovištu orijenti-
sanom prema objektu. Objektivnim merilom mogu da
se mere kurantne kolektivne vrednosti, a ne n o v o ­
stvoreno, č e m u samo slobodna ocena — stvar živoga
osećanja — može da da pravu vrednost. Ali tome pri­
pada čovek koji ima »dušu, a ne samo veze sa s p o -
ljašnjim objektima«. Propadanje Epimetej evo poči­
n j e g u b i t k o m n o v o r o đ e n e b o ž j e slike. N j e g o v o m o ­
ralno nepobitno mišljenje, osećanje i delanje nikako
ne isključuju da se sve više i više uvlači o n o što je
zlo, destruktivno i prazno. O v a invazija zla znači
p r e o b r a ć a n j e ranijeg d o b r o g u štetnost. T i m e S p i t e ­
ler izražava da je dosadašnji moralni princip, doduše,
i s p r v a o d l i č a n , ali v r e m e n o m g u b i v e z u s a ž i v o t o m ,
jer ne m o ž e da u sebi obuhvati obilje životnih p o j a ­
va. R a c i o n a l n o istinito je suviše uzak p o j a m da bi ga
život u s v e m u i trajno m o g a o d o v o l j n o shvatiti i i z ­
ražavati. A l i iracionalni događaj rođenja b o g a stoji
izvan racionalnih ograda dešavanja. R o đ e n j e boga
hoće psihološki da kaže da je stvoren n o v simbol, n o v
izraz najvišega ž i v o t n o g a intenziteta. S v e e p i m e t e j -
s k o u č o v e k u i s v i e p i m e t e j ski l j u d i p o k a z u j u s e k a o
nesposobni da shvate taj događaj. Ali od toga trenut­
ka najviši životni intenzitet m o ž e se naći s a m o na

203
n o v o j liniji. Svaki drugi pravac postepeno izumire,
tj. pripada razaranju i rasturivanju. Novi životodavni
simbol vodi poreklo iz Prometejeve ljubavi prema
s v o j o j duši, k o j a j e o b i l n o obeležena k a o d e m o n s k a .
Stoga čovek m o ž e da bude siguran da se u novi s i m ­
b o l i n j e g o v u ž i v u l e p o t u slio i e l e m e n a t zla, j e r i n a ­
če bi mu nedostajao svetao život, kao i lepota, pošto
su život i lepota prirodnim načinom moralno indife­
r e n t n i . S t o g a e p i m e t e j s k i k o l e k t i v i t e t i ne n a l a z i u
t o m e n i š t a što b i b i l o d o s t o j n o c e n j e n j a . J e d n o s t r a ­
nost n j e g o v a m o r a l n o g a stanovišta zaslepljuje ga
potpuno. To stanovište istovetno je s » j a g n j e t o m « , t j .
tradicionalno hrišćanskim. Epimetej sko besnilo p r o ­
tiv »jagnjeta« nije, dakle, ništa drugo n e g o »Ecrasez
l'infame« u obnovljenoj formi, opiranje protiv tra­
dicionalnoga hrišćanstva, k o j e je bilo nesposobno da
shvati n o v i simbol i da time život upravi n o v i m
putem.

O v o konstatovanje m o g l o b i n e k o g a ostaviti p o t ­
p u n o hladnim kad pesnici ne bi bili oni koji u m e j u
da čitaju kolektivno nesvesno. Oni, kao prvaci svoga
vremena, pogađaju tajanstvene struje koje teku u
tami, i p r e m a individualnoj sposobnosti izražavaju ih
u v i š e ili m a n j e r e č i t i m s i m b o l i m a . O n i , k a o p r a v i
p r o r o c i , n a v e š ć u j u šta s e d o g a đ a u n e s v e s n o m , » š t a
j e v o l j a b o ž j a « j e z i k o m S t a r o g a z a v e t a , i šta ć e p r e ­
ma t o m e u p o t o n j e v r e m e n e m i n o v n o izići na svetlost
dana kao opšta pojava. Spisateljski značaj P r o m e t e -
j e v a dela u Spitelera, propast Epimetejeva, n j e g o v o
p o n o v n o sjedinjenje sa dušom živoga brata i E p i m e ­
tej eva osveta jagnjetu, k o j a u s v o j o j svireposti p o d -
seća na scenu i z m e đ u Ugolina i nadbiskupa R u d i j era
( D a n t e , Inferno, X X X I I ) , p r i p r e m a j u r e š e n j e s u k o b a
koje je vezano s krvavom p o b u n o m protiv tradicio­
nalnoga kolektivnoga morala.
K o d p e s n i k a m a l e n i h p r o p o r c i j a srne s e p r e t p o ­
stavljati da v r h u n a c n j e g o v a dela ne nadmaša visinu
n j e g o v i h ličnih radosti, b o l o v a i želja. A l i u Spitele­
ra delo nadvisuje ličnu sudbinu. Stoga njegovo reše­
n j e p r o b l e m a n e stoji usamljeno. O d a v d e d o Z a r a -
tustre, razbijača ploča, samo j e j e d a n korak. O v a m o

204
se p r i d r u ž u j e i Stirner ( S t i r n e r ) , p o š t o je Sopenhauer
kao prvi postavio učenje porican ja. On je govorio o
poricanju sveta. Psihološki znači »svet« svet kao što
ga ja vidim, m o j stav p r e m a svetu, j e r svet m o ž e da
se posmatra kao » m o j a volja« i » m o j a predstava«.
S v e t po sebi je indiferentan. M o j e Da i Ne proizvodi
diferencije. Poricanje, dakle, tiče se stava p r e m a s v e ­
tu, i to u p r v o j liniji Š o p e n h a u e r o v a stava p r e m a s v e ­
tu, k o j i j e , s j e d n e strane, čisto intelektualističko-
- r a c i o n a l a n , a, s d r u g e s t r a n e , d o ž i v l j u j e s v e t u n a j -
sopstvenijem osećanju posredstvom mističkoga iden­
titeta. O v a j s t a v j e i n t r o v e r t a n , o n d a k l e b o l u j e o d
tipološke suprotnosti. Ali Sopenhauerovo delo m n o ­
gostruko nadvisuje n j e g o v u ličnost. On iskazuje ono
što su nejasno mislile i osećale m n o g e hiljade. Slično
Niče: n j e g o v Zaratustra p r e s v e g a i z d i ž e na s v e t l o s t
sadržaje kolektivno nesvesnog našega vremena u o p ­
šte, pa stoga i nalazimo k o d n j e g a p r e s u d n e o s n o v n e
crte: ikonoklastičku pobunu protiv tradicionalne m o ­
ralne atmosfere i usvajanje »najružnijega« čoveka,
koje kod Ničea vodi do one potresne nesvesne trage­
d i j e p r e d s t a v l j e n e u Zaratustri. A l i o n o što s t v a r a l a č ­
ki duhovi iznose iz kolektivnoga nesvesnoga, to se
s t v a r n o i n a h o d i t u , i s t o g a r a n i j e ili d o c n i j e izlazi na
svetlost kao psihološka p o j a v a mase. Anarhizam,
ubistvo kneza, odvajanje anarhističkoga elementa od
krajnje socijalističke levice, k o j e se u najnovije v r e ­
m e sve jasnije vrši, s a s v o j i m p r o g r a m o m k o j i j e
kulturi apsolutno protivan — to su p o j a v e p s i h o l o ­
g i j e mase, k o j e su v e ć o d a v n o iskazali pesnici i s t v a ­
ralački mislioci. Stoga nas pesnici ne m o g u da ostave
hladnima, jer u svojim glavnim delima i u svojim
najdubljim inspiracijama oni crpu iz dubina k o l e k ­
tivnoga nesvesnoga i glasno iskazuju o n o što drugi
samo sanjaju. Ali iako to pesnici glasno iskazuju,
oni iskazuju ipak samo simbol p o v o d o m koga osećaju
estetičku radost, b e z svesti o n j e g o v u p r a v o m e z n a ­
čaju. Ne bih m o g a o osporavati da pesnici i mislioci
imaju vaspitnoga uticaja na svoje savremenike i p o ­
t o m s t v o ; ali m e n i s e č i n i d a s e n j i h o v u t i c a j u b i t n o m
osniva na t o m e što oni nešto što svi znaju kažu g l a -

205
snije i jasnije, i s a m o u k o l i k o izražavaju to opšte
n e s v e s n o » z n a n j e « , oni d e j s t v u j u v a s p i t n o ili z a v o d i -
lački. N a j v e ć e i naj neposredni je sugestivno dejstvo
postiže pesnik koji najpovršinskiji sloj nesvesnoga
u m e da izrazi u p r i k l a d n o j f o r m i . U k o l i k o g l e d a n j e
stvaralačkoga genija dublje prodire, utoliko je on
više stran gomili i utoliko je veći otpor svih onih k o j i
se ponešto izdižu iznad gomile. Gomila ga ne r a ­
z u m e , ali ž i v i n e s v e s n o o n o š t o o n i s k a z u j e ; n e z a t o
što on to iskazuje, n e g o zato što živi iz kolektivnoga
nesvesnoga u koje je on gledao. Bolji ljudi nacije r a ­
z u m e j u , istina, n e š t o o d o n o g a š t o o n k a ž e ; ali z a t o
što s e i z r e č e n o , s j e d n e s t r a n e , s l a ž e s a d o g a đ a j i m a
k o j i se u g o m i l i o d i g r a v a j u , a, s d r u g e s t r a n e , a n t i c i -
p u j e n j e n e vlastite težnje, oni m r z e t v o r c a takvih
misli, ne iz pakosti, n e g o iz nagona samoodržanja.
A k o saznanje kolektivnoga nesvesnoga dostigne tak­
v u d u b i n u d a svesni izraz n e m o ž e više obuhvatiti
sadržaj, onda se u trenutku ne m o ž e više rasuditi da
l i j e r e č o b o l e s n u p r o d u k t u ili o p r o d u k t u k o j i j e
nerazumljiv zbog svoje naročite dubine. Ponajčešće
j e j e d a n o s k u d n o s h v a ć e n , ali d u b o k o z n a č a j a n s a ­
držaj takođe nešto bolesno. I bolesni produkti su r e ­
d o v n o značajni. A l i u oba slučaja pristup je težak.
Slava ovih tvoraca, ako ona uopšte ikada dođe, jeste
posthumna i zadocnjava ponekad za više vekova.
T v r đ e n j e Ostvaldovo ( O s t w a l d ) d a danas genijalan
duh ostaje nepoznat još najviše desetak godina, o g r a ­
ničava se po svoj prilici na oblast tehničkih pronala­
zaka, inače bi t a k v o t v r đ e n j e bilo smešno u n a j v e ć o j
meri.

Još treba ukazati na j e d n u naročito važnu tačku.

R e š e n j e p r o b l e m a u Faustu, u V a g n e r o v u Parsifalu,
u S o p e n h a u e r a , č a k u N i č e o v a Zaratustre j e s t e reli­
giozno. S t o g a n i j e č u d n o v a t o što j e i Š p i t e l e r b i o
prinuđen na religiozno poimanje. A k o se neki p r o ­
b l e m shvati religiozno, onda to psihološki znači: v e o ­
ma značajno, od naročite vrednosti, odnoseći se na
celinu čovekovu, stoga i na nesvesno (carstvo božje,
onaj svet itd.). U Spitelera je č a k religiozni o b l i k
upravo raskošno plodan, pri č e m u specifično reli-

206
g i o z n o s v a k a k o g u b i o d d u b i n e , ali z a t o d o b i v a u m i ­
tološkom bogatstvu, u arhaizmu, i stoga i u p r o s p e k -
tivnoj simbolici. Razgranate mitološko predivo p o ­
j a č a v a ne jasnost p o i m a n j a i rešenja p r o b l e m a , i s t o ­
ga čini delo teško pristupačnim. Apstruzno, groteskno
i b e z u k u s n o , što s e u v e k p o j a v l j u j e u z m i t o l o š k o b u j ­
no k i p ć e n j e , o m e t a uži vi j a v a n j e , izoluje t i m e smisao
dela i celini daje malo neprijatan ukus one original­
n o s t i k o j a se, b l a g o d a r e ć i s a m o n e m i r n o - b r i ž l j i v o m
prilagođivanju, na d r u g o m mestu može uspešno razli­
kovati od psihičke nenormalnosti.
Ali mitološka nabujalost, ma koliko ona zamara­
la i bila neukusna, ima jedno preimućstvo. O n o se
s a s t o j i u t o m e što s e u t o j n a b u j a l o s t i m o ž e r a z v i t i
s i m b o l , ali s v a k a k o n a t o l i k o n e s v e s t a n n a č i n d a s v e -
sna oštroumnost pesnikova nigde ne u m e p r i p o m o ć i
izrazu smisla, n e g o ulaže napore s a m o u službu m i t o ­
loškom bujanju i njegovu plastičkom izgrađivanju.
S p i t e l e r o v o p e s n i š t v o r a z l i k u j e s e k a k o o d Fausta
t a k o i od Zaratustre u t o m e š t o je s v e s n o p e s n i k o v o
učešće u smislu simbola u poslednjim slučajevima
b i l o v e ć e , i z b o g t o g a je m i t o l o š k o b u j a n j e u Faustu
i m i s l e n o k i p ć e n j e u Zaratustri b i l o p o t i s n u t o u p r i ­
l o g t r a ž e n o g a r e š e n j a . Z b o g t o g a su i Faust i Z a r a -
tustra m n o g o l e p š i n e g o l i S p i t e l e r o v Prometej. A l i
o v a j p o s l e d n j i j e istinitiji k a o r e l a t i v n o v e r a n o d b l e -
s a k s t v a r n i h p r o c e s a u k o l e k t i v n o m n e s v e s n o m . Faust
i Zaratustra u v e l i k o j m e r i p r u ž a j u p o m o ć p r i i n d i v i ­
dualnom savlađivanju problema koji je u pitanju;
Spitelerov Prometej i Epimetej, pak, omogućuje
opštije saznanje problema i n j e g o v a kolektivnoga n a ­
čina pojavljivanja, blagodareći mitološkim b u j a n j i ­
m a p o t p o m a g a n i m s v i m a s r e d s t v i m a . O n o što n a m u
p r v o m r e d u o m o g u ć u j e saznanje Spitelerove d e m o n ­
s t r a c i j e n e s v e s n i h r e l i g i o z n i h s a d r ž a j a j e s t e simbol
božje obnove, k o j i se o b i m n o o b r a đ u j e u O l i m p s k o m
proleću. O v a j s i m b o l p o j a v l j u j e s e n a j t e š n j e v e z a n
sa t i p s k o m i f u n k c i o n o m s u p r o t n o š ć u i i m a o č e v i d n o
značaj pokušaja rešenja u obliku o b n o v e opštega sta­
va, što se u jeziku nesvesnoga izražava k a o o b n o v a
boga. Božja obnova je opštepoznata praiskonska sli-

207
ka, k o j a se tako reći svugde nalazi; ja s p o m i n j e m
samo ceo kompleks umiranja i vaskrsavanja boga i
sve n j e g o v e prethodne stepene dok se ne obnovi p u ­
n j e n j e fetiša i huringa m a đ i j s k o m s n a g o m . Slika i z ­
ražava da se stav p r o m e n i o , i t i m e se pojavila n o v a
napregnutost energije, nova mogućnost manifestacije
života, n o v a plodnost. Poslednja analogija objašnjava
obilno dokazanu vezu božje obnove sa fenomenima
godišnjih v r e m e n a i rastenja. Č o v e k je prirodno
sklon da iz ovih analogija izvede zaključak o m i t u
o godišnjim vremenima, mitu o vegetaciji, astralnom
ili l u n a r n o m m i t u . P r i t o m e s e s a s v i m z a b o r a v l j a d a
mit, kao sve psihičko, m o ž e biti uslovijen ne s a m o
spoljašnjim događajem. Psihičko takođe donosi svoje
vlastite unutrašnje uslove, tako da se s isto toliko
prava m o ž e tvrditi i to da je m i t čisto psihološki i da
s e p o d a c i m a m e t e o r o l o š k i h ili a s t r o n o m s k i h p r o c e s a
koristi samo kao izražajnim materijalom. P r o i z v o l j ­
nost i apsurdnost m n o g i h primitivnih mitskih t v r đ e ­
nja ukazuje na ovu versiju objašnjavanja kao na od­
ličnu češće negoli na svaku drugu.

Psihološka izlazna situacija za b o ž j u o b n o v u j e ­

ste s v e v e ć i r a s c e p u n a č i n u p r i m e n j i v a n j a p s i h i č k e
e n e r g i j e , l i b i d a . J e d n a p o l o v i n a služi s e p r o m e t e j -
skim, druga polovina epimetejskim načinom p r i m e ­
n j i v a n j a . P r i r o d n o j e što s e t a k v e s u p r o t n o s t i o m e ­
t a j u ne s a m o u s o c i j e t e t u n e g o i u j e d i n k i . O t u d a se
o p t i m u m života sve više i više povlači od ekstrema
s u p r o t n o s t i i traži s r e d n j i p o l o ž a j , k o j i n u ž n i m n a ­
činom m o ž e da b u d e iracionalan i nesvestan. K a k o
srednja pozicija ima iracionalan karakter kao sjedi­
njenje suprotnosti i još je nesvesna, ona se projicira­
n o p o j a v l j u j e k a o p o s r e d n i č k i b o g , k a o m e s i j a ili m e ­
dijator. Z a naše, i n p u n c t o saznanja, p r i m i t i v n i j e z a ­
padne oblike religije nova životna mogućnost p o j a v ­
l j u j e s e k a o b o g ili s p a s i t e l j , k o j i i z l j u b a v i i l i i z o č i n ­
s k e b r i g e , ali p o s v o j o j v l a s t i t o j u n u t r a š n j o j o d l u c i ,
uništava rascep kada i kako on to iz n a m a sakrivenih
razloga nađe za potrebno. Da je o v o shvatanje deti-
njasto, više je n e g o očevidno. Istok je pre više h i l j a ­
da godina upoznao taj proces i stoga postavio p s i h o -

208
loško učenje o spasenju, koje put spasenja stavlja u
oblast ljudskih namera. Iako indijska religija, kao i
kineska i budizam, koji v e z u j e o b e sfere, i m a j u p r e d ­
s t a v u s r e d n j e g a puta, k o j i s e m o ž e p o s t i ć i m a g i j s k o m
delatnošću, izbavljajući, i svesnim stavom. Vedansko
s h v a t a n j e s v e s n o traži o s l o b o đ e n j e i z d v o j s t v a s u ­
protnosti, da bi stiglo na put spasenja.

a) Brahmanističko shvatanje problema suprotnosti

Sanskrtski izraz za d v o j s t v o suprotnosti u p s i h o ­

loškom smislu jeste Dvandva. On inače znači još
dvojstvo (naročito muškarca i ženu), borbu, svađu,
d v o b o j , s u m n j u itd. D v o j s t v a suprotnosti stvorio je
već tvorac sveta:
» M o r e o v e r , in order to distinguish actions, he
separated merit f r o m demerit, and he caused the
c r e a t u r e s to be affected by t h e pairs oj opposites,
such as pain and pleasure.« Komentator Kuluka kao 1 8

dalja dvojstva suprotnosti z o v e : želju i gnev, ljubav

i m r ž n j u , glad i žeđ, b r i g u i tlapnju, čast i sramotu.
»Neprestano ovaj svet m o r a da pati od dvojstava s u ­
protnosti.« Bitni etički zadatak jeste u t o m e da se
1 7

č o v e k ne p r e d a j e uticaj u suprotnosti (nirdvandva =

slobodan, nedodirnut suprotnostima), nego da se u z ­
diže iznad njih, jer oslobođenje od suprotnosti vodi
spasenju. O v d e d a j e m niz dokaza:
1. Iz knjige Manua: » A k o on stavom svoga ose­
1 8

ćanja postane ravnodušan prema svima objektima,

onda postiže v e č n o blaženstvo, kako na o v o m svetu
tako i posle smrti. Ko se na ovaj način m a l o - p o m a l o
o d r e k a o svih veza i oslobodio se svih d v o j stava s u ­
protnosti, počiva u Brahmanu.«
2. Poznata opomena Krišnina: * » V e d e se odnose 1

n a tri gune;*° ali ti, o A r d ž u n a , b u d i r a v n o d u š a n p r e -

»• M a n a v a - D h a r m a c a s t r a I, 26. S a c r e d B o o k s , 25.
M R a m a v a n a II, 84, 20.
>8 M a n a v a - D h a r m a c a s t r a I V , 80 s., L o c . c i t .
Bhagavad-gita II.
« • K v a l i t e t i ili f a k t o r i i l i k o n s t i t u e n t i s v e t a .

14 Jung, Odabrana dela, V 209

ma trima gimama, ravnodušan prema suprotnostima
(nirdvandva) svagda postojan u hrabrosti.«

3. U Jogasutri Patanžalija stoji: » T a d a (u n a j ­ 21

d u b l j e m poniranju, samadhi) sleduje oslobođenje od

suprotnosti.« 22

4. O o n o m e koji zna: 2 8
» B a š tu stresa on d o b r a
i zla dela, zatim n j e g o v i poznanici, k o j i su mu p r i ­
jatelji, uzimaju n j e g o v o dobro delo, a oni koji mu
n i s u p r i j a t e l j i n j e g o v o z l o d e l o ; k a o što n e k o k o s e n a
kolima brzo vozi gleda na točkove, tako on gleda na
d a n i n o ć , na d o b r a i zla d e l a i na s v e s u p r o t n o s t i ; a
on, s l o b o d a n od d o b r i h i zlih dela, kao znalac B r a h ­
mana, ide k Brahmanu.«
5. (Za poniranje je pozvan) »ko savlađuje p o ž u ­
du i g n e v , p r i a n j a n j e uza svet i č u l n o z a d o v o l j s t v o ;
ko se oslobađa suprotnosti, ko se odriče osećanja Ja
(resp. sebeznalosti), k o j e s l o b o d a n o d n a d e . « 2 4

6. Pandu, koji hoće da postane pustinjak, kaže:

»Sasvim pokriven prahom, prebivajući u slobodi, ž e ­
lim da stanujem na korenu drveta, da se odričem s v e ­
ga, m i l o g i n e m i l o g , da ne o s e ć a m ni žalost ni radost,
da jednako p r i m a m pokudu i pohvalu, ni da negujem
nadu ni da posvedočavam poštovanje, slobodan od
suprotnosti (nirdvandva), bez ikakva imanja.« 2 5

7. » K o u ž i v o t u i u u m i r a n j u , u s r e ć i k a o i u n e ­
sreći, pri d o b i v a n j u i gubljenju, u ljubavi i mržnji,
ostaje sebi jednak, taj se spašava. Ko ni za č i m ne
teži i n i z a šta n e m a r i , k o j e s l o b o d a n o d s u p r o t n o s t i
( n i r d v a n d v a ) , č i j a d u š a n e p o z n a j e strasti, t a j j e s a ­
svim spašen.
Ko ne čini ni pravo ni nepravo, i blago n a g o m i ­
l a n o u r a n i j e m ž i v o t u o d b a c u j e o d ( d o b r i h i zlih)

2» Deussen, Allg. Gesch. d. Philos. I, 3, p. 511 ss.

* 2
Joga je, kao što je poznato, sistem vežbanja za p o ­
stizanje viših oslobođenih stanja.
23 K a u s h i t a k i - U p a n i s h a d I, 4.
2 4
Tejobindu-Upanishad 3.
23 M a h a b h a r a t a I, 119, 8 s.

210
dela; čija se duša u m i r u j e kad iščezavaju telesni e l e ­
menti, ko se uzdržava od suprotnosti, taj se spa­
šava.« 2 8

8. » P u n u hiljadu g o d i n a uživao s a m čulne stvari,

pa ipak uvek iznova pojavljuje se požuda za njima.
Stoga hoću da ih se odreknem, i svoj duh da upravim
na Brahmu; ravnodušan prema suprotnostima (nir­
d v a n d v a ) i slobodan od osećanja Ja h o ć u da lutam sa
divljači.« 2 7

9. » P o š t e d i v a n j e m svih bića, p r e o b r a ž a j e m a s k e ­
ta, s a m o s a v l a đ i v a n j e m i b e ž e l j n o š ć u , z a v e t o m i b e s -
prekornim životom, ravnodušnošću i podnošenjem
suprotnosti čoveku pada u deo uživanje u beskvali-
tetnom Brahmi.« 2 8

10. » K o j e s l o b o d a n o d o h o l o s t i i z a s l e p l j e n o s t i ,
i savladao pogrešku da uz nešto prianja, ko ostaje
veran najvišem Atmanu, čije su želje ugasle, ko osta­
je nedodirnut suprotnostima zadovoljstva i bola, ovi
od zaslepljenosti slobodni dospevaju u ono neprolaz­
no mesto.« 2 9

K a o što proizlazi iz o v i h n a v o d a , to su n a j p r e
3 0

spoljašnje suprotnosti, kao toplota i studen, k o j i m a

t r e b a d a s e u s k r a t i p s i h i č k o u č e š ć e , ali z a t i m i e k s ­
t r e m n a afektivna k o l e b a n j a , k a o l j u b a v i m r ž n j a itd.
Afektivna kolebanja su prirodno postojani pratioci
svih psihičkih suprotnosti, a isto tako p r i r o d n o i svih
suprotnih shvatanja u moralnom i drugom pogledu.
K a o što iskustvo pokazuje, takvi afekti su utoliko
veći ukoliko momenat uzbuđivanja dodiruje celo-
kupnost jedinke. Otuda je smisao indijske namere
jasan: ona želi da uopšte o s l o b o d i suprotnosti ljudske
prirode, i to za n o v život u B r a h m a n u , stanju spase­
n j a i b o g u u isti m a h . B r a h m a n m o r a , d a k l e , z n a č i t i

* « M a h a b h a r a t a X I V , 19, 4 s s .
2 7
B h a g a v a t a - P u r a n a I X , 19, 19, 1 8 s . » P o š t o j e o s t a v i o
nećutanje u ćutanje, on postaje brahmana«. Brihadaranvaka
U p . 3, 5 .
2
8 B h a g a v a t a - P u r a n a I V , 22, 24.
2« G a r u d a - P u r a n a 16, 110.
3 0
Z a o v e , z a m e n e d e l i m i c n o n e d o s t i ž n e , n a v o d e (N°
193, 2 0 1 — 2 0 5 ) d u g u j e m l j u b a z n o j p o m o ć i dr A b e g a u Cirihu,
specijalista u sanskrtu.

14* 211
iracionalno sjedinjenje suprotnosti, a time i defini­
tivno savlađivanje. Iako je Brahman kao osnova s v e ­
ta i t v o r a c s v e t a s t v o r i o s u p r o t n o s t i , i p a k u n j e m u
m o r a j u suprotnosti p o n o v o i da b u d u uništene, ako
on inače treba da znači stanje spasenja. O v d e d o n o ­
sim niz dokaza:
1. » B r a h m a n je sat i asat, b i ć e i n e b i ć e , s a t v a m i
asatvam, realitet i irealitet.« 31

2. »Odista, postoje dva oblika Brahmana, naime:

uobličeno i neuobličeno, smrtno i besmrtno, ono što
s t o j i i o n o što h o d i , b i ć e i o n a j s v e t . « 3 2

3. » B o g , t v o r a c svih stvari, velika Sopstvenost

(Selbst), k o j a u v e k boravi u srcu ljudskom, biva o p a ­
žan od srca, duše, duha; ko to zna, postiže besmrtnost.
K a d je svetlost granula, onda n e m a ni dana ni noći,
ni bića ni nebića.« 3 3

4. » D v o j e je u v e č n o m beskonačnom najvišem
B r a h m a n u l a t e n t n o s a d r ž a n o , znanje i neznanje. N e ­
z n a n j e j e p r o l a z n o , z n a n j e v e č n o , ali o n a j k o i h d a j e
jeste drugi.« 3 4

5. »Sopstvenost, manja negoli maleno, veća n e ­

goli veliko, sakrivena je u srcu o v e kreature. Čovek,
oslobođen žuđenja i oslobođen brige, vidi veličanstvo
Sopstvenosti kroz milost tvorca. Iako on m i r n o sedi,
ipak daleko p u t u j e ; iako m i r n o leži, ipak s v u g d e hodi.
K o j e , o s i m m e n e , sposoban d a sazna o v o g a b o g a , k o j i
razveseljava i ne r a z v e s e l j a v a ? « 3 8

»i D e u s s e n , Allgem. Gesch. der Philos. I, 2 p. 1 1 7 .

a« B r i h a d a r a n v a k a - U p a n i s h a d 2, 3. [ E n g l e s k i p r e v o d :
the material and the immaterial, the mortal and the i m -
m o r t a l , t h e solid a n d t h e fluid, »sat« (being, definite) a n d
» t y a « (that, indefinite). S a c r e d B o o k s 15].
S v e t a s v a t a r a - U p a n i s h a d , 4, 17 s.
» S v e t a s v a t a r a - U p a n i s h a d 5 , 1 (Deussen). E n g l e s k i p r e ­
4

v o d (Sacred B o o k s 15): » I n t h e imperishable and infinite

highest B r a h m a n , wherein the two, knowledge and ignorance
are hidden, the one, ignorance, perishes, the other, knowledge,
is i m m o r t a l ; but he, w h o controls both, knowleđge and ignor­
ance, is another.«
s s Deussen o v d e p r e v o d i : » E r i s t und wandert doch
fernhin. Er liegt u n d schweift doch allerwSrts. D e s Gottes
H i n - u n d Herwogen, w e r verstande es ausser mir?« K a t h a -
- U p a n i s h a d 1, 2, 20 s.

212
 6. »Jedno — bez pokreta a ipak brzo kao
mišljenje —
V o z i se, da od b o g o v a ne b u d e dostignuto —
M i r n o stojeći, o n o prestiže sve trkače —
N j e m u je b o g vetra već utkao pravode.
O d m a r a se, a i p a k j e b e z o d m o r a ,
Daleko je, a ipak tako blizu.
O n o se u s v e m u nahodi,
A ipak je izvan svega t u . « 3 6

7. » A l i kao što o n d e u v a z d u š n o m prostoru soko

ili o r a o , p o š t o s e n a l e t e o , u m o r a n s a v i j e s v o j a k r i l a
i š ć u ć u r i se, t a k o i d u h h i t a k o n o m s t a n j u u k o m e ,
pošto zaspi, ne o s e ć a više n i k a k v e ž u d n j e i ne gleda
n i k a k v u sliku u snu.
To je n j e g o v pravi oblik, slobodan od zahteva,
s l o b o d a n o d zla, s l o b o d a n o d s t r a h a . J e r k a o š t o o n a j
k o g a je zagrlila v o l j e n a žena n e m a n i k a k v e svesti o
t o m e šta j e s p o l j a ili šta j e u n u t r a , t a k o i d u h k o g a
j e z a g r l i o B r a h m a n n e m a n i k a k v e s v e s t i o o n o m što
j e s p o l j a ili u n u t r a « ( u n i š t e n j e s u p r o t n o s t i s u b j e k a t -
-objekat).
»Okean je ova jedna sekunda, slobodna od d v o j ­
stva; to je svet Brahmana, o kralju. Tako ga je učio
Jadžnavalkija. To je njegov najviši cilj, njegov n a j ­
viši uspeh, n j e g o v najviši svet, n j e g o v o n a j v i š e u ž i ­
vanje.« 3 7

8. »Sto j e p o k r e t l j i v o , š t o l e t i a i p a k m i r n o s t o j i ,
Sto d i š e i ne d i š e , što o č i z a t v a r a ,
To cela zemlja nosi u svima oblicima,
I to zajedno hodeći postaje jedinstvo.« 3 8

Ova navođenja pokazuju da je Brahman sjedi­

n j e n j e i u n i š t e n j e s u p r o t n o s t i , i o t u d a u isti m a h i
k a o iracionalna * količina stoji iznad njih. To je b o ž j e
3

b i ć e , u isti m a h i S o p s t v e n o s t ( s v a k a k o u m a n j o j m e r i
negoli srodni p o j a m o Atmanu) i određeno psihološko
stanje, k o j e se odlikuje izolovanošću p r e m a afekat-

8 8
Ica-Upanishad 4 — 5 (Deussen).
8 7
Brihadaranvaka-Upanischad 4, 3.
5 8
A t h a r v a v e d a 18, 8 , I I ( D e u s s e n ) .
8 8
Otuda je B r a h m a n sasvim nesaznatljiv i nerazumljiv.

213
skim kolebanjima. K a k o je trpljenje afekat, to o s l o ­
b o đ e n j e od afekata znači spasenje. Oslobođenje iz
kolebanja afekata, to znači iz zategnutosti s u p r o t n o ­
sti, i s t o j e š t o i p u t s p a s e n j a , k o j i p o s t e p e n o v o d i u
brahmansko stanje. Stoga je B r a h m a n još u izvesnom
smislu ne samo stanje nego i proces, »stvaralačko
t r a j a n j e « . O t u d a n i j e č u d n o v a t o što s e n j e g o v p o j a m
u Upanišadama izražava svima simbolima koje sam
ja ranije obeležio kao simbole libida. Ovde dajem
40

dokaze koji amo pripadaju:

b) O brahmanističkom shvatanju ujedinilačkog

simbola

1. » A k o se kaže: Brahman je najpre na Istoku

rođen, onda se kao ono sunce Brahman svakodnevno
rađa na Istoku.« 4 1

2. »Onaj č o v e k u suncu jeste Parameštin, B r a h ­

man, Atman.« 4 2

3. Onaj čovek koga u suncu pokazuju, to je I n -

dra, Pradžapati, B r a h m a n . « 4 3

4. » B r a h m a n je svetlost jednaka s u n c u . « 4 4

5 . » S t a j e o v a j B r a h m a n , t o j e b a š o n o što s i j a
kao ona sunčana ploča.« 4 5

6. » B r a h m a n je najpre rođen na Istoku,

S horizonta otkriva sjaj krasnoga;
Oblike o v o g a sveta, najdublje, najviše,
P o k a z u j e o n , k o l e v k u o n o g a što j e s t e i š t o
nije.
O t a c s j a j n o g a , proizvodilac b l a g a ,
U š a o je u vazdušni p r o s t o r u s v i m a o b l i c i m a ;

40
Jung, Wandl. und Symbole der Libido, Leipzig unđ
W i e n 1912.
« C a t a p . B r a h m . 14, 1, 3, 3 ( D e u s s e n ) .
•»2 T a i t t . A r . 10, 6 3 , 15 ( D e u s s e n ) .
« C a n k h . B r . 8, 3 ( D e u s s e n ) .
4 4
V a i . S a m h . 23, 4 8 (Deussen).
« g a t a p . B r . 8, 5, 3, 7 ( D e u s s e n ) .

214
 N j e g a s l a v e p o h v a l n o m p e s m o m , mlado,
Brahman je, izazivajući rastenje brahmanom
(molitvom).
Brahman je proizveo božanstva, Brahman je
proizveo svet.« 4 8

K u r z i v o m sam istakao izvesna, naročito k a r a k t e ­

ristična mesta, iz k o j i h proizlazi da B r a h m a n nije
samo o n o što proizvodi n e g o i o n o što je p r o i z v e d e n o ,
što u v e k i z n o v a p o s t a j e . P r i d e v a k » k r a s n o g a « ( v e n a ) ,
koji ovde važi za sunce, daje se na drugim mestima
videocu, k o j i j e o b d a r e n b o ž a n s k o m s v e t l o š ć u , j e r ,
kao Brahman-sunce, i v i d e o č e v d u h obilazi » z e m l j u i
nebo, gledajući Brahmana«. O v a intimna veza, čak
4 7

istovetnost božanske suštine sa Sopstvenošću ( A t m a -

nom) čoveka, opšte je poznata. N a v o d i m primer iz
Atarvavede:
» B r a h m a n o v učenik hodi oživljujući oba sveta.
U n j e m u su jednodušni svi Bogovi.
On drži i nosi z e m l j u i n e b o .
On svojim t a p a s o m 4 8
hrani i svog učitelja.
B r a h m a n o v u učeniku dolaze radi posete
Oci i bogovi, pojedinačno i zajedno;
I sve b o g o v e hrani on tapasom.«

Brahmanov učenik je sam inkarnacija B r a h m a ­

na, iz čega n e s u m n j i v o proizlazi istovetnost B r a h m a ­
nove Sopstvenosti s određenim psihološkim stanjem.
7. »Bogovima nagnano, sija nenadvišeno sunce
onde;
Iz njega postaje brahmanska snaga, n a j v i š i
Brahman,
B o g o v i svi, i š t o o n o č i n i b e s m r t n i m .
Brahmanski učenik pun sjaja nosi Brahmana,
U njemu su svi bogovi utkani.«* 9

8. B r a h m a n je i P r a n a = ž i v o t n i d a h i k o s m i č k i
p r i n c i p života; isto tako B r a h m a n je V a y u = vetar,

« T a i t t . B r . 2, 8, 8 ss ( D e u s s e n ) .
4

47
A t h a r v a v e d a 2, 1, 4, 1, 11, 5 ( D e u s s e n ) .
48 V e ž b a n j e . U p o r . Jung, Wandl. und Symb. d. Libido.
» A t h a r v a v e d a 11, 5, 23 s ( D e u s s e n ) .
4

215
k o j i s e u B r i h a d a r a n j a k a - U p a n i š a d i (3, 7 ) n a v o d i k a o
kosmički i psihički princip života. 60

9. » O n koji je o v a j (Brahman) u č o v e k u i on koji

je onaj (Brahman) u suncu jesu oba j e d n o « . 5 1

10. ( M o l i t v a j e d n o g a n a s a m r t i ) : » L i c e i s t i n i t o g a
(Brahmana) pokriveno je zlatnom pločom. Podigni je,
o Pušane (Savitri, sunce), da b i s m o videli istinitoga.
0 Pušane, jedini videoče, J a m o , S u r j o (Sunce), sine
P r a d ž a p a t i j a , raširi s v o j e z r a k e i s k u p i i h . S v e t l o s t ,
k o j a je t v o j najlepši lik, ja je v i d i m . Ja s a m o n o što
je on (tj. č o v e k u suncu).« 5 2

11. » I o v a s v e t l o s t , k o j a s i j a n a d o v i m n e b o m ,
više od svega, više od svakoga, u n a j v i š e m svetu, nad
k o j i m n e m a v i š e n i k a k v i h d r u g i h s v e t o v a , t o j e ista
svetlost k o j a je u dubini bića čovekova. I za to i m a ­
mo ovaj vidljivi dokaz: naime, ako ovako dodirom
osetimo ovde toplotu i telo.« 5 3

12. » K a o z r n o p i r i n č a , ili z r n o j e č m a , ili z r n o

p r o s a , ili j e z g r a p r o s e n o g z r n a , t a k o j e o v a j d u h u
dubini Sopstvenosti zlatan k a o p l a m e n b e z d i m a ; i on
je veći od neba, veći od prostora, veći od o v e zemlje,
veći od svih bića. On je duša života, on je m o j a duša;
k n j e m u , o d a v d e , k toj duši d o ć i ću u m i r u ć i . « 5 4

13. U A t a r v a v e d i (10, 2 ) B r a h m a n s e s h v a t a k a o
vitalistički princip, k a o životna snaga, k o j a stvara
sve organe i nagone koji njima pripadaju.
» K o mu usađuje seme da prede konac roda, ko
je nagomilao na n j e g a d u h o v n e snage, dao mu glas
1 menjanje obličja?«
I m o ć č o v e k o v a vodi poreklo iz Brahmana. Iz
ovih navoda, kojih bi se broj mogao mnogostruko p o ­
većati, izlazi n e s u m n j i v o d a s e p o j a m B r a h m a n a , p o
svima svojim atributima i simbolima, poklapa s o n o m
i d e j o m dinamičke i stvaralačke količine k o j u sam
obeležio kao »libido«. R e č »Brahman« znači: 1) m o -

M Deussen, Allg. Gesch. der Philos. 1, 2, p. 93 ss.

" T a i t t . U p . 2, 8, 5 (F. M a x Miiller).
»a B r i h a d a r . U p . 5, 15, 1 ss. (F. M a x M i i l l e r ) .
K h a n d o g y a - U p . 3 , 13, 7 s . ( F . M a x M u l l e r ) .
s« C a t a p . b r a h m . 10, 6, 3 ( D e u s s e n ) .

216
litvu, 2) b a s m u , 3) sveti govor, 4) sveto znanje (veda),
5) svetu p r o m e n u , 6) apsolutno, 7) sveti stalež ( b r a ­
h m a n a ) . Dojsen ( D e u s s e n ) k a o n a r o č i t o k a r a k t e r i s t i č ­
n o ističe z n a č e n j e m o l i t v e . B r a h m a n dolazi o d b a r h ,
8 5

farcire, » b u j a n j e « , tj. »molitva«, shvaćena kao » č o ­

5 6

v e k o v a v o l j a k o j a teži k a s v e t o m , b o ž a n s k o m « .
Ovo izvođenje ukazuje na izvesno psihološko sta­
nje, naime na specifičnu koncentraciju libida, k o j a
p r e b u j n i m inervacijama izaziva opšte stanje n a p r e g -
nutosti, a o v o je v e z a n o sa o s e ć a n j e m b u j a n j a . Stoga
se i u g o v o r n o m j e z i k u o t a k v o m stanju r a d o u p o t r e b ­
l j a v a j u slike o preticanju, p u c a n j u , p r s k a n j u itd.
( » W e s s d a s H e r z v o l i ist, d e s s g e h t d e r M u n d i i b e r =
» k o m e j e s r c e p u n o , p r e l i v a j u m u s e u s t a « , t j . što j e
na srcu, to je i na jeziku). Indijska praksa teži da o v o
stanje zagaćivanja ih nagomilavanja libida planski
izazove o d v a j a n j e m p a ž n j e (libida) od o b j e k a t a i od
psihičkih stanja, »suprotnosti«. Otcepljivanje čulnoga
opažanja i gašenje sadržaja svesti nasilno d o v o d i do
spuštanja svesti (sasvim k a o u hipnozi) i t i m e o ž i v -
l j u j e sadržaje nesvesnoga, t j . praiskonske slike, k o j e
z b o g svoje universalnosti i svoje neograničene staro­
sti i m a j u k o s m i č k i i n a d l j u d s k i k a r a k t e r . N a t a j n a č i n
p o j a v l j u j u se sva ona upoređenja o suncu, ognju, p l a ­
m e n u , vetru, dahu itd. k o j a su o d v a j k a d a važila kao
simboli za snagu k o j a rađa, stvara, p o k r e ć e svet. K a k o
sam se tim upoređenjima libida opširno bavio u spe­
cijalnom d e l u / ne m o g u ih ovde ponavljati. Ideja
7

stvaralačkoga principa sveta jeste projekcija opaža­

nja živoga bića u samom čoveku. Svakako ć e m o uči­
niti n a j b o l j e ako to b i ć e apstraktno shvatimo k a o
energiju, d a b i s m o u n a p r e d i z b e g l i s v a v i t a l i s t i č k a
rđava razumevanja. Ali svakako m o r a m o i na drugoj
strani s t r i k t n o o d b i t i o n o h i p o s t a z i r a n j e p o j m a e n e r ­
gije, k o j e čine moderni energetičari. S p o j m o m ener­
gije dat je i p o j a m suprotnosti, jer energetički proces

55
Allg. Gesch. der Philos. I, 1, p. 240 ss.
5 4
Za to govori i veza B r a h m a n - p r a n a - M a t a r i c v a n (onaj
k o j i u m a j c i b u j a ) A t h a r v a v e d a 11, 4, 15.
57
Jung, Wandlungen und Symbole der Libido.

217
nužno pretpostavlja egzistenciju jedne suprotnosti, t j .
d v a j u različnih stanja, bez k o j i h uopšte nikakav p r o ­
ces nije mogućan. Svaki energetički f e n o m e n (nema
uopšte fenomena koji ne bi bio energetičan) manife­
stu je p o č e t a k i k r a j , g o r e i d o l e , v r e l o i h l a d n o , ranije
i d o c n i j e , p o r e k l o i c i l j itd., t j . d v o j s t v a s u p r o t n o s t i .
Neodvojivost p o j m a energije od p o j m a suprotnosti
vezana je i za p o j a m o libidu. Otuda libidni simboli
m i t o l o š k e ili f i l o s o f s k o - s p e k u l a t i v n e p r i r o d e ili s u d i ­
r e k t n o p r e d s t a v l j e n i s u p r o t n o s t i m a , ili s e n a j b l i ž e
razrešavaju u suprotnosti. Ja sam na ovaj unutrašnji
rascep libida v e ć ranije ukazao i time sam naišao na
otpor s n e p r a v o m , k a k o mi se čini, j e r n e p o s r e d n a
asocijacija libidnoga simbola s p o j m o m suprotnosti
daje mi za pravo. O v u asocijaciju nalazimo i kod p o j ­
m a ili s i m b o l a B r a h m a n a . N a v e o m a z n a č a j a n n a č i n
f o r m a B r a h m a n a n a h o d i s e k a o m o l i t v a i u isti m a h
kao dosvetska stvaralačka snaga, a poslednja pri t o m e
razrešena u polne suprotnosti, u j e d n o j himni
Rigvede: 6 8

»I o v a m o l i t v a p e v a č e v a , šireći se,
Postala je krava, koja je već postojala pre sveta;
U krilu ovoga boga zajedno prebivajući,
Hranjenici jednake nege jesu bogovi.
Š t a j e bilo d r v o , šta j e bilo stablo,
Iz koga su z e m l j u i nebo isekli,
O b o j e , koji ne stare i v e č n o su izdašni u pomoći,
K a d bi dani iščezli i p r a s k o z o r j a ?
T a k o veliko izvan njega ništa više nema,
On je bik, koji nosi zemlju i nebo,
Sito oblaka opasuje on kao krzno,
Gospodar, k a d ga, kao Sur ju, v o z e plavi konji.
K a o sunčana strela o b a s j a v a o n d a l e k o zemlju,
P r o h u j a v a kroz bića, kao v e t a r kroz m a g l u
Gde putuje kao Mitra, Varuna.
Rastavlja jaru kao u šumi Agni.
K a d j e d o g n a n a n j e m u krava rodila,
Ona, pokrenuta, slobodno pasući, stvori nepokrenuto,
Rodi sina, koji je stariji od roditelja...«

M R i g v e d a 10, 3 1 , 6 ( D e u s s e n ) .

218
 U d r u g o j formi je ta sa t v o r c e m sveta n e p o s r e d ­
no vezana suprotnost predstavljena u Catapatha-bra-
h m a n a m 2, 2, 4: »Pradžapati * bio je ovaj svet u p o ­
5

četku jedini, koji razmišljaše: ,Kako se ja m o g u ras­

plođivati?' M u č i o se on, vežbao se u tapasu; tada iz 60

svojih usta rodi A g n i (vatru), j e r ju je p r o i z v e o iz

~ v o j i h usta,* z a t o j e A g n i p r o ž d i r a č j e l a . — P r a d ž a ­
1

pati razmišljaše: kao proždirač jela ja sam ovaj A g n i

i z s e b e r o d i o ; ali o v d e n e m a ničega drugoga š t o b i o n
m o g a o da jede, j e r zemlja je tada bila sasvim pusta;
nije bilo nikakva zelen ja i nikakva drveća; to mu je
b i l o u m i s l i . T a d a se Agni okrenu njemu s razvalje-
nim ždrelom. — T a d a m u r e č e n j e m u s v o j s t v e n a v e ­
l i č i n a : Zrtvuj! I P r a d ž a p a t i s a z n a d e : m e n i s v o j s t v e n a
veličina govorila mi je i on je žrtvovao. — Na to se
diže On k o j i t a m o sija (sunce); na to se diže On k o j i
o v d e o č i š ć u j e ( v e t a r ) . T a k o se, d a k l e , P r a d ž a p a t i t i m e
š t o j e ž r t v o v a o r a s p l o d i o i u isti m a h s a m s e b e s p a -
sao smrti, k o j a g a j e k a o A g n i htela p r o g u t a t i . . . «
Žrtvovanje je uvek napuštanje dragocena k o m a ­
da, time žrtvovalac izbegava da b u d e pojeden, t j . ne
nastaje preobraćanje u suprotnost, nego sjedinjava­
n j e i izjednačivan je, iz čega o d m a h nastaje n o v libido,
resp. oblik života, dižu se sunce i vetar. Na d r u g o m
mestu u Catapatha-brahmanam-u navodi se da je
jedna polovina Pradžapati ja smrtna, druga besmrtna. 6 2

Na sličan način, kao što se Pradžapati deli u bika

i k r a v u , d e l i se i na d v a p r i n c i p a : manas ( r a z u m ) i
vac ( g o v o r ) . » P r a d ž a p a t i b i o j e j e d i n i o v a j s v e t . V a c
je bio on sam, Vac je obično n j e g o v o drugo (njegov
alter e g o ) ; on razmišljaše: pustiću da proiziđe o v a
V a c , i neka o d e da p r o ž m e o v o sve. Tada on pusti da

» K o s m i č k i , stvaralački princip = Libido. Taitt. S a m h .

s

5, 5, 2, 1: » O n je kreature, pošto ih je stvorio, prožeo l j u ­

bavlju.«
Samooplođivanje, askeza, introversija.
6 0

«i P r o i z v o đ e n j e vatre u ustima ima značajnu v e z u sa

jezikom. Upor. uz to J u n g . Wandl. und Symbole d. Libido.
«2 U p o r . m o t i v Dioskura u delu Jung, Wandl. und.
Symb. d. Libido.

219
proiziđe Vac, i ona ode i sve ovo ispuni.« O v o mesto 6 3

je naročito interesantno ukoliko se g o v o r o v d e shvata

kao stvaralački, ekstravertni libidni pokret, u G e t e o -
vu smislu kao dijastola. Dalja paralela je o v o mesto:
»Pradžapati je doista bio ovaj svet, V a c mu je bilo
n j e g o v o d r u g o : n j u j e oplodio; o n a osta bremenita;
tada ona iziđe iz njega, stvori o v a stvorenja, i p o t o "
se o p e t v r a t i u P r a d ž a p a t i j a . « U C a t a p a t h a - B r . 8,
6 4

1, 2, 9 pripisuje se V a c u čak v e o m a visok z n a č a j :

» V a c j e doista m u d r i Vigvakarman, j e r V a c o m s t v o ­
r e n je c e o o v a j s v e t . « A l i u C a t a p . - B r . 1, 4, 5, 8 p i ­
tanje primata između manasa i vaca rešava se d r u k č i ­
je: »Dogodilo se jedared da su se Razum i Govor b o ­
rili o p r v e n s t v o . R a z u m g o v o r a š e : ,Ja s a m b o l j i n e g o
ti, j e r t i n i š t a n e g o v o r i š š t o j a n e b i h b i o s a z n a o r a ­
n i j e . ' — T a d a g o v o r a š e G o v o r : ,Ja s a m b o l j i n e g o ti,
j e r što si ti saznao, to ja saopštavam, to ja rasprosti-
rem.' Oni zamole Pradžapatija da reši pitanje. P r a ­
džapati se složi s R a z u m o m i r e č e : . S v a k a k o je R a ­
z u m b o l j i od tebe, j e r što R a z u m čini, ti podražavaš
i hodiš n j e g o v i m k o l o s e k o m ; a obično lošiji podražava
o n o što b o l j i č i n i . ' « ( D o j s e n ) .

Ova mesta pokazuju da se tvorac sveta m o ž e raz-

deliti u R a z u m i G o v o r , k o j i j e d n o p r e m a d r u g o m e
stoje u suprotnosti. O b a principa, k a k o D o j s e n ističe,
ostaju isprva u o k v i r u Pradžapatija, tvorca sveta, k a o
što proizlazi iz o v o g a mesta: »Pradžapati je ž u d e o : Ja
hoću da budem mnogo, hoću da se rasplođujem. Tada
je ć u t e ć i r a z m i š l j a o u s v o m e razumu; što je b i l o u
n j e g o v u razumu, to se obrazovalo u Brihat; tada je 9 5

on razmišljao: O v o leži u m e n i k a o p l o d tela, k o j e ću

ja da rodim g o v o r o m . Tada on stvori g o v o r « — itd. 66

O v o mesto pokazuje oba principa u njihovoj pri­

rodi kao psihološke funkcije; naime, manas kao i n -

es D e u s s e n , Gesch. d. Phil. I, p. 206. Pancav. Br. 20,

14, 12.
« 4 W e b e r , I n d . Stud. 9 , 4 7 7 . N a v e d . u D e u s s e n , G e s c h . d .
Philos. I, 1, p. 206.
8 5
i m e jednog Samana = pesma.
«« D e u s s e n , L o c . cit. I, 1, 205, P a n c a v . B r . 7, 6.

220
troversiju libida s proizvođenjem jednoga unutra­
šnjega produkta, a vac kao funkciju ispoljavanja, eks-
traversije. S o v o m p r i p r e m o m m o ž e m o sada da s h v a ­
timo i drugo m e s t o k o j e se tiče Brahmana: Brahman
8 7

je stvorio d v a sveta. »Pošto je ušao u onostranu p o ­

lovinu (sveta), razmišljao j e : K a k o m o g u da stižem u
o v e s v e t o v e ? I on stiže u ovaj svet dvema stvarima:
likom i imenom. — Ovo dvoje su dve velike nemani
Brahmana; ko zna te dve velike nemani Brahmana,
taj postaje velika neman; to dvoje su dve velike po­
jave Brahmana.«
Malo dalje »lik« se objašnjava kao manas ( » M a -
nas je lik, j e r se m a n a s o m zna da je on taj l i k « ) i
»ime« kao vac (»jer vacom dohvata se ime«). Obe
» n e m a n i « B r a h m a n a p o j a v l j u j u se, d a k l e , k a o m a n a s
i vac, i time kao dve psihičke funkcije, kojima B r a ­
h m a n m o ž e da »stiže« u d v a sveta, č i m e se o č e v i d n o
misli na » v e z u « . R a z u m o m (manasom) introvertujući
s e » p o i m a « ili » u s v a j a « l i k s t v a r i , a g o v o r o m ( v a c o m )
ekstravertujući se d a j e i m e stvari. I j e d n o i d r u g o
s u v e z e , ili p r i l a g o đ i v a n j a , ili a s i m i l a c i j e s t v a r i . I j e d ­
na i d r u g a n e m a n o č e v i d n o se zamišljaju i p e r s o n i f i -
k o v a n e , a na to u k a z u j e i d r u g o i m e » p o j a v a « =
yaksha, j e r yaksha z n a č i š t o i d e m o n ili n a d l j u d s k o
biće. Personifikacija znači psihološki u v e k relativnu
samostalnost (autonomiju) personifikovanoga sadrža­
ja, t j . relativno otcepljivanje od psihičke hijerarhije.
Takav sadržaj ne p o d v r g a v a se proizvoljnoj r e p r o ­
d u k c i j i , n e g o s e s a m s p o n t a n o r e p r o d u k u j e ili i z m i č e
i s v e s t i n a isti n a č i n . T a k v o o t c e p l j i v a n j e r a z v i j a se,
88

na p r i m e r , k a d postoji inkompatibilnost i z m e đ u Ja i
i z v e s n a k o m p l e k s a . K a o što j e p o z n a t o , o v o o t c e p l j i ­
v a n j e opaža se v e o m a često i z m e đ u Ja i seksualnoga
kompleksa. Ali i drugi kompleksi m o g u da budu ot-
cepljeni; na primer, kompleks moći, tj. zbir svih t e ­
žnji i predstava k o j e su upravljene na postizanje l i č ­
ne moći. Ali ima još jedna vrsta otcepljivanja, naime

f C a t a p . B r . 1 1 , 2, 3 ( D e u s s e n ) .
48
U p o r . uz to Jung, Uber die Psychologie der Dem.
praecox. Halle, 1907.

221
otcepljivanje svesnoga Ja s odabranom funkcijom od
ostalih komponenata ličnosti. O v o o t c e p l j i v a n j e m o ž e
se o b e l e ž i t i k a o identifikacija Ja s izvesnom funkci­
jom ili f u n k c i o n o m g r u p o m . O v o o t c e p l j i v a n j e v r l o j e
često u ljudi koji naročito d u b o k o poniru u j e d n u od
svojih psihičkih funkcija i diferenciraju je do jedne
jedine svesne funkcije prilagođivanja. Dobar k n j i ­
ževni primer takva čoveka jeste Faust u početku tra­
g e d i j e . Ostali sastavni d e l o v i ličnosti p r i b l i ž u j u se u
liku kudrova, a zatim u liku Mefistofela. Iako M e f i -
stofel, kao što se n e s u m n j i v o m o ž e dokazati m n o g i m
asocijacijama, reprezentuje i seksualni kompleks,
ipak bi, po m o m e mišljenju, bilo neopravdano t u m a ­
čiti M e f i s t o f e l a k a o o t c e p l j e n i k o m p l e k s , d a k l e , n a
primer, k a o potisnutu seksualnost. O v o t u m a č e n j e je
v e o m a usko, jer je Mefistofel još nešto više nego sama
seksualnost, on je i m o ć , on je uopšte ceo život F a -
ustov, ukoliko on nije mišljenje i izučavanje. To n a j ­
jasnije pokazuje uspeh ugovora sa đavolom. K a k v e se
neslućene mogućnosti ne razvijaju iz podmlađenoga
Fausta! Stoga mi se čini da je pravilno shvatanje o n o
po k o m e se Faust s j e d n o m f u n k c i j o m identifikovao i
s n j o m e se otcepio od celine s v o j e ličnosti. D o c n i j e se
mislilac u liku V a g n e r a odvaja od Fausta.

Svesna sposobnost za jednostranost jeste znak

najviše kulture. Ali neproizvoljna jednostranost, tj.
ne m o ć i drukčije negoli biti jednostran, jeste znak
varvarstva. Stoga i najjednostranija diferenciranja
nalazimo u varvarskih naroda, na primer pojave hri-
šćanske askeze k o j e vređaju dobar ukus, paralelne
p o j a v e u j o g i n a i u t i b e t a n s k o m b u d i z m u . Za v a r v a r -
skoga čoveka postoji čak uvek velika opasnost da p o ­
stane žrtva n e k e jednostranosti i t i m e izgubi iz vida
celinu s v o j e ličnosti. O v i m s u k o b o m , na primer, o t p o ­
činje ep o Gilgamešu. Jednostranost kretanja p o j a v ­
ljuje se u varvarskoga čoveka sa d e m o n s k i m priti­
skom; tu ima nečega od ostrvljenosti i razgoropađe-
nosti. V a r v a r s k a jednostranost u v e k pretpostavlja
izvestan stepen osakaćenosti instinkta, k o j e n e m a u
primitivnog čoveka, zbog čega je primitivni čovek
uopšte još slobodan od varvarske jednostranosti.

222
 Identifikacija s izvesnom funkcijom o d m a h vodi
u zategnutost suprotnosti. Što je jednostranost p r i ­
silni j a , t j . što j e n e o b u z d a n i j i l i b i d o , k o j i g o n i n a j e d ­
nu stranu, to u jednostranosti i m a više demonstva.
J e r č o v e k o d e m o n s k o j o p s e d n u t o s t i ili o m a đ i j s k o j
opčinjenosti govori onda kad ga ponese njegov vla­
stiti n e u k r o ć e n i , n e d o m e s t i k o v a n i l i b i d o . M a n a s i v a c
j e s u n a taj n a č i n doista veliki d e m o n i , j e r m o g u d a
v r š e silan u t i c a j n a č o v e k a . S v e s t v a r i k o j e v r š e v e l i k
uticaj shvatane s u k a o b o g o v i ili d e m o n i . T a k o j e
manas u gnostici personifikovan kao zmijoliki Nus,
vac kao Logos. Vac se odnosi prema Pradžapatiju kao
Logos prema Bogu. Mi tako reći svakodnevno doživ-
l j u j e m o kakvi su d e m o n i introversija i ekstraversija.
K o d svojih pacijenata v i d i m o , i o s e ć a m o sami na sebi,
s kolikom snagom i neodoljivošću struji libido unutra
i n a p o l j e , ili s k o l i k o m s e n e p o k o l e b l j i v o š ć u m o ž e d a
u t v r d i i n t r o v e r t a n ili e k s t r a v e r t a n s t a v . A k o s e z a t o
manas i vac obeležavaju kao nemani Brahmana, to
potpuno odgovara psihološkom stanju činjenica da se
libido odmah pri svom pojavljivanju čepa na dve
s t r u j e , k o j e s e r e d o v n o p r a v o v r e m e n o s m e n j u j u , ali
p o n e k a d se i simultano p o j a v l j u j u u f o r m i sukoba,
naime u strujanju upravljenom napolje i strujanju
u p r a v l j e n o m unutra. D e m o n s k a strana oba kretanja
leži u n j i h o v o j nesavladljivosti i premoći. O v a j k v a l i -
tet svakako se p r i m e ć u j e s a m o onda kad je instinkt
primitivnoga čoveka već u višoj meri ograničen, čime
se sprečava prirodno i celishodno kretanje protiv j e d ­
nostranosti, a kultura nije još toliko napredovala da
bi čovek svoj libido već toliko pripitomio da d r a g o ­
voljno i namerno može učestvovati u introversionom
i ekstraversionom libidnom kretanju.

c) Ujedinilački simbol kao dinamička zakonitost

Razvitak spasavalačkoga principa iz d v o j stava

suprotnosti i postanak d v o j s t v a suprotnosti iz istoga
stvaralačkoga principa pratili s m o u n a v o d i m a iz i n ­
dijskih izvora, a pri t o m e smo mogli da b a c i m o p o -

223
gled u očevidno zakonito psihološko dešavanje, k o j e
lako m o ž e m o da ujedinimo i s p o j m o v i m a naše m o ­
d e m e psihologije. O v a j utisak zakonitoga dešavanja
daju n a m i indijski izvori kad Brahmana identifikuju
s r t o m (rita). A šta j e r t a ? R t a z n a č i : č v r s t p o r e d a k ,
određenja, pravac, odluku, sveti običaj, ustanovu, b o ­
žanski zakon, o n o što j e p r a v o , o n o što j e istinito.
N j e n o osnovno značenje po iskazu etimologije jeste:
spajanje, (pravilnije) hod, pravac, direktiva. O n o što
se dogodilo, što je u s l o v l j e n o r t o m , ispunjava c e o
s v e t , ali s e r t a n a r o č i t o o b j a v l j u j e u p r i r o d n i m p r o ­
cesima, koji ostaju sebi jednaki, i najpre izazivaju
p r e d s t a v u p r a v i l n o g a p o v r a t k a : » P o rti zasjala j e n e ­
b o m rođena zora.« O c i koji unose poredak u svet » p o
rti s u u z n e l i n a n e b u sunce«, k o j e j e b a š » s v e t i o v i d ­
ljivo lice rte«. O k o n e b a trči rtin točak s dvanaest p a ­
l a c a , k o j i n i k a d a n e stari, g o d i n a . A g n i s e n a z i v a i z ­
d a n k o m r t e . U delanju č o v e k o v u d e l u j e r t a k a o
moralni zakon, k o j i n a r e đ u j e istinu i h o d po p r a v o m
p u t u . »Ko se podvrgava rti, on hodi putem lepim i
bez trnja.« R t a se p o j a v l j u j e i u k u l t u , u k o l i k o o v a j
važi kao čarobničko ponavljanje resp. proizvođenje
k o s m i č k o g a dešavanja. K a o što v o d e teku p o k o r a v a ­
jući se rti, i zora rudi, tako se i »žrtva pali p o d rtinim
uhamljivanjem«;* na putu rte A g n i prinosi žrtvu b o ­
9

g o v i m a . » B o g o v e p r i z i v a m , čist od m a đ i j a ; s r t o m
izvršujem svoje delo, stvaram svoje mišljenje«, kaže
onaj koji žrtvuje. Rta se u Vedi ne pojavljuje perso-
n i f i k o v a n a , a p o Bergenju ( B e r g a i g n e ) i m a n e č e g a o d
konkretnoga bića. K a k o r t a i z r a ž a v a p r a v a c d e š a v a ­
nja, ima »putova rte«, ima »uzdodrža« i brodova rte, 7 0

bogovi se prigodno stavljaju s n j o m naporedo. Tako,

na p r i m e r , o r t i se k a ž e što se k a ž e o V a r u n i . I M i t r a ,
stari s u n č a n i b o g , d o v o d i s e u v e z u s r t o m ( k a o g o r e ! ) .
O A g n i j u kaže s e : »Postaješ V a r u n a a k o težiš r t i . « 7 1

** Nagoveštavanje konja, što ukazuje na dinamičku p r i ­

rodu p o j m a rte.
7 0
A g n i s e naziva u z d o d r ž o m rte. V e d i c H y m n s . Sacred
B o o k s 46, p. 158, 7. p. 160, 3, p. 229, 8.
« U p o r . O l d e n b e r g , Nachr. d. Gbtt. Ges. d. Wiss. 1 9 1 5 ,
p . 167 s s . R e l i g i o n d e s V e d a , p . 1 9 4 s s . Z a o v a j n a v o d z a h v a ­
lan s a m ljubaznosti g. dr A b e g a u Cirihu.

224
B o g o v i s u č u v a r i rte. * S p o m e n u ć u j o š n e k o l i k o b i t ­
7

nih veza:
1. » R t a je Mitra, j e r Mitra je B r a h m a n , i rta je
Brahman.« 7 8

2. » D a j u ć i b r a h m a n i m a k r a v u č o v e k stiče sebi
sve svetove, j e r u n j o j je ritam, zajedno s B r a h m a ­
nom, a i tapas.« 7 4

3. »Pradžapati se naziva p r v e n c e m rte.« 7 5

4. » B o g o v i su slušali z a k o n e r t e . « 7 8

5. »On koji je video njega, skrivenoga (Agni), on

k o j i se približio struji r t e . « 7 7

6. »O znaoče rte, znaj rtu! B u š e n j e m otvori m n o ­

ge struje rte.« 7 8

Bušenje se odnosi na službu A g n i ja, k o m e je ova

himna posvećena. (Agni se ovde naziva i »crvenim b i ­
k o m rte«.) U službi A g n i ja buši se vatra kao magijski
simbol p o n o v n o g proizvođenja života. O v d e se o t v a ­
raju struje rte, o č e v i d n o s istim značenjem, naime
struje života ponovo se dovode, iz veza oslobođeni li­
b i d o . R i t u a l n i m b u š e n j e m v a t r e ili r e c i t o v a n j e m h i ­
7 9

mni izazvano dejstvo vernik prirodno zamišlja kao

magijsko d e j s t v o objekta, a u stvari je to » o m a đ i j a -
vanje« subjekta, n a i m e povišenje osećanja života,
oslobođenje i p o v e ć a n j e životne snage, uspostavljanje
psihičkoga potencijala.

« Deussen, Allgem. Gesch. d. Philos. I, 1, p. 92.

™ C a t a p a t h a - B r a h m a n a m 4, 1, 4, 10 ( E g g e l l n g ) .
74 A t h a r v a v e d a 10, 10, 33 ( D e u s s e n ) .
w A t h a r v a v e d a 10, 1 2 , 1 , 6 1 ( D e u s s e n ) .
7
« V e d i c H y m n s . S a c r e d B o o k s , 46, p . 54.
77 V e d i c H y m n s . L o c . cit. p. 61.
7 8 V e d i c H y m n s . L o c . cit. p . 3 9 3 .
T » O s l o b o đ e n j e l i b i d a s t i č e s e ritualnim r a d o m . O s l o b o ­
đenje dovodi libido do svesne primenljivosti. On se d o m e -
stikuje. Iz instinktivnoga, nedomestikovanoga stanja on se
prenosi u stanje disponibiliteta. To crta stih u k o m e se k a ž e :
» K a d su vladari, darežljiva gospoda, svojom snagom proiz­
v e l i n j e g a ( A g n i ) i z d u b i n e , i z forme bika« ( V e d . H y m n s . L o c .
cit. p. 147).

15 Jung, Odabrana dela, V 225

 7. T a k o se kaže: »Iako se on (Agni) iskrade, opet
molitva ide pravce k njemu. One (molitve) izazvale
su tok rtinih struja.« 8 0

P o n o v n o pojavljivanje osećanja života, osećanja

navrele energije uopšte se rado upoređuje s o t v o r e ­
n i m k l a d e n c e m , ili s t o p l j e n j e m d o s a d n o g a z i m s k o g a
l e d a u p r o l e ć e , ili s k i š o m p o s l e d u g e s u š e . 81

8. S time se odlično poklapa o v o m e s t o : »Muzare

rte m u k a l e su i bile preobilne sa s v o j i m p u n i m v i m e ­
nima. Reke k o j e izdaleka moljahu milost (bogova)
provalile su kroza stenu sa svojim strujama.« 8 8

O v a slika j a s n o u k a z u j e n a zategnutost e n e r g i j e ,
na oslobađanje zagaćenoga libida. Rta se o v d e p o j a v ­
ljuje kao posednica blagoslova, »muzara koje muču«,
kao pravi izvor oslobođene energije.
9. U s a g l a s n o s t i sa s p o m e n u t o m s l i k o m k i š e za
oslobođenje energije jeste i o v o mesto: »Magle lete,
oblaci g r m e . K a d su njega, koji b u j a od mleka rte,
vodili naj pravij im p u t o v i m a rte, onda A r j a m a n , M i ­
tra i Varuna, on k o j i z e m l j u obilazi, p u n e k o ž n u v r e ­
ću (oblak) u materici d o n j e (atmosfere).« 83

A g n i j e onaj k o j i b u j a o d m l e k a rte, o v d e u p o r e -
đen sa snagom m u n j e , koja izbija iz nagomilanih i k i ­
šom ispunjenih oblaka. Rta se ovde ponovo pojavljuje
kao pravi izvor energije, u k o m e je i A g n i rođen, kao
š t o j e t o u V e d i c H y m n s , L o c . c i t . p . 161, 7 i z r i č n o
spomenuto. Rta je i put, t j . proces k o j i se vrši po
zakonu.
10. » O n i s u k l i c a n j e m p o z d r a v i l i s t r u j e r t e , k o j e
behu skrivene na mestu rođenja boga, na njegovu se-
dištu. K a d je on razdeljen b o r a v i o u krilu voda, tada
je on pio, itd.« 8 4

O v o mesto d o p u n j u j e o n o što j e m a l o p r e rečeno

o rti k a o i z v o r u libida, u k o m e b o r a v i b o g i iz k o j e g a
se on iznosi u sveštenoj proceduri. A g n i je pozitivna

8 0 v e d i c H v m n s . L o c . cit. p . 147.
si U p o r . uz to T i s t h t r y a - p e s m u . Jung, Wandl. und Sym-
bole d. Libido.
82 V e d i c H v m n s . L o c . cit. p. 88.
83 L o c c i t . p . 1 0 3 .
84 L o c . c i t . p . 1 6 0 , 2.

226
p o j a v a r a n i j e latentnoga libida, o n j e izvršilac ili i s -
punjavalac rte, n j e n »uzdodrža« (upor. gore!), on
oprema dve dugogrive, crvene kobile rte. Staviše,
8 5

on drži rtu k a o k o n j a na uzdi (Ved. H y m n s . L o c . cit.

p . 382). O n d o v o d i b o g o v e ljudima, t j . n j i h o v u snagu
i n j i h o v blagoslov, k o j i nisu ništa d r u g o n e g o o d r e ­
đena psihološka stanja, u k o j i m a osećanje života i
životna energija struje slobodnije i srećnije, u k o j i ­
m a j e l e d p r o b i j e n . Niče j e s h v a t i o t o s t a n j e u o n o m
čudesnom stihu:
»Der du mit dem Flammenspeere
M e i n e r Seele Eis zerteilt,
Dass sie b r a u s e n d n u n z u m M e e r e
Ihrer hochsten Hoffnung eilt«. 8 6

11. S t i m e s e p o k l a p a j u o v a p r i z i v a n j a : » N e k a s e
otvore božanska vrata, množioci rte — m n o g o žuđena
v r a t a , d a b o g o v i m o g u izići. N e k a s e n o ć i z o r a —
mlade m a j k e rte zajedno spuste na travu gde se
žrtvuje«, itd. 87

Analogija sa rađanjem sunca je očevidna. Rta se

p o j a v l j u j e kao sunce, jer se iz noći i sutona rađa m l a ­
do sunce.
12. » O b o ž a n s k a v r a t a s l a k i m p r o l a z o m , o t v o r i t e
s e n a n a š u zaštitu. P u n i t e ž r t v u b l a ž e n o š ć u s v e v i š e
i v i š e : Mi se p r i b l i ž a v a m o (s m o l i t v a m a ) n o ć i i j u t r u
— množiocima životne snage, dvema mladim maj­
kama rte.«
Mislim da ne treba navoditi dalje dokaze za to
da je p o j a m rte simbol libida, k a o sunce, vetar itd.
S a m o je p o j a m rte m a n j e konkretističan i sadrži a p ­
straktan elemenat određenoga pravca i zakonitosti,
t j . o d r e đ e n o g a , u r e d n o g a p u t a ili t o k a . T o j e , d a k l e ,
v e ć filosofski simbol libida, koji se m o ž e upotrebi ti
sa s t o i č k i m p o j m o m u d e s a , EiUapudvn. U s t o i č a r a

»5 V e d . H y m n s . L o c . cit. p. 244, 6 i p. 316, 3.

8« »Ti koji kopljem p l a m e n i m
razbijaš led m o j e duše,
tako da ona hučno k m o r u
s v o j e n a j v i š e n a d e hita.«
8 7
V e d . H y m n s . L o c . cit. p . 153 i p . 8 .

15* 227
zlPapv-ivt) i m a , k a o š t o j e p o z n a t o , z n a č e n j e s t v a r a ­
l a č k e p r a t o p l o t e i , u isti m a h , o d r e đ e n a z a k o n i t a t o k a
(otuda i n j e n o značenje kao »pritisak zvezda«). l i b i ­
du kao psihološkom p o j m u energije pripadaju ti atri­
buti kao razumljivi po sebi: p o j a m energije uključuje
ideju određeno upravljenoga toka eo ipso, jer tok
u v e k sleduje o d više d o niže zategnutosti. T a k o isto
i p o j a m libida, k o j i ne znači ništa d r u g o n e g o e n e r ­
giju toka života. N j e g o v i zakoni su zakoni životne
energije. Libido kao p o j a m energije je kvantitativna
f o r m u l a za p o j a v e života, k o j e , kao što je poznato,
i m a j u različan intenzitet. L i b i d o prolazi k a o fizička
energija kroza sve mogućne preobražaje, o kojima nas
obaveštavaju fantazije nesvesnoga i mitovi. O v e f a n ­
tazije su ponajpre samopreslikavanja energetičkih
procesa menjanja, koji prirodno imaju određene za­
k o n e , o d r e đ e n » p u t « toka. O v a j p u t znači liniju ili
krivulju optimuma kako energetičkoga razrešavanja
tako i posla koji t o m e odgovara. Stoga je taj put izraz
upravo za strujanje i manifestaciju energije. Put je
r t a , »pravi put«, s t r u j a ž i v o t n e e n e r g i j e , l i b i d a , o d r e ­
đ e n a putanja, n a k o j o j j e m o g u ć a n t o k k o j i s e n e p r e ­
stano obnavlja. O v a j put je i sudbina, ukoliko s u d b i ­
n a zavisi o d naše psihologije. T o j e p u t našega o d r e ­
đenja i našega zakona. Bilo bi iz osnova lažno tvrditi
d a t a k a v p r a v a c n i j e n i š t a d r u g o n e g o naturalizam,
čime se iskazuje mišljenje da se čovek prepušta s v o ­
j i m nagonima. Pri tome se pretpostavlja da nagoni
u v e k idu »dole«, i da je naturalizam neetičko spu­
štanje na krivoj ravni. Ja n e m a m ništa protiv toga
a k o s e n a t u r a l i z a m t a k o r a z u m e v a , ali m o r a m n a p o ­
menuti da č o v e k k o j i je ostavljen s a m o m sebi, dakle
koji bi imao svaku priliku za spuštanje, kao, na p r i ­
mer, primitivni čovek, ima moral i zakonodavstvo
koji strogošću zahteva ponekad znatno nadmašuju
naš kulturni moral. Ništa ne m e n j a na stvari ako p r i ­
m i t i v n o m č o v e k u v a ž i k a o d o b r o ili z l o n e š t o d r u g o
negoli nama. Glavna je stvar da n j e g o v »naturali­
zam« vodi do zakonodavstva. Moralnost nije nikakvo
lažno razumevanje k o j e j e izmislio častoljubivi M o j -
sije na Sinaju, n e g o pripada zajedno zakonima života

228
i u n o r m a l n o m t o k u ž i v o t a s t v a r a s e k a o k u ć a , ili g a ­
l i j a , ili m a k o j e d r u g o k u l t u r n o o r u đ e . P r i r o d n o s t r u ­
j a n j e libida, baš taj srednji put, znači potpunu p o s l u ­
šnost p r e m a o s n o v n i m zakonima ljudske prirode, i
u p r a v o se ne m o ž e postaviti nikakav viši moralni
princip n e g o ona saglasnost s prirodnim zakonima, a
taj sklad d a j e libidu p r a v a c u k o m e leži o p t i m u m ž i ­
vota. O p t i m u m života n i j e n a strani g r u b o g a egoizma,
j e r č o v e k nikada ne postiže o p t i m u m života na liniji
egoizma, pošto je on, u osnovi uzevši, tako sazdan da
mu radost bližnjega k o j u je on izazvao znači nešto
n e n a d o k n a d i v o . Isto tako o p t i m u m života ne m o ž e se
postići na putu neobuzdane individualističke žudnje
za nadmoćnošću, jer je kolektivni elemenat u čoveku
toliko jak da bi mu njegova čežnja za zajednicom p o ­
kvarila uživanje u g o l o m egoizmu. O p t i m u m života
m o ž e se postići samo poslušnošću prema zakonima
strujanja libida; ovi zakoni izazivaju pravilno p o j a v ­
l j i v a n j e sistole i dijastole, k o j e d a j u radost i n u ž n o
ograničenje; a one postavljaju i životne zadatke indi­
vidualne prirode. B e z ispunjenja tih zadataka nikad
se ne m o ž e postići o p t i m u m života.
K a d bi se dostizanje o v o g a puta sastojalo samo u
t o m e d a s e č o v e k p r e d a j e n a g o n i m a k a o list n a v o d i
t a l a s i m a , k a o š t o m i s l i o n a j k o j i s e žali n a » n a t u r a l i -
z a m « , o n d a n a j d u b l j a f i l o s o f s k a s p e k u l a c i j a što j e
istorija duha uopšte p o z n a j e ne bi imala nikakav rai-
s o n d'etre. Pri p o g l e d u na filosofiju Upanišada d o b i v a
se utisak k a o da dostizanje puta ne spada baš u n a j ­
prostije zadatke. Naše zapadnjačko razmetanje prema
indijskim shvatanjima pripada našem varvarskom
biću, koje je još daleko od toga da uopšte naslućuje
ispravnost. Mi s m o još u v e k toliko nevaspitani da
p o t r e b u j e m o zakone spolja i učitelja, resp. oca, da b i ­
s m o z n a l i šta j e d o b r o i m o g l i č i n i t i šta v a l j a . I k a k o
s m o još varvari, to n a m se pouzdanje u zakone ljud­
ske prirode i ljudskoga puta pričinjava kao opasan
i neetički naturalizam. Z a š t o ? J e r se u v a r v a r a p o d
tananom kulturnom k o ž o m o d m a h p o j a v l j u j e beštija,
i od toga on s p r a v o m strahuje. A l i životinja se ne
s a v l a đ u j e t i m e š t o se z a t v a r a u k a v e z . Nema nikakve

229
moralnosti bez slobode. K a d v a r v a r s k i č o v e k o d r e š i
životinju, onda to nije nikakva sloboda, nego neslo­
boda. Da bi č o v e k m o g a o biti slobodan, najpre m o r a
da savlada svoje varvarstvo. To se dešava u principu
na taj način što j e d i n k a o s n o v u i m o t i v n u snagu m o ­
ralnosti oseća i opaža kao sastavne d e l o v e s v o j e s o p -
stvene prirode, a ne kao spoljašnja ograničenja. Ali
kako m o ž e č o v e k drukčije doći do o v o g a osećaj a i
uviđaja negoli s u k o b o m suprotnosti.

d) Ujedinilački simbol u kineskoj filosofiji

P o j a m srednjega puta, o n o g a k o j i leži i z m e đ u

suprotnosti, nalazimo i u K i n i u obliku Taoa. P o j a m
Taoa p o j a v l j u j e n a m se najviše u vezi s i m e n o m j e d ­
n o g a f i l o s o f a , L a o - C e a , r o đ e n o g a g o d . 604. p r e n . e .
A l i o v a j p o j a m j e stariji negoli filosofija L a o - C e a .
On ide zajedno s izvesnim predstavama stare narodne
religije o Taou, »putu« neba. Ovaj p o j a m odgovara
v e d a n s k o j rti. O v o s u z n a č e n j a T a o a : 1 . p u t , 2 . m e ­
t o d a , 3 . p r i n c i p , 4 . p r i r o d n a s n a g a ili ž i v o t n a s n a g a ,
5. z a k o n i t i p r i r o d n i p r o c e s i , 6. i d e j a s v e t a , 7. u z r o k
svih p o j a v a , 8. o n o što je p r a v o , 9. o n o što je d o b r o ,
10. m o r a l n i s v e t s k i p o r e d a k . N e k o j i p r e v o d i o c i p r e v o ­
de Tao čak izrazom bog, ne bez izvesnoga opravdanja,
j e r T a o podseća na konkretnu supstancijalnost isto
o n a k o k a o rta.
Najpre ću navesti nekoliko dokaza iz Tao-te-kin-
ga, klasične knjige L a o - C e a :
1. » J a ne z n a m čiji je on (Tao) sin; čini se da je
postojao pre božanstva.« 8 8

2. » O n je uređivačka prasnaga, k o j a je delala p r e

n e g o što su postali n e b o i zemlja. K a k o je b i o tih i
k a o b e z o b l i k a , s a m z a se, n e p r o m e n l j i v , s v e o b u h v a ­
t a n i n e i s c r p a n ! On se m o ž e s h v a t i t i k a o majka svih
stvari. J a n e p o z n a j e m n j e g o v o i m e , ali g a o b e l e ž a -
vam kao Tao.« 8 9

Tao-te-king, cap. 4.
8» Tao-te-king, cap. 25.

230
 3. L a o - C e upoređuje Tao s v o d o m , da obeleži n j e ­
g o v o b i ć e : » B l a g o s l o v v o d e p o k a z u j e se u t o m e što
ona svima dobro čini i pri tome ipak bez otpora uvek
traži najniže mesto, k o j e g a se svi ljudi k l o n e . O n a
i m a u sebi nečega od Taoa.« — Misao »padanja« ne bi
s e j a m a č n o m o g l a b o l j e izraziti.
4. »Težnja za večno-onostranim vodi do gledanja
snaga, a težnja za v e č n o - o v o s t r a n i m vodi do gledanja
prostornosti.« 9 0

Srodnost sa brahmanskom o s n o v n o m mišlju jeste

očevidna, a da nije bio potreban neposredan dodir.
L a o - C e je sasvim originalan mislilac, i praiskonska
slika, k o j a je o s n o v a p o j m u r t e - B r a h m a n a - A t m a n a i
Taoa, jeste opšte ljudska, i kao primitivan p o j a m
e n e r g i j e , k a o » d u š e v n a s n a g a « , ili k a k o s e i n a č e m o ž e
obeležiti, s v u g d e se p o n o v o nalazi.
5. »Večnost saznavati: to je mudrost. Ko večnost
ne saznaje, taj dela slepo i nesrećno. Saznanje v e č n o -
sti d o n o s i s t r p l j i v o s t . S t r p l j i v o s t r a đ a p l e m e n i t o s t .
Plemenitost donosi vlast. Vlast donosi n e b e s k o biće.
Nebesko biće donosi Taoa. Tao donosi trajanje. A k o
Ja ne postoji više, onda n e m a nikakvih opasnosti.« 81

Saznanje Taoa ima, dakle, kao posledicu spase­

nje i uzvišen je, kao znanje Brahmana: čovek postaje
j e d n o s T a o o m , sa beskrajnim »stvaralačkim traja­
n j e m « , da ovaj najnoviji filosofski p o j a m prikladno
v e z u j e m o za n j e g o v e starije srodnike, j e r T a o je i h o d
vremena.
T a o je iracionalna, i otuda sasvim neshvatljiva
k o l i č i n a : » T a o j e b i ć e , ali n e s h v a t l j i v o , a h n e ­
pojmljivo.« 9 2

6 . T a o j e i n e š t o što n e p o s t o j i : » S v e s t v a r i p o d
n e b o m p r o i z i š l e s u i z n j e g a k a o b i ć a , ali b i ć e o v o g a
bića opet je proizišlo iz njega kao nebića.« »Tao je
9 3

»o Loc. cit. cap. 1. Prema nem. prevođu R. Wilhelma

(Jena, 1923).
• » L o c . cit. c a p . 16. P r e m a i s t o m n e m . p r e v o đ u .
»2 L o c . c i t . c a p . 2 1 .
»8 L o c . c i t . c a p . 4 0 .

231
sakriven, b e z i m e n . « Tao je očevidno iracionalno s j e ­
9 4

d i n j e n j e s u p r o t n o s t i , i z a t o simbol k o j i j e s t e i n i j e .
7. » D u h doline je besmrtan, on se zove duboko
žensko. Vrata d u b o k o g ženskog zovu se n e b o i koren
zemlje.«
Tao je stvaralačko biće, oplođavajući kao otac i
rađajući kao majka. On je početak i svršetak svih
bića.
8. >Čije se d e l a n j e slaže sa T a o o m , postaje j e d n o
s T a o o m . « Stoga se savršeni oslobađa iz suprotnosti,
jer prozire njihovu prisnu vezu i alternativno p o j a v ­
ljivanje. Tako se kaže u gl. 9: » S a m se p o v u ć i jeste
put neba.«
9. » Z a t o je on (savršeni) nepristupačan za p r i b l i ­
žavanje, nepristupačan za otuđivanje, nepristupačan
za korist, nepristupačan za štetu, nepristupačan za
čast, n e p r i s t u p a č a n z a s r a m o t u . « * 9

10. B i t i j e d n o s a T a o o m l i č i n a d u h o v n o s t a n j e
deteta ( g l . 10, 28, 5 5 ) .
K a o što je poznato, o v o psihološko zauzimanje
stava pripada i uslovima sticanja hrišćanskoga c a r ­
stva božjega, k o j e je, u osnovi uzevši — p o r e d svih
racionalnih tumačenja — centralno iracionalno biće,
slika i simbol od k o j e g a proizlazi izbavilačko dejstvo.
Hrišćanski simbol i m a samo više socijalan (državni)
karakter negoli srodni istočni p o j m o v i . O v i poslednji
n e p o s r e d n i j e s e v e z u j u z a dinamističke predstave
koje postoje svakako od praiskonskih vremena, nai­
me za sliku m a đ i j s k e snage, k o j a proizlazi od stvari
i l j u d i , a n a v i š e m s t e p e n u o d b o g o v a ili n e k o g a n a ­
čela.
11. P o p r e d s t a v a m a t a o i s t i č k e r e l i g i j e , T a o s e d e l i
na načelno dvojstvo suprotnosti, na Yang i Y i n . Y a n g
je toplota, svetlost, muškost. Y i n je hladnoća, tama,
ženskost. Y a n g je i nebo, Y i n zemlja. Iz Yang-snage
v o d i p o r e k l o Schen, n e b e s k i d e o l j u d s k e d u š e , a i z
Y i n - s n a g e v o d i p o r e k l o Kwei, z e m a l j s k i d e o d u š e .
C o v e k je na taj n a č i n , k a o m i k r o k o s m o s , i ujedinitelj

»4 L o c . c i t . c a p . 4 1 .
9 8
L o c . cit. c a p . 56.

232
dvojstava suprotnosti. N e b o , č o v e k i zemlja obrazuju
tri g l a v n a e l e m e n t a sveta, San-tsai. O v a slika j e p r v o ­
bitna predstava, k o j u slično nalazimo i na drugim
mestima, na p r i m e r u zapadnoafričkom m i t u o O b a -
tali i O d u d u j i , p r a r o d i t e l j i m a ( n e b o i z e m l j a ) , k o j i z a ­
jedno leže u nekoj Kalebasi dok između njih ne n a ­
stane sin, č o v e k . Ć o v e k k a o m i k r o k o s m o s k o j i u sebi
ujedinjuje svetske suprotnosti odgovara, dakle, ira­
c i o n a l n o m simbolu, k o j i u j e d i n j u j e p s i h o l o š k e s u p r o t ­
nosti. O v a praslika č o v e k a o č e v i d n o j e lebdela pred
o č i m a i Šileru k a d j e s i m b o l n a z v a o » ž i v i m l i k o m « .
Deljenje ljudske duše na Schen- ih Hwun-dušu
i n a K w e i - ili P o h - d u š u j e s t e v e l i k a p s i h o l o š k a i s t i n a .
O v a kineska predstava p o n o v o se pojavljuje na p o ­
z n a t o m m e s t u u Faustu:

D v e duše žive, v a j ! u biću m o m ,

Jedna od druge želele bi poći!
J e r j e d n a , gle, žestoka p u t n a strast,
Drži se zemlje udima prispojnim;
A druge moć, zemljinu bežeć vlast,
U v i s bi praocima dostojnim.*«

Egzistencija d v e j u zasebnih, suprotnih tenden­

cija, k o j e čoveka m o g u da o d v e d u u ekstremne sta­
v o v e i da ga u svet — bilo na n j e g o v u d u h o v n u bilo
na n j e g o v u materijalnu stranu — zapletu i time r a z -
jedine s njim samim, zahteva egzistenciju jednog
protivtega, koji je baš iracionalna količina Taoa. S t o ­
ga se v e r n i k b r i ž l j i v o trudi da živi u saglasnosti s T a -
o o m , da ne bi zapao u zategnutost suprotnosti. K a k o
je Tao iracionalna količina, ona se ne m o ž e namerno
napraviti, što L a o - C e neprestano naglašava. O v o j
o k o l n o s t i d r u g i s p e c i f i č n o k i n e s k i p o j a m , ' Wuwei, d u ­
g u j e s v o j e naročito značenje. T o znači »ništa n e d e -
l a t i « , ali k a k o Ular o d l i č n o t u m a č i : » N e d e l a t i , n e
nedelati«. Racionalno »htenje poslovanja«, u č e m u je
veličina i zlo naše e p o h e , ne v o d i k T a o u .

N J. V. Gete, Faust, prvi deo tragedije, preveo R. J.

O d a v i ć , B e o g r a d 1928, str, 4 3 .

233
 Taoistička etika ide, dakle, za tim da onu iz o s n o ­
ve sveta proizišlu zategnutost suprotnosti razreši v r a ­
ćanjem u Tao. O v o m prilikom m o r a m o da se setimo
i » m u d r a c a iz O m i j a « , Nakae Toju, o n o g a z n a m e n i ­
07

toga japanskoga filosofa X V I I veka. Oslanjajući se na

kinesko učenje Chu-Hi-škole, on je postavio dva prin­
c i p a , R i i Ki. R i j e s v e t s k a d u š a , K i j e s v e t s k o g r a d i ­
v o . A l i Ri i Ki su j e d n o isto, u k o l i k o su atributi B o g a ,
i stoga postoje s a m o u n j e m u i n j i m e . B o g je n j i h o v o
s j e d i n j e n j e . I s t o t a k o duša o b u h v a t a Ri i K i . O B o g u
k a ž e T o j u : » B o g k a o s u š t i n a s v e t a o b u h v a t a s v e t , ali
se u isti m a h n a l a z i s a s v i m b l i z u n a s , i to u n a š e m
v l a s t i t o m t e l u . « B o g j e z a n j e g a j e d n o opšte Ja, d o k
je individualno Ja u n a m a » n e b o « , n e š t o n a t č u l n o ,
b o ž a n s k o , o b e l e ž e n o k a o Ryochi. R v o c h i j e » b o g u
n a m a « i b o r a v i u s v a k o j j e d i n k i . To je pravo Ja. T o j u
r a z l i k u j e , n a i m e , p r a v o i l a ž n o Ja. L a ž n o Ja je s t e č e ­
na, iz naopakih m i š l j e n j a postala ličnost. O v o lažno
Ja m o g l o bi se bez teškoća obeležiti kao »persona«,
naime kao ona ukupna predstava našega bića k o j u
s m o i z g r a d i l i iz i s k u s t a v a n a š i h u t i c a j a na o k o l i n u i
uticaj a o k o l i n e na nas. P e r s o n a obeležava o n u stranu
k o j o m s e n e k o pojavljuje s a m o m s e b i i o k o l i n i , ali
n e o n o š t o n e k o jeste, d a g o v o r i m o r e c i m a Šopenhau-
erovim. O n o š t o j e n e k o , t o j e n j e g o v o i n d i v i d u a l n o
j a , p o T o j u u » p r a v o « Ja, R v o c h i . R v o c h i s e n a z i v a i
»samo biće« (Alleinsein) i »poznavanje jedinog« ( A l -
l e i n k e n n e n ) , o č e v i d n o z a t o što j e t o s t a n j e k o j e s e
odnosi na Sopstvenost (Selbst) s o n u stranu svih s p o ­
ljašnjim iskustvom uslovljenih ličnih sudova. T o j u
shvata R v o c h i k a o » s u m m u m b o n u m « , k a o »slast«
( B r a h m a n j e a n a n d a = slast). R v o c h i j e s v e t l o s t k o j a
p r o ž i m a s v e t , š t o Inouye t a k o đ e u p o r e đ u j e s B r a h m a ­
nom. Rvochi je čovekoljublje, besmrtno, sveznalač-
ko, dobro. Z l o dolazi od hotenja (Šopenhauer!). To je
samoregulatorna funkcija, posrednik i ujedinitelj
dvojstava suprotnosti, Ri i K i : To je, sasvim po i n d i j ­
skoj predstavi, »stari m u d r a c , k o j i ti u g r u d i m a b o -

97
Upor. Tetsujiro Inouve, Die japanische Philosophie
( u » K u l t u r d e r G e g e n w a r t « , L e i p z i g u n d B e r l i n , 1913).

234
r a v i « , ili, k a o š t o Wang-Yang-ming, k i n e s k i o t a c j a ­
panske filosofije, kaže: »U s v a k o m srcu boravi Sejin
(mudrac). Samo se u to ne veruje dovoljno duboko,
zato je celina ostala p o k o p a n a . «
Odavde nije više teško razumeti kakvu je iskon­
s k u s l i k u d o n e o z a r e š e n j e p r o b l e m a Vagnerov P a r -
s i f a l : t r p l j e n j e se s a s t o j i u z a t e g n u t o s t i s u p r o t n o s t i
i z m e đ u G r a l a i K l i n g s o r o v e m o ć i , k o j a se sastoji u
posedovanju svetoga koplja. U Klingsorovoj moći n a ­
lazi se K u n d r a , instinktivna, j o š sveza snaga života,
k o j a A m f o r t i nedostaje. Parsifal oslobađa libido iz
stanja neprestane raspojasanosti, zato što, s j e d n e
strane, nije p a o p o d n j e g o v u m o ć , a, s d r u g e strane,
što je i od Grala odvojen. A m f o r t a je k o d Grala i
pati z b o g toga, n a i m e zato što d r u g o n e m a . Parsifal
nema nijedno od dvoga, on je »nirdvandva«, slobo­
dan od suprotnosti, i stoga je on izbavitelj, darivalac
isceljenja i obnovljene životne snage, ujedinitelj s u ­
protnosti, naime svetloga, nebeskoga, ženskoga, G r a ­
la, i t a m n o g a , zemaljskoga, m u š k o g a , koplja. S m r t
Kundrina objašnjava se bez teškoće kao oslobođenje
l i b i d a i z p r i r o d s k e , n e d o m e s t i k o v a n e f o r m e (iz » f o r m e
bika«, upor. gore!), koja od nje otpada kao mrtva
forma, d o k snaga kao strujanje n o v o g a života izbija
u blistanju Grala. Delimičnim neproizvoljnim u z d r ­
ž a v a n j e m od suprotnosti Parsifal je izazvao zagaći-
vanje koje je omogućilo novo »padanje« i s time m a ­
nifestaciju obnovljene energije. Očevidno seksuali-
stički jezik m o g a o bi nas lako zavesti da sjedinjenje
koplja i gralske zdele jednostrano shvatimo kao oslo­
b o đ e n j e seksualnosti. A l i sudbina A m f o r t i n a p o k a z u ­
je da nije seksualnost, nego, naprotiv, da je baš n j e ­
g o v o spuštanje u prirodski, životinjski stav postalo
uzrok njegova trpljenja i gubitka njegove moći. Z a ­
v o đ e n j e od strane K u n d r e ima vrednost simboličkoga
akta, k o j i ne znači to da je seksualnost o n o što z a ­
daje takve rane, nego, naprotiv, da je stav prirodske
raspojasanosti, b e z v o l j n o g a podleganja biološkome
zadovoljstvu. T a j stav znači isto što i p r e v a g a ž i v o ­
tinjskoga dela naše duše. Onaj koga savlada životinja
zadobija žrtvenu ranu, koja je namenjena životinji

235
(radi d a l j e g a razvitka č o v e k o v a ) . K a o što s a m v e ć r a ­
n i j e i s t a k a o u s v o j o j k n j i z i Preobraćaji i simboli libi­
da, n i j e r e č , u o s n o v i u z e v š i , o s e k s u a l n o m e p r o b l e m u ,
nego o domestikaciji libida, a o seksualnosti s a m o
utoliko ukoliko je ona jedna od najvažnijih i najopa­
snijih izražajnih oblika libida. K a d bi č o v e k u slučaju
Amfortinu i u sjedinjenju koplja i Grala video samo
seksualni p r o b l e m , zapao bi u nerazrešljivu protiv-
r e č n o s t , j e r b i o n d a o n o š t o d o n o s i š t e t u b i l o u isti
m a h i o n o što d o n o s i i s c e l j e n j e . A l i t a k a v p a r a d o k s
d o p u š t e n j e i i s t i n i t s a m o a k o s e u isti m a h s j e d i ­
njenje suprotnosti posmatra na višoj ravni, naime ako
se r a z u m e da n i j e r e č o seksualnosti ni u o v o m ni u
o n o m obliku, nego samo o stavu k o m e je podvrgnuto
svako delanje, pa otuda i seksualno. M o r a m nepresta­
no naglašavati da praktički p r o b l e m analitičke p s i h o ­
logije leži d u b l j e negoli seksualnost i n j e n o potiski­
vanje. O v o gledište nesumnjivo je dragoceno za o b j a ­
š n j a v a n j e o n o g a i n f a n t i l n o g a i s t o g a b o l e s n o g a koma­
d a d u š e , ali j e n e d o v o l j n o k a o p r i n c i p o b j a š n j a v a n j a
za celinu ljudske duše. O n o što stoji s o n u stranu s e k ­
s u a l n o s t i ili n a g o n a m o ć i j e s t e zauzimanje stava pre­
ma seksualnosti ili m o ć i . U k o l i k o z a u z i m a n j e s t a v a
nije samo intuitivan, t j . nesvestan spontan fenomen,
nego i svesna funkcija, on je u g l a v n o m poimanje. Na
naše poimanje u svima problematičnim stvarima rede
s v e s n o , ali v e ć i n o m n e s v e s n o , u n a j v e ć o j m e r i u t i č u
izvesne kolektivne ideje, k o j e stvaraju našu d u h o v n u
atmosferu. O v e kolektivne ideje stoje u najužoj vezi
s p o i m a n j e m ž i v o t a ili s p o g l e d o m n a s v e t m i n u l i h
s t o l e ć a ili t i s u ć l e ć a . D a l i s m o m i s v e s n i ili n i s m o
svesni te zavisnosti, to ne pripada o v a m o , j e r te i d e j e
utiču na nas već kroz atmosferu u kojoj dišemo. O v e
kolektivne ideje u v e k imaju religiozan karakter, i
neka filosofska ideja postiže kolektivan karakter
s a m o ako ona izražava praiskonsku sliku, t j . k o l e k ­
tivnu prasliku. Religiozni karakter onih ideja dolazi
o t u d a što o n e izražavaju stvarno stanje kolektivnoga
nesvesnoga, a time i m o g u da o s l o b o d e latentne e n e r ­
gije nesvesnoga. Veliki problemi života, k o j i m a p r i ­
pada i seksualnost, u v e k stoje u vezi s praiskonskim

236
slikama kolektivnoga nesvesnoga. Staviše, o v e slike
s u p r e m a p r i l i k a m a činioci u r a v n o t e ž a v a n j a ili k o m -
p e n z o v a n j a p r e m a p r o b l e m i m a što ih život n a m e ć e
stvarnosti. To nije č u d n o v a t o utoliko što su slike t a ­
loži drevnih, više n e g o hiljadugodišnjih iskustava u
borbi za prilagođivanje i postojanje. Stoga svi veliki
doživljaji života, sve najviše zategnutosti dotiču b l a ­
go o v i h slika i izazivaju n j i h o v o unutrašnje p o j a v l j i ­
vanje, koje kao takvo postaje svesno ako jedinka ima
samo toliko samosvesnosti (Selbstbesinnung) i snage
p o i m a n j a d a i m i s l i o o n o m što d o ž i v l j u j e , a n e s a m o
da to vrši, t j . da, i ne znajući, konkretno živi m i t o m
i simbolom.

4. RELATIVNOST SIMBOLA

a) Služba ženi i služba duši

Princip hrišćanskoga sjedinjenja suprotnosti j e ­

ste s l u ž b a Bogu, u b u d i z m u služba Sopstvenosti, a u
G e t e a i S p i t e l e r a u simbolu službe ženi nalazimo slu­
žbu duši u z e t u k a o p r i n c i p s p a s e n j a . U t o m e , s j e d n e
strane, leži m o d e r n i individualistički, a, s d r u g e stra­
ne, i primitivan polidemonistički princip, koji ne
samo svakom plemenu nego i svakoj rodbini, svakoj
porodici, čak i s v a k o j j e d i n k i d o d e l j u j e n j e n vlastiti
religiozni princip.
Srednjovekovni obrazac za Fausta zato i ima svoj
naročiti značaj, jer je stvarno srednjovekovan e l e m e ­
nat o n o što stoji u s a m i m p o č e c i m a m o d e r n o g a i n d i ­
vidualizma. To je otpočelo, kao što se m e n i čini, s l u ­
ž b o m ženi, č i m e je duša m u š k a r č e v a kao psihološki
činilac znatno ojačana; jer služba ženi značila je slu­
ž b u duši. To n i g d e nije lepše i p o t p u n i j e izraženo n e ­
g o l i u D a n t e o v o j Božanstvenoj komediji. D a n t e je d u ­
hovni vitez svoje dame; za n j u on doživljuje pustolo­
vine u d o n j e m i g o r n j e m svetu. I u o v o m j u n a č k o m
p o s l u u z v i s u j e m u s e n j e n a slika d o o n e onostrane,
mistične figure božje matere, figure koja se oslobo­
dila objekta i stoga postaje personifikacija čisto p s i -

237
h o l o š k o g a stanja stvari, n a i m e onih nesvesnih s a d r ­
žaja čiju personifikaciju ja obeležavam kao dušu. T r i ­
deset i treće p e v a n j e Raja sadrži vrhunac duševnoga
razvitka Danteova u Bernhardovoj molitvi:

D j e v o majko, ćerko sinka tvoga,

N a d s v i m skromna, nad s v i m uzorita,
Stavni cilju Savjeta Vječnoga,
Tobom ljudska narav plemenita
T a k o posta da Tvorac pregori
Postat djelom djela svog vlastita. 9 8

N a D a n t e o v r a z v i t a k o d n o s i s e st. 2 2 s s . :

Ovaj koji amo s najskrajnije

S v j e t s k e izbe, promotrivši s reda
S v e konake duhova, prispije,
S a d od tebe prosi milost, eda
Pogled mu se uzvine naviše,
Da praizvor Blaženstva ugleda.

S t . 31 SS.:

D a g a m o l b o m t v o j o m riješiš t m u š e
Umrlosti, pa n e k se zastori,
Sto mu kriju Višnju radost sruše!

S t . 37 s s . :

T i o d l j u d s k e zaštiti g a b r u k e :
G l e ! Blaženku, gle! čete blažene
K a k o sa m n o m za nj sklapaju ruke!

Okolnost da o v d e D a n t e g o v o r i na usta svetoga

Bernharda ukazuje na preobraženje i uzvišenje n j e ­
g o v a vlastitoga bića. Isto p r e o b r a ž e n j e d o ž i v l j u j e čak
i Faust, k o j i od Margarete uzlazi do Helene, i od o v e
do božje matere i, višestruko menjajući svoje biće

98
O v i i n a r e d n i s t i h o v i i z Božanstvene komedije p o p r e -
v o d u : D a n t e A l i g h i e r i , Divna gluma, p r e v e o i p r o t u m a č i o F.
T . K o t o r , 1910, str. 5 6 1 — 5 6 2 .

238
metafizičkom smrću, kao doktor Marijan postiže n a j ­
viši cilj. K a o takav g o v o r i Faust s v o j u molitvu D e v o j -
ci majci:

Carice, najviša, sveta!

Pusti me očajnu,
Pod nebesnim svodom da
Tvoju vidim tajnu.
Odobri što m o j a grud
Nežno sad pokreće,
I sa svetom ljubavi
Na susret ti meće.
Nas ne mogu svladati,
Uz tebe smo voljni;
Naše želje prestaju
Cim smo zadovoljni.
N a j č i s t i j a d e v o ti,
Majko časna, slavna —
Ti si naša Carica
Bogovima ravna.

Pogled Majke pun j e spasa,

Trudite se da vas vidi,
Sa zahtevom tada ćete
B l a ž e n i i s a m i biti.
Svaka bolja onda volja
Tek u tvojoj službi biva
Devo, Majko, ti Božice!
Ostaj nama milostiva. 8 9

O v o m prilikom moramo spomenuti i značajne

simboličke atribute Bogorodice u lauretanskom m o -
lepstviju:

»Mater amabilis Ti ljupka majko,

Mater admirabilis Ti divna majko,
M a t e r b o n i consilii. Ti m a j k o dobroga saveta.
Speculum justitiae Ti ogledalo pravednosti,
Sedes sapientiae Ti sedište mudrosti,

9 9
Prevod Milana Savića (Gete, Faust, Beograd—Sara­
j e v o 1920, str. 6 3 3 — 6 3 4 , 638).

239
 Causa nostrae laetitiae Ti uzroče naše radosti,
Vas spirituale Ti duhovni sude,
Vas honorabile Ti sude pun časti,
Vas insigne dcvotionis Ti odlični sude pobožnosti,
Rosa mystica, Ti duhovna ružo,
Turris Davidica, Ti kulo Davidova,
Tunis eburnea, Ti kulo od slonove kosti,
Domus aurea, Ti zlatna kućo,
Foederis arca Ti korabljo saveza,
Janua coeli Ti nebeska kapijo,
Stella matutina.« Ti jutarnja zvezdo.

(Missale Romanum)

O v i atributi p o k a z u j u funkcioni značaj slike o

b o ž j o j materi; oni p o k a z u j u k a k o d u š e v n a slika d e l u -
j e n a svesno zauzimanje stava, n a i m e k a o sud p o b o ­
žnosti, k a o čvrsta f o r m a , k a o i z v o r mudrosti i o b n o v e .
U najzbijenijem i najpreglednijem obliku nala­
zimo ovaj karakteristični prelaz od službe ženi ka s l u ­
ž b i d u š i u r a n o h r i š ć a n s k o m i s p o v e d n o m s p i s u , u Pa­
stiru H e r m a s a , k o j i j e p i s a o o k o 140. g o d . n . e . G r č k i
pisana k n j i g a sastoji se iz niza vizija i otkrivenja,
koja u bitnom predstavljaju utvrđivanje nove vere.
K n j i g a j e j e d n o v r e m e v a ž i l a k a o k a n o n s k a , ali j e o d
Muratorskoga kanona odbačena. Ona počinje ovako:
»Onaj koji me je odnegovao predao me je nekoj
Rodi u Rimu. Posle m n o g o godina p o n o v o sam se s
n j o m e upoznao i p o č e o je voleti kao sestru. Posle n e ­
koga vremena video sam je jedared gde se kupa u
Tibru, i d a o s a m j o j r u k u i p o m o g a o j o j da iziđe iz
reke. K a d sam ugledao njenu lepotu, pomislio sam u
s v o m e srcu: ,Bio bih srećan kad bih imao ženu takve
lepote i takve ćudi.' To je bila jedina m o j a želja, i
n i š t a d r u g o (ETEPOV Se ouSe ev).« O v a j d o ž i v l j a j b i o j e
polazna tačka za vizionarnu epizodu, koja je posle
toga sledovala. K a k o s e čini, H e r m a s j e k a o r o b s l u ­
žio k o d R o d e , pa je potom, kao što se to često deša­
valo, b i o oslobođen i p o n o v o se sreo s n j o m e docnije.
Pri t o m e u n j e m u se, po s v o j prilici i zato što je p r e ­
ma n j o j osećao zahvalnost i zato što mu se ona s v i -

240
đ a l a , r o d i l o l j u b a v n o o s e ć a n j e , ali j e o n o z a n j e g o v u
svest imalo samo karakter bratske ljubavi. Hermas je
b i o h r i š ć a n i n , i o s i m t o g a , k a o što s e v i d i i z d a l j e g a
teksta, u o n o v r e m e v e ć otac p o r o d i c e , i te okolnosti
lako objašnjavaju potiskivanje erotskoga elementa.
T i m pre je naročita situacija, koja ostavlja m n o g a p i ­
tanja otvorena, bila p o d e s n a da mu u svesti izazove
erotsku želju. On je zapravo u misli jasno izrazio da
b i ž e l e o d a R o d u i m a z a ž e n u , ali s e o g r a n i č a v a , k a o
što H e r m a s i z r i č n o i s t i č e , n a t u p r o s t u k o n s t a t a c i j u ,
začelo zato što su dalje i neposredni je želje o d m a h
bile moralno potiskivane. O v a j potisnuti libido, kao
što s e n e s u m n j i v o v i d i i z d a l j e g a t e k s t a , p r o i z v e o j e
u n j e g o v o m nesvesnom jaku promenu, jer je oživio
duševnu sliku i izazvao spontanu delatnost. Čitajmo
dalje:
» P o s l e izvesnoga v r e m e n a , kad sam išao u K u m u
i delo b o ž j e slavio zbog n j e g o v e veličine, lepote i
m o ć i , p o č e o me je u d a l j e m h o d u hvatati san. I došla
mi je neka misao, i odvela me kroz besputni kraj,
kroz koji nikakav č o v e k nije m o g a o da ide. O v o m e ­
sto b i l o j e p u n o p u k o t i n a i v o d o d e r i n a . P r e š a o s a m t u
reku i stigao na ravno zemljište, g d e sam pao na k o -
lena, m o l i o se B o g u i ispovedao s v o j e grehe. D o k sam
se tako molio, otvorilo se nebo, i ja sam ugledao onu
ženu za k o j o m sam čeznuo, i ona me je s neba p o ­
zdravila i rekla mi: ,Zdravo, Hermase!' Ja sam je
g l e d a o i r e k a o j o j : , G o s p o d a r i c e , šta r a d i š t i o v d e ? '
A ona mi je odgovorila: .Primljena sam o v a m o da te
zbog tvojih grehova optužim pred Gospodom.' Ja sam
j o j r e k a o : .Optužuješ li me sada?' ,Ne', odgovorila je
o n a , ,ali č u j s a d a š t o ć u t i r e ć i . B o g , k o j i b o r a v i u
nebu, i koji je stvorio biće iz nebića, i koji ga je u v e ­
ćao i u m n o ž i o radi svoje svete crkve, ljuti se na te
što s i s e o g r e š i o o m e n e . ' J a s a m j o j o d g o v o r i o i r e ­
k a o : ,Zar s a m se o t e b e ogrešio? G d e sam i kada sam
rekao tebi kakvu zlu reč? Zar nisam svagda i svugde
gledao na te kao na boginju? Zar se nisam uvek p r e ­
ma tebi p o n a š a o k a o p r e m a sestri? Zašto, o g o s p o đ o ,
lažno tovariš na me tako rđave i nečiste stvari?' Ona
se nasmejala i odgovorila mi: ,Požuda za g r e h o m p o -

16 Jung, Odabrana dela, V

241
d i g l a s e u t v o m s r c u . Ili, z a r s e t e b i n e č i n i d a j e t o
za pravedna čoveka grešno delo kad se grešna p o ­
žuda podigne u n j e g o v u srcu? Da, to je greh', rekla
je ona, ,i to velik. Jer p r a v e d n i k u v e k teži za p r a ­
vednim'.«
S a m o t n e šetnje, k a o što se zna, idu n a r u k u m a ­
štanju. Tako je Hermas na s v o m e putu u K u m u r a z ­
mišljao o svojoj gospodarici, pri č e m u je potisnuta
erotička fantazija postepeno spuštala svoj libido u n e ­
svesno. Z b o g toga, t j . zbog opadanja intenziteta s v e ­
sti, h v a t a o g a j e san, i o n j e d o s p e o u s o m n a m b u l n o ,
resp. ekstatično stanje, k o j e n i j e ništa d r u g o n e g o n a ­
ročito intenzivna fantazija, k o j a p o t p u n o savlađuje
svest. To o č e v i d n o n i j e n i k a k v a erotička fantazija
koja ga opseda, nego on biva u neku ruku premešten
u d r u g u z e m l j u , što f a n t a z i j a p r e d s t a v l j a k a o p r e l a ­
ženje preko neke reke i kao neko koračanje kroz
b e s p u t n u z e m l j u . N a taj n a č i n n j e m u s e n e s v e s n o p o ­
j a v l j u j e k a o p r o t i v s v e t ili n a d s v e t , u k o m e s e o d i g r a ­
vaju događaji i ljudi ponašaju slično kao u svetu
stvarnosti. N j e g o v a gospodarica-gospođa n e p o j a v l j u ­
je mu se u n e k o j erotičkoj fantaziji, n e g o u » b o ž a n ­
skom« obliku, kao boginja na nebu. Ta okolnost u k a ­
zuje da je u nesvesno potisnuti erotički utisak oživeo
u n j e m u gotovu prasliku boginje, dakle prapočetnu
d u š e v n u sliku. Erotički utisak, dakle, o č e v i d n o se u
kolektivnom nesvesnom udružio s onim arhaičnim
ostacima koji od pradavnih vremena čuvaju tragove
m o ć n i h utisaka o b i ć u žene, utisaka o ženi k a o m a j c i
i o ženi kao d e v o j c i d o s t o j n o j ž u d n j e . Ti utisci b i h su
m o ć n i zato što su k a k o u detetu tako i u z r e l o m č o ­
v e k u o d r e š i v a l i sile k o j e b e z o k o l i š e n j a z a s l u ž u j u
atribut božanstvenosti, n a i m e neodoljivoga, n e u s l o v -
l j e n e m o ć i . S a z n a n j u tih istina k a o d e m o n s k i h m o ć i
nije poreklo toliko u moralnom potiskivanju koliko u
samoregulisanju psihičkoga organizma, k o j i teži da
s e o v i m o k r e t a n j e m zaštiti o d g u b i t k a r a v n o t e ž e . J e r ,
a k o p s i h i p o đ e z a r u k o m d a n e o d o l j i v o j snazi strasti,
koja čoveka na milost i nemilost baca d r u g o m na put,
p o s t a v i p r o t i v t e ž u n a t a j n a č i n što n a v i s i n i strasti
bezgranično žuđenom objektu otme idola i čoveka

242
primora da padne na kolena pred božanskim likom,
o n d a ga je ona t i m e spasla od b a c a n j a prokletstva na
o b j e k a t . O n j e v r a ć e n s a m o m s e b i i n a l a z i se, p r i ­
m o r a n d a s e v e z u j e z a se, p o n o v o i z m e đ u b o g o v a i
ljudi, na svome sopstvenom putu, podvrgnut svom
s o p s t v e n o m zakonu. G o l e m i strah što ga oseća p r i m i ­
tivan čovek, onaj strah od svega upečatljivoga, koji
on o d m a h oseća kao čar snabdevenu mađijskom sna­
g o m , č u v a ga od gubitka duše, k o j e g a se tako reći
b o j e svi primitivni narodi, j e r posle toga gubitka p o ­
j a v l j u j u se bolest i smrt. Gubitak duše odgovara otki­
danju jednoga dela vlastitog bića, iščezavanju i e m a n ­
cipaciji j e d n o g a k o m p l e k s a , k o j i t i m e postaje tiranski
u z u r p a t o r svesti, guši celinu l j u d s k o g a bića, b a c a ga
s n j e g o v a puta i p r i m o r a v a na radnje čija šlepa j e d ­
nostranost kao n e m i n o v n u posledicu donosi samora-
zorenje. K a o što je poznato, primitivni ljudi podležu
t a k v i m f e n o m e n i m a k a o što s u o s t r v l j e n o s t , r a z g o r o -
pađenost, opsednutost itd. Saznavanje d e m o n s k o g a
k a r a k t e r a sile j e s t e u s p e š n a zaštita, j e r t a p r e d s t a v a
o d m a h oduzima objektu najjaču čar i njen izvor p r e -
m e š t a u d e m o n s k i s v e t , t j . u n e s v e s n o , o d a k l e j e sila
strasti i i z b i l a u s t v a r n o s t . O v o m p r e m e š t a n j u l i b i d a
u nesvesno služe i razna bajanja, k o j i m a je cilj da
dušu povrate i izvrše obajanje.
O v a j m e h a n i z a m o č e v i d n o delu je i u slučaju
Hermasovu. Preobraćanje Rode u božansku gospoda­
ricu oduzelo je stvarnom o b j e k t u snagu k o j a izaziva
strast i d o n o s i p r o p a s t , i H e r m a s a p o d v r g a v a z a k o n u
n j e g o v e duše i njenih kolektivnih određenja. N e s u m ­
njivo je da je on na osnovu svojih sposobnosti jače
učestvovao u duhovnim strujanjima svoga vremena.
N j e g o v brat Pije baš u ono v r e m e sedeo je na vladi-
čanskom prestolu u Rimu. Otuda je Hermas bio p o ­
zvan da sarađuje na velikim zadacima svoga vremena
u v e ć o j meri n e g o što bi ih m o g a o realizovati kao
negdašnji rob. Nijedna sposobna glava onoga v r e ­
mena nije se mogla trajno protiviti istorijskom z a ­
datku pohrišćanjivanja, osim ako su joj ograde i m i ­
sije rase p r i r o d n i m p u t e m dodeljivale d r u g u f u n k ­
ciju u velikom duhovnom procesu preobražavanja.

