AxisVM X4 Uputstvo

Uputstvo
Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija
© Inter-CAD Kft. 2017

2
Autorska prava © 1991-2010 Inter-CAD Kft, Mađarska. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može da se
reprodukuje, arhivira na sistem za podatke ili distribuira u bilo kom obliku i na bilo koji elektronski i
mehanički način, fotokopiranjem, snimanjem ili drugačije, u bilo koje svrhe.
Zaštitni znak AxisVM je registrovani zaštitni znak Inter-CAD Kft.

Svi ostali zaštitni znakovi su u posedu njihovih vlasnika.
Inter-CAD Kft. nije udruţen sa INTERCAD PTY. Ltd, Australija.
Ograničenja Sadržaj prikazan u ovoj publikaciji ima samo ilustrativnu i obrazovnu svrhu i ne može da bude jedina
osnova za rešavanje bilo kog inženjerskog problema u projektovanju. I pored nastojanja da se obezbedi
tačnost podataka u ovom tekstu Inter-CAD Kft. ne može da prihvati obavezu i odgovornost prema bilo
kom pojedincu ili organizaciji za direktnu ili indirektnu štetu nastalu korišćenjem bilo koje informacije u
ovoj publikaciji.
Promene Inter-CAD Kft. zadržava pravo na promene i poboljšanja ovog proizvoda u cilju dorade. Ova publikacija
daje opis karakteristika proizvoda u vreme nastanka publikacije i ne može da bude prikaz aktuelnog stanja
proizvoda u budućem periodu.
Verzija Ovo je prevedena internacionala verzija proizvoda koja možda nije usklađena sa odgovarajućim
standardima u zemlji primene i distribuira se samo u ovom obliku.
Ograničena Inter-CAD Kft. ne daje neposrednu ili posrednu garanciju, uključujući i svaku posrednu pojedinačnu
garancija garanciju koja proističe iz primene ovog materijala. Inter-CAD Kft. ne može na bilo koji način da bude
odgovoran za posebnu, posrednu, slučajnu ili namernu štetu povezanu sa ili nastalu zbog posedovanja i
korišćenja ovog materijala. Inter-CAD Kft. prihvata samo odgovornost koja bez obzira na okolnosti
nastanka neće biti veća od cene koštanja ovog materijala. Jedina i isključiva odgovornost prema Inter-
CAD Kft., bez obzira na oblik postupka, ne sme prelaziti nabavnu cenu ovde opisanog materijala.
Tehnička podrška i U vezi sa problemima instaliranja i korišćenja AxisVM potrebno je da se prouĉi ovo Uputstvo, gde se nalaze
servisi odgovori na većinu pitanja. U slučaju potrebe moţe da se kontaktira distributer softvera.
Prevod i stručna Prof. dr Dušan Koavčević, dipl. inž. građ.

redakcija Žarko Janjić, dipl.inž.građ.
Vladimir Živaljević, mast.inž.građ.
Uputstvo X4 3
SADRŽAJ
1. Novosti u verziji X4 ................................................................................................................................................................... 9

2. Kako se koristi AxisVM .......................................................................................................................................................... 11
Hardverski zahtevi ......................................................................................................................................................................... 11
Instalacija ....................................................................................................................................................................................... 12
Rad u programu AxisVM ................................................................................................................................................................ 15
AxisVM grafičko radno okruženje .................................................................................................................................................. 16
Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem ..................................................................................................................................... 17
Tastaturne prečice ......................................................................................................................................................................... 18
Brzi meni ........................................................................................................................................................................................ 23
Dijalog boksovi ............................................................................................................................................................................... 23
Tabele ............................................................................................................................................................................................ 23
Izrada dokumentacije .................................................................................................................................................................. 29
2.10.1. Traka alatki i ikona izveštaja ............................................................................................................................................... 32
2.10.2. Izveštaj ................................................................................................................................................................................ 33
2.10.3. Uređivanje .......................................................................................................................................................................... 34
2.10.3.1. Izveštaji na osnovu šablon fajlova ............................................................................................................................. 35
2.10.3.2. Uređivanje šablona .................................................................................................................................................... 36
2.10.3.3. Izveštaj na osnovu filtera ........................................................................................................................................... 39
2.10.4. Crteži................................................................................................................................................................................... 40
2.10.5. Galerija slika........................................................................................................................................................................ 40
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteža ........................................................................................................................................ 40
2.10.7. Obrada teksta ..................................................................................................................................................................... 41
Nivoi (spratovi)............................................................................................................................................................................. 42
Obrada lejera ............................................................................................................................................................................... 42
Baza crteža ................................................................................................................................................................................... 42
Snimanje u Bazu crteža ................................................................................................................................................................ 42
Izvoz tekućeg pogleda kao 3D PDF ............................................................................................................................................... 42
Meni ikona ................................................................................................................................................................................... 42
2.16.1. Selektovanje ....................................................................................................................................................................... 43
2.16.2. Meni ikona za uvećanje/smanjenje (zoom) ........................................................................................................................ 45
2.16.3. Pogledi ................................................................................................................................................................................ 47
2.16.4. Prikaz modela ..................................................................................................................................................................... 48
2.16.5. Šifriranje (kodiranje) boja ................................................................................................................................................... 50
2.16.6. Geometrijske transformacije objekata ............................................................................................................................... 52
2.16.6.1. Translacija.................................................................................................................................................................. 52
2.16.6.2. Rotacija ...................................................................................................................................................................... 54
2.16.6.3. Ogledalo - simetrija ................................................................................................................................................... 54
2.16.6.4. Skaliranje ................................................................................................................................................................... 55
2.16.7. Ravni rada ........................................................................................................................................................................... 55
2.16.8. Strukturalna mreža ............................................................................................................................................................. 56
2.16.9. Vođice ................................................................................................................................................................................. 59
2.16.10. Alati za geometriju ............................................................................................................................................................ 60
2.16.11. Kotne linije, simboli i oznake ............................................................................................................................................ 61
2.16.11.1. Ortogonalne kotne linije .......................................................................................................................................... 61
2.16.11.2. Poravnate kotne linije ............................................................................................................................................. 63
2.16.11.3. Kotiranje uglova ...................................................................................................................................................... 64
2.16.11.4. Dužina kružnog luka ................................................................................................................................................ 64
2.16.11.5. Radijus luka (kruga) ................................................................................................................................................. 65
2.16.11.6. Oznake nivoa i nagiba .............................................................................................................................................. 65
2.16.11.7. Tekst polja ............................................................................................................................................................... 66
2.16.11.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu .............................................................................................. 67
2.16.11.9. Oznake izolinija ........................................................................................................................................................ 69
2.16.11.10. Kotne linije za temelje ........................................................................................................................................... 70
2.16.12. Uređivanje pozadinskih lejera .......................................................................................................................................... 70
2.16.13. Preimenovanje/renumerisanje ......................................................................................................................................... 71
2.16.14. Sklopovi ............................................................................................................................................................................ 72
2.16.15. Preseci .............................................................................................................................................................................. 73
2.16.16. Virtualne grede ................................................................................................................................................................. 77
2.16.17. Nalaženje .......................................................................................................................................................................... 79
2.16.18. Mogućnosti prikazivanja ................................................................................................................................................... 80
2.16.19. Postavke ........................................................................................................................................................................... 84
2.16.19.1. Raster i kurzor ......................................................................................................................................................... 84
2.16.19.2. Uređivanje ............................................................................................................................................................... 85
2.16.19.3. Crtanje ..................................................................................................................................................................... 86
4
2.16.20. Informacije o modelu ....................................................................................................................................................... 86
Brz prekidači ................................................................................................................................................................................ 87
Informacioni paneli ...................................................................................................................................................................... 88
2.18.1. Panel koordinata................................................................................................................................................................. 88
2.18.2. Info panel ............................................................................................................................................................................ 88
2.18.3. Šifriranje (kodiranje) boja ................................................................................................................................................... 88
2.18.4. Panel skale boja .................................................................................................................................................................. 88
2.18.5. Panel podešavanja perspektive .......................................................................................................................................... 91
3. Glavni Meni ............................................................................................................................................................................. 93
Fajl... .............................................................................................................................................................................................. 93
3.1.1. Novi model ........................................................................................................................................................................... 93
3.1.2. Prethodne revizije… .............................................................................................................................................................. 94
3.1.3. Učitavanje ............................................................................................................................................................................. 95
3.1.4. Snimanje ............................................................................................................................................................................... 95
3.1.5. Snimanje kao ........................................................................................................................................................................ 95
3.1.6. Izvoz - Expot .......................................................................................................................................................................... 95
3.1.6.1. Izvoz u DXF .................................................................................................................................................................. 95
3.1.6.2. Izvoz u IFC .................................................................................................................................................................... 96
3.1.6.3. Izvoz u Tekla Structures ............................................................................................................................................... 97
3.1.6.4. Izvoz u Nemetschek Allplan ......................................................................................................................................... 97
3.1.6.5. Izvoz u AxisVM ............................................................................................................................................................. 98
3.1.6.6. Izvoz u ostale aplikacije ............................................................................................................................................... 98
3.1.7. Uvoz - Import ........................................................................................................................................................................ 99
3.1.7.1. Uvoz DXF fajlova .......................................................................................................................................................... 99
3.1.7.2. Uvoz IFC fajlova ......................................................................................................................................................... 100
3.1.7.3. Uvoz Revit RAE fajlova ............................................................................................................................................... 102
3.1.7.4. Uvoz PDF fajlova ........................................................................................................................................................ 105
3.1.7.5. Uvoz AxisVM AXS fajlova ........................................................................................................................................... 106
3.1.7.6. Uvoz fajlova iz ostalih aplikacija ................................................................................................................................ 106
3.1.8. Tekla structures – AxisVM veza – TI modul ........................................................................................................................ 106
3.1.9. Zaglavlje strane ................................................................................................................................................................... 110
3.1.10. Podešavanje štampe ......................................................................................................................................................... 110
3.1.11. Štampanje ......................................................................................................................................................................... 110
3.1.12. Štampanje iz fajla .............................................................................................................................................................. 112
3.1.13. Baza modela ..................................................................................................................................................................... 113
3.1.14. Baza materijala ................................................................................................................................................................. 114
3.1.15. Baza poprečnih preseka .................................................................................................................................................... 118
3.1.15.1. Uređivač poprečnih preseka .................................................................................................................................... 120
3.1.16. Izlaz ................................................................................................................................................................................... 129
Uređivanje ................................................................................................................................................................................... 129
3.2.1. Poništavanje ....................................................................................................................................................................... 129
3.2.2. Ponavljanje poništenog ...................................................................................................................................................... 129
3.2.3. Selektuj sve ......................................................................................................................................................................... 130
3.2.4. Obnovi prethodnu selekciju ................................................................................................................................................ 130
3.2.5. Kopiranje ............................................................................................................................................................................ 130
3.2.6. Ubacivanje .......................................................................................................................................................................... 130
3.2.7. Opcije kopiranja / ubacivanja ............................................................................................................................................. 130
3.2.8. Brisanje ............................................................................................................................................................................... 131
3.2.9. Pregled tabela ..................................................................................................................................................................... 132
3.2.10. Izrada dokumentacije ....................................................................................................................................................... 133
3.2.11. Snimanje crteža i tebela rezultata .................................................................................................................................... 133
3.2.12. Izveštaj o težini ................................................................................................................................................................. 133
3.2.13. Spajanje delova strukture ................................................................................................................................................. 133
3.2.14. Razdvajanje delova strukture ........................................................................................................................................... 134
3.2.15. Konvertovanje površinskih opterećenja raspodeljenih na gredama ................................................................................ 134
3.2.16. Konvertovanje greda u površinski model ......................................................................................................................... 134
3.2.17. Kreiranje površinskog modela za čvornu vezu .................................................................................................................. 134
3.2.18. Konvertovanje opterećenja selektovanih panela opterećenja u individualna opterećenja.............................................. 134
3.2.19. Konvertovanje automatskih referenci .............................................................................................................................. 135
Podešavanja ................................................................................................................................................................................. 135
3.3.1. Mogućnosti prikazivanja ..................................................................................................................................................... 135
3.3.2. Opcije .................................................................................................................................................................................. 135
3.3.3. Obrada lejera ...................................................................................................................................................................... 136
3.3.4. Nivoi (spratovi) ................................................................................................................................................................... 137
3.3.5. Vođice ................................................................................................................................................................................. 139
Uputstvo X4 5
3.3.6. Strukturalna mreža ............................................................................................................................................................. 139

3.3.7. Standardi ............................................................................................................................................................................ 139
3.3.8. Jedinice i formati ................................................................................................................................................................ 140
3.3.9. Gravitacija ........................................................................................................................................................................... 140
3.3.10. Redukcija krutosti ............................................................................................................................................................. 141
3.3.11. Osnovna podešavanja ....................................................................................................................................................... 141
3.3.12. Tastaturne prečice ............................................................................................................................................................ 152
3.3.13. Jezik programa .................................................................................................................................................................. 153
3.3.14. Jezik dokumentacije.......................................................................................................................................................... 153
3.3.15. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju ............................................................................................................... 154
3.3.16. Dijalog boksovi na podrazumevanu poziciju ..................................................................................................................... 154
Pogledi ......................................................................................................................................................................................... 154
Prozori i paneli ............................................................................................................................................................................. 155
3.5.1. Editor karakteristika i entiteta ............................................................................................................................................ 155
3.5.2. Inormacioni paneliI ............................................................................................................................................................. 156
3.5.3. Slika pozadine ..................................................................................................................................................................... 156
3.5.4. Podela prozora po horizontali ............................................................................................................................................ 157
3.5.5. Podela prozora po vertikali ................................................................................................................................................. 158
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela ................................................................................................................................................ 158
3.5.7. Promena veličine fonta oznake........................................................................................................................................... 158
3.5.8. Sprečavanje preklapanja oznaka ........................................................................................................................................ 158
3.5.9. Baza crteža .......................................................................................................................................................................... 159
3.5.9.1. Izvoz crteža u 3D PDF fajl – PDF modul ..................................................................................................................... 160
3.5.10. Snimanje u bazu crteža ..................................................................................................................................................... 160
Pomoć .......................................................................................................................................................................................... 161
3.6.1. Sadržaj ................................................................................................................................................................................ 161
3.6.2. Vodiči .................................................................................................................................................................................. 161
3.6.3. AxisVM na internetu ........................................................................................................................................................... 161
3.6.4. AxisVM dopuna programa .................................................................................................................................................. 161
3.6.5. O programu ........................................................................................................................................................................ 162
3.6.6. Informacije o verziji... ......................................................................................................................................................... 162
Tabela ikona ................................................................................................................................................................................. 162
3.7.1. Kreiranje 3D PDF ................................................................................................................................................................. 163
4. Preprocesor ........................................................................................................................................................................... 165
Geometrija ................................................................................................................................................................................... 165
Uređivanje modela ...................................................................................................................................................................... 166
4.2.1. Rad u više prozora .............................................................................................................................................................. 166
Koordinatni sistemi ...................................................................................................................................................................... 167
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem .............................................................................................................................................. 167
4.3.2. Polarne koordinate ............................................................................................................................................................. 167
Panel koordinata .......................................................................................................................................................................... 168
Raster ........................................................................................................................................................................................... 168
Korak kurzora ............................................................................................................................................................................... 169
Alati za uređivanje ....................................................................................................................................................................... 169
4.7.1. Identifikacija kurzora .......................................................................................................................................................... 169
4.7.2. Numeričko unošenje koordinata ........................................................................................................................................ 170
4.7.3. Merenje odstojanja ............................................................................................................................................................ 170
4.7.4. Vezano kretanje kurzora ..................................................................................................................................................... 170
4.7.5. Zaključavanje koordinata .................................................................................................................................................... 171
4.7.6. Automatsko presecanje ...................................................................................................................................................... 172
Alati za geometrijsko modeliranje ............................................................................................................................................... 172
4.8.1. Čvor (tačka)......................................................................................................................................................................... 172
4.8.2. Linija ................................................................................................................................................................................... 173
4.8.3. Kružni luk ............................................................................................................................................................................ 174
4.8.4. Horizontalna podela ........................................................................................................................................................... 174
4.8.5. Vertikalna podela ................................................................................................................................................................ 175
4.8.6. Čevorougaona/trougaona podela....................................................................................................................................... 175
4.8.7. Podela linija ........................................................................................................................................................................ 176
4.8.8. Tačka preseka ..................................................................................................................................................................... 176
4.8.9. Uklanjanje čvora ................................................................................................................................................................. 177
4.8.10. Uklanjanje srednjih čvorova ............................................................................................................................................. 177
4.8.11. Produžavanje linija do drugih linija ili ravni ...................................................................................................................... 177
4.8.12. Odsecanje linija do drugih linija ili ravni ........................................................................................................................... 178
4.8.13. Produžavanje/presecanje linija do tačke njihovog preseka .............................................................................................. 178
4.8.14. Transverzala ...................................................................................................................................................................... 179
4.8.15. Presek modela sa ravni ..................................................................................................................................................... 179
6
4.8.16. Presek modela sa ravni i brisanje polovine presečenog dela ............................................................................................ 179
4.8.17. Presek oblasti.................................................................................................................................................................... 179
4.8.18. Provera geometrije ........................................................................................................................................................... 179
4.8.19. Površina ............................................................................................................................................................................ 180
4.8.20. Modifikacija, transformacija ............................................................................................................................................. 180
4.8.21. Brisanje ............................................................................................................................................................................. 182
Konačni Elementi ......................................................................................................................................................................... 183
4.9.1. Materijal ............................................................................................................................................................................. 183
4.9.2. Poprečni presek .................................................................................................................................................................. 184
4.9.3. Direktno crtanje elemenata ................................................................................................................................................ 185
4.9.4. Direktno crtanje oslonaca ................................................................................................................................................... 186
4.9.5. Oblast.................................................................................................................................................................................. 187
4.9.5.1. Definisanje normalne oblasti ..................................................................................................................................... 188
4.9.5.2. Parametarske orebrene ploče ................................................................................................................................... 190
4.9.5.3. Oblast od unakrsno lameliranog lepljenog drveta (XLAM oblast) ............................................................................. 191
4.9.5.4. Ošupljene oblasti ....................................................................................................................................................... 192
4.9.5.5. Spregnute orebrene ploče ......................................................................................................................................... 193
4.9.6. Otvor................................................................................................................................................................................... 193
4.9.7. Operacije sa oblastima ....................................................................................................................................................... 193
4.9.8. Linijski elementi .................................................................................................................................................................. 194
4.9.9. Površinski elementi ............................................................................................................................................................. 201
4.9.10. Tačkasti oslonac (oslonac čvora)....................................................................................................................................... 204
4.9.11. Linijski oslonac .................................................................................................................................................................. 207
4.9.12. Površinski oslonac ............................................................................................................................................................. 209
4.9.13. Ivični zglob ........................................................................................................................................................................ 209
4.9.14. Kruti elementi ................................................................................................................................................................... 210
4.9.15. Dijafragma ........................................................................................................................................................................ 210
4.9.16. Opruga .............................................................................................................................................................................. 211
4.9.17. Kontaktni element ............................................................................................................................................................ 212
4.9.18. Veza element .................................................................................................................................................................... 213
4.9.19. Stepeni slobode čvorova modela ...................................................................................................................................... 215
4.9.20. Reference.......................................................................................................................................................................... 217
4.9.21. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela ................................................................................. 221
4.9.22. Modifikacija ...................................................................................................................................................................... 224
4.9.23. Brisanje ............................................................................................................................................................................. 224
Opterećenja ............................................................................................................................................................................... 224
4.10.1. Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja ........................................................................................................................ 225
4.10.2. Kombinacije opterećenja .................................................................................................................................................. 230
4.10.3. Opterećenja u čvorovima modela .................................................................................................................................... 233
4.10.4. Koncentrisano opterećenje na gredi................................................................................................................................. 234
4.10.5. Koncentrisano opterećenje na oblasti ili panelu opterećenja .......................................................................................... 234
4.10.6. Raspodeljeno linijsko opterećenje na greda/rebro elementima ...................................................................................... 235
4.10.7. Opterećenje po ivici .......................................................................................................................................................... 236
4.10.8. Linijsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja ....................................................................................................... 237
4.10.9. Površinsko opterećenje .................................................................................................................................................... 239
4.10.10. Površinsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja ............................................................................................... 240
4.10.11. Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata ................................................................................. 243
4.10.12. Paneli opterećenja .......................................................................................................................................................... 244
4.10.13. Opterećenje od snega – SWG modul .............................................................................................................................. 246
4.10.14. Opterećenje od vetra – SWG modul ............................................................................................................................... 250
4.10.15. Opterećenje od fluida ..................................................................................................................................................... 257
4.10.16. Sopstvena težina ............................................................................................................................................................. 257
4.10.17. Promena u dužini (greška izrade elementa) ................................................................................................................... 258
4.10.18. Zatezanje/pritisak ........................................................................................................................................................... 258
4.10.19. Temperaturno opterećenje na linijskom elementu ........................................................................................................ 258
4.10.20. Temperaturno opterećenje na površinskom elementu .................................................................................................. 259
4.10.21. Pomeranje oslonca ......................................................................................................................................................... 259
4.10.22. Uticajna linija .................................................................................................................................................................. 260
4.10.23. Seizmička opterećenja – SE1 modul ............................................................................................................................... 260
4.10.23.1. Proračun seizmičkog opterećenja prema Evrokodu 8 ........................................................................................... 261
4.10.24. Pushover opterećenja – SE2 modul ................................................................................................................................ 266
4.10.25. Globalna imperfekcija ..................................................................................................................................................... 268
4.10.26. Prethodno naprezanje - PS1 modul ................................................................................................................................ 269
4.10.27. Pokretna opterećenja ..................................................................................................................................................... 275
4.10.27.1. Pokretna opterećenja na linijskim elementima ..................................................................................................... 275
4.10.27.2. Pokretna opterećenja na oblastima ...................................................................................................................... 276
Uputstvo X4 7
4.10.28. Dinamička opterećenja (time-history analiza) – DYN modul .......................................................................................... 277

4.10.29. Efekti požara na čeličnim elementima – SD8 modul....................................................................................................... 280
4.10.30. Mase u čvorovima .......................................................................................................................................................... 286
4.10.31. Modifikacija .................................................................................................................................................................... 286
4.10.32. Brisanje ........................................................................................................................................................................... 286
Mreža konačnih elemenata (MKE) ............................................................................................................................................. 286
4.11.1. Generisanje mreže konačnih elemenata .......................................................................................................................... 286
4.11.1.1. Mreža linijskih konačnih elemenata ........................................................................................................................ 287
4.11.1.2. Mreža nad oblastima ............................................................................................................................................... 287
4.11.2. Progušćavanje mreže ........................................................................................................................................................ 288
4.11.3. Provera konačnih elemenata ............................................................................................................................................ 289
5. Analiza .................................................................................................................................................................................... 291
Statička analiza ............................................................................................................................................................................ 293
Analiza slobodnih vibracija........................................................................................................................................................... 296
5.2.1. Faktor odgovora na vibracije .............................................................................................................................................. 298
Dinamička analiza ........................................................................................................................................................................ 300
Analiza stabilnosti ........................................................................................................................................................................ 302
Konačni elementi ......................................................................................................................................................................... 303
Algoritam postupka analize ......................................................................................................................................................... 306
Poruke o greškama ...................................................................................................................................................................... 307
6. Postprocesor ......................................................................................................................................................................... 309
Statička analiza ............................................................................................................................................................................ 309
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti ..................................................................................................................................... 315
6.1.2. Animacija ............................................................................................................................................................................ 315
6.1.3. Prikaz dijagrama ................................................................................................................................................................. 316
6.1.4. Krive kapaciteta pushover analize ...................................................................................................................................... 318
6.1.4.1. Krive kapaciteta prema Evrokodu 8........................................................................................................................... 319
6.1.4.2. Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS) ......................................................................................................... 319
6.1.4.3. Dift (pomeranje) ........................................................................................................................................................ 320
6.1.5. Tabelarni prikaz rezultata ................................................................................................................................................... 321
6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka......................................................................................................................... 322
6.1.6. Pomeranja .......................................................................................................................................................................... 322
6.1.7. Sile u presecima štap/greda elemenata ............................................................................................................................. 324
6.1.8. Sile u presecima rebro elemenata ...................................................................................................................................... 326
6.1.9. Sile u presecima virtualne grede......................................................................................................................................... 326
6.1.10. Sile u presecima površinskih konačnih elemenata ........................................................................................................... 327
6.1.11. Sile u oslonačkim elementima .......................................................................................................................................... 329
6.1.12. Unutrašnje sile veza (linija-linija) i ivični zglob elemenata ................................................................................................ 330
6.1.13. Deformacije u presecima štap, greda i rebro elemenata ................................................................................................. 330
6.1.14. Deformacije u tačkama proračuna napona štap, greda i rebro elemenata ...................................................................... 331
6.1.15. Deformacije u površinsim elementima ............................................................................................................................. 331
6.1.16. Deformacije u tačkama proračuna napona površinskih elemenata ................................................................................. 331
6.1.17. Naponi u štap/greda/rebro elemenatima ........................................................................................................................ 332
6.1.18. Naponi u površinskim elementima ................................................................................................................................... 334
6.1.19. Uticajne linije .................................................................................................................................................................... 334
6.1.20. Neuravnotežena opterećenja ........................................................................................................................................... 335
Analiza stabilnosti ........................................................................................................................................................................ 336
Analiza slobodnih vibracija........................................................................................................................................................... 336
Dinamička analiza ........................................................................................................................................................................ 338
Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata ......................................................................................................................... 338
6.5.1. Armatura površinskih elemenata – RC1 modul .................................................................................................................. 338
6.5.1.1. Proračun prema Evrokodu 2 ...................................................................................................................................... 340
6.5.2. Usvojena armatura ............................................................................................................................................................. 341
6.5.2.1. Armatura površinskih elemenata i oblasti ................................................................................................................. 342
6.5.2.2. Armiranje nezavisno od mreže konačnih elemanata ................................................................................................ 343
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje) .............................................................................................................. 344
6.5.4. Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub) .................................................................................................... 348
6.5.5. Nelinearna analiza armiranobetonskih greda i stub elemenata ......................................................................................... 350
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB ploča ............................................................................................................................. 351
6.5.7. Prsline ................................................................................................................................................................................. 351
6.5.8. Proračun na smicanje ploča i ljuski ..................................................................................................................................... 352
6.5.9. Armatura stuba – RC2 modul ............................................................................................................................................. 353
6.5.9.1. Proračun ekscentriciteta ........................................................................................................................................... 356
8
6.5.9.1. Provera armiranih stubova prema Evrokodu 2.......................................................................................................... 357
6.5.10. Proračun armature greda – RC2 modul ............................................................................................................................ 360
6.5.10.1. Algoritam proračuna armature greda ..................................................................................................................... 360
6.5.10.2. Provera proračunate armature grede ..................................................................................................................... 362
6.5.10.3. Provera usvojene armature grede ........................................................................................................................... 364
6.5.10.4. Proračun prema Evrokodu 2 .................................................................................................................................... 365
6.5.11. Analiza proboja ploča – RC3 modul .................................................................................................................................. 367
6.5.11.1. Analiza poboja ploča prema Evrokodu 2 ................................................................................................................. 370
6.5.12. Dimenzioisanje temelja – RC4 modul ............................................................................................................................... 371
6.5.12.1. Dimenzionisanje temeljnih stopa ............................................................................................................................ 371
6.5.12.2. Dimenzionisanje temeljnih traka ............................................................................................................................. 381
Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija ....................................................................................................................... 382
6.6.1. Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul ............................................................................ 382
6.6.1.1. Parametri proračuna graničnog stanja nosivosti ....................................................................................................... 387
6.6.1.2. Parametri proračuna graničnog stanja upotrebljivosti .............................................................................................. 392
6.6.1.3. Dijagrami i proračun .................................................................................................................................................. 393
6.6.1.4. Optimizacija čeličnog poprečnog preseka – SD9 modul ............................................................................................ 394
6.6.2. Proračun elemenata čeličnih konstrukcija na dejstvo požara prema Evrokodu 3 – SD8 modul ......................................... 397
6.6.3. Proračun veza sa zavrtnjevima – SD2 modul ...................................................................................................................... 406
Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul .................................................................................................. 409
6.7.1. Optimizacija drvenog poprečnog preseka – TD9 modul ..................................................................................................... 416
Dmenzionisanje oblasti od unakrsno lamelranog lepljenog drveta – XLM modul ....................................................................... 416
7. AxisVM Viewer i Viewer Expert ........................................................................................................................................ 419
8. AxisVM programiranje – COM modul ............................................................................................................................. 421
9. Kreiranje modela ˮKorak po korakˮ ................................................................................................................................. 423
Model rešetke u ravni .................................................................................................................................................................. 423
Model rama u ravni...................................................................................................................................................................... 424
Model ploče ................................................................................................................................................................................. 426
Model membrane ........................................................................................................................................................................ 427
Analiza spektra odgovora............................................................................................................................................................. 429
10. Primeri .................................................................................................................................................................................. 431
Linearna statička analiza čeličnog okvira u ravni ....................................................................................................................... 431
Geometrijski nelinearna statička analiza čeličnog okvira u ravni ............................................................................................... 431
Analiza stabilnosti čeličnog okvira u ravni ................................................................................................................................. 432
Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji prvog reda .................................................................................. 433
Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji drugog reda ................................................................................ 433
Linearna statička analiza armiranobetonske konzole ................................................................................................................ 434
Linearna statička analiza slobodno oslonjene armiranobetonske ploče .................................................................................... 434
Linearna statička analiza uklještene armiranobetonske ploče .................................................................................................. 435
11. Literatura ............................................................................................................................................................................. 437
Uputstvo X4 9
1. Novosti u verziji X4
Opšte
Skladištenje prethodnih revizija modela 3.3.11
Snimanje animacije kao GIF fajla 6.1.2
Crteži mogu biti snimljeni kao PNG fajlovi (manji od BMP i lepši od JPG). 2.10.2
Transparentnost oznaka moe biti aktivirana/deaktivirana 2.10.4
Sprečavanje oznaka od preklapanja 3.1.11
Dalja proizvoljna podešavanja grafičkih simbola (lokalni sistemi, 2.16.18
dijagrami rezultata)
Poruke o greškama su organizovane u razgranatu strukturu
Novi tankozidni parametrijski oblici 3.3.11
ImportingRevit preuzimanje ploča i zidova promenljive debljine iz Revit 5.7
modela – REV modul
Uređivanje
Zasecanje i zaobljavanje uglova 4.8.20
Produžavanje linija do drugih linija ili ravni 4.8.11
Odsecanje linija do drugih linija ili ravni 4.8.12
Produžavanje linija do tačke njihovog preseka 4.8.13
Elementi
Ošupljene ploče 4.9.5.4
Spregnute orebrene ploče 4.9.5.5
Opterećenja
Opterećenje od požara za dimenzionisanje elemenata čeličnih 4.10.1
konstrukcija usled požarnog opterećenja – SD8 modul (novo) 4.10.29
6.6.3
Nove funkcije panela opterećenja 4.10.12
Opterećenja od vetra na višestruke podkonstrukcije izložene vetru – SWG 4.10.14 l
modul
Analiza
Nove mogućnosti u analizi slobodnih vibracija 5.2
Rezultati
Osa redukcije može biti definisana za virtuelne grede i trake. Proizvoljni 2.16.16
oblici mogu biti dodeljeni virtuelnim gredama. Deformisani oblik može
biti prikazan...
10
Proračun
Novi, efikasniji proračun armature stuba – RC2 modul 6.5.9.3
Provera ugiba u dimenzionisanju čeličnih konstrukcija – SD1 modul 6.6.2
Dimenzionisanje čeličih kostrukcija na dejstvo požara - SD8 modul (novo) 6.6.3
Analiza vibracija prouzrokovanih kretanjem ljudi - FFA modul (novo) 5.2.1
Poboljšan modul SC1 za proračn veza čeličnih konstrukcija sa boljom 6.3
integracijom u AxisVM
Izveštaj
Šifriranje (kodiranje) boja polja tabela 2.9

Sortiranje tabela prema kolonama
Poboljšani statistički podaci o armaturi uključuju armaturu ploče, grede i 3.2.12
stuba.
Uputstvo X4 11
2. Kako se koristi AxisVM

Dobrodošli u AxisVM!
AxisVM je program za statiĉku analizu, analizu slobodnih vibracija, analizu stabilnosti konstrukcija i
dinamičku analizu zasnovan na metodi konačnih elemenata. Razvijen za potrebe građevinskih
konstruktera AxisVM pruža velike mogućnosti modeliranja konstrukcija uz primenu intuitivnog
grafičkog korisničkog interfejsa.
Preprocesor Za geometrijsko modeliranje na raspolaganju su različiti alati za definisanje geometrije modela (tačke,
linije i površi), alati za generisanje i progušćavanje mreže konačnih elemenata, alati za definisanje
karakteristika konačnih elemenata (materijal i poprečni presek), alati za definisanje opterećenja, alati za
uvoz/izvoz CAD geometrije u DXF formatu fajla kao i veza sa Graphisoftovim ArchiCAD softverom za
arhitektonsko projektovanje a u cilju direktnog kreiranja podloga za definisanje modela preko IFC
standarda. U svakoj fazi kreiranja modela moguća je grafička verifikacija aktuelnog stanja. Na
raspolaganju je poništi/ponovi (undo/redo) mogućnost kao i „on-line“ uputstvo.
Analiza Statička analiza, analiza slobodnih vibracija i analiza stabilnosti.
Postprocesor Prikazivanje rezultata: deformisani/nedeformisani prikaz oblika; dijagrami i prikazi izolinija/površina;
animacija; proizvoljni tabelarni izveštaji.
Nakon analize, AxisVM omogućava da uz pomoć moćnih alata za vizualizaciju brzo interpretirate vaše
rezultate i uz pomoć numeričkih alata tražite, dokumentujete i izvedete dalje proračune koristeći te
rezultate. Rezultati mogu biti upotrebljeni za prikaz deformisanog ili animiranog oblika vaše geometrije
ili za štampanje izolinija/površina. AxisVM može linearno da kombinuje anvelope i rezultate.
Projektna Dokumentacija je sastavni deo analize pri čemu grafički korisnički interfejs olakšava postupak i doprinosi
dokumentacija visokom nivou kvaliteta izlaznog dokumenta. AxisVM omogućava štampanje dokumenata koji sadrže
tekst i dijagrame koji prikazuju model konstrukcije i rezultate analize. Pored toga AxisVM omogućava
izvoz teksta i grafike u različitim formatima fajlova (DXF, BMP, WMF, EMF, AVI, TXT, HTML, DBF).
Hardverski zahtevi
U tabeli koja sledi navodi se minimalna/preporučena računarska konfiguracija (hardverski resursi i

sistemsko okruženje) koja omogućava maksimalnu produktivnost uz AxisVM.
Preporučena 8 GB RAM
konfiguracija 50 GB slobodnog prostora na hard disku
DVD uređaj
17” monitor u boji (ili veći), rezolucije najmanje 1920x1080
Dvojezgarni ili višejezgarni procesor preko 2GHz
Windows10 64 bit operativni sistem
Miš ili neki sličan uređaj
Windows kompatibilan laser ili injekt štampač
Minimalna 2 GB RAM
kofiguracija 10 GB slobodnog prostora na hard disku
DVD uređaj
15˝ monitor u boji, rezolucije najmanje 1024x768
Miš
Windows XP SP3
Podržani Windows 10, Windows 8, Windows 7, Windows Server 2008 (32- ili 64-bitni operativni sistemi)
operativni sistemi Delimično podržani: (neki dodaci ili plugin-ovi mogu otkazati): Windows Vista, Windows XP/ SP3,
Windows Server 2003/SP1
Pristup memoriji Korišćenje veće količine memorije je veoma vaţno jer se time proces analize značajno ubrzava.
64-bitne i 32-bitne Nativna 64-bitna verzija AxisVM X4 se pokreće jedino na 64-bitnim operativnim sistemima. Ona ima
verzije direkti pristup fizičkoj memoriji tako da nikakva dalja podešavanja nisu neophodna.
32-bitna verzija AxisVM X4 se pokreće i na 32-bitnim i na 64-bitnim operativnim sistemima. Ona ima
drektan pristup nižoj 2 GB fizičkoj memoriji.
12
Instalacija
Zaštita programa Program je zaštićen hardverskim ključem. Dostupna su dva tipa hardverskog ključa: parallel port (LPT)
ključevi i USB ključevi.
 Hardverski ključ treba priključiti tek nakon završene instalacije programa da ne bi došlo do nepravilne
instalacije drajvera za hardverske ključeve.
Drajveri koji su za pojedinačne računare će biti automatski instalirani. U slučaju nemogućnosti

automatskog instaliranja drajvera instalacija se može pokrenuti i sa DVD-a.
Pokrenuti Startup program i odabrati Reinstall driver.
Standardni ključ Prvo instalirati program a zatim priključiti hardverski ključ na računar.
Mrežni ključevi Ukoliko korisnik poseduje mrežnu verziju programa potrebno je da se instalira mrežni ključ. U većini
slučajeva AxisVM i ključ se nalaze na različitim računarima ali da bi ključ bio dostupan preko mreže,
Sentinel driver mora biti instaliran na oba računara.
Verzija X4 AxisVM programa se dobija uz USB Sentinel Super Pro hardverski ključ.
1. Ubaciti AxisVM DVD u DVD-ROM uređaj na AxisVM serveru i startovti [DVD Drive]: \ Startup.exe.
Odabrati Reinstall driver. Ovaj tip mrežnog ključa zahteva najmanje 7.1 verziju drajvera. DVD
sadrži 7.6.8 verziju drajvera.
2. Priključiti hardverski ključ na paralelni ili USB port na jednom od računara. Računar na koji se
instalira ključ postaje AxisVM server.
Instalirani server mrežnog ključa se automatski pokreće nakon pokretanja programa.
Program koji je pokrenut na mašini klijenta započinje pretragu mreže za slobodnim mrežnim ključevima,
proveravajući svaki računar na kojem je pokrenut Sentinel Pro Server, bez obzira na to da li je ključ
priključen ili ne. To može usporiti proces pretrage. Da biste unapredili brzinu konekcije, preporučljivo je
kreirati NSP_HOST varijablu okruženja mašine lijenta, specificirajući IP adresu računara sa ključem, npr.:
NSP_HOST = 192.168.0.23.
U slučaju više od jednog mrežnog ključa, moguće je podesiti NSP_HOST1, …, NSP_HOST5 varijabli okruženja
identifikujući računare sa ključevima. Maksimalni broj ključeva kojima se može rukovati na ovaj način je pet.
 Da bi se AxisVM mogao pokrenuti na blo kom računaru na mreži, SuperPro Server mora biti pokrenut na
serveru. Ako on prestane sa radom, svi AxisVM programi prestaju sa radom takođe.
Instalacija Ubaciti AxisVM DVD u DVD drive. Startup program će se automatski startovati ako je uključena opcija
Autoplay. Ako opcija Autoplay nije uključena potrebno je kliknuti na Start dugme, odabrati Run....
Pokrenuti Startup.exe program sa AxisVM DVD-a. Odabrati AxisVM X4 Setup i pratiti instrukcije.
Instalacija pod Windows Vista / Windows 7 / Windows 8 operativnim sistemom:
• Za instalaciju pod ovim sistemom su potrebni najnoviji Sentinel drajveri. Drajveri se mogu
preuzeti sa sledeće web adrese www.axisvm.eu - Service/downloads – Latest release updates /
Sentinel Driver 7.6.8. (na dnu levog prozora).
Nakon instalacije programa kliknuti desnim klikom miša na ikonicu programa AxisVM
• Sa Quick Menu odabrati Properties.
• Odabrati Compatibility jezičak na dijalog prozoru koji se pojavio i kliknuti na Run as
administrator.
Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: računara i to u

C:\AxisVM_X4 i C:\AxisVM_X4\Examples
direktorijumima. Korisnik prilikom instalacije programa može odabrati i neku drugu putanju. Instalacioni
program formira AxisVM programsku grupu sa ikonom AxisVM.
Program može biti instaliran u uobičajenom direktorijumu C: \ Program Files \ AxisVM_X4 (C: \ Program
Files (x86) \ AxisVM_X4 pod 64-bitnim operativnim sistemima). Međutim, u ovom slučaju opcija Run as
administrator mora biti podešena za AxisVM.exe, AxisVM_x64.exe \ IDTFConverter \ DTFConverter.exe.
Ove fajlove pronađite u Start Menu / Computer, desni klik na fajlve i izaberite Properties iz iskačućeg
menija, idite na Compatibility jezičak i pronađite Privilege level i uključite gornju opciju. Korisnici bez
prava administratora moraju da pitaju administratora za pristup C: \ Program Files \ AxisVM_X4
direktorijumu (pogledati Permissions u Security jezičku).
32/64 bitne verzije Na 64-bitnim operativnim sistemima korisnik može da bira da li će da instalira 32-bitnu ili 64-bitnu
verziju AxisVM-a. Instalacijom 64-bitne verzije se takođe kopira 32-bitna verzija na hard disk, ali za ovaj
Uputstvo X4 13
fajl se ne kreira prečica na desktopu. Na 32-bitnim operativnim sistemima se instalira samo 32-bitna
verzija programa.
 Nije preporučljivo instalirati program u c:\Program Files direktorijumu, jer program koji se tamo instalira
može biti pokrenut samo uz prava administratora i može doći do otkaza u pokretanju baza poput 3D PDF
generatora.
Lociranje i Setup program automatski kreira desktop

uklanjanje prečicu za AxisVM X4
neisravnosti Kliknuti na ikonu za pokretanje AxisVM-a.
U zavisnosti od sigurnosnih podešavanja
operativnog sistema, može se pojaviti sigurnosno
obaveštenje. Kliknuti Yes i nastaviti.
Ako se AxisVM ne pokrene, podesiti prava
korisnika kako sledi:
 Desnim klikom miša kliknuti na ikonu
AxisVM.
 Odabrati Properties iz iskačućeg menija.
 Otići na Compatibility jezičak, i odabrati
Run this program as an administrator.
Ukoliko posedujete prava administratora, ali se
program ne pokreće, proverite sledeće probleme:
1. Ako je poruka prikazana sa kodom
greške, proverite da li je hardverski ključ
pravilno povezan i da li sija zelena LED.
Ukoliko se ne vidi da lampica svetli,
može biti da je USB priključak
neispravan.
2. Ako nije prikazana nijedna poruka, ali
se program ne pokreće, proverite vaš
antivirusni program (pogledati dole).
Pokretanje Možete da koristite dodatke kreirane za AxisVM od strane spoljnih saradnika – ili vas samih. Za
odataka pokretanje ovih programa AxisVM COM server mora biti registrovan u Windows Registry. Ukoliko ste
instalirali AxisVm sa pravima administratora ova registracije je već urađena. Ukoliko registracija nije
uspela, možete da pokrenete !Register_AxisVM.bat (na 32-bitnim operativnim sistemima) ili
!Register_AxisVM_x64.bat (na 64-bitnim operativnim sistemima) sa pravima administratora.
 32-bitni dodaci pokreću samo 32-bitnu verziju i kompatibilni su samo sa njom. 64-bitni dodaci mogu da se
koriste samo uz 64-bitne verzije
Pogrešni alarmi Određeni antivirusni programi mogu poslati lažne alarme tokom instalacije. Uzrok ovoga su heuristični
virusa algoritmi koji pretrauju aktivnosti nalik virusima. Ovi algoritmi mogu detektovati operacije specijalnog
sistema zaštite AxisVM-a i poslati lažni alarm. Ako se ovo dogodi, možete učiniti sledeće:
 Ako antivirusni proram stavi AxisVM.exe u karantin, povratite ga.
 Dodajte AxisVM.exe u listu izuzetaka (fajlovi koje antivirusni program ne proverava)
 Smanjite oseljivost heurističke provere u Control Panel-u antivirusnog programa.
VirusTotal vebsajt nudi antivirusnu proveru za 47 različitih programa.
Pokretanje AxisVM Program se startuje dvoklikom na ikonu AxisVM ili klikom na Start→ Programs→AxisVM direktorijum i
programa klikom na AxisVM X4 ikonu.
Nakon startovanja prikazuje se iskačući prozor (pogledati... 3.6.5 O programu) a zatim početni ekran
programa u kojem se može odabrati učitavanje prethodnog ili odabrati rad na novom modelu.
Prikazivanje početnog iskačućeg prozora se može i isključiti. Za uključivanje ove opcije treba kliknuti na
Podešavanja\Osnovna podešavanja\Sigurnost podataka dijalog i odabrati Prikazati početni ekran prilikom
pokretanja programa.
14
Pokretanje AxisVM I AxisVM.exe (32-bitna verzija) i AxisVM_x64.exe (64-bitna verzija) mogu biti pokrenuti u sigurnosnom
programa u modu, ulazeći u axisvm.exe /SAFE ili axisvm_x64.exe /SAFE u komandnoj liniji.
sigurnosnom Preporučljivo je pokretanje AxisVM-a u sigurnosnom modu u sledećim slučajevima: (1) problemi sa
modu grafičkom karticom ili drajverima, (2) ukoliko su problemi detektovani u višejezgarnom modu (3) ukoliko
AxisVM stoji prilikom pokušaja obnavljanja poslednjeg fajla oštećenog u padu (4) ukoliko moduli
dodataka uzrokuju greške.
Tipovi programa i Ekstenzija Može biti otvoren pomoću:

Tip Fajla
fajlova fajla Standard Viewer Academic Trial Light
Standard .axs/.axe da da da da DEN
Viewer .axv/.axw ne da ne ne ne
načinjen u Academic .axs/.axe WM da da WM DEN
Trial .axs/.axe da da da da DEN
Light .axd/.axr da da da da da
WM vodeni žig se pojavljuje na odštampanom proizvodu

DEN zavisi od broja elemenata u modelu (limit Light verzije)
Nadogradnja Preporuka je da se prilikom instalacije novih verzija odabere neki drugi direktorijum kako bi prethodne
verzije uvek bile dostupne.
Konverzija modela Modeli kreirani u prethodnim verzijama se automatski prepoznaju i konvertuju u aktuelnu. Prilikom
iz starijih verzija snimanja fajla podrazumevani format odnosno verzija je ona koja je poslednja korišćena. Fajlovi se
programa mogu snimati i u prethodnim verzijama programa, ali tada se gube sve informacije o modelu koje su
specifične za aktuelnu verziju.
Faze analize Glavni koraci u analizi modela programom AxisVM su:
Kreiranje modela (Preprocesor)


Analiza
Statička analiza Analiza vibracija Dinamička analiza Analiza stabilnosti
(lineara/nelinearna) (teorija prvog/drugog (linear/nonlinear)
reda)

Analiza rezultata (Postprocesor)
Uputstvo X4 15
Kapacitet Ograničenja veličine modela su praktično određena veličinom slobodnog prostora na hard disku
programa računara.
Ograničenja veičine modela i parametara analize su sledeća:
Profesionalna verzija
Entitet Maksimalan
broj
Čvorovi Neograničen
Materijali Neograničen
Elementi Štap Neograničen
Greda Neograničen
Rebro Neograničen
Membrana Neograničen
Ploča Neograničen
Ljuska Neograničen
Oslonac Neograničen
Kontaktni element Neograničen
Dijafragma Neograničen
Opruga Neograničen
Kruto telo Neograničen
Element veze Neograničen
Slučajevi opterećenja Neograničen
Kombinacije opterećenja Neograničen
Svojstveni oblici Neograničen
Mala poslovna verzija

Entitet Maksimalan
broj
Čvorovi Neograničen
Materijali Neograničen
Elementi Samo štapovi 500
Štap+Greda+Rebro* 250
Rebro na ivici površinskih 1500
elemenata
Bilo koja kombinacija 2000
membrane, ploče i ljuske
Oslonac Neograničen
Kontaktni element Neograničen
Dijafragma Neograničen
Opruga Neograničen
Kruto telo Neograničen
Element veze Neograničen
Slučajevi opterećenja Neograničen
Kombinacije opterećenja Neograničen
Svojstveni oblici 99
* Ako u konstrukciji ima greda i/ili rebro elemenata
Rad u programu AxisVM
Korak-po-korak primeri su dati u Poglavlju 9.

Videti primer 1 Poglavlja 1010 sa šemom unosa korak-po-korak u 9.2 Model rama u ravni.
Formiranje modela u programu AxisVM obavlja se u tri glavna koraka:
Geometrija Prvi je formiranje geometrije konstrukcije (u 2D ili 3D).

Geometrija se može zadavati u programu AxisVM ili uvesti iz nekog CAD programa. Takođe, elementi
(stubovi, grede, zidovi, ploče) se mogu unositi i direktno.
16
Elementi Ako se prvo odabere unošenje geometrije, mora se zadati materijal i karakteristike svakog elementa kao
i zadati podela elementa na segmente i definisati konturni uslovi i/ili oslonci.
Opterećenja Treći korak je definisanje opterećenja koja deluju na konstrukciju.

Krajnji rezultat je MKE model konstrukcije.
Kada je definisan model pristupa se analizi.
U Poglavlju 9 prikazani su primeri urađeni korak-po-korak.
Prikazani su naredni tipovi konstrukcija:
1. Rešetka u ravni
2. Ravanska ramovska konstrukcija
3. Ploča
4. Konzola zadata kao površinski element
5. Seizmička analiza metodom spektra odgovora.
Potpuno razumevanje ovih jednostavnih modela omogućava kasnije lako formulisanje složenijih
modela.
Preporučuje se barem jedno iščitavanje ovog Uputstva prilikom istraživanja funkcija programa AxisVM.
U Poglavlju 1 nalaze se redom navedene nove funkcije programa.
Poglavlje 2 sadrži opšte informacije o programu AxisVM. U ostalim poglavljima data su objašnjenja
mogućnosti pre- i postprocesora, tj. strukture menija programa. Preporučuje se korišćenje ovog
Uputstva uz korišćenje programa AxisVM.
AxisVM grafičko radno okruženje
U ovom poglavlju opisuje se grafičko radno okruženje AxisVM. Poznavanje ovog dela programa bitno
doprinosi povećanju efikasnosti korišćenja programa u celini pa je poželjno da se instrukcije koje slede
pažljivo pročitaju.
AxisVM ekran Nakon startovanja programa AxisVM pojavljuje se ekran sličan prikazanom na slici:
Naziv modela i lokacija fajla

Gornji niz menija
Panel skale boja
Info panel
Pokretni meni ikona
Radna Uređivanje
površina karakteristika
Panel perspektive Koordinatni

panel
Tekuća informacija Pomoćni panel Brzi prekidači
Kratak opis delova AxisVM ekrana je dat ispod:

Radna površina Površina ekrana za kreiranje modela.
Uputstvo X4 17
Grafički kurzor Kurzor služi za crtanje, pozicioniranje, selektovanje entiteta, aktiviranje stavki u menijima i dijalog
boksovima. Oblik pointera (pokazivača) se menja u zavisnosti od aktivnosti koja se obavlja.
Gornji niz menija Svaka stavka gornjeg niza menija ima svoju padajuću listu. Postavljanjem kurzora koji dobija izgled
pointera na gornji meni i klikom na levi taster miša na određenu stavku pojavljuje se pripadajući
podmeni.
Aktivna ikona Aktivna ikona (pritisnuto dugme) označava aktivnost koja je u toku.
Meni ikona Ikone predstavljaju radni alat u grafičkom okruženju. Ti alati su dostupni pri bilo kojoj fazi rada u
programu. Meni ikona i paneli se mogu prevlačiti i može se menjati njihova pozicija na ekranu.
Panel koordinata U koordinatnom panelu date su koordinate koje definišu položaj grafičkog kurzora.
Panel skale boja U panelu sa legendom boja definiše se način prikazivanja rezultata analize. Pojavljuje se samo u fazi
postprocesiranja.
Info panel Info panel daje prikaz statusa modela i rezultata analize.
Poruka u vezi sa Na dnu ekrana je linija sa porukama i objašnjenjima koja se odnose na trenutnu aktivnost tj. aktuelno
aktuelnim stanjem stanje (tzv. kontekst senzitivne poruke).
Izborna lista Izborna lista daje mogućnost lake promene određenih karakteristika selektovanih elemenata
konstrukcije i/ili opterećenja.
Pomoćni panel Pomoćni panel se pojavljuje pri promeni geometrije elemenata u zavisnosti od tipa elemenata koji se
pomeraju (tačka, prava linija, luk…). Pogledati... 4.8.20 Modifikacija, transformacija.
Brzi prekidači U donjem desnom uglu se nalaze “brzi prekidači” pomoću kojih se može direktno pristupiti određenim
prekidačima (sklopovi, linije i ravni preseka, simboli, numerisanje, radne ravni itd.).
Model Sa AxisVM-om možete da kreirate i analizirate modele građevinskih konstrukcija. Stoga, program koristi
metodu konačnih elemenata za numeričko modeliranje ponašanja realne konstrukcije za različita
dejstva.
Svakom modelu se dodeljuje naziv koji se koristi prilikom snimanja modela. Mogu se dodeliti samo
nazivi fajlova koje podržava Windows. Model sadrži sve podatke koji su korišćeni u programu AxisVM.
Podaci o modelu su snimljeni u dva fajla: ulazni podaci se nalaze u nazivfajla.axs a rezultati analize u
nazivfajla.axe fajlu.
AxisVM proverava da li fajlovi AXS and AXE pripadaju istom modelu.
Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem
Unicode je standard u računarskoj industriji za konzistentno šifriranje, reprezentaciju i rukovanje teksta

izraženog u većini svetskih sistema pisanja. AxisVM X4 ima punu Unicode podršku. Svi paneli se
pojavljuju prema tekućoj temi Windows operativnog sistema.
Grafički kurzor Pri pomeranju miša grafički kurzor prati kretanje po ekranu. Za odabir entiteta, ikonica ili stavki iz menija
kurzor treba da se nadnese na njima i klikne levim dugmetom miša. Oblik kurzora se menja u zavisnosti
od aktivnosti koja se obavlja (Pogledati... 4.7.1. Identifikacija kurzora) i može imati jedan od sledećih
oblika:
Krst: Pointer (Info mod): Krst (zoom mod):
Dok je kurzor u Pointer (info modu) prilikom odabira nekog entiteta prikazuju se informacije o entitetu
u privremenom iskačućem prozoru (tekst polju).
Privremeni U zavisnosti od menija u kojem se nalazi kurzor prikazuju se karakteristike sledećih entiteta:
iskačući prozor
Geometrija koordinate čvora, dužina linije
Elementi konačni element, referenca, stepen slobode, oslonac, dužina, masa, materijal,
poprečni presek
Opterećenja opterećenje elementa, masa u čvoru
18
Mreža parametri mreže konačnih elemenata

Statička analiza pomeranja, sile u presecima, naponi, armatura, ordinate uticajnih linija
Analiza vibracija ordinate oblika oscilovanja
Dinamička analiza pomeranja, brzina, ubrzanje, sile u presecima, naponi
AB konstrukcije karakteristični parametri armature
Čelične konstrukcije otpornosti i iskorišćenosti čelika
Drvene konstrukcije faktori iskorišćenosti i otpornosti
Tastatura Za pomeranje kurzora se može koristiti i tastatura:
Strelice,  Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.
[Ctrl] + Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni veličinom koraka uvećanja/smanjenja pomoću zadatog faktora u
Strelice,  opcijama iz menija "Podešavanja".
[Shift]+ Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni po liniji pod uglom n·Δα , proizvojno α ili α+n·90°.
[][][][],
[Home] [End] Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan.
[Ctrl]+ Pomeranje kurzora upravno na aktuelnu ravan veličinom koraka uvećanja/smanjenja pomoću zadatog
[Home], [End] faktora u opcijama iz menija "Podešavanja".
[Esc] ili  Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija više.

desni klik
[Enter]+[Space]  Izbor elemenata menija, izvršavanje funkcija i izbor elemenata.
levi klik Ovo su komandni prekidači.
[Alt] Prebacivanje "fokusa" sa površine za crtanje na oblast menija.
[Tab] Prebacivanje “fokusa” sa jednog menija na drugi meni.
[+] [-] Brzo uvećanje/smanjenje i pan (pomeranje). Parametri zumiranja (uvećanja/smanjenja) i pana su
definisani trenutnom pozicijom kurzora i parametrima uvećenja/smanjenja definisanim u
Podešavanja/Postavke/Faktor uvećanja/smanjenja. Centar uvećanja/smanjenja je uvek aktuelna pozicija
kurzora.
[Insert] Postavlja relativni koordinatni početak na aktuelnu poziciju kurzora.
or [Alt]+[Shift]
 točkić Kotrljanje napred za uvećanje.
Kotrljanje unazad za smanjenje.
Pritisak na točkić i pomeranje miša pomera grafički deo ekrana.
Centar uvećanja/smanjenja je aktuelna pozicija kurzora.
Tastaturne prečice Tastaturne prečice za pristup često korišćenim komandama.
Pogledati… 2.6. Tastaturne prečice
 desni klik Uključuje brzi meni. Pogledati... 2.7. Brzi meni
Tastaturne prečice
Tastaturne prečice mogu biti dodeljene uobičajenim operacijama, prekidačima na traci alatki i ikona, stavkama menija. U
nastavku su data podrazumevana (osnovna) podešavanja softvera AxisVM. Glavne prečice prekidača na traci alatki zavies od
konteksta u kom se one upotrebljavaju, tj. ista prečica može da vrši različite zadatke u različitim tabovima (Geometrija,
Elementi, Opterećenja, itd.).
Opšte komande
Učitavanje ....................................... Ctrl+O
Snimanje ......................................... Ctrl+S
Štampanje ........................................ Ctrl+P
Poništi (Undo) ................................... Alt+BkSp
Ponovi poništeno (Redo) .......................... Shift+Alt+BkSp
Rad sa lejerima .................................. F11
Nivoi (spratovi) ................................. F7
Pregled tabela ................................... F12
Uputstvo X4 19
Izrada dokumentacije ............................. F10

Galerija crteža .................................. F6
Snimanje slika u Galeriju ........................ F9
Brisanje ......................................... Del
Postavljanje relativnog koordinatnog početka ..... Ins
Prethodni slučaj oterećenja ...................... Ctrl+PgUp
Naredni slučaj opterećenja ....................... Ctrl+PgDn
Meni ikona
Selektovanje ..................................... S
Kodiranje (šifriranje) boja ...................... Shift+C
Translacija / Kopiranje .......................... Shift+T
Rotacija ......................................... Shift+R
Ogledalo (simetrija) ............................. Shift+M
Skaliranje ....................................... Shift+S
Kotne linije ..................................... Ctrl+Alt+D
Uređivanje pozadinskih lejera .................... Ctrl+Alt+E
Sklop ............................................ Shift+P
Linije preseka ................................... Shift+Ctrl+X
Nalaženje ........................................ F3
Mogućnosti prikazivanja .......................... Ctrl+Y
Informacije o modelu ............................. Shift+I
Pogled
Uvećanje ....................................... Ctrl+ü
Smanjenje ...................................... Shift+Ctrl+ü
Prikazivanje modela u maksimalnoj razmeri ...... Ctrl+W
Pan (pomeranje) ................................ Ctrl+M
Rotacija ....................................... Ctrl+R
Pogled spreda .................................. Ctrl+1
Pogled sa strane ............................... Ctrl+3
Pogled odozgo .................................. Ctrl+2
Perspektiva .................................... Ctrl+4
Žičani model ................................... Alt+F5
Prikaz sa skrivenim ivicama .................... Alt+F6
Renderovani model .............................. Alt+F7
Tekstura ....................................... Alt+F8
Vođice
Strukturalna mreža ............................. Shift+G
Upravno ........................................ Alt+V
Paralelno ...................................... Alt+P
Sredina ugla ................................... Alt+B
Tačka podele ................................... Alt+M
Tačka preseka dve linije ....................... Alt+I
Traka alatki i ikona
[Geometrija] ..................................... Shift+F1
[Elementi] ....................................... Shift+F2
[Opterećenja] .................................... Shift+F3
[Mreža konačnih elemenata] ....................... Shift+F4
[Statička analiza] ............................... Shift+F5
[Analiza stabilnosti] ............................ Shift+F6
[Analiza slobodnih viracija] ..................... Shift+F7
[Dinamička analiza] .............................. Shift+F8
[Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata] .... Shift+F9
[Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija] Shift+F10
[Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija] . Shift+F11
Geometrija
Čvor ........................................... N
Linija ......................................... L
Poligon ........................................ P
Pravougaonik ................................... R
Kružni luk ..................................... A
Kružni luk definisan preko tri tačke ........... B
Horizontalna podela ............................ H
Podela linija .................................. D
Tačka preseka .................................. I
Elementi
Materijal ...................................... Shift+Ctrl+M
Poprečni presek ................................. Shift+Ctrl+C
Direktno crtanje elemenata ..................... F4
Direktno crtanje oslonaca ...................... F5
Oblast ......................................... D
Otvor .......................................... H
Linijski elementi .............................. L
Tačkasti oslonac ............................... T
Linijski oslonac................................ U
Element veze između dva čvora .................. I
Element veze između dve linije ................. J
Opterećenja
Slučajevi opterećenja i grupe opterećenja ...... L
20
Kombinacije opterećenja ........................ C
Opterećenja u čvorovima modela ................. N
Čvorna opterećenja na gredi .................... B
Čvorno opterećenje na oblasti .................. A
Raspodeljeno opterećenje duž
linijskih elemenata ............................ J
Raspodeljena opterećenja na ivici površine ..... E
Linijsko opterećenje na oblasti ................ I
Raspodeljeno površinsko opterećenje ............ H
Raspodeljeno opterećenje na oblasti ............ D
Površinsko opterećenje raspodeljeno preko
štapova/greda/rebara ........................... K
Panel opterećenja .............................. P
Opterećenja od snega ........................... O
Opterećenje od vetra ........................... W
Opterećenja od fluida .......................... F
Sopstvena težina ............................... G
Definisanje pokretnog opterećenja po liniji .... T
Mreža konačnih elemenata
Generisanje mreže konačnih elemenata nad
oblasti ........................................ G
Statička analiza
Linearna statička analiza ...................... L
Nelinearna statička analiza .................... N
Parametri prikazivanja rezultata ............... D
Min, Max vrednosti ............................. Ctrl+X
Animacija ...................................... A
Analiza stabilnosti
Analiza stabilnosti ............................ L
Animacija ...................................... A
Analiza slobodnih viracija
Analiza slobodnih viracija ..................... L
Animacija ...................................... A
Dinamička analiza
Dinamička analiza .............................. L
Animacija ...................................... A
Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata
Parametri armiranja ............................ P
Stvarna armatura ............................... T
Animacija ...................................... A
Proračun armature stuba ........................ C
Proračun armature grede ........................ B
Analiza proboja ploče ...........................U
Proračun temeljne stope ........................ F
Proračun temeljne trake ........................ I
Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija
Parametri proračuna ............................ P
Proračun spoja (veze) .......................... J
Proračun spoja (veze) .......................... K
Optimizacija čeličnog poprečnog preseka ........ O
Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija
Parametri proračuna ............................ P
Animacija ...................................... A
Meni
Fajl
Učitavanje ..................................... Ctrl+O
Snimanje ....................................... Ctrl+S
Štampanje ...................................... Ctrl+P
Izlaz .......................................... Ctrl+Q
Uređivanje
Poništi (Undo) ................................. Alt+BkSp
Ponovi poništeno (Redo) ........................ Shift+Alt+BkSp
Selektovanje svega ............................. Num *
Kopiranje ...................................... Ctrl+C
Ubaci........................................... Ctrl+V
Uputstvo X4 21
Brisanje ....................................... Del

Pregled tabela ................................. F12
Izrada dokumentacije ........................... F10
Galerija ....................................... F6
Snimanje slika u Galeriju ...................... F9
Težine ......................................... F8
Piano sisma .................................... Ctrl+Alt+P
Spajanje delova strukture ...................... Shift+A
Razdvajanje delova strukture ................... Shift+B
Obrnuti lokalni koordinatni sistem ............. Ctrl+E
Podešavanja
Simboli ........................................ Ctrl+Y
Prekidači ...................................... Ctrl+D
Obrada lejera .................................. F11
Nivoi (spratovi) ............................... F7
Podešavanje vođica ............................. Ctrl+G
Strukturalna mreža ............................. Shift+G
Tastaturne prečice ............................. Ctrl+K
Podešavanja
Fontovi ...................................... Shift+Alt+F
Analiza ...................................... Shift+Alt+B
Pogledi
Pogled spreda .................................. Ctrl+1
Pogled odozgo .................................. Ctrl+2
Pogled sa strane ............................... Ctrl+3
Perspektiva .................................... Ctrl+4
Jedan sprat iznad .............................. PgUp
Jedan sprat ispod .............................. PgDn
Uvećanje ....................................... Ctrl+ü
Smanjenje ...................................... Shift+Ctrl+ü
Prikazivanje modela u maksimalnoj razmeri ...... Ctrl+W
Pan (pomeranje) ................................ Ctrl+M
Rotacija ....................................... Ctrl+R
Žičani model ................................... Alt+F5
Prikaz sa skrivenim ivicama .................... Alt+F6
Renderovani model .............................. Alt+F7
Tekstura ....................................... Alt+F8
Prozori i paneli
Editor karakteristika eniteta .................. Shift+Alt+P
Status ......................................... Shift+Alt+I
Kodiranje (šifriranje) boja .................... Shift+Alt+C
Koordinate ..................................... Shift+Alt+K
Legenda boja ................................... Shift+Alt+L
Učitavanje slike pozadine ...................... Ctrl+B
Podela prozora po horizontali .................. Shift+H
Podela prozora po vertikali .................... Shift+V
Zatvaranje prozora i panela .................... Ctrl+F4
Smanjenje veličine fonta oznake ................ Ctrl+Alt+I
Uvećanje veličine fonta oznake ................. Ctrl+Alt+O
Galerija ....................................... F6
Snimanje u Galeriju ............................ F9
Pomoć
Sadržaj ........................................ F1
Brzi prekidači
Automatsko presecanje ............................ Ctrl+I
Uključiti/isključiti prikaz mreže
konačnih elemenata ............................... M
Prikaz samo selektovanih elemenata ............... Ctrl+F
Uključiti/isključiti prikaz opterećenja .......... Ctrl+L
Mogućnosti prikaza rezultata
Nijedan .......................................... Ctrl+F5
Dijagram ......................................... Ctrl+F6
Izolinije ........................................ Ctrl+F7
Izopovršine 2D ................................... Ctrl+F8
Linija preseka ................................... Ctrl+F9
Izopovršine 3D ................................... Ctrl+F10
Dijagram + prosečne vrednosti .................... Ctrl+F11
Lista komponenti rezultata ....................... Q
Koordinate
X ................................................ X
Y ................................................ Y
Z ................................................ Z
L ................................................ Shift+Ctrl+L
R ................................................ Shift+Ctrl+R
A ................................................ Shift+Ctrl+A
H ................................................ Shift+Ctrl+H
B ................................................ Shift+Ctrl+B
Privremena ravan rada ............................ Shift+Ctrl+W
22
Zaključati X[m]: ................................. Ctrl+Alt+X
Zaključati Y[m]: ................................. Ctrl+Alt+Y
Zaključati Z[m]: ................................. Ctrl+Alt+Z
Zaključati L[m]: ................................. Ctrl+Alt+L
Zaključati r[m]: ................................. Ctrl+Alt+R
Zaključati a[º]: ................................. Ctrl+Alt+A
Zaključati h[m]: ................................. Ctrl+Alt+H
Zaključati b[º]: ................................. Ctrl+Alt+B
Relativne / globalne koordinate .................. Shift+D
Relativne / globalne polarne koordinate .......... Shift+E
Tastaturne prečice u Tabelama
Ctrl+L Pretraživanje baza

Alt+F4 Izlaz
Ctrl+Insert Nova linija
Ctrl+Del Brisanje linije
Ctrl+A Selektovanje svega
F5 Preskoči na liniju
Ctrl+D Podrazumevani format
Ctrl+Alt+F Podešavanje formata kolone
Ctrl+R Podešavanje oblika prikaza rezultata (za tabele rezultata)
Ctrl+G Uređivanje novog poprečnog preseka (za tabele poprečnih preseka)
Ctrl+M Modifikacija poprečnog preeska (za tabele poprečnih preseka)
F1 Pomoć u zavisnosti od konteksta u kome se pomoć traži
F9 Dodavanje tabele u izveštaj
F10 Izrada dokumentacije
Hot keys in the Report Maker
Ctrl+T Ubacivanje teksta

Ctrl+Alt+B Ubacivanje prekida strane
Ctrl+W Izvoz u RTF fajl
F3 Pregled dokumentacije
Ctrl+P Štampanje
Ctrl+Del Brisanje
Komande točkića miša
Kotrljanje nagore Uvećanje

Kotrljanje nadole Smanjenje
Točkić nadole + pomeranje Pan (polako)
Točkić nadole + ALT + Rotacija
pomeranje
Točkić nadole + CTRL + Pan (brzo)
pomeranje
Uputstvo X4 23
Brzi meni
 desni klik Ako je pointer na radnoj površini klikom na desni taster poziva se brzi meni. Struktura brzog menija
zavisi od izabrane funkcije tj. konteksta.
Selekcija Geometrija / Elementi / Rezultati
Opterećenja
Dijalog boksovi
Po izboru neke funkcije na ekranu se obično pojavljuje dijalog boks. Ti dijalog boksovi se mogu koristiti
kao bilo koji drugi Windows dijalog boksovi.
Promena fonta dijalog boksa se može izvršiti u Podešavanja\Osnovna podešavanja\Fontovi i klikom na
oznaku primera fonta u Dijalog boksovima.
Pozicija svih dijalog boksova na ekranu se može menjati. Program snima i prilikom narednog pokretanja
prikazuje poslednju poziciju dijalog boksova na ekranu.
Tabele
AxisVM koristi tabele za prikaz i unos različitih numeričkih podataka. Rukovanje tabelama obavlja se na
isti način, nezavisno od njihovog sadržaja. Pregled tabela aktivira se klikom na odgovarajuću ikonu u
[F12] gornjem redu ili pritiskom na funkcijski taster [F12].
Traženi podaci biraju se u razgranatom prikazu na levoj strani dijalog boksa. Tabele sadrže parametre
modela, rezultate analize i razne biblioteke (baze) podataka. Grananje liste zavisi od aktuelne aktivnosti
(unos podataka ili pregled rezultata).
 U tabelama se prikazuju podaci samo selektovanih entiteta (ako ih ima) ili aktivnih (na primer, prikazanih)
sklopova.
Razgranati prikaz na levoj strani daje prikaz podataka o elemenatima/opterećenjima, tabelu rezultata i
bazu podataka po hijerarhijskom poretku i može se koristiti i za tabelarni prikaz modela.
Sortiranje prema Unos podataka i tabele rezultata mogu biti sortirani prema većini kolona. Prevlačenjem kurzora preko
kolonama zaglavlja kolone čini da se boja zaglavlja ćelije promeni. Klikom na zaglavlje pretvara u ćeliju u svetlo
plavu boju i menja redosled sortiranja (rastući ili opadajući, bez sortiranja). Redovi tabele će biti
automatski sortirani u skladu sa kolonama.
24
Većina tabela za unos podataka mogu biti sortirane prema više kriterijuma. Sortiranje tabele čvorova po
Z zatim po X znači da će čvorovi sa jednakim Z koordinatama biti poređani po njihovim X koordinatama.
Redosled kriterijuma zavisi od redosleda klika mišom. Tabele rezultata omogućavaju sortiranje samo po
jednoj koloni komponente rezultata. Ali mogu postojati određene kolone koje se mogu koristiti kao prvi
kriterijum (kao Poprečni presek u tabelama Sile u gredama, tj možete sortirati rezultate prvo poprečnom
preseku zatim po komponenti sile).
Ako se primjenjuje više kriterijuma, redosled

kriterijuma može da se proveri desnim klikom na
ćeliju zaglavlja i proverom poslednje stavke
iskačućeg menija (Isključite sortiranje po
kolonama):
Kodiranje boja Tabele primenjuju kodiranje boja prikazanim vrednostima (npr. debljina oblsti, poprečni presek grede,
ćelija tabela dužina grede, komponente rezultata, itd). Pozadinske boje ćelije se pojavljuju samo na ekranu. To
pomaže da se pronađu zajedničke, manje ili veće vrednosti.
Tabele rezultata pokazuju negativne vrednosti u nijansama plave, pozitivne vrednosti u nijansama crvene.
Efikasnosti se prikazuju u nijansama zelene ispod granice i u nijansama crvene iznad nje. Kodiranje boja
može biti onemogućeno, pogledajte Format / Kodiranje boja ćelija tabeles.
Dodavanje
novog reda Kopiranje Štampanje
Ubacivanje
Editor poprečnih Puna širina
Brisanje Kolone
preseka
Baza profila Dodavanje u izveštaj
Korišćenje tabela Tabela može da sadrži više redova i/ili kolona koje mogu biti prikazane istovremeno. Kretanje i
selektovanje u tabeli se može izvesti pomoću tastature i/ili miša na sledeći način:
Strelice Kurzorskim tasterima fokus se premešta sa ćelije na ćeliju horizontalno i vertikalno (po redovima i
 levo dugme kolonama). Klikom na ćeliju moguće je menjati parametre.
[Home] Fokus se premešta na prvu ćeliju reda.
[End] Fokus se premešta na poslednju ćeliju reda.
[Ctrl]+[Home] Premešta fokus na prvu ćeliju prvog reda.
Uputstvo X4 25
[Ctrl]+[End] Premešta fokus na poslednju ćeliju poslednjeg reda.

[Page Up] Prikazuje prethodnu stranu tabele.
[Page Down] Prikazuje narednu stranu tabele.
[Ctrl]+ [] Prikazuje narednu (desnu) stranu tabele (kod tabela sa većim brojem kolona koje ne mogu da se vide u
celini).
[Ctrl]+ [] Prikazuje prethodnu (levu) stranu tabele (kod tabela sa većim brojem kolona koje ne mogu da se vide
u celini).
[Enter] Završetak unošenja podataka u ćeliju i premeštanje na sledeću desnu ćeliju ili prvu ćeliju sledećeg reda.
[Esc] Prekid unosa podataka u ćeliju. Prethodni sadržaj ćelije ostaje nepromenjen.
 desno dugme
[Shift] Ćelija se selektuje kombinacijom [Shift]+[kurzorski taster] ili pomeranjem miša uz stalno pritisnuto levo
dugme. Red i kolona se selektuju klikom na odgovarajuće zaglavlje reda ili kolone. Tabela se selektuje
klikom na gornje levo polje. Ćelijama selektovane kolone može da se zada zajednička vrednost.
Pogledati... Zadavanje zajedničke vrednosti ispod.
Fajl
Pregled baze Iz Baze materijala i profila program u tabele učitava različite materijale ili profile. Moguće je i snimanje
trenutnog sadržaja tabele u Bazu.
[Ctrl]+ [L]
Uvoz DBase U tabelu učitava DBase fajl naziv.dbf. Program proverava vrednosti polja DBase fajla i daje poruku o
fajlova greški ako format nije kompatibilan sa AxisVM.
Snimanje u DBase Tabelu snima u naziv.dbf fajl. DBase nazive polja program formira na osnovu naziva kolona. Polja su
fajl tekstualnog tipa.
Snimanje u HTML Tabelu snima u fajl naziv.htm. Ovako izvezen (eksportovan) fajl može da se učita u Microsoft Word ili u
fajl aplikaciju za pregled Internet stranica (web browser). Moguće je, pri tome, da se neka podešavanja
kolona ne prenesu u HTML fajl.
Snimanje u TXT Tabelu snima u tekstualni fajl naziv.txt (ASCII).

fajl
Snimanje u RTF Tabelu snima u RTF fajl naziv.rtf koristeći „template“ fajl koji se nalazi u programu AxisVM. Ovakav fajl
fajl može da se učita u Microsoft Word ili neku drugu aplikaciju koja može da učita ovaj format.
Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Nova tabela Formiranje nove tabele profila koju program smešta u fajl naziv.sec. Ovako formiranu tabelu program
profila čuva u Bazi profila.
U tabelu se može snimiti bilo koji oblik poprečnog preseka. Tip profila određuje poziciju u tabeli u Bazi
profila.
Karakteristike Karakteristike korisnički definisane tabele se mogu menjati (naziv tabele, oblik poprečnog preseka itd.).
tabele profila
26
Brisanje tabele Korisnički definisana tabela se može i brisati.

profila
Nova XLAM tabela Formiranje nove tabele za lejer XLAM drvenog panela u BAZA / XLAM drveni paneli.
Preimenovanje Moguća je promena imena tabele kreirane od strane korisnika u XLAM drveni paneli.
XLAM tabele
Brisanje XLAM Moguće je brisanje tabele kreirane od strane korisnika u XLAM drveni paneli.
tabele
Štampanje Štampa sadržaj tabele sa svim informcijama na odabranom štampaču ili u fajl sa odabranim zaglavljem
[Ctrl + [P] i unesenim komenatrima prethodno podešenim u File/Header komandi menija.
Uključivanjm Opis kolona tabele pojavljuje se objašnjenje kolone na dnu tabele.
Izlaz Izlaz iz tabele isto kao i pomoću Odustani dugmeta (eventualne izmene se ne snimaju).
[Alt]+ [F4]
Uređivanje
Novi red Dodavanje novog reda podataka u tabelu. Popunjavanje ćelija se obavlja određenim redosledom (sa
leva na desno).
[Ctrl]+ [Insert]
Brisanje redova Brisanje selektovanih redova. Takođe, dostupno je i preko iskačućeg menija
[Ctrl]+ [Del]
Brisanje tekstura Omogućeno je samo ako su zadati materijali elemenata. Briše
teksturu selektovanih materijala. Dostupno je i preko iskačućeg
menija.
Izbor tabele Selektuje celu tabelu. Istu funkciju izvršava i klik na gornju levu ćeliju.
[Ctrl]+ [A]
Konstruisanje Startuje Editor poprečnih preseka, omogućavajući unos novog proizvoljnog poprečnog preseka.
novog poprečnog
preseka
[Ctrl]+[G]
Modifikacija Startuje Editor poprečnih preseka zbog modifikacije postojećeg proizvoljnog poprečnog preseka
proizvoljnog prethodno definisanog u okviru Konstruisanja poprečnog preseka.
Uputstvo X4 27
poprečnog
preseka
[Ctrl]+[M]
Automatsko Ako je uključena ova funkcija, promenom parametara u tabeli automatski se izvršava ponovni proračun
ažuriranje oblika parametara geometrije i poprečnog preseka.
poprečnih preseka
Brisanje Nekorišćeni poprečni preseci se brišu iz tabele.

neupotrebljenih
poprečnih preseka
Kopiranje Kopira selektovane ćelije u clipboard kao tabelu. Funkcija je dostupna i preko iskačućeg menija.
[Ctrl]+ [C]
Ubacivanje Ubacivanje kopiranih ćelija tabele iz clipboarda, tj. zamena postojećeg sadržaja ćelija.
Kopiranje je moguće samo ako sadržaj ćelija koji se kopira po formatu odgovara ćelijama u koje se
kopira.
[Ctrl]+ [V] Ako je za aktuelnu tabelu dozvoljeno dodavanje redova podaci iz clipboarda mogu da se dodaju na kraj
tabele, bez zamene postojećeg sadržaja.
Zadavanje Zadaje zajedničku vrednost selektovanim ćelijama kolone.
zajedničke Primer: u tabeli koordinata čvorova može da se zada ista Z koordinata za sve čvorove modela tako da,
vrednosti na primer, model bude potpuno ravan (u jednoj ravni). Komanda se može zadati i preko menija Pregled
tabela / Uređivanje / Zadavanje zajedničke vrednosti.
Ova funkcija je dostupna i preko iskačućeg menija.
Idi na Skače (prelazi) na zadati red tabele.
[F5]
Format
Tabele unosa
podataka
Uključivanje/ Možete odrediti da li je kolona vidljiva ili ne, podešavanjem check boxova odgovarajućih kolona. Ako su
isključivanje isključene neke kolone, informacije o skrivenim kolonama se pojavljuju ispod tabele. Odabirom
Snimanje kao podrazumevanu opciju daje podrazumevani status koloni za tu vrstu tabele.
kolona
[Ctrl]+ [Alt]+ [F] U tabeli će biti onaj način prikaza koji je podešen u Podešavanja/Jedinice i formati dijalog prozoru.
(Pogledati... 3.3.8 Jedinice i formati).
Sadržaj ćelije je najčešće numerička vrednost. Kada se unose realni brojevi, mogu da se koriste samo
sledeći znaci:
+-01234567890E
i decimalni znak definisan u Start / Settings / Control Panel / Regional Settings / Number / Decimal
symbol.
Ako nije moguć unos negativnog broja, deaktiviran je taster sa znakom "-", a ako se traži celobrojna
vrednost, deaktiviran je taster sa znakom "." i oznaka "E" za eksponencijalni format.
Obnavljanje Postavlja podrazumevni format za tabele (vidljivost kolona i decimalni prikaz).
podrazumevanog
formata
Ctrl+D
Kodiranje boja Kodiranje boja pozadina ćelija tabele ovde može biti uključeno ili isključeno.
ćelija tabele
Ctrl+Alt+C
Poredak slučajeva Redosled prikaza slučajeva opterećenja se takođe može menjati.
opterećenja... Pogledati... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe oterećenja
28
Dodatni poprečni Nakon podele ili zadavanja mreže konačnih elemenata greda ili rebro elemenata promenljivog
preseci poprečnog preseka AxisVM kreira dodatne poprečne preseke (međupreseke) u svim tačkama podele
elementa. Njihov prikaz na kraju liste poprečnih preseka se uključuje/isključuje u meniju Format.
Prikaz Nakon izvršenja komande Brisanje neupotrebljenih poprečnih preseka na listi ostaju samo podebljani
upotrebljenih preseci.
poprečnih preseka
podebljano
Ako je uključena komanda Brisanje neupotrebljenih poprečnih preseka u tabeli će ostati samo podebljani
preseci.
Pri pregledu rezultata proračuna u meniju Format i paleti alatki se prikazuju nove funkcije.
Tokom pregleda
rezultata
Mogućnosti Podešavanje prikaza ekstremnih vrednosti, odnosno rezultata analize.

prikaza rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
[Ctrl]+[R]
Uključivanje / Prikaz rezultata se može uključiti ili isključiti.

isključivanje
rezultata
[Ctrl]+[T]
Uključivanje / Prikaz ekstremnih vrednosti se može uključiti ili isključiti.

isključivanje
ekstremnih
vrednosti
[Ctrl]+[E]
Filteri Filteri karakteristika omogućavaju odabir

elemenata za prikaz u tabeli.
karakteristika
[Ctrl]+[Q]
Izveštaj
Uputstvo X4 29
Tekući izveštaj Izbor odgovarajućeg izveštaja za dodavanje tabela. Pogledati... 2.10. Izrada dokumentacije
Dodavanje Dodaje tekuću tabelu izabranom izveštaju. Ako selektovana lista razgranatog prikaza ima podliste (na
tabele u primer, Model ili Opterećenja) biće dodate sve tabele liste. Ako su prikazane samo ekstremne vrednosti,
izveštaj sve tabele podliste prikazaće samo ekstremne vrednosti. Pogledati... 2.10. Izrada dokumentacije
[F9]
Kreiranje izveštaja Startuje AxisVM modul za izradu dokumentacije.
[F10]
Pomoć
Pomoć za Daje informacije o tabelama.

aktuelnu tabelu
Kako se koristi Daje informacije o mogućnostima operacija u tabelama.

pregled tabela
U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

Odustani Izlazak iz pregleda tabela bez snimanja promena.
 U tabelama sa rezultatima se takođe prikazuju i ekstremi (mimimalne i maksimalne vrednosti) ako je

uključena opcija u dijalogu Prikaz rezultata. Podrazumevani je prikaz i pojedinačnih i ekstremnih vrednosti.
Izrada dokumentacije
[F10]
Alat za kreiranje izveštaja omogućuje izradu kompletne projektne dokumentacije koristeći tabele, crteže
i slike kreirane u AxisVM-u, kao i korisnički definisane tekstualne blokove. Izveštaj se nalazi unutar fajla
modela (*.axs) i moguće je njegovo štampanje ili snimanje u Rich Text Format (RTF) formatu koji je
moguće otvoriti i eventualno obraditi u nekim drugim tekstualnim programima (npr, u Microsoft Word
programu).
Tabele izvezene iz alata za pregled tabela automatski se usklađuju sa eventualnim promenama modela
istog projekta.
Modul za izradu dokumentacije može da rukovodi izradom nekoliko različitih izveštaja za isti proekat.
Struktura izveštaja je prikazana u razgranatom obliku u levom delu prozora. Karakteristike pojedinačnih
elemenata nekog izveštaja prikazane su u desnom delu prozora.
30
Direktorijum Ako je izabran direktorijum, njegovo ime može da se promeni na desnoj strani prozora.
Tabele Ako je selektovana tabela, prikazuju se komentari, zaglavlja kolona i ostale karakteristike. U izveštaju
koji sadrži tabele može da se uključi/isključi prikazivanje naziva tabela, komentara, napomena i zaglavlja
kolona.
Tekst Ako je selektovana tekstualna stavka izveštaja, u desnom delu pojavljuje se tekst. Klik na Uređivanje
teksta… omogućava modifikaciju postojećeg tekstualnog dela izveštaja.
Slika ili crtež Ako je selektovana slika ili crtež izveštaja, u desnom delu pojavljuje se cela slika, kojoj može da se podesi
veličina, poravnanje i prateći tekst klikom na dugme Podešavanja.
Uputstvo X4 31
Baza crteža Klikom na ikonicu Baza crteža otvara se novi prozor u kojem je moguće pretraživanje snimljenih crteža
i odabrane ubaciti u tekući izveštaj. Za razliku od slika u Galeriji na ovim crtežima su moguće izmene
zahvaljujući informacijama koje su snimljene u njima. Na ovaj način svi snimljeni crteži se automatski
obnavljaju prilikom bilo kakve izmene modela (proračunske, geometrijske, itd. izmene).
Pogledati... 3.5.9 Baza crteža, 3.5.10 Snimanje u bazu crteža
Galerija Klikom na ikonicu Galerija otvara se prozor u kojem je moguć pregled snimljenih slika (BMP, JPG, WMF,
EMF formata) koje se nalaze u direktorijumu Images_nazivmodela i dodavanje odabranih u tekući
izveštaj. Ovaj direktorijum se kreira automatski pri dodavanju slika u Galeriju kao poddirektorijum
izabranog direktorijuma za model.
Pogledati... 2.10.5 Galerija slika
Podešavanja
Klikom na Podešavanja... moguća je izmena naslova, veličine, ravnanja, boja, rotacija ili skaliranje slike.
U glavnom meniju klikom na Uređivanje \ Snimanje crteža i tabela rezultata analize moguće je snimanje
trenutnog crteža na ekranu ili tabele rezultata u modulu za dimenzionisanje.
Pogledati... 3.2.11 Snimanje crteža i tabela rezultata analize
Klikom na ikonicu menija Galerija/Dodavanje slike u izveštaj moguće je ubaciti jednu ili više odabranih
slika klikom na strelicu ili prevlačenjem.
32
Pri štampi izveštaja alat Izrada dokumentacije automatski pravi sadržaj tekućeg izveštaja i ubacuje ga na
početak dokumenta. Izveštaj se kreira prema naslovima poglavlja u izveštaju tako da i tekstualni blokovi
i naslovi slika mogu biti u sadržaju ako su ima zadati naslovi i formatirani kao naslovi u tekst editoru.
2.10.1. Traka alatki i ikona izveštaja
Kreiranje novog izveštaja.

Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Formiranje novog izveštaja na osnovu template fajla.

Pogledati... 2.10.3.1. Izveštaji na osnovu template fajlova
Kreiranje izveštaja na osnovu nekoliko opcija filtera.

Pogledati... 2.10.3.3. Izveštaj na osnovu filtera
Ubacivanje direktorijum ispod tekućeg direktorijuma ili ispod tekuće stavke liste.
Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Ubacivanje formatiranog bloka teksta ispod selektovane stavke izveštaja.

[Ctrl]+[T] Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Dodavanje oznake prelaska na novu stranu ispod selektovane stavke izveštaja.

[Ctrl]+[Alt]+[B] Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Filter selekcije.
Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Brisanje selektovanog izveštaja ili stavke izveštaja.

[Del], [Ctrl]+[Del] Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Pregled izgleda izveštaja pre štampanja.

[Ctrl]+[R] Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Izvoz tekućeg izveštaja u RTF formatu.

[Ctrl]+[W] Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Štampanje izveštaja.
[Ctrl]+[P] Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
Poništavanje.
[Ctrl]+[Z] Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Ponavljanje poništenog.
[Shift]+[Ctrl]+[Z] Pogledati... 2.10.3 Uređivanje
Uputstvo X4 33
2.10.2. Izveštaj
Novi izveštaj Kreiranje novog izveštaja sa nazivom od maksimalno 32 karaktera.
Brisanje Briše tekući izveštaj tj. izveštaj koji sadrži selektovanu stavku. Slike iz Galerije sadržane u ovom izveštaju
kompletnog se ne brišu.
izveštaja
[Del], [Ctrl]+[Del]
Preimenovanje Kreira novi naziv tekućeg izveštaja.
Snimanje u TXT Izveštaj se izvozi kao ASCII tekstualni fajl koji ne sadrži crteže ili slike.
formatu
Izvoz u RTF Snima izveštaj kao naziv.rtf prema datom šablonu. Ako se RTF fajl snima van direktorijuma fajla modela
sve fajlovi slika u izveštaju se kopiraju u automatski kreiran poddirektorijum Images_nazivmodela. To
je neophodno jer u RTF dokumentu nisu slike već samo veze sa fajlovima slika. Da biste odštampali
izveštaj RTF na drugom računaru, morate biti sigurni da su fajlovi slika kopirani u poddirektorijum
Images_modelname.
Izvoze (eksportuju) se svi atributi teksta osim boje. Tabele se izvoze kao RTF tabele. Nazivi tabela se
formatizuju prema tzv. Heading3 stilu tako da je lako da se izgradi sadržaj automatski koristeći Microsoft
Word.
RTF Opcije AxisVM snima izveštaje u RTF formatu koristeći

šablon (podrazumevani šablon se nalazi u
direktorijumu programa i ima naziv Template.rtf).
Naravno, mogu se kreirati i koristiti i drugi šabloni sa
izabranom naslovnom stranicom i definisanim
zaglavljima i podnožjima. Preporučuje se pažljivo
čitanje šablona pre izmena i snimanja.
Format crteža u RTF fajlu se može podesiti kao:
Ugrađeni WMF: Crteži su ugrađeni u fajl. Ova opcija značajno unapređuje prenosivost fajla ali to može
povećati veličinu fajla.
Veza ka BMP, JPG: Ova opcija omogućava da sami RTF fajlovi budu male veličine zbog toga što se slike
čuvaju u posebnom direktorijumu, ali da bi se slike prikazivale poddirektorijum Images_nazivmodela
mora biti snimljen u istom direktorijumu u kojem se nalazi i RTF fajl.
Linije između polja u tabeli se takođe mogu uključiti ili isključiti u prikazu.
Pregled izveštaja Prikazuje se izgled izveštaja za štampanje. Može da se podesi uvećanje od 10% do 500%, kao i prikaz
cele strane ili cele širine strane. Pomoću tastera [Home], [PgUp], [PgDown] i [End] se pregleda prva, naredna,
[F3] prethodna i poslednja strana izveštaja.
Štampanje Podešavanje parametara štampanja i štampanje izveštaja sprovodi se istim opcijama kao i štampanje
tabela. Uključivanjem Opis kolona tabela pojavljuje se objašnjenje kolona na dnu svake tabele.
[Ctrl]+[P]
34
Izlaz Prekid izrade dokumentacije.
2.10.3. Uređivanje
Neke opcije u ovom meniju dostupne su i iz menija koji se dobija klikom desnog tastera miša čiji je
pointer na nekoj stavki izveštaja.
Poništavanje Poništava poslednju komandu.
Ponavljanje Izvršava poništenu komandu.
Report template Pogledati… 2.10.3.1 Izveštaji na osnovu šablon fajlova
Ubacivanje Dodaje novi direktorijum u listu sa desne strane ispod tekuće stavke. Ime tekućeg direktorijuma se
direktorijuma pojavljuje na desnoj strani ispod ikone direktorijuma.
Broj nivoa grananja u izveštaju sa desne strane se može podesiti unutar menija podešavanje nivoa
grananja i može iznositi od 1 do 7.
Ubacivnje teksta u Startuje se modul za obradu teksta i kreira blok teksta kao deo izveštaja. Ovaj blok teksta se pozicionira
izveštaj posle stavke izveštaja selektovane pre starta modula za obradu teksta.
[Ctrl]+[T]
Prekid stranice Prelazak na novu stranu izveštaja iza selektovane stavke.
[Ctrl]+[Alt]+[B]
Promena Premeštanje tj. promena redosleda stavki izveštaja.
redosleda stavke u
izveštaju
Premeštanje u/ Premeštanje / kopiranje selektovane stavke iz jednog u drugi izveštaj.

Kopiranje u
Filter selekcije Određuje koji je tip stavki iz izveštaja moguće selektovati (izveštaj, tabelu, crtež, sliku, tekst, novu
stranicu, direktorijum).
Uputstvo X4 35
Automatsko Po uključivanju ove opcije i selektovanja direktorijuma sve pripadajuće stavke će automatski biti
selektovanje selektovane.
podstavki
Deselektovanje Deselektuje sve stavke dokumentacije.

svega
Selektovanje svih Selektuje sve stavke tekućeg izveštaja.

stavki tekućeg
izveštaja
Brisanje Brisanje selektovane stavke izveštaja (teksta, slike, oznake za novu stranu). Ako je selektovana stavka
liste – izveštaj, briše se taj izveštaj.
[Del], [Ctrl]+[Del]
Brisanje svih stavki Brisanje svih stavki izveštaja (teksta, slika, oznaka za novu stranu), ali ne i brisanje samog izveštaja.
izveštaja
2.10.3.1. Izveštaji na osnovu šablon fajlova
Šabloni za izveštaj mogu da se koriste za generisanje izveštaja na osnovu unapred određenih filtera i
podešavanja. Generisani izveštaji se sastoje od crteža i tabela. Šabloni mogu biti sačuvani kao fajlovi i
ponovo upotrebljeni za generisanje izveštaja za druge modele.
Opseg uključenih elemenata, podataka o modelu i rezultata se može podesiti pomoću filtera.
Klikom na ikonu se otvara dijaog šablona.

Ako je trenutni izveštaj generisan iz
šablona, učitava se šablon. Ako tekući
izveštaj nije zasnovan na šablonu,
pojavljuje se novi osnovni (default)
šablon.
Ako je otvoren dijalog, u gornjem delu
(videti dole) je lista predefinsanih (siva
pozadina) šablona, a u donjem selu (na
beloj pozadini) je lista šablona definisanih
od strane korisnika. Klikom na stavku sa
liste se učitava šablon.
Šablonu si izlistani prema njihovim
imenima koji su specifirani u editoru
šablona (Pogledati... 2.10.3.2 Uređivanje
šablona). Šabloni su sačuvani u i učitavaju
se iz foldera:
c:\ Users \ [user name] \ AppData \
Roaming \ AxisVM \ [version number] \
Templates.
Ponovna izrada Ako je model proširen i ako bi izveštaj trebao da se ažurira (na primer, izvršeno je dimenzionisanje
izveštaja čeličnog elementa), kliknuti na Rebuild prekidač.
Svaka stavka izveštaja uvezena od strane korisnika će biti uklonjena.
Ovaj prekidač otvara ili zatvara donji deo dijaloga sa lisom šablona.
Ikone na traci alatki i ikona imaju sledeće funkcije.

Uređivanje šablona
Filteri i pogledi u sadržaju korišćeni na crtežima mogu da se urede. Pogledati... 2.10.3.2 Uređivanje šablona
36
Snimiti ovaj šablon u fajlu

Tekući šablon može biti snimljen u fajlu i biti ponovno upotrebljen u drugom modelu. Šabloni izveštaja
imaju *.rep ekstenziju i snimaju se u direktorijum opisan iznad.
Kreiranje novog izveštaja
Kreiranje novog izveštaja na osnovu tekućeg šablona.
Uvoz...
Šablon fajlovi (*.rep) mogu da se uvoze iz drugih lokacija u direktorijum biblioteke šablona. Uvezeni
šabloni mogu da se koriste na isti način kao unapred definisanih one.
Brisanje
Briše selektovani šablon iz biblioteke šablona.
2.10.3.2. Uređivanje šablona

Zadatak kreiranja šablona izveštaja je složen. Koraci ovog procesa su izlistani levo. Kikom na ove stavke
možemo urediti mogućnosti i ostala podešavanja. Polje za uređivanje ispod liste dozvoljava unos imena
šablona. Administratorski dijalog šablona izlistava šablone prema njihovim imenima.
Elementi
Prvi korak je selektovanje tipova elemenata koji će biti uključeni u izveštaj i biranje klasifikacije elemenata.
Ako je selektovano Konstruktivni tipovi elemenata, elementi će biti klasifikovani prema njihovom tipu
konačnog elementa. Ako je selektovano Arhitektonski tipovi elemenata, elementi će biti klasifikovani
prema njihovom arhitektonskom tipu (određenim iz geometrije elementa).
Podaci o elementu mogu biti selektovani nezavisno za izveštaj.
Sledeći koraci će prikazati tabele i crteže na osnovu ove selekcije.
Uputstvo X4 37
Podgrupe
Drugi korak je podešavanje podgrupa za elemente uljučene u izveštaju. Kompletan pod-izveštaj će biti
kreiran za svaku podgrupu.
Ako je opcija Selektovani elementi aktivna, samo elementi selektovani pre otvaranja Izrade dokumentacije
će biti uključeni u izveštaj.
Ako je opcija Podgrupe logičkih sklopova aktivna, podgrupe mogu biti kreirane od oblasti iste debljine,
konstruktivnih elementa istog poprečnog preseka ili od spratova (samo će selektovani spratovi biti
uključeni u izveštaj).
Ako je odabrano Izveštaj oblasti jedna po jedna, svaka oblast zasebno će biti uključena u izveštaj.
Unutrašnji domeni (domeni kompletno unutar drugih domena) će biti uključeni u izveštaj zajedno sa
spoljašnjim domenom čak i u ovom slučaju.
Ako je Kompletan model selktovano, podgrupe mogu biti kreirane takođe iz korisnički definisanih
sklopova.
Crteži podataka
modela
Ako je odabran Pregled, pogled na model će biti ubačen na početku izveštaja. Kliknuti Selektovati pogled...
da bi izabrali poled iz biblioteke crteža.
Odaberite Crteži modela ako želite da uključite automatski kreirane dijagrame opterećenja i rezultata.
Kliknuti Selektovati pogled... da bi izabrali pogled iz biblioteke crteža.
Generisani dijagrami će naslediti sva podešavanja selektovanog crteža (tačka pogleda, status grafičkih
simbola, nabrajanje, označavanje, itd.) sa minimalnim prilagođavanjima. Ako nije selektovan nijedan crtež
(npr. Baza crteža je prazna), crteži će pratiti tekući pogled u aktivnom prozoru.
38
Ako je dijagram prikazan samo na određenom delu konstrukcije, pogled je uvećan tako da prikaže crtež
u maksimalnoj razmeri. Tačka pogleda i status grafičkih simbola će ostati nepromenjen.
Dijagrami
opterećenja
Ako je odabrano Dodati dijagrame opterećenja za sledeće slučajeve opterećenja, selektovati slučajeve
opterećenja da biste dodali njihove dijagrame oterećenja u izveštaj. Dijagrami opterećenja će biti
generisani iz pogleda podešenog u Crteži modela u prethodnom koraku.
Tabele podataka
modela
Selektovati tabele podataka modela za dodavanje u izveštaj. Možete podesiti vidljive kolone za finije
podešavanje sadržaja izveštaja.
Pod Elementi ćete pronaći samo one elemente koje ste selektovali u prvom koraku.
Pod Opterećenja možete da selektujete slučajeve opterećenja da biste dodali tabele podataka
opterećenja u izveštaj.
Uputstvo X4 39
Slučajevi i
kombinacije
opterećenja za
prikaz rezultata
AxisVM nudi veliku kolčinu rezultata. Važno je odlučiti koje slučajeve opterećenja, kombinacije, anvelope
ili kritične kombinacije treba dodati u izveštaj pomeranja, unutrašnjih sila, napona, parametara armiranja,
proračunske provere čeličnih i drvenih konstrukija.
Dijagrami
rezultata i tabele
Poslednji korak je selektovanje nekih od mogućih tabela rezultata i kontrolisanje vidljivosti njihovih
kolona. Takođe je moguće generisanje dijagrama rezultata. Kliknuti u Crteži kolonu u redu rezultata.
Možete izabrati način crtanja za komponentu rezultata iz liste iako ne izaberete opciju (sakrivajući
respektivnu kolonu). Dijagrami rezultata će biti generisani iz pogleda podešenog u Crteži modela i biće
ubačeni ispred tabele.
2.10.3.3. Izveštaj na osnovu filtera

Kreiranje izveštaja iz opcija filtera je raniji metod koji je manje podložan kofiguracijama i njegov sadržaj
se ne ažurira, ali može bti korišćen u jednostavnim slučajevima. Selektovati elemente i tipove opterećenja,
slučajeve opterećenja i komponente rezultata iz filera sa leve strane da biste kontrolisali kompoziciju
izveštaja. Rezultujući izveštaj se pojavljuje sa desne strane. Njegove pojedinačne stavke mogu i ne moraju
biti odabrane. Samo će odabrane stavke biti uključene u generisani izveštaj.
40
2.10.4. Crteži
Dodavanje crteža Dodaje odabrani crtež(e) iz Baze crteža u tekući izveštaj. Pozicija na koju će biti ubačena stavka u izveštaj
u izveštaj određena je selektovanom stavkom u listi izveštaja. Isto se može postići i pomoću dugmeta u meniju
Baza crteža.
Format crteža u Pogledati... 2.10.2 Izveštaj
RTF fajlu...
2.10.5. Galerija slika
Dodavanje slika u Dodavanje selektovanih slika u tekući izveštaj.

izveštaj
Kopiranje slika u Kopiranje slika (.BMP, .JPG) i Windows Metafajlova (.WMF, .EMF) u direktorijum Images_nazivmodela.
Galeriju
Brsanjei slika iz Brisanje selektovanih slika iz Galerije. Fajlovi se trajno brišu.

Galerije
Brisanje Brisanje slika koje se neupotrebljavaju u izveštajima.

neupotrebljenih
slika
Sortiranje po Sortiranje slika Galerije po nazivu fajla /po tipu fajla (.BMP, .EMF, .JPG, .WMF) ili po datumu nastanka.
nazivu /tipu
fajla/datumu
Obrnuti redosled Ako je ova opcija aktivirana redosled sortiranja je opadajući. Inače je redosled sortiranja rastući.
2.10.6. Meni ikona Galerije i Baze crteža
Različite opcije mogu da se brže aktiviraju pomoću sledećih ikona:
Brisanje selektovanih slika ili crteža iz Galerije/Baze crteža.
Dodavanje selektovanih slika/crteža u tekući izveštaj.

Uputstvo X4 41
Mesto na koje će biti ubačeni je određeno selektovanom stavkom u listi izveštaja.

Kopiranje selektovanih slika u Galeriju. Ova funkcija nije dostupna u Bazi crteža.
2.10.7. Obrada teksta
Aktiviranje opcije Ubacivanje teksta u izveštaj omogućava kreiranje blokova teksta korišćenjem
jednostavnog tekst editora sličnog Windows WordPad procesoru.
Fajl
Učitati Učitava tekst u RTF formatu u AxisVM editor teksta. Ako je fajl kreiran nekim drugim tekst procesorom
[Ctrl]+[O] mogući su problemi sa kompatibilnošću formata (atributi teksta, tabele, Unicode karakteri, formati
pasusa i sl.) što za posledicu ima pojavu RTF kontrolnih kodova umesto predviđenog teksta.
Snimiti Snima tekst u RTF formatu.
[Ctrl]+[S]
Izlaz Kraj obrade teksta.
Uređivanje
Poništi / Ponovi Poništava / ponavlja poslednju komandu.

[Alt]+[BkSp] /
[Shift]+[Alt]+[BkSp]
Isecanje Premešta selektovani blok teksta u clipboard.
[Ctrl]+[X]
Kopiranje Kopira selektovani blok teksta u clipboard.
[Ctrl]+[C]
Ubacivanje Dodaje sadržaj clipboarda na tekuću poziciju tekst kurzora.
[Ctrl]+[V]
Pretraga Pronalazi neki tekst u dokumentu. Možete da vršite pretragu počevši od bilo tekuće pozicije. Može da
[Ctrl]+[F] se zada traženje samo cele reči i razlikovanje malih i velikih slova.
Pronađi sledeće U slučaju pronalaženja teksta dalja pretraga nastavlja se ovom funkcijom.
[F3]
Selektovanje svega Selektovanje celog teksta.
[Ctrl]+[A]
Karakter
Podebljano Primenjuje se format "podebljano" na selektovani tekst.

[Ctrl]+[B]
Kurziv Primenjuje se format "kurziv" na selektovani tekst.
[Ctrl]+[I]
Podvučeno Primenjuje se format "podvučeno" na selektovani tekst.
[Ctrl]+[U]
Boja Zadaje se boja selektovanog teksta.
[Ctrl]+[Alt ]+[C]
Paragraf
Levo ravnanje Poravnava selektovani pasus uz levu marginu.

[Ctrl]+[L]
Centrično Centrira selektovani pasus u odnosu na margine.
[Ctrl]+[E]
Desno ravnanje Poravnava selektovani pasus uz desnu marginu.
[Ctrl]+[R]
Simbol paragrafa Dodaje simbol paragrafa u prvi red selektovanog pasusa.
[Ctrl]+[Alt]+[U]
42
Nivoi (spratovi)
Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
Obrada lejera
Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera
Baza crteža
Pogledati... 3.5.9 Baza crteža
Snimanje u Bazu crteža
Izvoz tekućeg pogleda kao 3D PDF
Snima tekući pogled kao 3D PDF fajl.

Rezultat je PDF fajl koji sadrži 3D pogled. Adobe Acrobat Reader podržava uvećanje, smanjenje i rotaciju
modela od ažurirane 8.1 verzije
Meni ikona
Selektovanje *
Alati za
uvećanje /
smanjenje
Pogledi
Prikaz modela
Kodiranje boja
Transformacija
Ravni rada
Strukturalna
mreža
Vođice
Alati za
geometriju
Kotiranje,
obeležavanje
Uputstvo X4 43
Uređivanje
pozadinskih
lejera
Preimenovanje,
prenumeracija
Sklopovi
Preseci
Virtualna greda
Nalaženje
Podešavanje
prikaza simbola
na ekranu
Podešavanja
Informacije o
modelu
Prevlačenje palete Paleta ikona sa leve strane se može prevući i postaviti na neku drugu poziciju na ekranu.
ikona i iskačuće
Prevlačenje palete ikona
palete
Postavljanjem kurzora miša nad paletom ikona menja se njegov oblik (na pomeranje-pan). Ako izvučete
paletu ikona iz radne površine na njen gornji ili donji deo, paleta postaje horizontalna. Ako je prevučete
na levu ili desnu stranu, paleta postaje vertikalna.
Ako je paleta ikona horizontalna, možete je postaviti na vrhu ili dnu. Možete promeniti poziciju i
redosled zakačeih traki alatki prevlačenjem. U editoru poprečnih preseka i dijalozima za armaturu grede
i stuba, paleta ikona ne može biti zakačena. Zatvaranjem pomerene palete program vraća sve na
podrazumevanu poziciju.
Prevlačenje iskačuće palete ikonica
Iskačuće palete ikonica se, takođe, mogu posebno prevlačiti i postavljati na bilo koju poziciju na ekranu.
Njihovo zatvaranje ili prevlačenje nazad na paletu ikona vraća njihov originalni položaj. Iskačuće ikone
mogu biti zakačene na vrhu ili dnu.
 Podrazumevana pozicija palete se može postaviti u pčetnu poziciju preko Podešavanja\Paneli u

podrazumevanu poziciju.
2.16.1. Selektovanje
Aktivira modul za selektovanje i prikazuje odgovarajući dijalog boks.
Dodavanje selektovanom
Oduzimanje od selektovanog Filteri
Inverzno selektovanje Metod selektovanja
Selektuj sve
Presečne linije
Prethodni izbor Kružni prsten
Sklopovi Deo kruga
Poligon
Kosi pravougaonik
Pravougaonik
44
Ovaj dijalog boks koristi se za selektovanje grupe entiteta (čvorovi (tačke), linije, konačni elementi i
opterećenja) na koje se zatim primenjuje neka od operacija. Ako je aktiviran prekidač Sklopovi
(pogledati detaljnije u 2.16.14 Sklopovi) selektovanje se odnosi samo na aktivne sklopove.
Moguće je slobodno menjanje pogleda (projekcije na različite ravni ili perspektiva) zbog jednostavnijeg
i efikasnijeg selektovanja pojedinih entiteta. Selektovani entiteti prikazani su bojom magenta
(ljubičastom).
Selektovanje se završava ako se pritiskom na dugme U redu izađe iz dijaloga.
Metoda selekcije preko okvira za selekciju:

Prevlačenjem okvira sa leva na desno selektuju se samo elementi koji se nalaze potpuno unutar okvira
Prevlačenjem sa desna na levo selektuju se svi elementi obuhvaćeni okvirom.
Dodavanje Dodaje trenutno selektovane entitete grupi već izabranih.
Oduzimanje od Oduzima trenutno selektovane entitete iz grupe već izabranih.

selektovanog
Inverzija Invertuje status trenutno selektovanog entiteta.
Primena na sve Primenjuje tekući kriterijum selektovanja (dodavanje, oduzimanje ili invertovanje) na sve elemente koji
su definisani u filteru.
Vraćanje Obnavlja selektovanje prethodno selektovana grupe entiteta.

prethodnog stanja
Selektovanje Odabir elemenata odabranog sklopa.

sklopova
Filter Filterom se definišu kriterijumi za selektovanje. Odaberite tipove elemenata koje želite da selektujete
Filter karakteristika omogućava definisanje entiteta istih osobina. (štapovi iste dužine, istog preseka i
materijala, površi sa istim referencama, debljinama, itd.).
Metod selektovanja Omogućava selektovanje entiteta okvirom različitog oblika (pravougaonik, kosi pravougaonik, poligon,
deo kruga ili deo kružnog prstena), što je ilustrovano sledećim primerima:
Tip okvira: Rezultat selektovanja:

Pravougaonik
Nagnuti
pravougaonik
Uputstvo X4 45
Poligon
Deo kruga
Deo kružnog
prstena
Presečne linije
U redu Kraj selektovanja. Entiteti ostaju selektovani.
Odustani Prekid selektovanja. Nijedan entitet nije selektovan.
 Ako se neki entitet ne vidi od drugog nije moguće selektovanje jednostavnim klikom na njega, već se mora
promeniti pogled (projekcija u nekoj drugoj ravni ili perspektiva).
 Selektovani čvorovi su u kvadratiću boje magenta. Ponekad je potrebno ponovo odabrati čvorove i tada
se pojavljuju u kvadratiću plave boje.
Selektovanje se takođe može obaviti bez korišćenja trake za selektovanje.

Dodavanje entiteta već selektovanim: [Shift]+klik na levi taster . Oduzimanje od već selektovanih:
[Ctrl]+klik na levi taster .
Dvostruko selektovanje: [Alt]+klik na levi taster .
 Tokom procesa selektovanja moguće je modifikovanje prikaza konstrukcije, tj. moguć je prelazak iz jednog u
drugi pogled ili perspektivu.
2.16.2. Meni ikona za uvećanje/smanjenje (zoom)
Prikazuje meni ikona alata za uvećanje / smanjenje.

46
Uvećanje Prikazuje uvećano oblast koja je definisana dvema tačkama (dva

suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen uvećanja dat
je odnosom veličine zoom-oblasti i cele radne površine. Ovo je
zapravo povećanje razmere crteža.
Smanjenje Prikazuje smanjeno oblast koja je definisana dvema tačkama (dva

suprotna ugla pravougaonika), tzv. zoom-oblast. Stepen smanjenja
dat je odnosom veličine zoom-oblasti i cele radne površine. Radi se
zapravo o smanjenju razmere crteža.
Slika celog modela Automatski podešava razmeru crteža tako da je model prikazan u celini.
Pomeranje (pan) Pomera crtež modela da bi se videli entiteti koji nisu bili vidljivi zbog aktuelne razmere. Maksimalno
pomeranje odgovara dimenziji prozora. Nova pozicija radne površine može da se zada i usmerenim
vektorom, dvema tačkama, koje se definišu klikom na levi taster .
Brzo prevlačenje:
Možete koristiti centralno dugme miša za prevlačenje crteža modela u bilo kom trenutku (bez ikone
Pan).
1. Klik na ikonicu Pomeranje.
2. Prevlačenje crteža modela na novu poziciju.

Ovaj oblik kurzora označava da je omogućeno pomeranje crteža modela.
Rotacija Klikom na ovu ikonicu omogućava se rotiranje objekta i pojavljuje se sledeća paleta ikona na donjem
delu ekrana pomoću koje biramo način rotacije:
Metode rotacije:
Slobodno rotiranje oko horizontalne ose ekrana i globalne Z ose.
Rotacija oko globalne Z ose.
Rotacija oko vertikalne ose ekrana.
Rotacija oko horizontalne ose ekrana.
Rotacija oko ose upravne na ravan ekrana.
Rotacija oko graničnog okvira elemenata na ekranu.
Rotacija oko selekovane tačke. Kliknuti na tačku za njeno korišćenje kao centra rotacije.
Kotroliše prikaz simbola centra rotacije.

Ovaj oblik kurzora označava da je omogućena rotacija modela.
Prethodni / Vraća prethodni / naredni pogled. Maksimalan broj vraćanja je 50.
Naredni pogled
Uputstvo X4 47
2.16.3. Pogledi
Projekcija na X-Z ravan (pogled spreda).
Projekcija na X-Y ravan (pogled od gore).
Projekcija na Y-Z ravan (pogled sa strane).
Perspektiva
Aksonometrija X-Z pogled
Perspektiva
X-Y pogled
Rotacija oko upravne
ose Z-Y pogled
Rotacija oko
verikalne ose
Rotacija oko
horizontalne ose
Rotacija (aktivira
paletu ikona rotacije)
Odstijanje tačke
posmatranja Brisanje tekuće
Nova perspektiva perspektive
Lista perspektiva
Podešavanje parametara prikaza perspektive. Odgovarajući pogled se može podesiti rotacijom modela
oko tri ose i zadavanjem odstojanja tačke posmatranja. Preciznost podešavanja ugla rotacije iznosi do
0,1 stepen. Omogućeno je i dodeljivanje imena pogleda i njihovo snimanje klikom na ikonu sa leve na
levoj strani panela. Klikom na odgovarajuću ikonicu sa desne strane moguće je brisanje tekućeg pogleda
perspektive. Podešavanja palete ikona rotaije se snimaju i skladište.
Udaljenost tačke Udaljenost tačke posmatranja je rastojanje između tačke posmatranja i centra bloka modela.
posmatranja
Rotacija Nakon klika na ovu ikonicu pojavljuje se paleta ikona

opisana ranije (Uvećenje/smanjene / Rotacija).
Tri projekcije i Prikazuje tri pogleda (projekcije na svaku koordinatnu ravan) i perspektivu modela. Pogled se bira klikom
perspektiva miša na odgovarajući meni ikonu.
48
2.16.4. Prikaz modela
Žičani model:
Prikazane su samo ose linijskih elemenata i srednje ravni površinskih elemenata.
Skrivene linije:
Prikazan je žičani model bez skrivenih ivica.
Renderovani model:
Linijski elementi prikazani su izabranim poprečnim presecima, a površine sopstvenom
debljinom. Boja elemenata odgovara boji dodeljenoj izabranom materijalu.
Renderovani model je finiji i prikazuje detalje tankozidnih poprečnih preseka.
Providnost Koliko će elementi biti providni može se podesiti u

Pogledi / Podešavanja renderovanja... Geometrija
određuje tip elementa.
Vertikalne linije se smatraju stubovima, horizontalne
gredama dok se horizontalne oblati smatraju
spratovima a vertikalne zidovima.
Uputstvo X4 49
Neprovidno Providno
Oblici U programu su dostupna su dva tipa renderovanja:

renderovanja
Šematski model
Uključivanjem Prikaži kablove za prethodno napreznje prikazuje se realnija slika prethodno
napregnutih greda. Ovde se može podesiti i boja kablova.
Arhitektonski model
Daje gotovo realnu sliku izgleda modela. Moguće je uključivanje/ isključivanje prikaza ivica modela.
Renderovanje veza pomoću zavrtnjeva u detaljima uključuje detaljno renderovanje usvojene veze
pomoću zavrtnjeva.
Crtanje ivica elemnata uključuje/isključuje ivice elemenata.
Šematski model Arhitektonski model
Tekstura. Renderovani model prikazuje teksturu dodeljenih materijala. Tekstura

materijala se može podesiti klikom na polje Tekstura u tabeli materijala ili u Bazi
materijala odabirom određene teksture iz bogate biblioteke tekstura. Ona sadrži
prethodno definisane teksture i omogućava korisniku da sam definiše teksturu. Ako
se selektuje više materijala za dodelu teksture svima se dodeljuje ista.
50
Razgranata struktura sa leve strane i horizontalna lista iznad slika tekstura prikazuje tip materijala (cigla,
beton, metal, kamen, drvo, itd.). Poslednji tip (slobodan izbor) služi za korisnički definisane teksture.
Teksture materijala se prikazuju kao male slike sa desne strane a izabrana u levom delu prozora
uokvirena debljim crnim ramom.
Iskačući meni Desnim klikom miša na teksturu pojavljuje se iskačući meni sa sledećim
opcijama:
Bez teksture
Dodavanje ili brisanje korisnički definisane teksture
Podešavanje rotiranja
Bez teksture Brisanje teksture tekućeg materijala.
Dodavanje 24-bitne slike (JPG or BMP) mogu se konvertovati u teksture sledećih rezolucija: 64 x 64, 128 x 128 i 256
korisnički x 256 piksela. Ako slike nisu pravougaonog oblika prilikom kreiranja teksture će biti konvertovane u
definisane teksture pravougaoni.
Brisanje korisnički Iz Baze tekstura se mogu brisati samo korisnički definisane, dok se teksture definisane u programu ne
definisane teksture mogu izbrisati.
Podešavanje Grafički prikaz tekstura elemenata je prikazan u odnosu na njihov lokalni koordinatni sistem. To ponekad
rotiranja može dati neželjene rezultate (na primer izgled zidova od cigle može biti rotiran) tako da rotacijom
teksture možemo postići željeni efekat. Podrazumevano podešavanje tekstura je da nisu rotirane.
Moguća su dva načina rotiranja Rotiranje na levo i Rotiranje na desno za ugao od 90°. Rotiranje je
naznačeno u tabeli sa < ili > znakom koji se pojavljuje na kraju naziva teksture.
2.16.5. Šifriranje (kodiranje) boja
Šifriranje boja pomaže da se sagledaju osobine elemenata. Različito šifriranje boja ože biti podešeno za
renderovan i žičani način prikaza.
Tip šifriranja boja može biti izabran iz padajuće liste.
Program automatski asocira različite boje sa različitim osobinama, ali boje mogu biti promenjene.
Uputstvo X4 51
Linijski elementi Oblasti
Površinski oslonci Površinska

opterećenja
Tip šifriranja boja Podrazumevani Koristi podrazumevane boje.

Tip Tip konačnog elementa (štap, greda, rebro za linijske elemente, ljuska, ploča,
membrana za oblasti i površinske elemente) određuje boju elementa.
Arhitektonski tip Arhitektosnki tip (stub, greda i ostalo za linijske elemente, ploča, zid, krov za oblasti)
određuje boju elementa.
Materijal Boje elemenata su dodeljene prema materijalu.
Debljina Boje elemenata su dodeljene prema debljini oblasti.
Poprečni presek Boje elemenata su dodeljene prema poprečnom preseku linijskog elementa.
Krutost Boje elemenata su dodeljene prema krutosti površinskog oslonca.
Ekscentricitet Boje elemenata su dodeljene prema ekscentricitetu rebra ili oblasti.
Grupe Boje elemenata su dodeljene prema grupama ekscentriciteta.
ekscentriciteta
Oslobađanje Boje elemenata su dodeljene prema oslobađanju krajeva greda.
krajeva
Vrednost Boje površinskog opterećenja su dodeljene prema intenzitetu opterećenja.
opterećenja Površine gde se poligoni opterećenja preklapaju su obojene prema zbiru
individualnih opterećenja.
Ujednačeni Ujednačena boja za sve elmente.
Podešavanje boja
Za promenu boje kliknuti na bilo koju ćeliju boje.

Prekidači na traci alatki menjaju više od jedne ćelije.
Podrazumevano
Vraća na podrazumevane (osnovne) vrednosti (podrazumevanu boju tipa elementa,
podrazumevanu boju materijala).
52
Gradijent boja
Uneti početnu i krajnju boju gradijenta tako što ćete
prevući krajnje tačke luka preko kruga nijansi /
saturacije na željenu poziiju. Program uzima
neophodan broj boja između krajnjih tački.
Koristiti traku sa desne strane za podešavanje
svetline selektovane krajnje tačke.
Kraći luk povezuje boje sa najmanjim mogućim
promenama nijanse. Duži luk ide oko kruga nijansi
drugim (dužim) putem.
Proizvoljne boje
Program selektuje proizvoljne boje, ali vodi računa da boje nisu isuviše bliske.
Set a common color

Pritiskom na Shift dugme pre klika možete selektovati opseg ćelija boje. Selektovane ćelije boje
se pojavljuju sa debelom crnom spoljnom linijom. Ova alatka omogućava dodeljivanje iste boje
selektovanim ćelijama.
 Boje rendera i žičanog prikaza se zasebno podešavaju, ali se mogu sinhronizovati. Desnim klikom miša na listu
boja pojavljuje se meni. Selektovati Primeniti boje dodeljene renderovanom prikazu (žičanom prikazu) da biste
importovali boje podešene prema drugom načinu prikazivanja.
Tekuće šifriranje boja je prikazano kao zaseban prozor informacija.

Možete uključiti i isključiti ovaj prozor iz glavnog menija (Prozor /
Šifriranje boja).
Osveži automatski Pogledi su automatski ažurirani nakon promena.
Osveži sve Primenjuje promene na sve poglede. Ukoliko nije izabrano, samo se aktivni pogled menja.
2.16.6. Geometrijske transformacije objekata
2.16.6.1. Translacija
Translacija Ova opcija omogućava višestruko kopiranje ili
pomera selektovane geometrijske entitete ili
opterećenja translatorno. Potrebno je zadati
vektor translacije pomoću lokalnih koordinata
(dX, dY, dZ), kao i broj kopija (N).
Uputstvo X4 53
Načini translacije Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih

entiteta na zadatom rastojanju dX, dY, dZ.
Raspodeljeno na: pravi N kopija selektovanih
entiteta raspodeljenih na zadatom rastojanju dX,
dY, dZ (rastojanje entiteta iznosi dX/N, dY/N,
dZ/N).
Po dužini: pravi kopije selektovanih entiteta na
jednakom rastojanju d u pravcu vektora
translacije. Broj kopija zavisi od toga koliko ih
može stati na dužini definisanoj vektorom
translacije dX, dY, dZ.
Uzastopno: pravi N kopija jednu za drugom
selektovanih entiteta na različitoj dužini dX, dY,
dZ.
Pomeranje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomoću dX, dY, dZ koordinata. Linije
koje presecaju selektovane entitete koji se pomeraju ostaju vezane u čvorovima. Vezane linije menjaju
samo položaj čvora u kome su vezani dok su ostali na istoj poziciji.
Odvajanje: pomera selektovane entitete za definisano rastojanje pomoću dX, dY, dZ koordinata. Čvorovi
linija koje presecaju selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.
Nijedan: Čvorovi se ne povezuju linijama.
Dvostruko selektovani: Ako se drži pritisnuta [Alt] tipka na tastaturi moguće je ponovo odabrati određene
čvorove. Samo ponovo odabrani čvorovi će biti spojeni linijama.
Svi: Svi čvorovi koji se kopiraju će biti spojeni.
Prekidači
Opcije kopiranja Kopiranje elemenata: Omogućava i kopiranje konačnih elemenata dodeljenih geometrijskim entitetima.
Kopiranje opterećenja: Omogućava i kopiranje opterećenja dodeljenih geometrijskim entitetima.
 Opterećenja se mogu kopirati i posebno, bez konačnih elemenata.
Kopiranje masa u čvorovima: Omogućava i kopiranje masa u čvorovima dodeljenih geometrijskim

entitetima.
Kopiranje kotnih simbola: Kotne linije će se kopirati samo ako su selektovani čvorovi kojima su dodeljene.
Sa vođicama Pomera i sve definisane vođice (korisno prilikom pomeranja čitavog modela).
Sa DXF lejerom Sa uključenom ovom opcijom izvršiće se i transformacija uvezenih DXF lejera. Ako su selektovani
elementi sa zasebnim lejerima, transformacija će bit primenjena samo na selektovane elemente. Ako
ništa nije selektovano, celokupan lejer će biti transformiran.
Samo vidljivi lejeri Uključivanjem ove opcije transformisaće se samo vidljivi lejeri na ekranu.
Koraci translacije: Translacija se sastoji od sledećih koraka:

1. Klik na ikonicu Translacija
2. Selektovanje entiteta ili opterećenja
3. Klikom na U redu dugme u prozoru za selekciju (ili Odustani za prekid komande odabira entiteta
za translaciju)
4. Selektovanje željenih opcija operacija i komandi u prozoru za translaciju
5. Klik na U redu dugme
6. Definisanje vektora translacije početnom i krajnjom tačkom
Koraci translacije mogu biti i u sledećem poretku : 2-3-1-4-5-6.
 Ako u modelu postoji više istih elemenata koji se ponavljaju preporučuje se prvo definisanje tih elemenata
(uključujući definisanje konačnih elemenata, uslova oslanjanja ili konturnih uslova, opterećenja, kotni linija..)
a zatim kopiranje na pozicije gde još treba da se nalaze u modelu.
Za definisanje vektora translacije može se koristiti i postojeća tačka na modelu.
Ako se menja slučaj opterećenja tokom operacija translacije selektovana opterećenja se mogu kopirati ili
premestiti u neki drugi slučaj opterećenja.
54
2.16.6.2. Rotacija
Rotacija Ova opcija omogućava višestruko kopiranje ili
pomeranje selektovanih geometrijskih entiteta ili
opterećenja rotiranjem. U X-Y, X-Z ili Y-Z
pogledima osa rotacije je normalna na ravan
pogleda dok u je u perspektivi osa rotacije uvek Z
osa.
Moguće je definisati različite načine rotacije. Koje

parametre ćemo moći definisati zavisi od
izabranog načina rotacije: ugao rotacije α, broj
kopija (N) i dodatna visina translacije h duž ose
rotacije (svaka kopija će biti pomerena po visini za
ovo rastojanje).
Nakon odabira geometrijskog entiteta i
definisanja načina i opcija rotacije, klikom na tačku
centra rotacije (OX, OY, OZ), početnu tačku luka
rotacije i iscrtavanja ugla rotacije izvršava se
zadata naredba.
Načini rotacije Inkrementalno: pravi N kopija selektovanih entiteta po zadatom uglu rotacije.
Podeljeno na: pravi N kopija selektovanih entiteta po uglu rotacije/na N inkremenata.
Za ugao: pravi kopije selektovanih entiteta raspodeljene po definisanom uglu rotacije. Broj kopija zavisi
od veličine definisanog ugla rotacije i veličine luka rotacije.
Uzastopno: pravi jednu za drugom N kopija selektovanih entiteta sa mogućnošću definisanja različitog
ugla rotacije za svaku kopiju.
Pomeranje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Linije koje presecaju selektovane
entitete koji se pomeraju ostaju vezane u čvorovima.
Odvajanje: pomera selektovane entitete po zadatom luku rotacije. Čvorovi linija koje presecaju
selektovane entitete ostaju gde su i bili tj. ne pomeraju se.
Čvorovi za Pogledati... 2.16.6.1 Translacija

povezivanje
Prekidači Pogledati... 2.16.6.1 Translacija
U pogledu perspektiva, centralna tačka, početna i krajnja tačka mogu se zadati samo preko postojećih
čvorova ili nekih drugih 3D entiteta (na primer, čvor na postojećoj liniji) a ugao rotacije je određen preko
globalnih X i Y koordinata.
2.16.6.3. Ogledalo - simetrija

Ogledalo Ova opcija pravi kopije ili pomera selektovane
geometrijske entitete “u ogledalu”. Potrebno je
definisati dve tačke ravni simetrije koja je uvek
paralelna globalnoj osi upravnoj na ravan
tekućeg pogleda.
Uputstvo X4 55
Načini izvršenja Kopiranje: kopira selektovane entitete preko

komande ogledalo zadate ravni “u ogledalu”.
Višestruko: pravi više uzastopnih kopija

selektovanih entiteta oko različitih ravni “kao u
ogledalu”.
Pomeranje: pomera selektovane entitete u

odnosu na ravan “ogledala”. Linije koje presecaju
selektovane entitete koji se pomeraju ostaju
vezane u čvorovima. Vezane linije menjaju samo
položaj čvora u kome su vezani dok ostali ostaju
gde su i bili.
Odvajanje: pomera selektovane entitete u

odnosu na ravan “ogledala”. Čvorovi linija koje
presecaju selektovane entitete ostaju gde su i bili
tj. ne pomeraju se.
Ogedalo x ose linijskog elementa: ova opcija

kontroliše da li će orijentacija x ose kopija
elemenata biti invertovane ili ne.
povezivanje
U pogledu perspektiva, Ogledalo je moguće samo u ravni paralelnoj globalnoj Z osi.
2.16.6.4. Skaliranje
Skaliranje Pravi višestruke kopije, ili pomera selektovane geometrijske entitete skaliranjem u odnosu na zadati
centar. Potrebno je definisati centar skaliranja i početnu i krajnju tačku referentnog vektora.
Načini skaliranja Inkrementalno: pravi N skaliranih kopija

selektovanih entiteta ponavljajući skaliranje N puta.
Podeljeno na: raspodeljuje N skaliranih kopija
selektovanih entiteta između originalnog i
skaliranog položaja.
Uzastopno: pravi jednu za drugom različito
skalirane kopije selektovanih entiteta.
Promena veličine: Izvršava promenu veličine
selektovanih entiteta.

povezivanje
2.16.7. Ravni rada
Ravni rada (korisnički definisan koordinatni sistem) olakšavaju crtanje u kosim ravnima. Na primer,
prozor u ravni krova. Kosa ravan krova se može definisati kao pomoćna ravan i u njoj zatim crtati u dve
dimenzije. U ravnima rada visinska koordinata je rastojanje duž ose upravne na ravan.
56
 Sve funkcije za crtanje i uređivanje su dostupne i u ravnima rada.

Ako se koristi više prozora na ekranu u svakom je moguće podesiti drugu ravan rada.
Globalne X-Y, Ove ravni rada su paralelne sa globalnim koordinatnim

X-Z, ravnima tako da se definišu samo pomoću jedne
i Y-Z koordinate. Njihova primena je korisna, recimo, pri crtanju
ravni rada spratova zgrade.
Opšte ravni rada Ove ravni rada se definišu tačkom u prostoru (početkom) i
dva vektora koji određuju lokalne x i y ose.
„Pametne“ ravni Ove ravni rada “prate” lokalne koordinatne sisteme

rada konačnih elemenata: rešetka, greda, rebro ili oblasti.
Početak je prva tačka elementa a lokalne x i y ose su
paralelene lokalnim osama elementa.
 Promenom lokalnog koordinatnog sistema konačnog elementa

menja se i pomoćna ravan rada. Brisanjem konačnog elementa
briše se i pomoćna ravan rada.
Klikom na padajući meni pomoćnih ravni rada iz liste se bira
željena i postavlja za tekuću. Izbor pomoćnih ravni je moguć
i preko glavnog menija Pogledi/Ravni rada ili klikom na
ikonicu Ravni rada u meniju ikona.
Clicking the workplane speed button the workplane can be selected from a list. Workplanes are also
available from the main menu by selecting View \ Workplanes or from the popup menu by selecting
Workplanes.
Opcije prikaza Ravni rada se mogu prikazati u globalnom koordinatnom sistemu ili u sopstvenom lokalnom.
Čekiranjem opcije Ne prikazivati elemente koji se ne nalaze u ravni rada prikazuju se samo elementi koji
se nalaze u tekućoj ravni, a opcijom Prikaz elemenata van ravni rada sivom bojom elementi se prikazuju
na ekranu u sivoj boji.
Promena Odabirom neke od ravni rada prikazuju se njeni parametri koje je moguće uređivati i nakon klika na U
parametara redu potvrditi zadate izmene parametara.
pomoćnih ravni
Brisanje Briše korisnički definisane ravni rada.

Preuzimanje>> Omogućava grafičko definisanje parametara ravni rada.
2.16.8. Strukturalna mreža
Dve opcije su dostupne: strukturalna mreža ili proizoljne mrežne linije.

Uputstvo X4 57
Strukturalne mreže su skup linija u boji u ravni, date dužine i

oznake koje pomažu u procesu pravljenja modela. Ovi setovi
Strukturalne mreže mrežnih linija mogu biti paralelni globalnim X-Y, X-Z ili Y-Z
ravnima, ravnima rada ili nivoima (spratovima).
Strukturalne mreže su prikazane na razgranatom prikazu,
organizovanom prema ravni mreže.
Prikaz strukturalnih mreža

Uključuje / isključuje prikaz strukturalnih mreža u modelu.
Ako je isključen, sve mreže nestaju.
Ako je uključen, sve mreže koje ispunjavaju sledeća dva
kriterijuma su prikazane: 1) mreža je izabrana 2) pravilo
povezano sa mrežom dozvoljava prikaz mreže. Mreža dodeljena
ravnima rada i nivoima (spratovima) mogu da se same sakriju
ako njihova ravan rada ili nivo (sprat) nije aktivan.
Osveži sve
Ažurira strukturalne mreže za sve poglede.
Da biste definisali strukturalnu mrežu, podesite koordinatni početak X0, Y0 ili Z0, a potom unesite
vrednosti relativnog razmaka ΔX, ΔY ili ΔZ. Na primer, sa X0 = 0 unošenjem 4*3.5; 2*5; 7.5 u polje ΔX
mrežne linije će se pojaviti na sledećim X poziijama: 3.50; 7.00; 10.50; 14.00; 19.00; 24.00; 31.50.
Strukturalna mreža može da se zarotira za proizvoljan ugao α.
Dužina linija je određena minimalnim i maksimalnim koordinatnim pozicijama mrežnih linija u drugom
pravcu, tako da je oblik mreže uvek pravougaoni.
Nova strukturalna
mreža
Ravan mreže Za mreže paralelne globalnoj ravni, X0, Y0 ili Z0 distance između ravni
mreže i globalne ravni mogu biti podešene.
Ako model sadrži nivoe, svakom nivou može biti dodeljena strukturalna
mreža Mreža može biti povezana sa svim nivoima selektovanjem Na svim
nivoima iz padajuće liste. Ako je mreža povezana sa određenim nivoom
Mreža nivoa
(npr. Sprat 1) i ako je Prikazati samo ako je nivo aktivan odabrano, mreža
ostaje sakrivena sve dok se Sprat 1 ne aktivira.
Strukturalne mreže mogu biti dodeljene ravnima rada (ako ravni rada
postoje u modelu). Ako je Prikazati samo ako je ravan rada aktivna
odabrano, mreža ostaje sakrivena sve dok se ravan rada ne aktivira
Mreža ravni rada
Naziv Name of the structural grid
Boja Click the button to change the color of the gridlines.

58
X0 / Y0 / Z0 [m] Koordinatni početak strukturalne mreže relativan globalnom koordinatnom početku.

Koordinatni početak može biti uzet klikom na prekidač Preuzmi koordinatni početak i klikom bilo gde
na modelu. Aktiviranjem ili deaktiviranjem X, Y, Z polja iznad prekidača, korisnik može da kontroliše koje
će koordinate preuzeti.
α[°] Ugao rotacije oko koordinatnog početka strukturalne mreže.
Kreirati Mogu biti definisani razmaci u okviru mreže, prefiksi, oznake, pravci.
strukturalnu mrežu
Oznake strukturalne mreže prema padajućoj listi Oznake

mogu biti redni brojevi (1, 2, 3, ...) ili slova (A, B, C, ...).
Početna vrednost definiše prvu oznaku. Uobičajeni
prefiks može biti podešen za kreiranjeoznaka poput 1A,
1B, 1C, ... ili F1, F2, F3. Redosled mrežnih linija može biti
podešen selektovanjem jedne od ikona (sleva nadesno,
zdesna nalevo u X pravcu i s dna ka vrhu i s vrha ka dnu
u Y pravcu).
Redosled kreiranja vertikalnih linija mreže.
Redosled kreiranja horizontalnih linija mreže.
Oznake mogu biti pozicionirane na početnoj, krajnjoj ili na obe pozicije.
e[m] Preporučeno je zadavanje vrednosti produžetka linije mreže različite od nule,

da bi oznake ispale iz okvira pravougaonika linija mreže.
Izmeniti Naziv, oznake, pozicije, boja mreže mogu biti izmenjeni. Ako je odabrano Kreirati strukturalnu mrežu,
strukturalu mrežu cela mreža će biti ponovo kreirana sa novim parametrima. U ovom slučaju sve proizvoljne linije mreže
povezane sa mrežom (videti ispod) će biti uklonjene.
Uputstvo X4 59
Brisanje Selektovana strukturalna mreža će biti izbrisana.

strukturalne mreže Pritiskom na Ctrl ili Shift tokom klikanja mišem se mogu selektovati više od jedne mreže.
Proizvoljne linije mreže mogu takođe biti definisane klikom na početnu i krajnju tačku. Karakteristike
linije mreže (pozicija oznake, produžetak, prefiks, oznake, boja) mogu biti podešene na pomoćnom
Proizvoljne linije panelu.
mreže Proizvoljne linije mreže moraju biti asocirane sa strukturalnom mrežom i mogu biti uključene / isljučene
zajedno sa tom mrežom. Ponovno kreiranje mreže sa novim parametrima briše sve asocirajuće
proizvoljne linije mreže.
2.16.9. Vođice
Vođice su korisne pri geometrijskom unosu modela. Definisanjem vođica olakšavamo rad jer možemo
definisati mesta preseka elemenata sa drugim elementima, rastojanja između elemenata, itd. Kurzor
prepoznaje vođice.
Pogledati... 4.7 Alati za uređivanje
 Vođice su prikazane na ekranu plavom isprekidanom linijom.

Prikaz vođica može biti uključen ili isključen preko menija
Podešavanja/Mogućnosti prikazivanja/ Prekidači (ili
odgovarajuće ikonice).
Postavljanje vertikalne vođice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje horizontalne vođice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje para vertikalne i horizontalne vođice u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje vođice pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.
Postavljanje para ortogonalnih vođica pod uglom u aktuelnu poziciju kurzora.
U perspektivi se vide sve vođice ali može da se postavi samo kosa. Pozicija vođica se može menjati
prevlačenjem mišem na novu poziciju na ekranu, a brišu se prevlačenjem van vidljivog dela ekrana.
Vođice se mogu postaviti i preko zadavanja koordinata, numerički. Klik na vođicu ili biranje stavke menija
Podešavanja/Podešavanje vođica poziva dijalog za podešavanje vođica:
60
guideline
b
a
a: ugao projekcije vođice u ravni X-Y i X ose.

b: ugao vođice i njene projekcije na X-Y ravan.
Prikaz Uključuje / isključuje prikaz vođica.
Osvežavanje svega Ukoliko je izabrano, promene će biti apliciranena sve poglede. U suprotnom će biti prikazane samo u
aktivnom pogledu.
2.16.10. Alati za geometriju
Ikonice Alata za geometriju dozvoljavaju fiksiranje pravca ctranja linija.
Upravno Paralelno
osnovna linija
osnovna linija
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu Upravno ili Paralelno selektuje se linija koja će biti referentna ili
se zadaju dve tačke koje definišu pravac. Posle definisanja referentnog pravca u sledećoj operaciji
crtanja, kurzor se kreće ili samo normalno ili samo paralelno tom pravcu.
Upotreba funkcije: posle klika na ikonu Upravno na ravan selektuje se oblast

koja će biti referentna ravan tako da će se kurzor kretati upravno na tu ravan.
Upravno na ravan Ravan se može definisati i klikom na tri tačke.
Upotreba prethodno navedenih ikona olakšava definisanje geometrije posebno kod zadavanja ravni
preseka.
Započeti crtanje linije a zatim definisati početnu i krajnju tačku druge
linije čija će središnja tačka odrediti pravac započete linije.
Linija prema središnjoj tački
Započeti crtanje linije a zatim kliknuti na dva kraka koja određuju ugao
i pravac polovine tog ugla će odraditi pravac započete linije.
Podela ugla
Započeti crtanje tačke ili linije a zatim kliknuti na ikonicu i nakon toga
obeležiti dve linije ili njihove početne i krajnje tačke. Tačka ili početna
Presečna tačka tačka linije će biti kreirana na mestu zamišljenog preseka u nastavku
obeleženih linija koje mogu biti i lučnog oblika (ne moraju biti samo
Uputstvo X4 61
prave linije). U slučaju krivih linija može biti više presečnih tačaka i one
će biti obeležene kružićima tako da se željena tačka mora selektovati.
Započeti crtanje tačke ili linije i kliknuti na ikonicu a zatim odabrati dve
tačke. Definisati odnos podele (prema odnosu dužina ili rastojanju) u
Tačka podele novootvorenom panelu. Kreira se tačka ili početna tačka linije.
Funkcije ikonica Presečna tačka i Tačka podele se mogu podesiti ovom
komandnom ikonicom. Opcije podešavanja su: kreiranje nove tačke ili
Podešavanje opcija pomeranje relativnog početka postojeće tačke na novo mesto.
2.16.11. Kotne linije, simboli i oznake
Ova grupa funkcija omogućava pridruživanje modelu: ortogonalnih i poravnatih kotnih linija na 3D
modelu, kao i ugao, dužinu luka, poluprečnik luka, oznaka za nivo i nagib i oznaka i vrednosti rezultata.
Klik na ikonicu poziva panel sa alatima za definisanje kotnih linija. Klik na levu donju ikonu poziva dijalog
za zadavanje parametara kotnih linija.
Prevlačenjem mišem može da se menja položaj kotnih linija i oznaka. Ako je kotna linija pridružena
modelu njen položaj i veličina se automatski usklađuje sa promenom geometrije modela.
2.16.11.1. Ortogonalne kotne linije

Ortogonalne kotne linije ili nizovi kotnih linija paralelni X, Y i Z osama globalnog koordinatnog sistema
mogu da se pridruže modelu na sledeći način:
1. Klikom se odredi početna i krajnja tačka dužine koja se kotira ili se klikne na liniju koja se kotira.
2. Pomeri se miš na željenu poziciju kotne linije u odnosu na entitet koji se kotira (izuzetak: ako
segment nije paralelan nijednoj osi sistema i ako je prikazana perspektiva modela određuje se
dX, dY ili dZ pravac).
3. Levim klikom miša se odredi konačni položaj kotne linije.
Nizovi kotnih linija definišu se klikom na tačke ili na linije odgovarajućim redosledom. Određivanje
željene pozicije niza kotnih linija isto je kao i kod pojedinačne kotne linije. Niz kotnih linija selektuje se
klikom na bilo koju liniju niza uz pritisnut taster [Shift]. Tada niz kotnih linija može da se pomera na novu
poziciju. Pre promene položaja jedne linije niza potrebno je selektovati liniju pravougaonim okvirom za
selektovanje i promeniti joj položaj. Ta kotna linija više nije deo niza linija i tretira se kao pojedinačna.
Niz kotnih linija može da se definiše i

pomoću automatskih kotnih linija. Ako je
˝Pametna˝ kotna izabrana ova funkcija selektuje se samo
linija krajnja tačka niza pod pretpostavkom da
međutačke nisu generisane generatorom
mreže. Sve međulinije generišu se
automatski.
Primer ˝pametne˝ kotne linije
Pridružene kotne linije uvek se pomeraju zajedno sa modelom i menjaju se ako se odgovarajuće
dimenzije modela promene.
62
Podešavanje ortogonalnih i poravnatih kotnih linija
Kotne oznake Može da se bira 9 različitih simbola za krajeve kotne linije.

Boje Moguć je izbor boje kotne linije za svaku posebno. Boja zavisi od tekućeg lejera u kojem su smeštene
kotne linije, oznake krajeva kotnih linija i tekst, ali moguće ih je menjati.
Veličine Mogu da se zadaju veličine elemenata kotne linije.
Tip kotne i Definiše se tip i debljina kotne i pomoćne linije. Bira se neki predefinisani tip ili se preuzima iz tekućeg
pomoćne linije lejera. Pomoćne linije mogu da se isključe.
Orijentacija Ovde se podešava orijentacija i položaj kote (uvek horizontalano, uvek vertikalano, automatski,
oznaka poravnato u odnosu na kotnu liniju), na unutrašnju ili spoljašnu stranu kotne linije.
Koristiti Vraćanje podrazumevanih (početnih) vrednosti svih parametara.
podrazumevano
Primeniti font na Primena istog fonta na sve simbole kota.
sve simbole
Snimiti kao Snimanje tekućih vrednosti svih parametara kao podrazumevanih.

podrazumevano
podešavanje
Primeni na sve Tekuće podešavanje može da se primeni na sve kotne linije zbog jednoobraznog izgleda.
kotne linije
Lejeri Selektovanje, definisanje i podešavanje lejera u kojem su smeštene kotne linije. Ako ne postoji nijedan
lejer posle definisanja jedne kotne linije lejer se kreira automatski.
Parametri teksta
Uputstvo X4 63
Tekst kote kotne linije može da se prikaže na različite načine.