Ili*
243
K a o g o d što s p o l j a š n j i u s l o v i ž i v o t a p r i m o r a v a j u č o ­
v e k a na socijalne funkcije, tako i duša sadrži k o l e k ­
tivna određenja, koja primoravaju na socijalizaciju
mišljenja i uverenja. Preobražaj mogućnoga socijal­
noga prekoračenja i mogućnoga samooštećenja stra­
šću u službi duši podstakao je Hermasa na i s p u n j a ­
vanje socijalnoga zadatka d u h o v n e prirode, koji za
ondašnje v r e m e , izvesno, nije bio baš od neznatnog
značaja.
Da bi bio sposoban za izvršivanje toga zadatka,
očevidno je nužno da mu duša razori i poslednju m o ­
gućnost erotske veze sa objektom. Ova poslednja m o ­
g u ć n o s t j e n e č a s n o s t p r e m a s a m o m s e b i . T i m e što s e
Hermas svesno odriče erotičke želje, on dokazuje
samo da bi mu prijatnije bilo kad erotička želja ne bi
u n j e m u p o s t o j a l a , ali n i k a k o n e d o k a z u j e d a o n
stvarno n e m a erotičkih namera i fantazija. Z a t o mu
gospodarica-gospođa, duša, bespoštedno otkriva e g z i ­
stenciju n j e g o v a greha i time ga oslobađa i tajne v e ­
zanosti za objekat. T i m e ona kao »sud pobožnosti«
p r e u z i m a o n u strast k o j a j e r a n i j e n a m e r a v a l a d a s e
beskorisno utroši na objekat. Tu je m o r a o da b u d e
uništen i poslednji ostatak, da bi se t i m e ispunio i s t o ­
rijski zadatak, koji se sastojao u o d v a j a n j u čoveka od
čulne vezanosti, primitivne »participation mystique«.
Za tadašnja č o v e k a ta je vezanost v e ć bila postala n e ­
snosna. Stoga se m o r a l o pojaviti diferenciranje d u ­
hovnoga, da bi se uspostavila psihička ravnoteža. Svi
filosofski pokušaji za uspostavljanje psihičke r a v n o ­
teže (aequanimitas), koji su se u g l a v n o m zgušnjavah
u s t o i č k o m u č e n j u , r a z b i l i su se o n j i h o v r a c i o n a l i ­
zam. Um može da da ravnotežu samo o n o m čemu je
um v e ć organ ravnoteže. A l i za koliki b r o j ljudi i u
k o j i m je v r e m e n i m a istorije bio on to? Č o v e k r e ­
dovno mora da prema n e k o m s v o m stanju ima i s u ­
protnost, da bi se prinudno našao u sredini. Na o s n o ­
vu samoga u m a on, ipak, nikada ne m o ž e da napusti
o n o što je u n e p o s r e d n o m stanju p u n o života i č u l n o ­
sti. T a k o p r o t i v m o ć i i u ž i v a n j a p r o l a z n o g a o n m o r a
d a i m a r a d o s t v e č n o g a , a p r o t i v strasti č u l n o g a d a
ima oduševljavanje natčulnim. Koliko mu je ovo n e -

244
osporno stvarno, toliko mu ono m o r a da bude prinud­
no delovno.
Pošto je uvideo stvarno postojanje svoje erotičke
želje, H e r m a s stiče m o g u ć n o s t da dospe do priznanja
metafizičkoga realiteta, t j . time d u š e v n a slika d o b i v a
i onaj čulni libido koji, držeći se sve dotle k o n k r e t ­
n o g a o b j e k t a , a otada slike, d a j e idolu onaj realitet
k o j i j e č u l n i o b j e k a t o d v a j k a d a t r a ž i o s a m o z a se.
T a k o duša m o ž e uticajno da govori i da s v o j i m p r a ­
vima s uspehom pribavi važenje. Posle gore saopšte-
n o g a r a z g o v o r a s R o d o m , n j e n a je slika iščezla i n e b o
se p o n o v o zatvorilo. Z a t o se sada pojavila n e k a »stara
gospođa u blistavoj haljini«, koja Hermasa poučava
da je njegova erotička želja grešan i besmislen p o d u ­
h v a t p r o t i v p o š t o v a n j a d o s t o j n a d u h a , ali d a s e B o g
n e l j u t i n a n j e g a z b o g t o g a , n e g o z a t o što o n , H e r m a s ,
trpi g r e h o v e s v o j e porodice. Na taj vesti način libido
se erotičkoj želji p o t p u n o o d u z i m a i u n a j b l i ž e m o k r e ­
tu p r e n o s i u s o c i j a l n i z a d a t a k . N a r o č i t a f i n o ć a l e ž i u
okolnosti da je duša odbacila sliku R o d e i dobila oblik
stare žene, d a b i erotički elemenat k o l i k o j e g o d m o ­
g u ć n o stavila u pozadinu. D o c n i j e H e r m a s o t k r i v e ­
n j e m s a z n a j e d a j e t a s t a r a ž e n a s a m a crkva, a t i m e
se k o n k r e t n o - l i č n o r a z r e š a v a u a p s t r a k c i j u , i i d e j a
dobiva činjeničnost i stvarnost, k o j u ranije nije i m a ­
la. P o t o m m u stara čita tajanstvenu k n j i g u k o j a j e
u p e r e n a p r o t i v p a g a n a i a p o s t a t a , ali o n n j e n s m i s a o
n e m o ž e d a shvati. D o c n i j e o p e t č u j e m o d a k n j i g a s a ­
drži jednu misiju. Tako mu gospodarica-gospođa p r e ­
d a j e n j e g o v zadatak, k o j i on i m a da izvrši kao n j e n
vitez. P o j a v l j u j e se i proba vrline. Jer uskoro zatim
stara se H e r m a s u prividela i o b e ć a l a mu da će p o n o v o
d o ć i o k o p e t o g a časa, d a m u o b j a s n i o t k r i v e n j e . H e r ­
mas se uputio u polje, na ugovoreno mesto. K a d je
tamo prispeo, nađe postelju, pokrivenu dušekom i fi­
n i m platnom. » K a d sam te stvari video onde g d e
leže«, piše Hermas, » v e o m a se začudih, i tako reći
spopadne me drhtanje, i kosa mi se nakostreši i k a o
d a m e uhvati paničan strah, j e r s a m o v d e b i o sam.
K a d sam p o t o m p o n o v o došao sebi, setih se slave b o ­
ž j e i o h r a b r i h se, p a d o h n a k o l e n a i p o n o v o G o s p o d u

245
i s p o v e d i h s v o j e g r e h e , k a o što s a m i r a n i j e b i o u č i n i o .
A o n a j e d o š l a s a šest m l a d i h l j u d i , k o j e s a m v e ć r a ­
n i j e v i d e o , i stala p o r e d m e n e i p o č e l a slušati k a k o s e
m o l i m i svoje grehove Gospodu ispovedam. I ona me
se dotakla i progovorila: ,Hermase, prekini sve m o l i ­
tve radi svojih grehova. Moli se i za pravičnost, da
možeš sa s o b o m poneti jedan deo toga.' I ona me je
uzela za ruku, podigla i p o v e l a postelji, i rekla m l a ­
d i m l j u d i m a : ,Idite i g r a d i t e ! ' A k a d s u m l a d i l j u d i
otišli i n a s d v o j e o s t a l i s a m i , r e č e m i : , S e d n i a m o ! ' J a
j o j r e k o h : , G o s p o d a r i c e , n e k a stari n a j p r e s e d n e . ' O n a
r e č e : ,Cini što ti k a ž e m , i sedni.' A l i k a d s a m ja po
s v o j o j želji hteo da s e d n e m s desne strane, ona me
p o k r e t o m ruke uputi da s e d n e m n j o j s leve strane.
K a d s a m o t o m e r a z m i š l j a o i b i o z a b r i n u t što m i n i j e
d a l a d a s e d n e m s d e s n e s t r a n e , o n a m i r e č e : ,Jesi l i
žalostan, H e r m a s e ? M e s t o na d e s n o j strani je za d r u ­
ge, koji su se B o g u v e ć svideli i koji su za i m e trpeli.
A tebi još m n o g e stvari nedostaju da bi m o g a o s n j i ­
ma da sediš. A l i ostani k a o dosad u s v o j o j prostoti,
p a ć e š s n j i m a d a sediš, i t a k o t r e b a d a s e d o g a đ a
svima k a d su ispunili o n o što je b i o posao Onih i
n o s i l i o n o što s u O n i n o s i l i . «

Erotičko nepoznavanje situacije bilo je Hermasu

v e o m a blisko. Sastanak mu se sviđa najpre kao r o ­
čište n a » l e p u i o d v o j e n u m e s t u « ( k a o što o n k a ž e ) .
Nameštena dragocena postelja na fantastičan način
podseća na Erosa, tako da je n e m i r k o j i obuzima
Hermasa kad je vidi veoma pojmljiv. On očevidno
mora erotičku asocijaciju m o ć n o savlađivati da ne bi
p a o u neprijatno raspoloženje. On, doduše, kao što
se čini, ne uviđa iskušenje, u k o l i k o to iskušenje n i j e
m o ž d a pretpostavljeno baš u crtanju n j e g o v a nemira,
kao samo s o b o m razumljivo, a ta časnost u č o v e k a t a ­
dašnjega vremena možda je pre mogućna negoli u
m o d e r n o g a čoveka. Jer tadašnji č o v e k stajao je ipak,
uopšte uzev, svojoj prirodi još bliže negoli mi, i otuda
je on pre mogao da neposredno opaža svoje prirodne
reakcije i da ih p r a v i l n o u p o z n a j e . U t o m e slučaju
njegovo ispovedanje grehova odnosilo bi se na opaža­
nje nesveta osećanja. U svakom slučaju, sledeće pita-

246
n j e — d a l i t r e b a d a s e d i d e s n o ili l e v o — n a g o v e -
štava moralnu o p o m e n u , k o j u on prima od g o s p o d a ­
rice. Iako su, n a i m e , u r i m s k i m p r o r i c a n j i m a z n a m e ­
n j a k o j a su dolazila s l e v e strane važila k a o povoljna,
i p a k je i u G r k a i u R i m l j a n a l e v a s t r a n a b i l a u o p š t e
n e p o v o l j n a , n a šta u k a z u j e d v o s t r u k o z n a č e n j e r e č i
» s i n i s t e r « . A l i k a o što d o k a z u j e m e s t o u t e k s t u k o j e
neposredno sleduje, ovde postavljeno pitanje o d e ­
s n o j i l e v o j strani n e m a , p r e s v e g a , n i k a k v a p o s l a s
narodnim verovanjem, nego je biblijskog porekla i
o č e v i d n o s e o d n o s i n a M a t . 25, 3 3 : » O v c e ć e p o s t a v i t i
s desne strane sebi, a j a r c e s leve.« Z b o g s v o j e b e z a ­
zlene i k r o t k e p r i r o d e o v c e su alegorija dobrih, a
jarci z b o g s v o j e n e o b u z d a n o s t i i prčevitosti slika zlih.
T i m e što m u g o s p o d a r i c a n a m e n j u j e m e s t o n a l e v o j
strani o n a g a n a l e p n a č i n o b a v e š t a v a o s v o m e r a z u -
mevanju za njegovu psihologiju. K a d je Hermas za­
u z e o s v o j e m e s t o n a l e v o j strani, i t o m a l o s n u ž d e n ,
k a k o on ističe, u p u ć u j e ga gospodarica na vizionarnu
sliku, k o j a se razvija p r e d n j e g o v i m očima. On vidi
kako mladići, potpomognuti desetinama hiljada d r u ­
gih ljudi, podižu golemu kulu, čije se kamenje pri­
ljubljuje j e d n o uz drugo kao saliveno. Ovakva n a r o ­
č i t o č v r s t a i n e r a z o r i v a k u l a z n a č i c r k v u , k a o što H e r ­
m a s d o z n a j e . Gospodarica je crkva, i k u l a takođe. V e ć
s m o u atributima lauretanskog molepstvija videli da
se Marija označava kao Turris Davidica i Turris
eburnea, kao kula od slonove kosti. Čini se da je o v d e
r e č o j e d n a k o m ili s l i č n o m z n a č e n j u . N e s u m n j i v o k u l a
i m a z n a č e n j e čvrstog i zaštićenog, k a o u psalmu 61,
4: »Ti si m o j e utočište, jaka kula od neprijatelja.«
Izvesna sličnost sa g r a đ e n j e m vavilonske kule biće
o v d e po svoj prilici isključena zbog naročito intenziv­
n i h u n u t r a š n j i h p r o t i v r a z l o g a , ali u j e d n a k o j m e r i i
nagoveštena, jer je Hermas, s b o l o m gledajući nepre­
stane s h i z m e i j e r e t i č k e p r e p i r k e , m o r a o da pati isto
onako kao sve druge mislilačke glave one sfere. Taj
utisak b i ć e i n a j o s n o v n i j i razlog za pisanje o v o g a i s -
p o v e d n o g a spisa, k a o š t o m o ž e m o r a z a b r a t i i z o n o g a
nagoveštaja da je otkrivena knjiga uperena protiv
pagana i apostata. Heteroglosija, z b r k a jezika, k o j a je

247
onemogućila građenje vavilonske kule, vladala je g o ­
tovo sasvim baš u p r v i m v e k o v i m a hrišćanske crkve
i iziskivala očajna naprezanja od vernika da bi č o v e k
p o s t a o g o s p o d a r tih k o n f u z i j a . K a k o j e t a d a š n j e h r i -
šćanstvo bilo daleko od toga da sačinjava stado p o d
j e d n i m pastirom, bilo j e sasvim p r i r o d n o što j e H e r ­
mas težio da nađe m o ć n o g a »pastira«, poimena, kao i
onaj čvrsti i pouzdani oblik koji je elemente nanesene
četirma vetrovima, sa brda i iz mora, stameno u j e d i ­
njavao u jednu celinu.
Htonsko žuđenje, čulnost u svima svojim razno­
v r s n i m oblicima, sa s v i m p r i a n j a n j e m za čari okoline
i sa s v o j o m prinuđenošću da psihičku energiju rasipa
na bezgranično raznovrsne stvari sveta jeste glavna
prepona za potpunost jednoga jedinstveno upravlje­
n o g a stava. U k l a n j a n j e o v e p r e p o n e m o r a l o je, dakle,
da b u d e jedan od najvažnijih zadataka onoga v r e ­
m e n a . S t o g a j e s a s v i m r a z u m l j i v o što n a m s e u p o i -
m e n u (pastiru) H e r m a s o v u i z n o s i p r e d o č i b a š s a v l a ­
đivanje toga zadatka. V e ć s m o videli kako su se p r ­
vobitno erotičko uzbuđenje i n j i m e razrešena energija
preneli u personifikaciju nesvesnoga kompleksa, u
figuru eklesije, stare gospođe, k o j a s v o j i m vizionar-
n i m p o j a v l j i v a n j e m otkriva spontanost k o j a j o j leži u
osnovi. Tu d o z n a j e m o dalje da stara g o s p o đ a , c r k v a ,
postaje sad v e ć tako reći kula, j e r k u l a je t a k o đ e
crkva. Ovaj prelazak iznenađuje nas, jer veza kule
sa starom g o s p o đ o m ne m o ž e se odmah uvideti. Ali
n a m atributi Marije u lauretanskom molepstviju p o ­
m a ž u d a p o đ e m o p r a v i m t r a g o m , j e r o n d e , k a o što
je spomenuto, nalazimo devojku-majku označenu kao
»kulu«.
O v a j a t r i b u t v o d i p o r e k l o iz Pesme nad pesmama
IV, 4: Sicut turris D a v i d c o l l u m tuum, quae aedifi-
c a t a est c u m p r o p u g n a c u l i s ( V r a t t i j e k a o k u l a D a -
vidova, sazidana za oružje).
VII, 4: C o l l u m t u u m sicut turris eburnea (Vrat
ti je kao kula od s l o n o v e kosti). S l i č n o V I I I , 10: E g o
muris, et ubera m e a sicut turris (Ja s a m zid, i d o j k e
su m o j e kao kule).

248
 Pesma nad pesmama j e , k a o š t o je p o z n a t o , z a ­
pravo profana ljubavna pesma, možda epitalamija
(svadbena pesma), k o j o j su čak i jevrejski naučnici
još v e o m a kasno odricali kanonsko priznanje. Ali m i ­
stičko tumačenje volelo je da zaručnicu shvati kao
i z r a i l j s k i n a r o d , a z a r u č n i k a k a o B o g a , J a h v a , i to iz
pravilna instinkta, n a i m e da i erotsko osećanje p r e ­
nese u božji odnos p r e m a ć e l o m narodu. Iz istoga r a ­
z l o g a i h r i š ć a n s t v o se d o k o p a l o Pesme nad pesmama,
da zaručnika shvati k a o Hrista, a zaručnicu k a o c r k v u .
Psihologiji srednjega veka izvanredno je pristajala
ova analogija, i ona je izazvala sasvim otvorenu hri-
s t o v s k u e r o t i k u t a d a š n j e m i s t i k e , z a šta j e Mehtilda
i z Magdeburga j e d a n o d n a j s j a j n i j i h p r i m e r a . I z t o g a
duha proizišlo je lauretansko molepstvije. O n o se u
i z v e s n i m a t r i b u t i m a D e v e M a r i j e o s l a n j a n a Pesmu
nad pesmama. T o s m o v e ć p o k a z a l i z a s i m b o l k u l e .
V e ć grčki oci upotrebljavaju ružu kao atribut M a r i ­
j i n , z a j e d n o s l j i l j a n o m , t a k o đ e s e o s l a n j a j u ć i n a Pe­
smu nad pesmama 2, 1 s: E g o f l o s c a m p i et l i l i u m
c o n v a l l i u m . S i c u t l i l i u m i n t e r s p i n a s , sic a m i c a m e a
i n t e r f i l i a s (Ja s a m r u ž a s a r o n s k a , l j i l j a n u d o l u . S t o
je ljiljan m e đ u trnjem, to je draga m o j a m e đ u d j e ­
vojkama). U srednjovekovnim himnama Mariji m n o ­
g o u p o t r e b l j a v a n a s l i k a j e » z a t v o r e n v r t « i z Pesme
nad pesmama 4, 12 (Hortus conclusus, soror mea
sponsa) i »zapečaćen studenac« (P. n a d p. 4, 12: fons
signatus). N e o s p o r n o erotičku p r i r o d u ovih u p o r e đ e -
n j a p r i m i l i s u o c i i z r i č n o k a o t a k v u . T a k o Amvrosije,
na primer, zatvoren vrt objašnjava kao devičanstvo
( v i r g i n i t a s ) , (De inst. virg. c. 10). I s t o t a k o Amvro­
sije ( C o m . i n a p o c . c . 6 ) u p o r e đ u j e M a r i j u s a M o j s i -
j e v o m košarom od trske: »per fiscellam scirpeam,
b e a t a v i r g o d e s i g n a t a est. M a t e r e r g o f i s c e l l a m s c i r p e ­
am in qua Moses ponebatur, praeparavit, quia sapien-
tia deij q u a e est f i l i u s d e i , b e a t a m M a r i a m v i r g i n e m
elegit, in cuius u t e r o h o m i n e m , cui p e r unitatem p e r -
s o n a e c o n j u n g e r e t u r , f o r m a v i t « . Augustin s e d o c n i j e
služi čestim u p o r e đ e n j e m talama (ložnice) za Mariju,
opet s izričnim ukazivanjem na anatomski smisao:
»elegit sibi t h a l a m u m castum, u b i c o n j u n g e r e t u r

249
s p o n s u s s p o n s a e « ( s e r m . 192) i » p r o c e s s i t d e t h a l a m o
s u o , i d est, d e u t e r o v i r g i n a l i « ( s e r m . 124).
T u m a č e n j e s u d a (vas) k a o u t r o b e ( u t e r u s ) m o g l o
b i , p r e m a t o m e , v a ž i t i k a o u t v r đ e n o k a d Amvrosije
paralelno s gorenavedenim Augustinovim mestom
k a ž e : » n o n d e t e r r a , s e d d e c o e l o vas s i b i h o c , p e r
q u o d d e s c e n d e r e t , e l e g i t , et s a c r a v i t templum pudo-
ris« (De instit. virg. c. 5 ) . I u g r č k i h o t a c a o z n a č i v a ­
n j e k a o oTCEuog- ( s u d , G e f a s s ) n i j e r e t k o . I tu o s l a n j a ­
n j e na e r o t i č k u a l e g o r i k u Pesme nad pesmama n i j e
n e v e r o v a t n o , iako se izraz vas u tekstu V u l g a t e ne
p o j a v l j u j e , ali s e p o j a v l j u j e s l i k a p e h a r a i p i j e n j a ,
7. 2: » U m b i l i c u s tuus crater tornatilis, n u n q u a m
i n d i g e n s poculis. V e n t e r tuus sicut a c e r v u s tritici,
vallatus lilis« ( » P u p a k j e t v o j k a o p e h a r o k r u g a o , k o j i
nikad nije bez mirisna vina. T r b u h je tvoj kao stog
pšenice, ograđen ljiljanima«). Paralelno sa smislom
prve rečenice ide upoređenje Marije s uljanicom
udovice iz Sarepte u majstorskim pesmama K o l m a r -
skoga rukopisa (K. Bartsch. Stuttgart, 1862): » S a r e p -
ta in S v d o n i e n lant dar Helyas w a r t gesant zuo
einer w i t w e n diu in solte neren, der glicht m i n lip
w o l w i r u e c l i c h , d o d e n p r o p h e t e n sant i n m i c h g o t
und uns wolt diu tiurunge verkeren.« Paralelno
s d r u g o m r e č e n i c o m k a ž e Amvrosije: i n q u o v i r g i n i s
u t e r o s i m u l a c e r v u s t r i t i c i e t lilii f l o r e s g e r m i n a b a t :
q u o n i a m et g r a n u m tritici generabat et lilium, etc.«
K a t o l i č k i i z v o r i ( S a l z e r , Sinnbilder und Beinamen
Mariens) z a s i m b o l i k u s u d a n a v o d e v e o m a d a l e k a
m e s t a , k a o , na p r i m e r , Pesmu nad pesmama 1, 1:
Osculetur me osculo oris sui: q u i a meliora sunt u b e r a
tuo v i n o [»Da m e h o ć e d a p o l j u b i p o l j u p c e m usta
svojih, j e r t v o j a l j u b a v (zapravo » d o j k e « ) slađa j e o d
v i n a « ] ; š t a v i š e , Knj. postanja I I 16, 3 3 » I r e č e M o j -
s i j e A r o n u : u z m i krčag, i n a s p i p u n g o m o r m a n e , i
metni pred Gospoda da se čuva od kolena do kole-
na vašega«. O v e izveštačene veze pre govore protiv
biblijskoga porekla simbolike suda negoli za to p o ­
reklo. Za mogućnost izvanbiblijskoga porekla uopšte
govori činjenica da srednjovekovna himna Mariji
slobodno uzima svoja upoređenja odasvuda i tako

250
reći sve što je n e k a k o d r a g o c e n o d o v o d i u vezu sa
D e v o m M a r i j o m . T o što j e s i m b o l s u d a v e ć v e o m a
star — on v o d i p o r e k l o iz III do IV v e k a — ne g o ­
vori protiv njegova svetovnoga porekla, jer v e ć oci
behu skloni izvanbiblijskim »paganskim« u p o r e đ e -
n j i m a , k a o š t o s u , na p r i m e r , Tertulijan, 100
Augustin101

i drugi upoređivali D e v u sa još neobesvećenom z e m ­

ljom, sa još neoranom njivom, izvesno ne bez pogle-
danja na K o r u Eleusinskih misterija. Takva u p o r e -
đenja dobivala su oblik iznad paganskih modela na
isti n a č i n k a o što j e Kimon ( C u m o n t ) p o k a z a o z a
ranu srednjovekovnu crkvenu ilustraciju knjige na
primeru Ilijina uzlaska na n e b o , koji se rado držao
nekoga antičkoga mitranskoga obrasca. U različnim
običajima, najviše u premeštanju Hristova rođenja
na natalis soliš invicti, ugledala se c r k v a na p a g a n -
ski o b r a z a c . Hijeronim u p o r e đ u j e D e v u M a r i j u s a
suncem k a o m a j k o m s v e t l o s t i . O v a o z n a č a v a n j a i z -
vanbiblijske prirode m o g u da vode poreklo samo iz
tadašnjih j o š čestih paganskih oblika posmatranja.
Stoga je sasvim opravdano ako se čovek kraj sim­
bola suda seća i tadašnje d o b r o poznate i daleko r a ­
širene gnostičke simbolike suda. Iz onoga v r e m e n a
sačuvan je velik b r o j g e m a sa s i m b o l o m suda, v r č a
sa značajnim krionim vezama, koji odmah podseća
na uterus i l i g a m e n t a lata. O v a j sud o b e l e ž a v a se po
Materu ( M a t t e r ) k a o » V a s e o f S i n « , m o ž d a u s u p r o t ­
nosti p r e m a h i m n a m a Mariji, k o j e n j u slave kao vas
v i r t u t u m . King ( K i n g ) (The Gnostics and their re-
mains, p . 111) o s p o r a v a o v o s h v a t a n j e k a o p r o i z v o l j ­
no i p r i d r u ž u j e se Kelerovu ( K o h l e r ) s h v a t a n j u da se
( u g l a v n o m egipatska) slika na g e m a m a odnosi na
krčage dolapa koji je nilsku v o d u izvlačio na polja,
a na to u k a z u j u i naročite veze, k o j e su o č e v i d n o s l u ­
žile za u č v r š ć i v a n j e krčaga za točak. O p l o đ a v n a d e ­
l a t n o s t k r č a g a m o ž e s e u a n t i č k o j f r a z e o l o g i j i izraziti
kao »oplođivanje Iside s e m e n o m Ozirisovim«, kako

IM »lila terra virgo nondum pluviis nec imbribus foe-

c u n d a t a « , etc.
101 » V e r i t a s de terra orta est, quia Christus de virgine
n a t u s est.«

251
K i n g p r i m e ć u j e . Češće se na sudu nalazi vi jača za
žito, v e r o v a t n o s o b z i r o m na »mvstica v a n n u s Jacchi«,
XxEvov, f i g u r a t i v n o m e s t o r o đ e n j a p š e n i č n o g a z r n a ,
simbola boga plodnosti. ( U p o r . Jung, Wandl. und
Symb. der Libido, p. 319.) O b i č a j je b i o u g r č k o j
s v a d b e n o j c e r e m o n i j i da se nevesti stavi na glavu v i -
j a č a n a p u n j e n a p l o d o v i m a , o č e v i d n e čini za plodnost.
O v o shvatanje susreta se sa starom egipatskom p r e d ­
s t a v o m d a s v e p r o i z l a z i i z p r a v o d e , i z N u a ili N u t a ,
k o j a j e i d e n t i f i k o v a n a s a N i l o m ili o k e a n o m . N u s e
p i š e t r i m a loncima, t r i m a vodenim znacima i z n a ­
k o m neba. U himni posvećenoj Ptah-Tenenu stoji:
» T v o r c e zrna, k o j e proizlazi iz n j e g a u n j e g o v u i m e ­
nu Nu Stari, k o j i o p l o đ a v a v o d e n u m a s u n e b e s k u i
k o j i čini da v o d e izbijaju na b r d i m a , da dadu život
m u š k a r c u i ž e n i « fV. B a d ž ( W . B u d g e ) , The Gods oj
the Egvptians, 1904, I, 5 1 1 ] . S e r V a l i s B a d ž o b r a t i o
mi je pažnju na to da simbolika uterusa postoji još
i d a n a s u j u ž n o m z a l e đ u E g i p t a k a o č i n i za k i š u i
plodnost. Još se katkad dešava da urođenici u g r m u
ubiju ženu, te joj izvade uterus da se tim organom
koriste u m a đ i j s k i m ritusima [Upor. Talbot (P.
A m a u r y T a l b o t ) , In the shadow of the bush, p. 67,
74, s s ] . A k o z a m i s l i m o k a k o s u c r k v e n i o c i b i l i p o d
j a k i m uticaj em gnostičkih predstava i pored n a j j a ­
čega otpora protiv o v i h jeresi, onda se m o ž e razumeti
da je baš u simbolici suda probio k o m a d hrišćanski
primenljivoga paganstva, i to utoliko lakše ukoliko
je poštovanje M a r i j e po sebi v e ć paganski ostatak,
koji je hrišćanskoj crkvi osiguralo nasledstvo Velike
M a t e r e ( M a g n a M a t e r ) , I s i d e i d r u g i h . I s l i k a Vas
sapientiae p o d s e ć a n a g n o s t i č k i o b r a z a c , naime na
Sofiju, o v a j z a g n o s u t a k o z n a č a j a n s i m b o l .

Ja sam se zadržao na simbolici suda malo duže

n e g o što su m o j i čitaoci očekivali. A l i to s a m učinio
i z o d r e đ e n a r a z l o g a , n a i m e z a t o što m i j e s t a l o d a
o n u za rani srednji v e k tako karakterističnu legendu
o G r a l u psihološki o s v e t l i m u n j e n o j vezi sa s l u ž b o m
ženi. Religiozna centralna predstava o v o g a m n o g o ­
struko variranoga legendnoga gradiva jeste sveti sud,
jedna, k a o što j e s v a k o m e o č e v i d n o , sasvim n e h r i -

252
š ć a n s k a slika, k o j o j p o r e k l o t r e b a tražiti d r u g d e , a
n e u k a n o n s k i m i z v o r i m a . M e n i se, p r e m a g o r n j e m ,
č i n i d a j e t o p r a v i k o m a d g n o s e , k o j i j e ili t a j n o m
t r a d i c i j o m n a d ž i v e o z a t i r a n j e j e r e s i ili z a s v o j e v a -
skrsavanje zahvaljuje nesvesnoj reakciji protiv vla­
d a v i n e z v a n i č n o g a h r i š ć a n s t v a . D a l j i ž i v o t ili n e s v e ­
sno vaskrsavanje simbolike suda dokazuje pojačanje
ženskoga principa u tadašnjoj muškoj psihologiji.
S i m b o l i s a n j e u z a g o n e t n o j slici z n a č i o d u h o v l j a v a n j e
erotike oživljene službom ženi. Ali o d u h o v l j a v a n j e
znači uvek zadržavanje libidne količine, koja bi se
inače neposredno u seksualnosti iživela. A k o se takva
l i b i d n a k o l i č i n a z a d r ž i , o n d a istina, p r e m a i s k u s t v u ,
j e d a n d e o n j e teče u o d u h o v l j e n i izraz, a drugi d e o
odlazi u n e s v e s n o i tu d e l u j e na izvesno o ž i v l j a v a n j e
k o r e s p o n d e n t n i h slika, k o j e s e i z r a ž a v a j u b a š u s i m ­
b o l u suda. S i m b o l živi z a d r ž a v a n j e m izvesnih l i b i d -
nih oblika i sa s v o j e strane p o n o v o utiče na zadrža­
v a n j e tih libidnih oblika. Razrešavanje simbola znači
i s t o š t o i o t i c a n j e l i b i d a n e p o s r e d n i m p u t e m , ili b a r
s j e d n o m gotovo nesavladljivom prinuđenošću ka n e ­
posrednoj primeni. Ali živi simbol obajava tu o p a ­
s n o s t . S i m b o l g u b i s v o j u t a k o r e ć i m a g i j s k u ili, a k o
se hoće, oslobodilačku snagu č i m je saznana n j e g o v a
razrešljivost. Stoga simbol koji deluje m o r a da ima
n e k u osobinu k o j a se ne m o ž e napasti. To m o r a da
b u d e n a j b o l j i m o g u ć i izraz svagdašnjega p o g l e d a n a
svet, izraz k o j i baš po smislu ne m o ž e biti n a d m a š e n ;
zatim, on mora poimanju da b u d e toliko dalek da kri­
tičkom intelektu nedostaju sva sredstva za m o g u ć ­
nost valjanog rasturanja i, naposletku, n j e g o v a este-
tička forma m o r a da b u d e uverljiva pred osećanjem,
tako da se protiv n j e ne m o g u dići nikakvi a r g u m e n ­
ti emocionalne prirode. Simbol Grala očevidno je za
izvesno v r e m e ispunjavao te zahteve, i toj o k o l n o ­
sti z a h v a l j i v a o j e z a s v o j ž i v i u t i c a j , k o j i se, k a o š t o
pokazuje p r i m e r Vagnerov, n i j e ni danas sasvim
ugasio, iako naše v r e m e i naša psihologija nezaustav­
ljivo iziskuju n j e g o v o rasturanje.
Opšte zvanično hrišćanstvo p o n o v o je usisalo
gnostičke elemente koji se o b j a v l j u j u u psihologiji

253
službe ženi i smestilo ih u p o j a č a n o p o š t o v a n j e M a ­
rije. Ja sam odabrao lauretansko molepstvije, kao p o ­
znat primer o v o g asimilacionog procesa, iz v e o m a v e ­
likog b r o j a drugih isto tako interesantnih m a t e r i j a ­
li ja. S o v o m asimilacijom opštem hrišćanskom s i m ­
b o l u p r o p a o je n a j p r e u službi ženi razvijani p u p o ­
ljak d u š e v n e kulture m u š k a r č e v e . N j e g o v a duša, k o j a
se razvijala u slici s a m o o d b r a n e g o s p o d a r i c e , i z g u ­
bila je individualni izraz s v o j i m p r e l a s k o m u opšti
simbol. T i m e se izgubila i m o g u ć n o s t individualnoga
diferenciranja, ona je potisnuta kolektivnim izrazom.
Takvi gubici obično uvek imaju rđave posledice, koje
su i u o v o m slučaju uskoro sebi pribavile v a ž e n j e .
D o k se, n a i m e , d u š e v n a v e z a p r e m a ž e n i i z r a ž a v a l a
k o l e k t i v n i m p o š t o v a n j e m Marije, slika žene gubila je
vrednost na koju ljudsko biće ima izvesno prirodno
p r a v o . O v a vrednost, k o j a s v o j p r i r o d a n izraz nalazi
u i n d i v i d u a l n o m izboru, prelazi, kad se individualni
izraz n a d o k n a d i k o l e k t i v n i m , u nesvesno. U n e s v e ­
s n o m slika žene d o b i v a o p s e d n u ć e , k o j e o ž i v l j u j e
infantilno-arhaične dominante (Upor. za ovaj p o j a m
Jung, Die Psvchologie der unbewussten Prozesse.
Z i i r i c h , 1917). R e l a t i v n o o b e z v r e d n o š ć i v a n j e r e a l n e
žene k o m p e n z u j e se d e m o n s k i m crtama na taj način
što se svi nesvesni sadržaji, u k o l i k o su aktivisani
otcepljenim libidnim količinama, pojavljuju projici­
rani na objekat. Relativno obezvrednošćivanje žene
z n a č i : m u š k a r a c j e v o l i u i z v e s n o m s m i s l u m a n j e , ali
se zato žena p o j a v l j u j e kao progoniteljica, t j . kao v e -
štica. Na taj način, s p o j a č a n i m p o š t o v a n j e m M a r i j e
i z b o g n j e g a , r a z v i l o se t r a b u n j a n j e o v e š t i c a m a , ta
neugasna sramotna ljaga docnijega srednjega veka.
A l i to nije bila jedina posledica. O t c e p l j e n j e m i p o t i ­
skivanjem važne progresivne tendencije nastalo je
uopšte izvesno aktivisanje nesvesnoga. I o v o aktivi-
sanje nije moglo u opštem hrišćanskom simbolu naći
nikakav d o v o l j a n izraz, j e r bi adekvatni izraz p o s t o ­
jao najpre u individualnim izražajnim oblicima. Ah
ova okolnost spremila je zemljište za jeresi i shizme.
Od toga se hrišćanski orijentisana svest m o r a l a f a -
natički braniti. B e z u m n o s t strahota inkvizicije bila

254
je natkompenzovana sumnja, koja se nametala od
strane nesvesnog i k o j a je naposletku izazvala j e d n u
od najvećih shizmi crkve, naime reformaciju.
Iz ovoga dužega raspravljanja dobivamo ovaj
u v i đ a j : pošli smo od one vizije Hermasove u k o j o j je
on v i d e o k a k o se podizala neka kula. Stara gospođa,
k o j a je ranije o sebi rekla da je kula, o b j a š n j a v a d o c ­
nije kulu kao simbol crkve. N j e n značaj prelazi time
na kulu, k o j o m se bavi i c e o dalji tekst poimena.
Sad je za Hermasa reč o kuli, a ne više o staroj g o ­
spođi, a kamoli o realnoj Rodi. T i m e je izvršeno o d -
rešivanje libida od realnoga objekta i njegovo p r e ­
nošenje na simbol, n j e g o v o prevođenje u funkciju
simbola. Ideja opšte i jedinstvene crkve, izražena
s i m b o l o m j e d n e kao iz stene isklesane i n e o b o r i v e
kule, postaje time u duhu Hermasovu stvarnost k o j a
se više ne m o ž e vraćati u prošlost. Odrešenje libida
od objekta premešta je u unutrašnjost subjekta, čime
se aktivišu slike nesvesnoga. O v e slike su arhaični
izrazni oblici, k o j i postaju simboli, a svi se sa s v o j e
strane opet p o j a v l j u j u k a o ekvivalenti za objekte
koji su relativno izgubili vrednost. Ovaj proces je u
s v a k o m s l u č a j u star k o l i k o i č o v e č a n s t v o , j e r se s i m ­
boli nalaze v e ć m e đ u reliktima doistorijskoga č o v e ­
ka, kao i u najnižega tipa č o v e k a k o j i danas j o š živi.
Pri obrazovanju simbola, dakle, očevidno je da m o r a
biti reči i o biološki v e o m a važnoj funkciji. K a k o
s i m b o l m o ž e d a ž i v i s a m o t i m e što o b j e k a t r e l a t i v n o
g u b i v r e d n o s t , t o o n o č e v i d n o služi i c i l j u o b e z v r e d -
nošćivanja objekta. K a d bi objekat imao neuslovlje-
nu vrednost, on bi bio i neuslovleni određivač s u b ­
jekta, i time bi bila uništena sloboda delanja, j e r ni
relativna sloboda pored neuslovljenog determinisanja
o b j e k t o m ne bi više mogla postojati. Stanje apsolut­
ne vezanosti za objekat znači isto što i p o t p u n o e k s -
teriorisanje p r o c e s a svesti, t j . istovetnost s u b j e k t a i
objekta, a time je uništena svaka mogućnost sazna­
nja. O v o stanje nalazi se u ublaženoj f o r m i j o š i d a ­
nas u primitivna čoveka. Takozvane projekcije, na
k o j e često nailazimo pri p r a k t i č k o j analizi, nisu t a -
k o đ e ništa d r u g o n e g o ostaci p r v o b i t n e istovetnosti

255
subjekta s objektom. Takvim stanjem uslovljeno
isključivanje saznanja i n e m o g u ć n o s t svesna iskustva
znače znatne gubitke u sposobnosti prilagođivanja,
koja je veoma važna za čoveka od prirode nenaoru­
žana i nezaštićena, sa n j e g o v i m p o t o m s t v o m k o j e je
duži niz godina niže vrednosti u odnosu p r e m a ž i v o ­
tinjama. Ali besaznajno stanje i sa stanovišta a f e k -
tivnosti znači opasnu inferiornost, ukoliko istovetnost
osećanja s o s e ć a n i m o b j e k t o m utiče na to da, p r v o ,
neki o b j e k a t m o ž e vršiti k o j e g o d j a k o d e j s t v o n a
subjekat i, drugo, da neki afekat subjekta bez p r e ­
p o n a obuhvata i o b j e k a t i vrši nasilje. Sta p o d tim
razumevam, ilustruje jedna epizoda iz života B u š m a -
n a : n e k i B u š m a n i m a o j e m a l e n a sina, k o j e g a j e v o l e o
s karakterističnom n e ž n o m m a j m u n s k o m ljubavlju
primitivca. Ova ljubav je, da kažemo pravo psiho­
loški, p o t p u n o autoerotična, t j . subjekat voli samoga
s e b e u o b j e k t u . O b j e k a t služi p r i t o m e u n e k u r u k u
kao erotičko ogledalo. Jednoga dana posle ribanja
v r a ć a s e B u š m a n k u ć i s r d i t , j e r ništa n i j e u l o v i o .
K a o uvek, i tada je mališan istrčao radosno pred
n j e g a , ali g a j e o t a c z g r a b i o i n a m e s t u m u z a v r n u o
š i j u . R a z u m e se, o n j e p o t o m m r t v o d e t e o p l a k i v a o
s istom neprisebnošću s k o j o m ga je ranije zadavio.

O v a j slučaj jasno p o k a z u j e istovetnost objekta

sa svagdašnjim afektom. Jasno je da ovakav mentali­
tet sprečava u hordi svaku organizaciju k o j a u višoj
m e r i d o p u š t a zaštitu. S t o g a j e o n s o b z i r o m n a r a z ­
množavanje i umnožavanje speci ja nepovoljan čini­
lac, i zato se k o d specije j a k o m vitalnošću m o r a p o ­
t i s k i v a t i i p r e u o b l i č a v a t i . Iz t o g a c i l j a p r o i z l a z i i n j e ­
m u služi s i m b o l t i m e što o d o b j e k t a o d v a j a i z v e s n u
količinu libida, t i m e mu relativno oduzima vrednost
i na taj način daje subjektu n e k u nadvrednost. A l i
ova nadvrednost odnosi se na nesvesno u subjekta.
T i m e se subjekat stavlja između spoljašnje i u n u ­
trašnje determinante, i otuda nastaje mogućnost i z ­
bora i relativna sloboda subjektova.
S i m b o l u v e k proizlazi iz arhaičnih ostataka, iz
p l e m e n s k o - i s t o r i j s k i h e n g r a m a , o č i j o j se starosti i
p o r e k l u m o ž e m n o g o s p e k u l i s a t i , ali n i š t a o d r e đ e n o

256
zaključiti. Bilo bi i sasvim nepravilno kad b i s m o hteli
da simbole izvodimo iz ličnih izvora, na primer iz
individualno potisnute seksualnosti. T a k v o potiskiva­
n j e m o ž e najviše da dobavi količinu libida, k o j a akti-
više arhaični engram. A l i engram odgovara nasleđe-
n o m načinu funkcije, koji svoje postojanje ne duguje
možda n e k o m sekularnom seksualnom potiskivanju,
nego činjenici nagonskoga diferenciranja uopšte. Ali
nagonsko diferenciranje bilo je i jeste biološki nužna
mera, k o j a nije možda svojstvena samo vrsti čovek,
n e g o se isto tako manifestu je u p o l n o j zakržljalosti
pčele radilice. O v o poreklo simbola, u našem slučaju
simbola suda, ja sam izveo iz arhaičnih predstava.
K a o što j e o v o m s i m b o l u o s n o v a p r a p r e d s t a v a u t e r u ­
sa, t a k o i z a s i m b o l k u l e m o ž e m o n a s l u ć i v a t i s l i č n o
poreklo. Simbol kule m o g a o bi pripadati nizu onih, u
osnovi uzev, faličkih simbola kojima je bogata istori-
ja simbola. Da se baš u o n o m trenutku kad Hermas
pri pogledu na primamljivu postelju m o r a potiskivati
e r o t i č k u f a n t a z i j u n a m e ć e f a l i č k i s i m b o l , što p o s v o j
prilici o d g o v a r a erekciji, nije čudnovato. Mi smo v i -
deli da su i drugi simbolski atributi d e v o j k e - c r k v e
nesumnjivo erotičkoga porekla, kao takvi v e ć zbog
s v o j e g a p o r e k l a p o t v r đ e n i Pesmom nad pesmama i,
pored toga, još od otaca izrično tumačeni kao takvi.
Simbol kule u lauretanskom molepstviju vodi p o ­
r e k l o iz istoga izvora i m o g a o bi zato da i m a i sličnu
osnovu značenja. Atribut kule » o d slonove kosti«
jeste nesumnjivo erotičke prirode, jer se odnosi na
b o j u i g l a t k o ć u k o ž e ( P e s m a nad p. 5, 14: » N j e g o v o
t e l o j e k a o čista s l o n o v a č a « ) . A l i i s a m u k u l u s u s r e -
t a m o u n e s u m n j i v o e r o t i č k o j v e z i u Pesmi nad pe­
smama 8 , 1 0 : » J a s a m z i d i d o j k e s u m o j e k a o k u l e . «
T i m e se ističu dojke, dakle n j i h o v a puna i n a p r e g n u ­
t a k o n s i s t e n c i j a , m o ž d a s l i č n o k a o 5 , 15: » N j e g o v a
bedra su kao mramorni stubovi.« T o m e odgovara i
7, 5: » T v o j vrat je kula od slonove kosti« i » T v o j nos
je kao kula na Libanu«, čime se misli na vitkoću u z ­
rasta. O v i a t r i b u t i v o d e p o r e k l o i z o s e ć a j a d o d i r a i
organskih osećaja, koji se stavljaju u objekat. K a o
što se s u m o r n a v o l j a p o j a v l j u j e k a o siva, a radosna

17 Jung, Odabrana dela, V

257
kao svetla i šarovita, tako stoji stvar i s osećajima
dodira p o d uticaj em subjektivnih seksualnih osećaj a,
u o v o m slučaju osećaja erekcije, čiji se kvaliteti p r e ­
n o s e na o b j e k a t . E r o t i č k a p s i h o l o g i j a Pesme nad pe-
smama p r i m e n j u j e u s u b j e k t u i z a z v a n e s l i k e na
objekat radi povišenja n j e g o v e vrednosti. A l i c r k v e ­
na psihologija p r i m e n j u j e iste slike da l i b i d o u p r a v i
na o b j e k a t u s l i c i , a p s i h o l o g i j a H e r m a s o v a u z d i ž e
n e s v e s n o izazvanu sliku n a j p r e do cilja po sebi, da
tu ovaploti onu misao koja je v e o m a važna za ta­
dašnji mentalitet, n a i m e za stabilizaciju i organiza­
ciju n o v o d o b i v e n o g a hrišćanskoga pogleda na svet i
stava.

b) Relativnost pojma o Bogu u Majstora Ekeharta

Proces kroz koji je Hermas prošao predstavlja u

m a l o m o n o što s e u r a n o j s r e d n j o v e k o v n o j p s i h o l o ­
giji dešavalo u velikom: novo otkriće žene i obrazo­
vanje ženskoga simbola Grala. Hermas je video R o d u
u n o v o j s v e t l o s t i , ali t i m e o d r e š e n a k o l i č i n a l i b i d a
pretvorila mu se pod rukama u ispunjavanje njegova
savremenoga zadatka.
Po m o m e mišljenju, za našu psihologiju karakte­
r i s t i č n o j e t o što n a p r a g u n a j n o v i j e g a v r e m e n a s t o j e
dva duha k o j a su izvršila snažan uticaj na srca i
g l a v e m l a d o g a n a r a š t a j a : Vagner i Niče; p r v i je b r a ­
nilac ljubavi, koji u s v o j o j muzici daje maha celoj
skali o s e ć a j n i h t o n o v a o d T r i s t a n a p a s v e d o l e d o r o -
d o s k v r n i l a č k e strasti, i o d T r i s t a n a p a s v e g o r e d o
najviše duhovnosti Grala; drugi je branilac moći i
p o b e d n i č k e v o l j e i n d i v i d u a l n o s t i . Vagner u s v o m
n a j v i š e m i p o s l e d n j e m izrazu n a d o v e z u j e na legendu
o G r a l u , k a o Gete na Dantea, a Niče na s l i k u g o s p o d ­
ske kaste i gospodskoga morala, kako ga je srednji
v e k više no jedared ostvario u m n o g i m h e r o j s k i m i
viteškim likovima plave kose. V a g n e r raskida o k o v e
k o j i s u stezali l j u b a v , N i č e r a z b i j a » p l o č e v r e d n o s t i «
koje su okivale individualnost. Oba teže sličnom c i ­
l j u , ali s t v a r a j u n e i s c e l j i v r a s c e p , j e r g d e j e l j u b a v ,

258
tu ne vlada nikakva m o ć pojedinca, a gde je moć
pojedinca, tu ne vlada nikakva ljubav.
To što trojica od n a j v e ć i h n e m a č k i h d u h o v a u
svojim najvećim delima nado vezu ju na ranu srednjo-
v e k o v n u psihologiju, čini mi se da dokazuje da je
baš ono v r e m e ostavilo jedno pitanje na k o j e otada
još nije donesen odgovor.
M o r a m o pokušati da se t o m e pitanju malo više
p r i b l i ž i m o . M e n i se, n a i m e , č i n i k a o d a j e o n o s t r a n o
n e š t o što s e i z r a ž a v a l o u i z v e s n i m v i t e š k i m r e d o v i ­
m a t a d a š n j e g a v r e m e n a , i z a šta s e č i n i d a j e s v o j
i z r a z n a š l o u l e g e n d i o G r a l u , b i l o k l i c a ili p u p o l j a k
nove orijentacione mogućnosti, nova simbola. Nehri-
šćanstvenost, resp. gnostički karakter simbola o G r a ­
lu ukazuje na one rane hrišćanske jeresi, na one d e -
limično snažne začetke koji u sebi kriju obilje s m e -
lih i sjajnih ideja. Ali gnosa p o k a z u j e nesvesnu psi­
hologiju u najbogatijem razvitku, čak u perverznoj
b u j n o j izrasli, d a k l e u p r a v o o n a j e l e m e n a t k o j i s e
najviše odupire regulae fidei (pravilu vere), o n o p r o ­
metej sko i stvaralačko, k o j e se klanja samo vlastitoj
duši, a nikako k o l e k t i v n o m merilu. U gnosi nalazimo,
razume se u g r u b o m obliku, o n u v e r u u m o ć vlasti­
toga otkrivenja i vlastitoga saznanja k o j a je n e d o ­
stajala d o c n i j i m v e k o v i m a . O v a v e r a i m a s v o j e p o ­
reklo u p o n o s n o m osećanju vlastitoga srodstva sa B o ­
gom, koje se ne podvrgava nikakvoj ljudskoj odred­
bi, i k o j e u datom slučaju čak i b o g o v e savlađuje
s n a g o m saznanja. U gnosi leži p o č e t a k o n o g a puta
koji vodi do psihološki tako značajnih saznanja n e -
m a č k e mistike, koja je cvetala baš u o n o v r e m e o
k o m e mi govorimo. Karakteristično je za pitanje koje
je pred nama da se sećamo i najvećega mislioca o n o ­
ga v r e m e n a , Majstora Ekeharta. K a o što su se u v i ­
teštvu primećivali znaci n o v e orijentacije, tako n a m
se u E k e h a r t a p o j a v l j u j u n o v e m i s l i , m i s l i i s t e du-
ševne o r i j e n t a c i j e k o j a j e p o k r e n u l a Dantea d a i d e
za s l i k o m B e a t r i č i n o m u p o d z e m l j e n e s v e s n o g a , a
nadahnula pevače koji su pevali predanja o Gralu.
N a žalost, i z l i č n o g a života E k e h a r t o v a n i j e n a m p o ­
z n a t o n i š t a što b i n a m o b j a s n i l o p u t k o j i m j e o n d o -

17'
259
s p e o d o d u š e , ali n j e g o v s u p e r i o r n i n a č i n k o j i m o n u
svome govoru o kajanju kaže: »ouch noch erfraget
m a n selten, daz die liute k o m e n t ze g r o z e n dingen,
sie s i e n z u d e m e r s t e n e t w a z v e r t r e t e n « , u k a z u j e n a
lično iskustvo. Ekehart je stran h r i š ć a n s k o m o s e ć a ­
n j u grešnosti, a zanima nas n j e g o v o osećanje u n u t r a ­
šnjega srodstva sa B o g o m . Čovek se oseća otrgnut iz
atmosfere Upanišada. M o r a da se u Ekeharta d o g o d i ­
lo sasvim izvanredno povišenje duševne vrednosti
kad se m o g a o uzdići do tako reći čisto psihološkog,
dakle relativnoga shvatanja Boga i njegova odnosa
prema čoveku. Otkrivenje i opširno formulisanje r e ­
lativnosti B o g a p r e m a č o v e k u i n j e g o v o j duši čini mi
se da je jedan od najvažnijih koraka na putu do psi­
hološkoga poimanja religioznoga fenomena i time do
mogućnosti oslobođenja religiozne funkcije iz zagu-
šnih o g r a d a intelektualne kritike, k o j a isto tako i m a
prava na postojanje.

T i m e d o s p e v a m o d o pravoga zadatka o v o g a p o ­
glavlja, naime do raspravljanja o relativnosti s i m ­
b o l a . P o d relativnošću božjom r a z u m e v a m s h v a t a n j e
po k o m e Bog ne postoji »apsolutno«, tj. odrešen od
ljudskoga subjekta i s onu stranu svih ljudskih u s l o -
va, n e g o po k o m e je on u izvesnom smislu zavisan od
ljudskoga subjekta, te postoji uzajamna i neizbežna
v e z a i z m e đ u č o v e k a i B o g a , t a k o d a se, s j e d n e s t r a ­
ne, čovek može razumeti kao funkcija Boga, a, s d r u ­
ge strane, B o g kao psihološka funkcija čoveka. Za
našu analitičku psihologiju, kao za nauku koja se
m o r a shvatiti kao empirijska sa ljudskoga stanovišta,
slika B o g a j e s i m b o l i č n i izraz izvesnoga p s i h o l o š k o ­
g a s t a n j a ili f u n k c i j e k o j a j e o k a r a k t e r i s a n a t i m e š t o
je ona nad svesnom voljom subjekta neuslovljeno
n a d m o ć n a i s t o g a m o ž e d a i z n u đ a v a ili d a o m o g u ć u j e
dela i napore čije bi izvođenje bilo nedostižno s v e ­
snom naprezanju. Ovaj premoćni impuls — ukoliko
s e b o ž j a f u n k c i j a m a n i f e s t u j e u d e l a n j u — ili o v a
inspiracija koja nadmaša svesni razum dolazi od
ustavljanja energije u nesvesnom. O v i m nagomilava­
n j e m libida o ž i v l j u j u se slike što ih kolektivno n e ­
svesno poseduje kao latentne mogućnosti, a m e đ u

260
n j i m a s e n a l a z i slika B o g a , o n o u t i s k i v a n j e k o j e j e o d
praiskonskih v r e m e n a kolektivni izraz za n a j j a č e i
najneuslovljenije uticaj e nesvesnih libidnih k o n c e n ­
tracija na svest. Otuda za našu psihologiju, k o j a se
kao nauka m o r a ograničavati na iskustvo u okviru
našem saznanju povučenih granica, B o g nije ni r e ­
lativan, nego je funkcija nesvesnoga, tj. manifesta­
cija otcepljene libidne količine k o j a je aktivisala
s l i k u B o g a . R a z u m e se, z a o r t o d o k s n o s h v a t a n j e B o g
j e apsolutan, t j . o n postoji p o sebi. T i m e j e izraženo
i p o t p u n o o t c e p l j i v a n j e o d n e s v e s n o g a , što p s i h o l o š k i
znači da č o v e k nije svestan činjenice da božanski uti­
caj proizlazi iz vlastitoga unutrašnjega života. Ali
stanovište b o ž j e relativnosti znači da se znatan deo
nesvesnih procesa bar nago vesta van j em saznaje kao
p s i h o l o š k i s a d r ž a j . O v a j u v i đ a j , r a z u m e se, m o ž e s e
pojaviti s a m o o n d e g d e je duši p o k l o n j e n a j e d n a više
no obična pažnja, čime su sadržaji nesvesnoga iz s v o ­
jih projekcija povučeni u objekte i njima (sadržaji­
m a ) data izvesna svesnost, na o s n o v u k o j e se oni p o ­
javljuju kao pripadni subjektu i stoga i kao s u b j e k ­
tivno uslovljeni. O v a j slučaj p o j a v i o se k o d misti-
čara. To ne znači da je ovaj slučaj uopšte p r v o p o ­
javljivanje ideje božje relativnosti: u primitivnih
l j u d i p r i r o d n o i u p r i n c i p u n a l a z i se r e l a t i v n o s t b o ž j a ,
jer gotovo svugde na nižem stepenu shvatanje Boga
j e s t e č i s t o d i n a m i č k e p r i r o d e , t j . B o g j e božanska
snaga, s n a g a z d r a v l j a , d u š e , m e d i c i n e , b o g a t s t v a , g l a ­
v a r a itd., k o j a s e i z v e s n i m p r o c e d u r a m a m o ž e u h v a ­
titi i u p o t r e b i ti za p r o i z v o đ e n j e za ž i v o t i l j u d s k o
z d r a v l j e n u ž n i h s t v a r i , a p o n e k a d i za p r o i z v o đ e n j e
magijskih i neprijateljskih dejstava. O v u snagu pri­
mitivni čovek oseća i kao spoljašnju i kao unutra­
šnju, t j . ne samo kao s v o j u vlastitu životnu snagu
n e g o i k a o » m e d i c i n u « u s v o m e a m u l e t u ili k a o u t i c a j
koji dolazi od n j e g o v a glavara. To je prva dokažljiva
predstava duhovne snage koja sve prožima i ispunja­
v a . P s i h o l o š k i , s n a g a f e t i š a ili p r e s t i ž m e d i c i n s k o g a
č o v e k a j e s t e n e s v e s n o s u b j e k t i v n o p r o c e n j i v a n j e tih
objekata. R e č je, dakle, u osnovi uzevši, o libidu, koji
se n a h o d i u s u b j e k t i v n o j nesvesti i opaža na o b j e k t u ,

261
jer se sve aktivisano nesvesno pojavljuje projicira­
no. P r e m a tome, relativnost božja koja se pojavljuje
u s r e d n j o v e k o v n o j mistici jeste vraćanje na p r i m i ­
tivno stanje stvari. M e đ u t i m , srodne istočne p r e d s t a ­
ve o i n d i v i d u a l n o m i n a d i n d i v i d u a l n o m a t m a n u nisu
nikakve regresije na primitivno, n e g o sa b i ć e m Istoka
saglasan konstantan dalji razvitak iz primitivnog, sa
zadržavanjem principa koji se v e ć razgovetno p o j a v ­
ljuju u primitivnom. Vraćanje na primitivno nije
č u d n o v a t o utoliko u k o l i k o svaka istinski živa f o r m a
r e l i g i j e k u l t n o ili e t i č k i o r g a n i z u j e j e d n u ili d r u g u
primitivnu tendenciju, odakle j o j baš pritiču tajan­
stvene nagonske snage, k o j e proizvode onu potpunost
ljudskoga bića u religioznom procesu. 1 0 2
Ovo vraća­
n j e , ili k a o u i n d i j s k o m , n e p r e k i n u t a s v e z a s p r i m i ­
tivnim, jeste dodirivanje materinske zemlje, praizvo-
r a s v a k e s n a g e . U s m i s l u s v a k o g d o r a c i o n a l n e ili
etičke visine diferenciranoga shvatanja ove nagonske
snage jesu »nečiste« prirode. Ali sam život teče u
isti m a h i z b i s t r i h i i z m u t n i h i z v o r a . S t o g a n j e m u i
nedostaje svaka suviše velika »čistota« življenja.
Svako obnavljanje života ide kroz mutež i hodi dalje
do bistrine. A l i što je v e ć e razbistravanje i d i f e r e n ­
ciranje, to je slabiji životni intenzitet, baš z b o g o d l i -
vanja supstancija k o j e ga mute. Proces razvitka p o -
trebuje ne samo razbistravanje nego i uzmućivanje.
T o j e v e l i k i r e l a t i v i s t Majstor Ekehart d o b r o u v i d e o
kad je rekao: »Dar u m b e lidet got gerne den schaden
der sunden unde hat dicke gelitten u n d aller dickest
verhenget iiber die menschen, die er hat versehen,
daz er sie ze g r o z e n d i n g e n ziehen w e l l e . N i m w a r !
W e r was unserm herren je lieber unde heimlicher
denne die aposteln w a r e n ? D e r beleip nie keiner, er
v i e l e i n t o t s i i n d e n , a l l e w a r e n sie t o t s i i n d e r g e w e s e n .
Daz hat er in der alten unde niuwen e dicke bewiset
v o n den, die i m e verre die liebsten darnach males
w u r d e n , u n d o u c h n o c h erfraget m a n selten, dez die

1 0 2
Primera za to ima mnogobrojnih. Spomenuo sam ih
nekoliko u s v o m s p i s u Wandl. und Symbole der Libido.

262
l i u t e k o m e n t z e g r o z e n d i n g e n , sie s i e n z e d e m e r s t e n
etwas vertreten.« 103

S j e d n e strane z b o g s v o j e psihološke o š t r o u m n o -
sti, a s d r u g e s t r a n e z b o g v i s i n e s v o j e g a r e l i g i o z n o g a
osećanja i mišljenja, Majstor Ekehart je najsjajniji
predstavnik one kritičke struje u crkvi na kraju X I I I
veka. Stoga ću navesti niz njegovih izjava, koje
osvetljavaju n j e g o v o relativističko shvatanje B og a:
1. »Jer č o v e k je doista B o g i B o g doista č o ­
vek.« 1 0 4

2. »Međutim, k o m e B o g nije takva unutrašnja

imovina, nego svakoga boga mora sebi nabavljati
spolja o v d e ili o n d e , g d e g a p o t o m t r a ž i n a n e d o v o ­
l j a n n a č i n , p o s r e d s t v o m o d r e đ e n i h d e l a , l j u d i ili m e ­
sta: taj ga baš n e m a , i o n d a se lako p o j a v l j u j e nešto
što n e k o g a o m e t a . I t o g a n e o m e t a s a m o r đ a v o d r u ­
štvo n e g o i dobro, ne samo ulica nego i crkva, ne
s a m o r đ a v e r e č i i dela n e g o isto t a k o i d o b r e reči i
dela. J e r p r e p o n a leži u n j e m u : B o g u n j e m u j o š n i j e
postao svet. K a d bi mu on to bio, o n d a bi se on o s e -
ćao na svakom mestu i k o d svih ljudi na svaki način
i skriven: uvek bi imao Boga« etc. 1 0 5

O v o mesto je naročito psihološki interesantno;

ono otkriva k o m a d primitivnoga shvatanja Boga, kao
što s m o g a g o r e s k i c i r a l i . » N a b a v l j a t i s e b i s v a k o g a
b o g a s p o l j a « znači isto što i p r i m i t i v a n p o g l e d da se
»tondi« m o ž e pribaviti spolja. Svakako u Ekeharta
1 0 8

pre m o ž e biti reči o g o v o r n o j figuri, o figuri k o j a

o m o g u ć u j e razgovetni problesak prasmisla. U sva­
k o m slučaju, jasno je da Ekehart ovde razumeva
B o g a kao psihološku vrednost. To se vidi iz o v e r e ­
čenice: K o B o g a sebi pribavlja spolja, taj j e ometan
objektima. K o , naime, B o g a ima spolja, taj ga je

ios p f e i f f e r , Deutsche Mystiker, B d . I I .

104 V o n d e n H i n d e r n i s s e n a n w a h r e r G e i s t l i c h k e i t . H .
Biittner, Meister Eckeharts Schriften und Predigten. Diede-
richs, J e n a , 1909, B d . I I , 185.
Geist. Unterweisung, 4 , H . B i i t t n e r , l o c . cit. B d . I I ,
1 0 5

p. 8.
P o j a m libida u Bataka. W a r n e c k e , Die
1 0 8
Religion der
Batak, L e i p z i g 1 9 0 9 . T o n d i j e i m e z a m a đ i j s k u snagu oko
k o j e se tako reći sve okreće.

263
nužnim načinom projicirao u objektu, čime objekt
dobiva jednu nadvrednost. Ali gde je to slučaj, tu
o b j e k a t i m a i p r e k o m e r a n uticaj na subjekat i drži
ga u izvesnoj ropskoj zavisnosti. Ekehart o č e v i d n o
misli n a o v u d o b r o poznatu vezanost z a objekat, k o ­
j o m se svet pojavljuje u ulozi Boga, tj. kao apsolut­
no uslovljivačka veličina. Stoga on dalje kaže da
takvom čoveku » B o g još nije postao svet«, jer mu je
svet zamenio mesto Boga. Takav, dakle, nije n a d ­
vrednost odrešio od objekta i introvertovao je, kako
bi tu vrednost p o s e d o v a o u sebi s a m o m . A k a d bi je
p o s e d o v a o u sebi s a m o m , i m a o bi B o g a (baš tu v r e d ­
nost) svagda k a o objekat, k a o svet, i tako bi mu B o g
postao svetom. U istom spisu Ekehart kaže: » K o se
d o b r o oseća u duši, n j e m u je prijatno na s v a k o m
mestu i k o d svih ljudi; a ko se osećao rđavo, n j e m u
je neprijatno na svakom mestu i k o d svih ljudi. Jer,
ko se d o b r o oseća u duši, taj B o g a ima u sebi.« Ko tu
vrednost nosi u sebi, on je s v u g d e d o b r e v o l j e , on
nije zavisan od objekata, t j . nije potrebit i ne o č e ­
k u j e o d o b j e k t a o n o što m u n e d o s t a j e . I z t i h r a z m i ­
šljanja m o g l i b i s m o kao d o v o l j a n zaključak izvesti da
j e B o g u Ekeharta p s i h o l o š k o ili, t a č n i j e r e č e n o , p s i -
hodinamičko stanje.
3. »Drugi put pod božjim carstvom razumevaju
dušu. J e r duša ima iste osobine kao i božanstvo. P r e ­
ma t o m e , sve što je o v d e r e č e n o o b o ž j e m carstvu
m o ž e se, u k o l i k o j e s a m B o g t o c a r s t v o , u i s t i n u r e ć i
i o duši. Sve je postalo kroz njega, p r o d u ž u j e s v . J o ­
v a n . O duši ima se to razumevati, jer duša je sve. O n a
je to, j e r je o n a slika božja. A l i k a o takva ona je i
carstvo božje. — Toliko je, kaže jedan majstor, B o g
u duši da se celo n j e g o v o b o g o v a n j e osniva na n j o j .
V i š e j e s t a n j e u t o m e što j e B o g u d u š i n e g o l i š t o j e
d u š a u B o g u : što j e o n a u B o g u , t i m e o n a j o š n i j e
b l a ž e n a , ali j e b l a ž e n a o t u d a što j e B o g u n j o j . O s l a ­
n j a j t e se na t o : Bog sam je blažen u duši.«
Duša, taj m n o g o z n a č n i i m n o g o t u m a č e n i p o j a m ,
odgovara, istorijski uzeto, j e d n o m p s i h o l o š k o m s a d r ­
žaju k o m e u o k v i r u granica svesti m o r a pripadati
izvesna samostalnost. Jer, kad ne bi to bio slučaj, č o -

264
v e k ne bi nikada došao na misao da duši pripiše sa­
mostalno biće kao da je ona objektivno opažljiva
stvar. Ona m o r a biti sadržaj k o m e pripada sponta­
nost, a time nužno i delimična nesvesnost, k a o s v a ­
k o m e autonomnom kompleksu. Primitivni čovek ima,
k a o što j e p o z n a t o , r e d o v n o v i š e d u š a , t j . v i š e a u t o ­
n o m n i h kompleksa visoke samostalnosti, tako da oni
i m p o n u j u k a o o d v o j e n a b i ć a (kao u izvesnih d u h o v n o
obolelih ljudi!). Na višem stepenu smanjuje se broj
duša, d o k se na n a j v i š e m dosad p o s t i g n u t o m k u l t u r ­
n o m stepenu duša sasvim ne razreši u svesnost svih
psihičkih procesa i time produžuje svoje postojanje
samo još kao termin za celokupnost psihičkih p r o c e ­
sa. O v o t r o š e n j e d u š e j e z n a k n e s a m o z a p a d n j a č k e
n e g o i istočnjačke kulture. U b u d i z m u sve se r a z r e -
š a v a u s v e s n o s t , č a k se i s a m s k a r e , n e s v e s n e t v o r a č k e
snage, m o r a j u postizati i preobražavati religioznim
samorazvicem. S o v i m sasvim opštim istorijskim
razvitkom p o j m a duše stoji u protivrečnosti shvata­
nje analitičke psihologije, jer ona ima p o j a m duše
k o j i se poklapa s celokupnošću psihičkih funkcija.
M i , naime, definišemo dušu, s j e d n e strane, k a o v e z u
p r e m a n e s v e s n o m , a, s d r u g e s t r a n e , i k a o p e r s o n i f i ­
kaciju nesvesnih sadržaja. Sa kulturnoga stanovišta
t a k o r e ć i z a ž a l j e n j e j e što j o š i m a p e r s o n i f i k a c i j a n e ­
svesnih sadržaja, kao što je sa stanovišta o b r a z o v a n e
i d i f e r e n c i r a n e s v e s n o s t i ž a l o s n o što i m a n e s v e s n i h
sadržaja. Ali, kako se analitička psihologija bavi
stvarnim čovekom, a ne čovekom kakav bi on po iz­
vesnim pogledima trebalo da bude, sleduje da se oni
fenomeni koji već primitivnim ljudima daju povoda
da g o v o r e o » d u š a m a « j o š u v e k p o j a v l j u j u , isto o n a ­
ko kao što se u k o j e g a evropskoga kulturnoga n a r o ­
da j o š nalazi g o l e m b r o j onih k o j i v e r u j u u aveti. A k o
mi već postavljamo učenje o »jedinstvu Ja«, po k o ­
j e m u n e m o ž e biti n i k a k v i h samostalnih k o m p l e k s a ,
priroda baš ni najmanje ne vodi računa o takvim in­
teligentnim teorijama. A k o je »duša« personifikacija
nesvesnih sadržaja, onda j e , kao što s m o v e ć d e f i n i -
sali, i B o g n e s v e s t a n s a d r ž a j , j e d n a p e r s o n i f i k a c i j a ,
u k o l i k o s e z a m i š l j a k a o l i č a n , s l i k a ili i z r a z u k o l i k o

265
s e z a m i š l j a s a m o ili u g l a v n o m d i n a m i č k i , d a k l e u
b i t n o m isto kao i duša ukoliko se o n a zamišlja k a o
personifikacija nesvesnoga sadržaja. Shvatanje M a j ­
stora Ekeharta je, dakle, čisto psihološko. D o k l e g o d
j e d u š a , k a o što o n k a ž e , s a m o u B o g u , o n a n i j e b l a ­
žena. A k o se p o d »blaženošću« razumeva neko n a r o ­
čito zdravo i povišeno stanje života, onda o v o stanje,
dakle, po Ekehartu ne m o ž e postojati dokle god je
kao B o g obeležavana snaga, libido, sakrivena u o b ­
j e k t i m a . J e r d o k l e g o d g l a v n a v r e d n o s t ili B o g , p o
Ekehartu, nije u duši, dotle je snaga napolju, dakle
u objektima. Bog, tj. glavna vrednost, mora se p o ­
v u ć i iz objekta; time B o g dolazi u dušu, i to je »više
stanje« i za B o g a znači »blaženstvo«. Psihološki, to
znači: ako se božji libido, t j . projicirana nadvrednost,
sazna k a o p r o j e k c i j a , tako da saznanjem objekti
1 0 7

izgube od značaja, onda se za tu nadvrednost smatra

da pripada jedinki, i time nastaje povišeno osećanje
života, t j . n o v o zadovoljstvo. Bog, t j . najviši inten­
zitet ž i v o t a , n a l a z i se o n d a u d u š i , u n e s v e s n o m . A l i
to se ne sme da razumeva tako kao da bi onda Bog
b i o s a s v i m n e s v e s t a n , u t o m s m i s l u š t o bi i i d e j a o
n j e m u iščezla iz svesti. Štaviše, stvar stoji tako da se
g l a v n a v r e d n o s t d r u k č i j e s m e š t a i n a l a z i se u n u t r a , a
ne napolju. Nisu onda objekti autonomni činioci, n e g o
je B o g postao autonomni psihološki kompleks. Ali
a u t o n o m a n k o m p l e k s j e u v e k s a m o d e l i m i č n o sve­
stan, j e r s e o n s a m o u s l o v l j e n o a s o c i r a s a J a , t j . n i ­
kada tako da bi ga Ja sasvim moglo obuhvatiti, jer
tada on ne bi više bio autonoman.

Stoga od toga trenutka onaj koji de terminu je

nije više nadvrednosni objekat, nego nesvesno. Iz n e ­
svesnoga dolaze tada uslovljivački uticaji, t j . oseća se
i zna se da oni tada dolaze iz nesvesnoga, i t i m e n a ­
staje »jedinstvo bića« (Ekehart), j e d n a veza između

i" S a z n a n j e n e č e g a k a o p r o j e k c i j e n e s m e s e n i k a d a
7

r đ a v o r a z u m e t i k a o čist i n t e l e k t u a l a n proces. I n t e l e k t u a l n o
saznanje razrešava jednu projekciju samo onda ako je ona
ionako već zrela za razrešavanje. Intelektualnim s u d o m i
v o l j o m n e m o g u ć n o je izvući libido iz projekcije k o j a ionako
još nije zrela.

266
svesnoga i nesvesnoga, pri k o j o j svakako nesvesno
i m a v e ć i z n a č a j . M o r a m o s a d a pitati o d a k l e d o l a z i t o
b o ž a n s t v o ili slast l j u b a v i ( a n a n d a , k a o što I n d i j c i
nazivaju brahmansko stanje). 1 0 8
Viša vrednost leži
u tome stanju kod nesvesnoga. Postoji, dakle, jedno
s p u š t a n j e p r e m a s v e s t i , što ć e r e ć i d a s e n e s v e s n o
p o j a v l j u j e kao determinantna količina, pri č e m u Ja
svesti o stvarnosti g o t o v o iščezava. O v o stanje ima,
s j e d n e s t r a n e , n a j v e ć u s l i č n o s t sa s t a n j e m deteta, a,
s d r u g e s t r a n e , sa s t a n j e m primitivnoga čoveka, na
kojega u velikoj meri utiče nesvesno. M o g l o bi se sa
sigurnošću reći da je uspostavljanje ranijega rajsko­
ga stanja uzrok o v e blaženosti. A l i ostaje još da se
r a z u m e zašto je o v o p o č e t n o stanje tako naročito
p u n o zadovoljstva. O v o blaženo osećanje prati sve
one trenutke koji su obeleženi osećanjem bujnoga ži­
v o t a , d a k l e t r e n u t k e ili s t a n j a g d e j e o n o što j e n a ­
slagano m o g l o oteći bez prepona, g d e nije bilo p o ­
t r e b n o d a s e s v e s n i m n a p o r o m č i n i o v o ili o n o , d a s e
n a đ e n e k i p u t ili d a s e o s t v a r i n e k o d e j s t v o . T o s u
s i t u a c i j e ili r a s p o l o ž e n j a » g d e s t v a r i t e k u s p o n t a n o « ,
gde nije potrebno da se mučno uspostavljaju nekakvi
u s l o v i k o j i o b e ć a v a j u d a ć e i z a z v a t i r a d o s t ili z a d o ­
voljstvo. Za o v u radost, koja, bez obzira na s p o l j a -
šnji svet, struji iz dubina bića i sve zagreva, v r e m e
detinjstva je nezaboravljivi znak. Stoga je odnos d e ­
teta p r e m a roditeljima simbol za pravi unutrašnji
uslov p o d k o j i m se p o j a v l j u j e »blaženstvo«. Tako reći
biti kao dete znači: posedovati zalihu naslaganoga
l i b i d a , k o j i s e j o š m o ž e razliti. D e t e t u l i b i d o s t r u j i u
s t v a r i , t a k o o n o s e b i s t i č e s v e t , a p o s t e p e n o se o n o i
s l i v a s a s v e t o m , k a o što k a ž e r e l i g i o z n i j e z i k , j e r m u
stvari p o s t e p e n o postaju prevažne. P o t o m se p o j a v ­
l j u j e zavisnost od stvari. Iz t o g a sleduje nužnost
žrtve, t j . p o v l a č e n j a libida, rasecanja veza. Na taj
način intuitivna doktrina religioznoga sistema p o k u ­
šava da p o n o v o skupi energiju, ona sama o v a j p r o ­
ces sabiranja predstavlja u s v o j i m simbolima. Viša
vrednost objekta pokazuje prema nižoj vrednosti

los W i l l i a m Blake, engleski mističar, kaže: »Energv is

eternal delight.« Poetical Works. V o l . I , L o n d o n 1 9 0 6 , p . 2 4 0 .

267
subjekta spuštanje unazad, zbog čega bi libido sasvim
strujao prema subjektu kad ne bi bilo preponskih
m o ć i svesti. K o d primitivnih ljudi s v u g d e v i d i m o
prirodno religijsko vežbanje, jer oni bez teškoće
m o g u da idu za n a g o n o m čas u o v o m čas u o n o m
p r a v c u . Religijskim v e ž b a n j e m stvaraju oni sebi p o ­
n o v o p o t r e b n u m a g i j s k u s n a g u , ili p r e k o n o ć i p o n o ­
vo stiču izgubljenu dušu. Orijentaciona tačka velikih
religija »nije od o v o g a sveta«; time je dato kretanje
libida upravljeno na unutrašnje biće subjekta, tj. na
njegovo nesvesno. Opšte povlačenje i introversija li­
bida proizvodi onde koncentraciju libida, k o j a je
simbolisana kao »dragocenost«, a u parabolama kao
»dragocen biser«, kao »blago u njivi«. Poslednjom
s l i k o m služi s e i E k e h a r t i o b j a š n j a v a j e o v a k o : » N e ­
b e s k o carstvo liči na b l a g o k o j e je sakriveno u njivi,
kaže Hristos. O v a n j i v a je duša — u k o j o j sakriveno
leži blago nebeskoga carstva. Stoga je B o g i svako
stvorenje blaženo u duši.« O v o t u m a č e n j e slaže se
1 0 8

s našim psihološkim razmišljanjem. Duša je personi­

fikacija nesvesnoga. U n e s v e s n o m e leži blago, t j . u
introversiji spušteni potonuli libido. O v a količina l i ­
bida obeležava se kao »božje carstvo«. B o ž j e carstvo
z n a č i p o s t o j a n u s a g l a s n o s t ili u j e d i n j e n j e s a B o g o m ,
život u n j e g o v u carstvu, dakle u stanju u k o m e p r e ­
težna količina libida leži u n e s v e s n o m i odatle d e -
terminiše svesni život. U nesvesnom koncentrisani
libido dolazi od objekta, od sveta, koji ga je r a n i j o m
nadmoćnošću uslovljavao. Tada je Bog bio »napolju«,
a sada on d e j s t v u j e iznutra k a o sakriveno blago, k o j e
se shvata kao » b o ž j e carstvo«. Očevidno je time i z ­
raženo da u duši nagomilani libido predstavlja v e z u
sa B o g o m (božjim carstvom). A k o Majstor Ekehart
dolazi do zaključka da je duša upravo b o ž j e carstvo,
onda se ona zamišlja kao veza sa B o g o m , i B o g bi bio
snaga koja u n j o j dela i k o j u ona opaža. Ekehart zove
d u š u i slikom Boga. Na o s n o v u e t n o l o š k i h i s t o r i j s k i h
shvatanja duše jasno saznajemo da je ona, s jedne
strane, sadržaj k o j i pripada subjektu, a, s d r u g e stra-

109 B u t t n e r , L o c . c i t . B d . I I , p . 1 9 5 .

268
ne, i svetu duhova, t j . nesvesnom. Stoga i ima duša
u v e k nešto z e m a l j s k o i nešto avetinjsko u sebi. To
je isto slučaj i sa m a g i j s k o m snagom, sa b o ž j o m s n a ­
g o m , u primitivnih ljudi, d o k shvatanje viših kultur­
nih stepena jasno odvaja čoveka od B o g a i naposlet-
ku ga podiže na visine najčistije idealnosti. Ali duša
nikada ne gubi svoj srednji položaj. Stoga se duša
m o r a smatrati kao funkcija između svesnoga s u b j e k ­
ta i subjektu nepristupnih dubina nesvesnoga. D e -
terminativna snaga k o j a dela iz tih dubina (Bog)
ocrtava se d u š o m , t j . o n a stvara s i m b o l e , slike, i sama
j e s a m o slika. U t i m s l i k a m a p r e n o s i o n a s n a g e n e ­
s v e s n o g a u svest. O n a je na taj n a č i n sud i p r e n o s n i -
ca, organ opažanja za nesvesne sadržaje. Što ona
opaža, to su simboli. A simboli su u o b l i č e n e energije,
snage, t j . d e t e r m i n a t i v n e ideje, k o j e i m a j u isto tako
veliku duhovnu kao i afektivnu vrednost. A k o je,
k a o što Ekehart kaže, duša u B o g u , ona j o š nije b l a ­
žena, t j . ako je ta funkcija opažanja sasvim p r e p l a v ­
ljena silom (dvnamis), to još nikako nije srećno sta­
n j e . N a p r o t i v , a k o j e B o g u duši, t j . a k o d u š a — o p a ­
ž a n j e — p o i m a nesvesno, i ako se otuda uobličila do
slike i simbola, to je o n d a srećno stanje. O p a ž a m o :
s r e ć n o s t a n j e je stvaralačko stanje.

4. Tako Majstor Ekehart govori lepu reč: » A k o

me n e k o pita: ,Zašto se m o l i m o , zašto postimo, zašto
činimo sva d o b r a dela, zašto s m o kršteni, zašto je
B o g postao č o v e k o m ? ' — ja odgovaram: Da bi se B o g
r o d i o u duši i duša o p e t u B o g u . Z a t o je pisano celo
pismo. Zato je B o g stvorio ceo svet: da bi se B o g
r o d i o u d u š i i d u š a o p e t u B o g u . Najintimnija priroda
svakoga zrna ima u vidu pšenicu, i svaki metal zlato,
i svaki začetak čoveka!«
O v d e Ekehart jasno iskazuje da je B o g u n e s u m ­
n j i v o j z a v i s n o s t i o d d u š e , i u isti m a h d a j e d u š a
mesto božjega rođenja. Ova poslednja rečenica lako
se može razumeti prema našim gornjim razmišljanji­
m a . F u n k c i j a o p a ž a n j a (duša) d o h v a t a s a d r ž a j e n e ­
svesnoga i k a o stvaralačka f u n k c i j a rađa silu ( d y n a -

269
mis) u s i m b o l i č k o m o b l i k u . 1 1 0
Što duša rađa, to su,
psihološki uzeto, slike, za k o j e opšta racionalna p r e t ­
postavka misli da su bez vrednosti. T a k v e slike su
bez vrednosti i ukoliko se ne m o g u neposredno
s u s p e h o m iskoristiti u o b j e k t i v n o m svetu. P r v a m o ­
g u ć n o s t i s k o r i š ć a v a n j a j e s t e umetnička u k o l i k o n e k o
raspolaže sposobnošću umetničkoga izražavanja, 111

d r u g a m o g u ć n o s t i s k o r i š ć a v a n j a je jilosojska speku­
lacija, 112
t r e ć a j e q u a s i religiozna, k o j a v o d i k a j e r e s i
i osnivanju sekata; četvrta mogućnost je iskorišćava-
n j e snaga u slikama za p r e t e r i v a n j e u s v a k o m obliku.
D v a poslednja iskorišćavanja ostvarena su naročito
jasno u enkratitskom (uzdržijivom, asketskom) i anti-
taktičkom (anarhističkom) pravcu gnostike. Ali o s v e -
š ć i v a n j e slika i m a i n d i r e k t n o i v r e d n o s t za p r i l a g o ­
đivanje stvarnosti ukoliko se time veza sa r e a l n o m
okolinom oslobađa fantastične primese. S v o j u glavnu
vrednost, pak, i m a j u slike za subjektivnu sreću i z a ­
dovoljstvo, bez obzira na to da li su spoljašnji uslovi
p o v o l j n i ili n e p o v o l j n i . B i t i p r i l a g o đ e n j e s t e j a m a č n o
ideal. A l i prilagođivanje n i j e u v e k m o g u ć n o , jer i m a
položaja u kojima je jedino prilagođivanje strpljivo
podnošenje. Ovaj oblik pasivnoga prilagođivanja
o m o g u ć u j e se i olakšava r a z v i t k o m slika fantazije. Ja
kažem »razvitkom«, jer su fantazije isprva sirovo
gradivo sumnjive vrednosti. Stoga se one moraju
podvrći obradi, da dobiju onaj oblik koji je pogodan
da da najveću m e r u uspeha. O v a obrada je pitanje
tehnike, o k o m e o v o m prilikom ne m o g u raspravljati.
M o g u , jasnosti radi, napomenuti samo toliko da p o ­
stoje d v e m o g u ć n o s t i o b r a d e : 1. reduktivna i 2. s i n ­
tetička metoda. P r v a metoda sve svodi na primitivne
nagone, a druga iz datoga gradiva razvija proces d i ­
ferenciranja ličnosti. Reduktivna i sintetička m e t o d a
dopunjuju jedna drugu, jer svođenje na nagon vodi
do realiteta, do p r e c e n j i v a n j a realiteta i time do n u -

110 po Ekehartu, duša je isto toliko ono što poima ko­

liko i ono što je pojmljeno. Biittner, Loc. cit. Bd. I, p. 186.
ni Književni primeri za ovo jesu: E. T. A. Hoffmann,
M e v r i n k , Barlach (Mrtvi dan), na višem stepenu: Spitteler,
Goethe (Faust), Wagner.
ii2 Niče u Zaratustri.

270
žnosti žrtve. Sintetička m e t o d a razvija simboličke
fantazije, k o j e proizlaze iz libida introvertnog žrtvom.
Iz o v o g a razvitka nastaje n o v stav p r e m a svetu, koji
radi svoje diferencije zajemčava n o v o spuštanje. O v o
p r e l a ž e n j e u n o v s t a v o b e l e ž i o s a m k a o transcendent-
nu f u n k c i j u . U o b n o v l j e n o m stavu p o n o v o se k a o
1 1 3

pozitivno stvaranje p o j a v l j u j e na svetlost dana libido,

koji je ranije utonuo u nesvesno. On odgovara p o ­
n o v o zadobivenom v i d l j i v o m životu. To znači simbol
božjega rođenja. Obrnuto, ako se libido povlači od
spoljašnjega o b j e k t a i tone u nesvesno, tada je »duša
u B o g u r o đ e n a « . A l i o v o s t a n j e n i j e s r e ć n o ( k a o što
Ekehart tačno primećuje), jer je reč o j e d n o m , s o b z i ­
r o m na d n e v n i život, n e g a t i v n o m aktu, o silasku
ka skrivenom b o g u (deus absconditus). Ovaj ima o s o ­
b i n e k o j e s u v e o m a r a z l i č n e o d o s o b i n a B o g a što d a ­
nju sija. 114

Ekehart govori o božjem rođenju kao o procesu

koji se češće ponavlja. Stvarno je proces o k o j e m u
o v d e raspravljamo psihološki proces, koji se nesvesno
gotovo neprestano ponavlja, a kojega postajemo r e ­
lativno svesni samo u n j e g o v i m sasvim velikim k o ­
l e b a n j i m a . G e t e o v p o j a m sistole i dijastole intuitivno
je p o g o d i o p r a v u stvar. M o g l o bi biti reči o ritmu
p o j a v l j i v a n j a života, o treptajima životnih snaga, k o j i
redovno protiču nesvesno. To bi moglo da bude raz­
l o g što j e t e r m i n o l o g i j a k o j a v e ć z a t o p o s t o j i p r e ­
t e ž n o r e l i g i o z n a ili m i t o l o š k a , j e r s e t a k v i i z r a z i ili
formule odnose uvek u p r v o m redu na nesvesne psi­
h o l o š k e č i n j e n i c e , a n e n a f a z e M e s e č e v e ili n a d r u g e
p l a n e t a r n e p r o c e s e , k a o što č e š ć e s m a t r a n a u č n o
objašnjavanje mitova. Kako je reč o pretežno nesve-
snim procesima, mi se u nauci v e o m a trudimo da iz
slikovitoga jezika iziđemo bar toliko da postignemo
nivo slikovitoga jezika drugih nauka. D u b o k o pošto-

1 1 3
Upor. prethodno saopštenje u Jungovu s p i s u Psychot.
der uribevo. Prozesse.
114 E k e h a r t k a ž e : » S t o g a s e p o n o v o v r a ć a m s a m o m s e b i ,
tu nalazim najdublje mesto, dublje od samoga pakla; jer i
otuda goni me m o j a beda dalje: Ja, ipak, ne m o g u pobeći!
Tu ću zasesti i tu ću ostati.« B i i t t n e r , L o c . cit. I, 180.

271
vanje velikih prirodnih tajni, k o j e religiozni jezik n a ­
p o r n o izražava simbolima što su posvećeni starinom,
značajnošću i lepotom, ne unižava se proširivanjem
psihologije na o v e oblasti, do k o j i h dosadašnja nauka
nije imala nikakva pristupa. Mi simbole p o m e r a m o
samo m a l o dalje nazad i k o m a d n j i h o v e oblasti i z v l a ­
č i m o n a d n e v n u s v e t l o s t , ali p r i t o m e n e p a d a m o u
zabludu da s m o time stvorili nešto više n e g o s a m o
n o v simbol za istu zagonetku, k o j a je svima v r e m e ­
n i m a p r e nas bila zagonetka. Naša nauka je takođe
s l i k o v i t i j e z i k , ali o n a u p r a k t i č k o m p o g l e d u p r i s t a j e
b o l j e n e g o l i stara m i t o l o š k a h i p o t e z a , k o j a s e i z r a ž a ­
vala konkretnim predstavama umesto, kao mi, p o j ­
movima.
5. Duša je »tek time što je stvorenje napravila
Boga, tako da njega nije bilo sve dok duša nije p o ­
stala n e š t o s t v o r e n o . J a s a m p r e n e k o g a v r e m e n a i z ­
j a v i o : ,Što je B o g B o g , t o m e sam ja uzrok!' B o g se
saznaje od duše: što je on božanstvo, to ima od s a m o g
sebe.« 1 1 5

6. » A l i i B o g p o s t a j e i p r o l a z i . « 1 1 8

7. » K a k o ga izgovaraju sva stvorenja, postaje

Bog. D o k sam još boravio na zemljištu božanstva, u
n j e g o v o j struji i vrelu, niko me nije pitao kuda b i h
ž e l e o ili šta r a d i m : t a d a n i j e b i l o n i k o g a k o b i m e
m o g a o pitati. T e k p o š t o s a m izišao, sva s t v o r e n j a
o b j a v i š e B o g a . — I zašto o n a ne g o v o r e o b o ž a n s t v u ?
— S v e što je u b o ž a n s t v u j e s t e jedno, i o t o m e se ne
m o ž e n i š t a g o v o r i t i . Samo Bog dela nešto; b o ž a n s t v o
n e d e l a ništa, o n o n e m a n i š t a d a d e l a , i o n o s e z a t i m
nikada i nije osvrtalo. B o g i b o ž a n s t v o se razlikuju
kao delanje i nedelanje ničega.« — » K a d ponovo d o ­
đ e m kući u B o g u , tada ništa više ne stvaram u sebi,
tako je ovaj m o j prodor m n o g o vidniji nego m o j e
p r v o proizlaženje. Jer ja — j e d a n — d o n o s i m sva
s t v o r e n j a , iz njihova vlastitog oseća ja podignuta u
moje osećaje, da u m e n i i o n a p o s t a n u j e d n o ! K a d se
tada vratim na zemljište božanstva, u n j e g o v u struju
i v r e l o , n i k o m e n e p i t a o d a k l e d o l a z i m ili g d e s a m

u « B i i t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 198.
u « B i i t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 147.

272
b i o : n i k o n i j e p r i m e t i o d a m e n e m a . — T o z n a č i : Bog
prolazi.« "
1

K a o što iz ovih n a v o d a proizlazi, Ekehart pravi

razliku između Boga i božanstva, pri č e m u je b o ž a n ­
s t v o s v e što n e z n a s e b e i s e b e n e s a z n a j e , d o k s e Bog
p o j a v l j u j e k a o funkcija duše, a d u š a k a o f u n k c i j a
božanstva. Božanstvo je o č e v i d n o svugde raširena
stvaralačka m o ć , psihološki: rađalački, stvaralački
nagon, koji sam sebe ne zna i ne saznaje, a m o ž e se
u p o r e d i t i sa Šopenhauerovom k o n c e p c i j o m volje. A l i
B o g se p o j a v l j u j e kao o n o što je postalo iz božanstva i
duše. Duša kao kreatura »izgovara« ga. On jeste u k o ­
liko se duša razlikuje od nesvesnoga i ukoliko ona
opaža snage i sadržaje nesvesnoga, a on prolazi č i m
duša utone u »struji i vrelu« nesvesne snage. Tako
Ekehart kaže na d r u g o m m e s t u : » K a d sam izišao iz
Boga, tada su govorile sve stvari: ,Ima neki Bog!' To
m e n e m o ž e učiniti blaženim, j e r pri t o m p o i m a m
sebe kao kreaturu. Ali u probijanju, pošto h o ć u da
s l o b o d a n s t o j i m u v o l j i b o ž j o j , a i s l o b o d a n od te
v o l j e b o ž j e , i s v i h b o ž j i h d e l a , i od samoga Boga —
tu sam ja više nego sve kreature, tu nisam ni B o g ni
k r e a t u r a : j e s a m o n o što s a m b i o i š t o ć u ostati, s a d a
i svagda! Tu d o b i v a m polet, i on me izdiže iznad svih
anđela. U poletu postajem toliko bogat da mi B o g ne
m o ž e biti d o v o l j a n , posle svega što j e o n k a o B o g ,
posle svih njegovih božanskih dela: jer u tom p r o ­
b i j a n j u p r i m a m što s a m j a i B o g z a j e d n i č k i . T u s a m
š t o s a m b i o , t u niti o p a d a m niti r a s t e m , j e r t u s a m
n e š t o n e p o m i č n o što s v e s t v a r i p o k r e ć e . T u B o g n e
nalazi više nikakva mesta u č o v e k u , j e r tu je č o v e k
s v o j o m siromaštinom p o n o v o zadobio o n o što j e n a -
v e k b i o i š t o ć e s v a g d a ostati. T u j e B o g p r i m l j e n
u duh.«
»Proizlaženje« (Hervorgehen) znači osvešćivanje
n e s v e s n o g a s a d r ž a j a i n e s v e s n e s n a g e u o b l i k u ideje
rođene iz duše. Ovaj akt je svesno o d v a j a n j e od n e ­
svesne sile, rastavljanje Ja k a o s u b j e k t a od B o g a (tj.
n e b e s n e sile) k a o o b j e k t a . T i m e » p o s t a j e « B o g . A k o

i " B u t t n e r , L o c . cit. B d . I , p . 148.

18 Jung, Odabrana dela, V 273

se ovo odvajanje »probijanjem«, tj. »rastavljanjem«
Ja od sveta i identifikacijom Ja s i m p u l s i v n o m silom
n e s v e s n o g a p o n o v o uništi, o n d a B o g i š č e z a v a k a o
objekat i postaje subjekat koji se više ne razlikuje
od Ja, t j . Ja kao relativno pozni p r o i z v o d diferenci­
ranja p o n o v o se udružuje s mističkom, d i n a m i č k o m
svepovezanošću (»participation mystique« primitiv­
nih ljudi). To je uronjivanje u »struju i vrelo«. Sad
su odmah jasne m n o g o b r o j n e analogije s predstava­
m a I s t o k a . P o z v a n i j i o d m e n e istakli s u i h u o b i m n o j
obradi. Ali ovaj paralelizam bez direktnoga uticaja
dokazuje da Ekehart misli iz dubine kolektivnoga
duha, k o j a je zajednička Istoku i Zapadu. O v a z a j e d ­
nička osnova, z a k o j u s e n e m o ž e činiti o d g o v o r n o m
nikakva zajednička istorija, jeste p r a o s n o v a p r i m i ­
tivne duhovne nastrojenosti s n j e n i m primitivnim
e n e r g e t i č k i m p o j m o m B o g a , g d e s e i m p u l s i v n a sila
još nije stvrdnula u kristalu apstraktne ideje B o g a .
O v o vraćanje na prvobitnu prirodu, ova religiozno
organizovana regresija ka psihičkim uslovima prasta­
roga doba, jeste zajednička svima u najdubljem s m i ­
slu ž i v i m religijama, p o č e v o d australijskih C m a c a 1 1 8

pa sve do ekstaza hrišćanskih mističara našega v r e ­

mena i naše kulture. O v i m v r a ć a n j e m p o n o v o se
uspostavlja p o č e t n o stanje, neverovatnoća identiteta
sa B o g o m , i zbog te neverovatnoće, k o j a je ipak p o ­
stala v e o m a u t i c a j a n d o ž i v l j a j , p r o i z l a z i n o v o s p u ­
štanje: svet se p o n o v o stvara, j e r se o b n o v i o stav
čovekov prema objektu.

Dužnost j e istorijske savesti d a s e n a o v o m m e -

stu, g d e g o v o r i m o o relativnosti b o ž j e g a simbola, s e -
timo i onoga u svome vremenu usamljenoga čoveka
koji, kao što je to hteo tragičan udes, nikako n i j e
m o g a o naći odnos p r e m a s v o j o j vlastitoj viziji.
Angel Silezije. Š t o se M a j s t o r E k e h a r t , s v e l i k i m
naporom mišljenja i mnogostruko u teško razumlji­
v o m j e z i k u , t r u d i o d a i z r a z i , t o p o k a z u j e Silezije u
k r a t k i m , d i r l j i v o i n t i m n i m s t i h o v i m a , ali k o j i , m i s l e ­

na Spencer and Gillen, The Northern Tribes oj Central

Australia.

274
n o , crtaju istu relativnost b o ž j u , k o j u j e v e ć M a j s t o r
Ekehart d o k u č i o . N a v o d i m niz tih stihova. N e k a oni
sami govore za sebe:

1. Ja znam da bez m e n e
B o g ne m o ž e ni trenutka živeti,
Propadnem li ja, on m o r a
Nužno duh napustili.

2. Bog ne može bez mene

Ni j e d n o g jedinog crvića stvoriti,
Ne spasem li ga ja s njime,
On smesta mora propasti.

S. Ja sam velik kao B o g :

On je malen kao ja;
O n n e m o ž e biti nada m n o m ,
J a n e m o g u biti pod njim.

4. B o g je u m e n i oganj,
I ja sam u n j e m u svetlost:
Zar nismo mi jedan drugome
Sasvim prisno zajednički?

5. Bog me voli iznad sebe:

V o l i m li ga ja tako,
Ja mu dajem onda toliko
Koliko on meni daje iz sebe!

6. B o g je m e n i B o g i čovek:
Ja sam njemu čovek i Bog:
Ja gasim n j e g o v u žeđ,
I on me spašava iz bede.

7. B o g se prilagođuje nama,
O n j e ono što mi hoćemo:
Jao nama ako i mi n j e m u
N e p o s t a j e m o što treba d a postajemo.

8. B o g je ono što j e s t e :
Ja s a m ono što j e s a m :
Poznaješ li dobro jednoga,
Poznaješ i m e n e i njega.

18*
275
 9. Ja nisam izvan Boga,
I B o g nije izvan mene,
Ja s a m njegov sjaj i svetlost,
I on je m o j ukras.

10. Ja s a m loza u sinu,

O t a c je sadi i hrani,
Plod koji iz m e n e raste
Jeste Bog, sveti duh.

11. Ja s a m b o ž j e d e t e i sin,
On je opet m o j e dete:
K a k o se to ipak dešava
Da s m o i j e d a n i drugi oboje?

12. Ja s a m m o r a m sunce biti,

Moram svojim zracima
Da bezbojno more
Celoga božanstva crtam.

Bilo bi smešno pretpostavljati da takve smele

misli, k a o i misli Majstora Ekeharta, nisu ništa d r u g o
do prazna izmišljan ja svesne spekulacije. T a k v e misli
su u v e k istorijski značajni fenomeni, k o j e nesvesna
strujanja unose u kolektivnu psihu: hiljade drugih,
b e z i m e n i h , s t o j e iza n j i h s a s l i č n i m m i s l i m a i o s e -
ć a n j i m a p o d p r a g o m svesti, s p r e m n e d a o t v o r e v r a t a
n o v o g a v r e m e n a . U smelosti ovih misli iskazuje se
bezbrižnost i nepokolebljiva sigurnost nesvesnoga
duha, koji će doslednošću prirodnoga zakona doneti
duhovni preobražaj i obnovu. S reformacijom, stru­
janje je dostiglo opštu površinu dnevnoga života. R e -
formacija je u velikoj meri uklonila crkvu kao p o ­
srednicu spasenja i uspostavila ličnu vezu s B o g o m .
Time je prekoračen vrhunac najveće objektivacije
b o ž j e ideje, i otada se p o n o v o sve više i više s u b j e k -
tiviše p o j a m Boga. Rascepkavanje u sekte jeste l o ­
gička posledica toga procesa subjektivisanja. Krajnja
posledica toga jeste individualizam, koji predstavlja
nov oblik »odvojenosti« i kojega je neposredna o p a ­
s n o s t u r o n j i v a n j e u n e s v e s n u silu ( d v n a m i s ) . K u l t

276
»plave beštije« vodi poreklo iz toga razvitka, i još
m n o g e druge pojave k o j i m a se naše v r e m e odlikuje
pred drugim vremenima. Ali čim se dogodi ovo uro-
n j i v a n j e u n a g o n , na d r u g o j strani neprestano se diže
i o t p o r p r o t i v č i s t o b e z o b l i č n o g a , h a o t i č n o g a g o l e sile,
potreba za o b l i k o m i z a k o n o m . K a d duša roni u stru­
j u , ona m o r a i da stvara simbol, k o j i u sebi obuhvata
snagu, zadržava je i izražava. O v a j p r o c e s u k o l e k t i v ­
n o j p s i h i o s e ć a j u ili n a s l u ć u j u o n i p e s n i c i i u m e t n i c i
koji uglavnom stvaraju iz opažanja nesvesnoga, dakle
iz nesvesnih sadržaja, i čiji je duhovni horizonat d o ­
v o l j n o širok da shvate glavne p r o b l e m e vremena, bar
u njihovoj spoljašnjoj pojavi.
Spitelerov P r o m e t e j n a s t a j e n a j e d n o j p s i h o l o ­
škoj prekretnici: on prikazuje raspadanje suprotno-
snih dvojstava, k o j a su ranije bila još zajedno. P r o ­
m e t e j , uobličavalac, sluga duše, iščezava iz kruga
ljudi; samo ljudsko društvo, pokoravajući se b e z d u -
š n o j m o r a l n o j rutini, pripada b e h e m o t u , p r o t i v n i m ,
destruktivnim posledicama preživljenoga ideala. U
p r a v i č a s P a n d o r a (duša) s t v a r a u n e s v e s n o m s p a s o ­
nosnu dragocenost, k o j u čovečanstvo ne postiže, jer
je ne razume. Obrt ka b o l j e m u sleduje tek na osnovu
zahvatanja prometejske tendencije, koja posredstvom
uviđanja i razumevanja tek nekolike, a p o t o m m n o g e
l j u d e p r i v o d e s v e s t i . R a z u m e se, n e m o ž e b i t i d r u k ­
čije nego da to delo ima svoje koren je u intimnom
doživljavanju tvorca. A l i kad bi se o n o sastojalo samo
u pesničkoj elaboraciji o v o g a čisto ličnoga doživljaja,
onda bi mu u velikoj meri nedostajali opšte važenje i
trajnost. A kako ono doživljuje, predstavlja i o b r a ­
đ u j e ne samo ono što je lično n e g o u g l a v n o m k o l e ­
ktivne probleme našega vremena i kao lične, onda
m u p r i p a d a o p š t e v a ž e n j e . M e đ u t i m , u isti m a h o n o
je i pri p r v o j svojoj pojavi moralo naići na r a v n o ­
dušnost savremenika, j e r savremenici su k a d g o d u
velikoj većini pozvani da održavaju neposrednu sa­
dašnjost i da je slave, i na taj način da izazovu onaj
fatalni završetak, čiji je zamršaj providencijalni stva­
ralački d u h v e ć p o k u š a o da resi.

277
5. PRIRODA UJEDINILACKOG SIMBOLA U SPITELERA

M o r a m o još sebi da p o l o ž i m o račun o v a ž n o m p i ­

tanju kakve osobine ima blago i simbol obnovljenoga
života, k o j i pesnik oseća kao donosioca radosti i spa­
senja. V e ć s m o skupili niz dokaza k o j i prikazuju
»božansku« prirodu, »božanstvo« blaga. T i m e je jasno
rečeno da u o v o m simbolu leže mogućnosti za nova
energetička razrešenja, naime za oslobođenja n e s v e ­
sno vezanoga libida. Simbol kaže u v e k : tako reći u
o v o m obliku m o g u ć n a j e n o v a manifestacija života,
spasenje od vezanosti i prezasićenosti života. S i m b o ­
l o m iz nesvesnoga oslobođeni libido simbolisan je kao
p o d m l a đ e n , ili u o p š t e k a o n o v b o g , k a o š t o se, n a
primer, u hrišćanstvu Jahve preobrazio u oca koji
v o l i i u o p š t e u v i š u i d u h o v n i ju m o r a l n o s t . M o t i v
obnove božje je uopšte raširen i stoga se m o ž e p r e t ­
1 1 9

postaviti kao poznat. Sto se tiče oslobodilačke snage

blaga, kaže Pandora:
» N e g o gledaj, čula sam o j e d n o m ljudskom rodu,
b o g a t o m b o l o v i m a i d o s t o j n o m da mu se č o v e k zato
smiluje, i stoga sam izmislila j e d a n poklon, da m o ž d a ,
u k o l i k o m i d o p u š t a š , n j i m e u b l a ž a v a m ili t e š i m n j i ­
hove mnoge bolove.« Lišće drveta k o j e zaštićuje
1 2 0

porođaj p e v a : »Jer o v d e je sadašnjost, i o v d e je b l a ­

ženstvo, i o v d e je m i l o s t . « 1 2 1

Vesništvo »čudesnoga deteta«, novoga simbola,

jeste l j u b a v i radost, dakle stanje rajske vrste. O v o
vesništvo je paralela Hristovu rođenju, dok su p o ­
zdravljanje od strane sunčane b o g i n j e i čudo r o ­ 1 2 2

đ e n j a što ljudi u udaljenosti u t o m e trenutku postaju

»dobri« i obdareni, atributi Budina rođenja. Iz
1 2 3

Božjega blagoslova ž e l e o b i h i s t a ć i s a m o j e d n o z n a ­
čajno mesto: »da bi se svakom čoveku dešavale one
slike k o j e je on n e k a d a kao dete gledao u šarenoj

IM Upor. Jung, Wandlungen und Symbole der Libido.

« o S p i t t e l e r , L o c . cit. p . 108.
i « L o c . cit. p. 127.
122 L o c . c i t . p . 1 3 2 .
12S L o c . c i t . p . 1 2 9 .

278
sanjarskoj svetlosti b u d u ć n o s t i « . Time je očevidno
1 2 4

r e č e n o da se detinjske fantazije m o g u ispuniti, t j . da

se o n e slike ne g u b e , n e g o treba da se z r e l o m č o v e k u
p o n o v o približe i ispune. Stari K u l e u B a r l a h o v u
Mrtvom danu 12S
kaže: » K a d noću ležim i pritiskuju
me jastuci tame, onda se ponekad o k o m e n e zbija
zvučna svetlost, vidljiva m o j i m o č i m a i čujna m o j i m
ušima. I tada stoje o k o m o j e postelje lepi likovi b o l j e
b u d u ć n o s t i . J o š u k o č e n i , ali i z v a n r e d n e l e p o t e , j o š
s p a v a ć i v i — ali ko bi ih probudio, stvorio bi svetu
bolje lice. Junak bi bio onaj koji bi to mogao.« —
» K a k v a bi srca tek time mogla da kucaju! Sasvim
d r u g a srca, k o j a sasvim d r u k č i j e k u c a j u n e g o što
sada m o g u . « — (O slikama.) » O n e ne stoje ni na
k a k v o m s u n c u i n i g d e ih s u n c e ne o s v e t i j u j e . Ali one
hoće i jedared moraju izići iz noći. To bi b i l a u m e t -
nost, stvoriti ih na suncu, tada bi one živele.« I E p i ­
metej čezne za slikom, za b l a g o m ; on u razgovoru
k a ž e o statui H e r a k l a ( h e r o j a ! ) : » T o j e s m i s a o s l i k e i
s r a z u m e v a n j e m o n a j e d i n o našu slavu stavlja u to
da d o ž i v l j u j e m o p r i l i k u i k o r i s t i m o j e , da blago sa-
zreva iznad naše glave i da ga dobivamo.« * I k a d se 12

blago, od Epimetej a odbijeno, donosi sveštenicima,

ovi pevaju upravo onako kako je Epimetej za blagom
ranije čeznuo: »O dođi, o Bože, sa s v o j o m milošću«,
da odmah zatim njima ponuđeno nebesko blago o d ­
biju i naruže. Početak h i m n e k o j u p e v a j u sveštenici
lako je razumeti kao protestantsku crkvenu pesmu:

»Dođi, o dođi, duše života,

Istinski Bože od velnosti!
Tvoja snaga nije uzalud,
Ona nas ispunjava u svako doba;
Tako će duh i svetlost i sjaj
Biti u t a m n o m srcu.
O, duše snage i jačine,
Ti izvesni novi duše,
Unapređuj u n a m a svoja dela«, itd.

124 L o c . c i t . p . 1 2 8 .
125 P a u l C a s s i r e r , B e r l i n , 1 9 1 2 , p . 1 6 s .
12« S p i t t e l e r , L o c . c i t . p . 1 3 8 .

279
 Ova himna ide sasvim paralelno s našim pret­
h o d n i m i z v o đ e n j i m a . S t o isti s v e š t e n i c i k o j i t u p e s m u
pevaju odbacuju n o v duh života, n o v simbol, to sa­
svim odgovara racionalističkom biću epimetejskih
k r e a t u r a . U m u v e k traži r e š e n j e n a u m n o m , k o n s e ­
kventnom, logičkom putu, i time ima pravo u svima
s r e d n j i m p o l o ž a j i m a i p r o b l e m i m a , ali u n a j v e ć i m i
presudnim pitanjima on nije dovoljan. On je nespo­
soban da stvori sliku, s i m b o l ; simbol je iracionalan.
K a d je racionalni put postao ćorsokak — što on posle
nekolikog vremena obično postaje — onda rešenje
dolazi sa strane sa k o j e se ne o č e k u j e ( » K a k v o d o b r o
m o ž e doći od Nazareta?«). Ovaj psihološki zakon je,
na primer, osnova mesijanskih proricanja. Sama p r o ­
ricanja su projekcije nesvesnoga koje naslućuje b u ­
duće dešavanje. K a k o je rešenje iracionalno, to se p o ­
j a v a spasitelja v e z u j e za n e m o g u ć a n , t j . iracionalan
uslov, dakle za trudnoću d e v o j k e . 1 2 7
O v o proricanje
je kao m n o g a druga, k o j a glase, na primer, o v a k o :
»Magbet neće podleći nijednoj dušmanskoj moći sve
dok dunsinanskom visu ne priđe velika birmanska
šuma.«

R o đ e n j e spasitelja, t j . postanak simbola, dešava

se onde gde se ne očekuje, i to baš onde otkuda je
r e š e n j e n a j n e v e r o v a t n i j e . T a k o k a ž e Isaije (53, 1):
»Ali ko v e r o v a našem propovedanju, i mišica
Gospodnja k o m e se otkri?
Jer izniče pred n j i m kao šibljika, i k a o koren iz
suhe z e m l j e ; ne bi obličja ni lepote u njega; i v i d e s m o
ga, i ne beše ništa na o č i m a č e g a radi b i s m o ga p o -
želeli.
Bio je najprezreniji i najodbačeniji između ljudi,
bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od k o g a svak
zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo.«
O n o što spašava ne nastaje samo o n d e odakle se
ništa n e o č e k u j e , n e g o s e p o j a v l j u j e , k a o što o v o m e ­
sto pokazuje, i u liku na k o m e n e m a ničega d o s t o j n o g
poštovanja za epimetejski sud. Pri opisivanju o d b a ­
civanja simbola Spiteler se jedva svesno oslanja na

i« Isaije 7,14.

280
biblijski obrazac, inače bi se to primetilo na n j e g o ­
v i m r e c i m a . Sta više, o n j e u z i m a o i z iste d u b i n e i z
k o j e proroci i tvorci stvaraju simbole spasenja.
P o j a v a spasitelja znači udruživanje suprotnosti:
»I v u c i će boraviti s j a n j c i m a , i risovi će ležati
s jarićima, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno,
i malo dete v o d i c e ih.
I k r a v a i m e d v e d i c a z a j e d n o ć e pasti, m l a d n j i ­
h o v a ležaće zajedno i lav će jesti slamu k a o v o .
I d e t e k o j e sisa i g r a ć e s e n a d r u p o m a s p i d i n o m , i
d e t e o d b i j e n o o d sise z a v l a č i ć e r u k u s v o j u u r u p u
zmije vasiliska.« * 1 8

P r i r o d a s i m b o l a s p a s e n j a j e s t e p r i r o d a deteta, **1

t j . d e č j a b e z a z l e n o s t ili s t a v b e z p r e t p o s t a v a k a p r i p a ­
da s i m b o l u i n j e g o v o j funkciji. O v a j »detinjski« stav
d o n o s i e o i p s o s a s o b o m t o što s e m e s t o s a m o v o l j s t v a
i racionalne namernosti pojavljuje drugi princip v o ­
đ e n j a , č i j a » b o ž a n s t v e n o s t « z n a č i i s t o što i » n a d m o ć « .
Princip v o đ e n j a je iracionalne prirode, i zato se on
pojavljuje u ruhu čudesnoga. O v u vezu lepo daje
I s a i j e 9, 6:
» J e r n a m s e r o d i d e t e , sin n a m s e d a d e , k o j e m u
je vlast na ramenu, i i m e će mu biti: divni, savetnik,
B o g silni, o t a c v e č n i , k n e z m i r n i . «
Ova određenja daju bitne osobine simbola spa­
senja, k o j e s m o v e ć g o r e utvrdili. Kriterijum » b o ­
žanskoga« uticaja je neodoljiva snaga nesvesnoga
impulsa. Junak je u v e k figura snabdevena m a g i j ­
s k o m s n a g o m , k o j a n e m o g u ć n o čini m o g u ć n i m . S i m ­
bol je srednji put, na k o m e se suprotnosti sjedinjuju
za n o v a kretanja, v o d e n i tok, k o j i posle d u g e suše
izliva plodnost; napregnutost pre spasenja u p o r e đ u j e
s trudnoćom:
» K a o trudna žena, koja uskoro treba da rodi,
takve su njene porođajne muke, ona viče u bolovima:
tako je i nama, Gospode, pred tvojim licem.
Tada s m o i mi trudni, i s t r a h u j e m o da j e d v a
o d a h n j u j e m o ; ali n e m o ž e m o z e m l j i p o m o ć i .

" 8 Isaije U , 6 ss.

»Čudesno dete« u Spitelera.
1 2 9

281
 Ali tvoji mrtvi živeće, m o j i leševi uskrsnuće.«
U aktu spasenja o ž i v l j u j e se o n o što je b i l o n e o -
življeno, mrtvo, t j . psihološki: one funkcije koje su
ležale ugarene i bile besplodne, nezaposlene, potisnu­
te, p r e z r e n e , p o t c e n j e n e , itd., n a j e d a r e d i z b i j a j u i
p o č i n j u živeti. Baš funkcija niže vrednosti p r o d u ­
žuje život k o j i je b i o u opasnosti da se u diferencira­
noj funkciji ugasi. 1 8 0
Ovaj motiv vraća se u novoza-
vetnoj misli o povratku, 1 3 1
&TcoKaTdKrta<ncr TCAVTCOV,
koja je visoka forma razvitka one opšte raširene m i ­
sli j u n a č k o g a m i t a , p o k o m e j u n a k , k a d i z l a z i i z u t r o ­
be kita, izvlači i s v o j e roditelje i sve o n e k o j e je
n e m a n r a n i j e bila progutala, što F r o b e n i j u s z o v e
»izmiljivanje svih« (»Allausschlupfen«). Vezu s ju­
1 8 2

n a č k i m m i t o m č u v a i I s a i j e d v a s t i h a d a l j e (27, 1 ) :
»Tada će G o s p o d s v o j i m ljutim i velikim i j a k i m
m a č e m pokarati obojicu, levijatana prugu zmiju, i
l e v i j a t a n a k r i v u l j a s t u z m i j u , i ubiće zmaja koji je u
moru.«
S r o đ e n j e m simbola prestaje regresija libida u
nesvesno. Regresija prelazi u progresiju, vraćanje
prelazi u tok. T i m e se lomi privlačna snaga p r a i z v o -
r a . Z a t o i s t o j i u Barlahovoj d r a m i Mrtvi dan:
K u l e : »I tada stoje oko m o j e postelje lepi likovi
b o l j e b u d u ć n o s t i . J o š u k o č e n i , ali i z v a n r e d n e l e p o t e ,
j o š s p a v a ć i v i — ali k o b i i h p r o b u d i o , s t v o r i o b i s v e t u
bolje lice. Junak bi bio onaj koji bi to m o g a o .
Mati: Junaštvo u jadu i nevoljama!
Kule: Ali možda bi ipak neko mogao!
M a t i : Trebalo bi da taj najpre sahrani svoju
majku.«

Motiv »materinskoga zmaja« sam ja ranije o p ­

širno obradio, tako da to o v d e ne m o r a m ponavljati. 1 8 8

Postanak n o v o g života i n o v e plodnosti, onde gde se

iso u p o r . g o r e m o j a r a s p r a v l j a n j a u z S i l e r o v a p i s m a .
i « R i m l j a n i m a 8 , 19.
u* Frobenius, Vek sunčanoga boga.
iss Upor. Wandlungen und Symbole der Libido. S ubi­
j a n j e m levijatana ide u Spitelera paralelno savlađivanje b e -
hemota.

282
n i j e m o g l o ništa očekivati, p r i k a z u j e i Isaije 35, 5
i dalje:
» T a d a će se otvoriti oči slepima, i uši g l u h i m a
otvoriće se.
Tada će h r o m i skakati k a o jelen, i jezik n e m o g a
p e v a ć e , j e r će u pustinji provreti v o d e i potoci u z e m ­
lji sasušenoj.
I o n d e g d e je ranije bilo suho, postaće jezera; i
g d e j e bila z e m l j a sasušena, postaće ledeni izvori. G d e
j e r a n i j e b i o stan z m a j e v s k i , b i ć e t r a v a , t r s k a i sita.
I onde će biti nasip i put, koji će se zvati sveti
put; n e ć e i ć i p o n j e m u n e č i s t i , n e g o ć e b i t i z a n j i h ;
ko p o đ e n j i m e , ni lud n e ć e zalutati.«
S i m b o l spasenja je nasip, put na k o m e se život
m o ž e dalje kretati, b e z m u k e i pritiska.
Helderlin kaže u Patamu:

»Blizu je
I teško je shvatiti B o g a .
A l i gde je opasnost, tu raste
I ono što će spasti.«

Cini se kao da bi blizina B o g a bila opasnost, t j .

kao da bi koncentracija libida u nesvesnom bila o p a ­
snost za svesni život. Stvarno stvar stoji o v a k o : što
j e v i š e l i b i d o i n v e s t i r a n u n e s v e s n o m ili, b o l j e r e č e n o ,
što v i š e s e b e i n v e s t i r a , t o v i š e r a s t e u t i c a j , m o g u ć n o s t
uticaj a nesvesnoga, t j . sve odbačene, ostavljene, p r e -
živele, štaviše od dalekih naraštaja sasvim izgubljene
m o g u ć n o s t i f u n k c i j e o ž i v i j u j u i p o č i n j u vršiti sve v e ć i
uticaj na svest, uprkos često o č a j n o j odbrani svesnoga
uviđanja. O n o što spašava je simbol, k o j i u sebi m o ž e
obuhvatiti i udružiti svesno i n e s v e s n o . D o k se svesti
disponibilni libido u diferenciranoj funkciji postepe­
no i s c r p l j u j e i s v e p o l a g a n i j e i t e ž e p o p u n j u j e , i d o k
se s i m p t o m i n e j e d i n s t v a sami s o b o m g o m i l a j u , raste
opasnost od poplave i razoren ja p o m o ć u nesvesnih sa­
d r ž a j a , ali u isti m a h r a s t e i s i m b o l k o j i j e p o z v a n d a
reši s u k o b . M e đ u t i m , simbol je najprisnije v e z a n s
o p a s n i m s t v a r i m a , t a k o d a o n ili n j i m a m o ž e b i t i z a -
menjen, ih može da pri svojoj pojavi izazove baš zlo

283
i razorenje. TJ s v a k o m slučaju, p o j a v a o n o g a što d o ­
nosi spasenje v e z a n a je najprisnije s r a z o r e n j e m i
opustošenj e m . K a d staro ne bi bilo zrelo za smrt,
ništa n o v o ne bi se p o j a v i l o , i staro ne bi m o g l o i ne
bi trebalo da bude uništeno kad n o v o m e ne bi na šte­
tan način zauzimalo mesto. O v a prirodna psihološka
v e z a s u p r o t n o s t i n a l a z i se u I s a i j e 7, 16 i d a l j e . U 7,
14 kaže se da će d e v o j ka roditi sina, k o m e će dati i m e
Emanuilo. Emanuilo karakteristično znači » B o g s
nama«, tj. sjedinjenje s latentnom silom nesvesnoga,
k o j a j e z a g a r a n t o v a n a u s i m b o l u s p a s e n j a . A l i šta o v o
sjedinjenje najpre treba da znači, p o k a z u j u stihovi
koji neposredno sleduju:
»Jer p r e n e g o što dete nauči odbaciti zlo a i z a ­
brati d o b r o , ostaviće zemlju, na k o j u se gadiš, d v a
cara njezina.«
8, 1: »I reče G o s p o d : uzmi preda se veliku knjigu
i u n j o j n a p i š i č o v e č j i m p i s m o m : brz na plen, hitar
na grabež.«
8, 3: » Z a t i m p r i s t u p i h p r o r o č i c i , i o n a z a t r u d n e i
r o d i sina. A G o s p o d m i r e č e : n a đ e n i m u i m e : brz n a
plen, hitar na grabež.
J e r p r e n e g o što dete n a u č i vikati: o č e m o j i m a j ­
ko moja! odneće se blago damaštansko i plen sama­
r i j ski p r e d c a r e m a s i r s k i m . «
8, 6: »Sto ovaj narod ne mari za v o d u siloamsku
koja teče tiho . . .
Zato, evo, G o s p o d će na njih navesti silnu i v e ­
liku v o d u iz reke, naime cara asirskoga i svu slavu
n j e g o v u , te će izići iz svih s v o j i h p o t o k a , i teći će
p o v r h svih svojih bregova.
I n a v a l i ć e p r e k o J u d e , p l a v i ć e i r a z l i v a ć e se i d o ć i
d o g r l a , i k r i l a ć e j o j s e raširiti p r e k o s v e k o l i k e t v o j e
zemlje, Emanuilo!«
V e ć u s v o j o j k n j i z i Preobražaji i simboli libida
ukazao sam na to da zmaj, opasnost od poplave, u b i -
stvo deteta, ugrožavaju rođ enje Boga. Psihološki to
z n a č i : d a l a t e n t n a sila m o ž e i z b i t i i s v e s t p r e p l a v i t i .
O v a opasnost je za Isaiju strani car, k o j i u p r a v l j a
neprijateljskim, m o ć n i m carstvom. Za Isaiju, razume
se, p r o b l e m nije psihološki, n e g o j e z b o g s v o j e p o t p u -

284
ne projekcije k o n k r e t a n . U Spitelera, m e đ u t i m , pro­
b l e m je v e ć v e o m a psihološki, i stoga o d v o j e n od k o n ­
kretnoga objekta, pa ipak se izražava u sasvim slič­
n i m o b l i c i m a k a o u Isaija, i a k o j e d v a s m e m o d a n a ­
s l u ć u j e m o svesno naslanjanje. R o đ e n j e spasitelja
z n a č i i s t o što i k a k v a v e l i k a k a t a s t r o f a , j e r n o v , m o ­
ćan život izbija onde gde se ne naslućuje nikakav
život, nikakva snaga i nikakva m o g u ć n o s t razvitka.
On provaljuje iz nesvesnoga, t j . iz onoga dela psihe
z a k o j i s e n a m e r n o ili n e n a m e r n o n e z n a , i z a t o g a
svi racionalisti o b d e l a v a j u k a o ništa. Iz toga n e v e r o -
vatnog i odbacivanog dolazi n o v priliv snage, o b n o v a
ž i v o t a . A l i šta z n a č i n e v e r o v a t n o i o d b a c i v a n o ? T o s u
svi oni psihički sadržaji koji su zbog svoje nesagla-
snosti sa s v e s n i m v r e d n o s t i m a potisnuti, dakle: ružno,
n e m o r a l n o , n e i s p r a v n o , n e s v r h o v i t o , n e s p o s o b n o itd.
T j . , s v e što s e d o t i č n o j j e d i n k i j e d a r e d t a k o p o k a z a l o .
O p a s n o s t s e s a s t o j i u t o m e što č o v e k , z b o g ž e s t i n e s
k o j o m se te stvari p o n o v o p o j a v l j u j u , zbog n j i h o v a
n o v o g i čudesnog sjaja, u tolikoj meri biva ponesen
d a s v e r a n i j e v r e d n o s t i o d b a c u j e ili z a b o r a v l j a . Sto j e
r a n i j e p r e z i r a n o sad p o s t a j e v r h o v n i p r i n c i p , a što j e
ranije b i l o istina sad se z o v e zabluda. O v o o b r t a n j e
vrednosti izjednačuje se s razorenjem dosadašnjih ži­
votnih vrednosti, dakle jednako je zemlji k o j u je
opustošila poplava.
T a k o u Spitelera n e b e s k i d a r P a n d o r i n d o n o s i
z e m l j i i l j u d i m a n e s r e ć u . K a o što i z P a n d o r i n e k u t i j e
u klasičnom mitu p r o v a l j u j u bolesti, poplavljuju i
pustoše zemlju, tako slična nesreća nastaje od blaga.
Da to shvatimo, m o r a m o sebi položiti račun o o s o b i ­
nama o v o g a simbola. Prvi koji blago nalaze jesu s e ­
l j a c i , k a o što s u p a s t i r i o n i k o j i p o z d r a v l j a j u s p a s i t e ­
lja. Oni ga okreću tamo i a m o u s v o j i m rukama » d o k
naposletku sasvim oglupaviše, shodno stranoj, raz­
vratnoj, nezakonskoj pojavi«. K a d su ga doneli pred
k r a l j a i o v a j ga p o k a z a o sa v e s t i r a d i i s p i t i v a n j a , da
o n a k a ž e d a ili n e , t a d a o n a u p l a š e n o s k o č i s o r m a n a
na pod, i sakri se p o d krevet » n e m o g u ć n a naslućiva-
nja«. K a o preplašeni rak »otrovno buljeći, neprija­
teljski rogušeći savijene klešte« — »tako je savest i z -

285
v i r i v a l a i s p o d k r e v e t a i d o g o d i l o s e d a s e o n a , što s e
Epimetej tvorevini bliže primicao, sve dalje povlačila
n e l j u b a z n i m p o k r e t i m a . I t a k o ć u t e ć i š ć u ć u r i l a se, n e
izgovarajući ni j e d n u jedinu r e č i ne dajući glasa od
sebe, ma koliko je kralj molio, preklinjao i podsticao
raznim besedama.«
O č e v i d n o j e d a j e savesti n o v i s i m b o l b i o v e o m a
nesimpatičan, i stoga je kralj seljacima savetovao da
blago nose sveštenicima. »Jedva je Hifil-Hofal (vr­
h o v n i sveštenik) p o g l e d a o lice slike, k a d p o č e da se
u ž a s a v a i da se g a d i , da v i č e i da g a l a m i , z a š t i ć u j u ć i
čelo rukama.
, D a l j e s t i m r u g l o m , j e r n e š t o protivbožansko l e ž i
u n j e m u i plotsko je n j e g o v o srce i drskost b i j e iz n j e ­
govih očiju.
Z a t i m s e l j a c i o d n e s u b l a g o a k a d e m i j i : ali n a s t a v ­
nici v i s o k e š k o l e n a đ o š e da slici n e d o s t a j e .osećanje
i duša', a ,povrh toga ozbiljnost, a najviše i misao
vodilja.'
Zlatar naposletku nađe da je blago lažno i od
prosta materijala. Na trgu, g d e su seljaci hteli da se
blaga oslobode, pojavi se policija. Čuvari prava, kad
v i d e š e s l i k u , p o v i k a š e : , I m a li s r c a u v a š e m t e l u i l e ž i
li i u v a š o j d u š i s a v e s t da se to u s u đ u j e t e i t a k o j a v n o
pred oči svih iznosite tu pravu, bestidnu, pohotljivu
golotu?
B r z o se tornjajte odavde! I teško v a m a samo ako
slučajno t o m slikom uprljate našu čistu d e c u zajedno
sa belim ženama . . . ' «
P e s n i k je s i m b o l obeležio k a o stran, n e m o r a l a n ,
nezakonski, suprotan moralnim osećajima, oprečan
osećanju i našoj predstavi duševnoga, isto tako i n a ­
šem p o j m u božanskoga; taj simbol govori čulnosti,
bestidan je i m o ž e u velikoj meri da ugrozi javni m o ­
ral izazivanjem seksualnih maštanja. O v i atributi,
dakle, o d r e đ u j u n e k o suštastvo k o j e se nahodi u p r o -
tivrečnosti naročito s našim moralnim vrednostima, u
drugom redu i s estetičkim vrednosnim sudom, jer u
t o m oskudevaju više osećaj ne vrednosti, i odsustvo
»misli vodilje« nagovešćuje i iracionalnost njegova
mislenoga sadržaja. Verdikat »protivbožansko« m o g a o

286
bi se protumačiti i kao »protivhrišćansko«, j e r ta isto-
rija nije lokalizovana ni u d a l e k o m starom v e k u ni u
Kini. Ovaj simbol je, dakle, prema svima atributima
predstavnik funkcije niže vrednosti, dakle neprizna­
tih psihičkih sadržaja. Slika o č e v i d n o predstavlja —
iako to n i g d e nije r e č e n o — go ljudski lik — »živi
lik«.
Ovaj lik izražava potpunu slobodu da č o v e k b u d e
o n a k a v k a k a v j e , a u isti m a h i d u ž n o s t d a b u d e o n a ­
kav kakav j e ; on, prema tome, znači najvišu m o g u ć ­
n o s t k a k o e s t e t i č k e t a k o i m o r a l n e l e p o t e , ali p o p r i ­
rodi i ne u veštački priređenoj idealnoj f o r m i on znači
č o v e k a k a k a v b i m o g a o d a b u d e . T a k v a slika, s t a v ­
ljena pred oči čoveku kakav je u datom trenutku, ne
m o ž e p o k r e n u t i u n j e m u n i š t a d r u g o n e g o o n o što j e
ležalo vezano i uspavano, a n i j e s njime živelo. A k o
slučaj htedne da je samo j e d n o m p o l o v i n o m civilizo-
van, a drugom polovinom još varvarin, onda će p o ­
g l e d na t a k v u sliku izazvati u n j e m u svako v a r v a r -
s t v o . M r ž n j a l j u d i u v e k s e k o n c e n t r i š e n a n e š t o što
im k svesti p r i v o d i n j i h o v e r đ a v e osobine. O t u d a je
sudbina blaga s trenutkom n j e g o v e pojave u svetu
i bila zapečaćena. N e m o pastirče, k o j e ga je najpre
našlo, isprebijali su seljaci na m r t v o ime, a zatim
»tresnuli« blago na ulicu. T i m e je simbol spasitelja
z a v r š i o s v o j u k r a t k u , ali t i p i č n u k a r i j e r u . N a s l a n j a ­
nje na hrišćansku misao o Hristovu stradanju o č e ­
v i d n o j e . S p a s i t e l j s k a p r i r o d a b l a g a v i d i s e i o t u d a što
se ono pojavljuje jedared samo svakih hiljadu godina;
to je redak događaj, to »cvetanje blaga« i pojavljiva­
n j e j e d n o g a spasitelja, j e d n o g a Saoshianta, j e d n o g a
Bude.
Svršetak karijere blaga tajanstven j e : ono dospe-
va u ruke nekoga Jevrejina putnika. »Ne beše to J e -
v r e j i n o v o g a sveta, i n j e g o v o ruho iznad svake m e r e
činilo n a m se strano.« Taj naročiti Jevrejin m o ž e
1 3 4

d a b u d e s a m o Ahasver, k o j i n i j e p r i m i o p r a v o g a s p a ­
sitelja i sebi o v d e sliku spasitelja tako reći krade.
Priča o Ahasveru je pozna hrišćanska priča, koja se

« * S p i t t e l e r , L o c . cit. p . 163.

287
kao takva ne m o ž e datirati ranije negoli u p o č e t a k
XVII veka. 1 8 5
Ona psihološki proizlazi iz količine libi­
da ili dela ličnosti k o j i u h r i š ć a n s k o m stavu p r e m a
životu i svetu ne nalazi n i k a k v e p r i m e n e i stoga se
potiskuje. Za taj d e o Jevreji su o d v a j k a d a b i h simbol,
i otuda srednjovekovno ludilo proganjanja Jevreja.
Ideja ritualnoga ubistva sadrži misao odbacivanja
spasitelja u p o o š t r e n o m o b l i k u , j e r se t r u n u vlasti­
t o m o k u vidi kao greda u o k u brata. Misao o ritual­
n o m ubistvu nagoveštena je i u Spitelera, jer J e v r e -
jin krade čudesno dete poslano s neba. Ova misao je
mitološka projekcija nesvesnoga opažanja da se d e j ­
stvo spasenja neprestano osujećuje prisutnošću nespa-
senoga dela u nesvesnom. Ovaj nesvesni, nedomesti-
k o v a n i , nevaspitani ili v a r v a r s k i deo, k o j i se m o ž e
držati s a m o na lancu, a ne m o ž e mu se dopustiti da
b u d e slobodan, projicira se na one koji nisu p r i h v a ­
tili h r i š ć a n s t v o , a u s t v a r i t o j e u n a m a d e o k o j i d o ­
sad nije prošao kroz hrišćanski p r o c e s domestikacije.
Postoji nesvesno opažanje toga oprečnoga dela, k o j e ­
mu č o v e k želi da p o r e č e egzistenciju — otuda p r o ­
jekcija. N e s p o k o j s t v o je konkretan izraz nespasenosti.
Nespaseni deo o d m a h privlači k sebi n o v u svetlost,
energiju novoga simbola. Time je na drugi način i z ­
raženo isto što s m o v e ć nagovestili ranije, kad s m o
g o v o r i l i o uticaj u s i m b o l a na opštu psihu: s i m b o l
razdražuje sve potisnute i neprihvaćene sadržaje,
kao, na primer, u » č u v a r a t r g a « ; isto tako u H i f i l - H o -
fala, k o j i p o s v o m n e s v e s n o m o t p o r u p r o t i v s v o j e
vlastite religije o d m a h ističe i p o j a č a v a p r o t i v b o ž a n -
stvenost i putenost novoga simbola. Afekat odbijanja
odgovara količini potisnutoga libida. M o r a l n i m p r e o -
brtanjem čistoga nebeskoga dara u zagušljive mašta­
rije tih glava izvršeno je ritualno ubistvo. A l i je
uprkos tome pojavljivanje simbola delovalo. Doduše,
on nije prihvaćen u s v o m čistom obliku, nego je p r o ­
gutan od arhaičnih i nediferenciranih moći, pri č e m u
su j o š snažno p o m a g a l e svesna m o r a l n o s t i estetika.
Time počinje enantiodromija, promena iz dotadašnje
vrednosti u n e v r e d n o s t , od d o t a d a š n j e g a d o b r a u zlo.

IM E. Konig, Ahasver, 1907.

288
 Carstvo dobra, k o j e m u je Epimetej kralj, bilo je
o d a v n o u neprijateljstvu sa carstvom b e h e m o t o v i m .
Behemot i levijatan * j e s u d v e iz k n j i g e o J o v u p o ­
13

z n a t e nemani Boga, s i m b o l i č n i i z r a z i n j e g o v e m o ć i i
snage. K a o grubi životinjski simboli, oni psihološki
označavaju srodne snage ljudske prirode. Stoga 1 8 7

kaže J a h v e :
»A gle, behemot, kojega sam stvorio s t o b o m . . .
Gle, n j e g o v a snaga je u n j e g o v i m bedrima, i n j e ­
g o v a sila u ž i l a m a n j e g o v a t r b u h a .
S v o j rep diže k a o kedar, i žile n j e g o v i h butina
spletene su kao g r a n e : On je početak božjih p u -
1 8 8

teva.«
O v e reči m o r a j u se pažljivo čitati: o v o m s n a g o m
»počinju putevi Boga«, naime Jehove, jevrejskoga
Boga, k o j i u N o v o m zavetu skida sa sebe o v a j oblik.
On tamo nije više B o g prirode. Psihološki to znači da
je ta gruba nagonska strana u n e s v e s n o m naslaganog
libida u hrišćanskom stavu trajno zatvorena u donjoj
oblasti; time se j e d n a polovina B o g a potiskuje, resp.
u p i s u j e se u r a č u n č o v e k o v i h k r i v i c a , i u k r a j n j o j l i ­
niji pripisuje oblasti đ a v o l o v o j . Otuda, kad nesvesna
snaga p o č i n j e strujati gore, kad » p o č i n j u putevi b o ­
žji«, onda se pojavljuje B o g u liku behemota. Moglo 1 3 9

bi se isto tako reći da se B o g o n d a p r e d s t a v l j a u đ a ­

v o l j e m liku. A l i ove moralne procene jesu optičke o b ­
m a n e : snaga života je s o n u stranu m o r a l n o g a suda.
M a j s t o r E k e h a r t k a ž e : » K a ž e m li, d a k l e , d a j e B o g
d o b a r : t o n i j e istina, j a s a m d o b a r , B o g n i j e d o b a r !
I d e m j o š d a l j e : j a s a m b o l j i o d B o g a ! J e r s a m o što j e
d o b r o m o ž e biti b o l j e , i s a m o što m o ž e b o l j e postati,
to m o ž e postati n a j b o l j e . B o g nije dobar, i stoga ne
m o ž e p o s t a t i b o l j i , a z a t o što n i j e b o l j i , n e m o ž e p o ­
stati n i n a j b o l j i . D a l e k o o d B o g a l e ž e o v a t r i o d r e đ e ­

n e Spitteler, L o c cit. p . 179.

137 U p o r . uz to Wondl. und Symbole der Libido, p. 58.
138 V u l g a t a i m a č a k : n e r v i t e s t i c u l o r u m e j u s p e r p l e x i
s u n t . U S p i t e l e r a j e Astarta ć e r k a b e h e m o t o v a — k a r a k t e ­
ristično.
139 U p o r . s t i m F l o u r n o v , Une mystique moderne. Arch.
d e P s y c h . T . X V , 1915.

18 Jung, Odabrana dela, V

289
n j a : » d o b a r « , »bolji«, »najbolji«. On stoji iznad svega
toga.« 1 4 0

K a o neposredno dejstvo simbola spasenja proiz­

lazi u d r u ž i v a n j e s u p r o t n i h d v o j s t a v a : t a k o s e i d e a l n o
carstvo Epimetej evo udružuje sa carstvom b e h e m o -
t o v i m ; t j . m o r a l n a svest ulazi u opasan savez s n e s v e ­
snim sadržajima i tome pripadnim, s o v i m sadržajima
istovetnim libidom. Ali Epimeteju su poverena božja
deca, naime ona najviša dobra čoveštva, bez kojih
č o v e k nije ništa d r u g o n e g o životinja. U d r u ž i v a n j e m
s vlastitom nesvesnom suprotnošću p o j a v l j u j e se o p a ­
snost o d opustošen j a , uništenja ili p o p l a v e , t j . v r e d ­
nosti svesnoga m o g l e bi propasti na energetičkim
vrednostima nesvesnoga. D a j e ona slika prirodne l e ­
p o t e i m o r a l n o s t i b i l a p r i h v a ć e n a i z a d r ž a n a i da s a m o
s v o j o m n e v i n o m prirodnošću nije poslužila kao n a -
dražaj za tešku prljavost pozadine naše »moralne«
kulture, tada b o ž j a deca, u p r k o s savezu sa b e h e m o -
tom, ne bi bila ugrožena, jer bi Epimetej onda u sva­
ko doba u m e o razlikovati između vrednosti i n e v r e d -
nosti. A l i kako se simbol naše jednostranosti, naše
r a c i o n a l i s t i č k e d i f e r e n c i r a n o s t i i u isti m a h z a k r ž l j a -
losti p o j a v l j u j e k a o n e p r i h v a t l j i v , t o n e d o s t a j e s v a k o
merilo za vrednost i nevrednost. A k o zatim udruži­
v a n j e suprotnosnih d e j stava ipak d o đ e k a o viši d o ­
gađaj, nužno se pojavljuje opasnost od poplave i u n i ­
štenja, i to na karakterističan način stoga što se o p a ­
sne protivtendencije prokrijumčare p o d v i d o m » p r a ­
v i h p o j m o v a « . M o ž e s e i o n o što j e r đ a v o i u b i t a č n o
r a c i o n a l i s a t i i estetisati. T a k o s e b o ž j a d e c a j e d n o z a
drugim predaju behemotu, tj. svesne vrednosti r a z -
m e n j u j u se za čisto nagonstvo i otupavelost. R a n i j e
nesvesne grube i varvarske tendencije gutaju svesne
v r e d n o s t i , i z a t o b e h e m o t i l e v i j a t a n p o s t a v l j a j u ne­
vidljiva kita ( n e s v e s n o ) k a o s i m b o l s v o g a p r i n c i p a ,
dok je korespondentni simbol epimetejske oblasti
ptica. K i t , k a o s t a n o v n i k m o r a , j e s t e u o p š t e s i m b o l
nesvesnoga koje proždire. 1 4 1
Ptica, kao stanovnik s v e -

140 B u t t n e r , L o c . c i t . I , p . 1 6 5 .
141 O b i l n i d o k a z i za to u: Wandlungen und Svmbole der
Libido.

290
tloga vazdušnoga carstva, jeste simbol svesne misli,
ili č a k ideala (krila!) i s v e t o g a d u h a .
Konačnu propast dobra sprečava posredovanje
Prometejevo. On oslobađa poslednje božje dete, M e ­
siju, od nasilja n j e g o v i h neprijatelja. Mesija postaje
naslednik b o ž j e g a carstva, d o k se P r o m e t e j i E p i m e ­
t e j , personifikacije o d v o j e n i h suprotnosti, udruženi
povlače u svoju »zavičajnu dolinu«. I jedan i drugi
slobodni su od vlasti. E p i m e t e j zato što je se m o r a o
odreći, a P r o m e t e j zato što za n j o m nikako i nije t e ­
žio. Psihološki izraženo, to znači: introversija i e k s -
traversija prestaju dominirati kao jednostrane smer-
nice, a t i m e prestaje i disasocijacija psihe. Na n j e n o m
mestu pojavljuje se n o v a funkcija, simbolički pred­
stavljena detetom, zvanim Mesija, k o j e je dugo ležalo
spavajući. M e s i j a j e posrednik, s i m b o l n o v a stava, o n o ­
ga koji udružuje suprotnosti. On je dete, dečak, koji,
po starom obrascu »večnoga dečaka« (»puer aeter-
nus«), svojom mladošću navešćuje preporođaj i p o ­
n o v o z a d o b i j a n j e i z g u b l j e n o g (aTCOKaTĆffTaois ). -

S t o j e P a n d o r a k a o s l i k u d o n e l a n a z e m l j u , što
s u l j u d i o d b a c i l i i što i m j e d o n e l o b e d u , t o s e i s p u -
n j u j e u Mesiji. Ova simbolska veza odgovara čestom
i s k u s t v u u p r a k s i a n a l i t i č k e p s i h o l o g i j e : a k o se u s n o ­
vima pojavi kakav simbol, on se iz svih gore opširno
navođenih razloga odbacuje, i on čak izaziva p r o t i v -
reakciju, koja odgovara invaziji behemota. Iz toga su­
k o b a proizlazi uprošćivanje ličnosti na individualne
osnovne crte k o j e postoje od početka života, i k o j e
j a m č e za v e z u sazrele ličnosti s energijskim izvorima
d e t i n j s t v a . K a o što S p i t e l e r p o k a z u j e , p o s t o j i p r i t o m e
p r e l a s k u v e l i k a o p a s n o s t u t o m e što s e m e s t o s i m b o l a
racionalistički prihvataju n j i m e izazvani arhaični n a ­
goni i donose u uobičajenim formama shvatanja.
E n g l e s k i m i s t i č a r V . Blejk ( W . B l a k e ) 1 4 2
kaže:
» P o s t o j e d v e k l a s e l j u d i : plodni * i o n i k o j i proždi-
1 3

r u . Religija je težnja da se i jedni i drugi u d r u ž e . «

1 4 4 1 4 5

142 poetical works, I p. 2 4 9 .

The prolific = plodni, onaj koji rađa iz sebe.
1 4 3

144 The devouring = onaj koji proždire, prima u sebe.

»Religion is an endeavour to reconcile the t\vo!«
1 4 5

19*
291
O v o m B l e j k o v o m rečju, koja na tako prost način sa­
žima Špitelerove osnovne ideje i moja izvođenja, že­
lim da završim ovo poglavlje. A k o sam Špitelerovo
d e l o o b r a d i o s n e o b i č n o m o p š i r n o š ć u , t o se, k a o i p r i
tumačenju Šilerovih pisama, dogodilo da bih odao
p r a v d u bogatstvu misli i podsticaja k o j e n a m d a j e
S p i t e l e r o v Prometej i Epimetej. Ograničio sam se,
koliko g o d je to bilo m o g u ć n o , na o n o što je bitno, a
n a m e r n o sam prećutao ceo niz p r o b l e m a k o j i m a bi se
morala posvetiti potpuna obrada toga dela.

292
 VI

PROBLEM TIPOVA U PSIHIJATRIJI

OTO G R O S : » C E R E B R A L N A S E K U N D A R N A F U N K C I J A «

Sada pristupamo pokušaju j e d n o g a psihijatra da

izdigne dva tipa iz haotične raznovrsnosti takozvanih
psihopatskih nižih vrednosti. Ova neobično obimna
grupa obuhvata sva psihopatska granična stanja, k o j a
se više ne s m e j u pribrajati oblasti pravih psihoza,
dakle sve neuroze i sva stanja degeneracije, kao inte­
lektualne, moralne, afektivne i druge psihičke niže
v r e d n o s t i . T a j p o k u š a j u č i n i o j e Oto Gros ( O t t o
Gross), k o j i je p o d n a t p i s o m Cerebralna sekundarna
funkcija (Die zerebrale Sekundarfunktion) god. 1902.
objavio j e d n u teorijsku studiju, i njena osnovna h i ­
poteza dala mu je p o v o d a da postavi dva psihološka
tipa. Iako je empirijski materijal koji ga je zanimao
1

uzet iz oblasti p s i h i č k e niže vrednosti, i p a k ništa ne

smeta da se tu dobivena gledišta prenesu i na dalju
oblast normalne psihologije, ukoliko, naime, neurav­
noteženo duševno stanje daje ispitivaču naročito p o ­
voljnu priliku da izvesne psihičke fenomene vidi u
g o t o v o preteranoj jasnosti, f e n o m e n e koji se često
samo nejasno m o g u da opaze u okviru normalnih gra­
nica. Nenormalno stanje deluje ponekad kao staklo za

1
Prerađeno, ali u suštini n e p r o m e n j e n o , prikazivanje
tipova daje Gros i u svojoj k n j i z i Uber psychopathologische
Mi7iderwertigkeiten. B r a u m i i l l e r , W i e n u n d L e i p z i g 1 9 0 9 ,
p. 27 ss.

293
uveličivanje. Sam Gros u završnom poglavlju proši­
r u j e s v o j e z a k l j u č k e i n a d a l j e o b l a s t i , k a o što ć e m o
docnije videti.
Pod »sekundarnom funkcijom« Gros razumeva
cerebralan ćelijski proces, koji otpočinje pošto je
»primarna funkcija« izvršila svoj posao. Primarna
funkcija odgovarala bi p r a v o m poslu ćelije, naime
proizvođenju nekog pozitivnog psihičkog procesa, r e ­
cimo predstave. Posao odgovara j e d n o m energetičkom
procesu, naime po svoj prilici razrešenju jedne h e -
mijske napregnutosti, tj. j e d n o m h e m i j s k o m raspadu.
Posle toga akutnoga ispražnjen ja koje Gros obeleža-
va kao primarnu funkciju, počinje sekundarna f u n k ­
cija, t j . restitucija, p o n o v n o izgrađivanje ishranom.
Ova funkcija, v e ć p r e m a intenzitetu prethodnoga
u t r o š k a e n e r g i j e , i z i s k i v a ć e d u ž e ili k r a ć e v r e m e . Z a
t o v r e m e ć e l i j a se, s o b z i r o m n a o n o š t o s e r a n i j e d o ­
godilo, nahodi u p r o m e n j e n o m stanju, u j e d n o j vrsti
n a d r a ž e n o g a stanja, k o j e ne m o ž e ostati b e z uticaj a
na d a l j i p s i h i č k i t o k . O s o b i t o visoko naglašeni, afekta
puni p r o c e s i m o g l i b i z n a č i t i n a r o č i t u t r o š a k e n e r g i j e ,
i s t o g a n a r o č i t o p r o d u ž e n i p e r i o d r e s t i t u c i j e ili s e k u n ­
darnu funkciju. Delovanje sekundarne funkcije na
psihički tok zamišlja Gros kao dokažijivo specifično
uticanje narednoga asocijacionoga r a z v o j a , i to u
smislu ograničavanja asocijacionoga izbora na »temu«
predstavljenu u primarnoj funkciji, takozvane »glav­
ne predstave«. Stvarno, ja sam malo docnije u s v o ­
j i m vlastitim eksperimentalnim radovima — a tako
isto više m o j i h u č e n i k a u p o d u d a r n i m ispitivanjima
— m o g a o u k a z a t i na fenomene perseveracije 2
prema
visoko naglašenim predstavama, fenomene koji se
b r o j n o m o g u d o k a z a t i . M o j u č e n i k Eberšvajler ( E b e r -
schweiler) u j e d n o j jezičkoj raspravi dokazao je taj
isti f e n o m e n u a s o n a n c a m a i a g l u t i n a c i j a m a . Iz p a t o ­
3

loškoga iskustva zna se još kako su česte persevera­

c i j e b a š p r i t e š k i m p o v r e d a m a m o z g a , k a o što s u a p o -

2
Jung, Diagnostische Associationsstudien.
* Eberschweiler, Untersuchungen iiber die sprachliche
Komponente der Association. Inaug. Diss. Zurich 1908, Allg.
Zeitschrift £. P s v c h i a t r i e , 1908.

294
pleksije, tumori, atrofična i druga stanja d e g e n e r a ­
c i j e . <5na s e s v a k a k o m o r a j u p r i p i s a t i b a š t o j s t e š k o ­
ćama vezanoj restituciji. G r o s o v a hipoteza ima otuda
m n o g o v e r o v a t n o ć e sama p o sebi. S a s v i m j e p r i r o d n o
p o s t a v i t i p i t a n j e d a l i n e m a j e d i n k i ili č a k t i p o v a u
kojih period restitucije, sekundarna funkcija, traje
duže negoli k o d drugih, i ne bi li se otuda eventualno
m o g l e izvesti izvesne psihologije osobite vrste. K r a t ­
ka sekundama funkcija u datom m a l o m vremenskom
razmaku utiče m n o g o manje na konsekutivne asocija­
cije negoli duga. Otuda se primarna funkcija m o ž e u
p r v o m slučaju češće dogoditi. S t o g a psihološka slika
ovoga slučaja pokazuje svojstvenost brzo i neprestano
obnavljane spremnosti akcije i reakcije, dakle neku
v r s t u skretljivosti, s k l o n o s t k a p o v r š n o s t i v e z i v a n j a ,
nedostatak dubljih, zatvorenijih sveza, izvesnu i n k o -
herenciju, ukoliko se očekuje znatnost sveze. M e đ u ­
tim, u jedinstvu vremena nameću se m n o g e nove
t e m e , ali s e n i k a k o n e p r o d u b l j u j u , t a k o d a s e a n i -
veau pojavljuju i heterogene i različne vrednosti
stvari, a t i m e se izaziva utisak t a k o z v a n o g »nivelisa-
n j a p r e d s t a v a « (Vernike — W e r n i c k e ) . O v o b r z o u z a ­
stopno sledovanje primarnih funkcija isključuje eo
ipso doživljavanje afektivnih vrednosti predstava, i
stoga afektivnost n e m o ž e d a b u d e drukčija n e g o p o ­
v r š n a . A l i t i m e s u u isti m a h o m o g u ć e n a i b r z a p r i ­
lagođivanja i p r o m e n e stavova. Pravi misleni proces
ili, b o l j e r e č e n o , a p s t r a k c i j a p a t i p r i r o d n o o d k r a t k o ­
će sekundarne funkcije, jer proces apstrakcije zahteva
trajnije zadržavanje polaznih predstava i njihova na­
knadna delovanja, dakle dužu sekundarnu funkciju.
Brže uspostavljanje p r i m a m e funkcije uslovljava
v i š u reagibilnost, s v a k a k o ne u i n t e n z i v n o m , n e g o u
ekstenzivnom smislu, i otuda hitrije p o i m a n j e n e p o ­
s r e d n e s a d a š n j o s t i , ali s a m o p o n j e n o j p o v r š i n i , a n e
po n j e n u d u b l j e m značaju. O v a okolnost izaziva uti­
s a k b e s k r i t i č n o s t i ili, p r e m a p r i l i k a m a , i u t i s a k n e -
m a n j a predrasuda, izlaženja u susret i razumevanja,
a u d a t o m slučaju i utisak nerazumljive b e z o b z i r n o ­
sti, b e s t a k t i č n o s t i ili č a k i n a s i l n o s t i . S u v i š e b r z o p r e ­
laženje p r e k o dubljih značajnosti ostavlja utisak i z -

295
vesne slepoće za sve stvari k o j e ne leže na k r a j n j o j
površini. Brza reagibilnost p o j a v l j u j e se i kao t a k o ­
zvana prisutnost duha, smelost do lude hrabrosti,
k o j a s v o j u pretpostavku ima u beskritičnosti, u n e -
realisanju opasnosti. Brzina akcije pričinjava se kao
o d l u č n o s t , ali j e v i š e s l e p i m p u l s . Z a h v a t a n j e u t u đ u
oblast p o j a v l j u j e se kao po sebi razumljivo i olakša­
no je nepoznavanjem afektivne vrednosti predstave,
radnje i njena uticaja na bližnjega. Brzo o b n o v l j e ­
n o m spremnošću sprečava se obrađivanje opažanja i
i s k u s t a v a , t a k o d a pamćenje r e d o v n o z n a t n o t r p i , j e r
u najviše slučajeva m o g u se lako reprodukovati samo
o n e asocijacije k o j e su u masama stupile u vezu. R e ­
lativno izolovani sadržaji naglo se gube, i stoga je
beskrajno teže zapamtiti niz besmislenih (inkoherent-
nih) reči n e g o l i j e d n u p e s m u . B r z a zapaljivost, e n t u ­
z i j a z a m k o j i s e u s k o r o gasi, j e s u d a l j e k a r a k t e r i s t i č ­
nosti, a isto tako izvesne bezukusnosti, k o j e nastaju
zbog suviše brzoga sledovanja heterogenih sadržaja
i zbog nerealisanja njihovih suviše diferentnih a f e k ­
ti vnih vrednosti. Mišljenje ima reprezentativan k a ­
rakter, dakle više karakter predstavljanja i nizanja
sadržaja negoli karakter apstrakcije i sinteze. Pri
o v o m crtanju tipa s kratkom sekundarnom funkcijom
ja sam u bitnom sledovao Grosa, dodajući nekoliko
transkripcija u normalno. Gros, naime, zove ovaj tip:
niža vrednost sa spljoštenom svešću. A l i a k o s u v i š e
nezgrapne crte ublažimo do normalnog, dobićemo o p -
š t u s l i k u , u k o j o j će č i t a l a c l a k o p r e p o z n a t i Džorda-
nov » l e s s e m o t i o n a l t y p e « , d a k l e ekstravertnoga. S t o ­
g a G r o s u p r i p a d a v e l i k a z a s l u g a što j e p r v i k o j i j e
postavio jedinstvenu i prostu hipotezu za ostvariva­
n j e o v o g a tipa.

S u p r o t a n t i p G r o s o b e l e ž a v a k a o nižu vrednost
sa suženom svešću. S e k u n d a r n a f u n k c i j a o v o g a t i p a
je naročito intenzivna i produžena. Njenim produže­
n j e m o m o g u ć e n je uticaj na konsekventnu asocijaciju
u v e ć o j meri negoli k o d g o r e p o m e n u t o g a tipa. P o j ­
m l j i v o je u o v o m slučaju prihvatiti i p o j a č a n u p r i ­
marnu funkciju, dakle obimniji i potpuniji rad ćelije
negoli k o d ekstraverta. Prirodna posledica toga bila

296
 bi produžena i pojačana sekundarna funkcija. P r o d u ­
žena sekundarna funkcija utiče na duže zadržavanje
dejstva izazvanoga polaznom predstavom. T i m e n a ­
staje efekat k o j i G r o s obeležava kao »kontraktivno
dejstvo«, naime naročito (u smislu polazne predstave)
upravljeni izbor konsekutivnih asocijacija. T i m e se
p o s t i ž e o b i m n i j e r e a l i s a n j e ili p r o d u b l j i v a n j e » t e m e « .
Predstava d e j s t v u j e postojano, utisak ide d u b o k o .
N e p o v o l j n a je posledica ograničavanja na u ž u oblast,
i z b o g toga trpi raznovrsnost i bogatstvo mišljenja.
Ipak se sinteza bitno potpomaže, j e r elementi k o j i se
i m a j u spojiti ostaju sasvim d o v o l j n o konstelisani da
o m o g u ć e svoju apstrakciju. Zatim, sužavanje na j e d ­
nu temu utiče, doduše, na obogaćivanje pripadnih
asocijacija i na č v r s t u unutrašnju p o v e z a n o s t i z a ­
tvorenost predstavnoga k o m p l e k s a , ali i t a j k o m ­
pleks zatvara se p r e m a s v e m u što n j e m u ne pripada
i tako d o s p e v a u asocijativno izolovanje, i taj f e n o ­
m e n G r o s ( o s l a n j a j u ć i s e n a Vernikeov p o j a m ) o b e l e ­
žava kao »sejunkciju«. Posledica sejunkcije k o m ­
p l e k s a j e s t e n a g o m i l a v a n j e g r u p a p r e d s t a v a (ili k o m ­
p l e k s a ) k o j e m e đ u s o b o m n e s t o j e n i u k a k v o j , ili s t o ­
je samo u labavoj vezi. O v o stanje pokazuje se spol ja
k a o d i s h a r m o n i č n a ili, k a k o j e G r o s n a z i v a , k a o s e -
junktivna l i č n o s t . I z o l o v a n i k o m p l e k s i p o s t o j e n a j p r e
bez uzajamnoga uticaj a jedan pored drugoga, i zbog
t o g a se i ne p r o ž i m a j u u z a j a m n i m i z j e d n a č i v a n j e m i
p o p r a v l j a n j e m . O n i s u , istina, u s e b i s t r o g o i l o g i č k i
z a t v o r e n i , ali i m n e d o s t a j e p o p r a v n i u t i c a j d r u k č i j e
upravljenih kompleksa. Stoga se lako može dogoditi
da se k o j i naročito j a k i stoga i naročito o d v o j e n i n e -
promenljiv kompleks uzdigne do »nadvrednosne ide­
j e « , t j . postane dominantna, k o j a prkosi svakoj kritici
i uživa potpunu autonomiju, tako da se uzdiže do v e ­
ličine koja svim ovlađuje, do »spleen«-a. U bolesnim 4

4
Na d r u g o m m e s t u (Psychopath. Mindeno. p. 41) G r o s ,
k a k o mi se čini, s p r a v o m r a z l i k u j e » n a d v r e d n o s n u ideju«
i takozvani »vrednosno nadvišeni kompleks«. Poslednji f e ­
n o m e n , n a i m e , nije karakterističan s a m o za o v a j tip, k a o što
Gros misli, nego i za drugi. »Konfliktni kompleks« zbog svoje
osećajne naglašenosti ima uopšte znatnu vrednost, svejedno
u k o j e g a se tipa p o j a v l j i v a o .

297
s l u č a j e v i m a o n a p o s t a j e l u đ a č k a ili p a r a n o i č n a i d e j a ,
t j . apsolutno nepokolebljiva veličina koja ceo život
jedinke prinudno stavlja u svoju službu. T i m e se ceo
mentalitet drukčije orijentiše, stanovište se » p o m e -
ra«. Na osnovu ovoga shvatanja postanka paranoične
i d e j e m o g l a bi se objasniti i činjenica da se u i z v e ­
snim početnim stanjima podesnim psihoterapeutskim
procedurama paranoična ideja može korigovati, nai­
me onda kada čoveku pođe za rukom da je vezuje sa
d r u g i m k o m p l e k s i m a predstava koji će je proširiti i
stoga korigovati. Postoji i neka nesumnjiva o p r e z ­
8

n o s t , šta v i š e b o j a ž l j i v o s t s o b z i r o m n a a s o c i r a n j e r a ­
stavljenih kompleksa. Stvari m o r a j u da ostanu čisto
o d v o j e n e , m o s t o v i i z m e đ u k o m p l e k s a k i d a j u se, t a k o
reći, što je m o g u ć n o više r i g o r o z n i m i rigidnim f o r -
mulisanjem sadržaja kompleksa. Gros tu tendenciju
z o v e » s t r a h o m od a s o c i j a c i j a « (Psvchopath. Mindertv.
p. 40). Stroga unutrašnja zatvorenost takva k o m p l e ­
ksa otežava svaki pokušaj uticaja spolja. T a k a v p o k u ­
šaj m o ž e doneti pozitivne rezultate s a m o ako m u p o đ e
z a r u k o m d a ili p r e m i s u ili z a k l j u č a k k o m p l e k s a v e ž e
za k o j i drugi k o m p l e k s isto o n a k o strogo i l o g i č n o k a o
što s u oni m e đ u s o b o m povezani. N a g o m i l a v a n j e n e ­
d o v o l j n o povezanih kompleksa prirodno izaziva j a k o
i z d v a j a n j e n a p o l j e i, kao što b i s m o mi rekli, j a k o sla­
ganje libida unutra. Otuda redovno p r i m e ć u j e m o i z ­
vanrednu koncentraciju na unutrašnje procese, već
p r e m a p r i r o d i č o v e k o v o j , ili na fizičke senzacije u
o n o g a k o j i j e v i š e e m o c i o n a l n o o r i j e n t i s a n , ili n a d u ­
hovne procese u onoga koji je više intelektualno ori­
jentisan. Ličnost se p o j a v l j u j e sputana, apsorbovana
ili r a s u t a , » p o t o n u l a u m i s l i « ili i n t e l e k t u a l n o j e d n o ­
s t r a n a ili h i p o h o n d r i č n a . U s v a k o m s l u č a j u , n a i l a z i m o
na slabo u č e s t v o v a n j e u s p o l j a š n j e m životu i j a s n u
sklonost ka zaziranju od ljudi i ka usamljenosti, koja
se često kompenzuje naročitom ljubavlju prema živo­
t i n j a m a ili b i l j k a m a . Z a t o s u u n u t r a š n j i p r o c e s i u t o ­
liko više u kretanju, jer se s v r e m e n a na v r e m e d o -

8
U p o r . uz t o : P. B j e r r e , Zur Radikalbehandlung der
chronischen Paranoia. Jahrb. fiir psychoanalytische For-
schungen, B d . III, p. 795 ss.

298
 t a d a m a l o p o v e z a n i ili n i k a k o n e p o v e z a n i k o m p l e k s i
iznenada »sudaraju« i time p o n o v o daju p o v o d a za
intenzivnu primarnu funkciju, koja isključuje v r e ­
mensku dužinu sekundarne funkcije i njeno amalga-
m i s a n j e d v a j u k o m p l e k s a . M o g l o bi se misliti da bi se
na taj način j e d a r e d svi k o m p l e k s i m o g l i sudariti i
time proizvesti opštu jedinstvenost i zatvorenost psi­
hičkih sadržaja. O v a blagotvorna posledica pojavila
b i se, r a z u m e se, s a m o k a d b i s e m o g l a z a u s t a v i t i p r o -
mena spoljašnjega života. Ali kako to nije m o g u ć n o ,
onda se ipak neprestano pojavljuju novi nadražaji,
koji proizvode sekundarnu funkciju, i ova unakrst
preseca i p o r e m e ć u j e unutrašnje linije. S h o d n o t o m e
ovaj tip i m a izrazitu tendenciju da odstranjuje s p o ­
ljašnje nadražaje, da se uklanja promeni, da život u
njegovu konstantnom toku, ako je to mogućno, zadr­
žava dok nije izvršio sva unutrašnja amalgamisanja.
A k o je reč o n e k o m bolesniku, on će tu tendenciju i
j a s n o p o k a z i v a t i , o n ć e se, k o l i k o g o d j e t o m o g u ć n o ,
od svega povlačiti i težiće da živi usamljeničkim ž i v o ­
t o m . A l i on će s a m o u l a k i m slučajevima nalaziti s v o ­
je isceljenje na taj način. U svima težim slučajevima
ne preostaje ništa d r u g o n e g o smanjivati inten­
zitet p r i m a r n e f u n k c i j e , a t o j e p i t a n j e s v a k a k o
j e d n o poglavlje sa sebe, i njega smo se v e ć dotakli pri
pretresanju Šilerovih pisama. Zaista je jasno da se
o v a j t i p o d l i k u j e s a s v i m n a r o č i t i m fenomenima afe­
kta. K a o š t o s m o v i d e l i , o v a j t i p r e a l i š e a s o c i j a c i j e
k o j e pripadaju polaznoj predstavi. On asocira u p u ­
noj meri materijal koji pripada temi, tj. ukoliko nije
reč o materijali jama koje su već vezane za druge k o m ­
plekse. Naiđe li kakav nadražaj na takav materijal,
t j . n a j e d a n k o m p l e k s , o n d a n a s t a j e ili s n a ž n a r e a k ­
cija, eksplozija p u n a afekta, ili č a k ne nastaje ništa
a k o i z d v o j e n o s t k o m p l e k s a ništa ne pusti unutra. A l i
ako se dogodi realisanje, sve afektivne vrednosti is­
k l j u č u j u se; dešava se jaka afektivna reakcija, k o j a
za sobom ostavlja dugo naknadno delovanje, koje
v r l o č e s t o o s t a j e s p o l j a n e o p a ž e n o , ali s e u t o l i k o d u ­
blje uvlači unutra. D o c n i j a treperenja afekta ispunja-

299
vaju jedinku i čine je nesposobnom da prihvata nove
nadražaje dok afekat ne zanemi. Gomilanje nadra-
žaja postaje nesnosno, zbog čega se pojavljuju žesto­
ke reakcije odbrane. Pri jakoj kompleksnoj nagomi-
lanosti nastaje uopšte hroničan stav odbrane, k o j i se
m o ž e p o p e t i d o n e p o v e r e n j a , šta v i š e d o l u d i l a g o n j e ­
nja u patološkim slučajevima. Iznenadne eksplozije,
smenjujući se sa ćutljivošću i odbranom, m o g u lično­
sti d a t i b i z a r a n i z g l e d , t a k o d a t a k v i l j u d i p o s t a j u
zagonetka za svoju okolinu. Smanjena pripravnost
usled unutrašnje zaokupljenosti izaziva nedostatak
prisutnosti duha i b r z o g snalaženja. Z b o g toga češće
nastaju zamršene situacije, u k o j i m a č o v e k ne u m e
sebi p o m o ć i — opet jedan razlog više za p o v l a č e n j e
od društva. Prigodnim eksplozijama unosi se p o r e m e -
ć e n o s t u v e z e sa d r u g i m a , i z b o g s m e t e n o s t i i b e s p o ­
moćnosti čovek oseća nemogućnost da veze ponovo
dovede u pravilan tok. Ova nezgrapnost u prilagođi­
v a n j u izaziva niz rđavih iskustava, k o j a n e m i n o v n o
s t v a r a j u o s e ć a n j e n i ž e v r e d n o s t i ili g o r č i n e , a k o n e
čak ogorčenosti, k o j a se rado o k r e ć e p r o t i v onih što
s u b i l i p r a v i ili t o b o ž n j i u z r o č n i c i n e s r e ć e . A f e k t i v n i
unutrašnji život je v e o m a intenzivan, i zbog mnogih
afekata koji se i docnije osećaju proizlazi v e o m a fin
preliv tonova i njihova opažanja, dakle naročito e m o ­
cionalna senzitivnost, koja se i ispoljava naročitim z a ­
ziranjem i bojažljivošću pred emocionalnim nadraža-
j i m a ili s v i m a situacijama u k o j i m a bi takvi utisci
bili m o g u ć n i . Osetljivost se o k r e ć e naročito protiv
emocionalnih stanja okoline. Stoga se osorljive izjave
mišljenja, tvrđenja puna afekta, uticaji na osećanje
i s l i č n o u n a p r e d o d b i j a j u — i to iz s t r a h a od v l a s t i t e
emocije, koja bi mogla da p o n o v o izazove naknadan
utisak, n a d k o j i m č o v e k n e b i m o g a o postati g o s p o ­
dar. Iz o v e senzitivnosti l a k o nastaje s v r e m e n o m u
č o v e k u i z v e s n a seta, k o j a s e o s n i v a n a o s e ć a n j u d a
je izdvojen iz života. Stoga na d r u g o m mestu* G r o s
misli da je »turobnost« (»Tiefsinn«) naročita k a r a k t e ­
ristika o v o g a tipa. Na istom m e s t u se naglašava da

8
Gross, Vber psychopathologische Mindertvertigkeiten,
p. 37.

300
realisanje afektivne vrednosti lako izaziva afektivno
precenjivanje, davanje suviše velike važnosti n e č e ­
m u . Jako ispoljavanje unutrašnjih procesa i isticanje
emocionalnog u o v o m liku omogućuje n a m da lako
upoznamo introvertna čoveka. Opis koji Gros daje
m n o g o j e p o t p u n i j i o d o p i s a u k o m e j e Džordan o p i ­
s a o s v o j » i m p a s s i o n e d t y p e « , ali b i o v a j u s v o j i m
glavnim crtama m o g a o da b u d e istovetan s tipom koji
je ocrtao Gros.
U V p o g l a v l j u s v o g a spisa G r o s p r i m e ć u j e da u
o k v i r u n o r m a l n e širine o b a tipa niže vrednosti k o j e
je on o p i s a o p r e d s t a v l j a j u fiziološke različnosti indi­
vidualnosti. S p l j o š t e n o - p r o š i r e n a i s u ž e n o - p r o d u b l j e -
na svest jeste, dakle, različnost karaktera. T i p raši­ 7

rene svesti jeste, po Grosu, p r v e n s t v e n o praktičan,

zbog brzog prilagođivanja okolini. Unutrašnji život
ne preteže, jer ne dolazi do izgrađivanja velikih k o m ­
pleksa predstava. » O n i delaju energično vršeći p r o ­
p a g a n d u za v l a s t i t u l i č n o s t — a s t o j e li v i š e , i za v e ­
like ideje koje su drugi preuzeli«. Osećajni život 8

o v o g a tipa Gros smatra sa primitivan, a k o d onih koji

stoje više organizuje se »prihvatanjem gotovih i d e ­
ala spol j a « . T i m e delatnost, resp. osećajni ž i v o t (kao
što kaže Gros) m o ž e da postane heroičan. » A l i je on
u v e k banalan.« Čini se da »heroično« i »banalno« ne
pristaju jedno uz drugo. Ali n a m Gros odmah p o k a ­
z u j e šta o n p o d t i m r a z u m e v a : u o v o g a t i p a n e p o s t o j i
nikakva dovoljno bogato razvijena veza erotičkoga
k o m p l e k s a predstava s ostalim s a d r ž a j e m svesti, t j . s
ostalim kompleksima estetičke, etičke, filosofske i r e ­
l i g i o z n e p r i r o d e . Frojd b i o v d e g o v o r i o o p o t i s k i v a n j u
erotičkoga elementa. Za Grosa je izraženo postojanje
o v e v e z e »pravi znak o t m e n e p r i r o d e « (p. 61). Z a i z ­
građivanje ove veze neizbežna je sekundarna f u n k ­
cija, jer se samo produbljivanjem i održavanjem e l e ­
menata u svesnosti m o ž e ostvariti o v a sinteza. P r i m ­
ljenim idealima m o ž e se seksualnost, doduše, potisnu­
ti na puteve socijalno korisnoga, ah se »ona nikada ne

7
L o c . cit. p. 59.
8 Upor. uz to slično utvrđivanje u Džordana.

301
uzdiže iznad granica trivijalnosti«. O v a j m a l o strogi
sud odnosi se na stanje stvari k o j e se lako m o ž e o b j a ­
sniti s u š t i n o m e k s t r a v e r t n o g a k a r a k t e r a : e k s t r a v e r -
tan č o v e k orijentiše se samo na spoljašnjim p o d a c i ­
ma, tako da glavna važnost njegove psihičke delatno-
sti s v a g d a l e ž i u b a v l j e n j u o k o t i h p o d a t a k a . S t o g a
m a l o ili g o t o v o n i š t a n e p r e o s t a j e z a s r e đ i v a n j e u n u ­
trašnjih stvari. O n e se unapred m o r a j u p o d v r g a v a t i
odlukama prihvaćenim spolja. Stoga se p o d takvim
okolnostima i ne m o ž e ostvariti veza više razvijenih
sa manje razvijenim funkcijama, jer ona zahteva v e o ­
ma m n o g o v r e m e n a i napora, dugotrajan i težak rad
na samovaspitanju, k o j i se uopšte ne m o ž e vršiti b e z
introversije. Za taj rad ekstravertnu č o v e k u n e d o ­
s t a j e v r e m e i u ž i v a n j e , a o s i m t o g a s p r e č a v a ga u
t o m e isto n e p r i k r i v e n o n e p o v e r e n j e k o j i m o n p o s m a -
tra svoj unutrašnji svet, a introvertni spoljašnji svet.
A l i ne sme se verovati da bi introvertni, blagodareći
svojoj v e ć o j sintetičkoj sposobnosti i svojoj boljoj
m o ć i da reališe afektivne vrednosti, tako reći b e z
ustezanja m o g a o provesti i sintezu s v o j e individual­
nosti, t j . p r e svega od j e d a r e d uspostaviti h a r m o n i č n u
vezu viših i nižih funkcija. Ja iznosim o v o f o r m u l i -
sanje Grosova shvatanja, da je reč samo o seksualno­
sti, j e r , p o m o m e m i š l j e n j u , n i j e r e č s a m o o s e k s u a l ­
nosti n e g o i o d r u g i m nagonima. Seksualnost je s v a ­
k a k o v e o m a česta izrazna f o r m a za neobuzdane, s i r o ­
v e n a g o n e , ali j e i s t o t a k o i t e ž n j a k a m o ć i u s v i m a
svojim m n o g o v r s n i m aspektima takav nagon. Gros je
za introvertna č o v e k a izmislio izraz »sejunktivna l i č ­
nost«, i time je istakao naročitu teškoću o v o g a tipa da
vezuje komplekse. Sintetička sposobnost introvert­
n o g a t i p a služi p r e s v e g a z a t o d a o b r a z u j e j e d n e o d
drugih možda odvojene komplekse. Tako i u intro­
v e r t n o g a k o m p l e k s s e k s u a l n o s t i ili e g o i s t i č n e t e ž n j e
k a m o ć i ili p o h l e p n o s t i z a u ž i v a n j i m a o s t a j e i z o l o v a n
i m o ž d a oštro rastavljen od drugih kompleksa. Sećam
se, n a p r i m e r , j e d n o g i n t r o v e r t n o g a , v e o m a i n t e l e k t u ­
alnoga neurotičara, k o j i se naizmenično zadržavao u
visokim sferama transcendentalnoga idealizma i u
ozloglašenim b o r d e l i m a predgrađa, a da n j e g o v a svest

302
n i j e d o p u š t a l a e g z i s t e n c i j u m o r a l n o g a ili e s t e t i č k o g a
s u k o b a . O b e s t v a r i v r š e n e su, k a o p o t p u n o r a z l i č n e ,
sasvim o d v o j e n o j e d n a o d druge. R a z u m e se, r e z u l ­
tat je b i o teška n e u r o z a pritiska.
O v u kritiku m o r a m o imati na u m u kad pratimo
G r o s o v a izvođenja o tipu sa p r o d u b l j e n o m svešću.
P r o d u b l j e n a svest je, k a k o kaže Gros, » o s n o v a p o -
unutrašnjenih individualnosti«. Z b o g jakoga kontrak-
tivnoga efekta spoljašnji nadražaji svagda se p o s m a -
traju sa stanovišta j e d n e ideje. Mesto nagona ka
praktičkome životu u takozvanoj stvarnosti p o j a v l j u ­
je se »težnja za pounutrašnjivanjem«. »Stvari se ne
poimaju kao pojedinačna pojava, nego kao delimični
p o j m o v i velikih kompleksa predstava.« O v o Grosovo
shvatanje tačno se podudara s našim ranijim razmi­
šljanjima p o v o d o m pretresanja nominalističkoga i r e ­
alističkoga stanovišta i n j e g o v i h prethodnih stadiju-
ma u p l a t o n s k o j , m e g a r s k o j i k i n i č k o j školi. Iz G r o -
sovih shvatanja lako se m o ž e uvideti u č e m u se sasto­
ji razlika i z m e đ u stanovišta: č o v e k s k r a t k o m sekun­
darnom funkcijom ima u vremenskom jedinstvu
mnoge i samo labavo povezane primarne funkcije; on
je, dakle, naročito vezan za pojedinu pojavu, za indi­
vidualni slučaj. Otuda su universalia za njega samo
n o m i n a i l i š e n a su s t v a r n o s t i . N a p r o t i v , za l j u d e s
p r o d u ž e n o m sekundarnom funkcijom stoje svagda na
p r v o m m e s t u unutrašnja stanja stvari, abstracta,
i d e j e ili u n i v e r s a l i a ; o n a s u z a n j e g a p r a v a s t v a r n o s t ,
za k o j u on mora vezivati sve pojedinačne pojave. S t o ­
ga je on, sasvim p r i r o d n o , realist (u smislu sholasti-
ke). K a k o introvertnom način posmatranja svagda
stoji iznad opažanja spoljašnjih stvari, on je sklon da
b u d e relativist. On oseća k a o naročito prijatnu h a r ­
9

moniju okoline; ona odgovara njegovoj unutrašnjoj

1 0

težnji za harmonizacijom njegovih izolovanih k o m ­

pleksa. On se kloni svakoga »neometanoga p o j a v l j i ­
vanja«, jer bi ga ono m o g l o dovesti do nadražaja koji
suviše u z n e m i r u j e . ( M o r a j u se izuzeti slučajevi e k s ­
plozija afekta!) Socijalno obziran je je neznatno, j e r

• G r o s s , p. 6 3 .
10 p . 6 4 .

303
ga apsorbuju unutrašnji procesi. Jako prevlađivanje
vlastitih ideja sprečava usvajanje tuđih ideja i ideala.
Jakim unutrašnjim obrađivanjem kompleksa pred­
stava d o b i v a j u o n e izrazit individualan karakter.
» O s e ć a j n i ž i v o t j e č e s t o s o c i j a l n o n e u p o t r e b l j i v , ali
uvek individualan.«"
Ovo tvrđenje autorovo moramo podvrći iscrpnoj
kritici, j e r o n o sadrži p r o b l e m koji, p r e m a m o m e i s ­
kustvu, uvek daje povoda za najveće nesporazume
između tipova. Introvertni intelektualac, koga Gros
ovde očevidno ima na umu, ne ispoljava možda nika­
k v o osećanje, nego logički korektna shvatanja, i k o ­
r e k t n o d e l a n j e , d o b r i m d e l o m z a t o što o s e ć a p r i r o d n u
odvratnost p r e m a iznošenju osećanja na pazar, i što
se boji da nekorektnošću ne izazove nadražaje koji bi
uznemiravali, t j . afekte u svojih bližnjih. On se boji
neprijatnih afekata u drugih, zato što misli da oni
i m a j u n j e g o v u vlastitu senzitivnost i što je u v e k
uznemiren već i brzinom ekstravertnoga i njegovim
delanjem na skokove. On potiskuje svoje osećanje, i
o t u d a o n o u n j e m u p o n e k a d n a b u j a d o strasti, p a g a
zato on i suviše jasno p r i m e ć u j e . E m o c i j e k o j e ga
m u č e dobro su mu poznate. On ih upoređuje sa ose-
ć a n j i m a k o j a m u d r u g i , i t o , r a z u m e se, n a p r v o m
mestu ekstravertni osećajni tipovi pokazuju, i nalazi
da su n j e g o v a »osećanja« sasvim drukčija od onih u
drugih ljudi. Zato mu pada na pamet da su njegova
»osećanja« (tačnije rečeno: n j e g o v e emocije) j e d i n ­
stvena u s v o j o j vrsti, t j . individualna. P r i r o d n o je da
su ona različna od osećanja ekstravertnoga osećajno-
ga tipa, j e r o v a su diferenciran instrumenat p r i l a g o ­
đivanja i stoga n e m a j u » p r a v e strasnosti«, k o j a o b e -
ležava unutrašnja osećanja introvertnoga mislenoga
t i p a . A l i strast k a o n e š t o n a g o n s k o n e m a m n o g o i n ­
dividualnog po sebi, n e g o je u d a t o m slučaju z a j e d ­
nička s v i m a l j u d i m a . S a m o o n o što j e diferencirano
može da bude individualno. Zato se u velikim afek­
tima razlika tipova o d m a h i briše u prilog opštega
»suviše l j u d s k o g a « . U stvari, po m o m e m i š l j e n j u ,

" p. 65.

304
ekstravertni osećajni tip ima u p r v o m e redu p r a v o na
individualnost osećanja, jer su njegova osećanja di­
f e r e n c i r a n a ; ali o n p a d a u i s t u o b m a n u š t o s e t i č e
njegova mišljenja. On ima misli k o j e ga m u č e . U p o -
ređuje ih s mislima k o j e iskazuje okolina, t j . u p r v o m
r e d u introvertni misleni tipovi. On nalazi da se n j e ­
g o v e misli m a l o slažu s n j i h o v i m mislima, i stoga ih
smatra za individualne i sebe samoga m o ž d a za origi­
n a l n a m i s l i o c a , ili p o t i s k u j e m i s l i u o p š t e z a t o što n i k o
inače tako ne misli. U stvari, to su misli k o j e i m a
c e o s v e t , ali k o j e s e r e t k o g l a s n o g o v o r e . P o m o m e
shvatanju, dakle, gornje tvrđenje Grosovo odgovara
s u b j e k t i v n o j o b m a n i , ali o n a j e u isti m a h o p š t e
pravilo.
»Povišena kontraktivna snaga o m o g u ć u j e s a m o -
u d u b l j i v a n j e u stvari ža k o j e više ne prianja nikakav
neposredan vitalan interes.« T i m e Gros pogađa b i t ­
1 2

nu crtu introvertnoga mentaliteta: introvertni ima

sklonost da razvija misao po sebi, b e z ikakva obzira
na svu spoljašnju stvarnost. U t o m e leži preimućstvo
i opasnost. Velika je korist m o ć i apstraktno razvijati
misao s o n u stranu čulnosti. A l i opasnost je u t o m e
što se time tok misli udaljuje od svake praktičke pri-
menljivosti, zbog čega njegova životna vrednost p r o ­
porcionalno pada. Stoga introvertnome svagda p o m a ­
lo preti opasnost da suviše iziđe iz života i da stvari
suviše posmatra p o d n j i h o v i m simboličnim aspektom.
I tu crtu G r o s ističe. A l i ni ekstravertni se ne nahodi
u b o l j e m položaju, samo za njega stvar stoji drukčije.
On ima sposobnost da svoju sekundarnu funkciju
skraćuje na taj način što d o ž i v l j u j e g o t o v o s a m o p o ­
z i t i v n e f u n k c i j e , t j . što u o p š t e v i š e n e p r i a n j a z a
stvarnost, n e g o se u n e k a k v o j opijenosti izdiže iznad
n j e , stvari više ne vidi i ne reališe ih, n e g o ih u p o ­
trebljava još samo kao stimulacije. Ova sposobnost
je velika veština, jer n j o m e č o v e k m o ž e da se izvuče
iz m n o g i h teških situacija (»Izgubljen si ako veruješ
u o p a s n o s t « , Niče), ali je i v e l i k a šteta, j e r se n a p o -
sletku završava katastrofom, time što češće uvlači
čoveka u gotovo neizbežan haos.

12 p . 6 5 .

20 Jung, Odabrana dela, V

305
 Po Grosu, iz ekstravertnoga tipa proizlaze t a k o ­
z v a n i civilizatorski, a iz i n t r o v e r t n o g a t a k o z v a n i kul­
turni g e n i j i . P r v i o b l i k o d g o v a r a » p r a k t i č k o m s p r o -
vođenju i postizanju«, a drugi »apstraktivnom izna­
laženju«. Gros na kraju izražava svoje uverenje da
naše v r e m e naročito potreb uje suženo-produbljenu
svest, nasuprot r a n i j i m v r e m e n i m a , k o j a su imala
š i r u i p o v r š n i j u s v e s t . » M i s e r a d u j e m o o n o m što j e
13

idealno, duboko, simbolično. Prostotom do harmonije

— to je umetnost visoke kulture.«
G r o s j e t e r e č i p i s a o , z n a se, 1902. g o d i n e . A
s a d a ? K a d b i s m o u o p š t e o t o m e s m e l i izraziti s v o j e
mišljenje, morali bismo reći: potrebujemo očevidno i
jedno i drugo, i civilizaciju i kulturu, skraćenje s e ­
kundarne funkcije kod jednih i produženje kod dru­
gih. Jer ne stvaramo j e d n o bez drugoga, i — na ž a ­
lost, m o r a m o t o d a p r i z n a m o — d a n a š n j e m č o v e č a n -
stvu nedostaje i j e d n o i drugo. Čega k o d jednoga ima
suviše, toga k o d d r u g o g a i m a premalo, i zato h o ć e m o
da se izrazimo obazrivo. Jer neprestano pričanje o
napretku postalo je neverodostojno i sumnjivo.
Sažimajući, želeo bih napomenuti da se Grosovi
pogledi idući dalje poklapaju s m o j i m a . Staviše, m o j a
t e r m i n o l o g i j a — e k s t r a v e r s i ja i i n t r o v e r s i j a —
opravdava se pred Grosovim shvatanjem. Ostaje n a m
samo još da kritički osvetlimo G r o s o v u fundamental­
nu hipotezu, p o j a m sekundarne funkcije.
S t v a r j e u v e k m u č n a k a d j e r e č o f i z i o l o š k i m ili
»organskim« hipotezama s o b z i r o m na psihološke
p r o c e s e . K a o što j e p o z n a t o , u v r e m e v e l i k i h u s p e h a
ispitivanja m o z g a vladala je neka vrsta manije da se
za psihološke procese fabriku ju hipoteze (među k o j i ­
ma hipoteza da se u snu čelični produžeci povlače
nije najapsurdnija) koje su doživele ozbiljno razma­
t r a n j e i » n a u č n u « d i s k u s i j u . S p r a v o m se g o v o r i l o o
pravoj »mitologiji mozga«. Ali Grosovu hipotezu n i ­
kako ne bih želeo da obrađujem kao »mit mozga«,
jer ona ima veoma veliku radnu vrednost. Ona je
odlična radna hipoteza, što j o j je i sa d r u g e strane

»3 p . 6 8 s.

306
već višestruko priznato. Ideja sekundarne funkcije je
isto tako prosta k a o i genijalna. O v i m p r o s t i m p o j ­
m o m m o ž e s e svesti n a f o r m u l u k o j a z a d o v o l j a v a v e ­
o m a velik broj kompleksnih duševnih fenomena, i to
f e n o m e n a čija bi se diferentna priroda opirala p r o ­
stoj redukciji i klasifikaciji p o m o ć u druge hipoteze.
Kraj tako srećne hipoteze čovek je svagda u iskuše­
nju da preceni njeno proširenje i njenu primenlji-
vost. To bi i o v d e m o g a o da b u d e slučaj. Pa ipak, i
o v a hipoteza, na žalost, i m a s a m o o g r a n i č e n o p o l j e
primenljivosti. N e ć e m o se nikako osvrtati na č i n j e ­
nicu da je hipoteza po sebi samo postulat, jer niko
nikada nije video sekundarnu funkciju moždane ć e ­
lije i niko ne bi m o g a o dokazati da bi i zašto bi t r e ­
balo da sekundarna funkcija u principu ima kvalita­
tivno jednak kontraktivni efekat na najbližu asocija­
ciju kao primarna funkcija, koja je ipak po svojoj
definiciji bitno različna od sekundarne funkcije. P o ­
stoji druga okolnost koja je, po m o m e mišljenju,
m n o g o teža: habitus psihološkoga stava m o ž e da se
k o d j e d n e iste j e d i n k e p r o m e n i u n a j k r a ć e m roku.
A k o j e t r a j a n j e s e k u n d a r n e f u n k c i j e f i z i o l o š k i ili o r ­
g a n s k i k a r a k t e r , o n s e m o r a p o s m a t r a t i k a o v i š e ili
manje trajan. Onda se ne sme očekivati da će se
trajanje sekundarne funkcije iznenada promeniti, jer
t o n i k a d a n e v i d i m o k o d f i z i o l o š k o g a ili o r g a n s k o g a
karaktera, izuzevši patološke p r o m e n e . K a o što sam
v e ć više puta istakao, introversije i ekstraversije nisu
n i k a k v i karakteri n e g o mehanizmi, k o j i se t a k o r e ć i
p o v o l j i m o g u u k l j u č i v a t i ili i s k l j u č i v a t i . S a m o i z n j i ­
hova habitualnoga prevlađivanja razvijaju se shodni
karakteri. Izvesno, predilekcija se osniva na k o j o j
u r o đ e n o j d i s p o z i c i j i , ali o v a z a č e l o n i j e s v a g d a a p s o ­
lutno presudna. Često sam video da su uticaji sredine
g o t o v o isto tako važni. Č a k s a m j e d a r e d d o ž i v e o da
je neko ko je živeo u najbhžoj okolini jednoga intro­
vertnoga čoveka i pokazivao jasno ekstravertno p o ­
našanje s v o j stav p r o m e n i o i postao introvertan kad
je d o c n i j e stupio u blisku v e z u sa j e d n o m izrazito
ekstravertnom ličnošću. M n o g o puta video sam da
izvesni lični uticaji u n a j k r a ć e m r o k u i k o d izrazita

20* 307
 tipa bitno m e n j a j u trajanje sekundarne funkcije, i
da se, isto tako, ranije stanje p o n o v o uspostavlja ako
je otpao strani uticaj. M e n i se čini da se, shodno t a ­
k v i m iskustvima, interesovanje m o r a više obratiti
prirodi p r i m a r n e f u n k c i j e . S a m G r o s ističe naročito
produženu funkciju posle predstava punih afekta 1 4
i
time sekundarnu funkciju dovodi u zavisnost od p r i ­
m a r n e funkcije. Ne postoji u stvari nikakav plauzi-
bilan razlog zašto bi trebalo da se u č e n j e o tipovima
osnuje na trajanju sekundarne funkcije: možda bi se
o n o i s t o t a k o m o g l o o s n o v a t i n a intenzitetu primarne
funkcije, j e r j e t r a j a n j e sekundarne funkcije ipak
očevidno zavisno od intenziteta utroška energije, rada
ć e h j e . R a z u m e se, p r o t i v t o g a m o g l o b i s e p r i g o v o r i t i
d a trajanje s e k u n d a r n e f u n k c i j e zavisi o d b r z i n e r e -
stitucije, i da i m a j e d i n a k a s naročito h i t r i m i s h r a -
njivanjem mozga, prema drugima, koje su manje
srećne. U o v o m slučaju mozak ekstravertnoga morao
bi da ima v e ć u restitucionu sposobnost negoli mozak
introvertnoga. Za takvu v e o m a neverovatnu pretpo­
stavku nedostaje dokazna osnova. Što n a m je poznato
o stvarnim osnovima produžene sekundarne funkcije
ograničava se na č i n j e n i c u da, b e z obzira na patološka
stanja, naročiti intenzitet primarne funkcije logički
utiče na produženje sekundarne funkcije. Shodno toj
činjenici, dakle, pravi p r o b l e m leži k o d primarne
f u n k c i j e i z g u š n j a v a se u p i t a n j e o t k u d a dolazi to da
je kod jednoga primarna funkcija redovno intenziv­
na, a k o d d r u g o g a slaba. A k o tako zaustavimo p r o ­
b l e m na primarnoj funkciji, onda se pojavljuje n u ­
žnost da objasnimo otkuda vodi poreklo različni i n ­
tenzitet i odista nagla p r o m e n a intenziteta primarne
funkcije. Ja to smatram za energetičan fenomen, koji
z a v i s i o d n e k o g a o p š t e g a stava. Č i n i s e d a i n t e n z i t e t
p r i m a r n e f u n k c i j e u p r v o m r e d u zavisi od toga k o ­
lika je napregnutost spremnosti. Postoji li velika k o ­
ličina psihičke napregnutosti, onda će i primarna
funkcija biti naročito intenzivna sa srazmernim p o -
sledicama. A k o s rastenjem umora nategnutost p o -

i* p. 1 2 . I s t o t a k o G r o s u s v o j o j k n j i z i Uber pathologi-
sche Minderivertigkeiten, W i e n , 1 9 0 9 , p. 30 i p. 3 7 .

308
pusti, o n d a se p o j a v l j u j e skretljivost, površnost a s o ­
cijacije, naposletku bežanje od ideja, dakle stanje
koje je obeleženo slabom primarnom funkcijom i
kratkom sekundarnom funkcijom. Opšta psihička n a -
pregnutost zavisi, sa s v o j e strane (bez obzira na f i ­
ziološke razloge, kao što je o d m o r e n o s t itd.), od v e o ­
ma k o m p l e k s n i h činilaca, kao što su raspoloženje,
p a ž n j a , o č e k i v a n j e , itd., d a k l e o d v r e d n o s n i h s u d o v a ,
k o j i su, s a s v o j e s t r a n e , o p e t r e z u l t a n t e i z s v i h p r e t ­
hodnih psihičkih procesa. Ja p o d tim prirodno razu-
m e v a m ne samo logičke n e g o i sudove osećanja. U
našem tehničkom jeziku opštu napregnutost označa­
v a m o energetički k a o libido, a s gledišta psihologije
svesti k a o vrednost. I n t e n z i v n i p r o c e s j e » z a p o s e d n u t
l i b i d o m « ili m a n i f e s t a c i j a h b i d a , d r u g i m r e c i m a v e o ­
ma napregnuto energetičko proticanje. Intenzivni
p r o c e s je p s i h o l o š k a vrednost, i s t o g a se a s o c i j a t i v n e
v e z e k o j e i z n j e g a p r o i z l a z e o z n a č a v a j u k a o vredno-
sne, u s u p r o t n o s t i p r e m a o n i m a k o j e s e o s t v a r u j u
kraj neznatnoga kontraktivnoga efekta, a te označa­
v a m o k a o b e z v r e d n o s n e ili p o v r š n e . Napregnuti s t a v
j e v e o m a k a r a k t e r i s t i č a n z a i n t r o v e r t n o g a , d o k ma-
laksali, l a k i s t a v o d a j e 1 5
ekstravertnoga, izuzev izu­
z e t n a s t a n j a . A l i i z u z e c i s u česti, i t o k o d j e d n e iste
jedinke. A k o se introvertnome dade sasvim podudar­
na harmonična sredina, on olabavljuje sebe do total­
ne ekstraversije, i č o v e k misli da pred s o b o m ima
ekstravertna čoveka. Ali neka se ekstravertni p r e m e -
sti u n e k u m r a č n u o d a j u , g d e g a m o g u n a g r i z a t i s v i
p o t i s n u t i k o m p l e k s i , i on će d o s p e t i u n a p r e g n u t o s t u
k o j o j ć e n a j s l a b i j e p r i m e t a n n a d r a ž a j realisati u n a j -
primetniji. T a k o i z m e n e životnih situacija takođe
m o g u d a u t i č u i d a t i p t r e n u t n o p r e o b r a z e , ali t i m e s e
r e d o v n o ne m e n j a p r e i m u ć s t v e n i stav, t j . i p o r e d p r i ­
g o d n e ekstraversije introvertni ostaje o n o što je r a ­
n i j e bio, a isto tako i ekstravertni.
S a ž i m a m : čini m i s e d a j e primarna f u n k c i j a v a ­
žnija negoli sekundarna. Intenzitet primarne f u n k -

O v a napregnutost odnosno malaksalost može se kat­

1 5

k a d dokazati čak u tonusu muskulature. O n a se redovno vidi

izražena na licu.

309
cije jeste presudni m o m e n a t . O n zavisi o d opšte p s i ­
hičke napregnutosti, tj. od količine nagomilanog,
disponibilnog libida. M o m e n a t koji uslovljava to n a ­
g o m i l a v a n j e jeste k o m p l e k s n o stanje stvari, k o j e je
rezultanta svih prethodnih psihičkih stanja. O n o se
m o ž e okarakterisati kao raspoloženje, pažnja, stanje
afekta, o č e k i v a n j e itd. Introversija je o k a r a k t e r i -
sana o p š t o m n a p r e g n u t o š ć u , i n t e n z i v n o m p r i m a r n o m
funkcijom i srazmerno dugom sekundarnom funkci­
j o m . Ekstraversija je okarakterisana opštom malaksa-
lošću, slabom primarnom funkcijom i srazmerno
kratkom sekundarnom funkcijom.

310
 VII

PROBLEM TIPIČNIH S T A V O V A U ESTETICI

VORINGER: »APSTRAKCIJA I UOSECAVANJE«

U n e k u ruku, po sebi se r a z u m e da sve oblasti

l j u d s k o g a d u h a k o j e s e n e p o s r e d n o ili p o s r e d n o b a v e
psihologijom daju svoje priloge za pitanje kojim se
o v d e z a n i m a m o . P o š t o s m o čuli glas filosofa, pesnika,
lekara i p o z n a v a o c a ljudi, j a v l j a se za r e č estetičar.
E s t e t i k a j e p o c e l o j s v o j o j suštini p r i m e n j e n a p s i h o ­
logija i zanima se ne s a m o estetičkom suštinom stvari
nego i — možda u još većoj meri — psihološkim p i ­
t a n j e m estetičkoga stava. T a k o fundamentalan f e n o ­
m e n kao što je suprotnost introversije i ekstraversije
ne bi m o g a o stalno izmicati ni estetičaru, j e r način na
k o j i s e o s e ć a ili p o s m a t r a u m e t n o s t i l e p o j e s t e k o d
različnih ljudi toliko različan da je n e k o m e ta suprot­
n o s t m o r a l a p a s t i u o č i . I z u z e v m n o g e , v i š e ili m a n j e
j e d n o k r a t n e ili j e d i n s t v e n e u s v o j o j v r s t i , i n d i v i d u ­
alne osobitosti stava, p o s t o j e d v e suprotne o s n o v n e
f o r m e k o j e j e Voringer ( W o r r i n g e r ) o z n a č i o k a o u ž i v -
l j a v a n j e ih uosećavanje (Einfiihlung) i apstrakciju. 1

N j e g o v a definicija uživljavanja oslanja se u g l a v n o m

n a Lipsovu ( L i p p s ) . U L i p s a j e u ž i v l j a v a n j e » o b j e k t i -
vizacija mene u n e k o m od mene razlikovanom p r e d ­
metu, s v e j e d n o da li o n o što je objektivisano zaslu­
ž u j e i m e o s e ć a n j a ili n e « . » T i m e što a p e r c i p u j e m n e k i

1
Worringer, Abstraktion und Einfiihlung, III Auflage.
M u n c h e n 1911 ( I A u f l . 1 9 0 8 ) .

311
p r e d m e t , d o ž i v l j u j e m , p o l a z e ć i o d n j e g a , ili o s t a j u ć i u
n j e m u kao apercipovanom, podsticaj za određen n a ­
čin unutrašnjega držanja. Ovaj se p o j a v l j u j e kao n j i ­
m e d a t , m e n i o d n j e g a s a o p š t e n . « Jodl ( J o d l ) o b j a ­
2

šnjava stvar o v a k o : »Čulni privid koji umetnik daje

nije samo povod da se po zakonima asocijacije seća-
m o s r o d n i h d o ž i v l j a j a , n e g o t i m e što o n p o d l e ž e o p ­
štem zakonu eksternalizacije* i p o j a v l j u j e se kao n e ­
š t o i z v a n n a s , m i u isti m a h p r o j i c i r a m o u n j e g a u n u ­
trašnje procese k o j e on u n a m a reprodukuje, i time
mu dajemo estetičko oživotvorenje (asthetische Be-
seelung) — izraz k o j i bi se m o g a o pretpostaviti izrazu
»uživljavanje«, jer kod ove introjekcije sopstvenih
unutrašnjih stanja u sliku nije reč samo o osećanjima
nego o unutrašnjim procesima svake vrste.« 4
Vunt
( W u n d t ) u o s e ć a v a n j e r a č u n a u e l e m e n t a r n e procese
asimilacije. U ž i v l j a v a n j e j e , d a k l e , j e d n a v r s t a p r o ­
6

cesa opažanja, k o j i je obeležen time što se osećajno

bitan psihički sadržaj premešta u objekat i objekat
time introjicira — sadržaj koji s v o j o m pripadnošću
s u b j e k t u asimiliše o b j e k a t s u b j e k t u i v e z u j e ga sa s u ­
b j e k t o m toliko da subjekat sebe tako reći oseća u o b ­
jektu. Ipak se pri tome subjekat ne oseća kao proji­
ciran u objekat, n e g o mu se objekat u koji se on u ž i -
veo pojavljuje kao oživotvoren i kao da govori iz
s a m o g a sebe. O v a osobenost v o d i p o r e k l o otuda što
projekcija nesvesne sadržaje prenosi u objekat, zbog
čega se uživljavanje u analitičkoj psihologiji o z n a ­
č a v a i k a o prenošenje ( F r o j d ) . Stoga je uživljavanje
neka ekstraversija. Voringer estetičko doživljavanje
u u ž i v l j a v a n j u d e f i n i š e o v a k o : »Estetičko uživanje je
objektivisano samouživanje«. 9
Shodno tome samo je

2 Lipps, Leitfaden der Psychologie, II Auflage, 1906,

p . 1 9 3 s.
' Pod eksternalizacijom Jodl razumeva lokalisanje čul­
noga o p a ž a n j a u prostoru. Ne č u j e m o t o n o v e u u š i m a i ne
vidimo boje u oku, nego na prostorno lokalisanom objektu.
L o c . cit. B d . I I , p. 2 4 7 .
* Jodl, Lehrbuch der Psychologie, 1908, Bd. II, p. 436.
8
Wundt, Grundziige der physiologischen Psychologie, V
A u f l . , B d . I I I , p. 191.
• L o c . c i t p. 4.

312
o n a f o r m a lepa u k o j u s e č o v e k m o ž e u ž i v e t i . Lips
kaže: »Samo ukoliko postoji to uživljavanje, forme
su lepe. Njihova lepota je ovo m o j e idealno slobodno
uživanje u n j i m a . « P r e m a tome, f o r m a u k o j u se
7

č o v e k n e m o ž e u ž i v e t i j e s t e ružna. T i m e j e d a t o i
ograničenje teorije uživljavanja, jer ima oblika u m e t ­
n o s t i , k a o što Voringer i s t i č e , k o j e u m e t n i č k o m s t v a ­
ranju stava uživljavanja ne odgovaraju. To su n a r o ­
čito istočnjački egzotični oblici umetnosti. Iz duge
tradicije u nas zapadnjaka »prirodno lepo i prirodno
istinito« utvrdilo se kao m e r i l o umetnički lepog, jer
to je uopšte i m e r i l o k o j e pripada suštini g r č k o - r i m -
ske i z a p a d n j a č k e umetnosti. (Izvesne stilske f o r m e
srednjega veka svakako predstavljaju izuzetak od
toga!) Naš opšti stav p r e m a umetnosti jeste o d v a j k a ­
da stav uživljavanja, i zato k a o lepo m o ž e m o da o b e -
l e ž i m o s a m o o n o u što m o ž e m o d a s e u ž i v i m o . A k o
je umetnički oblik objekta takav da je oprečan živo­
t u , t a k o r e ć i a n o r g a n s k i ili a p s t r a k t a n , o n d a n e m o ­
ž e m o svoj život da unosimo u njega, a to svagda č i ­
n i m o kad se u ž i v l j u j e m o . (»U što se u ž i v l j u j e m jeste
u o p š t e ž i v o t « , Lips.) M o ž e m o s e u ž i v l j a v a t i s a m o u
organske, p r i r o d n o istinite f o r m e , u o n e k o j e h o ć e
život. Pa ipak, postoji neka načelno druga umetnička
f o r m a , n e k i ž i v o t u o p r e č a n stil, k o j i p o r i č e h o t e n j e
života, o d v a j a se od života, a ipak ističe p r a v o na l e -
potu. G d e umetničko stvaranje proizvodi životu
oprečne, anorganske i apstraktne forme, tu ne m o ž e
više da b u d e reči o u m e t n i č k o m hotenju iz potrebe
uživljavanja, nego čak o potrebi koja je uživljavanju
direktno suprotna, dakle o tendenciji da se život p r i -
tesni. » K a o o v a j protivpol potrebe uživljavanja p o ­
j a v l j u j e n a m se nagon za apstrakcijom.« S t o se t i č e
6

psihologije nagona za apstrakcijom, kaže Voringer:

» S t a su, d a k l e , p s i h i č k e p r e t p o s t a v k e n a g o n a z a a p ­
strakcijom? I m a m o da ih tražimo u osećanju sveta
onih naroda, u njihovu psihičkom držanju prema k o -
smosu. D o k nagon za uživljavanjem ima za uslov
srećan panteistički odnos p o v e r e n j a između ljudi i

i L i p p s , Asthetik, p. 2 4 7 .
8 W o r r i n g e r , L o c . cit. p. 16.

313
p o j a v a spoljašnjega sveta, n a g o n za apstrakcijom je
posledica velike unutrašnje uznemirenosti čovekove
zbog pojava spoljašnjega sveta i koresponduje s v e o ­
ma transcendentalnom obojenošću svih predstava.
O v o stanje mogli bismo da n a z o v e m o g o l e m i m d u ­
h o v n i m strahom od prostora. Kada Tibul kaže: ,pri-
m u m in m u n d o fecit deus t i m o r e m ' (najpre je u svetu
b o g stvorio strah), o n d a se to isto o s e ć a n j e b o j a ž l j i v o -
sti m o ž e p r i h v a t i t i i k a o k o r e n u m e t n i č k o g a s t v a ­
ranja.«
U stvari, uži vi j a v a n je pretpostavlja n e k u g o t o ­
vost, n e k o poverenje subjekta prema objektu. U ž i v -
ljavanje je dragovoljan predusretljiv pokret, koji
subjektivni sadržaj prenosi u objekat i time izaziva
subjektivnu asimilaciju, koja proizvodi dobru sagla-
s n o s t i z m e đ u s u b j e k t a i o b j e k t a ili n j o m e u d a t o m
s l u č a j u i o b m a n j u j e . P a s i v a n o b j e k a t m o ž e se, d o d u ­
še, s u b j e k t i v n o asimilisati, ali t i m e n i k a k o n e m e n j a
svoje stvarne kvalitete. Oni se prenošenjem samo
zastiru i m o ž d a se čak vrši nasilje nad n j i m a . Uživi j a -
v a n j e m m o g u da se p r o i z v e d u sličnosti i prividne z a ­
j e d n i č k e stvari, k o j e po sebi u stvari ne postoje. Stoga
se lako m o ž e razumeti da m o r a postojati i mogućnost
druge vrste estetičke veze s o b j e k t o m , naime stav
koji se ne odaziva objektu, nego se čak udaljuje od
n j e g a i teži da se o b e z b e d i protiv o b j e k t o v a uticaja na
t a j n a č i n što u s u b j e k t u p r o i z v o d i p s i h o l o š k u d e l a t ­
nost k o j o j je cilj da parališe o b j e k t o v uticaj. U ž i v l j a -
vanje pretpostavlja objekat u neku ruku kao prazan,
i zato ga m o ž e ispunjavati vlastitim životom. A p s t r a ­
kcija, međutim, pretpostavlja objekt u neku ruku kao
ž i v i d e l a t a n , i s t o g a teži d a s e u k l o n i n j e g o v u u t i -
caju. Apstraktivni stav je, dakle, centripetalan, t j .
introvertan. Voringerov p o j a m apstrakcije odgovara
time introvertnom stavu. Značajno je da Voringer
u t i c a j o b j e k t a o b e l e ž a v a k a o s t r a h ili z a z i r a n j e . O n a j
koji vrši apstrakciju zauzimao bi, dakle, p r em a o b ­
jektu stav kao da objekat ima kvalitet koji izaziva
strah, t j . k a o d a v r š i š t e t a n ili o p a s a n u t i c a j , p r o t i v
kojega se on m o r a braniti. O v a j prividno aprioristički
kvalitet objekta jeste nesumnjivo i neka projekcija,

314
r e s p . p r e n o š e n j e , ali p r e n o š e n j e n e g a t i v n e v r s t e . M o ­
rali b i s m o , dakle, pretpostaviti da aktu apstrakcije
prethodi nesvestan akt projekcije, u k o j e m u se n e ­
gativno naglašeni sadržaji prenose na objekat. K a k o
je u ž i v l j a v a n j e , k a k o i apstrakcija, akt svesti, i k a k o
poslednjoj prethodi nesvesna projekcija, to smemo
postaviti pitanje da li m o ž d a i uživljavanju ne p r e t ­
h o d i k a k a v nesvestan akt. K a k o j e suština u ž i v l j a v a -
n j a projekcija subjektivnih sadržaja, onda prethodni
nesvesni akt m o r a da b u d e suprotnost, naime o d u z i ­
m a n j e d e l o t v o r n e m o ć i o b j e k t u . T i m e se, n a i m e , o b ­
jekat u neku ruku ispražnjava, oduzima mu se s a m o -
delatnost, i na taj n a č i n on postaje p o d e s a n da p r i ­
hvati subjektivne sadržaje onoga koji se uživljuje.
O n a j k o j i s e u ž i v l j u j e teži d a o b j e k a t n a d a h n e s v o ­
j i m ž i v o t o m i da svoj život doživi u o b j e k t u ; stoga je
potrebno da samostalnost i diferencija između o b j e k ­
ta i subjekta ne b u d u suviše velike. Otuda se n e s v e ­
s n i m a k t o m k o j i p r e t h o d i u ž i v l j a v a n j u d e p o t e n c i r a ili
n a t k o m p e n z u j e samovlasnost objektova, t j . time što
se subjekat nesvesno odmah nadređuje objektu. Ali
nadredi van je m o ž e se dešavati samo nesvesno p o j a ­
č a v a n j e m značaja subjektova. To se m o ž e zbivati n e ­
s v e s n o m f a n t a z i j o m , k o j a ili o b j e k a t o d m a h l i š a v a
v r e d n o s t i i s n a g e , ili s u b j e k a t p o v i š a v a i n a d r e đ u j e g a
o b j e k t u . T e k n a taj način nastaje o n a j n a g i b k o j i
potrebu je uživljavanje da bi subjektivne sadržaje
m o g l o preneti u objekat. Onaj koji vrši apstrakciju
nahodi se u j e d n o m strašno o ž i v l j e n o m svetu, k o j i
teži d a g a n a d m o ć n o p r i g u š i , i s t o g a s e o n p o v l a č i u
sebe da k o d sebe izmisli f o r m u l u spasenja, k o j a je
podesna da n j e g o v u s u b j e k t i v n u vrednost uzvisi to­
liko da m o ž e odoleti objektovu uticaj u. Naprotiv,
onaj koji se uživljuje nahodi se u svetu koji p o t r e b u -
je n j e g o v o subjektivno osećanje da ima život i dušu.
On s p o v e r e n j e m oživotvorava taj svet, d o k se onaj
koji vrši apstrakciju s n e p o v e r e n j e m povlači pred
demonima objekata i apstraktnim tvorevinama p o d i ­
ž e s e b i s u p r o t a n s v e t o d k o j e g a d o b i v a zaštitu. A k o
dozovemo u pamet izvođenja prethodnih poglavlja,
onda ć e m o u uživljavanju lako upoznati mehanizam

315
ekstraversije, i u apstrakciji mehanizam introversije.
»Velika unutrašnja uznemirenost čovekova zbog p o ­
j a v a spoljašnjeg sveta« n i j e ništa d r u g o n e g o zazi­
ranje od nadražaja u introvertnoga, koji se zbog s v o ­
j e g a d u b l j e g a osećaj a plaši suviše b r z e i suviše j a k e
izmene nadražaja. N j e g o v e apstrakcije i služe izra­
zito cilju d a j e d n i m opštim p o j m o m o n o što j e n e r e ­
d o v n o i o n o što je p r o m e n l j i v o uhvati u ograde z a k o ­
nitosti. S a m o se po sebi r a z u m e da se o v a u o s n o v i
uzev mađijska procedura u najpunijem razvitku n a ­
lazi k o d p r i m i t i v n o g a č o v e k a , čiji geometrijski znaci
nemaju toliko vrednost lepote koliko vrednost m a -
đijsku.
Voringer s p r a v o m kaže: »Mučeni zamršenom
v e z o m i m e n j a n j e m p o j a v a spoljašnjega sveta, takvi
narodi osećali su g o l e m u potrebu za spokoj stvom.
M o g u ć n o s t usrećenja, k o j u su oni tražili u umetnosti,
n i j e se sastojala u t o m e da p o n i r u u stvari s p o l j a š n j e ­
ga sveta, da sebe u n j i m a uživaju, n e g o u t o m e da
pojedinu stvar spoljašnjega sveta izvuku iz njene sa-
movoljnosti i prividne slučajnosti, da je približava­
n j e m apstraktnim f o r m a m a o v e k o v e č e i na taj način
nađu odmorište u smeni pojava.« 9

» O v e apstraktne zakonite f o r m e jesu, dakle, j e ­

dine i najviše f o r m e u k o j i m a se č o v e k p r e d g o l e m o m
zamršenošću slike sveta m o ž e da o d m o r i . « 1 0

K a o što V o r i n g e r k a ž e , b a š i s t o č n j a č k e u m e t n i č -
ke f o r m e i religije pokazuju apstraktivni stav p r e m a
svetu. Istočnjaku, dakle, svet se uopšte m o r a p o j a v ­
ljivati drukčije negoli zapadnjaku, koji uživljava-
n j e m daje dušu svome objektu. Istočnjaku je objekat
a priori oživljen, on ima n a d m o ć nad n j i m , i stoga se
povlači pred n j i m i apstrahuje svoje utiske. Odličan
p o g l e d na i s t o č n j a č k i s t a v d a j e Buda u Propovedi o
ognju, g d e k a ž e : » S v e s t o j i u p l a m e n u . O k o i s v a č u l a
stoje u plamenu, zapaljena o g n j e m ljubavi, o g n j e m
mržnje, o g n j e m obmane; zapaljena su rođenjem, sta-
rošću, smrću, b o l o m i žalbama, brigom, č e m e r o m i
o č a j a n j e m . — C e o svet stoji u p l a m e n u ; ceo svet je

» L o c . cit. p. 18.
10 L o c . c i t . p . 2 1 .

316
prekriven d i m o m ; ceo svet proždire vatra; ceo svet
se trese.« O v a j užasni i bola p u n i p o g l e d na svet
izazvao je u budista n j i h o v apstraktivni stav, k a o što
je i B u d a p r e m a legendi na o s n o v u sličnoga utiska
došao do svojega toka života. Dinamičko oživljavanje
objekta kao osnova za apstrakciju našlo je odličan
izraz u s i m b o l i č n o m jeziku B u d i n u . O v o ož i v l jav a n j e
ne osniva se na uživljavanju, nego odgovara jednoj
apriorističkoj nesvesnoj projekciji, projekciji koja
zapravo postoji od samoga početka. Staviše, izrae
»projekcija« pojavljuje se kao nepodesan da pravilno
označi f e n o m e n . P r o j e k c i j a je zapravo akt koji se d e ­
šava, a ne stanje k o j e se nahodi od početka, o k o m e
je o v d e očevidno reč. Po m o m e mišljenju, za to stanje
p r e j e k a r a k t e r i s t i č a n Levi-Brilov p o j a m » p a r t i c i p a -
tion m y s t i q u e « , jer taj p o j a m formuliše p r v o b i t n u
vezanost primitivnog čoveka za njegov objekat. N j e ­
g o v i o b j e k t i su, n a i m e , d i n a m i č k i o ž i v l j e n i , i s p u n j e n i
d u š e v n o m t v a r i ili d u š e v n o m s n a g o m ( n i k a k o u v e k
o ž i v l j e n i , k a o što u z i m a a n i m i s t i č k a h i p o t e z a ! ) , i s t o g a
v r š e n e p o s r e d a n psihički uticaj na č o v e k a , a taj u t i ­
c a j d o l a z i o t u d a što j e č o v e k t a k o r e ć i d i n a m i č k i i s t o -
vetan sa s v o j i m objektom. Stoga u nekim primitiv­
nim jezicima predmeti za upotrebu imaju oživljen
r o d (sufiks oživljenosti). Na sličan način za apstrak­
t i v n i s t a v je o b j e k a t a p r i o r i o ž i v l j e n i s a m o d e l a t a n i
ne potrebu je uživljavanje; naprotiv, objekat vrši t o ­
liko m o ć a n uticaj da primorava na introversiju. Jako
nesvesno opsedanje o b j e k t a l i b i d o m dolazi od n j e g o v e
»participation mystique« s nesvesnim onoga koji je
introvertno nastrojen. To jasno proizlazi iz reči B u ­
dinih: svetski oganj je istovetan s o g n j e m libida u
s u b j e k t a , s n j e g o v o m g o r u ć o m s t r a š ć u , ali k o j a s e
n j e m u pojavljuje kao objekat, jer je nije diferencirao
do subjektivno disponibilne funkcije. Stoga mu se
apstrakcija pojavljuje kao funkcija koja se bori p r o ­
tiv prvobitne »participation mystique«. Ona odvaja
od o b j e k t a da bi uništila spajanje s n j i m . Ona, s j e d n e
strane, v o d i ka stvaranju umetničkih oblika, a, s d r u ­
ge strane, ka saznanju o b j e k t a . U j e d n a k o j m e r i i
funkcija uživljavanja jeste organ ne samo umetnićko-

317
ga stvaranja n e g o i saznanja. Ali ona se dešava na sa­
s v i m d r u k č i j o j osnovi n e g o apstrakcija. K a o što j e
o v a o s n o v a n a n a m a g i j s k o m z n a č a j u i sili o b j e k t a ,
tako je uživljavanje osnovano na magijskom značaju
s u b j e k t a , k o j i se p o s r e d s t v o m mističke identifikacije
d o k o p a v a o b j e k t a . K a o što p r i m i t i v n i č o v e k s t o j i p o d
magijskim uticaj em fetišove snage, tako je on, s d r u ­
ge strane, i č a r o b n i k i a k u m u l a t o r m a g i j s k e snage
k o j o m fetiš » i s p u n j a v a « . (Upor. u z o v o hurigarit
Australijanaca.) 11
Nesvesno depotenciranje objekta,
k o j e prethodi aktu uživljavanja, jeste takođe trajno
stanje slabijega naglašavanja objekta. A l i zato su u
onoga koji se uživljuje nesvesni sadržaji istovetni
s o b j e k t o m i o s t a v l j a j u ga n e o ž i v l j e n i m i n e n a d a h -
nutim, zbog čega uživljavanje postaje nužno za sa­
1 2

znanje suštine o b j e k t o v e . U o v o m slučaju, dakle,

m o g l o bi se govoriti o n e k o j nesvesnoj apstrakciji
k o j a stalno postoji i k o j a objekat predstavlja kao
nenadahnut. Jer apstrakcija uvek ima to dejstvo: ona
ubija svojevoljnost objekta dokle god je ova magijski
vezana za dušu subjektovu. Stoga onaj ko vrši
a p s t r a k c i j u s v e s n o j e p r i m e n j u j e , d a b i s e zaštitio o d
magijskoga uticaja objektova. Iz apriorističke n e o -
življenosti objekata proizlazi i uživljavaočev prisni
o d n o s p r e m a svetu: ništa ne postoji što bi na n j e g a
neprijateljski m o g l o uticati i pritesniti ga, jer on
s a m d a j e o b j e k t u život i dušu, iako se n j e g o v o j svesti
čini da stvar stoji baš obrnuto. Naprotiv, za o n o g a
koji apstrahuje svet je ispunjen m o ć n o delatnim i
stoga o p a s n i m o b j e k t i m a , i zato on oseća strah i,
svestan svoje nemoći, povlači se od suviše bliskoga
dodira sa svetom, da proizvede o n e misli i f o r m u l e
k o j i m a se nada da će zadobiti prevlast. Stoga n j e g o ­
va psihologija jeste psihologija onoga koji je prite-
šnjen, d o k se onaj koji vrši uživljavanje s apriori-
stičkom pouzdanošću pojavljuje pred objektom, jer
je objekat zbog svoje neoživljenosti bezopasan. P r i -

11
Spencer and Gillen, The Northern Tribes of Central
Australia. London 1904.
1 2
Z a t o što s u nesvesni sadržaji uživijavaočevi s a m i r e ­
lativno neoživljeni.

318
r o d n o j e što j e o v o k a r a k t e r i s a n j e s h e m a t i č n o i n e
m o ž e o k a r a k t e r i s a t i c e l u s u š t i n u e k s t r a v e r t n o g a ili
i n t r o v e r t n o g a s t a v a , n e g o s a m o m o ž e istaći i z v e s n e
nijanse, k o j e ipak imaju znatan značaj.
K a o što o n a j k o j i v r š i uži v i j a v a n j e u ž i v a u
o b j e k t u sama sebe a da toga n i j e svestan, tako i onaj
k o j i v r š i a p s t r a k c i j u , t i m e što r a z m i š l j a o u t i s k u k o j i
mu dolazi od o b j e k t a , g l e d a sama s e b e a za to ne zna.
J e r o n o što o n a j k o j i v r š i u ž i v l j a v a n j e p r e n o s i u
o b j e k a t jeste o n sam, t j . n j e g o v vlastiti nesvesni s a ­
d r ž a j , i o n o što o n a j k o j i v r š i a p s t r a k c i j u m i s l i o s v o m
utisku o o b j e k t u , to on misli o s v o j i m vlastitim o s e -
ćanjima, koja mu se pojavljuju na objektu. Otuda je
jasno da stvarnom dokuči van ju objekta pripadaju
o b e funkcije, kao i stvarnom umetničkom stvaranju.
O b e funkcije i postoje svagda u jedinki, samo su v e ­
ćinom neravnomerno diferencirane. Zajednički koren
ovih dvaju osnovnih oblika estetičkoga doživljavanja
V o r i n g e r n a l a z i u n a g o n u za samoodricanjem. 13
Kod
apstrakcije č o v e k teži za tim da »u p o s m a t r a n j u o n o ­
g a što j e n u ž n o i n e p o m e r l j i v o b u d e o s l o b o đ e n s l u ­
čajnosti u ljudskom biću uopšte, prividne p r o i z v o l j ­
nosti opšte organske egzistencije«. P r e m a n e i z m e r -
nim neoživljenim objektima koji unose zabunu i stva­
raju d u b o k e utiske č o v e k sebi stvara j e d n u apstrak­
ciju, t j . apstraktnu opštu sliku, k o j a utiske v e z u j e u
zakonitu f o r m u . O v a slika i m a m a g i j s k i značaj zašti­
te protiv haotične izmene doživljavanja. Čovek p o ­
nire u tu sliku i g u b i se u n j o j toliko da s v o j u a p ­
straktnu istinu najzad stavlja iznad realiteta života
i time život, koji bi m o g a o omesti uživanje u a p ­
straktnoj lepoti, u o p š t e pritešnjava. On se na taj
način sam podiže do jedne apstrakcije, identifikuje
s e b e s v e č n o m v a ž l j i v o š ć u s v o j e s l i k e i s m i r u j e se u
n j o j t i m e što m u o n a u n e k u r u k u p o s t a j e f o r m u l a
k o j a ga spašava. Na taj n a č i n on se o d r i č e s a m o g a
sebe i svoj život p r e d a j e s v o j o j apstrakciji, u k o j o j ga
u n e k u r u k u k r i s t a l i š e . A l i t i m e što o n a j k o j i v r š i
uživljavanje prenosi u o b j e k a t s v o j u delatnost, svoj
život, on se time takođe prenosi u objekat, ukoliko

i« Loc. cit. p. 26.

319
preneseni sadržaj predstavlja bitan deo subjekta. On
postaje objekat, identifikuje se s n j i m e i na taj n a č i n
lišava se s a m o g sebe. T i m e što se objektiviše on se
d e s u b j e k t i v i š e . V o r i n g e r k a ž e : » A l i t i m e što o v u
v o l j u za delatnost prenosimo u drugi objekat, mi
jesmo u d r u g o m objektu. Razrešeni smo od svojega
individualnoga bića dokle god sa svojim nagonom za
doživljavanjem izbijamo u koji spoljašnji objekat, u
nekoj spoljašnjoj formi. Mi tako reći osećamo kako
naša individualnost utiče u čvrste granice p r e m a
b e z g r a n i č n o j diferenciranosti i n d i v i d u a l n e svesti. U
o v o m samoobjektivisanju leži samoodricanje. O v o
potvrđivanje naše individualne potrebe delatnosti
predstavlja u isto v r e m e ograničavanje njenih n e o -
graničljivih mogućnosti, poricanje njenih nesjedin-
ljivih diferenciranosti. Sa svojim unutrašnjim n a g o ­
n o m za delatnošću mi se odmaramo u granicama o v o ­
ga objektivisanja«. 1 4
K a o što za o n o g a koji vrši
apstrakciju apstraktna slika predstavlja n e k u p r i -
mirenost, neki odbrambeni zid protiv rastvornih uti­
caja nesvesno oživljenih objekata, tako je i za o n o ­ 1 8

ga koji vrši uživljavanje prenošenje na objekat z a ­

štita p r o t i v r a s t v o r n o g a u t i c a j a u n u t r a š n j i h s u b j e k ­
tivnih činilaca, koji postoje u bezgraničnim m o g u ć ­
nostima fantazije i u podudarnim podsticajima d e ­
l a t n o s t i . K a o š t o s e p o Adleru i n t r o v e r t n i n e u r o t i č a r
hvata neke »fiktivne linije vodilje«, tako se i ekstra­
vertni neurotičar hvata objekta u koji vrši p r e n o ­
šenje. Introvertni je svoju »liniju vodilju« apstraho-
v a o iz svojih d o b r i h i rđavih iskustava na o b j e k t u , i
poverava se formuli kao n e k o m zaštitnom sredstvu
protiv bezgraničnih mogućnosti života.

Uživljavanje i apstrakcija, ekstraversija i intro-

v e r s i j a j e s u m e h a n i z m i p r i l a g o đ i v a n j a i zaštite. U k o ­
liko o m o g u ć u j u prilagođivanje, oni zaštićuju čoveka
o d s p o l j a š n j i h o p a s n o s t i . U k o l i k o s u u p r a v l j e n e funk-

i* L o c . c i t . p. 2 7 .
Fr. Th. Vischer
18
u svome romanu Auch Einer odlično
crta oživljene o b j e k t e .

320
čije, o n i o s l o b a đ a j u č o v e k a o d s l u č a j n o n a g o n s k o g a ,
19

šta v i š e , o n i g a č u v a j u o d t o g a t i m e što m u o m o g u ­
ć u j u n e k o samoodricanje. K a o što p o k a z u j e s v a k o ­
d n e v n o psihološko iskustvo, ima v e o m a m n o g o ljudi
koji se sasvim identifikuju sa svojom upravljenom
funkcijom (»dragocenom« funkcijom), a to su i z m e ­
đu ostalog baš tipovi o k o j i m a je o v d e govoreno.
Identifikacija s upravljenom funkcijom ima to n e o ­
s p o r n o p r e i m u ć s t v o što s e č o v e k n j o m e n a j b o l j e p r i ­
lagođuje kolektivnim očekivanjima i zahtevima, i tek
pri tome može još samoodricanjem da se otme s v o ­
jim manje značajnim, nediferenciranim i neuprav-
ljenim funkcijama. Nesebičnost (»Selbstlosigkeit«),
uostalom, sa stanovišta socijalnoga morala jeste n a r o ­
č i t a v r l i n a . N a d r u g o j s t r a n i , i p a k , d o l a z i v e l i k a šteta
od identifikacije s u p r a v l j e n o m funkcijom, naime
degeneracija jedinke. Č o v e k je n e s u m n j i v o s p o s o b a n
z a d a l e k o s e ž n u m e h a n i z a c i j u , ali n e u t o l i k o j m e r i
da bi sasvim m o g a o dići r u k e od sebe, a b e z štete po
s e b e . J e r što s e o n v i š e i d e n t i f i k u j e s j e d n o m f u n k ­
cijom, utoliko više opseda je libidom i utoliko više
oduzima libido drugim funkcijama. One, doduše, duže
v r e m e n a i p o d n o s e o b i m n o u s k r a ć i v a n j e l i b i d a ; ali
jedared ipak reaguju. Jer, time što im se libido
u s k r a ć u j e one p o s t e p e n o d o s p e v a j u p o d prag svesti,
n j i h o v a asocijativna veza sa svešću popušta i time
one polagano tonu u nesvesno. To je istoga z n a č e ­
nja kao i regresivan razvitak, n a i m e vraćanje rela­
tivno razvijene funkcije na infantilni i naposletku na
arhaični stepen. Ali kako je č o v e k samo relativno
m a l o hiljada godina p r o v e o u kultivisanom stanju, a
m n o g e stotine hiljada godina u nekultivisanom, u
n j e m u su arhaični načini funkcije još izvanredno
sposobni za život i lako se m o g u p o n o v o oživeti. A k o
se, d a k l e , i z v e s n e f u n k c i j e u s k r a ć i v a n j e m l i b i d a d e z -
integruju, onda njihove arhaične osnove u nesvesnom
prelaze u funkciju. O v o stanje znači disasocijaciju
ličnosti, j e r arhaične funkcije n e m a j u nikakvih n e ­
posrednih veza sa svešću, dakle nikakvi prolazni m o -

16
Upor. za upravljeno mišljenje Jung, Wandl. und
Symbole der Libido, p. 7 s s .

21 Jung, Odabrana dela, V

321
stovi ne postoje između svesnoga i nesvesnoga. Stoga
ukoliko samoodricanje ide dalje, utoliko dalje k o ­
rača i arhaisanje nedovoljno naglašenih funkcija. A
s t i m e raste i značaj nesvesnoga. T a d a n e s v e s n o p o ­
činje simptomatički ometati upravljenu funkciju, i
s time otpočinje onaj karakteristični circulus vitiosus
na koji nailazimo kod mnogih neuroza: čovek p o k u ­
šava da uticaje koji ga nesvesno uznemiruju k o m p e n -
zuje naročitim naporima upravljene funkcije, i ta
trka u datom slučaju produžuje se do nervnoga slo­
ma. Mogućnost samoodricanja zbog identifikacije
s upravljenom funkcijom ne osniva se možda samo na
jednostranom ograničavanju na jednu funkciju, nego
i na t o m e što je suština u p r a v l j e n e f u n k c i j e princip
koji iziskuje samoodricanje. Tako svaka upravljena
funkcija zahteva strogo isključenje svega o n o g a što
o v a m o ne pristaje, mišljenje isključuje svako oseća­
n j e k o j e ga u z n e m i r u j e , a isto tako o s e ć a n j e i s k l j u ­
č u j e sve misli k o j e ga uznemiruju. Bez potiskivanja
svega toga upravljena funkcija nikako se ne može
ostvariti. Ali, nasuprot t o m e , samoregulisanje živoga
organizma prirodno iziskuje harmonizaciju ljudskoga
bića; stoga se uzimanje u obzir m a n j e zaštićenih
funkcija nameće kao životna nužnost i kao neizbežan
zadatak vaspitanja ljudskoga roda.

322
 VIII

PROBLEM TIPOVA U MODERNOJ FILOSOFIJI

1. D Z E M S O V I TIPOVI

I u n o v i j o j p r a g m a t i č k o j filosofiji o t k r i v e n o je
p o s t o j a n j e d v a j u t i p o v a , i to je u č i n i o Vilijam Džems
(William James). On kaže: »Istorija filosofije u v e ­
1

l i k o j m e r i j e s u d a r a n j e i z v e s n i h l j u d s k i h tempera-
menata ( k a r a k t e r o l o š k i h d i s p o z i c i j a ) . «
2
»Ma kakvoga
t e m p e r a m e n t a bio jedan filosof po pozivu, on u s v a ­
k o m slučaju pokušava, k a d filosofira, da misli č i n j e ­
nicu svojega temperamenta. Ipak njegov tempera-
menat predstavlja predrasudu jaču no ma koja od
njegovih objektivnih premisa. Temperamenat n j e g o ­
v u d o k a z i v a n j u u o v o m e ili o n o m e p r a v c u d a j e v a ­
žnost t i m e što p r e m a prilikama d o v o d i do s e n t i m e n ­
t a l n i j e g a ili h l a d n i j e g a g l e d a n j a n a s v e t , i s t o o n a k o
k a o č i n j e n i c a ili p r i n c i p . Č o v e k m i s l i l a c i m a p o v e -
r e n j e u s v o j t e m p e r a m e n a t . On sebi želi svet k o j i se
slaže s n j e g o v i m t e m p e r a m e n t o m , i on misli na svako
predstavljanje sveta k o j e n j e m u dolikuje. L j u d e d r u ­
goga temperamenta on oseća kao l j u d e k o j i nisu p r a ­
v i l n o u s k l a đ e n i sa s t v a r n i m k a r a k t e r o m s v e t a , i u
osnovi uzev on ih posmatra kao nenadležne i kao
l j u d e k o j i nikako nisu pravi filosofi, ma koliko u d i ­
jalektičkoj umešnosti bili nadmoćniji od njega. Ali

1
W . J a m e s , Pragmatism. A n e w n a m e for some old
w a y s of thinking. L o n g m a n s , L o n d o n 1911.
* L o c . c i t . p. 6.

21*
323
u javnim diskusijama on ne može, prosto zbog s v o j e ­
ga temperamenta, polagati nikakvo pravo na naroči­
t o o d l i k o v a n j e ili a u t o r i t e t . O t u d a v o d i p o r e k l o i z ­
vesno nedostajanje ozbiljnosti u filosofskoj diskusiji:
najznačajnija od svih naših premisa nikada se ne p o -
minje.«*
P o t o m D ž e m s prelazi na karakterisanje d v a j u
t e m p e r a m e n a t a : k a o š t o se u o b l a s t i m o r a l a i ž i v o t n i h
navika m o g u da razlikuju ljudi koji su konvencio­
nalni i oni k o j i se p o n a š a j u n e i z v e š t a č e n o , u p o l i t i č ­
k o m p o g l e d u oni k o j i v e r u ju u autoritet i anarhisti,
u l e p o j k n j i ž e v n o s t i a k a d e m i č a r i i realisti, u u m e t -
n o s t i k l a s i č a r i i r o m a n t i č a r i , t a k o se, p o D ž e m s o v o m
m i š l j e n j u , i u f i l o s o f i j i n a l a z e d v a tipa, n a i m e » r a -
cionalist« i »empiričar«. Racionalist je »obožavalac
apstraktnih i večnih principa«. Empiričar je » l j u b a v ­
nik činjenica u svoj njihovoj neuglađenoj raznovr­
snosti«. Iako niko ne m o ž e da bude ni bez činjenica
4

ni bez principa, ipak se p o j a v l j u j u sasvim različna

gledišta, v e ć p r e m a t o m e k a k o se težina p o m e r a na
j e d n u ili d r u g u s t r a n u . » R a c i o n a l i z a m « p r e d s t a v l j a
D ž e m s kao sinonim za »intelektualizam«, a » e m p i r i ­
zam« kao sinonim za »senzualizam«. Iako o v o u j e d n a ­
čavanje, po m o m e mišljenju, nije osnovano, mi ćemo
ipak, pre svega, zadržavajući za se kritiku, poći dalje
za t o k o m D ž e m s o v i h misli. Po m o m e shvatanju, s i n -
telektualizmom se v e z u j e idealistička i optimistička
tendencija, dok empirizam naginje ka materijalizmu
i jednom samo uslovijenom i nesigurnom optimizmu.
R a c i o n a l i z a m ( i n t e l e k t u a l i z a m ) j e u v e k monističan.
On p o č i n j e sa c e l i n o m i o n i m što je universalno i
u j e d i n j u j e stvari. Empirizam, m e đ u t i m , p o č i n j e sa
d e l o m i o d c e l i n e p r a v i zbir. O n b i s e m o g a o o b e l e -
žiti k a o pluralističan. R a c i o n a l i s t j e č o v e k o s e ć a n j a ,
empiričar tvrdoglavo biće. Prvi je, prirodno, sklon
u v e r e n j u o slobodi v o l j e , a drugi je sklon fatalizmu.
Racionalist je lako dogmatičan u s v o j i m konstataci­
jama, empiričar je, naprotiv, skeptičniji. Džems o b e - 5

8 L o c . c i t . p . 7 s.
4
L o c . cit. p. 9
5
L o c . cit. p. 10 ss.

324
ležava racionalista kao tender-minded (s n e ž n i m i
d e l i k a t n i m d u h o m ) , a e m p i r i č a r a k a o tough-minded
(sa ž i l a v i m d u h o m ) . T i m e o n o č e v i d n o p o k u š a v a d a
obeleži naročitu prirodu dvaju mentaliteta. U daljem
toku našega izlaganja imaćemo prilike da ovo karak-
terisanje podrobnije ispitamo. Zanimljivo je šta
D ž e m s kaže o predrasudama k o j e ta dva tipa gaje
jedan prema drugome. »Oni nemaju baš visoko m i ­
šljenje jedan o d r u g o m e . N j i h o v a tipska suprotnost
6

igrala je u l o g u u sva v r e m e n a filosofije, pa tako i

danas. T o u g h - m i n d e d o c e n j u j e t e n d e r - m i n d e d - a kao
sentimentalna, dok tender-minded smatra ovoga za
n e f i n a , t u p a ili b r u t a l n a . J e d a n s m a t r a d r u g o g a z a
inferiorna.«
Kvalitete i j e d n o g a i d r u g o g a tipa stavlja D ž e m s
u ove dve kolone jednu pored druge:

Tender-minded: Tough-minded:

racionalističan (sleduje empirističan (sleduje

principima) činjenicama)
intelektualističan senzualističan
idealističan materi jalističan
optimističan pesimističan
religiozan ireligiozan
indeterminističan determinističan, fatalističan
monističan pluralističan
dogmatičan skeptičan

O v o raspoređivanje dodiruje različne probleme,

na k o j e s m o v e ć nailazili u p o g l a v l j u o n o m i n a l i z m u
i realizmu. Tender-minded ima izvesne crte zajed­
ničke s realistom, a t o u g h - m i n d e d s nominalistom.
K a o što s a m g o r e i z l o ž i o , r e a l i z a m o d g o v a r a p r i n c i p u
introversije, a n o m i n a l i z a m ekstra v e r si je. N e s u m n j i ­
vo i prepirka o universalijama spada na p r v o m e m e -
stu m e đ u one istorijske suprotnosti temperamenata
u filosofiji k o j e skriveno nagoveštava Džems. O v e
veze preporučuju nam da kod tender-minded-a misli­
mo na introvertnoga, a kod tough-minded-a na eks­
travertnoga čoveka. Ali n a m još preostaje da p o d r o b ­
n i j e i s p i t a m o d a l i t a v e z a s p r a v o m p o s t o j i ili n e .

o L o c . c i t . p . 12 s.

325
 M o m e — svakako ograničenom — poznavanju
D ž e m s o v i h spisa n i j e p o š l o z a r u k o m d a n a đ e p o ­
d r o b n i j e d e f i n i c i j e ili o p i s e t i h d v a j u t i p o v a , i a k o
Džems više puta govori o tim dvama načinima m i ­
š l j e n j a , te ih o b e l e ž a v a o t p r i l i k e i k a o » t h i n « i
» t h i c k « . Flurnoj ( F l o u r n o v ) 7
objašnjava »thin« kao
»mince, tenu, maigre, chetif«, a »thick« kao »epais,
solide, massif, c o s s u « . D ž e m s z a t e n d e r - m i n d e d u p o ­
trebljava jedared i izraz »soft-headed«, dakle d o s l o v ­
ce »s mekanom glavom«. »Soft« je kao »tender«
m e k a n , nežan, m i o , blag, tih, dakle m a l o slab, u t u -
ljen, slabe snage, nasuprot izrazima »thick« i
» t o u g h « , a to su otporni, solidni, teško p r o m e n l j i v i
kvaliteti, koji podsećaju na prirodu gradiva. S h o d n o
tome Flurnoj objašnjava oba načina mišljenja ovako:
»C'est l'opposition entre la facon de penser abstrac-
tionniste — c'est-a-dire p u r e m e n t l o g i q u e et dialecti-
que, si chere a u x philosophes, mais qui n'inspire a
James aucune confiance, et qui lui parait fragile,
creuse, ,chetive', parče que trop sevrće du contact
des choses particulieres — et la fagon de penser c o n -
crete, l a q u e l l e s e n o u r r i t d e f a i t s d ' e x p e r i e n c e e t n e
quitte jamais la rćgion terre a terre, mais solide, des
ecailles de tortues ou autres donnees positives.« Iz 8

ovoga komentara nikako se ne sme izvući zaključak

da Džems jednostrano pristaje uz konkretno mišlje­
nje. On udostojava oba stanovišta: »Facts are good,
of course — give us lots of facts. Principles are g o o d
— g i v e u s p l e n t y o f p r i n c i p l e s . « K a o što j e p o z n a t o ,
jedna činjenica nije nikada samo takva kakva je po
sebi, n e g o i t a k v a k a k v u je p o s m a t r a m o . A k o , dakle,
D ž e m s k o n k r e t n o m i š l j e n j e o b e l e ž a v a k a o » t h i c k « ili
»tough«, on dokazuje time da ovaj način mišljenja
ima za njega nešto supstancijalno, otporno, dok mu
se apstraktno mišljenje p o j a v l j u j e kao nešto slabo,
tanano i bledo, m o ž d a čak, ako t u m a č i m o kao F l u r ­
n o j , kao nešto slabunjavo i oronulo. Takvo shvatanje,

i Th. Flournov, ha philosophie de W. James. Saint-

- B l a i s e , 1911, p. 32.
8 L o c . cit. p. 3 2 .

326
r a z u m e se, m o g u ć n o j e samo onda a k o j e č o v e k s u p -
stancijalnost a priori povezao s k o n k r e t n o m činjeni­
c o m , a to je baš, kao što je rečeno, stvar t e m p e r a ­
menta. A k o »empirijski« mislilac s v o m e k o n k r e t n o m
mišljenju pripisuje otpornu supstancijalnost, onda je
to, gledano s apstraktnoga stanovišta, s a m o o b m a n a ,
jer supstancijalnost, »tvrdoća« pripada spoljašnjoj
činjenici, a ne »empirijskom« mišljenju. Štaviše, o v o
poslednje pokazuje se kao naročito slabo i ništavno,
jer se prema spoljašnjoj činjenici toliko malo u m e
potvrditi da u v e k zavisi od čulno datih činjenica, za
n j i m a trči i zbog toga se j e d v a m o ž e da uzdigne iznad
prosto klasifikatorske i prikazivalačke delatnosti. Sa
stanovišta mišljenja, dakle, konkretno mišljenje je
nešto v e o m a slabo i nesamostalno, jer ono n e m a č v r ­
stinu u s a m o m e sebi, n e g o u spoljašnjim činjenicama,
koje su nadređene mišljenju zbog uslovne vrednosti.
O v o mišljenje, dakle, obeleženo je nizom čulno v e ­
zanih predstava, k o j e se u pokret stavljaju ne toliko
unutrašnjom mislenom delatnošću koliko izmenom
čulnih opažanja. Niz konkretnih predstava uslovljen
č u l n i m o p a ž a n j i m a n i j e , d a k l e , u p r a v o o n o što b i
apstraktni mislilac obeležio kao mišljenje, n e g o u
najboljem slučaju pasivna apercepcija. Stoga je t e m ­
peramenat koji više voli konkretno mišljenje i n j e m u
pripisuje supstancijalnost obeležen prevlađivanjem
čulno uslovljene predstave prema aktivnoj apercep-
cionoj delatnosti, k o j a proizlazi iz subjektivne v o l j n e
radnje, i predstave dobivene posredovanjem čula
h o ć e d a s r e d i p r e m a n a m e r a m a j e d n e ideje, t j . k r a ć e
r e č e n o : o v o m e t e m p e r a m e n t u više j e stalo d o o b ­
jekta; objekat se zadahnjuje životom, on se ponaša
kao tobože samostalan u subjektovu svetu predstava
i shvatanje povlači p r e m a sebi. O v a j temperamenat,
dakle, ekstravertuje. Mišljenje ekstravertnoga je
konkretističko. N j e g o v a čvrstina ne leži u n j e m u ,
nego u neku ruku izvan njega, u činjenicama u k o j e
se prenosi život, i o t u d a v o d i p o r e k l o i D ž e m s o v a
kvalifikacija kao »tough«. Ko se u v e k stavlja na stra­
nu konkretnoga mišljenja, t j . na stranu predstava o
činjenicama, tome se apstrakcija pojavljuje kao n e -

327
što s l a b o i n i š t a v n o , j e r o n j e m e r i p o č v r s t i n i k o n ­
kretne, č u l n o date činjenice. A l i ko stoji na strani
apstrakcije, t o m e čulno data predstava nije o n o što
o d l u č u j e , n e g o apstraktna i d e j a . I d e j a , p o u o b i č a j e ­
n o m shvatanju, n i j e ništa d r u g o n e g o apstrakcija
j e d n o g zbira iskustava. Pri t o m e č o v e k voli da d u h
ljudski predstavlja kao p o č e t n u čistu p l o č u (tabula
rasa), na k o j o j ostavljaju slova tek o p a ž a n j e i i s k u ­
stvo sveta i života. Sa o v o g a stanovišta, a to je sta­
novište naše empirijske naučnosti u najširem smislu,
ideja i ne m o ž e da b u d e ništa d r u g o n e g o e p i f e n o -
menalna, aposteriona apstrakcija iz iskustava, i stoga
slabija i bleđa od ovih. Ali mi znamo da duh ne m o ž e
b i t i t a b u l a rasa, j e r n a m k r i t i k a n a š i h m i s l e n i h p r i n ­
cipa pokazuje da su izvesne kategorije našega mišlje­
nja date a priori, t j . pre svakoga iskustva, i p o j a v l j u ­
j u s e u isti m a h s a p r v i m m i s l e n i m a k t o m , š t a v i š e o n e
s u n j e g o v i p r e f o r m i r a n i u s l o v i . A l i š t o j e Kant d o ­
kazao za logičko mišljenje, to važi za psihu j o š u
m n o g o v e ć e m o b i m u . Psiha je isto t a k o m a l o k a o i
d u h ( o b l a s t m i š l j e n j a ) u p o č e t k u t a b u l a rasa. S v a k a ­
k o n e d o s t a j u k o n k r e t n i s a d r ž a j i , ali s a d r ž a j n e m o g u ć ­
nosti n a s l e đ e n o m i p r e f o r m i r a n o m f u n k c i o n a l n o m
d i s p o z i c i j o m date su a priori. O n a n i j e ništa d r u g o
n e g o rezultat funkcijskih navika m o z g o v a u nizu p r e ­
daka, talog pokušaja prilagođivanja i iskustava f i l o -
g e n e t i č k o g a n i z a . N o v o p o s t a l i m o z a k ili f u n k c i j s k i
s i s t e m j e s t e , d a k l e , star, z a s a s v i m o d r e đ e n e s v r h e
udešen instrumenat, koji ne samo pasivno apercipuje
n e g o i iz sebe aktivno s r e đ u j e iskustva i n a g o n i ih na
izvesne zaključke i sudove. O v a sređivanja ne deša­
v a j u s e p a k s l u č a j n o ili p r o i z v o l j n o , n e g o s l e d u j u
strogo p r e f o r m i r a n i m u s l o v i m a , k o j i nisu dati p o s r e ­
d o v a n j e m iskustva kao sadržaji posmatranja, nego su
dati a priori k a o uslovi p o s m a t r a n j a . To su i d e j e ante
rem, formalni uslovi a priori p o v u č e n e osnovne lini­
je, k o j e gradivo iskustva u p u ć u j u na određen oblik,
t a k o d a s e o n e , k a o što i h j e Platon s h v a t i o , m o g u z a ­
m i š l j a t i k a o likovi, u n e k u r u k u k a o s h e m e ili n a s l e -
đ e n e f u n k c i j s k e m o g u ć n o s t i , ali k o j e i s k l j u č u j u d r u ­
g e m o g u ć n o s t i ili i h b a r o g r a n i č a v a j u u v e l i k o j m e r i .

328
Otuda proizlazi da i n a j s l o b o d n i j e ispoljavanje duha,
fantazija, nikada ne m o ž e zalutati u o n o što je b e z ­
granično (iako pesnik m o ž e tako osećati), n e g o ostaje
v e z a n o z a p r e f o r m i r a n e m o g u ć n o s t i , z a praslike ili
praiskonske slike. P r i p o v e d a n j a b a j k i n a j u d a l j e n i j i h
naroda p o k a z u j u u sličnosti s v o j i h m o t i v a tu v e z a ­
nost za izvesne praslike. Čak i slike k o j e su osnova
naučnim teorijama pokazuju to ograničenje, na pri­
m e r eter, energija, n j i h o v a p r e o b r a ž a v a n j a i n j i h o v a
postojanost, teorija o atomima, afinitet itd.
K a o što, dakle, u d u h u o n o g a k o j i k o n k r e t n o
misli prevlađuje i daje pravac čulno data predstava,
tako u d u h u onoga k o j i apstraktno misli preteže b e s a -
držajna i stoga nepredstavljiva praslika. Ona ostaje
relativno neaktivna dokle god se objekat zadahnjuje
životom i time uzdiže do uslovnoga činioca mišljenja.
A l i ako se u objekat život ne prenosi, te se on time
lišava s v o j e preponderancije u d u h o v n o m e procesu,
onda se n j e m u uskraćena energija vraća u subjekat.
U subjekat se n e s v e s n o prenosi život i t i m e se b u d e
u n j e m u spavaćive p r e f o r m i r a n e slike, i o v e se z b o g
toga p o j a v l j u j u kao delatni činioci u d u h o v n o m e p r o ­
cesu, svakako u nepredstavljivoj formi, u neku ruku
k a o nevidljivi režiseri, iza kulisa. K a k o su o n e samo
aktivisane funkcione mogućnosti, one su bez sadrža­
ja, stoga nepredstavljive, i zato teže za i s p u n j e n j e m .
O n e iskustveno gradivo povlače u svoju f o r m u i ne
predstavljaju činjenice, nego sebe u činjenicama. One
se unekoliko zaodevaju činjenicama. Stoga nisu neka
poznata ishodišna tačka, kao empirijska činjenica u
konkretnome mišljenju, nego se m o g u tek doživeti
nesvesnim uobličavanjem iskustvenoga gradiva. I
empiričar može svoje iskustveno gradivo da raščla-
n j a v a i u o b l i č a v a , ali o n g a u o b l i č a v a m o ž d a p r e m a
n e k o m konkretnom pojmu, koji je stvorio na osnovu
prethodnih iskustava.
Naprotiv, onaj koji apstrahuje uobličava prema
n e k o m n e s v e s n o m propisu, i tek a posteriori iz p o ­
j a v e k o j u j e u o b l i č i o doživljuje ideju p r e m a k o j o j j e
davao oblik. Empiričar, shodno svojoj psihologiji,
svagda je sklon da usvaja, i onaj koji apstrahuje

329
uobličava iskustveno gradivo proizvoljno prema b l e -
dim, slabim i nedovoljnim pretpostavkama, jer on
duhovni proces onoga koji apstrahuje odmerava p r e ­
ma svome vlastitom modus procedendi. Ali prava
p r e m i s a , i d e j a ili p r a s l i k a o n o m e k o j i a p s t r a h u j e j e ­
ste n e p o z n a t a u p r a v o o n a k o k a o e m p i r i č a r u t e o r i j a ,
k o j u će on naknadno, posle mnogih i mnogih ekspe­
rimenata, izgraditi iz iskustva. K a o što s a m u j e d n o m
ranijem poglavlju objasnio, jedan vidi individualni
objekat i interesu je se za n j e g o v o individualno drža­
nje, a drugi u p r v o m e redu vidi sličnosne veze i z m e ­
đu objekata i ne v o d i računa o individualnosti č i n j e ­
nice, jer mu je o n o što v e z u j e i spaja rasturene i r a z ­
novrsne pojave prijatnije i donosi mu spokojstvo.
Ali za p r v o g a je sličnosna veza upravo nešto tegobno,
n e š t o što m u n a r u š a v a s p o k o j s t v o , i t o g a , p r e m a p r i ­
likama, čak sprečava da se dočepa saznanja o b j e k t o -
ve osobitosti. Što se više uživljuje u pojedini objekat,
utoliko on više saznaje n j e g o v u osobitost i utoliko
više iščezava mu činjenica sličnosne veze s nekim
d r u g i m o b j e k t o m . A l i ako se on u m e da uživi i u
drugi objekat, onda je kadar da sličnost d v a j u o b j e ­
kata oseti i shvati u m n o g o v e ć o j m e r i negoli o n a j
koji ju je pre svega uvideo samo spolja. Onaj koji
k o n k r e t n o m i s l i m o ž e , z b o g č i n j e n i c e što s e n a j p r e
uživljuje u jedan a zatim u drugi objekat, samo v e o ­
ma polagano dolaziti do saznanja sličnosnih veza, i
zato se n j e g o v o mišljenje p o j a v l j u j e kao tegljivo. A l i
veoma lako teče njegovo uživljavanje. Međutim,
o n a j k o j i apstraktno misli b r z o d o k a z u j e sličnosti, i n ­
dividualne objekte zamenjuje generalnim obeležji-
ma i tom iskustvenom gradivu daje oblik s v o j o m vla­
s t i t o m u n u t r a š n j o m m i s l e n o m d e l a t n o š ć u , ali o v a s e
nalazi p o d j a k i m u t i c a j e m »senaste« praslike, isto
onako kao i konkretno mišljenje pod uticajem objek­
ta. Š t o j e v e ć i u t i c a j o b j e k t a n a m i š l j e n j e , u t o l i k o
o n o više u r e z u j e n j e g o v e crte u m i s l e n u sliku. A l i
ukoliko objekat manje dejstvuje u duhu, utoliko jače
apriorna ideja udara svoj pečat na iskustvo. Z b o g
prekomernoga značaja empirijskoga objekta nastaje
onda u nauci izvesna vrsta teorije specijalista, k o j a

330
se, n a p r i m e r , u p s i h i j a t r i j i p o j a v l j u j e k a o o n a p o ­
znata »mitologija m o z g a « , g d e se pokušava da se neka
veća iskustvena oblast objasni principima koji su o d ­
lični za objašnjenje izvesnih usko ograničenih k o m ­
p l e k s a č i n j e n i c a , ali s a s v i m n e d o v o l j n i z a s v a k u d r u ­
gu upotrebu. Ali, obrnuto, apstraktno mišljenje, k o j e
prihvata pojedinu činjenicu samo zbog njene slično­
sti s n e k o m d r u g o m č i n j e n i c o m , s t v a r a u n i v e r s a l n u
h i p o t e z u , k o j a , d o d u š e , i d e j u v i š e ili m a n j e p r e d s t a v ­
l j a č i s t o , ali s a s u š t i n o m k o n k r e t n i h č i n j e n i c a i m a
i s t o t o l i k o m a l o ili i s t o t o l i k o m n o g o p o s l a k o l i k o i
mit. U svojoj krajnjoj formi, dakle, obe forme m i ­
šljenja proizvode mitologiju, od kojih se jedna k o n ­
kretno izražava ćelijama, atomima, treptajima i m n o ­
g i m sličnim stvarima, a druga » v e č n i m « idejama.
Krajnji empirizam ima bar to preimućstvo da činje­
n i c e izloži što čistije. A l i k r a j n j i i d e o l o g i z a m i m a
p r e i m u ć s t v o d a a p r i o r n e f o r m e , i d e j e ili p r a s l i k e
o g l e d a u n a j v e ć o j m o g u ć n o j čistoti. Teorijski r e z u l ­
tati p r v o g a i s c r p l j u j u s e n j e g o v i m i s k u s t v e n i m g r a ­
d i v o m , praktički rezultati d r u g o g ograničavaju se na
prikazivanje psihološke ideje. K a k o je naš sadašnji
naučni duh jednostrano nastrojen konkretno-empi-
rijski, to on delo o n o g a koji prikazuje i d e j u ne u m e
ceniti, j e r m u činjenice stoje iznad p o z n a v a n j a p r a -
formi u kojima ih ljudski razum poima. Zaokretanje
n a s t r a n u k o n k r e t i z m a j e s t e , k a o što j e p o z n a t o , r e ­
lativno mlada tekovina, koja vodi poreklo iz epohe
prosvećenosti. Uspesi toga razvitka dostojni su d i v ­
l j e n j a , ali . s u i z a z v a l i n a g o m i l a v a n j e e m p i r i j s k o g a
gradiva, k o j e s v o j o m nepreglednošću više stvara z a ­
bunu negoli jasnoću. Ono nužno vodi naučnome se­
paratizmu i time mitologiji specijalista, k o j a znači
smrt universalnosti. Ali prevlađivanje empirizma
nije s a m o zaguši v a n je aktivnoga mišljenja n e g o i
opasnost za stvaranje teorija u okviru j e d n e disci­
pline. M e đ u t i m , odsutnost opštih gledišta ide naruku
m i t s k o m stvaranju teorija, ni m a n j e ni više n e g o što
to čini i odsutnost empirijskih gledišta.
Stoga ja smatram da su Džemsovi termini ten-
der-minded i tough-minded samo jednostrano o č e -

331
vidni i, u osnovi uzev, sadrže izvesno prejudiciran je.
A l i iz o v o g a izlaganja m o g l o bi biti jasno da D ž e m -
s o v a tipizacija o b r a đ u j e iste t i p o v e k o j e s a m j a o b e -
ležio izrazima introvertan i ekstravertan.