Kota kotne linije Kota kotne linije može da bude sa tzv. prefiksom i sufiksom. Klik na dugme Jedinice i formati i dugme
ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne linije.
Prikaz jedinica Prikazuje jedinice mere kote.
mere
Jedinice i formati... Trenutna podešavanja mogu se menjati klikom na dugme Jedinice i formati.
Prefiks Prefiks je teskst pre kote na kotnoj liniji i može da se zada:
Automatski (dX, dY, dZ, dL = u zavisnosti od pravca)
Atomatski (DX, DY, DZ, DL = u zavisnosti od pravca)
Od strane korisnika (ova opcija zahteva unošenje prefiksa od strane korisnika).
Sufiks Sufiks se zadaje kao tekst koji sledi posle kote na kotnoj liniji.
2.16.11.2. Poravnate kotne linije

Zadaju se poravnate kotne linije ili nizovi kotnih linija na modelu.
Ravan kotnih linija u odnosu na Z-osu
Ravan kotnih linija u odnosu na Y-osu
Ravan kotnih linija u odnosu na X-osu
Postupak definisanja je isti kao i kod ortogonalnih kotnih linija.

Pogledati... 2.16.11.2 Poravnate kotne linije
Ravan poravnate kotne linije određuje se automatski, osim ako segment nije paralelan nijednoj osi
sistema i ako je prikazana perspektiva modela. Ravan kose kotne linije tada je određena X, Y ili Z osom
i segmentom poravnate kotne linije.
Podešavanja poravnate kotne linije slična su podešavanjima ortogonalne. (Pogledati... 2.16.11.1
Ortogonalne kotne linije).
Automatski prefiks je uvek dL = ili DL =.
Primer za pridruženu ortogonalnu i poravnatu kotnu liniju:

64
Pre i posle opcije skaliranja
2.16.11.3. Kotiranje uglova

Kota ugla, kao simbol ugla između dva segmenta, zadaje na sledeći način:
1. Klikom se odredi početna i krajnja tačka ili linija prvog kraka ugla koji se kotira.
2. Klikom se odredi početna i krajnja tačka ili linija drugog kraka ugla koji se kotira.
3. Pomerite miš. Položaj i radijus kotne linije ugla određeni
su pomeranjem miša (kotira se ugao, suplementni ili
komplementni ugao).
4. Levi klik miša određuje konačnu poziciju kotne linije
ugla.
Klik na dugme Parametri teksta / Jedinice i formati poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote
kotne linije.
2.16.11.4. Dužina kružnog luka

Ovom komandom se kreira kotna linija dužine kružnog luka.
Za dužinu (obim) punog kruga kliknuti na krug i mišem postaviti kotnu liniju na željeno mesto.
Uputstvo X4 65
Za dodeljivanje kotne linije kružnom luku, kliknuti na luk i postaviti kotu na željeno mesto. Ukoliko se
želi odrediti dužina dela kružnog luka potrebno je kliknuti na na početnu i krajnju tačku dužine luka
koje treba kotirati a zatim na bilo koju tačku između njih i prevući mišem kotnu liniju na željeno mesto.
2.16.11.5. Radijus luka (kruga)

Pomoću ove komande se kreira dimenzija radijusa kružnog luka odnosno kruga.
Da bi se dodelio simbol kliknuti na bilo koju tačku luka (kruga) i prevući simbol na željeno mesto.
2.16.11.6. Oznake nivoa i nagiba

Pomoću ovih ikona kreiraju se oznake nivoa i visine entiteta modela.
Klik na dugme Jedinice i formati i dugme ispod poziva dijalog za izbor formata i fonta broja kote kotne
linije. Ovo je jedinica i format korišćen u koordinatnom prozoru.
Pogledati... 3.3.8 Jedinice i formati
Oznaka nivoa kreira se u pogledu odozgo (pogled u pravcu gravitacionog ubrzanja) klikom na željenu
tačku. (Promene u vezi gravitacije se mogu menjati u Podešavanja / Gravitacija dijalogu).
Pogledati... 3.3.9 Gravitacija
Oznaka nivoa kreira se u pogledu spreda, sa strane ili u perspektivi na sledeći način:
1. Klik na tačku koja se kotira,

2. Pomeranje miša u pravcu oznake nivoa i klik za definisanje
konačnog položaja oznake.
Podešavanje parametara oznaka nivoa i visine.

66
Nivo Podešavanja oznake nivoa (veličina, tip, format ispisa).

Visina Podešavanja oznake visine (veličina, tip, format ispisa).
2.16.11.7. Tekst polja

Kreira i pridružuje tekst polje (može biti i više
redova teksta) s podacima o modelu. Unutar
jednog tekst polja sva formatiranja teksta su
ista.
Tekst polje se kreira na sledeći način:
1. Aktivira se tekst polje dugme i unese se tekst u liniju panela.

2. Klikom se odredi tačka na koju se odnosi tekst.
3. Pomeranjem i klikom miša se odredi konačna pozicija tekst polja.
Boja Podešavanje boje teksta, okvira i pomoćne linije. Boja može da se preuzme i iz lejera.
Tekst boks Podešavanje parametara crtanja tekst boksa, okvira i pomoćne linije, providnosti, poravnanja i
odstojanja d pomoćne linije od referentne tačke (u odnosu na tekst boks).
Font Podešavanje oblika, tipa i veličine ispisa teksta.
Mogu se učitati i menjati podrazumevna podešavanja i takva primeniti na tekst boksove ili fontove svih
tekst polja ili samo određenih.
Aktivni linkovi U tekst polja se mogu dodati i aktivni linkovi do bilo koje spoljašnje informacije o modelu na primer do
nekog fajla ili internet adrese, tako da se klikom miša na tekst polje pokreće aplikacija pridružena datom
fajlu ili linku. Za izmenu ovakvog teksta potrebno je prvo držati pritisnut taster [Shift] a zatim kliknuti na
tekst polje.
Pozivanje fajla Link za pozivanje fajla se sastoji od karaktera -> i imena fajla. Na primer:
Uputstvo X4 67
->C:\Naziv_Modela\Izveštaji\Detalji.doc
Ukoliko nije navedena puna putanja do fajla AxisVM otvara direktorijum gde se nalazi snimljen trenutni
model, tako da ako se model nalazi u C:\ Naziv_Modela može se uneti samo: -> \Izveštaji\Detalji.doc
Klik na tekst polje pokreće aplikaciju koja je dodeljena datom tipu fajla. Na ovaj način možemo ubaciti
slike, filmove, zvuke, Excel tabele ili neki drugi dokument u model.
URL Podržani protokoli i formati:

http://..., ftp://..., https://..., file://..., www. ...
Klik na teks polje pokreće podrazumevani internet pretraživač u kome se otvara internet stranica ili fajl.
Ako u tekst polju postoji više linkova, otvara se samo prvi.
2.16.11.8. Polja sa vrednostima rezultata i podacima o objektu

Informacije o Karakteristike elementa ili opterećenja pojavljuju se u tekst polju u zavisnosti od trenutno izabrane trake
modelu menija (Geometrija, Elementi ili Opterećenja). Podešavanja tekst polja o informacijama se mogu podesiti
u sledećem dijalogu:
Vrednosti rezultata Kada pointer miša dođe u zonu čvora, međučvora, centra površi, itd. prikazuju se u malom boksu
vrednosti rezultata koje mogu automatski da uđu i u tekst polje. Postupak je sličan postupku kreiranja
običnog tekst polja.
Polje sa vrednostima rezultata neke veličine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...) vidi se samo ako je
u meniju izabrano prikazivanje rezultata iste veličine (pomeranja, sile u presecima, reakcije...). Na primer
tekstualno polje sa vrednostima My se prikazuje samo ako je My izabran za trenutni prikaz rezultata.
Opcije polja sa vrednostima rezultata se mogu podesiti u sledećem dijalogu:

68
Samo ovaj slučaj opterećenja

Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo za slučaj opterećenja za koji je kreiran.
Svi slučajevi opterećenja
Polje sa vrednostima rezultata prikazuje vrednost koja se odnosi na tekući slučaj opterećenja.
Promenom slučaja opterećenja menjaju se i vrednosti polja.
Ova komponenta rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se samo ako je izabrano prikazivanje odgovarajuće komponente
rezultata.
Sve komponente rezultata
Polje sa vrednostima rezultata vidi se bez obzira na prikazivanje komponente odgovarajućeg
rezultata.
Mogućnosti prikaza u polju sa rezultatima:

Element: U polju je redni broj i vrsta elementa.
Komponenta: U polju je naziv komponente rezultata.
Slučaj: U polju je naziv slučaja opterećenja, kombinacije ili opis kritične kombinacije
opterećenja.
Jedinica: U polju je merna jedinica.
Uputstvo X4 69
Ispod dugmeta Koristi podrazumevano postoje tri prekidača koja pomažu pri definisanju polja teksta:
Primeni font na sve tekst boksove

Nakon klika na dugme U redu menjaju se samo fontovi u svim tekst poljima.
Snimiti kao podrazumevano podešavanje
Pojavljuje se novo tekst polje sa tekućim podešavanjima kao podrazumevanim.
Primeni parametre na sve tekst boksove
Nakon klika na dugme U redu parametri svih tekst polja se postavljaju na tekuće.
Obrada lejera Omogućuje kreiranje novih ili izmenu postojećih lejera.

Ova funkcija se može pozvati i preko Podešavanja\Obrada lejera.
[F11]
2.16.11.9. Oznake izolinija

Postavlja seriju oznaka na izolinije na sledeći način.
1. Klik na ikonicu Oznake izolinija

2. Uneti dve tačke koje definišu deo linije
3. Oznake se postavljaju na mestu preseka segmenta i izolinije.
Automatsko označavanje izolinija mogu biti aktivirane u legendi boja. Pogldati... 2.18.4. Panel skale
boja
70
2.16.11.10. Kotne linije za temelje
Podešava karakteristike kotnih linija za temelje.

Podešavanja su ista kao za normalne kotne linije.
2.16.12. Uređivanje pozadinskih lejera
Ovaj editor dozvoljava uvođenje promena u uvezene DXF i PDF lejere i dodavanje novih oblika.
Pozadinski lejeri sadrže samo podatke o geometriji i nemaju nikakvu ulogu u konstrukciji.
Uređivač
pozadinkih lejera
Rad sa lejerima
Otvara Rad sa lejerima. Pogledati... 3.3.3 Obrada lejera
Selektovanje lejera Izabrai lejer za uređivanje sa padajućeg razgranatog prikaza.

Da biste kreirali novi lejer, otvorite Rad sa lejerima, kreirajte novi lejer i kliknite U redu. Potom možete
selektovati novi lejer.
Drugi način za selektovanje lejera je da kliknete ovaj prekidač pored padajućeg razgranatog prikaza,
potom kliknuti na oblik. Lejer povezan sa tim oblikom će biti selektovan.
Selekcija
Za aktiviranje selekcije oblika, kiknuti na ovaj prekidač.
Kliknuti na spoljašnju liniju oblika ili prevući okvir oko oblika i kliknuti
na spoljašnju liniju oblika, potom podesiti karakteristike u dijalogu
Uređivanje karakteristika oblika.
Za upotrebu funkcija specijalne selekcije, izabrati sledeći prekidač na
traci alatki i i ikona (Specijalni načini selekcije).
Desnim klikom na objekat lejera prikazuje se iskačući meni. Izolovati
lejer zbog uređivanja zaključaava sve ostale lejere i dozvoljava
uređivanje preostalog lejera. Brisanje lejera dozvoljava brisanje
preostalog lejera.
Specijalni načini selekcije

Klikom a ovaj prekidač prazuje se paleta sa opcijama za selekciju. Pogledati... 2.16.1 Selektovanje
Kliknuti U redu ako je selekcija završena i klknuti na na bilo koji selektovani oblik da biste podesili
karakteristike oblika.
Karakterisitke preuzimanja
Klikom na ovaj prekidač se aktivira koanda preuzimanja. Klikom na oblik preuzimaju se sve karakteristike
tog oblika (tj. naknadne funkcije crtanja će koristiti ove karakteristike).
Konvertovanje tačaka selektovanih oblika u AxisVM čvorove
Konvertovanje selektovanih oblika u linije AxisVM-a

Nakon klika na ovaj prekidač pojavljuje se traka sa alatkama za selekciju. Kliknuti U redu ako je selekcija
završena. Svi selektovani oblici će biti kopirani kao regularne linije AxisVM-a.
Postaviti selektovane oblike iza
Postaviti selektovane oblike ispred
Brisanje oblika Za brisanje oblika prvo ih selektovati, zatim pritisnuti prekidač Delete na tastaturi.
Boja olovke Boja olovke se koristi za crtanje spoljašnje linije oblika, kao i za ispunu unutrašnjosti ispunjenih oblika.
Postoje tri načina za definisanje tekuće boje olovke.
Uputstvo X4 71
Podesiti boju lejera kao boju olovke.
Izabrati boju iz dijaloga.
Preuzeti boju olovke postojećeg oblika klikom na njega.
Tip linije Dve padajuće liste sa desne strane pokazuju slobodne tipove linija (gore) i debljine linija (dole).
Debljina linije Selektovati željene vrednosti.
Ova podešavanja nemaju uticaj na ispunjene oblike, s obzirom na to da oni nemaju spoljašnju liniju.
Preuzeti tip linije ili debljinu linije postojećeg oblika.
Traka alatki za crtanje linija i oblika bez ispune.
Traka alatki za crtanje oblika sa ispunom.
2.16.13. Preimenovanje/renumerisanje
Čvorovi, štapovi, grede, rebra i oblasti

modela se mogu prenumerisati i
preimenovati (njihova numeracija
podrazumevano prati redosled kreiranja-
unosa).
Za preimenovanje i prenumeraciju čvorova
ili elemenata prvo ih selektovati a zatim
kliknuti na ikonicu na Paleti ikona sa leve
strane.
Lista sa leve strane prikazuje broj selektovanih čvorova i elemenata. Odabrati koje želite preimenovati /
prenumerisati.
Početi od Zadati početni broj. Selektovani elementi će biti prenumerisani u poretku određenom u zavisnosti od
njihovog položaja. Prenumeracija može uticati na elemente koji nisu selektovani kao dva čvora ili
elementi ne mogu imati istu numeraciju.
Naziv U oznaci naziva broj je označen sa podvučenom crtom (_). Na primer: ako je početni broj 1 i polje Naziv
sadrži oznaku T_, nazivi selektovanih elemenata će biti T1, T2, T3, … Ako je selektovan samo jedan
element nije neophodno uneti _ u Nazivu. Inače, mora biti uneto zato što elementi moraju imati
različite nazive.
Ako je polje Naziv prazno, naziv će biti sam broj elementa.
Vratiti originalne Ako je uključeno Vratiti originalne brojeve klikom na dugme U redu prikazuje se originalna, odnosno
brojeve početna numeracija i brišu se dodeljeni nazivi. U listi sa leve strane mora se selektovati tip elementa.
Za uključivanje/isključivanje prikaza brojeva/naziva elemenata otvoriti dijalog Mogućnosti prikazivanja

(pogledati u... 2.16.18 Mogućnosti prikazivanja) ili koristiti brze prekidače (pogledati u... 2.17 Brzi
prekidači)
72
2.16.14. Sklopovi
Sklop je posebno izabrana grupa konstrukcionih

elemenata. Rad sa sklopovima olakšava pre- i post-
procesiranje.
AxisVM omogućava prikazivanje jednog ili više sklopova
istovremeno. To su tzv. aktivni sklopovi. Ako je aktiviran
prekidač Sklopovi sve komande će se odnositi samo na
entitete aktivnog sklopa. Naziv aktivnog sklopa
prikazano je u info panelu. Ako je više sklopova aktivno
pojavljuje se natpis n sklopova, pri čemu je n broj aktivnih
sklopova.
Postoje dva tipa sklopova: korisnički definisani i logički
sklopovi. Korisnički definisane sklopove kreira korisnik
selektovanjem željenih elemenata. Logičke sklopove
kreira program automatski sortirajući elemente u
kategorije po različitim kriterijumima (materijal, poprečni
presek, debljina, vrsta elementa, spratnost, itd.).
Određeni kreirani sklop se može prikazati klikom na
njegov naziv iz liste sklopova ili preko brzog menija u
donjem desnom uglu ekrana aktiviranjem ikonice
Sklopovi.
Veličina razgranatog prikaza se može podesiti klikom na
broj sa desne strane panela.
Sklopovi mogu da se aktiviraju bez otvaranja ovog dijalog jednostavnim klikom na brz prekidač Slopovi
(na dnu ekrana).
Dubina širenja razgranate strukture menija može da se podesi tako što ćete kliknuti na brojeve na desnoj
strani prozora.
Novi Kreira korisnički definisan sklop (izborom entiteta modela).
Svakom novom sklopu se mora dodeliti naziv a zatim odabrati entiteti modela koji će da čine sklop (ako je
potrebno koristeći i dijalog boks Selektovanje).
Modifikacija Modifikacija selektovanog korisnički definisanog sklopa. Kada se pojavi meni za selektovanje, entiteti
modela koji su u sklopu prikazani su kao selektovani pa su moguće izmene.
Brisanje Briše korisnički definisane sklopove iz liste. Ovom komandom ne brišu se entiteti modela koji su činili sklop.
 Ukoliko su selektovane tabele rezultata segmenata preseka, izlistani će biti samo segmenti preseka unutar
aktivnih sklopova.
Logičke operacije Kreira novi sklop pomoću logičkih operacija (unija,

sa sklopovima razlika, presek) korisnički definisanih sklopova
modela. Dvostrukim klikom iz liste sklopova biraju se
oni na koji se primenjuje operacija. Za odabir
celokupnog modela koristi se simbol %.
Na primer: % - Stubovi, kreira sklop koji sadrži ceo
model bez sklopa Stubovi.
Klikom na dugme Kreirati uz navođenje naziva
definiše se ovako nastali sklop. Ako se u nazivu
sklopa upotrebljavaju znaci operacija kao što su: +,
-, , (,) naziv se stavlja između znakova navoda (“”). Na
primer: “sprat+12,00”.
Uputstvo X4 73
Kreiranje novih Kreiranjem direktorijuma olakšava se sortiranje korisnički definisanih sklopova. Sklopovi se mogu
direktorijuma prebacivati i preurediti prevlačenjem na novu poziciju. Korišćenjem tastera [Ctrl] i [Shift] moguća je
višestruka selekcija na uobičajen način.
Uključivanje/isključivanje direktorijuma, uključuju/isključuju se i sklopovi u njima.
Logički sklopovi
Ovom ikonicom se kreiraju logički sklopovi.

Arhitektonski objekti su definisani njihovom geometrijom. Verikalni konačni elementi greda, rebro i štap se
smatraju stubovima a horizontlni gredama. Oblasti u horizontalnoj ravni su ploče a u vertikalnoj zidovi. Ako
se kreiraju nivoi (spratovi) moguće je i kreiranje sklopova po nivoima.
Sklopovi kreirani iz optimizacionih grupa drvenih i čeličnih konstrukcija čine promenu poprečnog preseka
optimizacione grupe lakom.
Za grupe ekscenticiteta pogledati 4.9.5. Oblast
Ukoliko model sadrži strukturalne mreže, moguće je definisati logičke sklopove na osnovu linija strukturalne
mreže. Ovi sklopovi sadrže elemente unutar ravni dobijene prevlačenjem linije mreže upravno na ravan
mreže. Linijski elementi i oblasti su uključeni samo ako svi njihovi čvorovi upadaju unutar ravni. Tolerancija
ravni može biti personalizovana za svaku liniju mreže. Moguće je selektovajne više linija mreže (Ctrl+klik ili
Shift+klik na naziv linije mreže) i podešavanje zajedničke vrednosti.
Prekidači za prikaz Prekidači za prikaz funkcionišu na sledeći način:
Sve Uključuje ili isključuje prikaz svih sklopova sa liste.

Sklopovi Ako je prekidač uključen, prikazuju se samo sklopovi koji su uključeni u listi.
Ako je prekidač isključen prikazuje se ceo model.
Logički Uključuje/isključuje prikaz logičkih sklopova.

sklopovi
 Prilikom rada sa sklopovima podrazumevani je prikaz samo aktivnih sklopova u tabelama.
Automatsko osvežavanje
Ako se uključi, sklopovi se automatski ponovo iscrtavaju. Ako je isključen, ekran se osvežava samo
nakon klika na dugme U redu.
Osvežavanje svega
Ako je uključen, sklopovi će se prikazati u svim prozorima ako se radi u više prozora. Ako je isključen,
sklopovi se osvežavaju samo u aktivnom prozoru.
Prikaz neaktivnih sklopova sivom bojom
Ako je uključena ova opcija pored prikaza aktivnih sklopova prikazuje se i ceo model kao žičani sivom
bojom radi lakšeg pregleda položaja sklopova u modelu.
2.16.15. Preseci
Linije, ravni i segmenti preseka koriste se za prikazivanje rezultata proračuna (pomeranja, sila, napona
itd.) kod površinskih konstrukcija (ploča, membrana, ljuski).
74
Ako su štap, rebro ili greda unutar aktivne ravni preseka a komponente rezultata postoje i na tim
elementima prikazuje se i taj dijagram sa rezultatatima.
Rezultati segmenata preseka mogu biti izlistani u Tabelama.

Pogledati... 6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka
Ovaj dijalog boks se koristi na sličan način kao i dijalog boks Sklopovi.
Linije, ravni i segmenti preseka mogu da se uključe/isključe i klikom na brzi prekidač Preseci.
Ako je prikaz rezultata postavljen na Preseke prikazuju se samo dijagrami linija, ravni i segmenata
preseka.
Da bi se smanjila složenost prikaza rezultata, pojedinačni preseci se mogu podesiti tako da se prikazuju
samo za određene slučajeve opterećenja i /ili za određene komponente rezultata. Preseci se automatski
sortiraju u tri grupe odnosno direktorijume u zavisnosti da li su linije, ravni ili segmenti.
 Prebacivanje iz jedne u drugu grupu prevlačenjem nije omogućeno.

 Ukoliko su selektovane tabele rezultata segmenata preseka, izlistani će biti samo segmenti preseka unutar
aktivnih sklopova.
Uputstvo X4 75
Grupa segmenti
preseka
Kreiranje grupe segmenti preseka omogućava lakši prikaz više preseka istovremeno.
Klikom na Nova grupa segmenta preseka iz liste, dodeljivanjem naziva grupe (naziv) i zadavanjem
proizvoljnog broja segmenata kreiramo grupu. Pritiskom na [Esc] završava se definisanje grupe.
Poslednjem unetom segmentu pod brojem (xx) u definisanom direktorijumu dodeljuje se naziv_xx.
Kreiranje novih Kreiranje direktorijuma omogućava lakše sortiranje preseka unutar iste grupe jer je omogućeno
direktorijuma prevlačenje na novo mesto u grupi. Korišćenjem tastera [Ctrl] i [Shift] moguća je višestruka selekcija na
uobičajen način.
Uključivanjem/isključivanjem prikaza direktorijuma menja se i prikaz preseka.
Novi segment Segment se definiše pomoću dve tačke na oblasti ili na više oblasti u istoj ravni.
preseka Podešavanjem prekidača bira se način prikaza dijagrama rezultata. Širina oblasti segmenta leve i desne
strane može se birati pojedinačno.
Uobičajen prikaz dijagrama je upravno na ravan elementa ali uključivanjem opcije Prikaži dijagram u
ravni elementa dijagram se rotira. U dijalogu Mogućnosti prikaza, ovaj način prikaza dijagrama (u ravni
elementa) može se uključiti/isključiti za sve segmente preseka.
Prikaz srednjih vrednosti
Prikaz osrednjenih vrednosti rezultata

76
Rezutanta objedinjena nad segmentom

Segment preseka deli domen na dva dela. Za izračunavanje jedan od njih je uklonjen. Uklonjeni deo je
selektovan na način da je lokalna osa normalna na segment preseka (osa y je označena žutom bojom
na slici) usmerena ka spolja od preostalog dela. Strelice su prikazane na strani uklonjenog dela. One
prikazuju sile i momenat koji deluju na preostalom delu od strane uklonjenog dela. Pravac segmenta
preseka je prikazan strelicama duž konture ravni preseka. Segment preseka je usmeren od prve do druge
tačke odabrane prilikom njegovog definisanja. Sledeća slika prikazuje pozitivne pravce komponenti
rezultante.
 Rezultanta objedinjena nad segmentom je prikazana samo za segmenat preseka paralelan sa lokalnom x ili y
osom.
 Ako je selektovano Anvelope ili Kritična, komponente rezultante su prikazane samo u Min i Max obliku.
Vrednosti triju koponenti rezultante nisu odgovarajuće jedna drugoj.
Nova ravan Definiše se klikom na dugme Nova ravan preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju dve
preseka tačke (ako je u pitanju pogled na neku ravan) ili tri tačke (ako je u pitanju perspektiva) koje definišu
ravan preseka. Ravan preseka označena je pravougaonikom isprekidanim linijama. Moguće je
uključiti/isključiti prikazivanje ravni preseka.
Uputstvo X4 77
Ravni preseka su korisne na primer ako se žele prikazati samo rezultati duž neke linije kroz ceo model
odnosno konstrukciju.
Nova linija Definiše se klikom na dugme Nova linija preseka i zadavanjem naziva preseka. Potom se selektuju rubovi
preseka koji definišu liniju preseka. Linija preseka ne mora da bude kontinualna.
Aktivni preseci su samo oni koji su uključeni na listi.

Korišćenje prekidača Osvežavanje svega, Automatsko osvežavanje i dugmadi Novi, Modifikacija,
Brisanje koriste se slično kao u dijalogu Sklopovi.
 Pravac presečne linije nije u vezi sa prikazanim komponentama rezultata.
2.16.16. Virtualne grede
Virtualne grede se koristi za prikaz

rezultata oblasti i pripadajućih rebara
na način kao što se to prikazuje na
gredama. Nakon prračuna površinskih
sila program kreira konačan broj
preseka normalnih na pravac virtualne
grede i redukuje presečne sile na
centar gravitacije preseka.
Ako aktivni sklopovi sadrže oblasti sa
virtualnim gredama i komponenta
rezultata je selektovana iz Unutrašnjih
sila virtualnih greda (6.1.9 Sile u
presecima virtualne grede) dijagram će
biti prikazan duž centralne linije
virtualne grede.
Ako su virtualna greda i odgovarajuće
oblasti uključene i ako su selektovani
odgovarajući rezultati sila, biće
prikazane redukovane sile na osu
virtualne grede.
78
Virtualne trake su kao virtualne grede, ali se preseci ne protežu do ivica oblasti (ograničene su fiksiranom
širinom trake sa leve i sa desne strane, ΔL i ΔR).
Tabela rezultata virtualne grede može biti prikazana u Tabelama.

Pogledati... 6.1.5.1 Tebele rezultata segmenata preseka
Nova virtualna Uneti naziv, zatim selektovati oblast kuda bi trebalo da se proteže virtualna greda. Ove tačke određuju
greda osu virtualne grede. Osa virtualne grede nije nužno kontinualna linija. Pogledati… 4.9.20 Reference
Nova virtualna Uneti naziv, zatim početnu i krajnju tačku trake. Ove tačke određuju osu virtualne grede. Ako su dve
traka tačke na različitim oblastima, oblasti moraju biti u istoj ravni. ΔL i ΔR vrednosti širine trake su automatski
podešene na 0.5 m, ali mogu biti promenjene.
 Sekcije virtualne grede su stvorene od kako oblasti podeljene na konačne elemente, tako i od oblasti koje nisu
podeljene na konačne elemenete. Virtualne trake zahtevaju mrežu konačnih elemenata.
 Stavke ne mogu biti prebačene u grupu drugačijeg tipa.
Redukciona osa Centralna linija: Redukciona osa je centar linije virtualne zraka. Lokalni sistem virtuelne
grede se može podesiti nezavisno od redukcione ose podešavanjem x i z lokalnih
pravaca pod Reference.
Pravat linija: Program deli oblasti duž lokalnog x smera, upravno na x smer. Poprečni
presek se u određenom trenutku sastoji od preseka oblasti i ravni preseka. Prvi i
poslednji neprazan poprečni presek definiše početnu tačku i krajnju tačku virtuealne
grede. Redukciona osa je prava linija između centra gravitacije prvog i poslednjeg
preseka. Redukcina osa se ne pruža nužno paralelno sa lokalnom x osom, ali zavisi od
nje.
Tačka i referentni vektor: redukciona osa ćebiti linija koja prolazi kroz zadatu tačku i
koja je paralelna sa selektovanim referentnim vektorom.
Dve tačke: Redukciona osa prolazi kroz dve selektovane tačke.
Uputstvo X4 79
Uzeti u obzir Ako je označeno, program uzima u obzir neselektovane

unutrašnje oblasti unutrašnje oblasti kada pronalazi centralnu liniju i
uključivanje svih rezultata. Ako nije označeno, ove obasti
ne doprinose centralnoj liniji oni se ignorišu tokom
integracije
Iste virtualne grede koje uzimaju u obzir

unutrašnje oblasti (levo) i koje ih ignorišu (desno)
Reference Reference se automatski podešavaju. Prema podrazumevanim podešavanjima, lokalni x pravac virtualne
grede paralelan sa najdužom stranom graničnog boksa selektovanih oblasti u globalnom prostoru.
Lokalni y, z pravci su postavljeni na isti način kao automatske reference za gredne elemente. Reference
se mogu prilagoditi. (Pogledati... 4.9.20 Reference)
Poprečni preseci Proizvoljni poprečni presek može biti definisan za virtualne grede i trake. Ovaj poprečni presek može biti
učitan kroz COM interfejs i može biti iskorišćen u eksternim programima za proračun.
Kreiranje novih Kreiranje novih direktorijuma nudi način sortiranja virtualnih greda. Virtualne grde mogu biti preuređene
direktorijuma prevlačenjem na novu poziciju u okviru svog tipa grupe. Uključivanjem/isključivanjem direktorijuma
uključuju se/isključuju se sve virtualne grede u okviru direktorijuma. [Ctrl] i [Shift] dopuštaju višestruku
selekciju na uobičajen način.
Virtualne grede Ovo polje kontroliše prikaz virtualnih greda u modelu.
Prikaz širine trake Ovo polje kontroliše prikaz širine virtualnih traka.
Jednaka širina virtualne trake (levo) ili bez

(desno) prikaza širine trake
2.16.17. Nalaženje
Nalazi entitet modela datog rednog broja, a kurzor se locira na dati entitet.
Ako je uključen prekidač Selektovati element traženi entitet će biti obeležen (prikazan ljubičastom
bojom).
80
2.16.18. Mogućnosti prikazivanja
Simboli Omogućuje/onemogućuje prikaz simbola.
Uobičajeni simboli mogu da se uključe/isključe koristeći brzi prekidač.

Simboli mogu da budu personalizovani. Pogledati Podešavanja / Osnovna podešavanja / Grafički
simboli.
Grafički Mreža
simboli Prikaz unutrašnjih linija mreže konačnih elemenata.
 Ako je isključeno pojavljuju se samo spoljašnje linije elemenata.
Čvor
Prikazivanje čvorova (mali crni kvadrati).
Centar površine
Prikazivanje centra (tačke za izbor-selekciju) površinskih konačnih elemenata.
 Boje: ploča=crvena, membrana=plava, ljuska=zelena
Centar kružnice
 Prikazivanje centra kružnice u obliku krstića.
Oblast
Oblast je obeležena okvirnom linijom unutar konture.
 Boja okvirne linije definiše tip konstrukcije i ista je kao površina koju odeđuje.
Ploča = crvena, membrana = plava, ljuska = zelena
Tačkasti oslonac
Prikazuje tačkaste oslonce.
 Tačkasti oslonac je prikazan debelom linijom.
Boje: pomeranja=žuta, rotacija= narandžasta.
Linijski oslonac
Prikazuje linijske oslonce.
 Prikazan je kao debela linija u pravcu oslanjanja.
Uputstvo X4 81
Boje: pomeranja=žuta, rotacija= narandžasta.

Površinski oslonac
Prikazuje površinske oslonce.
 Prikazani su kao svetlo braon mreža.
Temelj
 Temelji projektovani u tabu Projktovanje armiranobetonskih konstrukcija se pojvaljuju sa
njihovim proračunatim ili specificiranim oblikom i veličinom.
Kotne linije
 Omogućava prikaz kotnih linija temelja.
Elementi veze
Prikazuje veza elemente.
 Čvor-čvor veza elementi su prikazni punim zelenim linijama sa strelicom koja pokazuje pravac
veza elementa.
Linija-linija veza elementi su prikazani punim zelenim linijama sa strelicama koje pokazuju
pravac veze i isprekidanim zelenim linijama na krajnjim tačkama linija i svakom drugom
između dve krajnje veza-linije.
Kruto telo
 Prikazuje kruto telo konačne elemente debelom crnom linijom.
Dijafragma
 Prikazuje dijafragma konačne elemente sivim isprekidanim linijama.
Referenca
Prikaz referenci.
 Prikaz: crveni vektor, krst ili trougao.
Oblik poprečnog preseka
Prikazuje oblik poprečnog preseka štap/greda/rebro konačnog elementa.
 The user-defined cross-sections will be displayed as rectangles that circumscribe the shape
of the cross-sections.
Oslobađanje krajeva elemenata
Prikazuje oslobađanje krajeva elemenata i ivične zglobove elemenata.
Oslobađanje krajeva elemenata:
 Plavi krug: zglob / kotrljajuće ležište
Plavi kug + krst: polukruti zglob
Crveni krug: sferni zglob
Pun plavi krug: plastični zglob
Ivični zglobovi:
 Kružići na ivicama elemenata.
Elementi konstrukcije
Prikazuje elemente konstrukcije.
 Prikazuje narandžaste linije duž elementa i broja elementa.
Parametri armiranja
 Kod površinskih nosača prikazuje parametre armiranja braon zvezdicama.
Oblast armiranja
 Prikazuje armaturu neke oblasti isprekidanim braon
linijama.
Prikazana je gornja i donja armatura u x i y pravcu. Dva
temena poligona su povezana sa centrom braon linijama.
Masa
Prikaz koncentrisanih masa u čvorovima.
 Označavanje: dva crvena koncentrična kruga.
Centar mase sprata
 Prikazuje centar mase svakog sprata. AxisVM konvertuje opterećenja, koja su uzeta u obzir
pri seizmičkom proračunu u mase, proračunava ih i postavlja na izračunato mesto. Centar
mase prikazan je crnim simbolom +s u crnom krugu i oznakom Gmi gde je i oznaka sprata.
Centar krutosti sprata
Centar krutosti se određuje u zavisnosti od poprečnog preseka i broja zidova sprata metodom koja
se koristi kod proračuna krutosti tankih zavarenih poprečnih preseka.
82
 Prikazuje se centar krutosti spratova. AxisVM centar krutosti nalaženjem poprečnih preseka
zidova koristeći metodu kao i za proračun tankih zavarenih profila. Centar je prikazam crvenim
simbolom +s sa oznakom Si, gde je i oznaka nivoa.
Referentne tačke debljine
Referentne tačke unete tokom definisanja oblasti koje nemaju konstantnu debljinu i ekscentricitet.
 Narandžasti krstevi, oznake vrednosti debljine, isprekidane linije koje povezuju referentne
tačke.
Lokalni Prikazuje ose lokalnih koordinatnih sistema konačnih elemenata.
sistemi
Lokalni koordinatni sistem Lokalni koordinatni sistem površinskog elementa

grednog elementa
Opterećenja Prikaz simbola opterećenja se može podesiti za svaki tip

posebno (koncentrisana, raspodeljena linijska, raspodeljena
površinska, temperaturna, sopstvena težina, pokretna
opterećenja i ostala (promena dužine elementa, prethodno
naprezanje, pritisak, itd.)).
Za prikaz površinskih opterećenja raspodeljenih na linijske
elemente (videti sliku desno) uključiti Raspodela opterećenja.
Za prikaz raspodeljenih površinskih opterećenja na grede
uključiti Raspodeljena opterećenja na grede.
Panel opterećenja Spoljašnje linija panela opterećenja su isprekidane debele tirkizne inije. Ako su paneli opterećenja
dodeljeni domenima, mali pravougaonicise pojavljuju duž spoljašnje linije prikazujući spoj.
Granični ili Ivice panela opterećenja sa graničnim ili parapetnim zidom mogu biti selektovane tokom definisanja
parapetni zid (za opterećenja od snega. Ove ivice su prikazane svetlo braon pravouganikom duž ivice.
opterećenje od
snega)
Raspodeljena Prikaz raspodeljenih opterećenja na grede.

opterećenja na
grede
Faze položaja Ako je uključena ova opcija svi položaji pokretnog opterećenja su prikazani sivom bojom. Ako je
pokretniog isključena ova opcija prikazuje se samo tekući položaj pokretnog opterećenja u zavisnosti od slučaja.
opterećenja
Konture elemenata Prikazuje model sa žičanom 3D konturom elemenata (poprečni presek, debljina, ekscentricitet mogu
u 3D biti provereni). Boje zavise od arhitektnskog tipa elementa (stub, greda, zid, ploča).
Automatsko Ako je uključen ovaj prekidač, svaka izmena će dovesti do ponovog iscrtavanja u aktivnom panelu.
osvežavanje
Osvežavanje svega Izmene dovode do osvežavanja svih panela u radu sa više prozora.
Snimiti kao Snima trenutna podešavanja prikaza simbola kao podrazumevana.

podrazumevano
Uputstvo X4 83
Oznake
Numerisanje
Prikazuje redne brojeve čvorova, konačnih Uključivanjem Numerisati konačne elemente za

elemenata, materijala, profila, referenci. linijske elemente gde je izvršena podela, prikazuje
numeraciju mreže KE.
Numerisanje Uključivanjem ovog prekidača zamenjuje brojeve elemenata na dijagramima sa brojevima konačnih
konačnih elemenata. Tabele takođe prikazuju rezultate na konačnom elementu, a ne na celom konstrukcijskom
elemenata elemenu. Pogledati... 3.2.13. Spajanje delova strukture, 3.2.14. Razdvajanje delova strukture
Oznake na (Ne)Označavanje Oznaka na linijama prikazanim u pravcu osa uključuje/isključuje oznake na linijama
linijama u pravcu prikazanim u pravcu njihovih osa (prikazane kao tačke).
osa
Providne oznake Ako je uključena ova opcija, sve oznake su transparentne. Inače, oznake su prikazane na pravougaoniku
ispunjenom bojom pozadine.
Sprečavanje Ako je ova opcija uključena, program sprečava da se oznake preklope tako što pomera ili sakriva manje
oznaka od bitne oznake. Uvećanjem prikaza modela (zoom in) može doći do povećanja broja vidljivih oznaka. Ako
preklapanja je potrebno prikazati veliki broj oznaka, ova optimizacija može da potraje.
Centar gravitacije Ako su definisani seizmički spratovi, njihov centar gravitacije može biti prikazan crnim
sprata krugom na crnom krstu, sa oznakom Gm<ideks sprata>
Centar krutosti Ako su definisani seizmički spratovi, njihov centar krutosti može biti prikazan crvenim x na
sprata crvenom krstu, sa oznakom S<indeks sprata>
84
Karakteristike Ispisivanje naziva i parametara materijala, profila, dužina ili debljina elemenata, intenziteta opterećenja,
masa itd.
Ukoliko je uključeno biće prikazane i Jedinice mera.
Usvojena Omogućuje nezavisno označavanje za gornju i donju armaturu u x i y pravcu i postavlja način
armatura označavanja.
Uključivanjem Prema prikazanim komponentama rezltata čini da trenutna komponenta armiranja bude
jedina prikazana komponenta rezultata.
Prekidači
Informacioni Koordinate Pogledati... 2.18.1. Panel
paneli koordinata
Info panel Pogledati... 2.18.2. Info panel
Šifriranje boja Pogledati... 2.18.3 Šifriranje
(kodiranje) boja
Panel skale boja Pogledati... 2.18.4. Panel skale
boja
Prikaz Prikaz sklopova i vođica se može uključiti ili isključiti.

Sklopovi Omogućava/onemogućava prikaz sklopova.
Vođice Omogućava/onemogućava prikaz vođica.
Strukturalna mreža Omogućava/onemogućava prikaz strukturalne mreže.
DXF/PDF lejeri Omogućava/onemogućava prikaz pozadinskih lejera.
Arhitektonski lejeri Omogućava/onemogućava prikaz uvezenih arhitektonskih objekata.
AxisVM lejeri Omogućava/onemogućava prikaz lejera definisanih u AxisVM-u.
2.16.19. Postavke
Podešavanja rastera, kurzora, parametara uređivanja, crtanja i izbora propisa za proračun.
2.16.19.1. Raster i kurzor

Raster Raster se sastoji od mreže tačaka ili linija i olakšava
pozicioniranje kurzora. U zavisnosti od izbora, mreža
može biti:
Tačkasta mreža – ose su prikazane žutim krstićima a

tačke mreže sivom bojom;
Mreža linija – ose su prikazane žutom a rasteri sivom

linijom.
Prikaz – Prikazuje i skriva mrežu.
ΔX, ΔY, ΔZ – Podešava razmak između tačaka/linija

mreže u pravcima X, Y ili Z.
Korak kurzora Podešava dužinu koraka pomeranja kurzora prilikom upravljanja tastaturom
Parametri koraka kurzora se mogu podesiti na sledeći način:
Vezano kretanje miša - Ograničava kretanje pointera miša, korakom kretanja kurzora pomoću dole
navedenih parametara.
ΔX, ΔY, ΔZ - Pritiskom na kurzorske tastere, kurzor se pomera za podešen (X, Y or Z) korak u izabranom
pravcu (X, Y or Z redom).
Uputstvo X4 85
Ctrl x - Povećanje/smanjenje koraka kurzora za faktor "x". Ovo omogućava proizvoljnu preciznost
crtanja. Korak kurzora ne važi ako se kurzor pozicionira na liniju. Ako je kretanje kurzora vezano,
korak je veličine DX.
 Korak kurzora se ignoriše ukoliko je njegov položaj na liniji koja nije paralelna globalnim koordinatnim osama
i tada se kurzor kreće duž linije.
Ukoliko je tolerancija uređivanja veća od koraka kurzora pratiće se nevidljiva mreža definisana tolerancijom
uređivanja.
Ako je kretanje kurzora vezano, korak je veličine DX.
Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora
 Ako je raster mreže i korak kurzora podešen na istu vrednost pri postavljanju, čvorovi će biti na tačkama mreže
rastera.
2.16.19.2. Uređivanje
Ugao vezanog Kretanje kurzora može biti slobodno i vezano.
kretanja Pritiskom na tipku [Shift] pri pomeranju kurzora
određuje se pravac vezanog kretanja kuzora. Pri
tome je vezano kretanje zasnovano na dva tipa ugla
(za ostale načine vezanog kretnja kurzora
Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora).
Automatski Automatski se izvršava niz funkcija uređivanja u zavisnosti od uključenih prekidača.

Presecanje:
Ukoliko je Automatsko presecanje aktívno (uključuje se u meniju Podešavanja/Servis/Uređivanje/
Automatski/Presecanje) na preseku dve ukrštene linije automatski se generiše čvor, a broj linija se
povećava na četiri. Ako su površinski elementi presečeni linijama nastaće novi sa karakteristikama
nasleđenim od prvobitnih površinskih konačnih elemenata.
Upravljanje sklopovima:
Ukoliko je automatsko upravljanje sklopovima uključeno tada su pri prikazivanju sklopova
novostvoreni entiteti automatski priključeni u sve aktivne sklopove.
Osvežavanje:
Postavlja automatsko osvežavanje ekrana.
Tolerancija Dve tačke na rastojanju koje je jednako ili manje od zadate tolerancije biće spojene, pri operaciji Provera
mreže. Toleancija se koristi i u kontroli dužina štapova i debljine površina.
Identifikacija Element ispod kurzora se identifikuje ako je rastojanje do kurzora manje

kurzora od podesivog rastojanja identifikacije kurzora. Jedinica mere identifikacije
rastojanja kurzora je piksel.
Ako je više elemenata unutar ovog rastojanja tolerancije, identifikuje se onaj koji je najbliži kurzoru.
Pogledati... 4.7.1. Identigikacija kurzora
Tolerancija u ravni Tačke oblasti i površina moraju biti u ravni. Svako odstupanje čvorova van ravni više od zadate vrednosti
tolerancije dovodi do njihovog brisanja. Tolerancija u ravni se može definisati na dva načina:
Relativno [‰] u promilima najveće dimenzije poligona elementa
86
Apsolutno [m] zadata vrednost
Polarne koordinate Cilindrične ili sferne.

Pogledati... 4.3.2. Plarne koordinate
2.16.19.3. Crtanje
Multiplikator Podešavanje veličine prikaza simbola opterećenja.
prikaza simbola Podešavanja se mogu izvršiti ako je omogućen
opterećenja prekidač Simboli/Grafički simboli/Opterećenja. Ove
vrednosti veličine prikaza ne utiču na vrednosti
opterećenja.
Sila
Prikaz veličine prikaza simbola za opterećenja
koncentrisnim silama.
Moment
Prikaz veličine prikaza simbola za opterećenja
koncentrisanim momentima.
Linijsko / površinsko opterećenje
Prikaz veličine prikaza simbola za linijska/
površinska opterećenja.
Rezultantna vrednost segmenta preseka
Ovaj faktor određuje veličinu strelice koja
reprezentuje reultantnu vrednost nad
segmentom preseka.
Granični ugao Podešava prikaz unutrašnjih linija mreže konačnih elemenata. Neće se prikazati zajednički rub dva ili
konturne linije više susednih površinskih elemenata ukoliko je ugao između njihovih normala manji od ovde usvojene
vrednosti.
Prikazana ivica
Neprikazana ivica
Faktor povećenja i Podešava se faktor povećanja/smanjenja (zoom faktor) tasterima [+] ili [-].
smanjenja
Prikaz dijagrama Do verzije 12, dijagrami aksijalne sile i momenata torzije su uvek bili crtani u lokalnoj x-z ravni. Od verzije
aksijalne sile i 13 mogu biti podešeni i u ravni y-z.
momenata torzije
2.16.20. Informacije o modelu
Prikazuje glavne parametre modela.

Klikom na dugme Parametri analize prikazuju se određeni parametri poslednje analize modela (količina
memorije korištena za proračun, vreme proračuna, itd.). Informacije o analizi modela su dostupne samo
ako je model proračunat u verziji 10 programa AxisVM.
Uputstvo X4 87
Brz prekidači
Brzi prekidači omogućuju trenutno uključivanje/isključivanje

simbola na ekranu kao i upotrebu onih alata koji se često koriste
pri uređivanju modela. Ikonice se nalaze u donjem delu
grafičkog ekrana.
Automatsko presecanje
Vezano kretanje pointera
Nivoi (spratovi)
Sklopovi
Prikaz sklopova selektovanih elemenata
Prikaz samo selektovanih elemenata
Ravni rada
Linije, ravni i segmenti preseka
Prikaz mreže konačnih elemenata
Prikaz simbola opterećenja
Prikaz simbola i oznaka
Prikaz lokalnog sistema
Numeracija
88
Pozadinski lejer
Detekcija pozadinskog lejera
 Neka od ovih podešavanja dostupna su i preko ikona Podešavanja, odnosno Postavke.
Informacioni paneli
Informacioni paneli se nalaze na prostoru za crtanje. Položaj panela nije fiksiran - moguće je pomeranje
po radnoj površini korišćenjem miša.
2.18.1. Panel koordinata
Pogledati... 4.4 Panel koordinata
2.18.2. Info panel
Prikazuje informacije kao što su: aktivni sklop (sklopovi), tekući pogled, vrsta
analize, propis (standard) po kojem je izvršena analiza, tekući slučaj i kombinacija
opterećenja, greška rešenja, tekuća komponenta rezultata.
Za objašnjenje parametara E(U), E(P), E(W), E(EQ) pogledati 5. Analiza i 5.1 Statička
analiza
U slučaju geometrijski nelinearnog proračuna poruka upozorenja se pojavljuje ako
je došlo do problema stabilnosti u tekućem inkrementu. Pogledajte ... 5.1 Statička
analiza
U slučaju nelinearnog proračuna, kada on uzima u obzir armaturu, kratke poruke
upozorenja se pojavljuju. Pogledati... 6.5.5 Nelinearna analiza armiranobetonskih
greda i stub elemenata i 6.5.6 Nelinearna analiza pomeranja AB ploča. Poruka
upozorenja se pojavljuje ukoliko se problem desio u tekućem ili u bilo kom
prethodnom inrementu.
Ako je aktivno više od jednog sklopa prikazuje se lista aktivnih sklopova označavajući da broj dužine liste
sklopova ne prelazi granične vrednosti. Ova granična vrednost se može podesiti desnim klikom na
Informacioni prozor i klikom na ikonicu menija Podešavanja.
2.18.3. Šifriranje (kodiranje) boja
Ovaj info panel se pojavljuje nakon aktiviranja kodiranja boja (pogledati... 2.16.5.
Šifriranje (kodiranje) boja) osim ako je isključen u Meniju panela (pogledati... 3.5.2
Informacioni paneli)
Tip šifriranja je prikazan u okviru crne naslovne linije.
2.18.4. Panel skale boja
Panel skale boja Prikazuje legendu sa skalom boja koja ide uz prikaz rezultata proračuna (izolinije i izopovršine). Klik u
unutrašnjost prozora sa skalama boja poziva dijalog boks za podešavanje skale boja.
Broj boja u legendi može da se podešava promenom veličine panela sa skalom boja.
Uputstvo X4 89
Podešavanje Možete podesiti detalje skale boja u

panela skale boja podešavanjima. Da biste otvorili ovaj
dijalog, samo kliknite na skalu boja.
Vrednosti
Granice Načini podešavanja granica intervala:
Min/max modela
Postavljanje donje i gornje granice intervala modela. Međuvrednosti se dobijaju interpolacijom.
Min/max sklopova
Postavljanje donje i gornje granice intervala aktivnih sklopova. Međuvrednosti se dobijaju
interpolacijom.
Apsolutni max modela

Između donje i gornje granice date veličine modela interpolacijom se određuju međuvrednosti boja.
Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najveća veličina modela.
Abs. max of parts

Između donje i gornje granice date veličine aktivnih sklopova interpolacijom se određuju
međuvrednosti boja. Za gornju i donju granica uzima se po apsolutnoj vrednosti najveća veličina
aktivnih sklopova.
Zaokrežene Ako su ranice intervala interpolirane između minimalne i maksimalne vrednosti (nije uvedena proizvoljna
vrednosti vrednost ili vrednos koraka), interpolirane vrednosti mogu biti zaokružene.
Korisnička postavka
Klik na element liste omogućava uređivanje vrednosti dodeljene boji u skali. Pri tome mogu da se
koriste i kurzorski tasteri. Pošto se pritisne U redu vrednosti nivoa treba da monotono opadaju na
dole.
Automatska interpolcija
Ako je uključena Automatska interpolacija tada se pri upisu neke nove vrednosti sve vrednosti boja
obnavljaju. Ukoliko je izmenjena gornja ili donja vrednost međuvrednosti se dobijaju linearnom
interpolacijom. Ukoliko se zada neka međuvrednost, program će primeniti bilinearnu interpolaciju,
vrednosti će se linearno menjati između gornje i nove vrednosti, odnosno između nove i donje
vrednosti i intervali mogu da se razlikuju.
Po vrednosti koraka
Vrednosti boja su određene veličinom koraka . Pri upisu nove vrednosti ostale se preračunavaju za
veličinu definisanog korak. Prelaskom na drugi način skala kreće od najniže vrednosti koristeći
poslednju vrednost koraka.
Numeričke vrednosti skale boja mogu da se zapišu pomoću dugmeta Snimi kao... i da se koriste
naknadno klikom na ... dugme.
90
Šrafiranje Šrafura vrednosti van definisanih se može podesiti da bude Neprovidna ili Providna.
vrednosti van
zadatog opsega
Pravci gradijenta Dozvoljava zamenu pravac skale boja.

boje
Konture Ukoliko je ova opcija odabrana, pojavljuje se kontuar na spoljašnjim ivicama izopovršina.
izopovršine
Oznake izolinije Ukoliko je ova opcija odabrana, izolinije su automatski označene.
Standardne vrednosti intervala se mogu podesiti i direktno iz brzog menija panela Skala boja, koji
možemo pozvati klikom u oblast panela desnim tasterom miša.
Proračun
Pri prikazu vrednosti armature klikom na Definisanje i Proračun
pojavljuje se panel u kome je moguće u odnosu na prečnik armature
i rastojanje između šipki dobiti broj komada šipki armature.
 Prilikom prikaza šeme stvarne količine armature AxisVM ne dodeljuje

boju numeričkim vrednostima, već samo ako se izabere drugačiji raspored
i veličina šipki. Moguće je izabrati da se prikazuju sve šeme armiranja ili
samo one u okviru aktivnih (vidljivih) sklopova.
Boje Boje se mogu modifikovati

dodeljivanjem gradijenta boje
vrednostima. Gradijent može
biti dodeljen komponentama
rezultata, npr pomeranja mogu
biti prikazana različitim bojama
u odnosu na unutrašnje sile.
Podešavanje forme gradienta iz
svetlog u tamno može pomoći
u rešavanju dvosmislenosti
prikaza sivom bojom.
Novi gradijent boje

Novi gradijent boje može biti definisan prevlačenjem krajnjih tačaka gadijenta na željenu
poziciju.
Obrni skalu boja
Zamenjuje početnu i krajnju boju skale.
Snimiti skalu boja i biblioteku skale boja

Skale mogu biti sačuvane u biblioteku za kasniju upotrebu.
Uputstvo X4 91
Snimiti tekuća podešavanja skale kao podrazumevana

Tekuća podešaavnja komponenti rezultata postaju podrazumevana podešavanja za buduće
modele.
Vraiti na podrazumevana podešavanja skale

Podešava podrazumevana podeavanja sale boja za komponente rezultata.
Klikom na stavku Biblioteka skale boja primenjuje skalu boja.
2.18.5. Panel podešavanja perspektive
See... 2.16.3 Pogledi

92
Ova stranica je namerno ostavljena prazna.

Uputstvo X4 93
3. Glavni Meni
Fajl
Stavke menija su detaljnije opisane u nastavku.
3.1.1. Novi model
Kreiranje novog modela konstrukcije. Upotreba ove komande pokreće novu sesiju. Ako tekući model
nije snimljen pre početka kreiranja novog, pojavljuje se prozor sa pitanjem da li se želi snimiti tekući
model. Za više infomacija kako sačuvati vaš model pogledajte komande Snimanje i Snimanje kao.
U dijalog boksu se unosi naziv modela, bira standard po kojem će se vršiti analiza, biraju jedinice mera,
unosi zaglavlje projektne dokumentacije i bira postavka početnog ekrana (pogled od gore, pogled
spreda ili perspektiva). Novi model koristi podrazumevane postavke programa.
Ako je logo zaglavlja strane selektovan za štampanje crteža, tabela i izveštaja, zaglavlje se takođe
pojavljuje ovde. Kliknuti na logo da biste ga promenili ili pokušajte u Podešavanja / Osnovna
podešavanja / Izveštaj / Logo firme / Podešavanja...
94
3.1.2. Prethodne revizije…
AxisVM može da sačuva prethodne revizije modela. Ova funkcija je aktivirana prema podrazumevanim
postavkama. Dijalog Prethodne revizije navodi prethodne revizije u obrnutom hronološkom redosledu
(prva stavka na listi je najnovija). Kolona Veličina fajla pokazuje veličinu fajla modela (i fajl rezultata
analize ako postoji).
Revizije mogu da se otvore i zaključaju. Komentari se mogu upisati i urediti tako što ćete kliknuti na ćeliju
u koloni Komentar.
Maksimalan broj sačuvanih revizija se može

menjati u dijalogu Postavke. Ako je broj revizija
dostigao maksimum, najstarija revizija se briše
nakon što sačuvate novu reviziju. Takođe je
moguće skladištenje automatski sačuvane
revizije i datoteke rezultata (Za podešavanje
automatskog snimanja pogledati Postavke /
Osnovna podešavanja / Integritet podataka,
3.3.11 Osnovna podešavanja).
Automatski sačuvani fajlovi se pojavljuju u sivoj
boji i njihov broj revizija se pojavljuje u zagradi.
Ovaj dojalog je takođe dostupan u Poedšavanja / Osnovna podešavanja / Interitet podataka.

Učitavanje. Snima selektovanu verziju kao novi model i učitava je. Moguće j očuvati prethodne revizije.
Snimanje prethodne revizije. Snima selektovanu reviziju pod novim imenom. Moguće je očuvati
prethodne revizije.
Zaključati revizije. Zaključava selektovanu reviziju. Ove revizije se ne brišu čak i ako roj sačuvanih revizija
dostigne maksimum definisan u Podešavanjima.
Otključavanje revizija. Otključava selektovane revizije. Ako je revizija otključana, ona će biti obrisana
ukoliko je to neophodno.
Brisanje. Briše selektovane revizije (isključujući zaključane revizije).
 Prethodne revizije se čuvaju u \ Revizije \ naziv modela poddirektorijumu kreiranim ispod direktorijuma fajla
modela. Kopiranje ili premeštanje datoteke ne kopira i ne premešta ove poddirektorijume. Da biste kopirali ili
premestili revizije, gore naveden poddirektorijum mora biti kopiran ili premešten na novu lokaciju.
Uputstvo X4 95
3.1.3. Učitavanje
Učitava postojeći model u AxisVM. Ako tekući model nije snimljen, pre početka učitavanja pojavljuje se
[Ctrl]+ [O] prozor sa pitanjem da li se želi snimiti tekući model. Za više infomacija kako sačuvati vaš model
pogledajte komande Snimanje i Snimanje kao.
Pojavljuje se standardni dijalog u koji se unosi naziv i lokacija postojećeg fajla.
Ukoliko se željeni direktorijum pojavljuje u dijalog boksu, unesite naziv fajla u polje za editovanje ili
selektujte fajl sa liste. Ukoliko se željeni dijalog nije pojavio, izaberite lokaciju zajedno sa nazivom fajlova.
 AxisVM ulazne podatke o modelu snima u fajl sa ekstenzijom “.AXS” a rezultati su snimljeni u fajlu sa
ekstenzijom “.AXE”. Oba fajla sadrže jedinstveni identifikator koji se dodeljuje pri svakom snimanju tako da
je lako proveriti da li obe ekstenzije pripadaju istom modelu.
Otvoreni dijalog izgleda drugačije na različitim operativnim sistemima (Windows XP and Vista /
Windows 7 / Windows 8).
3.1.4. Snimanje
Saves the model under the name displayed at the top of the AxisVM screen. If you have not saved the
[Ctrl]+ [S] model yet, the Save as dialog box automatically appears prompting you to enter a name. Use the Save
as command if you are changing an existing model, but want to keep the original version.
If you select Create backup copy in the Settings / Preferences / Data integrity / Auto save a backup file of
your previous model will be created.
If Settings / Preferences / Data integrity / Compress AXS is checked the model file will be saved in a
compressed format. The average size of the compressed file is about 10% of the original. Compression
is more efficient on large files.
3.1.5. Snimanje kao
Omogućava davanje naziva modela i snima ga. Korišćenjem ove komande snimate model ukoliko ga
do tog momenta niste snimili, ili ako menjate model, a želite da zadržite originalnu verziju.
Selektovanje ove komande će pozvati dijalog Snimiti kao.
Convertovanje Modeli kreirani u prethodnim verzijama programa AxisVM (if applicable) će biti konvertovani u format
modela tekuće verzije kada ih otvorite po prvi put.
 Komanda Fajl / Snimi kao / Format fajla omogućava snimanje modela u ranijim formatima programa.
Dijalog za snimanje izgleda drugačije na različitim operativnim sistemima (Windows XP and Vista /
Windows 7 / Windows 8).
3.1.6. Izvoz - Expot
Funkcije izvoza kreiraju različite tpove fajlova za transfer podataka u druge inženjerske aplikacije.
3.1.6.1. Izvoz u DXF

DXF file Izvoz ovakvog tipa fajla zahteva DXF modul.
Geometriju (linije, čvorovi) aktuelnog modela zapisuje u fajl formata DXF, Nazivfajla.DXF za dalju
upotrebu u CAD programima. Geometrijske mere će biti očuvane.
Po izboru ove stavke menija pojavljuje se Izvoz DXF dijalog boks gde mogu da se podese i jedinice mera
modela u izvezenom fajlu.
Za DXF izlazni fajl dostupna su tri različita formata:
- AutoCAD 2004 DXF fajl
- AutoCAD 2000 DXF fajl
- AutoCAD R12 DXF fajl
- AutoCAD proračun armature fajl
96
Preporučuje se upotreba AutoCAD 2004 formata da bi se izbegao gubitako podataka. Raniji DXF formati
podržavaju samo paletu od 256 boa i ASCII karaktere.
3.1.6.2. Izvoz u IFC

IFC 2x, 2x2, 2x3 file Izvoz ovakvog tipa fajla zahteva IFC modul.
Izvozi IFC fajl opisujući arhitektonski model (zidovi, ploče, stubovi, grede). IFC fajl se može uvesti u
ArchiCAD, AutoDesk ADT, Revit, Nemetscheck Allplan, Tekla-Xsteel i druge arhitektonsko-građevinske
programe.
Odabirom Izvoz armature u dijalogu za snimanje i odabirom Osnovna

podešavanja prikazuje se dijalog za podešavanje načina izvoza usvojene
armature.
Od puštanja verzije 13R1, korisnici imaju mogućnost izvoza armature u .ifc fajlove.
Ugrađeni algoritam AxisVM-a pomaže da se izveze ne samo armatura u polju, već i armatura različitog
oblika, kao na primer kuke, povijeni delovi šipki itd.
 zatvaranje armature na
slobodnim ivicama ploče: slobodne
ivice ploča se zatvaraju povijenim
šipkama, čije dužine se izračunavaju
na osnovu dužine preklopa šipki, koja
je izračunata bilo standardnim
postupkom u programu, ili od strane
korisnika dat vrednosti l0. Ova opcija
se može uključiti ili isključiti.
 armiranje konkavnih uglova:
konkavni uglovi mogu jednostavno
biti ojačani šipkama , čije dužine se
izračunavaju na osnovu dužine
preklopa šipki, koja je izračunata bilo
standardnim postupkom u programu,
ili od strane korisnika dat vrednosti l0.
Ova opcija se može uključiti ili
isključiti.
 konvertovanje kratkih šipki u
uzengije: da bi se izbeglo beskorisno
dupliranje armature, algoritmu se
može dodeliti faktor multiplikacije. Te
jednostavne šipke, čije dužine su veće
od minimalne dužine preklopa
pomnožene ovim faktorom, biće
pretvoren u zatvorene uzengije. Ova
opcija se može uključiti ili isključiti.
 zatvaranje armature na spoju ploča: duž ivica ploča koje ne dele istu ravan, algoritam može
povezati armaturu pojedinačnih ploča bilo povijenim šipkama, bilo kukama. Stvarna geometrija
tih oblikovanih šipki zavisi od širine i ugla spajanja ploča, a ponekad, algoritam reviduje izbor
korisnika. Veličine oblikovanih šipki se izračunavaju u odnosu na minimalne dužine
preklapanja.
 armatura u ugrađenim oblastima: metod zatvaranja, ugrađivajući šipke armature ugrađene
oblasti može biti izabran od strane korisnika. Njima se može rukovati posebno ili njihove šipke
mogu biti ugrađene u jedno i drugu oblast, ili ako je unutrašnja oblast dovoljno mala, šipke u
spoljašnjoj oblasti se mogu voditi kroz nju.
 ivice ploča koje su povezane sa više od dve oblasti: u takvim slučajevima rešenje se ne može
naći automatski, tako da korisnik može da bira da li će potpuno preskočiti te ivice ili da li će ih
zatvoriti nezavisno jednu od drugie.
Uputstvo X4 97
 optimizacija pozicije šipki radi ravnomernog rasporeda amature ako se oblasti armiranja
preklapaju
 proračunate čiste dužine šipki se uvek zaokružuju na najbližu vrednost ovog niza: 0.4, 0.5, 0.6,
0.8, 1.0, 1.2, 1.5, 2.0, 2.4, 3.0, 4.0, 6.0, 12.0 m
Izvoz podataka Ako je odabrana opcija Arhitektonski model, samo se arhitektonski objekti izvoze. Ako je odabrana
modela opcija Statički model, mreže konačnih elemenata, opterećenja, sučajevi opterećenja, grupe optereenja i
kombinacije opterećenja će biti uključeni u IFC fajl. Dinamički parametri, uticajne linije i pokretna
opterećenja će biti isključeni.
3.1.6.3. Izvoz u Tekla Structures

Tekla Structures Dostupna su dva formata fajlova:
fajl
Tekla (TS) Structures ASCII fajl (*.asc)
Snima geometriju modela u format fajla koji prepoznaje program Tekla Structures. Fajl sadrži
koordinate čvorova i i j-krajeva, karakteristike poprečnih preseka i referentne tačke štapnih ili grednih
elemenata.
Tekla (TS) DSTV fajl (*.stp)
Snima podatke štapnih ili grednih elemenata (krajnje tačke, materijale, poprečne preseke, reference)
kao standardni DSTV fajl. Ovaj format fajla podržava više CAD softvera koji se koriste za čelične
konstrukcije.
3.1.6.4. Izvoz u Nemetschek Allplan

ASF fajl Izvoz ovakvog tipa fajla zahteva ALP modul.
Izvozi armaturu svih aktivnih oblasti u posebne fajlove (filename_001.asf ...) koji se kasnije mogu uvoziti
u Nemetschek Allplan u serijama (odjednom). Zbog ograničenja uvoza programa Allplan, obalsti se
transformišu u XY ili XZ ravni, koja god ravan je bliža izvezenoj oblasti.
Samo armatura oblasti se zvozi, rezultati pojedinačno definisanih površinskih elemenata će biti
ignorisani. Tri vrednosti armaturne se izvoze za trougaone a četiri za četvorougaone elemente mreže.
Izaberite Pomeranje u koordinatni početak da biste poerili oblasti u koordinatni početak (spoljašnji čvor
najbliži koordinatnom početku će biti pomeren u koordinatni početak).
Izaberite tip armature za izvoz: zahtevana (izračunata), stvarna (usvojena) ili maksimalna vrednost od te
dve.
 Izvoz u ASF fajl je moguć samo u tabu Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata.
Uvoz ASF fajla u  Za izvoz asf fajla ići na stavku menija Kreirati/Interfejsi/Uvoz FEA fajlova u meniju Allplann-a.
AllPlan  Selekovati direktorijum sa asf fajlovima iz strukture direktorijuma u gornjem levom prozoru.
Možete videti asf fajlove u donjem levom prozoru. Selektujte jedan ili više asf fajlova sa ove liste i
selektujte mesto ovih fajlova klikom na red u listi sa desne strane (Destinacioni fajlovi).
 Kliknite na prekidač Transfer ->, i selektovani fajlovi će se pojaviti na listi.
 Kliknite na prekidač Uvoz, i selektovani fajlovi će bii uveženi u program Allplan.
 Zatvorite prozor klikom na rekidač U redu.
98
Prikazivanje  Kliknite na stavku menija Kreirati/Inženjerstvo/Armatura/FEA slika armature u meniju Allplan-a.

uvežene armature  Kliknite na željeni asf fajl.
u Allplan  Izaberite lejer (gornji/donji) i tip (pritisak/zatezanje) uveženih vrednosti armature.
 Kliknite U redu.
3.1.6.5. Izvoz u AxisVM

AxisVM Viewer Snima model u formatu programa AxisVM Viewer (*.axv).
Pogledati…7. AxisVM Viewer i ViewerExpert
AXS fajl Moguć je izvoz sledećih grupa

elemenata: cele konstrukcije, prikazanih
sklopova ili selektovanih elemenata.
Za odabir opcija izvoza sličnim kao
opcijama u Kopiraj (pogledati… 3.2.7
Opcije kopiranja / ubacivanja) kliknuti na
dugme Podešavanja u dijalogu Izvoz.
Izvoz izabranih Izvozi samo izabrane entitete u fajl nekog formata.

elemenata
Jedinice Ovde se može podesiti u kojim će jedinicama biti izvežene koordinate.
koordinata Podrazumevana jedinica je metar [m].
3.1.6.6. Izvoz u ostale aplikacije

Bocad fajl Snima geometriju modela u fajl format koji može da se učita u Bocad program. Fajl sadrži koordinate
čvorova štapova, karakteristike poprečnih preseka i referentnu tačku za definiciju položaja štapa
odnosno grede u prostoru.
StatikPlan fajl Za program StatikPlan, AxisVM izvozi DXF file uključujući i konture armirane ploče sa računskom
armaturom prikazanom preko izolinija i legendu sa rezultatima.
Uputstvo X4 99
PianoCA fajl Generiše *.pia interfejs fajl za program PianoCA. Sadrži podatke, oslonce, opterećenja i rezultate
proračuna odabranog grednog elementa.
CADWork file Kreira DXF fajl koji se može koristiti u CADWork softveru za izradu detalja armature.
Izvoze se samo selektovane oblasti.
Kako CADWork radi u 2D okruženju, selektovane oblasti moraju biti u istoj ravni. Svaka oblast u DXF
fajlu se pretvara u lokalni X-Y koordinatni sistem, a Z koordinata predstavlja računski dobijenu količinu
armature.
SDNF 2.0, 3.0 file Snima model u SDNF (Steel Detailing Neutral Format) fajl koji mogu očitati programi za detalje čelika
(Advance Steel, SDS/2, Tekla Structures, PDMS).
Glaser -isb cad- Izvozi armaturu oblasti u Glaser -isb cad-program.
*.fem fajl
3.1.7. Uvoz - Import
Funkcije uvoza čitaju i obrađuju različite tipove fajlova za transfer podataka iz drugih inženjerskih
aplikacija i obezbeđuju vezu za BIM sisteme (Building Information Modeling).
3.1.7.1. Uvoz DXF fajlova

AutoCAD *.dxf Uvoz zahteva DXF modul.
Uvozi mrežu geometrijskih entiteta iz DXF
fajla AutoCAD-a 12, 13, 14, 2000 ili 2004 u
AxisVM. Lejeri uveženog fajla su učitani u
modul za obradu lejera (Pogledati... 3.3.3
Obrada lejera).
Lejeri se mogu ponovo učitati ukoliko
dođe do izmene uveženog fajla što će
korisnik i biti upitan prikazanim dijagom u
programu. Selektovanje ove komande
menija poziva dijalog boks Uvoz DXF.
 Ukoliko se učitaju elipse sa aktivnom

podelom mreže konačnih elemenata,
konvertovaće se u poligonalne linije, dok u
suprotnom ostaju kao elipse.
 U pogledu Rezultati, možete uvoziti samo
pozadinske lejere.
Parametri Jedinice
Zadaju se dužinske jedinice korištene u uveženom DXF fajlu.
Maksimalno odstupanje od elipse [m]:

Uvozom DXF fajla sa aktivnom mrežom konačnih elemenata elipse se konvertuju u poligone čiji broj
zavisi od vrednosti strele e.
Tolerancija pri proveri geometrije

Pri uvozu DXF fajla kao aktivne mreže, AxisVM spaja bliske čvorove ako je njihovo rastojanje manje ili
jednako od zadate veličine.
Možete specificirati maksimalno rastojanje za spajanje čvorova. Čvorovi koji su bliži jdan drugom od
specifiranog rastojanja se smatraju da se poklapaju. Koordinata novog čvora je srednja vrednost
rastojanja koordinata čvorova koji se spajaju.
Zadatu veličinu tolerancije je potrebno postaviti relativno u zavisnosti od dimenzija modela.
100
Tip uvezenog Uveženi DXF fajl je moguće postaviti kao pozadinski lejer ili kao aktivna mreža.
crteža
Aktivna mreža (čvorovi i linije)
Uveženaa geometrija se smatra kao da je kreirana pomoću komandi u programu AxisVM.
DXF lejeri se mogu koristiti za kreiranje sklopova.
Pozadinski lejer
Uveženaa geometrija se postavlja kao pozadinski (neaktivni) lejer. Uvezite DXF fajl kao pozadinski lejer
kada želite da kreirate model na osnovu arhitektonskih osnova i preseka. Na ovaj način se pozadinski
entiteti mogu koristiti kao reference za novokreirane.
Načini uvoza Moguće je odabrati dodavanje nove geometrije na postojeću ili prepisivanje nove preko postojeće.
Postavljanje Moguće je odabrati ravni DXF lejera (X-Y, X-Z, ili Y-Z).
Pritiskom na dugme Postavljanje, DXF crtež se locira na proizvoljno mesto koordinatnog sistema.
Samo vidljivi lejeri Sa ovom opcijom AxisVM uvozi samo lejere podešene vidljivim u DXF fajlu.
Uvesti linije šrafure Šrafura je predstavljena individualnim linijama u DXF fajlu, tako da u većini slučajeva nije preporučljivo
uvoziti ih. Ukoliko trebate šrafuru, proverite ovu opciju.
3.1.7.2. Uvoz IFC fajlova