2. KARAKTERISTIČNA SUPROTNOSNA DVOJSTVA

D2EMSOVIH TIPOVA

a) Prvo suprotnosno dvojstvo koje Džems navodi

k a o o z n a k u z a r a z l i k o v a n j e t i p o v a j e s t e racionalizam
prema empirizmu.
Ja s a m se, k a o što će čitalac primetiti, v e ć u
p r e t h o d n o m izjasnio za o v u suprotnost i pri t o m e
suprotnost shvatio kao ideologizam p r e m a empiriz­
m u . K l o n i o sam s e izraza »racionalizam«, j e r j e k o n ­
kretno, empirijsko m i š l j e n j e isto tako »racionalno«
kao i aktivno, ideološko mišljenje. Ratio upravlja i
j e d n o m i d r u g o m f o r m o m . A, osim toga, ne postoji
samo jedan logički racionalizam, nego i racionalizam
osećanja, ukoliko je, naime, racionalizam pre svega
opšte psihološko zauzimanje stava u odnosu na r a ­
cionalnost mišljenja i osećanja. S o v i m shvatanjem
p o j m a »racionalizam« ja se nahodim u svesnoj su­
protnosti prema istorijsko-filosofskom shvatanju,
k o j e izraz »racionalistički« u p o t r e b l j a v a u smislu
»ideološki«, resp. racionalizam shvata kao primat
ideje. K o d novijih filosofa ratio je svakako izgubila
čisto idealni karakter i rado se obeležava kao m o ć ,
n a g o n , h o t e n j e , š t a v i š e k a o o s e ć a n j e , ili k a o m e t o d a .
S v a k a k o je ratio — psihološki p o s m a t r a n o — i z -
v e s t a n s t a v , k o j i j e k a o što k a ž e Lips, p r a ć e n » o s e ć a -
n j e m o b j e k t i v n o s t i « . U Baldvina ( B a l d w i n ) j e r a t i o9

»konstitutivni, regulativni princip duha«. Herbart

(Herbart) objašnjava u m kao » m o ć razmišljanja«. 1 0

Sopenhauer k a ž e z a u m d a o n i m a s a m o jednu f u n k ­
ciju, naime »obrazovanje p o j m a ; i iz ove jedine f u n k ­
cije v e o m a lako i same s o b o m objašnjavaju se sve

» Baldwin, Handbook of Psychology I, p. 312.

10
Herbart, Psvchologie als Vfissenschaft, § 117.

332
 one gorenavedene pojave kojima se život čovekov
r a z l i k u j e o d ž i v o t a ž i v o t i n j a , i n a p r i m e n u ili n e p r i -
m e n u o n e f u n k c i j e u k a z u j e p r o s t o s v e što s e s v u g d e
i u s v a k o d o b a n a z i v a l o u m n i m ili n e u m n i m « . 1 1
»Go­
renavedene pojave« tiču se izvesnih ispoljavanja u m a
koja je Sopenhauer skupio, naime »savlađivanje afe­
k a t a i strasti, s p o s o b n o s t da se g r a d e z a k l j u č c i i o p š t i
principi«, »saglasno delanje većeg broja jedinki«,
»civilizacija, država; zatim nauka, čuvanje ranijega
iskustva«, itd. A k o z a S o p e n h a u e r a u m ima funkciju
obrazovanja p o j m o v a , onda on, p r e m a tome, ima k a ­
rakter o n a k v a stava psihičkoga aparata k o j i j e p o d e ­
san da m i s l e n o m aktivnošću obrazuje p o j m o v e . S a ­
s v i m u t o m e s m i s l u j e d n o g a s t a v a s h v a t a u m i Jeru­
zalem ( J e r u s a l e m ) , 12
n a i m e k a o dispoziciju volje, k o j a
nas osposobljava da se u s v o j i m odlukama služimo
u m o m i d a s a v l a đ u j e m o strasti.
Um je, dakle, sposobnost da b u d e m o umni, o d ­
ređen stav koji o m o g u ć u j e mišljenje, osećanje i
delanje prema objektivnim vrednostima. Ove »objek­
tivne« vrednosti sa stanovišta empirizma proizlaze iz
i s k u s t v a , ali s a g l e d i š t a i d e o l o g i z m a i z a k t i v n o g a a k t a
o c e n e u m a , k o j i b i t a d a u Kantovu s m i s l u b i o » m o ć
suđenja i delanja prema načelima«. Jer um je u K a n ­
tu izvor ideje, koji je » u m o v pojam«, »kojega se
p r e d m e t ne m o ž e n a ć i u i s k u s t v u « , i k o j i s a d r ž i »pra-
sliku upotrebe razuma — kao regulativni princip
radi opšte povezanosti naše empirijske upotrebe r a ­
zuma«. 1 3
O v o shvatanje j e čisto introvertno. P r e m a
n j e m u stoji empirističko shvatanje V u n t o v o ; po n j e ­
mu um pripada kompleksnim intelektualnim funk­
cijama koje se sa svojim » p r v i m stepenima, koji im
d a j u neizbežne čulne supstrate, u jednom opštem
izrazu« obuhvataju u celinu. » O č e v i d n o je da je ovaj
p o j a m ,intelektualnog' ostatak psihologije m o ć i , k o j i
m o ž d a j o š v i š e n e g o l i stari p o j m o v i p a m ć e n j e , r a z u m ,
f a n t a z i j a i t d . p a t i od mešanja sa logičkim gledištima
koja leže izvan psihologije, i da on p o s t a j e u t o l i k o

11
Schopenhauer, Welt als Wille und Vorstellung I, § 8.
12
Jerusalem, Lehrb. der Psychologie, p. 195.
is K a n t , Log. p. 1 4 0 s.

333
n e o d r e đ e n i j i i u isti m a h p r o i z v o l j n i j i u k o l i k o o b u ­
hvata raznovrsnije psihičke sadržaje.« » A k o za sta­
novište naučne psihologije nema nikakva pamćenja,
n i k a k v a r a z u m a i n i k a k v e f a n t a z i j e , nego samo iz-
vesnih elementarnih psihičkih procesa i njihovih
veza, k o j e se u p r i l i č n o p r o i z v o l j n o m r a z l i k o v a n j u
o b u h v a t a j u p o d o n i m i m e n o m , onda, r a z u m e se, i m a
j o š m a n j e n e k e , i n t e l i g e n c i j e ' ili i n t e l e k t u a l n e f u n k ­
cije' kao jednoga jedinstvenoga pojma podudarnoga
sa ma kojim stanjem činjenica koje treba čvrsto
ograničiti. Pa ipak ostaju izvesni slučajevi gde je k o ­
risno, iako u j e d n o m z b o g načina psihološkoga p o -
smatranja i z m e n j e n o m smislu, poslužiti se o n i m p o j ­
m o v i m a iz staroga inventara psihologije moći. Ovi
slučajevi nastaju onde gde nailazimo na kompleksne,
iz različnih sastavnih delova pomešane fenomene,
koji zbog pravilnosti svoje veze pre svega i iz p r a k ­
t i č k i h r a z l o g a i z i s k u j u d a s e o n j i m a v o d i r a č u n a , ili
g d e n a m individualna svest pruža određene p r a v c e
dara i obrazovanja, i g d e pravilnost veze opet poziva
n a a n a l i z u t a k v i h k o m p l e k s n i h d u h o v n i h d a r o v a . Ali,
razume se, u svima ovim slučajevima zadatak je da
ne ostajemo kod tako obrazovanih generalnih poj­
mova, nego da ih, gde god je mogućno, svodimo na
njihove proste činioce.« * O v o s h v a t a n j e je č i s t o e k s -
1

travertno. Naročito karakteristična mesta istakao

sam kurzivnim slovima. D o k su za introvertno stano­
vište »generalni p o j m o v i « k a o u m , intelekat itd.
»moći«, tj. proste osnovne funkcije koje raznovrsnost
psihičkih procesa što ih o n e prate o b u h v a t a j u u j e ­
dinstvenome smislu, oni za ekstravertno, empiristič-
k o stanovište nisu ništa d r u g o n e g o sekundarni, i z ­
vedeni pojmovi, komplikacije elementarnih procesa,
a na o v e poslednje ekstravertno stanovište p r e -
m e š t a v r e d n o s n i akcenat. Istina, p o o v o m stanovištu,
t a k v i p o j m o v i n e m o g u s e o b i ć i , ali b i i h u p r i n c i p u
svagda trebalo »svoditi na njihove proste činioce«.
S a m o se po sebi razume da empirističko stanovište
n e m o ž e misliti n i k a k o d r u k č i j e n e g o r e d u k t i v n o

14
Wundt, Grundziige der phys. Psychol. V Auflage, Bd.
I I I , p . 5 8 2 s.

334
s obzirom na opšte p o j m o v e , jer za njega su p o j m o v i
u v e k s a m o o n o što j e i z iskustva izvedeno. O n o u o p ­
šte n e p o z n a j e n i k a k v e » p o j m o v e u m a « , i d e j e a p r i o ­
ri, j e r j e n j e g o v o m i š l j e n j e p o d e š e n o p a s i v n o a p e r -
ceptivno p r e m a čulno uslovljenom iskustvu. Z b o g
o v o g a stava objekat je u v e k naglašen, on je u neku
r u k u o n o što dela i primorava nas na saznanja i k o m -
plikovane zaključke uma, i ovi zahtevaju postojanje
opštih p o j m o v a , koji pak služe samo za to da izvesne
grupe fenomena shvate p o d j e d n i m kolektivom. Tako
opšti p o j a m , n a r a v n o , n i j e ništa d r u g o n e g o j e d n a
s e k u n d a m a količina, koja zapravo, osim u jeziku, i
ne postoji. Stoga n a u k a u m u , fantaziji itd. ne m o ž e
priznati nikakvo p r a v o na posebnu egzistenciju, u k o ­
liko smatra da stvarno postoji samo o n o što postoji
kao čulno data činjenica, kao »elementaran činilac«.
A l i ako j e mišljenje, kao što j e t o slučaj k o d i n t r o ­
vertnoga, aktivno aperceptivno, onda u m , intelekat,
fantazija itd. i m a j u vrednost o s n o v n e funkcije, m o ć i ,
t j . m o g u ć n o s t i ili d e l a n j a i z n u t r a , j e r z a t o s t a n o v i š t e
vrednosni akcenat leži na p o j m u , a ne na elementar­
nim procesima koje poklapa i obuhvata pojam. Ovo
mišljenje je p o r e k l o m sintetičko. O n o iskustveno g r a ­
divo sređuje prema shemi p o j m a i upotrebljava ga
da ispuni s v o j e ideje. P o j a m se p o j a v l j u j e kao acti-
v u m , i to iz vlastite unutrašnje snage, k o j a zahvata
iskustveno gradivo i uobličava ga. Ekstravertni kao
izvor o v e snage pretpostavlja, s j e d n e strane, čistu
p r o i z v o l j n o s t , a, s d r u g e , s u v i š e b r z u g e n e r a l i z a c i j u
ograničenih iskustava. Introvertni, koji nije svestan
s v o j e vlastite psihologije mišljenja pa je m o ž d a čak
sam pomodni empirizam usvojio kao putokaz, bezu-
spešno se brani od ove zamerke. Ali zamerka nije ni­
šta d r u g o n e g o j e d n a p r o j e k c i j a e k s t r a v e r t n e p s i h o ­
logije. Jer, aktivni misleni tip energiju s v o j e mislene
delatnosti ne dobiva ni iz proizvoljnosti ni iz isku­
stva, n e g o iz ideje, t j . iz u r o đ e n e funkcionalne f o r m e ,
k o j a j e aktivisana n j e g o v i m introvertnim zauzima­
n j e m stava. O v o g a izvora o n n i j e svestan, j e r o n i d e ­
j u z b o g n j e n e apriorne besadržajnosti m o ž e d a sazna
tek u uobličavanju a posteriori, naime u formi k o j u

335
prima mišljenjem obrađeno iskustveno gradivo. Ali
za ekstravertnoga objekat i elementarni proces jesu
v a ž n i i n e i z b e ž n i s t o g a što j e o n i d e j u n e s v e s n o p r o ­
j i c i r a o u o b j e k a t i što se s a m o e m p i r i j s k i m s a b i r a ­
n j e m i upoređivanjem m o ž e da uzdigne do p o j m a i
time do ideje. Oba pravca mišljenja značajno su su­
protstavljena jedan prema drugome: jedan iz svoje
nesvesne ideje uobličava gradivo i tako dolazi do
iskustva; drugi ide za g r a d i v o m k o j e sadrži n j e g o v u
nesvesnu projekciju ideje i tako dospeva do ideje.
O v a s u p r o t n o s t s t a v o v a i m a u s e b i n e š t o što č o v e k a
m i s l i o c a n a d r a ž u j e , i z a t o je i i z a z v a l a n a j v a t r e n i j e i
najbezuspešnije naučne diskusije.
Nadam se da ovo raspravljanje dovoljno oprav­
d a v a m o j e s h v a t a n j e d a r a z u m (ratio) i n j e g o v o j e d ­
nostrano uzdizanje do principa, upravo racionalizam,
p r i p a d a j u e m p i r i z m u isto toliko k o l i k o i i d e o l o g i z m u .
Mesto da govorim o ideologizmu, mogao bih da u p o -
trebim i reč »idealizam«. Ali o v o j upotrebi smeta
njegova suprotnost prema »materijalizmu«, i ja kao
suprotnost prema »materijalističkom« ne bih mogao
reći »ideološki«, j e r materijalist, kao što p o k a z u j e
istorija filosofije, često isto tako m o ž e d a b u d e i d e o ­
log, naime u slučaju ako nije nikakav empiričar,
nego aktivno misli polazeći od opšte ideje materije.
b) Drugo suprotno dvojstvo koje Džems postav­
lja jeste intelektualizam prema senzualizmu (senza-
cionalizmu!).
Senzualizam je izraz k o j i obeležava suštinu e k s ­
t r e m n o g a empirizma. On u č u l n o m iskustvu nalazi
j e d i n o i isključivo v r e l o saznanja. Senzualistički stav
je sasvim orijentisan p r e m a o b j e k t u koji daju čula,
dakle napolje. O č e v i d n o je da D ž e m s misli na inte­
l e k t u a l a n , a n e n a n e k i e s t e t i č k i s e n z u a l i z a m , ali b a š
zato čini se da »intelektualizam« nije suprotnost k o j a
t o m e odgovara. Psihološki intelektuahzam je stav
k o j i s e o b e l e ž a v a t i m e što u s l o v n u g l a v n u v r e d n o s t
daje intelektu, dakle saznavanju na p o j m o v n o m ste-
penu. S o v i m s t a v o m ja m o g u da b u d e m i senzualist,
naime u slučaju ako svoje mišljenje zaposlim k o n ­
kretnim p o j m o v i m a , koji svi skupa v o d e poreklo iz

336
čulnoga iskustva. Stoga i empiričar m o ž e da bude
intelektualan. Filosofski intelektualizam se u p o t r e b ­
ljava otprilike p r o m i s o u e sa r a c i o n a l i z m o m , i stoga
b i s m o opet ideologizam morali uzeti kao suprotnost
p r e m a senzualizmu, u k o l i k o je i senzualizam u s v o j o j
suštini s a m o k r a j n j i e m p i r i z a m .
c) Treće D ž e m s o v o suprotnosno dvojstvo jeste
idealizam prema materijalizmu.
V e ć kod senzualizma m o g l o se pretpostavljati da
D ž e m s time ne misli s a m o na p o j a č a n empirizam, t j .
na intelektualan senzualizam, nego da je izrazom
»sensationalistic« h t e o m o ž d a istaći i o n o što je v e ­
zano za oset bez obzira na sve intelektualno. K a d k a ­
ž e m v e z a n o z a o s e t m i s l i m n a s t v a r n u čulnost, s v a ­
kako ne u v u l g a r n o m smislu kao voluptas, nego kao
psihološki stav u k o j e m u nije toliko o b j e k a t u k o j i se
č o v e k u ž i v l j u j e k o l i k o čista č i n j e n i c a č u l n o g a u z b u ­
đenja i oseta ona količina koja daje orijentaciju i o d ­
ređivanje. O v a j stav m o ž e se obeležiti i k a o reflek-
toran, j e r ceo mentalitet zavisi od čulnoga oseta te u
n j e m u i dostiže vrhunac. Objekat se ne dohvata ni
apstraktnim saznanjem ni uživljavanjem, nego d e j ­
stvuje svojom prirodnom f o r m o m postojanja, i su­
bjekat se orijentiše isključivo na čulnim osetima k o j e
izaziva d o d i r s o b j e k t o m . O v a j stav o d g o v a r a o bi p r i ­
m i t i v n o m mentalitetu. Suprotnost koja n j e m u pri­
p a d a j e s t e intuitivni s t a v , o b e l e ž e n o s e t n i m p o i m a ­
njem, koje nije ni intelektualno ni osećajno, nego
o b o j e u isti m a h u n e r a z l u č e n o j m e š a v i n i . K a o što s e
č u l n i o b j e k a t pojavljuje u o p a ž a n j u , t a k o se i p s i ­
h i č k i s a d r ž a j pojavljuje u i n t u i c i j i , d a k l e , q u a s i i l u -
z i o n a r a n ili h a l u c i n a t o r a n .
Na o s n o v u toga što je u D ž e m s a t o u g h - m i n d e d
obeležen ne samo k a o »sensationalistic« n e g o i kao
»materialistic« (a dalje j o š i kao »irreligious«) p o j a v ­
l j u j e se d v o u m l j e n j e da li on doista s v o j o m tipizaci­
j o m ima u v i d u istu suprotnost tipova k a o ja. M a t e ­
rijalizam se vulgarno svagda razumeva k a o stav koji
se orijentiše prema »materijalnim« vrednostima, d a ­
kle kao neka vrsta moralnoga senzualizma. D ž e m s o v o
karakterisanje davalo bi, dakle, v e o m a nepovoljnu

22 Jung, Odabrana dela, V

337
sliku k a d b i s m o tim izrazima hteli podmetnuti n j i h o v
vulgaran značaj. To izvesno ne bi bilo u pameti
Džemsu, čije ranije navedene reči o tipovima hoće da
spreče jedan nesporazum u o v o m pravcu. Čovek, d a ­
kle, ne bi m o g a o pogrešiti ako u z m e da D ž e m s u g l a v ­
n o m i m a u v i d u filosofski značaj izraza o k o j i m a je
reč. Tada materijalizam znači stav koji se svakako
o r i j e n t i š e p r e m a m a t e r i j a l n i m v r e d n o s t i m a , ali n e
prema »čulnim«, nego prema činjeničnim vrednosti­
m a ; pri t o m e se p o d »činjenicom« razumeva nešto
spoljašnje i tako reći gradivno. Suprotnost t o m e jeste
»idealizam«, koji u filosofskom smislu glavnu v r e d ­
n o s t p r i p i s u j e ideji. P o d t i m s e n e m o ž e r a z u m e v a t i
moralan idealizam, inače bismo, suprotno D ž e m s o v o j
nameri, morali pretpostavljati i to da se p o d materi­
jalizmom razumeva moralan senzualizam. A k o , d a ­
kle, prihvatimo da on pod materijalizmom razumeva
stav koji orijentacionu g l a v n u vrednost stavlja na
realnu činjeničnost, onda p o n o v o dolazimo do toga da
i u o v o m e atributu otkrijemo ekstravertnu osobenost,
i time se naše početne sumnje rasturaju. Da filosof­
ski i d e a l i z a m o d g o v a r a i n t r o v e r t n o m i d e o l o g i z m u , t o
smo već videli. Ali moralan idealizam ne bi ni na koji
način bio karakterističan za introvertnoga, jer i m a ­
teri jalist m o ž e biti m o r a l n o idealističan.

d) Četvrto suprotnosno dvojstvo je optimizam

prema pesimizmu.
Nisam sasvim siguran da li se ova poznata su­
protnost po k o j o j se m o g u razlikovati ljudski t e m p e ­
ramenti odmah sme primeniti na Džemsove tipove.
D a l i j e , n a p r i m e r , Darvinov e m p i r i z a m i p e s i m i s t i ­
čan? On je to izvesno za nekoga ko ima ideologistički
p o g l e d na svet, i na drugi tip č o v e k a gleda kroz n a -
očari nesvesne projekcije osećanja. Ali sam empiri­
čar ne treba stoga nikako da svoj p o g l e d shvati k a o
p e s i m i s t i č a n . Ili d a l i j e , n a p r i m e r , m i s l i l a c Sopen-
hauer, č i j i j e p o g l e d n a s v e t s a s v i m i d e o l o g i s t i č k i
( p o t p u n o k a o čisti i d e o l o g i z a m U p a n i š a d a ) , s h o d n o
D ž e m s o v o j t i p i z a c i j i m o ž d a o p t i m i s t i č a n ? S a m Kant,
v e o m a čist i n t r o v e r t a n t i p , s t o j i s o n u s t r a n u o p t i ­
m i z m a i pesimizma, isto onako k a o veliki empiričari.

338
 Stoga mi se čini da ni o v a suprotnost n e m a nikakva
posla sa D ž e m s o v i m tipovima. K a o što i m a o p t i m i ­
stičkih introvertnih, t a k o isto i m a i optimističkih e k s -
travertnih i vice-versa. Ali bilo bi veoma lako m o g u ć ­
no da se Džemsu ova zabluda potkrala na osnovu m a -
lopre nagoveštene subjektivne projekcije. Materija­
l i s t i č k i ili č i s t o e m p i r i s t i č k i ili p o z i t i v i s t i č k i p o g l e d n a
svet p o j a v l j u j e se stanovištu ideologizma kao apso­
lutno bezutešan. O n o ga, dakle, m o r a osećati k a o p e ­
simističan p o g l e d na svet. Ali ko v e r u j e u B o g a » m a ­
teriju«, t o m e se materijalistički pogled na svet p o j a v ­
ljuje kao optimističan. Materijalističkim shvatanjem,
naime, preseca se ideologizmu životni nerv, jer se
time koči n j e g o v a glavna snaga, aktivno a p e r c i p o v a -
n j e i ostvarivanje praslika. Stoga mu se takav pogled
na svet m o r a pojavljivati kao sasvim pesimističan, jer
ga on lišava svake n a d e da će v e č n u ideju ikada p o ­
n o v o ugledati ostvarenu u pojavi. Svet realnih č i n j e ­
nica znači za n j e g a progonstvo i trajnu bezavičajnost.
A k o , dakle, D ž e m s materijalistički pogled na svet
stavlja paralelno s p e s i m i z m o m , onda bi ta okolnost
ukazivala na to da on lično pripada ideologističkoj
strani — pretpostavka k o j a bi se l a k o m o g l a p o t v r ­
diti m n o g i m d r u g i m c r t a m a iz života o v o g a filosofa.
O v a okolnost m o g l a bi objasniti i to zašto je t o u g h -
- m i n d e d d o b i o tri m a l o s u m n j i v a e p i t e t a : s e n z u a l i s t i -
čan, materijalističan, ireligiozan. Na istu o k o l n o s t
u k a z u j e i o n o m e s t o u Pragmatizmu g d e D ž e m s o b o ­
stranu odvratnost tipova u p o r e đ u j e sa susretom i z ­
m e đ u bostonskih turista i stanovništva K r i p l K r i k a . 1 5

O v o u p o r e đ e n j e je za drugi tip m a l o laskavo i d o p u ­

šta da z a k l j u č u j e m o o o s e ć a j n o j o d v r a t n o s t i , s k o j o m
se ni jaka volja za pravičnost ne m o ž e takmičiti. Ali
čini mi se da je o v a j mali » d o c u m e n t h u m a i n « baš
dragocen dokaz za činjenicu izazivačke različnosti
o b a t i p a . M o ž d a s e m o ž e č i n i t i s i t n i č a r s k i što j a p o ­
malo udaram glasom baš na takve osećajne inkompa-

J a m e s , Pragmatism, p .
15
13. B o s t o n c i s u p o z n a t i z b o g
svojega »ođuhovljenoga« estetizma. Cripple Creek je poznati
rudarski distrikt u Virdžiniji. Suprotnost, dakle, m o ž e se
lako predstaviti!

22*
339
tibilnosti. A l i ja sam se m n o g o s t r u k i m iskustvima
u v e r i o u to da baš takva, u pozadini svesti z a d r ž a v a ­
na osećanja ponekad na nepovoljan način utiču i na
najlepši rezonman i ometaju sporazumevanje. L a k o
se m o ž e pomisliti da i stanovništvo Kripl Krika na
bostonske turiste gleda naročitim očima.
e ) P e t o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e s t e religioznost
prema ireligioznosti.
Važenje o v e suprotnosti za D ž e m s o v u psiholo­
g i j u t i p o v a b i t n o z a v i s i , r a z u m e se, o d d e f i n i c i j e k o j u
D ž e m s d a j e religioznosti. K a d on suštinu religiozno­
sti s a s v i m s i d e o l o g i s t i č k o g a s t a n o v i š t a p o i m a k a o
stav u k o m e religiozna ideja igra dominantnu ulogu
(u suprotnosti p r e m a osećanju), onda on ima izvesno
p r a v o što tip t o u g h - m i n d e d obeležava i kao ireligio-
zan. A l i D ž e m s misli suviše široko i suviše ljudski da
ne bi v i d e o da religiozni stav m o ž e biti determinisan
i r e l i g i o z n i m osećanjem. T a s a m o n k a ž e : » N a š e o s o ­
bito uvažavanje činjenica nije u nama neutralisalo
s v a k u r e l i g i o z n o s t . Ali ovo uvažavanje je u samom
sebi tako reći religiozno. N a š n a u č n i s t a v je p o b o ž a n
(our scientific t e m p e r is d e v o u t ) . « Nedostatak d u b o ­
1 6

koga poštovanja prema »večnim« idejama empiričar

naknađuje n e k o m tako reći religioznom v e r o m u r e ­
alnu činjenicu. A k o n e k o svoj stav orijentiše na ideji
B o g a , o n d a j e t o psihološki isto k a o k a d b i o n t o činio
n a i d e j i t v a r i ili k a o k a d b i r e a l n e č i n j e n i c e p o d i g a o
do determinantnoga činioca svojega stava. U k o l i k o
s e o v o o r i j e n t i s a n j e d e š a v a s a m o neuslovljeno, u t o l i ­
ko zaslužuje epitet »religiozan«. A l i sa j e d n o g a v i s o ­
k o g a stanovišta realna činjenica je isto tako v e o m a
dostojna da b u d e neuslovljen činilac, k a o ideja, p r a -
slika, k o j u j e s t v o r i o s u d a r č o v e k a i n j e g o v i h u n u t r a ­
šnjih uslova s tvrdim činjenicama spoljašnje stvar­
nosti p r e toliko miri jada godina. Neuslovljeno p o š t o ­
vanje realnih činjenica ni na koji način sa psiholo­
škoga stanovišta ne m o ž e se nikada obeležiti k a o i r e -
ligiozno. Tough-minded ima baš svoju empirističku
religiju, k a o što t e n d e r - m i n d e d i m a s v o j u i d e o l o g i -
stičku religiju. Svakako je i činjenica naše s a v r e m e -

*« J a m e s , L o c . cit. p. 15.

340
ne kulturne e p o h e to što n a u k o m vlada objekat, a
religijom subjekat, tj. ideologizam, jer ideja koja d e j -
stvuje iz same sebe morala se ipak n e k u d skloniti,
pošto je u nauci s v o j e m e s t o m o r a l a ostaviti o b j e k t u .
A k o se religija na taj način shvati k a o savremena
kulturna p o j a v a , onda D ž e m s i m a p r a v o što e m p i r i -
č a r a o b e l e ž a v a k a o i r e l i g i o z n a č o v e k a , ali s a m o t o ­
liko. K a k o filosofi nisu neuslovljeno sasvim o d v o j e n a
ljudska klasa, n j i h o v i tipovi i izvan oblasti l j u d i k o j i
se b a v e filosofijom prostiraće se u opšte čovečanstvo,
možda dotle dokle dopire kultivisano čovečanstvo
uopšte. V e ć iz o v o g a opštega razloga ne b i s m o smeli
polovinu kulturnoga čovečanstva obeležavati kao ire-
ligioznu. Mi čak iz psihologije primitivnih ljudi zna­
mo da religiozna funkcija pripada prosto postojanju
duše i svagda i s v u g d e postoji, ma koliko bila n e d i ­
ferencirana.
A k o ne prihvatimo malopre nagoveštenu ograni­
čenost p o j m a »religija« u Džemsa, onda opet mora
biti reči o o s e ć a j n o m faut pas, k o j e se, k a o što s m o
videli, i suviše lako dešava.
f) Š e s t o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e s t e indetermini-
zam prema determinizmu.
O v a suprotnost je psihološki interesantna. S a m o
s e p o s e b i r a z u m e d a e m p i r i z a m kauzalno m i s l i , č i m e
je aksiomatično usvojena nužna veza između uzroka
i posledice. Empiristički stav stiče orijentaciju o b j e k ­
t o m u koji se čovek uživljuje, on je u neku ruku pod
uticaj em spoljašnje činjenice i osećanja nužnosti neke
posledice k o j a proizlazi iz nekoga uzroka. Sasvim je
p r i r o d n o što se o v o m stavu psihološki n a m e ć e utisak
nepromenljivosti kauzalnih veza. Identifikacija u n u ­
trašnjih psihičkih procesa s t o k o m spoljašnjih činje­
nica data je v e ć zato što se o b j e k t u u aktu u ž i v l j a -
v a n j a nesvesno d a j e znatna količina vlastite aktiv­
nosti, vlastitoga života. T i m e se subjekat asimiluje
objektu, iako onaj koji se uživljuje misli da asimi­
l u j e objekat. A l i ako na o b j e k t u leži jak vrednosni
akcenat, time objekat poseduje značaj koji i sa svoje
strane utiče na subjekat i primorava ga na disimila­
c i j u sa s a m i m s o b o m . K a o što je poznato, ljudska p s i -

341
 hologija je kao kameleon; to praktički psiholog sa­
znaje svakodnevno. Gde god prevlađuje objekat, tu
se dešavaju ujednačavanja s p r i r o d o m objekta. Tako,
na primer, identifikacija sa voljenim o b j e k t o m igra
znatnu ulogu u analitičkoj terapiji. Osim toga, psiho­
logija primitivnih ljudi daje n a m mnoštvo primera
disimilacije u prilog objekta, na primer često u j e d i ­
n j a v a n j e s t o t e m s k o m ž i v o t i n j o m ili s d u h o v i m a p r e ­
daka. Stigmatizacija od srednjovekovnih pa do n o v o -
vekovnih svetaca pripada takođe ovamo. U podraža­
v a n j u Hrista (»imitatio Christi«) disimilacija je
podignuta čak do principa. Kraj o v e nesumnjive sklo­
nosti ljudske psihe ka disimilaciji psihološki se lako
može razumeti preuzimanje objektivnih kauzalnih
v e z a u s u b j e k a t . P s i h a t i m e , k a o što j e r e č e n o , p a d a
p o d uticaj isključivoga važenja kauzalnoga principa,
i t u j e v e ć p o t r e b a n c e o s a z n a j n o - t e o r i j s k i alat d a s e
č o v e k odbrani o d p r e m o ć i toga utiska. Pri t o m e d o ­
lazi u obzir o t e ž a v a j u ć a okolnost da nas empiristički
stav celim s v o j i m d r ž a n j e m sprečava da v e r u j e m o u
unutrašnju slobodu. Jer svaki dokaz, čak i svaka m o ­
gućnost dokaza, nedostaje n a m . Šta treba da znači
ono bledo, nejasno osećanje slobode prema golemom
pritisku objektivnih dokaza suprotnoga dela? Stoga je
determinizam empiričara tako reći neizbežan, p o d
p r e t p o s t a v k o m da empiričar misli, i ne voli — k a o
što se to često dešava — da i m a d v e fioke, j e d n u za
nauku, a drugu za religiju k o j u je primio od roditelja
i socijeteta. K a o što s m o videli, suština i d e o l o g i z m a
osniva se na nesvesnom aktivisanju ideje. O v o akti-
visanje može da počiva na naknadnoj, u životu steče­
n o j o d v r a t n o s t i p r e m a u ž i v l j a v a n j u , ali m o ž e d a p o ­
stoji i od r o đ e n j a , k a o a priori od p r i r o d e stvoren i
p o t p o m o g n u t stav. (U s v o m e p r a k t i č k o m e iskustvu
viđao sam takve slučajeve u više mahova.) U o v o m
p o s l e d n j e m s l u č a j u i d e j a j e a p r i o r i a k t i v n a , ali t a k o
da, z b o g svoje praznine i nepredstavljivosti, nije data
s v e s t i . O n a j e k a o n a d m o ć n a u n u t r a š n j a , ali n e p r e d -
stavljiva, činjenica nadređena »objektivnim« spolja-
šnjim činjenicama, i bar osećanje svoje nezavisnosti
i slobode daje subjektu, koji se zbog svojega unutra-

342
šnjega ujednačavanja s idejom oseća prema objektu
kao nezavisan i slobodan. A k o je ideja glavni činilac
orijentacije, ona sebi asimiluje subjekat isto o n a k o
k a o što i s u b j e k a t p o k u š a v a d a u o b l i č a v a n j e m i s k u ­
stvenoga gradiva asimiluje sebi ideju. Dakle, sasvim
k a o k o d g o r e pretresanog empirističkoga stava, d e ­
š a v a s e d i s i m i l a c i j a s u b j e k t a s a s a m i m s o b o m , ali u
o b r n u t o m smislu, t j . u o v o m e slučaju u prilog ideje.
Nasleđena praslika je količina koja nadživljuje sva
vremena, te stoji iznad svih p o j a v n i h promena, pre
svakoga i iznad svakoga individualnoga iskustva.
Stoga ideji pripada naročita m o ć . A k o j e aktivisana,
o n a izrazito osećanje m o ć i prenosi u subjekat, time
što s e b i p o s r e d s t v o m u n u t r a š n j e g a n e s v e s n o g a u ž i v ­
ljavanja asimiluje subjekat. Iz toga izbija u subjektu
osećanje moći, nezavisnosti, slobode i večnosti. (Upor.
uz to Kantove p o s t u l a t e o B o g u , s l o b o d i i b e s m r t n o ­
sti.) A k o s u b j e k a t o s e ć a s l o b o d n u d e l a t n o s t s v o j e n a d
r e a l n u č i n j e n i c u u z d i g n u t e i d e j e , o n d a j e p r i r o d n o što
mu se nameće misao slobode. A k o je njegov ideologi-
z a m čist, o n m o r a d o s p e t i č a k d o i n d e t e r m i n i s t i č k o g a
osvedočenja.
Suprotnost o k o j o j s m o o v d e raspravljali jeste u
velikoj meri karakteristična za naše tipove. Ekstra­
vertni obeležen je s v o j o m težnjom za objektom, uživ-
ljavanjem u objekat i identifikacijom s objektom, i
svojom traženom zavisnošću od objekta. On se nahodi
p o d u t i c a j e m o b j e k t a i s t o t o l i k o k o l i k o teži d a g a a s i ­
miluje. Međutim, introvertni je obeležen svojim pri­
vidnim samopotvrđivanjem prema objektu. On se
buni protiv svake zavisnosti od objekta, o d b a c u j e u t i ­
canje k o j e vrši objekat, čak p o n e k a d oseća strah od
toga. Utoliko, pak, više zavisi od i d e j e , k o j a ga zašti­
ć u j e od spoljašnje zavisnosti i daje mu osećanje u n u ­
t r a š n j e s l o b o d e , ali s t o g a i i z r a z i t u p s i h o l o g i j u m o ć i .
g)S e d m o s u p r o t n o s n o d v o j s t v o j e monizam pre­
ma pluralizmu.
P r e m a o n o m što j e g o r e kazano, o d m a h s e m o ž e
razumeti d a stav k o j i j e orijentisan i d e j o m teži m o ­
nizmu. Ideja u v e k ima hijerarhičan karakter, bila ona
dobivena apstrakcijom iz predstava i konkretnih p o j -

343
m o v a , ili a p r i o r i p o s t o j a l a k a o n e s v e s n a f o r m a . U
p r v o m e slučaju ona je najviša tačka zdanja, koja u
neku ruku sve što stoji p o d n j o m završava i time o b u ­
hvata, a u d r u g o m slučaju ona je nesvesni z a k o n o ­
davac, k o j i reguliše mogućnosti i nužnosti mišljenja.
U oba maha ideja ima dominantnu osobinu. Iako p o ­
stoji množina ideja, ipak ponekad jedna ideja za
k r a ć e ili d u ž e v r e m e p r e v l a đ u j e i m o n a r h i j s k i k o n -
steliše v e l i k b r o j psihičkih elemenata. O b r n u t o , isto
je tako jasno da stav koji se orijentiše p r e m a objektu
u v e k ima sklonost ka množini principa (pluralizam),
j e r raznovrsnost o b j e k t o v i h osobina prinudno izaziva
i množinu p o j m o v a i principa, bez kojih se j e d n o o b ­
j a š n j e n j e n e m o ž e prilagoditi suštini o b j e k t a .
Monistička tendencija pripada stavu introversi­
je, pluralistička tendencija stavu ekstraversije.
h) O s m o suprotnosno dvojstvo je dogmatizam
prema skepticizmu.
I u o v o m e slučaju lako se m o ž e uvideti da se
dogmatizam u p r v o m e redu drži stava k o j i ide za
idejom, iako nesvesno ostvarivanje ideje eo ipso nije
dogmatizam. Pa ipak, način na koji se nesvesna ideja
tako reći nasilno ostvaruje ostavlja u o n i m a što stoje
spolja utisak k a o da onaj k o j i misli p r e m a idejama
polazi od neke d o g m e i njena čvrstog okvira u k o j i
se utiskuje iskustveno gradivo. Stav koji se upravlja
p r e m a o b j e k t u p o j a v l j u j e se, s a s v i m r a z u m l j i v o , s o b ­
z i r o m na s v e i d e j e a priori k a o skeptičan, j e r želi da
do reči dođu u p r v o m e redu objekat i iskustvo, ne
v o d e ć i računa o opštim idejama. Skepticizam je u
o v o m e smislu čak neminovan prethodni uslov sva­
k o g a iskustva.
I ovo suprotnosno dvojstvo potvrđuje bitnu slič­
nost Džemsovih tipova s m o j i m a .

3. KA KRITICI D2EMSOVA SHVATANJA

K a d kritikujem Džemsovo shvatanje, m o r a m pre

s v e g a istaći d a s e o n o b a v i g o t o v o i s k l j u č i v o k v a l i t e -
tima mišljenja. U j e d n o m filosofskom delu jedva se

344
m o ž e drukčije i očekivati. Ali ova okvirom uslovlje­
na jednostranost lako daje p o v o d a za pometnju. Jer,
n i j e t e š k o o v e ili o n e o s o b i n e , ili č a k n e k e o d n j i h ,
dokazati na o p r e č n o m tipu. Ima, na primer, e m p i r i -
čara k o j i su dogmatični, religiozni, idealistični, i n t e -
lektualistični i racionalistični; i obrnuto, ima ideologa
k o j i su materijalistični, pesimistični, deterministični i
ireligiozni. A k o se v e ć m o ž e ukazati na to da ovi i z ­
razi obeležavaju v e o m a k o m p l e k s n a stanja stvari, pri
č e m u dolaze u pitanje još v e o m a različne nijanse,
time ipak nije otklonjena mogućnost pometnje.
D ž e m s o v i i z r a z i j e s u , p o j e d i n a č n o u z e t i , s u v i š e pro­
strani i s a m o u c e l o k u p n o s t i s v o j o j d a j u p r i b l i ž n u
sliku tipske suprotnosti a da je time, ipak, ne svode
na prostu formulu. U svemu, Džemsovi tipovi su dra-
g o c e n a d o p u n a slike t i p o v a k o j u s m o dobili iz ostalih
i z v o r a . D ž e m s u p r i p a d a v e l i k a z a s l u g a što j e p r v i p u t
s izvesnom opširnošću ukazao na izvanredni značaj
temperamenata za uobličavanje filosofskoga mišlje­
nja. Njegovo pragmatičko shvatanje hoće da udruži
suprotnosti filosofskih pogleda uslovljenih razlikom
temperamenata. K a o što j e poznato, p r a g m a t i z a m j e
daleko raširen filosofski pravac k o j i vodi poreklo iz
e n g l e s k e f i l o s o f i j e (F. C. S. Schiller), i k o j i » i s t i n i «
priznaje vrednost ograničenu na njenu praktičnu
dejstvenost i korisnost, p o n e k a d ne v o d e ć i r a č u n a o
n j e n o j o s p o r l j i v o s t i s a o v o g a ili o n o g a s t a n o v i š t a . K a ­
rakteristično je da D ž e m s svoje prikazivanje ovoga
filosofskog pogleda počinje baš suprotnošću tipova i
time tako reći zasniva nužnost pragmatičkoga p o g l e ­
da na svet. T i m e se ponavlja onaj prizor koji n a m je
v e ć pružio rani srednji vek. Tadašnja suprotnost g l a ­
sila j e : n o m i n a l i z a m p r e m a r e a l i z m u , i A b e l a r j e b i o
o n a j k o j i j e t r a ž i o s j e d i n j e n j e u s e r m o n i z m u ili k o n -
ceptualizmu. Ali kako je tadašnjem shvatanju pot­
p u n o n e d o s t a j a l o p s i h o l o š k o g l e d i š t e , t o se, s h o d n o
tome, i n j e g o v pokušaj rešenja završio jednostrano
logičko-intelektualistički. Džems ide dublje, on su­
protnosti shvata psihološki i, saobrazno s tim, p o k u ­
šava da da pragmatičko rešenje. Što se tiče vrednosti
t o g a r e š e n j a , č o v e k se, d a b o g m e , n e s m e p r e d a v a t i n i -

345
k a k v i m iluzijama: pragmatizam je samo sredstvo za
nevolju, k o j e sme zahtevati pravo na važenje dokle
god, izvan t e m p e r a m e n t o m obojenih saznajnih m o ­
gućnosti intelekta, nisu otvorena nikakva druga v r e ­
la, k o j a b i o b r a z o v a n j u f i l o s o f s k o g a p o g l e d a m o g l a
d o d a t i n o v e e l e m e n t e . Bergson ( B e r g s o n ) j e d a b o g m e ,
ukazao na intuiciju i mogućnost j e d n e »intuitivne
m e t o d e « . Ali, k a o što j e poznato, stvar j e ostala s a m o
na ukazivanju. D o k a z m e t o d e n e d o s t a j e a i n e ć e b i t i
tako lako doneti ga, iako Bergson sme da ukaže na
svoje p o j m o v e »životnoga elana« (»elan vital«) i
»stvaralačkog trajanja« (»duree creatrice«) kao na
rezultate intuicije. Bez obzira na o v o intuitivno s h v a ­
ćeno osnovno poimanje, koje svoje psihološko oprav­
d a n j e i z v o d i i z č i n j e n i c e d a j e o n o v e ć starini, s p e ­
cijalno neoplatonizmu, bilo sasvim dobro poznata
kombinacija neposrednoga saznanja, Bergsonova m e ­
toda je intelektualistička, a ne intuitivna. U n e u p o -
redljivo većoj meri intuitivnim izvorom poslužio se
Niče i t i m e se o s l o b o d i o s a m o g i n t e l e k t a u s v o j e m u
filosofskom obrazovanju posmatranja, svakako na ta­
k a v način i u tolikoj meri da je n j e g o v intuicionizam
daleko prekoračio granice filosofskoga pogleda na
svet, i d o v e o do u m e t n i č k o g a dela, k o j e predstavlja
veličinu dobrim delom nepristupačnu filosofskoj kri­
t i c i . T i m e , r a z u m e se, m i s l i m n a Zaratustru, a n e n a
zbirke filosofskih aforizama, k o j e su pristupačne u
p r v o m e redu psihološkoj kritici, i to z b o g s v o j e p r e ­
težno intelektualističke m e t o d e . A k o se, dakle, u o p ­
šte s m e g o v o r i t i o n e k o j » i n t u i t i v n o j m e t o d i « , z a t o
j e , p o m o j e m u m i š l j e n j u , Ničeov Zaratustra d a o n a j ­
b o l j i p r i m e r i u isti m a h u b e d l j i v o d o k a z a o m o g u ć ­
nost neintelektualističkoga i ipak filosofskoga p o i m a ­
n j a p r o b l e m a . K a o p r e t h o d n i c i Ničeova i n t u i c i o n i z m a
p o j a v l j u j u mi se Šopenhauer i Hegel, p r v i z b o g o s c -
ćajne intuicije, k o j a p r e s u d n o u t i č e n a n j e g o v o p o -
s m a t r a n j e , a d r u g i z b o g idealne intuicije, k o j a l e ž i u
osnovi n j e g o v a sistema. U o b a o v a prethodnika sta­
jala je intuicija — ako mi je taj izraz dopušten —
i s p o d i n t e l e k t a , a k o d Ničea i z n a d n j e g a .

346
 Suprotnost o b e j u »istina« iziskuje p o n a j p r e p r o -
gramatički stav, ako č o v e k uopšte želi da b u d e p r a ­
vičan p r e m a d r u g o m e stanovištu. Ma koliko bila p r a ­
gmatička metoda neizbežna, ona ipak pretpostavlja
suviše m n o g o rezignacije i tako se gotovo n e m i n o v n o
vezuje s nedostatkom stvaralačkoga uobličavanja. Ali
do rešenja sukoba suprotnosti ne dolazi se ni l o g i č k o -
-intelektualističkim obrazovanjem kompromisa, kao u
konceptualizmu, ni pragmatičkim odmeravanjem
praktičke vrednosti logički neudružljivih pogleda,
n e g o j e d i n o u p o z i t i v n o m s t v a r a l a š t v u ili d e l u , k o j e
u sebe prima suprotnosti kao nužne elemente k o o r ­
d i n a c i j e , isto onako k a o š t o k o o r d i n i s a n o k r e t a n j e m i ­
šića u v e k u sebi o b u h v a t a i i n e r v a c i j u antagonista.
S t o g a p r a g m a t i z a m n e m o ž e d a b u d e ništa d r u g o
n e g o prelazan stav, k o j i treba da pripremi put stva­
ralačkom delu otklanjanjem predrasuda. N o v i m p u ­
tem, koji priprema pragmatizam i na koji ukazuje
Bergson, v e ć j e , k a o što se m e n i čini, koraknula n e -
m a č k a — r a z u m e se, n e a k a d e m s k a — f i l o s o f i j a : Niče
je taj k o j i je sa sebi s v o j s t v e n o m nasilnošću razbio
ta zatvorena vrata. N j e g o v o delo izvodi nas preko
o n o g a što nas ne z a d o v o l j a v a u p r a g m a t i č k o m r e š e -
n j u , i to isto o n a k o snažno kao što je p r a g m a t i č k o p r i ­
znanje životne vrednosti j e d n e istine savladalo suvu
jednostranost nesvesnoga konceptualizma poabelar-
ske filosofije — i j o š i m a da je savlađuje.

347
 IX

PROBLEMI TIPOVA U BIOGRAFICI

O S T V A L D : »VELIKI LJUDI«

K a o š t o s e o t p r i l i k e s m e o č e k i v a t i , i o b l a s t bio­
graf ike d a j e s v o j p r i l o g z a p r o b l e m p s i h o l o š k i h t i p o ­
va. Treba zahvaliti prirodno-naučnoj metodici j e d n o ­
g a Vilhelma Ostvalda što j e u p o r e đ i v a n j e m j e d n o g a
1

b r o j a b i o g r a f i j a u g l e d n i h i s p i t i v a č a p r i r o d e izišla n a
videlo tipska psihološka suprotnost, k o j u Ostvald o b e ­
l e ž a v a k a o klasični i romantični t i p . 2
» D o k je p r v i « ,
kaže Ostvald, »okarakterisan svestranom potpunošću
s v a k o g a p o j e d i n o g a p o s l a , ali i s t o v r e m e n o p o v u č e n i m
bićem i slabom ličnom uticajnošću na svoju okolinu,
romantičar pada u oči suprotstavljenim osobinama.
Njemu je svojstvena ne samo potpunost pojedinoga
rada nego i raznovrsnost i v e o m a primetna original­
nost m n o g o b r o j n i h dela koja brzo sleduju jedno za
drugim, i on obično neposredno i m o ć n o utiče na s v o ­
j e savremenike.« » I treba naglasiti d a j e brzina m e n ­
talne reakcije merodavna za to da li otkrivač pripada
p r v o m e ili d r u g o m e tipu. Ispitivači s v e o m a v e l i k o m
brzinom reakcije jesu romantičari, a oni s m a l o m
klasičari.« Klasičar polagano stvara i ponekad tek
8

relativno kasno donosi najzrelije plodove svojega

1
Ostwalđ, Grosse Manner, III und IV Aufl., Leipzig
1910.
* L o c . cit. p. 44.
3
L o c . c i t . p . 4 4 . s.

348
duha. J e d n o obeležje klasičnoga tipa koje, po O s t -
4

valdu, nikada ne nedostaje jeste »neuslovljena p o ­

treba da pred javnošću bude slobodan od zablude«. 5

Klasičnom tipu kao naknada za n e d o v o l j n i lični uti­

caj z a j a m č e n je utoliko izdašniji uticaj s p i s o m « S v a ­ 6

kako se čini da su t o m e uticaju postavljene i granice,

k a o što se m o ž e videti iz o v o g a slučaja iz biografije
Helmholcove ( H e l m h o l t z ) k o j i j e p o m e n u o O s t v a l d :
p o v o d o m Helmholcovih matematičkih ispitivanja o
d e j s t v i m a i n d u k c i o n i h u d a r a c a D i Boa-Rejmon ( D u
B o i s - R e y m o n d ) piše ispitivaču: »Ti moraš — ne uzmi
to za zlo — više obratiti pažnju na to da apstrahuješ
od svojega vlastitoga stanovišta znanja, pa da se sta­
viš na stanovište onih koji još ne znaju o č e m u je
r e č i što želiš da im objasniš.« H e l m h o l c na to o d g o ­
vara: »Što se tiče prikazivanja u članku, ono mi je
baš ovoga puta zadalo m n o g o muke, i ja sam mislio
naposletku da s m e m biti n j i m e zadovoljan.« Uz o v o
Ostvald p r i m e ć u j e : » O n nikako ne ulazi u pitanje
č i t a l a c a , j e r , p r e m a p o s t u p k u k l a s i č a r a , o n p i š e z a sa­
moga sebe, t j . t a k o d a s e p r i k a z i v a n j e n j e m u č i n i d a
je bez prigovora, a ne drugima.« Karakteristično je
što Di B o a u istome p i s m u piše H e l m h o l c u : » T v o j u
r a s p r a v u i i z v o d p r o č i t a o s a m n e k o l i k o p u t a , ali n i ­
s a m s h v a t i o šta s i z a p r a v o b i o u č i n i o i k a k o s i u č i n i o .
Naposletku sam sam pronašao tvoju metodu, i tek
postepeno razumevao sam tvoje prikazivanje.«
O v a j slučaj u ž i v o t u klasičnoga tipa, k o m e retko
ili n i k a d a n e polazi z a r u k o m d a » i s t o v r s n e duše z a ­
pali na s v o j o j « , jeste sasvim tipičan slučaj i pokazuje
7

d a n j e m u p r i p i s i v a n i u t i c a j p o s r e d s t v o m spisa u g l a v ­
n o m dolazi otuda što o n r e d o v n o utiče tek p o s t h u m -
n o , t j . k a d n a k n a d n o b u d e o t k r i v e n i z s v o j i h spisa,
k a o što s e t o o t p r i l i k e d o g o d i l o Robertu Majeru ( R o -
bert M a y e r ) . Čini mi se da i n j e g o v i m spisima v e o m a
često nedostaje ubedljivi, plameni, neposredno lični
u t i c a j , j e r spis je naposletku isto o n a k o ličan izraz

* Loc. cit. p. 89.

« Loc. cit. p. 94.
• Loc. cit. p. 100.
7 Loc. cit. p. 100.

349
k a o i k o n v e r s a c i j a ili p r e d a v a n j e . U t i c a j , d a k l e , k o j i
k l a s i č a r v r š i p o s r e d s t v o m spisa n e o s n i v a s e t o l i k o n a
spoljašnjim podstrekivačkim kvalitetima njegova
spisa k o l i k o n a o k o l n o s t i d a j e s p i s n a p o s l e t k u j e d i n o
o n o što od n j e g a preostaje i iz čega se n a k n a d n o m o ž e
rekonstruisati u č e m u je b i o rad č o v e k o v . Jer čini mi
se da je činjenica, k o j a proizlazi i iz Ostvaldova opisa,
d a k l a s i č a r r e t k o s a o p š t a v a šta r a d i i k a k o r a d i , n e g o
s a o p š t a v a šta j e p o s t i g a o , b e z o b z i r a n a t o š t o n j e ­
g o v a publika ništa ne naslućuje o n j e g o v u putu. č i n i
se da za klasičara p u t i način stvaranja n e m a j u veliki
značaj, j e r su s n j e g o v o m ličnošću, k o j u on č u v a u
pozadini, najprisnije vezani.

S v o j a dva tipa Ostvald u p o r e đ u j e sa četirma sta­

r i m t e m p e r a m e n t i m a , i to s o b z i r o m na p o l a g a n u i
8

brzu reakciju, a ta se osobenost n j e m u p o j a v l j u j e kao

fundamentalna. Polagana reakcija odgovara flegma­
tičnom i melanholičnom temperamentu, a brza reak­
cija sangviničnom i holeričnom. Ona sangvinični i
flegmatični tip posmatra kao n o r m a l n e srednje t i p o ­
ve, d o k mu se holerični i melanholični tip čine kao
bolesne preteranosti osnovnih karaktera. K a d se p r e ­
g l e d a j u b i o g r a f i j e Hamfrija Devija ( H u m p h r v D a v y )
i Libiha ( L i e b i g ) , s j e d n e s t r a n e , i b i o g r a f i j e Roberta
Majera i Faradejeva ( F a r a d a v ) , s d r u g e s t r a n e , s t v a r ­
n o j e l a k o u v i d e t i d a s u p r v i u isti m a h izraziti » r o ­
mantičari« i sangvinično-holerični, a drugi isto tako
jasni »klasičari« i flegmatično-melanholični. O v o O s t -
v a l d o v o razmišljanje čini mi se k a o sasvim u b e d l j i v o ,
j e r su četiri stara t e m p e r a m e n t a v e o m a v e r o v a t n o
konstruisana po istom principu iskustva po k o m e je
i Ostvald postavio klasični i romantični tip. Četiri
temperamenta očevidno su razlikovanja prema gledi­
štu afektivnosti, t j . reakcija k o j e se p o j a v l j u j u u
afektu. Ali o v a klasifikacija, sa psihološkoga stano­
v i š t a , j e s t e površna; o n a s u d i s a m o p o s p o l j a š n j o j p o ­
javi. Po o v o j staroj podeli, č o v e k k o j i se spolja p o ­
naša m i r n o i n e p r i m e t n o pripada f l e g m a t i č n o m t e m ­
peramentu. On važi kao »flegmatičan« i time se u b r a -

s L o c . cit. p. 372.

350
ja m e đ u flegmatičare. A l i , u stvari, m o ž e se desiti da
j e o n s v e , ali n i k a k a v f l e g m a t i č a r , n e g o č a k o s e t l j i v a ,
štaviše strasna priroda, u k o j e e m o c i j a protiče sasvim
iznutra, a n a j j a č e unutrašnje u z b u đ e n j e izražava se
najvećim spoljašnjim spokojstvom. O toj činjenici
v o d i r a č u n a Džordanovo s h v a t a n j e t i p o v a . O n o n e
sudi po p o v r š n o m utisku, n e g o po d u b l j e m p o i m a n j u
ljudske prirode. Ostvaldova fundamentalna oznaka
z a r a z l i k o v a n j e o s n i v a s e , k a o i stara p o d e l a t e m p e -
ramenata, na spoljašnjem utisku. N j e g o v » r o m a n ­
t i č n i « t i p o k a r a k t e r i s a n je č i n j e n i c o m brze reakcije
ka spoljašnjosti. » K l a s i č n i « t i p r e a g u j e m o ž d a i s t o
t a k o b r z o , ali k a unutrašnjosti. K a d č o v e k p r e đ e O s t -
valdove biografije, o d m a h vidi da »romantični« tip
odgovara ekstravertnom, »klasični« introvertnom.
Hamfri Devi i Libih su š k o l s k i p r i m e r i za e k s t r a v e r t ­
ni t i p , k a o Robert Majer i Faradej za i n t r o v e r t n i t i p .
Reagovanje ka spoljašnjosti karakteristično je za e k s ­
t r a v e r t n o g a , k a o što j e r e a g o v a n j e k a u n u t r a š n j o s t i
karakteristično za introvertnoga. Ekstravertni nema
nikakvih naročitih teškoća u l i č n o m ispoljavanju, on
s v o j o j sadašnjosti pribavlja važnost g o t o v o n e p r o i z ­
v o d n o , j e r ć e l o m s v o j o m p r i r o d o m teži d a sebe p r e ­
n e s e u o b j e k a t . L a k o se p r e d a j e o k o l i n i , i to u f o r m i
k o j a je okolini razumljiva i stoga prihvatljiva. F o r m a
j e r e d o v n o d o p a d l j i v a , ali u s v a k o m s l u č a j u r a z u m ­
ljiva, čak i kad je neprijatna. Jer osobina je brzoga
r e a g o v a n j a i ispoljavanja da se u o b j e k a t ne prenosi
s a m o o n o što j e d r a g o c e n o n e g o i o n o što j e b e z v r e d ­
n o s t i , p o r e d o n o g a što z a d o b i j a t a k o đ e i m i s l i i a f e k t i
koji odbijaju. Z b o g brzoga ispoljavanja i prenošenja
sadržaji su u m a l o j m e r i prerađeni i stoga l a k o r a ­
zumljivi, i v e ć iz čisto v r e m e n s k o g a n a d o vezi v a n ja
n e p o s r e d n i h i s p o l j a v a n j a nastaje postupnost slika
k o j e publici jasno prikazuju put k o j i m je ispitivač
prošao i način na koji je do rezultata došao. M e đ u t i m ,
introvertni, koji najpre reaguje ka unutrašnjosti, r e ­
d o v n o se ne odriče svojih reakcija (izuzev eksplozije
a f e k t a ! ) . O n p r e ć u t k u j e s v o j e r e a k c i j e , ali o n e m o g u
da b u d u isto o n a k o n a g l e kao i r e a k c i j e e k s t r a v e r t ­
noga Zato se one ne pojavljuju, i otuda introvertni

351
lako ostavlja utisak sporosti. K a k o su neposredne r e ­
akcije u v e k v e o m a lične, to ekstravertni ne može n i ­
šta d r u g o n e g o d a i s p o l j a v a s v o j u l i č n o s t . I n t r o v e r t n i ,
m e đ u t i m , s a k r i v a s v o j u l i č n o s t t i m e što p r e ć u t k u j e
s v o j e neposredne reakcije. On ne teži za uživi j a v a -
njem, za prenošenjem svojih sadržaja u objekat, nego
za apstrakcijom od objekta. Stoga svoje reakcije ne
ispoljava neposredno, n e g o više voli da ih u sebi d u g o
obrađuje, da se p o t o m pojavi sa gotovim rezultatom.
On teži za tim da s v o j rezultat što više oslobodi l i č ­
noga i da ga prikaže kao jasno odvojen od svake lične
veze. Stoga se n j e g o v i sadržaji u spoljašnjem svetu
p o j a v l j u j u u što v i š e a p s t r a h o v a n o j i d e p e r s o n a l i z o -
v a n o j f o r m i kao rezultati d u g o g a unutrašnjeg rada.
A l i time su oni postali i teško razumljivi, jer publici
nedostaje svako poznavanje pripremanja i načina na
koji je ispitivač dospeo do svojega rezultata. Publici
nedostaje i lična veza, jer introvertni sebe zatajuje i
time j o j sakriva svoju ličnost. Ali baš su lične veze
o n o što o m o g u ć u j e r a z u m e v a n j e o n d e g d e izneverava
intelektualno poimanje. Ova okolnost mora se uvek
brižljivo uzimati u obzir tamo g d e je reč o o c e n j i v a -
nju razvitka introvertnoga čoveka. Čovek je redovno
rđavo informisan o introvertnome, jer ga ne m o ž e
videti. K a k o on ne m o ž e neposredno reagovati prema
spoljašnjem svetu, to se ni n j e g o v a ličnost ne ispo­
ljava. Stoga n j e g o v život uvek ostavlja publici široko
p o l j e za fantastična t u m a č e n j a i p r o j e k c i j e a k o on —
na primer zbog svojih radnji — uopšte ikada postane
predmet opštega interesovanja.

A k o s t o g a Ostvald k a ž e d a j e z a r o m a n t i č a r a k a ­
rakteristična duhovna rana zrelost, onda moramo
dodati da romantičar svoju ranu zrelost upravo p o ­
k a z u j e , d o k klasičar isto t a k o m o ž e r a n o d a b u d e
z r e o , ali s v o j e p r o i z v o d e z a t v a r a u s e b i , n e n a m e r n o ,
n e g o z b o g n e m o ć i d a i h s e n e p o s r e d n o liši. Z b o g
oskudnoga osećajnoga diferenciranja ostaje u intro­
v e r t n o m e još v e o m a dugo izvesna nespretnost, neki
istinski infantilizam lične veze, t j . o n o g a e l e m e n t a
koji Englez obeležava kao »personalitv«. Njegovo
lično ispol javan je je toliko nesigurno i neodređeno, i

352
on s a m u t o m e p o g l e d u toliko osetljiv da se samo s
p r o i z v o d o m koji se n j e m u čini savršen usuđuje da
se pokaže okolini. I on više voli da pusti da za n j e g a
govori njegov proizvod, mesto da se za svoj proizvod
l i č n o z a u z i m a . I z t o g a s t a v a p r o i z l a z i , r a z u m e se, t o ­
liko odugovlačenje njegova pojavljivanja na pozor­
n i c i s v e t a d a g a č o v e k l a k o m o ž e o b e l e ž i t i k a o dockan
zrela. A l i t a k o p o v r š a n s u d p o t p u n o p r e v i đ a o k o l n o s t
da se infantilizam o n o g a koji je prividno rano sazreo
i diferenciran prema spoljašnjosti nalazi prosto u n u ­
tra, u n j e g o v o j vezi sa n j e g o v i m u n u t r a š n j i m b i ć e m .
O v a činjenica obelodanjuje se tek pozno u životu
rano sazreloga, na primer u obliku neke moralne n e ­
z r e l o s t i , ili, što j e v e o m a č e s t o s l u č a j , u n e k o m p r i -
m e t n o m infantilizmu mišljenja.
Romantičar redovno ima povoljnije mogućnosti
z a r a z v i t a k i p o j a v l j i v a n j e n e g o l i k l a s i č a r , k a o što
Ostvald v a l j a n o p r i m e ć u j e . O n izlazi p r e d p u b l i k u
v i d l j i v o i u b e d l j i v o , i čini da se n j e g o v lični značaj
upoznaje u n j e g o v i m reakcijama. T i m e se za njega
brzo postavljaju mnoge dragocene veze, koje oplođa-
v a j u n j e g o v r a d i p o t p o m a ž u n j e g o v r a z v i t a k u ši­
rinu. O b r n u t o , k l a s i č a r o s t a j e s a k r i v e n ; n e d o s t a t a k
9

ličnih v e z a o g r a n i č a v a r a s p r o s t i r a n j e n j e g o v a p o l j a
r a d a , ali t i m e n j e g o v a d e l a t n o s t d o b i v a u dubini i
p l o d n j e g o v a r a d a u t r a j a š n o s t i i č v r s t i n i . Oduševlje­
nje i m a j u o b a t i p a , ali e k s t r a v e r t n o m e s e u s t a p r e b i ­
vaju o n i m čega mu je srce puno, d o k oduševljenje i n -
t r o v e r t n o m e zatvara usta. T a k o on i ne užiže n i k a k v o
o d u š e v l j e n j e u s v o j o j okolini i stoga mu nedostaje
krug saradnika koji imaju slično udešenu prirodu.
K a d bi on i u ž i v a o u saopštavanju i i m a o n a g o n za
n j i m , opet ga lakonizam n j e g o v a izraza i n j i m e u s l o v -
ljeno nerazumevanje i čuđenje publike plaše i zadr­
žavaju od daljih saopštavanja, jer mu vrlo često niko
i n e v e r u j e d a i m a d a s a o p š t i m a šta i z v a n r e d n o . N j e ­
g o v izraz, n j e g o v a »personalitv« čine s e p o v r š n o m
sudu k a o obični, d o k romantičar često v e ć s a m po sebi
izgleda »interesantan« i p o s e d u j e veštinu da taj uti-

» L o c . cit. p. 374.

23 Jung, Odabrana dela, V

353
sak j o š p o d v u č e d o p u š t e n i m , ili čak i n e d o p u š t e n i m
sredstvima. Ova diferencirana sposobnost izražava­
nja je podesna pozadina za značajne misli i p r e d u -
sretljivo pomaže oskudnom razume van ju publike da
pređe preko praznina njena mišljenja. Stoga je sa­
s v i m u m e s n o za tip k a d Ostvald ističe uspešno i s j a j n o
n a s t a v n i k o v a n j e r o m a n t i č a r o v o . Romantičar se uživ­
ljuje u učenika i s t o g a u p r a v o m t r e n u t k u z n a p r a v u
r e č . K l a s i č a r se, m e đ u t i m , b a v i s v o j i m m i s l i m a i p r o ­
b l e m i m a i zato p o t p u n o p r e v i đ a teškoće r a z u m e v a n j a
kod svojega učenika. O klasičaru Helmholcu Ost­
vald primećuje: On »i pored svojega golemoga zna­
1 0

nja, svojega obimnoga iskustva i svojega stvaralač­

koga duha nikada nije bio dobar učitelj: nije reago-
vao odmah, nego tek posle nekoga vremena. A k o bi
mu učenik u laboratorijumu postavio neko pitanje,
on bi o b e ć a o da će o t o m e razmisliti, pa bi posle n e ­
koliko dana i doneo odgovor. Ali ovaj odgovor nala­
zio bi se toliko daleko od učenika da je ovaj samo u
veoma retkim slučajevima umeo da pronađe vezu
između teškoće k o j u je osećao i zaokružene teorije
opštega problema k o j u mu je učitelj izneo. Tako je
nedostajala ne samo trenutna pomoć, do koje je
p o č e t n i k u n a j v i š e stalo, n e g o i n e p o s r e d n o p r e m a l i č ­
nosti učenika podešeno r u k o v o đ e n j e , k o j i m se o v a j
od početne prirodne nesamostalnosti u malim stup­
njevima razvija do potpunoga savlađivanja odabrane
n a u č n e oblasti. S v i ti nedostaci dolaze sasvim n e p o ­
sredno otuda što učitelj ne m o ž e o d m a h da reaguje
na potrebu za učenjem koja se baš pojavila, nego mu
je za očekivani i željeni uticaj potrebno toliko v r e ­
mena da samo dejstvo zbog toga propada.«

Ostvaldovo objašnjenje na osnovu spore reakcije

introvertnoga čini mi se n e d o v o l j n o . Ne m o ž e se d o ­
kazati da je H e l m h o l c imao slabu brzinu reakcije. On
samo ne reaguje prema spoljašnjosti, n e g o p r e m a
unutrašnjosti. Ne u ž i v l j u j e se u učenika, i stoga ne
r a z u m e šta u č e n i k želi. K a k o j e s a s v i m p o d e š e n z a
s v o j e misli, ne reaguje na ličnu želju u č e n i k o v u , n e g o

10 L o c . c i t . p . 3 7 7 .

354
na misli što ih je u n j e m u izazvalo pitanje u č e n i k o v o ,
i to tako b r z o i temeljno da o d m a h naslućuje dalju
vezu, k o j u ne m o ž e da u trenutku pregleda i da je
i z r a z i u a p s t r a k t n o m i i z r a đ e n o m o b l i k u , ali ne z a t o
što misli suviše sporo, n e g o zato što mu je o b j e k t i v n o
nemogućno da celu dimenziju naslućenoga problema
u j e d n o m trenutku zbije u gotovu formulu. On, r a ­
z u m e se, n e o p a ž a d a u č e n i k n e m a n i p o j m a o t o m e
p r o b l e m u , n e g o misli da je reč o n e k o m p r o b l e m u , a
ne o vrlo prostom i j e v t i n o m savetu koji bi on o d m a h
m o g a o dati ka d bi samo jasno m o g a o sebi predstaviti
šta j e u č e n i k u u t o m e t r e n u t k u p o t r e b n o d a b i m o g a o
ići dalje. Ali, kao introvertan čovek, on se ne u ž i v ­
l j u j e u p s i h o l o g i j u d r u g o g a , n e g o se u ž i v l j u j e u sebe,
u s v o j e vlastite teorijske p r o b l e m e , i od učenika
primljenu pređu prede dalje pored teorijskoga p r o ­
blema, prilagodivši se problemu, a ne trenutnoj p o ­
trebi učenikovoj. Ovaj osobeni stav introvertnoga
učitelja jeste, u p o g l e d u nastavničke delatnosti, n a ­
ravno, veoma necelishodan, a i nepovoljan s obzirom
na ličan utisak što ga introvertni ostavlja. On izaziva
utisak sporosti, nastranosti, čak i ograničenosti, i zato
ga ne samo dalja publika nego i njegovi bliži drugovi
po struci v e o m a često potcenjuju, sve d o k o n j e g o v u
m i s l e n o m radu ne razmisle docniji ispitivači, prerade
ga i p r e v e d u . M a t e m a t i č a r u Gausu ( G a u s s ) t o l i k o je
nastavnikovanje bilo neprijatno da je svakom pojedi­
n o m studentu koji mu se javio saopštavao da se n j e ­
g o v tečaj iz m a t e m a t i k e v e r o v a t n o n e ć e ostvariti, da
bi se na taj način oslobodio nužnosti da m o r a p r e d a ­
vati. Tegobnost nastavničke delatnosti bila je za n j e ­
g a , k a o š t o O s t v a l d o d l i č n o p r i m e o u j e , » u n u ž n o s t i što
m o r a u p r e d a v a n j u izricati n a u č n e rezultate a da
prethodno nije najpodrobnije utvrdio i doterao d o ­
slovni tekst. Da s v o j e rezultate saopštava drugima
bez te obrade, to je m o ž d a u n j e m u izazivalo osećanje
kao da stranima treba da se pokazuje u n o ć n o m
ruhu«. 1 1
O v o m napomenom Ostvald dodiruje veoma
bitnu tačku, naime već gore pomenutu odvratnost in-

« O s t w a l d , L o c . cit. p. 380.

23'
355
trovertnoga prema tome da dozvoli da u okolinu d o ­
laze drukčija negoli sasvim nelična saopštenja.
Ostvald ističe d a romantičar s v o j u karijeru r e ­
d o v n o m o r a da završi v e ć relativno rano zbog sve
v e ć e i v e ć e iscrpenosti. Ostvald je sklon da i o v u č i ­
njenicu objasni v e ć o m brzinom reakcije. K a k o ja
mislim da pojam brzine mentalne reakcije još ni iz­
daleka nije objašnjen, a ni dosad nikako nije d o k a ­
zano, i teško da će se i dokazati, da se reakcija p r e m a
spoljašnjosti pojavljuje brže negoli p r e m a unutra­
šnjosti, to mi se čini da se ranija iscrpenost ekstra­
vertnoga otkrivača bitno osniva na n j e m u svojstve­
n o j reakciji prema spoljašnjosti. On v e ć v e o m a rano
počinje da publiku je, brzo postaje poznat, rano r a ­
zvija intenzivnu publicističku i akademsku delatnost,
održava lične veze s raširenim k r u g o m prijatelja i p o ­
znanika i, p o v r h toga, uzima neobično velikog u č e ­
šća u razvitku s v o j i h učenika. Introvertni naučnik
počinje docnije publikovati, njegovi radovi pojavlju­
ju se jedan za drugim u većim vremenskim razma­
cima, oni su v e ć i n o m oskudniji u izrazu, u n j i m a
nema ponavljanja jedne teme, ukoliko se ne može
izneti nešto o s n o v n o n o v o ; z b o g p r e g n a n t n o g a l a k o -
n i z m a n a u č n o g a s a o p š t a v a n j a , č e s t o n e d o s t a j u svi p o ­
daci o p r e đ e n o m e p u t u ili o o b r a đ e n i m materijali j a ­
ma, i stoga se n j e g o v i radovi ne r a z u m e v a j u i ne p o ­
klanja im se pažnja, i tako naučnik ostaje nepoznat.
N j e g o v o n e m a n j e v o l j e z a n a s t a v n i k o v a n j e n e traži
nikakvih učenika, njegova oskudna poznatost isklju­
čuje veze s v e ć i m k r u g o m poznanika, i stoga on r e ­
d o v n o živi p o v u č e n ne samo iz n e v o l j e n e g o i po i z ­
b o r u , slobodan od opasnosti da se suviše troši. N j e ­
gova reakcija prema unutrašnjosti neprestano ga vodi
k usko ograničenim putovima n j e g o v e istraživalačke
delatnosti, k o j a po sebi, doduše, izaziva j a k o n a p r e ­
z a n j e i d u g o t r a j n u i s c r p e n o s t , ali n e d o p u š t a n i k a k v e
sporedne utroške na poznanike i učenike. Svakako
kao otežavajuće dolazi u obzir da očevidni uspeh r o -
mantičarov znači i osveženje k o j e unapređuje život,
ali k o j e j e k l a s i č a r u v e o m a č e s t o u s k r a ć e n o , t a k o d a
j e o n p r i m o r a n d a s v o j e j e d i n o z a d o v o l j e n j e traži u

356
potpunosti s v o j e g a n a u č n o g a rada. Stoga mi se čini
da se relativno rana iscrpenost romantičnoga genija
o s n i v a na reakciji •prema spoljašnjosti, a ne na v e ć o j
brzini reakcije.
Svoju podelu tipova Ostvald ne zamišlja kao a p ­
solutnu u t o m smislu što bi se svaki naučnik o d m a h
m o g a o p r i k a z a t i k a o p r i p a d n i k j e d n o g a ili d r u g o g a
tipa. A l i on smatra »da se baš sasvim veliki« v e o m a
č e s t o o d l u č n o m o g u u v r s t i t i u j e d n u ili d r u g u k r a j n j u
grupu, dok »srednji ljudi« m n o g o češće predstavljaju
i s r e d n j e č l a n o v e s o b z i r o m na b r z i n u reakcije. * 1

Sažimajući, želim napomenuti da Ostvaldove

biografije sadrže delimično v e o m a dragocen materi­
jal za psihologiju tipova i da ubedljivo utvrđuju p o ­
klapanje romantičnoga tipa s ekstravertnim, s jedne,
i klasičnoga tipa s introvertnim, s druge strane.

12 O s t w a l đ , L o c . cit. p. 372 s.

357
 X

OPSTI OPIS TIPOVA

I. UVOD

U r e d o v i m a k o j i sleduju pokušaću da d a m opšti

opis psihologije tipova. P r e svega, to treba da se i z ­
vrši z a o b a opšta tipa, o d k o j i h s a m j e d n o g a o b e l e ž i o
kao introvertna, a drugoga kao ekstravertna. U p r i ­
logu ću zatim pokušati još da d a m izvesnu karakte­
ristiku onih specijalnih tipova čija se osobenost
ostvaruje time što se jedinka u g l a v n o m p o s r e d s t v o m
funkcije koja je kod nje najviše diferencirana prila­
g o đ u j e ili o r i j e n t i š e . P r v e b i h o z n a č i o k a o o p š t e ti­
pove podešenosti, k o j i se r a z l i k u j u p r a v c e m s v o j e g a
interesovanja, kretanjem svojega libida, a druge kao
funkcione tipove.
Opšti tipovi podešenosti razlikuju se, k a o što je
u ranijim poglavljima mnogostruko istaknuto, svojim
naročitim stavom prema objektu. Introvertni se p o ­
naša p r e m a o b j e k t u apstrahujući; on, u osnovi uzev,
svagda gleda na to da objektu uskrati libido, kao da
bi morao preduprediti premoć objektovu. Ekstravert­
ni, m e đ u t i m , ponaša se p r e m a o b j e k t u pozitivno. On
potvrđuje njegov značaj u tolikoj meri da svoj s u ­
bjektivni stav postojano orijentiše p r e m a objektu i
s n j i m e ga d o v o d i u v e z u . U o s n o v i u z e v , o b j e k a t za
njega nikada n e m a d o v o l j n o vrednosti, i stoga se n j e ­
g o v značaj m o r a pojačavati. O b a tipa su u tolikoj
meri različni i njihova suprotnost toliko pada u oči

358
da je n j i h o v a egzistencija o d m a h o č e v i d n a i laiku u
psihološkim stvarima, ako mu je jedared na to o b r a -
ćena pažnja. Svako poznaje one zatvorene, teško p r o -
zrive, često plašljive prirode, k o j e predstavljaju ne
m o ž e biti j a č u suprotnost p r e m a o n i m d r u g i m o t v o ­
r e n i m , d r u ž e l j u b i v i m , č e š ć e v e d r i m ili b a r l j u b a z n i m
i pristupačnim karakterima, k o j i izlaze na kraj sa
c e l i m s v e t o m ili se i p r e p i r u , ali su o p e t s n j i m u v e z i ,
utiču na njega i primaju uticaj od njega. Čovek je
prirodno sklon da takve razlike shvati najpre kao
individualne slučajeve naročitoga obrazovanja karak­
tera. A l i ko ima priliku da upozna m n o g e ljude, lako
će otkriti da k o d o v e suprotnosti nikako nije reč o
izolovanim individualnim slučajevima nego čak o
tipičnim individualnim slučajevima, koji su m n o g o
o p š t i j i n e g o što j e m o r a l o p r e s v e g a p r e t p o s t a v l j a t i
o g r a n i č e n o psihološko iskustvo. U stvari, r e č je, k a o
što su p r e t h o d n a p o g l a v l j a m o g l a pokazati, o j e d n o j
fundamentalnoj suprotnosti, k o j a je čas jasna čas n e ­
jasnija, ah u v e k vidljiva kad je r e č o jedinkama s
prilično izrazitom ličnošću. Na takve ljude ne naila­
zimo možda samo m e đ u obrazovanima, nego uopšte
u s v i m a s l o j e v i m a s t a n o v n i š t v a , i z b o g t o g a se n a š i
tipovi m o g u dokazati ne samo k o d običnoga radnika i
seljaka nego i k o d najviše diferenciranih pripadnika
j e d n e nacije. Ni razlika u p o l u ništa ne m e n j a na toj
činjenici. Jednake suprotnosti nalaze se i k o d žena
u svima slojevima stanovništva. Takva opšta rašire­
nost j e d v a bi se m o g l a pojaviti kad bi tu bilo reči o
j e d n o j stvari svesti, t j . o svesno i n a m e r n o o d a b r a ­
n o m stavu. U t o m e slučaju izvesno bi određen, isto­
vrsnim vaspitanjem i obrazovanjem povezan i shodno
tome lokalno ograničen sloj stanovništva bio najglav-
niji nosilac takva stava. Ali stvar n i k a k o ne stoji
t a k o , n e g o se, b a š s u p r o t n o t o m e , t i p o v i d e l e v e r o -
vatno bez izbora. U istoj porodici j e d n o je dete i n t r o -
vertno, drugo ekstravertno. K a o tip podešenosti, p r e ­
ma tim činjenicama, kao opšti i po izgledu slučajno
podeljeni f e n o m e n , ne m o ž e biti stvar svesnoga suda
ili s v e s n e n a m e r e , t o o n z a s v o j e p o s t o j a n j e m o r a
svakako da duguje nekom nesvesnom, instinktivnom

359
razlogu. Otuda suprotnost tipova, k a o opšti psihološki
fenomen, mora ma kako da ima svoje biološke pret­
hodnike.
Veza između subjekta i objekta, biološki p o s m a -
trana, jeste u v e k odnos prilagođivanja, jer svaka
veza između subjekta i objekta pretpostavlja modifi-
katorske uticaje jednoga na drugo. O v e modifikacije
sačinjavaju prilagođivanje. Otuda su tipični stavovi
prema objektu procesi prilagođivanja. Priroda pozna­
je dva fundamentalno različna puta prilagođivanja i
time o m o g u ć e n o g daljeg postojanja živih organizama:
jedan put je pojačana plodnost pri relativno slabijoj
snazi z a o d b r a n u i t r a j a n j u ž i v o t a p o j e d i n e j e d i n k e ;
drugi put je naoružanje jedinke svakojakim sredstvi­
ma samoodržanja pri relativno slabijoj plodnosti.
Čini mi se da je ova biološka suprotnost ne s a m o a n a -
l o g o n n e g o i opšta o s n o v a naših d v a j u psiholoških n a ­
čina prilagođivanja. O v d e bih želeo da se ograničim
na opšte ukazivanje, na osobenost ekstravertnoga, s
j e d n e s t r a n e , da se p o s t o j a n o t r o š i i u s v e r a s p r o s t i r e ,
i na t e n d e n c i j u i n t r o v e r t n o g a , s d r u g e strane, da se
b r a n i p r o t i v s p o l j a š n j i h z a h t e v a , d a s e što v i š e u z d r ­
žava od svih trošenja energije koja se odnose direkt­
n o n a o b j e k a t , ali d a z a t o s e b i s t v o r i š t o o b e z b e đ e n i j u
i m o ć n u poziciju. Stoga B l e j k o v a intuicija nije rđavo
oba tipa obeležila k a o »prolific« i » d e v o u r i n g t y p e « .
K a o što p o k a z u j e opšta biologija, o b a puta su utrvena
i na s v o j n a č i n u s p e š n a , a t a k o i s t o i t i p i č n i s t a v o v i .
Sto jedan ostvaruje o b i m n i m vezama, drugi postiže
monopolom.
Na osnovu činjenice da ponekad već kod dece u
p r v i m g o d i n a m a života u p o z n a j e m o tipični stav, m o ­
r a m o pretpostaviti da b o r b a za opstanak, k a o što je
uopšte razumevaju, nikako nije onaj činilac koji pri­
m o r a v a na o d r e đ e n stav. S v a k a k o , i to s j a k i m d o k a ­
zima, m o g l o bi se zameriti t o m e da maloletno dete,
čak v e ć i odojče, m o r a da vrši psihološki napor p r i ­
lagođivanja nesvesne prirode, jer naročito osobenost
materinskih uticaj a izaziva u deteta specifične r e a k ­
cije. Ovaj argumenat m o ž e se pozivati na nesumnjive
č i n j e n i c e , ali p o s t a j e n i š t a v a n k a d s e s p o m e n e i s t o

360
tako n e s u m n j i v a č i n j e n i c a d a d v a deteta iste m a j k e
m o g u v e ć rano pokazivati suprotan tip, a da se ni u
najmanjoj meri ne m o ž e dokazati promena u m a t e ­
rinu stavu. Iako ni p o d k o j i m okolnostima ne bih ž e ­
leo da potcenim nedoglednu važnost materinskih uti­
caja, o v o me iskustvo primorava na zaključak da se
p r e s u d n i č i n i l a c m o r a tražiti u d i s p o z i c i j i d e t e t a . Š t o
jedno dete, pored svih mogućnih istovrsnih spolja-
šnjih uslova, p r i m a o v a j , a d r u g o onaj tip, to se u
k r a j n j o j liniji m o r a pripisati individualnoj dispoziciji.
Ja pri tome, naravno, i m a m na u m u samo one sluča­
jeve koji su pod normalnim uslovima. Pod nenormal­
n i m uslovima, t j . gde je reč o ekstremnim i stoga n e ­
normalnim stavovima kod majki, može se deci n a ­
metnuti i relativno istovrstan stav n a s i l j e m n a d n j i ­
h o v o m individualnom dispozicijom, koja bi možda
bila odabrala drugi tip da je nisu ometali nikakvi
nenormalni spoljašnji uticaji. G d e se dogodi takvo,
s p o l j a š n j i m u t i c a j e m u s l o v l j e n o , k r i v o t v o r e n j e tipa,
tu jedinka postaje docnije većinom neurotična, i n j e ­
no isceljivanje m o g u ć n o je samo ako jedinka izgradi
sebi stav koji j o j prirodno odgovara.
Što se tiče naročite dispozicije, o t o m e ne znam
da k a ž e m ništa d r u g o do to da o č e v i d n o i m a jedinki
k o j e i m a j u v e ć u l a k o ć u ili s p o s o b n o s t , ili k o j i m a j e
podesni je da se prilagođuju na jedan, a ne na drugi
način. Za tu stvar mogli bi doći u pitanje našem z n a ­
n j u nepristupačni, u k r a j n j o j liniji fiziološki razlozi.
D a t a k v i h m o ž e biti, p o s t a l o m i j e v e r o v a t n o z b o g i s ­
kustva da preokret u tipu može, p r e m a okolnostima,
v e o m a nauditi d o b r o m fiziološkom zdravlju organi­
z m a , t i m e što v e ć i n o m u z r o k u j e j a k u iscrpenost.

II. EKSTRAVERTNI TIP

Z b o g preglednosti i jasnoće prikazivanja nužno

je da pri opisivanju o v o g a tipa i sledećih tipova r a ­
zlikujemo psihologiju svesnoga i nesvesnoga. Stoga
ć e m o n a j p r e p r i s t u p i t i o p i s u fenomena svesti.

361
 1. OPSTI STAV SVESTI

K a o što je poznato, svaki č o v e k orijentiše se na

p o d a c i m a š t o m u i h d a j e s p o l j a š n j i s v e t ; ali v i d i m o
d a t o m o ž e biti slučaj n a j e d a n više ili m a n j e p r e s u ­
dan način. Neko u činjenici da je napolju hladno o d ­
m a h nalazi p o v o d da o b u č e ogrtač, a drugi, k o j i želi
da ojača i otvrdne, smatra da je to izlišno; neko se
divi n o v o m tenoru, j e r mu se divi ceo svet, a drugi
m u s e n e divi, n e m o ž d a zato što m u s e o n n e b i s v i ­
đao, n e g o zato što smatra da o n o č e m u se svi d i v e ne
treba još pozadugo da bude dostojno divljenja; neko
se p o d v r g a v a datim okolnostima, jer, k a o što iskustvo
pokazuje, nešto drugo ipak nije mogućno, a drugi je
uveren da će, ako se nešto v e ć hiljadu puta tako d o ­
godilo, hiljadu i p r v i d o g a đ a j biti n o v slučaj, itd. P r v i
se orijentiše na datim spoljašnjim činjenicama, a d r u ­
gi rezerviše sebi shvatanje k o j e se u m e ć e između n j e ­
g a i o n o g a što j e o b j e k t i v n o d a t o . A k o o r i j e n t i s a n j e
na objektu i na o b j e k t i v n o m preteže tako da najčešće
i najglavnije odluke i radnje nisu uslovljene s u b j e k ­
tivnim shvatanjima, nego objektivnim okolnostima,
onda se govori o ekstravertnom stavu. A k o je o v a j
habitualan, govori se o ekstravertnom tipu. A k o n e k o
tako misli, oseća i dela, j e d n o m r e č j u : živi onako k a o
š t o neposredno o d g o v a r a o b j e k t i v n i m o k o l n o s t i m a i
n j i h o v i m zahtevima, onda je on ekstravertan. On živi
tako da očevidno objekat kao determinantna količina
u n j e g o v o j svesti igra v e ć u u l o g u negoli n j e g o v o s u ­
bjektivno shvatanje. On svakako ima subjektivna
s h v a t a n j a , ali j e n j i h o v a d e t e r m i n a n t n a s n a g a s l a b i j a
negoli snaga spoljašnjih objektivnih uslova. Stoga on
i ne o č e k u j e da će ikada u s v o m vlastitom unutra­
š n j e m biću naići ma na kakve neuslovljene činioce,
jer takve poznaje samo izvan sebe. Na epimetejski
način njegovo unutrašnje biće podleže spoljašnjem
z a h t e v u , s v a k a k o n e b e z b o r b e ; ali k r a j u v e k i s p a d a
u prilog o b j e k t i v n o g a uslova. N j e g o v a cela svest g l e ­
da na spoljašnji svet, j e r mu važna i presudna deter­
minacija svagda dolazi spolja. Ali ona mu otuda d o ­
lazi j e r je on o t u d a i o č e k u j e . Iz o v o g a o s n o v n o g a

362
stava proizlaze tako reći sve osobenosti n j e g o v e psi­
h o l o g i j e , u k o l i k o s e o v e n e o s n i v a j u ili n a p r i m a t u
o d r e đ e n e p s i h o l o š k e f u n k c i j e ili n a i n d i v i d u a l n i m n a -
ročitostima.
Interesovanje i pažnja s l e d u j u o b j e k t i v n o m s t i -
caju okolnosti, u p r v o m redu okolnostima najbliže
okoline. Ne s a m o lica n e g o i stvari jesu o n o što p r i ­
v l a č i i n t e r e s o v a n j e . S h o d n o t o m e i delanje s e u p r a v ­
lja p r e m a uticaj i m a lica i stvari. O n o je n e p o s r e d n o
vezano za o b j e k t i v n e činjenice i determinacije, te se
iz njih m o ž e tako reći iscrpno objasniti. Delanje je na
primetain n a č i n v e z a n o z a o b j e k t i v n e p r i l i k e . U k o l i k o
delanje nije samo reaktivno s obzirom na nadražaje
okoline, ono ipak svagda ima karakter koji se može
p r i m e n i t i na realne prilike i u o k v i r u datoga nalazi
dovoljan i primeren slobodan prostor. Ono nema n i ­
kakvih ma k a k o ozbiljnih tendencija da iziđe izvan
t o g a p r o s t o r a . Isto v a ž i i z a i n t e r e s o v a n j e : o b j e k t i v n i
sticaj prilika i m a g o t o v o neiscrpnu draž, tako da i n ­
t e r e s o v a n j e n o r m a l n o nikada i ne traži nešto d r u g o .
Moralni zakoni delanja poklapaju se s p o d u d a r n i m
zahtevima socijeteta, resp. s n o r m a l n i m shvatanjem
koje ima opšte važenje. Kad bi uobičajeno shvatanje
bilo drugo, onda bi i subjektivne moralne ideje v o ­
d i l j e b i l e d r u g e , a da t i m e ništa ne bi b i l o i z m e n j e n o
na c e l o k u p n o m psihološkom habitusu. O v a stroga
uslovljenost o b j e k t i v n i m činiocima n i k a k o ne znači,
k a o što b i s e t o m o g l o činiti, p o t p u n o ili č a k i d e a l n o
prilagođivanje životnim uslovima uopšte. Ekstravert-
n u p o g l e d u o v a k v o ulagođivanje ( E i n p a s s u n g ) u o b ­
jektivno dato m o r a na svaki način izgledati kao p o t ­
puno prilagođivanje (Anpassung), jer tome pogledu
n e k o drugo merilo nije uopšte dato. Ali, k a d se stvar
posmatra s višega stanovišta, t i m e nikako nije r e č e n o
da je o b j e k t i v n o dato i u svima okolnostima n o r m a l ­
n o . O b j e k t i v n i uslovi m o g u v r e m e n s k o - i s t o r i j s k i ili
lokalno da budu nenormalni. Jedinka koja je ulago-
đ e n a u te okolnosti u č e s t v u j e , d o d u š e , u n e n o r m a l ­
n o m s t i l u o k o l i n e , ali se, z a j e d n o s a ć e l o m s v o j o m
okolinom, nahodi u nenormalnom položaju s obzirom
na opštevažeće zakone života. Pojedinac m o ž e pri t o m

363
s v a k a k o n a p r e d o v a t i , ali s a m o d o k s a ć e l o m s v o j o m
okolinom ne propadne zbog greha prema opštim za­
k o n i m a života. U toj propasti on m o r a učestvovati s
istom pouzdanošću s k o j o m je ranije bio ulagođen u
o b j e k t i v n o d a t o . O n s e u l a g o d i o , ari s e n i j e p r i l a g o ­
dio, jer prilagođivanje iziskuje više nego samo n e o ­
metano hođenje sa svagdašnjim uslovima neposredne
o k o l i n e . ( U k a z u j e m n a S p i t e l e r o v a E p i m e t e j a.) P r i ­
lagođivanje iziskuje posmatranje onih zakona koji su
opštiji negoli lokalni i vremensko-istorijski uslovi.
Cisto ulagođivanje je ograničenost n o r m a l n o g a e k s ­
t r a v e r t n o g a tipa. Za s v o j u n o r m a l n o s t ekstravertni
tip d u g u j e , s j e d n e strane, okolnosti što se relativno
bez smetnje ulagodio u date prilike i prirodno n e m a
nikakvih drugih zahteva n e g o da ispuni objektivno
d a t e m o g u ć n o s t i , d a k l e d a se, n a p r i m e r , p r i h v a t i p o ­
z i v a k o j i n a t o m e m e s t u ili u t o v r e m e p r u ž a n a d a m a
b o g a t e m o g u ć n o s t i , ili d a č i n i i l i o b a v l j a b a š t o š t o
o k o l i n a t r e n u t n o p o t r e b u je i što od n j e g a o č e k u j e , ili
da se uzdržava od svih novotarija k o j e još nisu s a ­
s v i m p r i m l j e n e ili n e k a k o d r u k č i j e p r e m a š a j u o č e k i ­
v a n j e okoline. A, s d r u g e strane, n j e g o v a se n o r m a l ­
nost osniva i na toj v a ž n o j okolnosti što ekstravertni
premalo vodi računa o činjeničnosti svojih subjektiv­
n i h p o t r e b a i n u ž n i h s t v a r i . T o j e , n a i m e , n j e g o v a sla­
ba tačka, jer tendencija n j e g o v a tipa ide u tolikoj
meri p r e m a spoljašnjosti da se lako i najosetnija od
svih subjektivnih činjenica, n a i m e z d r a v l j e tela, k a o
premalo objektivna, kao premalo »spoljašnja«, ne
uzima dovoljno u obzir, tako da se više ne ostvaruje
zadovoljenje elementarnih potreba neophodno nužnih
za fizičko zdravlje. Z b o g toga trpi i telo, a n e k m o l i
duša. Ipak o v u poslednju okolnost ekstravertni r e ­
d o v n o m a l o p r i m e ć u j e , ali j e u t o l i k o v i š e p r i m e ć u j e
njegova najbliža domaća okolina. Gubitak ravnoteže
on opaža tek kad se p o j a v l j u j u nenormalni telesni
o s e ć a j i.

O v u opipljivu činjenicu on ne m o ž e prevideti.

P r i r o d n o je što on n j u smatra k a o k o n k r e t n u i » o b ­
jektivnu«, jer za n j e g o v mentalitet nema ničega d r u ­
goga — kod njega. K o d drugoga on odmah vidi » u o -

364
braženje«. Suviše ekstravertan stav m o ž e da postane
i bezobziran p r e m a subjektu toliko da se poslednji
sasvim žrtvuje takozvanim objektivnim zahtevima,
na primer postojanim p o v e ć a v a n j e m posla, jer su
ipak p r e d o č i m a p o r u d ž b i n e i j e r se m o r a j u ispuniti
mogućnosti koje su se nametnule.
Opasnost ekstravertnoga jeste u t o m e što se on
u v l a č i u o b j e k t e i u n j i m a se s a s v i m g u b i . F u n k c i o ­
n a l n a ( n e r v n a ) ili s t v a r n a t e l e s n a r e m e ć e n j a k o j a o t u ­
da nastaju imaju kompenzatoran značaj, j e r ona s u ­
bjekat primoravaju na neko nedragovoljno samo-
ograničavanje. A k o su simptomi funkcionalni, oni
svojom naročitom prirodom m o g u simbolički da
izražavaju psihološku situaciju; na primer u pevača
čija slava naglo dostiže opasnu veličinu, k o j a ga z a ­
vodi na nesrazmerno trošenje energije, zbog nervne
smetnje iznenada malaksavaju visoki tonovi. U č o ­
veka koji je od najskromnijih početaka veoma brzo
dospeo do veoma uticajnoga i nadama bogatoga dru­
štvenoga položaja, psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p ­
tomi brdske bolesti. Č o v e k a koji namerava da se o ž e ­
ni obožavanom i bezmerno precenjivanom ženom v e ­
o m a sumnjiva karaktera spopada nervni grč u
ždrelu, koji ga prinuđava da se ograniči na d v e šolje
m l e k a na dan, a u z i m a ih svaka tri časa. T i m e je
stvarno sprečen da posećuje svoju verenicu i m o ž e se
zanimati s a m o j o š i s h r a n o m s v o g a tela. Č o v e k a k o j i
nije više sposoban za napore svojega vlastitom zaslu­
g o m o g r o m n o proširenoga posla snalaze n e r v n i n a ­
padi žeđi, zbog k o j i h on b r z o podleže histeričnom
a l k o h o l i z m u . K a o što s e m e n i č i n i , n a j č e š ć a n e u r o z a
ekstravertnoga tipa jeste histerija. Školski p r i m e r
histerije u v e k je karakterisan preteranim opštenjem
s licima iz okoline, a isto tako je u p r a v o imitatorsko
ulagođivanje u prilike karakteristična osobenost.
Osnovna crta histeričnoga bića jeste postojana t e n ­
dencija da se o n o pravi interesantnim i izaziva utiske
u onih s k o j i m a saobraća. Korelat t o m e je poslovična
sugestibilnost, povodijivost za d r u g i m licima. O č e ­
vidna ekstraversija pokazuje se u sklonosti ka s a o p -
štavanju i poverljivosti histeričnoga lica, k o j a p o n e -

365
kad ide do saopštavanja sasvim fantastičnih sadržaja,
i o t u d v o d i p o r e k l o p r e k o r e v a n j e h i s t e r i č n e laži. H i ­
sterični »karakter« je p o n a j p r e preterivanje u n o r ­
m a l n o m e stavu, k o m p l i k o v a n o zatim z b o g k o m p e n -
zatorskih reakcija nesvesnoga, k o j e nasuprot prete-
ranoj ekstraversiji psihičku energiju z b o g telesnih
remećenja primoravaju na introversiju. Z b o g reakci­
je nesvesnoga nastaje druga kategorija simptoma,
koji imaju više introvertan karakter. O v a m o , pre s v e ­
ga, pripada bolesno p o j a č a n a delatnost fantazije.
Posle ovoga opštega karakterisanja ekstravertnoga
stava prelazimo sada na opis p r o m e n a što ih d o ž i v -
ljuju osnovne psihološke funkcije zbog ekstravertno­
ga stava.

2. S T A V N E S V E S N O G A

M o ž d a se čini č u d n o v a t o što g o v o r i m o n e k o m
» s t a v u n e s v e s n o g a « . K a o što s a m d o v o l j n o o b j a s n i o ,
j a v e z u nesvesnoga p r e m a svesti zamišljam k a o k o m -
penzatornu. P o t o m e shvatanju n e s v e s n o m b i isto
tako p r i p a d a o stav k a o i svesti.
U p r e t h o d n o m odeljku istakao sam tendenciju
ekstravertnoga stava p r e m a izvesnoj jednostranosti,
naime dominantni položaj objektivnoga činioca u
toku psihičkoga dešavanja. Ekstravertni tip svagda
teži da se (prividno) preda uticaju objekta i da svoj
subjekat asimiliše objektu. Opširno sam ukazao na
konsekvencije koje m o g u da proiziđu iz preterivanja
ekstravertnoga stava, n a i m e na štetno prigušivan je
subjektivnoga činioca. P r e m a tome, m o ž e se očekiva­
ti da će psihološka kompenzacija svesnoga ekstra­
vertnoga stava naročito naglašavati subjektivni m o ­
menat, tj. imaćemo da u nesvesnom dokažemo jaku
egocentričnu tendenciju. O v a j dokaz stvarno polazi
za r u k o m praktičkom iskustvu. O v d e ne ulazim u k a -
zuističko, nego u k a z u j e m na naredne odeljke, gde k o d
svakoga funkcionoga tipa pokušavam da prikazem
karakteristični stav nesvesnoga. Ukoliko je u o v o m
odeljku reč samo o kompenzaciji opštega ekstravert­
n o g a stava, o g r a n i č a v a m se na isto tako opštu k a r a k -

366
teristiku kompenzatorskoga stava nesvesnoga. Stav
nesvesnoga za uspešnu dopunu svesnoga ekstravert­
n o g a stava ima n e k u vrstu introvertnoga karaktera.
Ono koncentriše energiju na subjektivni momenat, tj.
na sve potrebe i zahteve koji su zbog suviše ekstra­
v e r t n o g a s v e s n o g a s t a v a p r i g u š e n i ili p o t i s n u t i . K a o
što v e ć i z p r e t h o d n o g a o d e l j k a j a s n o s l e d u j e , m o ž e s e
lako shvatiti da orijentacija p r e m a o b j e k t u i o b j e k ­
tivno d a t o m vrši nasilje nad m n o g i m subjektivnim
pokretima, mišljenjima, željama i nužnostima i liša­
va ih one energije koja im na prigodan način treba
da pripada. Č o v e k nije nikakva mašina, k o j a se u
datom slučaju može prepraviti za sasvim druge cilje­
ve i koja zatim funkcioniše na sasvim drukčiji način
i s i s t o m p r a v i l n o š ć u k a o i r a n i j e . Č o v e k s v a g d a sa
s o b o m nosi celu s v o j u istoriju i istoriju čovečanstva.
A l i istorijski činilac predstavlja životnu potrebu k o ­
j o j m o r a u susret izlaziti m u d r a e k o n o m i j a . Sto je
dosad bilo m o r a u n o v o m nekako doći do reči i uzeti
učešća u životu. Stoga cela asimilacija o b j e k t u nailazi
na protest pritešnjenoga minoriteta o n o g a što je bilo
d o s a d i što j e b i l o o d p o č e t k a . I z o v o g a s a s v i m o p š t e -
ga razmišljanja lako se m o ž e shvatiti zbog čega n e ­
svesni zahtevi ekstravertnoga tipa imaju zapravo p r i ­
m i t i v a n i i n f a n t i l a n , s e b i č a n k a r a k t e r . K a d Frojd za
nesvesno kaže da ono m o ž e »samo želeti«, onda to u
velikoj m e r i važi za nesvesno ekstravertni tip. U l a g o -
đivanje u objektivno dato i asimilacija n j e m u spreča­
va osvešćivanje nedovoljnih subjektivnih pokreta.
O v e t e n d e n c i j e (misli, ž e l j e , a f e k t i , p o t r e b e , o s e ć a n j a
itd.) d o b i j a j u p r e m a s t e p e n u s v o j e p o t i s n u t o s t i r e g r e ­
sivan karakter, t j . ukoliko su m a n j e priznate, utoliko
postaju infantilnije i arhaični je. Svesni stav otima im
njihova relativno disponibilna posedanja energije i
ostavlja i m o d energije samo o n o što s e m o ž e o b e l e -
žiti k a o p r v o b i t n i i n s t i n k t . I n s t i n k t s e n e m o ž e u n i ­
štiti p r o i z v o l j n i m m e r a m a p o j e d i n e j e d i n k e ; t o b i i z i ­
skivalo čak dugo organsko preobražavanje mnogih
naraštaja, j e r instinkt je energetički izraz o d r e đ e n e
organske nastrojenosti. Tako, naposletku, k o d svake
pritešnjene tendencije ostaje znatan prinos energije,

367
k o j i o d g o v a r a jačini instinkta, i č u v a s v o j u d e l o t v o r -
nu moć, iako je oduzimanjem energije postao nesve-
stan. Š t o j e svesni ekstravertni stav p o t p u n i j i , u t o ­
liko je infantilniji i arhaičniji nesvesni stav. Nesvesni
stav p o n e k a d je karakterisan b r u t a l n i m e g o i z m o m ,
koji daleko p r e k o r a č u j e detinjsku prirodu i graniči se
s opakošću. Tu one želje za incestom, k o j e Frojd opi­
suje, nalazimo u p u n o m cvetu. Po sebi se razume da
su o v e stvari sasvim nesvesne i da o k u laičkoga p o -
smatrača ostaju skrivene dokle god ekstravertni s v e ­
sni s t a v n e d o s t i g n e n i k a k a v v i š i s t e p e n . A l i d o đ e l i
do preterivanja svesnoga stanovišta, o n d a s i m p t o m a -
t i č n o izlazi n a v i d i k i n e s v e s n o , t j . n e s v e s n i e g o i z a m ,
infantilizam i arhaizam, gubi svoj prvobitni k o m p e n -
z a t o r s k i k a r a k t e r t i m e š t o s e p o j a v l j u j e u v i š e ili m a ­
n j e otvorenoj opoziciji p r e m a svesnome stavu. To se
dešava ponajpre u apsurdnom preterivanju svesnoga
stanovišta, a to preterivanje treba da služi p r i g u š i -
v a n j u n e s v e s n o g a , ali o v o s e r e d o v n o z a v r š a v a j e d ­
n o m reductio a d a b s u r d u m svesnoga stava, t j . s l o ­
m o m . Katastrofa može da bude objektivna, ukoliko
se objektivne svrhe postepeno iskrivljuju u s u b j e k ­
t i v n e . T a k o se, n a p r i m e r , j e d a n š t a m p a r z a d v a d e s e t
godina dugoga teškoga rada od običnoga nameštenika
bio uzdigao do samostalnoga sopstvenika v e o m a
u g l e d n e r a d n j e . R a d n j a s e s v e v i š e i v i š e širila, i o n
j o j se sve više i više posvećivao, time što je postepeno
sve svoje sporedno interesovanje svodio na nju. P o ­
sao ga je progutao, a to ga je g u r n u l o u propast na
o v a j način: nesvesno, radi k o m p e n z a c i j e n j e g o v i h
isključivih poslovnih interesa, oživele su u n j e m u i z -
vesne u s p o m e n e iz n j e g o v a detinjstva. On je tada n a ­
l a z i o v e l i k u r a d o s t u s l i k a n j u i c r t a n j u . M e s t o d a se,
dakle, latio te sposobnosti k a o sporednoga zanimanja
radi održavanja ravnoteže, on je n j u kanalisao u svoj
posao i p o č e o fantazirati o » u m e t n i č k o m « u o b l i č a v a -
n j u svojih proizvoda. Na nesreću, fantazije su postale
stvarnost: on je stvarno počeo proizvoditi po s v o m
vlastitom primitivnom i infantilnom ukusu, s takvim
ishodom da je posle nekoliko godina njegov posao
krenuo u propast. On je delao p r e m a j e d n o m od naših

368
»kulturnih ideala«, po k o m e delotvorni čovek sve
m o r a koncentrisati na j e d a n krajnji cilj. A l i je otišao
suviše daleko i pao je kao žrtva m o ć i subjektivnih,
infantilnih zahteva.
Međutim, katastrofalno rešenje m o ž e da b u d e i
subjektivne vrste, n a i m e u obliku nekoga nervnoga
s l o m a . T a k a v s l o m p o j a v l j u j e s e n a t a j n a č i n što n e ­
svesno protivdejstvo može naposletku da ukoči sve-
snu akciju. U t o m e slučaju svesti se kategorički n a ­
m e ć u zahtevi nesvesnoga i time izazivaju koban ra­
s c e p , k o j i s e v e ć i n o m i s p o l j a v a u t o m e š t o l j u d i ili
v i š e n e z n a j u šta z a p r a v o h o ć e , n i z a šta n e m a j u v i š e
v o l j e , ili n a j e d a r e d h o ć e s u v i š e m n o g o i p o k a z u j u s u ­
v i š e v o l j e , ali z a n e m o g u ć n e s t v a r i . P r i t e z a n j e i n f a n ­
tilnih i primitivnih nagona, k o j e je češće nužno iz
k u l t u r n i h r a z l o g a , l a k o d o v o d i d o n e u r o z e ili d o z l o ­
u p o t r e b e narkotičkih tvari, kao što su alkohol, m o r -
f i j u m , k o k a i n itd. U j o š t e ž i m s l u č a j e v i m a rascep se
završava samoubistvom. Značajna osobenost nesve-
s n i h t e n d e n c i j a j e s t e u t o m e š t o o n e , u k o l i k o s e sve-
snim nepriznavanjem l i š a v a j u s v o j i h e n e r g i j a , uto­
liko dobivaju destruktivan karakter, i to č i m presta­
nu da budu kompenzatorne. Ah prestaju da budu
kompenzatorne kada dostignu stanje koje odgovara
kulturnom nivou apsolutno nepomirljivom s našim.
Od toga trenutka nesvesne tendencije obrazuju blok
k o j i je u s v a k o m p o g l e d u suprotan svesnom stavu i
čije postojanje dovodi do otvorenoga sukoba. Činje­
nica da stav nesvesnoga k o m p e n z u j e stav svesti d o l a ­
zi uopšte do izraza u psihičkoj ravnoteži. N o r m a l a n
ekstravertan stav, n a r a v n o , nikada ne znači da se
jedinka uvek i svugde ponaša prema ekstravertnoj
s h e m i . U s v i m a o k o l n o s t i m a u i s t e j e d i n k e b i ć e za
posmatranje m n o g o psiholoških događaja gde m e h a ­
nizam introversije dolazi u pitanje. Ekstravertnim
nazivamo samo držanje u k o m e preteže mehanizam
ekstraversije. U tome slučaju svagda je najviše dife­
rencirana psihička funkcija u ekstravertnoj primeni,
d o k se m a n j e diferencirane funkcije nalaze u intro-
vertnoj primeni, tj. funkcija više vrednosti većinom
je svesna i p o t p u n o p a d a p o d k o n t r o l u svesti i svesne

24 Jung, Odabrana dela, V

369
namere, dok su manje diferencirane funkcije manje
svesne, resp. delimično nesvesne, i u m n o g o slabijoj
meri podvrgnute svesnoj proizvoljnosti. Funkcija više
svesti svagda je izraz svesne ličnosti, njena namera,
njena volja i njeno izvršivanje, dok manje diferenci­
rane funkcije pripadaju stvarima koje se nekome d e ­
š a v a j u . T o n e t r e b a d a b u d u b a š l a p s u s l i n g u a e , ili c a -
l a m i , ili k a k v e d r u g e o m a š k e , n e g o m o g u i p o l o v i n o m
ili t r i m a č e t v r t i n a m a d a p r o i z l a z e i z n a m e r a , t i m e š t o
m a n j e diferencirane funkcije i m a j u i slabiju svesnost.
Klasičan primer za to je ekstravertni osećajni tip,
koji uživa u izvanrednom osećajnom odnosu sa s v o ­
j o m o k o l i n o m , ali k o m e s e d e š a v a d a p o n e k a d i s p o ­
ljava sudove s krajnjom netaktičnošću. Ovi sudovi
proizlaze iz n j e g o v o g m a n j e diferenciranoga i m a n j e
svesnoga mišljenja, koje je samo delimično pod n j e ­
g o v o m kontrolom i, osim toga, nedovoljno se odnosi
na objekat, pa stoga može da utiče kao bezobzirno u
velikoj meri.

Manje diferencirane funkcije u ekstravertnom

stavu svagda odaju izvanrednu subjektivnu uslovlje-
nost izrazite egocentričnosti i ličnoga predubeđenja,
čime dokazuju svoju blisku vezu s nesvesnim. U
n j i m a p o s t o j a n o izlazi n a v i d e l o nesvesno. Č o v e k n e
s m e sebi uopšte predstavljati da nesvesno trajno leži
s a k r i v e n o p o d t o l i k i m i t o l i k i m n a s l a g a m a i da se u
neku ruku m o ž e otkrivati samo m u č n i m dubinskim
b u š e n j e m . Naprotiv, nesvesno se postojano uliva u
svesno psihološko zbivanje, i to u tako v e l i k o j m e r i
d a j e p o s m a t r a č u p o n e k a d t e š k o resiti k o j e k a r a k t e r ­
ne osobine treba da se pripisuju svesnoj, a koje n e -
svesnoj ličnosti. O v a teškoća p o j a v l j u j e se u g l a v n o m
kod lica koja se u malo v e ć o j meri izražavaju negoli
d r u g a . R a z u m e se, v e o m a z a v i s i i o d s t a v a p o s m a t r a -
č e v o g d a l i o n v i š e s h v a t a s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k ­
ter j e d n e ličnosti. Uopšte, posmatrač k o j i je n a s t r o ­
j e n da sudi p r e će shvatiti svestan karakter, d o k će
p o s m a t r a č k o j i j e nastrojen d a opaža više biti p o d
uticajem nesvesnoga karaktera, jer sud se više inte-
resuje za svesno motivisanje psihičkoga dešavanja,
d o k opažanje više registruje čisto dešavanje. A l i u k o -

370
liko u j e d n a k o j m e r i p r i m e n j u j e m o o p a ž a n j e i sud,
lako n a m se m o ž e dogoditi da n a m se jedna ličnost
p o j a v l j u j e u isti m a h k a o i n t r o v e r t n a i e k s t r a v e r t n a ,
a da p r e svega ne b i s m o znali kazati k o m e stavu p r i ­
pada funkcija više vrednosti. U takvim slučajevima
samo temeljna analiza funkcijskih osobina m o ž e n a m
pomoći da stečemo prihvatljivo shvatanje. Pri tome
treba voditi računa koja je funkcija sasvim potčinje-
na kontroli svesti i motivaciji, a k o j e f u n k c i j e i m a j u
karakter slučajnoga i spontanoga. P r v a funkcija je
u v e k više diferencirana nego o v e druge, koje, osim
toga, imaju pomalo infantilne i primitivne osobine.
P o n e k a d p r v a funkcija daje utisak normalnosti, d o k
o v e druge i m a j u u sebi nešto n e n o r m a l n o i patološko.

3. OSOBENOSTI PSIHOLOŠKIH OSNOVNIH FUNKCIJA

U EKSTRAVERTNOME STAVU

a) Mišljenje

Z b o g ekstravertnoga opštega stava orijentiše se

mišljenje prema objektu i objektivnim činjenicama.
O v a orijentacija mišljenja p o k a z u j e izrazitu o s o ­
bitost.
M i š l j e n j e uopšte hrani se, s j e d n e strane, iz
subjektivnih, u k r a j n j e m r e d u nesvesnih izvora, a,
s druge strane, iz o b j e k t i v n i h činjenica d o b i v e n i h
posredstvom čulnih percepcija. Ekstravertno mišlje­
n j e određuju ovi poslednji činioci u većoj meri n e ­
goli prvi. Sud u v e k pretpostavlja neko merilo; za
ekstravertni sud p u n o v a ž n o je i presudno merilo u z e ­
to iz objektivnih prilika, svejedno da li je ono p r e d ­
stavljeno neposredno objektivnom, čulno opažljivom
č i n j e n i c o m , ili o b j e k t i v n o m i d e j o m , j e r o b j e k t i v n a
ideja je takođe nešto spol ja dato i spol ja uzeto, iako
se ona subjektivno odobrava. Stoga ekstravertnom
mišljenju nikako nije p o t r e b n o da b u d e čisto k o n ­
k r e t n o m i š l j e n j e o č i n j e n i c a m a , n e g o o n o m o ž e isto
tako biti i čisto idealno mišljenje, ukoliko je samo
dokazano da su ideje k o j i m a se misli u v e ć o j meri
uzete spol ja, t j . d o b i v e n e posredstvom tradicije, v a -

24*
371
spitanja i u t o k u obrazovanja. Kriterij um p r o s u đ i v a ­
n j a d a l i j e j e d n o m i š l j e n j e e k s t r a v e r t n o s a s t o j i se,
dakle, najpre u pitanju prema k o m e se merilu s u đ e ­
n j e u p r a v l j a , d a l i j e o n o d o b i v e n o s p o l j a ili j e s u b ­
jektivnoga porekla. Dalji kriterijum je pravac za­
ključivanja, naime pitanje da li je mišljenje p r v e n ­
s t v e n o o k r e n u t o k a s p o l j a s n o s t i ili n e . B a v l j e n j e m i ­
šljenja konkretnim predmetima nije nikakav dokaz
za njegovu ekstravertnu prirodu, jer ja se m o g u m i ­
s l e ć i z a n i m a t i k o n k r e t n i m p r e d m e t o m , t i m e što s v o j e
m i š l j e n j e a p s t r a h u j e m o d n j e g a ili t i m e š t o s v o j e m i ­
šljenje njime konkretišem. A k o se m o j e mišljenje i
zanima k o n k r e t n i m stvarima, i u k o l i k o bi se i m o g l o
obeležiti kao ekstravertno, ipak ostaje neizvesno i
karakteristično k o j i m će p r a v c e m mišljenje udariti,
naime da li o n o u svom daljem toku ponovo vodi
k o b j e k t i v n i m d a t o s t i m a , s p o l j a š n j i m č i n j e n i c a m a ili
o p š t i m , v e ć d a t i m p o j m o v i m a , ili n e . Z a p r a k t i č k o
mišljenje trgovca, tehničara, prirodnonaučnoga istra­
živača odmah je očevidan pravac prema objektu.
Sto se tiče filosofova mišljenja, tu ne m o ž e biti s u m ­
nje ako pravac njegova mišljenja smera na ideje. U
o v o m e s l u č a j u m o r a se, s j e d n e s t r a n e , ispitati d a l i
su te ideje samo apstrakcije iz iskustva na o b j e k t u i
t i m e n e p r e d s t a v l j a j u ništa d r u g o n e g o v i š e k o l e k ­
tivne p o j m o v e , koji u sebi obuhvataju zbir o b j e k t i v ­
nih č i n j e n i c a ; s d r u g e strane, m o r a se ispitati da li
su te ideje (ako, naime, nisu o č e v i d n e kao apstrak­
cije iz neposrednih iskustava) m o ž d a došle tradicijom
ili s u u z e t e i z d u h o v n e o k o l i n e . M o ž e l i s e n a t o p i ­
tanje potvrdno odgovoriti, onda te ideje takođe p r i ­
p a d a j u kategoriji o b j e k t i v n i h datosti, i zato se i o v o
mišljenje m o ž e obeležiti kao ekstravertno.

I p o r e d toga što sam p r e d u z e o da suštinu i n t r o ­

vertnoga mišljenja ne prikazujem ovde, nego u j e d ­
n o m d o c n i j e m odeljku, ipak mi se čini neizbežno da
v e ć o v d e d a m nekoliko obavešten ja. Jer, kad č o v e k
t a č n o r a z m i s l i šta s a m m a l o č a s r e k a o o e k s t r a v e r t ­
nome mišljenju, lako može doći do zaključka da time
uopšte ne mislim na sve o n o što se r a z u m e v a p o d
mišljenjem. Mišljenje koje nije upravljeno ni na

372
objektivne činjenice ni na opšte ideje ne zaslužuje,
m o g l o bi se reći, i m e » m i š l j e n j a « . Ja sam svestan toga
da naše v r e m e i njegovi odlični predstavnici poznaju
i priznaju samo ekstravertni tip mišljenja. To, s j e d ­
n e s t r a n e , d o l a z i o t u d a što r e d o v n o s v a k o m i š l j e n j e
što se v i d i na površini sveta u o b l i k u n a u k e i f i l o s o -
f i j e , ili i u m e t n o s t i , n e p o s r e d n o v o d i p o r e k l o o d
o b j e k t a ili s e u l i v a u o p š t e i d e j e . I z o b a r a z l o g a o n o
mi se p o j a v l j u j e , ako i ne svagda k a o evidentno, a
o n o i p a k u suštini k a o r a z u m l j i v o i s t o g a k a o r e l a t i v ­
no važeće. U tome smislu može se reći da je zapravo
poznat samo ekstravertni intelekat, naime baš onaj
koji se orijentiše na objektivno datome. Ali postoji
— sad p o č i n j e m da g o v o r i m o i n t r o v e r t n o m e i n t e l e k ­
tu — i sasvim drugi način mišljenja, k o m e se čak
teško m o ž e poricati i m e »mišljenja«, naime način
koji se ne orijentiše ni na neposrednom objektiv­
n o m iskustvu ni na opštim i objektivno posredova­
n j e m dobivenim idejama. Do ovoga drugoga načina
mišljenja došao sam na ovaj način: kad se u misli­
m a z a n i m a m n e k i m k o n k r e t n i m o b j e k t o m ili n e k o m
opštom idejom, i to tako da pravac m o j e g a mišljenja
u k r a j n j o j liniji v o d i p o n o v o natrag ka m o j i m p r e d ­
m e t i m a , o n d a taj intelektualni p r o c e s nije j e d i n i p s i ­
hički proces koji se u meni trenutno dešava. P r e l a ­
z e ć i p r e k o s v i h m o g u ć n i h o s e ć a j a (oseta) i o s e ć a n j a
k o j a s e p o r e d m o j e g a t o k a m i s l i v i š e ili m a n j e p r i m e -
ć u j u k a o smetnja, ističem da je m o j tok misli koji
polazi od o b j e k t i v n o datoga i teži o b j e k t i v n o m e p o ­
stojano takođe u vezi sa subjektom. Ova veza je c o n -
ditio sine qua non, j e r b e z n j e uopšte ne bi bilo n i ­
k a k v a toka misli. A k o s e v e ć m o j t o k misli, koliko
je god to mogućno, upravlja prema objektivno datom,
i p a k j e t o moj s u b j e k t i v n i t o k m i s l i , k o j i n i t i s e m o ž e
kloniti m e š a n j a s u b j e k t i v n o g a niti biti b e z n j e g a . A k o
v e ć težim ka t o m e da s v o m e toku misli u s v a k o m e
pogledu dam objektivan pravac, ipak ne m o g u spre-
čiti subjektivni paralelni proces i n j e g o v o direktno
učestvovanje a da ne o d u z m e m život svome toku
misli. O v a j subjektivni paralelni proces i m a prirodnu
i s a m o v i š e ili m a n j e i z b e ž n u t e n d e n c i j u d a o b j e k t i v -

373
no dato subjektiviše, t j . asimiluje subjektu. Padne li
glavni akcenat na subjektivni proces, onda nastaje
ona druga vrsta mišljenja k o j a je suprotna ekstra-
vertnome tipu, n a i m e na subjektu i na subjektivno
datom orijentisani pravac, koji ja obeležavam kao
introvertan. Iz o v o g a drugoga orijentisanja nastaje
m i š l j e n j e k o j e niti j e d e t e r m i n i s a n o o b j e k t i v n i m č i ­
n j e n i c a m a niti u p r a v l j e n o na o b j e k t i v n o dato, dakle
mišljenje k o j e polazi od subjektivno datoga i okreće
se s u b j e k t i v n i m i d e j a m a ili č i n j e n i c a m a s u b j e k t i v n e
prirode. Ja ovde neću dalje da ulazim u ovo mišlje­
nje, nego hoću samo da utvrdim njegovo postojanje,
da time dam nužnu dopunu ekstravertnome toku
misli i o b j a s n i m n j e g o v u suštinu. Ekstravertno m i ­
š l j e n j e d o l a z i d o i z r a z a s a m o n a t a j n a č i n što o b j e k ­
tivnoj orijentaciji pripada izvesna prevaga. Ta o k o l ­
nost ništa ne m e n j a u logici mišljenja, n e g o s a m o
s a č i n j a v a o n u o d Džemsa k a o p i t a n j e t e m p e r a m e n t a
shvaćenu razliku između mislilaca. Orijentisanjem
p r e m a o b j e k t u n i j e , k a o što j e r e č e n o , n i š t a p r o m e -
n j e n o u s u š t i n i m i s l e n e f u n k c i j e , ali j e p r o m e n j e n o
u njenoj pojavi. K a k o se upravlja prema objektivno
datom, ona se pojavljuje kao prikovana za objekat,
kao da bez spoljašnjega orijentisanja ne bi ni mogla
postojati. O n a se p o j a v l j u j e quasi u pratnji spolja-
š n j i h č i n j e n i c a , ili s e č i n i d a j e p o s t i g l a s v o j u v i s i ­
nu ako se m o ž e ulivati u k a k v u opštevažljivu ideju.
Čini se da je ona svagda p o d uticaj em o b j e k t i v n o d a ­
toga i da svoje zaključke m o ž e donositi samo s n j e ­
g o v i m pristankom. Stoga ona izaziva utisak n e s l o b o ­
de i p o n e k a d k r a t k o v i d o s t i , i p o r e d s v e o k r e t n o s t i u
prostoru ograničenom objektivnim granicama.

O n o što o v d e o p i s u j e m jeste s a m o utisak p o j a v e

ekstravertnoga mišljenja u posmatraču, koji već sto­
g a m o r a stajati n a d r u g o m stanovištu, j e r inače n i ­
kako ne bi ni m o g a o posmatrati p o j a v u ekstravert­
n o g a mišljenja. Z b o g svojega drugoga stanovišta on
i v i d i s a m o p o j a v u , a ne n j e g o v u suštinu. A ko s a m
s t o j i u suštini o v o g a m i š l j e n j a , o n m o ž e d o i s t a d a
s h v a t i n j e g o v u s u š t i n u , ali n e n j e g o v u p o j a v u . O c e -
njivanje prema samoj pojavi ne m o ž e odati pravdu

374
suštini, i z a t o se o n o u n a j v i š e s l u č a j e v a z a v r š a v a
o d u z i m a n j e m vrednosti. A l i p o suštini o v o m i š l j e n j e
nije manje plodno i stvaralačko negoli introvertno
mišljenje, s a m o n j e g o v a m o ć služi d r u g i m c i l j e v i m a
negoli o v o . O v a razlika naročito se p r i m e ć u j e k a d se
ekstravertno mišljenje dočepa gradiva koje je spe­
cifičan predmet subjektivno orijentisanoga mišljenja.
O v o j e s l u č a j a k o se, n a p r i m e r , s u b j e k t i v n o u v e r e -
n j e a n a l i t i č k i o b j a š n j a v a i z o b j e k t i v n i h č i n j e n i c a ili
kao posledica i i z v o đ e n j e iz objektivnih ideja. A l i za
našu prirodnonaučno orijentisanu svest razlika i z m e ­
đu jednoga i drugoga načina mišljenja postaje još
očevidnija kad subjektivno orijentisano mišljenje p o ­
kušava da objektivno dato d o v e d e u veze k o j e nisu
o b j e k t i v n o date, t j . da ga potčini s u b j e k t i v n o j ideji.
I j e d n o i d r u g o o s e ć a se k a o p r e s e z a n j e i p r i t o m e
se p o j a v l j u j e o n o dejstvo senke što ga j e d a n za d r u ­
gim imaju oba načina mišljenja. Subjektivno orijen­
tisano m i š l j e n j e p o j a v l j u j e se tada k a o čista p r o i z ­
voljnost, a ekstravertno mišljenje kao najobičniji i
banalni inkomenzurabilitet. Stoga oba stanovišta n e ­
prestano ratuju jedno protiv drugoga. M o g l o bi se
m i s l i t i d a b i s e o v a j s p o r l a k o m o g a o z a v r š i t i t i m e što
bi se predmeti subjektivne prirode sasvim odvojili
od onih objektivne prirode. O v o odvajanje je, na ža­
lost, n e m o g u ć n a stvar, iako su m n o g i pokušali da ga
izvedu. A kad bi to odvajanje i bilo m o g u ć n o , ono bi
bilo velika nevolja, j e r su oba orijentisanja po sebi
jednostrana te imaju samo ograničeno važenje, i baš
zato potrebuju svoje uzajamno uticanje. A k o o b j e k ­
tivno dato stavi m i š l j e n j e p o d svoj uticaj ma u k o j o j
v e ć o j m e r i , o n o m i š l j e n j e s t e r i l i z u j e t i m e što g a p o -
n i ž a v a d o čista d o d a t k a o b j e k t i v n o d a t o g a , t a k o d a
o n o ni u k o m e pogledu ne može više da se oslobodi
objektivno datoga do izrađivanja apstraktna pojma.
P r o c e s mišljenja ograničava se tada na čisto » m i s l e -
no praćenje« (»Nachdenken«), ne u smislu »razmi­
šljanja« (»Uberlegung«), n e g o u smislu čistoga p o d r a ­
ž a v a n j a , k o j e u suštini n e k a ž e n i š t a d r u g o n e g o o n o
što se o č e v i d n o i n e p o s r e d n o nalazilo v e ć u o b j e k t i v ­
no datom. Takav misleni proces prirodno vodi natrag

375
k o b j e k t i v n o d a t o m , ali n i k a d a p r e k o n j e g a , d a k l e n i
do spajanja iskustva s o b j e k t i v n o m i d e j o m ; i o b r n u ­
to, ako o v o mišljenje ima za p r e d m e t o b j e k t i v n u i d e ­
ju, ono neće moći da postigne praktičko pojedinačno
i s k u s t v o , n e g o ć e u p o r n o o s t a j a t i u j e d n o m v i š e ili
m a n j e tautološkom stanju. Za o v o materijalistički
mentalitet daje jasne primere.
A k o ekstravertno mišljenje zbog pojačane deter­
minacije objektom podlegne objektivno datom, onda
se o n o , s j e d n e strane, sasvim g u b i u p o j e d i n a č n o m
iskustvu i proizvodi gomilanje nesvarenih e m p i r i j ­
s k i h m a t e r i j a l i j a . T e š k a m a s a v i š e ili m a n j e n e p o v e ­
zanih pojedinačnih iskustava stvara stanje mislene
disocijacije, k o j a r e d o v n o n a d r u g o j strani izaziva
psihološku k o m p e n z a c i j u . O v a se sastoji u j e d n o j
kako prostoj tako i opštoj ideji, koja nagomilanoj,
ali i z n u t r a n e p o v e z a n o j c e l i n i t r e b a d a d a p o v e z a n o s t ,
ili p o s r e d n o b a r s l u t n j u t a k v e p o v e z a n o s t i . P o d e s n e
i d e j e z a t u s v r h u j e s u m o ž d a » m a t e r i j a « ili » e n e r g i ­
j a « . A l i ako m i š l j e n j e u p r v o m r e d u ne zavisi suviše
od spoljašnje činjenice, nego od neke ideje koja je
ovladala činjenicama, onda iz kompenzacije siroma­
štva te i d e j e nastaje utoliko izrazitije n a g o m i l a v a n j e
činjenica, koje su baš jednostrano grupisane prema
relativno ograničenu i sterilnu stanovištu, i pri t o m e
r e d o v n o m n o g o d r a g o c e n i j i i u m n i j i aspekti stvari
potpuno propadaju. Vrtoglavo obilje takozvane nauč­
ne literature naših dana d u g u j e , na žalost u v i s o k o m
postotku, svoju egzistenciju ovoj rđavoj orijentaciji.

b) Ekstravertni misleni tip

K a o što iskustvo pokazuje, psihološke o s n o v n e

funkcije u j e d n o j istoj jedinki retko ih g o t o v o n i k a ­
d a n e m a j u s v e i s t u j a č i n u i h isti s t e p e n r a z v i t k a . R e ­
d o v n o p r e t e ž e j e d n a ili d r u g a f u n k c i j a k a k o u j a č i n i
tako i u razvitku. A k o m e đ u psihološkim funkcijama
p r i p a d a prvenstvo m i š l j e n j u , t j . a k o j e d i n k a s v o j e
životne radnje izvršuje uglavnom pod rukovodstvom
mišljenja i razmišljanja, tako da sve ma kako važne

376
r a d n j e p r o i z l a z e , ili b i b a r p o t e n d e n c i j i t r e b a l o d a
proizlaze, iz intelektualno mišljenih motiva, onda je
r e č o mislenu tipu. T a k a v t i p m o ž e da b u d e i n t r o -
v e r t a n ili e k s t r a v e r t a n : m i s e o v d e n a j p r e b a v i m o
ekstravertnim mislenim tipom. O v a j t i p , dakle, po
definiciji, biće č o v e k k o j i teži — naravno, s a m o u k o ­
l i k o j e čist t i p — d a c e l o k u p n o s v o j e i s p o l j a v a n j e ž i ­
v o t a stavi u zavisnost od intelektualnih zaključaka,
koji se u poslednjem redu svagda orijentišu na o b j e k ­
t i v n o d a t o m , ili n a o b j e k t i v n i m č i n j e n i c a m a ili o p š t e -
važećim idejama. O v a j tip čoveka ne samo sebi n e g o
i svojoj okolini p r e m a objektivnoj činjeničnosti,
resp. njenoj objektivno orijentisanoj intelektualnoj
formuli, daje presudnu moć. T o m formulom meri se
d o b r o i zlo, o d r e đ u j e se lepo i ružno. Pravilno je sve
što o d g o v a r a o v o j formuli, nepravilno što n j o j p r o -
t i v r e č i , i s l u č a j n o što p o r e d n j e i n d i f e r e n t n o p r o t i č e .
Kako se ova formula pojavljuje shodno svetskom
smislu, ona postaje i svetski zakon, koji u v e k i s v u ­
gde mora doći do ostvarenja ne samo u pojedinač­
n o m n e g o i u o p š t e m . K a o jšto s e e k s t r a v e r t n i m i s l e ­
ni tip p o d r e đ u j e s v o j o j f o r m u h , to m o r a da čini i
n j e g o v a okolina za s v o j u vlastitu sreću, j e r ko to ne
čini, taj je neispravan, on se protivi s v e t s k o m z a k o ­
nu, i stoga je n e r a z u m a n , n e m o r a l a n i besavestan.
Ekstravertnom m i s l e n o m tipu n j e g o v moral zabra­
n j u j e da trpi izuzetke, jer n j e g o v moral m o r a da p o ­
stane stvarnost p o d svima okolnostima, pošto je to,
k a o što s e n j e m u p o j a v l j u j e , n a j č i s t i j e f o r m u l i s a n j e
o b j e k t i v n e činjeničnosti i stoga m o r a da b u d e i o p š t e -
v a ž e ć a istina, n e i z b e ž n a z a s p a s e n j e č o v e č a n s t v a . T o
ne možda iz ljubavi prema bližnjemu, nego sa višega
s t a n o v i š t a p r a v e d n o s t i i i s t i n e . S v e što se u n j e g o v o j
vlastitoj prirodi oseća kao protivrečno o v o j formuli
jeste samo nepotpunost, slučajno podbacivanje, koje
će p r v o m prilikom biti popravljeno, a ako to ne p o đ e
za rukom, onda je ono bolesno. A k o bi trebalo da t o ­
lerancija sa bolesnicima, b o l n i c i m a i n e n o r m a l n i m a
čini sastavni d e o f o r m u l e , za to se nalazi specijalna
ustanova, na primer zavodi za spašavanje, bolnice,
z a t v o r i , k o l o n i j e itd., r e s p . p l a n o v i i n a c r t i z a t o . Z a

377
pravo izvođenje redovno nije dovoljan motiv pra­
vičnosti i istine, za to je p o t r e b n a j o š i p r a v a l j u b a v
prema bližnjemu, k o j a ima više posla sa osećanjem
negoli s jednom intelektualnom formulom. »Zapravo
b i t r e b a l o « ili » m o r a l o b i se« i g r a j u v e l i k u u l o g u .
A l i ako je formula d o v o l j n o prostrana, onda ovaj tip
k a o r e f o r m a t o r , k a o d r ž a v n i t u ž i l a c i č i s t i l a c savesti,
ili k a o p r o p a g a t o r v a ž n i h n o v i n a , m o ž e d a i g r a z a s o ­
c i j a l n i ž i v o t v e o m a k o r i s n u u l o g u . M e đ u t i m , što j e
f o r m u l a uža, t o više o v a j tip postaje zanovetalo, m u ­
drijaš i p r e m a sebi pravični kritičar, k o j i bi sebe i
druge želeo da stegne u jednu shemu. T i m e su n a ­
značene sve krajnje tačke između kojih se kreće
množina ovih tipova.
S h o d n o suštini e k s t r a v e r t n o g a s t a v a , d e l a n j a i
i s p o l j a v a n j a o v i h ličnosti su u t o l i k o p o v o l j n i j a ili
b o l j a što se dalje vrše u s p o l j a š n j e m svetu. N j i h o v
najbolji aspekat nalazi se na periferiji n j i h o v e sfere
delanja. Sto čovek dublje prodire u njihovu nadle­
žnost, utoliko se više p r i m e ć u j u n e p o v o l j n e p o s l e d i -
ce n j i h o v e tiranije. Na periferiji pulsira još drugi
život, k o j i istinu f o r m u l e oseća kao poštovanja d o ­
stojan dodatak ostalome. Ali, što se d u b l j e prodire u
delokrug formule, utoliko više izumire svaki život
k o j i ne o d g o v a r a formuli. Vlastiti pripadnici najviše
kušaju rđave posledice ekstravertne formule, jer
oni su prvi koji neumitno bivaju time usrećeni. A još
više pati od toga sam subjekat, i time dolazimo do
druge strane psihologije o v o g a tipa.
Okolnost što nikada n i j e bilo niti će ikada biti
intelektualne f o r m u l e k o j a bi m o g l a u sebi obuhvatiti
i p r i k l a d n o izraziti p u n o ć u života i n j e g o v i h m o g u ć ­
nosti izaziva zaustavljanje, resp. isključivanje drugih
važnih oblika i manifestacija života. U p r v o m e redu
to će biti k o d o v o g a tipa čoveka svi od osećanja z a ­
visni oblici života k o j e sustiže u g u š i v a n j e , na p r i m e r :
estetičke manifestacije, ukus, smisao za umetnost, n e -
g o v a n j e prijateljstva itd. Iracionalni oblici, kao r e ­
l i g i o z n a i s k u s t v a , strasti i s l i č n o , č e s t o su i z b r i s a n i
do potpune nesvesnosti. Ovi p r e m a okolnostima i z ­
vanredno važni oblici života produžuju n a j v e ć i m d e -

378
l o m nesvesno postojanje. Iako i m a izuzetnih ljudi
koji ceo svoj život m o g u da prinesu kao žrtvu o d r e ­
đenoj formuli, ipak mnogi ne m o g u zauvek da žive u
t o j i s k l j u č i v o s t i . R a n i j e ili d o c n i j e — v e ć p r e m a s p o ­
ljašnjim prilikama i unutrašnjoj nastrojenosti — in­
telektualnim stavom potisnuti oblici života primeti-
ć e s e p o s r e d n o t i m e što r e m e t e s v e s n o u p r a v l j a n j e
životom. Dostigne li o v o r e m e ć e n j e znatan stepen,
o n d a se g o v o r i o j e d n o j neurozi. U najviše slučajeva
stvar svakako ne ide tako daleko, jer jedinka i n ­
stinktivno dopušta sebi preventivna ublažavanja for­
mule, svakako posredstvom prikladnoga umnoga za-
odevanja lepim ruhom. Time je stvoren ventil sigu-
nosti.
Z b o g s v o j e relativne ili p o t p u n e nesvesnosti,
tendencije i f u n k c i j e isključene iz svesnoga stava
ostaju u relativno nerazvijenom stanju. P r e m a s v e -
snoj funkciji one imaju manju vrednost. Ukoliko su
nesvesne, one su stopljene s ostalim sadržajima n e ­
svesnoga, i zbog toga dobijaju bizaran karakter. U k o ­
liko su svesne, one igraju sekundarnu ulogu, iako su
v e o m a značajne z a c e l o k u p n u psihološku sliku. R e ­
m e ć e n j e k o j e proističe iz svesti u p r v o m r e d u pogađa
osećanja, jer ona najpre protivreče ukočenoj intelek­
t u a l n o j f o r m u l i , i s t o g a se i p o t i s k u j u n a j i n t e n z i v n i ­
j e . Nijedna funkcija ne m o ž e biti sasvim isključena,
nego samo znatno nagrđena. Ukoliko se osećanja sa­
m o v o l j n o daju uobličavati i podređivati, ona moraju
p o t p o m a g a t i intelektualni stav svesti i prilagođivati
se njegovim namerama. Ali ovo je mogućno samo do
izvesnoga stepena; jedan deo osećanja ostaje n e p o ­
koran i stoga se m o r a potiskivati. A k o potiskivanje
uspe, o n o se g u b i iz svesti i o n d a p o d p r a g o m svesti
razvija delatnost k o j a je u protivrečnosti sa svesnim
namerama, i koja p r e m a okolnostima postiže efekte
kojih je ostvarenje za jedinku potpuna zagonetka.
Tako, na primer, svesni, često izvanredni altruizam
ometa tajna, samoj jedinki sakrivena samoživost,
koja u osnovi uzev nekoristoljubivim radnjama uti-
skuje pečat koristoljubivosti. Čiste etičke n a m e r e
m o g u jedinku da d o v e d u u kritičku situaciju, g d e se

379
p o n e k a d više n e g o čini k a o da su presudni sasvim
drugi motivi, a ne etički. To su d o b r o v o l j n i spasioci
ili č u v a r i m o r a l a , k o j i s e i z n e n a d a s a m i p o j a v l j u j u
k a o l j u d i k o j e t r e b a s p a š a v a t i ili k a o k o m p r o m i t o v a -
ni. Z b o g s v o j e n a m e r e d a spašavaju oni r a d o u p o t r e b ­
ljavaju sredstva k o j a su podesna da izazovu baš ono
č e m u se č o v e k hteo ukloniti. Ima ekstravertnih
idealista k o j i ostvarivanje svoga ideala za spasenje
ljudi hoće da p o t p o m o g n u u tolikoj meri da se sami
ne ustežu od laži i d r u g i h nečasnih sredstava. I m a u
nauci više b o l n i h p r i m e r a g d e su v e o m a zaslužni ispi­
t i v a č i iz n a j d u b l j e g a u v e r e n j a u i s t i n u i o p š t u v a ž l j i -
vost svoje formule krivotvorili dokaze u prilog svo­
j e g a ideala, i to p r e m a formuli: cilj o p r a v d a v a s r e d ­
stvo. S a m o osećajna funkcija niže vrednosti, koja n e ­
svesno zavodi, m o ž e da izazove takve zabludelosti
kod ljudi koji inače visoko stoje.
Niža vrednost osećanja u o v o g a tipa ispoljava se
j o š i na drugi način. Svesni stav, k a o što to o d g o v a r a
s t v a r n o j f o r m u l i k o j a p r e v l a đ u j e , j e s t e v i š e ili m a ­
nje neličan, često u tolikoj meri da od toga znatno
pate lični interesi. A k o je svesni stav ekstreman, o n d a
otpadaju svi lični obziri, i oni p r o t i v sopstvene l i č n o ­
sti. V l a s t i t o z d r a v l j e z a n e m a r u j e se, s o c i j a l n i p o l o ­
žaj p r o p a d a , vlastitoj p o r o d i c i nanosi se šteta u n j e ­
nim najvitalnijim interesima, u zdravstvenom, finan-
sijskom i m o r a l n o m pogledu, sve u službi ideala. U
svima slučajevima pati lično uzimanje učešća u d r u ­
g o j službi, u k o l i k o o v o nije slučajno p o k r e t a č naše
formule. Stoga se često dešava da uža porodica, na
primer baš rođena deca, poznaje takva oca samo kao
svirepa tiranina, d o k se u daljoj okolini razleže slava
o njegovu čoveštvu. Ne možda uprkos, n e g o baš zbog
visoke neličnosti svesnoga stava, o s e ć a n j a su n e s v e ­
sno izvanredno lično osetna te izazivaju izvesne tajne
p r e d r a s u d e , p o i m e n c e i z v e s n u g o t o v o s t d a se, n a p r i ­
mer, objektivna opozicija protiv f o r m u l e r đ a v o shvati
k a o l i č n a z l o n a m e r n o s t , ili d a s e s v a g d a p r a v i n e g a ­
tivna pretpostavka o kvalitetima drugih, da se u n a ­
pred obesnaže njihovi argumenti, razume se da bi
s e zaštitila s o p s t v e n a o s e t l j i v o s t . Z b o g n e s v e s n e o s e t -

380
ljivosti g o v o r se v e o m a često ubrzava, zaoštrava, p o ­
staje agresivan. Često se p o j a v l j u j u insinuacije. O s e ­
ć a n j a i m a j u k a r a k t e r n e č e g a što j e n a k n a d n o i što
hramlje, kao što i o d g o v a r a funkciji niže vrednosti.
Otuda postoji izrazita nastrojenost za osećanje o d ­
mazde. Ma koliko da je velikoga obima individualno
p o ž r t v o v a n j e za intelektualni cilj, osećanja su sitni-
čarski podozriva, ćudljiva i konzervativna. Sve
n o v o , što j o š nije sadržano u formuli, posmatra se
kroz v e o nesvesne mržnje i prema tome se ocenjuje.
Oko sredine pređašnjega veka dogodilo se da je neki
zbog svoje čovekoljubivosti znameniti lekar pretio
j e d n o m a s i s t e n t u d a ć e g a o t p u s t i t i z a t o što j e o v a j
upotrebio t e r m o m e t a r ; jer f o r m u l a glasi: groznica se
poznaje po pulsu. Sličnih slučajeva ima, kako je p o ­
znato, m n o g o . Sto su osećanja j a č e potisnuta, utoliko
ona gore i potajnije utiču na mišljenje, k o j e inače
m o ž e da bude u besprekornom položaju. Intelektual­
no stanovište k o j e bi možda zbog svoje vrednosti
koja mu stvarno pripada m o g l o polagati pravo na
opšte priznanje, z b o g uticaj a nesvesne lične osetlji-
vosti doživljuje karakterističnu p r o m e n u : o n o postaje
dogmatski ukočeno. S a m o p o t v r đ i v a n j e ličnosti p r e ­
nosi se na n j e g a . Istina se više ne ostavlja n j e n u
prirodnom delovanju, nego se zbog identifikacije sub­
jekta s n j o m obrađuje kao osetljivo luče, k o m e je p a ­
kosni kritičar n a n e o b o l . Kritičar se napada i ruši,
možda još ličnim invektivama, i nijedan argumenat
prema okolnostima nije rđav toliko da se ne bi pri-
m e n i o . Istina s e m o r a iznositi d o k javnosti n e p o č n e
b i v a t i j a s n o d a o č e v i d n o n i j e r e č t o l i k o o istini k o ­
liko o njenu ličnom proizvodniku.
A l i dogmatizam intelektualnoga stanovišta z b o g
nesvesnoga mešanja nesvesnih ličnih osećanja d o ­
življuje još dalje osobite promene, k o j e se ne osni­
v a j u toliko na osećanju sensu strictiori koliko na p r i -
mesi drugih nesvesnih činilaca k o j i su s potisnutim
o s e ć a n j e m stopljeni u nesvesnom. I p o r e d toga što
baš um dokazuje da svaka intelektualna formula
m o ž e b i t i istina s a m o s o g r a n i č e n i m v a ž e n j e m i s t o ­
ga nikada ne m o ž e polagati pravo na apsolutnu v l a -

381
davinu, ipak formula praktički zauzima takvu p r e -
težnost da sva druga stanovišta i mogućnosti pored
n j e odlaze u pozadinu. Ona z a m e n j u j e svaki opštiji,
n e o d r e đ e n i j i i s t o g a s k r o m n i j i i i s t i n i t i j i p o g l e d na
svet. Zato i dolazi na mesto onoga opštega pogleda
koji se obeležava k a o religija. Z b o g toga formula p o ­
s t a j e r e l i g i j a , i a k o u suštini n e m a n i k a k v e v e z e s n e ­
čim religioznim. Time ona dobiva i karakter neuslov-
ljenosti, k o j i je bitan za religiju. Ona postaje tako
reći intelektualna praznoverica. A sve one psihološke
tendencije koje se njome potiskuju nagomilavaju se
u nesvesnom kao suprotna pozicija, te izazivaju n a ­
pade sumnje. Z a o d b r a n u o d s u m n j e svesni stav p o ­
staje fanatičan, j e r fanatizam n i j e ništa d r u g o n e g o
natkompenzovana sumnja. Ovaj razvitak vodi n a p o ­
sletku do preterano branjene svesne pozicije i do i z ­
građivanja apsolutno suprotne pozicije, koja je, na
primer, u suprotnosti p r e m a svesnom racionalizmu
do krajnosti iracionalna, a u suprotnosti p r e m a m o ­
dernoj naučnosti svesnoga stanovišta do krajnosti
arhaična i praznoverna. Z b o g toga se onda javljaju
oni, iz istorije nauka poznati, ograničeni i smešni p o ­
gledi o k o j e su se spotakli m n o g i v e o m a zaslužni n a ­
učnici. P o n e k a d se nesvesna strana u takva čoveka
o v a p l o ć u j e u nekoj ženi.

O v a j čitaocu začelo d o b r o poznati tip nalazi se,

p r e m a m o m e iskustvu, u g l a v n o m k o d muškaraca,
k a o što j e m i š l j e n j e u o p š t e f u n k c i j a k o j a v i š e p r e v l a -
đuje u muškarca negoli u žene. A k o mišljenje dođe
d o vlasti, o n d a j e , k o l i k o j a m o g u d a v i d i m , v e ć i m
d e l o m r e č o m i š l j e n j u k o j e p r a t i p r e t e ž n o intuitivnu
d u h o v n u delatnost.
Mišljenje ekstravertnoga mislenoga tipa jeste
pozitivno, t j . o n o s t v a r a . O n o v o d i ili n o v i m č i n j e n i ­
c a m a ili o p š t i m s h v a t a n j i m a d i s p a r a t n i h i s k u s t v e n i h
materijalija. N j e g o v sud je uopšte sintetičan. O n o
gradi i kad rastavlja, jer svagda preko rasturanja
prelazi n e k o m n o v o m sastavljanju, n e k o m d r u g o m
p o i m a n j u , k o j e o n o što j e rastavilo n a drugi način p o ­
n o v o s j e d i n j u j e , ili d a t o m g r a d i v u d o d a j e n e š t o d a l j e .

382
Stoga bi se na taj način sud uopšte m o g a o obeležiti i
k a o predikativan. S v a k a k o j e k a r a k t e r i s t i č n o d a o n o
n i k a d a n i j e d e s t r u k t i v n o ili t a k v o d a apsolutno o d u ­
zima vrednost, nego uvek razorenu vrednost z a m e -
n j u j e d r u g o m . O v a osobina dolazi otuda što j e m i ­
šljenje n e k o g a mislenoga tipa tako reći kanal u k o m e
uglavnom teče njegova životna energija. Neprestano
napredovanje života ispoljava se u n j e g o v u m i š l j e ­
nju, zbog čega njegova misao dobiva progresivni,
proizvodilački karakter. N j e g o v o mišljenje nije u z a ­
s t o j u ili č a k u p o v l a č e n j u . A l i o v e p o s l e d n j e o s o b i n e
m i š l j e n j e stiče ako mu ne pripada p r v e n s t v o u s v e ­
sti. K a k o j e o n o u o v o m e s l u č a j u r e l a t i v n o b e z n a ­
čajno, to mu nedostaje i karakter neke pozitivne ži­
v o t n e delatnosti. O n o ide z a d r u g i m funkcijama; p o ­
staje epimetejsko t i m e što postaje quasi zakasnela
dosetka, k o j a se svagda zadovoljava time da p r e ž i -
v a j u ć i r a z m i š l j a o o n o m e što j e p r e t h o d i l o i š t o s e
v e ć dogodilo, da ga raščlanjuje i svaruje. K a k o u
o v o m e slučaju stvaralački činilac leži u d r u g o j f u n k ­
ciji, mišljenje n i j e više progresivno, n e g o je u zasto­
ju. N j e g o v s u d d o b i j a i z r a z i t karakter inherencije,
t j . sasvim se ograničava na o b i m svojega gradiva k o j e
se nahodi pred njim, nigde ga ne prekoračujući. Ono
s e z a d o v o l j a v a v i š e ili m a n j e a p s t r a k t n i m k o n s t a t o -
vanjem a da iskustvenom gradivu ne dodeljuje v r e d ­
nost k o j a se ne bi u n j e m u v e ć u n a p r e d nalazila. I n ­
herentni sud ekstravertnoga mišljenja orijentisan
je na objektu, tj. njegovo konstatovanje sleduje uvek
u smislu objektivna značaja iskustva. Stoga on ne
ostaje samo pod orijentacionim uticaj em objektivno
datoga n e g o ostaje čak u oblasti p o j e d i n o g a iskustva,
i n e i s k a z u j e o o v o m e n i š t a što n j i m e v e ć n i j e d a t o .
O v o mišljenje lako se m o ž e posmatrati k o d ljudi koji
n e m o g u p r o p u s t i t i d a i z a j e d n o g a u t i s k a ili j e d n o g a
iskustva stavljaju u m n u i nesumnjivo v e o m a važnu
n a p o m e n u , ali k o j a n e p r e l a z i n i u šta p r e k o d a t o g a
o b i m a iskustva. T a k v a napomena kaže u osnovi samo
o v o : »Razumeo sam, m o g u o tome da razmišljam.«
A l i i to je dovoljno. Takav sud znači najviše uvršća-
v a n j e n e k o g a iskustva u j e d n u o b j e k t i v n u svezu, ali

383
j e p r i t o m e o d m a h o č e v i d n o d a i s k u s t v o p r i p a d a u taj
okvir.
Ali ako neka druga funkcija, a ne mišljenje, ima
p r v e n s t v o svesti u ma k a k o v i š e m stepenu, o n d a m i ­
šljenje, ukoliko je tada uopšte svesno, i ukoliko se
ne nalazi u neposrednoj zavisnosti od prevlađivačke
funkcije, dobij a negativan karakter. Ukoliko je m i ­
šljenje podređeno prevlađivačkoj funkciji, ono se
s v a k a k o m o ž e p o j a v l j i v a t i k a o p o z i t i v n o , ali b l i ž e
ispitivanje m o ž e lako dokazati da ono prosto izražava
prevlađivačku funkciju i podupire je dokazima, često
u o č e v i d n o j protivrečnosti sa m i š l j e n j u s v o j s t v e n i m
zakonima logike. O v o mišljenje, dakle, otpada za raz­
m a t r a n j e k o j e j e u p i t a n j u . M i se, n a p r o t i v , z a n i m a ­
mo osobinama onoga mišljenja koje se ne može p o d ­
rediti prvenstvu d r u g e funkcije, n e g o ostaje v e r n o
s v o m vlastitom principu. Posmatranje i ispitivanje
o v o g a mišljenja je teško, j e r je o n o u k o n k r e t n o m
s l u č a j u svagda više ili m a n j e potisnuto s t a v o m svesti.
Stoga se ono mora većinom izvući tek iz pozadina
svesti, ako s l u č a j n o u trenutku slabosti j e d a r e d ne
iziđe na površinu. O n o se obično mora izmamljivati
p i t a n j e m : » A l i šta v i z a p r a v o m i s l i t e , u o s n o v i u z e v ,
i u d u b i n i d u š e , o t o j s t v a r i ? « Ili se m o r a p r i b e ć i č a k
l u k a v s t v u i p i t a n j e m o ž d a o v a k o f o r m u l i s a t i : »Sta
mislite da ja o toj stvari m i s l i m ? « O v a j p o s l e d n j i
o b l i k m o r a se, n a i m e , o d a b r a t i a k o j e p r a v o m i š l j e ­
nje nesvesno i zato projicirano. Mišljenje k o j e se na
taj n a č i n i z m a m l j u j e na p o v r š i n u svesti i m a k a r a k ­
teristične osobine, i baš z b o g njih ga ja obeležavam
k a o negativno. N j e g o v h a b i t u s n a j b o l j e j e o k a r a k t e -
r i s a n d v e m a r e c i m a » n i š t a n e g o « . Gete j e o v o m i š l j e ­
n j e personifikovao u figuri Mefistofelovoj. Ono, pre
svega, pokazuje tendenciju da predmet svoga suđenja
svede na ma koju banalnost i da mu oduzme sopstven
samostalan značaj. To se dešava na taj način što se
p r e d m e t predstavlja kao da se nalazi u zavisnosti od
n e k e d r u g e b a n a l n e stvari. Proiziđe li i z m e đ u d v a
muškarca kakav sukob prividno stvarne prirode,
onda negativno mišljenje kaže: »Cherchez la femme.«
A k o n e k o b r a n i ili z a s t u p a n e k u s t v a r , o n d a n e g a t i v -

384
no m i š l j e n j e ne pita za značaj stvari, n e g o : » K o l i k o
o n t i m e d o b i j a ? « Molešotu ( M o l e s c h o t t ) p r i p i s i v a n a
r e č : » D e r M e n s c h ist, w a s e r isst« ( » Č o v e k j e o n o š t o
jede«) ide takođe u ovo poglavlje, kao i još mnoge
druge izjave i shvatanja koje ne treba doslovce n a ­
voditi. Ne samo destruktivnost ovoga mišljenja nego
i u d a t o m slučaju ograničena korisnost ne p o t r e b u j u
začelo nikakva dalja objašnjenja. Ah postoji i druga
forma negativnoga mišljenja, koja se u prvi mah za­
č e l o j e d v a m o g l a u p o z n a t i k a o t a k v a , a t o j e teosof-
sko m i š l j e n j e , k o j e se d a n a s r a p i d n o r a s p r o s t i r e u
svima d e l o v i m a sveta, m o ž d a k a o reakciona p o j a v a
na materijalizam prethodne epohe. Teosofsko mišlje­
nje, kako izgleda, nikako nije reduktivno, nego sve
uzdiže do transcendentnih i sveobuhvatnih ideja.
N e k i san, n a p r i m e r , n i j e v i š e s k r o m a n san, n e g o d o ­
življaj na nekoj »drugoj ravni«. Zasad još neobjašnji­
va činjenica telepatije objašnjava se v e o m a prosto
»vibracijama« koje idu od jednoga do drugoga. Obič­
na nervna poremećenost objašnjena je veoma prosto
t i m e što s e n e š t o d o g o d i l o a s t r a l n o m t e l u . I z v e s n e
antropološke osobenosti atlantskih primorskih sta­
novnika lako se objašnjavaju propašću Atlantide,
itd. T r e b a s a m o d a o t v o r i t e m a k o j u teosofsku k n j i g u
pa da se ugušite od saznanja da je sve v e ć objašnje­
no, i da » d u h o v n a nauka« uopšte nije više ostavila
nijednu zagonetku. Ovaj način mišljenja, u osnovi
uzev, isto tako je negativan kao i materijalističko
mišljenje. A k o o v o poslednje shvata psihologiju kao
hemijske p r o m e n e ganglijskih ćelija, ih kao ispruža-
n j e ili p o v l a č e n j e ć e l i j s k i h p r o d u ž e t a k a , ili k a o u n u ­
trašnju sekreciju, o n d a je o n o p r a z n o v e r n o isto tako
kao i teosofija. Jedina razlika je u t o m e što m a t e ­
rijalizam sve svodi na nama dobro poznatu filosofiju,
a teosofija na p o j m o v e indijske metafizike. A k o se
san svodi na p r e t o v a r e n stomak, t i m e ipak san j o š
nije objašnjen, i ako se telepatija objašnjava kao » v i ­
b r a c i j a « , t i m e j e i s t o t a k o m a l o r e č e n o . J e r šta j e
»vibracija?« Oba načina objašnjavanja nisu samo n e ­
m o ć n a nego su i destruktivna, jer ozbiljno izučava­
n j e p r o b l e m a o m e t a j u time što p r i v i d n i m o b j a š n j e -

25 Jung, Odabrana dela, V 385

n j e m o d v r a ć a j u interesovanje od stvari i u p r v o m e
slučaju privode ga stomaku, a u d r u g o m slučaju i m a -
gmarnim vibracijama. Oba načina mišljenja su jalo­
va i v o d e jalovosti. Negativni kvalitet dolazi otuda
što j e o v o m i š l j e n j e neopisano jevtino, t j . siromašno
proizvodnom i stvaralačkom energijom. To je mišlje­
nje zakačeno za brod drugih funkcija.

c) Osećanje (čuvstvovanje)

O s e ć a n j e u e k s t r a v e r t n o m e stavu orijentiše se
prema objektivno datom, t j . objekat je neminovna
determinanta načina osećanja. O n o se nalazi u s a -
glasnosti s o b j e k t i v n i m vrednostima. Ko osećanje
u v e k poznaje samo kao subjektivno stanje neće o d ­
m a h razumeti suštinu ekstravertnoga osećanja, jer se
ekstravertno osećanje koliko je god m o g u ć n o oslo­
b o d i l o s u b j e k t i v n o g a činioca i zato se sasvim p o d -
vrglo uticaju objekta. I onde gde se prividno p o k a ­
zuje kao nezavisno od kvaliteta konkretnoga o b j e k ­
ta, o n o i p a k s t o j i u v l a s t i t r a d i c i o n a l n i h i h i n a č e
opštevažećih vrednosti. Ja m o g u da se opredelim za
p r e d i k a t » l e p « ili » d o b a r « n e z a t o što b i h i z s u b j e k ­
t i v n o g a o s e ć a n j a n a l a z i o d a j e o b j e k a t » l e p « ili » d o ­
b a r « , n e g o zato što je prikladno da ga z o v e m » l e p i m «
ili » d o b r i m « ; i t o p r i k l a d n o u t o l i k o u k o l i k o b i s u ­
protan sud ma kako remetio opštu osećajnu situaci­
ju. K o d takva prikladna osećajnog suda nikako nije
r e č o p r e t v a r a n j u ili č a k o l a ž i , n e g o o a k t u u ž l e b l j i -
vanja. Tako, na primer, m o ž e se neka slika obeležiti
kao »lepa« zato što se uopšte pretpostavlja da je u
n e k o m salonu obešena i poznatim i m e n o m potpisana
s l i k a » l e p a « , ili z a t o što b i p r e d i k a t » r u ž a n « m o g a o
v r e đ a t i p o r o d i c u s r e ć n o g a p o s e d n i k a , ili z a t o što p o -
setilac i m a intenciju da stvori prijatnu o s e ć a j n u
atmosferu, a za to je nužno da se sve oseća kao p r i ­
jatno. Takva osećanja upravljena su na osnovu o b j e k ­
tivnih determinanata. Ona su k a o takva genuina i
predstavljaju vidljivu osećajnu funkciju. Isto onako
kao što se ekstravertno m i š l j e n j e oslobađa s u b j e k t i v -

386
nih uticaj a koliko g o d je to m o g u ć n o , tako i ekstra­
vertno osećanje mora proći izvestan proces diferen­
ciranja dok ne bude lišeno svakoga subjektivnoga
dodatka. Osećaj nim aktom proizvedena procenjironja
o d g o v a r a j u ili n e p o s r e d n o o b j e k t i v n i m v r e d n o s t i m a
ili b a r i z v e s n i m t r a d i c i o n a l n i m i s v u d a raširenim
vrednosnim metilima. O v o j vrsti osećanja treba v e ­
likim d e l o m pripisati što tako m n o g i ljudi idu u p o -
z o r i š t e , n a k o n c e r a t ili u c r k v u , i t o s p r a v i l n o o d -
merenim pozitivnim osećanjima. N j e m u treba pripi­
sati i r a z n e m o d e i , š t o j e m n o g o d r a g o c e n i j e , p o z i ­
tivno i rašireno potpomaganje socijalnih, filantrop­
skih i drugih kulturnih poduhvata. U o v i m stvarima
ekstravertno osećanje pokazuje se kao stvaralački č i ­
nilac. B e z o v o g a osećanja, na primer, ne m o ž e se z a ­
misliti lepa i harmonična društvenost. Utoliko je
ekstravertno o s e ć a n j e isto tako d o b r o t v o r n a , u m n o
delatna m o ć kao i ekstravertno mišljenje. Ali se o v o
blagotvorno dejstvo gubi čim objekat zadobije pre-
teran uticaj. U o v o m e slučaju, naime, suviše ekstra­
vertno osećanje p r e m n o g o v u č e ličnost u objekat, t j .
o b j e k a t asimiliše lice, a z b o g toga lični karakter o s e ­
ćanja, k o j i sačinjava n j e g o v u glavnu draž, propada.
Time osećanje postaje hladno, stvarno i neverodostoj-
n o . O n o o d a j e n e k u t a j n u n a m e r u , ili u s v a k o m s l u ­
č a j u izaziva takvo p o d o z r e n j e k o d m i r n o g a i p r o s t o -
dušnoga posmatrača. O n o više ne ostavlja onaj p r i ­
jatni i osvežavajući utisak k o j i svagda prati genuino
osećanje, nego se oseća poza i glumaštvo, iako je
možda egocentrična namera još sasvim nesvesna.
Takvo preterano ekstravertno osećanje ispunjava, d o ­
d u š e , e s t e t i č k a o č e k i v a n j a , ali n e g o v o r i v i š e s r c u ,
n e g o s a m o j o š č u l i m a , ili — š t o j e g o r e — s a m o j o š
razumu. O n o , doduše, m o ž e estetički da ispunjava
s i t u a c i j u , ali s e o g r a n i č a v a n a t o i n e u t i č e d a l j e i z ­
van toga. O n o je postalo jalovo. Ide li ovaj proces
dalje, razvija se čudnovato protivrečna disocijacija
osećanja: ono se osećajnim procenjivanjima dokopa-
va svakoga objekta, i nadovezuju se m n o g o b r o j n e
veze, k o j e j e d n a d r u g o j u duši p r o t i v r e č e . K a k o t a k ­
v e stvari n i k a k o n e b i bile m o g u ć n e k a d b i p o s t o j a o

25* 387
prilično naglašen subjekat, to se u g u š u j u i poslednji
ostaci stvarno ličnoga stanovišta. P o j e d i n i osećajni
procesi usisavaju subjekat u tolikoj meri da p o s m a ­
trač d o b i v a utisak kao da još postoji samo proces
osećanja a nikakav subjekat osećanja. Osećanje u
o v o m stanju sasvim je izgubilo svoju prvobitnu l j u d ­
sku toplotu, o n o ostavlja utisak poze, n e č e g a l e p r š a ­
v o g a i l a k o m i s l e n o g a , n e p o u z d a n o g a i s u m n j i v o g a i,
u g o r i m slučajevima, utisak histeričnoga.

d) Ekstravertni osećajni (čuvstveni) tip

Ukoliko je osećanje neosporno vidljivija svojstve-

nost ženske psihologije negoli mišljenje, to se najiz-
razitiji osećajni tipovi i nalaze k o d ženskoga pola.
A k o ekstravertno osećanje ima prvenstvo, onda
g o v o r i m o o ekstravertnom osećaj n o m tipu. Primeri
k o j i m i l e b d e p r e d o č i m a k o d o v o g a tipa tiču s e g o t o ­
vo bez izuzetka žena. Ova vrsta žene živi p r e m a m e -
rilu svojega osećanja. Osećanje takve žene vaspita-
n j e m se razvilo u u ž l e b l j e n u i kontroli svesti p o d ­
vrgnutu funkciju. U slučajevima koji nisu ekstremni
osećanje ima lični karakter, iako je subjektivno v e ć
u višoj meri prigušeno. Stoga se ličnost p o j a v l j u j e
kao užlebljena u objektivne odnose. Osećanja o d g o ­
varaju objektivnim situacijama i opštevažećim v r e d -
nostima. To se nigde ne pokazuje razgovetnije negoli
u takozvanom l j u b a v n o m izboru: voli se »podesni«
muškarac, a ne neki drugi; on je podesan, ne možda
zato što bi sasvim o d g o v a r a o subjektivnoj sakrivenoj
suštini ž e n e — to o n a v e ć i n o m u o p š t e i ne z n a —
n e g o z a t o što s t a l e ž , starost, i m a n j e , v e l i č i n a i u v a -
ženost n j e g o v e porodice odgovaraju svim razložnim
zahtevima. R a z u m e se, t a k v o formulisanje m o g l o b i
se odbaciti kao ironija i oduzimanje vrednosti k a d
ne bih bio duboko uveren da ljubavno osećanje te
žene savršeno odgovara njenu izboru. Ono je istin­
sko, a ne m o ž d a pametna smicalica. T a k v i h »na r a ­
zumu zasnovanih« brakova ima vrlo mnogo, i oni n i ­
kako nisu najlošiji. T a k v e žene su dobre drugarice

388
svojih muževa i dobre majke dokle god njihovi m u ­
ž e v i ili d e c a i m a j u p s i h i č k u k o n s t i t u c i j u k o j a j e o b i č ­
na u n j i h o v u društvu i n j i h o v o j zemlji. » P r a v o « o s e -
ćati m o ž e se s a m o o n d a k a d ništa d r u g o ne r e m e t i
osećanje. A l i osećanje ništa u tolikoj m e r i ne remeti
k a o mišljenje. Otuda j e o t p r v e r a z u m l j i v o što s e m i ­
šljenje k o d o v o g a tipa prigušuje koliko j e g o d m o ­
gućno. Ali time nikako ne treba da bude rečeno da
takva žena uopšte ne misli; naprotiv, ona misli m o ž d a
v e o m a m n o g o i v e o m a u m e š n o , ali n j e n o m i š l j e n j e
n i j e n i k a d a sui g e n e r i s , n e g o e p i m e t e j ski p r i v e s a k
n j e n a osećanja. Sto ne m o ž e osećati, o t o m e ona ne
m o ž e svesno ni misliti. » T a ne m o g u misliti o o n o m
što ne o s e ć a m « , rekla mi je j e d n a takva žena sa sil­
n i m negodovanjem. Ukoliko osećanje dopušta, ona
m o ž e v e o m a d o b r o m i s l i t i , ali s v a k i m a k a k o l o g i č k i
zaključak koji bi m o g a o izazvati r e m e ć e n j e osećanja
o d b a c u j e se a limine. O n j e m u o n a prosto ne misli. I
tako se ceni i voli sve što je p r e m a o b j e k t i v n o m p r o -
cenjivanju d o b r o ; ostalo kao da postoji samo izvan
n j e g a s a m o g a . A l i o v a s e slika m e n j a k a d značaj
o b j e k t a d o s t i g n e j o š v i š i s t e p e n . K a o što s a m v e ć
objasnio, tada sleduje takva asimilacija subjekta
s o b j e k t o m d a s u b j e k a t o s e ć a n j a v i š e ili m a n j e p r o ­
pada. Osećanje gubi lični karakter, o n o postaje o s e ­
ć a n j e po sebi, i d o b i v a se utisak k a o da se ličnost
s a s v i m r a z r e š a v a u s v a g d a š n j e o s e ć a n j e . K a k o se u
životu neprestano m e n j a j u situacije, k o j e izazivaju
različne ih čak međusobno nepodudarne osećaj ne t o ­
n o v e , to se ličnost razrešava u isto t a k o m n o g o r a z -
ličnih osećanja. Jedared je čovek ovo, drugi put sa­
s v i m nešto d r u g o — prividno; j e r u stvari takva
raznolikost ličnosti jeste nešto memogućno. Osnova
ličnosti ipak ostaje istovetna sa s o b o m i stoga stupa
u otvorenu opoziciju prema smenjivanju osećajnih
stanja. Z b o g toga posmatrač u o s e ć a n j u i z n o š e n o m
na pazar ne nalazi više ličan izraz o n o g a koji oseća,
n e g o , naprotiv, alteraciju n j e g o v e ličnosti, dakle
ćudljiv prohtev. Prema stepenu disocijacije između
Ja i svagdašnjega osećajnog stanja p o j a v l j u j u se
v i š e ili m a n j e z n a c i n e s a g l a s n o s t i i n e j e d i n s t v a s a s a -

389
 mim sobom, tj. prvobitno kompenzatorni stav nesve­
snoga postaje otvorena opozicija. To se ponajpre po­
kazuje u preteranom ispoljavanju osećanja, na pri­
mer u zvučnim i nametljivim osećajnim predikatima,
ali ovi su takvi da primećujemo da im nedostaje iz-
resna verodostojnost. Oni zvuče potmulo i nisu uver-
ljivi. Naprotiv, na osnovu njih već upoznajemo mo­
gućnost da se time natkompenzuje otpor, i da bi stoga
takav osećajni sud mogao glasiti i sasvim drukčije.
A malo docnije on i glasi drukčije. Treba situacija da
se samo malo izmeni, pa da odmah izazove na popri­
šte sasvim suprotno procenjivanje istoga objekta.
Rezultat je takva iskustva da posmatrač ne može
ozbiljno uzeti ni jedan ni drugi sud. On počinje da
svoj sopstveni sud zadržava za se. Ali kako je ovome
tipu pre svega stalo do toga da postavi intenzivan
osećajni odnos s okolinom, to će biti nužni udvostru­
čeni napori da se savlada uzdržljivo ponašanje oko­
line. To pogoršava situaciju na putu circulus vitiosu-
sa. Što se jače naglašava osećajna veza s objektom,
utoliko se nesvesna opozicija više približuje površini.
Već smo videli da ekstravertni osećajni tip naj­
više ugušuje svoje mišljenje, jer je baš mišljenje naj­
podobnije da osećanje poremeti. Iz toga razloga i
mišljenje, ako hoće da dospe do iole čistih rezultata,
najviše isključuje osećanje, jer ništa nije tako po­
dobno da mišljenje poremeti i krivotvori kao osećaj-
ne vrednosti. Stoga je mišljenje ekstravertnoga ose-
ćajnoga tipa, ukoliko je samostalna funkcija, potisnu­
to. Kao što sam već spomenuo, ono nije sasvim po­
tisnuto, nego samo utoliko ukoliko njegova neumit­
na logika nužno izaziva zaključke koji osećanju ne
odgovaraju. Ah ono je dopušteno kao sluga oseća­
nja ili, bolje rečeno, kao njegov rob. Njegova hrpte-
njača je slomljena, ono ne može da, shodno svom
sopstvenom zakonu, sprovede samo sebe. Međutim,
kako ipak postoji neka logika i neumitno pravilni
zaključci, oni se negde i dešavaju, ali izvan svesti,
naime u nesvesnom. Zato je nesvesni sadržaj ovoga
tipa u prvom redu mišljenje osobite vrste. Ovo mi­
šljenje je infantilno, arhaično i negativno. Dokle god

390
s v e s n o o s e ć a n j e z a d r ž a v a l i č n i k a r a k t e r ili, d r u g i m
recima, dokle g o d ličnost nije progutala pojedina
osećajna stanja, nesvesno m i š l j e n j e ponaša se vršeći
k o m p e n z a c i j u . A l i a k o se l i č n o s t d i s o c i r a i r a z r e š i u
p o j e d i n a j e d n o d r u g o m protivrečna osećajna stanja,
i d e n t i t e t l i č n o s t i g u b i se, s u b j e k a t p o s t a j e n e s v e s t a n .
M e đ u t i m , t i m e što subjekat d o s p e v a u nesvesno, on
se asocira s n e s v e s n i m m i š l j e n j e m i t i m e n e s v e s n o m
mišljenju p o m a ž e da d o đ e do prigodne svesnosti. Što
je jača svesna osećajna veza i što ona zato osećanje
više lišava ja-stva (»ent-icht«), utoliko jača postaje
i nesvesna opozicija. To se ispoljava u t o m e što se
baš oko najviše procenjenih objekata sabiraju n e s v e ­
s n e m i s l i , k o j e n e m i l o s r d n o r u š e v r e d n o s t tih o b j e ­
kata. M i š l j e n j e u stilu »ništa n e g o « o v d e je sasvim
na mestu, jer razara n a d m o ć n o s t osećanja vezanoga
za objekat. Nesvesno mišljenje dostiže površinu u
obliku misli k o j e često imaju prirodu opsesije i čiji
je opšti karakter negativan i takav da o d u z i m a v r e d ­
nost. Stoga k o d žena o v o g a tipa i m a trenutaka u k o ­
j i m a se najlošije misli zaustavljaju na o n i m o b j e k t i ­
ma kojima osećanje pridaje najveću vrednost. N e ­
g a t i v n o m i š l j e n j e služi s e s v i m a i n f a n t i l n i m p r e d r a ­
s u d a m a ili u p o r e đ e n j i m a k o j a s u p o d o b n a d a o s e ć a j -
nu vrednost stave u sumnju, i o n o privlači sve p r i ­
mitivne instinkte da bi osećanja m o g l o objasniti kao
»ništa n e g o « . Više j e uzgredna n a p o m e n a kad o v d e
s p o m i n j e m da se na taj način d a j e učešća i k o l e k t i v ­
n o m n e s v e s n o m , c e l o k u p n o s t i p r i m o r d i j a l n i h slika, i
tada iz n j i h o v e obrade p o n o v o proizlazi mogućnost
regeneracije stava na n e k o j drugoj osnovi.
Najglavniji oblik neuroza u o v o g a tipa jeste h i ­
sterija, sa s v e t o m svojih karakterističnih infantilno-
-seksualnih nesvesnih predstava.

e) Kratak pregled racionalnih tipova

O b a opisana tipa o z n a č a v a m kao racionalne t i p o ­

ve ih tipove suđenja, j e r su okarakterisani primatom
funkcije razumskoga rasuđivanja. Opšte je obeležje
tih d v a j u tipova to što je n j i h o v život u v e l i k o j m e r i

391
podređen razumskome sudu. Treba svakako da u z ­
m e m o u obzir da li pri t o m e g o v o r i m o o stanovištu
s u b j e k t i v n e p s i h o l o g i j e j e d i n k e ili o stanovištu p o -
smatrača k o j i spolja opaža i sudi. O v a j posmatrač,
naime, m o g a o bi lako doći do suprotnoga suda, i to
ako samo o n o što mu se ukazuje intuitivno shvata i
po t o m e sudi. Ž i v o t o v o g a tipa u s v o j o j celokupnosti
nije nikada zavisan samo od razumskoga suda, n e g o
u g o t o v o isto t a k o v e l i k o j m e r i i od n e s v e s n e n e r a -
zumnosti. O n o g a ko posmatra s a m o o n o što se p r e d
n j i m dešava, ne vodeći računa o unutrašnjem g a z ­
dinstvu j e d i n k i n e svesti, m o g u lako d a z b u n e n e r a -
zumnost i slučajnost izvesnih nesvesnih jedinkinih
izjava u većoj meri negoli razumnost njenih svesnih
namera i motivacija. Stoga svoj sud osnivam na t o m e
što j e d i n k a oseća kao s v o j u svesnu psihologiju. A l i
d o p u š t a m da bi se takva psihologija isto tako d o b r o
m o g l a baš o b r n u t o shvatiti i predstaviti. I u v e r e n
sam da bih, da sam i m a m drugu individualnu psiho­
logiju, racionalne tipove na obrnut način, polazeći od
nesvesnoga, opisao kao iracionalne. O v a okolnost
otežava prikazivanje i razumljivost psiholoških sta­
nja činjenica na način koji se ne sme potcenjivati,
i neizmerno povećava mogućnost nesporazuma. D i ­
skusije k o j e proizlaze iz ovih nesporazuma r e d o v n o
su beznadežne, jer se govori jedno m i m o drugo. O v o
iskustvo bilo je za m e n e jedan razlog više da se u
svome prikazivanju oslanjam na subjektivno svesnu
psihologiju, jer se time dobiva bar određena o b j e k ­
tivna podrška, koja sasvim otpada ako bi čovek hteo
da psihološku zakonitost zasniva na nesvesnom. U
o v o m e slučaju, naime, objekat više ne bi m o g a o imati
pravo iskazivanja svoga mišljenja, jer on zna o s v e ­
mu d r u g o m više negoli o vlastitom nesvesnom. Sud
bi time bio ostavljen samo posmatraču — pouzdano
jemstvo za to da će se on osnivati na n j e g o v o j v l a ­
stitoj individualnoj psihologiji i da će se o v a p o s m a ­
traču nametnuti. Ovaj slučaj, po m o m e mišljenju,
n a l a z i se k a k o u Frojdovoj t a k o i u Adlerovoj p s i ­
hologiji. Jedinka je time sasvim predata nahođenju
posmatračeva suda. A l i to ne m o ž e biti slučaj a k o se

392
za osnovu u z m e svesna psihologija posmatračeva. U
o v o m e slučaju on je merodavan, jer jedini poznaje
svoje svesne motive.
Razumnost svesnoga upravljanja životom u oba
o v a tipa znači svesno isključivanje slučajnoga i n e r a ­
zumnoga. Razumski sud predstavlja u ovoj psiholo­
giji m o ć koja neodređeno i slučajno u realnom deša-
v a n j u g o n i u o d r e đ e n e f o r m e ili b a r p o k u š a v a da ih
nagna. T i m e se, s j e d n e strane, i z m e đ u životnih m o ­
gućnosti stvara određen izbor, jer se svesno prihvata
samo o n o što odgovara razumu, a, s druge strane, sa­
mostalnost i uticaj onih psihičkih funkcija k o j e služe
opažanju onoga što se dešava bitno se ograničavaju.
O v o o g r a n i č a v a n j e oseta i intuicije, r a z u m e se, n i ­
kako nije apsolutno. O v e funkcije postoje kao s v u -
gde, samo njihovi proizvodi podležu izboru razum­
skoga suda. A p s o l u t n a jačina oseta, na primer, nije
presudna za motivaciju delanja, n e g o sud. F u n k c i j e
opažanja dele, dakle, u izvesnom smislu sudbinu o s e ­
ćanja u slučaju p r v o g a tipa i sudbinu mišljenja u d r u ­
g o m e slučaju. O n e su relativno potisnute i stoga u
m a n j e diferenciranom stanju. O v a okolnost daje n e ­
s v e s n o m naših d v a j u tipova osobito o b e l e ž j e : što o v i
ljudi čine svesno i namerno, jeste razumno (shodno
n j i h o v u razumu!), a što im se dešava, to o d g o v a r a
suštini, s j e d n e s t r a n e , i n f a n t i l n o - p r i m i t i v n i h o s e t a ,
a, s d r u g e strane, istih takvih intuicija. Sta treba r a -
zumevati pod ovim pojmovima, pokušaću da prika­
z e m u narednim odeljcima. U svakom slučaju, ono
što se o v i m t i p o v i m a dešava jeste iracionalno (razu­
m e se, k a d s e s t v a r p o s m a t r a s n j i h o v a s t a n o v i š t a ) .
A kako ima veoma m n o g o ljudi koji više žive od o n o ­
g a što i m s e d e š a v a n e g o l i o d o n o g a š t o r a d e i z r a ­
z u m n e n a m e r e , m o ž e s e lako desiti slučaj d a takav
č o v e k naša dva tipa posle brižljive analize obeleži
kao iracionalne. M o r a mu se dopustiti da nesvesno
j e d n o g a č o v e k a često ostavlja m n o g o jači utisak n e ­
goli n j e g o v o svesno, i da su n j e g o v a dela često znat­
no teža negoli n j e g o v e razumne motivacije.
R a z u m n o s t tih d v a j u tipova j e o b j e k t i v n o o r i -
jentisana, zavisna od o b j e k t i v n o datoga. N j i h o v a r a -

393
zumnost odgovara onome što kolektivno važi kao
razumno. Subjektivno, njima ne važi kao razumno
ništa drugo do ono što svi smatraju za razumno. Ali
i razum je dobrim delom subjektivan i individualan.
U našem slučaju ovaj deo je potisnut, i to utoliko više
ukoliko je značaj objekta veći. Stoga potiskivanje
uvek ugrožava subjekat i subjektivni razum, i kad
njemu pripadnu, oni dospevaju pod vlast nesvesno­
ga, koje u ovome slučaju ima veoma neprijatne oso­
bitosti. O njegovu mišljenju već smo govorili. K tome
dolaze primitivni oseti, koji se ispoljavaju kao oseti
primoravanja, na primer u obliku kakve nenormalne,
prinudne pohlepnosti za uživanjima, koja može da
dobije sve mogućne oblike, i primitivne intuicije,
koje za pometene i njihovu okolinu mogu neposred­
no da postanu patnja. Sve neprijatno i mučno, sve
nemilo, ružno ili rđavo, izvlači se njuškanjem ili se
ubacuje naslućivanjem, i ponajviše je pri tome reč
o poluistinama, koje su, više nego ma šta drugo, po­
dobne da izazovu nesporazume najotrovnije vrste. Iz
jakoga uticaja što ga vrši opozicija nesvesnih sadr­
žaja proizlazi nužnim načinom i često prolamanje
svesnoga razumnog pravila, naime veoma primetna
vezanost za slučajnosti, koje ih posredstvom svoje
osećajne jačine, ili posredstvom svojega nesvesnoga
značaja zadobivaju prinudan uticaj.

f) Oset (osećaj, senzitivitet)

U ekstravertnome stavu oset je pretežno uslov-

ljen objektom. Kao čulna percepcija oset je, pri­
rodno, zavisan od objekta. Ali on je isto tako, pri­
rodno, zavisan i od subjekta, i otuda postoji i jedan
subjektivni oset, koji je po svome načinu sasvim
različan od objektivnoga oseta. U ekstravertnome
stavu subjektivno učešće oseta, ukoliko dolazi u pi­
tanje njegova svesna primena, jeste sprečeno ili po­
tisnuto. Isto tako je oset kao iracionalna funkcija re­
lativno potisnut ako mišljenje ih osećanje imaju
prvenstvo, tj. on funkcioniše svesno samo utoliko

394
ukoliko svesni, rasuđivački stav slučajna opažanja
o b r a ć a u sadržaje svesti, d r u g i m r e c i m a reališe ih.
Čulna funkcija sensu strictiori je p r i r o d n o apsolut­
na, sve se, na primer, vidi i č u j e ukoliko je to f i z i o ­
l o š k i m o g u ć n o , ali s v e n e d o s t i ž e o n u v r e d n o s t p r a ­
ga k o j u jedna percepcija mora da ima da bi bila i
apercipovana. To se menja ako nema prvenstvo n i ­
jedna druga funkcija n e g o baš oset. U o v o m e sluča­
ju iz oseta o b j e k t a ništa se ne i s k l j u č u j e i ništa se
n e p o t i s k u j e ( i z u z e v s u b j e k t i v n o u č e š ć e , k a o što j e
već spomenuto). Oset se prvenstveno determiniše
o b j e k t o m , i oni objekti koji izazivaju najjači oset
jesu presudni za psihologiju jedinke. T i m e nastaje
i z r a z i t o č u l n a vezanost z a o b j e k t e . S t o g a j e o s e t v i t a l ­
na funkcija koja je snabdevena najjačim životnim
n a g o n o m . Ukoliko objekti izazivaju osete, utoliko
važe i, ukoliko je to na o s n o v u oseta uopšte m o g u ć ­
n o , s v e s t i h p r i m a , o d g o v a r a l i o n i s u d u r a z u m a ili n e .
N j i h o v o vrednosno merilo je samo jačina oseta u s l o v -
ljena n j i h o v i m o b j e k t i v n i m osobinama. Z b o g toga svi
objektivni procesi ulaze u svest ukoliko oni uopšte
izazivaju osete. A l i to su samo konkretni, čulno
opažljivi objekti ih procesi koji u ekstravertnome
stavu izazivaju osete, i to samo takvi k o j e bi svako
i u sva v r e m e n a osetio kao konkretne. Stoga se j e ­
dinka orijentiše prema činjeničnosti koja je u p r a ­
v o m smislu v e o m a osetna za čula. Funkcije suđenja
stoje ispod konkretne činjenice oseta i zato i m a j u
osobine m a n j e diferenciranih funkcija, dakle izvesnu
negativnost s infantilno-arhaičnim crtama. Najjače
j e p o t i s k i v a n j e m p o g o đ e n a , r a z u m e se, o s e t u s u p r o t ­
na funkcija, naime funkcija nesvesnoga opažanja,
intuicije.

g) Ekstravertni osetni (senzitivni) tip

Ne postoji nijedan drugi ljudski tip k o j i bi po

realizmu bio ravan ekstravertnom osetnom tipu. N j e ­
g o v objektivni smisao za činjenice izvanredno je
razvijen. On u s v o m e životu gomila realna iskustva

395
na k o n k r e t n o m o b j e k t u , i što je izrazitiji, to se m a n j e
služi s v o j i m iskustvom. N j e g o v doživljaj u i z v e s n i m
s l u č a j e v i m a ne postaje uopšte o n o što bi zasluživalo
i m e »iskustva«. Sto o n oseti, t o m u služi najviše k a o
o d v o đ e n j e k n o v i m iskustvima, i sve što m o ž d a n o v o
ulazi u k r u g n j e g o v i h interesovanja stečeno je na
p u t u iskustva i t r e b a t o m e c i l j u da služi. U k o l i k o je
č o v e k sklon da izrazit smisao za čistu činjeničnost
shvata k a o razuman, o n ć e t a k v e l j u d e slaviti k a o p a ­
m e t n e . A l i oni to u stvari nisu, j e r su osetu i r a c i o ­
nalnoga slučaja isto tako p o d v r g n u t i k a o i osetu r a ­
cionalnoga dešavanja. T a k a v tip — često je r e č p r i ­
v i d n o o m u š k a r c i m a — ne misli, r a z u m e se, da je
» p o d l o ž a n « osetima. On će se, naprotiv, na taj izraz
osmejkivati kao na sasvim neprikladan, jer za njega
j e oset k o n k r e t n o ispoljavanje života. N j e g o v a n a ­
m e r a odnosi se na k o n k r e t n o uživanje, a isto tako i
njegova moralnost. Jer pravo uživanje ima svoj n a ­
ročiti moral, s v o j u naročitu umerenost i zakonitost,
svoju nesebičnost i gotovost na žrtvu. N j e m u nije
potrebno da bude čulan neotesanac, nego on m o ž e
s v o j e osete da diferencira do n a j v e ć e estetičke čistote
a da ni u najapstraktnijem osećanju nikada ne b u d e
n e v e r a n s v o m e p r i n c i p u o b j e k t i v n o g a o s e t a . Vulje-
nov ( W u l f e n ) č i č e r o n b e z o b z i r n o g a u ž i v a n j a ž i v o t a
jeste o t v o r e n a samoispovest takva tipa. K a d se k n j i ­
ga tako posmatra, čini mi se da je dostojna čitanja.

Na nižem stepenu ovaj tip je čovek opipljive

stvarnosti, b e z sklonosti ka refleksijama i b e z n a m e ­
ra da vlada. N j e g o v neprestani motiv je da oseća
objekat, da ima senzacija i da uživa ako je mogućno.
On nije neljubazan čovek, često ima prijatnu i živu
sposobnost za uživanje, ponekad je veseo bratac, a
p o n e k a d estet sa p u n o ukusa. U p r v o m e slučaju v e ­
liki p r o b l e m i života zavise o d v i š e ili m a n j e d o b r a
ručka, a u drugom pripadaju d o b r o m ukusu. K a d
takav č o v e k z a d o v o l j a v a oset, o n d a je za n j e g a sve
bitno rečeno i ispunjeno. Ništa ne m o ž e da b u d e više
nego konkretno i stvarno, a pretpostavke pored toga
ili iznad t o g a d o p u š t e n e s u s a m o u k o l i k o p o j a č a v a j u
oset. Nikako ne treba da ga p o j a č a v a j u u p r i j a t n o m

396
smislu, j e r o v a j tip n i j e običan pohotljivac, n e g o želi
s a m o najjači oset, k o j i o n p o s v o j o j prirodi u v e k m o r a
da p r i m a spol ja. Što dolazi iznutra, čini mu se k a o
b o l e s n o i o d b a c l j i v o . U k o l i k o misli i oseća, on u v e k
svodi na objektivne osnove, tj. na uticaje koji d o ­
laze od objekta, bez obzira na najjače izvrtanje l o ­
gike. Opipljiva stvarnost daje mu da na svaki način
odahne. U o v o m e pogledu on je čovek neočekivano
lakoveran. Psihogen simptom će bez dvoumljenja v e ­
zivati za nisko b a r o m e t a r s k o stanje, a p o s t o j a n j e
kakva psihička sukoba čini mu se k a o nenormalna
sanjarija. N j e g o v a l j u b a v n e s u m n j i v o se osniva na
veoma osetnim dražima objekta. Ukoliko je n o r m a ­
lan, on je u p a d l j i v o u ž l e b l j e n u datu stvarnost, u p a d ­
l j i v o zato što je to u v e k vidljivo. N j e g o v ideal je
činjeničnost, on je pun obzira u svakome pogledu.
N e m a nikakvih ideja-ideala, pa stoga i nikakva r a z ­
loga da se ikako drukčije ponaša p r e m a istinskoj
stvarnosti. To se izražava u s v i m a spoljašnjim stva­
rima. On se dobro odeva, prema svojim prilikama,
k o d n j e g a s e d o b r o p i j e i j e d e , u d o b n o s e s e d i , ili s e
bar shvata da n j e g o v prefinjeni ukus sme polagati
neka prava na n j e g o v u okolinu. On čak uverava da
s e i z v e s n e ž r t v e z a v o l j u stilu n e s u m n j i v o n a g r a đ u j u .
A l i što oset više preteže, tako da subjekat k o j i
o s e ć a i š č e z a v a iza s e n z a c i j e , u t o l i k o t a j t i p p o s t a j e
n e p r i j a t n i j i . O n s e r a z v i j a ili u g r u b o g a s l a d o s t r a s n i -
k a ili u b e s k r u p u l o z n o g a , r a f i n o v a n o g a e s t e t u . K o l i ­
ko mu tada objekat postaje neizbežan, toliko se
o b j e k t u k a o n e č e m u što p o s t o j i u s e b i i s o b o m o d u ­
zima vrednost. Nad n j i m se zločinački vrši nasilje i
isceđivanje t i m e što se uopšte j o š u p o t r e b l j a v a samo
k a o p o v o d z a oset. S a v e z i v a n j e m z a o b j e k a t t e r a s e
u krajnost. A l i t i m e se i n e s v e s n o iz k o m p e n z a t o r -
ske uloge goni u otvorenu opoziciju. P r e svega, poti­
snute intuicije p r i b a v l j u j u sebi važnost u obliku p r o ­
jekcija na objekat. Nastaju najneobičnije pretpostav­
ke: ako je reč o nekom seksualnom objektu, onda
l j u b o m o r n e fantazije igraju veliku ulogu, a isto tako
i s t a n j a p l a š n j e . U t e ž i m s l u č a j e v i m a r a z v i j a j u se
fobije svake vrste, a naročito simptomi prinudnosti.

397
Patološki sadržaji d o b i v a j u karakter irealnosti, i č e ­
sto su m o r a l n o i religiozno obojeni. Cesto se razvija
cepidlačka rabulistika, smešnoskrupulozna moralnost
i primitivna, p r a z n o v e m a i »magijska« religioznost,
k o j a se vraća na apstruzne verske obrede. S v e o v e
stvari v o d e p o r e k l o iz potisnutih, m a n j e diferencira­
nih funkcija, koje u takvim slučajevima odudaraju
od svesti i utoliko se u p a d l j i v i j e p o j a v l j u j u u k o l i k o
se čini da se osnivaju na apsurdnijim pretpostavka­
ma, sasvim u suprotnosti p r e m a s v e s n o m smislu za
činjenice. Cela kultura osećanja i oseta prikazuje se
u o v o j drugoj ličnosti posunovraćena u bolesnu p r i ­
miti vnost; razum je m u d r o v a n j e i cepidlačenje, m o ­
ral je pusto moralisanje i o č e v i d n o farisejstvo, r e l i ­
gija je apsurdna praznoverica, m o ć naslućivanja, taj
otmen č o v e k o v dar, jeste lično mudrijašenje i d o v i ­
j a n j e , o n j u š i v a n j e svakoga ugla, i, m e s t o u širinu,
ide u n a j u ž e prisnosti suviše ljudske sićušnosti.

Specijalni prinudni karakter neurotičkih simpto­

ma predstavlja nesvesnu suprotnost prema svesnoj
m o r a l n o j neusiljenosti stava čistoga oseta, koji, sa
stanovišta racionalnoga suda, b e z obzira prihvata
o n o što se dešava. A k o v e ć n e p o s t o j a n j e p r e t p o s t a v ­
ki u osećajnoga (osetnoga) tipa nikako ne znači a p s o ­
lutnu bezakonost i neograničenost, ipak kod njega sa­
svim bitno ograničavanje otpada sudom. Ali racional­
ni sud predstavlja svesnu prinudu, k o j u racionalni tip
sebi na izgled d r a g o v o l j n o n a m e ć e . O v a prinuda s p o ­
pada osetni tip nesvesnoga. P o v r h toga, vezanost r a ­
cionalnoga tipa za objekat baš zbog egzistencije suda
nikada ne znači toliko koliko onaj neuslovljeni odnos
k o j i senzitivni tip i m a p r e m a objektu. A k o n j e g o v
stav dostiže n e n o r m a l n u jednostranost, on je stoga u
opasnosti da isto t a k o p o d l e g n e z a h v a t u n e s v e s n o g a
kao što s e svesno pridržava objekta. A k o j e v e ć p o ­
stao neurotičan, o n d a s e p r e m a n j e m u m n o g o teže
m o ž e postupati, jer se funkcije k o j i m a se lekar o b r a ­
ća n a l a z e u r e l a t i v n o n e d i f e r e n c i r a n u s t a n j u i z a t o
s u m a l o ili n i m a l o p o u z d a n e . V i š e p u t a t r e b a s e latiti
afekti v n i h sredstava presi je da mu č o v e k nešto učini
svesnim.

398
 h) Intuicija

Intuicija kao funkcija nesvesnog opažanja u p r a v ­

lja se u ekstravertnom stavu sasvim na spoljašnje
objekte. Pošto je intuicija u g l a v n o m nesvestan p r o ­
ces, to se i n j e n a suština v e o m a teško m o ž e svesno
shvatiti. U svesti intuitivnu f u n k c i j u z a m e n j u j e i z -
vestan stav očekivanja, gledanje i zagledan je, pri
č e m u svagda tek naknadni rezultat m o ž e pokazati
koliko se zagledalo i koliko se stvarno videlo na
o b j e k t u . K a o što i oset, ako i m a prvenstvo, n i j e samo
reaktivan proces, koji dalje nema značaja za objekat,
nego, naprotiv, n e k a actio, k o j a objekat zahvata i
uobličava ga, tako i intuicija nije samo opažanje, č i ­
sto gledanje, nego aktivan, stvaralački proces koji
isto toliko unosi u objekat koliko iz njega izvlači.
K a o što nesvesno izvlači n e p o s r e d n u saznaju, tako
on stvara i nesvesno dejstvo u objektu. Intuicija p o ­
s r e d u j e s v a k a k o d a s e n a j p r e s t e k n u s a m o s h k e ili
opažanja veza i odnosa, koji se posredstvom drugih
f u n k c i j a i h n i k a k o ili s a m o v e o m a z a o b i l a z n i m p u ­
t o v i m a m o g u postići. O v e slike i m a j u vrednost o d r e ­
đenih saznanja, k o j a presudno utiču na delanje, u k o ­
liko glavna važnost pripada intuiciji. U o v o m e slu­
čaju psihičko prilagođivanje osniva se gotovo samo
na intuicijama. Mišljenje, osećanje i oset su relativ­
n o potisnuti, pri č e m u j e najviše p o g o đ e n oset, j e r j e
k a o svesna čulna funkcija najveća smetnja intuiciji.
Oset čisto, n e p r e d u b e đ e n o , n a i v n o g l e d a n j e o m e t a
nametljivim čulnim nadražajima, koji pogled uprav­
l j a j u na fizičke površine, dakle baš na stvari iza k o ­
j i h i n t u i c i j a teži d a d o đ e . K a k o s e i n t u i c i j a u e k s t r a ­
v e r t n o m e stavu, pretežno upravlja na objekat, ona
se zapravo v e o m a približuje osetu, j e r stav o č e k i v a ­
n j a p r e m a spoljašnjim o b j e k t i m a m o ž e s e služiti g o ­
t o v o isto tako v e l i k o m v e r o v a t n o ć o m oseta. A l i da
bi se intuicija m o g l a provesti, m o r a oset u velikoj
meri da se uguši. P o d osetom r a z u m e v a m u o v o m slu­
čaju prosti i neposredni čulni oset k a o čvrsto ocrtanu

399
fiziološku i psihičku činjenicu. To se naime m o r a
unapred izrično utvrditi, jer, ako intuitivnoga pitam
prema č e m u se orijentiše, on će mi govoriti o stvari­
ma k o j e u dlaku liče na čulne osete. Više puta p o s l u -
žiće se i izrazom oset ih »osećaj». On stvarno ima
o s e t e , ali s e n e u p r a v l j a p r e m a s a m i m o s e t i m a , n e g o
su mu oni samo uporišne tačke za posmatraj. Oni su
izabrani p o m o ć u nesvesnog pretpostavljanja. Ne p o ­
stiže g l a v n u v r e d n o s t f i z i o l o š k i n a j j a č i o s e t , n e g o
neki drugi, koji se nesvesnim stavom intuitivnoga
znatno uvećava u svojoj vrednosti. Time on e v e n ­
tualno postiže g l a v n u vrednost, i svesti intuitivnoga
čini se k a o da je on čist oset. A l i on to stvarno nije.
K a o što oset u ekstravertnome stavu teži da z a d o b i j e
najjaču činjeničnost, j e r se samo time stvara izgled
p u n a života, tako intuicija teži za d o h v a t a n j e m n a j ­
v e ć i h mogućnosti, j e r s e p o s m a t r a n j e m m o g u ć n o s t i
naslućivanje n a j v i š e z a d o v o l j a v a . I n t u i c i j a teži za
otkrivanjem mogućnosti u o b j e k t i v n o datome, stoga
je ona kao samo priređena funkcija (naime ako joj
ne pripada prvenstvo) i p o m o ć n o sredstvo, k o j e auto­
matski dela ako nikakva druga funkcija ne m o ž e
otkriti izlaz iz s v u g d e z a t v o r e n e situacije. A k o i n t u i ­
cija ima prvenstvo, onda se sve obične životne situa­
cije čine kao da su zatvoreni prostori k o j e intuicija
i m a da otvori. O n a p o s t o j a n o traži izlaze i n o v e m o ­
gućnosti spoljašnjega života. Intuitivnom stavu s v a ­
ka životna situacija postaje u n a j k r a ć e m r o k u t a m ­
nica, težak o k o v koji goni na traženje rešenja. O b j e k ­
ti kao da s vremena na v r e m e imaju gotovo prete-
ranu vrednost, naime onda kad imaju da služe baš
n e k o m rešenju, n e k o m oslobođenju, nalaženju neke
n o v e m o g u ć n o s t i . T e k što s u i s p u n i l i s v o j u d u ž n o s t
k a o s t e p e n ili m o s t , o n i p r i v i d n o n e m a j u v i š e n i k a k v e
vrednosti i o d b a c u j u se kao dosadan privesak. Jedna
činjenica važi samo utoliko ukoliko otvara nove m o ­
gućnosti k o j e je prevazilaze, i jedinku oslobađaju nje.
Nove mogućnosti su prinudni motivi kojih se intui­
cija ne m o ž e osloboditi i kojima ona sve drugo
žrtvuje.

400
 i) Ekstravertni intuitivni tip

G d e intuicija prevlađuje, tu nastaje psihologija

osobite vrste, i ona se m o r a poznati. K a k o se intui­
cija orijentiše prema objektu, m o ž e se primetiti jaka
z a v i s n o s t o d s p o l j a š n j i h s i t u a c i j a , ali j e n a č i n z a v i ­
snosti sasvim različan od zavisnosti senzitivnoga
(osetnog) tipa. Intuitivan tip nikada se ne nalazi o n d e
g d e se m o g u naći opštepriznate stvarne vrednosti,
n e g o u v e k o n d e g d e postoje mogućnosti. On ima fin
n j u h za o n o što klija i o b e ć a v a budućnost. Nikada se
on ne nalazi u stabilnim, o d a v n o p o s t o j e ć i m i v a l j a ­
no zasnovanim odnosima koji i m a j u opštepriznatu,
ali o g r a n i č e n u v r e d n o s t . K a k o s e u v e k n a h o d i n a
putu ka n o v i m mogućnostima, on preti da će se z a ­
g u š i t i u s t a b i l n i m o d n o s i m a . O n , istina, s h v a t a n o v e
objekte i putove s velikom intenzivnošću i ponekad
s izvanrednim entuzijazmom, da bi ih se bez pijeteta
i prividno bez sećanja hladnokrvno odrekao čim je
utvrđen njihov obim pa mu dalje ne dopuštaju da
naslućuje onakav njihov znatan razvitak. D o k l e g o d
postoji neka mogućnost, intuitivni tip vezan je za
n j u sudbinskom moći. Čini se kao da se c e o njegov
život rađa u n o v o j situaciji. I m a se utisak, i on ga
s a m ima, k a o da je b a š sad postigao definitivni o b r t
u s v o m životu, i k a o da otada ništa d r u g o v i š e ne
m o ž e m i s l i t i niti išta d r u g o o s e ć a t i . Č a k i k a d b i t o
s v e b i l o ma k a k o p a m e t n o i celishodno, ništa ga n e ć e
zadržati od toga da j e d n o g a dana istu situaciju k o j a
mu se činila kao o s l o b o đ e n j e i spasenje posmatra kao
tamnicu i da se p r e m a n j o j k a o t a k v o j i ponaša. Ni
r a z u m n i o s e ć a n j e n e m o g u g a zastrašiti ili z a d r ž a t i
od neke n o v e mogućnosti, čak i kad bi ona prema
okolnostima bila u protivrečnostima s n j e g o v i m d o ­
sadašnjim uverenjima. Mišljenje i osećanje, neiz-
b e ž n e k o m p o n e n t e uveren ja, jesu k o d n j e g a m a n j e
diferencirane funkcije, koje nemaju nikakvu presud­
n u v a ž n o s t i s t o g a snazi i n t u i c i j e n e m o g u s u p r o t s t a ­
viti nikakav trajan otpor. Pa ipak su samo o v e f u n k ­
cije kadre da uspešno kompenzuju prvenstvo intuici-

26 Jung, Odabrana dela, V 401

j e t i m e š t o i n t u i t i v n o m t i p u d a j u sud, k o j i m u k a o
tipu sasvim nedostaje. Moralnost intuitivnoga tipa
nije ni intelektualna ni osećajna, nego on ima svoj
sopstveni moral, naime vernost prema svome shvata­
nju i dragovoljno podvrgavanje moći toga morala.
Osvrtanje na napredak okoline slabo je. Njeno fizič­
ko zdravlje tohcno je valjan argumenat kao i n j e g o ­
v o vlastito. Isto tako o n i m a m a l o p o š t o v a n j a z a u v e -
renja i životne navike svoje okoline, tako da ga često
smatraju za nemoralna i bezobzirna pustolova. K a k o
se n j e g o v a intuicija zanima spoljašnjim objektima i
n j u h o m iznalazi spoljašnje mogućnosti, on se rado
predaje pozivima gde svoje sposobnosti m o ž e u n a j ­
v e ć o j m e r i svestrano razviti. M n o g i trgovci, p r e d u -
zetnici, spekulanti, agenti, političari itd. pripadaju
o v o m e tipu.
Još više no k o d muškaraca čini se da se ovaj
tip p o j a v l j u j e k o d žena. U o v o m e p o s l e d n j e m slučaju
intuitivna sposobnost otkriva se daleko manje u p o ­
zivu negoli, naprotiv, u društvu. Takve žene u m e ju
da se koriste svima socijalnim mogućnostima, da
sklapaju društvene veze, da pronalaze muškarce od
vrednosti, da bi zbog neke n o v e mogućnosti p o n o v o
sve napustile.
Otprve je razumljivo da je takav tip ne samo
kao narodni privrednik nego i kao unapređivač kul­
ture neobično značajan. A k o je valjan, t j . ne suviše
samoživo nastrojen, on m o ž e da stekne neobične za­
s l u g e k a o i n i c i j a t o r ili b a r k a o u n a p r e đ i v a č s v i h p o ­
četaka. On je prirodan branilac svih minoriteta koji
obećavaju budućnost. Pošto on, ako je m a n j e p o ­
dešen prema stvarima negoli prema ljudima, naslu­
ć u j e u n j i m a izvesne sposobnosti i korisnosti, m o ž e
da pravi i »ljude«. Niko kao on nema sposobnosti da
ohrabri svoje bližnje i da ih oduševi za neku n o v u
stvar, iako će ih v e ć prekosutra opet ostaviti. Sto je
n j e g o v a intuicija jača, to se i n j e g o v subjekat više
stapa s a v i đ e n o m m o g u ć n o š ć u . O n j e oživljuje, i z n o ­
si je o č i g l e d n o i s u b e d l j i v o m t o p l o t o m , tako reći je
ovaploćuje. To nije nikakvo glumaštvo, nego sudbina.

402
 O v a j stav i m a svoje velike opasnosti, j e r intui­
tivni tip suviše lako rasejava svoj život time što o ž i v -
l j u j e l j u d e i s t v a r i , i širi o k o s e b e o b i l j e ž i v o t a , ali
n j i m e ne živi on, nego drugi. K a d bi on m o g a o da
se zadrži na stvarima, pripadali bi mu p l o d o v i n j e ­
g o v a r a d a , ali o n i s u v i š e b r z o m o r a d a t r č i z a n o v o m
m o g u ć n o š ć u i da ostavlja svoja tek posejana polja,
k o j a ć e d r u g i žeti. N a z a v r š e t k u , o n o d l a z i p r a z a n .
A l i ako intuitivni pusti da stvar dotle dođe, o n d a mu
i njegovo nesvesno postaje protivnik. Nesvesno intui­
tivnoga tipa i m a izvesnu sličnost s nesvesnim o s e t -
n o g a tipa. M i š l j e n j e i osećanje su relativno p o t i ­
snuti i obrazuju u n e s v e s n o m infantilno-arhaične m i ­
sli i o s e ć a n j a , k o j i s e m o g u d a u p o r e d e s o n i m a s u ­
p r o t n o g a tipa. Oni se p o j a v l j u j u takođe u obliku
intenzivnih p r o j e k c i j a i isto t a k o su apsurdni k a o
misli i osećanja osetnoga tipa, s a m o im, kao što se
m e n i čini, nedostaje mistički karakter, oni se o d n o s e
najviše na k o n k r e t n e , quasi realne stvari, k a o što su
seksualna, finansijska i druga naslućivanja, na p r i ­
m e r nanjušivanje bolesti. Cini se da ova različnost
v o d i p o r e k l o od potisnutih realnih oseta. O v i p o s l e d -
n j i o t k r i v a j u s e o b i č n o n a t a j n a č i n što s e i n t u i t i v n i
t i p i z n e n a d a p r i l e p i z a v e o m a n e p r i k l a d n u ž e n u ili,
u s u p r o t n o m s l u č a j u , za n e p r i k l a d n a m u š k a r c a , i to
z a t o što s u t a l i c a d o d i r n u l a a r h a i č n u s e n z i t i v n u s f e ­
ru. Iz toga proizlazi neka nesvesna prinudna v e z a ­
nost za kakav objekat, najčešće bez ikakva izgleda na
uspeh. Takav slučaj je već simptom prinudnosti, koji
je i za ovaj tip sasvim karakterističan. On polaže
p r a v o na sličnu s l o b o d u i nevezanost k a o i senzitivni
tip, jer svoja rešavanja ne p o d v r g a v a nikakvim r a ­
cionalnim sudovima, n e g o samo opažanju slučajnih
mogućnosti. On se ograničenja oslobađa r a z u m o m i
stoga u neurozi podleže n e s v e s n o m pritisku, m u d r o ­
vanju, d o v i j a n j u i prinudnoj vezanosti za senzaciju
o b j e k t a . U s v e s t i on o b d e l a v a o s e t i o s e ć a n i o b j e k a t
sa suverenom nadmoćnošću i bezobzirnošću. To ne
znači da on m o ž d a misli da je bezobziran i n a d m o ć a n ;
on objekat koji svako može da vidi prosto ne vidi i
prelazi preko njega, kao i senzitivni tip; samo, ovaj

26*
403
poslednji ne vidi dušu objekta. Za to se objekat d o c ­
n i j e o s v e ć u j e , i to u o b l i k u h i p o h o n d r i č n i h p r i n u d n i h
ideja, fobija i svih m o g u ć n i h apsurdnih oseta tela.

j) Kratak pregled iracionalnih tipova

O b a d o v d e o p i s a n a t i p a o z n a č a v a m k a o iracio­
nalne i z v e ć o b j a š n j e n o g a r a z l o g a š t o o n i s v o j e t v o -
renje i delanje ne osnivaju na racionalnim sudovima,
nego na apsolutnoj jačini opažanja. Njihovo opaža­
n j e o d n o s i s e n a o n o što s e s a m o d e š a v a i što s e n e
podvrgava nikakvom izboru sudom. U o v o m e pogle­
du oba poslednja tipa imaju znatnu nadmoćnost nad
o b a p r v a , r a c i o n a l n a t i p a . O n o što s e o b j e k t i v n o d e ­
šava jeste zakonito i slučajno. Ukoliko je zakonito,
ono je pristupačno razumu, a ukoliko je slučajno,
ono je razumu nepristupačno. M o g l o bi se reći i
o b r n u t o , d a m i n a o n o m što s e d e š a v a o b e l e ž a v a m o
kao zakonito o n o što se n a š e m r a z u m u tako p o j a v l j u ­
je, a kao slučajno ono u č e m u ne m o ž e m o da otkri­
j e m o nikakvu zakonitost. Postulat universalne z a k o ­
n i t o s t i o s t a j e p o s t u l a t s a m o n a š e g a r a z u m a , ali n i k a ­
ko nije postulat naših funkcija opažanja. K a k o se ni
na koji način ne zasnivaju na principu razuma i n j e ­
g o v a postulata, o n e su po s v o j o j suštini iracionalne.
S t o g a ja i t i p o v e o p a ž a n j a po n j i h o v o j suštini o b e l e -
žavam kao iracionalne. Ali bi bilo sasvim nepravilno
da možda o v e tipove shvatamo kao »nerazumne« zato
što sud stavljaju ispod opažanja. Oni su s a m o u v e ­
l i k o j m e r i empirijski; z a s n i v a j u s e s a m o n a i s k u s t v u ,
čak u tolikoj meri da njihov sud ne m o ž e najčešće
da ide u p o r e d o s n j i h o v i m iskustvom. Ali, i p o r e d
toga, postoje funkcije suđenja, samo o n e velikim d e ­
l o m svoj život žive nesvesno. Ukoliko se nesvesno i
pored svojega odvajanja od svesnoga subjekta ipak
n e p r e s t a n o p o j a v l j u j e , u t o l i k o se i u ž i v o t u i r a c i o n a l ­
nih tipova otkrivaju upadljivi sudovi i upadljivi akti
odlučivanja u obliku prividnoga mudrovanja, hladno­
ga nadrirasuđivanja i prividno smišljenog izbora lica
i s i t u a c i j e . O v e c r t e i m a j u i n f a n t i l n o ili i p r i m i t i v n o

404
obeležje; ponekad su upadljivo naivne, ponekad i
bezobzirne, oštre i nasilne. Racionalno nastrojenome
m o g l o b i s e l a k o činiti k a o d a s u o v i l j u d i p o s v o m e
p r a v o m e karakteru racionalistični i puni namera u
r đ a v o m smislu. A l i taj sud važio bi samo za n j i h o v o
nesvesno, a nikako za n j i h o v u svesnu psihologiju,
koja je sasvim podešena prema opažanju te je zbog
s v o j e iracionalne suštine sasvim neshvatljiva r a c i o ­
nalnom sudu. N e k o m ko je racionalno nastrojen m o ž e
s e n a p o s l e t k u činiti k a o d a t a k v o n a g o m i l a v a n j e s l u ­
čajnosti uopšte ne zaslužuje ime »psihologija«. Ira­
cionalni p o p r a v l j a taj prezirni sud utiskom k o j i u
n j e m u ostavlja racionalni: on ovoga gleda kao nešto
što je samo upola živo i čija se jedina svrha života
sastoji u t o m e da na sve živo baca o k o v e razuma i da
m u s u d o v i m a s t e ž e v r a t . T o su, r a z u m e s e , p o s l e d n j e
k r a j n o s t i , ali s e o n e p o j a v l j u j u . S u d r a c i o n a l n o g a
lako bi m o g a o iracionalnoga predstaviti kao racio­
nalna č o v e k a slabije k a k v o ć e , ako ga, naime, shvati
i z o n o g a š t o m u s e d e š a v a . N j e m u se, n a i m e , n e d e ­
š a v a o n o što j e s l u č a j n o — u t o m e j e o n m a j s t o r —
n e g o racionalni sud i racionalna n a m e r a jesu stvari
k o j e g a snalaze. T o j e racionalnu č o v e k u j e d v a shvat­
ljiva činjenica, i njena neizmišljivost jednaka je samo
još čuđenju iracionalnoga koji je otkrio nekoga koji
racionalne ideje stavlja više negoli živo i stvarno d e -
šavanje. Nešto takvo čini mu se j e d v a verovatno.
R e d o v n o j e beznadežno hteti m u uopšte nešto n a č e l ­
no predlagati u tome pravcu, jer je n j e m u racionalno
o b a v e š t a v a n j e isto t a k o n e p o z n a t o i č a k n e p r i j a t n o
k a o što bi se r a c i o n a l n o m činilo neizmišljivo da s k l o ­
pi ugovor bez uzajamne izjave i obaveze.

Ova tačka vodi me problemu psihičke veze m e đ u

predstavnicima različnih tipova. Psihička veza o z n a ­
čava se u n o v o j psihijatriji, naslanjajući se na jezik
francuske škole hipnotista, k a o »raport«. Raport se
s a s t o j i u p r v o m e r e d u u osećanju postojeće saglasno-
sti, i p o r e d p r i z n a t e r a z l i č n o s t i . Č a k i p r i z n a n j e p o ­
stojećih različnosti jeste, ukoliko je o n o samo z a j e d ­
ničko, v e ć raport, osećanje saglasnosti. A k o o v o o s e -

405
 ćanje, kad se ukaže slučaj, u većoj meri učinimo s v e -
snim, onda otkrivamo da ono nije samo osećanje čija
s e p r i r o d a n e m o ž e d a l j e analisati, n e g o u isti m a h i
u v i đ a j ili s a d r ž a j s a z n a n j a k o j i t a č k u s a g l a s n o s t i
predstavlja u mislenom obliku. O v o racionalno p r e d ­
stavljanje važi samo za racionalnoga, a nikako za i r a ­
cionalnoga, jer se njegov raport ne osniva ni n a j m a ­
n j e na sudu, n e g o na paralelitetu o n o g a što se d e š a ­
va, živoga dešavanja uopšte. N j e g o v o osećanje sagla­
s n o s t i j e s t e z a j e d n i č k o o p a ž a n j e n e k e s e n z a c i j e ili
intuicije. Racionalni bi rekao da se raport s iracio­
nalnim osniva na čistoj slučajnosti. A k o se objektivne
situacije slučajno podudaraju, onda se ostvaruje n e ­
š t o k a o l j u d s k a v e z a , ali n i k o n e z n a k o l i k u v a ž n o s t
i m a t a v e z a ili k o l i k o ć e t r a j a t i . R a c i o n a l n o m č e s t o
dolazi u p r a v o neprijatna misao da veza traje tačno
dotle dok spoljašnje okolnosti slučajno pokazuju
n e k u zajedničnost. T o s e n j e m u n e čini k a o naročito
ljudska stvar, d o k iracionalni baš u t o m e nalazi n a r o ­
čito lepu ljudskost. Rezultat je to da jedan posmatra
drugoga kao bezvezna, kao čoveka u koga se ne može
p o u z d a t i , i s k o j i m s e n i k a d a n e m o ž e p r a v i l n o izići
na k r a j . Do takva rezultata dolazi č o v e k svakako
samo ako svesno pokušava da položi račun o načinu
saobraćanja s okolinom. K a k o takva psihološka save-
snost n i j e suviše uobičajena, često proizlazi da se i
p o r e d apsolutne različnosti stanovišta ostvaruje neka
vrsta raporta, i to na o v a j način. J e d a n s p r e ć u t n o m
p r o j e k c i j o m pretpostavlja da drugi u bitnim tačkama
i m a isto m i š l j e n j e , a d r u g i sluti ili oseća o b j e k t i v n u
z a j e d n i č n o s t , ali p r v i o n j o j n e m a n i k a k v e s v e s n e
slutnje, te će o d m a h osporiti n j e n o postojanje, isto
o n a k o k a o što d r u g o m n i k a d a n e ć e p a s t i n a p a m e t
da bi trebalo da se njegova veza osniva na zajednič­
k o m e mišljenju. Takav raport je najčešći: on se osni­
va na projekciji koja docnije postaje izvor nespora­
zuma. Psihička veza u ekstravertnome stavu u v e k se
reguliše prema objektivnim činiocima, prema spolja­
š n j i m uslovima. O n o što je n e k o u s v o m unutrašnjem
biću n e m a nikada presudan značaj. Za našu sadašnju
kulturu ekstravertni stav je u načelu m e r o d a v a n za

406
p r o b l e m l j u d s k e v e z e ; r a z u m e se, r a s p r a v l j a se i o
i n t r o v e r t n o m e p r i n c i p u , ali o n v a ž i k a o i z u z e t a k i
poziva se na toleranciju okolnoga sveta.

III. INTROVERTNI TIP

1. OPSTI S T A V SVESTI

K a o što s a m v e ć u o d e l j k u I , 1 o v o g a p o g l a v l j a
izložio, introvertni tip razlikuje se od ekstravertnoga
u t o m e što s e o n n e o r i j e n t i š e , k a o o v a j d r u g i , p r e ­
težno na objektu i na objektivno datome, nego na
subjektivnim činiocima. U p o m e n u t o m odeljku pod
I naveo sam da se introvertnome između opažanja o b ­
jekta i n j e g o v a vlastita delanja uvlači n j e g o v o s u ­
bjektivno shvatanje, koje sprečava da delanje dobije
karakter koji odgovara objektivno datom. To je, r a ­
z u m e se, s p e c i j a l a n s l u č a j k o j i j e n a v e d e n s a m o r a d i
primera i koji treba da posluži samo o č e v i d n o m p r e d ­
stavljanju. O v d e , samo se po sebi razume, m o r a m o
potražiti opšti ja formulisanja.
Introvertna svest vidi, doduše, spoljašnje uslove,
ali o d a b i r a s u b j e k t i v n u d e t e r m i n a n t u k a o p r e s u d n u .
Stoga se ovaj tip upravlja p r e m a o n o m e činiocu o p a ­
žanja i saznanja koji predstavlja subjektivnu dispo­
ziciju za p r i m a n j e č u l n o g a nadražaja. D v a lica, na
p r i m e r , g l e d a j u isti o b j e k a t , ali g a n i k a d a n e v i d e
tako da bi o b e na taj način d o b i v e n e slike bile isto-
vetne. Bez obzira na različnu oštrinu čulnih organa i
na ličnu jednačinu, postoje često dubokosežne razlike
u načinu i m e r i psihičke asimilacije p e r c e p c i o n e slike.
D o k se ekstravertni tip svagda pretežno poziva na
o n o što m u d o l a z i o d o b j e k t a , i n t r o v e r t n i s e p r e t e ž n o
o s l a n j a n a o n o što s p o l j a š n j i u t i s a k u s u b j e k t u p r i v o ­
di ka konstelaciji. TJ p o j e d i n o m slučaju j e d n e a p e r -
c e p c i j e m o ž e , r a z u m e se, r a z l i k a d a b u d e v e o m a
d e l i k a t n a , ali u c e l i n i p s i h o l o š k o g a g a z d i n s t v a o n a se
o t k r i v a u n a j v e ć o j m e r i , i to u o b l i k u ograde koju čini
Ja. D a o d m a h k a ž e m u n a p r e d : o n o s h v a t a n j e k o j e b i

407
s Vajningerom ( W e i n i n g e r ) o v a j s t a v h t e l o da o b e l e ž i
k a o f i l a u t i č k i ili, p o m o m e m i š l j e n j u , k a o a u t o e r o t i č k i
ili e g o c e n t r i č k i ili s u b j e k t i v i s t i č k i ili e g o i s t i č k i , j a
smatram kao shvatanje koje skreće s pravoga puta i
oduzima vrednost. Ono odgovara predrasudi ekstra­
v e r t n o g a s t a v a p r e m a suštini i n t r o v e r t a . N e s m e s e
n i k a d a z a b o r a v i t i — ali e k s t r a v e r t n o s h v a t a n j e z a b o ­
ravlja to suviše lako — da je s v a k o opažanje i sazna­
vanje ne samo objektivno nego i subjektivno uslovije-
no. Svet nije samo onakav k a k a v je po sebi nego i
onakav kakav mi se p o j a v l j u j e . Staviše, u osnovi uzev,
mi n e m a m o nikakva merila za ocenjivanje onoga s v e ­
ta koji subjekat ne bi m o g a o asimilovati. K a d bi se
prevideo subjektivni činilac, to bi značilo poricati
veliku s u m n j u u apsolutnu mogućnost saznanja. T i m e
bi se došlo na put onoga praznoga i bljutavoga p o z i -
tivizma koji je naružio prekretnicu našega veka, a
time i u onu intelektualnu neskromnost k o j a je p r e t ­
hodnik osećaj ne grubosti i neke ne samo tupe nego
i nadute nasilnosti. P r e c e n j i v a n j e m o b j e k t i v n e m o ć i
saznanja potiskujemo značaj subjektivnoga činioca,
z n a č a j b a š s u b j e k t a . A l i šta j e s u b j e k a t ? S u b j e k a t j e
čovek, mi smo subjekat. Nezdravo je zaboravljati da
saznanje ima subjekat, i da uopšte n e m a nikakva
saznanja i da stoga i n e m a za nas n i k a k v a sveta g d e
n i k o n e k a ž e : » J a s a z n a j e m « , ali t i m e i s k a z u j e s u ­
b j e k t i v n o o g r a n i č a v a n j e svega saznanja. Isto važi za
sve psihičke funkcije: one imaju jedan subjekat koji
je neizbežan kao i objekat. Karakteristično je za naše
sadašnje ekstravertno procenjivanje da reč » s u b j e k ­
t i v a n « p o n e k a d z v u č i g o t o v o k a o p o k u d a , ali s v a k a k o
kao »čisto subjektivan« znači opasno oružje, o d r e ­
đeno da pogodi onoga koji nije potpuno uveren u n e -
u s l o v l j e n u n a d m o ć n o s t o b j e k t a . Stoga m o r a m o biti
n a č i s t o s t i m šta se m i s l i i z r a z o m » s u b j e k t i v a n « u
o v o m e ispitivanju. K a o subjektivni činilac označavam
o n u p s i h o l o š k u a k c i j u ili r e a k c i j u k o j a s e s a d e l o v a -
n j e m i uticaj em o b j e k t a stapa u n o v o psihičko č i n j e -
ničko stanje. Ukoliko subjektivni činilac od najstari­
jih v r e m e n a i k o d svih n a r o d a na svetu ostaje u
v e o m a velikoj meri istovetan sa samim s o b o m —

408
t i m e što s u e l e m e n t a r n a o p a ž a n j a i s a z n a n j a t a k o r e ć i
s v a g d e i u s v a v r e m e n a ista — u t o l i k o je on i s t o t a k o
čvrsto zasnovan realitet kao i spoljašnji objekat. K a d
stvar ne bi tako stajala, o n d a se nikako i ne bi m o g l o
govoriti o n e k o j trajnoj i u bitnosti istoj i postojanoj
stvarnosti, i s p o r a z u m e v a n je s p r e d a n j i m a b i l o bi
n e m o g u ć n a stvar. Utoliko je, stoga, subjektivni č i ­
nilac nešto isto tako n e u m i t n o dato k a o i r a s p r o s t r -
tost m o r a i p o l u p r e č n i k Z e m l j e . Utoliko i subjektivni
činilac polaže pravo na sve dostojanstvo j e d n e k o l i ­
čine k o j a o d r e đ u j e svet i k o j a se nikada i n i g d e ne
m o ž e isključiti iz računa. On je drugi svetski zakon,
i ko se na n j e m u zasniva, zasniva se na istoj tolikoj
sigurnosti, na istom t o l i k o m t r a j a n j u i v a ž e n j u , k a o i
o n a j k o j i s e p o z i v a n a o b j e k a t . A l i k a o što o b j e k a t i
o b j e k t i v n o d a t o n i k a k o n e o s t a j u u v e k isti, j e r s u
podvrgnuti ne samo trošnosti n e g o i slučajnosti, tako
i subjektivni činilac podleže promenljivosti i indivi­
dualnoj slučajnosti. A time je i n j e g o v a v r e d n o s t
samo relativna. P r e k o m e r n i razvitak introvertnoga
stanovišta u svesti ne vodi, naime, ka b o l j o j i p r i ­
hvatljivijoj primeni subjektivnoga činioca, nego ka
v e š t a č k o m subjektivisanju svesti, k o m e s e n e m o ž e
uštedeti zamerka da je »čisto subjektivno«. Z b o g toga
nastaje suprotnost p r e m a d e s u b j e k t i v i s a n j u svesti u
n e k o m p r e t e r a n o m ekstravertnom stavu, k o j i zaslu­
ž u j e Vajningerovu o z n a k u » m i s a u t i č a n « . B u d u ć i d a
se introvertni stav oslanja na opšti, v e o m a realan i
apsolutno neizbežan uslov psihološkoga prilagođiva­
nja, to su izrazi k a o »filautičan«, » e g o c e n t r i č a n « i
slični više n e u m e s n i i za osudu, j e r izazivaju p r e d r a ­
s u d u d a j e s v a k a d r e č s a m o o d r a g o m Ja. N i š t a n e b i
bilo tako naopako kao takva pretpostavka. Ali na nju
č o v e k često nailazi ako ispituje s u d o v e e k s t r a v e r t n o ­
ga o introvertnome. O v u zabludu začelo nikako ne
bih želeo da pripišem pojedinome ekstravertnome,
nego pre da je stavim na račun danas opštevažećega
ekstravertnoga shvatanja koje se ne ograničava na
ekstravertni tip, n e g o ga, p r o t i v n j e g a samoga, u istoj
meri zastupa i drugi. Poslednjega čak s p r a v o m p o g a -

409
đa zamerka da je neveran svom vlastitom postupku,
d o k se p r v o m e bar to ne m o ž e zameriti.
Introvertni stav upravlja se u n o r m a l n o m slu­
čaju prema psihološkoj strukturi k o j a je u načelu
data nasledstvom, i ta struktura je subjektu i m a ­
n e n t n a količina. A l i o n a s e n i k a k o n e s m e staviti k a o
p r o s t o i s t o v e t n a s a s u b j e k t o v i m Ja, što b i s e m o g l o
dogoditi zbog gore pomenutih oznaka, nego je ona
psihološka struktura subjektova pre svakoga razvitka
j e d n o g a Ja. S u b j e k a t , k o j i j e z a p r a v o o s n o v a , u p r a v o
S o p s t v e n o s t (das S e l b s t ) , j e s t e m n o g o o b i m n i j e n e g o l i
Ja time što p r v o o b u h v a t a i nesvesno, d o k je d r u g o
u b i t n o s t i s r e d i š t e s v e s t i . K a d bi Ja b i l o i s t o v e t n o sa
Sopstvenošću, onda bi bilo neshvatljivo kako se u
snovima m o ž e m o pojavljivati ponekad u sasvim d r u ­
gima oblicima i značenjima. Svakako je za introvert­
n o g a k a r a k t e r i s t i č n a o s o b e n o s t t o što o n , s l e d u j u ć i
isto tako vlastitoj sklonosti k a o i opštoj predrasudi,
s v o j e Ja z a m e n j u j e S o p s t v e n o š ć u , i s v o j e Ja p o d i ž e
do subjekta psihološkoga procesa, čime vrši baš ono
ranije p o m e n u t o , b o l e s n o s u b j e k t i v i s a n j e svesti, k o j e
ga o t u đ u j e od objekta. Psihološka struktura je isto
o n o što j e Semon ( S e m o n ) o b e l e ž i o k a o m n e m u , a j a
k a o kolektivno nesvesno. I n d i v i d u a l n a S o p s t v e n o s t je
d e o ili i s e č a k ili p r e d s t a v n i k j e d n o g a s v u g d e , u s v i m a
živim bićima postojećega i shodno tome stupnjevi­
toga načina psihološka proticanja, koji je u svakome
b i ć u p o n o v o u r o đ e n . O d d a v n i n a u r o đ e n i način de-
lanja o b e l e ž a v a se k a o i n s t i n k t , a za n a č i n p s i h i č k o g a
dohvatanja objekta predložio sam da se obeležava
k a o arhetip. S t a s e r a z u m e v a p o d i n s t i n k t o m , m o g u
začelo pretpostaviti da je svima poznato. Drukčije
stvar stoji s arhetipovima. P o d t i m r a z u m e v a m isto
š t o s a m r a n i j e , o s l a n j a j u ć i se na Jakoba Burkharta
(Jakob Burckhardt), obeležio kao »praiskonsku sliku«
i opisao u d e v e t o m p o g l a v l j u o v o g a dela. M o r a m č i ­
taocu da ukazem na to poglavlje, a naročito na članak
o »slici«. Arhetip je simbolična formula, koja svagde
stupa u f u n k c i j u ili o n d e g d e j o š n e m a n i k a k v i h s v e -
s n i h p o j m o v a , ili g d e t a k v i i z u n u t r a š n j i h i l i s p o l j a -

410
šnjih razloga uopšte nisu mogućni. Sadržaji kolektiv­
n o g a nesvesnoga zastupljeni su u svesti k a o izrazite
sklonosti i shvatanja. Jedinka ih r e d o v n o shvata kao
o b j e k t o m uslovljene — što je, u osnovi uzev, p o g r e ­
šno — j e r oni proizlaze iz n e s v e s n e strukture psihe i
samo ih izaziva uticaj objekta. O v e subjektivne sklo­
nosti i shvatanja jači su n e g o uticaj objekta, n j i h o v a
p s i h i č k a vredaiost j e v i š a , t a k o d a s e o n i s u p e r p o n u j u
s v i m a utiscima. K a o što se i n t r o v e r t n o m čini n e s h v a t ­
ljivo da objekat svagda ima da bude presudan, tako
ekstravertnome ostaje zagonetka kako to da subjek­
tivno stanovište treba da b u d e n a d m o ć n i j e nego o b ­
jektivna situacija. On neizbežno dolazi do naslućiva-
n j a d a j e i n t r o v e r t n i i l i u o b r a ž e n e g o i s t ili d o k t r i n a ­
ran zanesenjak. P o n o v o bi došao na hipotezu da
introvertni stoji p o d uticajem nekoga nepoznatoga
kompleksa moći. O v u predrasudu introvertni n e s u m ­
n j i v o p r e d u s r e ć e t i m e što n j e g o v o d r e đ e n i i v e o m a
uopštavalački način izražavanja, koji prividno svako
drugo mišljenje unapred isključuje, ide naruku eks-
travertnoj predrasudi. P o v r h toga v e ć bi sama o d l u č ­
nost i upornost subjektivnoga suda, k o j i je s v e m u
objektivno datom a priori nadređen, bile dovoljne da
izazovu utisak j a k e egocentričnosti. Protiv o v e p r e d ­
rasude introvertnome većinom nedostaje pravilni
a r g u m e n a t : o n , n a i m e , n e z n a z a n e s v e s n e , ali s a s v i m
opštevažeće pretpostavke svojega subjektivnoga suda
ili s v o j i h s u b j e k t i v n i h o p a ž a n j a . S h o d n o s t i l u v r e m e ­
na, on traga izvan s v o j e svesti, a ne iza n j e . A k o je
č a k m a l o neurotičan, o n d a t o znači više ili m a n j e
p o t p u n o nesvestan identitet o n o g a što z o v e m o Ja sa
Sopstvenošću, čime se Sopstvenost u s v o m e značaju
o b a r a na nulu, a Ja b e z m e r n o raste. N e s u m n j i v o , za
uobličavanje sveta presudna m o ć subjektivnoga či­
n i o c a u t i s k u je se t a d a u Ja, i t i m e se i z a z i v a p r e t e -
rano polaganje prava na m o ć i upravo glupava e g o ­
centričnost. Svaka psihologija koja biće č o v e k o v o
svodi na nesvesni nagon ka moći rođena je iz takve
n a s t r o j e n o s t i . M n o g e b e z u k u s n o s t i u Ničea, n a p r i ­
mer, d u g u j u s v o j e p o s t o j a n j e subjektivisanju svesti.

411
 2. NESVESNI S T A V

N a d m o ć n i položaj subjektivnoga činioca u svesti

znači smanjivanje vrednosti o b j e k t i v n o m e činiocu.
Objekat n e m a onaj značaj koji bi zapravo trebalo da
m u p r i p a d a . K a o što u e k s t r a v e r t n o m e s t a v u i g r a s u ­
više veliku ulogu, tako u introvertnome stavu ima
suviše m a l o da kaže. K o l i k o se svest introvertnoga
subjektiviše i Ja dobiva značaj koji mu ne pripada,
toliko se objektu suprotstavlja pozicija koja se ne
m o ž e zadugo održati. O b j e k a t je količina n e s u m n j i v e
moći, d o k je Ja nešto v e o m a ograničeno i trošno.
Nešto d r u g o bilo bi kad bi Sopstvenost istupila p r e ­
ma objektu. Sopstvenost i svet su komenzurabilne
količine, i stoga n o r m a l a n introvertan stav i m a isto
toliko opravdanosti za svoje postojanje i važenja k o ­
liko i n o r m a l a n ekstravertan stav. A l i a k o je Ja u z e l o
na se p r a v o na subjekat, onda prirodno, radi k o m ­
penzacije, nastaje nesvesno pojačanje objektova uti-
caja. O v a p r o m e n a otkriva se t i m e što, i p o r e d p o ­
nekad upravo bolesna napora da Ja zadobije o b e z b e -
đenu nadmoćnost, objekat i objektivno dato razvijaju
premoćne uticaje, koji su utoliko nesavladljiviji u k o ­
liko jedinku nesvesno dohvataju i time se neodoljivo
n a m e ć u svesti. Z b o g toga što Ja i m a o s k u d n u v e z u
s o b j e k t o m — ž u d n j a za s a v l a đ i v a n j e m , n a i m e , n i j e
nikakvo prilagođivanje — nastaje u nesvesnom k o m -
penzatorska veza s o b j e k t o m , i o n a u svesti pribavlja
sebi važnost kao vezanost za objekat koja je neuslov-
l j e n a i ne s m e se uguši vati. Što Ja više teži da sebi
obezbedi sve m o g u ć n e slobode, nezavisnosti, n e o b a -
vezanosti i nadmoćnosti, utoliko više dospeva u r o p ­
stvo objektivno datog. Sloboda duha vezuje se lancem
sramotne, finansijske zavisnosti, bezbrižnost delanja
doživljuje jedno za drugim bojažljivo klecanje pred
javnim mišljenjem, moralna nadmoćnost pada u k a ­
ljugu veza manje vrednosti, zapovedničko uživanje
završava se b e d n o m čežnjom da čovek bude voljen.
N e s v e s n o se stara u p r v o m e r e d u za v e z u s o b j e k t o m ,
i to na način koji je podesan da iz osnova razori ilu­
ziju m o ć i i fantaziju n a d m o ć n o s t i u svesti. O b j e k a t
dobija dimenzije koje izazivaju plašnju, i pored s v e -

412
snoga omalovažavanja. Z b o g toga Ja još jače vrši
o d v a j a n j e i s a v l a đ i v a n j e o b j e k t a . N a p o s l e t k u Ja se
o k r u ž u j e p r a v i m s i s t e m o m o b e z b e đ i v a n j a ( k a o što j e
Adler o d l i č n o o c r t a o ) , k o j a t e ž e d a s a č u v a j u b a r v a r ­
ljivo mišljenje o nadmoćnosti. A l i time se introvertni
s a s v i m o d v a j a o d o b j e k t a i p o t p u n o s e satire, s j e d n e
s t r a n e , u m e r a m a za o d b r a n u , a s d r u g e s t r a n e , u
besplodnim pokušajima da objektu i m p o n u j e i da
uspe. Međutim, ova naprezanja postojano presecaju
s i l n i u t i s c i što i h i n t r o v e r t n i d o b i v a o d o b j e k t a . P r o ­
tiv njegove volje objekat mu neprekidno imponuje,
on u n j e m u izaziva najneprijatnije i najtrajnije a f e k ­
te i p r o g o n i ga na s v a k o m koraku. N j e m u stalno t r e ­
ba neki golem, unutrašnji rad da bi se m o g a o » o d r ­
ž a t i « . O t u d a j e t i p i č a n o b l i k n j e g o v e n e u r o z e psiha-
stenija, b o l e s t k o j a j e o b e l e ž e n a , s j e d n e s t r a n e , v e l i ­
k o m senzitivnošću, a s d r u g e strane v e l i k o m iscrpiji-
vošću i hroničnom zamorenošću.
Analiza ličnoga nesvesnoga daje množinu fanta­
zija moći udruženih sa strahom pred snažno o ž i v l j e ­
n i m objektima, k o j i m a introvertni u stvari i lako
p a d a k a o ž r t v a . I z s t r a h a p r e d o b j e k t o m r a z v i j a se,
n a i m e , n a r o č i t a s t r a š l j i v o s t d a s e b i ili s v o m e m i š l j e ­
n j u pribavi važnost, jer on se boji pojačanoga uticaja
objektova. B o j i se v e o m a uticajnih afekata u drugih
i j e d v a se m o ž e odbraniti od straha da ne dospe p o d
tuđ uticaj. Objekti, n a i m e , i m a j u za n j e g a strašne,
m o ć n e kvalitete, k o j e im on, doduše, ne m o ž e svesno
p o g l e d o m p r o u z r o k o v a t i , ali z a k o j e m i s l i d a i h o p a ž a
svojim nesvesnim. K a k o je njegova svesna veza s o b ­
j e k t o m relativno potisnuta, ona ide kroz nesvesno,
g d e je obasipaju kvaliteti nesvesnoga. Ovi kvaliteti u
p r v o m e redu jesu infantilno-arhaioni. Z b o g toga n j e ­
gova veza s objektom postaje primitivna i dobiva sve
o n e osobitosti k o j e karakterišu primitivnu v e z u s o b ­
j e k t o m . Stvar stoji tada tako kao da objekat p o s e d u j e
m a đ i j s k u silu. S t r a n i , n o v i o b j e k t i i z a z i v a j u s t r a h i
n e p o v e r e n j e , kao da kriju nepoznate opasnosti, sta­
rinski objekti su kao n e v i d l j i v i m k o n c i m a obešeni o
n j e g o v u dušu, svaka p r o m e n a pojavljuje se kao r e ­
m e ć e n j e , ako ne u p r a v o kao opasnost, jer kao da z n a -

413
či mađijsku oživljenost objekta. Samotno ostrvo gde
se kreće samo ono čemu je dopušteno da se kreće, p o ­
s t a j e i d e a l . R o m a n F . T . Višera ( F . T h . V i s c h e r ) J o š
jedan ( » A u c h E i n e r « ) p r u ž a o d l i č a n p o g l e d u t u s t r a ­
nu i n t r o v e r t n o g a d u š e v n o g a s t a n j a , a u isti m a h i u
s i m b o l i k u k o l e k t i v n o g a n e s v e s n o g a k o j a se krije iza
toga stanja, a k o j u ja u o v o m e opisu tipova ostavljam
p o strani, j e r o n a n e pripada s a m o tipu, n e g o j e opšta.