IFC 2x, 2x2, 2x3, Uvoz zahteva IFC modul.
2x4 *.ifc fajl Uvozi objekte iz arhitektonskih modela
snimljenih kao IFC fajl. Uveženi objekti
mogu biti prikazani kao 3D pozadinski
lejeri ili mogu biti konvertovani kao
izvorni model, dodavanjem materijala,
poprečnih preseka itd. Postojeći
arhitektonski modeli se uvek prepisuju
novim.
Arhitektonski modeli mogu biti uveženi
iz sledećih programa: ArchiCAD,
AutoDesk Architectural Desktop, Revit
Structure, Revit Building Nemetscheck
Allplan, Bocad, Tekla i Xsteel.
Uvoženjem IFC fajlova dobija se statički
model (ako je dostupan) ili se
arhitektonski objekti prepisuju ili dodaju
postojećim informacijama u AxisVM
modelu.
 Ova funkcija je dostupma samo u tabovma Geometrija, Elementi, Opterećenja i Mreža konačnih elemenata.
Statički model Iz IFC verzije 2x3 moguće je izvesti detalje statičkog modela (čvorove, oblik, oslonce, opterećenja,
kombinacije opterećenja). Opcija Statički model je dostupna samo ako fajl sadrži odgovarajuće
informacije. Ako je opisan samo arhitektonski model (stubovi, grede, zidovi, ploče, krov) automatski se
može kreirati statički model u AxisVM nakon uvoza fajla.
Arhitektonski Ova opcija može prepisati ili dodati informacije o arhitektonskom modelu u AxisVM model. AxisVM
model može da očita stubove, grede, zidove, ploče i krovove.
Pogledati… 4.9.21 Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela
Otvor poravna sa Uvesti kao otvor
ivicom oblasti
Poravnati spoljašnje ivice oblasti

Uputstvo X4 101
Pomeranje Ukoliko je odabrana ova opcija, AxisVm proračunava centar gravitacije (COG) uveženog modela i
konstrucije u translira ceo model tako da X i Y koordinate centra gravitacije budu (0, 0) koordinatnog sistema. Ovo
koordinatni može biti korisno ako uvežen model ima velike vrednosti koordinata.
početak Ako je I u Z pravcu opcija odabrana, vertikalna translacija će takođe biti sprovedena, pomeranjem Z
koordnate COG-a u nultu koordinatu.
Automatska Ova funkcija izlistava nove, modifikovane i obrisane objekte kada se IFC fajlovi ponovo uvoze. Svaka
detekcija promena promena može biti odobrena ili ignorisana. Selektovanje promne u razgranatom prikazu prikazuje
poziciju selektovanog elementa unutar tekućeg modela.
Filterovanje
elemenata
Filtriranje po opciji Istorija modela - Korisnik može da izabere da li će da uveze nove elemente ili
modifikovane elemente.
Ova vrsta filtera radi ispravno samo na fajlovima prethodno izvezenih iz AkisVM-a i modifikovanih u
drugom programu.
Filtriranje po Karakteristikama - Korisnik može da izabere elementi sa kapacitetom nosivosti i/ili rangom
otpornosti požara. Ova vrsta filtera radi ispravno samo ako su ove informacije uključene u datoteci.
Filtriranje po osnovu Lejera - Ako IFC datoteka sadrži informacije o slojevima entiteta, korisnik može da
odabere koje lejere će da uveze, a koje će da ignoriše.
 Kada se izveze fajl modela iz ADT (Architectural Desktop) potrebno je isključiti automatsko ukrštanje zidova
pre kreiranja IFC fajla.
102
3.1.7.3. Uvoz Revit RAE fajlova

Uvoz iz Revit-a AxisVM može uvesti podatke putem direktne veze između AxisVM i Autodesk Revit 2015 (ili noviji). Ona
se zasniva na Revit API koja omogućava drugim programima da ispita i izmeni svoju bazu podataka.
Na kraju procesa postavljanja AxisVM instalater kreira direktorijum pod nazivom "RevitImport" u
direktorijumu AxisVM, i kopira sve potrebne fajlove.
Fajl sa extenzijom .addin se kreirana u folderu
c:\Users\<UserName>\AppData\Roaming\Autodesk\Revit\Addins\yyyy\, gde "yyyy" predstavlja
celobrojnu vrednost veću ili jednaku 2015. I fajl i ceo sadržaj "RevitImport" datoteke su neophodni za
pravilnu komunikaciju između dva programa.
Postoje dve metode komunikacije:
1. Koristeći posredni fajl.
2. Preko AxisVM COM interfejsa.
 Startovanjem iz Revit2017 iskačui prozor prikazan ispod će se pojaviti u fazi inicijalizacije svakog dodatka ili
izvršenja od strane treće strane.
U ovom slučaju, pritisnite "Učitaj jednom" ako želite da učitate dodatak i koristite njegove sposobnosti ili
"Učitaj uvek" ako želite da vam se ovaj dijalog ubuduće više ne pojavljuje.
Korišćenje REV Šema protoka podataka je sledeća:

modula
Proces mora biti pokrenut iz Revita kao što je dole prikazano:

Add-Ins / External Tools / Revit-AxisVM Export
Uputstvo X4 103
Dijalog Izvoz statičkog modela u AxisVM

nam daje mogućnos da biramo između
dva načina. Ovaj izbor takođe određuje
dostupne postavke u dijalogu.
Biranje opcije Korišćenje AxisVM COM
interfejsa nudi postavljanje određenih
parametara geometrije. Jezik dijaloga
može biti izabran sa liste.
Ako je odabrana opcija Koristi Revit
strukturalni model, onda dodatak izvozi
strukturalni model koji je definisan u
Revitu kao takvog, inače koristi
arhitektonski model za izračunavanje
statičkog okvira za izvoz.
Uvoz uz pomoć Korisnici bi trebalo da

posrednog fajla izaberetu ovu opciju, ukoliko
žele da pošalju podatke
drugom korisniku.
Prvo moraju da podese ime

fajla da bude snimljen.
Nakon uspešnog snimanja,
kreirana datoteka može da
se uveze u AxisVM.
Prilikom uvoza datoteku u

AxisVM pojaviće se dijalog.
Projekat Informacije o projekat je definisane u Revitu su navedene u gornjoj levoj listi, dok slika sa desne strane
prikazuje snimak ekrana projekta kao štose može videti u Revitu.
Način uvoza Ako AxisVM model nije prazan, dve opcije su dostupne za prepsivanje ili ažuriranje modela.
Strukturalni model Ako je aktivirana ova opcija AxisVM menja sirove podatke geometrije radi izgradnje odgovarajućeg
strukturalnog modela. Grede koje se sudaraju su povezane sa krutim telima, susedne obalsti se spajaju,
grede koje se protežu duž oblasti se konvertuju u rebra. Neki od ovih proračuna zahtevaju značajne
resurse i može doći do usporavanja proces uvoza.
Rezolucija kružnog Određeni geometrijski proračuni zahtevaju da kružni lukovi bud pretvoreni u poligone. Kriterijum
luka konverzije može biti podešen ovde.
Toerancija Tolerancija koja se koristi prilikom proračuna geometrije.

uređivanja
Sjedinjavanje Za unaređivanje efikasnosti detekcije sudara, granični boksovi objekata su malo prošireni. Ova vrednost
objekata tolerncije može biti podešena ovde. Aktivna je jedino ako je odabrana opcija na prozoru Strukturalni
model.
Uvoz preko COM Koristite ovu opciju ako obrađujete podatke koje ste samo preuzeli iz Revita i ako samo na istom računaru
interfejsa pokrećete Revit i AxisVM. Nakon uspešnog izvoza kroz AxisVM COM interfejs, AxisVM se pokreće i
možete nastaviti uređivanje modela tamo. Navedeni parametri geometrije moraju biti podešeni u
dijalogu izvoza Revita.
104
Moving the Ukoliko je odabrana ova opcija, AxisVm proračunava centar gravitacije (COG) uveženog modela i translira
structure to the ceo model tako da X i Y koordinate centra gravitacije budu (0, 0) koordinatnog sistema. Ovo može biti
origin korisno ako uvežen model ima velike vrednosti koordinata.
Ako je I u Z pravcu opcija odabrana, vertikalna translacija će takođe biti sprovedena, pomeranjem Z
koordnate COG-a u nultu koordinatu.
Elementi za izvoz Tipovi elemenata koje treba izvesti
mogu biti podešeni selektovanjem
stavki razgranate liste.
Od verzije X4, oblasti sa promenljivom

visinom i ekscentricitetom mogu
takođe biti eksportovani.
Prepoznavanje Ponekad su informacije o poprečnom preseku učitane iz baze podataka Revita ograničene, tako da
preseka identifikacija preseka zahteva interakciju korisnika. Ako je tako, prikazuje se dijalog.
Prepoznvanje preseka se može odvijati na nekoliko načina:

Automatsko The add-in was able to get sufficient information about a certain type of cross section.
Iz biblioteke If the automatic recognition has failed, you can select the proper section from the AxisVM section
AxisVM-a library.
Mapiranje Skladištenje parametara preseka u revitu nije konzistentno, tako da je moguća potreba za jedinstvenim
parametara Revita uparivanjem parametara. Možete da selektujete karakteristiku sa liste i pomerate je gore ili dole u
u AxisVM odgovarajuću poziciju za povezivanje parametara u AxisVM-u i Revitu.
parametre
 Dodatak prepoznaje uparivanje parametara koe ste vi definisali, tako da će sledeći put da identifikuje
karakteristike preseka bez interakcije korisnika.
Preskočiti ovaj Preskakanje preseka znači da će svi elementi koji imaju ovaj presek biti uveženi kao objekti sa njegovom
presek reprezentacijom granica, ali bez strukturalnog modela.
Podešavanje Izvoz odgovarajućih informacija o materijalu iz Revita postavlja slične probleme. Ako odatak otkaže,
materijala pozvaće vas za pomoć radi identifikacije materijala koji nisu mogli da budu prepoznati, a vi možete da
povežete nazive materijala AxisVM-a sa nazivima elemenata.
Uputstvo X4 105
Možete da ostavite neke elemente nedodeljene. U fazi uvoza, AxisVM će njima dodeliti podrazumevani
materijal.
Ako instaler Ako instaler iz nekog razloga otkaže i Revit ne pronađe dll fajl dodatka, možete da ga instalirate
otkaže... manualno pokretanjem !REGISTER_Revit.BAT iz direktorijuma gde je instaliran AxisVM.
 Važno je znati da je komunikacija između dva programa zasnovan na Revit API interfejsu. Strukturalni model
elemenata je ispitan iz baze podataka Revita (ukoliko Revit ne pruža ove informacije, AxisVM može uvesti samo
žičani model elementa). Ovaj strukturalni model još uvek zahteva mnogo manjih podešavanja da bi bio
upotrebljiv. AxisVM pokušava da pridruži objekte (ako ste odabrali ovu opciju), ali ponekad morate da izmenite
model da dobije odgovarajući strukturalni model.
3.1.7.4. Uvoz PDF fajlova

PDF *.pdf Uvozi crteže iz PDF fajlova kao pozadnski lejer ili AxisVm linije.
Samo linije, krive linije i tekstualni objekti se obrađuju, slike i drugi elementi se ignorišu.
Konačna veličina uveženog crteža može biti podešena interaktivno na ekranu (Pronaći odgovarajuću
razmeru interaktivno) ili moe biti usklađen specificiranjem Razmere.
Uvoz širine linija i teksta je opciono. Napomena: određeni pdf kreatori izvoze tekst kao seiju grafičkih
objekata, čineći razlikovanje između testa i grafičkih obekata nemogućim.
Možete da podesite Podrazumevani font za prikazivanje kada font teksta nije dosupan. Nakon klika na
prekidač Postavljanje, broj strane mora biti unet za dokumente koji sadrže više strana. Više strana ne
mogu istovremeno biti uvežene.
Za ostala podešavanja i komande pogledati deo iznad koj opisuje uvoz DXF fajlova.
106
3.1.7.5. Uvoz AxisVM AXS fajlova

AxisVM *.axs Uvozi model iz jednog AxisVM fajla i pridružuje ga
tekućem AxisVM fajlu.
Tokom pripajanja tekućem fajlu automatski se primenjuje
komanda Provera geometrije (Pogledati... 4.8.15 Provera
geometrije)
Ako se karakteristike pripajanog i tekućeg elementa
razlikuju, zadržavaju se karakteristike tekućeg. Grupe i kombinacije opterećenja, ako postoje, pripajaju
se tekućem modelu kao nove grupe i/ili kombinacije. Ako nisu definisani grupe i slučajevi opterećenja
u uveženom modelu, slučajevi opterećenja će biti pripojeni postojećim kao novi slučajevi. Ako oba
modela sadrže isti slučaj opterećenja dolazi do spajanja definisanih opeterećenja ako je odabrana opcija
Spajanje slučajeva opterećenja sa istim imenom.
Ako oba modela sadrže opterećenja koja su ograničena na jedno ponavljanje (npr. temperaturno
opterećenje) u istom slučaju opterećenja, opterećenje u tekućem modelu će biti zadržano.
Sklopovi linija/ravni preseka istog naziva se spajaju, a ako su različitog dodaju se postojećem.
Prilikom uvoza AxisVM fajla pojavljuje se dijalog.
Klikom na dugme Postavljanje omogućava se postavljanje uveženog modela na proizvoljnu poziciju na
ekranu.
3.1.7.6. Uvoz fajlova iz ostalih aplikacija
Stereo Lithography Očitava trougaonu mrežu konačnih elemenata koja opisuje površine modela iz STL formata (binarnog
*.stl fajl ili tekst) fajla. Višestruki čvorovi i nepravilna trougaona mreža se filtriraju (izbacuju) iz modela. Takođe,
moguć je i uvoz fajla kao pozadinskog lejera.
Bocad interface Otvara fajl kreiran u softveru za čelične konstrukcije Bocad (*.sc1) i uvozi geometriju i poprečne preseke
*.sc1 fajl grednih elemenata.
Glaser -isb cad- Uvozi *.geo fajl iz Glaser -isb cad- opisujući gredne i površinske modele.
*.geo fajl
SDNF fajl Uvozi SDNF fajl koji sadrži podatke iz softvera za detalje čeličnih konstrukcija.
(Steel Detailing
Neutral Format)
DSTV format U svojoj sadašnjoj verziji AxisV može da uvozi stp fajlove implementirajući "PSS_2000_04" fajl šemu
*.stp fajl zasnovanu na "Standardnom opisu za proizvod interfejsa čeličnih konstrukcija 4/2000". Ovaj tip fajla je
predviđen za memorisanje podataka čelična konstrukcija, i može opisati linearne strukture, kao ravanske
oblasti. Čak i statički proračuni mogu biti uveženi kroz ovaj interfejs, ali sa ograničenim mogućnostima.
Ako su i statički proračuni i arhitektonski model ugrađeni u fajl, korisnik može odabrati uvoz ili proračuna
arhitektonskog modela. Kada pokušava da uvezete podatke na postojećem modelu, korisnik može da
bira između zamene podataka ili dopune podataka.
3.1.8. Tekla structures – AxisVM veza – TI modul
Veza među ovim softverima je omogućena preko COM servera u programu AxisVM. Da bi ova veza
funkcionisala COM server se mora registrovati u operativnom sistemu (u Registry bazi) a zatim se softver
Tekla Structures mora "obavestiti" da je instaliran COM server.
AxisVM „setup“ automatski obavlja gore navedene operacije prijavljivanja COM severa i postavku u
Registry bazu a ako program Tekla Structures nije instaliran na računaru drugi deo instalacije veze među
programima se ne može izvršiti. Zbog toga se nakon instalacije Tekla Structures programa mora
ponoviti instalacija pomoću dva batch fajla iz AxisVM programskog direktorijuma:
!REGISTER_AXISVM.BAT
!REGISTER_TEKLA.BAT
Ako veza među programima ne funkcioniše iz nekog razloga, preporučuje se ponavljanje postupka.
Uputstvo X4 107
Povezivanje Nakon uspešne registracije model napravljen u programu Tekla Structures može se prebaciti u AxisVM
na sledeći način: klikom u meniju Analiza na Analiza i dimenzionisanje modela... a zatim klikom na
dugme Karakteristike i postavljanjem procesora za analizu na AxisVM AD Engine.
108
Ako se AxisVM AD Engine ne pojavi u padajućem meniju, registracija nije uspela i mora se ponoviti
postupak instalacije veze programa.
Nakon odabira procesa analize prelazi se na dijalog Analiza i dimenzionisanje modela i klikom na Pokreni
pokreće se prenos modela u AxisVM. Status procesa prenosa prikazuje se na ekranu i ako je uspešno
izvršen klikom na U redu model se otvara u programu AxisVM.
Uputstvo X4 109
Model u programu AxisVM:
Konvertuju se i opterećenja i slučajevi opterećenja kreirani u programu Tekla Structures.

110
3.1.9. Zaglavlje strane
Može da se definiše proizvoljni tekst zaglavlja, u dva reda, koji sadrži nazive projekta i projektanta.
Pojaviće se na vrhu svake stranice štampanog dokumenta. Proizvoljni komentar se takođe može dodati.
Ako je selektovan logo zaglavlja strane za štampanje crteža, tabela i izveštaja, on se takođe pojavljuje i
ovde. Klikom na logo možete ga menjati ili pokušajte pomoću Settings / Preferences / Report / Company
logo / Settings…
3.1.10. Podešavanje štampe
Omogućuje podešavanje parametara štampača.

To je standardan Windows panel čija jezička podešavanja odgovaraju jeziku instaliranom na
operativnom sistemu.
3.1.11. Štampanje
Omogućava štampanje modela zavisno od trenutnih podešavanja ekrana. Dozvoljava se podešavanje

[Ctrl]+ [P] štampača i izgleda stranice.
Informacije o trenutnom Podešavanja
Izlazni uređaj
štampaču štampača
Štampanje crteža
Izlaz na (izbor izlaznog uređaja)

Moguć je izlaz direktno na štampač/ploter ili u grafički fajl (DXF, BMP, JPG, PNG ili Windows Metafile
[WMF/EMF] format).
Štampač
Izbor tipa i parametara štampača.
Uputstvo X4 111
U slučaju Štampanje u fajl štampaće se u fajl sa ekstenzijom: Naziv.prn., gde je Naziv ime fajla
koje treba uneti.
Zadaje se broj primeraka.
Dugme Podešavanje poziva standardni Windows dijalog boks za podešavanje štampača.
Razmera
Podešavanje razmere crteža. Razmera ne može da se zada na perspektive, renderovane prikaze i
vizuelizacije kao i slučaju izvoza u Windows Metafile.
Margine (Štampač/DXF)
Podešavanje margina. Na proveri štampe moguća je promena veličine margina prevlačenjem miša.
Veličina bitmap slike (BMP, JPG)
Moguće je zadati meru bitmapa u pixelima, inčima, mm ili cm, odnosno rezoluciju bitmapa u dpi
(broj tačaka po inču).
Provera štampe
Ako je uključen prekidač Pregled u malom prozoru je prikazan izgled štampanog dokumenta. Kurzor
se u ovom prozoru pretvara u šaku i pomeranjem miša uz pritisnut levi taster crtež može da se
pomera, ali samo u slušaju izlaza na štampač. Ovo pomeranje utiče samo na štampanu sliku.
Zaglavlje stranice
Podešavanje datuma, primedbi i numeracije stranica koje se prikazuju na svakoj stranici
odštampanog dokumenta. Ako je isključen prekidač za numeraciju stranica prikazuje se prazna
stranica u koju se mogu upisati proizvoljni brojevi stranica. Podešavanja… prikazuje dijalog Zaglavlje
strane (pogledati… 3.1.9 Zaglavlje strane) gde možete promeniti logo firme.
Orijentacija
Izbor vertikalnog ili horizontalnog položaja lista papira za štampanje.
Podešavanje boja
Moguć je izbor štampe u boji, u sivim nijansama ili „crno-belo“.
Ako vaš štampač ne može da štampa u boji, možete dobiti različite rezultate u prva dva slučaja.
Ako selektujete U sivoj nijansi konvertovanje u sivu skalu obavlja program. U slučaju izbora U boji
sivih nijansi konverziju izvršava drajver štampača. Preporučuje se proba zbog postizanja
odgovarajućeg kvaliteta štampe. Kod „crno-bele“ štampe svi entiteti na crtežu će biti u crnoj boji
Format papira
Izbor formata hartije za štampanje.
Promena fontova
Izbor tipa i veličine fontova koji se koriste.
Debljine pera (linija na crtežu)
Podešavanje debljine pera (u mm ili inčima) pri štampanju.
Debele linije: za oslonce i krute elemente;
Srednje debele linije: za izolinije i linije preseka;
Tanke linije: za ostale delove crteža.
Prozori koji se štampaju

Moguć je izbor štampe sadržaja samo aktivnog ili svih prozora ako se radi u više prozora.
Štampanje u fajl U slučaju ovog izbora formira se print fajl naziv.prn koji može da se štampa naknadno.
Ako postoji print fajl naziv.prn, možete tom fajlu da dodate vašu štampu ili da je zamenite.
112
Štampanje tabela Moguć je izbor štampe opsega strana tabele (sve/parne/neparne) od svih / tekućih/ selektovanih strana
koje želite da štampate.
Primer: Unosom 1, 3, 7-10, 20-18 u Selektovano polje, 1., 3., 7., 8., 9., 10., 20., 19., i 18. strana će biti
odštampane, tim redom.
Štampa samo selektovanih stavki

Omogućeno samo kada se štampa izveštaj. Ako je ova opcija odabrana, samo će stavke izveštaja
seletovane u Izradi dokumentacije biti odštampani. Ukoliko nije odabrana ova opcija, ceo izveštaj
e biti odštampan.
Tabela sadržaja
Štampanje Tabele sadržaja na početku izveštaja je opciono.
Opis kolona tabele
Ako je odabrana ovaopcija, na kraju svake tabele se pojavljuje objašnjenje začenja zaglavlja kolona.
3.1.12. Štampanje iz fajla
Kreirani fajl može se štampati preko sledećeg panela.
U okviru ovog dijalog boksa moguća je i štampa više print fajlova sa izborom redosleda mišem ili
kurzorskim tasterima.
Uputstvo X4 113
3.1.13. Baza modela
Komandom Fajl/Baza modela omogućeni su pregled, informacije o modelu i manipulacija fajlovima

modela.
U Učitavanje i Snimanje kao dijalozima, standardne stavke dijaloga se prikazuju, ali u listi možete da
selektujete više fajlova.
 Fajlovi modela kreiranih programom AxisVM označeni su simbolom . Ako postoji i fajl sa rezultatima
analize označen je istim simbolom ali sa plavim trouglom u donjem desnom uglu .
Aktuelni disk Aktuelni direktorijum
Prikaz modela
Novi direktorijum
Formiranje novog direktorijuma u postojećem.
Kopiranje/premeštanje
Kopiranje izabranih fajlova iz startnog u odredišni direktorijum. Može se zahtevati i kopiranje fajlova
sa rezultatima.
Preimenovanje
Preimenovanje selektovanih fajlova u tekućem direktorijumu ili ih premešta u drugi direktorijum.
Brisanje
Brisanje izabranih fajlova. Moguće je izabrati brisanje obe datoteke modela ili samo brisanje fajla
sa rezultatima.
Učitavanje
Učitavanje selektovanog fajla radi uređivanja.
 AxisVM files are marked with . If a result file is available, the bottom right corner of the icon is blue.
Prikaz modela
Prikaz aktuelnog žičanog modela u pogledu od gore, sa strane ili perspektivi, sa osnovnim
informacijama o modelu.
Zatvaranje
Izlaz iz dijalog boksa Baze modela.
114
3.1.14. Baza materijala
AxisVM sadrži bazu definisanih konstrukcionih materijala i omogućava da se zada niz karakteristika
materijala za korišćenje u numeričkoj analizi. Svaki niz karakteristika istog materijala ima različiti naziv
(na primer: MB30, MB40...).
Baza materijala se može otvoriti i pregledati i pomoću ikonice Pregled tabela i selektovanjem Baze/Baza
materijala. Pogledati... 4.9.8 Linijski elementi, 4.9.21 Geerisanje AxisVM modela iz arhitektonskog
(ArchiCAD modela).
Pogledati detaljniji opis pregleda tabela u poglavlju 2.9.
Karakteristike This table contains the properties of materials often used in civil engineering to the MSz, Eurocode, DIN-
materijala 1045, DIN-1045-1, NEN, SIA-162, a STAS and Italian codes. You can add, modify, or delete existing
material data. In case of entering a new material with an existing name it will be added as
materialname_number. These materials can be used in any model.
 Changes in the material library does not reflect in models using the modified material.
When entering a new material, the following dialog is displayed:

Definisanje novog Definisanjem novog materijala pojavljuje se dijalog boks sa mogućnošću definisanja ili menjanja svih
materijala karakteristika materijala. Polja sadrže karakteristike materijala koje se mogu menjati nezavisno od
propisa koji su izabrani za analizu.
[Ctrl+Ins] Ako su naziv novog i postojećeg materijala isti novom materijalu se automatski dodeljuje naziv_indeks.
Promena Ako materijalu nije dodeljena tekstura, klikom na kvadarat sa desne strane otvara se Baza materijala i
karakteristika omogućava izbor teksture.
materijala Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Uputstvo X4 115
Karakteristike U bazi se nalaze sledeće karakteristike materijala:

materijala
Tip materijala: čelik, beton, drvo, aluminijum, zidane konstrukcije i drugi
Nacionalni propis, standard o materijalu
Naziv materijala
Boja materijala za prikaz na ekranu
Boja konture za prikaz na ekranu,
Tekstura
Linearne Moguće je definisanje materijala kao izotropnog ili ortotropnog.

karakteristike
Ex [kN/cm2] Young-ov modul elastičnosti u lokalnom x pravcu
Ey [kN/cm2] Young-ov modul elastičnosti u lokalnom y pravcu
ν - Poisson-ov koeficijent
T [1/C] Koeficijent termičke dilatacije
ρ [kg/m3] Zapreminska masa
Proračun za druge karakteristike materijala
𝜈 if 𝐸𝑖 ≥ 𝐸𝑗 𝐸𝑖 𝐸𝑗
𝐸𝑧 = max{𝐸𝑥 , 𝐸𝑦 } ; 𝜈𝑖𝑗 = { 𝐸 ; 𝐺𝑖𝑗 =
𝑖
𝜈 if 𝐸𝑖 < 𝐸𝑗 𝐸𝑖 + 𝐸𝑗 + 2𝜈𝑖𝑗 𝐸𝑗
𝐸𝑗
gde je 𝑖𝑗 = {𝑥𝑦, 𝑥𝑧, 𝑦𝑧}
U slučaju drvenih materijala:

𝜌 je zapreminska masa građe pri vlažnosti od 12%, a modul elestičnosti E je zasnovan na
rezultatima ispitivanja savijanjem. Vremenski efekti nisu uzeti u obzir.
Nelinearne Po parametrima
karakteristike
E [kN/cm2] Young-ov modul elastičnosti za nelinearnu analizu (prirast početne sekcije -
dijagrama)
ET [kN/cm2] Young-ov modul elastičnosti za nelinearnu analizu (prirast tangencijalne sekcije -
dijagrama)
σy [kN/cm2] Napon tečenja
116
Po funkciji
Uređivanje
dijagrama napon-
dilatacija
Većina funkcija trake alatka i ikona su iste kao i u uređivanju dijagrama time history. Pogledati… 4.10.28
Dinamička opterećenja (time-history analiza) – DYN modul
Ako je ova opcija aktivirana, definisanje pozitivnog dela funkcije takođe definiše negativni deo.
Simetrične funkcije
Nelinearno Materijalni model je važeći (ispravan) u oblasti malih deformacija.

ponašanje
materijala
Elastično Nelinearno elastično ponašanje. Tačka koja predstavlja stanje materijala se pomera
duž - krive prilikom opterećenja i rasterećenja. Ne postoji povratna deformacija.
Plastično Plastično ponašanje. Opterećenje pomera tačku koja predstavlja stanje materijala
duž - krive, a rasterećenje je pomera paralelno sa pošetnom sekcijom krive.
Početna krutost Početna krutost Materijalna linearna početna matrica krutosti se koristi za izračunavanje globalne
matrice krutosti.
Tangencijalna Materijalna nelinearna tangentna matrica krutosti se koristi za izračunavanje

krutost globalne matrice krutosti.
Ojačanje Ojačanje deforacija može biti:

deformacija (a) Izotropno: 𝛽 = 1 (b) Kinematičko: 𝛽 = 0
 B 1
A C (b)
A B
B A
A O O
O A  O 2
C (b)
B
C (a)
C (a)
U slučaju kinematičkog ojačanja, veličina površine tečenja se ne menja, ali se njen centar pomera od
koordinatnog početka do O’. U tom slučaju su relativni naponi 𝜎𝑟,𝑖 = 𝜎𝑖 − 𝜎𝑂′,𝑖 u odnosu na trenutni
koordinatni početak zamenjeni u jednačini efektivnog napona sračunate na osnovu kriterijuma tečenja.
Pogledati… 6.1.17 Sile u presecima štap/greda elemenata i 6.1.18 Naponi u površinskim elementima
U slučaju izotropnog ojačanja: 𝜎𝑂′,𝑖 = 0 i 𝜎𝑟,𝑖 = 𝜎𝑖 .
Uputstvo X4 117
Parametri Parametri proračuna zavise od tipa materijala i nacionalnog standarda.

proračuna
Čelikl EC, fy Granica razvlačenja

DIN 1045-1, fu Čvrstoća na zatezanje
SIA 26x, fy* Granica razvlačenja (40mm < t < 100mm)
Italian fu* Čvrstoća na zatezanje (40mm < t < 100mm)
fyd Granica razvlačenja
NEN fyt Čvrstoća na zatezanje

fyd* Granica razvlačenja (40mm < t < 100mm)
fyt* Čvrstoća na zatezanje (40mm < t < 100mm)
Beton fck Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće (cilindar starosti 28 dana)
EC, γc Parcijalni koeficijent sigurnosti
Italian αcc Koeficijent umanjenja pritisne čvrstoće za neprekidno opterećenje
Φt Koeficijent tečenja
fck Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće (cilindar starosti 28 dana)
fck, cube Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće kocke
DIN 1045-1 γc Parcijalni koeficijent sigurnosti
α Koeficijent umanjenja pritisne čvrstoće za neprekidno opterećenje
fck Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće (cilindar starosti 28 dana)
SIA 26x γc Parcijalni koeficijent sigurnosti
fck’ Karakteristična vrednost pritisne čvrstoće (cilindar starosti 28 dana)
NEN
Φ Koeficijent tečenja
Drvo fm,k Karakteristična čvrstoća na savijanje
ft,0,k Karakteristična čvrstoća na zatezanje paralelno sa vlaknima
ft,90,k Karakteristična čvrstoća na zatezanje upravno na vlakna
fc,0,k Karakteristična čvrstoća na pritisak paralelno sa vlaknima
fc,90,k,y Karakteristična čvrstoća na pritisak upravno na vlakna (y)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo fc,90,k,y = fc,90,k,z = fc,90,k)
fc,90,k,z Karakteristična čvrstoća na pritisak upravno na vlakna (z)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo fc,90,k,y = fc,90,k,z = fc,90,k)
fv,k,y Karakteristična čvrstoća na cepanje (y)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo fv,k,y = fv,k,z = fv,k)
EC
fv,k,z Karakteristična čvrstoća na cepanje (z)
(za masivno i lepljeno lamelirano drvo fv,k,y = fv,k,z = fv,k)
E0,mean Prosečni Youngov modul elastičnosti paralelan vlaknima (x)
E90,mean Prosečni Youngov modul elastičnosti upravan na vlakna (y)
E 0.05 5% moduo elastičnosti paralelan vlaknima (x)
Gmean Prosečni moduo smicanja
ρk Karakteristična gustina
ρmean Prosečna gustina
γM Parcijalni koeficijent za materijal
s Eksponent zavisnosti od veličine (za LVL materijale)
Zidane konstr. fb Normalizovana srednja vrednost čvrstoće na pritisak elemenata za
zidanje
fk Karakteristična vrednost čvrstoće zida na pritisak
fvk0 Karakteristična vrednost početne čvrstoće zida na smicanje pri nultom
EC naponu pritiska
fxk1 Karakteristična vrednost čvrstoće zida na savijanje za ravan loma
paralelu sa horizontalnim spojnicama
fxk2 Karakteristična vrednost čvrstoće zida na savijanje za ravan loma
upravnu na horizontalne spojnice
118
3.1.15. Baza poprečnih preseka
AxisVM sadrži bazu čeličnih profila i betonskih poprečnih preseka i dozvoljava kreiranje novih preseka
koji se mogu snimiti i nadalje koristiti u različitim modelima. Baza sadrži preseka raznih proizvođača
širom sveta.
Za opis Pregleda tabela pogledati... 2.9 Tabele
 Funkcija - Poništi - se ne može primeniti nakon modifikacija baze podataka.

Kreiranje nove Nova tabela profila može da se kreira pomoću komande Fajl/Nova baza u Pregledu tabela. Potrebno je
baze da se zada naziv fajla, naziv tabele profila i tip profila. Fajlovi tipa (*.sec) biće smešteni u glavnom AxisVM
direktorijumu.
Svakom novom porečnom preseku se zadaje naziv i definišu sledeće karakteristike:

Naziv
Process Valjani, zavareni, hladno-oblikovani, drugo.
Shape I (H, W), U, L, puni cevni, kružni, pravougaoni, C, Z, S, J, T, kutijasti,
korisnički definisan.
Karakteristike Prilikom kreiranja novog poprečnog preseka u tabeli potrebno je popuniti sva polja.
poprečnih preseka
h Dimenzija u lokalnom z pravcu (visina)
b Dimenzija u lokalnom y pravcu (širina)
tw Debljina rebra
tf Debljina flanše
Ax Normalna površina poprečnog preseka
Ay Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qy)
Az Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qz)
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
Iyz Centrifugalni moment inercije
I1, I2 Glavni moment inercije oko osa 1 i 2
Iω Sektorski moment inercije (za dimenzionisanje čeličnih profila)
W1, el,t Elastični otporni moment, gornji = I1 / e2_max (videti dijagram ispod)
W1, el,b Elastični otporni moment, donji = I1 / e2_min
W2,el,t Elastični otporni moment, gornji = I2 / e1_max
W2,el,b Elastični otporni moment, donji = I2 / e1_min
W1,pl Otporni moment plastičnosti
W2,pl Otporni moment plastičnosti
iy, iz Poluprečnik inercije oko ose 1 / 2
Hy, Hz Dimenzije graničnog okvira koji opisuje presek u lokalnim y i z pravcima
Uputstvo X4 119
yG, zG Pozicija težišta u pravcu lokalnih y i z osa u odnosu na donji levi ugao
pravougaonika koji opasuje presek
ys,zs Položaj centra smičuće površine u lokalnim y i z pravcima u odnosu na centar
mase
r1, r2, r3 Radijusi zaobljenih uglova
S.p. Tačke proračunskih napona
Baza poprečnih preseka sadrži sledeće tipove poprečnih preseka:

Steel cross-section
Toplo valjane I grede sa paralelnim Toplo valjane I grede sa flanšama

flanšama promenljive debljine
Toplo valjani T oblici Toplo valjani ugaonici
Toplo valjani U oblici sa paralelnim Toplo valjani U oblici sa flanšama

flanšama promenljive debljine
Hladno profilisane cevi Hladno profilisani toplo valjani i kutijasti

profili (RHS)
Hladno profilisani J oblici Hladno profilisani ugaonici

120
Hladno profilisani U oblici Hladno profilisani C oblici
Hladno profilisani Z oblici Hladno profilisani S oblici
Hladno profilisani C oblici (LINDAB) Hladno profilisani Z oblici (LINDAB)
Betonski poprečni U bazi podataka se nalaze najčešće upotrebljavani poprečni preseci od preseka 20x20 do 80x80 cm, sa
preseci koracima od 2 i 5 cm.
3.1.15.1. Uređivač poprečnih preseka

Uređivač poprečnih preseka omogućava konstruisanje tankozidnih i punih preseka. Komponente
preseka mogu da budu pravougaonog, kružnog, prstenastog i poligonalnog oblika, kao i elementi iz
baze koji se dodaju preseku koji se konstruiše. Oblici korišćeni za izradu novog poprečnog preseka se
odnose na komponente i moraju da budu od istog materijala.
Komponente profila mogu da se pomeraju, kopiraju, rotiraju i simetrično kopiraju. Za definisane
komponente program određuje karakteristike poprečnog preseka i glavne ose. Možete koristiti
tastaturne komande na isti način kao i u glavnim prozorima za uređivanje.
Pritiskom na dugme U redu izlazi se iz Uređivača poprečnih preseka uz snimanje poprečnog preseka u
tabeli poprečnih preeka pod zadatim nazivom.
Uređivač poprečnik preseka se može pokrenuti i sa glavne trake menija preko dijaloga za linijske
elemente. Pogledati... 4.9.8 Linijski elementi
Uređivač se može koristiti i prilikom definisanja preseka modela uveženih preko IFC formata iz
arhitektonskog modela. Pogledati... 4.9.21 Geerisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD
modela
Uputstvo X4 121
Korišćenje Pogledati... 2.5 Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem

tastature i miša
Traka alatki Najvažnije funkcije dostupne su i preko trake alatki.

Štampa poprečni presek. Pogledati... 3.1.11 Štampanje
Dodaje sliku poprečnog preseka u Bazu crteža.

Pogledati... 3.2.11 Snimanje crteža i tabela rezutata analize
Poništava poslednju operaciju.
Ponavlja poništeno.
Kopira sliku poprečnog preseka u clipboard.
Iz baze poprečnih Učitava poprečni preseka iz baze poprečnih preseka. Dostupni su samo puni i tankozidni poprečni
preseka preseci, u zavisnosti od pozicije taba editora poprečnih preeska.
Iz DXF fajla Konture punih poprečnih preseka mogu da se uvezu i iz DXF fajlova.
Tačke napona Izbor tačaka u kojima se računaju naponi. Podrazumeva tačka napona je težište preseka. Možete da
definišete maksimalno 8 tačaka napona za svaki poprečni presek.
Apliciranjem komande pomeranja, ove tačke se pomeraju zajedno sa presekom.
U slučaju tankozidnih poprečnih preseka protok napona smicanja se računa samo duž centralnih linija.
Projektovane tačke, odakle su vrednosti napona smicanja dodeljene tačkama napona, su takođe
prikazane. Ako se tačka napona nalazi u uglu ili na spoju nekoliko segmenata centralnih linija, najviša
vrednost se uzima u obzir.
 Naponi se izračunavaju samo za definisane tačke. Ako tačke nisu definisane od strane korisnika program
automatski računa napon samo za centralnu tačku (u težištu). To znači da se neće pojaviti napon savijanja.
Meni ikona Funkcije za uređivanje su dostupne preko menija ikona sa leve strane aktivnog prozora. Funkcije su iste
kao i u glavnom meniju ikona. Pogledati... 2.16 Meni ikona
Jedina razlika je da se ovaj Meni ikona može pomerati iznad menija na vrhu ili dnu, ali se ne može
zaključati u poziciju.
Geometrijske
transfrmacije
Sve standardne geometrijske transformacije (pomeranje, rotacija, simetrija, skaliranje) se mogu koristiti.
Sve operacije se izvode u y-z ravni editora poprečnih preseka.
Određivanje
dimenzija
Alati za određivanje dimenzija mogu biti selektovani iz gornje trake alatki ili sa palete. Ove kotne linije
su ortogonalne, poravnate, dimenzije ugla, poluprečnici i dužine kružnih lukova.
122
Donja traka alatki i ikona sadrži prekidače za fino podešavanje karakteristika kotnih linija i biranje opcije
pametnih kotnih linija, koja postavlja višestruke kotne linij između početne i krajnje tačke.
Određivanje Selektovanje tipa kotne linije poprečnog preseka

dimenzija (ortogonalna, poravnata, dimenzija ugla) iz gornje trake
alatki.
Dijalog Opcije dozvoljava uređivanje ograničenja

uglova i tolerancije uređivanja.
Automatska provera sudara pretvara privremenu

spoljašnju liniju oblika u crvenu boju ako ona
dodiruje ili se preklepa sa drugim oblikom u svom
trenutnom položaju.
Automatsko preračunavanje preračunava parametre

poprečnog preseka svaki put kada se oblik pomeni.
Tankozidni
poprečni preseci
Cross-section properties
Komponenta koja pripada kategoriji tankozidnih preseka može biti dodata u važu bazu poprečnih
preseka.
Centralna tačka Može se izabrati centralna tačka za svaku komponentu poprečnog preseka pomoću koje se može
uređivati položaj komponenti u okviru celokupnog poprečnog preseka.
Standardni oblici se mogu zadavati i parametarski. U ovom slučaju se moraju definisati sledeći parametri:
Način izrade Dostupna su tri načina (valjani, zavareni, hladno oblikovani).
Dimenzije Vrednosti zavise od tipa poprečnog preeka (visina, širina, debljina, radijus šava / ugla, prečnik, itd.).
Uputstvo X4 123
Rotacija Omogućava zadavanje ugla rotacije reseka . Podrazumevana vrednost je 0.
I profili Definisani su visinom, širinom i debljinom

nožice i rebra i radijusom ugaonog šava.
,
Složeni I profili
Asimetrični I profil Definisani su visinom, debljinom nožice i

rebra i dimenzijama gornje i donje
nožice.
***
Pljosnati profili Definisani su širinom (b), debljinom (v) i

uglom (α), uz uslov da je b>v.
***
Cevasti profili Definisani su spoljnim prečnikom (d) i debljinom zida (v). Osa profila predstavlja konturu zatvorene oblasti
prikazane isprekidanom linijom.
Drugi oblici Definisani su visinom, širinom, debljinom i u slučaju vučenih ili zavarenih uglom krivine ili šava.
Dvostruki profili Osnovni oblici dvostrukih poprečnih preseka se mogu zadati parametarski (širina, visina, debljina rebra i
nožica) ili učitati iz baze profila.
Posebni parametri dvostrukih profila:
rastojanje profila: a
orijentacija: „jedan ka drugom“ ili „leđima“ (u slučaju 2U profila)
124
Krstasti profili Definisani su visinom (h), širinom (b),

debljinom rebra (tw) i debljinom flanše
(tf).
4L profili Definisani su visinom (h), širinom (b),

debljinom rebra (tw), debljinom flanše
(tf), rastojanjima (a i a1) i radijusom (r).
Leptir profili Definisani su visinom (h), širinom (b),

debljinom rebra (tw), debljinom flanše
(tf), rastojanjima (a i a1) i radijusom (r).
Poligoni Definisanje poligonalnog profila.

Uputstvo X4 125
Pre definisanja položaja potrebno je izabrati položaj centralne

linije elementa :
1. sa leve strane elementa

2. kroz centar
3. sa desne strane
R: radijus krivine (ugla i šava)
Lučni oblici Definišu se prečnikom (d), centralnim

uglom (α*) i debljinom (t).
Promena debljine Debljina zida tankonzidnih profila se može menjati za svaki

zida posebno. Debljine zidova parametarski definisanih oblika se
menjaju preko parametara.
Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje.

Po izlasku iz panela biće izbrisane i tačke napona.
Tačke napona Brisanje izabranih tački napona.
 Tačka napona u težištu poprečnog preseka se ne može izbrisati.
Opcije Podešavanje dimenzija mreže, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uvećavanje ili smanjivanje.
Puni profili
Parametarski oblici:
Pravougaoni Definisanje pravougaonika širinom (b) i visinom (h).

126
Zaobljeni Definisanje zaobljenog pravougaonika širinom (b), visinom (h) i poluprečnicima

pravougaonik (r1, r2).
Šuplji Definisanje šupljeg pravougaonika širinom (b), visinom (h) i debljinama zidova
pravougaonik (v1, v2).
I oblici Definisanje I poprečnog preseka parametrima a1, a2, a3, b1, b2, b3. Neki parametri
(a1, a3) i (b1, b3) mogu da imaju nultu vrednost, pa se dobijaju T, U i L preseci.
I oblici sa Definisanje I oblika sa zakrivljenim nožicama širinom rebra (bw), širinom gornje i
zakrivljenim donje nožice (bt, bb), ukupnom visinom (h) i parametrima ht, hth, hbt, hbh.
nožicama
T oblici sa Definisanje T oblika sa nagnutim stranama rebra širinama (bw, bb, bt), ukupnom
nagnutim visinom (h) i debljinom flanše (ht).
stranama rebra
T oblici sa Definisanje T oblika sa nagnutim stranama flanše širinom rebra (bw), ukupnom
nagnutim širinom (bt), ukupnom visinom (h) i parametrima ht, ht.
stranama flanše
Šuplji kružni Definisanje šupljih krunih preseka spoljašnjim prečnikom (D) i debljinom zida (v).
preseci
Uputstvo X4 127
Kružni, polukružni Definisanje krunih ili polukružnih oblika prečnikom

(D ili d).
Simetrični trapezni Definisanje simetričnih trapeznih oblika preseka gornjom i donjom širinom (bt i
bb) i visinom (h).
Poligon Zadavanje poprečnog preseka poligonalnog oblika. Konstruisanje poligona se završava pritiskom na tipku
Esc ili pritiskom na desno dugme miša ili zatvaranjem poligona. Prilikom definisanja preseka, pojavljuje se
sledeća paleta ikona:
Linija
Tangenta
Kružni luk definisan centralnom tačkom i dvema tačkama na kružnici
Kružni luk definisan pomoću tri take
Tangentni kružni luk
Kružni luk sa datom tangentom
Ubacivanje Ubacivanje nove tačke na konturu poprečnog preseka. Oblik poprečnog preseka se može menjati
međutačke pomeranjem tačke mišem.
Kontura Pritisnuto dugme omogućava definisanje poprečnog preseka a pritisnuto dugme Ošupljeni definisanje
otvora u preseku.
Ošupljeni Aktiviranjem ovog prekidača u puni poprečni presek bilo kog oblika se može uneti otvor pravougaonog,
kružnog i poligonalnog oblika.
Brisanje Tipka [Del] poziva panel za selektovanje komponenti za brisanje.

Brisanjem komponenti brišu se i tačke napona.
Poligon Brisanje izabranih komponenti.
Tačke napona Brisanje izabranih tački napona.
 Tačka napona u težištu poprečnog preseka se ne može izbrisati.
Opcije Podešavanje dimenzija mreže, koraka kurzora odnosno multiplikatora za uvećavanje ili smanjivanje.
Karakteristike Program proračunva sledeće karakteristike poprečnog preseka:
proračuna
AxisVM integarcijom proračunava Ax, Iy, Iz, Iyz, a Ay, Az, Ix, I, y, z, yz, 1, 2, A1, A2 metodom
konačnih elemenata.
 Ako se poprečni presek sastoji iz dva ili više nezavisnih elemenata sledeće karakteristike preseka se ne
proračunavaju: Ay, Az, y, z, yz, 1, 2, A1, A2.
128
Ax Normalna površina poprečnog preseka

Ay Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qy)
Az Smičuća površina poprečnog preseka (odgovara transverzalnoj sili Qz)
Ix Torzioni moment inercije (oko lokalne x ose)
Iy Moment inercije oko lokalne y ose (fleksioni)
Iz Moment inercije oko lokalne z ose (fleksioni)
Iyz Centrifugalni moment inercije
I1(*) Glavni moment inercije oko ose 1
I2(*) Glavni moment inercije oko ose 1
α Ugao između lokalne ose 1 i lokalne y ose.
I Sektorski moment inercije (za dimenzionisanje čeličnih profila)
y Faktor smicanja u lokalnom y pravcu
z Faktor smicanja u lokalnom z pravcu
yz Faktor smicanja u lokalnom zy pravcu
1 Faktor smicanja u lokalnom pravcu 1
2 Faktor smicanja u lokalnom pravcu 2
A1(*) Smičuća površina koja odgovara silama smicanja u lokalnom pravcu 1
A2(*) Smičuća površina koja odgovara silama smicanja u lokalnom pravcu 2
W1, el,t(*) Elastični otporni moment, gornji = I1 / e2_max (videti dijagram ispod)
W1, el,b(*) Elastični otporni moment, donji = I1 / e2_min
W2,el,t(*) Elastični otporni moment, gornji = I2 / e1_max
W2,el,b(*) Elastični otporni moment, donji = I2 / e1_min
W1,pl(*) Otporni moment plastičnosti
W2,pl(*) Otporni moment plastičnosti
i1 Poluprečnik inercije oko ose 1
i2 Poluprečnik inercije oko ose 2
yG Pozicija težišta u pravcu lokalne y ose u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji
opasuje presek
zG Pozicija težišta u pravcu lokalne z osa u odnosu na donji levi ugao pravougaonika koji
opasuje presek
ys, zs Položaj centra smičuće površine u lokalnim y i z pravcima u odnosu na centar mase
Po Spoljašnji obim (kontura poprečnog preseka)
Pi Unutrašnji obim (šupljine)
(*) Ako su glavne ose 1 i 2 zapravo ose y i z, vrednosti sa (*) će se pojaviti sa indeksima y i z.
Glavni momenti
𝐼𝑥 + 𝐼𝑦 𝐼𝑥 − 𝐼𝑦 2
inercije 𝐼1 = + √( 2
) + 𝐼𝑥𝑦
2 2
𝐼𝑦 + 𝐼𝑧 𝐼𝑦 − 𝐼𝑧 2
𝐼2 = + √( 2
) + 𝐼𝑦𝑧
2 2
2𝑛𝑥𝑦
tan(2𝛼𝑛 ) =
𝑛𝑥 − 𝑛𝑦
−90° < 𝛼 ≤ +90°, u odnosu na lokalnu osu y poprečnog
preseka.
Proračun otpornog 𝑊1,𝑒𝑙,𝑡𝑜𝑝 =

𝐼1
𝑊1,𝑒𝑙,𝑏𝑜𝑡𝑡𝑜𝑚 =
𝐼1
momenta 𝑒2,𝑚𝑎𝑥 𝑒2,𝑚𝑖𝑛
elestičnosti
𝐼2 𝐼2
𝑊2,𝑒𝑙,𝑡𝑜𝑝 = 𝑊2,𝑒𝑙,𝑏𝑜𝑡𝑡𝑜𝑚 =
𝑒1,𝑚𝑎𝑥 𝑒1,𝑚𝑖𝑛
Deformacije Gredni elementi se računaju ne uzimajući u obzir deformacije od smicanja čak i ako su poprečni preseci
smicanja zadati sa nekom vrednosti površine smicanja.
Za rebro elemente površine smicanja se uzimaju pri proračunu i moraju biti unete sa pozitivnom
vrednosti većom od nule, 𝐴𝑦 ≠ 0 i 𝐴𝑧 ≠ 0.
Uputstvo X4 129
Pri dimenzionisanju čeličnih konstrukcija površina smicanja se uzima u obzir prema izabranom
nacionalnom propisu a ne prema unetim vrednostima
𝐴𝑥
𝐴𝑦 = 𝐴𝑥 /𝜌𝑦 𝐴𝑧 = gde je 𝜌 = faktor smicanja
𝜌𝑧
3.1.16. Izlaz
[Ctrl]+ [Q] Izlazi iz programa.
Uređivanje
3.2.1. Poništavanje
Alt+BkSp
Poništava poslednju operaciju tj. vraća stanje pre poslednje komande. Za poništavanje nekoliko komandi
(više nivoa), kliknite na strelicu pored ikone za poništavanje i selekujte komande koje želite da poništite
na osnovu vremena ili tipa komande.
Broj poništavanja (maks. 99) može da se definiše iz menija: Podešavanja/Osnovna podešavanja/Sigurnost
podataka/Poništavanje.
3.2.2. Ponavljanje poništenog
Shift+Alt+BkSp
Ponavlja poništenu operaciju odnosno poništava komandu Poništavanje. Možete da selekujete komande
koje želite da poništite na osnovu vremena ili tipa komande.
130
3.2.3. Selektuj sve
Pogledati… 2.16.1 Selektovanje

Num *
3.2.4. Obnovi prethodnu selekciju
Pogledati... 2.16.1 Selektovanje
3.2.5. Kopiranje
Kopiranje sadržaja aktivnog prozora u clipboard. Ako ništa nije selektovano kopiraju se aktivni sklopovi,
[Ctrl]+ [C] ako su uključeni. Ako ništa nije selektovano (a nema aktivnih sklopova) kopira se ceo model.
Ova funkcija kopira crtež trenutnog ekrana u clipboard kao i u prethodnim verzijama programa ali se ne
može prekinuti odnosno ne može se prekinuti operacija.
3.2.6. Ubacivanje
Iz clipboarda kopira elemente u AxisVM. Za opcije ubacivanja pogledati sledeće poglavlje: Opcije
[Ctrl]+ [V] kopiranja / ubacivanja.
3.2.7. Opcije kopiranja / ubacivanja
Opcije kopiranja Selektovani elementi (i korisnički definisani sklopovi koji ih sadrže) kao i njima pridruženi oslonci,
opterećenja, kotne linije ili armatura se uvek kopiraju u clipboard.
Ako su kopirani oblasti, grede, rebra, štapovi, određeni objekti koji su asicirani njima (oslonci,
opterećenja, kotne linije, armirane oblasti) se takođe kopiraju.
Za odabir elemenata koji će biti kopirani

u otvorenom panelu izvršiti
podešavanja: Selektovani oslonci/
Selektovana opterećenja/ Selektovane
kotne linije/ Selektovane oblasti
armiranja.
U panelu se biraju opcije kopiranja svih
ili pripadajućih slučajeva opterećenja,
kombinacija opterećenja, grupa
opterećenja kao i uključivanje opcije
kopiranja aktivnog ekrana kao crteža.
Uputstvo X4 131
Opcije ubacivanja Slučajevi opterećenja:

Ubacivanje slučajeva opterećenja se
može podesiti sledećim opcijama:
Ubaci kao novi slučaj opterećenja:
slučajevi opterećenja iz clipboarda se
ubacuju kao novi. Ako je uključena
opcija Spajanje slučajeve opterećenja
istog naziva u postojeće će biti dodati iz
clipboarda slučajevi istog naziva. Ako se
kopiranja i ubacivanja obavljaju unutar
istog modela preporučuje se da ova
opcija bude uključena radi izbegavanja
kreiranja nepotrebnog broja slučajeva
opterećenja.
Spajanje opterećenja iz svih slučajeva u tekuće. Uključena ova opcija pripaja opterećenja iz svih slučajeva
opterećenja iz clipboard-a u tekući slučaj opterećenja modela.
Sklopovi
U clipboard se kopiraju i korisnički definisani sklopovi selektovanih elemenata. Prva opcija ubacuje
elemente sklopova u sve sklopove modela, a druga ubacuje sklopove kakvi su bili u kopiranom modelu.
Pozicije ubacivanja
Omogućava izbor tri pozicije za ubacivanje iz clipboarda.
Ubacivanje u originalnu poziciju: ubačeni elementi će se nalaziti na istim koordinatama kao i u izvornom
modelu.
Postavljanje u odnosu na relativni početak/ Postavljanje u odnosu na krajnju tačku strukture: Ako je
uključena neka od ovih opcija postavljanje ubačenih elemenata se definiše klikom levog dugmeta miša.
U prvom slučaju pozicija je relativni početak izvornog modela a u drugom automatski detektovana krajnja
tačka kopirane strukture.
3.2.8. Brisanje
Brisanje izabranih entiteta. Ukoliko nema izabranih entiteta otvara se panel za izbor, a zatim i dijalog
[Del] boks za brisanje.
Omogućava brisanje selektovanih geometrijskih entiteta.
Postupak:
1. Odabrati geometrijske entitete koji se brišu. Selektuju se ili pomoću panela za izbor ili držanjem
tipke [Shift] i odabira entiteta levim klikom miša.
2. Nakon selekcije pritisnuti tipku [Del]. Ako entiteti nisu selektovani prethodno pojavljuje se panel
za selekciju i tada se mogu odabrati entiteti. Pogledati... 2.16.1 Selektovanje
3. Omogućiti prekidače entiteta koji se brišu.
4. Pritiskom na dugme U redu završava se postupak i zatvara dijalog.
Prekidači u dijalogu su aktivni ili ne u zavisnosti od trenutne selekcije entiteta (geometrija, elementi,
opterećenja...).
132
Geometrija Omogućava selekciju geometrijskih entiteta za brisanje. Brišu se i pripadajući konačni elementi i
opterećenja selektovanih geometrijskih entiteta.
Elementi Omogućava selekciju konačnih elemenata za brisanje. Brisanje konačnih elemenata ne briše
geometrijske entitete ali se brišu pripadajuća opterećenja.
Reference Omogućava selekciju referenci za brisanje. Brišu se i svi elementi i opterećenja koji koriste selektovane
reference.
Mreža konačnih Omogućava brisanje mreže podele oblasti.
elemenata
AB konstrukcije Omogućava brisanje parametara armiranja pridruženog selektovanim elementima. Parametri

dimenzionisanja temelja se takođe brišu.
Dimenzionisanje Omogućava brisanje parametara dimenzionisanja čeličnih/ drvenih konstrukcija pridruženih
čeličnih / drvenih selektovanim entitetima.
konstrukcija
Kote Briše kotne linije, tekst boksove, itd. selektovanih entiteta.
3.2.9. Pregled tabela
Pogledati... 2.9 Tabele

[F12]
Uputstvo X4 133
3.2.10. Izrada dokumentacije
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

[F10]
3.2.11. Snimanje crteža i tebela rezultata
AxisVM omogućava snimanja: glavnog prozora, dijagrama pomeranja i unutrašnjih sila, rezultate
dimenzionisanja čeličnih konstrukcija, rezultate nelinearne analize, proračuna armature i dijagrame
Dodavanje crteža stubova i greda, dijagrama veza zavrtnjevima, itd. U slučaju rada u više prozora moguće je snimanje svih
u Galeriju [F9] ili samo aktivnog prozora.
 Za snimanje dijagrama može poslužiti i Baza crteža. Dok Galerija sadrži slike, Baza crteža sadrži crteže koji se
ponovo iscrtavaju u zavisnosti od promene modela.
Pogledati... 2.13 Baza crteža
Which file format Bitmap format (.BMP, .JPG) snima slike veličine u pixelima radi bolje rezolucije prilikom štampe. JPG je
to use? komprimovan format sa malo lošijim kvalitetom slike, ali ovi fajlovi su mnogo manji od BMP-a.
Windows metafajlovi (.WMF, .EMF) sadrže seriju podataka o crtežu tako da bez obzira na promenu
veličine kvalitet štampe ostaje isti. U renderovanom ili prikazu sa skrivenim ivicama ovaj format može
da snimi samo bitmapu tako da se ne može održati uvek isti kvalitet štampe i preporučuje se direktna
štampa ovih prikaza crteža.
Crteži se automatski snimaju u poddirektorijum Images_nazivmodela direktorijuma gde se nalazi model.
Ove slike crteža se mogu ubaciti u izveštaj. Ne treba menjati naziv poddirektorijuma kao ni premeštati
ga na neko drugo mesto.
3.2.12. Izveštaj o težini
Težina celokupnog modela, selektovanih elemenata ili detalja se može pregledati tabelarno po
[F8] materijalima, poprečnim presecima ili tipu površine modela.
Izveštaj o težini / Statistika armature prikazuje ukpnu količinu armaturnih šipki u površinskim
elementima, gerdama i stubovima.
3.2.13. Spajanje delova strukture
AxisVM tretira linijske elemente kao strukturalne elemente. To znači da Kreiranje mreže linijskih konačnih
Shift+A elemenata u tabu Mreža konačnih elemenata kreira konačne elemente, ali sami linijski elementi nisu
podeljeni. Komanda menija Pronađi delove strukture spaja susedne elemente u jedan linijski dok ne
naiđe na tačku prekida. Tačka prekida je definisana promenom pravca lokalne x ili z ose, materijala,
poprečnog preseka ili ekscentriciteta, uslova oslobađanja krajeva ili graničnih oblasti elementa. Linijski
elementi moraju biti na istoj liniji ili luku (misli se na geometriju).
134
3.2.14. Razdvajanje delova strukture
Komanda menija Razdvajanje delova strukure razdvaja linijske elemente kreirane prethodnom
komandom.
Shift+B
3.2.15. Konvertovanje površinskih opterećenja raspodeljenih na gredama
Konvertuje selektovana površinska opterećenja raspodeljena na grede u pojedinačna raspodeljena

opterećenja na gredama.
3.2.16. Konvertovanje greda u površinski model
Selektovane grede mogu biti konvertovane

u površinski model. Površinski model se
sastoji od ljuska elemenata kreiranih i
povezanih prema dužini grede i poprečnom
preseku. Podešavanja za konverziju
poprečnog preseka i grednih lukova u
poligone mogu biti podešena u dijalogu
parametara.
Konvertovanje Ako je selektovano Konvertovanje

opterećenja opterećenja, opterećenja greda mogu biti
konvertovana u opterećenja ljuski. Da bi
postigao ovo, korisnik mora da naznači
poziciju opterećenja u okviru poprečnog
preseka. Bilo koja od devet tačaka
graničnog pravougaonika poprečnog
preseka može biti selektovana, ali razumno
je izabrati tačku koja se zapravo nalazi na
preseku. Pozicije mogu biti podešene jedna
po jedna ili u jednom koraku za sva
opterećenja.
Selektovati linijski element sa liste i
selektovati opterećenje koje treba da se
konvertuje. Vrednosti opterećenja takođe
mogu biti promenjena, ako je to
neophodno. Ako su sva opterećenja
konvertovana, možete zatvoriti dijalog
3.2.17. Kreiranje površinskog modela za čvornu vezu
Delovi greda koji su povezani sa

selektovanim čvorovima pogu biti
konvertovani u površinski model. Parametri
su isti kao gore navedeni, s tim da dužina
konverzije može biti podešena. Površinski
model je povezan sa ostatkom grede preko
krutih tela.
Konvertovanje opterećenja funkcioniše na
isti način kao što je navedeno gore
3.2.18. Konvertovanje opterećenja selektovanih panela opterećenja u individualna opterećenja
Opterećenja generisana algoritmom raspodela od opterećenja sa panela opterećenja mogu biti

konvertovana u individualna opterećenja. Nakon konverzije, opterećenja mogu biti modifikovana ili
izbrisana, ali ne mogu biti ažurirana sa panela opterećenja.
Uputstvo X4 135
3.2.19. Konvertovanje automatskih referenci
Ova komanda menija konvertuje automatski kreiranje reference linijskih ili površinskih elemenata u
referentne vektore.
Podešavanja
3.3.1. Mogućnosti prikazivanja
Simboli Pogledati... 2.16.18 Mogućnost prikazivanja

[Ctrl+Y]
Oznake Pogledati... 2.16.18 Mogućnost prikazivanja

Prekidači Pogledati... 2.16.18 Mogućnost prikazivanja
[Ctrl+D]
3.3.2. Opcije
Pogledati… 2.16.19 Postavke

136
3.3.3. Obrada lejera
[F11]
Modul za obradu lejera omogućava rukovanje AxisVM, uvezenim DXF i ArchiCAD lejerima. Može da se
uveze samo jedan ArchiCAD lejer a više DXF lejera.
Ako nije definisan nijedan AxisVM lejer AxisVM automatski kreira novi lejer sa nazivom Dimenzije.
Na levoj strani dijaloga ovog modula nalazi se prikaz postojećih lejera u obliku razgranate liste. Ako se
selektuje pojedinačni DXF lejer u poljima na desnoj mogu da se menjaju parametri (naziv, boja, tip,
debljina). Ako se selektuje glavna grana DXF lejera mogu da se menjaju parametri svih DXF lejera
istovremeno. Parametri AxisVM lejera ne mogu da se menjaju.
Primena na sve: pritisak na dugme označava da zadati parametri važe za sve DXF lejere koji imaju
karakteristike podešene na osnovu podešavanja lejera.
Vidljivost lejera ili DXF fajla može da se podesi klikom na simbol "sijalica" pored naziva lejera.
New AxisVM Layer Kreiranje novog AxisVM lejera sa zadavanjem naziva, boje, tipa linije i veličine.
Brisanje Brisanje lejera ili grupe selektovanjem i pritiskom na tipku [Del].

Brisanje praznih Briše sve AxisVM lejere koji ne sadrže entitete.
AxisVM lejera
Brisanje praznih Briše sve uvežene DXF lejere koji ne sadrže entitete.
DXF lejera
Delete Empty Briše sve uvežene PDF lejere koji ne sadrže entitete.
PDF Layer
…Apply to all Primenjuje karakteristike selektovanog lejera (boju, stil i širinu linije) na sve objekte lejera.
Vidljivo Podešava vidljivost lejera.

Isti efekat ima kao i klik a simbol sijalice.
Otkrivanje lejera Ako je ova opcija aktivirana, lejer objekta ispod kurzora će biti detektovan.
Isti efekat ima kao i klik na ikonicu strelice.
Zaključano Zaključani lejeri ne mogu da se uređuju.

Isti efekat ima kao i lik na prekidač za zaključavnje.
Prikazati celu Ako je ova opcija aktivirana, razgranati prikaz će prikazati nazive uvezenih fajlova sa njihovom putanjom.
putanju
Automatsko Ako je ova opcija aktivirana, promena karakteristika ili vidljivosti lejera automatski ažurira glavni prozor.
osvežavanje
Osveži sve Ako je ova ocija aktivirana, svi pogledi glavnog prozora će prikazivati promene, u suprotnom će ih
prikazivati samo aktivni prozor.
Uputstvo X4 137
3.3.4. Nivoi (spratovi)
[Ctrl + R]
Olakšavaju pregled i uređivanje modela. Mogu se definisati pre unosa modela ili naknadno, na
postojećoj konstrukciji.
Nivo je pomoćna ravan paralelna globalnoj X-Y ravni na zadatoj koordinati Z. Ako su nivoi uljučeni
kretanje mišem je uvek projekcija na ravan, čak i ako su elementi na različitim Z koordinatama.
Koordinate će uvek biti projektovane na ravan sprata radi lakšeg praćenja objekata na različitim nivoima.
Lista nivoa je sortirana po rastućoj Z koordinati automatski zadatih naziva nivoa. Promena jezika
dokumentacije će promeniti nazive spratova.
Elementi koji imaju Z koordinatu veću ili jednaku koordinati nekog nivoa ali manju od sledećeg se
smatraju elementima tog nivoa. Tako da, na primer, ako stub ili zid prolazi kroz više nivoa a definisan je
kao jedan element prikazuju se samo na najnižem nivou i preporuka je da se izvrši presecanje elemenata
na svakom nivou da bi se prikazali na svim ostalim kroz koje prolaze.
Novi kreirani elementi se automatski pridružuju pripadajućim nivoima.
 Nivoi su logički sklopovi modela kreirani za potrebe lakšeg uređivanja tako da ne utiču na rezultate analize.
Ako je potrebno uzeti u obzir efekte torzije u seizmičkoj analizi nivoi se moraju posebno definisati u dijalogu
seizmičkih parametara.
Rad sa nivoima se obavlja preko sledećeg dijaloga.
Isključivanje Ako je uključeno ovo dugme nivoi se ne prikazuju.

nivoa Prikazuje se samo cela konstrukcija kao jedan aktivni
sklop. Nivoi se, naravno, mogu brisati ili dodavati i na
ovakvom prikazu modela.
Prikaz tekućeg Ako je uključeno ovo dugme i izabran aktivni nivo

nivoa dobija se prikaz na ekranu. Aktivni nivo se može
izabrati radio dugmetom ispred naziva.
Lista izbora je nezavisna od prikaza tako da se može
izabrati više nivoa. Kombinacijom tastera Ctrl+klik
miša dodaju se pojedinačni elementi sa liste selekciji,
a kombinacijom Shift+klik miša, oblast. Brisanjem se
uklanjaju selektovani nivoi ali ne i aktivni nivo.
Aktivni nivo je žute boje. Ako je susedni sprat takođe
aktivan radi lakšeg praćenja objekata na tom spratu,
pojavljuje se u svetložutoj boji.
 Samo jedan nivo može biti aktivan, ali je moguć prikaz i susednih nivoa (nivoa iznad ili ispod). Uređivanje se
odnosi samo na aktivni nivo.
138
Preuzimanje Klikom na ovu ikonicu prelazi se na aktivni prozor modela i omogućava odabir tačke za Z koordinatu.
Funkcija se završava klikom na praznu oblast i Z koordinata se dodaje listi nivoa.
Unos novog nivoa Unosom Z koordinate u polje za uređivanje i klikom na dugme [+] dodaje novi nivo na listu.
Pretraga Ako postoji višespratna konstrukcija sa pločama moguće je pronaći i dodati Z koordinatu horizontalnih
površina listi nivoa jednim klikom. Nepotrebne nivoe je moguće naknadno izbrisati iz liste.
 Nije moguća izmena pozicije nivoa. Potrebno je izbrisati nivo i definisati novi.
Brisanje Briše selektovane nivoe a preostali se preimenuju i novopripadajući elementi se dodaju automatski.
 Brisanje nivoa ne briše elemente konstrukcije.
Prikaz nivoa ispod Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo ispod aktivnog, radi lakšeg praćenja objekata.
aktivnog
Prikaz nivoa iznad Ako je pritisnuto ovo dugme prikazuje se i nivo iznad aktivnog, radi lakšeg praćenja objekata.
aktivnog
 Za prikaz više nivoa u dijalogu Sklopovi u logičkim sklopovima uključiti nivoe koje želite prikazati. Odabir
novog aktivnog nivoa prevazilazi podešavanja sklopova.
Definisanje novog spraat.
Numerisanje nivoa Kontrola numeracije se vrši pomoću ovih dugmadi. Ako je levo dugme pritisnuto Numerisanje nivoa od
dole najniži sprat se smatra kao nivo terena a ostali se numerišu pozitivnim vrednostima, a ako je drugo
pritisnuto Dodeljeno numerisanje spratova najbliži nultom nivou se smatra nivoom terena. Nivoima
ispod dodaju se negativni, a iznad pozitivni brojevi.
Promena naziva Desnim klikom miša na stavku liste dobijate iskačući meni.
nivoa Nivoima se mogu promeniti nazivi ili im se mogu vratiti
podrazumevani nazivi.
Nekoliko narednih opcija može biti selektovano.
Automatsko Crtež će biti momentalno ažuriran.

osvežavanje
Osveži sve Podešavanja nivoa će biti aplicirana na svim prozorima.
Prikazivanje svih Ako je aktiviran nivo, sve ploče, zidovi, stubovi i grede koje su asocirane sa spratom će automatski biti
linija i elemenata prikazane. Ako drugi elementi (geometrijske linije, opruge, kontaktni ili veza elementi) treba da se vide,
izaberite ovu opciju.
Prikazivanje samo Nivo iznad / ispod aktivnog je obično prikazan samo radi pronalaženja zidova i stubova. Ova opcija
zidova i stubova skriva ploče i grede susednih spratova.
susednog sprata Ako je nivo aktivan, direktno crtanje stuba ili zida automatski počinje sa visinom sprata.
Projektovanje Ova opcija služi za projektovanje svih detektovanih koodinata na osnovu sprata. Korisno je kada
tačaka na spratni pozicije zida i stuba ispod ploče moraju biti prebačene na osnovu.
nivo
Uputstvo X4 139
3.3.5. Vođice
Vođice
[Ctrl+G] Pogledati... 2.16.9 Vođice
3.3.6. Strukturalna mreža
Strukturalna mreža
[Shift+G] Strukturalna mreža... 2.16.8 Strukturalna mreža
3.3.7. Standardi
Ovde se određuje standard (propis) po kojem će se izvršavati

 operacije zavisne od izabranog.
Prelaskom na drugi standard od tekućeg, menja se način izbora
merodavne kombinacije opterećenja, pa se brišu parametri grupa
opterećenja, ali ne i koeficijenti sigurnosti. Brišu se i parametri
seizmičke analize i slučajevi seizmičkih opterećenja. Pošto su
karakteristike materijala i parametri armiranja u različitim
standardima različito definisani, preporučuje se, pri prelasku na
drugi standard, provera tih vrednosti.
Ako je uključen prekidač Postaviti podešavanja za podrazumevana
novi model se kreira sa trenutnim standardom-propisom.
140
3.3.8. Jedinice i formati
Ovde se podešavaju jedinica mera (SI jedinice i/ili Imperijalne) i format njihovog ispisa (broj decimalnih
mesta ili eksponencijalni format). Sopstvene kombinacije podešavanja sa zadatim nazivom mogu da se
snime i naknadno učitaju.
3.3.9. Gravitacija
Ovde se zadaje konstanta ubrzanja i pravac dejstva gravitacije kao jedan

od globalnih pravaca ili proizvoljno definisan pravac.
Ako je odabrana opcija Proizvoljni pravac, X, Y, Z komponente pravca
ovog vektora u globalnom koordinatnom sistemu moraju biti
specificirane.
Akoje odabrana opcija Snimiti kao podrazumevana podešavanja, svaki
novi model će biti pokrenut sa unetom vrednošću gravitacionog
ubrzanja.
Uputstvo X4 141
3.3.10. Redukcija krutosti
Seizmička analita zasnovana na

analizi sprektra odgovora prema
Evrokodu dozvoljava korišćenje
faktora redukcije krutosti (k)
zasnovanom na arhitektonskim
tipovima elemenata (stubovi, grede,
zidovi, ploče, drugi elementi).
Analiza slobodnih vibracija dozvoljava korisnku da primeni redukovanu krutost. Ako izaberete
redukovane krutost i ako zasnujete analizu sprektra odgovora na rezultatima analize slobodnih vibracija
izračunatih sa redukovanom krutošću, linearna analiza će automatski biti urađena sa redukovanom
krutošću (za sve slučajeve opterećenja).
Za površinske elemente faktor k redukuje krutost elementa. Za linijske elemente mogu biti podešeni
posebni faktori za redukciju površine poprečnog preseka (kA) i površine momenta inercije (kI).
Faktori mogu biti veći od 1, ali će se u tom slučaju pojaviti poruka upozorenja.
Uključivanjem Podesiti tekuće podešavanja kao podrezumevana čini da AxisVM skladišti vrednosti i
podešava ih za nove modele.
Vrednosti redukcije krutosti mogu biti označene i mogu da se pojavljuju u tabelarnom prikazu oblasti.
3.3.11. Osnovna podešavanja

142
Sigurnost
podataka
Spisak poslednje Omogućava zadavanje veličine liste poslednje otvorenih fajlova AxisVM modela na kraju menija Fajl,
učitanih fajlova kao i podešavanje da li pri pokretanju programa otvara poslednji fajl modela ili ne. Početni iskačući
prozor (Pogledati... 2.2 Instalacija) se pojavljuje pri startovanju programa ukoliko je uključena opcija
Prikaži početni iskačući prozor pri pokretanju.
Snimanje Da bi se sačuvali podaci potrebno je uključiti opciju Automatsko snimanje u zadatom intervalu (1-99
minuta) jer je tada u slučaju nepropisnog prestanka rada programa iz bilo kojih razloga moguće obnoviti
fajl ponovnim pokretanjem programa i učitavanja fajla iz privremenog snimljenog kao ~nazivmodela.avm
iz direktorijuma za privremeno snimanje fajlova (podrazumevani direktorijum privremenih fajlova se
nalazi u C:\ Users\username\AppData\Local\Temp). Ovo ne znači da pri izlasku iz programa model ne
treba snimiti.
Komprimovani AXS format
Ako je odabrana ova opcija, AXS fajl će bit snimljen u komprimovanom formatu. Prosečna veličia
komprimovanog fajla je oko 10% veličine originalnog fajla. Što je veći fajl modela, to je kompresija
efikasnija. Fajlovi rezultata (*.AXE) se ne komprimuju.
Kreiranje sigurnosne kopije
Ako je aktivirana ova opcija AxisVM će kreirati sigurnosnu kopiju fajla sa ulaznim podacima aktuelnog
modela kao nazivmodela.~AX.
Skladištenje prethodnih revzija modela
Ako je ova opcija odabrana, prethodne revizije modela se snimaju.
Klikom na ikonu se dobija dijalog za podešavanja
Pogledati... 3.1.2 Prethodne revizije...
Snimanje rezultata
Aktiviranom ovom opcijom snimaju se i rezultati proračuna (naponi, anvelope, kritične kombinacije,
rezultati dimenzionisanja, ....) prilikom snimanja fajla modela.
Poništavanje Prehodno satnje modela može da se povrati Sa hard diska il Sa memorije. Ukoliko radite na velikim
modelima i/ili vaš računar nema dovoljno memorije, preporučuje se upotreba prve opcije (koja je
sporija).
Možete da zadate maksimalan broj poništavanja poslednje izvršene operacije (do 99).
Aktiviranje opcije Grupno poništavanje omogućava da se ponište efekti kompleksnih operacija u jednom
koraku. Podaci poništavanja se mogu upisivati na hard disk (daje veću mogućnost broja poništavanja i
ponavljanja poništenog) ili u memoriju računara (brži način).
Uputstvo X4 143
Rad na lokalnim Ako su modeli učitani preko mreže, brzina transfera podataka može da smanji performanse programa.
kopijama mrežnih Ovaj efekat može biti eliminisan dopuštanjem dozvoljavanjem kreiranja lokalnih kopija mrežnih fajlova.
fajlova Lokalne kopije će biti smeštene u direktorijum u kom su smešteni privremeni fajlovi tokom analize –
osim u slučaju kada je ovaj direktorijum podešen kao direktorijum modela. U ovom slučaju, fajlovi se
snimaju u podrazumevani direktorijum za privremene fajlove. Originalni fajlovi će biti ažurirani svaki put
kada snimite model.
Mrežni period Ovde se zadaje period neaktivnosti mrežnog hardverskog ključa na AxisVM serveru, posle čega se
neaktivnosti (time- isključuje AxisVM na datom računaru (radnoj stanici).
out) Disknekcija može da se desi u situaciji kada primite poziv na telefonu, a ne koristite program za vreme
duže od perioda neaktivnosti mreže. Ako drugi korisnik traži pristup ključu, server mu/joj daje dozvolu
i kada pokušate da nastavite svoj posao program prikazuje poruku o grešci i zaustavlja na sledećoj
proveri ključa.
Boje
Moguć je izbor boja pozadine glavnog prozora programa (crna, tamnosiva, svetlosiva ili bela). Boje
ostalih entiteta biće usklađene sa izabranom bojom pozadine.
Uključivanjem Grafičko ubrzanje hardvera se dobija brža i glađa rotacija modela – ukoliko postoji
podrška grafičke kartice i drajvera.
Omogući brzo bojenje aktivira brži metod bojenja objekata u OpenGl-u.
Ako bilo koji od ovih opcija ubrzavanja zadaje problem, ažurirajte drajvere grafičke kartice ili isključite
funkciju.
Ubrzanje uvećanja / smanjenja sakriva oznake i ostale neselektovane stavke za vreme uvećanja /
smanjena.
Grafički simboli
144
Debljina linije i boja grafičkih simbola može se prilagoditi.

Ako polje u koloni Proivoljne vrednosti nije odabrano, simbol je postavljen na podrazumevanu vrednost.
Ako je to polje odabrano, kliknite na vrednost Debljina / veličine ili na pravougaonik Boja za uređivanje
vrednosti. Nove postavke se mogu snimiti u šemu klikom na ikonu Snimanje. Šeme se mogu učitati
izborom sa liste.
Od Version X4 boje i širine linija lokalnih osa sistema, dijagrama rezultata i usvojene armature se takođe
mogu menjati.
Fontovi
U ovom panelu podešava se tip i veličina fonta za oznake (slova i brojevi) koje se pojavljuju na ekranu i
u informacionim panelima i dijalog boksovima. Klik na informaciono polje poziva novi dijalog boks za
podešavanje fonta.
Podrazumevana podešavanja se uvek mogu vratiti pritiskom na dugme sa desne strane. Najniže dugme
Podrazumevana podešavanja aplicira komandu na sve fontove.
Usled različite rezolucij ekrana i štampača, odnos veličine oznaka i crteža je različit na ove dve mašine.
Odabirom Prilagođavanje veličine fonta tokom štampanja možete da korigujete taj odnos ukoliko niste
zadovoljni.
Dijalog prozori
Ukoliko je Vaš operativni sistem Vista ili neki kasniji, možete da podešavate Stil dijaloga za snimanje /
učitavanje u AxisVM-u. Za Windows XP je dostupna samo rva opcija.
Ukoliko je odabrana druga opcija, pregled AxisVM fajla zahteva uspešnu registraciju baze podataka
pregleda (ovaj DLL je deo AxisVM paketa). Instaliranjem AxisVM-a sa pravima administratora automatski
registruje ovu bazu. Bez prava administratora ova registracija nije moguča, čineći pregled nedostupnim.
Fajl za pregled baze može biti registrovan kasnije pokretanjem !REGISTER_PreviewLib.BAT iz sistemskog
direktorijuma AxisVM-a.
Pomeranje kurzora miša autoatski u poziciju dijalog prozora pozicionira kurzor miša nad dugme U redu.
Određeni drajveri za miša omogućavaju ovu funkciju bez odabira ove opcije.
Uputstvo X4 145
Prilikom rada na monitorima sa velikom gustinom piksela, preporučuje se uvećanje trake alatki, paleta,
dijalog prozora i kurzora. Glavna traka alatki i ikona nudi dve veličine za prekidače trake. Odabirom
Velike ikone takođe skalira određene kurzore. Veličina dijalog prozora skalira dijalog prozore između 75
i 200%. Podešavanja operativnog sistema definisana u Control Panel / Prikaz takođe mogu biti
aplicirana.
Uređivanje
Ugao zatvaranja Podešavanje ugla zatvaranja kruga. Pun krug se iscrtava ukoliko je centralni ugao manji od ove vrednosti
kruga ili blizu 360° za vrednost manju od ove.
Projekcija linije na Prikaz linije projekcije se može uključiti ili isključiti. Ova linija prikazuje rastojanje kurzora do trenutne
ravan rada ravni rada.
Brisanje nepotrebnih konturnih linija nakon automatskog presecanja oblasti

Proverava da li su konturne linije automatski obrisane nakon presecanja oblasti. Ako je isključena ova
funkcija, konturne linije postaju unutrašnje linije unije oblasti.
Razbijanje elemenata koji nisu podeljeni na KE kad god ih preseca čvor
Prema podrazumevanim podešavanjima, AxisVM koristi konstruktivne elemente. Ovi linijski elementi
se sastoje od jednog ili više konačnih elemenata. Neizdeljeni elementi sadrže samo jedan konačni
element. Ako se novi čvor se ubaci na neizdeljen element ili liniju, podeljeni element ostaje
nepromenjen, ali će sadržati više od jednog konačnog elementa. Klikom na konstruktivne elemente
selektuju se svi konačni elemenati koji pripadaju to elementu. Ovo može da se promeni odabirom ove
opcije. Zatim će novi čvorovi ubačeni na konstruktivne elemente razdvojiti strukturalni element. Za
razdvajanje elemenata koristti Uređivanje / Razdvajanje elemenata strukture.
Omogućavanje selekcije konačnih elemenata na linijama
Ukoliko je ova opcija aktivirana, konačni elementi jednog strukturalnog elementa mogu biti
selektovani pojedinačno. U suprotnom, biće selektovan ceo struktralni element.
Omogućavanje selekcije proračunskih elemenata
Ukoliko je ova opcija aktivirana, proračunski elementi mogu biti selektovani umesto strukturalnih
elemenata. Proračunski elementi se sastoje od grupe linija sa istim prračunskim parametrima, koji se
vode kao jedan entitet za potrebe dimenzionisanja čeličnih ii drvenih konstrukcija.
Elementi skrivene mreže se mogu selektovati
Ako je isključen prikaz mreže konačnih elemenata ovo polje omogućava da li će skriveni čvorovi / linije
/ površine biti selektovani ili ne. Ovaj prekidač, takođe, omogućava izbor da li će čvorovi i elementi
biti prikazani u tabelama ili ne.
Prikazivanje instrukcija na kurzoru
Kontroliše prikaz maliog prozora za savet na kurzoru sa instrukcijama za sledeći korak tekućeg
zadatka. Ukoliko je polje ostavljeno prazno, poruke o instrukcijama se pojavljuju samo na dnu ekrana.
146
Moguće uređivanje svih lejera prilikom ulaska u uređivač lejera

Ukoliko je ova opcija aktivirana, svi zaključani lejeri će biti otključani prilikom ulaska u uređivač
pozadinskih lejera. U suprotnom zaključani lejeri moraju da se manualno otključaju.
Pogledati….2.16.12 ređivanje pozadinskih lejera
Pogledati… 2.12 Obrada lejera i 2.17 Brzi prekidači
Provera geometrije pre pokretanja analize
Ukoliko je ova opcija aktivirana, provera geometrije se automatski sprovodi pre analize.
Pogledati… 4.8.18 Provera geometrije
Prikaz celog modela zajedno sa strukturalnom mrežom
Ukoliko je ova opcija aktivirana, i model je uvećan tako da ceo prikazan u prozoru, strukturalna mreža
se takođe uzima u obzir pilikom određivanja odnosa uvećanja/smanjenja.
Zadržati pogled nepromenjenim prilikom operacija poništavanja
Ukoliko je ova opcija aktivirana, operacij poništavanja ne utiču na pogled modela. U suprotnom,
komanda poništavanja postavlja model u prikaz u kojem je bio pre komande.
Generisanje mreže
konačnih
elemenata
Rad sa mrežom Može biti izabran jedan od načina kreiranja mreže konačnih elemenata.
konačnih Automatsko uklanjanje i generisanje mreže KE (konačnih elemenata)
elemenata Bilo kakva izmena nad oblasti briše mrežu konačnih elemenata. Nakon pokretanja modula za analizu
izbrisana mreža se ponovo kreira u odnosu na parametre oblasti.
Očuvati mrežu izmenjivom
Mreže KE se mogu ručno uređivati.
Način podele Podjednaka veličina mreže KE
mreže KE Mreža se kreira prema korisnički definisanoj veličini elemenata bez obzira na oblik oblasti (minimalan
broj konačnih elemenata).
Promenljiva veličina mreže KE
Uzima u obzir oblik konture oblasti i prilagođava veličinu mreže (progušćuje mrežu) na mestima gde
je to potrebno.
Podrazumevana Ova vrednost je podrazumevana prilikom podešavanja vrednosti veličine mreže konačnih elemenata.
veličina mreže
Prilagođavanje Uključivanje / isključivanje ove opcije će podesiti podrazumevani status dijaloga prametara mreže.
mreže glavama Pogledati … 4.11.1.2 Mrea nad oblastima
stubova
Sakrivanje linija Odabirom Sakrivanje linija mreže nakon kompletiranja analize automatski isključuje linije mreže KE
mreže nakon nakon kompletiranja analize.
kompletiranja
analize
Uputstvo X4 147
Traka sa alatkama
Prikaz trake Ako je uključena opcija Proširenje horizontalne trake ikonice se prikazuju u redu a linije podele
označavaju različite grupe funkcija.
Ako je uključena opcija Iskačuća traka sa alatkama različite grupe funkcija se prikazuju jednom ikonom
a klikom na strelicu u uglu „iskače“ traka sa funkcijama te grupe.
Upotrebom oblasti i automatske mreže nije potrebno kreirati posebne površinske elemente i
postavljanje opterećenja na njih. Iz kompatibilnih razloga, funkcije koje se na njih odnose se ne
uklanjaju, ali se zadržavaju skrivenim. Njihova vidljivost se kontroliše pomoću opcije Prikazivanje alata
i trake alatki neiskorišćene površine.
Pozicija palete Pozicija palete menija može biti:

menija Relativno
Na zadatom rastojanju (horizontalnom - dx i vertikalnom - dy) u pikselima od funkcije.
Postavljanje na poslednju poziciju na ekranu
Prikazuje paletu na istoj poziciji kao i prethodni put.
Prikaz
Dijagram Postavljanje načina prikaza dijagrama momenata.

momeata
Rezolucija kružnog Kružni lukovi (kružnice) su prikazani poligonalnim linijama i rezolucija prikaza se može menjati. Što je
luka rezolucija finija, to je poligon bliži obliu kružnice. Prikaz utiče samo na izgled na ekranu odnosno crtežu
ali ne i na preciznost analize.
Prekidači Uključiti 3D žičani prikaz modela prilikom crtanja elemenata

Prilikom crtanja prikazuje 3D konturu objekata čak i ako nije uključen renderovani prikaz (pogledati…
4.9.3 Direkno crtanje elemenata).
Prikaz linijskih opterećenja na svim povezanim elementima
148
Ako je uključen prikaz sklopova, prikazuje se samo opterećenje pripadajućeg elementa u sklopu
(pogeldati… 2.16.14 Sklopovi) a ova opcija omogućava prikaz opterećenja i ako nije dodeljeno
elementu aktivnog sklopa. Na primer zid i dve ploče gde je opterećenje zadato po ivici jedne ploče a
uključen je prikaz sklopa koji sadrži zid i drugu ploču. Ako je ova opcija isključena u aktivnom sklopu
koji sadrži zid i drugu ploču opterećenje neće biti prikazano. Ova opcija je korisna pri proveri lokalnih
komponenti opterećenja.
Boje plastičnih Ova podešavanja određuju boju plastičnih zglobova. Prva opcija je zadavanje boja zglobovima prema
zglobova rotaciji. Druga opcija je zadavanje boje zglobovima prema sekciji krive moment-rotacija gde je
naznačena tačka pojave platičnog zgloba. Različite boje mogu biti dodeljene pozitivnoj i negativnoj
strani krive.
Sklopovi
Uključivanje logičkih sklopova prilikom učitavanja modela iz prethodnih verzija

Ukoliko je ova opcija aktivirana, otvaranje modela kreiranog u verziji koja ne podržava logičke sklopove
aktivira logičke sklopove automatski.
Uključivanje unutrašnjih linija oblasti u sklopove

Ukoliko je ova opcija aktivirana, unutrašnje linije oblasti će biti prisutne u sklopovima u kojime je ova
oblast uključena.
Ukoliko korisnik uključi prikaz sklopova i isključi sve sklopove, AxisVM će se ponašati prema
selektovanim radio prekidačima.
Prikaz panela opterećenja kada su prikazani samo sklopovi može se ovde kontolisati.
Podrazumevana
podešavanja grupa
opterećenja
Ovde se mogu podešavati podrazumevane vrednosti parametara grupa opterećenja.

Podešavanja za anvelope i kombinacije se takođe nalaze ovde. Sadržaj slučajeva opterećenja i
kombinacija padajuće liste (u tabovima rezultata i dimenzionisanja) može da se kontroliše ovde. AxisVM
omogućava kreiranje različitih setova anvelopa (pogledati... Podešavanje prkaza rezultata u 6.1 Statička
analiza). Ako je izabrana prva opcija samo izabrana anvelopa će se pojaviti u listi. Ako je druga opcija
izabrana samo će proizvoljno definisane anveope biti navedene. Ukoliko je izabrana treća opcija sve
standardne i proizvoljno definisane anvelope će biti izlistane.
Opis kombinacija se može proširiti radi prikaza tipa kombinacije (GSN ili GSU saveti).
Uputstvo X4 149
Analiza
U zavisnosti od veličine fizičke i virtualne memorije na početku analize AxisVM deli sistem jednačina na
delove u blokove memorije i time povećava brzinu analize ali kao rezultat može znatno usporiti rad
drugih aplikacija na računaru. Ovom opcijom se podešava veličina memorije koja se dodeljuje programu
AxisVM pri analizi modela.
Omogućiti Ova opcija omogućava povećanje količine memorije pri analizi ukoliko je na računaru sa 32-bitnim
prošireni pristup operativnim sistemom instalirano više od 4 GB memorije. Ako je ova opcija nedostupna znači da veličina
memoriji (AWE) Page fajla nije zaključana. Pogledati... 2.1 Hardverski zahtevi
Korišćenje Opcija Koristiti više jezgara/procesora omogućava analizu modela programa AxisVM na više
jednog/više jezgara/procesora računara. Preporučuje se korišćenje procesora na HT-Hyperthread ili DualCore
jezgara procesora tehnologiji.
Ovim se višestruko povećava brzina proračuna koja zavisi i od veličine modela i dostupne memorije
računara. Linearna analiza se može povećati i do 1.5 put, a analiza vibracija i do 4 puta.
Definisanjem Broj paralelnih jezgara se dozvoljava prilagođavanje softvera mogućnostima hardvera koji
ga pokreće.
Direktorijum za Definiše direktorijum za privremeno snimanje fajlova tokom analize.
privremeno Odabrati bilo koju od sledećih opcija: Direktorijum fajlova modela, Privremeni direktorijum lokalnog
snimanje fajlova u sistema, Korisnički definisan
toku analize Kreiranje log fajla analize. Uključivanjem ove opcije tehnički podaci analize modela se snimaju u
tekstualni nazivmodela_msg.txt.
Zvučna poruka Ako je aktivirana ova opcija zvučne poruke će se reprodukovati nakon završetka analize ili u slučaju neke
tokom analize greške. Zvučna kartica i zvučnici moraju biti priključeni na računar.
150
Izveštaj
Jezik U zavisnosti od konfiguracije programa može se birati neki od sledećih jezika: engleski, nemački,
dokumentacije francuski, italijanski, španski, holandski, mađarski, ruski, portugalski, rumunski i srpski jezik.
Prikaz tabela Uključenom opcijom Dozvoljeno više kolona, uzane tabele izveštaja se štampaju u više kolona jedna do
druge tako da se može smanjiti količina papira štampe. Moguće je definisati i Minimalni broj redova po
koloni tako da se može izbeći prelazak kolona na drugu stranicu kod kratkih kolona.
Pozicija sadržaja u izveštaju može biti selektovana u listi (naslovna strana, druga strana, treća strana).
Bafer štampača U slučaju da izveštaj sadrži mnogo slika i crteža moguće je da se zauzme velika količina memorije i tako
stvore problemi pri štampi pa se preporučuje podešavanje bafera štampača na hard disku.
Štampati numeraciju stranica i ako je isključeno zaglavlje strana

Uključivanje ove opcije omogućava štampanje numeracije stranica i ako su isključena zaglavlja u
dijalogu za štampu.
Automatski prevod naziva ako je promenjen jezik dokumentacije

Uključivanjem ove opcije AxisVM automatski prevodi nazive stavki pri promeni jezika izveštaja.
Logo firme
Logo firme može biti učitan, snimljen, obrisan korišćenjem tri dugmeta sa trake alatki. Ova slika će se
pojaviti u zaglavlju strane štampanih crteža, tabela, izveštaja i/ili na naslovnoj strani izveštaja, rema
podešavanjima pozicije, veličine, margina.
Ova podešavanja nemaju efekta na RTF izlazni fajl, budući da su zasnovana na posebnom RTF šablon
fajlu.
Pogledati… 2.10.2 Izveštaj

Uputstvo X4 151
Ažuriranje
Pretraga dopune AxisVM redovno proverava dostupnost dopuna programa na internetu. Učestalost provere se može
programa podesiti klikom na radio dugme na jednu od četiri ponuđene opcije. Ukoliko se uključi opcija Nikada
pretraga se može pokrenuti od strane korisnika klikom na AxisVM ažuriranje sa interneta. Prikazuje se i
datum poslednje provere. Ukoliko je konekcija preko proxi servera potrebno je podesiti podešavanja
proxy-a klikom na Podešavanja proxy-a.
AxisVM ažuriranje Klikom na ovo dugme pokreće se AxisVM čarobnjak internet dopune koji vodi korisnika kroz ceo
sa interneta postupak preuzimanja i instaliranja dopune programa.
Ako je preuzimanje kompletirano i opcija Ažuriranje programa je odabrana na poslednjoj strani,
program se gasi i pokreće se instalacija nove verzije.
Podešavanje Ukoliko je pristup mreži preko proxy servera, podaci o konfiguraciji (naziv proxy-a, port, korisničko ime
proxy-a i lozinka) mogu biti uneti ovde.
152
3.3.12. Tastaturne prečice
Tastaturne prečice dodeljene stavkama menija, prekidačima trake alatki mogu biti promenjene
(prilagođene).
Uređivanje
Razgranati prikaz sa leve strane prikazuje dostupne grupe komandi. Kliknui na komandu na listi sa desne
strane, zatim pritisnuti željenu prečicu. Backspace briše dodeljivanje.
Ako je željena prečica već u upotrebi, upozorenje Prečice u sukobu se prikazuje.
Poruka prikazuje komandu koju prečica koisti.
Ako je odabrano Izabrati drugu prečicu,

prečica može biti selektovana sa liste
slobodnih (nedodeljenih) prečica.
Ako je ova opcija ostavljena praznom, klikom

na prekidač Modifikovanje briše se prethodna
dodela i prečici se dodeljuje data komanda.
 Prečice dodeljene prekidačima na traci alatki u različitim tabovima (Geometrija, Elementi, itd.) nisu u sukobu.
Tako da iste prečice mogu biti dodeljene komandama u različitim tabovima. Aktivirane će biti prečice samo u
tekućem tabu.
Snima trenutnu konfiguraciju prečica u *.axsc fajl.
Učitava prethodno sačuvanu konfiuraciju prečica iz *.axsc fajla.
Prema podrazumevanim opcijama prečice se skladište u

direktorijum. Podrazumevana konfiguracija
C:\Users\UserName\AppData\Roaming\AxisVM\13\Shortcuts
prečica AxisVM 12 verzije može biti učitana iz AxisVM12Default.axsc. Slično, za AxisVM 13 je
AxisVM13Default.axsc.
Vraća konfiguraciju prečica na podrazumevane opcije.
Prekidač koji nazive prekidača u opisu prečice prikazuje na engleskom ili nemačkom.
Uputstvo X4 153
Lista prečica
Tab Lista prečica prikazuje listu slobodnih prečica. Ona može biti Lista komandi ili Lista prečica (prva je
poređana prema grupama komandi, a druga prema prečicama).
Za celu listu za podrazumevanu konfiguraciju videti 2.6 Tastaturne prečice.
3.3.13. Jezik programa
Ukoliko je i DM modul instaliran u programu, moguće je izabrati jezik programa (menija i dijaloga).
3.3.14. Jezik dokumentacije
Ukoliko je i DM modul inastaliran u programu, moguće je izabrati jezik dokumentacije (nazivi crteža, slika,
tabela i izveštaja).
154
3.3.15. Trake alatki i ikona na podrazumevanu poziciju
Pomereni meni ikona se vraća na početnu poziciju na levoj strani ekrana. Sve iskačuće trake alatki
pomerene na neku poziciju na ekranu se vraćaju u Traku ikona alatki.
3.3.16. Dijalog boksovi na podrazumevanu poziciju
AxisVM pamti poslednju poziciju dijaloga i tamo ih prikazuje. Ako je otkriven bilo koji problem na
sistemima sa više monitora, podešavanje dijalog boksova na podrazumevanu poziciju može da ga reši.
Pogledi
Pogled spreda [Ctrl + 1] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Pogled od gore [Ctrl + 2] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Pogled sa strane [Ctrl + 3] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Perspektiva [Ctrl + 3] Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Podešavanje perspektive Pogledati... 2.16.3 Pogledi
Ravni rada Pogledati... 2.16.7 Ravni rada
Jedan sprat iznad / Jedan sprat ispod

Ako je aktivirana opcija prikaza spratova, ovo je najbri način da se ravan rada pomera sa jednog na
drugi sprat
Uvećanje [Ctrl + /], [+] Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)
Smanjenje [Ctrl + Shift+ /], [–] Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)
Cela slika [Ctrl + W] Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)

Uputstvo X4 155
Translacija Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)
Rotacija Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)
Prethodni pogled [Ctrl + [ ] Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)
Naredni pogled [Ctrl + ] ] Pogledati... 2.16.2 Meni ikona a uvećanje/smanjenje (zoom)
Žičani model Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela

Skrivene ivice Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Renderovani Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
model
Tekstura Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
Oblici Pogledati... 2.16.4 Prikaz modela
renderovanja...
Žičani poprečni U renderovanom prikazu će tankozidni poprečni preseci biti prikazani jedino srednjim ravnima.
presek
Stvarni poprečni Prikaz stvarnih oblika poprečnih preseka u renderovanom modelu.
presek
Žičani model Ako je uključena ova opcija za vreme prevlačenja modela prikazuje žičani model.
prilikom
prevlačenja
Bez oznaka Uključivanjem ove opcije ne prikazuju se oznake za vreme prevlačenja modela.
prilikom
prevlačenja
Prozori i paneli
3.5.1. Editor karakteristika i entiteta
Pruža najbrži način izmene karakteristika selektovanih entiteta (čvorova, elemenata i opterećenja). Sve
promene se sprovode odmah. Ako selekcija sadrži raličite elemente, moguće je promeniti njihove
zajedničke karakteristike (napr. nakon selektovanja štapova, greda i rebara, njihov materijal i poprečni
presek će biti izmenjivi). Vrednosti tabela rezultata i dimenzionisanja se ne mogu menjati.
U nekim poljima su omogućene i matematičke operacije kao što su:
(, ), SIN, COS, TAN, EXP, LN, LOG10, LOG2, SINH, COSH, TANH, ARCSIN, ARCCOS, ARCTAN, ARCSINH,
ARCCOSH, ARCTANH, INT, ROUND, FRAC, SQR, SQRT, ABS, SGN.
Nekoliko prečica:
++8 dodaje 8 trenutnoj vrednosti
156
--8 oduzima 8 od trenutnoj vrednesti

Negativne vrednosti brojeva moraju biti u zagradama.
Znak # menja trenutnu vrednost (na primer, #/3 deli vrednost sa 3). Prilikom unosa vrednosti kordinata
čvorova, vrednosti opterećenja, debljine površina mogu se odnositi na globalne X, Y, Z ili na relativne x,
y, z koordinate. U slučaju određenih tipova opterećenja, promenljive se odnose na druge komponente
opterećenja.
Promenljive Fx, Fy, Fz, Mx, My, Mz opterećenja u čvorovima se odnose na vrednosti sila ili momenata, a
raspodeljenih opterećenja na grednim elementim px1, py1, pz1, m1, px2, py2, pz2, m2 na vrednosti
opterećenja. Nazivi promenljivih se ne mogu menjati.
Primer 1: Ako želite promeniti X vrednosti u Y pravcu raspodeljenog opterećenja vetra uneti vrednosti
„px1“ u polje pY1 a „px2“ u polje pY2, a zatim uneti vrednost 0 (nula) u polja pX1 i pX2.
Primer 2: Za skaliranje cele konstrukcije u X pravcu za 200%, prvo selektovati sve čvorove a zatim
kliknuti na početnu liniju i uneti X*2 kao X.
Isključen/uključen znak pitanja (ne)prikazuje uputstva.
Karakteristike su prikazane u razgranatoj strukturi. Klikom na
simbole [+] ili [–] ispred naziva karakteristike proširuje ili skuplja
listu podkarakteristika.
Ako se pojavi dugme (...) u redu, karakteristika može da se izmeni
korišćenjem posebnog dijaloga.
Ako se pojavi dugme (>>) u redu, karakteristika može da se
preuzme sa nekog drugog elementa klikom na isti.
Editor karakteristika i entiteta može da se koristi za modifikaciju
poadtaka, ali i za odabir filtera elemenata istih karakteristika.
Filtriranje Selektovanje karakteristika i klikom na dugme Povećana selekcija preko trenutno izabranih vrednosti
moguće je odabrati elemente sa istim karakteristikama.
Primer: Promena nekog poprečnog preseka cele konstrukcije.
Selektovanjem karakteristika poprečnog preseka rebro elemenata moguć je odabir svih rebro
elemenata istih karakteristika poprečnog preseka i promene istih.
3.5.2. Inormacioni paneliI
Uključivanje/isključivanje prikazivanja panela: Info, Koordinate i Skala boja. Pogledati... 2.18

Informacioni paneli
3.5.3. Slika pozadine
Moguće je odabrati sliku za pozadinu AxisVM prozora, radi prikaza modela u svojoj budućoj okolini.
Klikom na Učitavanje slike pozadine... ili kombinacija tastera [Ctrl+B] dijalog za pregled fajlova na
računaru, Ponovo učitati sliku pozadine, prikazuje slike najčešće korišćenih slika. U radu u više prozora
svaki može imati drugačiju pozadinu.
Slika pozadine se može uključiti/isključiti klikom na Prikaz ili kombinacijom tastera [Ctrl+Alt+B].
Snimanje slike pozadine snima sliku. Ako se odnos veličine slike i ekrana razlikuju komanda Menjanje
slike pozadine, menja odnosno, podešava sliku. Komanda Uklanjanje slike pozadine uklanja sliku sa
aktivnog ekrana.
U AXS fajl se snimaju i slike pozadine.
Nakon učitavanja slke pozadine, model može biti postavljen u odgovarajući pogled pomoću komandi
za uvećanje ili smanjenje, pomeranjem, roatcijom i podešavanjem perspektive.
Uputstvo X4 157
3.5.4. Podela prozora po horizontali
Deli radnu površinu na dva dela po horizontali. Klikom na jedan od ta dva dela čini taj prozor aktivnim.
Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se podese nezavisno. Za svaki prozor može da se izabere
poseban slučaj ili kombinacija opterećenja.
Pomoću ikone u gornjem desnom uglu veličina aktivnog prozora menja se na Windows standardni
način.
158
3.5.5. Podela prozora po vertikali
Deli radnu površinu na dva dela po vertikali. Klikom na jedan od ta dva dela čini taj prozor aktivnim.
Parametri prikazivanja u oba prozora mogu da se podese nezavisno. Za svaki prozor može da se izabere
poseban slučaj ili kombinacija opterećenja.
Pomoću ikone u gornjem desnom uglu veličina aktivnog prozora menja se na Windows standardni
način. U svakom prozoru se mogu podesiti različiti slučajevi opterećenja, ali samo pri prikazu rezultata.
3.5.6. Zatvaranje prozora i panela
Zatvara aktivni prozor.
3.5.7. Promena veličine fonta oznake
Smanjiti / Ove dve stavke menija služe za promenu veličine fonta svih oznaka na dijagramima.
povećati veličinu
fonta oznake
3.5.8. Sprečavanje preklapanja oznaka
Ako je ova opcija uključena, program sprečava da se oznake preklope, tako što pomera ili skriva manje
bitne oznake. Prilikom uvećanja slova može doći do povećanja brojeva ili vidljivih oznaka. Prioriteti su
određeni prema tipu oznake ili vrednosti. Ako je potrebno prikazati mnogo oznaka, ova optimizacija
može biti zahtevna u pogledu utroška vremena.
Ova opcija može da se podesi i u Mogućnosti prikazivanja/Oznake. Pogledati… 2.16.18 Mogućnosti
prikazivanja
Uputstvo X4 159
3.5.9. Baza crteža
Baza crteža sadrži crteže snimljene u programu. Crteži nisu snimljeni kao slike već sadrže i informacije
o izboru pogleda, sklopova i da li je rad bio u jednom ili više prozora tako da je moguća i izmena prikaza
crteža. Crteži mogu biti ponovo učitani radi povrata sačuvanih pogleda i podešavanja prikaza.
Ubacivanje crteža u projektnu dokumentaciju olakšava rad sa izveštajima jer se svaka promena modela
odražava i promenom crteža i promenom pripadajućih tabela.
Baza crteža može da sadrži dijagrame pomeranja, sila i napona linijskih elemanata, dijagrame
dimenzionisanja čelika i zavrtnjeva, analizu proboja ploča, proveru potrebne količine armature stubova
i greda i dimenzionisanje grede na asocijativan način.
Klikom na strelicu sa strane ikonice moguće je iz liste snimljenih

odabrati prikaz željenog crteža.
Klikom na ikonicu Baza crteža pojavljuje se sledeći dijalog na ekranu.
U dijalogu je omogućeno pregledanje i manipulisanje crtežima.
Briše crtež iz Baze.
Učitava crtež u aktivni prozor u radu sa više prozora.
Učitava izabrani crtež u prozor.
Prikazuje dijalog dijagrama.

Ovaj prekidač je dostupan samo ako je selektovan dijagram rezultata ili dimenzionisanja greda
(pogledati 6.1.7 Sile u presecima štap/greda elemenata ili 6.6.1 Dimenzionisanje čeličnih
konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul za primere). Prikazuje dijalog koi omogućava
korisniku da napravi izmene. Nakon zatvaranja dialoga, crtež može biti ažuriran ili promenjen
dijagram može biti sačuvan kao nova stavka baze.
Grafički simboli
Prikaz grafičkih simbola može da se menja u stavkama baze. Selektovati jednu ili više stavki i
kliknuti na dugme trake alatki. Status simbola u selektovanom crtežu se prikazuje i može da se
menja. Pomešani status se prikazuje sivim markama.
Izvozi stavke Baze crteža kao 3D PDF fajl.
Pogledati… 3.5.9.1 3.5.9.1. Izvoz crteža u 3D PDF fajl – PDF modul
160
Obnavljanje komponenti rezultata

Uključivanjem ove opcije crtež se učitava sa prikazom komponenti rezultata i prelazi na jezičak
odgovarajuće analize. (Statika, Vibracije, itd.).
Ako nije uključena ova opcija učitava se samo crtež.
Automatski prikaz cele slikeFit view to window automatically

Prilagođavanje crteža promenama modela (crtež se uvećava radi prikaza svih vidljivih delova).
Jedinice
Kontrolisanje prikaza jedinica na dijagramima (poput eZ[mm]).
U redu Snima promene i učitava crtež.

Odustani Ne snima izmene na crtežu.
3.5.9.1. Izvoz crteža u 3D PDF fajl – PDF modul

Stavke baze crteža mogu biti
eksportovane kao višestrani 3D PDF
fajl. Za pregled interaktivnih 3D slika
koristiti Adobe Acrobat Reader
(ažuriranu 8.1 ili kasniju verziju).
Stavke u bazi selektovane na
razgranatom prikazu sa leve strane
mogu biti premeštene u PDF listu
klikom na desnu strelicu. Leva strelica
uklanja selektovane stavke sa PDF liste.
Svaka stavka baze će biti renderovana
na posebnoj strani u PDF-u, prateći pri
tome redosled PDF liste. Stavke na PDF
listi mogu biti preraspodeljene
korišćenjem strelica za gore i dole. I 2D
i 3D pogledi mogu biti eksportovani.
2D crteži će se pojaviti kao regularne
slike, 3D pogledi mogu da se rotiraju,
uvećavaju i smanjuju korišćenjem
Acrobat Reader-a
Opcije teksta Veličina teksta i njegova pojava mogu bii kontrolisani u grupi Opcije teksta.
Opcije strane Veličina i orijentacija strana PDF dokumenta mogu biti podešeni u grupi Opcije strane.
Opcije strane Ponekad crtež prikazuje sve ivice pomalo mutno. Tako da izvoz ivica može biti uključen / iskljčen.
Opcije 3D izvoza
3.5.10. Snimanje u bazu crteža
Klikom na ovo dugme omogućava se snimanje jednog ili više crteža u Bazu crteža.
Ako tekući crtež već postoji u Bazi crteža pojavljuje se oznaka Pronađen u Bazi crteža na dijalogu i
moguće je prepisati crtež preko postojećeg ili ga snimiti pod drugim nazivom. Dugme Višestruki crteži
prikazuje uobičajene opcije i omogućuje njihov odabir. Sučajevi i kombinacije opterećenja (i
komponente rezultata) mogu biti izabrane. AxisVM kreira sve kombinacije (tj. svi selektovani rezultati u
svim slučajevima opterećenja) i snima ih u Bazu crteža sa trenutnim podešavanjima izgleda i prikazom.
Ukoliko je kreirano više pogleda modela podelom glavnog prozora, dve opcije su dostupne.
Uputstvo X4 161
Snima ceo pogled sa svim prozorima.
Snima crtež samo iz aktivnog prozora.
Klikom na dugme Baza crteža se prikazuje dijalog Baze crteža.
Pomoć
Omogućava pristup ovom Uputstvu u PDF

formatu i drugim resursima na i van mreže.
3.6.1. Sadržaj
Otvara ovo Uputstvo u PDF formatu.

[F1]
3.6.2. Vodiči
Vodiči nude uvid u neke od metoda dimenzionisanja korišćenih u AxisVM-u.

SC1 Dimenzonisanje čeličnih veza objašnjava kako bi SC1 modul trebalo da se koristi.
AutoMcr Vodič daje metod proračuna otpornosti na bočno-torziono izvijanje u SD1 modulu. AutoNcr
Vodič objašnjava metod određivanja dužine izvijanja u istom modulu, i prikazuje opseg primene. FFA
Vodič daje teorijsku pozadinu analize vibracija prouzrokovanih kretanjem ljudi implementirane u FFA
modul.
3.6.3. AxisVM na internetu
Odlazak na AxisVM internet adresu korišćenjem podrazumevanog veb pretraživača

(http://www.axisvm.eu)
3.6.4. AxisVM dopuna programa
Pokreće čaraobnjak za dopunu tj. Ažuriranje programa preko interneta. Pogledati... 3.3.11 Osnovna
podešavanja
162
3.6.5. O programu
Prikazuje informaciju o broju verzije, o

aktuelnoj konfiguraciji programa, o
serijskom broju ključa i o
eventualnom vremenskom
ograničenju.
Dostupni moduli su prikazani crnom,
a ostali sivom bojom.
3.6.6. Informacije o verziji...
Prikazuje informacije o poslednjoj aktuelnoj verziji i pregled ispravki i dopuna u odnosu na prethodnu.
Tabela ikona
Pogledati... 3.1.1 Novi model
Pogledati... 3.1.3 Učitavanje

[Ctrl+O]
Pogledati... 3.1.4 Snimanje

[Ctrl+S]
Pogledati... 3.1.11 Štampanje

[Ctrl+P]
Pogledati... 3.2.1 Poništavanje
[Ctrl]+[Z]
Pogledati... 3.2.2 Ponavljanje poništenog
[Shift]+[Ctrl]+[Z]
[F11]
Pogledati... 3.3.4 Nivoi (spratovi)
[F7]
Pogledati... 2.9 Tabele
[F12]
Uputstvo X4 163
Pogledati... 2.10 Izrada dokumentacije

[F10]
Pogledati... 3.5.10 Snimanje u bazu crteža
3.7.1. Kreiranje 3D PDF
Odabirom Zadrži U3D, posredni U3D fajl može biti zadržan za kasniju upotrebu. Izvoz ivica može biti
kontrolisan preko opcije odabira Izvoz ivica. Za više informacija pogledati poglavlje 3.5.9.1 Izvoz crteža
u 3D PDF fajl – PDF modul.
164

Uputstvo X4 165
4. Preprocesor
Preprocesor omogućava kreiranje i modifikaciju modela korišćenjem naprednih "Visual Modeling"
mogućnosti AxisVM-a.
U ovom poglavlju dat je pregled alata za modeliranje (crtanje modela, generisanje mreže konačnih
elemenata i definisanje slučajeva/kombinacija opterećenja).
Geometrija
Alati za geometrijsko modeliranje omogućavaju interaktivno i grafičko definisanje 3D geometrije

modela.
Geometrija modela definisana je čvorovima, linijama između čvorova i površinama (tro- i
četvorougaonim). Na osnovu geometrije se definišu konačni elementi.
 Direktno crtanje elemenata ne zahteva unapred crtanje geometrije.

Pogledati… 4.9.3 Direktno crtanje elemenata
U slučaju konstrukcija kao što su ploče, membrane ili ljuske, mreža će sadržati trouglove i/ili
četvorouglove koji predstavljaju tzv. srednju površ elemenata.
Automatski generisana mreža Automatski generisana mreža četvorouglova

trouglova
U slučaju linijskih konstrukcija (okviri i rešetke) mreža linija označava ose štapova, a čvorovi su tačke
spoja štapova modela.
166
Uređivanje modela
Naziv modela i okacija

Gornji niz menija
Panel skale boja

Info panel
Pokretni meni ikona
Radna
Editor
površina
karakteristika
Panel perspektive Koordinatni

panel
Tekuća informacija “Kontekst

senzitivna informacija”
Brzi prekidači
Pri startovanju AxisVM programa, grafički korisnički interfejs je spreman za uređivanje geometrije. U
slučaju novog modela, X-Y, X-Z ili perspektiva mogu biti postavljeni kao podrazumevani pogled. U
slučaju postojećeg modela, učitaće se poslednja podešavanja pogleda.
Koristeći horizontalnu traku ikona na vrhu radne površine možete primeniti različite komande za
izgradnju geometrije mreže koja opisuje geometriju vašeg modela konačnih elemenata.
Pogledati… 4.8 Alati za geometrijsko modeliranje
Korisetći vertikalnu traku ikona sa leve strane možete primeniti komande koje menjaju prikaz modela i
konfigurišu radno okuženje.
Pogledati… 2.16 Meni ikona
4.2.1. Rad u više prozora
Kod kompleksnih modela korisno je imati više različitih pogleda istovremeno na ekranu. AxisVM
omogućava podelu radne površine po horizontali i vertikali. Tako nastali prozori mogu nezavisno da se
konfigurišu i daju posebne prikaze modela. Ova mogućnost je takođe korisna pri interpretaciji rezultata.
Ovim komandama možete pristupiti iz Windows-ovog menija.
Podela po Deli na dva jednaka aktivni prozor po horizontali. Gornji prozor postaje aktivni.
horizontali
Pogledati… 3.5.4 Podela prozora po horizontali
Podela po vertikali Deli na dva jednaka aktivni prozor po vertikali. Prozor sa leve strane postaje aktivni.
Pogledati… 3.5.5 Podela prozora po vertikali
Zatvaranje prozora Ako se koristi više prozora za rad, zatvara aktivni.

Prethodni prozor u kome je rađeno postaje aktivni.
Tokom komandi uređivanja moguće je izvršiti promenu pogleda.
 U perspektivi su neke od komandi uređivanja onemogućene ili ograničene.

Uputstvo X4 167
Koordinatni sistemi
AxisVM koristi različite koordinatne sisteme za definisanje modela. Pri tome se u globalnom
koordinatnom sistemu opisuje geometija modela u celini, a u lokalnim koordinatnim sistemima
definicija pojedinačnih konačnih elemenata. Lokalni koordinatni sistemi su obično definisani
geometrijom elementa i dodatnim referencama. AxisVM označava ose globalnog sistema velikm lovima,
a ose lokalnih sistema maim osama.
Moguća je primena pravouglog, cilindričnog i sfernog koordinatnog sistema.
Pogledati... 4.3.2 Polarne koordinate
4.3.1. Pravougli koordinatni sistem
Osnovni AxisVM koristi pravougli desno orijentisan prostorni

koordinatni sistem koordninatni sistem (važi tzv. pravilo desne ruke za
definisanje pozitivnih smerova osa i rotacija oko osa).
Ilustracija prikazuje pozitive smerove osa i rotacije
prema pravilu desne ruke.
Globalni i relativni Novi model koristi pogled selektovan u dijalogu Novi model (Pogledati... 3.1.1 Novi model).
početak Početak koordinatnog sistema je prikazan plavim znakom X početno lociranim u donjem levom uglu
ekrana.
AxisVM razlikuje globalne (X, Y i Z) i relativne (dX, dY i dZ) koordinate. Početak relativnog koordinatnog
sistema se može postaviti bilo gde na ekranu (koristeći kombinaciju tastera [Alt]+[Shift] ili pomoću
tastera [Insert])
U zavisnosti od tekućih podešavanja Panel koordinata prikazuje globalne ili relativne koordinate. Ako
je odabran relativni mod, oznake osa postaju dX, dY, dZ.
Uz pomoć koordinatnog prozora, i prema pomeranju relativnog koordinatnog početka, možete da
izvršite merenja u modelu (rastojanja, uglovi).
Pomeranja čvorova modela i oblici tonova oscilovanja se prikazuju u globalnom koordinatnom sistemu.
 U X-Y i Y-Z pogledu treća osa usmerena je normalno na ravan pogleda i prema korisniku. Operacija kopiranja
ili premeštanja entiteta sa pozitivnim/negativnim inkrementom u pravcu treće ose "približava"/"udaljava"
entitet od korisnika.
Pogledati... 4.9.20 Reference
4.3.2. Polarne koordinate
Pored pravouglog Dekartovog moguća je upotreba i polarnog (cilindričnog i sfernog) koordinatnog

sistema. Uključivanje ili cilindričnog ili sfernog sistema obavlja se prekidačem u panelu
Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Polarne koordinate.
U panelu koordinata biće prikazana tri parametra:
Cilindrični koordinatni sistem
h: udaljenost tačke od ravni projekcije do tačke glavne ose cilindra (upravno na ravan projekcije)
orijentisana „od ekrana“
r: udaljenost projekcije tačke u ravni projekcije od glavne ose
a: ugao između prave koja spaja projekciju tačke i koordinatni početak i horizontale
Sferni koordinatni sistem
r: radijus sfere; udaljenost tačke centra sfere
a: ugao između prave koja spaja projekciju tačke i koordinatni početak i horizontale
b: ugao između prave koja spaja tačku i koordinatni početak i projekcije te prave na ravan
projekcije (tj. ravan radne površine ekana)
168
Cilindrični koordinatni sistem Sferni koordinatni sistem
Panel koordinata
Prikazuje trenutnu apsolutnu i relativnu poziciju kurzora u globalnom koordinatnom sistemu (pravougli
na levoj strani i cilindrični/sferni na desnoj strani panela). Preko dugmeta d moguć je prelazak sa prikaza
apsolutnih na prikaz relativnih koordinata. Prikaz d-a takođe pokazuje da li je uključen relativni
koordinatni sistem ili ne.
Tokom uređivanja moguć je preći na koordinatni prozor preko prečica. Podrazumevana podešavanja
mogu biti promenjena, pogledati... 3.3.12 Tastaturne prečine.
Koordinatna komanda Prečica

X X
Y Y
Z Z
L Shift+Ctrl+L
r Shift+Ctrl+R
a Shift+Ctrl+A
h Shift+Ctrl+H
b Shift+Ctrl+B
Privremena ravan rada Shift+Ctrl+W
Zakljčati X Ctrl+Alt+X
Zakljčati Y Ctrl+Alt+Y
Zakljčati Z Ctrl+Alt+Z
Zakljčati L Ctrl+Alt+L
Zakljčati r Ctrl+Alt+R
Zakljčati a Ctrl+Alt+A
Zakljčati h Ctrl+Alt+H
Zakljčati b Ctrl+Alt+B
Relativne / globalne koordinate (delta prekidač) Shift+D
Relativne / globalne polarne koordinate Shift+E
Pozitivni uglovi, :
 Prikaz relativnih ili apsolutnih koordinata može da se koristi u kombinaciji sa vezanim kretanjem kurzora.
Pogledati... 4.7.4 Vezano kretanje kurzora
 U polja se mogu unositi i matematičke operacije (npr: 12.927+23.439, cos(45), sin(60))
Raster
Pogledati… 2.16.19.1 Raster i kurzor

Uputstvo X4 169
Korak kurzora
Pogledati… 2.16.19.1 Raster i kurzor
Alati za uređivanje
Olakšavaju rad pomoću nekoliko sledećih funkcija. Pogledati... 2.16.19.2 Uređivanje
4.7.1. Identifikacija kurzora
Ovde se definiše (u pikselima) veličina zone identifikacije

kurzorom.
Pri pomeranju kurzor će promeniti oblik ako se približi nekom entitetu na rastojanje koje je definisano
zonom identifikacije kurzora. Veličina identifikacije može da se podesi u Podešavanja / Opcije / Ureivanje
/ Identifikacija kurzora.
Promena oblika zavisi od tipa entiteta i ukazuje na mogućnost selektovanja datog entiteta. Kurzor može
da ima sledeće oblike:
Čvor
Srednja tačka
Oslonac
Ivični zglob
Opterećenje nezavisno od mreže

konačnih elemenata
Tačka na poligonu sila
Centar luka
Luk
Tangenta
Kriva linija koja tangira prave linije
Reference
Linija
Površina
Oblast
Kruto telo
ARBO element
CRET element
Tekst polje, oznake
Armirana oblast, COBIAX čvrsta oblast

170
Ivica, ugao temeljne stope
Ivica, ugao temeljne trake
SC1 zavareni čvor
Virtualna greda ili virtualna traka
Vođica
Linija strukturalne mreže
Presečna tačka
Upravna (normalna) tačka
Kotna linija
U slučaju funkcije Preuzimanje
Ukoliko postoji viš entiteta na istoj lokaciji, program identifikuje prvi entitet prema gornjoj listi. Ukoliko
postoji više entiteta istog tipa, kurzor će prikazati duplirani simbol.
 Koristiti koordinatni prozor za pronalaženje elementa koji je identifikovan.
Detekcija pozadine Kuzor može biti podešen da detektuje linije na pozadinskim arhitektonskim lejerima.
4.7.2. Numeričko unošenje koordinata
U postupku definisanja geometrije modela koordinate čvorova mogu da se zadaju direktnim

upisivanjem u odgovarajuća polja panela koordinata, na dva načina:
1. pritiskom na odgovarajući taster na tastaturi sa slovom koordinate,
2. klikom levim dugmetom  u dato polje, a zatim i unošenjem vrednosti.
Ako se prikazuju relativne koordinate (aktivirano dugme d) tada zadata koordinata definiše novi lokalni
koordinatni početak.
Ako se unesu kontradiktorne vrednosti (u slučaju zabrane), poslednja uneta vrednost će ažuriratu druge.
 U polja se mogu unositi i matematičke operacije (npr: 12.927+23.439, cos(45), sin(60))
Lokalni koordinatni početak može da se pomeri u proizvoljnu tačku. Početna i krajnja tačka linije može
da se definiše iz dva koordinatna početka, na primer.
 Za unos linije određene dužine i nagiba kliknuti na relativni početak (pomoću [Alt]+[Shift] ili [Insert]), uneti
vrednostugla d a[°]i dužinu u d r[m] polje i pritisnuti Enter.
4.7.3. Merenje odstojanja
Odstojanje tačaka ili dužina linije može da se izmeri ako se relativni koordinatni početak postavi u jednu
od tačaka, a kurzor na drugu. U panelu koordinata dL je odstojanje. Na sličan način može da se definiše
položaj tačke, unošenjem veličine ugla dα i odstojanja dr u odgovarajuća polja.
4.7.4. Vezano kretanje kurzora
Vezano kretanje kurzora se može podesiti preko dijaloga

Podešavanja/Postavke/Uređivanje. Ovde se zadaje vrednost uglova Δα i
α vezanog kretanja:
Uputstvo X4 171
Δα Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kreće po liniji iz lokalnog koordinatnog početka pod uglom n*Δα,
gde n zavisi od pozicije kurzora.
Proizvoljan ugao α Ako je pritisnut taster [Shift] kurzor se kreće po liniji iz lokalnog koordinatnog početka pod uglom α ili
α+n·90º, gde n zavisi od pozicije kurzora.
Δα i α se mogu podesiti u Podešavanja / Postavke / Uređivanje/ Granični ugao.
Kod vezanog kretanja lokalni koordinatni početak može da bude apsolutni (nijedno d dugme u
koordinatnom panelu nije aktivirano) ili relativni (aktivirano je bar jedno d dugme u koordinatnom
panelu).
 Δα i korisničko α se ne može koristiti u perspektivi.

Ako je kurzor na liniji pritiskom na taster [Shift] postiže se kretanje
kurzora samo po liniji.
Ako je kurzor na tački (presečna tačka, čvor, srednja tačka) pritiskom

na taster [Shift] inicira se kretanje kurzora po liniji koja spaja tu tačku
i početak relativnog koordinatnog sistema.
Ako je kurzor identifikuje oblast ili površinu elementa pritiskon na taster [Shift] postiže se kretanje
kurzora u ravni elementa.
Tačka preseka
Upravno
Srednja tačka
Alati za geometriju
Ikonice Alati za geometriju omogućavaju fiksiranje („zaključavanje“) pravca kretanja.

Pogledati... 2.16.10 Alati za geometriju
4.7.5. Zaključavanje koordinata
Možete zaključati vrednost koordinate, dozvoljavajući bolje pozicioniranje. Zaključana koordinata se

neće menjati prilikom pomeranja kurzora. Zaključavanje se može postići korišćenjem [Ctrl+Alt] + [X], [Y],
[Z], [L], [R], [A], [B], [H] respektivno.
Crni pravougaonik preko polja za unos koordinate pokazuje da je koordiata zaključana. Da biste odustali
od zaključavanja koordinata, pritinite istu kombinaciju prekidača koju ste koristili da biste je zaključali.
Zamrznuta X koordinata Zamrznut ugao Zamrznut poluprečnik

172
4.7.6. Automatsko presecanje
U tački preseka linija generiše se čvor, a linije se dele na četiri dela. Na liniji preseka površine se dele, a
novonastale površine nasleđuju karakteristike originalnih. Automatsko presecanje se podešava u
Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Automatsko presecanje. Pogledati... 2.16.19.2 Uređivanje
Ako je uključeno Automatsko presecanje. Površine će biti podelljene na manje površine ukoliko je to
neophodno. Površinski konačni elementi su takođe podeljeni, a novi elementi nasleđuju karakterisike i
opterećenja originalnih elemenata.
Alati za geometrijsko modeliranje
Služe za kreiranje nove ili uređivanje postojeće geometrije.
 Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogućnost automatskog rukovanja sklopovima

(Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Automatski/Rukovanje sklopovima) svi novonastali konačni elementi
biće dodati sklopovima.
Geometrijski entiteti mogu biti selektovani pre primenjivanja komandi geometrije.
4.8.1. Čvor (tačka)
Postavljanje novog ili modifikovanje postojećeg čvora.

Postavljanje novog čvora može da se postigne na sledeće načine:
1. Pritiskom na taster [Space] ili klikom na levo dugme miša na trenutnom položaju kurzora (postavljanje
čvora u perspektivi moguće je samo na posebnim lokacijama).
2. Numeričkim zadavanjem koordinata u koordinatnom panelu, a zatim pritiskom na tastere [Space] ili
[Enter] (funkcioniše u svim pogledima).
Čvor može da se postavi na liniju i na površinu. Klikom na liniju unosi se čvor i linija se deli ako je
automatsko presecanje (Podešavanja/ Postavke / Uređivanje/ Automatski/ Presecanje) aktivno, inače se
kreira slobodni čvor.
 Pri proveri geometrije čvorovi koji su na rastojanju manjem od zadate tolerancije (Podešavanja/ Postavke/
Uređivanje/ Tolerancija) biće spojeni.
Ako se radi sa sklopovima i aktivirana je mogućnost automatskog rukovanja sklopovima (Podešavanja/
Postavke/ Uređivanje/ Automatski/ Rukovanje sklopovima) svi novonastali geometrijski entiteti biće dodati
sklopovima.
Uputstvo X4 173
4.8.2. Linija
Alat omogućava crtanje linija ili nekih jednostavnijih oblika. Tip linije može biti odabran klikom na strelicu
u donjem desnom uglu trenutno korišćene alatke za crtanje linije i potom klikom na željenu ikonu.
Alat za crtanje linija nudi sledeće opcije za crtanje jednostavnih oblika:
Linija Crta jednu ili više nezavisnih pravih linija koje su definisane početnim i krajnjim čvorom. Čvorovi se
zadaju grafički ili numerički (u panelu koordinata). Crtanje linija primenom ovog alata prekida se
pritiskom na taster [Esc] ili klikom na desno dugme miša.
U perspektivi podrazumevana vrednost ravni za crtanje linija je Z=0. Za crtanje u perspektivi u različitim
ravnima mogu se koristiti pomoćne ravni.
Pogledati... 2.16.7 Ravni rada
Poligonalna linija Crta niz spojenih pravih linija pri čemu je krajnji čvor prethodne linije u nizu istovremeno i početni čvor
naredne linije.
Prekid crtanja polilinije se može izvršiti na sledeće načine:
1. Pritiskom na taster [Esc]
2. Dvostruki pritisak na tadter [Esc] prekida crtanje polilinije
3. Klik na desno dugme , odabir: Brzi meni/ Odustani
4. Klik na levo dugme  ako je pointer na poslednjem čvoru niza linija.
Pravougaonik Crta pravougaonik koji je zadat naspramnim uglovima, sa stranicama paralelnim koordinatnim osama.
Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog

ugla pravougaonika funkcija se prekida. U
perspektivi nije moguće crtanje
pravougaonika.
Nagnuti Crta pravougaonik koji je zadat stranicama pod uglom u odnosu na koordinatne ose.
pravougaonik
Klikom na taster [Esc] nakon unosa prvog

ugla kosog pravougaonika funkcija se
prekida. U perspektivi je moguće crtanje
nagnutog pravougaonika samo preko
postojećih tački (čvorova).
Aproksimacija luka U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definiše unosom centralne tačke
poligonom i 2 tačke poligona.
pomoću centra i
dve tačke
Aproksimacija luka U dijalogu je potrebno definisati broj strana odnosno linija. Poligon se definiše unosom tri tačke kružnog
poligonom luka.
pomoću tri tačke
174
4.8.3. Kružni luk
Crta kružni luk ili krug. Kružni lukovi i krugovi će biti prikazani u zavisnosti od podešavanja rezolucije
preko Podešavanja/Karakteristike/Prikaz.
Prekid komande je pritiskom na tipku [Esc].
Kružni luk se definiše centralnom, početnom i krajnjom tačkom.
Druga tačka
Treća tačka Kružni luk
Prva tačka (centar)
Kružni luk se definiše preko tri tačke. U perspektivi je moguće crtanje kružnog luka na ovaj način.
Druga tačka
Treća tačka
Kružni luk
Prva tačka
Krajnja tačka
4.8.4. Horizontalna podela
Operacija uvodi horizontalnu podeonu liniju u model na poziciju grafičkog kurzora. Ova linija je
paralelna sa X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekućeg pogleda. Generišu se čvorovi na preseku
podeone linije i postojećih linija. Ako su presečeni konačni elementi, novi elementi nasleđuju
karakteristike i opterećenja originalnih elemenata.
Uputstvo X4 175
4.8.5. Vertikalna podela
Operacija uvodi vertikalnu podeonu liniju u model na poziciju grafičkog kurzora. Ova linija je paralelna
sa X-Y, X-Z ili Y-Z ravni u zavisnosti od tekućeg pogleda. Generišu se čvorovi na preseku podeone linije
i postojećih linija. Ako su presečeni konačni elementi, novi elementi nasleđuju karakteristike i
opterećenja originalnih elemenata.
4.8.6. Čevorougaona/trougaona podela
Vidljivost ovih ikonica se kontrolše pomoću opcija Podešavanja/Osnovna podešavanja/Traka

alatki/Prikazivanje starih alata za površinske elemente na traci alatki.
Ovi alati omogućavaju podelu četvorougaone ili trougaone oblasti generisanjem četvorougaone,
trougaone ili kombinovane mreže. Ova komanda služi za kreiranje makro mreže pre generisanja mreže
konačnih elemenata. Ako je gustina mreže zadovoljavajuća može se direktno koristiti kao mreža
konačnih elemenata. Odabirom Kreiranje površina čini površinske elemente od trouglova i
četvorouglova. Ovaj način je zastareo uvođenjem oblasti i automatskog generisanja mreže konačnih
elemenata.
Četvorougao na Ovom operacijom se četvorougaona 3D oblast (nije nužno da bude

četvorouglove ravna ili oivičena linijama) deli mrežom na n  m četvorougaonih
segmenata. Operaciji prethodi grafičko selektovanje četiri temena
oblasti i definisanje broja segmenata (N1≥1) u 1-2 pravcu i (N2≥1) u
2-3 pravcu.
 Četvorougana oblast i mreža su prikazani sivim linijama.

Ako je mreža deformisana (unutrašnji uglovi segmenta su manji od 30° ili veći od 150°) sive linije su
isprekidane.
Ako oblik četvorougaonika nije dopušten (konkavni, na primer) isprekidane linije su crvene.
Četvorougao na Ova operacija je slična operaciji "Četvorougao na četvorouglove"

trouglove samo još svaki četvorougaoni segment deli na dva trougaona
segmenta po kraćoj dijagonali.
Četvorougana oblast i mreža su prikazani sivim linijama.
Ako je mreža deformisana (unutrašnji uglovi segmenta su manji od
 15° ili veći od 165°) sive linije su isprekidane.
Ako oblik četvorougaonika nije dopušten (tri kolinearne tačke, na primer) isprekidane linije su crvene.
176
Trougao na Ovom operacijom se trougaona oblast deli mrežom na četvorougane

četvorouglove segmente u pravcu 1-2.
Operaciji prethodi grafičko selektovanje tri temena oblasti i definisanje
broja segmenata (N≥1) u pravcu 1-2.
 Oblast i mreža su prikazani sivim linijama.

Ako je mreža deformisana (unutrašnji uglovi četvorougaonih segmenta manji od 30° ili veći od 150°, a
unutrašnji uglovi trougaonih segmenta manji od 15° ili veći od 165°) sive linije su isprekidane.
Ako oblik četvorougaonika nije dopušten (tri kolinearne tačke, na primer) isprekidane linije su crvene.
Trougao na Ova operacija je slična prethodnoj samo što se još svaki četvorougao
trouglove deli na dva trougla dijagonale paralelne pravcu 1-2.
 Isto kao i u kod trougao na četvorouglove.
4.8.7. Podela linija
Ova operacija formira nove čvorove tako što deli liniju na više segmenata.
Na raspolaganju su sledeće mogućnosti:
Po odnosu: Deli liniju na dva segmenta u odnosu a:1, pri čemu je

parametar a (0≤a≤1) odnos odstojanja početnog čvora i
formirane tačke i dužine linije. Odnos a=0,5 deli liniju na dve
jednake.
Po dužini: Deli liniju na dva segmenta, pri čemu je parametar d

odstojanje početnog čvora i formirane tačke. Vrednost
parametra d mora biti između 0 i ukupne dužine elementa.
Na N jednakih delova: Liniju deli na N zadatih jednakih segmenata.
Ravnomerno po dužini: Liniju deli na n jednakih segmenata dužine

d.
Pre podele Nakon podele
Ako se dele konačni elementi, novi preuzimaju karakteristike i opterećenja originalnih elemenata.
 Operacija podele ivičnih linija površina za posledicu ima brisanje površina.
4.8.8. Tačka preseka
Ova komanda se koristi ako opcija u Podešavanja/Postavke/Uređivanje/Automatski/Presecanje nije bila

uključena za vreme kreiranja geometrijskih entiteta. Presesk može biti filtriran preema tipovima
elemenata. Selektovane linije će biti poedljene formiranjem čvora u njihovom preseku.
Uputstvo X4 177
Ako su linijama dodeljeni konačni elementi dele se i oni i preuzimaju karakteristike i opterećenja
originalnih
 Možete da izaberete elemente za presek pre odabira ove opcije.
4.8.9. Uklanjanje čvora
Briše selektovani čvor preseka linija. Omogućava kreiranje mimoilaznih linija (elemenata) ili uklanjanje
nepotrebne tačke podele duž linije.
 Čvorovi preseka linija se mogu ukloniti samo ako se linije mogu spojiti i postoji jednak broj linija koje se
presecaju.
4.8.10. Uklanjanje srednjih čvorova
Uklanja nepotrebne čvorove na linijama. Čvorovi sa dveju povezanih linija se mogu ukloniti ako linije
mogu biti spojene (udružene u jednu).
4.8.11. Produžavanje linija do drugih linija ili ravni
Produžava prave linije ili kružne lukove do drugih šravih linija, kružnih lukova ii ravni.
Načini Produžavanje linije do druge linije
produžavanja Prvi korak je određivanje granice: kliknuti na postojeću liniju ili kružni luk ili uneti dve tačke
zamišljene granične linije. Kliknuti na linije blizu njihovog kraja za produžavanje.
Produžavanje linija do više drugih linija
Prvo kliknuti na više linija koje definišu granicu. Potom kliknuti U redu ili pritisnuti Enetr. Nakon
toga selektovati linije koje se produžavaju. Oba kraja linija će biti produžena do graničnih linija.
Produžavanje linije do ravni
Prvo treba odrediti graničnu ravan: kliknuti na postojeću oblast ili uneti tri nekolinearne tačke
zamišljene ravni. Kliknuti na liniju blizu njihove krajnje take za produžavanje.
Produžavanje lnija do više drugih ravni
Prvo kliknuti na više ravni koje definišu granicu. Potom kliknuti U redu ili pritisnuti Enetr. Nakon
toga selektovati linije koje se produžavaju. Oba kraja linija će biti produžena do graničnih ravni.
Podešavanja Produžiti linije i u uslovima bez stvarnog preseka
Ovo dugme ima dva stanja. Ako je okrenuto na dole (njegova pozadina je bela), linije će biti
produžene čak i ako ne postoji tačka preseka između početne i krajnje tačke granične linije.
Ako je okrenuto na gore (njegova pozadina je plava), linije će biti produžene samo ako postoji
tačka preseka na graničnoj liniji.
Polednja tri dugmeta kontolišu ponašanje linija povezanih sa tačkom produžavanja.
Pomeranje slobodnih krajeva, i sjedini ako su povezani drugi elementi
Program automatski bira između dve opcije ponuđene dole. Ako ne postoje linije koje se
povezuju sa produženim krajevima, bira se prva opcija, u suprotnom se bira druga opcija.
Uvek pomeri krajeve linija
Čvor produžene tačke se pomera do čvora prseka. Pravac linija povezanih sa ovim čvorom će
se promeniti.
Uvek sjedini krajeve linija
Čvor produžene tačke se ne pomera. U tački preseka će se kreirati novi čvor i nova lnija je
presečena između dva čvora. Povezane linije ostaju nepromenjene.
178
4.8.12. Odsecanje linija do drugih linija ili ravni
Odseca prave linije ili kružne lukove do drugih šravih linija, kružnih lukova ii ravni.
Načini presecanja Odsecanje linije do druge linije
Prvi korak je određivanje linije odsecanja: kliknuti na postojeću liniju ili kružni luk ili uneti dve
tačke zamišljene linije presecanja. Kliknuti na delove linije koje želite da uklonite.
Odsecanje linija do više drugih linija
Prvo kliknuti na više linija koje definišu linije odsecanja. Potom kliknuti U redu ili pritisnuti
Enetr. Nakon toga selektovati linije koje se odsecaju. Kliknuti na sranu linije čiji segment želite
da uklonite
Odsecanje linije do ravni
Prvo treba odrediti ravan za odsecanje: kliknuti na postojeću oblast ili uneti tri nekolinearne
tačke zamišljene ravni. Ako ravan za odsecanje preseca linije, kliknuti na segmente linija koje
želite da uklonite.
Odsecanje lnija do više drugih ravni
Prvo kliknuti na više ravni koje definišu granicu. Potom kliknuti U redu ili pritisnuti Enetr. Nakon
toga selektovati linije koje se odsecaju. Kliknuti na stranu ravni za odsecanje, gde želite da
uklonite segmente linija.
Podešavanja Odseći linije i u uslovima bez stvarnog preseka
Ovo dugme ima dva stanja. Ako je okrenuto na dole (njegova pozadina je bela), linije će biti
odsečene čak i ako ne postoji tačka preseka između početne i krajnje tačke granične linije. Ako
je okrenuto na gore (njegova pozadina je plava), linije će biti odsečene samo ako postoji tačka
preseka na graničnoj liniji.
Polednja tri dugmeta kontolišu ponašanje linija povezanih sa tačkom odsecanja.
Odsečena linija uvek dobije novu tačku na kraju preseka.
Pomeranje slobodnih krajeva, ukloni segment ako su povezani drugi elementi
Program automatski bira između dve opcije ponuđene dole. Ako su linije povezanene sa
produženim krajevima, bira druga opcija.
Uvek pomeri krajeve linija
Čvor povezanih linija se pomera do novog čvora. Stara krajnja tačka se briše..
Uvek ukloni segmente linija
Originalna krajnja tačka i povezane linije ostaju nepromenjene.
4.8.13. Produžavanje/presecanje linija do tačke njihovog preseka
Načini Produžavanje/odsecanje dve selektovane linije do njihove tačke preseka

Produžava/Odseca par za redom selektovane linije do njihove tačke preseka.
Produžavanje/odsecanje linija do tačke preseka sa prvom linijom

Produžava/Odseca par za redom selektovane linije do tačke preseka sa prvom linijom.
Sledeća dva dugmeta kontolišu ponašanje kružnih luova u slučajevima kada mogu postojati dve tačke
preseka.
Podešavanja Produžiti kružni luk nakraju gde je produžavanje kraće
Program uvek bira kraj linije kružnog luka koji je bliži tački preseka.
Kliknuti za izbor kraja kružnog luka za produžavanje

Kraj za produžavanje može biti odabran klikom u blizini izabranog kraja.
Poslednja tri dugmeta kontrolišu ponašanje povezanih linija pre gornjem opisu.
Uputstvo X4 179
4.8.14. Transverzala
Spaja dve linije duž njihove transverzale.
4.8.15. Presek modela sa ravni
Nakon definisanja presečne ravni modela, dodaje linije i tačke preseka. Ravan deli: oblasti, grede i rebro
elemente.
4.8.16. Presek modela sa ravni i brisanje polovine presečenog dela
Slična funkcija kao i prethodna ali omogućava selektovanje polovine presečenog modela i uklanja sve
elemente unutar te oblasti.
4.8.17. Presek oblasti
Kreira presečnu liniju oblasti ili presečnu tačku

oblasti i linije. Nakon klika na rekidač, selektovati
oblasti za kreiranje njihovog preseka ili
selektovati oblast i liniju za kreiranje njihovog
preseka.
4.8.18. Provera geometrije
Pronalazi nepovezane ili duplirane čvorove i linije

unutar zadate Tolerancije. Čvorovi na rastojanju
bližem od ove vrednosti se smatraju duplikatima.
Ako je selektovano Selektovanje problematičnih
čvorova, čvorovi na rastojanju bližem od vrednosti
Tolerancije će biti selektovani. Ako ova opcija nije
odabrana, ti čvorovi će biti obrisani, a novi čvor sa
uprosečenim koordinatama će biti kreiran. Komaanda
izveštava o broju spojenih čvorova/linija. Ako je
uključeno Izlistavanje obrisanih čvorova, prikazuje se
lista obrisanih čvorova sa brojevima čvorova pre
brisanja. Linije koje povezuju čvorove će biti
zamenjene sa jednom linijom do novog čvora.
Ako je odabrano Selektovanje elemenata koji se
presecaju, elementi oji se presecaju kod kojih ne
postoji tačka preseka.
Ako je odabrano Selektovanje nepovezanih čvorova ili
linija prikazuje se upozorenje ako postoje nezavisne
linije ili čvorovi koji nisu povezani sa ostatkom
konstrukcije.
Pre provere geometrije Posle provere geoemtrije

180
Ova funkcija popravlja konture oblasti tako što delove konture postavlja u istu ravan, proverava otvore
i ispravlja greške kružnih lukova ako nije isti radijus luka u početnoj i krajnjoj tački.
Provera kontura Ako je ova opcia odabrana, program ispravlja cik-cak segmente kontura oblasti koji su skoro pravi, ako
oblasti je devijacija linije ispod granice Tolerancije.
Provera svih Ova funkcija kreira ponovo sva opterećenja koja zavise od geometrije (poput površinskih opterećenja
opterećenja raspodeljenih na gredama ili opterećena na panelima opterećenja). Ponovno kreiranje opterećenja
može da utiče na gubitak rezulata.
 Slučaj prikazan na slici desno je primer kada provera geometrije ne

funkcioniše.
Da bi se ovo izbeglo potrebno je aktivirati automatsko presecanje u
Podešavanja/ Postavke/ Uređivanje/ Automatski/ Presecanje ili
klinuti Presecanje u tabu Geometrija.
4.8.19. Površina
U svim slučajevima kada želite da modelirate površine (ploče, membrane ili ljuske), morate ad kreirate
mrežu koja se sastoji od trouglova ili četvorouglova. Tada se mreža može i progustiti. Komanda traži
sve trouglove i četvorouglove u selektovanoj mreži linija. Morate selektovati sve ivice površine.
Ovaj način je zastareo uvođenjem oblasti i automatskog generisanja mreže konačnih elemenata.
Broj detektovanih površinskih

elemenata se prikazujeu
dijalogu informacija.
Ovako detektovane površine su
samo geometrijski entiteti, a ne
konačni elementi (konačnim
elementima se definišu materijal
i poprečni presek).
 AxisVM tretira kao ravne, one četvorouglove kod kojih je odstojanje četvrtog ugla od ravni koju određuju
ostala tri manja od parametra Tolerancija.
4.8.20. Modifikacija, transformacija
Modifikacija položaja čvora/linije/površine obavlja se na sledeći način:

1. Kurzor se pozicionira na čvor/liniju/centralnu tačku površine.
2. Uz pritisnuto levo dugme miša čvor/linija/površina se pomeri na novu poziciju.
3. Prevuče se čvor /linija/površina na novu poziciju ili se upišu nove koordinate u panelu koordinata
i pritisne se Enter ili levi taster miša.
 Ako je selektovano više čvorova i/ili linija modifikacijom se menja pozicija svih čvorova/ linija.
Brza modifikacija: Klikom na selektovanu tačku ili više njih otvara prozor Pregled tabela gde se mogu
zadati nove koordinate.
Pomeranje selektovanih čvorova u istoj ravni: Ako su čvorovi unutar iste globalne ravni selektovani
čvorovi se mogu lako pomerati na sledeći način:
1. Klik na bilo koji selektovani čvor.
2. Selektovati celu kolonu koordinate koja se treba menjati.
3. Pomoću Uređivanje/Postavljanje zajedničke vrednosti zadati vrednost zajedničke koordinate.
Korišćenje palete U zavisnosti od načina prevlačenja pojavljuje se drugačija paleta ikona na ekranu. Pozicija palete se
ikona može zadati preko Podešavanja/Osnovna podešavanja/Traka sa alatkama. Pogledati… 3.3.11 Osnovna
podešavanja
Prevlačenje
čvorova
Prevlačenje čvora sa svim konektovanim linijama

Uputstvo X4 181
Prevlačenje čvora sa selektovanom konektovanom linijom
Prevlačenje čvora sa translacijom konektovane linije
Zasecaje uglova
Zaobljavanje uglova
Prevlačenje čvora produžavanjem/skraćivanjem konektovanih kružnih lukova
Odvajanje od originala kopiranjem čvora
Centralni ugao ostaje konstantan
Novi luk se definiše prevučenom tačkom i početnom i krajnjom tačkom kružnog luka
Omogućeno jedino u slučaju odvajanja. Iskače lista
karakteristika koje se kopiraju.
Unos koordinata čvora: Klikom na čvor ili više njih otvara se dijalog tabele gde se mogu menjati
koordinate. Nakon selektovanja jednog ili više čvorova, njihove koordinate mogu biti izmenjene.
Primeri poravnanja čvorova sa ravni ako je ta ravan paralelna sa jednom od globalnih ravni.
1. Selektovati čvor za poravnanje.