3. OSOBENOSTI PSIHOLOŠKIH OSNOVNIH FUNKCIJA

U INTROVERTNOME STAVU

a) Mišljenje

Pri opisu ekstravertnoga mišljenja već sam dao

kratku karakteristiku introvertnoga mišljenja, na
koju ovde još jedared želim da ukazem. Introvertno
mišljenje orijentiše se u p r v o m e redu na subjektiv­
n o m e činiocu. Subjektivni činilac predstavljen je u
najmanju ruku subjektivnim osećanjem pravca, koje
na kraju krajeva određuje sudove. Ponekad je to i
v i š e ili m a n j e g o t o v a s l i k a , k o j a u n e k u r u k u služi
kao merilo. Mišljenje se m o ž e zanimati konkretnim
i h a p s t r a k t n i m k o l i č i n a m a , ali s e u v e k n a p r e s u d n o m
mestu orijentiše na subjektivno datome. Ono, dakle,
ne vodi iz konkretnoga iskustva p o n o v o natrag u o b ­
j e k t i v n e stvari, n e g o ka s u b j e k t i v n o m e sadržaju.
Spoljašnje činjenice nisu uzrok i cilj o v o g a mišljenja,
iako bi introvertni v e o m a često želeo da s v o m e m i ­
šljenju da takav izgled, n e g o o v o mišljenje počinje u
subjektu i vodi natrag ka subjektu, i onda kad p r e -
duzima najdalje izlete u oblast realne činjeničnosti.
Otuda ono, s obzirom na postavljanje n o v i h činjenica,
uglavnom neposredno ima vrednost, ukoliko u p r v o ­
me redu posredno daje nova shvatanja, a m n o g o m a ­
n j e poznavanje n o v i h činjenica. O n o stvara p o s t a v ­
l j a n j e p i t a n j a , o t v a r a v i d i k e i p o g l e d e , ali p r e m a č i ­
njenicama ispoljava rezervisano držanje. One su mu
p r i k l a d n e k a o i l u s t r a t i v n i p r i m e r i , ali n e s m e j u d a
p r e t e ž u . Č i n j e n i c e s e s a b i r a j u s a m o k a o d o k a z i , ali
nikako zbog samih sebe. O v o drugo se uopšte, ako se

414
dešava, vrši samo kao komplimenat ekstravertnome
stilu. Č i n j e n i c e z a o v o m i š l j e n j e i m a j u s e k u n d a r a n
z n a č a j , ali p r e t e ž n u v r e d n o s t i m a z a n j e g a r a z v i t a k
i prikazivanje subjektivne ideje, početne simbolične
slike, k o j a p r e d n j e g o v i m u n u t r a š n j i m p o g l e d o m stoji
m a n j e ili v i š e t a m n a . O n o s t o g a n i k a d a n e t e ž i z a
mislenom rekonstrukcijom konkretne činjeničnosti,
n e g o za n e k i m u o b l i č a v a n j e m tamne slike u ideju
p u n u svetlosti. O n o h o ć e da postigne činjeničnost,
hoće spoljašnje činjenice da vidi onako kako one
ispunjavaju okvir njegove ideje, i njegova stvara­
lačka snaga p o k a z u j e se u t o m e što o v o m i š l j e n j e
m o ž e da proizvede i i d e j u k o j a nije ležala u s p o l j a ­
šnjim činjenicama, a ipak je njihov najprikladniji,
apstraktan izraz, i n j e g o v zadatak završen je a k o se
od njega stvorena ideja pojavljuje kao proistekla iz
spoljašnjih činjenica i ako se m o ž e dokazati da j o j
one daju važenje.
Ali, k a o što ekstravertnome m i š l j e n j u nikada ne
polazi za r u k o m da iz konkretnih činjenica izvuče v a ­
l j a n i s k u s t v e n i p o j a m ili d a s t v o r i n o v e č i n j e n i c e , i s t o
tako introvertnome mišljenju ne polazi za r u k o m da
s v o j u p o č e t n u sliku u v e k prenese u i d e j u prilagođenu
činjenicama. K a o što u p r v o m e slučaju čisto e m p i r i j ­
sko gomilanje činjenica osakaćuje misao i ugušuje
smisao, tako i introvertno mišljenje pokazuje opasnu
s k l o n o s t d a č i n j e n i c e n a silu s a b i j a u o b l i k s v o j e s l i k e
ili da ih č a k ignoriše, da bi m o g a o razviti sliku s v o j e
fantazije. U o v o m e slučaju predstavljena ideja neće
m o ć i poricati s v o j e p o r e k l o iz t a m n e arhaične slike.
Ostaće na n j o j mitološka crta, k o j a se tumači m o ž d a
kao »originalnost«, a u gorim slučajevima kao ćudlji-
vost, jer n j e n arhaičan karakter stručnjacima koji
nisu upoznati s mitološkim motivima nije kao takav
jasan. Subjektivna snaga uveravanja takve ideje
o b i č n o n i j e v e l i k a , ali j e u t o l i k o v e ć a u k o l i k o m a n j e
dolazi u dodir sa spoljašnjim činjenicama. Iako se
o n o m e k o j i zastupa i d e j u m o ž e činiti k a o d a b i n j e g o v
oskudni činjenički materijal bio razlog i uzrok v e r o -
dostojnosti i važenja n j e g o v e ideje, ipak nije tako,
jer ideja svoju snagu uveravanja dobiva iz svojega

415
nesvesnoga arhetipa, koji je k a o takav opštevažeći i
istinit, i v e č n o ć e b i t i istinit. A l i o v a i s t i n a u t a k v o m
obliku je opšta i u tolikoj m e r i simbolična da u v e k
najpre mora ući u trenutno prihvaćena i prihvatljiva
saznanja, da postane p r a k t i č k a istina sa nešto m a l o
životne vrednosti. Šta bi, na primer, bila kauzalnost
k o j a se nigde u praktičkim uzrocima i praktičkim p o -
sledicama ne bi m o g l a saznati?
O v o m i š l j e n j e l a k o s e g u b i u b e z m e r n o j istini
subjektivnoga činioca. O n o stvara teorije radi teorije,
p r i v i d n o s o b z i r o m n a s t v a r n e ili b a r m o g u ć n e č i n j e ­
n i c e , ali s j a s n o m s k l o n o š ć u d a o d i d e a l n o g a p r e đ e n a
č i s t o s l i k o v i t o . T i m e se, d o d u š e , o s t v a r u j u s h v a t a n j a
m n o g i h m o g u ć n o s t i , ali o d n j i h n i j e d n o n e p o s t a j e
stvarnost, i naposletku se stvaraju slike k o j e uopšte
v i š e n e i z r a ž a v a j u n i š t a što j e s p o l j a s t v a r n o , n e g o s u
» s a m o « j o š s i m b o l i o n o g a što j e p r o s t o n e s a z n a t l j i v o .
T i m e o v o m i š l j e n j e postaje mistično i isto tako n e ­
plodno kao mišljenje koje se odigrava samo u okviru
o b j e k t i v n i h činjenica. K a o što se o v o d r u g o spušta na
nivo p r e d o č a v a n j a činjenica, tako se p r v o rasipa u
predočavanju nepredstavljivoga, koje se nahodi čak
s onu stranu svake slikovitosti. P r e d o č a v a n j e č i n j e ­
n i c a j e n e o s p o r n o istinito, j e r j e s u b j e k t i v n i č i n i l a c
isključen, i činjenice se d o k a z u j u same iz sebe. T a k o
i predočavanje nepredstavljivoga ima subjektivno
neposrednu, u b e d l j i v u snagu i dokazuje se iz svojega
v l a s t i t o g a p o s t o j a n j a . P r v o k a ž e : E s t , e r g o est (Jest,
dakle jest); a poslednje: Cogito, ergo cogito (Mislim,
dakle mislim). U krajnost doterano introvertno m i ­
šljenje dospeva do evidencije svoga vlastitoga s u ­
bjektivnoga bića, a ekstravertno mišljenje do eviden­
cije svoje potpune istovetnosti s o b j e k t i v n o m činjeni­
c o m . K a o što o v o s a m o sebe poriče s v o j i m p o t p u n i m
pretapanjem u objekat, tako se o n o oslobađa svakoga
sadržaja i zadovoljava svojim golim postojanjem.
T i m e se u oba slučaja dalje koračanje života iz m i -
slene funkcije istiskuje u p o d r u č j e drugih psihičkih
funkcija, k o j e su dotle egzistirale u relativnoj n e s v e -
snosti. I z v a n r e d n o o s i r o m a š e n j e i n t r o v e r t n o g a m i š l j e ­
nja u objektivnim činjenicama k o m p e n z u j e se o b i -

416
l j e m nesvesnih činjenica. U k o l i k o se svest sa m i s l e ­
n o m funkcijom više ograničava na najmanji i koliko
j e g o d m o g u ć n o n a p r a z a n k r u g , ali z a k o j i s e č i n i d a
sadrži svu p u n o ć u božanstva, utoliko se više nesvesna
fantazija obogaćuje m n o ž i n o m arhaično uobličenih
činjenica, p a n d e m o n i j u m o m mađijskih i iracionalnih
k o l i č i n a , k o j e v e ć p r e m a v r s t i f u n k c i j e što j e n a j p r e
zamenjuje mislena funkcija kao nosačica života d o ­
b i v a j u naročito lice. A k o je to intuitivna funkcija,
o n d a s e » d r u g a s t r a n a « g l e d a o č i m a j e d n o g a Kubina
(Kubin) ili jednoga Mojrinka. A k o je to osećajna
funkcija, onda nastaju do tada nečuvene, fantastične
osećajne veze i osećajni sudovi protivrečnostima b o ­
gatoga i nerazumljivoga karaktera. A k o je to osetna
funkcija, onda čula u vlastitom telu i izvan njega
otkrivaju n o v o , o n o što se nikada p r e n i j e osetilo i
doživelo. P o d r o b n i j e ispitivanje tih p r o m e n a lako
m o ž e dokazati pojavljivanje primitivne psihologije sa
s v i m a n j e n i m o b e l e ž j i m a . R a z u m e se, o n o š t o s e i s k u ­
silo nije s a m o primitivno n e g o i simbolično, i u k o ­
liko se o n o pokazuje k a o starije i prvobitni je, utoliko
j e istiniti j e b u d u ć n o š ć u . J e r s v e s t a r o n a š e g a n e s v e ­
snoga ima u v i d u o n o što dolazi. U o b i č n i m o k o l n o ­
stima ne polazi za r u k o m ni prelazak na »drugu stra­
n u « , a nekmoli spasavalački prolaz kroz nesvesno.
Prelazak se najviše ometa svesnim otporom protiv
p o d v r g a v a n j a Ja nesvesnoj činjeničnosti, u s l o v n o m e
realitetu nesvesnoga objekta. Stanje je disocijacija,
drugim recima neuroza s karakterom unutrašnjega
satiranja i sve v e ć e m o ž d a n e iznurenosti, psiha-
stenije.

b) Introvertni misleni tip

K a o š t o b i j e d a n Darvin m o g a o p r e d s t a v l j a t i n o r ­
m a l n i e k s t r a v e r t n i m i s l e n i t i p , t a k o b i se, n a p r i m e r ,
Kant m o g a o o b e l e ž i t i k a o s u p r o t n i n o r m a l n i i n t r o ­
vertni misleni tip. K a o što p r v i g o v o r i u činjenicama,
tako se poslednji poziva na subjektivna činioca. D a r ­
v i n hita n a p r o s t r a n o p o l j e o b j e k t i v n e č i n j e n i č n o s t i ,

27 Jung, Odabrana dela, V

417
a Kant zadržava za sebe j e d n u kritiku saznanja u o p ­
š t e . U z m e m o l i j e d n o g a Kivijea ( C u v i e r ) i s t a v i m o g a
p r e m a Ničeu, o n d a s u p r o t n o s t i j o š v i š e z a o š t r a v a m o .
Introvertni misleni tip okarakterisan je p r i m a ­
t o m g o r e o p i s a n o g a m i š l j e n j a . O n se, k a o n j e g o v e k s ­
travertni paralelni slučaj, presudno nahodi p o d uti­
caj em ideja, ah o v e ne proizlaze iz objektivno datoga,
n e g o iz subjektivne osnove. On će, kao i ekstravertni,
i ć i z a s v o j i m i d e j a m a , ali u o b r n u t o m p r a v c u , n e
p r e m a spoljašnjosti, n e g o p r e m a unutrašnjosti. On
teži za p r o d u b l j i v a n j e m a ne za rasprostiranjem.
O v o m osnovom on se razhkuje od svojega ekstra­
vertnoga paralelnoga slučaja u znatnoj m e r i i na o č e ­
vidan način. O n o što d r u g o g a odlikuje, n a i m e n j e ­
gova intenzivna vezanost za objekat, n j e m u ponekad
gotovo sasvim nedostaje, kao uostalom svakome i n -
trovertnome tipu. A k o je objekat neki čovek, onda
taj č o v e k jasno oseća da on zapravo samo negativno
dolazi u pitanje, t j . u blažim slučajevima postaje s v e ­
s t a n s v o j e i z l i š n o s t i , a u g o r i m s l u č a j e v i m a o s e ć a se
direktno o d b a č e n k a o činilac remećenja. O v a negativ­
na veza sa objektom, ravnodušnost do isključenja,
karakteriše svakoga introvertnoga, a i opis introvert­
n o g a tipa uopšte v e o m a otežava. U n j e m u sve teži
iščezavanju i skrivenosti. N j e g o v sud pokazuje se kao
hladan, nesavitljiv, proizvoljan i bezobziran, j e r se
manje odnosi na objekat negoli na subjekat. N e m a tu
da se oseti ništa što bi o b j e k t u davalo m o ž d a višu
vrednost, nego u v e k nešto prevazilazi objekat i o m o ­
g u ć u j e da se d u b o k o oseti subjektivna n a d m o ć n o s t .
M o ž e tu da b u d e učtivosti, ljubaznosti i uljudnosti,
ali č e š ć e s n a r o č i t i m u k u s o m i z v e s n o g a n e s p o k o j s t v a ,
k o j e iza toga otkriva j e d n u nameru, n a i m e n a m e r u
o b e z o r u ž a n j a p r o t i v n i k a . O n t r e b a d a s e u m i r i ili
ućutka, j e r bi m o g a o unositi nered. O n , doduše, nije
n i k a k a v protivnik, ali, a k o j e osetljiv, o n ć e osećati
izvesno suzbijanje, a možda i smanjivanje vrednosti.
O b j e k a t u v e k p o d l e ž e i z v e s n o m z a n e m a r i v a n j u ili, u
gorim slučajevima, biva okružen nepotrebnim mera-
ma obazrivosti. T a k o o v a j tip r a d o iščezava iza o b l a k a
nesporazuma, koji postaje utoliko gušći ukoliko on

418
kompenzatorski pokušava da p o m o ć u svojih funkcija
m a n j e vrednosti prihvati ličinu izvesnoga urbaniteta,
k o j a često stoji u najopštijoj suprotnosti p r e m a n j e ­
g o v u stvarnom biću. A k o se on pri izgrađivanju s v o ­
jega sveta ideja i ne usteže ni od kakva ma kako
smela preduzeća, i stoga ne misli n i k a k v u misao, jer
bi ona mogla da b u d e opasna, prevratnička, jeretička
i mogla bi da vređa osećanje, opet ga obuzima n a j ­
veća bojažljivost ako preduzeće treba da postane
spoljašnja stvarnost. To mu ide uz dlaku. A k o on
s v o j e misli i donese na svet, ne v o d i ih kao zabrinuta
m a j k a s v o j u decu, n e g o ih izlaže i v e o m a se ljuti ako
same ne o b e z b e đ u j u sebi uspeh. N j e g o v o ponajčešće
p r e k o m e r n o n e m a n j e p r a k t i č k e s p o s o b n o s t i ili n j e g o ­
va nenaklonost prema reklami potpomažu ga pri
t o m e u s v a k o m e pogledu. A k o se n j e m u čini da je
n j e g o v p r o i z v o d valjan i u redu, on m o r a i da b u d e
v a l j a n , i d r u g i i m a j u t o j istini prosto da se p o k l o n e .
On se začelo n e ć e m n o g o truditi da nekoga, u g l a v n o m
n e k o g a od uticaja, p r i d o b i j e za to. A a k o to čini, o n d a
to čini p o n a j v i š e u tolikoj m e r i nevešto da postiže
protivno od o n o g a što je nameravao. S takmacima u
vlastitoj struci doživljava v e ć i n o m r đ a v a iskustva, jer
nikada ne u m e da osvoji njihovu naklonost; on im
o b i č n o č a k d a j e n a z n a n j e k a k o s u m u izlišni. U p r o -
duživanju svojih ideja ponajviše je uporan, svojeglav
i nepristupačan uticaju. Od toga čudnovato odudara
n j e g o v a sugestibilnost p r e m a ličnim uticaj ima. A k o
je upoznata prividna bezopasnost nekoga objekta,
onda je ovaj tip v e o m a pristupačan baš elementima
m a n j e vrednosti. Oni ga zahvataju sa strane n e s v e ­
snoga. On dozvoljava da ga zlostavljaju i na najsra­
motniji način iskorišćavaju ako samo nije ometan u
produživanju svojih ideja. On ne vidi kad ga s leđa
pljačkaju i praktički mu hude, jer mu je njegova
veza sa o b j e k t o m sekundarna, i objektivno p r o c e n j i ­
vanje njegova proizvoda nesvesno. Kako svoje p r o ­
b l e m e p r e m a mogućnosti izmišlja, on ih k o m p h k u j e i
stoga je svagda upleten u sva m o g u ć n a premišljanja.
K o l i k o mu je jasna struktura n j e g o v i h misli, toliko

2T
419
 mu je nejasno g d e i kako o n e spadaju u stvarni svet.
On se samo teško može pomiriti s time da prihvati da
se nešto što je n j e m u jasno ne čini jasno i s v a k o m e
d r u g o m . N j e g o v stil j e v e ć i n o m o t e ž a n d o d a c i m a o d
svake ruke, ograničenjima, obazrivostima, sumnjama,
koje vode poreklo od njegova dvoumljenja i usteza­
n j a . P o s a o m u t e š k o i d e o d r u k e . O n ili j e ć u t l j i v ili
nailazi n a l j u d e k o j i g a n e r a z u m e j u ; t i m e sakuplja
dokaze za neizmerljivu glupost ljudsku. A k o ga slu­
čajno jedared shvate, pada u lakoverno p r e c e n j i v a -
nje. R a d o postaje žrtva častoljubivih žena, k o j e u m e -
ju da iskoriste n j e g o v u beskritičnost p r e m a objektu,
ili s e r a z v i j a u m i s a n t r o p s k o g a m a t o r o g a m o m k a s a
detinjskim srcem. Više puta je i n j e g o v o spoljašnje
p o n a š a n j e nevešto, m o ž d a d o sitnica pažljivo, d a o t ­
k l o n i u z b u đ e n j e i g r a j u , ili j e z n a č a j n o b e z b r i ž n o ,
detinjski naivno. U s v o j o j specijalnoj oblasti rada on
izaziva najžešću protivrečnost, s k o j o m ništa ne u m e
da počne, ako se svojim primitivnim afektom ne
upusti m o ž d a u isto tako zajedljivu i b e s p l o d n u p o l e ­
m i k u . On važi k a o bezobziran i autoritativan u širem
krugu. Ukoliko ga čovek podrobnije upoznaje, utoliko
sud o n j e m u postaje povoljniji, i najbliža okolina
u m e do najveće m e r e da ceni prisan dodir s n j i m .
O n o m e k o j i p o d a l j e stoji čini se da je on narogušen,
nepristupačan i nadmen, više puta i ozlojeđen zbog
svojih po društvo nepovoljnih predrasuda. K a o lični
učitelj ima slab uticaj, jer mu je mentalitet n j e g o v i h
učenika nepoznat. Ni poučavanje, u osnovi uzev, n i ­
malo ga ne interesuje, ako slučajno nije neki teorijski
p r o b l e m . On je loš učitelj, jer za v r e m e poučavanja
misli o n a s t a v n o m gradivu i ne z a d o v o l j a v a se p r e d ­
stavljanjem toga gradiva.

S p o j a č a v a n j e m n j e g o v a tipa postaju n j e g o v a
uverenja tvrđa i nesavitljivija. Strani uticaji se i s ­
ključuju, a on lično za one koji podalje stoje postaje
nesimpatičniji, i stoga zavisniji od najbliže okoline.
N j e g o v g o v o r postaje ličniji i bezobzirniji, a n j e g o v e
i d e j e p o s t a j u d u b o k e , ali s e u g r a d i v u k o j e j o š p o ­
stoji ne m o g u više d o v o l j n o izražavati. Nedostatak se

420
n a k n a đ u j e e m o t i v n o š ć u i osetljivošću. Strani uticaji,
k o j e on spolja oštro odbija, o s v a j a j u ga iznutra, od
strane nesvesnoga, i on m o r a protiv njih da gomila
dokaze, i to protiv stvari k o j e se o n i m a što stoje n a ­
p o l j u čine sasvim izlišne. K a k o se z b o g n e m a n ja v e z e
sa o b j e k t o m n j e g o v a svest subjektiviše, to mu se k a o
n a j v a ž n i j e č i n i o n o š t o s e u p o t a j i n j e g o v e osobe n a j ­
više tiče. I on p o č i n j e da s v o j u subjektivnu istinu
zamenjuje svojom osobom. Doduše, neće pokušavati
da ikoga lično primorava da usvoji n j e g o v a uveren ja,
ali ć e o t r o v n o i l i č n o k i d i s a t i n a s v a k u k r i t i k u , m a
koliko bila pravična. Na taj način on se postepeno
usamljuje u svakome pogledu. N j e g o v e isprva p l o d o ­
nosne ideje postaju destruktivne, jer se truju talo­
ženjem ozlojeđenja. S izolacijom prema spoljnjem
svetu raste b o r b a s nesvesnim uticajima, k o j i ga p o ­
s t e p e n o p o č i n j u slabiti. P o j a č a n a n a k l o n o s t p r e m a
u s a m l j e n o s t i t r e b a d a g a štiti o d n e s v e s n i h u t i c a j a ,
ali g a o n a r e d o v n o v o d i d u b l j e u s u k o b , k o j i g a i z ­
nutra satire.
Mišljenje introvertnoga tipa je pozitivno i sin­
tetično s o b z i r o m na razvitak ideja, k o j e se u sve v e ­
ć o j meri približuju v e č n o m važenju praslika. A l i ako
se njihova veza razlabavi objektivnim iskustvom,
onda one postaju mitološke i za trenutno vremensko
stanje neistinite. Stoga je o v o mišljenje dragoceno i
za savremenika s a m o d o k stoji u o č e v i d n o j i r a z u m ­
ljivoj vezi sa činjenicama koje su poznate savremeni-
cima. Ali ako mišljenje postaje mitološko, ono postaje
irelevantno i rastura se s a m o u sebi. O v o m e m i š l j e ­
n j u suprotne relativno nesvesne funkcije osećanja,
intuiranja i oseta jesu od m a n j e vrednosti i i m a j u
primitivno ekstravertan karakter, i n j e m u treba p r i ­
pisati sve n e p r i j a t n e i m r s k e uticaje o b j e k t a k o j i m a
je podvrgnut introvertni misleni tip. M e r e za s a m o -
o b e z b e đ e n j e i p r e p o n s k a polja što ih takvi ljudi o b i č ­
no prave oko sebe jesu dovoljno poznati, tako da n j i ­
h o v opis m o g u sebi d a uštedim. S v e t o služi z a o d -
b r a n u od »magijskih« uticaja, a tu spada i b o j a ž l j i -
vost pred ženskim polom.

421
 c) Osećanje (čuvstvovanje)

Introvertno osećanje uglavnom je determinisano

subjektivnim činiocem. To znači za osećajni sud isto
tako bitnu razliku od ekstravertnoga osećanja kao što
se introversija mišljenja razlikuje od ekstraversije.
N e s u m n j i v o je da intelektualno p r i k a z i v a n j e ili i
samo približno opisivanje introvertnoga osećajnog
p r o c e s a spada m e đ u teže stvari, iako naročita suština
ovoga osećanja neuslovljeno pada u oči ako je čovek
uopšte umotri. K a k o se ovo osećanje uglavnom p o d ­
vrgava subjektivnim prethodnim uslovima i samo se
sekundarno zanima objektom, to se ono mnogo m a ­
nje pojavljuje i redovno se pogrešno razumeva. To
je osećanje koje objektima prividno oduzima v r e d ­
nost i stoga se ponajviše negativno otkriva. P o s t o j a ­
nje pozitivna osećanja m o ž e se tako reći samo indi­
r e k t n o d o k u č i t i . O n o n e teži d a s e s l i j e s o b j e k t i v n i m ,
n e g o da mu sebe nadredi t i m e što nesvesno p o k u š a v a
da ostvari slike k o j e mu leže u osnovi. Stoga o n o
s v a g d a teži z a s l i k o m n a k o j u n e m o ž e n a i ć i u s t v a r ­
nosti, a k o j u je o n o u n e k u r u k u ranije videlo. O n o
b e z p a ž n j e n e m a r n o klizi p r e k o o b j e k a t a k o j i nikada
n i s u p o d e s n i z a n j e g o v c i l j . O n o teži z a u n u t r a š n j o m
intenzivnošću, za k o j u objekti daju najviše podstreka.
D u b i n a o v o g a o s e ć a n j a m o ž e s e s a m o n a s l u t i t i , ali s e
ne m o ž e jasno shvatiti. O n o l j u d e čini ćutljivima i
teško pristupačnima, jer se pred objektovom brutal­
nošću povlači kao mimoza, da osetom dokuči duboku
p o z a d i n u s u b j e k t o v u . R a d i zaštite o n o se zaklanja za
n e g a t i v n e o s e ć a j n e s u d o v e ili z a u p a d l j i v u r a v n o ­
dušnost.

P r a i s k o n s k e s l i k e su, k a o š t o j e p o z n a t o , i s t o t o ­
liko ideja koliko i osećanje. Stoga i osnovne ideje kao
B o g , s l o b o d a i b e s m r t n o s t i m a j u isto toliko o s e ć a j n e
vrednosti koliko su značajne kao ideje. Shodno tome,
sve što je r e č e n o o i n t r o v e r t n o m e m i š l j e n j u m o g l o bi
se preneti i na introvertno osećanje, s a m o se sve što
se onde dokučuje mišlju ovde dokučuje osećanjem.
A l i činjenica da se misli r e d o v n o m o g u razumljivije

422
izraziti n e g o l i o s e ć a n j a u s l o v j e što j e k o d o v o g a o s e ­
ć a n j a v e ć p o t r e b n a i z v a n r e d n a j e z i č k a ili u m e t n i č k a
izražajna sposobnost da se n j e g o v o bogatstvo ma i
p r i b l i ž n o p r i k a ž e ili s a o p š t i . K a o š t o s u b j e k t i v n o m i ­
šljenje zbog svojega neman ja odnosa teško može da
izazove adekvatno razumevanje, tako to možda u još
v e ć o j meri važi za subjektivno osećanje. Da bi se
d r u g i m a saopštilo, o n o m o r a da n a đ e spoljašnju f o r ­
mu k o j a je p o d e s n a da, s j e d n e strane, s u b j e k t i v n o
osećanje p o d u d a r n o shvati, a, s d r u g e strane, da ga
bližnjemu preda tako da u n j e m u nastane paralelan
proces. Z b o g relativno velike unutrašnje (kao i s p o ­
ljašnje) jednakosti ljudi o v o se dejstvo m o ž e postići,
iako je izvanredno teško naći f o r m u koja odgovara
o s e ć a n j u , d o k l e g o d se, n a i m e , o s e ć a n j e j o š s t v a r n o
u g l a v n o m orijentiše n a b l a g u praiskonskih slika. A l i
ako ga iskvari egocentričnost, ono postaje n e s i m p a ­
t i č n o , j e r s e t a d a p r e t e ž n o z a n i m a s a m o j o š s v o j i m Ja.
O n o tada n e m i n o v n o izaziva utisak sentimentalna s a ­
moljublja, težnje da sebe napravi interesantnim, pa
čak i b o l e s n o g p o s m a t r a č k o g utonuća u sebe. K a o što
s u b j e k t i v i s a n a s v e s t i n t r o v e r t n o g a m i s l i o c a teži z a
apstrakcijom apstrakcija i time postiže samo najjaču
intenzivnost po sebi prazna mislena procesa, tako se
i egocentrično osećanje p r o d u b l j u j e do besadržajne
strasnosti, k o j a s a m o s e b e o s e ć a . O v a j s t e p e n j e m i -
stično-ekstatičan i priprema prelazak u osećanjem
p o t i s n u t e , e k s t r a v e r t n e f u n k c i j e . K a o što p r e m a i n ­
t r o v e r t n o m e mišljenju stoji primitivno osećanje, za
koje objekti prianjaju magijskom snagom, tako se
prema introvertnome osećanju pojavljuje primitivno
mišljenje, koje u konkretizmu i ropstvu prema činje­
n i c a m a traži sebi ravna. O s e ć a n j e se p o s t e p e n o o s l o ­
bađa veza sa o b j e k t o m i stvara sebi n e k u s a m o s u ­
b j e k t i v n o v e z a n u s l o b o d u delanja i savesti, i o v a se
u datom slučaju odriče svih običaja i navika. Ali u t o ­
liko više nesvesno mišljenje podleže moći objektiv­
noga.

423
 d) Introvertni osećajni (čuvstveni) tip

Primat introvertnoga osećanja našao sam uglav­

n o m k o d žena. Poslovica »Tiha v o d a breg roni« važi
za o v e žene. O n e su v e ć i n o m tihe, teško pristupačne,
n e r a z u m l j i v e , više puta sakrivene iza detinjske ih b a ­
nalne ličine, a više puta i melanholična t e m p e r a m e n ­
ta. O n e s j a j e m n e u p a d a j u u o č i i n e p o k a z u j u se.
Kako se pretežno predaju svome subjektivno orijen-
tisanom osećanju da ih ono vodi, to njihovi pravi m o ­
tivi ostaju v e ć i n o m sakriveni. P r e m a spoljašnjem
svetu one pokazuju harmoničnu neupadljivost, pri­
jatno spokojstvo, simpatičan paralelizam, k o j i ne želi
d a d r u g o g a p o b u đ u j e , d a i z a z i v a u n j e m u u t i s a k ili d a
ga čak pridobija i m e n j a . A k o je o v a spoljašnja strana
m a l o izraziti j a , o n d a s e n a m e ć e t i h o n a s l u ć i v a n j e i n -
diferentnosti i hladnoće, k o j e se m o ž e pojačati do n a ­
slućivan ja ravnodušnosti p r e m a d o b r u i zlu drugih.
Tada se jasno primećuje osećajni pokret koji se otu­
đ u j e o d objekta. K o d n o r m a l n o g a tipa o v a j slučaj p o ­
javljuje se svakako samo ako objekat na neki način
dejstvuje suviše m o ć n o . Stoga se osećajna pratnja d e ­
šava samo dok se objekat kreće u srednjem osećaj-
n o m p o l o ž a j u n a s v o m v l a s t i t o m p u t u i n e teži d a
preseca put drugoga. Prave emocije objekta ne prate
s e , n e g o s e u g u š u j u i o d b a c u j u , ili b o l j e r e č e n o » r a ­
s h l a đ u j u « negativnim osećajnim s u d o m . Iako s v a g d a
postoji gotovost za spokojan i harmoničan paralelan
hod, ipak se prema stranom objektu ne pokazuje n i ­
kakva ljubaznost, nikakvo toplo susretanje, nego i n ­
diferentan, do odbijanja hladan postupak. Ponekad
se dobiva utisak da se oseća izlišnost vlastitoga p o s t o ­
janja. P r o t i v n e č e g a što zanosi, što je entuzijastično,
taj tip pazi p o n a j p r e na d o b r o n a m e r n u n a d m o ć n o s t i
kritiku, k o j a osetljivu objektu lako uzima vetar iz
jedara. Ali navala emocije m o ž e se oštro odbiti u b i -
stvenom hladnoćom ako ona jedinku slučajno ne d o ­
hvati sa strane nesvesnoga, tj., d r u g i m recima, ako
ne oživi neku praiskonsku osećajnu sliku i time z a ­
r o b i o s e ć a n j e o v o g a tipa. K a d s e p o j a v i taj slučaj,
o n d a takva žena prosto oseti trenutnu uzetost, p r o t i v

424
k o j e se docnije n e m i n o v n o javlja utoliko žešći otpor,
k o j i će dostići objekat na n a j r a n j i v i j e m mestu. Veza
sa objektom odražava se koliko je god mogućno u n e ­
k o m mirnom i sigurnom srednjem položaju osećanja
p o d u p o r n i m u s k r a ć i v a n j e m strasti i n j e n e n e o d m e -
renosti. Stoga izražavanje osećanja ostaje oskudno, i
objekat trajno oseća smanjenje svoje vrednosti, ako
ga postane svestan. To svakako n i j e u v e k slučaj, jer
m a n j a k v e o m a č e s t o o s t a j e n e s v e s t a n , ali z a t o s v r e ­
m e n o m , zbog nesvesnoga prava na osećanje razvija
simptome koji treba da izvojuju povećanu pažnju.
K a k o ovaj tip ponaj češće izgleda hladan i rezervisan,
to mu površan sud lako odriče svako osećanje. Ali
to je u osnovi pogrešno, jer osećanja nisu ekstenziv­
na, nego intenzivna. Ona se razvijaju u dubinu. D o k
se, na primer, ekstenzivno osećanje samilosti na p o ­
desnu m e s t u i s p o l j a v a r e c i m a i d e l i m a i u s k o r o se
m o ž e p o n o v o osloboditi toga utiska, intenzivna s a m i ­
lost opire se s v a k o m e izrazu i d o b i v a strasnu dubinu,
k o j a b e d u sveta p o i m a u sebi i smrzava se na n j o j .
Ona može možda da izbije preko mere i da dovede do
t a k o r e ć i h e r o j s k o g a d e l a k o j e č o v e k a z g r a n j a v a , ali
prema k o m e ni objekat ni subjekat ne m o g u naći
pravilan odnos. Spolja se i šlepom o k u ekstravertnoga
o v a samilost p o j a v l j u j e k a o hladnoća, j e r o n a n e čini
ništa v i d l j i v o , a u n e v i d l j i v e snage ekstravertna svest
ne m o ž e verovati. Ovaj nesporazum je karakteristi­
čan doživljaj u životu o v o g a tipa i r e d o v n o se r e g i -
struje kao najvažniji argumenat protiv svake dublje
o s e ć a j n e v e z e s a o b j e k t o m . A l i šta j e s t v a r n i p r e d m e t
ovoga osećanja to je normalnome tipu dato samo n a -
slućivanjem. S v o j cilj i svoj sadržaj on izražava sam
pred sobom možda u skrivenoj i pred profanim očima
b o j a ž l j i v o č u v a n o j r e l i g i o z n o s t i , ili u i s t o t a k o o d i z ­
nenađenja o b e z b e đ e n i m poetskim slikama, ne bez
tajnoga častoljublja da ostvari neku nadmoćnost nad
objektom. Zene koje imaju dece unose m n o g o od toga
u d e c u t i m e što im t a j n o u h v a j u s v o j u strasnost.

Iako u n o r m a l n o m tipu nagoveštena tendencija

da se o n o što se tajno oseća j e d a r e d o t v o r e n o i v i d l j i ­
v o n a d r e d i o b j e k t u , ili d a m u s e p o b e d n i č k i n a m e t n e ,

425
ne igra nikakvu ulogu remetnicu i nikada ne vodi do
ozbiljna pokušaja u tome pravcu, ipak nešto od toga
p r o k a p l j u j e u lično uticanje na objekat, u obliku n e ­
koga često teško odredi jivoga, dominantnoga uticaj a.
T o s e o s e ć a o t p r i l i k e k a o m u č n o ili z a g u š l j i v o o s e ć a ­
nje, k o j e opčinjava okolinu. T i m e ovaj tip dobiva
neku tajanstvenu moć, koja u najvećoj meri može da
fascinuje naročito ekstravertnoga čoveka, jer dodiru­
je njegovo nesvesno. Ova m o ć vodi poreklo od ose-
ć a n j e m d o h v a ć e n i h , n e s v e s n i h s l i k a , ali j e s v e s t l a k o
v e z u j e za Ja, i t i m e se u t i c a j i s k r i v l j u j e u s m i s l u l i č n e
t i r a n i j e . A k o s e n e s v e s n i s u b j e k a t i d e n t i f i k u j e s a Ja,
onda se i tajanstvena m o ć intenzivnoga osećanja m e -
nja u banalno i naduto vlastoljublje, u taštinu i tiran-
sko primoravanje. Otuda nastaje tip žene koji je z b o g
svojega beskrupuloznoga slavoljublja i zbog svoje
p o d m u k l e svireposti na zlu glasu. A l i o v a j preokret
vodi u neurozu.

D o k l e g o d se Ja oseća ispod visine nesvesnoga

subjekta i osećanje d o k u č u j e više i m o ć n i j e stvari
n e g o l i Ja, d o t l e j e t i p n o r m a l a n . N e s v e s n o m i š l j e n j e
j e , d o d u š e , a r h a i č n o , ali s p r e m n o d a p o m o ć u r e d u k ­
cija k o m p e n z u j e prigodne prohteve da se Ja podigne
do subjekta. A l i ako se ipak p o j a v i taj slučaj z b o g
potpunoga prigušivan ja reduktivnih nesvesnih misle-
nih uticaj a, onda nesvesno mišljenje prelazi u o p o z i ­
ciju i projicira se u objekte. T i m e subjekat k o j i je
postao egocentričan m o ž e da oseti m o ć i značaj o b j e ­
kata k o j i m a j e oduzeta vrednost. Svest p o č i n j e o s e -
ć a t i » š t o d r u g i m i s l e « . R a z u m e se, d r u g i m i s l e s v e
m o g u ć n e niskosti, snuju zlo, p o d b a d a j u i p r a v e s p l e t ­
ke u potaji, itd. To subjekat m o r a preteći t i m e što
sam počinje da preventivno pravi spletke i da s u m ­
njiči, da osluškivanjem ispituje i da kombinuje. N a ­
padaju ga glasovi, i m o r a j u se praviti grčeviti napori
da se opasna podleglost koliko je god m o g u ć n o obrne
u nadmoćnost. Nastaju beskrajna suparništva p o t a j ­
ne prirode, i u t i m o g o r č e n i m b o r b a m a ne samo što
s e n e i z b e g a v a n i k a k v o r đ a v o ili n i s k o s r e d s t v o n e g o
se i vrline zloupotrebljavaju, samo da bi se m o g a o
iskoristiti neki adut. T a k a v razvitak v o d i do i z n u r e -

426
nosti. Oblik neuroza j e m a n j e histeričan negoli n e u -
rasteničan, k o d žena često s j a k i m saučestvovanjem
telesnoga stanja, na p r i m e r a n e m i j e s p o s l e d i č n i m
stanjima.

e) Kratak pregled racionalnih tipova

Oba opisana tipa jesu racionalna ukoliko se osni­

vaju na funkcijama racionalnoga suđenja. Racionalni
sud osniva se ne samo na objektivno datome nego i
n a subjektivnom. Prevlađivanje j e d n o g a ili d r u g o g a
činioca, uslovljeno n e k o m dispozicijom k o j a često p o ­
stoji od rane mladosti, svakako potiskuje razum.
Stvarno racionalan sud trebalo bi, naime, da se p o ­
ziva ne samo na objektivni nego i na subjektivni či­
n i l a c , i da v o d i r a č u n a i o p r v o m e i o d r u g o m e . A l i
to bi b i o idealan slučaj i pretpostavljao bi r a v n o m e -
ran razvitak ekstraversije i introversije. Međutim,
oba kretanja se isključuju i ne mogu, dokle god p o ­
stoji n j i h o v a dilema, da uopšte b u d u j e d n o p o r e d
drugoga, n e g o najviše j e d n o za drugim. Stoga je i u
običnim okolnostima idealan razum nemogućan. R a ­
cionalan tip u v e k ima tipično variran razum. T a k o i n ­
trovertni racionalni tipovi nesumnjivo i m a j u racio­
nalan sud, samo se ovaj sud više upravlja p r e m a s u ­
bjektivnome činiocu. Logika nigde ne treba da bude
savijena, j e r jednostranost leži u premisi. Premisa je
prevlađivanje subjektivnoga činioca, k o j e postoji pre
svih zaključaka i sudova. On se unapred p o j a v l j u j e
sa po sebi razumljivo v i š o m v r e d n o š ć u negoli o b j e k ­
tivni činilac. Pri t o m e , k a o što je rečeno, nikako nije
reč o nekoj datoj vrednosti, nego o prirodnoj dispo­
ziciji k o j a postoji pre svakoga davanja vrednosti.
Stoga se introvertnome racionalni sud nužno p o j a v ­
ljuje za nekoliko nijansi drukčiji negoli ekstravert­
nome. Tako se introvertnome, da spomenemo najop-
štiji s l u č a j , o n a j lanac z a k l j u č a k a k o j i v o d i d o
subjektivnoga činioca pojavljuje kao malo racional­
niji negoli onaj koji vodi k objektu. Ova, u pojedinom
slučaju pre svega neznatna, gotovo neprimetna, r a -

427
zlika izaziva u v e l i k o m e nepremostive suprotnosti,
k o j e su utoliko iritativnije ukoliko je n e k o m e u p o ­
j e d i n o m slučaju rninimalno p o m e r a n j e stanovišta
manje svesno zbog psiholoških premisa. Glavna z a ­
bluda u k o j u se pri tome r e d o v n o upada jeste to što
se č o v e k trudi da n e k u zabludu dokaže u zaključku,
mesto da prizna različnost psiholoških premisa. T a ­
k v o priznanje teško pada s v a k o m racionalnom tipu,
jer potkopava prividno apsolutno važenje njegova
principa i p r e d a j e ga n j e g o v o j suprotnosti, što je j e d ­
n a k o katastrofi.
G o t o v o još više negoli ekstravertni tip, nespora­
z u m u podleže introvertni; n e m o ž d a zato što m u j e
e k s t r a v e r t n i b e s p o š t e d n i j i ili k r i t i č n i j i p r o t i v n i k n e g o
š t o b i o n s a m m o g a o d a b u d e , n e g o z a t o š t o j e stil
epohe, za k o j i m on sam ide, protiv njega. Ne prema
ekstravertnome, nego prema našem opštem zapad­
n j a č k o m shvatanju sveta, on se nalazi u manjini,
svakako ne brojno, nego po svome osećanju. Kako
ubeđeno ide za opštim stilom, on potkopava sam sebe,
j e r j e s a v r e m e n i stil s a s v o j i m g o t o v o i s k l j u č i v i m p r i ­
znavanjem vidljivoga i opipljivoga protiv njegova
principa. Gn subjektivnome činiocu zbog njegove n e ­
vidljivosti mora smanjivati vrednost i primoravati
sebe da učestvuje u ekstravertnome povećavanju o b ­
jektivne vrednosti. On sam potcenjuje subjektivnog
činioca, i zato ga pritiskuju osećanja niže vrednosti.
S t o g a n i j e n i k a k v o č u d o što s e s u b j e k t i v n i č i n i l a c b a š
u naše vreme, a naročito u o n i m pokretima koji i z ­
m i č u ispred sadašnjosti, ispoljava na preteran i stoga
bezukusan i karikiran način. Mislim na današnju
umetnost. P o t c e n j i v a n j e vlastitoga principa čini i n ­
trovertnoga egoističnim i natura mu psihologiju p o ­
tlačenoga. Što je egoističniji, sve više mu se i čini k a o
da su drugi, koji za savremenim stilom m o g u da idu
verovatno do kraja, ugnjetači od kojih se on mora
braniti i p r e m a k o j i m a m o r a zauzimati odbrambeni
stav. On v e ć i n o m ne vidi da glavnu pogrešku čini
t i m e što se ne pridržava s u b j e k t i v n o g a činioca s o n o m
v e r n o š ć u i p r e d a n o š ć u s k o j o m se ekstravertni u p r a ­
vlja prema objektu. Z b o g potcenjivanja vlastitoga

428
principa njegova naklonost prema egoizmu postaje
n e i z b e ž n a , a t i m e on s t i č e i p r e d r a s u d u e k s t r a v e r t a .
A l i kad bi ostao veran s v o m e principu, on bi sasvim
p o g r e š n o bio p r o c e n j e n kao egoist, i opravdanost n j e ­
g o v a stava potvrdila bi se opštim posledicama toga
stava i razbila nesporazume.

f) Oset (senzitivitet)

I o s e t , k o j i j e p o s v o j o j c e l o j suštini u p u ć e n n a
objekat i objektivni nadražaj, podleže u introvertno­
me stavu znatnoj promeni. I on ima subjektivna či­
nioca, j e r p o r e d objekta koji se oseća stoji subjekat
koji oseća, i k o j i o b j e k t i v n o m e nadražaj u doprinosi
s v o j u subjektivnu dispoziciju. Oset u introvertnome
stavu osniva se pretežno na subjektivnome učešću
p e r c e p c i j e . Šta se t i m e misli, jasno se vidi p r e svega
iz umetničkih dela k o j a reprodukuju spoljašnje o b ­
j e k t e . A k o , n a p r i m e r , v i š e s l i k a r a s l i k a j e d a n isti
pejsaž, trudeći se da b u d e dat verno, ipak će svaka
slika biti različna od druge, ne m o ž d a samo z b o g više
ili m a n j e r a z v i j e n a u m e n j a , n e g o u g l a v n o m z b o g r a ­
zlična g l e d a n j a ; štaviše, na n e k o j i m slikama p o j a v i ć e
se neka izrazito psihička različnost u položaju n a s t r o -
jenja i pokretu b o j e i figure. O v e osobine odaju više
ili m a n j e j a k o u č e s t v o v a n j e s u b j e k t i v n o g a činioca.
S u b j e k t i v n i č i n i l a c o s e t a je u s u š t i n i isti k a o i za
druge već pretresane funkcije. Nesvesna dispozicija
je o n o što m e n j a čulnu p e r c e p c i j u v e ć u n j e n u p o s t a -
j a n j u i z b o g toga j o j o d u z i m a karakter čista uticaja
o b j e k t o v a . U o v o m e slučaju oset se pretežno v e z u j e
za subjekat, a tek u d r u g o m e r e d u za objekat. K o l i k o
izvanredno jak m o ž e da b u d e subjektivni činilac, n a j ­
jasnije n a m pokazuje umetnost. Prevlađivanje su­
bjektivnoga činioca ide ponekad od potpunoga uguši-
vanja čistoga uticanja objektova, pa ipak pri t o m e
oset ostaje oset, i svakako je on tada postao n e k o o p a ­
žanje subjektivnoga činioca, i o b j e k t o v o uticanje
p a l o j e n a s t e p e n čista p o k r e t a č a . I n t r o v e r t n i o s e t r a ­
zvija se u t o m e pravcu. Postoji, doduše, pravo čulno

429
o p a ž a n j e , ali s e o n o p o j a v l j u j e t a k o k a o d a o b j e k t i
zapravo i ne prodiru u subjekat, nego kao da s u b j e ­
kat g l e d a stvari sasvim d r u k č i j e ili s a s v i m d r u g e
stvari n e g o l i d r u g i l j u d i . S t v a r n o s u b j e k a t opaža iste
s t v a r i k a o s v a k o d r u g i , ali s e t a d a n i n a k o j i n a č i n
ne zadržava k o d čistoga o b j e k t o v a uticaja, nego se
zanima subjektivnim opažanjem što ga je izazvao o b ­
jektivni nadražaj. Subjektivno opažanje znatno je
različno od o b j e k t i v n o g a . O n o se u o b j e k t u ili n i k a k o
n e m o ž e n a ć i ili s e m o ž e n a ć i n a j v i š e n a s l u ć i v a n j e m ,
tj. ono, doduše, m o ž e da b u d e slično u drugim ljudi­
m a , ali s e o b j e k t i v n i m o d n o s i m a s t v a r i n e m o ž e n e ­
p o s r e d n o zasnivati. O n o ne ostavlja utisak n e k o g a
p r o i z v o d a svesti, za to je i suviše g e n u i n o . A l i o s t a v ­
lja n e k i psihički utisak, j e r se u n j e m u m o g u saznati
stvari n e k o g a višega psihičkoga poretka. M e đ u t i m ,
taj se p o r e d a k ne p o d u d a r a sa sadržajima svesti. R e č
j e o k o l e k t i v n o - n e s v e s n i m p r e t p o s t a v k a m a ili d i s p o ­
zicijama, o mitološkim slikama, pramogućnostima
predstava. Na s u b j e k t i v n o m o p a ž a n j u leži karakter
z n a č a j n o g a . O n o k a ž e v i š e n e g o l i čista s l i k a o b j e k t a ,
naravno samo o n o m e k o m e subjektivni činilac u o p ­
šte nešto kaže. N e k o m e d r u g o m e čini se da r e p r o d u -
kovani subjektivni utisak pati od osobine da n e m a
d o v o l j n e sličnosti s o b j e k t o m , i da je stoga s v o j cilj
promašio. Otuda subjektivni oset više dohvata p o z a ­
dine fizičkoga sveta negoli n j e g o v u površinu. O n o
kao presudnu stvar ne oseća realitet objekta, n e g o
realitet subjektivnoga činioca, n a i m e praiskonskih
slika, k o j e u s v o j o j c e l o k u p n o s t i p r e d s t a v l j a j u j e d a n
psihički svet u ogledalu. Ali o v o ogledalo ima n a r o ­
čitu sposobnost da sadašnje sadržaje svesti ne p r e d ­
stavlja u n j i h o v u za nas p o z n a t o m o b h k u , n e g o u
i z v e s n o m smislu s u b specie aeternitatis, n a i m e o t p r i ­
like o n a k o k a k o bi ih gledala n e k a svest stara m i l i o n
godina. T a k v a svest videla bi postajanje i nestajanje
s t v a r i u isti m a h s n j i h o v i m s a d a š n j i m i t r e n u t n i m
b i ć e m ; i n e s a m o t o n e g o u isti m a h i d r u g o š t o j e
bilo p r e n j i h o v a postajanja i što će biti posle n j i h o v a
nestajanja. Sadašnji trenutak je toj svesti n e v e r o -
vatan. Po sebi se razume da je to samo upoređenje,

430
ali m e n i j e o n o p o t r e b n o d a u n e k u r u k u o č i g l e d n o
p r e d s t a v i m naročitu suštinu introvertnoga oseta. I n ­
trovertni oset posredno daje neku sliku k o j a objekat
r e p r o d u k u j e m a n j e negoli što g a p o k r i v a t a l o g o m
prastaroga i potonjega subjektivnoga iskustva. T i m e
s e čisti č u l n i u t i s a k r a z v i j a u d u b i n u b o g a t o g a n a s l u ­
ćivan ja, d o k ekstravertni oset dohvata trenutno i na
površini o t v o r e n u bit stvari.

g) Introvertni osetni (senzitivni) tip

P r i m a t introvertnoga oseta stvara o d r e đ e n tip

koji se odlikuje izvesnim osobenostima. To je iracio­
nalan tip, u k o l i k o i z m e đ u o n o g a što se dešava ne i z a -
bira pretežno prema racionalnim sudovima, nego se
upravlja p r e m a o n o m e što se baš dešava. D o k je e k s ­
travertni osetni tip determinisan intenzivnošću o b ­
jektova uticaja, introvertni se orijentiše prema inten­
zivnosti subjektivnoga učešća oseta izazvanoga o b ­
j e k t i v n i m n a d r a ž a j e m . P r i t o m e , k a o što s e v i d i , i z ­
m e đ u objekta i oseta ne postoji nikakva p r o p o r c i o ­
nalna, n e g o prividno sasvim n e o d m e r e n a i p r o i z v o l j ­
na veza. Stoga se spolja tako reći nikada ne m o ž e
u n a p r e d v i d e t i šta ć e o s t a v i t i u t i s a k , a šta n e ć e . K a d
bi postojala jačini oseta proporcionalna izražajna
sposobnost i revnost, o n d a bi iracionalnost o v o g a tipa
izvanredno padala u oči. T a k a v slučaj postoji, na p r i ­
m e r , ako j e jedinka u m e t n i k k o j i stvara. A l i kako j e
to izuzetan slučaj, to za introverta karakteristična i z ­
ražajna teškoća sakriva i n j e g o v u iracionalnost. On,
naprotiv, m o ž e padati u oči svojim spokojstvom, s v o ­
j o m p a s i v n o š ć u ili r a c i o n a l n i m s a m o s a v l a đ i v a n j e m .
O v a osobenost, koja o b m a n j u j e površni sud, d u g u j e
s v o j e p o s t o j a n j e n e v e z a n o s t i z a o b j e k t e . O b j e k t u se,
doduše, u n o r m a l n o m slučaju nikako ne smanjuje
v r e d n o s t s v e s n o , ali m u s e n j e g o v n a d r a ž a j i p o d s t r e k
o d u z i m a na taj način što ga o d m a h z a m e n j u j e s u ­
bjektivna reakcija, k o j a se dalje više ne odnosi na
stvarnost objekta. T o , r a z u m e se, d e l u j e k a o n e k o
oduzimanje vrednosti objektu. T a k a v tip m o ž e n e k o -

431
me lako da postavi pitanje zašto č o v e k uopšte postoji,
zašto da uopšte j o š o b j e k t i m a b u d e o p r a v d a n o p o s t o ­
janje, kad se ipak sve bitno dešava bez objekta. Ova
sumnja može da bude opravdana u ekstremnim slu­
č a j e v i m a , ali n e u n o r m a l n o m s l u č a j u , j e r j e o s e t u
objektivni nadražaj neizbežan, samo on proizvodi n e ­
što d r u g o n e g o što bi se po s p o l j a š n j e m stanju stvari
m o g l o naslućivati. K a d se stvar posmatra spol ja, čini
se kao da uticanje objekta uopšte ne prodire do su­
bjekta. O v a j utisak je utoliko tačan ukoliko se s u ­
bjektivni sadržaj koji vodi poreklo iz nesvesnoga
utisku je i z m e đ u subjekta i o b j e k t a i uništava uticaj
objekta. O v o utiskivanje može da se dešava s tolikom
oštrinom da se d o b i v a utisak kao da se j e d i n k a n e p o ­
sredno brani od objektovih uticaja. U n e k o m ma na
k o j i n a č i n p o j a č a n o m s l u č a j u t a k v a o d b r a n a i zaštita
stvarno i postoji. A k o je nesvesno samo malo p o j a ­
čano, onda subjektivno učešće oseta postaje živo u
tolikoj meri da gotovo sasvim prekriva uticaj objekta.
Iz toga, s j e d n e strane, nastaje za o b j e k a t osećanje
p o t p u n a o d u z i m a n j a vrednosti, a, s d r u g e strane, za
subjekat iluzionarno shvatanje stvarnosti, k o j e s a m o
u bolesnim slučajevima ide dotle da jedinka nije više
kadra da pravi razliku između stvarnoga objekta i
subjektivnoga opažanja. Iako tako važno razlikova­
nje sasvim iščezava tek u n e k o m gotovo psihotičkom
stanju, ipak davno pre toga m o ž e subjektivno o p a ­
žanje u najvećoj meri da utiče na mišljenje, oseća­
n j e i d e l a n j e , i p o r e d t o g a što s e o b j e k a t j a s n o v i d i
u svoj s v o j o j stvarnosti. U slučajevima gde uticaj o b ­
jekta zbog naročitih okolnosti, na primer zbog n a ­
r o č i t e i n t e n z i v n o s t i ili p o t p u n e a n a l o g i j e s n e s v e s n o m
slikom, prodire sve do subjekta, i normalni slučaj
o v o g a t i p a i m a p o v o d a d a dela p o o v o m n e s v e s n o m
obrascu. O v o delanje je, s obzirom na objektivnu
stvarnost, ikizionarnoga karaktera i stoga veoma
čudnovato. Ono jednim udarcem otkriva od stvarno­
sti u d a l j e n u s u b j e k t i v n o s t t i p a . A l i g d e u t i c a j o b j e k t a
ne p r o d i r e p o t p u n o , tu on nailazi na slabo u č e s t v o v a ­
n j e i d o b r o n a m e r n u n e u t r a l n o s t , k o j a s v a g d a teži d a
donese m i r i ravnotežu. O n o što je suviše nisko m a l k o

432
s e p o d i g n e , što j e s u v i š e v i s o k o s p u s t i s e m a l o n i ž e ,
š t o j e e n t u z i j a s t i č n o u b l a ž u j e se, š t o j e e k s t r a v a g a n t ­
n o o b u z d a v a se, i što j e n e o b i č n o s v o d i s e n a » p r a v u «
formulu, sve to da bi se uticaj objekta održao u p o ­
trebnim granicama. Z b o g toga i ovaj tip utiče na o k o ­
linu vršeći pritisak, u k o l i k o n j e g o v a bezazlenost ne
stoji izvan svake sumnje. A k o j e o v o poslednje slu­
čaj, onda jedinka lako postaje žrtva agresivnosti i
vlastoljublja drugih. Takvi ljudi daju se redovno zlo­
upotrebljavati, i zato se na n e p o d e s n o m mestu svete
pojačanom resistencijom i bandoglavošću. A k o ne p o ­
stoji n i k a k v a izražajna sposobnost, o n d a svi utisci idu
unutra u d u b i n u i drže svest opčinjenu, tako da j o j
nije m o g u ć n o da zagospodari fascinatornim utiskom.
O v o m e tipu za n j e g o v e izraze stoje na relativnom r a ­
spolaganju samo arhaične izražajne mogućnosti, jer
su m i š l j e n j e i o s e ć a n j e r e l a t i v n o n e s v e s n i , a u k o l i k o
su svesni, raspolažu s a m o nužnim, b a n a l n i m i s v a k o ­
d n e v n i m izrazima. Stoga su oni k a o svesne funkcije
sasvim nepodesni da subjektivna opažanja dadu a d e ­
kvatno. Zato je ovaj tip v e o m a teško dokučljiv o b ­
j e k t i v n o m e r a z u m e v a n j u , k a o što i s a m s e b i n a j č e š ć e
ostaje nerazumljiv.

N j e g o v razvitak udaljuje ga uglavnom od stvar­

nosti objekta i p r e d a j e ga n j e g o v i m subjektivnim
opažanjima, k o j a n j e g o v u svest orijentišu u smislu
n e k e arhaične stvarnosti, iako on ostaje sasvim n e ­
svestan o v e činjenice zbog nedostatka uporednoga
suda. Ali on se stvarno kreće u n e k o m e mitološkome
svetu, u k o m e mu se ljudi, životinje, železnice, kuće,
reke i brda pojavljuju delimično kao milostivi b o ­
govi, a delimično kao zlonamerni demoni. Da mu se
oni tako p o j a v l j u j u , toga on nije svestan. A l i k a o
takvi oni utiču na n j e g o v o suđenje i delanje. On sudi
i dela kao da ima posla s takvim silama. To p o č i n j e
da mu pada u oči tek kad svoje osete otkrije kao t o ­
talno različne od stvarnosti. A k o je više sklon o b j e k ­
t i v n o m e r a z u m u , o n ć e t u razliku osetiti k a o b o l e s n u ;
međutim, ako je, veran s v o j o j iracionalnosti, sklon da
s v o m e osetu pripiše v r e d n o s t realiteta, o n d a m u o b ­
jektivni svet postaje privid i komedija. Ali tu dilemu

28 J u n g , O d a b r a n a d e l a , V
433
postižu samo krajnosti skloni slučajevi. Jedinka se
redovno zadovoljava svojom zatvorenošću i banalno-
š ć u s t v a r n o s t i , ali p r e m a n j o j s e o n a p o n a š a n e s v e s n o
arhaično.
Njeno nesvesno je uglavnom obeleženo potiski­
v a n j e m intuicije, koja ima ekstravertan i arhaičan
karakter. D o k ekstravertna intuicija ima onu k a r a k ­
terističnu pronicljivost, »dobar nos« za sve m o g u ć ­
nosti o b j e k t i v n e stvarnosti, arhaična ekstravertna i n ­
tuicija ima m o ć duha za sve podozrive, mračne, p r ­
ljave i opasne pozadine stvarnosti. P r e m a o v o j
intuiciji stvarna i svesna namera o b j e k t a neće ništa
značiti, n e g o o n a njuška za svima m o g u ć n o s t i m a a r ­
haičnih prethodnih stepena takve namere. Stoga ona
i m a n e š t o što u p r a v o o p a s n o p o t k o p a v a , i t o s t o j i u
najoštrijem kontrastu sa dobronamernom nevinošću
svesti. D o k l e g o d s e j e d i n k a n e u d a l j u j e suviše o d
objekta, nesvesna intuicija dejstvuje kao blagotvorna
k o m p e n z a c i j a za m a l o fantastični i lakovernosti s k l o ­
ni stav svesti. A l i ako n e s v e s n o stupa u o p o z i c i j u
p r e m a svesti, tada takve intuicije dostižu p o v r š i n u i
r a z v i j a j u s v o j e o p a s n e u t i c a j e t i m e što s e n a p r i n u ­
d a n način n a m e ć u svesti te izazivaju n a j n e p r i j a t n i j e
prisilne predstave o objektima. Neuroza koja otuda
nastaje jeste r e d o v n o prinudna neuroza, u k o j o j se
h i s t e r i č n e c r t e p o v l a č e iza s i m p t o m a iscrpenosti.

h) Intuicija

Intuicija u introvertnome stavu u p r a v l j a se na

u n u t r a š n j e o b j e k t e , k a o što b i s e s p r a v o m m o g l i
označiti elementi nesvesnoga. Unutrašnji objekti o d ­
n o s e se, n a i m e , p r e m a s v e s t i s a s v i m a n a l o g n o k a o
spoljašnji objekti, iako oni nisu fizičkoga, nego psi­
h o l o š k o g a realiteta. Unutrašnji objekti p o j a v l j u j u se
i n t u i t i v n o m o p a ž a n j u k a o s u b j e k t i v n e slike stvari, na
k o j e č o v e k ne m o ž e nailaziti u s p o l j a š n j e m iskustvu,
nego one sačinjavaju sadržaje nesvesnoga, u krajnjoj
liniji kolektivnoga nesvesnoga. Ovi sadržaji u s v o m e
p o s e b n o m e b i ć u ( p e r s e ) , r a z u m e se, n i s u p r i s t u p a č n i

434
n i k a k v o m e iskustvu, a to je osobina k o j u oni imaju
zajedničku sa spoljašnjim objektima. K a o što su s p o -
ljašnji objekti samo sasvim relativno onakvi kakve ih
percipujemo, tako su i pojavni oblici unutrašnjih o b ­
jekata relativni, proizvodi njihove n a m a nepristupač­
ne esencije i osobenosti intuitivne funkcije. K a o oset,
tako i intuicija ima svoga subjektivnog činioca, koji
se u ekstravertnoj intuiciji prigušuje koliko je god
m o g u ć n o , ali u i n t r o v e r t n o j p o s t a j e m e r o d a v n a v e l i ­
čina. Iako introvertna intuicija m o ž e da d o b i j e p o d -
streka od spoljašnjih objekata, ona se ipak ne zadr­
žava k o d spoljašnjih mogućnosti, n e g o k o d o n o g a što
je spoljašnjim stvarima unutra izazvano. D o k se i n ­
trovertni oset u g l a v n o m ograničava na opažanje s v o ­
jevrsnih inervacionih pojava posredstvom nesvesno­
ga i k o d njih se zadržava, intuicija prigušuje o v u
stranu s u b j e k t i v n o g a činioca i opaža sliku k o j u je ta
inervacija prouzročila. Na primer, nekoga je zadesio
neki psihogeni napad nesvestice. Oset se zadržava
k o d svojevrsnih osobenosti ovoga inervacionoga p o ­
remećaja i opaža sve svoje kvalitete, svoju intenziv­
nost, svoje vremensko proticanje, način svojega n a ­
s t a j a n j a i n e s t a j a n j a sa s v i m a p o j e d i n o s t i m a , a da se
ni n a j m a n j e ne izdiže iznad toga i ne korača s v o m e
sadržaju, od k o j e g a je poremećaj proizišao. Međutim,
intuicija iz oseta p r i m a samo podstrek za n e p o s r e d n u
delatnost, ona p o k u š a v a da vidi iza njega, te u s k o r o
i opaža unutrašnju sliku, k o j a je izazvala izraznu p o ­
j a v u , baš n a p a d nesvestice. Ona vidi sliku č o v e k a k o j i
posrče, j e r ga je strela p o g o d i l a u srce. O v a slika f a -
scinuje intuitivnu delatnost, zadržava se k o d n j e i
teži da i s p i t a s v e p o j e d i n o s t i . O n a z a d r ž a v a s l i k u i s
n a j ž i v l j i m u č e š ć e m konstatuje k a k o se ta slika m e n j a ,
dalje razvija i naposletku iščezava. Na taj način i n ­
trovertna intuicija opaža sve pozadinske procese ot­
prilike s istom jasnošću kao ekstravertni oset spolja­
šnje objekte. Stoga za intuiciju nesvesne slike postižu
d i g n i t e t s t v a r i ili o b j e k a t a . A l i k a k o i n t u i c i j a i s k l j u ­
č u j e s u d e l o v a n j e o s e t a , t o o n a n e p o s t i ž e n i k a k v o ili
postiže samo n e d o v o l j n o poznavanje inervacionih
poremećaja, uticaja na telo posredstvom nesvesnih

28* 435
slika. Z b o g t o g a s e s l i k e p o j a v l j u j u k a o o d v o j e n e o d
subjekta, s posebnom egzistencijom, bez veze s licem.
Z b o g toga u napred p o m e n u t o m primeru introvertni
intuitivac koga je zadesio napad nesvestice ne bi d o ­
šao na m i s a o da se opažena slika ma na k o j i n a č i n
m o ž e o d n o s i t i n a n j e g a s a m o g a . R a z u m e se, n e k o m e
ko je nastrojen da sudi to se čini g o t o v o neshvatljivo,
ali j e i p o r e d t o g a č i n j e n i c a k o j u s a m v i š e p u t a i s k u ­
sio k o d o v o g a tipa.
Značajnu ravnodušnost ekstravertnoga intuitivca
s o b z i r o m na s p o l j a š n j e o b j e k t e i m a i i n t r o v e r t n i s
o b z i r o m na unutrašnje objekte. K a o što ekstravertni
intuitivac neprestano njuška za n o v i m mogućnostima
i i d e za n j i m a , ne v o d e ć i računa ni o s v o m e d o b r u i
z l u , a ni o d o b r u i z l u d r u g i h , n e m a r n o p r e l a z i p r e k o
ljudskih obzira i, u v e č n o j žudnji za p r o m e n o m , o b a ­
r a o n o što j e t e k p o d i g n u t o , t a k o s e i i n t r o v e r t n i k r e ­
će od slike do slike, trčeći za svima m o g u ć n o s t i m a
što s e p o j a v l j u j u i z k r i l a n e s v e s n o g a , a d a n e u s p o ­
stavlja v e z u sa s o b o m . K a o što o n o m e k o j i svet d o ­
hvata samo osetima svet nikada ne postaje moralni
p r o b l e m , tako ni intuitivcu svet slika nikada ne p o ­
s t a j e p r o b l e m . O n j e j e d n o m e k a o i d r u g o m e estetički
problem, p i t a n j e o p a ž a n j a , » s e n z a c i j a « . N a t a j n a č i n
introvertni intuitivac gubi svest o svojoj telesnoj e g ­
zistenciji k a o i o n j e n o m uticaju na druge. Ekstra­
vertno stanovište reklo bi o n j e m u : »Stvarnost ne
postoji za njega, on se predaje sanjarijama.« Shvata­
n j e slika n e s v e s n o g a , što ih stvaralačka snaga p r o i z ­
vodi u neiscrpnom obilju, svakako je neplodno s o b ­
z i r o m n a n e p o s r e d n u k o r i s n o s t . U k o l i k o su, i p a k , o v e
slike mogućnosti shvatanja k o j a energiji u o d r e đ e ­
n o m slučaju m o g u da dadu n o v o spuštanje, utoliko je
i ova funkcija, k o j a je od spoljašnjega sveta n a j u d a ­
ljenija, neizbežna u psihičkom celokupnom gazdin­
stvu, kao što podudarni tip nikako ne s m e nedostajati
p s i h i č k o m životu j e d n o g a naroda. Izrailj ne bi i m a o
s v o j i h p r o r o k a k a d o v a j tip n e b i postojao. I n t r o v e r t ­
na intuicija p o i m a slike k o j e v o d e p o r e k l o iz a p r i o r ­
nih, t j . nasledstvom datih, osnova nesvesnoga duha.
Ovi arhetipovi, čije je intimno biće nepristupačno

436
iskustvu, predstavljaju talog psihičkoga funkcionisa-
n j a niza predaka, t j . mi l i o n s k i m p o n a v l j a n j e m n a g o ­
milana i u tipove zgusnuta iskustva organskoga p o ­
stojanja uopšte. Stoga su u o v i m arhetipovima za­
stupljena sva iskustva k o j a su se od davnina na o v o j
planeti dogodila. Ona su u arhetipovima utoliko j a ­
snija ukoliko su bila m n o g o b r o j n i j a i intenzivnija.
A r h e t i p b i o b i , d a k a ž e m o s Kantom, o t p r i l i k e n o u -
m e n o n slike k o j u intuicija opaža i u opažanju p r o i z ­
vodi. K a k o , pak, nesvesno nikako n i j e nešto što je
samo tu kao psihičko caput m o r t u u m , nego čak nešto
što učestvuje u životu i doživljuje preobražaje, p r e ­
obražaje koji uopšte stoje u unutrašnjoj vezi s opštim
dešavanjem, to introvertna intuicija opažanjem u n u ­
trašnjih procesa daje izvesne podatke koji m o g u da
budu izvanredno važni za shvatanje opštega dešava-
nja; ona može čak da unapred vidi ne samo nove m o ­
gućnosti n e g o i o n o što se d o c n i j e doista ispunjava.
N j e n o proročko predviđanje m o ž e se objasniti n j e ­
n o m v e z o m s arhetipovima, koji predstavljaju zako­
nito p r o t i c a n j e svih stvari k o j e s e m o g u iskusiti.

i) Introvertni intuitivni tip

Osobenost introvertne intuicije stvara takođe,

ako postigne primat, svojevrstan tip čoveka, naime
mističnoga sanjara i v i d o v n j a k a , s j e d n e strane, i f a n ­
tasta i u m e t n i k a , s d r u g e s t r a n e . P o s l e d n j i s l u č a j m o ­
gao bi da bude normalni slučaj, jer uopšte kod ovoga
tipa postoji sklonost da se ograničava na karakter
opažanja u intuicije. Intuitivac ostaje r e d o v n o na
opažanju, n j e g o v najveći p r o b l e m je opažanje, i —
ukoliko je on produktivan umetnik — uobličavanje
opažanja. A l i fantast se z a d o v o l j a v a posmatranjem,
k o m e se on predaje da ga ono uobličava, tj. determi-
n i š e . P r o d u b l j i v a n j e i n t u i c i j e i z a z i v a , r a z u m e se, n e k o
često izvanredno udaljavanje jedinke od opipljive
stvarnosti, tako da sam s v o j o j bližoj okolini postaje
zagonetka. A k o je on umetnik, njegova umetnost o b ­
j a v l j u j e izvanredne, od sveta u d a l j e n e stvari, k o j e se

437
prelivaju u svima bojama, znamenite i banalne, lepe i
g r o t e s k n e , u z v i š e n e i ć u d l j i v e u isti m a h . A k o n i j e
nikakav umetnik, on je često nepriznat genije, za­
boravljena veličina, neka vrsta m u d r e polubudale,
figura za »psihološke« romane.
Iako ne stoji sasvim na liniji introvertnoga tipa
intuicije da od opažanja pravi moralan problem, jer
je za to potrebno izvesno pojačanje funkcija suđenja,
ipak je dovoljno v e ć relativno neznatno diferencira­
n j e suda da se posmatranje iz čisto estetičke oblasti
prenese u oblast morala. T i m e nastaje odlika ovoga
tipa k o j a j e o d s v o j e g a estetičkoga oblika bitno r a -
z l i č n a , ali z a i n t r o v e r t n o g a i n t u i t i v c a i p a k k a r a k t e r i ­
stična. M o r a l n i p r o b l e m nastaje ako se intuitivac
stavlja u vezu sa s v o j o m vizijom, ako se više ne z a d o ­
voljava čistim posmatranjem i n j e g o v i m estetičkim
procenjivanjem i uobličavanjem, n e g o dolazi do p i ­
tanja: Sta znači to za m e n e ih za svet? Sta otuda p r o ­
i z l a z i z a m e n e ili z a s v e t u p o g l e d u d u ž n o s t i ili z a ­
d a t k a ? Cisti i n t u i t i v a c , k o j i s u d p o t i s k u j e i l i g a p o s e -
d u j e samo u oblasti opažanja, nikada, u osnovi uzev,
ne dolazi do o v o g a pitanja, jer n j e g o v o pitanje je
s a m o kako o n o p a ž a . O n s t o g a m o r a l n i p r o b l e m s m a ­
t r a n e r a z u m l j i v i m ili č a k a p s u r d n i m , i z a t o k o l i k o
g o d je m o g u ć n o preteruje mišljenje preko onoga što
je gledao. Drukčije postupa moralno nastrojeni intu­
i t i v a c . O n s e z a n i m a z n a č a j e m s v o j e v i z i j e , n e stara
se toliko za njene dalje estetičke mogućnosti koliko
za njena mogućna moralna dejstva, koja za njega
proizlaze iz njene sadržajne važnosti. N j e g o v sud
o m o g u ć u j e mu, svakako više puta samo neodređeno,
da sazna da je on kao čovek, k a o celina, n e k a k o u n e ­
sen u s v o j u viziju, da je ona nešto što m o ž e ne samo
da se posmatra n e g o što bi m o g l o i da postane život
subjekta. Z b o g toga saznanja oseća se obaveznim da
s v o j u viziju preobliči u svoj vlastiti život. A l i k a k o
se on u g l a v n o j stvari oslanja s a m o na viziju, to n j e ­
g o v moralni pokušaj ispada jednostran; on sebe i svoj
život čini simboličnim, prilagođenim, doduše, u n u ­
t r a š n j e m i v e č n o m s m i s l u d e š a v a n j a , ali n e p r i l a g o ­
đ e n i m sadašnjoj p r a v o j stvarnosti. T i m e se on lišava

438
i uticajnosti na nju, jer ostaje nerazumljiv. N j e g o v
j e z i k n i j e o n a j k o j i m g o v o r e svi, n e g o s u v i š e s u b j e k ­
tivan. N j e g o v i m argumentima nedostaje uverljiva
r a t i o . O n m o ž e s a m o i s p o v e d a t i ili p r o p o v e d a t i . O n
je glas p r o p o v e d n i k o v u pustinji.
Introvertni intuitivac najviše potiskuje oset
objekta. Time je obeleženo njegovo nesvesno. U n e ­
svesnom postoji kompenzatorna ekstravertna osetna
funkcija arhaičkoga karaktera. Stoga bi se nesvesna
ličnost n a j p r e m o g l a opisati k a o ekstravertan osetni
tip niže, primitivne vrste. Nagonstvo i neumerenost
su osobine o v o g a oseta, sa i z v a n r e d n o m v e z a n o š ć u za
čulan utisak. O v a j kvalitet k o m p e n z u j e retki visinski
v a z d u h svesnoga stava i daje mu izvesnu težinu, tako
da se potpuna »sublimacija« ometa. Ali ako se zbog
forsiranoga preterivanja svesnoga stava javi p o t p u n o
podređivanje unutrašnjem opažanju, onda nesvesno
prelazi u opoziciju, i tada nastaju p r i n u d n i oseti s
prekomernom vezanošću za objekat, koji se opiru
svesnom stavu. Oblik neuroze je prinudna neuroza,
koja kao simptome pokazuje delimično hipohondrične
pojave, delimično preosetljivost čulnih organa, deli­
m i č n o p r i n u d n a v e z i v a n j a z a o d r e đ e n a l i c a ili d r u g e
objekte.

j) Kratak pregled iracionalnih tipova

O b a ocrtana tipa g o t o v o su nepristupačna n e k o m

spoljašnjem prosuđivanju. K a k o su introvertni, te
z b o g t o g a i m a j u s l a b i j u s p o s o b n o s t ili g o t o v o s t z a
ispoljavanje, oni daju samo malo p o v o d a za tačno
prosuđivanje. K a k o se njihova glavna delatnost o k r e ­
će unutra, spolja se ne vidi ništa do u z d r ž a v a n j e , p r i -
t a j e n o s t , r a v n o d u š n o s t ili n e s i g u r n o s t i p r i v i d n o n e ­
osnovana zbunjenost. A k o se nešto ispoljava, onda su
to većim delom indirektne manifestacije po vrednosti
nižih i relativno nesvesnih funkcija. Ispoljavanja t a ­
k v e v r s t e u s l o v l j a v a j u , r a z u m e se, p r e d r a s u d u o k o ­
line prema o v i m tipovima. Z b o g toga su oni obično
p o t c e n j i v a n i ili, u n a j m a n j u r u k u , n e s h v a ć e n i . K o -

439
liko ovi tipovi sami sebe ne shvataju, jer im nedostaje
sud u velikoj meri, toliko oni ne m o g u ni da razu-
m e j u zašto i h j a v n o m i š l j e n j e p o t c e n j u j e . Oni, naime,
ne uviđaju da je njihov rad koji ide napolje i stvarno
osobina niže vrednosti. Njihov pogled je omađijan
bogatstvom subjektivnih događaja. Što se g o d dešava,
to je u tolikoj m e r i zanimljivo i ima toliko neiscrpnu
draž da oni i ne p r i m e ć u j u da o n o što od toga s a o p -
štavaju okolini r e d o v n o sadrži samo v e o m a m a l o od
o n o g a što o n i s a m i u s e b i k a o v e z a n i s t i m d o ž i v l j u j u .
Fragmentarni i obično samo epizodski karakter n j i ­
h o v i h s a o p š t a v a n j a traži s u v i š e m n o g o r a z u m e v a n j a
i uslužnosti okoline, a osim toga n j i h o v u saopštavanju
nedostaje toplota k o j a pritiče objektu i koja bi jedina
mogla imati uverljivu snagu. Naprotiv, ovi tipovi
v e o m a često pokazuju osorljivo ponašanje prema
okolini iako toga nikako nisu svesni, a i ne n a m e r a -
vaju da to pokažu. Čovek će takve ljude pravičnije
ocenjivati i s više popustljivosti okruživati ako zna
k a k o se o n o što se unutra sagleda teško m o ž e preneti
u razumljiv jezik. O v a popustljivost, pak, ni na koji
način ne s m e ići toliko daleko da bi im se iziskivanje
saopštavanja uopšte opraštalo. To bi za takve tipove
bilo o d n a j v e ć e štete. S u d b i n a sama p r i p r e m a i m , m o ­
žda j o š više n e g o d r u g i m ljudima, silne spoljašnje
teškoće, koje m o g u da ih otrezne od zanosa unutra­
šnjega posmatranja. Ali to mora da bude velika p o ­
treba koja im naposletku iznuđava ljudsko saopšta-
vanje.

S ekstravertnoga i racionalističkoga stanovišta

ovi tipovi su odista najnekorisniji od svih ljudi. P o -
smatrani s višega stanovišta, takvi ljudi su živi s v e -
doci za činjenicu da je raskošni i v e o m a burni svet
i n j e g o v prebujni a opojni život ne samo izvan č o ­
v e k a n e g o i u č o v e k u . Izvesno su ovi tipovi j e d n o ­
strane demonstracije prirode, a h s u one v e o m a p o u č ­
ne za o n o g a k o j i se ne da zaslepiti s v a g d a š n j o m d u ­
h o v n o m m o d o m . L j u d i takva stava su unapređivači
prosvete i vaspitači na svoj način. N j i h o v život uči
v i š e n e g o što o n i k a ž u . I z n j i h o v a ž i v o t a , i d o b r i m d e ­
l o m upravo iz njihove najveće pogreške, iz njihove

440
nemoći saopštavanja, razumevamo j e d n u od najvećih
zabluda naše kulture, naime praznu v e r u u kaziva­
nje i predstavljanje, prekomerno precenjivanje p o u ­
čavanja recima i metodama. Detetu začelo m o g u da
i m p o n u j u velike reči roditelja. Ali, po s v e m u sudeći,
v e r u je se da se dete t i m e i vaspita. U stvari, život
k o j i m r o d i t e l j i ž i v e v a s p i t a d e t e , a o n o što r o d i t e l j i
povrh toga dodaju u recima i gestovima decu može
s a m o d a z b u n i . Isto v a ž i z a u č i t e l j a . A l i , t o l i k o s e
v e r u j e u m e t o d e da se, ako je s a m o m e t o d a dobra,
č i n i d a j e i u č i t e l j k o j i s e n j o m e služi p o s v e ć e n . Č o ­
vek niže vrednosti nije nikada dobar učitelj. Ali s v o ­
ju štetnu nižu vrednost, koja učenika truje, on krije
iza s v o j e i z v a n r e d n e m e t o d i k e i isto tako sjajne i n ­
t e l e k t u a l n e i z r a ž a j n e s p o s o b n o s t i . R a z u m e se, u č e n i k
u zrelijim g o d i n a m a ne zahteva ništa b o l j e n e g o p o ­
znavanje korisnih metoda, jer je v e ć podlegao opštem
stavu koji veruje u pobedonosnu metodu. V e ć je
iskusio d a j e najpraznija glava k o j a d o b r o m o ž e p o ­
navljati neku metodu najbolji učenik. N j e g o v a cela
okolina govori i pokazuje mu da je svaki uspeh i sva
sreća napolju, i da su potrebne samo pravilne metode
d a s e p o s t i g n e o n o š t o s e ž e l i . Ili, d a l i m u m o ž d a
život njegova učitelja veronauke pokazuje onu sreću
koja zrači iz bogatstva unutrašnjega posmatranja?
Izvesno, iracionalni introvertni tipovi nisu nikakvi
učitelji potpune čovečnosti. N j i m a nedostaje razum
i e t i k a r a z u m a ; ali n j i h o v ž i v o t u č i d r u g o j m o g u ć n o ­
sti, k o j u n a š a k u l t u r a , n a ž a l o s t , p r e n e b r e g a v a .

k) Glavna funkcija i pomoćna funkcija

Prethodnim opisima ne bih nikako hteo da iza­

z o v e m utisak kao da se ovi tipovi češće p o j a v l j u j u u
t a k v o j č i s t o t i . T o s u , u n e k u r u k u , s a m o galtonske
porodične fotografije k o j e zajedničku, i stoga tipičnu
crtu g o m i l a j u i z b o g toga je n e s r a z m e m o ističu, d o k
se individualne crte isto tako n e s r a z m e m o brišu.
Tačno ispitivanje individualnoga slučaja pokazuje

441
o č e v i d n o zakonsku činjenicu da, p o r e d najviše d i f e ­
rencirane funkcije, svagda u svesti postoji i da je r e ­
lativno determinativna druga funkcija sekundarnoga
značaja i stoga m a n j e diferencirana. Da radi jasnosti
još jedared p o n o v i m o : svesni m o g u da b u d u proizvodi
s v i h f u n k c i j a ; ali m i g o v o r i m o o s v e s n o s t i j e d n e
funkcije samo ako volji na raspolaganju stoji ne samo
njeno izvršavanje, nego ako je i njen princip m e r o -
d a v a n z a orijentaciju svesti. M e đ u t i m , p o s l e d n j e j e
slučaj samo ako, na primer, mišljenje nije samo raz­
mišljanje i zrelo umovanje, nego ako njegovo zaklju­
čivanje poseduje apsolutno važenje, tako da logički
zaključak u datom slučaju bez ikakve druge eviden­
cije važi ne s a m o k a o m o t i v n e g o i k a o garanti ja
praktičkoga delanja. Ovaj apsolutni položaj glavne
sile pripada empirijski samo j e d n o j funkciji i m o ž e
samo j e d n o j funkciji pripadati, j e r bi isto tako s a ­
mostalna intervencija druge funkcije nužnim nači­
n o m dala drugu orijentaciju, k o j a bi p r v o j , bar deli­
mično, protivrečila. Ali kako je životni uslov za s v e ­
sni p r o c e s p r i l a g o đ i v a n j a imati jasne i j e d n o z n a č n e
ciljeve, to se prirodno uskraćuje priređenost druge
funkcije. Stoga druga funkcija m o ž e imati samo s e ­
kundaran značaj, što se i empirijski svagda p o t v r đ u ­
j e . N j e n s e k u n d a r n i z n a č a j s a s t o j i s e u t o m e što o n a
ne kao primarna funkcija u datom slučaju jedina važi
kao apsolutno pouzdana i merodavna, nego više d o ­
l a z i u o b z i r k a o p o m o ć n a ili d o p u n s k a f u n k c i j a . K a o
sekundarna funkcija može se prirodno pojaviti samo
takva k o j o j suština ne stoji u suprotnosti p r e m a g l a v ­
noj funkciji. Na primer: pored mišljenja nikada se
ne može pojaviti osećanje kao druga funkcija, jer
n j e g o v a suština stoji i suviše u suprotnosti p r e m a
suštini mišljenja. M i š l j e n j e m o r a b r i ž l j i v o d a i s k l j u ­
čuje osećanje ako hoće da bude stvarno, svome prin­
c i p u v e r n o m i š l j e n j e . T o , r a z u m e se, n e i s k l j u č u j e d a
i m a jedinki u k o j i h je mišljenje na j e d n a k o j visini
k a o osećanje, pri č e m u o b o j e i m a j u j e d n a k u svesnu
motivsku snagu. Ali u t a k v o m slučaju i nije reč o d i ­
ferenciranu tipu, n e g o o relativno nerazvijenu m i ­
šljenju i osećanju. Stoga ravnomerna svesnost i

442
nesvesnost funkcija jeste obeležje primitivnoga d u ­
h o v n o g a stanja.
S e k u n d a r n o j funkciji, kao što iskustvo pokazuje,
u v e k j e s u š t i n a d r u k č i j a , ali n e u s u p r o t n o s t i p r e m a
glavnoj funkciji. Dakle, na primer, mišljenje kao
glavna funkcija lako se m o ž e udružiti s intuicijom
k a o s e k u n d a r n o m f u n k c i j o m , ili isto t a k o d o b r o i
s o s e t o m , ali, k a o š t o j e r e č e n o , n i k a d a s o s e ć a n j e m .
Ne samo intuicija n e g o i oset nisu suprotni m i š l j e ­
nju, tj. ne moraju se bezuslovno isključivati, jer oni
m i š l j e n j u nisu suštinski slični u o b r n u t o m smislu,
kao osećanje, koje se kao funkcija suđenja uspešno
takmiči s mišljenjem, n e g o su funkcije opažanja k o j e
mišljenju pružaju dobrodošlu pomoć. Otuda, čim bi
oni dospeli na mišljenju jednaku visinu diferencira­
nja, uslovili bi p r o m e n u stava k o j a bi protivrečila
tendenciji mišljenja. Oni bi, naime, iz stava suđenja
napravili stav opažanja. T i m e bi za mišljenje n e i z -
bežni princip racionalnosti bio prigušen u prilog
iracionalnosti čistoga opažanja. Stoga je p o m o ć n a
f u n k c i j a m o g u ć n a i k o r i s n a s a m o u k o l i k o služi g l a v ­
n o j funkciji, a da pri t o m e ne zatraži p r a v o na a u t o ­
nomiju svojega principa.
Za sve praktičke tipove važi načelo da oni, pored
svesne glavne funkcije, imaju još jednu relativno
svesnu, p o m o ć n u funkciju, koja je u svakome p o g l e ­
d u različna o d suštine glavne f u n k c i j e . I z o v i h m e -
šanja nastaju d o b r o poznate slike, na p r i m e r : p r a k ­
tički intelekat, koji je udružen s osetom, spekulativni
intelekat, koji je prožet intuicijom, umetnička intui­
cija, koja posredstvom osećanja suda odabira i p r e d ­
stavlja s v o j e slike, filosofska intuicija, k o j a p o ­
sredstvom jakoga intelekta prenosi svoju viziju u
sferu razumljivoga, itd.
Podudarno sa svesnim funkcionim odnosom
uobličava se i nesvesno funkciono grupisanje. Tako,
na primer, svesnom praktičkom intelektu odgovara
nesvestan intuitivno-osećajni stav, pri č e m u f u n k c i ­
ju osećanja zadešava relativno jače sprečavanje n e ­
goli intuiciju. O v a osobenost ima svakako interesa
samo za onoga koji se zanima praktičkim psihološkim

443
obdelavanjem takvih slučajeva. Ali o v o m e je važno
da zna za to. Ja sam, naime, više puta v i d e o kako se
lekar trudi da, na primer, k o d nekoga izvrsnog inte­
lektualca osećajnu funkciju neposredno razvije iz n e ­
svesnoga. Ovaj pokušaj m o g a o bi začelo uvek p r o ­
pasti, j e r o n z n a č i s u v i š e v e l i k o v r š e n j e n a s i l j a n a d
svesnim stanovištem. A k o vršenje nasilja uspe, onda
zbog toga nastaje prava prisilna zavisnost pacijenta
od lekara, »prenošenje« k o j e se još samo brutalno
m o ž e preseći, j e r z b o g vršenja nasilja pacijent gubi
stanovište, pošto n j e g o v lekar postaje n j e g o v o sta­
novište. Ali pristup k nesvesnom i prema najviše p o ­
tisnutoj funkciji otvara se tako reći sam, i s d o v o l j ­
n i m č u v a n j e m svesnoga stanovišta, ako tok razvitka
ide preko sekundarne funkcije, dakle u slučaju r a ­
cionalna tipa p r e k o iracionalne funkcije. Ova, naime,
daje svesnom stanovištu takav vidik, i pregled nad
o n i m što je m o g u ć n o i što se dešava da t i m e svest
d o b i v a d o v o l j n u zaštitu p r o t i v d e s t r u k t i v n o g a uticaj a
nesvesnoga. Obrnuto, iracionalan tip zahteva jači
razvitak u svesnom zastupljene racionalne p o m o ć n e
funkcije, da bi bio dovoljno pripremljen da dočeka
udarac nesvesnoga.

Nesvesne funkcije nahode se u arhaično-animal-

n o m stanju. N j i h o v i simbolični izrazi k o j i s e p o j a v ­
ljuju u snovima i fantazijama predstavljaju većinom
b o r b u ili i s t u p a n j e d v e j u ž i v o t i n j a ili d v a j u č u d o v i š t a
jednoga protiv drugoga.

444
 XI

DEFINICIJE

Č i t a o c u ć e s e m o ž d a u č i n i t i s u v i š n i m što t e k s t u
svoga ispitivanja d o d a j e m naročiti odeljak o defini­
cijama p o j m o v a . Ja sam, međutim, d o v o l j n o iskusio
da se baš pri psihološkim radovima ne može d o v o l j ­
no oprezno postupati sa p o j m o v i m a i izrazima, jer
baš u psihološkoj oblasti, više n e g o igde, nailazimo
n a n a j v e ć e r a z l i k e u z n a č e n j u p o j m o v a , što č e s t o d a j e
povoda najupornijim nesporazumima. O v o zlo ne
proizlazi samo otuda što je psihologija m l a d a nauka,
n e g o i o t u d a što s e č i t a o c u i s k u s t v e n i m a t e r i j a l , m a ­
terijal naučnoga ispitivanja, ne m o ž e tako reći k o n ­
k r e t n o staviti p r e d oči. Psihološki ispitivač oseća se
neprestano prinuđenim da onu stvarnost k o j u sam
posmatra predstavi opširnim i tako reći posrednim
opisivanjem. O neposrednom predstavljanju može
biti reči samo ukoliko se saopštavaju elementarne
činjenice, k o j i m a se m o ž e pristupiti p o m o ć u m e r e i
broja. Ali koliko se od stvarne psihologije čoveka
može da doživi i posmatra kao činjenica koju je b r o ­
j e m i m e r o m m o g u ć n o shvatiti? P o s t o j e takva stanja,
i ja s m a t r a m da s a m baš u s v o j i m s t u d i j a m a o a s o c i ­
jacijama i dokazao da se još vrlo komplikovanim
1

stanjima stvari m o ž e pristupiti p o m o ć u m e t o d e m e -

renja. A l i ko je d u b l j e ušao u suštinu psihologije i
ko psihologiji kao nauci postavlja više zahteve, nai-

1
Jung, Diagnostische Associationsstudien. J. A. Barth.
Leipzig, 1911. II A u f l a g e .

445
me da se ona u svojoj egzistenciji ne sme vezivati
samo za jadno i ograničeno životarenje, koje bi j o j
bilo nametnuto granicama prirodnonaučine metodike,
taj je i uvideo da eksperimentalnoj metodi nikada
n e ć e poći za r u k o m da pravilno shvati suštinu l j u d ­
ske duše, pa čak ni da pruži približno v e r n u sliku
složenih duševnih pojava.
Međutim, č i m napustimo oblast u k o j o j se stanja
stvari shvata ju p o m o ć u m e r e i broja, upućeni s m o na
pojmove, koji n a m moraju da zamene meru i broj.
Određenost koju mera i broj pružaju posmatranoj
č i n j e n i c i m o ž e b i t i n a d o k n a đ e n a s a m o određenošću
pojmova. A l i , k a o š t o j e s v a k o m i s p i t i v a č u i r a d n i k u
u toj oblasti suviše d o b r o poznato, današnji p s i h o l o ­
ški p o j m o v i p a t e o d v r l o v e l i k e n e o d r e đ e n o s t i i m n o -
goznačnosti, tako da se ljudi uzajamno jedva m o g u
da razumeju. Uzmimo samo kao primer pojam »ose­
ć a n j e « ( G e f u h l ) i p o k u š a j m o s e b i d a p r e d s t a v i m o šta
se sve pod tim p o j m o m razumeva, da bismo dobili
predstavu o raznovrsnosti i mnogoznačnosti psiholo­
ških p o j m o v a . Pa ipak je time izraženo nešto k a r a k ­
t e r i s t i č n o , što j e , d o d u š e , m e r i i b r o j u n e p r i s t u p a č n o ,
a ipak je shvatljivo kao nešto što postoji. Č o v e k ne
m o ž e d a s e t o g a p r o s t o o d r e k n e , k a o š t o t o č i n i Vun-
tova f i z i o l o š k a p s i h o l o g i j a k a d s e o v i h s t a n j a k a o
s u š t a s t v e n i h o s n o v n i h p o j m o v a o d r i č e , ili k a d p o k u ­
š a v a d a i h z a m e n i e l e m e n t a r n i m č i n j e n i c a m a ili d a
ih u njih raščlani. Na o v a j način b i v a i z g u b l j e n j e d a n
važan deo psihologije.
Da bi izbegao o v o zlo stanje stvoreno p r e c e n j i -
vanjem prirodnonaučne metodike, čovek je prinuđen
da pribegne pouzdanim pojmovima. Da bismo dospeli
do takvih pojmova, potreban je svakako rad mnogih,
a donekle i consensus gentium. Kako o v o nije m o ­
g u ć n o postići otprve i odmah, to se svaki pojedinačni
ispitivač mora bar potruditi da s v o j i m p o j m o v i m a da
izvesnu čvrstinu i određenost, a to n a j b o l j e postiže na
taj način što će objasniti z n a č e n j e svih p o j m o v a k o j e
j e u p o t r e b l j a v a o , t a k o d a s v a k o m o ž e v i d e t i šta n j i ­
ma hoće da se kaže.

446
 Da bih odgovorio ovoj potrebi, želeo bih da u
redovima koji sleduju izložim svoje osnovne psiho­
loške p o j m o v e po azbučnom redu. Istovremeno bih
z a m o l i o č i t a o c a d a s e u s l u č a j u s u m n j e seti o v i h m o ­
jih objašnjenja. S a m o se po sebi razume da ja o v i m
objašnjenjima i definicijama hoću samo da kažem
u k o m e s m i s l u se o v i m p o j m o v i m a s l u ž i m , a ni u
k o m e slučaju ne želim reći da bi o v a upotreba na
s v a k i n a č i n b i l a j e d i n o m o g u ć n a , ili b e z u s l o v n o t a č n a .

1. Afekat. — P o d a f e k t o m t r e b a r a z u m e t i o n o
osećajno stanje k o j e je obeleženo, s j e d n e strane, p r i -
m e t n o m telesnom i n e r v a c i j o m , a, s druge, stvarnim
smetnjama u predstavnom toku. K a o sinonim afekta 2

u p o t r e b l j a v a m emociju. Ja r a z l i k u j e m — u s u p r o t ­
n o s t i p r e m a Blojleru (v. a f e k t i v n o s t ) — o s e ć a n j e od
afekta, iako je n j e g o v prelaz u afekat lak, j e r svako
osećanje, č i m dospe do izvesne jačine, izaziva telesne
inervacije i na taj način postaje afekat. Pa ipak, bilo
bi dobro iz praktičkih razloga praviti razliku između
afekta i osećanja, jer osećanje m o ž e da b u d e funkcija
k o j o m samovoljno raspolažemo, dok se sa afektom to
po pravilu obično ne događa. Uz to se afekat jasno
razlikuje od osećanja po vidljivim telesnim inerva-
cijama, dok osećanju ove inervacije u većini sluča­
j e v a n e d o s t a j u ili s u t a k o s l a b o g a i n t e n z i t e t a d a s e
samo najfinijim instrumentima m o g u dokazati, na
primer, putem psihogalvanskih pojava. Afekat se 3

p o j a č a v a o s e t o m onih telesnih inervacija što ih je

sam izazvao. O v a k v o zapažanje dalo je povoda
Džems-Langeovoj t e o r i j i a f e k a t a , k o j a u o p š t e a f e k a t
i izvodi p r v o b i t n o iz telesnih inervacija. Nasuprot

2
Upor. uz to: Wundt, Grundz. der phys. Psych. V
A u f l a g e , III, p. 209 ss.
s
Fć-re, Note sur des modifications de la risistance
ilectrique e t c . Comptes-Rendus de la Societe de Biologie,
1888, p. 217 ss.
Veraguth, Das psychogalvanische Reflexphanomen. Mon.
schr. f. P s y c h . u Neurol. X X I , p. 387.
Jung, On psychophysical relations etc. Journ. of Ab-
n o r m . P s y c h . I, 247.
Binswanger, Uber das Verhalten des psychogalvanischen
Phdnomens e t c . D i a g n o s t . A s s o c . s t u d . I I , 1 1 3 .

447
tome ekstremnom shvatanju, ja shvatam afekat,
s j e d n e strane, kao j e d n o psihičko stanje osećanja, a,
s d r u g e strane, kao j e d n o fiziološko inervaciono sta­
nje, i ta stanja nagomilavajući se u z a j a m n o deluju
j e d n o na drugo, a to znači da se p o j a č a n o m osećanju
pridružuje jedna osećajna komponenta k o j o m se afe­
k a t v i š e p r i b l i ž u j e o s e t i m a (v. o.) i b i t n o s e r a z l i k u j e
od stanja osećanja. Izrazite, t j . j a k i m telesnim i n e r -
vacijama praćene afekte ne ubrajam u oblast f u n k ­
c i j a o s e ć a n j a , n e g o u o b l a s t f u n k c i j a o s e t a (v. f u n k ­
cija).
2 . Afektivnost. — A f e k t i v n o s t j e p o j a m k o j i j e
B l o j l e r skovao. Afektivnost označuje i sadrži u sebi
»ne samo afekte u stvarnom smislu n e g o i laka o s e ­
ć a n j a ili o s e ć a j n e t o n o v e z a d o v o l j s t v a i n e z a d o v o l j ­
s t v a « . Blojler od a f e k t i v n o s t i r a z l i k u j e ,
4
s jedne
s t r a n e , č u l n e o s e t e i o s t a l e t e l e s n e o s e t e , a, s d r u g e
strane, »osećanja«, ukoliko su ona unutarnji o p a -
ž a j n i p r o c e s i (na p r i m e r , o s e ć a n j e i z v e s n o s t i , v e r o v a t -
n o s t i ) i u k o l i k o s u n e j a s n e m i s l i ili s a z n a n j a . 5

3. Apercepcija. — A p e r c e p c i j a je p s i h i č k i p r o c e s
p o m o ć u koga se kakav n o v sadržaj pridaje već datim
sadržajima n a taj način što g a o z n a č a v a m o kao p o j ­
m l j i v o g , s h v a ć e n o g ili k a o j a s n o g . Razlikuje se
8

aktivna i pasivna a p e r c e p c i j a ; p r v a je proces pri

k o m e subjekat sam od sebe, iz sopstvenih motiva,
s v e s n o i s p a ž n j o m u s v a j a n o v s a d r ž a j i a s i m i l i š e ga
sa drugim sadržajima koji stoje u pripravnosti; d r u ­
ga je proces pri k o m e se kakav n o v sadržaj spolja
( p u t e m č u l a ) ili i z n u t r a (iz n e s v e s n o g a ) n a m e ć e s v e s t i
i na n e k i n a č i n i z n u đ a v a p a ž n j u i s h v a t a n j e . U p r v o m
slučaju akcenat delatnosti je na s a m o m Ja, u d r u ­
g o m e akcenat leži na n o v o m sadržaju k o j i se n a m e ć e .

4. Apstrakcija. — A p s t r a k c i j a j e , k a o što v e ć
s a m a r e č n a g o v e š t a v a , v a đ e n j e ili o d v a j a n j e k a k v a
s a d r ž a j a ( k a k v a z n a č e n j a , k a k v e o p š t e o z n a k e itd.)
1
Bleuler, Affektivitat, Suggestibilitiit, Paranoia, 1906,
p . 6.
» L o c . cit., p . 13 s.
• U p o r . W i m d t , Grundz. der phys. Psych. I, 322.

448
iz j e d n e sveze k o j a sadrži i d r u g e elemente, čija je
k o m b i n a c i j a k a o c e l i n a n e š t o j e d a n p u t n o ili i n d i v i ­
dualno i baš zato nešto n e u p o r e d i v o . Jedanputnost,
svojevrsnost i neuporedivost ometaju saznanje, zbog
č e g a s e ostali e l e m e n t i v e z a n i z a s a d r ž a j k o j i s e o s e ć a
kao bitan m o r a j u želji za saznanjem pričinjavati kao
nepripadni.
Otuda je apstrakcija duhovna delatnost koja ono
š t o s e o s e ć a k a o b i t a n s a d r ž a j ili s t a n j e s t v a r i o s l o ­
b a đ a i z n j e g o v e v e z e s a o n i m što s e o s e ć a k a o n e -
p r i p a d a n e l e m e n a t n a t a j n a č i n što g a o d v a j a o d
n j e g a , d r u g i m r e c i m a š t o g a diferencira ( v i d i o v o ) .
Apstraktno j e u š i r e m s m i s l u s v e o n o što j e i z d v o j e ­
n o i z s v o j e v e z e s o n i m š t o se, s o b z i r o m n a s v o j e
značenje, oseća kao nebitno.
Apstrakcija je delatnost koja je uopšte svojstve­
n a p s i h o l o š k i m f u n k c i j a m a . P o s t o j i a p s t r a k t i v n o mi­
šljenje, isto takvo osećanje, oset i intuiranje (vidi
o v e p o j m o v e ) . Apstraktivno mišljenje uzdiže sadržaj
koji se odlikuje misaonim, logičkim osobinama iz
o n o g a što j e n e b i t n o . A p s t r a k t i v n o o s e ć a n j e čini isto
to sa sadržajem k o j i nosi o s e ć a j n o obeležje, a isto
t a k o p o s t u p a j u o s e t i i n t u i c i j a . P o s t o j e , d a k l e , n a isti
način apstraktne misli k a o što p o s t o j e apstraktna
osećanja; o v e p o s l e d n j e Sali (Sully) naziva intelek­
t u a l n i m , e s t e t s k i m i m o r a l n i m . Nahlovski ( N a h l o w -
7

sky) tome dodaje religiozno osećanje. Apstraktna

8

osećanja odgovarala bi u m o m e shvatanju »višim«

ili » i d e a l n i m « o s e ć a n j i m a N a h l o v s k o g a . J a s t a v l j a m
a p s t r a k t n a o s e ć a n j a u isti r e d s a a p s t r a k t n i m m i s l i ­
m a . Apstraktni osećaj o b e l e ž i o b i h k a o estetski o s e ć a j ,
z a r a z l i k u o d č u l n o g o s e ć a j a (v. o s e ć a j , o s e t ) . A p ­
straktnu intuiciju obeležavam kao simboličku intu­
iciju, za razliku od fantazijske intuicije (v. fantazija
i intuicija).
U o v o m e d e l u n a p o j a m a p s t r a k c i j e u isti m a h
nadovezujem shvatanje jednog s n j o m e vezanoga psi-
hoenergetičkoga procesa. Kada se prema kakvu
objektu stavim u odnos apstrakcije, ne dopuštam
7
Sully, Hum. minđ. II c. 16.
8
Nahlowsky, Das Gefiihlsleben, p. 48.

29 Jung, Odabrana dela, V 449

o b j e k t u d a n a m e n e deluje k a o celina, n e g o i z d v a ­
j a m j e d a n d e o s a m o g a o b j e k t a i z n j e g o v i h v e z a , pri
č e m u isključujem o n e delove za koje smatram da
nisu bitni. M o j a je namera da se oslobodim objekta
k a o j e d n o k r a t n e i s v o j e v r s n e celine i da istaknem
samo jedan deo istoga objekta. Shvatanje celine mi
j e , d o d u š e , d a t o , ali j a s e u t o s h v a t a n j e n e u d u b i j u -
j e m , m o j interes se ne uliva u celinu, nego se od
objekta kao celine s istaknutim delom povlači u
m e n e samog, što znači u m o j p o j m o v n i svet, k o j i je
g o t o v p o s t a v l j e n ili k o n s t e l i s a n u k o r i s t a p s t r a k c i j e
jednog dela objekta. (Drugačije osim p o m o ć u subjek­
tivne p o j m o v n e konstelacije ne m o g u iz objekta
apstrahovati.) »Interes« shvatam k a o energiju = l i ­
b i d o (vidi ovo) k o j u o b j e k t u p r i d a j e m k a o vrednost,
ili k o j u o b j e k a t p r i v l a č i e v e n t u a l n o i p r o t i v m o j e
v o l j e ili t a k o d a j a t o g a n i s a m s v e s t a n . O t u d a j a
apstrakcioni proces p o o č e v i đ u j e m kao povlačenje li­
bida od objekta, kao protivstrujanje vrednosti od
objekta k a subjektivnom apstraktnom sadržaju. A p ­
s t r a k c i j a z a m e n e , d a k l e , z n a č i e n e r g e t s k o oduzi­
manje vrednosti objektu. A p s t r a k c i j a j e , da k a ž e m
drugim recima, jedno introvertno libidno kretanje.

A p s t r a k t i v n i m n a z i v a m stav ( v i d i o v o ) k a d o n ,
s j e d n e s t r a n e , v r š i i n t r o v e r s i j u , a, s d r u g e s t r a n e ,
istovremeno jedan deo objekta koji se oseća kao bitan
asimiliše s apstraktnim sadržajima što se v e ć nalaze
u subjektu. Ukoliko je j e d a n sadržaj apstraktniji,
u t o l i k o s e o n m a n j e može predstaviti. J a s e p r i d r u ­
ž u j e m Kantovu s h v a t a n j u , p o k o m e j e j e d a n p o j a m
utoliko apstraktniji »ukoliko je više razlika stvari iz
n j e g a izostavljeno« , u t o m e smislu što se apstrakcija
9

u n a j v i š e m stepenu od o b j e k t a apsolutno u d a l j u j e i
na t a j n a č i n d o s p e v a do k r a j n j e nepredstavljivosti, a
o v a j a p s t r a k t j a n a z i v a m idejom (v. i d e j a ) . O b r n u t o ,
apstrakt koji još raspolaže predstavijivošću i o č i -
g l e d n o š ć u j e s t e k o n k r e t a n p o j a m (v. k o n k r e t i z a m ) .

5. Arhaizam. — A r h a i z m o m n a z i v a m s t a r o d r e v n i
karakter psihičkih sadržaja i funkcija. P r i t o m e se

» Kant, Log.'§ 6.

450
ne misli na arhaističku, t j . i m i t o v a n u starinu, k a k o
je prikazuju, na primer, poznorimska dela likovne
u m e t n o s t i ili » g o t i k a « X I X s t o l e ć a , n e g o s e m i s l i
s a m o n a o s o b i n e k o j e i m a j u k a r a k t e r relikta. K a o
takve osobine označavamo sve one psihološke crte
k o j e p o s v o j o j suštini s t o j e u s k l a d u s o s o b i n a m a p r i ­
mitivnoga mentaliteta. Jasno je da je arhaizam vezan
u p r v o m e redu sa fantazijama nesvesnoga, t j . sa p r o ­
izvodima nesvesne fantazijske delatnosti koji dopiru
d o svesti. K v a l i t e t s l i k e j e a r h a i č a n k a d a u s e b i s a ­
drži nepobitne mitološke paralele. Arhaične su aso­ 10

cijacije po analogiji nesvesne fantazije, kao i njihov

s i m b o l i z a m (v. s i m b o l ) . A r h a i z a m j e i d e n t i t e t s k a v e z a
s a o b j e k t o m (v. i d e n t i t e t ) , » p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e «
(v. o.). A r h a i z a m je k o n k r e t i z a m m i š l j e n j a i osećanja.
A r h a i z a m j e , d a l j e , n e o d o l j i v a sila i n e s p o s o b n o s t z a
samosavladivanje (ponesenost). Arhaizam je slivenost
p s i h o l o š k i h f u n k c i j a (v. d i f e r e n c i r a n j e ) , n a p r i m e r
mišljenja i osećanja, osećanja i oseta, osećanja i i n ­
tuicije, k a o i slivenost delova j e d n e f u n k c i j e (audition
coloriee), ambitendencija i a m b i v a l e n c i j a (Blojler),
što znači slivenost sa suprotnim, npr. osećanja i p r o -
tivosećanja.
6. Asimilacija. — Asimilacija je ujednačenje
n o v a sadržaja svesti sa v e ć p r i p r a v n i m s u b j e k t i v n i m
materijalom, pri č e m u se naročito ističe sličnost n o ­
1 1

v o g a sadržaja sa gotovim subjektivnim materijalom,

e v e n t u a l n o na štetu samostalnoga kvaliteta n o v o g a
sadržaja. Asimilacija je, u osnovi uzev, apercepcio-
12

n i p r o c e s (v. a p e r c e p c i j a ) , k o j i s e o d č i s t e a p e r c e p c i j e
razlikuje po elementu ujednačavanja sa subjektiv­
n i m m a t e r i j a l o m . U t o m e s m i s l u Vunt k a ž e : * » N a j ­ 1

upadljivije se pojavljuje ovaj način formiranja (nai­

me asimilacija) k o d predstava onda k a d asimilatorni
elementi postaju p u t e m reprodukcije, a asimilovani
p u t e m n e p o s r e d n o g čulnog utiska. Pri t o m e se e l e ­
m e n t i slika p a m ć e n j a u n o s e na n e k i način u spoljni

10
Upor. uz to: Jung, Wandl. und Symbole der Libido.
u W u n d t , Log. I, 2 0 .
i * U p o r . L i p p s , L e i t f . đ . Psych. I I A u f l a g e , p . 1 0 4 .
is W u n d t , Grundz. d. phys. Psych. I I I , 5 2 9 .

29*
451
o b j e k a t , t a k o d a se, n a r o č i t o a k o s e o b j e k a t i r e p r o -
dukovani elementi znatno razlikuju jedan od d r u g o ­
ga, izvršeni čulni opažaj p o j a v l j u j e kao iluzija, k o j a
nas o b m a n j u j e u p o g l e d u pravih osobina stvari.«
Ja u p o t r e b l j a v a m asimilaciju u nešto proširenom
smislu, naime kao u j e d n a č a v a n j e objekta sa s u b j e k ­
t o m uopšte, i suprotstavljam joj disimilaciju, kao
ujednačavanje subjekta sa o b j e k t o m , i kao o t u đ i v a ­
n j e subjekta od s a m o g sebe u korist objekta, bilo da
j e t o k a k a v s p o l j a š n j i o b j e k a t ili k a k a v » p s i h o l o š k i « ,
na primer neka ideja.

7. Diferenciranje. — D i f e r e n c i r a n j e z n a č i r a z v i ­
j a n j e razlika, i z d v a j a n j e d e l o v a i z celine. J a taj p o ­
j a m upotrebljavam u o v o m e radu poglavito u smislu
psiholoških funkcija. Dokle god je jedna funkcija u
t o l i k o j m e r i s t o p l j e n a s j e d n o m ili v i š e f u n k c i j a , n a
p r i m e r m i š l j e n j e s a o s e ć a n j e m , ili o s e ć a n j e s o s e t o m
itd., d a s e n i k a k o n e m o ž e s a m a p o j a v l j i v a t i , o n a j e
u arhaičnom (v. o.) s t a n j u , n i j e d i f e r e n c i r a n a , t j . n i j e
kao jedan naročiti deo iz celine izdvojena i kao takva
samostalno ne postoji. Nediferencirano mišljenje je
nesposobno da misli o d v o j e n o od drugih funkcija,
t j . s n j i m e s e p o s t o j a n o m e š a j u o s e t n e s e n z a c i j e ili
o s e ć a n j a ili i n t u i c i j e ; n e d i f e r e n c i r a n o o s e ć a n j e m e š a
se, na p r i m e r , s o s e t n i m s e n z a c i j a m a i f a n t a z i j a m a ,
n a p r i m e r s e k s u a l i z i r a n j e (Frojd) o s e ć a n j a ili m i š l j e ­
nja u neurozama. Po pravilu je nediferencirana f u n k ­
c i j a t i m e i o k a r a k t e r i s a n a š t o i m a o s o b i n e ambiva-
lencije i ambitendencije, * t j . s v a k a p o z i c i j a v o d i p r i -
1

metno sa s o b o m svoju negaciju, iz čega proizlaze zna­

čajne smetnje pri upotrebi nediferencirane funkcije.
Nediferencirana funkcija je i u s v o j i m p o j e d i n i m d e -
l o v i m a sli v e n a ; t a k o j e , n a p r i m e r , n e d i f e r e n c i r a n a
sposobnost oseta t i m e oštećena što se p o j e d i n e čulne
sfere mešaju (audition coloriee), j e d n o nediferenci­
rano osećanje, na primer, pomešanošću mržnje i l j u -

i* Bleuler, Die negative Suggestibilitat, Psych. Neur.

W o c h e n s c h r . 1904, 27/28.
Isti, Zur Theorie des schizophrenen Negativismus, Psych.
N e u r . W o c h e n s c h r . 1910, 18/21.
I s t i , Lehrbuch der Psychiatrie, p. 92, 285.

452
b a v i . U k o l i k o j e j e d n a f u n k c i j a s a s v i m ili v e ć i m d e ­
l o m nesvesna, utoliko ona nije diferencirana, nego u
s v o j i m d e l o v i m a i s a d r u g i m f u n k c i j a m a sli v e n a . D i ­
ferenciranje se sastoji u i z d v a j a n j u f u n k c i j e od d r u ­
gih funkcija i u odvajanju njenih pojedinačnih delova
jednoga od drugoga. Bez diferenciranja pravac je
nemogućan, jer pravac jedne funkcije, resp. njena
upravljenost na nešto osniva se na o d v a j a n j u i isklju­
čivanju nebitnoga. Slivanjem sa nebitnim o n e m o g u ­
ćena je upravljenost na nešto; samo diferencirana
funkcija pokazuje se kao ona koja je sposobna da
daje pravac.

8. Disimilacija (vidi asimilacija).

9. Duša. — U t o k u s v o j i h i s p i t i v a n j a s t r u k t u r e
nesvesnoga našao sam p o v o d a da p r o v e d e m p o j m o v ­
n o r a z l i k o v a n j e i z m e đ u d u š e i psihe. P o d p s i h o m r a -
z u m e v a m celokupnost svih psihičkih procesa, ne
samo svesnih nego i nesvesnih. P o d dušom, međutim,
razumevam određen, ograničen kompleks funkcija,
koji bi se najbolje m o g a o okarakterisati kao »ličnost«
( » P e r s o n l i c h k e i t « ) . D a b i h o p i s a o šta p o d t i m p o d ­
robnije razumevam, m o r a m učiniti još nekoliko n a ­
p o m e n a o gledištima k o j a su p o d a l j e od nas. To su
naročito pojave somnambulizma, udvajanja karakte­
r a , r a z d v a j a n j a l i č n o s t i . Z a n j i h o v o i z u č a v a n j e stekli
su zasluga u p r v o m r e d u francuski naučnici, k o j i su
n a m dali d a r a z u m e m o g l e d i š t e m o g u ć n o g m n o š t v a
ličnosti u j e d n o j istoj jedinki. O t p r v e je jasno da se
1 5

u normalne jedinke nikada ne može pojaviti više lič­

n o s t i ; ali z b o g tih s l u č a j e v a p r u ž e n a m o g u ć n o s t d i -
socijacije ličnosti verovatno bi bar kao nagoveštaj
p o s t o j a l a i u n o r m a l n o j širini. U s t v a r i , i m a l o p o ­
oštrenom psihološkom posmatranju polazi za r u k o m ,

15
Azam, Hypnotisme — Double Conscience, Pariš, 1887.
Morton Prince, The dissociation of a personality, 1906.
Landmann, Die Mehrheit geistiger Persdnlichkeiten in
einem Individuum, 1894.
Ribot, Die Personlichkeit, 1894.
F l o u r n o v , Des Indes a la Planete Mars, 1 9 0 0 .
Jung, Zur Psychol. u. Pathol. sog. occulter Phaenome-
ne, 1 9 0 2 .

453
bez suviše velikih teškoća, da u normalnih jedinki
bar naslućivanjem dokaže tragove razdvajanja k a ­
raktera. Č o v e k mora, na primer, samo da tačno p o ­
smatra n e k o g a u različnim okolnostima, pa će otkriti
kako se n j e g o v a ličnost upadljivo m e n j a pri prela­
ženju iz jedne sredine u drugu, pri č e m u se svaki put
p o j a v l j u j e oštro ocrtan i od ranijega jasno različan
karakter. Poslovični izraz » n a ulici anđeo — k o d k u ć e
đ a v o « jeste jedna iz svakodnevnoga iskustva p r o i ­
stekla formulacija f e n o m e n a razdvajanja ličnosti.
O d r e đ e n a sredina iziskuje o d r e đ e n stav. S t o se d u ž e
ili što s e č e š ć e i z i s k u j e o v a j s a s r e d i n o m p o d u d a r n i
stav, t i m p r e o n p o s t a j e habitualan. V e o m a m n o g o
l j u d i o b r a z o v a n o g a staleža m o r a d a s e n a j v i š e k r e ć e
u dvema sasvim različnim sredinama: u d o m a ć e m
krugu, u porodici, i u poslovnome životu. D v e sasvim
različne okoline iziskuju d v a sasvim različna stava,
k o j i v e ć p r e m a s t e p e n u i d e n t i f i k a c i j e (v. o.) J a s a
svagdašnjim stavom uslovljavaju udvajanje karakte­
ra. S h o d n o s o c i j a l n i m u s l o v i m a i n u ž n o s t i m a s o c i j a l ­
n i k a r a k t e r o r i j e n t i š e se, s j e d n e s t r a n e , p r e m a o č e ­
k i v a n j i m a ili z a h t e v i m a p o s l o v n e s r e d i n e , a , s d r u g e
strane, p r e m a socijalnim n a m e r a m a i težnjama s u b ­
jekta. Domaći karakter svakako bi se redovno mogao
uobličavati više prema subjektovim iziskivanjima l a ­
godnosti i udobnosti, i otuda dolazi da se l j u d i k o j i
su u j a v n o m životu izvanredno energični, hrabri,
uporni, tvrdoglavi i bezobzirni, k o d kuće i u porodici
p o j a v l j u j u kao dobrodušni, meki, popustljivi i slabi.
K o j i je sad pravi karakter, prava ličnost? Na to p i ­
tanje često je n e m o g u ć n o odgovoriti. O v o kratko p r o ­
suđivanje pokazuje da i kod normalne jedinke raz­
dvajanje karaktera ni na koji način nije nemogućno.
Stoga čovek začelo ima pravo da pitanje disocijacije
ličnosti o b r a đ u j e i k a o p r o b l e m n o r m a l n e psihologije.
Po m o m e mišljenju, na gornje pitanje — da p r o d u ­
žimo raspravljanje — m o g l o bi se odgovoriti da takav
čovek uopšte nema nikakva prava karaktera, tj. da
u o p š t e n i j e individualan (v. o . ) , n e g o da je kolektivan
(v. o . ) , t j . p o d u d a r a n s o p š t i m o k o l n o s t i m a , s o p š t i m
očekivanjima. Da je individualan, on bi pored sve

454
r a z l i č n o s t i s t a v a i m a o s a m o j e d a n isti k a r a k t e r . O n
ne bi bio identičan sa svagdašnjim stavom, i ne bi
m o g a o i ne bi hteo sprečavati da n j e g o v a individual­
nost ma na k o j i način d o đ e do izraza u j e d n o m k a o i
u d r u g o m stanju. On je doista individualan, kao s v a ­
k o b i ć e , ali n e s v e s n o . S v o j o m v i š e ili m a n j e p o t p u ­
n o m identifikacijom sa svagdašnjim stavom on vara
u n a j m a n j u ruku druge, a često i sebe, u pogledu
s v o g p r a v o g k a r a k t e r a ; o n u z i m a ličinu, z a k o j u z n a
da, s j e d n e strane, o d g o v a r a n j e g o v i m n a m e r a m a , a,
s d r u g e strane, zahtevima i m i š l j e n j i m a n j e g o v e o k o ­
line, i pri t o m e preteže čas jedan čas drugi m o m e n a t .
O v u ličinu, n a i m e a d h o c uzeti stav, n a z v a o s a m
persona, što j e b i l o o z n a k a l i č i n e a n t i č k o g a g l u m c a .
16

Ko se identifikuje s ličinom, toga z o v e m »ličnim« (u

suprotnosti prema »individualan«).
O b a stava g o r e zamišljanoga slučaja jesu d v e k o ­
lektivne ličnosti, k o j e želimo da s a ž m e m o prosto p o d
i m e n o m p e r s o n a ili p e r s o n a e . V e ć s a m n a g o v e s t i o d a
je prava individualnost različna i od j e d n o g a i od d r u ­
goga. Persona je, dakle, kompleks funkcija koji se ost­
v a r i o i z r a z l o g a p r i l a g o đ i v a n j a ili p o t r e b n e u d o b n o s t i ,
ali n i j e i d e n t i č a n s i n d i v i d u a l n o š ć u . K o m p l e k s f u n k c i ­
ja u persone odnosi se samo na odnos prema objektima.
Od veze jedinkine sa spoljašnjim o b j e k t o m treba
oštro razlikovati vezu sa subjektom. P o d subjektom
razumevam najpre one nejasne i tamne pokrete, ose­
ćanja, misli i osetne senzacije k o j i ne pritiču d o k a ž i j i -
vo iz kontinuiteta svesnoga doživljavanja na objektu,
nego pre narušavajući i ometajući, a ponekad i una­
pređujući izronjavaju iz tamnih dubina, iz donjih
s l o j e v a i pozadina svesti, i u s v o j o j celokupnosti sači­
njavaju opažanje života nesvesnoga. Subjekat, shva­
ć e n k a o » u n u t r a š n j i « o b j e k a t , j e s t e n e s v e s n o . K a o što
postoji odnos prema spoljašnjem objektu, spoljašnji
stav, tako postoji i o d n o s p r e m a u n u t r a š n j e m o b j e k t u ,
unutrašnji stav. R a z u m l j i v o j e d a j e o v a j u n u ­
trašnji stav z b o g s v o j e do krajnosti intimne i t e ­
ško pristupačne suštine m n o g o nepoznati j a stvar n e -
18
Jung, La structure de l'inconscient. Arch. de Psycho-
logie, I, XVI, p. 152.

455
goli spoljašnji stav, k o j i svako o t p r v e m o ž e da vidi.
A l i mi se čini da n i j e suviše teško steći p o j a m o t o m e
unutrašnjem stavu. Sva ona takozvana slučajna k o č e ­
nja, ćudljivi prohtevi, raspoloženja, maglovita oseća­
nja i fragmenti fantazije, koji katkad ometaju k o n -
centrisani korisni rad, a katkad i spokojstvo n a j n o r ­
m a l n i j e g a č o v e k a , i k o j i se racionalno s v o d e čas na
telesne uzroke čas na druge p o v o d e , g o t o v o r e d o v n o
nemaju svoju osnovu u uzrocima koje im pripisuje
svest, n e g o s u o p a ž a n j a nesvesnih procesa. O v i m p o ­
j a v a m a p r i p a d a j u , n a r a v n o , i s n o v i , k o j i se, k a o što
je poznato, rado svode na kakve spoljašnje i površne
uzroke, kao rđavo varenje, ležanje na leđima i slično,
iako takvo o b j a š n j e n j e ne m o ž e nikada izdržati strogu
kritiku. Stav pojedinih ljudi p r e m a o v i m stvarima je
sasvim različan. Jedan ni n a j m a n j e ne haje za s v o j e
unutrašnje procese, on m o ž e preko toga tako reći da
sasvim olako pređe, a drugi im je u n a j v e ć o j meri
p o d v r g n u t ; v e ć p r i u s t a j a n j u n e k a f a n t a z i j a ili n e k o
neprijatno osećanje pokvari mu raspoloženje za ceo
dan, nejasan, neprijatan osećaj sugeriše mu pomisao
na n e k u t a j n u bolest, neki san ostavi u n j e m u m r a č n o
naslućivanje, iako inače nije praznoveran. Drugi su
opet samo epizodično pristupačni o v i m nesvesnim p o ­
k r e t i m a ili s a m o i z v e s n o j k a t e g o r i j i t i h p o k r e t a . J e d ­
n o m e oni m o ž d a uopšte j o š nikada nisu došli d o svesti
k a o nešto o č e m u bi se m o g l o misliti, a d r u g o m e su
oni p r o b l e m svakodnevnoga mozganja. Jedan im daje
fiziološku v r e d n o s t ili ih p r i p i s u j e p o n a š a n j u b l i ž n j e ­
ga, a drugi nalazi u n j i m a religiozno otkrivenje.

O v i sasvim različni načini postupanja s pokreti­

m a n e s v e s n o g a jesu isto tako habitualni k a o stavovi
p r e m a s p o l j a š n j e m u o b j e k t u . Stoga unutrašnji stav
o d g o v a r a j e d n o m isto tako o d r e đ e n o m k o m p l e k s u
funkcija k a o i spoljašnji stav. O n i m slučajevima u
kojima se unutrašnji psihički procesi prividno sasvim
p r e v i đ a j u n e d o s t a j e isto t o l i k o t i p i č a n u n u t r a š n j i
s t a v , k a o što o n i m a k o j i k o n s t a n t n o p r e v i đ a j u s p o ­
ljašnji objekat, realitet činjenica, nedostaje tipičan
spoljašnji stav. P e r s o n a o v o g a p o s l e d n j e g a u ne s u -

456
više retkim slučajevima ima karakter bezveznosti,
ponekad čak slepe bezobzirnosti, koja se često savija
tek pred surovim udarcima sudbine. Nije retkost da
baš takve jedinke, čija je persona obeležena t v r d o m
bezobzirnošću i bezveznošću, često prema procesima
nesvesnoga i m a j u stav čiji je karakter do krajnosti
podložan uticajima. Ukoliko su one spolja nepodložne
u t i c a j i m a i nepristupačne, utoliko su m e k e , l a b a v e i
uplivljive prema svojim unutrašnjim procesima. Sto­
ga u o v i m slučajevima unutrašnji stav o d g o v a r a u n u ­
trašnjoj ličnosti, k o j a je od spoljašnje dijametralno
različna. Ja poznajem, na primer, j e d n o g a čoveka
koji je bespoštedno i slepo razorio životnu sreću s v o ­
j i h b l i ž n j i h , ali k o j i j e p r e k i n u o v a ž n a p o s l o v n a p u ­
tovanja da bi m o g a o uživati u lepoti šumske ivice
k o j u j e u g l e d a o i z v o z a . T a k v i ili s l i č n i s l u č a j e v i i z ­
vesno su s v a k o m e poznati, tako da nije potrebno n a ­
b r a j a t i p r i m e r e . K a o što n a m s v a k o d n e v n o i s k u s t v o
d a j e p r a v o da g o v o r i m o o spoljašnjoj ličnosti, tako
n a m ono daje i pravo da pretpostavljamo postojanje
unutrašnje ličnosti. Unutrašnja ličnost je postupak i
način kako se neko ponaša prema svojim psihičkim
p r o c e s i m a , ona j e unutrašnji stav, karakter, k o j i o n
o k r e ć e n e s v e s n o m e . S p o l j a š n j i stav, spoljašnji k a r a k ­
ter, o b e l e ž a v a m ka o personu, unutrašnji stav o b e l e -
ž a v a m k a o animu ( a n i m a ) , k a o dušu. U k o l i k o j je
meri neki stav habitualan, u tolikoj meri je on više
ili m a n j e č v r s t o s a s t a v l j e n k o m p l e k s f u n k c i j a , s k o ­
j i m s e J a v i š e ili m a n j e m o ž e i d e n t i f i k o v a t i . J e z i k
to plastički izražava: ako n e k o ima habitualan stav
prema izvesnim situacijama, onda se obično kaže:
» O n j e s a s v i m drugi a k o č i n i o v o ili o n o . « T i m e j e
utvrđena samostalnost funkcionoga kompleksa habi-
tualna stava: č o v e k bi rekao kao da je neka druga
ličnost uzela jedinku u posed, kao da je »u nju ušao
d r u g i d u h « . Ista s a m o s t a l n o s t k a k v a v e o m a č e s t o p r i ­
pada spoljašnjem stavu polaže p r a v o i na unutrašnji
stav, na dušu. J e d n a od najtežih veština vaspitanja
sastoji se u t o m e da se izmeni persona, spoljašnji
stav. Isto tako je teško izmeniti dušu, j e r je n j e n a
struktura o b i č n o isto tako čvrsta kao i struktura p e r -

457
sone. K a o što je persona b i ć e k o j e često sačinjava
ceo prividni karakter jednoga čoveka i u datome slu­
čaju ga n e p r o m e n j e n o prati kroz ceo život, tako je i
njegova duša određeno ocrtano biće ponekad n e p r o -
m e n l j i v o čvrsta i samostalna karaktera. Stoga se ona
m o ž e više puta v r l o d o b r o okarakterisati i opisati.
Sto se tiče karaktera duše, po m o m e iskustvu
važi opšte načelo da se ona u svemu prema spolja­
š n j e m k a r a k t e r u p o n a š a komplementarno. D u š a o b i č ­
n o , k a o što i s k u s t v o p o k a z u j e , s a d r ž i s v e o n e o p š t e -
ljudske osobine k o j e nedostaju svesnome stavu. Tira­
nin m u č e n strašnim snovima, m r a č n i m slutnjama i
unutrašnjim plašnjama, jeste tipična figura. Spolja
bezobziran, t v r d i nepristupačan, u sebi je p r i s t u p a ­
čan svakoj senci, podložan svakoj ćudljivosti, kao da
je najnesamostalnije, najsavitljivije biće. Njegova
duša sadrži, dakle, o n e opšteljudske o s o b i n e u p l i v l j i -
vosti i slabosti k o j e sasvim nedostaju n j e g o v u s p o ­
ljašnjem stavu, n j e g o v o j personi. A k o je persona
intelektualna, o n d a je duša, sasvim p o u z d a n o , s e n ­
timentalna. Ali komplementarni karakter duše o d ­
n o s i s e i n a p o l n i k a r a k t e r , k a o što s a m t o u v i š e m a ­
h o v a nesumnjivo video. V e o m a ženstvena žena ima
m u š k u dušu, v e o m a muževni muškarac ima žensku
dušu. O v a suprotnost dolazi otuda što, n a p r i m e r , m u ­
škarac nije sasvim i u svima stvarima muškarac, n e g o
n o r m a l n o i m a i izvesnih ženskih crta. Sto je s p o l j a ­
šnji stav više muški, to su u n j e m u više i z d v o j e n e
ženske crte; zato se o n e p o j a v l j u j u na duši. O v a o k o l ­
nost o b j a š n j a v a zašto su baš v e o m a m u ž e v n i m u š k a r ­
ci podvrgnuti karakterističnim slabostima: prema p o ­
kretima nesvesnoga oni pokazuju žensku povitljivost
i uplivijivost. Obrnuto, baš najženstvenije žene p r e ­
ma izvesnim unutrašnjim stvarima često ispoljavaju
n e p o u č l j i v o s t , t v r d o g l a v o s t i s v o j e g l a v o s t , a te o s o ­
bine u takvoj intenzivnosti m o g u se naći samo k o d
m u š k a r c a kao spoljašnji stav. To su crte m u š k e p r i ­
rode, k o j e su, i z d v o j e n e iz ženskoga spoljašnjega sta­
va, postale osobine duše. A k o zato g o v o r i m o o n e k o j
animi k o d m u š k a r c a , m o r a l i b i s m o , s l e d s t v e n o , g o v o ­
riti o n e k o m animu ( a n i m u s ) k o d ž e n e , d a d u š i ž e n e

458
d a m o p r a v o i m e . K a o što k o d muškarca uopšte u
spoljašnjem stavu pretežu logika i smisao za činjeni­
c e ili s e b a r s m a t r a j u k a o i d e a l i , t a k o k o d ž e n e p r e ­
teže osećanje. A l i u duši o d n o s se o b r ć e , m u š k a r a c
oseća u sebi, a žena razmišlja. Stoga m u š k a r a c lakše
pada u potpuno očajanje tamo gde žena još uvek
m o ž e d a teši i d a s e n a d a , i s t o g a s e o n p r e u b i j a n e ­
goli žena. U k o l i k o žena m o ž e pasti k a o žrtva s o c i j a l ­
nih prilika, na p r i m e r k a o prostitutka, utoliko m u ­
škarac podleže impulsima nesvesnoga, alkoholizmu i
drugim porocima.
Sto se tiče opšteljudskih osobina, karakter duše
m o ž e s e i z v e s t i i z k a r a k t e r a p e r s o n e . S v e što b i n o r ­
m a l n o t r e b a l o d a j e u s p o l j a š n j e m s t a v u , ali t u
v e o m a primetno nedostaje, n e s u m n j i v o se nalazi u
unutrašnjem stavu. To je osnovno pravilo, i o n o mi
se neprestano potvrđivalo. A l i što se tiče i n d i v i d u a l ­
nih osobina, u o v o m p o g l e d u ništa se ne m o ž e d e d u -
kovati. M o ž e biti izvesno samo to da su individualne
osobine, ako je neko identičan sa s v o j o m personom,
asocirane sa dušom. Iz o v e asocijacije proizlazi u s n o ­
v i m a čest simbol duševne trudnoće, k o j a se oslanja
na iskonsku sliku rođenja junaka. Dete k o j e i m a da
se rodi znači tada individualnost koja još svesno ne
postoji. K a o što je persona k a o izraz prilagođivanja
sredini r e d o v n o p o d uticaj em sredine i od n j e u o b l i ­
čena, tako je i duša v e o m a uobličena od nesvesnoga
i n j e g o v i h k v a l i t e t a . K a o što p e r s o n a u p r i m i t i v n o j
sredini gotovo nužnim n a č i n o m prima primitivne
crte, tako i duša uzima, s j e d n e strane, arhaične crte
n e s v e s n o g a , a, s d r u g e s t r a n e , s i m b o l i č n o - p r o s p e k -
tivan karakter nesvesnoga. Otuda vodi poreklo » b o ­
gatstvo naslućivanja« i »stvaralačko« unutrašnjega
stava. Identitet sa p e r s o n o m automatski uslovljava
nesvestan identitet sa dušom, j e r ako je subjekat, Ja,
nerazličit od persone, onda on n e m a nikakve svesne
veze sa procesima nesvesnoga. Stoga on predstavlja
same te procese, identičan je s njima. Ko je bezu-
slovno sam svoja spoljašnja uloga, bezuslovno je i
podlegao unutrašnjim procesima, t j . on će u datom
slučaju s bezuslovnom nužnošću preseći svoju spolja-

459
š n j u u l o g u ili j e d o v e s t i a d a b s u r d u m ( e n a n t i o d r o m i -
ja, v. o.). P o t v r đ i v a n j e i n d i v i d u a l n e linije sasvim je
isključeno, i život protiče u neizbežnim suprotnosti­
m a . U o v o m e s l u č a j u duša je i u v e k p r o j i c i r a n a u
podudaran, realan objekat, p r e m a k o m e onda postoji
g o t o v o bezuslovan odnos zavisnosti. S v e reakcije k o j e
ishode od ovoga objekta imaju neposredan, iznutra
napadački uticaj na subjekat. Često je reč o tragič­
n i m v e z i v a n j i m a (v. d u š e v n a s l i k a ) .

10. Duševna slika. — D u š e v n a s l i k a je o d r e đ e n

s l u č a j m e đ u p s i h i č k i m s l i k a m a (v. o.), k o j e s t v a r a n e ­
s v e s n o . K a o što s e p e r s o n a , s p o l j a š n j i s t a v , u s n o v i ­
ma predstavlja slikama izvesnih lica k o j a odnosne
osobine i m a j u u naročito izraženom obliku, tako se
i duša, unutrašnji stav, u n e s v e s n o m predstavlja o d ­
ređenim licima koja imaju s dušom podudarne o s o ­
b i n e . T a k v a s l i k a z o v e s e d u š e v n a slika. P o n e k a d s u
t o i s a s v i m n e p o z n a t a ili m i t o l o š k a l i c a . K o d m u š k a ­
raca duša se u nesvesnom r e d o v n o predstavlja kao
žensko lice, k o d žena kao m u š k o lice. U o n i m slu­
č a j e v i m a g d e je individualnost nesvesna i stoga sa
d u š o m asocirana, d u š e v n a slika i m a istopolan k a r a k ­
ter. U svima o n i m slučajevima g d e je dat identitet
s p e r s o n o m (v. d u š a ) , t e j e s t o g a d u š a n e s v e s n a , d u ­
š e v n a slika je stavljena u realno lice. O v o lice je
p r e d m e t i n t e n z i v n e l j u b a v i ili i s t o t a k o i n t e n z i v n e
m r ž n j e (ili i s t r a h a ) . U t i c a j i o v o g a l i c a i m a j u k a ­
rakter neposrednosti i bezuslovne prinudnosti, jer
svagda dobivaju afekti van odgovor. A f e k a t dolazi
otuda što je stvarno svesno prilagođivanje o b j e k t u
k o j i predstavlja duševnu sliku n e m o g u ć n o . Z b o g n e ­
mogućnosti i nepostojanja objektivne veze libido se
gomila i eksploduje u ispražnjavanju afekta. Afekti
se pojavljuju svagda mesto neuspelih prilagođiva­
nja. Svesno prilagođivanje objektu koji predstavlja
d u š e v n u sliku baš je zato n e m o g u ć n o što je subjekat
nesvestan duše. K a d bi je on b i o svestan, m o g a o bi
je razlikovati od o b j e k t a a t i m e i poništiti n e p o s r e d ­
na dejstva objekta, j e r ta dejstva proizlaze od p r o ­
j e k c i j e duševne slike na objekat.

460
 K a o realan nosilac d u š e v n e slike za muškarca je
n a j p o d o b n i j a žena, z b o g ženskoga kvaliteta n j e g o v e
duše, a za ženu muškarac. G d e g o d postoji bezuslov-
na, tako reći magijski uticajna veza m e đ u polovima,
r e č j e o p r o j e k c i j i d u š e v n e s l i k e . K a k o su, p a k , o v e
v e z e česte, to i duša m o r a biti često nesvesna, t j .
m n o g i ljudi m o r a j u biti nesvesni toga kako se p o n a ­
šaju prema unutrašnjim psihičkim procesima. Kako
ova nesvesnost svagda ide zajedno sa srazmerno p o t ­
p u n o m i d e n t i f i k a c i j o m s p e r s o n o m (v. d u š a ) , t o o v a
p o s l e d n j a o č e v i d n o m o r a biti česta. To se sa s t v a r ­
nošću p o d u d a r a utoliko ukoliko se doista m n o g i ljudi
potpuno identifikuju sa s v o j i m spoljašnjim stavom i
stoga n e m a j u nikakav svestan o d n o s p r e m a u n u t r a ­
šnjim procesima. P o j a v l j u j e se i obrnut slučaj, da
s e d u š e v n a slika n e projicira, n e g o ostaje k o d s u b ­
jekta, iz čega proizlazi identifikacija sa d u š o m u t o ­
liko ukoliko je tada odnosni subjekat uveren da je
postupak i način kako se on ponaša prema unutra­
šnjim procesima n j e g o v jedini i stvarni karakter. U
o v o m e slučaju persona se zbog svoje nesvesnosti p r o ­
jicira, i to na istopolan objekat, što je osnova za m n o ­
g e s l u č a j e v e o t v o r e n e ili v i š e l a t e n t n e h o m o s e k s u a l ­
n o s t i ili p r e n o š e n j a n a o c a k o d m u š k a r a c a i p r e n o š e n j a
na m a j k u k o d žena. Takvi slučajevi u v e k se odnose na
l j u d e sa defektnim spoljašnjim p r i l a g o đ i v a n j e m i
s relativnom bezveznošću, jer identifikacija sa d u ­
š o m stvara stav k o j i se pretežno orijentiše na o p a ­
žanju unutrašnjih procesa, čime se objektu oduzima
uslovni uticaj.
A k o se d u š e v n a slika projicira, p o j a v l j u j e se
bezuslovno afektivno vezivanje za objekat. A k o se ne
projicira, nastaje relativno neprilagođeno stanje, k o j e
j e Frojd d e l i m i č n o o p i s a o k a o narcisizam. P r o j e k c i j a
duševne slike razrešava od b a v l j e n j a unutrašnjim
p r o c e s i m a d o k l e g o d se p o n a š a n j e o b j e k t a slaže sa
subjektom. Time je subjektu omogućeno da njegova
p e r s o n a ž i v i i d a l j e s e r a z v i j a . R a z u m e se, o b j e k a t
neće moći zadugo da svagda odgovara zahtevima d u ­
š e v n e slike, iako i m a žena k o j e zapostavljaju s v o j
vlastiti život t e i m polazi z a r u k o m d a m u ž e v i m a v e o -

461
m a d u g o v r e m e n a p r e d s t a v l j a j u d u š e v n u sliku. T u
i m p o m a ž e biološki ženski instinkt. Isto m o ž e n e s v e ­
s n o da č i n i i m u ž za ž e n u , samo se zbog t o g a on l a ć a
dela koja u d o b r o m i u r đ a v o m naposletku prevazi-
laze n j e g o v e sposobnosti. Tu i n j e m u pomaže b i o l o ­
š k i m u š k i i n s t i n k t . A k o s e d u š e v n a slika n e p r o j i c i r a ,
nastaje s v r e m e n o m upravo bolesno diferenciranje
veze s nesvesnim. Subjekat u sve većoj meri plave
nesvesni sadržaji, k o j e on z b o g oskudne v e z e s o b j e k ­
tom ne može ni korisno upotrebljavati ni ma na koji
drugi način obrađivati. Po sebi se razume da takvi
sadržaji u velikoj meri hude odnosu prema objektu.
O v a d v a s t a v a su, n a r a v n o , k r a j n j i g r a n i č n i s l u č a ­
j e v i , i z m e đ u k o j i h l e ž e n o r m a l n i s t a v o v i . K a o što j e
poznato, normalno se nikako ne odlikuje naročitom
jasnošću, č i s t o t o m ili d u b i n o m s v o j i h psiholoških f e ­
nomena, nego, naprotiv, njihovim opštim priguše-
n j e m i o t r t o š ć u . U l j u d i sa d o b r o d u š n i m i n e a g r e s i v -
n i m s p o l j a š n j i m s t a v o m d u š e v n a slika r e d o v n o i m a
zloćudan karakter. Književan primer za to je d e m o n ­
s k a ž e n a , k o j a p r a t i D i v a u S p i t e l e r o v u Olimpijskom
proleću. P r o p a l i č o v e k j e z a i d e a l i s t i č k e ž e n e č e š ć e
nosilac d u š e v n e slike, i otuda je u t a k v i m s l u č a j e v i ­
m a č e s t a » f a n t a z i j a s p a s e n j a « , a isti j e s l u č a j k o d
muškaraca, gde je prostitutka okružena o r e o l o m duše
k o j u t r e b a spasti.

11. Ekstraversija. — E k s t r a v e r s i j a z n a č i o b r t a ­
n j e l i b i d a (v. o.) k a s p o l j a š n j o j s t r a n i . O v i m p o j m o m
označavam očevidnu vezu subjekta s objektom u smi­
slu pozitivna kretanja subjektivnoga interesovanja
k o b j e k t u . N e k o ko se nahodi u e k s t r a v e r t n o m stanju
misli, oseća i dela s o b z i r o m na o b j e k a t , i to na n e ­
posredan i spolja jasno opažljiv način, tako da ne
m o ž e postojati nikakva sumnja u n j e g o v pozitivan
stav p r e m a objektu. Stoga je ekstraversija u n e k u
ruku premeštanje interesovanja iz subjekta na o b j e ­
kat. A k o je ekstraversija intelektualna, subjekat se
prenosi u objekat mislima; ako je ekstraversija o s e ­
ć a j n a , s u b j e k a t se p r e n o s i u o b j e k a t o s e ć a n j i m a . U
stanju ekstraversije postoji jaka, iako ne isključiva
u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . M o ž e se g o v o r i t i o aktivnoj

462
e k s t r a v e r s i j i a k o se e k s t r a v e r s i j a ž e l i n a m e r n o , i o
pasivnoj e k s t r a v e r s i j i a k o o b j e k a t e k s t r a v e r s i j u i z -
nuđava, t j . ako sam privlači interesovanje subjekta,
eventualno protiv namere subjektove.
A k o je stanje ekstraversije habitualno, onda iz
t o g a n a s t a j e ekstravertan tip ( v . t i p ) .

12. Emocija (vidi afekat).

13. Enantiodromija. — Enantiodromija znači

» i d e n j e u suprotnost«. O v i m p o j m o m se u filosofiji
Heraklitovoj obeležava suprotnosna igra
17
zbivanja,
n a i m e shvatanje po k o m e sve što bitiše prelazi u s v o ­
ju suprotnost. » O d živoga postaje mrtvo, a od m r t v o ­
ga živo, od m l a d o g a staro, a od staroga m l a d o , od
budnoga spavaćivo, a od spavaćivoga budno, struja
stvaranja i propadanja nikada ne prestaje.« »Jer 1 8

p o d i z a n j e i razaranje, razaranje i p o d i z a n j e , to je
norma koja vlada nad svima krugovima života pri­
rode, nad najmanjima i nad najvećima. Čak i sam
k o s m o s , k a o što j e i z p r a v a t r e p r o i z i š a o , v r a t i ć e s e
p o n o v o u n j u — d v o s t r u k i p r o c e s , k o j i se o d i g r a v a u
o d m e r e n i m r o k o v i m a , iako su o v i u isto v r e m e g o l e ­
mi vremenski razmaci, u v e k će se p o n o v o odigra­
vati.« 1 9
O v o j e e n a n t i o d r o m i j a Heraklitova p o r e c i ­
m a p o z v a n i h t u m a č a . M n o g o b r o j n e s u i z j a v e i z He-
raklitovih u s t a k o j e o v o m e s h v a t a n j u d a j u izraza.
T a k o o n k a ž e : » I p r i r o d a teži k a s u p r o t n o m e , i i z
o v o g a , a ne iz istoga, rađa sklad.«
» K a d ste rođeni, spremajte se za život i time
podležite smrti.«
» Z a duše j e smrt postati voda, z a v o d u smrt p o ­
stati z e m l j a . O d z e m l j e p o s t a j e v o d a , o d v o d e d u š a . «
» S v e stvari z a m e n j u j u se vatrom, i vatra se z a -
m e n j u j e s v i m a stvarima, isto k a o zlato r o b o m i r o b a
zlatom.«

17
S t o b a e u s , E k l . 1 , 5 8 : et'j.apiJižvnv S i X i y o v £ x t - f e f e v a v r i o
S p o r t a ? 5THJUOVPY&V T & V U V T M V .

»8 Zeller, Die Phil. der Griechen, II Auflage, I, 456.

19
Gompertz, Griech. Denker. I, 53.

463
 U psihološkoj primeni svoga p r i n c i p a Herdklit
kaže: » N e k a v a m , Efešani, nikada ne ponestane blaga,
da vaša zapuštenost izbije na svetlost.« 2 0

Enantiodromijom označujem pojavljivanje ne­

svesne suprotnosti, naime u v r e m e n s k o m e nizu. O v a j
karakteristični f e n o m e n p o j a v l j u j e se svugde g d e
ekstremno jednostrani pravac vlada svesnim životom,
tako da se u v r e m e n u i z g r a đ u j e isto toliko j a k a n e ­
svesna suprotna pozicija, koja se prvobitno ispoljava
u kočenju svesnoga stvaranja, a docnije u prekidu
svesnoga pravca. Dobar primer za enantiodromiju je
psihologija Pavlova i njegova prelaza u hrišćanstvo,
a isto t a k o istorija o p r e o b r a ć a n j u Rajmunda Lula
( R . L u l l u s ) , i d e n t i f i k a c i j a s a H r i s t o m o b o l e l o g a Ničea,
njegovo uznošenje do nebesa Vagnera, preobražaj
Svedenborgov (Swedenborg) iz naučnika u pro­
roka, itd.

14. Fantazija. — P o d f a n t a z i j o m r a z u m e v a m d v e
r a z l i č n e s t v a r i , n a i m e 1. fantazmu i 2. imaginativnu
delatnost. Iz m o g a t e k s t a p r o i z l a z i šta s a m s v r e m e n a
na vreme razumevao pod fantazijom. P o d fantazijom
kao fantazmom r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i
se od drugih k o m p l e k s a predstava razlikuje time što
mu spolja ne o d g o v a r a n i k a k v o realno stanje stvari.
Iako se jedna fantazija prvobitno m o ž e osnivati na
slikama sećanja stvarnih doživljaja, ipak njen sadržaj
ne odgovara n i k a k v o m spoljašnjem realitetu, n e g o je
bitno s a m o odliv stvaralačke d u h o v n e delatnosti, d e ­
l a n j e ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e e n e r g i j o m p o s e d n u t i h
psihičkih elemenata. Ukoliko se psihička energija
može podvrći samovoljnom pravcu, utoliko se i f a n ­
t a z i j a m o ž e p r o i z v e s t i s v e s n o i s a m o v o l j n o , ili k a o
c e l i n a ili b a r k a o d e o . U p r v o m s l u č a j u o n a n i j e n i š t a
drugo nego kombinacija svesnih elemenata. Ali je
ovaj slučaj samo veštački i teorijski značajan ekspe-
rimenat. U stvarnosti s v a k o d n e v n o g a psihološkoga
i s k u s t v a f a n t a z i j a j e v e ć i n o m ili i z a z v a n a o č e k i v a l a č -
k i m , i n t u i t i v n i m s t a v o m , ili j e p r o v a l a n e s v e s n i h s a ­
držaja u svest. M o g u se razlikovati aktivne i pasivne

20 Diels, Fragm. d. Vorsokr. I, 79.

464
fantazije; prve su izazvane intuicijom, tj. stavom
upravljenim na opažanje nesvesnih sadržaja, pri č e ­
mu libido odmah poseda sve elemente koji izronja-
vaju iz nesvesnoga te ih asocijacijom paralelnih m a ­
teri jalij a p r i v o d i k visini jasnosti i o č e v i d n o s t i ; d r u g e
se bez p r e t h o d n o g a i popratnoga intuitivnoga stava
odmah pojavljuju u očevidnom obliku pri potpuno
pasivnom stavu subjekta koji saznaje. O v e fantazije
pripadaju psihičkim »automatizmima« (Zane). Ove
p o s l e d n j e f a n t a z i j e m o g u se, n a r a v n o , p o j a v i t i s a m o
u relativnoj disocijaciji psihe, jer n j i h o v o ostvarenje
pretpostavlja da se bitna količina energije otela s v e ­
snoj kontroli i posela nesvesne materijalije. Tako
Savlova vizija pretpostavlja da je on nesvesno v e ć
h r i š ć a n i n , što j e b i l o n e p o z n a t o n j e g o v u s v e s n o m u v i ­
đanju. Pasivna fantazija uvek vodi poreklo iz j e d ­
noga u o d n o s u p r e m a svesti suprotnoga procesa u n e -
svesnome, koji približno usredsređuje na se isto t o ­
liko e n e r g i j e k a o i svesni stav, pa je stoga i s p o s o b a n
da slomi otpor ovoga poslednjega.
Aktivna fantazija, međutim, d u g u j e za svoje p o ­
stojanje ne samo jednostrano intenzivnom i suprot­
n o m n e s v e s n o m p r o c e s u nego, isto tako, sklonosti
s v e s n o g a s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e š t a v a n j a ili f r a g ­
mente relativno slabo naglašenih, nesvesnih veza i da
ih asociranjem paralelnih elemenata uobliči do p o t ­
pune očiglednosti. K o d aktivne fantazije, dakle, nije
nužno reč o n e k o m disociranom d u š e v n o m stanju,
n e g o čak o p o z i t i v n o m u č e s t v o v a n j u svesti. A k o p a ­
s i v n a f o r m a f a n t a z i j e č e s t o n o s i p e č a t b o l e s n o g a ili
bar nenormalnoga, aktivna f o r m a često pripada n a j ­
višim ljudskim d u h o v n i m delatnostima. Jer, u njoj
svesna i nesvesna ličnost s u b j e k t o v a slivaju se u j e ­
dan zajednički i ujedinjavalački proizvod. Tako
uobličena fantazija m o ž e da b u d e najviši izraz j e d i n ­
stva individualnosti i o v u p o s l e d n j u stvarati baš
upravo savršenim izrazom njena jedinstva. (Upor. uz
t o Silerov p o j a m » e s t e t i č k o g a r a s p o l o ž e n j a « ) . P a s i v ­
n a fantazija p o pravilu nikada n i j e izraz i n d i v i d u a l ­
nosti k o j a je dospela do jedinstva, j e r ona, k a o što je
rečeno, pretpostavlja jaku disocijaciju, koja se sa s v o -

30 Jung, Odabrana dela, V 465

j e strane m o ž e osnivati s a m o n a isto t a k o j a k o j s u ­
protnosti nesvesnoga p r e m a svesti. S t o g a iz takva
stanja i r u p c i j o m u svest proizišla fantazija nikada
n e ć e m o ć i biti savršen izraz u sebi u j e d i n j e n e i n d i ­
vidualnosti, n e g o pretežno stanovišta nesvesne l i č ­
nosti. Ž i v o t P a v l o v j e d o b a r p r i m e r z a t o : n j e g o v o
obrtanje hrišćanskoj veri odgovaralo je usvajanju r a ­
nije nesvesnoga stanovišta i potiskivanju dotadašnje­
ga antihrišćanskoga stanovišta, a o v o p o s l e d n j e o t k r i ­
valo se u n j e g o v i m histeričnim napadima. Stoga p a ­
s i v n a f a n t a z i j a u v e k p o t r e b u j e s v e s n u kritiku, a k o n e
treba da jednostrano pribavi važenje stanovištu n e ­
svesne suprotnosti. Naprotiv, aktivna fantazija kao
proizvod, s j e d n e strane, svesna stava k o j i n e s v e ­
s n o m nije s u p r o t a n i , s d r u g e s t r a n e , n e s v e s n i h p r o ­
cesa, k o j i s e p r e m a svesti n e o d n o s e k a o suprotnost,
nego samo kompenzatorski, ne potrebuje te kritike,
nego samo razumevanja.

K a o k o d sna (koji n i j e ništa d r u g o n e g o pasivna

f a n t a z i j a ) , t a k o i k o d f a n t a z i j e t r e b a r a z l i k o v a t i ma­
nifestan i latentan s m i s a o . P r v i p r o i z l a z i iz n e p o s r e d ­
noga posmatranja fantazijine slike, n e p o s r e d n o g a
iskaza fantastičkoga k o m p l e k s a predstava. M a n i f e s t ­
ni smisao u stvari često j e d v a zaslužuje o v o ime, iako
je on kod fantazije uvek m n o g o više razvijen negoli
k o d sna, š t o b i v e r o v a t n o d o l a z i l o o t u d a š t o f a n t a z i j a
sna r e d o v n o n e p o t r e b u j e n i k a k v u naročitu e n e r g i j u
da se m o ž e uspešno suprotstavljati slabom otporu
s p a v a ć i v e svesti, z b o g čega v e ć i m a l o suprotne i
samo lako kompenzatorske tendencije m o g u dospeti
do opažanja. Fantazija jave, međutim, m o r a da r a ­
spolaže v e ć z n a t n o m e n e r g i j o m da bi m o g l a savladati
p r e p o n u k o j a dolazi od svesnoga stava. O s i m toga,
nesvesna suprotnost m o r a biti v e o m a važna da bi
m o g l a dospeti u svest. K a d bi se ona sastojala samo
u nejasnim i teško shvatljivim nagoveštajima, nikada
ne bi m o g l a da p a ž n j u (svesni libido) u p r a v i na se u
tolikoj meri da bi m o g l a prekinuti svezu sadržaja
svesti. S t o g a j e nesvesni sadržaj u p u ć e n n a v e o m a
jaku unutrašnju vezu, koja se ispoljava baš u izrazi­
tu manifestnu smislu. Manifestni smisao u v e k i m a

466
karakter očevidna i konkretna procesa, koji zbog s v o ­
je o b j e k t i v n e irealnosti ne m o ž e zadovoljiti svest k o j a
p o l a ž e p r a v o n a r a z u m e v a n j e . Z a t o ć e o n a težiti z a
n e k i m d r u g i m z n a č e n j e m f a n t a z i j e , z a n j e n i m tuma­
čenjem, d a k l e z a l a t e n t n i m s m i s l o m . I a k o p o s t o j a n j e
latentna smisla fantazije pre svega nikako nije si­
g u r n o , i ništa ne stoji na p u t u e v e n t u a l n o m o s p o r a ­
v a n j u m o g u ć n o s t i latentna smisla, ipak je p o l a g a n j e
prava na razumevanje koje zadovoljava dovoljno za
p o d r o b n o ispitivanje. O v o istraživanje latentnoga
s m i s l a m o ž e i s p r v a d a b u d e č i s t o kauzalne p r i r o d e ,
u postavljanju pitanja o psihološkim uzrocima ostva­
rivanja fantazije. O v o postavljanje pitanja vodi,
s j e d n e strane, do p o v o d a za fantaziju koji se nalaze
daleko nazad, a, s d r u g e strane, do utvrđivanja n a ­
gonskih snaga, k o j e s e e n e r g i č n o m o r a j u učiniti o d ­
g o v o r n i m a z a ostvarivanje fantazije. K a o što j e p o ­
z n a t o , Frojd j e o v a j p r a v a c n a r o č i t o i n t e n z i v n o i z ­
gradio. Ja sam ovaj način tumačenja obeležio kao
reduktivan. O p r a v d a n j e r e d u k t i v n a s h v a t a n j a o d m a h
je o č e v i d n o , i isto je tako sasvim r a z u m l j i v o a k o za
izvestan temperamenat ovaj način tumačenja p s i h o ­
l o š k i h s t a n j a s t v a r i i m a n e š t o što z a d o v o l j a v a , t a k o
da se više ne polaže nikakvo p r a v o na dalje r a z u m e ­
vanje. A k o neko glasno uzvikne vapijući za p o m o ć ,
onda je ta činjenica dovoljno i zadovoljavajuće o b j a ­
šnjena ako se onaj k o j i vapije trenutno nalazi u ž i ­
v o t n o j opasnosti. A k o n e k o sanja bogate trpeze, a
dokazano je da je ležući u postelju bio gladan, onda
o v o o b j a š n j e n j e n j e g o v a sna z a d o v o l j a v a . A k o n e k o
ko prigušuje s v o j u seksualnost, m o ž d a k a k a v s r e d -
njovekovni svetac, ima seksualnu fantaziju, onda je
o v a činjenica r e d u k c i j o m na prigušivanu seksualnost
dovoljno objašnjena.

A k o bismo, naprotiv, hteli da P e t r o v u viziju

o b j a s n i m o t i m e što b i s m o j e s v e l i m o ž d a n a č i n j e ­
nicu da je on patio od gladi i stoga od nesvesnoga
dobio poziv da jede nečiste životinje, ih da je j e d e ­
nje nečistih životinja uopšte značilo samo ispunjenje
neke zabranjene želje, onda takvo objašnjenje ima
m a l o o n o g a što z a d o v o l j a v a . I s t o t a k o n e m o ž e z a d o -

30* 467
voljiti naše zahtevanje ako bismo Savlovu viziju, na
primer, hteli svesti na n j e g o v u potisnutu zavist z b o g
uloge k o j u je Hrist igrao k o d svojih sunarodnika, na
osnovu čega se on identifikovao sa Hristom. Oba
o b j a š n j e n j a m o g u da i m a j u u sebi nečega istinitoga,
ali n e s t o j e n i u k a k v o m o d n o s u p r e m a v r e m e n s k o -
-istorijski uslovljenoj psihologiji ne samo Petra n e g o
i Pavla. O v o objašnjenje je suviše prosto i suviše j e v -
tino. Istorija sveta ne m o ž e se pretresati k a o p r o b l e m
f i z i o l o g i j e ili l i č n e c h r o n i q u e s c a n d a l e u s e . O v o s t a ­
novište bilo bi suviše ograničeno. Stoga s m o p r i m o ­
rani da s v o j e shvatanje o l a t e n t n o m smislu fantazije
znatno proširimo; najpre u kauzalnom pogledu; psi­
hologija pojedinca nikad se ne može iscrpno objasni­
ti iz njega samoga, n e g o se m o r a jasno uvideti i da je
i kako je njegova individualna psihologija uslovljena
vremensko-istorijskim okolnostima. Ona nije samo
f i z i o l o š k i , b i o l o š k i ili l i č n i n e g o i v r e m e n s k o - i s t o r i j s k i
p r o b l e m . Zatim, n e k o psihološko stanje stvari nikad
se ne m o ž e iscrpno objasniti samo iz n j e g o v e kauzal-
nosti, ukoliko je kao živ f e n o m e n u v e k nerazlučno
uklopljeno u kontinuitet životnoga procesa, tako da
je, doduše, s j e d n e strane u v e k nešto što je postalo, a
s d r u g e s t r a n e u v e k i n e š t o što p o s t a j e , s t v a r a l a č k o .
Psihološki momenat ima Janovo lice: on gleda nazad
i n a p r e d . T i m e što p o s t a j e , o n p r i p r e m a i o n o što ć e
se dogoditi u budućnosti. K a d ne bi tako bilo, onda
bi namera, svrha, postavljanje ciljeva, proračunava­
n j e ili n a s l u ć i v a n j e u n a p r e d b i l i p s i h o l o š k e n e m o g u ć ­
nosti. A k o n e k o ispoljava n e k o mišljenje, i mi o v o
s t a n j e s t v a r i d o v o d i m o u v e z u s a m o s t i m što j e r a ­
nije neko drugi ispoljavao neko mišljenje, onda je
o v o o b j a š n j e n j e praktički sasvim -nedovoljno, jer mi
želimo da znamo ne samo uzroke toga delanja, da
b i s m o g a s h v a t i l i , n e g o i t o što o n t i m e m i s l i , z a k a ­
k v i m c i l j e m i d e i šta n a m e r a v a , šta ž e l i t i m e d a p o ­
stigne. A k o z n a m o j o š i to, onda s m o o b i č n o z a d o ­
voljni. U svakodnevnom životu otprve i sasvim i n ­
stinktivno d o d a j e m o objašnjenju finalno stanovište;
štaviše, v e o m a često baš finalno gledište s m a t r a m o za
presudno, sasvim prelazeći p r e k o stricte u z r o č n o g a

468
momenta, očevidno u instinktivnom priznanju stva­
ralačkoga m o m e n t a psihičke suštine. A k o tako d e l a -
mo u s v a k o d n e v n o m e iskustvu, onda i naučna psiho­
logija m o r a voditi računa o toj okolnosti, i to na taj
n a č i n što n e ć e stati s a m o n a s t r i e t e k a u z a l n o s t a n o ­
vište, k o j e je prvobitno primila od prirodne nauke,
n e g o će uzimati u obzir i finalnu p r i r o d u psihičkoga.
A k o , dakle, na osnovu svakodnevnoga iskustva
finalno orijentisanje sadržaja svesti čvrsto stoji iznad
svake sumnje, onda pre svega nema nikakva povoda
za pretpostavku da to ne bi bio slučaj i k o d sadržaja
nesvesnoga, s ograničenjem suprotnoga iskustva. Po
m o m e iskustvu, ne postoji nikakav p o v o d za ospora­
vanje finalnoga orijentisanja nesvesnih sadržaja; n a ­
protiv: slučajevi u k o j i m a se postiže d o v o l j n o o b j a ­
šnjenje samo u v o đ e n j e m finalnoga gledišta jesu zai­
sta m n o g o b r o j n i . A k o , dakle, S a v l o v u v i z i j u p o s m a -
t r a m o s o b z i r o m na p a v l o v s k u m i s i j u u s v e t u , i s t o g a
d o đ e m o d o z a k l j u č k a d a j e S a v l e , istina, s v e s n o p r o ­
g o n i o h r i š ć a n e , ali n e s v e s n o b i o u s v o j i o h r i š ć a n s k o
stanovište i pretezanjem i p r o v a l j i v a n j e m nesvesnoga
postao hrišćanin, j e r je n j e g o v a nesvesna ličnost za
t i m c i l j e m težila u instinktivnom p o i m a n j u nužnosti
i značajnosti toga dela, onda mi se čini da je o v o
o b j a š n j e n j e značenja toga stanja stvari adekvatni je
negoli reduktivno objašnjenje ličnim momentima,
iako su ovi poslednji nesumnjivo učestvovali u o v o m
ili o n o m obliku, j e r »suviše l j u d s k o g « i m a s v u g d e .
I s t o t a k o u Delima apostolskim d a t i n a g o v e š t a j f i n a l ­
n o g objašnjenja Petrove vizije više zadovoljava n e ­
goli fiziološko-lično nagađanje.
Sažimajući, m o ž e m o , dakle, reći da fantaziju t r e ­
ba razumevati ne samo kauzalno n e g o i finalno. K a u ­
z a l n o m o b j a š n j a v a n j u o n a s e p o j a v l j u j e k a o simptom
n e k o g a f i z i o l o š k o g a ili l i č n o g a s t a n j a , k o j e j e r e z u l t a t
prethodnih događaja. Finalnom objašnjavanju, m e đ u ­
t i m , f a n t a z i j a s e p o j a v l j u j e k a o simbol k o j i p o m o ć u
materijalija što stoje na raspolaganju teži da obeleži
ili s h v a t i o d r e đ e n c i l j ili č a k i z v e s n u b u d u ć u p s i h o l o ­
šku liniju razvitka. K a k o je aktivna fantazija glavno
obeležje u m e t n i č k e d u h o v n e delatnosti, to je umetnik

469
 ne s a m o prikazivač n e g o stvaralac i s t o g a vaspitač,
jer njegova dela imaju vrednost simbola koji o b e l e -
ž a v a j u b u d u ć e l i n i j e r a z v i t k a . O g r a n i č e n i j e ili o p š t i j e
socijalno v a ž e n j e s i m b o l a zavisi od o g r a n i č e n i j e ili
opštije životne sposobnosti stvaralačke individualno­
sti. S t o j e i n d i v i d u a l n o s t n e n o r m a l n i j a , t j . š t o j e z a
život nesposobni ja, to ograničenije socijalno važenje
imaju n j o m proizvedeni simboli, iako su simboli za
odnosnu individualnost apsolutno značajni. Postoja­
n j e latentnoga smisla fantazije m o ž e se samo onda o s ­
poravati ako postoji i shvatanje da prirodan proces
n e m a uopšte smisla k o j i zadovoljava. P r i r o d n a nauka,
m e đ u t i m , istakla je smisao p r i r o d n o g a procesa u o b ­
l i k u p r i r o d n i h z a k o n a . P r i r o d n i z a k o n i su, k a o što s e
priznaje, ljudske hipoteze, postavljene radi o b j a š n j e ­
nja prirodnoga procesa. Ali ukoliko je pouzdano u t v r ­
đ e n o da se postavljeni zakon slaže s o b j e k t i v n i m p r o ­
cesom, utoliko imamo pravo da govorimo o n e k o m
smislu prirodnoga dešavanja. A u kojoj n a m meri p o ­
đe za r u k o m da p o k a ž e m o zakonitost fantazije, toliko
i m a m o i prava da g o v o r i m o o n j e n u smislu. A l i n a đ e ­
n i s m i s a o m o ž e s a m o o n d a z a d o v o l j a v a t i ili, d r u g i m
recima, dokazana zakonitost zaslužuje samo onda to
i m e ako adekvatno izražava suštinu fantazije. Postoji
zakonitost na prirodnom procesu i zakonitost p r i r o d ­
noga procesa. Doduše, zakonito je da se sanja kad se
s p a v a ; ali t o n i j e n i k a k v a z a k o n i t o s t k o j a i s k a z u j e n e ­
što o suštini sna. D o k a z n e k o g a f i z i o l o š k o g a i z v o r a
f a n t a z i j e j e s t e čist u s l o v n j e n a p o s t o j a n j a , ali n i k a k a v
zakon n j e n e suštine. Z a k o n fantazije k a o psihološko­
ga f e n o m e n a m o ž e biti samo psihološki.

Dolazimo do druge tačke našega objašnjavanja

p o j m a f a n t a z i j e , n a i m e d o p o j m a imaginativne delat­
nosti. I m a g i n a c i j a j e r e p r o d u k t i v n a i l i s t v a r a l a č k a
delatnost duha uopšte, a da nije pri t o m neka n a r o ­
čita m o ć , j e r o n a se m o ž e odigravati u s v i m a o s n o v ­
nim oblicima psihičkoga dešavanja, u mišljenju, ose­
ćanju, osetu i intuiranju. Fantazija kao imaginativna
delatnost jeste za m e n e prosto neposredni izraz psihi­
čke životne delatnosti, psihičke energije, k o j a svesti
n i j e d a t a d r u k č i j e n e g o u o b l i k u s l i k a ili s a d r ž a j a ,

470
kao što se i fizička energija ne p o j a v l j u j e d r u k č i j e
nego kao fizičko stanje k o j e na fizičkom putu nadra-
ž u j e č u l n e o r g a n e . K a o što s v a k o f i z i č k o s t a n j e —
energetički p o s m a t r a n o — n i j e ništa d r u g o n e g o si­
s t e m sila, t a k o i j e d a n p s i h i č k i s a d r ž a j n i j e n i š t a d r u ­
g o — a k o s e e n e r g e t i č k i p o s m a t r a — n e g o s i s t e m sila
k o j i se p o j a v l j u j e svesti. Stoga se s o v o g a stanovišta
m o ž e reći da fantazija k a o fantazma nije ništa d r u g o
n e g o o d r e đ e n a količina libida k o j a se svesti nikada
ne m o ž e pojaviti drukčije nego baš u obliku neke sli­
ke. Fantazma je jedna »idee-force«. Fantaziranje kao
imaginativna delatnost je istovetno s proticanjem psi­
hičkoga procesa energije.

15. Funkcija. — P o d p s i h o l o š k o m f u n k c i j o m r a -
z u m e v a m izvestan oblik psihičke delatnosti koji u r a ­
zličnim okolnostima načelno ostaje sebi jednak. E n e r ­
getički posmatrana, funkcija je pojavni oblik libida
(v. o . ) , k o j i u r a z l i č n i m o k o l n o s t i m a n a č e l n o o s t a j e
sebi jednak, m o ž d a na sličan način k a o što se fizikal­
na snaga m o ž e posmatrati kao svagdašnji pojavni o b ­
lik fizikalne energije. R a z l i k u j e m u s v e m u četiri o s ­
novne funkcije, d v e racionalne i d v e iracionalne, n a ­
i m e mišljenje i osećanje, oset i intuiranje. Z a š t o b a š
četiri f u n k c i j e n a z i v a m o s n o v n i m funkcijama, za to
ne m o g u da n a v e d e m nikakav razlog a priori, nego
m o g u s a m o istaći d a m i s e o v o s h v a t a n j e i z g r a d i l o u
toku dugogodišnjega iskustva. Razlikujem o v e f u n k ­
cije j e d n u od druge, jer se ne m o g u odnositi jedna
na drugu, resp. redukovati. Princip mišljenja, na p r i ­
m e r , apsolutno je različan od principa osećanja, itd.
Razlikujem načelno sve funkcije od fantaziranja, jer
mi se fantaziranje čini kao naročiti oblik delatnosti,
koji se m o ž e pokazati u svima četirma osnovnim f u n ­
kcijama. Volja mi se pojavljuje kao sasvim sekundar­
na p s i h i č k a p o j a v a , a i s t o t a k o i p a ž n j a .

16. Funkcija niže vrednosti. — P o d f u n k c i j o m

niže vrednosti r a z u m e v a m onu funkciju koja pri p r o ­
c e s u d i f e r e n c i r a n j a o s t a j e u z a s t o j u . J e r , k a o što i s k u ­
stvo pokazuje, jedva je mogućno — zbog nenaklo-
n o s t i o p š t i h u s l o v a — d a n e k o u isti m a h r a z v i j e s v e

471
svoje psihološke funkcije. V e ć socijalni zahtevi d o ­
nose sa s o b o m to da č o v e k , p r e svega i u najviše
slučajeva, najjače diferencira onu funkciju za koju je
i l i o d p r i r o d e n a j b o l j e o s p o s o b l j e n , ili k o j a m u d a j e
najuspešnija sredstva za n j e g o v socijalan uspeh.
V r l o č e s t o , g o t o v o r e d o v n o , č o v e k s e m a n j e ili v i š e
potpuno identifikuje s najviše povlašćenom i otuda
najviše razvijenom funkcijom. Iz toga nastaju psiho­
l o š k i tipovi. P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g a r a z ­
v i t k a , j e d n a ili v i š e f u n k c i j a n u ž n i m n a č i n o m z a o s t a ­
ju u razvitku. Stoga se one podesno m o g u obeležiti
k a o » f u n k c i j e n i ž e v r e d n o s t i « , i to u p s i h o l o š k o m , a
nikako u psihopatološkom smislu, j e r o v e zaostale
funkcije nikako nisu bolesne, n e g o su samo zaostale
u poređenju sa povlašćenom funkcijom. Ponajviše, t j .
u normalnim slučajevima, funkcija niže vrednosti
d e l i m i č n o ili v e ć i m d e l o m p r i p a d a n e s v e s n o m . U k o ­
liko se sav libido privodi povlašćenoj funkciji, f u n k ­
cija niže vrednosti razvija se regresivno, t j . vraća se
u s v o j e arhaične p r e t h o d n e stadij u m e , i z b o g toga
postaje inkompatibilna sa s v e s n o m i p o v l a š ć e n o m
funkcijom. A k o neka funkcija koja bi normalnim n a ­
činom trebalo da b u d e svesna pripadne nesvesnom,
onda i za tu funkciju specifična energija pripada n e ­
svesnom. Jedna prirodna funkcija, kao, na primer,
osećanje, poseduje energiju koja joj pripada od pri­
rode, ona je čvrsto organizovan živ sistem, k o m e se
ni pod kakvim okolnostima ne m o ž e sasvim odrediti
n j e g o v a energija. T i m e što f u n k c i j a niže vrednosti
postaje nesvesna, ostatak n j e n e energije prenosi se u
nesvesno i time se nesvesno oživljuje na neprirodan
način. Iz toga nastaju fantazije koje odgovaraju
funkciji što je postala arhaična. Stoga se analitičko
oslobođenje funkcije niže vrednosti iz nesvesnoga
m o ž e dogoditi samo ako se na površinu iznesu n e ­
svesne slike fantazije k o j e je bila pokrenula baš
funkcija što je postala nesvesna. O s v e š ć i v a n j e m o v i h
fantazija p o n o v o se osvešćuje i funkcija niže v r e d n o ­
sti, i t i m e j o j s e s t v a r a m o g u ć n o s t r a z v i t k a .

17. Ideja. — U o v o m e r a d u u p o t r e b l j a v a m p o n e ­
kad p o j a m ideje da njime obeležim izvestan psiholo-

472
ški e l e m e n a t k o j i i m a b l i s k u v e z u s o n i m što j a z o v e m
slikom (v. o . ) . S l i k a m o ž e b i t i lične ili nelične p r o v e ­
nijencije. U p o s l e d n j e m slučaju o n a je kolektivna i
odlikuje se mitološkim kvalitetima. Tada je obeleža-
v a m k a o iskonsku sliku. A k o , p a k , o n a n e m a n i k a k a v
mitološki karakter, tj. ako j o j nedostaju očigledni
kvaliteti pa je samo kolektivna, onda g o v o r i m o ideji.
P r e m a t o m e , i d e j u u p o t r e b l j a v a m kao izraz za s m i ­
sao n e k e iskonske slike k o j a je o d v o j e n a , apstraho-
vana, od konkretizma slike. U k o l i k o je ideja apstrak­
cija, ona se p o j a v l j u j e kao nešto iz elementarnoga
i z v e d e n o ili r a z v i j e n o , k a o p r o i z v o d m i š l j e n j a . U o v o ­
me smislu sekundarnoga i izvedenoga shvataju ideju
Vuni? i d r u g i . A l i u k o l i k o i d e j a n i j e n i š t a d r u g o n e g o
1

formulisani smisao n e k e iskonske slike, u k o j o j je on

v e ć simbolično b i o p r e d s t a v l j e n , s u š t i n a i d e j e n i j e n i ­
šta i z v e d e n o ili p r o i z v e d e n o , n e g o , s a p s i h o l o š k o g a
stanovišta, ona postoji a priori, k a o data m o g u ć n o s t
m i s l e n i h v e z a u o p š t e . S t o g a j e i d e j a p o suštini ( n e p o
formulisanju) a priori egzistentna i uslovna psiholo­
š k a k o l i č i n a . U o v o m e s m i s l u j e i d e j a u Platona p r a -
s l i k a s t v a r i , u Kanta » p r a s l i k a u p o t r e b e r a z u m a « ,
transcendentan pojam, koji kao takav prekoračuje * 2

granicu saznatljivosti, p o j a m uma, »čiji se p r e d m e t

nikako ne m o ž e naći u iskustvu«. 2 3
Kant k a ž e : » I a k o
sada o transcendentalnim p o j m o v i m a u m a m o r a m o
da k a ž e m o : oni su samo ideje, i p a k ih n i k a k o n e ć e m o
m o ć i da smatramo za suvišne i ništavne. Jer, iako se
p o m o ć u njih ne m o ž e odrediti nijedan objekat, ipak
o n i m o g u u o s n o v i i n e o p a ž e n o služiti r a z u m u k a o k a ­
n o n za proširivanje i jednoglasnost n j e g o v e upotrebe,
p o m o ć u koga kanona razum, doduše, ne saznaje n i ­
k a k a v p r e d m e t više n e g o š t o b i s a z n a o p o m o ć u s v o j i h
p o j m o v a , ali s e i p a k u o v o m e s a z n a n j u p o m o ć u n j e g a
b o l j e i dalje kreće. Da ne g o v o r i m o o t o m e što oni
možda omogućuju prelaz od p o j m o v a prirode ka
praktičkim p o j m o v i m a , te na taj način m o g u s a m i m

21 Phll. S t u d . V I I , 13.
2* Kritik d. reinen Vernunft. Ed. Kehrbach, p. 279 ss.
23 Logik, p. 140.

473
moralnim idejama da pribave oslonac i vezu sa s p e ­
kulativnim saznanjima u m a . « 2 4

Sopenhauer k a ž e : » P o d i d e j o m r a z u m e v a m , d a ­
kle, svaki određeni i čvrsti stepen objektivacije volje,
ukoliko je ona stvar po sebi i stoga tuđa mnoštvu, a
ti se stepeni u s v e m u odnose p r e m a pojedinim stva­
r i m a k a o n j i h o v i v e č n i o b l i c i ili n j i h o v i o b r a s c i . « 2 3

U Šopenhauera j e i d e j a s v a k a k o o č i g l e d n a z a t o š t o
je on shvata sasvim u smislu o n o g a što ja o b e l e ž a v a m
k a o i s k o n s k u s l i k u , ali j e o n a i p a k z a j e d i n k u n e s a -
znatljiva, objavljuje se samo »čistome subjektu sa­
znanja«, koji se uzdigao iznad hotenja i individual­
nosti. 26

Hegel ideju s a s v i m h i p o s t a s i r a i d a j e j o j a t r i b u t
jedino realnoga bića. Ona je » p o j a m , realitet p o j m a
i jedinstvo jednoga i drugoga«. Ona je »večno p r o ­
2 7

izvođenje«. 2 8

U Lasvica ( L a s s w i t z ) i d e j a j e » z a k o n k o j i u k a ­
zuje pravac u k o m e treba da se razvija naše isku­
stvo«. Ona je »najpouzdaniji i najviši realitet«. 29

U Koena ( C o h e n ) i d e j a j e » s a m o s v e s t p o j m a « ,
»osnivanje« bića. 8 0

Ne želim umnožavati svedočanstva za primarnu

p r i r o d u ideje. O n o što sam n a v e o m o ž e d a b u d e d o ­
v o l j n o da p o k a ž e k a k o se i i d e j a shvata kao osnova, a
priori egzistentna količina. O v a j poslednji kvalitet
ona ima od svojega prethodnoga stepena, iskonske,
simbolične slike (v. o.). S v o j u sekundarnu p r i r o d u
apstraktnoga i izvedenoga ima od racionalne obrade,
k o j o j se iskonska slika p o d v r g a v a da bi se učinila p o ­
desnom za racionalnu upotrebu. Pošto je iskonska
slika psihološka količina k o j a svagda i s v u g d e p o n o v o
n a s t a j e , i s t o se u i z v e s n o m s m i s l u m o ž e r e ć i i o i d e j i ,
ali o n a , z b o g s v o j e r a c i o n a l n e p r i r o d e , m n o g o v i š e

24 Kritik đ. reinen Vernunft. Kehrbach.

26 weit als Wille und Vorstellung, B d . I, § 25.
26 L o c . cit. § 4 9 .
27 Asthet. I, 138.
28 Logik, I I I , p. 2 4 2 s.
2» Wirklichkeit, p. 1 5 2 , 1 5 4 .
so Looifc, p. 1 4 , 1 8 .

474
podleže promeni zbog racionalne obrade na koju v e o ­
ma utiču v r e m e i okolnosti, a ta obrada daje joj f o r ­
mulisanja koja odgovaraju svagdašnjem duhu v r e ­
mena. Z b o g toga što v o d i p o r e k l o od iskonske slike
neki filosofi pripisuju j o j transcendentni kvalitet, što
zapravo ideji kako je ja shvatam ne pripada, nego
p r e i s k o n s k o j slici, k o j a i m a k v a l i t e t b e z v r e m e n o s t i ,
j e r je o d v a j k a d a i s v u g d e k a o sastavni d e o z a j e d n o
data l j u d s k o m e duhu. S v o j kvalitet samostalnosti ona
t a k o đ e d o b i v a o d iskonske slike, k o j a nikada n i j e n a ­
činjena, n e g o svagda postoji te iz sebe ulazi u o p a ­
žanje, tako da bi se m o g l o reći i to da ona od sebe
teži za s v o j i m ostvarenjem, ukoliko je duh oseća k a o
aktivno određenu potenciju. O v o shvatanje nije u
stvari opšte, n e g o je po s v o j prilici stvar stava (vidi
gl. VII).
Ideja je psihološka količina koja određuje ne
samo mišljenje nego, kao praktička ideja, i osećanje.
T e r m i n ideja u p o t r e b l j a v a m s v a k a k o n a j v i š e s a m o
kad govorim o određivanju mišljenja kod onoga koji
misli; isto t a k o g o v o r i o b i h o ideji p r i o d r e đ i v a n j u
osećanja k o d onoga koji oseća. Naprotiv, t e r m i n o l o ­
ški j e n a m e s t u g o v o r i t i o o d r e đ i v a n j u i s k o n s k o m
slikom ako je reč o apriornom određivanju jedne n e ­
diferencirane funkcije. Dvostruka priroda ideje kao
n e č e g a p r i m a r n o g a i u isti m a h s e k u n d a r n o g a p o v l a č i
za s o b o m da se izraz p o n e k a d u p o t r e b l j a v a p r o m i s c u e
s »iskonskom slikom«. Za introvertni stav ideja je
p r i m u m movens, za ekstravertni ona je produkat.
18. Identifikacija. — P o d i d e n t i f i k a c i j o m r a z u -
m e v a m psihološki proces pri k o m e se ličnost delimič­
n o ili u s v e m u s a m a o d s e b e desimiliše ( v . a s i m i l a c i ­
ja). Identifikacija je otuđivanje od samoga sebe u
prilog objekta, u koji se subjekat u n e k u r u k u p r e -
odeva. Identifikacija s ocem, na primer, znači p r a k ­
tički usvajanje načina i postupanja očeva, kao kad bi
sin b i o o c u j e d n a k a , a ne od o c a različna i n d i v i d u a l ­
n o s t . I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e
š t o j e i d e n t i f i k a c i j a nesvesna imitacija, d o k j e i m i t a ­
cija svesno podražavanje. Imitacija je neizbežno p o ­
m o ć n o sredstvo za mladenačku ličnost koja se još

475
razvija. O n a utiče u n a p r e đ u j u ć i d o k l e g o d n e služi
kao sredstvo čiste udobnosti i time ne ometa razvitak
prikladne individualne m e t o d e . Isto tako m o ž e i d e n ­
t i f i k a c i j a d a služi u n a p r e đ i v a n j u d o k l e g o d s e j o š n e
m o ž e ići i n d i v i d u a l n i m p u t e m . A l i a k o se stvori b o l j a
individualna mogućnost, onda identifikacija pokazuje
svoj patološki karakter na taj način što je otada ona
isto tako p r e p o n a k a o što je ranije služila n o š e n j u i
unapređivanju. Ona tada izaziva disocijaciju time što
se zbog nje subjekat čepa na dva jedno drugom tuđa
dela ličnosti. Identifikacija se ne odnosi u v e k na lica,
n e g o i na stvari (na primer, na k a k a v d u h o v n i pokret,
n a p o s a o itd.) i n a p s i h o l o š k e f u n k c i j e . Š t a v i š e , p o -
slednji je slučaj naročito važan (upor. gl. II). U t o m e
slučaju identifikacija vodi do izgrađivanja sekundar­
na karaktera, i to na taj način što se j e d i n k a sa s v o ­
j o m najboljom funkcijom identifikuje u tolikoj meri
da se od svoje prvobitne karakterne sklonosti velikim
d e l o m ili s a s v i m o t u đ u j e , z b o g č e g a n j e n a p r a v a i n d i ­
vidualnost podleže nesvesnom. Taj slučaj je gotovo
pravilo kod svih ljudi s j e d n o m diferenciranom f u n k ­
c i j o m . On j e , štaviše, n u ž n o prolazište na p u t u i n d i v i -
d u a c i j e uopšte. Identifikacija s r o d i t e l j i m a ili n a j b l i ­
žim pripadnicima porodice jeste delimično normalna
p o j a v a u k o l i k o se p o k l a p a s porodičnim identitetom
k o j i a priori postoji. U t o m e slučaju p r e p o r u č l j i v o je
ne govoriti o identifikaciji, n e g o , k a o što to o d g o v a r a
stanju stvari, o identitetu. Identifikacija s p r i p a d n i ­
cima porodice razlikuje se od identiteta po t o m e što
nije a priori data činjenica, n e g o tek postaje s e k u n ­
darna o v i m p r o c e s o m : j e d i n k a k o j a se r a z v i j a i izlazi
iz p r v o b i t n o g a p o r o d i č n o g a identiteta nailazi u p r o ­
cesu svoga prilagođivanja i razvitka na preponu n e -
savladljivu u prvi mah, i zbog toga nastaje gomilanje
libida, k o j i p o s t e p e n o traži regresivan izlaz. R e g r e ­
s i j o m se p o n o v o o ž i v l j u j u ranija stanja, m e đ u osta­
lima i porodični identitet. Taj regresivno p o n o v o
oživljeni, zapravo v e ć g o t o v o savladani identitet jeste
identifikacija s pripadnicima porodice. S v e identifi­
kacije s licima nastaju na t o m e putu. Identifikacija
ide uvek sa ciljem da načinom i postupkom drugoga

476
p o s t i g n e n e k u k o r i s t , i l i d a u k l o n i n e k u p r e p o n u , ili
d a reši n e k i z a d a t a k .
19. Identitet. — O i d e n t i t e t u g o v o r i m u s l u č a j u
neke psihološke jednakosti. Identitet je u v e k n e s v e -
stan f e n o m e n , j e r b i s v e s n a j e d n a k o s t u v e k v e ć p r e t ­
postavljala svest o d v e m a stvarima k o j e su jedna sa
drugom jednake, pa prema tome i razdvajanje su­
bjekta i objekta, a time bi f e n o m e n identiteta v e ć bio
uništen. Psihološki identitet pretpostavlja s v o j u n e -
svesnost. On je karakteristika primitivnoga mentali­
teta i p r a v a osnova »mističke participacije«, koja, n a ­
i m e , n i j e ništa d r u g o n e g o preostatak p r v o b i t n e p s i ­
hološke nerazličnosti subjekta i objekta, dakle p r i -
mordijalnoga nesvesnoga stanja; zatim je on karak­
teristika ranoga infantilnoga stanja duha, i n a p o s l e t ­
ku i karakteristika n e s v e s n o g a u odrasloga k u l t u r n o ­
g a č o v e k a , k o j e , u k o l i k o n i j e p o s t a l o s a d r ž a j svesti,
t r a j n o o s t a j e s t a n j e identiteta s o b j e k t i m a . N a i d e n t i ­
t e t u s r o d i t e l j i m a o s n i v a se identifikacija (v. o.) s r o ­
diteljima; isto tako, na n j e m u se osniva m o g u ć n o s t
projekcije i introjekcije (v. o . ) . I d e n t i t e t je u p r v o m e
redu nesvesna jednakost s objektima. On nije nika­
k v o izjednačivan je, n i k a k v a i d e n t i f i k a c i j a , n e g o a p r i ­
orna jednakost, koja uopšte nikada nije bila predmet
svesti. Na identitetu se osniva n a i v n a p r e d r a s u d a da
je psihologija jednoga jednaka sa psihologijom d r u ­
g o g a , d a s v u g d e v a ž e isti m o t i v i , d a j e o n o što j e m e n i
prijatno prijatnost, po sebi se razume, i za drugoga,
d a j e o n o što j e z a m e n e n e m o r a l n o m o r a biti n e m o ­
r a l n o i za d r u g o g a , itd. Na identitetu se osniva i opšte
raširena težnja k o j o m č o v e k h o ć e d a n a d r u g o m e p o ­
p r a v i o n o što b i t r e b a l o d a i z m e n i s a m u s e b i . N a
identitetu se osniva, zatim, m o g u ć n o s t sugestije i p s i ­
h i č k e zaraze. Naročito jasno p o j a v l j u j e se identitet u
patološkim slučajevima, na primer u paranoičnom
p o g r e š n o m m i š l j e n j u o o d n o š e n j u , g d e se u d r u g o g a
pretpostavlja vlastiti s u b j e k t i v n i sadržaj k a o nešto
po sebi razu ml j i v o . A l i identitet je i m o g u ć n o s t s v e ­
sna kolektivizma, svesna socijalna stava, k o j i je u
idealu hrišćanske ljubavi prema bližnjemu našao svoj
najviši izraz.

477
 20. Individuacija. — P o j a m i n d i v i d u a c i j e i g r a u
našoj psihologiji znatnu ulogu. Individuacija je u o p ­
šte p r o c e s s t v a r a n j a i p o j e d i n a č i v a n j a p o j e d i n a č n o g
bića, specijalno razvitak psihološke jedinke kao bića
različnog od opštega, od kolektivne psihologije. Stoga
je i n d i v i d u a c i j a proces diferenciranja, k o j i ima za
cilj razvitak individualne ličnosti. Nužnost i n d i v i d u ­
acije je utoliko prirodna ukoliko sprečavanje indivi­
d u a c i j e p r e t e ž n i m ili č a k i s k l j u č i v i m n o r m i r a n j e m
prema kolektivnim merilima znači huđenje individu­
alnoj životnoj delatnosti. A l i individualnost je v e ć
f i z i č k i i f i z i o l o š k i d a t a i, s h o d n o t o m e , i z r a ž a v a se i
psihološki. Stoga bitno ometanje individualnosti znači
veštačko osakaćivanje. Jasno je otprve da socijalna
g r u p a k o j a se sastoji iz osakaćenih jedinaka n i k a k o
ne m o ž e biti zdrava i trajno za život sposobna usta­
nova, jer samo onaj socijetet koji svoju unutrašnju
vezu i svoje kolektivne vrednosti može da očuva p o ­
red najveće mogućne slobode pojedinca može da
očekuje trajnu životnost. K a k o jedinka nije samo p o ­
jedinačno biće nego pretpostavlja i kolektivne odnose
p r e m a s v o j o j egzistenciji, to i proces individuacije
ne v o d i u upojedin javan je, n e g o u i n t e n z i v n i j u i o p -
štiju kolektivnu vezu.
Psihološki proces individuacije usko je vezan sa
takozvanom transcendentnom funkcijom, ukoliko se
o v o m f u n k c i j o m daju individualne razvojne linije,
koje se nikada ne m o g u postići p u t e m naznačenim
k o l e k t i v n i m n o r m a m a (v. s i m b o l ) .
Individuacija ni u kakvim okolnostima ne m o ž e
biti jedini cilj psihološkoga vaspitanja. P r e n e g o što
se individuacija m o ž e uzeti za cilj, m o r a biti posti­
gnut vaspitni cilj prilagođivanja za egzistenciju n u ­
žnom minimumu kolektivnih normi: biljka koja tre­
ba da se razvija do najvišeg m o g u ć n o g a razvitka
svoje osobenosti m o r a pre svega da ima mogućnost
rastenja i u s p e v a n j a na zemljištu u k o j e je zasađena.
I n d i v i d u a c i j a s e u v e k v i š e ili m a n j e n a h o d i u s u p r o t ­
nosti p r e m a kolektivnoj n o r m i , j e r ona je u o d v a j a ­
n j u i d i f e r e n c i r a n j u od opštega i u i z g r a đ i v a n j u p o ­
s e b n o g a , ali n e tražene p o s e b n o s t i , n e g o p o s e b n o s t i

478
k o j a je a priori v e ć u nastrojenosti osnovana. M e đ u ­
tim, suprotnost prema kolektivnoj normi samo je pri­
vidna suprotnost, j e r pri tačnijem posmatranju indi­
v i d u a l n o s t a n o v i š t e nije suprotno p r e m a k o l e k t i v n o j
n o r m i , n e g o s a m o drukčije orijentisano. I n d i v i d u a l n i
put zapravo i ne m o ž e da b u d e suprotnost prema k o ­
lektivnoj normi, jer bi suprotnost prema poslednjoj
m o g l a d a b u d e s a m o s u p r o t s t a v l j e n a norma. A l i i n d i ­
vidualni put upravo nikada nije norma. N o r m a n a ­
staje iz celokupnosti individualnih putova i ima o p r a ­
v d a n j e egzistencije i uticaj na unapređivanje života
samo ako uopšte postoje putovi koji s vremena na
v r e m e hoće da se orijentišu prema nekoj normi.
N o r m a n e služi n i č e m u a k o i m a a p s o l u t n o v a ž e n j e .
Stvaran sukob s kolektivnom n o r m o m nastaje samo
a k o s e i n d i v i d u a l a n p u t p o d i ž e d o n o r m e , što j e z a ­
pravo namera ekstremnoga individualizma. Ova n a ­
mera je, naravno, patološka i sasvim protivna životu.
Ona, prema tome, n e m a nikakva posla s individuaci-
jom, koja, doduše, udara individualnom stranputi­
c o m , te baš zato i potrebuje n o r m u radi orijentacije
p r e m a društvu i radi u t v r đ i v a n j a za život n u ž n e v e z e
jedinaka u socijetetu. Stoga individuacija vodi p r i ­
rodnom uvažavanju kolektivnih normi, dok je isklju­
čivo kolektivnom životnom orijentisanju norma u sve
v e ć o j meri suvišna, z b o g čega prava moralnost p r o ­
p a d a . Što je jače kolektivno normiranje čoveka, to je
veća njegova individualna nemoralnost. Individuacija
se p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti iz p r v o b i t n o g a stanja
identiteta (v. i d e n t i t e t ) . S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a č i p r o ­
širivanje sfere svesti i svesnoga p s i h o l o š k o g a života.
2 1 . Individualnost. — P o d i n d i v i d u a l n o š ć u r a z u -
m e v a m svojstvenost i osobitost jedinke u svakom
psihološkom p o g l e d u . Individualno j e sve što n i j e k o ­
lektivno, dakle sve što pripada s a m o j e d n o m e , a ne
većoj grupi jedinaka. O psihološkim elementima j e ­
d v a se m o ž e iskazati da su individualnost, n e g o s a m o
o n j i h o v u s v o j s t v e n o m i u svojoj vrsti jedinstvenom
g r u p i s a n j u i k o m b i n a c i j i (v. j e d i n k a ) .
22. Intelekat. — Intelektom nazivam upravljeno
mišljenje (v. o . ) .

479
 2 3 . Introjekcija. — I n t r o j e k c i j u j e u v e o A v e n a -
rijus 8 1
kao termin koji odgovara projekciji. Ali pod
t i m s h v a ć e n o ubacivanje s u b j e k t i v n a s a d r ž a j a u o b j e ­
kat isto se tako d o b r o izražava i p o j m o m p r o j e k c i j e ,
i zato bi trebalo da se za taj proces zadrži termin
» p r o j e k c i j a « . Ferenci ( F e r e n c z i ) j e p o j a m i n t r o j e k c i j e
definisao kao suprotan »projekciji«, naime kao u n o ­
šenje objekta u subjektivni krug interesovanja, dok
»projekcija« znači premeštanje subjektivnih sadržaja
u objekat. 3 2
» D o k paranoičar pokrete koji su postali
n e p r i j a t n i i z b a c u j e i z s v o g a Ja, n e u r o t i č a r p o m a ž e
sebi na taj n a č i n što v e ć i d e o s p o l j a š n j e g a sveta p r i ­
ma u s v o j e Ja i čini ga p r e d m e t o m n e s v e s n i h f a n t a ­
zija.« P r v i m e h a n i z a m j e p r o j e k c i j a , drugi i n t r o j e k ­
cija. Introjekcija je neka vrsta »procesa razređiva-
nja«, »proširivanje kruga interesovanja«. Po Feren­
ci ju, introjekcija je i normalan proces. Psihološki,
d a k l e , i n t r o j e k c i j a j e p r o c e s a s i m i l a c i j e (v. o . ) , d o k j e
projekcija proces disimilacije. Introjekcija znači
ujednačavanje objekta sa subjektom, a projekcija r a ­
zlikovanje objekta od subjekta posredstvom jednog u
objekat premeštenog subjektivnoga sadržaja. I n t r o ­
jekcija je proces ekstraversije, ukoliko je za u j e d n a ­
čavanje objekta potrebno uživljavanje, uopšte opse-
d a n j e o b j e k t a . M o ž e se r a z l i k o v a t i pasivna i aktivna
introjekcija; p r v i m oblicima pripadaju procesi p r e n o ­
šenja pri obrađivanju neuroza, uopšte svi slučajevi
gde objekat vrši bezuslovno privlačenje ka subjektu;
d r u g o m o b l i k u p r i p a d a uživljavanje k a o p r o c e s p r i ­
lagođivanja.

24. Introversija. — I n t r o v e r s i j a je o b r t a n j e l i b i ­
da k u n u t r a š n j o j strani. T i m e je izražen n e g a t i v a n
odnos subjekta prema objektu. Interesovanje se ne
kreće prema objektu, nego se povlači ka subjektu.
N e k o ko je introvertno nastrojen misli, oseća i dela
na način na osnovu koga se jasno vidi da je subjekat
u p r v o m e r e d u o n o što m o t i v i š e , d o k o b j e k t u p r i p a d a
najviše s e k u n d a m a vrednost. Introversija može da

si Menschl. Weltbegr. p. 25 ss.

82 Ferenczi, Introjektion und Ubertragung, p. 10 ss.

480
i m a v i š e i n t e l e k t u a l a n ili v i š e o s e ć a j a n k a r a k t e r , a
isto tako m o ž e da je karakteriše intuicija ili oset.
I n t r o v e r s i j a j e aktivna a k o s u b j e k a t hoće i z v e s n o o d ­
v a j a n j e u o d n o s u p r e m a o b j e k t u , a pasivna a k o s u ­
bjekat libidnu snagu koja struji nazad od objekta ne
m o ž e da vrati k objektu. A k o je introversija habitu-
a l n a , o n d a se g o v o r i o introvertnu tipu (v. t i p ) .
2 5 . Intuicija ( o d i n t u e r i = g l e d a t i , p o s m a t r a t i ) .
— Intuicija je, po m o m e shvatanju, osnovna psiho­
l o š k a f u n k c i j a (v. o . ) . T o j e o n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a
k o j a nesvesnim putem udešava opažanja. Predmet
o v o g a opažanja m o ž e da b u d e sve, spoljašnji i u n u ­
t r a š n j i o b j e k t i ili n j i h o v e v e z e . O s o b i t o s t i n t u i c i j e
j e s t e u t o m e što o n a n i j e n i č u l n a p e r c e p c i j a , n i o s e ­
ćanje, ni intelektualan zaključak, iako m o ž e da se
p o j a v l j u j e i u t o m e obliku. K o d intuicije p o k a z u j e se
nekakav sadržaj kao g o t o v a celina, a da ne b i s m o bili
s p o s o b n i n a v e s t i ili p r o n a ć i n a k o j i s e n a č i n t a j s a d r ­
žaj ostvario. Intuicija je vrsta instinktivnoga d o k u č i -
vanja, svejedno kakvih sadržaja. Ona je, kao oset
( v . o . ) , iracionalna ( v . o.) f u n k c i j a o p a ž a n j a . N j e n i s a ­
držaji, k a o i sadržaji oseta, i m a j u karakter datosti, u
suprotnosti p r e m a karakteru »izvedenosti«, »proizve-
denosti« osećajnih i mislenih sadržaja. Stoga intui­
tivno saznanje dobiva svoj karakter od pouzdanosti i
i z v e s n o s t i , i s t o g a j e b i l o m o g u ć n o d a z a Spinozu
»scientia intuitiva« b u d e najviši oblik saznanja. 83

Intuiciji je ta osobina zajednička s osetom, čija je f i ­

zička osnova razlog i uzrok n j e g o v e izvesnosti. Isto
tako, izvesnost intuicije osniva se na o d r e đ e n o m psi­
h i č k o m s t a n j u s t v a r i , ali o s t v a r i v a n j e i g o t o v o s t o v o ­
ga b i l i su n e s v e s n i . I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjek­
tivnom ili objektivnom o b l i k u ; p r v i j e o p a ž a n j e n e ­
svesnih psihičkih stanja stvari k o j a su u g l a v n o m s u ­
bjektivne provenijencije, a drugi opažanje stanja
stvari k o j a se osnivaju na subliminalnim opažanjima
na objektu i na njima izazvanim subliminalnim o s e -
ć a n j i m a i m i s l i m a . T r e b a j o š r a z l i k o v a t i konkretne i
apstraktne o b l i k e i n t u i c i j e , v e ć p r e m a s t e p e n u s u d e -

33
Slično i u Bergsona.

31 Jung, Odabrana dela, V

481
l o v a n j a oseta. K o n k r e t n a intuicija p o s r e d u j e za o p a ­
žanja k o j a se tiču činjeničnosti stvari, a apstraktna
intuicija posreduje za opažanje idealnih veza. K o n ­
kretna intuicija je reaktivan proces, ukoliko otprve
sleduje iz datih stanja stvari. M e đ u t i m , apstraktna
intuicija, kao i apstraktni oset, potrebuje izvestan
e l e m e n a t s m e r a , v o l j u ili n a m e r u .
Intuicija j e , p o r e d oseta, karakteristika infantil­
ne i p r i m i t i v n e psihologije. O n a detetu i p r i m i t i v c u
u odnosu p r e m a j a k o m ispoljavanju utiska oseta u
n j i h p o s r e d u j e z a o p a ž a n j e m i t o l o š k i h slika, p r e t h o d ­
n i h s t u p n j e v a ideja (v. o . ) . I n t u i c i j a s e p o n a š a p r e m a
osetu kompenzatorski, i o n a j e , kao i oset, k o l e v k a
g d e se mišljenje i osećanje razvijaju kao racionalne
funkcije. Intuicija je iracionalna funkcija, iako se
m n o g e intuicije m o g u n a k n a d n o razložiti u s v o j e
komponente, i time i njihovo ostvarivanje dovesti u
saglasnost s n a č e l i m a razuma. N e k o ko s v o j opšti stav
orijentiše p r e m a principu intuicije, dakle p r e m a
opažanjima o nesvesnom, pripada intuitivnom tipu
31

(v. tip). V e ć p r e m a p r i m e n j i v a n j u intuicije n a u n u ­

t r a š n j e s t v a r i , n a s a z n a v a n j e ili u n u t r a š n j e g l e d a n j e ,
ili na s p o l j a š n j e stvari, na d e l a n j e i i z v o đ e n j e , m o ž e
se r a z l i k o v a t i i n t r o v e r t n i i e k s t r a v e r t n i i n t u i t i v a c . U
nenormalnim slučajevima pojavljuje se jako stapanje
sa sadržajima k o l e k t i v n o g a nesvesnoga i isto tako v e ­
lika uslovljenost tim sadržajima, zbog čega intuitivni
tip m o ž e da se pojavljuje kao do krajnosti iraciona­
lan i neshvatljiv.

26. Iracionalan. — O v a j p o j a m n e u p o t r e b l j a v a m
u s m i s l u onoga što je razumu protivno, n e g o u s m i s l u
onoga što se nahodi izvan razuma, n a i m e o n o g a š t o se
r a z u m o m ne m o ž e osnovati. O v a m o pripadaju e l e ­
mentarne činjenice, na primer da Zemlja ima Mesec,
da je hlor elemenat, da v o d a na 4° C dostiže n a j v e ć u
g u s t i n u . I r a c i o n a l a n j e , d a l j e , slučaj, i a k o se naknad­
no m o ž e dokazati n j e g o v racionalni kauzalitet. I r a ­
cionalno je činilac bića, k o j i se, doduše, k o m p l i k a c i -

3 4
Z a s l u g a z a otkrivanje egzistencije o v o g a tipa pripada
M. Moltzeru.

482
j o m racionalnoga objašnjavanja sve dalje može da
p o m e r a , ali k o j i z b o g t o g a , n a p o s l e t k u , k o m p l i k u j e
objašnjavanje u tolikoj meri da o n o prevazilazi m o ć
shvatanja racionalnoga mišljenja i tako dostiže n j e ­
g o v e g r a n i c e j o š p r e n e g o što b i o n o o b u h v a t i l o c e -
linu sveta z a k o n o m razuma. P o t p u n o racionalno o b ­
j a š n j e n j e o b j e k t a k o j i stvarno jeste (dakle, k o j i nije
s a m o postavljen) jeste u t o p i j a ili ideal. S a m o o b j e k a t
koji nije bio postavljen m o ž e se i racionalno potpuno
objasniti, jer u n j e m u u s a m o m početku n e m a ničega
više n e g o što j e postavljeno u p r a v o r a z u m o m m i š l j e ­
nja. I empirijska nauka postavlja racionalno ograni­
čene objekte, ukoliko zbog namernoga isključenja
o n o g a što j e s l u č a j n o n e u z i m a u o b z i r s t v a r n i o b j e ­
kat kao celinu, nego u v e k samo jedan za n j e g o v o
racionalno posmatranje istaknut deo. T a k o je m i š l j e ­
n j e k a o upravljena funkcija r a c i o n a l n o , a i s t o t a k o i
osećanje. Ali ako ove funkcije ne uklanjaju racional­
n o o d r e đ e n i z b o r o b j e k t a ili o s o b i n a i v e z a o b j e k t o -
vih, n e g o o n o što je slučajno opaženo, čega o b i č n o na
stvarnom objektu uvek ima, onda se one lišavaju
pravca i zato g u b e nešto od svojega racionalnoga k a ­
r a k t e r a , j e r p r i m a j u o n o što j e s l u č a j n o . Z b o g t o g a
postaju delimično iracionalne. Mišljenje i osećanje
koje se upravlja prema slučajnim opažanjima te je
b a š s t o g a i r a c i o n a l n o j e s t e intuitivno ili o s e t o m d e ­
t e r m i n i r a n o m i š l j e n j e i o s e ć a n j e . K a k o intuicija t a k o
i oset j e s u p s i h o l o š k e f u n k c i j e , k o j e s v o j u p o t p u ­
n o s t d o s t i ž u u apsolutnome opažanju onoga što se
u o p š t e d e š a v a . S t o g a o n e s h o d n o s v o j o j suštini m o ­
r a j u biti nastrojene za apsolutnu slučajnost i za svaku
m o g u ć n o s t ; z a t o s e m o r a j u s a s v i m lišiti r a c i o n a l n o g a
pravca. Stoga ih ja obeležavam kao iracionalne f u n k ­
cije, u suprotnosti prema mišljenju i osećanju kao
funkcijama k o j e svoju potpunost postižu u potpunoj
saglasnosti sa zakonima razuma. Iako iracionalno kao
takvo nikada ne može da bude predmet koje nauke,
ipak je za praktičku psihologiju v e o m a važno što je
pravilno procenila m o m e n a t iracionalnoga. Praktička
psihologija, naime, nabacuje mnoge probleme koji se
u o p š t e n e m o g u r a c i o n a l n o resiti, n e g o i z i s k u j u n e k o

sr 483
iracionalno rešenje, t j . načinom koji ne odgovara za­
k o n i m a r a z u m a . S u v i š e i s k l j u č i v i m o č e k i v a n j e m ili
čak u v e r e n j e m da za svaki sukob m o r a postojati i
racionalna mogućnost izglađivanja m o ž e se omesti
s t v a r n o r e š e n j e i r a c i o n a l n e p r i r o d e (v. r a c i o n a l a n ) .
27. Ja. — P o d Ja r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d ­
stava k o j i čini središte p o l j a m o j e svesti i za k o j i mi
se čini da i m a veliki kontinuitet i identitet sa s a m i m
sobom. Stoga govorim i o Ja-kompleksu. 3 5
Ja-kom-
p l e k s j e n e s a m o s a d r ž a j s v e s t i n e g o i u s l o v s v e s t i (v.
o.), j e r svestan j e m e n i psihički elemenat ukoliko j e
vezan za Ja-kompleks. Ali ukoliko je Ja-kompleks
s a m o središte m o j e svesti, on n i j e identičan sa c e l i -
n o m m o j e psihe, nego j e samo k o m p l e k s m e đ u d r u ­
g i m k o m p l e k s i m a . Stoga p r a v i m razliku i z m e đ u Ja i
Sopstvenosti (Selbst), ukoliko je Ja samo subjekat
m o j e svesti, a Sopstvenost (Selbst) s u b j e k a t m o j e c e -
lokupne, dakle i nesvesne psihe. U o v o m e smislu bila
bi Sopstvenost (Selbst) j e d n a (idealna) količina k o j a
u s e b i o b u h v a t a Ja. S o p s t v e n o s t ( S e l b s t ) r a d o s e p o ­
j a v l j u j e u n e s v e s n o j f a n t a z i j i k a o n a d r e đ e n a ili i d e ­
a l n a l i č n o s t , m o ž d a k a o F a u s t u Getea i Z a r a t u s t r a u
Ničea. R a d i i d e a l n o s t i a r h a i č n e c r t e S o p s t v e n o s t i
(Selbst) prikazivane su i k a o o d v o j e n e od »višega«
( S o p s t v e n o s t i — S e l b s t ) , u Getea u l i k u M e f i s t a , u
Spitelera u l i k u E p i m e t e j a , u h r i š ć a n s k o j p s i h o l o g i j i
u l i k u H r i s t a i đ a v o l a ili a n t i h r i s t a , a u Ničea Z a r a ­
tustra otkriva s v o j u senku u » n a j r u ž n i j e m č o v e k u « .

28. Jedinka. — J e d i n k a j e p o j e d i n a č n o b i ć e ; p s i ­
hološka jedinka karakterisana je s v o j o m o s o b e n o m i
u izvesnom pogledu jednokratnom psihologijom. O s o ­
benost individualne psihe m a n j e se pojavljuje na n j e ­
nim elementima, a više na n j e n i m kompleksnim t v o ­
r e v i n a m a . J e d i n k a ( p s i h o l o š k a ) ili p s i h o l o š k a i n d i v i ­
dualnost postoji nesvesno a priori, a svesno samo u t o ­
liko ukoliko postoji svest o osobenosti, t j . ukoliko p o ­
stoji svesna različnost od drugih. Sa fizičkim data je
p s i h i č k a i n d i v i d u a l n o s t k a o k o r e l a t , ali, k a o što j e r e -
86
Jung, Zur Psychologie der Dem. praec. Halle, 1907,
p. 45.

484
čeno, pre svega nesvesno. Potreban je proces svesna
d i f e r e n c i r a n j a , i n d i v i d u a c i j e (v. o . ) , d a s e i n d i v i d u a l ­
nost napravi svesnom, t j . da se izdigne iz identiteta s
o b j e k t o m . Identitet individualnosti s o b j e k t o m znači
isto što i n j e g o v a nesvesnost. A k o je individualnost
nesvesna, onda ne postoji nikakva psihološka indivi­
dualnost, n e g o samo kolektivna psihologija svesti. U
o v o m slučaju pojavljuje se nesvesna individualnost
kao istovetna s o b j e k t o m , projicirana na objekat.
Z b o g toga objekat ima suviše veliku vrednost i s u ­
više jak determinativan uticaj.

29. Kolektivno. — K o l e k t i v n i m n a z i v a m s v e o n e
psihičke sadržaje koji nisu svojstveni j e d n o j , nego
istovremeno v e ć e m broju jedinaka, dakle društvu,
n a r o d u ili č o v e č a n s t v u . T a k v i s a d r ž a j i s u o d L e v i -
-Brila opisane »mistične kolektivne predstave« (re-
3 6

presentations collectives) primitivaca, kao i kultur­

n o m č o v e k u d o b r o p o z n a t i o p š t i pojmovi o p r a v u ,
državi, religiji, nauci itd. A l i ne nazivaju se kolektiv­
n i m s a m o p o j m o v i i s h v a t a n j a n e g o i osećanja. L e v i -
-Bril pokazuje kako kolektivne predstave u primiti­
vaca predstavljaju istovremeno i kolektivna osećanja.
Z b o g ove kolektivne osećajne vrednosti on »repre-
sentations coUectives« obeležava i k a o »m ys tiq ues«,
jer su ove predstave ne samo intelektualne nego i
emocionalne. K o d kulturnoga čoveka vezuju se s iz­
3 7

vesnim kolektivnim pojmovima i kolektivna oseća­

n j a , n a p r i m e r s k o l e k t i v n o m i d e j o m B o g a , ili p r a v a ,
ili otadžbine, itd. K a r a k t e r k o l e k t i v n o g a ne p r i p a d a
s a m o p o j e d i n i m p s i h i č k i m e l e m e n t i m a ili s a d r ž a j i m a
n e g o i c e l i m f u n k c i j a m a (v. o.). T a k o , na primer, m o ž e
mišljenje uopšte kao cela funkcija da ima kolektivan
karakter ukoliko je, naime, opštevažeće, na primer sa
z a k o n i m a logike p o d u d a r n o mišljenje. Isto tako m o ž e
osećanje kao cela funkcija da b u d e kolektivno u k o ­
liko je, na primer, identično s opštim osećanjem, d r u ­
gim recima ukoliko odgovara opštim očekivanjima,

se Levy-Bruhl, Les fonctions mentales dans les societis

inferieures, p. 27 ss.
» ' L o c . c i t . p . 2 8 s.

485
na p r i m e r opštoj m o r a l n o j svesti. Isto tako su k o l e k ­
t i v n i o n a j o s e t ili n a č i n k a k o s e o s e ć a i o n a i n t u i c i j a
koji su istovremeno svojstveni većoj grupi ljudi. S u ­
p r o t n o s t p r e m a k o l e k t i v n o m e j e s t e individualno ( v . o . ) .
30. Kompenzacija. — K o m p e n z a c i j a z n a č i izjed­
načenje ili zamenu. T a j p o j a m u v e o j e z a p r a v o A d -
ler u psihologiju neuroza. Ona kompenzaciju sma­
3 8 8 9

tra za f u n k c i o n a l n o izjednačavanje osećanja niže

vrednosti p o m o ć u jednoga kompenzatornoga psiho­
loškoga sistema, slično k o m p e n z a t o r n o m o r g a n s k o m
razviću kod organa niže vrednosti. Tako kaže
4 0

Adler: » S a o d v a j a n j e m o d m a t e r i n o g a o r g a n i z m a o t ­
počinje za o v e organe niže vrednosti i organske siste­
me borba sa spoljašnjim svetom, koja nužnim nači­
n o m m o r a da se razbukti i sa v e ć o m žestinom da radi
no k o d aparata koji je n o r m a l n o razvijen. — A l i f e ­
t a l n i k a r a k t e r d a j e u isti m a h p o v i š e n u m o g u ć n o s t
kompenzacije i natkompenzacije, pojačava sposobnost
za p r i l a g o đ i v a n j e o b i č n i m i n e o b i č n i m s t v a r i m a i
obezbeđuje obrazovanje novih i viših formi, novih i
viših delatnosti.« Osećanje niže vrednosti k o d n e u r o -
tičara, k o j e p o A d l e r u etiološki o d g o v a r a nižoj v r e d ­
nosti organa, d a j e p o v o d a z a j e d n u » p o m o ć n u k o n ­
s t r u k c i j u « , u p r a v o za k o m p e n z a c i j u k o j a se sastoji u
4 1

stvaranju jedne fikcije koja treba da smanjuje nižu

v r e d n o s t . F i k c i j a ili » f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a « j e p s i h o ­
loški sistem k o j i teži da nižu v r e d n o s t preobrazi u
višu vrednost. Značajna je za ovo shvatanje egzisten­
cija jedne iskustveno neosporne kompenzatorne f u n ­
kcije u oblasti psiholoških procesa. Ona o d g o v a r a
sličnoj funkciji u fiziološkoj oblasti, s a m o k r m a n j e n j u
i samoupravljanju organizma. D o k Adler svoj p o j a m
kompenzacije ograničava na izjednačivan je osećanja
niže vrednosti, ja p o j a m kompenzacije shvatam u o p ­
šte k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a č i v a n j e , k a o s a m o r e g u l i -

Adler,
38
Vber den nervosen Charakter. 1912.
Nagoveštaji učenja o kompenzaciji nalaze
3 9
se i kod
Grossa, a podstrek za to dao je A n t o n .
Adler,
40
Studie uber Mindervoertigkeit von Organen,
1907.
41
Isti, Vber den nervdsen Charakter, p. 14.

486
sanje psihičkoga aparata. U t o m smislu shvatam a k ­
42

t i v n o s t n e s v e s n o g a ( v . o.) k a o u j e d n a č e n j e o p š t e g a
stava u k o m e je p o m o ć u f u n k c i j e svesti stvorena j e d ­
nostranost. Psiholozi svest rado u p o r e đ u j u s o k o m ;
g o v o r i se o v i d n u p o l j u i v i d n o j tački svesti. O v i m
u p o r eden j em je suština f u n k c i j e svesti tačno o k a r a k -
terisana: samo mali b r o j sadržaja m o ž e istovremeno
dospeti do najvišega stepena svesti, i s a m o ograničen
b r o j sadržaja m o ž e se istovremeno zadržati u p o l j u
s v e s t i . S v e s t u s v o j o j a k t i v n o s t i vrši odabiranje. O d a ­
b i r a n j e z a h t e v a pravac. A p r a v a c z a h t e v a isključenje
svega što svesti ne pripada. Iz t o g a m o r a k a t k a d p r o ­
izići izvesna jednostranost u orijentisanju svesti. Od
odabranog pravca isključeni i zadržani sadržaji tonu
p r v o u n e s v e s n o , ali z b o g s v o j e e f e k t i v n e e g z i s t e n c i j e
drže ipak ravnotežu protiv svesne orijentacije, k o j a
se z b o g u m n o ž a v a n j a svesne jednostranosti isto tako
u m n o ž a v a i naposletku d o v o d i do v i d n e zategnutosti.
O v a zategnutost predstavlja izvesno kočenje svesne
d e l a t n o s t i , k o j a se, d o d u š e , n a j p r e u m n o ž e n i m s v e -
snim naporima m o ž e porušiti. A l i se ova zategnutost
n e p r e s t a n o p o v e ć a v a n a t a j n a č i n što s e z a d r ž a n i n e ­
svesni sadržaji ipak saopštavaju svesti, i to p o m o ć u
snova i slika k o j e s a m e izronjavaju. U k o l i k o je v e ć a
jednostranost svesnoga stava, utoliko su suprotniji
sadržaji koji proizlaze iz nesvesnoga, tako da se m o ž e
govoriti o p r a v o m kontrastu između svesnoga i n e ­
svesnoga. U o v o m slučaju se pojavljuje k o m p e n z a ­
cija u formi funkcije k o j a proizvodi kontrast. O v o je
ekstreman slučaj. Po pravilu, kompenzacija n e s v e ­
s n i m n i j e n i k a k a v k o n t r a s t , n e g o i z j e d n a č e n j e ili d o ­
puna svesne orijentacije. Nesvesno daje, na primer u
s n u , s v e o n e z a s v e s n u s i t u a c i j u k o n s t e l i s a n e , ali s v e -
snim i z b o r o m ometene sadržaje, čije bi poznavanje
b i l o n e o p h o d n o svesti radi p o t p u n a prilagođavanja.
U normalnome slučaju kompenzacija je nesve­
sna, t j . o n a n e s v e s n i m r e g u l i s a n j e m d e l u j e n a s v e s n u
aktivnost. Pri neurozama nesvesno se p o j a v l j u j e u
tako j a k o m kontrastu p r e m a svesti da se k o m p e n -

« Jung, Collecteđ Papers on Analytical Psychology. II

E d . , p . 2 7 8 ss.

487
zacija remeti. Otuda je analitičkoj terapiji cilj o s v e -
šćivanje nesvesnih sadržaja, da bi se na taj način
kompenzacija p o n o v o uspostavila.
3 1 . Kompleks moći. — K o m p l e k s o m m o ć i o b e l e -
žavam ponekad celokupni kompleks svih onih pred­
stava i težnji k o j e i m a j u t e n d e n c i j u da Ja stave iznad
drugih uticaj a i da o v e p o d r e d e Ja-u, bilo da ti u t i ­
caji v o d e poreklo od ljudi i prilika, bilo da proizlaze
iz vlastitih, subjektivnih n a g o n a , čuvstava i misli.
3 2 . Konkretizam. — P o d p o j m o m konkretizma
r a z u m e v a m n a r o č i t u o s o b e n o s t mišljenja i osećanja
k o j a predstavlja suprotnost p r e m a apstrakciji. K o n ­
kretno znači zapravo »sraslo«. K o n k r e t n o zamišljen
pojam je p o j a m koji se predstavlja kao s drugim
pojmovima srastao i sliven. Takav pojam nije
apstraktan, nije i z d v o j e n i po sebi zamišljen, nego je
u vezi s n e č i m i mešovit. On n i j e diferenciran p o j a m ,
n e g o se j o š nalazi u čulno d a t o m o p a ž a j n o m m a t e r i ­
jalu. Konkretističko mišljenje se kreće u isključivo
k o n k r e t n i m p o j m o v i m a i opažajima, i svagda se o d ­
nosi na čulnost. Isto tako ni konkretističko osećanje
nikada se ne m o ž e odvojiti od čulne vezanosti.
Primitivno mišljenje i osećanje je isključivo
konkretističko, i u v e k se odnosi na čulnost. Misao
primitivca n e m a nikakve izdvojene samostalnosti,
nego je vezana za materijalnu pojavu. Ona se najviše
u z d i ž e do s t e p e n a analogije. I s t o t a k o i p r i m i t i v n o
osećanje uvek se odnosi na materijalnu pojavu. M i ­
šljenje i o s e ć a n j e osnivaju se na osetu i s a m o se m a l o
od njega razlikuju. Konkretizam je, prema tome,
arhaizam (v. o.). M a g i j s k i uticaj fetiša ne d o ž i v l j u j e
se kao subjektivno osećajno stanje, n e g o se oseća kao
magijsko dejstvo. To je konkretizam osećanja. P r i -
mitivac ne doživljuje misao božanstva kao subjekti­
van sadržaj, n e g o je sveto d r v o prebivalište, tj. sam
Bog. To je konkretizam mišljenja. K o d kulturnoga
č o v e k a k o n k r e t i z a m mišljenja sastoji se, na primer,
u nesposobnosti da se misli nešto drugo nego čulno
d a t e č i n j e n i c e n e p o s r e d n o o č i g l e d n e , ili u n e s p o s o b ­
nosti da se subjektivno osećanje razlikuje od čulno
datoga objekta osećanja.

488
 Konkretizam j e p o j a m koji potpada p o d opštiji
p o j a m » p a r t i c i p a t i o n m y s t i q u e « (v. o . ) . K a o š t o » p a r -
ticipation mystique« predstavlja slivanje jedinke sa
spoljašnjim objektima, tako i konkretizam predstav­
lja slivanje mišljenja i osećanja s osetima. K o n k r e ­
tizam uslovljava da je predmet mišljenja i osećanja
svaki p u t i s t o v r e m e n o i p r e d m e t oseta. O v o slivanje
sprečava diferenciranje mišljenja i osećanja i obe
funkcije zadržava u sferi oseta, t j . čulne vezanosti,
z b o g čega se o n e nikada ne m o g u da razviju do čistih
funkcija, n e g o u v e k ostaju u pratnji oseta. Otuda
proizlazi pretezanje osećajnoga (osetnoga) činioca u
psihološkoj orijentaciji. (O značaju osetnoga činioca
vidi »oset, osećaj« i »tip«.)
R đ a v a strana k o n k r e t i z m a je u vezanosti f u n k ­
cije za osete. K a k o je oset opažanje fizioloških n a ­
d r a ž a j a , t o k o n k r e t i z a m z a d r ž a v a f u n k c i j u ili u č u l ­
n o j s f e r i ili j e n j o j n e p r e s t a n o v r a ć a . O v i m s e i z a z i v a
čulna vezanost psiholoških funkcija, koja umanjuje
psihičku samostalnost jedinke u korist čulno datih
činjenica. S obzirom na cenjenje činjenica ova ori­
j e n t a c i j a j e , n a r a v n o , d r a g o c e n a , ali n e s o b z i r o m n a
tumačenje č i n j e n i c a i n j i h o v a o d n o s a p r e m a j e d i n k i .
Konkretizam izaziva prevagu značaja činjenica i time
vrši potiskivanje individualnosti i njene slobode u
korist objektivnoga procesa. A l i kako jedinka nije
uslovljena samo fiziološkim nadražajima nego i činio­
c i m a k o j i su u d a t o m slučaju u suprotnosti sa s p o l j a ­
š n j i m činjenicama, to konkretizam izaziva p r o j e k c i j u
ovih unutarnjih činilaca u spoljašnju činjenicu i time
tako reći praznoverično precenjivanje golih činjeni­
ca, isto k a o k o d primitivaca. D o b a r p r i m e r z a o v o
je k o n k r e t i z a m o s e ć a n j a u Ničea i t i m e i z a z v a n o p r e ­
c e n j i v a n j e d i j e t e , a i s t o t a k o m a t e r i j a l i z a m Molešotov
» č o v e k j e o n o što j e d e « . P r i m e r z a p r a z n o v e r i č n o p r e ­
cenjivanje činjenica je hipostasiranje p o j m a ener­
g i j e u Ostvaldovu m o n i z m u .
33. Konstruktivan. — O v a j p o j a m u p o t r e b l j a v a m
n a s l i č a n n a č i n k a o sintetično, u n e k u r u k u k a o o b j a ­
šnjenje poslednjega p o j m a . Konstruktivan znači » p o ­
dižući«. Ja upotrebljavam »konstruktivno« i »sinte-

489
tično« za obeležavanje metode koja je suprotstavljena
reduktivnoj metodi. Konstruktivna metoda odnosi
4 3

se n a o b d e l a v a n j e nesvesnih s a d r ž a j a ( s n o v a , f a n t a ­
zija). Ona polazi od nesvesnoga proizvoda kao od n e ­
k o g a simboličnoga i z r a z a (v. o . ) , k o j i p r e d s t a v l j a n a
p r v o m e mestu deo psihološkoga razvića. Meder 44

(Maeder) u t o m pogledu govori o jednoj stvarnoj

prospektivnoj funkciji n e s v e s n o g a , koja quasi igra­
jući se anticipuje potonji psihološki razvitak. I 45

Adler p r i z n a j e j e d n u p r o s p e k t i v n u f u n k c i j u n e s v e ­
snoga. Izvesno je da se produkat nesvesnoga ne sme
48

smatrati k a o nešto što je jednostrano postalo, u n e k u

ruku kao krajnji produkat, jer bi mu se inače morao
o d r e ć i s v a k i c e l i s h o d a n s m i s a o . I s a m Frojd p r i p i ­
suje snu teleološku ulogu bar kao »čuvaru spava­
nja«, dok se prospektivna funkcija po n j e m u ogra­
4 7

ničava uglavnom na »želje«. Karakter celishodnosti

nesvesnih tendencija ne m o ž e se po analogiji sa d r u ­
g i m p s i h o l o š k i m ili f i z i o l o š k i m f u n k c i j a m a a p r i o r i
osporavati. Stoga produkat nesvesnoga shvatamo kao
i z r a z k o j i j e o r i j e n t i s a n p r e m a n e k o m c i l j u ili n e k o j
svrsi, a k o j i tačku za p r a v a c karakteriše s i m b o l i č n i m
jezikom. Shodno tome shvatanju, konstruktivna
4 8

m e t o d a t u m a č e n j a n e b a v i s e i z v o r i m a ili p o l a z n i m
materijali j a m a k o j e služe k a o osnova nesvesnome
produktu, n e g o traži da simbolični p r o d u k a t d o v e d e
do jednoga opštega i razumljivoga izraza. Slobodna 49

domišljanja za nesvesni p r o d u k a t posmatra ju se,

dakle, s o b z i r o m na p r a v a c cilja, a ne s o b z i r o m na
poreklo. Ona se posmatraju pod uglom budućega d e -
lanja i p o č i v a n j a ; pri t o m e se pažljivo u z i m a u obzir
n j i h o v o d n o s p r e m a p o l o ž a j u svesti, j e r p o k o m p e n -

43
Jung, Inhalt der Psychose. II Auflage, p. 29 ss.
44
O p š i r a n p r i m e r za ovo vidi u Jung, Psych. u. Path.
sog. occult. Phaen. 1902.
Maeder,
45
Vber das Traumproblem. Jahrb. f. psvcho-
analyt. u. psvchopatholog. Forsch. B d . V, 647.
Adler,
48
Vber den nervdsen Charakter.
4 7
Freud, Traumdeutung.
48
Silberer (Probleme der Myst. und ihrer Symbole, p.
149 s s ) s l i č n o se i z r a ž a v a u f o r m u l i s a n j u analogičkoga značaja.
4
» J u n g , Die Psych. der unbew. Prozesse, p. 95 s s .

490
zatornom shvatanju nesvesnoga aktivnost nesvesnoga
i m a za p o l o ž a j svesti značaj u j e d n a č i v a n j a i d o p u n j i -
vanja. K a k o je reč o prethodnoj orijentaciji, to stvar­
ni odnos p r e m a o b j e k t u dolazi m n o g o m a n j e u obzir
negoli pri reduktivnome postupku, koji se bavi v e ­
zama s o b j e k t o m koje su se stvarno dogodile. N a ­
protiv, reč je o s u b j e k t i v n o m stavu, u k o m e o b j e k a t
pre svega znači samo jedan znak za subjektove t e n ­
dencije. Otuda konstruktivna metoda ide za tim da
nesvesnom produktu dade smisao koji se odnosi na
b u d u ć i stav subjekta. K a k o nesvesno p o pravilu m o ž e
da stvara s a m o simbolične izraze, to konstruktivna
m e t o d a služi za to da s i m b o l i č n o izraženi smisao
razjasni u tolikoj meri da se pri t o m e p o j a v i ukazi­
v a n j e k o j e će pravilno postaviti svesnu orijentaciju,
pri čemu se subjektu za njegovo delanje daje nužna
saglasnost sa nesvesnim.
K a o što se nijedna psihološka m e t o d a t u m a č e n j a
ne zasniva samo na asocijacionome materijalu anali-
zanda, tako se i k o n s t r u k t i v n o stanovište služi i z v e ­
snim u p o r e d n i m materijali j a m a . K a o što se r e d u k -
tivno t u m a č e n j e služi i z v e s n i m biološkim, f i z i o l o ­
škim, folklornim, literarnim i drugim uporednim
predstavama, tako je i konstruktivno obrađivanje
misaonoga p r o b l e m a upućeno na filosofske paralele,
a obrađivanje p r o b l e m a intuicije na mitološke i r e -
ligijsko-istorijske paralele.
K o n s t r u k t i v n a m e t o d a j e n e m i n o v n o individua-
listička, j e r s e b u d u ć i k o l e k t i v a n s t a v r a z v i j a s a m o
preko jedinke. Suprotno tome je reduktivna metoda
kolektivna, j e r o n a o d i n d i v i d u a l n o g a s l u č a j a vodi
n a t r a g k a o p š t i m o s n o v n i m s t a v o v i m a ili č i n j e n i c a ­
ma. Konstruktivnu metodu može subjekat neposred­
no primenjivati na svoj subjektivni materijal. U
o v o m p o s l e d n j e m s l u č a j u o n a p o s t a j e intuitivna m e ­
toda, primenjena na izgrađivanje opšteg smisla n e ­
svesna produkta. O v o izgrađivanje nastaje putem
asocijativnoga (dakle, ne aktivno aperceptivnoga,
v . o.) p r i d r u ž i v a n j a d a l j e g a m a t e r i j a l a , k o j i s i m b o ­
l i č a n i z r a z n e s v e s n o g a (na p r i m e r san) o b o g a ć u j e i
produbljuje tako da on dospeva do one jasnoće koja

491
o m o g u ć u j e svesno poimanje. Obogaćenjem simbolič­
n o g a izraza on se utkiva u opšti je s p o j e v e i na taj
način asimiliše.
34. Libido. — P o d l i b i d o m r a z u m e v a m psihičku
energiju. " P s i h i č k a e n e r g i j a j e i n t e n z i t e t p s i h i č k o g a
6

p r o c e s a , n j e g o v a psihološka vrednost. P o d t i m n i k a k o
ne treba razumevati pridatu vrednost moralne, este­
t i č k e ili intelektualne vrste, n e g o s e psihološka v r e d ­
n o s t p r o s t o o d r e đ u j e p o n j e n o j determinativnoj s n a z i ,
k o j a se ispoljava u određenim psihičkim dejstvima
(»Leistungen« — »rezultatima«). P o d libidom ne r a ­
z u m e v a m n i p s i h i č k u snagu, a t a k o s u g a k r i t i č a r i
pogrešno protumačili više puta. Ja ne hipostasiram
p o j a m energije, nego ga upotrebljavam kao p o j a m za
i n t e n z i t e t e ili v r e d n o s t i . P i t a n j e d a l i p o s t o j i n e k a
s p e c i f i č n a , p s i h i č k a s n a g a ili n e n e m a n i k a k v a p o s l a
s p o j m o m libida. Izraz libido češće u p o t r e b l j a v a m o
p r o m i s c u e s » e n e r g i j o m « . O p r a v d a n j e z a t o što p s i ­
hičku energiju nazivam libidom opširno sam izneo
u r a d o v i m a n a v e d e n i m u z a b e l e š c i p r i d n u s t r a n e 363.

35. Misao. — M i s a o j e a n a l i z o m m i š l j e n j a o d r e ­
đ e n i s a d r ž a j ili g r a d i v o m i s l e n e f u n k c i j e ( v . o . ) .
36. M i š l j e n j e . — J a m i š l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u
o d č e t i r i o s n o v n e p s i h o l o š k e f u n k c i j e (v. f u n k c i j e ) .
Mišljenje je ona psihološka funkcija koja, shodno
svojim sopstvenim zakonima, dovodi date predstavne
sadržaje u (pojmovni) spoj. O n o je aperceptivna d e ­
l a t n o s t i k a o t a k v a se d e l i u aktivnu i pasivnu m i ­
slenu delatnost. A k t i v n o mišljenje je v o l j n a radnja,
pasivno mišljenje je događaj. U p r v o m e slučaju p r e d ­
stavne sadržaje p o d v r g a v a m v o l j i k o j a h o ć e akt s u ­
đenja, a u d r u g o m slučaju u r e đ u j u se p o j m o v n e veze,
o b r a z u j u se sudovi, k o j i su u d a t o m slučaju u o p r e č ­
nosti s a m o j o m n a m e r o m , n e o d g o v a r a j u p r a v c u m o ­
jega cilja i otuda n e m a j u za m e n e osećanje pravca,
iako naknadno m o g u da d o đ e m do uviđanja njihove
upravljenosti na osnovu aktivnoga apercepcionoga

»o U p o r . uz to Jung, Wandl. und Symbole der Libido,

p. 119.
Isti, Darstellung der psychoanalytischen Theorie, p. 30 ss.

492
akta. A k t i v n o mišljenje, p r e m a t o m e , o d g o v a r a l o bi
mome pojmu upravljenoga mišljenja. Pasivno m i ­
5 1

šljenje je u m o m e dole navedenom radu bilo n e d o ­

voljno označeno kao »fantaziranje«. 52

Prosto nizanje predstava, što izvesni psiholozi

n a z i v a j u asocijativnim m i š l j e n j e m ,5 3
za mene nije
m i š l j e n j e , n e g o s a m o predstavljanje. O m i š l j e n j u b i
se, p o m o m e shvatanju, trebalo govoriti s a m o o n d e
gde je reč o vezi predstava posredstvom jednoga p o j ­
m a , g d e se, d r u g i m r e c i m a , n a l a z i m o p r e d a k t o m s u ­
đ e n j a , b i l o da taj akt s u đ e n j a proističe iz naše n a -
m e r e ili n e .
Sposobnost mišljenja upravljenoga na nešto ja
o b e l e ž a v a m k a o intelekat, a s p o s o b n o s t p a s i v n o g a ili
neupravljenoga mišljenja obeležavam kao intelek­
tualnu intuiciju. Dalje, upravljeno mišljenje, intele­
k a t , n a z i v a m racionalnom (v. o.) f u n k c i j o m , b u d u ć i
da na osnovu pretpostavke meni svesnih razumnih
normi predstavne sadržaje sređuje p o d p o j m o v e . N a ­
suprot t o m e neupravljeno mišljenje, intelektualna
i n t u i c i j a , z a m e n e j e iracionalna (v. o.) f u n k c i j a , b u ­
dući da o n o na osnovu meni nesvesnih i zato racio­
nalno nesaznanih normi procenjuje i uređuje p r e d ­
stavne sadržaje. A l i ja u datom slučaju m o g u n a k ­
n a d n o saznati da i intuitivni akt s u đ e n j a o d g o v a r a
razumu, iako je postao putem koji se meni pojavljuje
kao iracionalan.
Pod osećajnim mišljenjem ne razumevam intui­
tivno mišljenje, nego mišljenje koje je zavisno od
osećanja, dakle mišljenje k o j e ne sleduje s v o m e s o p -
stvenome logičkome principu, nego je podređeno
principu osećanja. U osećajnom mišljenju zakoni l o ­
g i k e n a h o d e se s a m o p r i v i d n o dati, a u stvari su u k i ­
nuti u korist namere osećanja.
37. Nagon. — K a d g o v o r i m o n a g o n u u o v o m i l i
u d r u g i m r a d o v i m a , o n d a t i m e m i s l i m na isto o n o
š t o s e o b i č n o s h v a t a p o d t o m r e č j u : n a i m e primora-

61
J u n g , Wandl. und Symbole d. Libido, p. 7 ss.
52 L o c c i t . p . 1 9 .
M
James, Grundriss der Psych., p. 464.

493
nost n a i z v e s n e d e l a t n o s t i . P r i m o r a n o s t m o ž e p r o i z l a ­
z i t i i z s p o l j a š n j e g a ili u n u t r a š n j e g a n a d r a ž a j a , k o j i
p s i h i č k i i z a z i v a m e h a n i z a m n a g o n a , ili i z o r g a n s k i h
razloga, koji leže izvan sfere psihičkih kauzalnih o d ­
n o s a . Nagonska j e s v a k a p s i h i č k a p o j a v a k o j u n i j e
izazvala nikakva voljna namera, n e g o dinamičko p r i ­
moravanje, bilo da to primoravanje neposredno vodi
poreklo iz organskih, dakle izvanpsihičkih, izvora,
b i l o da je u s l o v i j e n o e n e r g i j a m a što ih je prosto i z a ­
zvala voljna namera; u poslednjem slučaju s ograni­
č e n j e m da proizvedeni rezultat prevazilazi dejstvo za
k o j i m j e išla v o l j n a n a m e r a . P o d p o j a m n a g o n a s p a ­
d a j u , p o m o m e mišljenju, svi oni psihički procesi
č i j o m energijom svest ne raspolaže. Po o v o m e shva­ 64

t a n j u p r i p a d a j u , d a k l e , a f e k t i ( v . o.) n e s a m o n a g o n ­
s k i m n e g o i o s e ć a j n i m p r o c e s i m a (v. o s e ć a n j e ) . P s i ­
hički procesi koji su u običnim okolnostima funkcije
v o l j e (tj., dakle, sasvim p o d v r g n u t i kontroli svesti)
m o g u na nenormalan način da postanu nagonski p r o ­
cesi, time što im se p r i d r u ž u j e nesvesna energija.
O v a p o j a v a javlja se s v u g d e g d e je sfera svesti o g r a ­
ničena ih potiskivanjima inkompatibilnih sadržaja,
ili g d e s e z b o g i s c r p e n o s t i , i n t o k s i k a c i j a i l i u o p š t e p a ­
toloških moždanih procesa pojavljuje »abaissement
d u n i v e a u m e n t a l « (Zane), g d e , j e d n o m r e č j u , s v e s t
v i š e n e k o n t r o l i š e ili j o š n e k o n t r o l i š e n a j j a č e n a g l a ­
šene procese.

T a k v e procese koji su nekad u neke jedinke bili

s v e s n i , ali s u s e s v r e m e n o m automatisali, n e b i h
obeležio kao nagonske, nego kao automatske procese.
Oni se i n o r m a l n o ne ponašaju k a o nagoni, j e r se u
normalnim okolnostima nikada ne pojavljuju kao
p r i m o r a v a n ja. Oni čine to samo ako im pritiče neka
energija k o j a i m j e strana.
38. Nesvesno. — P o j a m n e s v e s n o g a z a m e n e j e
isključivo psihološki pojam, a nikako filosofski u
smislu nekoga metafizičkoga p o j m a . Nesvesno je, po
m o m e mišljenju, psihološki granični p o j a m , koji p o -

U p o r . J u n g , Instinct
64
and the Unconscious. T h e J o u r n a l
of Psychology, Vol. X, 1.

494
k r i v a s v e o n e p s i h i č k e s a d r ž a j e ili p r o c e s e k o j i n i s u
svesni, t j . nisu vezani za Ja na opažljiv način. O p r a v ­
d a n j e za to što uopšte g o v o r i m o p o s t o j a n j u n e s v e ­
snih procesa proizlazi mi j e d i n o iz iskustva, i to n a j ­
p r e iz psihopatološkoga iskustva, k o j e n e s u m n j i v o d o ­
kazuje da, na primer, u slučaju histeričke amnesije
Ja ne zna za postojanje raširenih psihičkih k o m p l e k ­
sa, ali d a p r o s t a h i p n o t i č k a p r o c e d u r a m o ž e d a u i d u ­
ć e m trenutku savršeno reprodukuje izgubljeni sadr­
žaj. Iz hiljada iskustava o v e vrste izvedeno je o p r a v ­
danje da se govori o postojanju nesvesnih psihičkih
sadržaja. Pitanje u k o m e se stanju nahodi nesvestan
sadržaj d o k l e g o d n i j e i z v u č e n n a p o v r š i n u svesti,
izmiče svakoj mogućnosti saznanja. Stoga je sasvim
suvišno hteti nešto o t o m e naslućivati. T a k v i m f a n ­
tazijama pripada naslućivanje cerebracije, fiziolo­
škoga procesa itd. T a k o đ e j e sasvim n e m o g u ć n o n a ­
vesti koliki je o b i m nesvesnoga, t j . k o j e sadržaje ono
u sebi obuhvata. O t o m e o d l u č u j e samo iskustvo. P o ­
sredstvom iskustva p r e svega z n a m o da svesni sadr­
žaji z b o g gubitka s v o j e energetičke vrednosti m o g u
da postanu nesvesni. To je normalni proces zaborav­
ljanja. D a s e o v i sadržaji p o d p r a g o m svesti prosto n e
gube, z n a m o na o s n o v u iskustva, i oni p o n e k a d još
posle desetina godina m o g u da izrone iz utonulosti u
p o d e s n i m okolnostima, na p r i m e r u snu, u hipnozi,
k a o k r i p t o m n e s i j a , ili o s v e ž a v a n j e m a s o c i j a c i j a z a ­
55

boravljenim sadržajem.
Iskustvo nas, dalje, uči da svesni sadržaji bez
suviše osetnoga gubitka m o g u da dospeju p o d prag
svesti na o s n o v u intencionalnoga zaboravljanja, što
Frojd o z n a č a v a kao potiskivanje mučna sadržaja.
Slično dejstvo nastaje z b o g disocijacije ličnosti, n e k o
rasturivanje zatvorenosti svesti z b o g žestoka afekta,
ili z b o g n e r v o u s shock, ili z b o g raspada ličnosti u
shizofreniji (Blojler).

*« Upor. Flournov, Des Indes d la Planete Mars, 1900.

Isti, Nouvelles observations sur un cas de somnambu-
lisme avec glossolalie. Arch. de Psvchologie, T. I. p. 101.
Jung, Zur Psych. und Path. sog. occulter Phaen., 1902.

495
 Isto tako z n a m o iz iskustva da čulne p e r c e p c i j e
z b o g s v o j e g a slaboga intenziteta ili z b o g skretanja
pažnje ne postižu nikakvu svesnu apercepciju, a ipak
postaju svesni sadržaji zbog nesvesne apercepcije,
što se opet, na p r i m e r , m o ž e dokazati h i p n o z o m . Isto
m o ž e da b u d e slučaj za izvesne zaključke i druge
k o m b i n a c i j e k o j e , z b o g s u v i š e s l a b e v r e d n o s t i ili z b o g
skretanja pažnje ostaju nesvesne. Naposletku, isku­
stvo nas uči i to da i m a nesvesnih psihičkih veza, na
p r i m e r mitoloških slika k o j e nikada nisu bile p r e d ­
m e t svesti, k o j e , dakle, proizlaze sasvim iz nesvesne
delatnosti.
Dotle n a m iskustvo daje uporišta za pretpostav­
k u postojanja nesvesnih sadržaja. A h n a m o n o ništa
n e m o ž e i s k a z a t i o t o m e šta možda m o ž e d a b u d e n e ­
svestan sadržaj. U z a l u d n o je stvarati pretpostavke o
t o m e , j e r j e s a s v i m n e d o g l e d n o šta b i s v e m o g l o d a
bude nesvestan sadržaj. G d e je najniža granica jedne
subliminalne čulne percepcije? Ima li neko određi­
v a n j e m e r e z a f i n o ć u ili š i r i n u p r o s t i r a n j a n e s v e s n i h
kombinacija? K a d a je zaboravljen sadržaj totalno
ugašen? Na ta pitanja nema nikakva odgovora.
Ali naše dosadašnje ispitivanje o prirodi n e s v e ­
snih sadržaja dopušta n a m izvesnu opštu p o d e l u istih.
M o ž e m o d a r a z l i k u j e m o lično n e s v e s n o k o j e o b u h v a ­
ta sve akvizicije ličnoga postojanja, dakle zaboravlje­
no, potisnuto, pod p r a g o m opaženo, mišljeno i o s e -
ćajno. Ali pored ovih ličnih nesvesnih sadržaja ima
i drugih sadržaja, koji ne proizlaze iz ličnih akvizi­
cija, n e g o iz nasleđene mogućnosti psihičkoga f u n k -
cionisanja uopšte, naime iz nasleđene strukture
m o z g a . To su mitološke veze, motivi i slike, koji u
svako doba i svugde m o g u p o n o v o da nastanu bez
i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e . O v e s a d r ž a j e o b e l e -
ž a v a m k a o kolektivno nesvesne. I s t o o n a k o k a o š t o
se svesni sadržaji n a h o d e u n e k o j delatnosti, tako se
n a h o d e i nesvesni sadržaji, k a o što nas iskustvo uči.
K a o što iz svesne psihičke delatnosti proizlaze izvesni
rezultati ili p r o i z v o d i , t a k o i iz n e s v e s n e delatnosti
proizlaze proizvodi, na primer snovi i fantazije. S u ­
višno je spekulisati o t o m e koliko je učestvovanje

496
svesti, na p r i m e r , u s n o v i m a . San n a m se predstavlja,
mi ga ne stvaramo svesno. Izvesno je da svesna r e ­
p r o d u k c i j a ili č a k v e ć o p a ž a n j e m n o g o m e n j a j u n a
t o m e , ali n e m o g u d a u n i š t e o s n o v n u č i n j e n i c u p r o ­
duktivnoga pokreta nesvesne provenijencije.
Funkcionalni odnos nesvesnih procesa prema
s v e s t i m o ž e m o n a z v a t i kompenzatornim (v. o.) o d n o ­
s o m , ukoliko nesvesni proces, k a o što iskustvo p o k a ­
zuje, izvlači na površinu subliminalni materijal, koji
j e konstelisan p o l o ž a j e m svesti, dakle sve o n e s a d r ­
žaje koji, kad bi sve bilo svesno, ne bi mogli n e d o ­
stajati n a s v e s n o j s l i c i situacije. K o m p e n z a t o r n a
funkcija nesvesnoga utoliko se jasnije pojavljuje
u k o l i k o je jednostraniji svesni stav, i za to patologija
daje obilne primere.
39. Orijentisanje. — K a o o r i j e n t i s a n j e o b e l e ž a -
v a m o p š t i p r i n c i p n e k o g a s t a v a (v. o . ) . S v a k i s t a v o r i ­
jentiše se p r e m a izvesnom gledištu, bilo to gledište
s v e s n o ili n e b i l o . T a k o z v a n i s t a v m o ć i o r i j e n t i š e s e
prema gledištu moći k o j o m Ja vlada prigušivalačkim
uticajima i uslovima. Stav mišljenja orijentiše se, na
primer, na logičkom principu kao svom najvišem za­
konu. Stav oseta orijentiše se na č u l n o m opažanju
datih činjenica.
4 0 . Oset ( S e n z i t i v i t e t ) , osećaj ( E m p f i n d u n g ) . —
Oset je po m o m e shvatanju, jedna od osnovnih psi­
h o l o š k i h f u n k c i j a (v. f u n k c i j a ) . V u n t t a k o đ e u b r a j a
oset u elementarne psihološke f e n o m e n e . 5 8

Oset ili o s e ć a j j e o n a psihološka f u n k c i j a k o j a

p o s r e d u j e i z m e đ u nadražaja i opažaj a. Stoga je oset
istovetan s percepcijom. Oset treba strogo razliko­
v a t i o d osećanja, j e r o s e ć a n j e j e s a s v i m d r u g i p r o c e s ,
k o j i se, n a p r i m e r , m o ž e p r i d r u ž i t i k a o » o s e ć a j n i t o n «
oseta. Oset se ne odnosi s a m o na spoljašnji fizički
nadražaj nego i na unutrašnji, t j . na p r o m e n e u n u ­
t r a š n j i h o r g a n a . O t u d a j e o s e t u p r v o m e r e d u čulni

5 8
Sto s e tiče istorije p o j m a oseta uporedi:
W u n đ t , Grundz. d. phys. Psych. I, p. 3 5 0 s s .
Dessoir, Geschichte der neuern deutschen Psychologie.
Villa, Einl. in d. Psych. der Gegenioart.
v. Hartmann, Die moderne Psychologie.