2. Uneti odgovarajuću vrednost koordinate u uređivaču karakeristika.
Prevlačenje linija
Zaobljavanje uglova
Prevlačenje linija paralelno originalnoj poziciji
Prekid linije na zadatom mestu dodavanjem čvora i njegovo prevlačenje
Kreiranje kružnog luka
Odvajanje kopiranjem originalne linije
Prevlačenje odsečka paralelno originalnoj poziciji
Zamenom prave linije kružnim lukom definisanim dvema tangentama na krajnje čvorove
Pogledati Prevlačenje čvorova
Prevlačenje
kružnih lukova
Zaobljavanje uglova
Prevlačenje kružnog luka paralelno originalnog poziciji.
Ispravljanje kružnog luka.
Promena poluprečnika kružnog luka.
Povećanje/smanjenje kružnog luka.
Odvajanje kopiranjem originalnog.

182
Pogledati Prevlačenje čvorova
Transformacija Pogledati... 2.16.6 Geometrijske transformacije objekata

objekata
4.8.21. Brisanje
[Del] Za detalje pogledati... 3.2.8 Brisanje
Uputstvo X4 183
Konačni Elementi
Komande za definisanje konačnih elemenata su opisane dole.
U ovom meniju se nalaze alati za definisanje konačnih elemenata i njihovih karakteristika.

Karakteristike U zavisnosti od tipa konačnog elementa zadaju se sledeće karakteristike:
konačnih
elemenata
Konačni element Materijal Poprečni presek Referenca Krutost Površina
Štap • • o
Greda • • • o
Rebro • • o
Membrana • • •
Ploča • • •
Ljuska • • •
Oslonac • •
Kruto telo
Opruga o •
Kontaktni element •
Veza element •
Ivični zglob •
o: nije obavezno zadavanje karakteristike

Nekim elementima (opruga i kontaktni element) može da se zada nelinearno elastično ponašanje, što
će biti uzeto u obzir samo pri nelinearnoj analizi. U linearnoj analizi će za oprugu biti uzeta inicijalna
krutost, a za kontaktni element aktivno ili neaktivno stanje u zavisnosti od inicijalnog otvora elementa.
4.9.1. Materijal
Definisanje
materijala
Za šifriranje (kodiranje) polja tabele i sortiranje kolona pogledati 2.9 Tabele

Moguće je definisanje, snimanje i učitavanje karakteristika materijala iz Baze materijala. Brisanjem
materijala iz baze brišu se i konačni elementi kojima su ti materijali dodeljeni.
Baza materijala Baza materijala sadrži karakteristike građevinskih materijala prema: Evrokod, DIN, NEN, SIA i drugim
standardima.
[Shift+Ctrl+M]
Aktiviranjem Fomatiranje / Prikazati korišćene
amterijale podebljanim slovima pomaže da se
izbegne brisanje materijala koji je u upotrebi.
Izlistani materijali koji se ne koriste mogu biti
obrisani uz pomoć komande Uređivanje / Brisanje
nekorišćenih materijala.
 Brisanjem materijala iz baze brišu se i konačni elementi kojima su ti materijali dodeljeni.

184
Karakteristike U zavisnosti od tipa konačnog elementa potrebno je definisati sledeće karakteristike materijala:
materijala
Konačni element E ν α ρ
Štap • • •
Greda • • •
Rebro • • •
Membrana • • • •
Ploča • • • •
Ljuska • • • •
Oslonac
Kruto telo
Dijafragma
Opruga
Kontatni element
Veza element
Prikaz i promena karakteristika materijala su prikazani u 3.1.14 Baza materijala
 U programu AxisVM se svi materijali smatraju linearno elastičnim (Hukov zakon) i kao izotropni ili ortotropni
(za greda, rebro, membrana, ploča i ljuska elemente).
Neki elementi mogu imati nelinearno elastične materijale (štap) i krutosti (oslonac, kontaktni, veza i opruga
elementi) koji će biti uzeti u obzir samo pri nelinearnoj analizi.
U linearnoj analizi za vrednosti krutosti uzima se početna krutost nelinearnih elemenata.
4.9.2. Poprečni presek
Definisanje
poprečnih preseka
Za šifriranje (kodiranje) polja tabele i sortiranje kolona pogledati 2.9 Tabele

Moguće je definisanje i snimanje karakteristika poprečnih preseka iz baze materijala.
Ako obrišete materijal, definicija elementa sa tim materijalom će biti obrisana.
Uputstvo X4 185
Moguće je definisanje, snimanje i učitavanje karakteristika poprečnih preseka iz baze profila. Za konačne
elemente štapa, grede i rebra mora da se zada poprečni presek. Karakteristike poprečnog preseka se
zadaju u odnosu na lokalni koordinatni sistem.
Za karakteristike poprečnog preseka pogledati... 3.1.15 Baza poprečnih preseka
The Browse cross-section libraries command displays a category tree of available cross-section library
tables. The list in the middle shows the cross-sections of the selected table. Clicking on column headers
sorts the list into ascending/descending order by the respective parameter: Name, Height, Width, Ax
(cross-section area).
Cross-section parameters and the drawing appears on the right.
See also 3.1.15 Baza poprečnih preseka
 Brisanje karakteristika poprečnog preseka brišu se i konačni elementi kojima je presek dodeljen ali ne i
geometrijske linije.
Prilikom unosa moraju se definisati sve vrednosti karakteristika.
Poprečni presek je definisan koordinatnim sistemom štap / greda / rebro elemenata.
4.9.3. Direktno crtanje elemenata
Gornja paleta ikona
Polja karakteristika elemenata
Donja paleta ikona
Nakon klika na ikonu za direktno crtanje elemenata pojavljuje se panel za odabir elemenata i
dodeljivanje karakteristika. Pomoću ovog panela mogu se direktno crtati stubovi, grede, zidovi, ploče i
otvori u elementima. Karakteristike elemenata se mogu prethodno zadati i menjati bilo kada u toku
crtanja.
Gornja paleta ikona pokazuje tip elementa koji se crta kao i njegovu orijentaciju (za stubove i zidove).
Polja karakteristika se mogu menjati kao i u Uređivaču karakteristika poprečnog preseka.
Donja paleta ikona pokazuje metod crtanja koji je dostupan za odabrani element (segment, poligon,
polilinija, pravougaonik, itd.)
Klik na konturu domena pre crtanja otvora postavlja crtež u ravan oblasti.
Tipovi elemenata
Stub (u globalnom Z pravcu)
Greda (u globalnom X pravcu)
Greda (u prostoru – proizvoljni pravac)
Zid (uvek vertikalni, konstantne visine, na primer: normala i gornje/donje ivice su paralelne
globalnoj X-Y ravni)
Domen (oblast) ploče (paralelna globalnoj X-Y ravni)
Domen (oblast) COBIAX ploče (paralelna globalnoj X-Y ravni)
Površinski domen (oblast) – Ljuska (prostorni)
Otvor
186
Pravac crtanja
Stub (na gore / na dole)
elemenata
Zid (na gore / na dole)
Geometrija Stub
elemenata
Pojedinačni element grede ili zida
Polilinija greda ili zidova
Lučna greda definisana centrom, početnom i krajnjom tačkom luka
Lučna greda definisana pomoću tri tačke
Poligonalna lučna greda ili zid
Zidovi u pravougaonom obliku
Zidovi u pravougaonom obliku pod određenim uglom
Zidovi duž postojećih AxisVM linija ili linija pozadinskog lejera
Pravougaona ploča / otvor
Pravougaona ploča / otvor pod uglom
Ploča / otvor poligonalnog oblika
Ploča / otvor kružnog oblika
Ploča / otvor kompleksnog oblika
4.9.4. Direktno crtanje oslonaca
Ova funkcija dozvoljava direktno crtanje tačkastih i linijskih

oslonaca sa predefinisanim karakteristikama.
Tačkasti oslonac
Linijski oslonac, jedna linija
Linijski oslonac, poligonalna linija

Uputstvo X4 187
Linijski oslonac, pravougaonik
Linijski oslonac, kosi pravougaonik
Linijski oslonac, poligonalna linija definisana pomoću cenralne tačke i dve tačke
Linijski oslonac, kružni luk definisan pomoću centralne tačke i dve tačke
Linijski oslonac, kružni luk definisan pomoću tri tačke
Linijski oslonac na ivicama domena
4.9.5. Oblast
Oblast je ravanski element konstrukcije složene geometije opisana zatvorenim poligonom linija i/ili
kružnih lukova. U oblasti se mogu nalaziti otvori, unutrašnje linije i tačke.
Poligoni čvorova, otvora i unutrašnjih linija moraju biti u ravni oblasti.
Oblast se definše sledećim parametrima:

Tip elementa (membrana, ploča, ljuska)
Materijal
Debljina
Ekscentricitet
Lokalni koordinatni sistem
Proizvoljna boja za renderovan prikaz
Sledeći parametri se mogu dodeliti poligonu, ivicama otvora, unutrašnjim linijama i tačkama oblasti:
Tačkasti, linijski i površinski oslonac
Rebro konačni element
Raspodeljeno opterećenje
Stalno opterećenje
Temperaturna opterećenja
Stepeni slobode čvorova (DOF)
 Oblast je prikazana konturnom linijom sa unutršnje strane

poligona oblasti bojom koja odgovara tipu elementa
(plava za membranu, crvena za ploču i zelena za ljuska
element).
Oblasti se mogu definisati za tavanice, zidove ili bilo koji drugi složeni površinski element konstrukcije.
Podela mrežom konačnih elemenata se može automatski generisati nad oblastima. Pogledati... 4.11.1.2
Mreža nad oblastima
Za modelovanje elemenata konstrukcije može se koristiti i više oblasti.
Druga oblast
Prva oblast Prva oblast
Treća oblast
Oblast može da sadrži druge (pod-) oblasti.

188
Dostupni su sledeći tipovi oblasti
 Normalna obalst (za proste ploče, zidove,

itd.)
 Cobiax oblast (za ošupljene ploče, zahteva
CBX modul)
 Orebrena oblast (za paremetijski orebrene
ploče)
 Ošupljena oblast (za ošupljene ploče)
 Spregnute orebrene ploče (za spregnute
orebrene ploče)
 XLAM domain (for cross-laminated timber
panels)
4.9.5.1. Definisanje normalne oblasti

Tip Postoje različite vrste oblasti (membrana, ploča, ljuska) u zavisnosti od konačnih elemenata upotrebljenih
za njihovo modeliranje. Za tumačenje značenja ovih tipova pogledati... 4.9.9 Površinski elementi
Selektujte linije na konturi nad kojom

želite da definišete oblasti. Ako
selektujete više linija ili linije iz različitih
ravni, AxisVM će pronaći ravni i konture
poligona. Program će primeniti
parametre koje ste uneli u panel
dijaloga.
Materijal Selektujte materijal sa liste materijala

koje ste upotrebili u modelu ili izaberite
jedan iz baze materijala.
Debljina, Za definisanje oblasti konstantne
ekscentricitet debljine i ekscentriciteta neophodno je
uneti samo dve vrednosti.
Oblasti koje nemaju konstantnu debljinu
i ekscentricitet mogu biti definisane
klikom na prekidač pored polja za
uređivanje.
k,torzija Ako je u pitanju zidana konstrukcija, moguće je podesiti redukovanu smičuću nosivost.
k,smicanje k,smicanje faktor mora biti između 0.1 i 1, tj. smičuća nosivost zidanog zida može biti 10%-100% u
poređenju sa elastičnim, izotropnim matrijalom.
Ako je u pitanju beton, moguće je podesiti redukovanu smičuću nosivost armiranobetonskog zida.
k,smicanje faktor mora biti između 0.1 i 1, tj. smičuća nosivost armiranobetonskog zida može biti 10%-
100% u poređenju sa elastičnim, izotropnim matrijalom.
Ako je u pitanju beton, moguće je podesiti redukovanu torzionu nosivost armiranobetonske ploče.
k,torzija faktor mora biti između 0.1 i 1, tj. smičuća nosivost armiranobetonske ploče može biti 10%-100%
u poređenju sa elastičnim, izotropnim matrijalom.
U slučaju Konstantna debljina, debljina oblasti h mora biti uneta.

Uputstvo X4 189
Za Promenljiva debljina u jednom pravcu oblasti uneti h1, h2

i kliknuti na prekidač, zatim kliknuti na dve referentne tačke
debljine. Debljina oblasti će se linearno menjati između
referentnih tačaka, tako da je debljina h1 prve, a h2 debljina
oblasti druge tačke.
Za Promenljiva debljina u dva pravca oblasti uneti h1, h2, h3 i

kliknuti na prekidač, zatim kliknuti na tri referentne tačke
debljine. Debljina oblasti će se linearno menjati između
referentnih tačaka, tako da je debljina h1 prve, h2 druge i h3
debljina oblasti treće tačke. Tri referentne tačke ne mogu
ležati na istoj liniji.
 Ako se debljina oblasti smanji na nulu na nekim mestima, pojavće se obaveštenje.

 Ako je nagib debljine preko 5%, proračun armature površinskih elemenata postaje nedostupan.
Ekscentricitet Podešavanje ekscentriciteta je opciono. Biranjem Konstantni ekscentricitet sa liste ili podešavanjem e =
0, srednja ravan ploče će biti ista kao ravan skeletne konstrukcije. Ostale opcije su:
Konstantni ekscentricitet: Srednja ravan oblasti dobija razmak od e u

lokalnom z pravcu.
Ekscentricitet u jednom pravcu: Uneti e1 i e2, kliknuti na prekidač, zatim

kliknuti na dve referentne tačke ekscentriciteta. Ekscentricitet srednje
ravni će se linearno menjati između referentnih tačaka, tako da je
ekscentricitet e1 prve, a e2 ekscentricitet srednje ravni druge tačke.
Ekscentricitet u dva pravca: Uneti e1, e2, e3 i kliknuti na prekidač, zatim

kliknuti na tri referentne tačke ekscentriciteta. Ekscentricitet srednje
oblasti će se linearno menjati između referentnih tačaka, tako da je
ekscentricitet e1 prve, e2 druge i e3 ekscentricitet srednje ravni treće
tačke.
Poravnato sa vrhom / dnom ekscentricitet je korisna opcija kada se

radi o oblastima promenljive debljine ili oblastima koji su povezani sa
elementima različitih debljina. U ovim modovima se ekscentricitet
računa automatski. Oblasti promenljive debljine će imati nulti
ekscentricitet u njihovim najtanjim tačkama – osim ako se nalaze u
okviru grupe ekscentriciteta (videti ispod).
Oblasti poravnate sa vrhom imaju njihovu gornju ravan paralelnu sa
lokalnom x-y ravni. Oblasti poravnate sa dnom imaju njihovu donju
ravan paralelnu sa lokalnom x-y ravni
Ako je selektovano više oblasti i opcija Grupa ekscentriciteta je aktivirana, ekscentriciteti domena će biti
podešeni tako da gornja i donja ravan budu poravnate. Promenom debljine bilo koje oblasti u okviru
grupe će ekscentriciteti ostalih oblasti u grupi biti ažurirani da bi se poravnjanje gornjih i donjih ravni
održalo.
Prekidač Preuzmi služi za preuzimanje debljine i ekscentriciteta sa druge oblasti. Kako su preuzete i
referentne tačke, promena debljine će pratiti ravan definasnu od strane oblasti.
Ekscentriciteti i grupe ekscentriciteta mogu da posluže kao osnova za šifriranje boja (pogledati... 2.18.3
Šifriranje (kodiranje) boja), a grupe ekscentriciteta mogu biti prikazane kao sklopovi (pogledati... 2.16.14
Sklopovi).
Boja Oblasti mogu imati svoje sopstvene boje ispune i spoljašnje linije koje se koriste u renderovanom
prikazu modela. Podrazumevane vrednosti su uzete iz boja materijala. Ako je primenjeno šifriranje
(kodiranje) boja, boja oblasti je određena šifriranje boja kako u žičanom, tako i u renderovanom prikazu.
Pogledati... 2.16.5 Šifriranje (kodiranje) boja
190
Modifikovanje Selektovati oblast (klikom na konturnu liniju oblasti) koju želite da modifikujete i načinite promene u
oblasti prikazanom dijalogu.
Brisanje oblasti Pritisnite [Del] prekidač, selektujte oblasti (klikom na konturnu liniju oblasti) koju želite da izbrišete i
kliknite U redu u prikazanom dijalogu.
4.9.5.2. Parametarske orebrene ploče

Pored osnovnih parametara oblasti, mogu biti specifirani sledeći parametri:
Tip rebra
Donje Gornje Proizvoljan

rebro rebro ekscentricitet
Koordinatni Rebra prate mrežu linija u lokalnim x i y

početak mreže pravcima. Koordinatni početak ove mreže
rebara može biti unet numerički ili preuzet iz
modela.
Rebra u x / y Rebra koja se protežu u x i y pravcima ima sledeće geometrijske parametre: h je visina rebra, b ješirina
pravcu rebra, d je rastojanje između rebara, exc je ekscentricitet (ako je selektovan proizvoljan ekscentricitet).
 Maksimalna vrednost ekscentriciteta rebra = (debljina ploče + h)/2
Proračun AxisVM računa vrednosti ekvivalentne ortotropne krutosti za materijalnu matricu krutosti modeliranjem
orebrene oblasti dvodimenzionalnom normalnom oblašću. Metod konvertuje geometrijsku ortotropiju
u materijalnu ortotropiju. Ovo je proces homogenizacije tako da njegova efektivnost zavisi od odnosa
karakteristične veličine reprezentativnog elementa i dimenzija oblasti.
 Rastojanje između rebara mora biti mnogo manje od dimenzija oblasti.
Materijalna krutost jednog ljuskastog konačnog lementa može biti opisana sledećim sistemom
jednačina:
{𝑁} 𝓑 ] {{𝜖0 }} ; {𝑄𝑦 } = 𝐾 [𝐴44 𝐴45 𝛾𝑦
{ }=[ T 𝑠 𝐴 ]{ }
{𝑀} ℬ 𝓓 {𝜅} 𝑄𝑥 45 𝐴55 𝛾𝑥
gde
𝐴11 𝐴12 𝐴16 𝐵11 𝐵12 𝐵16 𝐷11 𝐷12 𝐷16
𝒜 = [𝐴12 𝐴22 𝐴26 ] ; ℬ = [𝐵12 𝐵22 𝐵26 ] ; 𝒟 = [𝐷12 𝐷22 𝐷26 ]
𝐴16 𝐴26 𝐴66 𝐵16 𝐵26 𝐵66 𝐷16 𝐷26 𝐷66
matrice mogu biti izvedene iz matrica krutosti 6x6 Hooke-ovog modela za ortotropne materijale. 𝓑
predstavlja materijalni odnos između normalnih sila i savijanja. Kako je statički sistem orebrene ploče u
srednjoj ravni oblasti, ova matrica će imati elemente različite od nule, međutim, neki od efekata ovih
komponenti na pomeranja su ignorisani pretpostavljajući da normalne sile nemaju ekscentricitet. Druge
vrednosti krutosti su proračunate iz jednačina ravnoteže apliciranih na reprezentativni element i iz
kompatibilnosti napona smicanja na kontaktnim površinama ploče i mreže rebara.
Još jedna posledica homogenizacije je da će vrhunci krutosti na mestima preseka rebara biti zaobljeni
tako da će oblast sa jednakom krutosti biti osetljivija na lokalna opterećenja.
 Parametarski orebrene ploče obezbeđuju pouzdane rezultate za raspodeljena opterećenja. Velika

koncentrovana opterećenja mogu da prouzrukuju značajnu netačnost.
Kreiranje stvarnih Ovaj metod nije primenljiv u nelinearnoj analizi. Da biste dobili propisne rezultate nelinearne analize,
rebara moraju biti kreirana rebra. Ova opcija dozvoljava automatsko generisanje rebro elemenata prema
parametrima.
Uputstvo X4 191
4.9.5.3. Oblast od unakrsno lameliranog lepljenog drveta (XLAM oblast)

Ovaj tip oblasti zahteva the XLM modul
koji se bavi XLAM (unakrsno lamelirano
lepljenim) panelima. AxisVM nudi bazu
mnogo sličnih proivoda, ali mogu biti unete i
proizvoljne strukture slojeva.
Analiza kao rezultate daje pomeranja, unutrašnje sile i napone u XLAM oblastima.
Definisanje
Pretraživanje XLAM struktura slojeva može bit

XLAM baze učitana z baze.
Uređivač strukture Polje za Naziv sadrži naziv strukure panela.

panela Debljina je izarčunata ukupna debljina panela.
Broj slojeva je uvek neparan, struktura slojeva mora biti
simetrična, tako da uređivanje Strukture slojeva odma
izračunava vrednost njegovog simetričnog dela.
Klasa Ova klasifikacija je zasnovana na sadržini vlage materijala i relativne vlažnosti. Za detalje pogledati Klase
uporebljivosti upotrebljiosti u 6.7 Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul
Pravac vlakana Pravac vlakana gornjeg sloja mora biti specificiran i može se pruati u x ili y lokalnim pravcima.
gornjeg sloja
Proračun Za slojevite strukture izrađene od homogenih slojeva može biti izračunata ekvivalentna ortotropna
matrica krutosti. Ovaj metod pretvara geometrijsku nehomogenost u materijalnu ortotropiju.
Materijalna krutost elementa ljuske može biti opisana uz pomoć sledećeg sistema jednačina:
{𝑁} 𝒜 𝓑 {𝜖0 } 𝑄𝑦 𝐴 𝐴45 𝛾𝑦

{ }=[ T ]{ } ; { } = 𝐾𝑠 [ 44 ]{ }
{𝑀} ℬ 𝓓 {𝜅} 𝑄𝑥 𝐴45 𝐴55 𝛾𝑥
gde
𝐴11 𝐴12 𝐴16 𝐵11 𝐵12 𝐵16 𝐷11 𝐷12 𝐷16
𝒜 = [𝐴12 𝐴22 𝐴26 ] ; ℬ = [𝐵12 𝐵22 𝐵26 ] ; 𝒟 = [𝐷12 𝐷22 𝐷26 ]
𝐴16 𝐴26 𝐴66 𝐵16 𝐵26 𝐵66 𝐷16 𝐷26 𝐷66
predstavlja materijalni odnos između normalnih sila i savijanja. Ks označava faktor smičućeg spoja, koji
je posebno određen za svaku šemu laminacije. AxisVM se bavi jedino simetričnim lameliranim
strukturama, tako da debljina slojeva strukture i pravac vlakana moraju biti simetrčni u odnosu na
srednju ravan panela i pravac vlakana mora biti paralelan. Gornje matrice se računaju kao:
192
𝐴𝑖𝑗 = ෍൫𝑄̅𝑖𝑗 ൯(𝑘) (𝑧𝑘+1 − 𝑧𝑘 ),

𝑘=1
𝐿
1
𝐵𝑖𝑗 = ෍൫𝑄̅𝑖𝑗 ൯(𝑘) (𝑧𝑘+1 2 − 𝑧𝑘 2 ) = 0,
2
𝑘=1
𝐿
1
𝐷𝑖𝑗 = ෍൫𝑄̅𝑖𝑗 ൯(𝑘) (𝑧𝑘+1 3 − 𝑧𝑘 3 ). Š𝑎𝑏𝑙𝑜𝑛 𝑙𝑎𝑚𝑖𝑛𝑎𝑐𝑖𝑗𝑒. (Reddy, J. Mechanics of
3 Laminated Composite Plates and Shells. CRC
𝑘=1
Press, 2004.)
gde je 𝑄̅𝑖𝑗 Hooke-ova vrednost modela transformisana u koordinatni sistem panela.
4.9.5.4. Ošupljene oblasti
Osim osnovnih parametara oblasti mogu biti definisani sledeći parametri:

 Ošupljene ploče zahtevaju upotrebu betonskih materijala i ploča / ljuska tipova konačnih elemenata.
Tip ošupljenja
Kružni Pravougaoni
Koordinatni Šupljine se protežu u x ili y lokalnim
početak mreže pravcima duž mreže.
Koordinatni početak ove mreže može biti
specificiran numerički ili može biti preuzet
sa modela.
Ošupljenja u x / y Ovde se bira pravac ošupljenja.

pravima
Kružna ošupljenja Parametri: Ø je prečnik šupljine, d je rastojanje između centara susednih ošupljenja.
Pravougaona Parametri: b je širina, a h je visina ošupljenja, d je rastojanje između centara susednih

ošupljenja ošupljenja.
Proračun AxisVM proračunava ekvivalentne karakteristike ortotropnih materijala, modelirajući krutost
trodimenzionalne strukture sa homogenim materijalom dvodimenzionalne. Ovaj metod pretvara
geometrijsku nehomogenost u materijalnu ortotropiju. Ovo je proces homogenizacije, tako da njegova
efektivnost zavisi od odnosa karakteristične veličine reprezentativnog lementa i dimenzija oblasti.
 Rastojanje između šupljina mora biti mnogo manje u odnosu na dimenziju oblasti.
U kontekstu elastične anizotropije, materijalna krutost (matrica ABD) ravnog ljuskastog elementa može
biti opisana sledećim sistemom jednačina:
{𝑁} 𝒜 𝓑 {𝜖0 } 𝑄𝑦 𝐴 𝐴45 𝛾𝑦
{ }=[ T ]{ } ; { } = 𝐾𝑠 [ 44 ]{ }
{𝑀} ℬ 𝓓 {𝜅} 𝑄𝑥 𝐴45 𝐴55 𝛾𝑥
gde
𝐴11 𝐴12 𝐴16 𝐵11 𝐵12 𝐵16 𝐷11 𝐷12 𝐷16
𝒜 = [𝐴12 𝐴22 𝐴26 ] ; ℬ = [𝐵12 𝐵22 𝐵26 ] ; 𝒟 = [𝐷12 𝐷22 𝐷26 ]
𝐴16 𝐴26 𝐴66 𝐵16 𝐵26 𝐵66 𝐷16 𝐷26 𝐷66
predstavlja materijalni odnos između normalnih sila i savijanja koji ima nulte vrednosti samo u ovom
slučaju. Ne nula vrednosti krutosti se određuju proračunaanjem prosečnih napona, usled ravnog stanja
deformacija primenjenog na reprezentativni deo zapremine elementa materijala.
Uputstvo X4 193
4.9.5.5. Spregnute orebrene ploče
Definisanje spregnute orebren oblasti je lakši način postavljanja rebara nad oblasti. Za razliku od
parametarski orebrenih ploča 1) spregnute orebrene oblasti uvek generišu stvarna rebra, 2) mogu da se
proteu u lokalnim x i y pravcima, ali ne u oba istovremeno, 3) njihov materijal može da se razlikuje od
materijala oblasti, 4) mogu da imaju bilo koji poprečni presek preuzet iz baze poprečnih preseka ili
uređivača poprečnih preseka.
Osim osnovnih parametara oblasti (pogledati 4.9.5.1 Definisanje normalne oblasti), sledeći parametri
mogu biti specificirani:
 Spregnute orebrene oblasti zahtevaju upotrebu betonskih materijala i ploča / ljuska tipova konačnih elemenata.
Koordinatni Rebra mogu da se pružaju u lokalnim x i y
početak mreže pravcima. Koordinatni početak ove mreže
rebara može biti specificiran numerički ili može biti
preuzet sa modela.
Razmak između rebara (d) ne može biti

manji od širine njegovog poprečnog
preseka.
Ekscentricitet rebara može biti podešen,
smičući spoj može biti podešen na Elastični
ili Kruti sa zadatom kx krutošću.
4.9.6. Otvor
U oblasti je moguće definisati otvore. Otvori moraju biti unutar oblasti i njene ravni.
Selektovati (zatvoreni) poligon ivica otvora koji

treba definisati. Moguća je promena oblika otvora
i premeštanje na neku drugu oblast. Ukoliko
spoljašnja linija nije u ravni oblasti, otvr neće biti
kreiran. Otvori se mogu pomerati sa jedne oblasti
na drugu i može se menjati njihov oblik.
Otvori su prikazani konturnom linijom boje oblasti
u kojoj se nalaze.
4.9.7. Operacije sa oblastima
Konture oblasti se mogu menjati, odsecati i spajati (kreirati unija više oblasti).
Promena konture 1. Klik na Promena konture oblasti ikonicu palete ikona.
oblasti 2. Selektovati oblast. Kontura oblasti će biti selektovana.
3. Promeniti selekciju za modifikaciju konture oblasti i pritisnuti dugme U redu u paleti za selekciju.
Pre promene konture Nakon promene konture

194
 Karakteristike oblasti (materijal, debljina, lokalni sistem) ostaju nepromenjeni ali se postojeća mreža konačnih
elemenata briše.
Opterećenja se automatski brišu ukoliko se ukloni površina na kojoj se nalaze.
Spajanje oblasti Spajanje oblasti-unija se može kreirati od susednih oblasti na sledeći način:
1. Klik na ikonicu palete Unija oblasti.
2. Selektovati oblast i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.
3. Ako oblasti imaju različite karakteristike (debljinu, vrstu materijala ili lokalni sistem) potrebno je
kliknuti na jednu od oblasti čije će karakteristike preuzeti unija oblasti.
Pre unije oblasti Nakon unije oblasti
Razdvajanje Razdvajanje oblasti duž postojeće linije se može izvršiti sledećim postupkom:
oblasti 1. Klik na ikonicu palete ikona Razdvajanje oblasti.
2. Selektovati oblast koja se treba razdvojiti.
3. Selektovati liniju po kojoj se razdvaja i kliknuti na dugme U redu palete za selekciju.
Pre razdvajanja Nakon razdvajanja
4.9.8. Linijski elementi
Linijski konačni elementi se definišu i modifikuju u uobičajenom dijalogu. Nakon odabira tipa konačnog
elementa štap/greda/rebro, unose se parametri za definisanje.
Linijski elementi konstrukcije nisu konačni elementi već samo elementi konstrukcije. Podelom na mrežu
konačnih elemenata greda ili rebro elemenata postaju konačni elementi. Postojeći linijski elementi se
mogu sjediniti u jedan ako im geometrija i karakteristike to dozvoljavaju. (Uređivanje/ Spajanje
elemenata konstrukcije). Strukturni elementi se mogu i razdvojiti. Uređivanje/Razdvajanje elemenata
konstrukcije. Pogledati... 3.2.13 Spajanje delova strukture, 3.2.14 Razdvajanje delova strukture.
Boja Elementi imaju svako svoju boju ispune i spoljašnje linije koja se koristi u renderovanom prikazu.
Podrazumeane boje su preuzete od boja materiala. Ako je šifriranje boje primenjeno, boja linijskog
elementa se određuje prema bojama u žičanom i renderovanom prikazu.
Pogledati… 2.16.5 Šifriranje (kodiranje) boja
Uputstvo X4 195
Štap
Baza materijala
Editor poprečnih preseka
Baza poprečnih preseka
Štap elementi se mogu upotrebljavati za modeliranje konstrukcija

rešetki. Štap je prav linijski konačni elemenat sa dva čvora,
konstantnog poprečnog preseka po dužini. Čvor štapa ima tri
translaciona stepena slobode.
Štapovi su povezani sfernim zglobovima.
Konstantna aksijalna sila Nx je jedina sila u poprečnim presecima štapa i konstantna je duž elementa.
Početni i krajnji čvor štapa označavaju se kao i i j. Lokalna x-osa usmerena je od i ka j, što može da se
promeni u Lokalna x orijentacija.
Definisanje Selektovanim linijama dodeljuju se karakteristike materijala i poprečnog preseka, čime se definiše štap.
Ako su selektovani elementi različitog tipa, biće aktivirino definisanje elementa.
Definisanje Materijal i oblik poprečnog preseka se mogu izabrati iz liste Baze materijala/poprečnih preseka.
materijala i
poprečnog preseka
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala štapa, pri čemu može da se definiše
novi materijal. Odabrani materijal će biti dodat u tabelu materijala modela.
Klik na ikonu Baza poprečnih preseka poziva panel za definisanje poprečnog preseka štapa. Odabrani
poprečni presek će biti dodat u tabelu poprečnih preseka modela.
Pokreće Uređivanje poprečnih preseka. Novodefinisani poprečni preseci se automatski ubacuju u listu
Baze poprečnih preseka.
 Štapovi su na ekranu prikazani crvenim linijama.
Klasa drvene građe Ako su izabrani Evrokod propisi i izabran materijal drvo, ovde se može zadati klasa.
Pogledati… 6.7 Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul
Lokalna x Lokalna x-osa se može usmeriti od i ka j čvoru ili obratno.
orijentacija
i → j : lokalna x osa je usmerena od čvora sa manjom vrednosti numeracije ka čvoru sa većom
j → i : lokalna x osa je usmerena od čvora sa većom vrednosti numeracije ka čvoru sa manjom
Postavljanjem ovog parametra na automatsko, program određuje orijentaciju u odnosu na koordinate
krajnje tačke.
196
Orijentacija se može u svakom trenutku postaviti u drugom smeru kombinacijom tastera [Ctrl+E] ili u
dijalog prozoru editora karakteristika elemenata.
Poprečni presek Samo površina poprečnog preseka Ax je parametar koji ulazi u proračun krutosti poprečnog preseka
(štapovi imaju samo aksijalnu krutost).
Lokalna z Referentna tačka se zadaje u cilju definisanja orijentacije.

referenca Ovo omogućuje korektan prikaz poprečnog preseka na ekranu. Program definiše reference ako je
izabrano automatsko definisanje. Utiče jedino na prikaz referenci.
Pogledati... 4.9.20 Reference
Referentni ugao Poprečni presek se može rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Automatski lokalni
koordinatni sistem (i poprečni presek) može da rotira oko ose elementa za neku proizvoljnu vrednost
ugla. Ako je element paralelan sa globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu.
U ostalim slučajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu Z osu.
Nelinearni U slučaju nelinearne analize može da se definiše aktivno stanje krutosti na pritisak ili na zatezanje, kao
parametri i granična sila (najveća sila koju štap može da primi). Podrazumeva se da je ponašanje štapova
nelinearno elastično.
 Nelinearni parametri imaju uticaja samo u nelinearnoj analizi.
U linearnoj statičkoj analizi, analizi sobodih vibracija i analizi stabilnosti uzima se u obzir inicijalna elastična
krutost štapova, bez obzira na zadate nelinearne parametre.
Greda Može se koristiti za modelovanje ramovskih

konstrukcija.
Greda je prav, linijski konačni elemenat sa dva
čvora, konstantnog (ili linearno promenljivog)
poprečnog preseka i koristi se za modeliranje
okvirnih konstrukcija. Referentna tačka se
koristi za orijentaciju elementa u
trodimenzionalnom prostoru (za definisanje
lokalne x-z ravni) Čvor grede ima tri
translaciona i tri rotaciona stepena slobode.
Grede mogu da budu povezane na različite
načine (zglobno, polukruto i kruto).
Tri sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz)
i tri momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i
Mz) su u svakom poprečnom preseku
konačnog elementa grede.
Aksijalna sila, transverzalna sila i torzioni
moment su konstantni, a fleksioni momenti
linearno promenljivi po dužini grede.
Pomeranja i sile u preseku računaju se
najmanje u desetinama raspona grede.
Početni i krajnji čvor grede označavaju se kao i

i j. Lokalna x-osa usmerena je od i ka j, što može Reference point
da se promeni odabirom Lokalna x orijentacija.
Materijal, poprečni Definisanje materijala, poprečnih preseka i lokalnog x pravca je slično kao i kod štap konačnih elemenata.
presek, lokalna x
orijentacija
Uputstvo X4 197
Automatic Referentni vektor generiše program. Opisano u poglavlju 4.9.20 Reference.

reference
Orijentacija lokalne x-ose određuje se automatski u skladu sa numeracijom čvorova, što može da se
promeni.
Referentni ugao Poprečni presek se može rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Automatski lokalni koordinatni
sistem (i poprečni presek) može da rotira oko ose elementa za neku proizvoljnu vrednost ugla. Ako je
element paralelan sa globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim
slučajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu Z osu.
 Gredni elementi su prikazani plavom linijom.
Oslobađanje Za oba kraja grede mogu da se definišu uslovi oslanjanja, tj. oslobađanja veze kraja grede (u lokalnom
krajeva grede koordinatnom sistemu) i odgovarajućeg čvora modela. Broj i vrsta oslobađanja krajeva grede odgovara
stepenima slobode (šest za svaki kraj grede). Svaki stepen slobode odgvara jednoj komponenti
unutrašnje sile. Podrazumeva se da sve veze i sve sile na krajevima grede postoje, ako se ne zada
oslobađanje. U panelu Oslobađanje krajeva prekidačima se zadaje tip veze između kraja grede i čvora
modela. Simboli u panelu imaju sledeće značenje.
Oslobađanje kraja
Oslobađanje kraja
krajnjeg čvora
početnog čvora
Kruta veza: komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na čvor modela.
Zglobna veza: komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) ne prenosi se na čvor
modela.
Polukruta veza: komponenta pomeranja i sile grede (lokalni koordinatni sistem) prenosi se na čvor
modela delimično, u zavisnosti od krutosti veze.
Plastična veza: maksimalna vrednost momenta je izračunata iz karakteristika materijala i poprečnog
preseka elementa.
Proizvoljni podesiva veza pushover zgloba: odgovarajuća veza moment-obrtanje se definiše od strane
korisnika.
Tabela ispod prikazuje upotrebu oslobađnja krajeva za neke uobičajene slučajeve:
198
Oslobađanje kraja elementa Simbol
Zglob u x-y ravni.

Ne prenosi Mz momenat.
Zglob u x-z ravni.
Ne prenosi My momenat.
Zglob u x-y i x-z ravni.
Ne prenosi Mz i My momente.
Zglob u x-y i x-z ravni i slobodna rotacija oko lokalne x ose (sferni zglob).
Ne prenosi Mx, My, i Mz momente.
Slobodna translacija duž lokalne y ose.
Ne prenosi Vy transverzalnu silu.
Slobodna translacija duž lokalne z ose.
Ne prenosi Vz transverzalnu silu.
 Dopuštene su sve kombinacije oslobađanja krajeva grede osim onih koji čine da greda postane kruto telo u
prostoru.
Na primer, nije dopušteno oslobađanje torzionog stepena slobode na oba kraja grede (kod 000111),
već samo na jednom kraju tj.
Example: Početni čvor Krajnji čvor
Polukrute Ako je veza kraja grede polukruta, potrebno je zadati vrednost krutosti veze (rotacione krutosti u x-y i
(rotaciono x-z ravni lokalnog koordinatnog sistema grede). Vrednost bi trebalo da bude inicijalna krutost realnih
popustljive) veze karakteristika veze M-ϕ.
Dijagramom zavisnosti M-ϕ (moment-relativna rotacija) modelira se ponašanje veze preko rotacione
opruge koja može da ima linearno ili nelinearno ponašanje. Nelinearno ponašanje uzima se u obzir
samo u nelinearnoj analizi, dok se u linearnoj statičkoj analizi, analizi slobodnih vibracija i analizi
stabilnosti usvaja inicijalna rotaciona krutost veze.
Veza: Model: Dijagram moment-relativna rotacija
 Na primer, za čelične okvirne konstrukcije detalji primene dati su u Evrokodu 3, aneks J.

Granični moment Kod uklještenih ili polukrutih veza može da se zada vrednost graničnog momenta (maksimalnog
momenta koji kraj grede može da primi).
 Granični moment se koristi samo u nelinearnoj analizi.
Čelični plastični Postaviti radio dugme na plastični zglob. Prikazuje se granični moment ali ga nije moguće uređivati
zglob (menjati). Ako su selektovani elementi različitog materijala ne prikazuje se vrednost graničnog momenta
ali će zglob biti definisan odgovarajućim momentom.
Nakon završene nelinearne analize i prikaza dijagram unutrašnjih sila greda zglobovi koji su „ušli“ u
stanje plastičnosti se prikazuju crvenom bojom. Numerisani su redosledom „ulaska“ u stanje plastičnosti.
Ako zglob nije obeležen crvenom bojom znači da još nije dostigao vrednost graničnog momenta.
 Samo čeličnim elementima konstrukcija je moguće definisati plastični zglob.

Pushover zglob Za definisanje pushover zglobova, postaviti radio dugme u položaj Pushover zglob. Poizvoljna veza
moment-granični moment može biti definisana klikom na prekidač Editor funkcije ispod odgovarajućeg
naziva pushover zgloba.
Uputstvo X4 199
Ukupno pet tačaka mogu biti definisane za oba pravca dijagrama moment-granični moment. Ovo
omogućava modeliranje kompleksnog ponašanja veza, uključujući mogućnost očvršćavanja,
omekšavanja i pad čvrstoće. Ponašanje nakon poslednje tačke je ekstrapoliarno na osnovu tačaka D i E.
Dijagram se definiše specificiranjem odgovarajućih koordinata momenta i obrtanja u tabeli sa leve
strane prozora. Kreirani dijagram je simetričan prema podrazumevanim podešavanjima, ali ovo može
da bude promenjeno klikom na dugme Simetrična funkcija. Kreirani dijagrami mogu da budu sačuvani
i korišćeni za druge elemente u modelu.
Da bi se olakšala numerička analiza i sprečile poteškoće konvergencije, preporučljivo je izbegavanje
naglih padova kapaciteta i savršeno plastičnih delove u dijagramu. Umesto toga, dijagram se relaksira
postojanjem barem male razlika u koordinatama uzastopnih tačaka. Ovo ne utiče na rezultate, ali
značajno poboljšava numeričku stabilnost.
Nakon završene nelinearne analize i prikaza dijagram unutrašnjih sila greda zglobovi koji su „ušli“ u
stanje plastičnosti se prikazuju crvenom bojom. Numerisani su redosledom „ulaska“ u stanje plastičnosti.
Ako zglob nije obeležen crvenom bojom znači da još nije dostigao vrednost graničnog momenta.
 Ako je zadato oslobađanje za bilo koji stepen slobode kraj grede se na ekranu prikazuje sa plavim
kružićem (ako je zadata krutost veze pojavljuje se plavi krstić), a crvenim kružićem ako je u pitanju sferni
zglob.
Plastični zglobovi su prikazani ispunjenim crvenim krugom.
Definisane grede su prikazane tamno plavim linijama.
200
Rebro Rebro se kao konačni element koristi ili

samostalno ili u spoju sa nekim površinskim
konačnim elementom (membrana, ploča, ljuska,
centrično ili ekscentrično). Karakteristike
odgovarajućeg površinskog elementa koriste se
definisanje orijentacije rebra u prostoru (tj. za
definisanje lokalne x-z ravni).
Za razliku od grede kod rebra se uzima u obzir
uticaj smičuće krutosti na ukupnu krutost. Za
definisanje orijentacije rebra u 3D prostoru koristi
se referentna tačka ili referentni vektor.
Rebro je prav izoparametarski konačni elemenat
sa tri čvora, konstantnog ili linearno promenljivog
poprečnog preseka, sa kvadratnim
interpolacionim funkcijama. Čvor rebra ima tri
translaciona i tri rotaciona stepena slobode. Tri
sile (aksijalna Nx i dve transverzalne Vy i Vz) i tri
momenta (torzioni Mx i dva fleksiona My i Mz)
pojavljuju se u svakom poprečnom preseku
konačnog elementa grede. Pretpostavlja se
linearna promena sila po dužini rebra.
Definisanje Dodeljuju se sledeći parametri:
Materijal, poprečni Definisanje materijala, poprečnih preseka i lokalnog x pravca je slično kao i kod štap konačnih
presek, lokalna x elemenata.
orijentacija
Materijal Rebro konačni elementi mogu biti različitog materijala od materijala površine za koju su vezani.
Poprečni presek Poprečni presek rebro elemen(a)ta se u proračunu uzima u obzir kao na prikazanoj slici ispod:
Automatska Referentni vektor generiše program. Opisano u poglavlju Reference.

referenca
Referenca Samostalno rebro konačni element: Referentna tačka
Lokalni koordinatni sistem rebra definiše se na
sledeći način: osa elementa određuje lokalnu x-osu,
lokalna z-osa je definisana referentnom tačkom ili
referentnim vektorom, a lokalna y-osa se definiše na
osnovu pravila desne ruke.
Rebro konačni element povezano sa površinskim elementom:

Lokalni koordinatni sistem rebra definiše se na sledeći način: osa elementa određuje lokalnu x-osu,
lokalna z-osa je paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa, a lokalna y-osa je paralelna ravni
površinskog elementa sa smerom definisanim po pravilu desne ruke.
Ako je rebro između dva površinska elementa koji su spojeni pod uglom lokalni koordinatni sistem
rebra definiše se na sledeći način: lokalna z-osa je paralelna simetrali ugla između normala na ravan
površinskih elemenata. Ako je u pitanju spoj dva ili više površinskih elementa i ako se selektuje
jedan ili dva, pri definisanju rebra se koristi automatska referenca.
Karakteristike poprečnog preseka rebra zadaju se u lokalnom koordinatnom sistemu
Referentna tačka
Uputstvo X4 201
Referentni ugao Poprečni presek se može rotirati oko svoje ose pomoću referentnog ugla. Ako je element paralelan sa
globalnim Z pravcem, ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U ostalim slučajevima ugao je
relativan u odnosu na globalnu Z osu.
Oslobađanje Definiše se na isti način kao i kod grednih elemenata. Podrazumevano je da su oba kraja kruto vezana.
krajeva
Ekscentricitet Ekscentricitet može da se zada samo ako je rebro na ivici jednog ili dva površinska elementa. Ako je
spojeno više površinskih elemenata selektovanjem jednog ili dva, može da se zada ekscentricitet rebra.
Ekscentricitet rebra je odstojanje od težišta njegovog poprečnog preseka do srednje ravni površinskog
elementa i uzima se kao pozitivan ako je u smeru lokalne z-ose rebra.
Postoje četiri načina definisanja ekscentriciteta. Greda dole, greda gore, rebro u sredini ili korisnički
definisan ekscentricitet.
Rebro u srednjoj
Donje rebro Gornje rebro Proizvoljan ekscentricitet
ravni
U prva tri slučaja stvarni ekscentricitet se proračunava u zavisnosti od poprečnog preseka rebra i debljine
ploče. Ako je rebro element od betona razlikuju se donji i gornji položaj tako da se menja i prikaz slike
u zavisnosti od materijala. Ako se promeni poprečni presek rebra ili debljina ploče, ekscentricitet se
automatski preračunava.
Ako je rebro element od čelika ili drveta vezan za ljuska element i definisan kao rebro gore ili dole
omogućava se definisanje aksijalne krutosti veze elemenata.
 U slučaju veze armirana ploča – rebro, poprečni presek rebra mora sadržati debljinu ploče. U drugim
slučajevima (čelične, dvene konstrukcije) poprečni presek je dodat gornjoj ili donjoj ravni ploče.
 Zbog ekscentrične veze rebra sa pločom modifikuje fleksionu krutost rebra prema izrazu:
𝑰∗𝒚 = 𝑰𝒚 + 𝑨 ⋅ 𝒆𝒙𝒄𝟐
Zbog ekscentrične veze ljuske i rebra javlja se aksijalna sila i u rebru i u ljusci.
 Rebra su na ekranu prikazana plavim linijama.
Modifikacija Selektovanje elemenata istog tipa i klik na dugme alata aktivira se Modifikacija. Ako je uključen prekidač
ispred vrednosti mogu se menjati karakteristike elemenata uključene prekidačem. Ako određena
karakteristika nije zajednička za sve elemete, polje te karakteristike će biti prazno. Ako se zada neka
vrednost u polje, dodeljuje se svim selektovanim elementima.
Preuzimanje>> Karakteristike nekog elementa se mogu preuzeti od nekog drugog elementa i dodeliti selektovanom.
Klikom na dugme Preuzimanje zatvara se dijalog i omogućava odabir elementa čije se karakteristike
trebaju preuzeti i dodeliti selektovanom.
Kopiraju se samo karakteristike koji su omogućene uključenim prekidačima.
4.9.9. Površinski elementi
Površinski konačni elementi koriste se za modelovanje membrana, tankih i debelih ploča i ljuski pod
pretpostavkom malih pomeranja u odnosu na debljinu ploče. U pitanju su trougaoni element sa šest i
četvorougaoni element sa osam/devet čvorova (svi izoparametarski, ravni i konstantne debljine).
Uvođenjem oblasti i automatskog generisanja mreže konačnih elemenata, definisanje površinskih
elemenata čini zastarelim načinom definisanja površine.
202
 Preporučuje se da debljina elemenata koji se modeliraju ne prelazi 1/10 njihove najmanje dimenzije (tanke
ploče i ljuske) i da ugibi (w) ne prelaze 1/5 (20%) debljine (mala pomeranja u odnosu na debljinu ploče).
Ne preporučuje se primena površinskih konačnih elemenata kod kojih je odnos duže i kraće stranice
veći od 5, kao i elemenata kod kojih je odnos duže dimenzije i debljine veći od 100.
U nekim slučajevima, kada se primenom ravnih konačnih elemenata modeliraju zakrivljene površi ili
ivice, mogu da se očekuju greške diskretizacije.
Referentna tačka Referentna tačka
Membrana
Izbor tipa površinskog

elementa
Zadavanje reference
za lokalnu x osu
Grafičko zadavanje
referenci Zadavanje reference
za lokalnu z osu
Ovaj konačni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni u svojoj
ravni, bez efekata savijanja.
 Membrana može da bude opterećena samo u svojoj ravni.

AxisVM koristi Serendipity konačne elemente sa osam čvorova,
ravno stanje napona (𝜎𝑧𝑧 = 𝜎𝑥𝑧 = 𝜎𝑦𝑧 = 0, 𝜖𝑥𝑧 = 𝜖𝑦𝑧 = 0, 𝜖𝑧𝑧 ≠ 0) ili
ravno stanje deformacija (𝜖𝑧𝑧 = 𝜖𝑥𝑧 = 𝜖𝑦𝑧 = 0, 𝜎𝑥𝑧 = 𝜎𝑦𝑧 = 0, 𝜎𝑧𝑧 ≠ 0)
za membrana elemente.
Sile u preseku membrane su: 𝑛𝑥 , 𝑛𝑦 , 𝑛𝑥𝑦 . Definišu se i glavni uticaji 𝑛1 , 𝑛2 i ugao 𝛼𝑛 .
Promena sila u presecima membrane usvaja se kao linearna.
Pri definisanju membrane zadaju se:
1. Ravno stanje napona ili ravno stanje deformacija

2. Materijal
3. Debljina
4. Referenca (tačka/vektor/osa/ravan) za lokalnu x osu
5. Referenca (tačka/vektor) za lokalnu z osu
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala membrane, pri čemu može da se
definiše novi materijal. Odabrani materijal će biti dodat u tabelu materijala modela.
Automatska referenca:
Ose lokalnih x i z pravaca elementa se definišu referencom, videti detaljnije u... 4.9.20 Reference ili se
definišu automatski.
 Srednje tačke membrana na ekranu su date plavom bojom.

Uputstvo X4 203
Ploča
Ovaj konačni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni na savijanje,
bez efekata naprezanja u svojoj ravni.
Za modeliranje ploča AxisVM koristi Heterosis element sa osam/devet čvorova, formulisan prema
Mindlin-Reissner-ovoj teoriji (uzima u obzir uticaj smicanja). Ovaj element je pogodan za modeliranje
kako debelih tako i tankih ploča.
 Ploča može da bude opterećena samo upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ploče su momenti: 𝑚𝑥 , 𝑚𝑦 , 𝑚𝑥𝑦 , transverzalne sile (upravne na ravan elementa) 𝑣𝑥 , 𝑣𝑦 , a
definišu se i glavni uticaji: 𝑚1 , 𝑚2 , ugao 𝛼𝑚 i rezultanta transverzalne sile 𝑞𝑅 .
Promena sila u presecima ploče usvaja se kao linearna.
Pri definisanju ploča zadaju se:
1. Materijal
2. Debljina
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala ploče, pri čemu može da se definiše
 Srednje tačke ploča na ekranu su date crvenom bojom.

204
Ljuska
Ovaj konačni element se koristi za modeliranje konstrukcionih elemenata koji su opterećeni na savijanje
i u svojoj ravni i dobija se superponiranjem elemenata ploče i membrane. Element je ravan, tako da su
uticaji membrane i ploče nezavisni (teorija I reda).
 Ljuska je element koji može da bude opterećen u svojoj ravni i upravno na svoju ravan.
Sile u preseku ljuske su: 𝑛𝑥 , 𝑛𝑦 , 𝑛𝑥𝑦 (membranske komponente), 𝑚𝑥 , 𝑚𝑦 , 𝑚𝑥𝑦 momenti, 𝑣𝑥 , 𝑣𝑦 smičuće
sile (komponente ploče), a definišu se i glavni uticaji 𝑛1 , 𝑛2 , 𝑚1 , 𝑚2 , uglovi 𝛼𝑛 , 𝛼𝑚 i rezultanta
transverzalne sile 𝑣𝑆𝑧.
Promena sila u presecima ploče usvaja se kao linearna.
Pri definisanju ljuske zadaju se:
1. Materijal
2. Debljina
Klik na ikonu Baza materijala poziva panel za definisanje materijala ljuske, pri čemu može da se definiše
 Srednje tačke konačnih elemenata ljuski na ekranu su date zelenom bojom.
ispred vrednosti mogu se menjati ili preuzeti karakteristike elemenata uključene prekidačem.
Selektovanjem elemenata različitog tipa se aktivira opcija Definiasnje.
Preuzimanje>> Pogledati... Preuzimanje, opisano u 4.9.8 Linijski elementi
4.9.10. Tačkasti oslonac (oslonac čvora)
Oslonac u čvoru se koristi za modeliranje oslanjanja čvorova (tačaka) konstrukcije. To je, u opštem
slučaju, elastičan element sa reakcijom oslonca kao unutrašnjom silom. Svi čvorovi modela mogu da
imaju oslonac osim srednjih čvorova ivica površinskih konačnih elemenata. Reference služe za
određivanje x-ose i z-ose elementa, pri čemu je x-osa usmerena od referentne tačke do oslonjenog
čvora.
Može da se zada translatorna i rotaciona krutost oslonca za osu oslanjanja. Moguće je i zadavanje
nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na jedno od tri dugmeta (u
Uputstvo X4 205
oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i uključiti prekidač i ako je neophodno zadati vrednost u
polju.
 Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1E+10 [kN/m], ili [kNm/rad].

 Oslonci su na ekranu prikazani žutom bojom (translacioni) i narandžastom (rotacioni, tj. uklještenja).
Oslanjanje može da se zada u pravcu:
- Globalni - Osa lokalnog koordinatnog sistema greda/rebro elemenata
- Referentni - Osa lokalnog koordinatnog sistema ivice površinskog
konačnog elementa
Globalni pravac Oslonački elemenat zadaje se u globalnom koordinatnom sistemu

selektovanjem čvorova koji su oslonjeni na isti način i definisanjem
translacione (𝑅𝑋 , 𝑅𝑌 , 𝑅𝑍 ) i rotacione krutosti (𝑅𝑋𝑋 , 𝑅𝑌𝑌 , 𝑅𝑍𝑍 ) oslonačkih
elemenata.
 Za čvor je moguće definisati samo jedan globalni oslonac. Za srednje čvorove ivica površinskih elemenata nije
moguće definisanje oslonaca.
Referentni pravac Oslonački elemenat se zadaje u referentnom pravcu selektovanjem čvorova koji su oslonjeni na isti način
i definisanjem njihove translacione 𝑅𝑥 , i rotacione krutosti 𝑅𝑥𝑥 .
Smer referentnog vektora definiše se preko čvora oslonačkog
elementa i referentne tačke ili referentnog vektora na sledeći
način:
Referentna tačka Referentni vektor
Svi oslonački elementi su orijentisani ka referentnoj tački Svi oslonački elementi su paralelni
referentnom vektoru
206
Lokalni pravac Oslonački elemenat se zadaje u pravcu osa lokalnog

koordinatnog sistema linijskog konačnog elementa
selektovanjem čvorova elemenata koji su oslonjeni na isti
način, definisanjem oslonačkih elemenata istog tipa i
njihove translacione 𝑅𝑥 , 𝑅𝑦 , 𝑅𝑧 i rotacione krutosti
𝑅𝑥𝑥 , 𝑅𝑦𝑦 , 𝑅𝑧𝑧 .
Lokalni pravac Oslonački elemenat zadaje se u pravcu osa lokalnog

ivičnog elementa koordinatnog sistema ivice površinskog konačnog
elementa selektovanjem čvorova elemenata koji su
oslonjeni na isti način, definisanjem oslonačkih elemenata
istog tipa, a zatim i njihove translacione 𝑅𝑥 , 𝑅𝑦 , 𝑅𝑧 a i
rotacione krutosti 𝑅𝑥𝑥 , 𝑅𝑦𝑦 , 𝑅𝑧𝑧 .
Ako je ivični element sa jednim površinskim elementom tada je:

x = osa u pravcu ivice
y = osa orijentisana prema unutrašnjosti površinskog elementa u njegovoj ravni
z = osa paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa
Ako su dve površine spojene ivičnim elementom, lokalna z-osa polovi ugao između površina a y-osa
određena je pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa više površinskih elemenata lokalni koordinatni sistem ivice se određuje posle selektovanja
jednog ili dva površinska elementa.
Nelinearno Može da se zada nelinearno ponašanje oslonačkog elementa u smislu: krutost samo na pritisak (veoma
ponašanje mala krutost na zatezanje), krutost samo na zatezanje (veoma mala krutost na pritisak) i granična sila
oslonca (ista krutost na pritisak i na zatezanje).
 Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize (Linearna
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi se uzimaju sa svojom
inicijalnom krutošću.
 Tačkasti osloni se na ekranu prikazuju braon bojom (𝑅𝑋 , 𝑅𝑌 , 𝑅𝑍 ) i narandžastom (𝑅𝑋𝑋 , 𝑅𝑌𝑌 , 𝑅𝑍𝑍 ) u tri
upravna pravca.
Proračun krutosti Baza materijala

oslonca
Uređivanje poprečnih
preseka
Uklještenje ili zglob na
vrhu stuba
Baza profila
poprečnih preseka
Uklještenje ili zglob na
dnu stuba
Klik na dugme Proračun poziva panel za proračun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih
karakteristika (materijal, poprečni presek, itd.).
Uputstvo X4 207
Proračun krutosti tačkastog oslonca koji zamenjuje stubove iznad i ispod može da se uradi posebno za
svaki od slučaja. Ovi parametri stuba iznad odnosno ispod oslonca se mogu koristiti pri analizi na proboj
ploče (naročito u slučaju međuspratnih ploča). U renderovanom prikazu modela stubovi i zidovi
korišćeni za modeliranje oslonaca se takođe prikazuju i moguća je njihova identifikacija kurzorom.
ispred vrednosti mogu se menjati ili preuzeti karakteristike elemenata uključene prekidačem.
Selektovanjem elemenata različitog tipa se aktivira opcija Definiasnje
Preuzimanje>> Pogledati... Preuzimanje, opisano u 4.9.8 Linijski elementi
4.9.11. Linijski oslonac
Linijski oslonac se koristi za modeliranje oslanjanja linija konstrukcije. Omogućava elastično oslanjanje
(Winkler-ovog tipa) grede, rebra ili ivice površinskog elementa, sa reakcijama oslonca kao unutrašnjim
silama.
Može da se zada translatorna i/ili rotaciona (torziona) krutost oslonca za ose oslanjanja. Moguće je i
zadavanje nelinearnih parametara u svim pravcima. Za promenu karakteristika kliknuti na jedno od tri
dugmeta (u oba pravca, samo pritisak, samo zatezanje) i uključiti prekidač i ako je neophodno zadati
vrednost u polju.
Oslanjanje može da bude zadato u pravcima: Globalni, Osa lokalnog koordinatnog sistema grede/rebra,
Osa lokalnog koordinatnog sistema ivice površinskog konačnog elementa.
 Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1E+07 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].
Globalni Oslonački element može da bude zadat u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema. Posle selektovanja
linija koje su oslonjene na isti način definišu se oslonački elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione
(𝑅𝑋 , 𝑅𝑌 , 𝑅𝑍 ) i rotacione krutosti (𝑅𝑋𝑋 , 𝑅𝑌𝑌 , 𝑅𝑍𝑍 ).
Lokalni pravac Linijski oslonački element (ponaša se kao elestični oslonac) se zadaje u pravcu osa lokalnog koordinatnog
sistema linijskog konačnog elementa selektovanjem čvorova koji su oslonjeni na isti način definisanjem
oslonačkih elemenati istog tipa, a zatim i njihove translacione 𝑅𝑥 , 𝑅𝑦 , 𝑅𝑧 i rotacione krutosti 𝑅𝑥𝑥 , 𝑅𝑦𝑦 , 𝑅𝑧𝑧 .
 Greda/ rebro linijski oslonci moraju biti podeljeni na najmanje četiri elementa.
Pored toga trebalo bi da je zadovoljen sledeći uslov:
1 4 4𝐸𝑥 𝐼𝑧 4 4𝐸𝑥 𝐼𝑦
𝐿 ≤ 𝑙𝑘 = min (√ ,√ )
2 𝑘𝑦 𝑘𝑧
gde je L dužina greda/rebro elementa.
208
 AxisVM prikazuje upozorenje ako ovaj uslov nije zadovoljen i postavlja vrednost koeficijenta krutosti oslonca
na nulu, pa je potrebno da se uvede nova podela na segmente manje dužine.
Podela elemenata je neophodna jer su unutrašnje sile linearno interpolirane između vrednosti na krajevima
elementa tako da gušćom podelom dobijamo tačnije rezultate.
Edge relative Oslonački elemenat može da bude zadat u pravcu osa lokalnog koordinatnog sistema ivice površinskog
konačnog elementa. Posle selektovanja čvorova elemenata koji su oslonjeni na isti način definišu se
oslonački elementi istog tipa, a zatim i njihove translacione 𝑅𝑥 , 𝑅𝑦 , 𝑅𝑧 i rotacione krutosti 𝑅𝑥𝑥 , 𝑅𝑦𝑦 , 𝑅𝑧𝑧 ).
Ako je ivica sa jednom površinskim elementom tada je:
x = osa u pravcu ivice
y = osa orijentisana prema unutrašnjosti površinskog elementa u njegovoj ravni
z = osa paralelna lokalnoj z-osi površinskog elementa
Ako su dve površine spojene ivičnim elementom, lokalna z- Referentna tačka
osa polovi ugao između površina a y-osa je određena
pravilom desne ruke.
Ako je ivica sa više površinskih elemenata, lokalni
koordinatni sistem ivice se određuje nakon selektovanja
jednog ili dva površinska elementa.
 Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize (Linearna statička,
Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi se uzimaju sa svojom inicijalnom
krutošću.
 Linijski oslonci se na ekranu prikazuju braon bojom (𝑅𝑋 , 𝑅𝑌 , 𝑅𝑍 ) i narandžastom (𝑅𝑋𝑋 , 𝑅𝑌𝑌 , 𝑅𝑍𝑍 ) u tri
upravna pravca.
Proračun krutosti Klik na dugme Proračun poziva panel za

oslonca proračun krutosti oslonca koji zamenjuje zid
datih karakteristika (materijal, poprečni presek,
itd.). Krutosti oslonca su određene na osnovu
oslobađanja krajeva, materijala i geometrije
zida.
Uputstvo X4 209
4.9.12. Površinski oslonac
Površinski oslonac Površinski oslonac se koristi za modeliranje uslova oslanjanja površina konstrukcije. Omogućava elastično
oslanjanje površine (Winkler-ovog tipa). Može da se zada translatorna krutost oslonca za lokalne ose
elementa. Karakteristike oslanjanja su konstantne po površini oslonca i iste su za pritisak i za zatezanje.
Treba definisati krutosti oslonca 𝑅𝑥 , 𝑅𝑦 , 𝑅𝑧 (Winkler-ov modul) za lokalne x, y i z pravce.
 Podrazumevana vrednost krutosti oslonca je 1E+4 [kN/m/m], ili [kNm/rad/m].
 Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize (Linearna
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) oslonački elementi se uzimaju sa svojom
inicijalnom krutošću.
 Prikazani su na ekranu narandžastom kvadratnom mrežom.
4.9.13. Ivični zglob
Ivični zglob se može definisati između ivica oblasti ili između rebro elementa i ivice oblasti. Selektovati
ivicu i oblast. Krutost zgloba može se definisati u lokalnom sistemu ivice selektovane oblasti.
210
4.9.14. Kruti elementi
Kruto telo konačni element se koristi za modeliranje istih pomeranja nekih elemenata modela u odnosu
na druge.
Ovaj element se definiše selektovanjem linija koje povezuju čvorove. Linije sa zajedničkim čvorovima
predstavljaju isto kruto telo. Nema ograničenja po pitanju broja čvorova u elementu.
 Čvorovi krutog tela mogu da budu samo slobodni (dozvoljene translacija i rotacija u svim pravcima).
Modeliranje veze membrana-greda: Modeliranje ekscentrične veze štapova:
Definisanje Posle selektovanja linija koje pripadaju istom krutom telu definiše se kruto telo konačni element.
Kruta tela mogu da se spajaju (ako se selektuju linije koje spajaju čvorove različitih krutih tela) i
razdvajaju (ako se selektovanim linijama izbrišu atributi krutog tela).
 Konačni element ne može imati sve svoje linije pridružene istom krutom telu.
Za analizu tonova oscilovanja može se definisati tačka u centru mase konstrukcije a zatim se može konektovati
(povezati) kruto telo konačnim elementom za konstrukciju i zadati vrednost mase u tački.
 Kruta tela se na ekranu predstavljena debelom crnom linijom.
4.9.15. Dijafragma
Korišćenje dijafragme znatno pojednostavljuje model. Dijafragme su specijalni kruti konačni elementi gde
relativna pozicija tačaka elementa ostaje konstantna u globalnoj ravni. Korišćenjem dijafragmi značajno
se smanjuje trajanje proračuna. To može biti prednost pri analizi tonova oscilovanja velikih modela.
Dijafragme predstavljaju ploče, totalno krute u svojoj ravni.
Definisanje Selektovati linije kojima će se definisati dijafragma. Svaki set povezanih (zatvorenih) linija će definisati
dijafragmu.
 Dijafragme su prikazane kao isprekidane debele ljubišaste linije.
Posle definisanja dijafragme mora se postaviti

ravan rada. Relativna pozicija tačaka elementa će
ostati konstantna u toj ravni. Na primer, za krutu
ploču u ravni X-Y odabrati XY.
Ako želite promeniti dijafragma i odabere linija
koja povezuje dve dijafragme, te dve dijafragme će
se spojiti u jednu. Odabir više grupa linija koje nisu
međusobno povezane će razdvojiti dijafragmu na
delove.
Uputstvo X4 211
4.9.16. Opruga
Opruga je element koji povezuje dve

tačke modela. U lokalnom
koordinatnom sistemu elementa
zadaju se translacione i rotacione
krutosti. Element može da ima
nelinearne karakteristike.
Oslonac se može definisati u
sledećim pravcima:
Globalni
Na osnovu geometrije
Na osnovu reference
Uz element relativan
Uz čvor relativan
Lokalna z referenca i lokalna x

referenca postavljaju sistem na isti
način kao i kod grednih elemenata.
Definisanje Opruga se definiše selektovanjem čvorova modela koji će biti povezani na isti način definisanjem opruga
istog tipa, a zatim njihove translacione KX, KY, KZ i rotacione krutosti KXX, KYY, KZZ. Može da se zada
nelinearno ponašanje elementa preko granične sile (ista krutost na pritisak i na zatezanje) za svaku
komponentu sile u opruzi.
 Granična sila se uzima u obzir samo prilikom nelinearne statičke analize

inače se ignoriše.
Nelinearno ponašanje se uzima u obzir samo u nelinearnoj analizi. U slučaju linearne analize (Linearna
statička, Analiza slobodnih vibracija I i II reda, Analiza stabilnosti) u proračunu se uzima inicijalna krutost (koja
je konstantna za vreme trajanja analize).
212
4.9.17. Kontaktni element
Kontaktni elemenat se koristi za

modeliranje kontakta dve tačke modela.
Element ima dva stanja:
 aktivno, kada ima veliku
vrednost krutosti (simulacija
uspostavljanja kontakta)
 neaktivno, kada ima malu
vrednost krutosti (simulacija
kada nije postignut kontakt).
S obzirom na veoma malu (ali ne i nultu)

krutost u neaktivnom stanju, kontakt
omogućava samo približno modeliranje
fenomena.
Kontaktni element može da bude aktivan
za pritisak ili za zatezanje. Na slici dole
prikazan je tipični dijagram sila-
pomeranje kontaktnog elementa
aktivnog na zatezanje i na pritisak:
Zbog nelinearnog ponašanja kontaktnog elementa (promenu stanja prati velika promena krutosti) mogu
da se jave ozbiljne teškoće u obezbeđivanju konvergencije nelinearnog rešenja.
Ustanovljavanje veličine krutosti u aktivnom stanju nije jednostavno, pa bi trebalo koristiti mogućnost
automatskog podešavanja krutosti u aktivnom stanju, čime se smanjuje mogućnost pojave divergencije
rešenja.
Selektovati dva čvora.
Definisanje lokalne x orijentacije je kao i kod grednih elemenata.