32 Jung, Odabrana dela, V 497

osećaj, t j . p e r c e p c i j a p o s r e d s t v o m č u l n i h o r g a n a i
»čula tela« (kinestetički, v a z o m o t o r n i itd.). On je,
s j e d n e strane, elemenat predstavljanja, ukoliko p o ­
sreduje i z m e đ u predstavljanja i percepcione slike
s p o l j a š n j e g a o b j e k t a , a, s d r u g e strane, e l e m e n a t
osećanja, jer percepcijom telesne p r o m e n e daje o s e ­
ć a n j u k a r a k t e r a f e k t a (v. a f e k a t ) . T i m e š t o o s e t p o ­
s r e d u j e i z m e đ u svesti i telesne p r o m e n e , on p r e d ­
stavlja i fiziološke nagone. On n i j e s n j i m a istovetan,
jer je samo perceptivna funkcija.
T r e b a praviti razliku i z m e đ u č u l n o g a ili k o n ­
kretnoga i apstraktnoga oseta. P r v i obuhvata s o b o m
forme o kojima s m o ranije govorili. Drugi označava
izvedenu, tj. od drugih psiholoških elemenata o d v o ­
j e n u vrstu oseta. K o n k r e t n i oset, naime, ne p o j a v l j u ­
je se nikada »čist«, nego u v e k pomešan s predsta­
v a m a , osećanjima i mislima. Apstraktni oset, m e đ u ­
tim, predstavlja diferenciranu vrstu percepcije, koja
b i s e m o g l a o z n a č i t i k a o » e s t e t i č k a « u k o l i k o se, s l e -
dujući svome vlastitom principu, odvaja ne samo od
svih primesa razlika percipovanoga o b j e k t a n e g o i
subjektivnih p r i m e s a osećanja i misli, i t i m e se u z ­
diže do stepena čistote koji nikada ne pripada k o n ­
k r e t n o m osetu. K o n k r e t n i oset, na primer, j e d n o g a
cveta posreduje ne samo za opažaj samoga cveta nego
i za opažaj stabljike, listova, nalazišta itd. On se o d ­
m a h i m e š a s a o s e ć a n j i m a p r i j a t n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i
š t o i h j e i z a z v a o p o g l e d n a c v e t , ili s i s t o v r e m e n o
i z a z v a n i m p e r c e p c i j a m a mirisa, ili s mislima, na p r i ­
mer, o n j e g o v o j botaničkoj klasifikaciji. Apstraktni
oset, m e đ u t i m , istaknuto o b e l e ž j e cveta, na p r i m e r
n j e g o v u blistavo crvenu boju, odmah uzdiže do j e d i ­
n o g a ili g l a v n o g a s a d r ž a j a s v e s t i , o d v o j e n o g a o d s v i h
nagoveštenih primesa. Apstraktni oset u g l a v n o m p r i ­
pada umetnicima. On je, kao svaka apstrakcija, p r o -
dukat diferenciranja funkcije, i zato ništa p r v o b i t n o .
Prvobitni oblik funkcije je uvek konkretan, tj. p o ­
m e š a n (v. a r h a i z a m i k o n k r e t i z a m ) . K o n k r e t n i o s e t
kao takav jeste reaktivan f e n o m e n . Apstraktni oset,
međutim, kao svaka apstrakcija, nije nikada bez
volje, t j . elementa pravca. Na apstrakciju oseta

498
u p r a v l j e n a v o l j a j e s t e i z r a z i i s p o l j a v a n j e estetičkoga
osećajnoga (osetnoga) stava.
Oset u velikoj meri karakteriše suštinu dece i
primitivaca, u k o l i k o on u s v a k o m e slučaju preteže u
o d n o s u p r e m a m i š l j e n j u i osećanju, ali ne n u ž n o u
odnosu p r e m a intuiciji. Ja, naime, shvatam oset kao
svesnu percepciju, a intuiciju kao nesvesnu percep­
ciju. Oset i intuicija predstavljaju za m e n e d v e s u ­
p r o t n o s t i ili d v e f u n k c i j e k o j e s e u z a j a m n o k o m p e n -
zuju, kao mišljenje i osećanje. Mislena i osećajna
funkcija kao samostalne funkcije razvijaju se kako
o n t o g e n e t i č k i t a k o i f i l o g e n e t i č k i i z o s e t a ( r a z u m e se,
isto tako iz intuicije k a o n u ž n e suprotnosti oseta).
Ukoliko je elementaran fenomen, oset je nešto
prosto dato, što n i j e p o d v r g n u t o zakonima razuma, u
suprotnosti p r e m a mišljenju i osećanju. Stoga ja oset
o b e l e ž a v a m k a o iracionalnu (v. o.) f u n k c i j u , i a k o r a ­
z u m u polazi za r u k o m da velik b r o j oseta primi u
racionalne veze.
Č o v e k koji svoj celokupni stav orijentiše p r e m a
principu oseta pripada osetnom (senzitivnom) tipu
(v. tipovi).
N o r m a l n i oseti su srazmerni, t j . oni po proceni
odgovaraju intenzitetu fizičkoga nadražaja. Patološki
o s e t i s u n e s r a z m e r n i , t j . n e n o r m a l n o s l a b i ili n e n o r ­
m a l n o j a k i ; u p r v o m e s l u č a j u o n i su s p r e č e n i , a u
d r u g o m preterani. Sprečavanje nastaje zbog prevla-
đivanja druge funkcije, preterivanje zbog nenormal­
ne slivenosti sa d r u g o m f u n k c i j o m , na p r i m e r z b o g
s l i v e n o s t i s a j o š n e d i f e r e n c i r a n o m č u v s t v e n o m ili
mislenom funkcijom. Preteranost oseta u t o m e slu­
čaju prestaje čim je s osetom slivena funkcija za sebe
diferencirana. Naročito jasne primere daje psiholo­
g i j a n e u r o z a , g d e v e o m a č e s t o p r e t e ž e j a k a seksuali-
zacija ( F r o j d ) d r u g i h f u n k c i j a , t j . s l i v e n o s t s e k s u a l ­
noga osećaja sa drugim funkcijama.
4 1 . Osećanje (čuvstvo). — O s e ć a n j e ( č u v s t v o ) je
a n a l i z o m o s e ć a n j a o d r e đ e n i s a d r ž a j ili g r a d i v o o s e ­
ć a n j a f u n k c i j e (v. o . ) .
4 2 . Osećanje (čuvstvovanje). — Osećanje ubra­
j a m u četiri o s n o v n e psihološke funkcije. Ne m o g u se

32*
499
priključiti o n o m psihološkom pravcu koji osećanje
shvata kao s e k u n d a r n u , od » p r e d s t a v a « ili oseta z a ­
v i s n u p o j a v u , n e g o sa Hefdingom ( H o f f d i n g ) , Vun-
tom, Lemanom ( L e h m a n n ) , Kilpeom ( K i i l p e ) , Baldvi-
nom i d r u g i m n a l a z i m u o s e ć a n j u ( č u v s t v o v a n j u ) s a ­
m o s t a l n u f u n k c i j u sui g e n e r i s . O s e ć a n j e j e p r e svega
57

p r o c e s k o j i se v r š i i z m e đ u Ja i d a t a s a d r ž a j a , i to p r o ­
c e s k o j i s a d r ž a j u d a j e o d r e đ e n u vrednost u s m i s l u
u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( » p r i j a t n o s t « ili » n e p r i j a t ­
n o s t « ) , ali z a t i m i p r o c e s k o j i s e , b e z o b z i r a n a t r e ­
n u t n i s a d r ž a j s v e s t i ili n a t r e n u t n e o s e t n e s e n z a c i j e ,
m o ž e pojavljivati tako reći izolovan kao »raspolože­
nje« (»Stimmung«). Ovaj poslednji proces može se
k a u z a l n o o d n o s i t i n a r a n i j e s a d r ž a j e s v e s t i , ali t o n e
m o r a n u ž n o biti, j e r on isto t a k o m o ž e proizlaziti i iz
n e s v e s n i h s a d r ž a j a , k a o što t o o b i l n o d o k a z u j e p s i h o ­
patologija. Ali i raspoloženje, bilo da je ono dato opšte
ili s a m o k a o p a r c i j a l n o osećanje, znači n e k o p r o c e n j i -
v a n j e , ali n e n e k o g a o d r e đ e n o g a , p o j e d i n o g a s a d r ž a j a
svesti, n e g o c e l o g a t r e n u t n o g a p o l o ž a j a svesti, i to
o p e t u smislu u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . S t o g a je o s e ć a ­
n j e p r e s v e g a s a s v i m subjektivan p r o c e s , k o j i u s v a ­
k o m pogledu m o ž e da bude nezavisan od spoljašnje-
ga nadražaja, iako se pridružuje s v a k o m osećaj u
(osetnoj senzaciji). 68
Čak »ravnodušan« osećaj ima
neki »osećajni ton«, naime ton ravnodušnosti, čime je
opet izraženo neko procenjivanje. Stoga je osećanje i
n e k a v r s t a suđenja, ali k o j e j e o d i n t e l e k t u a l n o g a s u d a
utoliko različno u k o l i k o se ne vrši radi donošenja
neke p o j m o v n e sveze, n e g o radi n e k o g a p r e svega
s u b j e k t i v n o g a u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . P r o c e n j i v a n j e

4 7
Sto se tiče istorije p o j m a osećanja i teorije osećanja
uporedi: Wundt, Grundz. d. physiol. Psych. Isti, Grundz. d.
Psych. p. 35 s s .
Nahlowsky, Dos Geftihlsleben in seinen wesentlichen
Erscheinungen, etc.
R i b o t , P s y c h . d . Gefiihle.
Lehmann, Die Hauptgesetze des menschlichen Gefiihls-
lebens.
Villa, Einleitung in d. Psych. d. Gegenwart, p. 208 ss.
58 za razlikovanje osećanja i osećaja (osetne senzacije)
upor. Wundt, Grundz. d. physiol. Psych. I, 350 ss.

500
o s e ć a n j e m p r o s t i r e s e n a svaki s a d r ž a j s v e s t i , m a
k a k v e vrste on bio. P o j a č a v a li se intenzitet osećanja,
n a s t a j e afekat (v. a f e k a t ) , k o j i j e o s e ć a j n o s t a n j e
s primetnim telesnim inervacijama. Osećanje se od
a f e k t a r a z l i k u j e p o t o m e što n e i z a z i v a n i k a k v e p r i -
metne telesne inervacije, t j . toliko malo i toliko
m n o g o kao i običan misleni proces. Obično, »prosto«
o s e ć a n j e j e konkretno (v. o . ) , t j . p o m e š a n o s a d r u g i m
funkcionim elementima, na primer veoma često
s osetima. U t o m e n a r o č i t o m e slučaju o n o se m o ž e
o b e l e ž i t i k a o afektivno, ili ( k a o š t o se, n a p r i m e r ,
u o v o m e r a d u d e š a v a ) k a o osećajni senzitivitet, p o d
k o j i m se razumeva pre svega nerazdvojno slivanje
o s e ć a n j a s e l e m e n t i m a oseta. O v o k a r a k t e r i s t i č n o m e -
šanje nahodi se svugde gde se osećanje pokazuje kao
funkcija k o j a nije diferencirana, najjasnije u psihi
neurotičara s diferenciranim mišljenjem. Iako je
osećanje po sebi samostalna funkcija, o n o ipak m o ž e
da dospe u zavisnost od neke druge funkcije, na p r i ­
m e r od mišljenja, zbog čega nastaje osećanje k o j e se
prema mišljenju ponaša kao njegova pratnja i samo
se utoliko ne p o t i s k u j e iz svesti u k o l i k o pristaje u
intelektualne sveze. Od običnoga konkretnoga oseća­
nja treba razlikovati apstraktno o s e ć a n j e . K a o što
a p s t r a k t n i p o j a m (v. m i š l j e n j e ) č i n i d a o t p a d n u r a z ­
like stvari što ih je on obuhvatio, tako se i apstraktno
osećanje izdiže iznad razlika pojedinih od n j e g a
p r o c e n j e n i h s a d r ž a j a i p r o i z v o d i » r a s p o l o ž e n j e « ili
položaj osećanja, k o j i u sebi o b u h v a t a različna p o ­
j e d i n a p r o c e n j i v a n j a i t i m e i h p o t i r e . K a o što m i š l j e ­
n j e sadržaje svesti r a s p o r e đ u j e p r e m a p o j m o v i m a ,
t a k o i o s e ć a n j e r a s p o r e đ u j e sadržaje svesti p r e m a n j i ­
hovoj vrednosti. Što je osećanje konkretni je, to je
s u b j e k t i v n i j a i l i č n i j a v r e d n o s t k o j u o n o d a j e ; a što
je apstraktnije, to je opšti ja i objektivnija vrednost
k o j u o n o d a j e . K a o što p o t p u n o a p s t r a k t a n p o j a m
više ne p o k r i v a p o j e d i n a č n o s t i osobenost stvari, n e g o
s a m o n j i h o v u opštost i nerazličnost, tako se i p o t p u ­
no apstraktno osećanje ne pokriva više pojedinačnim
m o m e n t o m i kvalitetom njegova osećanja, nego samo
celokupnošću svih m o m e n a t a i n j i h o v e nerazličnosti.

501
P r e m a t o m e o s e ć a n j e j e k a o i m i š l j e n j e racionalna
funkcija, ukoliko se, kao što iskustvo pokazuje, v r e d ­
nost uopšte dodeljuje prema zakonima razuma.
Gornjim definicijama, naravno, nije okarakteri-
sana suština osećanja, n e g o je osećanje n j i m a s a m o
spolja opisano. Intelektualna p o j m o v n a m o ć p o k a z u ­
je se kao nesposobna da suštinu osećanja formuliše u
p o j m o v n o m e jeziku, jer mišljenje pripada kategoriji
i n k o m e n z u r a b i l n o m o s e ć a n j u , k a o što s e u o p š t e n i ­
jedna osnovna psihološka funkcija ne m o ž e potpuno
izraziti d r u g o m . O v o j okolnosti treba pripisati što
nijedna intelektualna definicija nikada n e ć e biti u
p o l o ž a j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi specifičnost
o s e ć a n j a . T i m e što s e o s e ć a n j a k l a s i f i k u j u n i š t a n i j e
d o b i v e n o za shvatanje n j i h o v e suštine, j e r i n a j t a č -
nija klasifikacija m o ć i će u v e k da naznači samo onaj
i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v s a d r ž a j n a k o m e ili s k o j i m s e
osećanja p o j a v l j u j u povezana, a da time, ipak, n i j e
dohvatila specifičnost osećanja. Koliko god ima r a z -
ličnih i intelektualno dohvatljivih klasa sadržaja, isto
toliko m o ž e se razlikovati osećanje, a da time, ipak,
sama osećanja ne b u d u iscrpno klasifikovana, jer
iznad svih m o g u ć n i h intelektualno dohvatljivih klasa
sadržaja još ima osećanja k o j a se otimaju intelek­
tualnom rubrikovanju. V e ć je misao klasifikacije i n ­
telektualna i stoga suštini osećanja i n k o m e n z u r a b i l -
na. Z a t o se m o r a m o zadovoljiti t i m e što ć e m o n a z n a ­
čiti g r a n i c e p o j m a .
Način procenjivanja osećanjem može se upore-
diti s i n t e l e k t u a l n o m a p e r c e p c i j o m , k a o apercepcija
vrednosti. M o ž e se r a z l i k o v a t i aktivna i pasivna o s e ­
ćajna apercepcija. Pasivni osećajni akt karakterisan
j e t i m e š t o s a d r ž a j i z a z i v a ili p r i v l a č i o s e ć a n j e , o n
iznuđava osećajno učestvovanje subjektovo. M e đ u ­
tim, aktivni osećajni akt daje vrednosti od strane
subjekta, on p r o c e n j u j e sadržaje p r e m a intenciji, i to
prema osećajnoj, a ne intelektualnoj intenciji. Stoga
je aktivno osećanje upravljena funkcija, delanje
volje, na primer v o l j e n j e u suprotnosti p r e m a z a l j u b ­
l j e n o s t i . O v o p o s l e d n j e s t a n j e b i l o b i neupravljeno,
pasivno osećanje, k a o što v e ć p o k a z u j e i jezička u p o -

502
treba, jer ona p r v o obeležava kao delatnost, a ono
d r u g o k a o s t a n j e . N e u p r a v l j e n o o s e ć a n j e j e osećajna
intuicija. U t a č n i j e m s m i s l u , d a k l e , s a m o a k t i v n o ,
u p r a v l j e n o o s e ć a n j e m o ž e s e o b e l e ž i t i k a o racional­
no, a p a s i v n o je iracionalno, u k o l i k o p r o i z v o d i v r e d ­
nosti bez sudelovanja, eventualno čak i protiv n a m e -
re subjektove.
A k o se celokupni stav j e d i n k e orijentiše p r e m a
f u n k c i j i o s e ć a n j a , o n d a g o v o r i m o o osećajnom tipu
(v. t i p ) .
4 3 . »Participation mystique«. — Ovaj termin
vodi poreklo od Levi-Brila. 6 9
Pod tim se razumeva
naročita vrsta psihološke vezanosti s o b j e k t o m . Ona
se sastoji u t o m e što se subjekat ne m o ž e jasno r a z ­
likovati od objekta, nego je s o v i m vezan neposred­
n o m v e z o m , koja se m o ž e obeležiti kao parcijalni
identitet. O v a j identitet osniva se na n e k o m aprior­
n o m jedinstvu objekta i subjekta. Stoga je mistička
participacija preostatak toga praštan ja. Ona se ne o d ­
nosi na celinu veze subjekta i objekta, n e g o samo na
izvesne slučajeve u k o j i m a se p o j a v l j u j e f e n o m e n te
o s o b i t e v e z a n o s t i . R a z u m e se, p a r t i c i p a c i j a j e p o j a v a
koja se najbolje m o ž e posmatrati k o d primitivaca;
ona je ipak v e o m a česta i k o d kulturnoga čoveka,
iako ne u istoj rasprostranjenosti i intenzivnosti. K o d
kulturnoga č o v e k a o n a postoji i z m e đ u lica, r e d e i z ­
m e đ u lica i stvari. U p r v o m e slučaju ona je takozvani
odnos prenošenja, kod koga objektu (redovno) pripa­
da u neku ruku magijski, t j . neuslovljeni uticaj na
s u b j e k a t . U d r u g o m s l u č a j u r e č j e ili o s l i č n i m u t i c a ­
j i m a j e d n e s t v a r i , ili o v r s t i i d e n t i f i k a c i j e s j e d n o m
s t v a r i ili s i d e j o m i s t e .
44. Projekcija. — P r o j e k c i j a z n a č i s t a v l j a n j e n e ­
koga subjektivnoga procesa u objekat. (To u suprot­
nosti p r e m a i n t r o j e k c i j i , v . o.). P r e m a t o m e , p r o j e k ­
cija je proces disimilacije, ukoliko se subjektivan sa­
držaj oduzima subjektu i u neku ruku utelovljuje u
objekat. To su ne samo mučni i inkompatibilni sa­
držaji, kojih se subjekat oslobađa p r o j e k c i j o m , n e g o i

M
Levy-Bruhl, Les fonetions mentales dans les sociiles
infćrieures, Pariš, 1912.

503
pozitivne vrednosti, koje su subjektu ma iz kojih
razloga, na p r i m e r zbog samopotcenjivanja, nepristu­
pačne. Projekcija se osniva na arhaičnom identitetu
( v . o.) s u b j e k t a i o b j e k t a , ali s e k a o p r o j e k c i j a m o ž e
obeležiti tek ako se pojavila nužnost rasturanja i d e n ­
titeta s o b j e k t o m . O v a n u ž n o s t p o j a v l j u j e s e a k o
identitet izaziva remećenje, t j . ako se zbog o d s u ­
stva projiciranoga sadržaja znatno hudi prilagođiva­
n j u i stoga postaje poželjno vraćanje projiciranoga
sadržaja u subjekat. Od toga trenutka dotadašnji p a r ­
cijalni identitet dobiva karakter projekcije. Stoga i z ­
raz » p r o j e k c i j a « obeležava stanje identiteta k o j e se
primetilo i zbog toga postalo p r e d m e t kritike, bilo
vlastite kritike s u b j e k t o v e bilo kritike drugoga.
M o ž e se r a z l i k o v a t i pasivna i aktivna p r o j e k c i j a .
Prva forma je obična forma svih patoloških i mnogih
normalnih projekcija koje ne proizlaze ni iz kakve
namere, nego su samo automatsko dešavanje. Druga
f o r m a n a l a z i s e k a o b i t a n s a s t a v n i d e o a k t a uživlja-
vanja. U ž i v l j a v a n j e j e (v. o . ) , d o d u š e , k a o c e l i n a p r o ­
c e s i n t r o j e k c i j e u k o l i k o služi z a t o d a o b j e k a t d o v e d e
u intimnu vezu sa subjektom. Da se o v a veza u s p o ­
stavi, s u b j e k a t o d v a j a o d sebe n e k i sadržaj, n a p r i ­
m e r osećanje, premešta ga u objekat unoseći njime
život u o b j e k a t , i na taj n a č i n u v o d i o b j e k a t u s u b ­
jektivnu sferu. A l i aktivna f o r m a p r o j e k c i j e nahodi
se i kao akt suđenja, koji ide za tim da rastavi s u b j e ­
kat i objekat. U t o m e slučaju subjektivan sud kao
važeće stanje stvari odvaja se od subjekta i premešta
u objekat, zbog čega se subjekat odvaja od objekta.
Projekcija je, prema tome, proces introversije ukoli­
ko ona u suprotnosti prema introjekciji ne dovodi ni
do kakva unošenja i ujednačivanja, nego do razlu­
čivanja i odvajanja subjekta od objekta. Stoga ona
igra glavnu ulogu kod paranoje, koja redovno vodi
do totalne izolacije subjekta.
4 5 . Racionalan. — R a c i o n a l n o j e o n o š t o j e r a ­
z u m n o , što o d g o v a r a razumu. Ja r a z u m shvatam kao
stav čiji je princip da mišljenje, osećanje i delanje
uobličava prema objektivnim vrednostima. Objektiv­
ne vrednosti postavljaju se prosečnim iskustvom,

504
s j e d n e s t r a n e , s p o l j a š n j i h , a, s d r u g e s t r a n e , u n u t r a ­
šnjih psiholoških činilaca. O v a iskustva ne bi nikako
mogla predstavljati objektivne »vrednosti« kad bi
kao takve » d o b i v a l e vrednost« o d subjekta, što j e v e ć
akt razuma. Ali racionalni stav koji n a m dopušta da
objektivne vrednosti uopšte objasnimo kao važe­
će nije delo p o j e d i n o g a subjekta, n e g o istorije sveta.
Najveći broj objektivnih vrednosti — a baš s time i
razum — jesu od davnina primljeni, čvrsto sastavlje­
ni kompleksi predstava, i na njihovoj organizaciji d e -
lale su n e b r o j e n e hiljade godina s istom nužnošću
s k o j o m priroda živoga organizma reaguje na proseč-
ne i neprestano p o n a v l j a n e uslove okoline i n j i m a
suprotstavlja podudarne komplekse funkcija, kao, na
primer, o k o k o j e savršeno o d g o v a r a prirodi svetlosti.
Stoga bi se m o g l o govoriti o n e k o m preegzistentnom,
metafizičkom svetskom razumu kad ne bi reagovanje
živoga organizma koje odgovara prosečnom spolja­
šnjem uticaju uopšte bilo neizbežan uslov njegove
egzistencije, a tu misao je v e ć izrazio Šopenhauer.
Stoga ljudski r a z u m n i j e ništa d r u g o n e g o izraz p r i ­
lagođenosti o n o m e što se p r o s e č n o p o j a v l j u j e , što se
staložilo u postepeno čvrsto o r g a n i z o v a n i m k o m p l e k ­
sima predstava, koji sačinjavaju objektivne v r e d n o ­
sti. Z a k o n i r a z u m a su, d a k l e , o n i z a k o n i k o j i o b e l e -
ž a v a j u i regulišu prosečni » p r a v i « , prilagođeni stav.
R a c i o n a l n o j e s v e što s e s l a ž e s t i m z a k o n i m a , a i r a ­
c i o n a l n o (v. o . ) , n a p r o t i v , s v e što s e n e p o d u d a r a s t i m
zakonima.
Racionalne f u n k c i j e su mišljenje i osećanje,
u k o l i k o p r e s u d n o stoje p o d u t i c a j e m akta r a z m i š l j a ­
nja. O n e svoju n a m e n u najpotpunije dostižu u sve
savršenijem slaganju sa zakonima razuma. M e đ u ­
tim, iracionalne funkcije su one k o j e idu za čistim
o p a ž a n j e m , k a o š t o j e i n t u i r a n j e i oset, j e r o n e m o ­
raju, koliko god je to mogućno, da budu bez racio­
nalnog, a o v o pretpostavlja isključenje svega izvan-
razumskog, da bi m o g l e dospeti do potpunoga opaža­
n j a svega što se dešava.
46. Reduktivan. — R e d u k t i v a n z n a č i » s v o d e ć i « .
Služim se o v i m izrazom da obeležim onu psihološku

505
m e t o d u tumačenja k o j a nesvesni proizvod ne shvata
s a g l e d i š t a s i m b o l i č n o g a i z r a z a , n e g o k a o semiotičan,
k a o z n a k ili k a o s i m p t o m n e k o g a p r o c e s a k o j i j e u
osnovi. Shodno tome, reduktivna metoda obdelava
nesvesni proizvod u smislu nekoga svođenja na e l e ­
mente, na osnovne procese, bilo da su oni reminiscen­
cije na događaje koji su se stvarno odigrali, bilo da
su elementarni procesi koji aficiraju psihu. Otuda je
reduktivna metoda orijentisana unazad (u suprotnosti
p r e m a k o n s t r u k t i v n o j m e t o d i , v . o . ) , ili u i s t o r i j s k o m
s m i s l u ili u p r e n o s n o m s m i s l u s v o đ e n j a k o m p l e k s n e i
diferencirane količine na nešto opštije i elementar-
n i j e . Frojdova i Adlerova m e t o d a t u m a č e n j a j e s u r e -
duktivne ukoliko obe redukuju na elementarne p r o ­
c e s e ž e l j e i t e ž n j e , u p o s l e d n j o j l i n i j i i n f a n t i l n e ili
fiziološke prirode. Nesvesnom proizvodu pripada pri
t o m e n u ž n o s a m o v r e d n o s t p r e n o s n a i z r a z a , z a šta z a ­
pravo ne bi trebalo da se primenjuje termin simbol
(v. o.). D e j s t v o r e d u k c i j e s o b z i r o m na značaj n e s v e ­
s n o g a p r o i z v o d a l e ž i u r a s t u r a n j u , t i m e š t o s e o n ili
svodi na svoje istorijske prethodne stepene i time
uništava, ili p o n o v o integrališe o n o m e l e m e n t a r n o m
procesu iz koga je proizišao.

4 7 . Simbol. — P o j a m s i m b o l a , p o m o m e s h v a t a -
n j u , s t o g a s e r a z l i k u j e o d p o j m a p r o s t a znaka. Zna­
čenje simboličnoga i z n a č e n j e semiotičnoga jesu sa­
s v i m r a z l i č n e s t v a r i . Ferero ( F e r r e r o ) u s v o j o j k n j i ­
6 0

zi, s t r o g o u z e v , ne g o v o r i o s i m b o l u , n e g o o znaku.
N a p r i m e r : stari o b i č a j d a s e p r i p r o d a j i n e k o g a z e m ­
ljišta p r e d a j e k o m a d zelena busena m o ž e s e v u l g a r ­
n o o b e l e ž i t i k a o » s i m b o l i č a n « , ali p o s v o j o j p r i r o d i
on je sasvim semiotičan. K o m a d zelena busena je
znak, s t a v l j e n za c e l o z e m l j i š t e . T o č a k sa k r i l i m a u
železničkoga činovnika nije nikakav simbol železni-
ce, nego znak koji obeležava pripadnost železničkome
saobraćaju. Simbol, međutim, uvek pretpostavlja da
j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u ć n a o z n a k a ili f o r ­
m u l a z a s t a n j e s t v a r i k o j e j e r e l a t i v n o n e p o z n a t o , ali
s e z n a ili s e z a h t e v a d a p o s t o j i . A k o se, d a k l e , t o č a k

«o Ferrero, Les lois psychologiques du symbolisme, 1895.

506
sa krilima u železničkoga činovnika o b j a š n j a v a kao
simbol, onda bi time bilo rečeno da taj čovek ima p o ­
sla s n e k i m n e p o z n a t i m n a č i n o m d e l a n j a , k o j i s e n e
m o ž e d r u k č i j e ili b o l j e izraziti n e g o k r i l a t i m t o č k o m .
S v a k o shvatanje k o j e simbolični izraz o b j a š n j a v a k a o
a n a l o g i j u ili s k r a ć e n u o z n a k u n e k e p o z n a t e s t v a r i j e ­
ste semiotično. S h v a t a n j e k o j e s i m b o l i č n i i z r a z o b j a ­
šnjava kao n a j b o l j e m o g u ć n u i zato kao najjasniju i
naj karakteristični ju formulaciju neke relativno n e ­
p o z n a t e s t v a r i j e s t e simbolično. S h v a t a n j e k o j e s i m ­
b o l i č n i i z r a z o b j a š n j a v a k a o n a m e r a n o p i s ili p r e o -
b l i č a v a n j e n e k e p o z n a t e s t v a r i j e s t e alegorično. O b j a ­
šnjenje krsta k a o simbola božanske ljubavi jeste
semiotično, j e r » b o ž a n s k a l j u b a v « o n o s t a n j e s t v a r i
k o j e s e i m a izraziti o b e l e ž a v a t a č n i j e i b o l j e n e g o l i
krst, koji m o ž e imati j o š m n o g a druga značenja. S i m ­
bolično je, m e đ u t i m , o n o objašnjenje krsta koje, i z ­
nad svih iznalažljivih objašnjenja, gleda na krst kao
na izraz n e k o g j o š nepoznatoga i n e r a z u m l j i v o g a m i ­
s t i č k o g a ili t r a n s c e n d e n t n o g a , t j . p r e s v e g a p s i h o l o ­
škoga stanja stvari, k o j e se prosto najprikladnije
m o ž e predstaviti krstom.
D o k l e g o d j e s i m b o l živ, o n j e izraz n e k e stvari
koja se inače ne m o ž e b o l j e obeležiti. S i m b o l je živ
samo dok je bremenit značenjem. Ali ako je njegov
smisao iz n j e g a rođen, t j . ako je nađen onaj izraz
k o j i t r a ž e n u , o č e k i v a n u ili n a s l u ć i v a n u s t v a r j o š b o l j e
formuliše negoli dotadašnji simbol, onda je simbol
mrtav, t j . o n i m a j o š s a m o i s t o r i j s k i z n a č a j . S t o g a s e
o njemu može još uvek govoriti kao o nekom simbo­
lu, uz prećutnu pretpostavku da se o n j e m u govori
k a o o o n o m što je on b i o kad s v o j b o l j i izraz j o š n i j e
iz sebe b i o rodio. N a č i n na k o j i P a v l e i starija m i ­
stička spekulacija postupaju sa s i m b o l o m krsta p o ­
k a z u j e d a j e o n z a n j i h b i o s i m b o l k o j i j e n a nenad­
mašan način p r e d s t a v l j a o o n o što j e n e i z r e č e n o . Z a
svako esoteričko objašnjenje simbol je mrtav, jer je
esoterikom sveden na (veoma često prividno) bolji
i z r a z , i z b o g t o g a služi k a o p r o s t z n a k z a d r u g d e p o t ­
punije i bolje poznate veze. Živ je simbol uvek samo
za e k s o t e r i č k o stanovište. Izraz k o j i je stavljen za

507
poznatu stvar ostaje u v e k prost znak i nikada nije
simbol. Stoga je sasvim n e m o g u ć n o da se živ, t j . z n a ­
č e n j e m bremenit simbol stvori iz poznatih veza. Jer
o n o što j e t a k o s t v o r e n o n e s a d r ž i n i k a d a v i š e n e g o
što je unutra stavljeno. Svaki psihički p r o i z v o d , u k o ­
liko j e trenutno n a j b o l j e m o g u ć n i izraz z a n e k o j o š
n e p o z n a t o ili s a m o r e l a t i v n o p o z n a t o s t a n j e s t v a r i ,
m o ž e se shvatiti kao simbol ukoliko je č o v e k sklon
pretpostavci da izraz n a m e r a v a da obeleži i o n o što
s e t e k n a s l u ć i v a l o , ali s e j a s n o j o š n i j e z n a l o . U k o ­
liko svaka naučna teorija obuhvata neku hipotezu,
dakle ukoliko je anticipatorna oznaka nekoga u su­
štini j o š n e p o z n a t o g s t a n j a s t v a r i , o n a j e s t e s i m b o l .
Zatim je svaka psihološka pojava simbol pod pret­
postavkom da ona kazuje još nešto više i nešto drugo,
što s e o t i m a s a d a š n j e m s a z n a n j u . O v a p r e t p o s t a v k a
je m o g u ć n a prosto svugde g d e postoji svest k o j a je
podešena za dalje m o g u ć n o s t i značenja stvari. O n a
n i j e m o g u ć n a s a m o o n d e , i to s a m o za tu istu svest,
g d e je svest sama proizvela neki izraz k o j i treba da
iskazuje upravo toliko koliko je bilo u nameri n j e ­
gova proizvođenja, dakle, na primer, neki m a t e m a ­
tički izraz. A l i za d r u g u svest o v o o g r a n i č e n j e nikako
ne postoji. Ona m o ž e i matematički izraz da shvati
kao simbol za neko u nameri njegova proizvođenja
skriveno, nepoznato psihičko stanje stvari, u k o l i k o
o v o stanje stvari o n o m e koji je stvorio semiotični i z ­
raz nije d o k a ž l j i v o poznato i stoga nije m o g l o da b u d e
p r e d m e t svesne u p o t r e b e . D a l i j e n e š t o s i m b o l ili
nije, t o zavisi p r e svega o d stava p o s m a t r a č k e s v e ­
sti, j e d n o g a r a z u m a , n a p r i m e r , k o j i d a t o s t a n j e s t v a r i
ne uzima samo k a o takvo n e g o i kao izraz n e p o z n a ­
toga. Stoga je odista m o g u ć n o da n e k o postavlja sta­
n j e stvari k o j e se nikako ne čini simbolično n j e g o v u
p o s m a t r a n j u , ali s e t a k v o s v a k a k o č i n i n e k o j d r u g o j
svesti.

Isto tako m o g u ć a n je o b r n u t slučaj. Ima, u s t v a ­

ri, p r o i z v o d a č i j i s i m b o l i č n i k a r a k t e r n e z a v i s i o d
stava p o s m a t r a č k e svesti, n e g o se od sebe otkriva u
simboličnu uticaj u na posmatrača. To su proizvodi
koji su tako uobličeni da bi morali biti bez ikakva

508
 smisla kad im ne bi pripadao simboličan smisao. T r o -
u g a o sa upisanim o k o m jeste k a o čista činjeničnost
toliko besmislen da je n e m o g u ć n o da ga posmatrač
shvati kao prosto slučajnu igračku. T a k v o uobličava-
nje neposredno nameće simbolično shvatanje. Ovaj
u t i c a j b i v a p o t p o m o g n u t ili č e š ć i m i i s t o v e t n i m p o ­
j a v l j i v a n j e m istoga uobličavanja ili naročito brižlji­
v i m n a č i n o m proizvođenja, koji je, naime, izraz j e d n e
t o m e pridavane naročite vrednosti. Simboli koji se
u o b l i č a v a j u baš u t o m e o p i s a n o m n a č i n u ili su m r t v i ,
t j . n a d m a š e n i b o l j i m f o r m u l i s a n j e m , ili s u p r o i z v o d i
čija simbolična priroda zavisi s a m o od stava p o s m a -
tračke svesti. O v a j stav, k o j i datu p o j a v u shvata k a o
s i m b o l i č n u , m o ž e m o s k r a ć e n o b e l e ž i t i k a o simboličan
stav. O n j e o d n o s i m a s t v a r i s a m o j e d n i m d e l o m
opravdan, a d r u g i m d e l o m je izliv određena pogleda
n a s v e t , o n o g a k o j i d e š a v a n j u , b i l o u v e l i k o m ili u
m a l o m , pridaje neki smisao i t o m smislu pridaje i z -
vesnu v e ć u vrednost negoli čistoj činjeničnosti. N a ­
suprot o v o m shvatanju stoji drugo, k o j e akcenat
svagda stavlja na čistu činjeničnost i smisao p o d r e ­
đ u j e činjenicama. Z a o v a j poslednji stav n e m a nigde
nikakvih simbola onde gde se simbolika osniva samo
na načinu posmatranja. Naprotiv, i za njega ima sim­
bola, naime upravo onih koji od posmatrača iziskuju
pretpostavljanje skrivena smisla. B o ž j i lik sa b i č j o m
g l a v o m m o ž e se, doduše, objasniti k a o l j u d s k o telo
sa bičjom glavom. Ali ovo objašnjenje jedva bi se
merilo sa simboličnim objašnjenjem, jer je simbol
suviše nametljiv da bi se m o g l o preći p r e k o njega.
Simbol koji svoju simboličnu prirodu pokazuje n a ­
m e t l j i v o n e t r e b a j o š n i k a k o d a b u d e živ simbol. O n ,
n a p r i m e r , m o ž e d a u t i č e s a m o n a i s t o r i j s k i ili f i l o -
s o f s k i r a z u m . O n i z a z i v a i n t e l e k t u a l n o ili e s t e t i č k o
interesovanje. Ali simbol je živ samo ako je i za p o ­
smatrača n a j b o l j e i najviše m o g u ć a n izraz o n o g a što
se naslućuje, a j o š se ne zna. U t a k v i m o k o l n o s t i m a
on izaziva nesvesno učestvovanje. On vrši uticaj k o ­
j i m stvara i u n a p r e đ u j e život. K a o što Faust kaže:

»Kako drukčije na me utiče ovaj znak...«

509
Ž i v i s i m b o l f o r m u l i š e b i t n o n e s v e s t a n d e o , i što j e
taj deo opštije raširen, to je opštiji i uticaj simbola,
jer u svakome dodiruje srodnu žicu. K a k o je simbol,
s j e d n e strane, n a j b o l j e m o g u ć n i i za datu e p o h u n e ­
n a d m a š n i i z r a z z a o n o što j e j o š n e p o z n a t o , t o o n
m o r a proizlaziti iz o n o g a što je na j diferencirani je i
najkomplikovanije u savremenoj duhovnoj atmosfe­
ri. A l i k a k o živi s i m b o l , s d r u g e strane, m o r a da
o b u h v a t a o n o što j e s r o d n o n e k o j v e ć o j l j u d s k o j g r u ­
pi da bi uopšte m o g a o da na takvu utiče, to on m o r a
d a dohvata u p r a v o o n o što m o ž e d a b u d e zajedničko
n e k o j v e ć o j ljudskoj grupi. T o nikada n e m o ž e biti
o n o što j e v e o m a d i f e r e n c i r a n o i v r l o t e š k o d o s t u p n o ,
jer to postiže i razumeva samo malen b r o j , nego to
m o r a biti nešto još tako primitivno da n j e g o v o s v u -
dašnje prisustvo bude izvan svake sumnje. S a m o ako
simbol to dohvata i izražava najboljim m o g u ć n i m i z ­
razom, on i m a opšti uticaj. U t o m e se sastoji snažni
i u isti m a h s p a s o n o s n i u t i c a j n e k o g a ž i v o g a s o c i j a l ­
noga simbola.
Isto što k a ž e m o v d e o s o c i j a l n o m s i m b o l u važi i
za individualni simbol. Ima individualnih psiholoških
proizvoda koji imaju očevidno simboličan karakter,
koji nam otprve nameću simboličko shvatanje. Za
j e d i n k u oni i m a j u sličan funkcionalan značaj k a o s o ­
cijalni simbol za v e ć u ljudsku grupu. A l i ovi p r o i z ­
v o d i n i k a d a n i s u s a m o s v e s n a ili s a m o n e s v e s n a p o ­
rekla, n e g o proizlaze iz r a v n o m e r n e saradnje i j e d ­
n o g a i d r u g o g a . N e s a m o čisti p r o i z v o d i s v e s t i n e g o i
isključivo nesvesni proizvodi nisu eo ipso uverljivo
simbolični, nego je simboličkom stavu posmatračke
svesti o s t a v l j e n o da im pripisuje karakter simbola.
A l i oni se isto tako m o g u shvatiti i kao sasvim k a u ­
zalno uslovljene činjenice, m o ž d a u smislu k a o što se
crveni eksantem šarlaha m o ž e shvatiti kao »simbol«
šarlaha. U o v o m e slučaju s v a k a k o se s p r a v o m g o v o r i
o » s i m p t o m u « , a ne o s i m b o l u . S t o g a Frojd, po m o m e
mišljenju, sa svoga stanovišta s p r a v o m nije g o v o ­
r i o o simboličkim, n e g o o simptomatičnim radnja­
ma,* j e r z a n j e g a o v e p o j a v e n i s u s i m b o l i č n e u o v d e
1

81
Freud, Zur Psychopathologie des Alltaglebens.

510
definisanom smislu, n e g o su simptomatični znaci
određena i opštepoznata osnovnoga procesa. Ima, n a ­
ravno, neurotičara koji svoje nesvesne proizvode,
k o j i su u p r v o m e r e d u i u g l a v n o m simptomi bolesti,
shvataju kao v e o m a značajne simbole. A l i uopšte
uzev to nije slučaj. Naprotiv, današnji neurotičar čak
j e i s u v i š e s k l o n d a i o n o što j e z n a č a j n o s h v a t a k a o
» s i m p t o m « . Činjenica d a postoje d v a distinktna, j e ­
dan d r u g o m protivrečna i s o v e i s o n e strane r e v ­
nosno branjena shvatanja o smislu i nesmislu stvari
p o u č a v a nas da o č e v i d n o i m a procesa k o j i ne izra­
žavaju nikakav naročit smisao, koji su samo k o n s e -
kvencije, a nimalo simptomi, i drugih procesa koji u
sebi n o s e skriven smisao; k o j i n e s a m o što n e ć e d a o d
nečega vode poreklo nego čak hoće da nešto postanu
i k o j i su zato simboli. N a š e m taktu i našoj oceni
ostavljeno je da reše gde i m a m o posla sa simptomi­
m a , a g d e sa s i m b o l i m a .
Simbol je uvek tvorevina veoma kompleksne
prirode, jer se sastavlja iz činjenica svih psihičkih
funkcija. Z b o g toga on nije ni racionalne ni iracio­
nalne prirode. On, doduše, ima j e d n u stranu k o j a se
o d a z i v a r a z u m u , ali i j e d n u s t r a n u k o j a j e r a z u m u
nepristupačna jer je sastavljena ne samo iz činjenica
racionalne prirode n e g o i iz iracionalnih činjenica č i ­
stoga unutrašnjega i spoljašnjega opažanja. B o ­
gatstvo naslućivan ja i o b i l j e z n a č e n j a u simbola izi­
skuje ne samo mišljenje n e g o i osećanje, i n j e g o v a
naročita slikovitost, ako je uobličena u čulnu f o r m u ,
izaziva ne samo oset n e g o i intuiciju. Živi simbol ne
m o ž e se ostvariti u o t u p e l u i m a l o r a z v i j e n u duhu,
jer će se takav duh zadovoljiti simbolom koji već
postoji, o n a k v i m k a k v o g m u g a pruža o n o što tradi­
cionalno postoji. S a m o čežnja visoko razvijena duha,
k o m e pruženi simbol više ne daje najviše sjedinjenje
u jednom i z r a z u , m o ž e d a s t v o r i n o v s i m b o l . A l i k a k o
simbol proizlazi baš iz svoje najviše i poslednje d u ­
h o v n e t e k o v i n e , i u isti m a h m o r a d a o b u h v a t i i n a j ­
dublje osnove svojega bića, to on ne m o ž e jednostra­
no proizlaziti iz visoko diferenciranih d u h o v n i h f u n k ­
cija, n e g o m o r a u j e d n a k o j m e r i voditi p o r e k l o i iz

511
najnižih i najprimitivnijih pokreta. Da bi o v o sara-
đivanje najsuprotnijih stanja uopšte bilo m o g u ć n o ,
ona oba moraju da stoje jedno pored drugoga u n a j -
punijoj suprotnosti. O v o stanje m o r a d a b u d e n a j ­
žešće razilaženje za s a m i m s o b o m , i to u tolikoj m e r i
da se t e z a i a n t i t e z a n e g i r a j u , a Ja i p a k m o r a da p r i ­
zna s v o j e b e z u s l o v n o u č e s t v o v a n j e u tezi i antitezi.
A l i ako postoji pobeđenost j e d n o g a dela, onda će s i m ­
b o l p r e t e ž n o biti p r o i z v o d d r u g o g a dela, i baš u istoj
meri i m a n j e biti simbol n e g o simptom, naime
s i m p t o m prigušene antiteze. M e đ u t i m , koliko j e s i m ­
bol samo simptom, toliko mu nedostaje i oslobodilač­
ki uticaj, jer ne izražava potpuno opravdanje posto­
janja svih delova psihe, nego podseća na prigušivanje
antiteze, čak i ako ne bi trebalo da svest sebi daje
računa o tome. Ali ako postoji potpuna jednakost i
ravnopravnost suprotnosti, potvrđena bezuslovnim
u č e s t v o v a n j e m Ja u t e z i i a n t i t e z i , o n d a je t i m e s t v o ­
ren zastoj htenja, j e r se više ne m o ž e hteti, zato što
svaki m o t i v ima pored sebe svoj jednako jak p r o -
tivmotiv. K a k o život nikada ne podnosi zastoj, n a ­
staje slaganje životne energije, koja bi dovela do n e ­
podnošljiva stanja kad iz zategnutosti suprotnosti ne
bi nastala n o v a spajalačka funkcija, k o j a prevazilazi
suprotnosti. A l i ona prirodnim načinom nastaje iz
regresije hbida, a tu regresiju izazvalo je nagomila­
vanje. Kako je potpunim razilaženjem volje napre­
dak o n e m o g u ć e n , to libido otiče nazad, struja tako
reći teče natrag k izvoru, t j . pored zastoja i neaktiv­
nosti svesti nastaje aktivnost nesvesnoga, g d e s v e
diferencirane funkcije imaju svoj zajednički, arhaič­
ni koren, od kojega primitivni mentalitet pokazuje
j o š m n o g o b r o j n e ostatke. A k t i v n o š ć u nesvesnoga i z ­
vlači se na površinu sadržaj koji je p o d j e d n a k o k o n -
stelisan t e z o m i antitezom i p o n a š a se p r e m a j e d n o j
i d r u g o j k o m p e n z a t o r s k i (v. o . ) . K a k o o v a j s a d r ž a j
p o k a z u j e v e z u ne s a m o p r e m a tezi n e g o i p r e m a a n t i ­
tezi, on sačinjava srednju o s n o v u , na k o j o j se s u p r o t ­
n o s t i m o g u d a p o m i r e . S h v a t i m o li, n a p r i m e r , s u ­
protnost kao suprotnost čulnosti i duhovnosti, onda
srednji, iz nesvesnoga rođeni, sadržaj zbog svojega

512
d u h o v n o g a bogatstva veza d a j e d o b r o d o š a o izraz i
z b o g s v o j e čulne očiglednosti dohvata čulnu antitezu.
A l i i z m e đ u t e z e i a n t i t e z e r a z d v o j e n o Ja n a l a z i u
j e d n o j srednjoj osnovi svoju suprotnost, svoj jedan i
vlastit izraz, i o n o će ga ž u d n o dohvatiti da bi se
spasio iz s v o j e razdvojenosti. Stoga zategnutost s u ­
protnosti struji u srednji izraz i brani ga od b o r b e
suprotnosti k o j a uskoro p o č i n j e na n j e m u i u n j e m u ,
a te s u p r o t n o s t i p o k u š a v a j u da n o v i z r a z r a z r e š e u
s v o m e smislu. D u h o v n o s t od izraza nesvesnoga h o ć e
da napravi nešto duhovno, a čulnost nešto čulno, j e d ­
na h o ć e da od toga napravi nauku i umetnost, a druga
čulno doživljavanje. Razrešavanje nesvesnoga proiz­
v o d a u j e d n o ili d r u g o p o l a z i z a r u k o m a k o J a n i j e
bilo potpuno razdvojeno, n e g o je više stajalo na o v o j
n e g o l i n a o n o j s t r a n i . A k o s a d j e d n o j strani p o đ e z a
rukom razrešavanje nesvesnoga proizvoda, onda na
t u s t r a n u p a d a n e s a m o n e s v e s n i p r o i z v o d n e g o i Ja,
z b o g čega nastaje identifikacija Ja sa najviše zašti­
ć i v a n o m f u n k c i j o m (v. f u n k c i j a n i ž e v r e d n o s t i ) . Z b o g
toga će se proces razdvajanja ponoviti docnije na
v i š e m stepenu. A k o z b o g čvrstine Ja ni tezi ni anti­
tezi n e p o đ e z a r u k o m d a r a z r e š i n e s v e s n i p r o i z v o d ,
onda je time dokazano da je nesvesni izraz n a d m o ć ­
niji ne samo od j e d n e n e g o i od druge strane. Cini
mi se da su čvrstina Ja i n a d m o ć n o s t s r e d n j e g a i z ­
raza n a d t e z o m i antitezom korelati k o j i se u z a j a m ­
no uslovljavaju. Ponekad bi se reklo kao da je čvrsti­
na u r o đ e n e individualnosti o n o što je presudno, a
p o n e k a d i to kao da nesvesni izraz ima n a d m o ć n u
snagu k o j a Ja podstiče na bezuslovnu čvrstinu. Ali,
u s t v a r i , m o ž d a b i s t v a r m o g l a stajati t a k o d a č v r s t i ­
na i o d r e đ e n o s t i n d i v i d u a l n o s t i , s j e d n e , i n a d m o ć n a
snaga n e s v e s n o g a izraza, s d r u g e strane, nisu ništa
d r u g o n e g o znaci j e d n o g a istoga stanja stvari. A k o
nesvesni izraz ostaje toliko o č u v a n , onda on sačinja­
va sirovo gradivo k o j e nije za razrešavanje, nego za
uobličavanje, i to gradivo postaje zajednički p r e d ­
m e t za tezu i antitezu. On time postaje n o v sadržaj i
vlada celim stavom, uništava rascep i snagu suprot­
nosti goni u zajedničko korito. T i m e je uništen z a -

33 Jung, Odabrana dela, V 513

stoj života, i život m o ž e da teče dalje s n o v o m sna­
g o m i novim ciljevima.
O v a j opisani proces u n j e g o v u totalitetu o b e l e -
ž i o s a m k a o transcendentnu funkciju, p r i č e m u p o d
»funkcijom« ne razumevam neku osnovnu funkciju,
nego kompleksnu, iz drugih funkcija sastavljenu
funkciju, a nazivom »transcendentna« neću da o b e -
ležim nikakav metafizički kvalitet, nego činjenicu da
je o v o m f u n k c i j o m stvoren prelazak iz j e d n o g a stava
u drugi. T e z o m i antitezom obrađeno sirovo gradivo,
koje u svome procesu uobličavanja sjedinjuje suprot­
nosti, jeste živi simbol. U n j e g o v u za d u g u e p o h u n e -
razrešljivu sirovu gradivu leži n j e g o v o bogatstvo n a -
s l u ć i v a n j a , a u o b l i k u što g a n j e g o v o s i r o v o g r a d i v o
p r i m a p o d uticajem suprotnosti leži n j e g o v uticaj na
sve psihičke funkcije. Nagoveštaj i osnova simbolo-
t v o r n o g a p r o c e s a n a l a z e se u o s k u d n i m i z v e š t a j i m a o
periodima inicijacije osnivača religija, na primer:
Isus i satana, B u d a i M a r a , L u t e r i đ a v o , Cvingli i
n j e g o v a svetska predistorija, o b n o v l j e n j e Fausta na
o s n o v u u g o v o r a sa đ a v o l o m u G e t e a . U Zaratustri
nalazimo pri kraju odličan primer za prigušivanje
antiteze u liku »najružnijega č o v e k a « .

4 8 . Sintetički (vidi konstruktivan).

4 9 . Slika. — K a d u o v o m d e l u g o v o r i m o s l i c i ,
onda ne mislim na psihičko odslikavanje spoljašnje­
ga objekta, nego m n o g o više na shvatanje koje svoje
poreklo ima u poetskoj jezičkoj upotrebi, naime
m i s l i m n a sliku fantazije, k o j a s e samo indirektno
odnosi na opažaj spoljašnjega objekta. O v a slika više
počiva na nesvesnoj aktivnosti fantazije, i kao n j e n
p r o d u k a t o n a se svesti p r i k a z u j e više ili m a n j e stra­
n a , o t p r i l i k e u v i d u k a k v e v i z i j e ili h a l u c i n a c i j e , ali
bez ispoljavanja patološkoga karaktera koji obično
o v e p o j a v e n o s e , t j . bez p r i p a d a n j a m a k a k v o j k l i n i č ­
k o j slici b o l e s t i . S l i k a n o s i p s i h o l o š k i k a r a k t e r k a k v e
predstave u fantaziji, a nikada quasi realni karakter
halucinacije, t j . ona nikada ne stoji na mestu stvar­
nosti i u v e k se razlikuje od čulne stvarnosti k a o
» u n u t a r n j a « slika. Č a k j o j p o p r a v i l u n e d o s t a j e s v a -

514
ka p r o j e k c i j a u prostor, i a k o u i z u z e t n i m s l u č a j e v i ­
ma m o ž e čak u neku ruku i spolja da se pojavi. Ovaj
n a č i n p o j a v l j i v a n j a o z n a č u j e m o k a o arhaični (v. o.),
a k o n i j e u p r v o m e r e d u p a t o l o š k i , ali t o m u n i u k o m e
slučaju ne oduzima karakter arhaičnoga. Na primi­
tivnome stupnju, tj. u mentalitetu primitivnoga, u n u ­
tarnja slika lako se p r e m e š t a u p r o s t o r k a o vizija ili
k a o halucinacija čula sluha, a da nije patološka.
Iako slici p o p r a v i l u n e p r i p a d a n i k a k a v karakter
stvarnosti, ipak p r e m a prilikama m o g u da j o j pripi-
šem utoliko veći značaj za duševno doživljavanje, tj.
v e l i k u psihološku vrednost, k o j a p r e d s t a v l j a u n u t r a ­
šnju »stvarnost«, koja u datom slučaju prevazilazi
psihološki značaj »spoljašnje« stvarnosti. U t o m s l u ­
čaju jedinka se ne orijentiše prema prilagođivanju
stvarnosti, n e g o p r e m a prilagođivanju unutrašnjim
zahtevima.
Unutrašnja slika je j e d n a k o m p l e k s n a količina,
sastavljena iz najrazličitijih materijalija najrazličiti-
jega porekla. Pa ipak, to nije nikakav konglomerat,
n e g o jedan u sebi jedinstven proizvod, koji ima svoj
s o p s t v e n i s a m o s t a l n i s m i s a o . S l i k a j e koncentrisan
izraz celokupne psihičke situacije, ne s a m o ili p r e ­
težno baš nesvesnih sadržaja. Slika je, doduše, izraz
n e s v e s n i h s a d r ž a j a , ali n e s v i h s a d r ž a j a u o p š t e , n e g o
samo onih k o j i su m o m e n t a n o konstelisani. O v a k o n ­
stelacija proizlazi, s j e d n e strane, iz sopstvene a k t i v ­
n o s t i n e s v e s n o g a , a s d r u g e s t r a n e iz m o m e n t a n o g a
p o l o ž a j a s a m e s v e s t i , k o j i u v e k u isti m a h p o d s t i č e
i aktivnost pripadnih subliminalnih materijalija, dok
nepripadne koči. P r e m a t o m e j e slika izraz k a k o n e ­
svesne tako i svesne m o m e n t a n e situacije. T u m a č e ­
n j e njena smisla ne može, dakle, polaziti ni samo od
svesti n i s a m o o d nesvesti, n e g o s a m o o d n j i h o v e u z a ­
jamne veze.
J a n a z i v a m s l i k u iskonskom* 2
onda kad ima
arhaičan karakter. O arhaičnom karakteru g o v o r i m
o n d a k a d slika p o k a z u j e u o č l j i v o slaganje sa p o z n a ­
tim mitološkim motivima. U o v o m slučaju ona izra-
6 2
Oslanjajući se na jednu izjavu J. Burckhardta. Upor.
Jung, Wandl. u. Symb. der Lib., p. 3 5 .

S3*
515
žava, s j e d n e strane, pretežno kolektivno-nesvesne
(v. o.) m a t e r i j a l i j e , a , s d r u g e s t r a n e , u k a z u j e n a t o
da se m o m e n t a n o stanje svesti m a n j e nahodi p o d l i č ­
nim uticaj em, a više p o d kolektivnim.
J e d n a lična s l i k a n e m a n i a r h a i č a n k a r a k t e r n i
kolektivan značaj, nego izražava lično-nesvesne sa­
d r ž a j e i l i č n o - u s l o v l j e n o stanje svesti.
Iskonska slika, k o j u s a m n a d r u g o m e m e s t u o b e ­
ležio i kao »arhetip«,* jeste u v e k kolektivna, t j . ona
3

je zajednička u n a j m a n j u r u k u svima narodima, ili

svima vremenima. Verovatno je da su glavni m i t o ­
loški motivi zajednički svima rasama i svima v r e m e ­
nima; mogao sam, na primer, da dokažem da se
velik b r o j m o t i v a iz g r č k e mitologije nalazi u s n o ­
vima i fantazijama duševno obolelih najčistokrvnijih
crnaca.* 4

I s k o n s k a s l i k a j e m n e m i č k i t a l o g , engram ( S e ­
mon), koji je proizišao zgušnjavanjem nebrojenih,
m e đ u s o b n o sličnih procesa. E n g r a m je u p r v o j hniji
i na p r v o m e m e s t u taloženje i na taj n a č i n tipična
osnovna forma izvesnog duševnog doživljavanja koje
se uvek vraća. Zato je on kao mitološki motiv i j e ­
dan izraz koji u v e k d e j s t v u j e i neprestano se vraća,
t e k a o t a k a v i z v e s n o d u š e v n o d o ž i v l j a v a n j e ili b u d i
ili n a p o d e s a n n a č i n f o r m u l i š e . I s k o n s k a s l i k a j e p s i ­
hički izraz j e d n e fiziološko-anatomski o d r e đ e n e u r o -
đenosti. A k o se stavimo na stanovište da je jedna o d ­
ređena anatomska struktura nastala p o d uticaj em
uslova okoline na živo gradivo, o n d a iskonska slika
u svome stalnom i opšte rasprostrtom javljanju o d ­
g o v a r a j e d n o m isto t a k o o p š t e m i s t a l n o m s p o l j a ­
š n j e m uticaj u, koji otuda m o r a imati karakter p r i ­
r o d n o g a zakona. Na taj način bi se m o g a o mit o d ­
n o s i t i n a p r i r o d u (na p r i m e r , m i t o v i o s u n c u n a s v a ­
k o d n e v n o r a đ a n j e i z a l a ž e n j e s u n c a ili n a i s t o t a k o
za čula v e o m a osetnu p r o m e n u godišnjih vremena).

•» J u n g , Instinct and the Unconscious. The Journal of

Psychology, Vol. X, 1.
8 4
Značajan primer jedne arhaične slike nalazi se u:
Jung, Wandl. u. Symb. d. Lib., p. 94 f.

516
A l i bi pri t o m e preostajalo pitanje zašto se o n d a k a o
sadržaj mita ne bi prosto pojavljivali sunce i n j e g o v e
prividne promene direktno i nesakriveno. Međutim,
č i n j e n i c a d a s e s u n c e ili m e s e c ili m e t e o r o l o š k i p r o ­
cesi p o j a v l j u j u b a r u alegorijama upozorava nas na
samostalnu saradnju psihe, koja, dakle, u o v o m slu­
č a j u n e m o ž e b i t i s a m o p r o d u k a t ili o t i s a k u s l o v a
okoline. Jer odakle bi ona onda uopšte dobivala spo­
sobnost za neko stanovište izvan čulnog opažanja?
Odakle bi j o j onda uopšte pridolazila sposobnost da
s t v o r i n e š t o v i š e ili n e š t o d r u g o o s i m p o t v r d e s v e d o -
čanstva čula? Otuda s m o prinuđeni pretpostaviti da
data moždana struktura svoju prirodu ne duguje
s a m o uticaj u uslova o k o l i n e n e g o isto toliko i n a r o ­
čitom i samostalnom svojstvu žive materije, dakle
n e k o m zakonu koji je dat sa životom. Stoga je data
kakvoća organizma, s j e d n e strane, proizvod spolja­
šnjih uslova i, s d r u g e strane, o p r e d e l j e n j a k o j a su
inherentna svemu živome. P r e m a tome se i iskonska
slika, s j e d n e strane, n e s u m n j i v o m o r a odnositi na
izvesne za čula v e o m a osetne prirodne procese koji
se s v a g d a o b n a v l j a j u i stoga su u v e k delatni, a, s d r u ­
ge strane, isto tako n e s u m n j i v o na izvesna unutrašnja
opredeljenja d u h o v n o g a života uopšte. Svetlosti o r g a ­
nizam suprotstavlja n o v u tvorevinu, oko, a prirodno­
me procesu duh suprotstavlja k a k v u simboličnu sliku
k o j a prirodni proces prima isto onako kao oko s v e t ­
lost. I k a o što je o k o s v e d o č a n s t v o za naročitu i s a ­
m o s t a l n u stvaralačku delatnost ž i v e m a t e r i j e , isto
t a k o je i iskonska slika izraz s o p s t v e n e i n e u s l o v l j e -
ne, tvoračke snage duha.
Iskonska slika je na taj n a č i n o b u h v a t a n izraz
živoga procesa. Čulnim i unutarnjim duhovnim o p a -
žajima, koji se p o j a v l j u j u najpre kao neuređeni i
nepovezani, ona daje smisao koji unosi red i veze,
i na taj način ona psihičku energiju oslobađa v e z a ­
nosti za nagi i n e s h v a ć e n i o p a ž a j . A l i iskonska slika
i opažaj em draži o s l o b o đ e n e energije v e z u j e za o d ­
ređen smisao, i ovaj vodi delanje putovima koji o d ­
g o v a r a j u smislu. Iskonska slika oslobađa n e u p o t r e b ­
l j i v e , n a g o m i l a n e e n e r g i j e , n a t a j n a č i n što u p u ć u j e

517
 na prirodu, a sam prirodni n a g o n p r e v o d i u d u h o v n e
forme.
I s k o n s k a s l i k a j e p r v i s t e p e n ideje (v. o . ) , o n a j e
kolevka ideje. Iz iskonske slike razum, i z d v a j a n j e m
i s k o n s k o j slici s v o j s t v e n o g a i n u ž n o g a k o n k r e t i z m a
(v. o . ) , r a z v i j a j e d a n p o j a m — u p r a v o i d e j u — ali
o v a j s e o d d r u g i h p o j m o v a r a z l i k u j e t i m e što n i j e
iskustvu dat, i što se otvara k a o osnova svega i s k u ­
stva. O v u o s o b i n u primila j e i d e j a o d iskonske slike,
k o j a k a o izraz specifične strukture m o z g a s v e m u
iskustvu dodeljuje i određenu formu.
S t e p e n psihološke uticajnosti iskonske slike o d ­
r e đ u j e se stavom same jedinke. A k o je stav uopšte
introvertan, onda prirodnim načinom zbog odvajanja
libida od spoljašnjega objekta nastaje pojačano n a ­
glašavanje unutrašnjega objekta, misli. Iz toga p r o i z ­
lazi n a r o č i t o i n t e n z i v a n r a z v i t a k m i s l i n a l i n i j i k o j u
j e n e s v e s n o o b e l e ž i l a i s k o n s k a slika. N a t a j n a č i n
iskonska slika p o j a v l j u j e se n a j p r e indirektno. D a l j i
hod misaonoga razvića dovodi do ideje, koja nije
ništa d r u g o d o iskonska slika k o j a j e dospela d o m i ­
saonoga formulisanja. Preko ideje vodi samo razvi­
tak protivfunkcije, t j . čim je ideja intelektualno
shvaćena, ona h o ć e da utiče na život. Stoga ona p r i ­
vlači osećanje, koje je u o v o m slučaju m n o g o manje
diferencirano i otuda m n o g o konkretni je negoli m i ­
šljenje. Stoga je osećanje nečisto, i, zato što je n e d i ­
ferencirano, još spojeno sa nesvesnim. Zato je j e ­
dinka nesposobna da osećanje s takvim osobinama
udruži s i d e j o m . U o v o m slučaju iskonska slika p o ­
j a v l j u j e s e k a o simbol n a u n u t r a š n j e m o b z o r j u , t e p o ­
m o ć u svoje konkretne prirode dohvata, s jedne stra­
ne, o s e ć a n j e k o j e se nalazi u n e d i f e r e n c i r a n o m k o n ­
kretnom stanju, a p o m o ć u svoga značaja dohvata i
ideju, k o j o j je ona mati, te tako spaja ideju sa oseća-
n j e m . Iskonska slika u o v o m e o b l i k u p o j a v l j u j e se
kao posrednik i time ponovo dokazuje svoju spa­
sonosnu uticajnost, k o j u je u religijama u v e k imala.
S t o g a b i h j a o n o što Sopenhauer k a ž e o i d e j i p r e p r i -
m e n i o na iskonsku sliku, zato što, k a o što s a m o b j a ­
snio p o d r e č j u »ideja«, ideja m o r a biti shvaćena ne

518
sasvim kao nešto apriorno, nego upravo i kao nešto
izvedeno i naknadno razvijeno. Stoga, kad dalje b u ­
d e m navodio Šopenhauerove reči, m o l i m čitaoca da
reč »ideju« u tekstu u v e k zameni »iskonskom sli­
k o m « d a b i r a z u m e o šta j a o v d e m i s l i m :
»Jedinka kao takva nikada ne saznaje — ideju
— nego je saznaje samo onaj koji se iznad svega h t e -
nja i iznad sve individualnosti uzdigao do istoga s u b ­
jekta saznanja: dakle, ona je dostižna samo geniju,
i zatim o n o m e k o j i se z b o g p o v i š e n j a s v o j e čiste s a -
znajne moći, izazvanog u najviše slučajeva delima
genija, nahodi u g e n i j a l n o m raspoloženju: otuda se
o n a n e m o ž e p r o s t o , n e g o s a m o u s l o v n o saopštiti,
u k o l i k o s e s h v a ć e n a i (na p r i m e r ) u u m e t n i č k o m d e l u
ponavljana ideja svakome sviđa na osnovu n j e g o v e
sopstvene intelektualne vrednosti«, itd.
»Ideja je jedinstvo koje se zbog vremenske i
prostorne f o r m e naše intuitivne aprehenzije raspalo
u mnoštvo.«
» P o j a m l i č i n a m r t a v s a n d u k u k o m e s v e što s e
u n j e g a s t a v i l o d o i s t a l e ž i j e d n o p o r e d d r u g o g a , ali
i z k o g a s e i n e m o ž e i z v a d i t i v i š e n o što s e u n j e g a
stavilo: ideja, naprotiv, u o n o m e koji ju je shvatio
razvija predstave, k o j e su s o b z i r o m na s n j o m istoi­
m e n i p o j a m n o v e : o n a liči n a živ, s n a g o m s a m o r a z v i -
janja i rađanja snabdeven organizam, koji proizvodi
o n o što nije ležalo smešteno u n j e g a . « 4 5

Šopenhauer j e j a s n o u v i d e o d a s e » i d e j a « , t j .
iskonska slika p o m o j o j definiciji, n e m o ž e postići n a
p u t u n a k o m e s e p o j a m ili » i d e j a « s t i č u ( » i d e j a « p o
Kantu » B e g r i f f a u s N o t i o n e n « * ) , n e g o d a j e z a t o
6

potreban jedan elemenat s one strane r a z u m o v a f o r ­

m u l i s a n j a , o t p r i l i k e , k a k o Šopenhauer k a ž e , » g e n i j a l ­
no raspoloženje« (»geniale Stimmung«), pri č e m u se
n e m i s l i n i n a šta d r u g o d o n a j e d n o o s e ć a j n o s t a n j e .
J e r od ideje do iskonske slike dospeva se samo na taj
način što se p u t k o j i v o d i do ideje p r e k o v r h u n c a
ideje produžuje u protivfunkciju.

«5 Welt als Wille und Vorstellung. Bd. I, § 49.

«• Kritik der reinen Vernunft. Kehrb., p. 279.

519
 Iskonska slika se odlikuje živošću, za razliku od
ideje, koja se odlikuje jasnošću. Ona je naročit živ
organizam, »obdaren proizvodilačkom snagom«, jer
je iskonska slika nasleđena organizacija psihičke
energije, čvrst sistem, k o j i nije samo izraz n e g o i
mogućnost toka energetičkoga procesa. Ona obeleža­
va, s j e d n e strane, način k o j i m je energetički proces
o d p r a v r e m e n a n e p r e s t a n o t e k a o , i t o n a isti n a č i n , a
istovremeno omogućuje i neprestano ponavljanje za­
konitoga toka time što aprehenziju i psihičko p o i m a ­
nje situacija o m o g u ć u j e na takav način da se život
m o ž e neprestano dalje produžavati. Na taj način je
i s k o n s k a s l i k a n u ž n a s u p r o t n o s t instinktu, k o j i j e c e -
l i s h o d n o d e l a n j e , ali p r e t p o s t a v l j a i i s t o t a k o s a
smislom podudarno kao i celishodno poimanje svag­
dašnjih situacija. O v a aprehenzija date situacije z a -
jemčava se slikom koja postoji a priori. Ona p r e t p o ­
stavlja primenljivu f o r m u l u bez k o j e aprehenzija
k a k v o g n o v o g stanja stvari n e b i bila m o g u ć n a .
5 0 . Sopstvenost, suštastveno biće (Selbst) (v. Ja).
5 1 . Stav. — O v a j p o j a m j e r e l a t i v n o n o v a t e k o ­
v i n a p s i h o l o g i j e . O n a v o d i s v o j e p o r e k l o o d Milera
( M i i l l e r ) i Sumana ( S c h u m a n n ) . 6 7
D o k Kilpe™ d e f i n i š e
stav k a o predispoziciju senzornih i motornih centara
z a o d r e đ e n o u z b u đ e n j e ili k a k a v stalan impuls,
Ebinghaus ( E b b i n g h a u s ) 8 9
ga s h v a t a u š i r e m s m i s l u
k a o p o j a v u v e ž b a n j a , k o j a o n o što j e u o b i č a j e n o u n o ­
si u pojedinačnu radnju koja od uobičajenoga odstu­
pa. Iz E b i n g h a u s o v a p o j m a stava proizlazi i naša
upotreba pojma. Stav je za nas gotovost psihe da
a g i r a ili r e a g i r a u j e d n o m e o d r e đ e n o m e p r a v c u . P o ­
j a m je naročito važan baš za psihologiju kompleksnih
duševnih pojava, ukoliko d o v o d i do izraza o n u o s o ­
bitu psihološku p o j a v u , naime da izvesni nadražaji
u i z v e s n o v r e m e m o ć n o d e l u j u , a u d r u g o s l a b o ili n i ­
kako. Imati stav znači: za nešto o d r e đ e n o biti s p r e ­
man, čak i kad je to određeno nesvesno, jer imati
stav znači isto što i apriorna upravljenost na o d r e -

« Pflugers A r c h . B d . 45, 37.

7

»8 G r . der Psychol. p. 4 4 .
«» G r . der Psychol. I, 6 8 1 f.

520
đeno, bez obzira na to da li je o v o određeno p r e d ­
s t a v l j e n o ili n i j e . G o t o v o s t , k a k o j e j a k a o s t a v s h v a -
tam, sastoji se u t o m e što je tu izvesna subjektivna
konstelacija, određena kombinacija psihičkih činila­
c a ili s a d r ž a j a , k o j a ć e ili d e l a n j e u o v o m e i l i o n o m e
o d r e đ e n o m e p r a v c u d e t e r m i n i s a t i , ili k a k a v s p o l j a ­
š n j i n a d r a ž a j s h v a t i t i n a o v a j ili o n a j o d r e đ e n i n a č i n .
B e z s t a v a j e a k t i v n a a p e r c e p c i j a (v. o.) n e m o g u ć n a .
Stav uvek ima tačku za pravac koja m o ž e biti svesna
ili n e s v e s n a , j e r ć e s p r e m l j e n a k o m b i n a c i j a s a d r ž a j a
u a k t u a p e r c e p c i j e n o v a s a d r ž a j a n e p o g r e š n o istaći
o n e k v a l i t e t e ili m o m e n t e k o j i s e p o j a v l j u j u k a o p r i ­
padni subjektivnom sadržaju. Otuda se dešava izbor
ili s u d k o j i i s k l j u č u j e o n o š t o n e p r i p a d a . S t a p r i p a ­
d a ili šta n e p r i p a d a r e š a v a s e s p r e m l j e n o m k o m b i ­
n a c i j o m s a d r ž a j a ili k o n s t e l a c i j o m . D a l i j e t a č k a z a
p r a v a c s t a v a s v e s n a ili n e s v e s n a , t o n e m a z n a č a j a z a
odabiračko d e j s t v o stava, j e r je izbor v e ć a priori dat
stavom i, uostalom, sleduje automatski. Ali je p r a k ­
tično razlikovati svesno i nesvesno, j e r su neobično
često data i d v a stava, n a i m e svestan i nesvestan.
T i m e treba da b u d e izraženo da svest ima p r i p r e m a ­
nje drugih sadržaja negoli nesvesno. Naročito je i z ­
razita d v o j n o s t stava u n e u r o z a m a .
P o j a m s t a v a i m a s a Vuntovim p o j m o m a p e r c e p ­
c i j e i z v e s n o s r o d s t v o , ali s t o m r a z l i k o m š t o p o j a m
apercepcije obuhvata u sebi proces odnosa s p r e m l j e ­
noga sadržaja p r e m a sadržaju koji je n o v i koji ima
da se apercipuje, d o k se p o j a m stava odnosi isključivo
na subjektivno spremljeni sadržaj. Apercepcija je u
n e k u r u k u m o s t k o j i v e ć dati i s p r e m l j e n i sadržaj
spaja s n o v i m sadržajem, d o k je stav u neku ruku
podupirač mosta na j e d n o j obali, a novi sadržaj p o d u ­
pirač na drugoj obah. Stav znači iščekivanje, a išče­
kivanje deluje uvek odabirajući i dajući pravac. S a ­
držaj koji je v e o m a naglašen i nahodi se u v i d n o m
p o l j u svesti o b r a z u j e (event. z a j e d n o sa d r u g i m sadr­
žajima) izvesnu konstelaciju, k o j a znači isto što i o d ­
ređen stav, j e r takav sadržaj svesti uskorava o p a ž a ­
nje i apercipovanje svega istovrsnog, a koči sve
neistovrsno. On stvara stav k o j i n j e m u odgovara.

521
Ovaj automatski fenomen je bitan povod za j e d n o ­
stranost svesne orijentacije. D o š l o bi se do potpuna
g u b l j e n j a ravnoteže kada u psihi ne bi postojala sa-
m o r e g u l a t o r n a , k o m p e n z a t o r n a f u n k c i j a (v. o . ) , k o j a
svesni stav koriguje. U o v o m e smislu je d v o j s t v o sta­
va, dakle, normalan fenomen, i on se sa svojim o m e ­
tanjem p o j a v l j u j e samo ako je svesna jednostranost
p r e t e r a n a . S t a v k a o o b i č n a pažnja m o ž e d a b u d e r e ­
l a t i v n o n e v a ž n a d e l i m i č n a p o j a v a , ili i o p š t i p r i n c i p
k o j i o d r e đ u j e c e l u p s i h u . I z r a z l o g a d i s p o z i c i j e , ili i z
r a z l o g a u t i c a j a s r e d i n e , ili v a s p i t a n j a , ili o p š t e g a ž i ­
v o t n o g a i s k u s t v a , ili u v e r e n j a , m o ž e h a b i t u a l n o d a
postoji sadržajna konstelacija, k o j a stalno i do n a j ­
m a n j i h sitnica p r o i z v o d i izvestan stav. N e k o k o n e ­
daće života oseća naročito duboko imaće po svojoj
prirodi stav koji stalno iščekuje nedaće. O v a j p r e t e -
rani svesni stav je k o m p e n z o v a n nesvesnim stavom
p r e m a zadovoljstvu. Pritešnjeni i m a osetan stav p r e ­
m a o n o m e šta g a p r i t e š n j i v a , o n s e o p r e d e l j u j e u
iskustvu za ovaj momenat, vidi ga svuda, i otuda
n j e g o v n e s v e s n i s t a v teži k a m o ć i i n a d m o ć n o s t i .

P r e m a vrsti habitualnoga stava celokupna p s i h o ­

logija j e d i n k e različito je orijentisana i u o s n o v n i m
crtama. Iako opšti psihološki zakoni v a ž e za svaku
jedinku, ipak oni za pojedinu jedinku nisu karakteri­
stični, j e r je p r i r o d a n j i h o v a delanja sasvim različita
p r e m a prirodi opštega stava. Opšti stav j e u v e k r e ­
zultat svih činilaca k o j i na psihu m o g u da utiču, d a ­
kle urođene dispozicije, vaspitanja, uticaj a sredine,
ž i v o t n i h i s k u s t a v a , d i f e r e n c i r a n j e m (v. o.) s t e č e n i h
shvatanja i u b e đ e n j a , k o l e k t i v n i h predstava itd. E g z i ­
stencija individualne psihologije bila bi isključena
bez apsolutno f u n d a m e n t a l n o g a značaja stava. A l i
opšti stav izaziva tako velika p o m e r a n j a snaga i p r o -
mene u odnosima pojedinačnih funkcija između sebe
da iz toga rezultuju opšta dejstva, a ova češće d o v o d e
u p i t a n j e v a ž e n j e o p š t i h p s i h o l o š k i h z a k o n a . I a k o se,
na primer, izvesna m e r a ispoljavanja seksualne f u n k ­
cije smatra kao n e o p h o d n a iz fizioloških i psiholoških
r a z l o g a , i p a k i m a j e d i n k i k o j e s e n j e , b e z štete, t j .
bez patoloških pojava i bez ma na koji način vidlji-

522
vih ograničenja delatnih sposobnosti, lišavaju u v e l i ­
koj meri, dok u drugim slučajevima i neznatne smet­
n j e u toj oblasti m o g u da izazovu opšte posledice.
K o l i k o su g o l e m e individualne različnosti vidi se
možda najbolje u pitanju prijatnost — neprijatnost.
T u i z n e v e r a v a j u s v a p r a v i l a . Š t a , n a j z a d , p o s t o j i što
č o v e k u u n e k o j p r i l i c i n i j e p r i č i n i l o p r i j a t n o s t , a šta
što mu u d r u g o m slučaju nije učinilo neprijatnost?
Svaki nagon, svaka funkcija m o ž e se podvrći drugoj
i biti j o j pratnja. N a g o n ka s v o m Ja ili n a g o n ka m o ć i
m o ž e sebi da potčini seksualnost ili seksualnost i s k o -
rišćuje Ja. Mišljenje, b u j n o rastući, prekrili sve d r u ­
g o , ili o s e ć a n j e p r o g u t a m i š l j e n j e i o s e t e , v e ć p r e m a
stavu.
U o s n o v i uzeto, stav je individualan f e n o m e n i
otima se n a u č n o m e načinu posmatranja. Ipak se u
iskustvu m o g u razlikovati izvesni tipovi p r e m a stavu,
ukoliko se m o g u razlikovati i izvesne psihičke f u n k ­
cije. A k o jedna funkcija habitualno ima prevagu,
o n d a proizlazi tipičan stav. P r e m a prirodi d i f e r e n c i ­
rane funkcije sleduju sadržajne konstelacije, koje
stvaraju stav koji im odgovara. T a k o postoji tipičan
stav č o v e k a k o j i misli, č o v e k a k o j i oseća, č o v e k a koji
oseća i č o v e k a koji intuira. O s i m ovih čisto p s i h o l o ­
ških tipova po stavu, čiji se b r o j m o ž d a m o ž e još
uvećati, postoje i socijalni tipovi, naime takvi kojima
kolektivna predstava udara pečat. Oni su okarakteri-
sani r a z l i č n i m - i z m i m a . O v i k o l e k t i v n o u s l o v l j e n i
stavovi su na svaki n a č i n v r l o važni, i u i z v e s n i m
slučajevima čak p r e m a š u j u po značaju čisto i n d i v i ­
dualan stav.

52. Stepen objekta. — P o d t u m a č e n j e m na s t e ­

p e n u o b j e k t a r a z u m e v a m o n o shvatanje j e d n o g sna
ili j e d n e f a n t a z i j e u k o m e se l i c a ili o k o l n o s t i što se u
n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u z a o b j e k t i v n o - r e a l n a l i c a ili
okolnosti. To u suprotnosti p r e m a stepenu subjekta
(v. o.), p r i k o m e s e l i c a ili o k o l n o s t i š t o d o l a z e u s n u
v e z u j u s a m o z a s u b j e k t i v n e k o l i č i n e . Frojdovo s h v a ­
tanje sna kreće se g o t o v o samo na stepenu objekta,
ukoliko se želje u snu tumače kao želje k o j e se odnose

523
na realne o b j e k t e ili se o d n o s e na seksualne p r o c e s e ,
koji spadaju u fiziološku, dakle izvanpsihološku sferu.
5 3 . Stepen subjekta. — P o d t u m a č e n j e m na s t e -
penu subjekta razumevam ono shvatanje jednoga sna
ili j e d n e f a n t a z i j e k o d k o g a s e l i c a ili o k o l n o s t i š t o
se u n j i m a p o j a v l j u j u d o v o d e u v e z u sa subjektivnim,
sasvim vlastitoj psihi p r i p a d n i m činiocima. K a o što
je poznato, shka n e k o g a o b j e k t a k o j a se nalazi u n a ­
šoj psihi nije nikada sa o b j e k t o m apsolutno jednaka,
n e g o n a j v i š e slična. O n a s e ostvaruje, istina, č u l n o m
p e r c e p c i j o m i a p e r c e p c i j o m o v i h n a d r a ž a j a , ali b a š
p r o c e s i m a k o j i v e ć pripadaju našoj psihi, a k o j e je
objekat samo izazvao. Svedočanstvo naših čula p o ­
k l a p a se, d o d u š e , k a o š t o i s k u s t v o p o k a z u j e , u v e l i k o j
m e r i s k v a l i t e t i m a o b j e k t a , ali n a š a j e a p e r c e p c i j a
pod gotovo nepreglednim subjektivnim uticajima,
koji čine velike teškoće p r a v o m saznanju nekoga
ljudskoga karaktera. Tako kompleksna psihička k o l i ­
čina kakvu predstavlja ljudski karakter daje, osim
toga, čistoj čulnoj percepciji samo v e o m a slaba u p o ­
rišta. Za saznanje l j u d s k o g a karaktera p o t r e b n o je i
uživljavanje, razmišljanje i intuicija. Z b o g ovih k o m ­
plikacija, naravno, konačni sud u v e k ima samo v e o m a
s u m n j i v u v r e d n o s t , tako da je slika, u k o j u mi u o b l i -
č a v a m o neki ljudski objekat, na svaki način do k r a j ­
nosti s u b j e k t i v n o uslovljena. Stoga se u praktičnoj
p s i h o l o g i j i d o b r o č i n i a k o s e s l i k a , imago, n e k o g a č o ­
veka oštro razlikuje od n j e g o v e stvarne egzistencije.
Z b o g krajnje subjektivnoga ostvarenja jedne imago
o n a j e često p r e slika s u b j e k t i v n o g a k o m p l e k s a f u n k ­
cija negoli slika s a m o g a o b j e k t a . Stoga j e p r i o b r a đ i ­
vanju nesvesnih proizvoda bitno da se imago ne stav­
lja o d m a h kao identična s objektom, nego, naprotiv,
da se shvata k a o slika s u b j e k t i v n e v e z e s o b j e k t o m .
Obrađivanje nesvesna proizvoda na stepenu su­
bjekta pokazuje prisustvo subjektivnih sudova i ten­
dencija, kojima se za nosioca postavlja objekat. A k o
se, dakle, u nesvesnu p r o i z v o d u p o j a v l j u j e o b j e k a t -
ska i m a g o , onda n i j e reč eo ipso o r e a l n o m objektu,
n e g o isto tako, m o ž d a č a k pretežno, o s u b j e k t i v n o m
k o m p l e k s u f u n k c i j a (v. d u š e v n a s l i k a ) . P r i m e n a t u -

524
mačenja na stepenu subjekta dopušta n a m obimno
psihološko t u m a č e n j e ne s a m o sna n e g o i književnih
dela, u k o j i m a su pojedine figure predstavnici za r e ­
lativno slabe k o m p l e k s e funkcija u psihi p e s n i k o v o j .
54. Svest. — P o d s v e š ć u r a z u m e v a m v e z a n o s t
p s i h o l o š k i h s a d r ž a j a z a J a (v. J a ) , u k o l i k o J a o v u v e ­
zanost kao takvu oseća. V e z e sa Ja, ukoliko ih on ne
70

o s e ć a k a o t a k v e , j e s u n e s v e s n e (v. o . ) . S v e s t j e f u n k ­
c i j a ili d e l a t n o s t k o j a o d r ž a v a v e z u p s i h i č k i h s a d r ­
71

žaja sa Ja. Svest, po m o m e mišljenju, nije istovetna

s a psihom, z a t o što m e n i p s i h a z n a č i c e l o k u p n o s t s v i h
psihičkih sadržaja, k o j i nisu svi n u ž n i m n a č i n o m d i ­
rektno spojeni sa Ja, t j . nisu vezani za Ja u tolikoj
m e r i da bi im pripadao karakter svesnosti. Postoji
veliki broj psihičkih kompleksa koji nisu svi nužnim
načinom spojeni sa Ja. 7 2

5 5 . Tip. — T i p j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a ­
r a k t e r i s t i č a n n a č i n i z r a ž a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili
opštosti. U u ž e m smislu o v o g a rada, tip je karakteri­
s t i č a n o b r a z a c o p š t a s t a v a (v. o.) k o j i s e p o j a v l j u j e u
m n o g i m individualnim oblicima. Od mnogobrojnih
stvarnih i mogućnih stavova ističem u o v o m izuča­
v a n j u u s v e m u četiri, n a i m e o n e k o j i s e u g l a v n o m
orijentišu prema četirma psihološkim osnovnim f u n k ­
c i j a m a (v. f u n k c i j a ) , d a k l e p r e m a m i š l j e n j u , o s e ć a ­
nju, intuiranju i osetu. Ukoliko je takav stav habitu-
alan i z b o g t o g a k a r a k t e r u j e d i n k e d a j e o d r e đ e n o
obeležje, g o v o r i m o psihološkom tipu. Ovi na o s n o v ­
n i m funkcijama zasnovani tipovi, koji se m o g u o b e ­
ležiti k a o misleni, osećajni, intuitivni i osetni t i p ,
m o g u se prema kvalitetu osnovnih funkcija podeliti
u d v e k l a s e : u racionalne i iracionalne t i p o v e . P r v i m a
pripadaju misleni i osećajni tip, a drugima intuitivni
i o s e t n i ( s e n z i t i v n i ) t i p (v. r a c i o n a l a n , i r a c i o n a l a n ) .
Dalje razlikovanje u d v e klase dopušta prvenstveno
k r e t a n j e l i b i d a , n a i m e introversija i ekstraversija (v

N a t o r p , Einl. i n d . Psych. p . 1 1 . I s t o t a k o : L i p p s , ~ L e . i t -
70

faden der Psych. p. 3.

U p o r . R i e h l (Z. Einf. in die Phil. 161), k o j i s v e s t t a -
71

kođe shvata kao »aktivnost«, kao »proces«.

Jung,
71
Zur Psych. der Dem. praecox.

525
o.). Svi osnovni tipovi m o g u pripadati k a k o j e d n o j
tako i d r u g o j klasi, v e ć p r e m a p r e v l a đ i v a n j u više i n ­
t r o v e r t n o g a ili v i š e e k s t r a v e r t n o g a s t a v a . O s e ć a j n i t i p
m o ž e pripadati i n t r o v e r t n o j ili e k s t r a v e r t n o j klasi, a
isto tako i neki d r u g i tip. R a z l i k o v a n j e na racionalne
i i r a c i o n a l n e t i p o v e je d r u g o g l e d i š t e , i s i n t r o v e r s i -
j o m i ekstraversijom n e m a nikakva posla.
U dvama prethodnim saopštenjima učenja o ti­
povima 7 8
nisam misleni i osećajni tip razlikovao od
i n t r o v e r t n o g a ili ekstravertnoga, n e g o s a m misleni tip
identifikovao s introvertnim, a osećajni s ekstravert-
nim. Ali pri potpunoj preradi materijala uvideo sam
da se kako introvertni tako i ekstravertni tip m o r a j u
obdelavati kao kategorije podređene funkcionim ti­
povima. O v o razdvajanje sasvim odgovara i iskustvu,
ukoliko nesumnjivo, na primer, osećajnih tipova ima
d v e vrste, od kojih je jedna više podešena p r e m a s v o ­
me osećajnome doživljaju, a druga više prema o b ­
jektu.

56. Transcendentna funkcija (vidi simbol).

5 7 . Uživljavanje (ili uosećavanje). — Uživljava­
n j e j e i n t r o j e k c i j a ( v . o.) o b j e k t a . Z a b l i ž e o p i s i v a n j e
p o j m a u ž i v l j a v a n j a v i d i t e k s t V I I ( v . i projekcija).
58. Volja. — P o d v o l j o m r a z u m e v a m u k u p n u
psihičku e n e r g i j u k o j a svesti stoji na raspolaganju.
V o l j n i proces bio bi, p r e m a tome, energetički proces
k o j i se izaziva svesnom m o t i v a c i j o m . Stoga psihički
proces koji uslovljava nesvesna motivacija ne bih n a ­
zvao v o l j n i m procesom. V o l j a je psihološki fenomen
koji svoju egzistenciju duguje kulturi i moralnom
vaspitanju, a primitivnom mentalitetu u velikoj meri
nedostaje.

7
* Jung, Contribution d l'čtude des types psychologiques,
A r c h . đ e P s v c h o l o g i e , T o m . X V I , p . 152.
Isti, Die Psychologie der uribewussten Prozesse, 1918.

526
 ZAVRŠNA REČ

U n a š e m v r e m e n u , u k o m e se iz tekovina f r a n c u ­
ske revolucije, slobode, jednakosti, bratstva, razvio
daleko rasprostranjen socijalni duhovni pokret, koji
n e s a m o š t o p o l i t i č k a p r a v a s p u š t a ili i z d i ž e n a o p š t i
i j e d n a k n i v o n e g o misli da i nesreću m o ž e otkloniti
spoljašnjim regulisanjima i ujednačivanjima, u ta­
k v o m v r e m e n u začelo je nekoristan zadatak da g o ­
v o r i m o o potpunoj neistorodnosti elemenata koji sa­
č i n j a v a j u n a c i j u . I p o r e d t o g a što j e z a č e l o l e p a s t v a r
da je svako jednak pred zakonom, da svako ima svoj
politički glas, i da n i k o na sleđenim staleškim p r e -
imućstvima na nepravičan način ne nadmašuje svoga
b r a t a , i p a k ista s t v a r b i v a m a n j e l e p a k a d s e t a m i ­
sao o jednakosti proširi i na d r u g e oblasti života. O n a j
koji bi mislio da se ravnomernim regulisanjima ži­
vota m o ž e postići ravnomernija raspodela sreće m o ­
r a o b i d a i m a v e o m a p o m u ć e n p o g l e d ili d a i z v e o m a
maglovite udaljenosti posmatra ljudsko društvo. M o ­
rao bi da b u d e v e ć ogrezao u zabludi da, na primer,
jednaki prihodi, resp. spoljašnja životna mogućnost
m o r a z a s v e i m a t i o t p r i l i k e isti z n a č a j . A l i šta č i n i
takav zakonodavac sa svima onima čija veća životna
m o g u ć n o s t leži u n j i m a mesto izvan njih? Da je p r a ­
vičan, on bi m o r a o j e d n o m e dati m o ž d a dvostruko
onoliko koliko drugome, jer j e d n o m e znači to m n o g o ,
a d r u g o m e malo. P r e k o psihološke različnosti ljudi,
toga najnužnijega činioca životne energije jednoga
ljudskog društva, n e ć e preći nijedno socijalno zako­
nodavstvo. Stoga je začelo korisno govoriti o razno-

527
vrsnosti ljudi. O v e razlike uslovljavaju takva različna
prava na sreću da ih nijedno, ma koliko savršeno,
zakonodavstvo ne bi nikada m o g l o ni približno da
zadovolji. I ne bi se m o g a o izmisliti n i j e d a n s p o l j a ­
šnji životni oblik, ma koliko se činilo da je pošten i
p r a v i č a n , k o j i n e b i z a j e d a n ili d r u g i t i p č o v e k a z n a ­
č i o n e p r a v i č n o s t . R a z l o g z a t o što s e i p o r e d t o g a r a ­
znovrsni sanjari političke, socijalne, filosofske i reli­
giozne prirode trude da pronađu one opšte i isto­
vrsne spoljašnje uslove koji treba da znače opštu
v e ć u m o g u ć n o s t sreće, čini mi se da leži u opštem
stavu i suviše orijentisanom na spoljašnjim stvarima.
Ovih pitanja koja daleko zadiru m o ž e m o se o v d e
samo dotaći, j e r n i s m o sebi postavili zadatak da ih
obrađujemo. Ovde imamo da se bavimo samo psiho­
loškim p r o b l e m o m . I činjenica raznih tipičnih sta­
vova je p r o b l e m prvoga reda, ne samo za psihologiju
n e g o i za sve o n e oblasti n a u k e i života g d e ljudska
psihologija igra presudnu ulogu. O b i č n o m ljudskom
razumu odmah je, na primer, očevidna činjenica da
se svaka filosofija k o j a nije u p r a v o samo istorija f i l o -
sofije osniva na lično psihološkom prethodnom uslo-
vu. O v a j prethodni uslov m o ž e da b u d e čisto i n d i v i ­
dualne prirode, i obično je kao takav shvatan, ako je
uopšte bilo kakve psihološke kritike. Smatralo se da
je time slučaj rešen. A l i se pri t o m e previdelo da o n o
što j e s m a t r a n o k a o i n d i v i d u a l n a r a n i j a p r e s u d a n i ­
kako nije bilo bezuslovno takva presuda, jer je, nai­
m e , stanovište onoga filosofa imalo često ugledne
sledbenike. Njima je to stanovište bilo po volji, i to
n e s a m o z a t o što b i g a p r o s t o a m i n o v a l i , n e g o z a t o š t o
su ga mogli potpuno razumevati i priznavati. T a k v o
r a z u m e v a n j e bilo bi n e m o g u ć n o kad bi stanovište
lilosofa bilo samo individualno uslovljeno, j e r tada
o n o n i k a k o n e b i m o g l o b i t i s h v a t a n o ili m a i s a m o
potvrđivano. Od pristalica r a z u m e v a n a i priznavana
o s o b e n o s t s t a n o v i š t a m o r a , d a k l e , o d g o v a r a t i tipič­
nom, l i č n o m s t a v u , k o j i i m a j o š v i š e p r e d s t a v n i k a u
d r u š t v u u j e d n a k o m ili s l i č n o m o b l i k u . S t r a n k e s e
r e d o v n o b i j u čisto spolja, v r e b a j u ć i r u p e u u b o j n o j
opremi protivnika. Takva prepirka redovno je slabo

528
plodna. Do znatno v e ć e vrednosti došlo bi se kad bi
suprotnost bila p o m e r e n a na psihološku oblast, o d a ­
kle prvobitno i vodi poreklo. Na osnovu pomeranja
uskoro bi se saznalo da i m a raznovrsnih psiholoških
stavova, od kojih svaki ima pravo na postojanje, iako
njihovo postojanje vodi do postavljanja inkompati-
bilnih teorija. Dokle god se pokušava da se spor i z ­
ravna spoljašnjim stvaranjima kompromisa, daje se
zadovoljenje samo skromnim zahtevima plitkih gla­
va, koje se još nikada nisu mogle zagrejati načelima.
A l i stvaran s p o r a z u m m o ž e se, p o m o m e mišljenju,
postići samo ako se prizna različnost psiholoških p r e t ­
hodnih uslova.
U m o m e praktičkom radu neprestano mi se na­
meće činjenica da je čovek gotovo nesposoban da
shvati d r u g o stanovište negoli s v o j e vlastito i da mu
prizna važenje. U m a n j i m stvarima p o m a ž e opšta p o ­
vršnost, u p r a v o čista predusretljivost i trpeljivost i
retka dobronamernost da se udari most preko p r o ­
valije nerazumevanja. Ali u važnijim stvarima, a n a ­
ročito u o n a k v i m g d e dolaze u p i t a n j e ideali tipa, čini
se da je sporazumevanje većinom nemogućno. Izve­
sno će prepirka i nespokojstvo svagda pripadati r e ­
k v i z i t i m a l j u d s k e t r a g i k o m e d i j e , ali se, i p a k , n e m o ž e
poricati da je napredak uglađenosti od prava pesnice
d o v e o do stvaranja zakona, a time da obrazovanja
instancije i merila koji su nadređeni zaraćenim stran­
kama. Osnova za izravnan je spora shvatanja mogla
bi, po m o m e uverenju, da b u d e priznanje tipova sta­
v a , ali n e s a m o p r i z n a n j e p o s t o j a n j a t a k v i h t i p o v a
n e g o i činjenice da je svako u s v o m e tipu toliko o g r e ­
zao da je nesposoban za potpuno razumevanje d r u ­
g o g a stanovišta. M o ž e se smatrati da će se b e z p r i ­
znanja o v o g a dalekosežnoga zahteva sigurno vršiti
nasilje nad d r u g i m stanovištem. Isto o n a k o k a o što
se zaraćene stranke k o j e se nađu pred s u d o m odriču
neposrednoga nasilja nad drugim i svoja traženja p o -
v e r a v a j u p r a v i č n o s t i z a k o n a i s u d i j e , t a k o se i t i p
m o r a uzdržavati od toga da grdi, sumnjiči i obara
orotivnika, svestan s v o j e vlastite predrasude. S h v a ­
ćanjem problema tipičnih stavova i njihovim prika-

M Jung, Odabrana dela, V 529

rivanjem u nacrtu ja težim da pogled svojega čitača
u p r a v i m na tu sliku mnogostrukih mogućnosti stva­
ranja shvatanja, nadajući se da ću b a r tim dati m a l e n
prilog za poznavanje g o t o v o beskrajnih varijacija i
preliva individualne psihologije. Nadam se da iz m o ­
jih opisa tipova niko neće izvući zaključak da ja m i ­
s l i m d a s u č e t i r i ili o s a m t i p o v a k o j e o p i s u j e m s v i k o j i
se uopšte p o j a v l j u j u . To bi b i o nesporazum. Ja, n a ­
ime, nikako ne s u m n j a m u to da se stavovi koji se
p o j a v l j u j u m o g u opisivati i sa d r u g i h stanovišta. U
o v o m e ispitivanju i m a nekoliko nago vesta van ja d r u ­
gih mogućnosti, kao, na primer, podela sub specie
a k t i v n o s t i . A l i m a šta s e u z i m a l o k a o m e r i l o z a p o ­
stavljanje tipova, upoređivanje različnih formi h a b i -
tualnih stavova v o d i c e postavljanju isto tako m n o g i h
psiholoških tipova.

Ukoliko bi začelo bilo lako da se stavovi koji se

p o j a v l j u j u opišu i sa drugih stanovišta n e g o što su
o v d e opisani, utoliko bi m o g l o biti teško da se donesu
dokazi protiv postojanja psiholoških tipova. Ne s u m ­
n j a m u to da će se m o j i protivnici truditi da pitanje
t i p o v a b r i š u iz n a u č n e liste traktanda, j e r za s v a k u
teoriju kompleksnih psihičkih procesa koja pretendu-
je na opšte važenje mora problem tipova da bude u
najmanju ruku veoma nezgodna prepona. Svaka teo­
rija kompleksnih psihičkih procesa pretpostavlja isto­
vrsnu ljudsku psihologiju, p r e m a analogiji svake pri-
rodnonaučne teorije, koja kao osnovu pretpostavlja
takođe j e d n u istu prirodu. A l i što se tiče psihologije,
naročita je stvar u t o m e što pri njenu obrazovanju
p o j m o v a p s i h i č k i p r o c e s n i j e s a m o o b j e k a t n e g o u isti
m a h i subjekat. A k o se u z m e da je subjekat u svima
p o j e d i n i m s l u č a j e v i m a j e d a n isti, o n d a s e m o ž e p r i ­
hvatiti i to da je subjektivni proces obrazovanja p o j ­
m o v a t a k o đ e s v u g d e j e d a n isti. A l i d a s t v a r t a k o n e
stoji, najizrazitije proizlazi iz egzistencije n a j r a z n o ­
v r s n i j i h shvatanja o suštini k o m p l e k s n i h psihičkih
procesa. R a z u m e se, n o v a teorija o b i č n o pretpostavlja
da su sva druga gledišta netačna, i to najviše zato što
pisac subjektivno drukčije vidi negoli n j e g o v i p r e t ­
hodnici. On ne uzima u obzir da je psihologija k o j u

530
on vidi njegova psihologija, a najviše još psihologija
n j e g o v a tipa. Stoga on o č e k u j e da za psihički p r o c e s
koji mu je objekat saznavanja i objašnjavanja može
postojati samo jedno objašnjenje, naime baš ono k o j e
odgovara n j e g o v u tipu. Sva druga shvatanja — m o ­
gao bih gotovo reći: svih sedam drugih shvatanja —
k o j a su na s v o j način isto tako istinita k a o i n j e g o v a ,
za n j e g a su zabluda. U interesu važenja svoje vlastite
teorije on će, dakle, osećati živu i ljudski razumljivu
zlovoljnost prema postavljanju tipova ljudske psiho­
logije, jer time bi n j e g o v o shvatanje izgubilo, na pri­
mer, sedam osmina svoje prave vrednosti; osim ako
bi m o g a o da p o r e d s v o j e vlastite teorije zamišlja još
sedam drugih teorija istoga procesa kao jednako isti­
n i t e — ili, r e c i m o , p o r e d s v o j e , b a r j o š n e k u d r u g u
teoriju kao teoriju pune vrednosti.
Sasvim sam uveren da prirodan proces, koji je u
velikoj meri nezavisan od ljudske psihologije i stoga
m o ž e da j o j b u d e samo objekat, m o ž e imati samo
j e d n o isto o b j a š n j e n j e . Isto tako u v e r e n s a m i u to
da kompleksan proces koji se ne može upregnuti ni
u kakvo objektivno aparatsko registrovanje m o ž e n u ­
žno dobiti samo ono objašnjenje k o j e sam donosi kao
subjekat, t j . autor p o j m a m o ž e doneti samo onakav
p o j a m k o j i s e s l a ž e s a p s i h i č k i m p r o c e s o m k o j i o n teži
d a o b j a s n i . A l i p o j a m ć e s e s a m o o n d a slagati a k o s e u
mislenom subjektu podudara s procesom koji ima da
se objasni. K a d se proces koji ima da se objasni ne bi
nikako p o j a v l j i v a o k o d samoga autora, a takođe i n i ­
kakva n j e g o v a analogija, onda bi autor stajao pred
p r a v o m z a g o n e t k o m , čije bi rešenje m o g a o ostaviti
onome koji proces sam doživljuje. Kako se neka v i ­
z i j a o s t v a r u j e , t o j a n i k a d a n e m o g u iskusiti o b j e k ­
tivnim aparatima; njeno ostvarivanje mogu, dakle,
s a m o objasniti o n a k o k a k o ga sebi zamišljam. A l i u
o v o m e » k a k o ga sebi z a m i š l j a m « nalazi se p r e d r a s u ­
da, j e r u n a j b o l j e m slučaju m o j e objašnjenje proizlazi
otuda kako se proces neke vizije predstavlja u meni.
Međutim, ko mi daje pravo da pretpostavim da se u
svakome drugome proces vizije predstavlja jednako,
ili b a r s a m o s l i č n o ?

531
 C o v e k će s prividinim p r a v o m navoditi u n i v e r -
salnu jednorodnost ljudske psihologije u svima v r e ­
menima i zonama kao argumenat u prilog ovoga u o p -
štavanja subjektivno uslovljenoga suda. U tu j e d n o ­
rodnost ljudske psihe ja sam tako duboko uveren da
sam je čak sažeo u p o j a m kolektivnoga nesvesnoga
k a o j e d n o g a universalnoga i j e d n o r o d n o g a supstrata,
č i j a j e d n o r o d n o s t i d e t a k o d a l e k o d a s e isti m o t i v i m i ­
tova i priča nalaze u svima kutovima prostrane Z e m ­
lje, da Crnac južnoameričkih država sanja u m o t i v i ­
ma g r č k e m i t o l o g i j e i švajcarski t r g o v a č k i šegrt u
svojoj psihozi ponavlja viziju egipatskoga gnostičara.
Ali iz ove fundamentalne jednorodnosti izdvaja se
isto tako velika ne j e d n o r o d n o s t svesne psihe. K o l i k e
su n e i z m e r n e razdaljine i z m e đ u svesti j e d n o g a p r i ­
mitivca, jednoga Atenjanina Temistoklova vremena i
j e d n o g a današnjega Evropljanina! Kolika razlika p o ­
stoji i z m e đ u svesti gospodina profesora i n j e g o v e
žene! K a k a v bi uopšte bio današnji svet kad bi p o ­
stojala j e d n o r o d n o s t svesti? N e , misao o j e d n o r o d ­
nosti svesnih psiha jeste a k a d e m s k a himera, k o j a
uprošćava zadatak jednoga docenta pred n j e g o v i m
u č e n i c i m a , ali k o j a s e p r e d s t v a r n o š ć u n i s a č i m n e
poklapa. Bez obzira na različnost jedinki, čije je n a j ­
intimnije biće zvezdanom daljinom odvojeno od su-
seda, v e ć su tipovi k a o klase jedinki u v e o m a v e l i k o j
meri odvojeni jedni od drugih, i njihovu postojanju
i m a j u se pripisati različnosti opštih shvatanja. Da bih
pronašao j e d n o r o d n o s t ljudskih psiha, m o r a m da s i ­
đ e m v e ć u f u n d a m e n t e svesti. Tu nalazim o n o u č e m u
svi l i č e j e d n i n a d r u g e . A k o n e k u t e o r i j u z a s n i v a m
n a o n o m e što s v e v e z u j e , o n d a p s i h u o b j a š n j a v a m i z
onoga što je na n j o j fundamenat i poreklo. A l i t i m e
n e o b j a š n j a v a m n i š t a o d o n o g a što j e n a n j o j i s t o -
r i j s k o ili i n d i v i d u a l n o d i f e r e n c i r a n j e . S t a k v o m t e o ­
rijom prelazim preko psihologije svesne psihe. T i m e
p o r i č e m zapravo celu drugu stranu psihe, naime n j e ­
no diferenciranje od klice. U neku ruku svodim č o ­
v e k a n a n j e g o v p r e t h o d n i f i l o g e n e t i č k i p o l o ž a j , ili g a
rastavljam u njegove elementarne procese, i kad bih
hteo da ga iz te redukcije rekonstruišem, u p r v o m e

532
slučaju ispao bi m a j m u n , a u d r u g o m n a g o m i l a v a n j e
elementarnih procesa, čija bi zajednička igra donela
besmisleno i besciljno uzajamno delovanje. N e s u m ­
njivo je da je objašnjenje psihičkoga na osnovi j e d -
norodnosti ne samo mogućno nego i potpuno oprav­
dano. A l i ako želim da sliku psihe d o p u n i m do n j e n e
potpunosti, onda m o r a m imati pred očima činjenicu
raznovrsnosti psiha, j e r svesna individualna psiha
spada isto tako u opštu sliku psihologije k a o i n j e n i
nesvesni fundamenti. Stoga u s v o m e obrazovanju
p o j m o v a m o g u s istim p r a v o m da polazim od činje­
n i c e d i f e r e n c i j a l n i h p s i h a i d a isti p r o c e s k o j i s a m
ranije posmatrao sa stanovišta n j e g o v e jednorodnosti
p o s m a t r a m sada sa stanovišta diferenciranja. To m e ,
prirodno, vodi do shvatanja koje je upravo suprotno
ranijemu. S v e što za o n o shvatanje kao individualnu
varijantu nije dolazilo u obzir postaje o v d e značajno
k a o postavka za dalje diferenciranje, i sve što je o n d e
dobivalo naročitu vrednost kao jednorodno pojavlju­
je mi se sada k a o b e z v r e d n o , j e r je čisto kolektivno.
U o v o m razmatranju u v e k ću gledati na to na što
nešto smera, a nikada na to otkuda dolazi, d o k u r a ­
n i j e m razmatranju nikada nisam vodio računa o cilju,
n e g o s a m o o p o r e k l u . S t o g a j e d a n isti p s i h i č k i p r o c e s
m o g u da objasnim dvema suprotnim teorijama, koje
se u z a j a m n o isključuju, pri č e m u ni o j e d n o j ni o
drugoj teoriji ne m o g u tvrditi da je netačna, jer t a č -
nost jedne dokazana je jednorodnošću, a tačnost d r u ­
ge nejednorodnošću psiha.
Ali o v d e počinje sada velika teškoća, k o j a je lai­
ku isto k a o i n a u č n o j p u b l i c i toliko otežala č i t a n j e
m o j e k n j i g e o » p r e o b r a ž a j i m a i s i m b o l i m a libida« da
su zbog toga m n o g e inače sposobne glave dospele u
zabunu (kao što mi d o k a z u j u n j i h o v e p o d o z r i v e k r i ­
tike). Ja sam, naime, pokušao da u toj knjizi na k o n ­
kretnom materijalu prikazem i jedno i drugo shva­
tanje. A k a k o se stvarnost, kao što je poznato, ne
s a s t o j i i z t e o r i j a niti z a n j i m a i d e , t o s e u n j o j z a ­
j e d n o nahodi i j e d n o i drugo, što m o r a m o zamišljati
k a o o d v o j e n o , i s v a k o ž i v o n e š t o u d u š i se p r e l i v a u
v i š e b o j a . S v a k o n e š t o j e n e š t o š t o j e p r o i z i š l o i što

533
misli na budućnost, i ni za j e d n o ne m o ž e se s p o u z ­
danošću utvrditi da li bi bilo samo završetak, a ne
v e ć i početak. Za n e k o g a ko misli da se za izvestan
p s i h i č k i p r o c e s m o ž e i m a t i s a m o jedno p r a v o o b j a ­
šnjenje o v a životnost psihičkoga sadržaja, koja p r i ­
nudno vodi do d v e ju suprotnih teorija, jeste stvar
k o j a izaziva očajanje, naročito ako bi v o l e o proste i
n e k o m p l i k o v a n e istine i m o ž d a b i o nesposoban da ih
z a m i š l j a u isti m a h .
Ja opet nisam uveren da bi dvama načinima p o ­
smatranja, onim koji redukuje i onim konstruktiv­
n i m — k a k o sam ih jedared n a z v a o — bile iscrpene 1

mogućnosti posmatranja. Naprotiv, mislim da se za

psihički proces m o ž e doneti j o š nekoliko drugih isto
tako »pravih« objašnjenja, i to onoliko koliko ima
t i p o v a . I o b j a š n j e n j a ć e s e slagati m e đ u s o b o m i s t o
onako dobro ih rđavo kao i l a m i tipovi u svojim l i č ­
n i m vezama. A k o bi, dakle, trebalo da se dopusti p o ­
stojanje tipičnih različnosti ljudskih psiha — a p r i ­
z n a j e m da ne v i d i m nikakva razloga zašto se to ne bi
m o g l o dogoditi — onda naučni teoretičar vidi da je
p o s t a v l j e n p r e d n e p r i j a t n u d i l e m u : ili d a d o p u s t i d a
više protivrečnih teorija istoga procesa postoje jedna
pored druge, ih da učini unapred beznadni pokušaj
osnivanja sekte, k o j a za sebe zahteva p r a v o na jedinu
pravilnu metodu i jedinu pravu teoriju. Prva m o g u ć ­
nost ogrešuje se ne samo o v e ć p o m e n u t u izvanrednu
teškoću dvostruke i unutra suprotne mislene opera­
cije n e g o i o j e d n o od prvih načela intelektualnoga
morala: principia explicandi n o n sunt multiplicanda
— praeter necessitatem. Ali necessitas m n o ž i n e o b j a ­
šnjenja presudno je data u slučaju j e d n e psihološke
teorije, jer za razliku od ma k o j e prirodnonaučne t e o ­
rije objekat objašnjavanja u psihologiji jednake je
prirode kao i subjekat: jedan psihološki proces treba
da objašnjava drugi. Ova tugaljiva teškoća već je
odavno mislene glave nagnala da nađu značajne i z g o ­
v o r e , k a o što je, n a primer, pretpostavka j e d n o g » o b ­
jektivnoga duha«, koji bi stajao s onu stranu p s i h o -

1
Jung, Inhalt der Psychose, II Auflage, Zweiter Teil.

534
l o g i j e i stoga m o g a o da o b j e k t i v n o zamišlja s v o j u sebi
p o t č i n j e n u p s i h u , ili s l i č n a p r e t p o s t a v k a d a j e i n t e l e ­
kat m o ć koja može još i sama sebe postavljati izvan
sebe i sebe zamišljati. O v i m i sličnim izgovorima t r e ­
ba da se stvori ona arhimedska tačka izvan zemlje,
p o s r e d s t v o m k o j e i n t e l e k a t s a m s e b e t r e b a d a istavi.
Ja shvatam dubokosežnu ljudsku potrebu za p o g o d ­
n o s t i m a , ali n e s h v a t a m d a b i t r e b a l o d a s e istina
prikloni pred tom potrebom. Shvatam i to da bi este­
tički m n o g o izmirenja donelo to kad bi čovek, mesto
paradoksije protivrečnih objašnjavanja, psihički p r o ­
ces m o g a o redukovati na n e k u što prostiju instinkat-
sku osnovu i pri t o m e se pomiriti, ih kad bi mu m o ­
gao dati neki metafizički cilj spasenja i u t o j nadi
predati se spokoj stvu.
A l i m a šta m i t e ž i h d a d o k u č i m o s v o j i m i n t e l e k ­
t o m završiće se paradoksijom i relativnošću ako je to
č a s t a n p o s a o , a n i j e n e k a p e t i t i o p r i n c i p i i k o j a služi
podesnosti. Da intelektualno dokučivanje psihičkoga
p r o c e s a mora d o v e s t i do p a r a d o k s i j e i r e l a t i v n o s t i , to
je pouzdano, v e ć stoga što je intelekat samo j e d n a
m e đ u različnim psihičkim funkcijama koja od pri­
r o d e služi č o v e k u z a k o n s t r u k c i j u n j e g o v i h o b j e k a t -
s k i h slika. N e k a s e č o v e k n e p r e d a j e p r i v i d u k a o d a
se svet p o i m a s a m o iz intelekta; on se p o i m a isto
tako i iz osećanja. Stoga je sud intelekta najviše p o ­
l o v i n a istine, i m o r a , ako je pošten, n a j z a d i priznati
svoju nedovoljnost.
P o r i c a n j e p o s t o j a n j a t i p o v a ništa n e p o m a ž e p r o ­
tiv činjenice njihova postojanja. Stoga, s obzirom na
njihovo postojanje, svaka teorija o psihičkim p r o c e ­
sima m o r a biti spremna na to da opet sama važi kao
psihički proces, i to k a o izraz tipa ljudske psihologije
koji postoji i čija je egzistencija opravdana. T e k iz
tih tipičnih prikazivanja proizlaze materijali je čija
kooperacija o m o g u ć u j e v i š u s i n t e z u .
 S A D R Ž A J

Uvod _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7

I. P r o b l e m tipova u antičkoj i srednjovekovnoj

istoriji duha — — — — — — — — — 13

1. Ka psihologiji u antici. G n o s t i č a r i . T e r t u l i j a n i
Origen — — — — — — — — — — 13

2. Teološke prepirke stare crkve — — — — 25

3. Problem transsupstancijacije — — — — 28

4. Nominalizam i realizam — — — — — 31

a) P r o b l e m universalija u antici — — — 32

b) P r o b l e m universalija u sholastici — — 44

c) A b e l a r o v p o k u š a j ujedinjavanja — — — 52

5. Spor o tajnoj večeri između Lutera i Cvinglija 71

II. O Silerovim idejama za problem tipova — — 74

1. Pisma o estetičkom vaspitanju čoveka — — 74

a) O f u n k c i j i v e ć e i o f u n k c i j i m a n j e v r e d n o s t i 74

b) O osnovnim nagonima — — — — — 105

2. Rasprava o naivnom i sentimentalnom pesni-

štvu — — — — — — — — — — 139

a) N a i v n i stav — — — — — — — — 140

b) S e n t i m e n t a l n i stav — — — — — — 142

c) I d e a l i s t i r e a l i s t — — — — — — — 144

I I I . Apolonsko i dionisko (Niče: »Rođenje tragedije«) 146

537
 IV. Problem tipova u poznavanju čoveka (Furneaux
Jordan: »Character as seen in body and par-
entage«) — — — — — — — — — — 198

1. O p š t i p o g l e d na D ž o r d a n o v e t i p o v e — — — 158

2. Specijalno prikazivanje i kritika Džordanovih

tipova — — — — — — — — — — 164

a) Introvertna žena (The more impassioned

woman) — — — — — — — — — 164

b) Ekstravertna žena (The less impassioned

woman) — — — — — — — — 168

c) E k s t r a v e r t n i muškarac — — — — — 172

d) I n t r o v e r t n i m u š k a r a c — — — — — 176

V. Problem tipova u pesništvu (Karl Spiteler: » P r o ­

metej i Epimetej«) — — — — — — — 179

1. U v o d n e misli o Spitelerovoj tipizaciji — — 179

2. Upoređenje Spitelerova Prometeja sa Geteo-

vim — — — — — — — — — — 186

3. Z n a č a j ujedinilačkoga simbola — — — — 203

a) Brahmanističko shvatanje problema suprot­

nosti _ _ _ _ _ _ _ _ _ 209

b) O brahmanističkom shvatanju ujedinilačkog

simbola — — — — — — — — — 214

c) Ujedinilački simbol kao dinamička zakoni­

tost — — — — — — — — — — 223

d) U j e d i n i l a č k i s i m b o l u k i n e s k o j filosofiji — 230

4. Relativnost simbola — — — — — — 237

a) S l u ž b a ženi i služba duši — — — — 237

b) Relativnost pojma o Bogu kod Majstora

Ekeharta _ _ _ _ _ _ _ _ 258

5. Priroda ujedinilačkog simbola u Spitelera — 278

VI. Problem tipova u psihijatriji (Oto Gros: »Ce­

rebralna sekundarna funkcija«) — — — — 293

VII. Problem tipičnih stavova u Estetici (Voringer:

»Apstrakcija i uosećavanje«) — — — — — 311

538
VIII. P r ob lem tipova u modernoj filosofiji — — — 323

1. Džemsovi tipovi — — — — — — — 323

2. Karakteristična suprotnosna dvojstva Džem-

sovih tipova — — — — — — — — 332

3. Ka kritici D ž e m s o v a s h v a t a n j a — — — — 344

IX. Problemi tipova u biografici (Ostvald: »Veliki

ljudi«) _ — _ — _ — _ — 348

X. O p š t i o p i s t i p o v a — — — — 358

I. Uvod — _ — — — — — _ — — 358

II. E k s t r a v e r t n i tip — — — — _ 361

1. Opšti stav svesti — — — — — — — 362

2. Stav nesvesnoga — — — — — — — 366

3. Osobenosti psiholoških osnovnih funkcija u

ekstravertnome stavu — — — — — — 371

a) M i š l j e n j e — — — — — — — — 371

b) E k s t r a v e r t n i m i s l e n i t i p — — — — — 376

c) O s e ć a n j e (čuvstvovanje) — — — — — 386

d) E k s t r a v e r t n i o s e ć a j n i ( č u v s t v e n i ) tip — — 388

e) K r a t a k p r e g l e d racionalnih tipova — — 391

f) Oset (osećaj, senzitivitet) — — — — 394

g) E k s t r a v e r t n i o s e t n i (senzitivni) tip — — 395

h) I n t u i c i j a — — — — — — — — 399

i) Ekstravertni intuitivni tip — — — — 401

j) K r a t a k pregled iracionalnih tipova — — 404

III. Introvertni tip — — — — — — — 407

1. Opšti stav svesti — — — — — — — 407

2. Nesvesni stav — — — — — — — — 412

3. Osobenosti psiholoških osnovnih funkcija u

introvertnome stavu — — — — — — 414

a) M i š l j e n j e — — — — — — — — 414

b) I n t r o v e r t n i misleni tip — — — — — 417

539
 c) O s e ć a n j e (čuvstvovanje) — — — — 422

d) I n t r o v e r t n i o s e ć a j n i ( č u v s t v e n i ) tip — — 424

e) K r a t a k pregled racionalnih tipova — — 427

f) Oset (senzitivitet) — — — — — — 429

g) I n t r o v e r t n i osetni (senzitivni) tip — — 431

h) I n t u i c i j a — — — — — — — — 434

i) Introvertni intuitivni tip — — — — 437

j) Kratak pregled iracionalnih tipova — — 439

k) Glavna funkcija i pomoćna funkcija — — 441

X I . Definicije — — — — — — — — — — 445

Završna reč — — — — — — — — — — 527

 ODABRANA DELA K. G. JUNGA
I—V

Korice
MILAN ZARKOVIC

Tehnička redakcija
MIRJANA JOVANOVIC
MARIJA KOSTIC

Korektor
MIRJANA TEODOROVIC

Štampa
» R A D I S A TIMOTIC«
Beograd, 1978.

Na osnovu mišljenja Pokrajinskog sekretarijata za o b ­

razovanje, nauku i kulturu S A P V br. 413-634/77. od 10. I
1978. godine, ova knjiga oslobođena je osnovnog poreza
na promet