Aktivno stanje: na zatezanje (veza nekim spojnim sredstvom, na primer) ili na pritisak (kontakt dve ploče,
na primer).
Orijentacija (lokalni x pravac): od čvora i ka čvoru j i obratno.
Aktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E+8 kN/m.
Neaktivna krutost: Podrazumevana vrednost je 1E-2 kN/m.
Početni razmak: Podrazumevana vrednost je 0 (nula), a obično je neka pozitivna vrednost. Može da se
definiše i na osnovu geometrije modela. Sve dok se inicijalni razmak ne postane nulti, kontakt je u
neaktivnom stanju.
Automatska adaptacija aktivne krutosti:
Ako je isključen, vrednosti ispod se ne uzimaju pri proračunu.
Minimum: Zadaje se minimalna dopuštena vrednost probijanja kontaktnog uslova. Podrazumevana
vrednost je 1E-05.
Maksimum: Zadaje se maksimalna dopuštena vrednost probijanja kontaktnog uslova. Podrazumevana
vrednost je 1E-05.
Maksimalni multiplikator adaptacije krutosti: Ukoliko je probijanje manje od minimalno dopuštenog,
aktivna krutost kontakta se smanjuje multiplikatorom adaptacije krutosti. Ako je probijanje u granicama
dopuštenog nema adaptacije krutosti. Ako je probijanje veće od maksimalno dopuštenog, aktivna krutost
Uputstvo X4 213
kontakta se povećava multiplikatorom adaptacije krutosti. Podrazumevana vrednost je 100. Vrednost

faktora krutosti se uzima kao: 1/100, 1/10, 1, 10, ili 100.
 U linearnoj analizi kontaktni elemenat se tretira kao opruga sa krutošću koja odgovara inicijalnom razmaku.
Ako razmak postoji krutost je nula, inače je krutost jednaka aktivnoj krutosti.
4.9.18. Veza element
Veza konačni Pomoću ovog elementa modelira se veza između dva čvora ili dve linije preko interfejsa (veza za prenos
elementi sile i pomeranja). Položaj mesta spoja unutar elementa veze određuje se pri definisanju elementa, pri
čemu je se jedan čvor/linija smatra referencom. Element veze ima šest komponenti krutosti, koje mogu
da imaju i nelinearno ponašanje, i zadaju se u lokalnom koodinatnom sistemu veze.
Čvor-čvor veza element
Povezuje dva čvora. Komponente krutosti zadaju se u globalnom koordinatnom sistemu. Ako je vrednost
komponente nula, odgovarajuće sila ili moment se ne prenosi sa čvora na čvor. Položaj mesta spoja u
vezi može da bude između 0 i 1 relativno u odnosu na referentni čvor (selektovan od strane korisnika).
Ako je lokacija mesta spoja = 0 elementi su spojeni u referentnom čvoru, a ako je = 1 na suprotnom. Za
bilo koju vrednost između 0 i 1 referentna tačka se nalazi između dva čvora.
Primena: veza rigla-rožnjača, neki tipovi veza roštiljnih konstrukcija, itd.

Primer: Veza rigla-rožnjača (pogledati… SteelFrame.axs u direktorijumu „Examples“).
Neka je z-osa lokalnog sistema paralelna Z-osi globalnog sistema. Poprečni presek rigle je IPE400 profil
i nalazi se u X-Z ravni, a rožnjače I200 profil. Sa rožnjače na riglu prenose se sve sile osim momenata.
214
Element veze spaja težišne ose nosača i pripada obema ravnima nosača. Dužina elementa veze je
rastojanje između težišnih osa nosača tj. 30cm (40/2 + 20/2). Selektuje se čvor rigle kao referentni čvor
elementa veze. Obično je položaj mesta spoja na kontaktu dva nosača, što je ovde na 20cm od
referentnog čvora (tj. od težišne ose rigle), pa je odstojanje mesta spoja 20/30=0.666. Usvaja se da
element veze prenosi translatorna, ali ne i rotaciona pomeranja na spoju rigle i rožnjače, pa se zadaje
1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost. Ako su rožnjače oslonjene samo preko veza elemenata
potrebno je zadati vrednost KYY=0.001 ili sličnu malu vrednost radi eliminacije rotacije elementa oko
uzdužne ose.
Nelinearno Granična nosivost elementa za svaku komponentu se zadaje ako se modelira nelinearno ponašanje na
ponašanje uobičajeni način. Za promeni karakteristika, kliknuti na dugme za razgranati prikaz (u dva pravca, samo
pritisak, samo zatezanje) i podesiti graničnu vredost sile.
Linija-linija veza element
Modelira vezu dva elementa rebra ili dve ivice

površinskog elementa. Element ima šest čvorova.
Komponente krutosti zadate su u lokalnom
koordinatnom sistemu veze. Lokalna x-osa paralelna
je referentnoj liniji, a lokalna z-osa orijentisana je ka
drugoj liniji veze u ravni veze i upravna je na x-osu.
Ako je vrednost komponente nula, odgovarajuće sila ili moment se ne prenosi sa čvora na čvor. Položaj
mesta spoja u vezi može da bude između 0 i 1 relativno u odnosu na referentni čvor (selektovan od strane
korisnika).
Ako je lokacija mesta spoja =0 elementi su spojeni u referentnom čvoru (početni čvor strelice), a ako je
=1 na suprotnom (krajnji čvor strelice). Za bilo koju vrednost između 0 i 1 referentna tačka se nalazi
između dva čvora.
Primena: veza tavanica-zid; delimično spregnutih i spregnutih elemenata konstrukcija od različitih
materijala; polukruta veza rebra i tavanice, modeliranje greda koje su jedna iznad druge, itd.
Uputstvo X4 215
Primer: Veza zid-ploča.
Neka je Z-osa vertikalna, zid u Y-Z ravni, a ploča

debljine 15cm paralelna X-Y ravni. Zid i ploča su
modelirani konačnim elementom "ljuska".
Modelirati spoj da prenosi sve sile osim
momenata.
Elementi su predstavljeni njihovom srednjom
ravni. Zid se proteže to donje ivice ploče. Veza
elementi treba da budu postavljeni između
gornje iice zida i ivice ploče.
U ovom slučaju veza elmenti treba da budu u ravni zida. Rastojanje između tih linija je 7.5 cm (15/2).
Selektuju se čvorovi linije na zidu kao referentni. Mesto veze je u liniji spoja elemenata i njegovo
odstojanje od referentnih čvorova je 0. Usvaja se da element veze prenosi translatorna, ali ne i rotaciona
pomeranja, pa se zadaje 1E+10 za translatornu i 0 za rotacionu krutost.
Nelinearno Granična nosivost elementa se može zadati za svaku komponentu krutosti različite od 0.
ponašanje
Elementi veze između linija mogu da se koriste za modeliranje veza oblasti:
1. Definisati oblasti (Pogledati... 4.9.5 Oblast) and i

linijama se spoje odgovarajući suprotni čvorovi
oblasti (broj čvorova na ivici oblasti trebalo bi da je
isti).
2. Selektovati pravougaonik između oblasti i kliknuti

na dugme U redu palete za selekciju.
3. Selektovati referentnu liniju veza elementa i

kliknuti ponovo na dugme U redu palete za
selekciju.
4. Zadati krutost elementa veze i položaj mesta veze.

Podrazumevani položaj je u srednjoj tački
elementa veze. Veza element(i) su kreirani.
5. Sada se može generisati mreža konačnih

elemenata.
Pogledati... 4.11.1.2 Mreža nad oblastima
6. Veza elementi su podeljeni prema mreži konačnih

elemenata.
4.9.19. Stepeni slobode čvorova modela
Čvor modela ima šest stepeni slobode: tri translaciona eX, eY, eZ i tri rotaciona X, Y and Z.
Podrazumeva se da su svi čvorovi modela imaju slobodna pomeranja.
Jednačine ravnoteže formiraju se samo u pravcima slobodnih pomeranja.
Može da se zada bilo koja kombinacija stepeni slobode (eX, eY, eZ, X, Y and Z) za svaki čvor modela. ali
su u AxisVM-u unapred definisane kombinacije karakteristične za tipične modele u građevinskom
konstrukterstvu.
216
Unapred definisane strukture su:

Rešetka u ravni / Prostorna rešetka / Ram u ravni/ Roštilj / Membrana / Ploča
Definisanje Klik na odgovarajuće dugme u panelu aktivira/deaktivira dati

stepen slobode čvora modela, ako je aktiviran prekidač za taj
stepen slobode.
Postoje dve mogućnosti definisanja stanja.
Zamena postojećeg koda

Novi kod stepena slobode postaje aktuelan, a postojeći se
briše.
Unija novog i postojećeg koda
Izvodi se operacija unije novog i postojećeg seta kodova
stepeni slobode. Ova opcija je korisna pri definisanju
uslova simetrije.
Ako se slobodno pomeranje označi „0“, a sprečeno „1“, tada

su primeri za uniju kodova:
Primer unije ex eY eZ ΘX ΘY ΘZ
kodova
postojeći kod: 0 1 0 1 0 1
novi kod: 0 0 0 1 1 1
rezultujući kod: 0 1 0 1 1 1
Za svaki čvor može da se definiše šestocifreni kod koji određuje stepen slobode (𝑒𝑋 , 𝑒𝑌 , 𝑒𝑍 , 𝜃𝑋 , 𝜃𝑌 , 𝜃𝑍 ) u
pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.
Svaka cifra odgovara jednoj komponenti stepena slobode. Prema podrazumevanim podešavanjima,
čvorovi se tretiraju kao slobodni. Podešavanjem cifre na vrednost 0 (c), pomeranje odgovarajućeg
stepena slobode je sprečeno. Podrazumevani kod za čvor modela je „000000“ (sva pomeranja su
moguća).
 Opterećenja koja deluju u pravcu nepomerljivosti čvora se ne uzimaju pri proračunu. U Pregledu tabela se
prikazuju kao neuravnotežena opterećenja.
 Čvorovi čiji su stepeni slobode sa kodom različitim od „000000“ na ekranu su prikazani u svetloplavoj
boji (cyan).
Oznake: slobodna translacija, slobodna rotacija oko zadate ose.
Kod stepena slobode Slobodna pomeranja čvora Kod stepena slobode Slobodna pomeranja
čvora
Rešetka
Rešetka u X-Y ravni Rešetka u X-Z ravni
kod: 001111 kod: 010111
Rešetka u Y-Z ravni Prostorna rešetka

kod: 100111 kod: 000111
Ramovske ravanske konstrukcije

Okvir u ravni Okvir u ravni
X-Y X-Z
kod: 001110 kod: 010101
Okvir u ravni
Y-Z
kod: 100011
Uputstvo X4 217
Roštiljne konstrukcije
Roštilj u ravni Roštilj u ravni
X-Y X-Z
kod: 110001 kod: 101010
Roštilj u ravni Y-Z

kod: 011100
Membrane
Membrana u ravni Membrana u ravni X-Z
X-Y kod: 010111
kod: 001111
Membrana u ravni Y-
Z
kod: 100111
Ploče
Ploča u ravni Ploča u ravni
X-Y X-Z
kod: 110001 kod: 101010
Ploča u ravni
Y-Z
kod: 011100
Simetrija
Ravan simetrije Ravan simetrije
X-Y X-Z
kod: 001110 kod: 010101
Ravan simetrije
Y-Z
kod: 100011
Preuzimanje>> Broj stepeni slobode čvora se može preuzeti od nekog drugog čvora i dodeliti selektovanom.
4.9.20. Reference
Za definisanje referenci mogu da se koriste tačke, vektori ili ose i ravni. Reference određuju orijentaciju
lokalnog koordinatnog sistema konačnog elementa u prostoru zbog definisanja parametara poprečnog
preseka (Ax, Ay, Az, Ix, Iy, Iz, Iyz i Iω) i interpretiranja rezultata analize (sile u preseku Nx, Vy, Vz, Mx, My i
Mz za grede i qx, qy, mx, my i mxy za ploče i nx, ny, nxy za membrane, itd.).
Brza modifikacija: Klik na simbol reference poziva tabelu referenci. Referentni vektor i osa se zadaju
pomoću dve, a referentna ravan pomoću tri tačke. Reference su date kao normalizovani vektori.
Referentne tačke su zadate koordinatama, a referentne ravni vektorom normale. Po izlasku iz tabele
program normira referentne vektore u odnosu na vrednost 1.
 Ose lokalnih koordinatnih sistema se na ekranu prikazuju u bojama: x = crveno, y = žuto, z = zeleno.
Mogu da se koriste sledeće reference:

Automatske Automatska referenca za štapove i grede:
reference Ukoliko je osa štapa/grede paralelelna globalnoj Z-osi, tada će referentni vektor imati pravac globalne X-
ose.
U svim ostalim slučajevima referentni vektor je u pravcu globalne Z-ose.
218
Za kružne lukove: ukoliko je ravan kružnog luka paralelna globalnoj X-Y ravni automatska referenca je
upravna na nju i prikazuje +Z pravac. Ako je kružni luk u drugoj ravni, referentni vektor je u ravni kružnog
luka pravca od centralne tačke kružnog luka.
Automatska referenca za rebra:
Ako je rebro samostalni element, reference su kao kod štapa/grede.
Ako je rebro vezano za površinski element, referentni vektor je paralelan simetrali ugla između lokalne z-
ose (normale) površinskih elmenata koji su spojeni u rebru.
Referentni vektor će biti paralelan vektoru koji polovi ugao između lokalnih z osa (normalnih na površine)
površinskih elemenata za koje su povezani rebro elementi.
Automatska referenca uz površinske elemente:
Referentni vektori će biti generisani i dodeljeni površinama prema sledećem uputstvu:
Za lokalnu x-osu
Referentni vektor će biti paralelan globalnoj X-osi ako je ravan površi paralelna X-Y ravni. U svim ostalim
slučajevima referentni vektor će biti paralelan presečnoj liniji ravni površi i X-Y ravni.
Za lokalnu z-osu
Referentni vektor će biti usmeren ka početku globalnog koordinatnog sistema ako je ravan površi
paralelna Z-osi. Ako je koodinatni početak globalnog sistema u ravni površine, referentni vektor će biti
usmeren u smeru pozitivnog poluprostora u X i Y pravcima. U svim ostalim slučajevima referentni vektor
će biti paralelan globalnoj Z-osi.
Meni Uređivanje / Konvertovanje automatskih referenci konvertuje automatske reference u referentne
vektore.
Referentna tačka Služi za definiciju orijentacije (lokalnog koordinatnog sistema) greda, rebara, oslonaca i opruga, tj. za
definisanje pozitivnog pravca lokalnih x-osa i z-osa površinskih elemenata.
Referentna tačka se definiše u globalnom koordinatnom sistemu.
 Referentna tačka se na ekranu prikazuje malim crvenim simbolom "+".
Grede, rebra i opruge:

Referentna tačka i lokalna x-osa definišu x-z ravan lokalnog koordinatnog sistema. Smerovi y-ose i z-
ose određuju se na osnovu pravila desne ruke.
Površinski elementi:
Lokalna pozitivna z-osa površinskog elementa će biti usmerena ka referentnoj tački i upravna na ravan
površinskog elementa. Kada je x-osa definisana smer y-ose određuje se na osnovu pravila desne ruke.
Lokalna x osa će biti orijentisana ka referentnoj tački.

U slučaju površinskih elemenata referentna tačka se nalazi u ravni elementa.
Uputstvo X4 219
Referentna tačka
Oslonci:
U slučaju oslonačkih elemenata referentna tačka se koristi za definisanje lokalne x-ose.
Referentni vektor Služi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa opruga, oslonaca i površinskih elemenata kao i lokalne z-
ose greda, rebro i opruga elemenata.
 The reference vectors are displayed on the screen as red arrows.
Površinski elementi:
Lokalna x-osa površinskog elementa će biti paralelna referentnom vektoru (koji je paralelan ravni
površinskog elementa).
Referentnim vektorom se može definisati i orijentacija lokalne z-ose.
Oslonci:
U slučaju oslonačkih elemenata referentni vektor se koristi za definisanje lokalne x-ose.
Grede, rebra i opruge:

Referentni vektor i lokalna x-osa definišu lokalnu x-z ravan.
Smerovi lokalne y-ose i z-ose određuju se na osnovu pravila desne ruke.
Referentni vektor Referentni vektor

220
Referentne ose Služi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa površinskih elemenata koje su usmerene prema referentnoj
osi. Referentna osa ne sme da sadrži srednju tačku elementa.
 Referentni vektori na ekranu su prikazani crvenim strelicama.
Referentna ravan Služi za definiciju orijentacije lokalnih x-osa površinskih elemenata koje su paralelne liniji preseka ravni
elementa i referentne ravni. Referentna ravan ne sme da bude paralelna ravni elementa.
Referentni ugao Zadavanjem referentnog ugla lako se može izvesti rotacija poprečnog preseka štap/greda/rebro
elementa. Zadatim uglom se elementi odnosno njihov lokalni koordinatni sistem mogu rotirati oko
podužne ose. Ako je element paralelan globalnoj Z osi ugao je relativan u odnosu na globalnu X osu. U
ostalim slučajevima ugao je relativan u odnosu na globalnu Z osu.
 Referentna ravan je na ekranu prikazana kao crveni trougao.
 Nekorišćene reference mogu biti obrisane u Tabelama selektovanjem referenci i biranjem

Uređivanje / Brisanje nekorišćenih referenci u meniju.
Uputstvo X4 221
4.9.21. Generisanje AxisVM modela iz arhitektonskog (ArchiCAD) modela
Pokreće operaciju konverzije arhitektonskog

modela prethodno uvezenog preko IFC fajla (kao
pozadinskog lejera). Pogledati... 3.1.6 Izvoz-
Export
Kreiranje modela zahteva IFC modul.
Prikaz Odabir arhitektonskih nivoa i tipova elemenata za prikaz.
 AxisVM koristi ugrađeni filter za unapređenu selekciju.
Klik na dugme Generisanje AxisVM modela ili Brisanje objekata poziva panel sa filterom karakteristika
kojim se zadaju granice dimenzija konstrukcionih elemenata (grede, stubovi, zidovi, tavanice) koji će biti
selektovani.
Klik na dugme levo dole u ovom panelu omogućava da svi elementi budu selektovani.
Ukoliko je uključeno Samo objekti bez statičkog modela selektuju se samo elementi koji nisu definisani
kao konstruktivni.
Osvežavanje svega Načiniti arhitektonski vidljivim u svim prozorima.
Uvoz temeljnih Ako je ova opcija aktivirana, temelji su takođe obrađuju u IFC fajlu.
stopa
 Brisanje arhitektonskih objekata koji sadrže statički model na brišu dodeljeni statički model.
Generisanje Selektovani elementi pozadinskog lejera ulaze u AxisVM model. Stubovi i grede su predstavljeni osama,
statičke šeme a ploče, zidovi, tavanice i krovovi svojim srednjim ravnima. Tačke i linije postaju deo AxisVM modela
nezavisne od pozadinskog arhitektonskog lejera.
Prilikom uvoza ifc fajlova, nije uvek moguće detektovati statičke okvire objekata. Ti objekti čije otkrivanje
statičkih okvira nije uspelo, su nacrtani na ekrau isprekidanom linijom. Korisnik sada ima mnogo
mogućnosti za kreiranje, menjanje ili brisanje statičkog modela:
Automatska detekcija statičkog modela: ukoliko je metod automatske detekcije bio uspešan
prilikom uvoza, program može da koristi te unapred izračunatih podatke za izradu statičkog
modela. Više od jedne stavke može biti izabrano za ovu operaciju.
Brisanje selektovanih ifc objekata: sa ovom funkcijom korisnik može obrisati odabrane ifc
objekte iz modela. Važno je napomenuti, međutim, da ako se objekti obrišu, čiji je statički
model napravljen ranije, ovaj model neće biti izbrisan sa objektom. Više od jedne stavke
može biti izabrano za ovu operaciju.
Presecanje objekata poput greda pomoću ravni za presecanje: izabrani objekti se presecaju
pomoću ravni koje je pooću tri tačke definisao korisnik. Potom algoritam definiše presek svih
selektovanih elemenata i proračunava njihove normale i centre gravitacije. Ove vrednosti nam
daju linije koje se utiskuju u selektovana tela. Rezultujući segmenti će tada biti tretirani kao
statički modeli objekata, proračunati poligoni kao njihovi poprečni preseci. Više od jedne
stavke može biti izabrano za ovu operaciju.
Rukovanje objektima poput greda uvođenjem njihove srednje linije: korisnik mora definisati dve
tačke koje će formirati liniju. Ova linija se potom utiskuje u selektovana tela a rezltujući
segmenti će posluiti kao srednje linije objekata. Uzimanjem srednjih tačaka ovih segmenata i
njihovih vektora pravaca, ravni za odsecanje mogu biti dobijene. U poslednjem koraku,
222
segmenti se pomeraju u centar gravitacije poprečnih preseka. Više od jedne stavke može
biti izabrano za ovu operaciju.
Rukovanje objektima poput greda uvođenjem njihove srednje linije i pozicije poprečnog preseka:
skoro isto kao prethodna operacija, osim što ovde korisnik treba da da i poziciju poprečnog
preseka. Potom se centralna linija objekta modifikuje na način da je početna tačka leva
nepromenjena tačka, a krajnja tačka je iluzija startne tačke do poprečnog presea. Samo jedna
stavka može biti selektovana za ovu operaciju.
Rukovanje kružnim elementima poput greda. korisnik mora definisati kružni luk pomoću tri
tačke. Potom algoritam proračunava preseke ovog kružnog luka i selektovanog tela. Ukoliko
su pronađena više od dva preseka, onda program uzima dva ekstrema. Srednja tačka
rezultujućeg kružnog luka i normale na kružni luk obezbeđuju ravan za presecanje koju
algoritam koristi za dobijanje poprečnog preseka. Više od jedne stavke može biti izabrano
za ovu operaciju.
Presecanje ploča pomoću ravni za presecanje: selektovane oblsati se presecaju pomoću ravni
definisane pomožu tri tačke, a rezultujući poligon će biti statički modeli objekata. Više od
jedne stavke može biti izabrano za ovu operaciju.
Presecanje cilindričnih tela pomoću cilindra za presecanje. Korisnik mora definisati cilindar koji
će algoritam koristiti za presecanje. Cilindar se podešava u dva koraka. Prvo, definiše se kružni
luk pomoću tri tačke. Drugo, ovaj kružni luk se paralelno kopira pomeranjem kurzora.
Rezultujući kružni luk će poslužiti kao osnova cilindra. Njegova visina se automatski izračunava
iz geometrijskih parametara selektovanog tela. Konačno, rezultat preseka cilindra i
selektovanog tela je statički model. Samo jedna stavka može biti selektovana za ovu
operaciju.
U svim operacijama uređivanja, korisnik dobija vizuelne povratne informacije u realnom vremenu o
trenutnom statičkom modelu, tako da je moguće izmeniti tačan statički model objekta. Ponekad
prethodno uređivanje može biti neophodno. Opcioni filter je dat za filtriranje ifc objekata koji već imaju
izračunat statički model. Međutim, ako izmenimo objekat sa postojećim statičkim modelom, rezultat
operacije će zameniti prošli statički model.
Sklopovi se automatski kreiraju za nivoe i tipove elemenata arhitektonskog modela i pridružuju im se

elementi kreirani u AxisVM (statičkom) modelu.
Zglobna veza zida se može modelovati pomoću ivičnih zglobova tokom kreiranja statičke šeme iz
arhitektonskog modela.
Ako je polje Materijal podešeno na Automatsko, i ako IFC fajl sadrži podate o materijalu, model će ih
importovati.
Selektovanim ArchiCAD objektima mogu se zadati karakteristike nosećih elemenata na sledeći način:
Ploča Međuspratna konstrukcija može da se konvertuje u

elemente ploče ili ljuske. Zadaje se materijal i debljina
međuspratne konstrukcije. U slučaju višeslojnih
Load from Material međuspratnih konstrukcija, kao objekti će se u listi
Library pojaviti slojevi i debljine. Mogu da se selektuju slojevi
koji će se generisati u modelu, a moguća je i promena
debljine sloja.
Uputstvo X4 223
Zid Zid može da se konvertuje u elemente ploče ili ljuske.

Zadaje se materijal i debljina zida. U slučaju
višeslojnih zidova, kao objekti će se u listi pojaviti
slojevi i debljine. Mogu da se selektuju slojevi koji
ulaze u model, a moguća je i promena debljine
nosećeg sloja, ukupne debljine ili zadavanje nove
vrednosti.
Aplicirati donji oslonac:

Moguće je zadavanje oslonca na donjoj ivici zida
uključivanjem prekidača.
Prekidač Konverzija zidova u oslonce omogućava proračun krutosti linijskog oslonca koji zamenjuje zid
datih karakteristika (materijal, debljina) i lociran je na gornjoj ivici zida. Krutost se proračunava u
zavisnosti od uslova oslobađanja na gornjoj i donjoj ivici zida.
Stub Stubovi se konvertuju u gredne konačne elemente.

Zadaje se materijal i poprečni presek. Ako je aktivno
automatsko konvertovanje poprečni presek se
definiše na osnovu geometrijskih karakteristika
ArchiCAD objekata.
Moguće je zadavanje oslonca na donjem kraju stuba.
Uređivanje
poprečnih preseka
Baza profila
Prekidač Konverzija stubova u oslonce omogućava proračun krutosti oslonca koji zamenjuje stub datih
karakteristika (materijal, poprečni presek i uslovi oslanjanja) i lociran je u gornjem čvoru stuba.
Greda Grede se konvertuju u greda ili rebro konačne

elemente. Zadaje se materijal i poprečni presek. Ako
je aktivno automatsko konvertovanje, poprečni
presek se definiše na osnovu geometrijskih
karakteristika ArchiCAD objekata.
224
Krov Krov se konvertuje u elemente ljuske. Zadaje se

materijal i debljina. U slučaju višeslojnih krovova, kao
objekti će se u listi pojaviti slojevi i debljine. Mogu da
se selektuju slojevi koji ulaze u model, a moguća je i
promena debljine sloja.
Moguće je selektovanje slojeva koje želite da uzmete

u obzir.
4.9.22. Modifikacija
Modifikacija definisanih selektovanih elementa je moguća na sledeći način:
1. Uz pritisnuti taster [Shift] selektuju se elementi za modifikaciju. Za selektovanje može da se koristi

i dijalog za selektovanje.
2. Klik na ikonu Elementi poziva dijalog za Definisanje/Modifikaciju elemenata.
3. Aktiviranje prekidača Modifikacija omogućava promene samo željenih parametara.
4. Modifikacija željenog parametra u polju za unos.
5. Izlazak iz panela za Definisanje/Modifikaciju pritiskom na dugme U redu izlazi se iz panela.
 U suštini, modifikacija je postupak sličan definisanju elementa, ali dopušta da se promene neki parametri, bez
ponovnog zadavanja ostalih. Moguće je i uključiti prekidač za definisanje elemenata i tada se sve
karakteristike selektovanih elemenata, linija ili površina mogu modifikovati.
Brza modifikacija Ako je aktuelna stavka Geometrija ili Elementi u gornjem redu ikona, klik na konačni elemenat ili oblast
poziva panel za Definisanje/Modifikaciju. Selektovanje više elemenata omogućava modifikaciju
parametara tih elemenata. Klik na čvor omomogućava zadavanje stepeni slobode.
Modifikacija karakteristika se može izvršiti i preko Uređivača karakteristika.
Pogledati... 3.5.1 Editor karakteristika i eniteta
4.9.23. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.8 Brisanje
Opterećenja
Ovde se definišu opterećenja za statičku, dinamičku i analizu stabilnosti i koncentrisane mase za analizu
slobodnih vibracija.
Uputstvo X4 225
4.10.1. Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Slučaj opterećenja U ovom panelu se uvodi novi i modifikuje/briše postojeći slučaj opterećenja. Kreirana opterećenja se
dodaju u tekući slučaj opterećenja. U profesionalnoj verziji je moguće definisanje neograničenog broja
slučajeva opterećenja, a u standardnoj verziji broj je ograničen na max 99 slučajeva opterećenja.
Od različitih postojećih slučajeva može da se definiše grupa opterećenja.
Novi slučaj U listi se prikazuje novo polje, u kojem se zadaje naziv novog slučaja opterećenja.
opterećenja Tipovi slučajeva opterećenja:
1. Statičko opterećenje
Ovaj slučaj opterećenja može da se zada u slučaju statičke analize, analize slobodnih vibracija i analize
stabilnosti (izvijanja). U analizi slobodnih vibracija, sile mogu da se konvertuju u mase.
Slučaj opterećenja može da se uključi u grupu opterećenja. Kada se formulišu merodavne
kombinacije optererećenja slučaj opterećenja će učestvovati sa parametrima date grupe opterećenja.
 Merodavna kombinacija opterećenja može da se formuliše samo na osnovu rezultata linearne statičke analize.
2. Uticajna linija
U ovom slučaju opterećenja zadaju se odgovarajuća relativna pomeranja poprečnih preseka linijskih
elemenata. Kao rezultat se dobijaju uticajne linije za odgovarajuću komponentu sile.
 Kada je izabran tip opterećenja Uticajna linija može da se zada samo relativno pomeranje preseka štapa/grede
kao dejstvo, odnosno uticajna linija.
3. Pokretno opterećenje
U ovom slučaju opterećenja se mogu definisati samo pokretna (linijska i površinska) opterećenja. Pri
definisanju pokretnog opterećenja pojavljuje se novi slučaj opterećenja. Broj slučajeva pokretnog
opterećenja jednak je broju koraka definisanih u dijalogu „definisanje pokretnog opterećenja“.
Njihovi nazivi se generišu automatski kao MOV_xx. Kako su svi slučajevi u istoj grupi, najnepovoljniji
položaj se može proveriti prikazom rezultata kritične kombinacije opterećenja. Ovi automatski
226
napravljeni slučajevi opterećenja se mogu samo zajedno prebacivati i to samo u drugu grupu
pokretnog opterećenja.
Ako je definisano više od jednog pokretnog opterećenja u okviru jednog slučaja opterećenja, broj
koraka (i generisanih slučajeva opterećenja) biće jednak maksimalnom broju navedenih koraka u svim
slučajevima pokretnog opterećenja. Ako je maksimalni broj koraka k a drugo pokretno opterećenje
ima i koraka (i < k), tada će to opterećenje ostati na kraju linije putanje u koracima i+1,i+2,.....,k.
Pogledati... 4.10.27 Pokretna opterećenja
 Postavljanjem za aktivni slučaj opterećenja u Paleti ikona postaje dostupna samo ikonica Pokretno
opterećenje.
4. Seizmičko opterećenje (zahteva se SE1 modul)
Zadaju se parametri za formulisanje seizmičkog opterećenja. Pre kreiranja seizmičkog opterećenja,
analiza slobodnih vibracija mora biti sprovedena. Na osnovu rezultata analize slobodnih vibracija
AxisVM generiše k+2 nova slučaja opterećenja: k prvih oblika slobodnih vibracija+dva slučaja koja
odgovaraju + i - smeru uticaja.
Pogledati... 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul
 Selektovanjem seizmičkog opterećenja u Paleti ikona se prikazuje kao jedina moguća ikona - Seizmičke
karakteristike.
5. Pushover opterećenje (zahteva se SE2 modul)
Kada se selektuje pushover slučaj opterećenja moguće je zadati parametre za generisanje raspodele
opterećenja koje se može koristiti pri pushover analizi. Da bi se kreirao pushover slučaj opterećenja
mora se prvo izvršiti analiza vibracija. Na osnovu određenog oblika izvijanja AxisVM generiše
koncentrisane sile u svakom čvoru modela. Inicijalno se generišu četiri slučaja opterećenja. Oni
predstavljaju uniformnu (U) i modalnu (M) raspodelu u pravcima svake od osa (podrazumevano u X
i Y pravcu). Opcija uniformne raspodele opterećenja generiše koncentrisane sile proporcionalno
masama dodeljenim svakom čvoru modela. Modalna raspodela opterećenja koristi težine u svakom
čvoru u zavisnosti od oblika oscilovanja za generisanje raspodele koncentrisanih opterećenja.
U oba slučaja suma generisanih sila iznosi 1 kN u istom horizontalnom pravcu.
Pogledati… 4.10.24 Pushover opterećenja – SE2 modul
 Prilikom odabira pushover slučaja opterećenja jedina dostupna ikonana paleti će biti Pushover parametri.
6. Globalna imperfekcija
Ako se kreira se slučaj opterećenja Globalna imperfekcija, opterećenje koje se automatski postavlja u
grupu opterećenja imperfekcija koja može da sadrži samo slučajeve opterećenja imperfekcije. Ova
grupa opterećenja nema parametre i automatski se briše ako se njihovi slučajevi opterećenja obrišu.
Slučajevi opterećenja imperfekcije se mogu koristiti u nelinearnoj analizi sa geometrijskom
nelinearnošću. Prilikom kreiranja kritičnih GSN kombinacija opterećenja u tabeli kombinacija
opterećenja, slučajevi opterećenja imperfekcija mogu biti uključeni u kreiranje. Kombinacije
opterećenja koje uključuju i slučaj opterećenja imperfekcije zahtevaju nelinearnu analizu sa
geometrijskom nelinearnošću.
Detalje pogledati… 4.10.25 Globalna imperfekcija
 Slučajevi opterećenja imperfekcije ne doprinose kritičnim kombinacijama rezultata linearne analize.
7. Prethodno naprezanje (zahteva se PS1 modul)

Ako je podržan proračun prethodnog naprezanja u izabranom standardu proračuna može se napraviti
slučaj opterećenja „prethodno naprezanje“. Ovi slučajevi opterećenja se uvek nalaze u grupi
opterećenja „prethodno naprezanje“. Nakon definisanja slučaja opterećenja sa nazivom, pojavljuju se
dva slučaja opterećenja (naziv-TI i i naziv-T0); naziv-T0 slučaj sadrži ekvivalentno opterećenje
izračunato za kraj procesa prethodnog naprezanja i trenutne gubitke, a slučaj naziv-TI sadrži vrednosti
ekvivalentnog opterećenja usled vremenskih gubitaka. Bilo koji od ova dva slučaja se može uzeti za
definisanje prethodnog naprezanja. Posle definisanja samo će opterećenja naziv-T0 biti sračunata
statičkom analizom i na osnovu njih će biti izračunata opterećenja naziv-TI.
Pogledati… 4.10.26 Prethodno naprezanje – PS 1 modul
 Postavljanjem za aktivni slučaj opterećenja Prethodno naprezanje u Paleti ikona postaje dostupna samo
ikonica Prethodno naprezanje.
8. Dinamičko opterećenje (zahteva se DYN modul)

Nakon definisanja slučaja opterećenja i selektovanja u paleti Opterećenja pojavljuje se dijalog u kome
je moguće definisati dinamička opterećenja i ubrzanje čvorova konstrukcije.
Uputstvo X4 227
Pogledati... 4.10.28 Dinamička opterećenja (time-history analiza) DYN modul
 Dinamički slučaj opterećenja se isključije iz grupa i kombinacija opterećenja. Dinamička opterećenja se uzimaju
u obzir samo prilikom Dinamičke analize.
9. Slučajevi opterećenja od snega (zahteva se SWG modul)
AxisVM može da izračuna i aplicira opterećenje od snega na konstrukciju. Granice automatskog
generisanja opterećenja od snega u programu su objašnjene u 4.10.13 Opterećenje od snega – SWG
modul.
Opterećenje od snega može biti postavljeno na ravne ili proizvoljne ravni. U prvom koraku se kreira
slučaj opterećenja od snega u grupi opterećenja od snega i njegovo ime može biti podešeno. Ako
standard zahteva verifikaciju opterećenja od snega kao izuzetnog opterećenja, izuzetan slučaj
opterećenja od snega se kreira u grupi izuzetnih opterećenja od snega (osim izuzetnog opterećenja
od snega prema Aneksu B Evrokoda 1-3). Nakon definisanja panela opterećenja i podešavanja
parametara opterećenja od snega, program zamenjuje privremeni slučaj opterećenja sa automatski
generisanim slučajevima opterećenja od snega.
Slučaj opterećenja u kome se ne razmatra snežni nanos ima sufiks UD. Slučajevi opterećenja u kojima
se razmatra snežni nanos imaju sufiks D sa 2-4 dodatnih karaktera. Ovi karakteri ukazuju na pravac
duvanja vetra (X+, X-, Y+, Y-). Osim vetra paralelnim sa glavnim koordinatnim osama, pravci duvanja
vetra pod uglovima od 45°+n*90° (gde je n = 0, 1, 2, 3) se takođe uzimaju u obzir i ukazani su
kvadrantom na koji je usmeren vektor brzine vetra. Na primer, X+Y se odnosi na pravac duvanja vetra
pod uglom od 315°, (gde je 0° definisano kao pravac pozitivne X ose, a uglovi se mere suprotno od
smera kretanja kazaljke na satu)
Samo neophodni slučajevi opterećenja su kreirani algoritmom, stoga broj i tip slučajeva opterećenja
zavisi od konstrukcije koja se razmatra i od parametara opterećenja od snega definisanih od strane
korisnika. Parametri opterećenja treba da se definišu nakon zatvaranja dijaloga Slučajevi opterećenja
klikom na ikonu Opterećenje od snega na traci alata. Pre ovog koraka se preporučuje definisanje
panela krova korišćenjem ikone Paneli opterećenja na traki alatki.
Za detalje generisanja opterećenja od snega pogledati… 4.10.13 Opterećenje od snega – SWG modul.
 Ako je odabran slučaj opterećenja od snega, samo dva dugmeta su slobodna za korišćenje u traci alatki
Opterećenja. To su prekidači za definisanje panela opterećenja i opterećenja od snega.
10. Slučajevi opterećenja od vetra (zahteva se SWG modul)
Tokom parametarskog definisanja opterećenja od vetra neophodno je definisati jednu ili više
podkostrukcija koje su izložene vetru. Ako je odabrana opcija Posebni slučajevi opterećenja za svaku
podkonstrukciju, opterećenja od vetra različitih podkonstrukcija će biti generisani u različitim
slučajevima opterećenja. U suprotnom slučajevi opterećenja će sadržati opterećenja od vetra za više
podkonstrukcija.
Izračunata opterećenja od vetra su pouzdana samo za određene vrste konstrukcija, kao što je opisano
u standardu. Preporučuje se korišćenje ove automatske metode samo za geometrije u granicama koje
su detaljno objašnjene u 4.10.14 Opterećenje od vetra - SVG modul. Opterećenje od vetra može biti
postavljeno na ravne ili proizvoljne ravni. U prvom koraku se kreira slučaj opterećenja od vetra u grupi
opterećenja od vetra i njegovo ime može biti podešeno. Nakon definisanja panela opterećenja i
podešavanja parametara opterećenja od vetra, program zamenjuje privremeni slučaj opterećenja sa
automatski generisanim slučajevima opterećenja od vetra.
Slučajevi opterećenja od vetra se generišu sa nazivom koji odgovara situaciji opterećenja.
Prva dva slova nakon naziva slučaja opterećenja opisuju pravac duvanja vetra (X+, X–, Y+, Y–). Logika
koja se krije iza ovog naina označavanja je ista kao za opterećenja od snega.
Sledeći ili sledeća dva slova označavaju tip dejstva od vetra.
P i S označavaju pritisak i sisane, respektivno. Za kose krovove standard zahteva proveru svih mogućih
kombinacije dejstva vetra na dve strane krova. Stoga, za kose krovove se kreiraju Pp, Ps, Sp i Ss
slučajevi opterećenja. Ovde se prvi znak odnosi se na stranu duvanja vetra, a drugi se odnosi na
zaštićenu stranu. Za posebna torziona dejstva T+ i T- se koriste, u odnosu na dva različita torziona
pravca.
Poslednje slovo označava vrstu unutrašnjeg delovanja. Unutrašnja dejstva vetra su ignorisana za O; P
označava unutrašnji pritisak, S označava unutrašnje sisanje. Ovi slučajevi opterećenja su potrebni samo
ako dodatne informacije o unutrašnjem pritisku nisu dostupne, tako da pozitivna i negativna kritična
vrednost mora da se koristi kao konzervativna aproksimacija. Ako je poslednji znak C, slučaj
opterećenja jekreiranna osnovu korisnički definisane vrednost μ koja zavisi od rasporeda otvora na
konstrukciji. Ako je kreiran slučaj opterećenja C za određeni pravac, slučajevi opterećenja P i S nisu
potrebni, stoga nisu ni kreirani.
228
Samo neophodni slučajevi opterećenja su kreirani algoritmom, stoga broj i tip slučajeva opterećenja
zavisi od konstrukcije koja se razmatra i od parametara opterećenja od vetra definisanih od strane
korisnika. Parametri opterećenja treba da se definišu nakon zatvaranja dijaloga Slučajevi opterećenja
klikom na ikonu Opterećenje od vetra na traci alata. Pre ovog koraka se preporučuje definisanje panela
zidova i krovova konstrucije korišćenjem ikone Paneli opterećenja na traki alatki.
Za detalje generisanja opterećenja od snega pogledati... 4.10.14 Opterećenje od vetra - SVG modul.
 Ako je odabran slučaj opterećenja od vetra, samo dva dugmeta su slobodna za korišćenje u traci alatki
Opterećenja. To su prekidači za definisanje panela opterećenja i opterećenja od vetra.
11. Slučajevi opterećenja od požara (zahteva se SD8 modul)

U slučajevima opterećenja od požara, efekti požara se mogu dodeliti elementima (u sadašnjoj verziji
samo za čelične greda, rebro i štap elemente). Nova grupa opterećenja od požara se kreira ako je
potrebno. Grupe opterećenja od požara sadrže samo slučajeve opterećenja od požara. Ova grupa
opterećenje nema parametre i automatski se briše ako se njihovi slučajevi opterećenja obrišu.
U procesu pronalaženja kritičnih kombinacije AxisVM uzima u obzir opterećenja od požara samo u
slučajnim kombinacijama opterećenja. Međutim, takođe je moguće da se razmatraju slučajevi
opterećenja od požara u kombinacija opterećenja definisanim od strane korisnika.
Definisanje efekta od požara jeobjašnjeno u 4.10.29 Efekti požara na čeličnim elementima – SD8 modul.
 Ako je odabran slučaj opterećenja od požara, samo su prekidači Efekti požara na čeličnim elementima slobodni
za korišćenje u traci alatki Opterećenja. To su prekidači za definisanje panela opterećenja i opterećenja od
požara.
Koeficijenti U modulu za dimenzionisanje drvenih konstrukcija se zahteva informacija o dužini trajanja opterećenja.
trajanja Koeficijenti se definišu u zavisnosti od dužine trajanja opterećenja (Trajno: > 10 godina; Dugotrajno: 6
opterećenja meseci–10 godina; Srednjeročno: 1 sedmica–6 meseci; Kratkotrajno: < 1 sedmice; Trenutno; Nedefinisano).
Kopiranje Kreira se kopija postojećeg slučaja opterećenja, pri čemu se zadaje novi naziv i multiplikator (može da
bude i negativan) ovog slučaja opterećenja.
 Selektovana opterećenja se mogu kopirati ili premeštati u druge slučajeve opterećenja promenom slučaja
opterećenja prilikom procesa kopiranja ili premeštanja.
Conversion Generisana opterećenja od snega i vetra mogu biti konvertovana u regularne slučajeve opterećenja
klikom na rekidač Konverzija. Svi slučajevi opterećenja selektovanog tipa će biti konvertovani. Nakon
konverzije, konvertovana opterećenja i slučajevi optereenja mogu biti modifikovani ili obrisani.
Brisanje Briše izabrane slučajeve opterećenja.
Selektuje se grupa opterećenja u koju se uključuje slučaj opterećenja iz

padajuće liste. Svaka grupa i svaki slučaj opterećenja može da se vidi u prikazu
stabla opterećenja. Kretanje kroz listu se može izvršiti i pomoću tastera strelica
kore/dole na tastaturi.
 Naziv selektovanog slučaja opterećenja se prikazuje u Info panelu a opterećenja

koja se definišu ulaze u tekući slučaj opterećenja.
U slučaju odabira slučaja opterećenja Prethodno naprezanje, samo će ikona

Prethodno naprezanje biti aktivna u traci alatki.
Kliknuti na tu ikonu potom selektovati odgovarajuće gredne ili rebro elemente
i dijalog Prethodno naprezanje će se pojaviti.
Pogledati... 4.10.26 Prethodno naprezanje – PS1 modul
Desnim klikom miša preko liste i selektovanjem Redosled slučajeva opterećenja dobija se dijalog za
podešavanje redosleda slučajeva opterećenja. Dijalog je takođe dostupan u Tabelama (Foramtiranje /
Redosled slučajeva opterećenja).
Grupe opterećenja Grupe opterećenja služe za kreiranje kritičnih (merodavnih) vrednosti rezultata.
Uputstvo X4 229
Nova grupa Pri definisanju nove grupe opterećenja potrebno je zadati naziv, tip (stalno, povremeno, izuzetno) i
odgovarajuće koeficijente (sigurnosti, dinamički, itd.) prema izabranim propisima.
Kliknuti na ovo dugme da iste selektovali sa liste preporučenih vrednosti prema izabranim propisima.
Kasnije se može specificirati koji slučaj opterećenja pripada kojoj grupi pterećenja. Klikom na bilo koju
ikonu u okviru Nove grupe će kreirati novu grupu u razgranatom prikazu i možete joj zadati naziv.
Definisanje više grupa istog naziva nije moguće. Zatim se moraju odrediti vrednosti njihovih parametara
(parcijalni faktor sigurnosti, dinamički faktor, faktor simultanog dejstva itd.). Slučaj opterećenja može
biti dodeljen grupi opterećenja biranjem grupe sa padajuće liste ili prevlačenjem slučaja optereenja iz
razgranatog prikaza u grupu opterećenja. Pogledati... 4.10.2 Kombinacije opterećenja
Podrazumevano ponašanje novog slučaja opterećenja može biti podešeno u Podešavanja / Osnovna
podešavanja / Grupe opterećenja.
Pogledati... 3.3.11 Osnovna podešavanja
U zavisnosti od izabranih propisa moguće je kreiranje sledećih grupa opterećenja:

Trajna
To su: sopstvena težina, druga stalna opterećenja na konstrukciji...
Svi slučajevi opterećenja u kombinacijama opterećenja

Svi slučajevi opterećenja iz grupe se uzimaju u obzir u svim kombinacijama sa gornjim (nepovoljno
dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti
Samo najnepovoljniji slučaj opterećenja

Samo najnepovoljniji slučaj opterećenja se uzima iz grupe opterećenja sa gornjim (nepovoljno
dejstvo) ili donjim (povoljno dejstvo) koeficijentima sigurnosti.
Povremena
To su: ljudska navala, opterećenje vetrom, opterećenje snegom, opterećenje od krana...
Istovremeno sa opterećenjima iz grupe opterećenja Izuzetna

Ako je uključeno slučaj(evi) opterećenja iz ove grupe će se naći zajedno u kritičnim kombinacijma
sa slučajem opterećenja iz grupe Izuzetna opterećenja.
Istovremeni slučajevi opterećenja
Bilo koji broj slučajeva opterećenjaa iz grupe se može istovremeno naći u kombinacijama
opterećenja.
Međusobno isključivi slučajevi opterećenja

U kritičnim kombinacijma opterećenja istovremeno se nemože naći više od jednog iz ove grupe
opterećenja.
Izuzetna
To su: zemljotres, sleganje oslonaca, eksplozija, sudar... Samo jedno opterećenje iz grupe se može
naći u jednoj kombinaciji opterećenja u jednom trenutku. Slučaj opterećenja mora imati koeficijent
istovremenosti α = 0.
Pokretna
U ovoj grupi se nalaze automatski kreirani slučajevi pokretnih opterećenja za pokretna opterećenja.
Prethodno naprezanje (ako za tekući propis postoji ova opcija)
Ova grupa se tretira kao trajna grupa opterećenja i može da sadrži samo opterećenja od
prethodnog naprezanja. Slučajevi istog prethodnog naprezanja (naziv-T0 i naziv-TI) se međusobno
isključuju u kombinacijama opterećenja.
Seizmička (Evrokod, SIA 26x, DIN 1045-1, STAS i Italijanski propisi)
Samo jedno opterećenje iz grupe se može naći u jednoj kombinaciji opterećenja. Slučaj opterećenja
mora imati koeficijent istovremenosti α = 0.
Požarno opterećenje (Evrokode)
Požarne grupe opterećenja sadrže slučajeve opterećenja od požara. Slučajevi opterećenja mogu da
deluju zajedno ili mogu da se isključuju međusobno. Jedan linijski element može imati samo jedan
požarni efekat u istovremenim slučajevima opterećenja.
230
Kritične Kritične kombinacije se određuju prema grupama opterećenja. Određene isključive situacije opterećenja
kombinacije grupa (kao što su sneg i izuzetno dejstvo snega) se detektuju (tako da kritična kombinacije ne obuhvata i sneg
opterećenja i isključiva opterećenja od sneg). Ukoliko je potrebno da se obezbedi isključivost između grupa
opterećenja moguće je kontrolisati ovo kroz kritične kombinacije grupa opterećenja.
Idite uTabele i pronađite Kritične kombinacije grupa opterećenja.
Svaki red opisuje moguću kombinaciju grupa opterećenja. Slučajevi opterećenja u odabranim grupama
opterećenja će se kombinovati u kritičnim kombinacijama.
Prema podrazumevanim podešavanjima tabela sadrži samo jedan red u kome su sve grupe opterećenja
odabrane. Novi redovi mogu da se dodaju klikom na dugme + i stanja polja za odabir u postojećim
redovima se mogu menjati, ali grupe stalnih opterećenja se ne mogu isključiti.
Program pronalazi ekstremne vrednosti na osnovu mogućih kombinacija.
Tipovi opterećenja Opterećenja koja mogu da se zadaju za pojedine konačne elemente su:
Opterećenje Element
Koncentrisano čvor, greda

Linijsko (raspodeljeno) greda, rebro, ploča, membrana, ljuska
Ivično (raspodeljeno) ploča, membrana, ljuska
Sopstvena težina štap, greda, rebro, ploča, membrana, ljuska
Temperatura štap, greda, rebro, ploča, membrana, ljuska
Promena dužine štap, greda
Pritisak/zatezanje štap, greda
Pomeranje oslonaca oslonac
Opterećenje fluidom ploča, ljuska
Seizmičko čvor
Uticajna linija štap, greda
Prethodno naprezanje greda, rebro
Pokretno greda, rebro, ploča, ljuska
Opterećenje snegom greda, rebro, ploča, ljuska
Opterećenje vetrom greda, rebro, ploča, ljuska
4.10.2. Kombinacije opterećenja

Uputstvo X4 231
Od slučajeva opterećenja ili grupa opterećenja (druga opcija je lakša za pregled) može da se izlista,
kreira ili obriše kombinacija opterećenja.
Pri definisanju kombinacije, za svaki slučaj opterećenja ili grupu opterećenja zadaje se koeficijent učešća
slučaja u kombinaciji, odnosno koeficijenti sigurnosti, prema zadatim parametrima grupe opterećenja
(npr. da li je slučaj opterećenja u okviru grupe isključujući ili nije). Rezultati kombinacije opterećenja
dobijaju se kao linearna kombinacija rezultata slučajeva opterećenja korigovanih koeficijentom za taj
slučaj. Ako koeficijent ima nultu vrednost odgovarajući slučaj nije u kombinaciji.
 Nije neopodno kreiranje kombinacija opterećenja za pronalaženje kritične kombinacije.

Ako su definisane grupe opterećenja i slučajevi opterećenja su postavljeni u okviru grupa, program
automatski pronalazi kritičnu kombinaciju u svakom čvoru konstrukcije bez stvarnog kreiranja
kombinacija.
Dodaje tabelu kombinacije opterećenja u tekući izveštaj.
Postavlja kombinacije opterećenja prikupljene sa clipboard-a.

Prlikom pronalaženja minimalnih i maksimalnih vrednosti ili prilikom prikaza rezultata zasebno za svaki
element, korisnik može dodati stvarnu kritičnu kombinaciju koja e uskladištna u clipboard-u
(pogledati… 6.1.1 Minimalne i maksimalne vredosti).
Ovo je ikona za postavljane ovih kombinacija u tabelu.
Proračunavaa sve kritične (merodavne) kombinacije slučajeva opterećenja i ubacuje ih u tabelu

kombinacija opterećenja.
Opcija Uzeti u obzir nesavršenosti je slobodna samo ako model sadrži slučaj opterećenja imperfekcije.
Ako je odabrana pcija Zamena kritičnih kombnacija, sve prethodno generisane kritične kombinacije će
biti obrisane i zamenjene novim kombinacijama. Ako je odabrana opcija Zamena samo kombinacija istog
tipa, samo će kombinacije iz odabranih GSN/GSU tipova kombinacija biti zamenjene.
Odabirom opcije Kreiranje kombinacija oterećenja sa opsnim nazivima menja konvenciju davanja naziva,
tako da će generisani nazivi kombinacija biti opis kombinacije (kao 1.1*ST1+0.9*ST2 umesto Co. #1, Co.
#2, itd.).
232
 Kombinacije mogu da se formiraju posle sprovedene linearne statičke analize, kada se u postprocesoru
računaju uticaji kombinacija.
U slučaju nelinearne statičke analize AxisVM prvo generiše kombinaciju opterećenja a zatim sprovodi analizu
koja je ovde moguća samo za jednu kombinaciju opterećenja.
Automatsko Program automatski kreira sve moguće kombinacije u zavisnosti od parametara grupa opterećenja i
formiranje jednačina po kojima se računaju po tekućim propisima.
merodavne Iz generisanih merodavnih kombinacija izdvajaju se maksimalne i minimalne vrednosti uticaja, kao
kombinacije merodavne vrednosti. Kritične kombinacije prema Evrokodu, SIA26x, STAS, DIN i Italiajnskim propisima
se kreiraju prema sledećim šemama:
Kritične kombinacije za unutrašnje sile (GSN)
GSN 1 - Stalna i povremena opterećenja
Evrokod AxisVM koristi formule za izračunavanje kombinacija prikazane dole prema EN 1990:2005 (6.10.a) i
(6.10.b). Ove formulerezultuju manjim silama i pomeranjima, čineći dimenzionisanje ekonomičnijim.
෍ 𝛾𝐺,𝑗 𝐺𝑘,𝑗 + 𝛾𝑃 𝑃 + 𝛾𝑄,1 𝛹0,1 𝑄𝑘,1 + ෍ 𝛾𝑄,𝑖 𝛹0,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

𝑗≥1 𝑖>1 6.10. 𝑎
max
෍ 𝜉𝑗 𝛾𝐺,𝑗 𝐺𝑘,𝑗 + 𝛾𝑃 𝑃 + 𝛾𝑄,1 𝑄𝑘,1 + ෍ 𝛾𝑄,𝑖 𝛹0,𝑖 𝑄𝑘,𝑖 6.10. 𝑏
{ 𝑗≥1 𝑖>1 }
U odreenim državama (npr. Austriji) nacionalni aneks ne dozvoljava primenu (6.10.a) i (6.10.b). U ovom
slučaju se koriste sledeće formule:
Evrokod(A), DIN, ෍ 𝛾𝐺,𝑗 𝐺𝑘,𝑗 + 𝛾𝑃 𝑃 + 𝛾𝑄,1 𝑄𝑘,1 + ෍ 𝛾𝑄,𝑖 𝛹0,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

SIA26x, Italijanski 𝑗≥1 𝑖>1
propisi
GSN 2 – Seizmička opterećenja
Evrokod(A), SIA26x ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃𝑘 + 𝐴𝐸𝑑 + ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

𝑗≥1 𝑖≥1
Italijanski propisi ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃 + 𝐸 + ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

𝑗≥1 𝑖≥1
DIN ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝐴𝐸𝑑 + ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

𝑗≥1 𝑖≥1
GSN 3 - Izuzetna
Evrokod i drugi ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃𝑘 + 𝐴𝑑 + Ψ1,1 𝑄𝑘,1 ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

standardi 𝑗≥1 𝑖≠1
SIA26x ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃𝑘 + 𝐴𝑑 + Ψ2,1 𝑄𝑘,1 ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

𝑗≥1 𝑖≠1
Kritične kombinacije za pomeranja (SLS)
GSU 1 - Karakteristično
Evrokod i drugi ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃𝑘 + 𝑄𝑘,1 + ෍ 𝛹0,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

GSU 2 – Učestalo
Evrokod i drugi ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃𝑘 + Ψ1,1 𝑄𝑘,1 ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

GSU 3 - Kvazistalno
Uputstvo X4 233
Evrokod i drugi ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 𝑃𝑘 + ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

standardi 𝑗≥1 𝑖≥1
STAS, Evrokod(RO) ෍ 𝐺𝑘,𝑗 + 0.6𝛾𝐼 𝐴𝐸𝑘 + ෍ 𝛹2,𝑖 𝑄𝑘,𝑖

𝑗≥1 𝑖≥1
Način formiranja merodavne kombinacije za unutrašnje sile i pomeranja bira se automatski.

Način formiranja merodavne kombinacije za pomeranja zavisi od tipa konstrukcije koja se modelira.
Kliknuti na Paramterti prikaza rezultata u tabu Statička analiza za podešavanje formule merodavne
kombinacije.
Seizmička opterećenja: Videti gore kod nutrašnjih sila
Italijanski propisi Kombinacije seizmičkih opterećenja sa ostalim tipovima opterećenja: ∑𝐺𝐾 + 𝛾𝐼 ⋅ 𝐸 + ∑Ψ𝑗𝑖 𝑄𝐾𝑖
Gde su: 𝛾_𝐼 koeficijent značaja

𝐸 seizmičko opterećenje
𝐺𝐾 karakteristična vrednost trajnog opterećenja
𝑄𝐾𝑖 karakteristična vrednost promenljivog opterećenja
Ψ𝑗𝑖 Ψ2𝑖 (GSN) koeficijent kombinacija za kvazistalno 𝑄𝑖
Ψ0𝑖 (GSN) koeficijent kombinacija za retko 𝑄𝑖
4.10.3. Opterećenja u čvorovima modela
Sila/moment u čvoru modela zadaje se

komponentama u pravcu osa globalnog
koordinatnog sistema (FX, FY, FZ, MX,
MY, MZ). Za referentno opterećenje (gde
je pravac dat referencom) uneti Fx i Mx
komponente.
Pri zadavanju opterećenja u već
opterećenom čvoru može da se bira da
li se opterećenja sabiraju ili novo
opterećenje briše postojeće.
Znaci opterećenja definisani su smerom osa globalnog koordinatnog sistema.
Modifikacija Opterećenje je moguće selektovati, pomerati, kopirati ili modifikovati nezavisno od čvora u kome deluje.
opterećenja
Modifikacija 1. Selektovati opterećenja koja treba pomeriti.
pozicije 2. Kliknuti levim dugmetom miša na bilo koje opterećenje.
3. Pomeriti opterećenja na novu poziciju.
4. Kliknuti levim dugmetom miša ili na neki od komandnih tastera (Enter ili Space) na tastaturi.
Modifikacija 1. Selektovati opterećenje.
vrednosti 2. Kliknuti na ikonicu Opterećenje u čvorovima na Paleti ikona.
intenziteta 3. Promeniti vrednosti.
Opterećenja u čvorovima se mogu nalaziti na gred, rebro ili oblast elementima.

Znak vrednosti opterećenja se računa pomoću pravila desne ruke.
 Ukoliko čvor nema stepen slobode u nekom pravcu, data komponenta opterećenja se ne uzima u obzir u
analizi.
 Sila u čvoru na ekranu se prikazuje žutom strelicom, a moment dvostrukom zelenom strelicom.
234
4.10.4. Koncentrisano opterećenje na gredi
Koncentrisana sila/moment na greda

konačnom elementu zadaje se
komponentama u pravcu osa
globalnog ili lokalnog koordinatnog
sistema (Fx, Fy, Fz, Mx, My, Mz). Za
referentno opterećenje (gde je pravac
dat referencom) uneti Fx i Mx
komponente.
Referenca može biti odabrana sa liste
ili preuzeta iz pogleda (ako je aktiviran
prikaz referenci, pogledati 2.16.18
Mogućnosti prikazivanja) klikom na
dugme Reference>>.
Pri zadavanju opterećenja u već
opterećenom čvoru može da se bira da
li se opterećenja sabiraju ili novo
opterećenje briše postojeće.
Koncentrisana opterećenja je moguće selektovati, pomerati, kopirati ili modifikovati nezavisno od grede.
Modifikacija vrednosti je kao i u slučaju kod opterećenja u čvorovima konstrukcije.
Znaci opterećenja definisani su smerom osa lokalnog ili globalnog koordinatnog sistema.
 Ako je selektovan samo deo elementa (tj. određeni konačni element), opterećenja će biti interpretirana u
lokalnom koordinatnom sistemu konačnog elementa. U ovom slučaju će isto opterećenje biti aplicirano na sve
selektovane konačne elemente.
 Koncentrisane sile na ekranu se prikazuju žutom strelicom, a momenti dvostrukom zelenom strelicom.
4.10.5. Koncentrisano opterećenje na oblasti ili panelu opterećenja
Aplicira čvorno (koncentrisano) opterećenje na lokaciju kurzora ako je nad oblasti ili panelom
opterećenja. Možete takođe uneti lokaciju opterećenja prema koordinatama. Postavite opterećenja
levim klikom miša ili pritiskom na bilo koji od prekidača komandi.
Pogledati... 4.7.2 Numeričko unošenje koordinata
Pravac opterećenja može biti:
Globalni (u odnosu na globalni koordinatni sistem)
Lokalni (u odnosu na lokalni koordinatni sistem (elementa))
Referentni (u odnosu na referencu)
Modifikovanje Možete modifikovati lokaciju i vrednost (intenzitet) opterećenja:

čvornog
Uputstvo X4 235
opterećenja nad
oblasti
Modifikovanje 1. Selektujte opterećejne kurzorom (simbol opterećenja se pojavljuje pored kurzora).

pozicije 2. Držite levi prekidač miša pritisnutim.
3. Pomerite miš ili unesite relativne koordinate da biste pomerili opterećenje na novu lokaciju.
4. Pustite levi prekidač miša da biste podesili opterećenje na njegovu novu lokaciju.
Modifikovanje 1. Selektujte opterećenje kurzorom.

vrednosti 2. Kliknite levim klikom miša.
3. Unesite novu vrednost opterećenja u dijalog.
4. Kliknite na prekidač Modifikacija da biste aplicirali promene i zatvorili panel
Vrednost opterećenja može takođe biti promenjena u Tabelama.
 Modifikacija mreže konačnih elemenata oblasti ostavlja koncentrisana opterećenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.6. Raspodeljeno linijsko opterećenje na greda/rebro elementima
Klikom na ovu ikonicu omogućava

se definisanje ravnomerno ili
linearno raspodeljenog opterećenja
(sila i momenata) na selektovane
greda/rebro konačne elemente. U
okviru istog slučaja opterećenja
moguće je definisati više
raspodeljenih opterećenja.
Linijska opterećenja je moguće

selektovati, modifikovati, pomerati, i
kopirati nezavisno od grede ili rebra
na koje deluju. Modifikacija
opterećenja je ista kao i u slučaju
opterećenja koja deluju u čvorovima
elemenata.
Ako je selektovan samo deo elementa

(tj. određeni konačni element),
opterećenja će biti interpretirana u
lokalnom koordinatnom sistemu
konačnog elementa. U ovom slučaju će
isto opterećenje biti aplicirano na sve
selektovane konačne elemente.
Potrebno je zadati položaj, tip i intenzitet opterećenja u globalnom ili lokalnom koordinatnom sistemu
prema sledećem:
236
Opterećenja u lokalnom koordinatnom Opterećenja u globalnom

sistemu koordinatnom sistemu
Definišu se sledeći parametri:

Tip
segment trapez trougao
Pozicija Prema dužini: između d1 i d2 [m], Prema odnosu: između a1 i a2
Početna lokacija d1[m] ili a1 u lokalnom koordinatnom sistemu
Početna vrednost px1, py1, pz1 [kN/m] sile, mTOR1 [kNm/m] torzija
Krajnja lokacija d2[m] ili a2 u lokalnom koordinatnom sistemu
Krajnja vrednost px2, py2, pz2 [kN/m] sile, mTOR2 [kNm/m] torzija
Po odnosu: 0  x1 x2  1, Po dužini: 0  x1  x2  L, gde je L [m] dužina elementa
Ako se opterećenje zadaje u globalnom sistemu po projekciji intenzitet je p*sin α, gde je α ugao između
pravca opterećenja i x-ose grede.
 Za rebro elemente raspodeljeno opterećenje se može zadati samo celom dužinom elementa.
4.10.7. Opterećenje po ivici
Ivično opterećenje konstantnog

intenziteta zadaje se za celu dužinu ivice
površinskog konačnog elementa i
definiše se u lokalnom i u globalnom
koordinatnom sistemu.
Ako je više od dva konačna elementa
vezano za ivicu ili imaju različite lokalne
koordinatne sisteme potrebno je odabrati
ivicu i element pri definisanju lokalnog
opterećenja. Opterećenje će biti
definisano u lokalnom sistemu
selektovanog elementa.
Uputstvo X4 237
Element Opterećenje u lokalnim pravcima (u Opterećenje u globalnim pravcima (u

lokalnom koordinatnom sistemu) globalnom koordinatnom sistemu)
- -
x
Membrana
- -
y
- -
Ploča z
X
x
Ljuska Y
y
Z
z
Kod elemenata ljuski mogu da se zadaju projekcije opterećenja u globalnim pravcima. Tada na ivicu
površine deluje opterećenje p·cos α, gde je α ugao između pravca opterećenja i normale površine.
4.10.8. Linijsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja
Aplicira ravnomerno ili lirnearno raspodeljeno linijsko opterećenje nad oblasti ili panelom opterećenja.
Pravac opterećenja može biti projekcija u odnosu na globalni koordinatni sistem,

globalni duž elementa, u odnosu na ivicu i u odnosu na površinu. mx je uvek
torzioni momenat (oko linije apliciranja opterećenja). Podesite komponente
opterećenja i metod postavljanja opterećenja, potom nacrtajte opterećenje (ili
kliknite na linije) da biste ga postavili.
238
Linijsko
opterećenje
između dve tačke
Linijsko
opterećenje duž
poligonalne linije
Linijsko opterećenje duž pravougaonika
Linijsko opterećenje duž rotiranog pravougaonika
Linijsko opterećenje duž kružnog luka definisanog pomoću centralne tačke i dve tačke
Linijsko opterećenje duž kružnog luka definisanog pomoću tri tačke
Broj poligonalnih
strana
Linijsko opterećenje duž poligonalnog luka definisanog pomoću centralne tačke i dve tačke
Linijsko opterećenje duž poligonalnog luka definisanog pomoću tri tačke
Linijsko opterećenje duž kompleksnog poligona. Kompleksni poligoni mogu da sadrže kružne lukove.
Uputstvo X4 239
Tokom definisanja kompleksnog poligona, paleta ikona se pojavljuje sa nekoliko geometrijskih funkcija.
Ove funkcije su: crtanje linije, crtanje linije kao tangente na kružni luk, crtanje kružnog luka pomoću
centralne tačke, crtanje kružnog luka pomoću srednje tačke, crtanje kružnog luka pomoću tangente
prethodnog segmenta poligona, crtanje kružnog luka pomoću date tangente, preuzimanje postojeće
linije.
Raspodeljeno linijsko opterećenje na postojećoj liniji ili kružnom luku.

Kliknuti bilo koju liniju ili kružni luk na granicama ili unutar oblasti da biste aplicirali prethodno
definisano opterećenje. Ovaj tip opterećenja je asocioni.
Pomeranjem granice ili unutrašnjih linija, pomera se i opterećenje. Brisanjem linija se briše i opterećenje
Linijsko opterećenje prema selekciji.

Slično prethodnoj funkciji, s tim da će opterećenje biti aplicirano na selektovane linije.
Možete da modifikujete lokaciju i vrednost (intenzitet) i bilo koju najvišu tačku poligonalnog linijskog
opterećenja.
Modifikovanje 1. Selektujte opterećenje kurzorom.

lokacije 2. Držite levi prekidač miša pritisnutim.
3. Pomerite miš ili unesite relativne koordinate da biste pomerili opterećenje na novu lokaciju.
4. Pustite levi prekidač miša da biste podesili opterećenje na njegovu novu lokaciju.
Modifikovanje 1. Pomerite kurzor iznad najviše tačke opterećenja (simbol najviše tačke opterećenja se pojavljuje
oblika pored kurzora).
2. Kliknite levi prekidač miša.
3. Prevucite najvišu tačku opterećenja na njegovu novu poziciju nakon klika na levi prekidač miša.
4. Kliknite levi prekidač miša.
Modifikovanje 1. Selektujte opterećenje kurzorom (simbol opterećenja se pojavljuje pored kurzora).

vrednosti 2. Kliknite levim klikom miša.
3. Unesite novu vrednost opterećenja u dijalog.
4. Kliknite na prekidač Modifikacija da biste aplicirali promene i zatvorili panel.
Vrednost oterećenja takođe može biti promenjena u Tabelama.
Brisanje Selektujte opterećenja koja želite da obrišete i pritisnite Delete.
 Modifikacija mreže konačnih elemenata oblasti ostavlja linijska opterećenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.9. Površinsko opterećenje
U dijalogu je moguće definisati

opterećenja na površini, oblasti ili panelu
opterećenja.
Intenzitet opterećenja raspodeljenog po
površinskom elementu je konstantna
vrednost.
Promena mreže konačnih elemenata ne

utiče na površinska opterećenja.
240
Element Opterećenje u lokalnim pravcima Opterećenje u globalnim pravcima(u globalnom

(u lokalnom koordinatnom koordinatnom sistemu)
sistemu)
x - -
Membrana
y - -
z - -
Ploča
x X
y Y
Ljuska
z Z
4.10.10. Površinsko opterećenje na oblasti / panelu opterećenja
Aplicira površinsko opterećenje nad oblasti ili panelom opterećenja, nezavisno od mreže konačnih
elemenata.
Tip elementa oblasti određuje tip opterećenja i pravac opterećenja, kako u daljem tekstu sledi.
U slučaju membrane, opterećenje mora biti u ravni oblasti. U slučaju ploče, opterećenje mora biti
upravno na ravan oblasti. U slučaju ljuske, blo koji pravac opterećenja je prihvaljiv. Paneli opterećenja
prihvataju bilo koji pravac opterećenja, ali ukoliko oni prenose opterećenja na membranu ili ploču, važe
ograničenja navedena gore.
Opterećenje može biti globalno opterećenje na površini, projekcija globalnog oterećenja ili lokalno
opterećenje i komponente će biti interpretirane prema tome.
Možete selektovati između konstantnih ili linearnih intenziteta i podesiti da se opterećenje ukida iznad
otvora ili da se raspodeljuje na ivice otvore.
Prva ikona predstavlja opciju gde se opterećenja iznad otvora ne apliciraju na konstrukciju. Druga ikona
predstavlja opciju gde je opterećenje iznad otvora raspodeljeno na ivicu otvora.
Opterećenja se
ukidaju /
Uputstvo X4 241
dozvoljavaju iznad
otvora
Konstantno
opterećenje Koraci definisanja pterećenja u slučaju konstantnog opterećenja:
1. Uneti komponente opterećenja (px, py, pz).

2. Uneti dve dijagonalne krajnje tačke
Pravougaono
pravougaonika klikom ili putem unošenja
površinsko
koordinata.
opterećenje
(Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z
ravnima)

2. Uneti tri ugla pravougaonika klikom ili putem
Nakrivljeno unošenja koordinata.
pravougaono (Ova funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z
površinsko ravnima)
opterećenje

2. Uneti temena poligona klikom ili putem unošenja koordinata. U ovom polju za slova pritisnuti Enter
Poligonalno još jednom nakon specificiranja poslednje pozicije. Ako unesete poligon klikom na oblast, zatvorite
opterećenje poligon ponovnim klikom na prvo teme ili duplim klikom na poslednje teme. Umesto levog prekidača
miša, možete takođe koristiti Space ili Enter prekidač za unos temena poligona.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću centralne tačke i dve tačke.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću centralne tačke i tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku kompleksnog poliona.
linije.
2. Kliknuti na oblast.
Raspodeljeno
Opterećenje će biti raspodeljeno preko oblasti. Oblik ovog tipa opterećenja će automatski da prati bilo
opterećenje oblasti
koju promenu u geometriji oblasti. U okviru jednog slučaja opterećenja možete naneti samo jedno
242
opterećenje ovog tipa na oblast. Nova definicija raspodeljenog opterećenja oblasti se uvek prepisuje
preko prethodne.
Linearno
opterećenje Koraci definisanja pterećenja u slučaju linearnog opterećenja:
Ravan intenziteta opterećenja može biti specificirana pomoću vrednosti intenziteta opterećenja (p1, p2,
p3) u tri tačke [(1), (2), (3)] u ravni domena. Ove tačke su referentne tačke intenziteta opterećenja. Ako
želite da koristite iste referentne tačke i vrednosti za mnoga opterećenja različitog oblika i pozicije,
možete da zaključate referentne tačke i vrednosti klikom na prekidač Zaključaj. Opterećenja se apliciraju
unošenjem površine
Definiši referentne tačke vrednosti opterećenja
Zaključaj/otključaj referentne tačke vrednosti
1. Uneti komponente opterećenja (p1, p2, p3).

2. Uneti dve dijagonalne krajnje tačke pravougaonika klikom ili putem unošenja koordinata. (Ova
Pravougaono funkcija je dostupna samo u X-Y, Y-Z i X-Z ravnima)
površinsko 3. Uneti tri referentne tačke klikom ili putem unošenja koordinata.
opterećenje
2. Uneti tri ugla pravougaonika klikom ili putem unošenja koordinata.
Nakrivljeno
3. Uneti tri referentne tačke klikom ili putem unošenja koordinata.
pravougaono
površinsko
opterećenje
2. Uneti temena poligona klikom ili putem unošenja koordinata. U ovom polju za slova pritisnuti Enter
Polygon load
još jednom nakon specificiranja poslednje pozicije. Ako unesete poligon klikom na oblast, zatvorite
poligon ponovnim klikom na prvo teme ili duplim klikom na poslednje teme. Umesto levog prekidača
miša, možete takođe koristiti Space ili Enter prekidač za unos temena poligona.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću centralne tačke i dve tačke.
Opterećenje u obliku diska definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću centralne tačke i tri tačke.
Opterećenje u obliku regularnog poligona definisano pomoću tri tačke.
Opterećenje u obliku kompleksnog poliona.
linije.
Uputstvo X4 243
1. Uneti vrednosti opterećenja na referentnim tačkama (p1, p2, p3).

2. Kliknuti na oblast.
Distributed
domain load
Opterećenje će biti raspodeljeno preko oblasti. Oblik ovog tipa opterećenja će automatski da prati bilo
koju promenu u geometriji oblasti. U okviru jednog slučaja opterećenja možete naneti samo jedno
opterećenje ovog tipa na oblast. Nova definicija raspodeljenog opterećenja oblasti se uvek prepisuje
preko prethodne.
Modifikovanje Pozicija, oblik i intenzitet površinskog opterećenja nezavisnog od mreže konačnih elemenata mogu biti
površinskog promenjeni.
opterećenja
Modifikovanje 1. Postavite miša iznad konture opterećenja (kurzor će identifikovati opterećenje).
pozicije 2. Pritisnite levi prekidač miša i pomerite miša.
3. Pronađite novu poziciju opterećenja pomeranjem miša ili unošenjem koordinata.
4. Spustite opterećenje klikom na levi prekidač miša ili pritisnite Space li Enter prekidač.
Modifikovanje 1. Pomerite kurzor iznad temena poligona opterećenja (kurzor će identifikovati teme poligona
oblika opterećenja kao ćošak).
2. Pritisnite levi prekidač miša i pomerite miša.
3. Pronađite novu poziciju temena pomeranjem miša ili unošenjem koordinata.
4. Postavite teme klikom na levi prekidač miša ili pritisnite Space li Enter prekidač. Oblik opterećenja će
se promeniti.
Modifikovanje 1. Postavite miša iznad konture opterećenja (kurzor će identifikovati opterećenje).

intenziteta 2. Kliknite levim klikom miša. Paneli povrinskog opterećenja će se pojaviti.
3. Promenite vrednosti intenziteta opterećenja.
4. Kliknite na prekidač Modifikacija da biste potvrdili promene
Na ovaj način može biti selektovano i modifikovano više opterećenja.
Intenzitet i oblik površinskog opterećenja takođe može biti promenjen u Tabelama promenom prikladne
vrednosti u tabeli opterećenja.
Brisanje Selektujte opterećenja koja želite da obrišete i pritisnite [Del].
 Modifikacija mreže konačnih elemenata oblasti ostavlja linijska opterećenja (aplicirana nad oblastima)
nepromenjenim.
4.10.11. Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata
Homogena površinska opterećenja se mogu raspodeliti preko linijskih elemenata (rešetki, greda i
rebara). Opterećenje preko rešetki će biti konvertovano u opterećenje u krajnjim tačkama rešetke.
1. Kliknuti na ikonu i odabrati oblast raspodele opterećenja u dijalogu.
Automatski raspodeljuje opterećenje preko elemenata ispod
opterećenja. Opterećenje će se raspodeliti na svaki novi štap, gredu ili
rebro koji se budu definisali ispod oblasti delovanja opterećenja.
Samo na selektovane elemente raspodeljuje opterećenje samo preko

izabranih elemenata. Izabrati linije koristeći paletu za selektovanje.
Izabrana raspodela se ne menja ako se doda odnosno definiše nova
greda ili rebro ispod oblasti delovanja opterećenja.
2. Definisati poligon opterećenja na isti način kao i za konstantno ili linearno promenljivo
raspodeljeno opterećenje na oblasti.
244
Smer opterećenja može biti globalno na površini, globalna projekcija ili lokalno. Lokalni pravac je
definisan prema automatskoj referentnoj tački (vektoru, ravni) za oblasti. Pogledati... 4.9.20 Reference.
Uneti vrednosti intenziteta opterećenja u polja (pX, pY, pZ).
Poligon opterećenja može biti pravougaonog oblika, iskošeni

pravougaonik ili bilo koji zatvoren poligon. Četvrti način na alatki
ikona je da se klikne na linije zatvorenog greda/rebro poligona. Ovim
načinom se opterećenje pridružuje elementima. Pomeranjem
elemenata ili njihovih tačaka pomera se i poligon opterećenja.
Iz menija komandom Uređivanje / Konvertovanje površinskog

opterećenja raspodeljenih preko greda moguće je konvertovati ovako
kreirano opterećenje na pojedinačno opterećenje na gredama.
4.10.12. Paneli opterećenja
Da bi opterećenje od snega i vetra moglo biti definisano, neophodno je definisati prvo panele
opterećenja na konstrukciji. Paneli opterećenja su povšine preko kojih se prenosi opterećenje i koje se
koriste da se apliciraju opterećenja od snega i vetra. Jedina funkcija panela opterećenja jeste da raspodeli
opterećenje preko oblasti, greda i rebara ispod panela. Moguće je selektovati noseće elemente (grede,
rebra) ili noseće oblasti i na taj način kontrolisati transfer opterećenja.
Da biste definisali panele opterećenja, morate da nacrtate oblike preko elemenata ili selektujete oblasti
ili selektujete spoljašnje linije nekoliko regiona u ravni. Izaberite funkciju tako što ćete selektovati alat iz
trake alatki i ikona.
Alati za oblike
Pravougaonik
Nagnut pravougaonik
Kružni luk ili pun krug definisan pomoću centralne tačke i dve tačke
Kružni luk ili pun krug definisan pomoću tri tačke
Kružni luk ili regularan poligon definisan pomoću centralne tačke i dve tačke
Kružni luk ili regularan poligon definisan pomoću tri tačke
Kompleksni poligon
Specijalni alati za
selektovanje
Klikom na oblast kreira se panel opterećenja nad oblasti
Kreiranje panela opterećenja za selektovane oblasti
Ova funkcija kreira panele opterećenja na osnovu linija prseka. Spoljašnje linije panela opterećenja su
određene spoljašnjim linijama koplanarnog podseta selektovanih linija.
Uputstvo X4 245
Načini distribucije
opterećenja
Izaberite ovu opciju da biste raspodelili opterećenje na sve oblasti, rebra i grede ispod panela
Opterećenje je raspodeljeno na sve oblasti i selektovana rebra i grede.

Opterećenja na panelima opterećenja mogu biti raspodeljena preko selektovanih čvorova takođe.
Opterećenja mogu biti rasopdeljena preko čvorova i greda ili rebara van ravni panela opterećenja ako je
njihova projekcija na panel opterećenja unutar spoljašnje linije panela opterećenja. U ovom slučaju,
opterećenja su raspodeljena preko projektovanih segmenata, ali će delovati u poziciji elementa.
Opterećenje je raspodeljeno na selektovane oblastii selektovana rebra i grede.
Izaberite ovu opciju da biste raspodelili oterećenje na oblasti, rebra i grede u aktivnim sklopovima
ispod panela opterećenja
Opcije opterećenja Ako je odabrana prva opcija, panel opterećenja aplicira opterećenje nad otvore (interpretirajući ih kao
za otvore prozore), u suprotnom ignoriše opterećenje nad otvorima (interpretirajući ih kao stvarne otvore u
konstrukciji).
Opterećenja iz selektovanog panela opterećenja mogu biti konvertovana u individualna opterećenja.

Pogledati... 3.2.18 Konvertovanje opterećenja selektovanih panela opterećenja u individualna opterećenja
 Selektovane grede / rebra / oblasti mogu biti van ravni panela opterećenja.
Ako je selektovano više oblasti i ako se njihove spoljašnje linije projektovane na ravan panela opterećenja
preklapaju, opterećenja će biti prebačena samo na oblast najbližu panelu opterećenja.
Koncentrisana opterećenja na stubovima prebačena od raspodelenog opterećenja na panelu opterećenja
Metod distribucije Raspodela koncetrovanih opterećenja modelira panel opterećenja kao krutu ploču oslonjenu pomoću tri
opterećenja opruge na svakoj tački raspodele opterećenja. Tri opruge imaju istu krutost obrnuto proporcionalnu
kvadratu rastojanja od tačke delovanja.
s
10 4 2
F d max d 
s   max 
 d 
di 1 d
d max  max d i  d max d max
100
Opterećenja raspodeljena preko linija su konvertovana u niz tačkastih opterećenja a tačkasta opterećenja
su raspodeljena na način opisan gore. Površinska opterećenja su raspodeljena uz pomoć metoda iz
4.10.11 Površinsko opterećenje raspodeljeno preko linijskoih elemenata.
Definisanje Tačkasta, linijska i površinska opterećenja mogu biti postavljena na panele opterećenja na isti način kao
opterećenja na oblasti. Primer:
246
Izaberite tab Opterećenja i alatku Raspodeljena opterećenja nad oblasti.
Unesite vrednost komponenti opterećenja i izaberite Raspodeljeno opterećenje nad oblasti iz palete.
Kliknite bilo koji broj oblasti ili panela opterećena. Opterećenje će biti aplicirano na nih.
4.10.13. Opterećenje od snega – SWG modul
Standardi Opterećenje od snega je automatski generisano programom prema propisima različitih nacionalnih
standarda i njihovih primenljivih aneksa. Standardi u programu za koje je dostupno generisanje
opterećenja od snega su navedeni ispod. Nacionalni standardi koji su poslužili kao osnova za proračun
za navedene standarde u programu su takođe navedeni.
Euvrokod opšte EN 1991-1-3:2003 (EC 1-3)

Eurocode 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-3 Opšta dejstva – Dejstva snega
EC nemački EN 1991-1-3:2003
DIN EN 1991-1-3/NA Decembar 2010
EC italijanski EN 1991-1-3:2003
UNI EN 1991-1-3/NA Jul 2007
EC holandski EN 1991-1-3:2003
NEN EN 1991-1-3/NB Novembar 2007
EC mađarski EN 1991-1-3:2003
MSZ EN 1991-1-3:2016/NA Septembar 2016
EC rumunski CR 1-1-3/2012
u skladu sa SR EN 1991-1-3
EC češki EN 1991-1-3:2003
CSN EN 1991-1-3/NA Jul 2012
EC slovački EN 1991-1-3:2003
STN EN 1991-1-3/NA Decembar 2004
EC poljski EN 1991-1-3:2003
PN EN 1991-1-3/NA Septembar 2005
EC danski EN 1991-1-3:2003
DS/EN 1991-1-3 DK NA Oktobar 2015
EC belgijski EC 1991-1-3:2003
NBN EN 1991-1-3/ANB Oktobar 2007
EC austrijski EN 1991-1-3:2003
ÖNORM B 1991-1-3 Septembar 2013
EC švajcarski SIA261:2003 Dejstva na konstrukcije

SIA261/1:2003 Dodatne odredbe
Pretpostavke i Primenljivost algoritma u programu je ograničena primenljivošću specifikacija u standardima na kojima

ograničenja je ovaj zasnovan. U daljem tekstu su data ova ograničenja.
primene
Evrokod opšte  Algoritam generiše dejstva snega na krovovima zgrada. Nije preporučeno
generisanje dejstva snega na drugim tipovima konstrukcija, kao što su mostovi.
Uputstvo X4 247
 Algoritam je primenljiv na različite geometrije krovova. Uzima u obzir efekat

ispupčenja i udubljenja na nagomilavanje snega u slučaju proračuna efekta snega
na krovne panele uz ispupčenje ili udubljenje. Ne uzima u obzir efekat lokalnog
nagomilavanja snega na udaljenim (tj. nesusednim) krovnim panelima, stoga, nije
preporučlivo za kompleksne geometrije krovova gde se očekuje da takvi efekti
imaju znatan uticaj na karakteristike dejstva snega. Treba imati na umu da ni EC 1-
3 nije specifirao proračun dejstva snega za potonje slučajeve.
 Nadmorska visina zgrade bi trebalo da bude manja od 1500 m.
 Udar nega kada pada sa višeg krova nije uzet u obzir. Dejstvo snega je uvek
klasifikovano kao statičko dejstvo.
 Opterećenje od leda nije razmatrano.
 Bočno opterećenje snega nije uzeto u obzir.
 Izuzetni smetovi snega prema Aneksu B nisu razmatrani.
 Izuzetna opterećenja snega nisu razmatrana.
 Pretpostavljeno je da klizanje snega sa krova nije sprečeno.
 Lokalno nagomilavanje snega u blizini više konstrukcije radi i manje projekcije na
krov su uzete u obzir.
 Snežni prepusti preko ivice krova nisu razmatrani.
 Opterećenje snega na snegobrane nije razmatrano.
Detalji proračuna Logika proračuna dejstva snega je objašnjena ispod.
Evrokod opšte - Preporučene vrednosti su pretpostavljene za sve koeficijente osim ako korisnik nije
specifirao drugačije. Nije pretpostavljena ni jedna preporuka iz Nacionalnih aneksa.
- Koeficijenti za vrednost kombinacije, učestalu vrednost i kvazi-stalnu vrednost
dejstva snega su uzeti prema Tabeli 4.1 iz EC 1-3.
- Karakteristična vrednost opterećenja snega na zemlji treba da bude specificirana od
starne korisnika.
- Opterećenje snega na krovu je proračunato koristeći Jednačinu (5.1) u EC 1-3.
- Koeficijent izloženosti je zasnovan na topografiji selektovanoj od strane korisnika.
Vrednosti Ce koje odgovaraju svakom od tipova topografije su uzeti iz Tabele 5.1 u
EC 1-3.
- Za termički koeficijent je uzeta vrednost 1.0 kao podrazumevana i treba da bude
modifikovana od strane korisnika ako je primena drugačije vrednosti opravdana
- Koeficijent oblika opterećenja snega za krovove koji se sastoje od ravnih panela je
proraunat prema Sekciji 5.3.1 – 5.3.4 u EC 1-3.
- Koeficijenti oblika opterećenja snega za slučaj opterećenja bez nanosa su zasnovani
na μ1 iz Tabele 5.2 u EC 1-3. Svaki panel ima svoju vrednost μ1 koja je proračunata
uzimajući u obzir nagib panela.
- Koeficijenti oblika operećenja snega za slučaj opterećenja sa nanosom su zasnovani
na μ2 iz Tabele 5.2. μ2 koeficijenti za udubljenja su proračunati prema Slici 5.4 u EC
1-3 uzimajući u obzir nagibe spajajućih krovnih panela u pravcu duvanja vetra datog
slučaja opterećenja sa nanosom (primer: horizontalno udubljenje A u pravcu X
rezultuje nenagomilavanje snega kada vetar duva u X pravcu jer su nagibi spajajućih
krovnih panela u X pravcu 0º). Kada nema udubljenja na krovu, razmatrani su
rasporedi opterećenja nanosa na Slici 5.3 u EC 1-3.
- Koeficijenti oblika opterećenja snega za cilindrične krovove su proračunati prema
5.3.5. u EC 1-3. Da bi se postigla dovoljna tačnost u obliku opterećenja, preporučeno
je da se cilindrični krov aproksimira sa bar 20 ravnih segmenata.
- Efekat viših delova konstrukcije i prepreka na krovu su razmatrani prema 5.3.6 i 6.2
u EC 1-3. Njihov uticaj je uzet u obzir sa u slučaju opterećenja sa nanosom.
Pretpostavlja se da se snežni nanos formira ako zid ili prepreka nisu paralelni sa
pravcem duvanja vetra.
Upotreba Naredni pasusi objašnjavaju upotrebu modula za automatsko generisanje opterećenja od snega.
248
Da biste aplicirali opterećenja od snega, kliknite na prekidač Slučajevi

opterećenja / grupe opterećenja i definišite opterećenje od snega klikom na
prekidač za slučaj opterećenja od snega. Grupa opterećenja od snega će biti
automatski kreirana. Grupa izuzetnog opterećenja od snega je takođe
kreirana ako je ona u datom standardu dostupna.
Privremeni slučaj opterećenja od snega je automatski kreiran u grupi
opterećenja od snega. Nako što su definisani parametri opterećenja od snega,
taj slučaj opterećenja se zamenjuje sa generisanim slučajevima opterećenja
od snega. Algoritam barata i sa slučajevima sa i bez snežnog nanosa. Pravci
duvanja vetra X+, X-, Y+, Y- i pravci 45º+n*90º (gde je n = 0, 1, 2, 3) su uzeti
u obzir. Za detalje i konvencije naziva pogledati... 4.10.1 Slučajevi
opterećenja, grupe opterećenja.
Da biste podesili parametre opterećenja od snega, selektujte jedno od
opterećenja od snega kao tekući slučaj opterećenja. To uključuje ikonu
opterećenja od snega u tabu Opterećenja.
Ako ranije nisu bili kreirani paneli opterećenja, nacrtajte panele opterećenja prema 4.10.12 Paneli
opterećenja.
Da biste uneli parametre opterećenja od snega kliknite na ikonu opterećenja od snega u tabu
Opterećenja.
Dijalog za podešavanje parametara opterećenja od snega dozvoljava da izaberete panele opterećenja
za krov pod nagibom (ili ravan krov) ili za cilindričan krov.
Paramteri Panelima opterećenja mogu biti dodeljeni dva tipa

opterećenja od krova. Kliknite na ikonu i selektujte panele opterećenja
snega koji pripadaju krovu.
Krov pod nagibom (ili ravan krov)
Cilidrični krov
Parametri opterećenja od snega:
Nadmorska visina A [m]

Karakteristično opterećenje od snega na zemlji zavisi
od kimatskog regiona i nadmorske visine mesta. Viša
nadmorska visina odgovara većem intenzitetu
opterećenja. Program proračunava intenzitet
opterećenja od snega iz parametara.
Koeficijent izloženosti Ce
U slučaju specijalnih okolnosti koeficijent izloženosti
različit od 1.0 može biti podešen u zavisnosti od
topografije (izloženost vetru, normalna, zaklonjena i
dr.).
Proizvoljna vrednost Ce može takođe biti podešena. U
ovom slučaju program pita za potvrdu, potom koristi
proizvoljnu vrednost pri proračunu intenziteta
opterećenja od snega i intenziteta izuzetnog
opterećenja od snega.
Termički koeficijent Ct
Termički koeficijent Ct može biti podešen na vrednost različitu od 1.0 samo ako je inženjer sproveo
proračun toplotne provodljivosti za krov (oslobađanje toplote može prouzrokovati topljenje). U ovom
slučaju program pita za potvrdu, potom koristi proizvljnu vrednost.
Koeficijent za izuzetna opterećenja od snega Cesl

U državama gde standardi zahtevaju proveru izuzetnog opterećenja od snega, intenzitet izuzetnog
opterećenja od snega je proračunat množenjem normalnog intenziteta sa Cesl. Proizvoljne vrednosti
mogu takođe biti unete. U ovom slučaju program pita za potvrdu, potom koristi proizvljnu vrednost.
Zona
Uputstvo X4 249
U državama gde karakteristično opterećenje od snega zavisi od geografske lokacije, nacionalni aneks
deli državu u zone. Selektovana zona utiče na karakteristično opterećenje od snega.
Koeficijent kategorije važnosti objekta

Koeficijent kategorije važnosti objekta može biti unet u zavisnosti od klasifikacije objekta ako je tako
zahtevano standardom. Nestandardne vrednosti mogu takođe biti korišćene nakon potvrde.
Karakteristična vrednost opterećenja snega na tlu

AxisVM proračunava sk i sAD vrednosti iz parametara navedenih gore. Ovi parametri mogu biti prepisani
proizvoljnim intenzitetom, ali u ovom slučaju promena parametara neće više uticati na vrednost
opterećenja.
AxisVM proračunava koeficijente oblika opterećenja snega za krovove koji se graniče i koji su blizu viših
konstukcija ili koji imau parapet koji se ponaša kao prepreka. Može uzeti u obzir efekat prepusta snega
perko ivice krova.
Parametri se odnose na ivice, tako da različite ivice krova mogu imati različite parametre.
Selektovanje graničnih ivica zida

Za definisanje ivica krova gde se nalaze zidovi, uneti hw, α, b1 parametre, potom kliknuti na
ovu ikonu da biste selektovati linije respektivno.
Selektovanje ivica parapeta

Za definisanje parapeta uneti hp parametar, potom kliknuti na drugu ikonu da biste
selektovali linije.
Ivice krova sa snegom koji visi preko ivice

Kliknuti na ikonu da biste selektovali ivice krova sa snegom koji visi preko ivice.
Brisanje
Karakteristike ivice mogu biti obrisane klikom na ikonu za brisanje i selektovanjem ivica.
Visina graničnog zida [m]
hw visina graničnog zida u odnosu na nivo krova.
Ugao krova iznad graničnog zida
α je ugao krova iznad graničnog zida. On određuje
količinu snega koja pada sa višeg krova.
Širina više konstrukcije
b1 je širina više konstrukcije merena upravno na zid.
Visina parapeta
hp je visina parapeta ili neke druge prepreke u odnosu na nivo krova.
250
4.10.14. Opterećenje od vetra – SWG modul
Standardi Opterećenje od vetra je automatski generisano programom prema propisima različitih nacionalnih
standarda i njihovih primenljivih aneksa. Standardi u programu za koje je dostupno generisanje
opterećenja od vetra su navedeni ispod. Nacionalni standardi koji su poslužili kao osnova za proračun za
navedene standarde u programu su takođe navedeni.
Euvrokod opšte
EN 1991-1-3:2003 (EC 1-3)
Eurocode 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-4 Opšta dejstva – Dejstva vetra
EC nemački EC 1991-1-4:2005
DIN EN 1991-1-4/NA Decembar 2010
NTC italijanski EC 1991-1-4:2005

UNI EN 1991-1-4/NA Jul 2007
EC holandski EC 1991-1-4:2005
NEN EN 1991-1-4/NB Novembar 2007
EC mađarski EC 1991-1-4:2005
MSZ EN 1991-1-4/NA Januar 2016
EC rumunski CR 1-1-4/2012
u skladu sa SR EN 1991-1-4
EC češki EC 1991-1-4:2005
CSN EN 1991-1-4/NA Jul 2013
EC slovački EC 1991-1-4:2005
CSN EN 1991-1-4/NA Jul 2013
EC belgijski EC 1991-1-4:2005
NBN EN 1991-1-4/ANB Decembar 2010
EC poljski EC 1991-1-4:2005
PN EN 1991-1-4/NA Oktobar 2008
EC danski EC 1991-1-4:2005
DS/EN 1991-1-4 DK NA Jul 2015
EN 1991-1-4:2005
EC austrijski
ÖNORM B 1991-1-4 Maj 2013
EC švajcarski SIA261:2003 Dejstva na konstrukcije

SIA261/1:2003 Dodatne odredbe
Pretpostavke i Primenljivost algoritma u programu je ograničena primenljivošću specifikacija u standardima na kojima je

ograničenja primene ovaj zasnovan. U daljem tekstu su data ova ograničenja
Evrokod opšte  Algoritam je mže da odredi opterećenje od vetra za zgrade pravougaone u

osnovi, nadstrešnice pravougaone osnove, slobodno stojeće zidove i table
znakova. Zgrade su konstrukcije sa praznim unutrašnjim prostorom okruženim
zatvorenom linijom zidova i pokriven krovom.
 Obuhvaćeni su sledeći tipovi krovova zgrada: ravni, na jednu vodu, na dve vode,
na više vode, zakrivljeni.
 Obuhvaćeni su sledeći tipovi krovova nadstrešnica: na jednu i a dve vode.
 Visina i širina zgrade visine ne sme da preazi 200 m.
 Globalni efekat vetra se određuje za konstrukciju. Stoga, koeficijenti pritiska su
proračunati uz pretopstavku da je opterećenja površ veličine najmanje 10 m2.
Opterećenje od vetra na nadstrešnice i slobodnostojeće objekte je zasnovano
na koeficijentima sile.
Uputstvo X4 251
 Zanemaren je uticaj okolnih konstrukcija i prepreka.

 Prilikom proračuna koeficijenata unutrašnjeg pritiska, pretpostavlja se da
zgrada nema dominantan spoljašnji otvor. Unutrašnji pritisak se računa samo
za zrade.
 Faktor konstrukcije cscd je uzet kao 1.0 (odgovarajuće granice primenljivosti su
date u 6.2 (1) u EC 1-4)
 Zanemaren je uticaj snega i leda na opterećenje od vetra
Detalji proračuna Logika proračuna dejstva vetra je objašnjena ispod.

Evrokod opšte
- Preporučene vrednosti su pretpostavljene za sve koeficijente osim ako korisnik
nije specifirao drugačije. Nije pretpostavljena ni jedna preporuka iz Nacionalnih
aneksa.
- Osnovna brzina vetra je proračunata prema Jednačini (4.1) u 4.2 (2) u EC 1-4.
- Hrapavost terena je proračunata prema Jednačini (4.4) u 4.3.2 (1) u EC 1-4.
- Orografija terena je uzeta u obzir faktorom orografije co, ali proračun za
dobijanje co treba da obavi korisnik.
- Srednja brzina vetra je proračunata prema Jednačini (4.3) u 4.3.1 (1) u EC 1-4.
- Intenzitet turbulencije vetra je proračunat prema Jednačini (4.7) u 4.4 (1) u EC
1-4.
- Referentna visina je proračunata prema 7.2.2 (1) u EC 1-4.
- Najveći pritisak brzine je proračunat prema Jednačini (4.8) u 4.5 (1) u EC 1-4.
- Koeficijenti pritiska za zidove zgrada su proračunati prema 7.2.2 (2) u EC 1-4.
Kao konzervativna pretpostavka, manjak korelacije između pritisaka vetra na
strani u pravcu duvanja vetra i na zavetrenoj strani nije uzeta u obzir.
- Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za krovove zgrada su proračunati prema 7.2.3 –
7.2.6 i 7.2.8 u EC 1-4.
- Koeficijenti unutrašnjeg pritiska su proračunati ili na osnovu vrednosti μ
(određenog pomoću Jednačine (7.3) u EC 1-4 i specificiranim od strane
korisnika) koristeći Sliku 7.13 u EC 1-4, ili na osnovu proizvoljne vrednosti cpi.
Ako korisnik odluči da ne definiše μ ili cpi, razmaztaju se dva slučaja sa cpi = +0.2
i cpi = -0.3 prema 7.2.9 (6) NAPOMENA 2 u EC 1-4.
- Torzioni efekti su proračunati prema 7.1.2 u EC 1-4.
- Pritisak na donjoj strani isturenih ćoškova krova je razmatran prema EC 1-4
7.2.1 koristeći pritisak sa direktno povezanih zidova.
- Opterećenje od vetra na nadstrešnice se računa prema EC 1-4 7.3. Generisano
raspodeljeno opterećenje je kompatibilno sa koeficijentima pritiska za zone A,
B, C, D i proizvodi opterećenje vetra intenziteta i pozicije definisane opštim
koeficijentom sile.
- Opterećenje od vetra na slobodno stojeće zidove se računa prema EC 1-4 7.4.1-
7.4.2.
- Opterećenje od vetra na table znakova se računa prema EC 1-4 7.4.3.
- Efekat trenja vetra je određen prema EC 1-4 7.5.
Upotreba Naredni pasusi objašnjavaju upotrebu modula za automatsko generisanje opterećenja od vetra
252
Da biste aplicirali opterećenja od vetra prema Evrokodu, kliknite na prekidač

Slučajevi opterećenja / grupe opterećenja i definišite opterećenje od vetra
klikom na prekidač za slučaj opterećenja od vetra. Grupa opterećenja od
snega će biti automatski kreirana. Kao prvi korak, reiran je privremen slučaj
opterećenja od vetra u okviru gupe opterećenja od vetra i njegov naziv može
biti opdešen. Nakon definisanja panela opterećenja i podešavanja
parametara opterećenja od vetra, program zamenjuje privremen slučaj
opterećenja sa neophodnim slučajevima opterećenja od vetra. Za detalje i
konvencije naziva pogledati... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Da biste specificirali parametre opterećenja od vetra selektujte slučaj opterećenja od vetra. On osobađa
ikonu opterećenja od vetra u tabu Opterećenja. Ako nisu krerani paneli opterećenja, nacrtajte panele
opterećenja za zidove i krovove prema 4.10.12 Paneli opterećenja. Kliknite na ikonu da biste otvorili dijalog
za podešavanje parametara opterećenja od vetra.
Parametri Prvi tab dijaloga Parametara opterećenja vetra odgovara opštim parametrima, dok se drugi tab koristi za
opterećenja od definisanje parametara koji su specifični za datu konstrukciju.
vetra
Opšti parametri
Sledeći parametri mogu biti specificirani (određene parametre ne zahteva svaki standard):
Nadmorska visina A [m]

Nadmorska visina je jedan od faktora koji utiče na osnovnu brzinu vetra u nekoliko država.
Ako vb0 zavisi od A, vb0 je automatski proračunato
Uputstvo X4 253
Koeficijent kategorije važnosti objekta

Koeficijent kategorije važnosti objekta može biti unet u zavisnosti od klasifikacije objekta ako je tako
zahtevano standardom. Nestandardne vrednosti mogu takođe biti korišćene nakon potvrde.
Zona
U državama gde karakteristično opterećenje od vetra zavisi od geografske lokacije, nacionalni aneks deli
državu u zone. Selektovana zona automatski definiše osnovnu brzinu vetra.
Osnovna brzina vetra vb0 [m/s]
vbo je automatski proračunata iz parametara navedenih gore. Ova vrednost može biti zamenjena
proizvoljnom vrednošću.
Sezonski faktor cseason
Standard može dozvoliti smanjenje dejstva vetra preko cseason faktora za privremene konstrukcije. On
uzima u obzir da se proračunata brzina vetra ne pojavljuje za vreme životnog veka konstrukcije. Stvarna
vrednost je ostavljena na procenu i odgovornost projektanta.
Faktor orografije co
co faktor uzima u obzir efekat orografije (brda, itd.) na brzinu vetra. Standard daje preporuke kada i kako
koristiti ovaj faktor.
Kategorija terena
Selektujte kategoriju terena iz padajuće liste. Svaka kategorija odgovara područjima navedenim ispod:
0 More ili obalno područje izloženo otvorenom moru.
I Jezera ili ravničarska i horizontalna površina sa zanemarljivom vegetacijom i bez prepreka.
II Površina sa niskom vegetacijom kao što je trava i izolovanim preprekama (drveće, zgrade), koje
su udaljene za najmanje 20 visina prepreke.
III Površina sa redovnom prekrivenošću vegetacijom ili zgradama, ili, pak, izolovanim preprekama
koje su udaljene za najviše 20 visina prepreke (kao što su sela, prigradski tereni, neprekidna
šuma).
IV Površina na kojoj je najmanje 15% površine prekriveno zgradama čija prosečna visina prelazi
15 m.
Ako su tereni drugačiji u različitim pravcima, izabrati
Različiti u različitim pravcima i podesiti kategorije terena za
svaki pravac duvanja vetra zasebno.
Odabirom opcije Faktori proizvoljnog pravca omogućava četiri cdir faktora pravaca koji uzimaju u obzir
dominantan pravac duvanja vetra na datoj lokaciji, tako da brzina vetra nije ista u svim pravcima.
Podrazumevana vrednost faktora je 1.0 u svim pravcima.
254
Podkonstrukcije
izložene vetru
Tab Podkonstrukcije izložene vetru dopušta definisanje parametara specifičnim za konstrukciju.

Program može da izračuna opterećenje od vetra nekoliko nezavisnih konstrukcija. Takođe, moguće je
modelirati nekoliko delova jedne iste konstrukcije nezavisn, kao podkonstrukcije. Program može da
kombinuje opterećenje vetra tih podkonstrukcija kao jedno opterećenje vetra cele konstrukcije. Ukoliko
korisnik to pak ne želi, potrebno je odabrati Posebni slučajevi opterećenja za svaku podkonstrukciju u
donjem levom uglu.
Definisanje nove podkonstrukcije
Prvo treba zadati naziv podkonstrukcije, potom selektovati odgovarajuće panele opterećenja. Lista
odgovarajućih panela opterećenja se prikazuje kada se kurzor miša nanese nad naziv.
Brisanje podkonstrukcije
Briše odabranu podkonstrukciju.
Promena nazivapodkonstrukcije
Menja naziv podkonstrukcije.
Modifikovanje podkonstrukcije
Modifikuje dodeljene parametre panela opterećenja odabrane podkonstrukcije.
Zgrade Geometrija krova

Selektujte ikonu koja koja opisuje geometriju krova koja najbolje opisuje geometriju konstrukcije.
Dostupni tipovi su: ravan, na jednu vodu, na dve vode, na četiri vode i zakrivljeni krov.
Ravan Na 4
Na 1 vodu Na 2 vode Zakrivljen
kov vode
Nakon odabira geometrije krova, sledeći parametri mogu biti specificirani:
Ivica krova ili ravan krov

Ako je dfinisan ravan krov, ivica krova ima značajan efekat na intenzitet opterećenja od vetra. Četiri opcije
su dostupne: oštra streha (bez parametara), parapetni zid (uneti visinu parapeta), zaobljena streha (uneti
radijus zakrivljenja), mansardna streha (uneti ugao nagiba).
Torzioni efekat
Evrokod zahteva proveru torzionih vetrova za konstrukcije osetljive na torziju. Ako je ova opcija
odabrana, dodatni slučajevi opterećenja će biti kreirani za torzione vetrove.
Proračun unutrašnjeg pritiska
Uputstvo X4 255
Četiri opcije su dostupne za određivanje unutrašnjeg pritiska vetra na zgrade:
Aproksimativna: Prgram aplicira kritični pritisak i opterećenja od sisanja preporučena Evrokodom u

različitim slučajevima opterećenja. U ovom slučaju su generisana dva seta opterećenja od vetra.
Na osnovu površine otvora: Zahteva unošenje faktora μ zasnovanog na distribuciji otvora u različitim
pravcima i prema tome proračunava unutrašnji pritisak. Gde je μ=0 program koristi aproksimativni
metod u tom pravcu.
Koeficijenti unutrašnjeg pritiska: Korisnik direktno zadaje vrednosti unurašnjeg pritiska.
Onemogućeno: Program ne aplicira unutrašnji pritisak prilikom generisanja operećenja od vetra.
Visina u odnosu na nivo terena
Najniža tačka panela opterećenja selektovaih za generisanje opterećenja od vetra je pretpostavljena da
bude na nivou tla prema podrazumevanim opcijama. Opcija proizvoljnog nivoa terena dozvoljava
korisniku da specificira proizvoljnu visinu te tačke. Ovo omogućava korisniku sprovođenje naprednih
analiza kao što je razmatranje optrećenja od vetra samo za krov zgrade.
Trenje vetra
Efekat trenja vetra se razmatra za svaku konstrukciju prema podrazumevanim podešavanjima. Koeficijent
trenja koji odgovara površini konstrukcije treba da bude odabran sa padajuće liste. Takože, mogue je
proizvoljno zadavanje vrednosti koeficijenta trenja. Efekti ternja vetra mogu biti zanemareni
podešavanjem proizvoljne vrednosti cfr = 0.
Nadstrešnice Geometrija krova

Selektujte ikonu koja koja opisuje geometriju krova koja najbolje opisuje geometriju konstrukcije.
Dostupni tipovi su: na jednu i na dve vode.
Na jednu vodu Na dve vode
Nakon što je selektovana geometrije krova, sledeći parametri mogu da budu specficirani:
Faktori blokiranja
Faktor blokiranja p opisuje količinu prepreka prisutnih pod nadstrešnicom koji mogu blokirati slobodan
protok vazduha u datom pravcu. Vrednost 0.0 predstavlja praznu nadstrešnicu, dok je vrednost 1,0
predstavlja nadstrešnicu potpuno blokiranu u odgovarajućem pravcu. Faktor blokiranja se može odrediti
za svaki od četiri glavna pravca. Imajte na umu da ako je strana nadstrešnice u pravcu duvanja vetra
potpuno blokirana preprekoma, često vredi razmotriti primenu nekoliko podkonstrukcija i kombinovano
dejstvo vetra. Potpuno blokiran strana u tom slučaju može da se modelira kao zgrada.
Nadstrešnice na više raspona
256
Opterećenje od vetar višerasponske nadstrešnice treba da se modelira kroz kombinaciju opterećenja

vetra na setu podkonstrukcija. Položaj svake konstrukcije u višerasponskim zgradama treba biti
specificirano (kraj ispupčenja, drugo ispopčenje sa bilo kog kraja, ili bilo koje drugo ispupčenje) koristeći
ikone u donjem levom uglu. Da bi se dobilo opšte opterećenje od vetra za celu konstrukciju, važno je da
se isključi opcija Posebni slučajevi opterećenja za svaku podkonstrukciju.
Ako paneli opterećenja selektovani da opišu geometriju nadstrešnice ne uključuju bilo koji element zida
(ovo je tipični slučaj), onda će algoritam za generisanje dejstva vetra definisati nivo terena kao najnižu
tačku krova. Ova prepostvaka u većini slučajeva nije tačna i može biti ispravljena specificiranjem nivoa
najniže tačke krova od nivoa tla.
Slobodno stojeće Sledeći tipovi slobodno stojećih konsrukcija su dostupni za automatsko generisanje opterećenja vetra:
konstrukcije
Slobodno stojeći zidovi Table znakova
Nakon što je selektovana geometrije krova, sledeći parametri mogu da budu specficirani:
Slobodno stojeći Faktori zaklona
zid Faktori zaklona uzimau u obzir dodatne zidove ili ograde postavljene uz vetar koji smanjuju pritisak zida
na modelirani zid. Za četiri glavna pravca mogu biti definisana četiri različita fatora zaklona.
Ispunjenost
Koeficijent ispunjenosti je proporcionalan količini otvora na zidu. Vrednost 1.0 odgovara punom zidu.
Zidovi sa Koeficijentom ispunjensti 0.8 treba da bdu proračunati kao ograde i ne spadaju u opseg
algoritma za generisanje opterećenja od vetra.
Table znakova koje su odvojene od zemlje visinom manjom od jedne četvrtine njihove visine treba da se
modeliraju kao slobodnostojeći zidovi i njihova visina treba da se specificira.
Ivice sa uglvoima
Opterećenje od vetra zida sa uglovima zavisi od dužine uglova na oba kraja zida. Prvo treba da bde
specificirana dužina ugla i potom – nakon klika na ikonu ugla - bira se ivica zida koja uglu. Samo dužina
ugla ima uticaj na izračunavanje opterećenja od vetra, ali ne i njegov pravac.
Uklonite sve uglove klikom na Brisanje uglova sa ivica:
Table znakova Proračun opterećenja od vetra na

table znakova zahteva samo visinu
donje ivice table od nivoa terena.
Uputstvo X4 257
Nakon klika prekidača U redu, opterećenja od vetra su automatski generisana za selektovane panele
opterećenja
Podaci o opterećenju od vetra

Nakon što su opterećenja vetra generisana, svi podaci u vezi sa njihovim proračunom su dostupni u
Tabelama pod Opterećenja/Opterećenja od vetra na podkonstrukcije.
Parametri opterećenja od vetra rezimira vrednosti koje nisu specifične za slučaj opterećenja.
Podrazumevana podešavanja opterećenja od vetra nas navode na opterećenja od vetra nezavisna od
smera, tako da su parametri za sva četiri pravca isti. Ako korisnik definiše kategorije terena u zavisnosti
od pravca i/ili faktore proizvoljnog pravca, ove vrednosi postaju različite u svakom od pravaca.
Parametri slučaja opterećenja od vetra rezimira parametre specifične za svaki slučaj opterećenja od vetra.
Ovi parametri su grupisani prema generisanim zonama na selektovanim panelima opterećenja. Broj
nakon oznake zone upućuje na činjenicu da postoji više od jednog tipa zone u modelu u selektovanom
slučaju opterećenja. Zone zida (A-E) su podeljene na dve površine za visoke zgrade. ˝1˝uvek odgovara
donjoj, a ˝2˝ gornjoj površini zidova. Višestruke krovne zone istog tipa su dostupne za krovove na jednu
vodu (F) i na dve vode (F-I). Zone na strani uz pravac duvanja vetra kod nadstrešnica su obeležene sa
“1”, a zone na strani niz pravac duvanja vetra su označene sa “2”. Zone označene sa “S” kod slobodno
stojećih zidova su one gde su efekti zaklona uzeti u obzir. FR zone prikazuju efekte trenja vetra za svaki
tip konstrukcije.
4.10.15. Opterećenje od fluida
Omogućava definisanje opterećenja pritiska

karakterističnog za fluide na selektovanim
ploča ili ljuska elementima. Stvarna vrednost
opterećenja je proračunata iz vrednosti
sračunatih u uglovima elemenata.
Opterećenja fluidom definisana sa istim
karakteristikama se tretiraju kao jedno
opterećenje, tako da ako je isto opterećenje
kreirano na više elemenata klikom na konturu
bilo kog elementa selektuju se sva
opterećenja nad njima pa je time i olakšana i
izmena parametara.
4.10.16. Sopstvena težina
Sopstvena težina elemenata (kojima su dodeljeni materijali) modela automatski se proračunava na

osnovu površine poprečnog preseka, zapreminske mase materijala i gravitacionog ubrzanja g i dužine
ili površine elementa. Ovo podeljeno opterećenje deluje u pravcu vektora gravitacionog ubrzanja
258
 Prikaz na ekranu je isprekidanom linijom duž linijskih elemenata ili kontrura oblasti/površina i oznakom
G svetlo plave boje, ako je uključen prikaz oznaka opterećenja.
4.10.17. Promena u dužini (greška izrade elementa)
Za elemente greda može da se definiše opterećenje

uzrokovano promenom (ili greškom) dužine dL. U
pitanju je sila koja je potrebna da greda koja je duža ili
kraća (dL>0 tj. dL<0) promeni dužinu do potrebnog
razmaka odgovarajućih čvorova modela.
Definiše se vrednost dL [m]. Pozitivno dL znači da je
greda duža za dL.
Ovo opterećenje ima isto dejstvo kao i temperaturno opterećenje 𝑑𝑇 = = 𝑑𝐿/(𝛼 ⋅ 𝐿).
4.10.18. Zatezanje/pritisak
Za elemente štapova i greda može da se definiše

inicijalna aksijalna sila pritiska ili zatezanja (P>0 tj.
P<0). Ovo opterećenje ima isto dejstvo kao i
temperaturno opterećenje 𝑑𝑇 = = −𝑃/(𝛼 ⋅ 𝐸 ⋅ 𝐴).
4.10.19. Temperaturno opterećenje na linijskom elementu
Temperaturni uticaj se definiše za selektovane

linijske konačne elemente (štap, greda ili
rebro), zadavanjem parametara koji zavise od
tipa linijskog elementa:
Štap Treference referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T - predpostavljena temperatura u analizi
𝑑𝑇 = 𝑇 − 𝑇𝑟𝑒𝑓𝑒𝑟𝑒𝑛𝑐𝑒 je temperaturna promena koja se uzima u analizi. Ako je dT>0 štap se zagreva.
Greda/rebro Treference referentna temperatura (stanje bez naprezanja)

T1 temperatura gornjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
T2 temperatura donjeg vlakna elementa (u pravcu date ose lokalnog sistema)
𝑑𝑇 = = 𝑇 − 𝑇𝑟𝑒𝑓𝑒𝑟𝑒𝑛𝑐𝑒 je temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi, gde je T
temperatura u težištu poprečnog preseka.
𝑦
U lokalnom y pravcu: 𝑇 = 𝑇2 + (𝑇1 − 𝑇2 ) 𝐺
𝐻𝑦
𝑧𝐺
U lokalnom z pravcu: 𝑇 = 𝑇2 + (𝑇1 − 𝑇2 )
𝐻𝑧
gde su,
yG, zG, i Hy, Hz karakteristike poprečnog preseka.
=
Pozitivna vrednost dT označava porast temperature grede.
Uputstvo X4 259
𝑑𝑇 ≠ = 𝑇1 − 𝑇2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.
4.10.20. Temperaturno opterećenje na površinskom elementu
Temperaturni uticaj se definiše za selektovane površinske

konačne elemente zadavanjem parametara koji zavise od
tipa površinskog elementa:
Treference referentna temperatura (stanje bez naprezanja)
T1 temperatura gornjeg vlakna elementa (u smeru +z ose
lokalnog sistema)
T2 temperatura donjeg vlakna elementa (u smeru -z ose
lokalnog sistema)
𝑑𝑇 = = 𝑇 − 𝑇𝑟𝑒𝑓𝑒𝑟𝑒𝑛𝑐𝑒 je ravnomerna temperaturna promena (dT>0 je zagrevanje) koja se uzima u analizi,

gde je T temperatura u težištu poprečnog preseka.
𝑑𝑇 ≠ = 𝑇1 − 𝑇2 je neravnomerna promena temperature uzeta pri analizi modela.
Referentna tačka
T1
T2
 Pri proračun membrana elemenata se uzima samo dT, a ploča samo dT
4.10.21. Pomeranje oslonca
Za oslonačke elemente se može zadati translaciona:

e [m] i rotaciona: φ [rad] komponenta pomeranja.
AxisVM približno rešava problem nanošenjem sile
Posl. u pravcu oslonačkog elementa i tako forsirano
izaziva pomeranje oslonaca e.
𝑃𝑜𝑠𝑙 = 𝐾𝑜𝑠𝑙 ⋅ 𝑒 ,
gde je 𝐾𝑜𝑠𝑙 odgovarajuća krutost oslonca.
Od odnosa krutosti oslonca i krutosti modela zavisi odnos dela sile

Posl koji se prenosi na oslonac i na konstrukciju, a time i greška u
rešenju. Zbog toga je kod relativno malih krutosti oslonca obavezna
provera rezultata analize modela za ovo dejstvo. Preporuka je da
odnos krutosti oslonaca bude minimalno 103 puta veća od krutosti
konstrukcije iznad.
Pomeranje oslonca je pozitivno ako je u smeru lokalne ose
oslonačkog elementa.
260
4.10.22. Uticajna linija
Ako se zada relativno pomeranje susednih

poprečnih preseka štapa ili grede dobijaju se
uticajne linije komponenti sila u preseku. Relativna
pomeranja e zadaju se kao +1 ili -1.
 Uticajna linija može da se zada samo za slučaj opterećenja tog tipa.

Pogledati... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Štap Za izabrane štapove modela rešetke može da se zada relativno pomeranje ex kao +1 ili –1.
Greda Za izabrane grede modela može da se zada relativno pomeranje ex / ey / ez / x / y / z

kao +1 ili –1.
4.10.23. Seizmička opterećenja – SE1 modul
SE1 modul uključuje nekoliko alata koji olakšavaju izvršavanje analize modalnog spektra odgovora
(MRSA) u AxisVM-u. Alati automatski vrše seizmičke generisanje opterećenje u tri ortogonalna pravca
za svaki od oblika vibracija; proračun odgovora konstrukcije za svaki oblik vibracije i kombinaciju
modalnih odgovora u efekte seizmičkog dejstva. Sledeće uputstvo obezbeđuje informacije o
podešavanjima i opcijama u programu i objašnjava kako da ih koristite. Zbog obimne literature o MRSA
ovde nije moguće obezbediti teorijsko objašnjenje korak-po-korak za primenu ovakve analize.
Standardi Proračun se sprovodi prema odredbama u opštim Evrokod standardima (posebno u Evrokodu 8) uz
dodatke Nacionalnih aneksakoji odgovaraju Standardu odabranom od strane korisnika. Izuzeci ovog
pristupa su švajcarski I mađarski nacionalni standardi, koji se ne baziraju na Evrokodu. Standardi koje
program koristi za MSRA proračun su anvedeni dole.
Evrokod opšte EN 1998-1:2004 (EC 8-1)
Evrokod 8 Proračun seizmički otpornih konstrukcija
Deo 1: Opšta pravla, seizmička dejstva I pravila za zgrade
Uputstvo X4 261
EN 1998-1:2004
EC nemački
DIN EN 1998-1/NA:2011-01
EC holandski NPR 9998:2015
EC mađarski EN 1998-1:2004
P100-1-2013
EC rumunski
EC češki EN 1998-1:2004
EC slovački EN 1998-1:2004
EC poljski EN 1998-1:2004
EN 1998-1:2004
EC danski
EC austrijski EN 1998-1:2004
EC britanski EN 1998-1:2004
EC finski EN 1998-1:2004
EC belgijski EN 1998-1:2004
EC švedski EN 1998-1:2004
DM 14/01/2008
NTC italijanski
SIA 261:2003
Švajcarski
Mađarski nacionalni
standard (MSZ)
Rumunski STAS
Nemački DIN 1045-1 DIN 4149:2005-04
MRSA procedura Seizmička opterećenja se generišu na osnovu oblika vibracija u svim standardima. Opterećenja se
apliciraju u linearnoj statičkoj analizi, a efekti nekoliko oblika se kombinuju za dobijanje proračunskih
unutrašnjih sila i pomeranja strukture. Ovo uputstvo opisuje analizu po Evrokodu 8; za proračune po
ostalim standardima pogledati u literaturi.
4.10.23.1. Proračun seizmičkog opterećenja prema Evrokodu 8

1. Proračun prvih n tonova oscilovanja i frekvencija.
Generisanje seizmičkog opterećenja zahteva informacije o
neprigušenim slobodnim vibracijama frekvencija i odgovarajućih
oblika. Dakle, prvi korak u kreiranju seizmičkog opterećenja je
proračun dovoljno velikog broja oblika vibracija i odgovarajućih
frekvencija. Ova analiza se sprovodi u tabu Analiza slobodnih vibracia
(5.2).
Analiza slobodnih vibracija prema prvom redu je obično dovoljna za generisanje seizmičkog
opterećenja. Rezultati zavise od krutosti konstruktivnih elemenata i distribucije masa. Mase se mogu
odrediti na osnovu prethodno definisanih kombinacija opterećenja koje predstavljaju tzv. seizmičku
masu konstrukcije. Alternativno, koncentrisane mase se mogu postaviti u model od strane korisnika.
Redukcija krutosti armiranobetonskih elemenata se može automatski uzeti u obzir.
Za proveru da li je broj oblika vibracijadovoljno velik da ispuni zahteve standarda koristiti Faktore
modalnih masa u Tabelama. Opšti Eurocode 8 ima dva zahteva: (1) ukupna razmatrana modalna masa
u svakom smeru bi trebalo da prelazi 90% ukupne mase; (2) sve oblike oscilovanja koji odgovaraju
262
modalnoj masi većoj od 5% ukupne mase treba uzeti u obzir. Suma faktora modalnih masa su prikazani
na dnu tabele
Pojedinačni tonovi oscilovanja se mogu uključiti

ili isključiti. Tonovi oscilovanja koji su isključeni
neće biti uzeti u obzir pri proračunu seizmičkog
opterećenja. Nakon desnog klika na neku ćeliju
Aktivne kolone prikazuje se iskačući meni.
Odabirom Uključiti/isključiti tonove oscilovanja
prikazuje se dijalog boks (na slici desno) gde
korisnik može da definiše graničnu vrednost za
automatsko filtriranje tonova oscilovanja u
svakom pravcu.
Tonovi oscilovanja ispod praga korisnički
definisanih vrednosti se mogu isključiti. Moguće
je podesiti automatsku primenu ovog filtera
nakon svake analize vibracija odabirom ocije na
dnu prozora.
Filtriranje oblika oscilovanja može značajno da
smanji broj seizmičkih slučajeva opterećenja I
vreme potrebno za izvršenje seizmičke analize.
2. Kreiranje novog seizmičkog slučaja opterećenja

Nakon što su oblici oscilovanja na raspolaganju, seizmički slučaj opterećenja treba biti kreiran u kartici
Opterećenja u dijalogu Slučajevi opterećenja i Grupe opterećenja. Izaberite seizmički slučaj opterećenja
među ikonama novih slučajeva. Program će automatski kreirati nekoliko novih slučajeva opterećenja za
seizmičko opterećenja i ovi će biti dodati drugim nakon što su podešeni detalji za generisanje
seizmičkog opterećenja. Konvencija zadavanja naziva za slučajeve opterećenja je objašnjena u delu ovog
odeljka koji se odnosi na statičku analizu.
Uputstvo X4 263
3. Postavke seizmičkih parametara

Selekovati bilo kog od generisanih seizmičkih opterećenja i kliknuti na ikonu Seizmička opterećenja u
tabu Opterećenja za dobijanje dijaloga Seizmičko opterećenje.
Faktor ponašanja
Faktor važnosti
Referentna vrednost
ubrzanja tla
Faktor ponašanja
za pomeranje
Klasa tla
Editor specijalnih
funkcija
Projektni parametri
spektra odgovora
Prvi tab prozora omogućava korisniku postavljenih detalja horizontalnog spektra odgovora.
Horizontalni spektar odgovora se koristi za izračunavanje ekvivalentnog statičkog opterećenja za svaki
oblik vibracije u dva ortogonalna horizontalna pravca. Spektar može biti automatski generisan pomoću
funkcije date u EC8-1 4.2.4 i parametara koje definiše korisnik ili se proizvoljni spektar može definisati
u Editoru specijalnih funkcija.
Automatski generisan spektar koristi sledeće parametre:
agR – Referentno maksimalno ubrzanje tla tipa A u m/s2
q – koeficijent ponašanja za horizontalne seizmičke uticaje prema EC 8-1 3.2.2.5 (3)P. Nakon odabira
Različiti faktori q za X i Y pravce, nezavisne vrednosti qX i qY mogu biti definisane od strane korisnika.
S, TB, TC, TD – Parametri tla koji definišu oblik spektra. Ako je tip tla odabran sa liste klasa tla, ovi parametri
se auomatski učitavaju prema Tabelama 3.2 i 3.3 u EC 8-1. Korisnik može zadati drugačije vrednosti.
β – Donja granica za projektovanu horizontalnu spektralnu krivu. Preporučena vrednost prema EC 8-1
3.2.2.5 (4)P je 0.2.
γI – Faktor važnosti prema EC 8-1 4.2.5
qd – Faktor ponašanja za pomeranje prema EC 8-1 4.3.4 (1)P
Proizvoljni spektri se definišu u Editoru specijalnih funkcija nakon postavljanja Proračunskog spektra iz
stanja Parametrijski oblik u Proizvoljni. Spektri su kreirani u editoru pojedinačnim linearnim
aproksimacijama oblika spektra preko liste unapred definisanih prirodnih perioda – koordinatni parovi
spektralnog ubrzanja.
Koordinate se mogu izmeniti, kopirati ili postaviti iz drugih programa.
264
Drugi tab prozora Seizmičko opterećenje odgovara parametrima vertikalnog spektra odgovora. Imajte
na umu da efekat seizmičke pobude ekscitacije u vertikalnom (Z) pravcu se uzima u obzir samo ukoliko
je definisan vertikalni spektar odgovora. Vertikalna opterećenja se ne generišu prema podrazumevanim
podešavanjima. Parametri i izgled ove kartice su identične sa prvom.
Treći kartica omogućava korisniku uzme u obzir torzione efekte usled slučajnog ekscentriciteta. Ukoliko
korisnik želi da razmotri takve efekte, onda program izračunava dodatne torzione momente oko
vertikalne ose za svaki sprat i svaki oblik oscilovanja. Veličina torzionih momenata zavisi od
horizontalnog opterećenja i ekscetriciteta svakog sprata.
Horizontalna opterećenja se preuzimaju iz slučajeva opterećenja koji odgovaraju svakom obliku
vibracije i horizontalnom pravcu.
Veličina ekscentriciteta u odnosu na ukupnu veličinu svakog sprata je definisana od strane korisnika.
Slučajni ekscentricitet od 5% se preporučuje u EC 8-1 4.3.2 (1) P.
Torzioni momenti se izračunavaju prema sledećim izrazima:

𝑇X,𝑖,𝑗 = 𝐹X,𝑖,𝑗 ⋅ ൫±𝑒𝐻Y,𝑖 ൯
𝑇Y,𝑖,𝑗 = 𝐹Y,𝑖,𝑗 ⋅ (±𝑒𝐻X,𝑖 )
gde su F horizontalne sile u obliku j na i-tom spratu; H je visina i-tog
sprata u datim X i Y pravcima. Torzioni momenti se uzimaju u obzir ili
sa + ili sa – znakom, ali uvek sa istim znakom na svim spratovima.
Poslednji tab prozora Seizmičko opterećenje obezbeđuje kontrolu nad kombinacijom rezultata za
pojedinačne oblike i pojedinačne pravce. Rezultati iz pojedinačnih oblika se mogu kombinovati
korišćenjem ili metode Kvadratni koren zbira kvadrata (SRSS) ili metode Kompletna kvadratna
kombinacija (CQC). Potonji se smatra odgovarajućim ako oblici vibracija konstrukcije nisu dobro
odvojeni (tj. frekvencije vibracija su suviše bliske).
Odabir automatske opcije omogućava da program automatski odluči da li primena CQC metoda
garantovana rezultatima vibracija. Program samtra da oblici i i j nisu suviše bliski ako sledeći uslov važi:
Tj / Ti <0,9.
Uputstvo X4 265
Rezultati u dva horizontalna i vertikalna pravca mogu se kombinovati korišćenjem jednog od dva
najčešće korišćenih postupka za kombinovanje prikazanim u dijalogu.
Nakon što su parametri opterećenja podešeni i nakon što je dijalog Seizmičko opterećenje zatvoren kliko
na dugme U redu, program generiše slučaj opterećenja za svaki oblik i pravac prema opdešavanjima
zadatim od strane korisnika. Sledeća konvencija za davanje naziva se koristi za ove slučajeve
opterećenja:
Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 01X, 02X, ....nX, 01Y, 02Y, ....nY, 01Z, 02Z, ....nZ su
seizmičke sile u X, Y ili Z pravcu a broj ispred označava ton oscilovanja.
Slučajevi opterećenja čiji naziv završava sa 01tX, 02tX, ....ntX, 01tY, 02tY, ....ntY su momenti torzije
usled slučajnog ekscentriciteta u X ili Y pravcu.
4. Sprovođenj linearne statičke analize i evaluacija rezultata

Modalna analza spektra odgovora koristi kombinaciju linearnih rezultata statičke analize za dobijanje
proračunskih seizmičkih efekata za posmatrane konstrukcije. Nakon što su kreirani slučajevi opterećenja
za svaki oblik vibracije u svakom smeru, sledeći korak u postupku MRSA je za pokretanje linearne
statičke analize. Program će automatski izračunati efekat svakog oblika u svakom pravcu i kombinovati
ove efekte u skladu sa podešavanjima u prozoru Seizmičko opterećenje.
Nakon pokretanja linearnih statičke analize, postoji nekoliko slučajeva seizmičkih opterećenja na
raspolaganju u listi rezultata u tabu Statička analiza. Mi koristimo sledeću konvenciju imenovanja za
slučajeve seizmičkih opterećenja:
Pored slučajeva opterećenja koji odgovaraju individualnim oblicima, postoje dve vrste dodatnih
rezultata. Nazivi slučajeva opterećenja koji se završavaju na X, Y ili Z sadrže kombinovani odgovor od
modalnih rezultata u X, Y ili Z pravcu. Ako se razmatra slučajni ekscentricitet, postoje dodatno a ili b u
nazivu slučajeva opterećenjaza horizontalne pravce. Slova a ili b odgovaraju torzionim efektima sa
pozitivnim ili negatvnim ekscentricitetom, respektivno. Ya na primer je kombinacija modalnih rezultata
u Y pravcu koji razmaraju efekat pozitivnog ekscentriciteta seizmičkih masa u X pravcu.
Kombinaciju slučajeva opterećenja u X, Y, Z pravcima automatski vrši program. Takva kombinacija daje
isključivo jedan rezultat, ako ne postoji slučajni ekscentricitet. Ako se pretpostavlja slučajni
ekscentricitet, kombinacija efekata iz nekoliko pravaca je nejasnija. Postoje četiri osnovna slučaja koji su
uzeti u obzir u programu u zavisnosti od smera ekscentriciteta u X i Y slučajevima opterećenja. Svaka
od sledećih kombinacija se sprovodi i skladišti u slučaju opterećenja sa njenim nazivom koji se završava
sa posebnim brojem:
1 = Xa + Ya + Z
2 = Xa + Yb + Z
3 = Xb + Ya + Z
4 = Xb + Yb + Z
Rezultati MRSA su apsolutne vrednosti po definiciji. Stoga, slučajevi opterećenja prikazani iznad će
sadržati samo pozitivne vrednosti. Najmanje povoljna situacija opterećenja je kombinacija seizmičkih
uticaja i efekata iz drugih izvora, kao što je gravitaciono opterećenje. Stvaranje ove kombinacije
opterećenja je olakšano u programu dajući dva slučaja opterećenja za svako seizmičko opterećenje:
seizmički efekati sa samo pozitivnim i seizmički efekati sa samo negativnim vrednostima su
identifikovani sa + i – znakom na kraju naziva njihovih slučajeva opterećenja. Imajte na umu da su
apsolutne vrednosti odgovarajućih odgovora (unutrašnje sile, pomeranja itd) identični u + i –
slučajevima opterećenja.
266
Rezultati pomeranja prikazani u tabu Statička analiza su automatski skalirani za faktor qd specificiran
u dijalogu Seizmičko opterećenje.
Efekti drugog reda usled geometrijske nelinearnosti treba da se uzmu u obzir prilikom evaluacije
rezultata modalne analize spektra odgovora. Program podržava ovaj proračun sa podacima u tabeli
Seizmička osetljivost spratova u Tabelama. Nezavisni rezultati su dostupni u tabeli za svaki horizontalni
pravac.
Sledeće veličine su proračunate od strane programa:
θmax – indeks plastične stabilnost, takođe poznat kao koeficijent osetljivosti međuspratnog pomeranja
prema EC8-1 4.4.2.2 (2)
Ptot – ukupno spratno opterećenje iznad sprata
Vtot – ukupno spratno smicanje
dmax – proračunsko međuspratno pomeranje proračunato kao relativno pomeranje odgovarajućih
centara masa spratova
S– položaj centra smicanja
Gm – položaj centra mase
M– masa sprata
Imz – moment inercije u centru mase oko Z ose
AxisVM automatski ne razmatra efekte drugog reda kroz uvećanje unutrašnjih sila. Korisnik vrši procenu
osetljivost strukture na takve efekte. Ako se efekti drugog reda mogu se uzeti u obzir kroz uvećanje sile,
tada korisnik treba da odredi odgovarajuću vrednost faktora povećanja prema EC8-1 4.4.2.2 (3). Taj
faktor uvećanja može biti naveden u programu kao fse faktor u sledećim alatima za dimenzionisanje:
6.5.1 Armatura površinskih elemenata – RC1 modul
6.5.9.1 Proračun ekscentriciteta
6.5.10.3 Provera usvojene armature grede
6.5.11.1 Analiza poboja ploča prema Evrokodu 2
6.5.12. Dimenzioisanje temelja – RC4 modul
6.6.1. Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul
6.6.3. Proračun veza sa zavrtnjevima – SD2 modu
Koeficijent fse skalira samo unutrašnje sile usled seizmičkog opterećenja.
4.10.24. Pushover opterećenja – SE2 modul
Pushover opterećenja su generisana prema regulacijama Evrokoda 8 (EN 1998-1:2004) prema

podrazumevanim podešavanjima. Generisanje opterećenja koristi frekvencije neprigušenih slobodnih
vibracija i odgovarajućih oblika oscilovanja modela, stoga opterećenja mogu biti generisana jedino ako
je sprovedena analiza slobodnih vibracija.
Koraci generisanja U daljem tekstu je dat opis kako kreirati pushover slučajeve opterećenja i podesiti njihove karakteristike
pushover pre sprovođenja nelinearne statičke analize.
opterećenja
1. Proračunati oblike oscilovanja i frekvencije.
Kada sprovodite analizu slobodnih vibracija, budite sigurni da koristite opciju konvertovanja opterećenja
u mase uz odgovarajući slučaj optrećenja ukoliko postoje opterećenja koja su definisana da se tretiraju
kao statička. Proverite tabelu u Faktori modalnih masa u Tabelama. Rezultati analize slobodnih vibracija
će se pojaviti samo ako je aktivan tab Vibracije.
Uputstvo X4 267
Iako u Evrokodu 8 ne postji zahtev za minimalnom vrednošću koeficijenta seizmičke ekvivalencije,

strogo je preporučljivo da se sprovede standardna pushover analiza samo na konstrukcije koje imaju
očigledno dominantne oblike oscilovanja u svakom od horizontalnih pravaca. Koeficijenti za svaki oblik
oscilovanja su navedeni u tabeli Faktori modalnih masa. Za razliku od seizmičkih opterećenja,
standardno generisanje pushover opterećenja koristi jedan oblik oscilovanja za svaki slučaj opterećenja,
stoga suma koeficijenata seizmičke ekvivalencije nije od važnosti. Prema tome, nema potrebe za
proračunom velikog broja oblika oscilovanja ako su dominantne forme među prvih nekoliko.
2. Kreirati novi slučaj pushover opterećenja.

Pushover slučajevi opterećenja mogu biti kreirani, preimenovani i izbrisani u dijalog panelu Slučajevi
opterećenja i grupe opterećenja. Početna konfiguracija od četiri slčaja opterećenja je kreirana klikom na
prekidač Pushover opterećenje.
3. Podešavanje parametara pushover opterećenja

Nakon kreiranja slučajeva opterećenja, parametri opterećenja mogu biti podešeni klikom na prekidač
Pushover analiza na traci alatki i ikona taba Opterećenja.
Parametri za generisanje opterećenja se
podešavaju u gornjem delu panela, dok se
spratni nivoi koji se koriste za proračun
međuspratnih pomeranja specificiraju u
donjem delu panela. (Prethodno definisani
podaci o spratovima su takođe dostupni i
ovde).
Generisanje opterećenja za određeni pravac
može biti onemogućeno korišćenjem polja
za potvrdu na vrhu prozora. Ovo je korisno
u slučaju kada je model dvodimenzionalan.
Za svaki pravac je potrebno prvo sleketovati
tip analize slobodnih vibracija i dodeljeni
slučaj opterećenja. Polja za potvrdu ispod
uključuju ili isključuju ravnomerno ili
modalno generisanje opterećenja. Opcija
ravnomerne distribucije opterećenja
generiše sile u čvorovima proporcionalne
masama dodeljene svakom čvoru u modelu.
Opcija modalne distribucije opterećenja
koristi oblik oscilovanja opterećen masama
268
u svakom čvoru za generisanje raspodele

sila u čvorovima. U oba slučaja suma
generisanih sila iznosi 1 kN u istom
horizontalnom pravcu.
Ako je potrebno generisati modalna opterećenja, moguće je poništiti dominantni oblik oscilovanja
korišćen za generisanje opterećenja. Važno je naglasiti da je ova opcija samo za napredne korisnike i da
Evrokod 8 zahteva upotrebu dominantnog oblika oscilovanja za analizu. Broj u zagradi pored svakog
oblika oscilovanja ukazuje na odgovarajući koeficijent seizmičke ekvivalencije.
Takođe je moguće obuhvatiti efekte slučajnih ekscentriciteta i rezultantu torzionih momenata. AxisVM
proračunava sistem sila ekvivalentan torzionim momentima za svaki sprat. Suma dodeljenih pushover
opterećenja će još uvek biti 1 kN, ali će rezultanta sile imai ekscentricitet što će prouzrokovati torziju.
Pushover opterećenja se generišu nakon zatvaranja dijaloga. Takođe, tada se brišu nepotrebni
slučajevi opterećenja.
4. Pokretanje Nelinearne Statičke Analize

Nakon definisanja opterećenja za pushover slučajeve opterećenja, pushover analiza treba da se pokrene
korišćenjem prekidača Nelinearna Statička Analiza ispod taba Statička analiza glavnog prozora.
Podešavanje kontrile rešenja na Pushover dozvoljava korisniku da selektuje parametarski i konstantni
slučaj pterećenja. Parametarski slučaj opterećenja je tipično pushover slučaj opterećenja, međutim,
AxisVM dozvoljava korisnicima da i ostale slučajeve opetrećenja definišu kao parametarske. Konstantni
slučaj opterećenja predstavlja gravitaciona opterećenja u većini slučajeva. Ostala podešavanja ovog
dijalog panela su objašnjena u poglavlju 6.1 Statiča analiza.
Kontrolni čvor bi trebalo da bude jedan od čvorova na vrhu konstrukcije. Važno je podesiti pravac
analize saglasno pravcu parametarskog slučaja opterećenja. Stabilnost analize može biti povećana u
značajnoj meri povećanjem broja inkremenata. Praćenje geometrijske nelinearnosti je preporučeno za
pushover analaize. Analiza se pokreće klikom na prekidač U redu.
Generisanje kriva kapaciteta i srodnih rezultata je objašnjeno u poglavlju 6.1.4 Krive kapaciteta pushover
analize.
4.10.25. Globalna imperfekcija
Nakon selektovanja slučaja opterećenja Imperfekcija, gornja ikona za opterećenje imperfekcije postaje
osposobljena. Nakon podešavanja parametara imperfekcije, globalna imperfekcija je aplicirana na
konstrukciju (prikaz njene amplitude je uvećan da bi bila vidljivija).
Slučajevi opterećenja imperfekcije mogu da doprinesu kombinacijama opterećenja koje se koriste za
izvođenje analize sa geometrijskom nelinearnošću. Čvorovi će biti pomereni sa njihovih originalnih
položaja i ostala opterećenja u kombinaciji će biti aplicirana na deforminasu konstrukciju
Parametri Globalna imperfekcija zahteva sledeće parametre.
Pravac zanošenja Definiše pravac pomeranja. Može da deluje

Uputstvo X4 269
 u globalnom X ili Y pravcu

 pod Proizvoljnim uglom α merenim od globalne X ose
Nivo osnove To je Z0 nivo gde zaopčinje zanošenje. Dve opcije su dostupne:

 Podesiti ga na Najnižu tačku u modelu.
 Podesiti ga na proizvoljan nivo Z0
Visina konstrukcije Visina konstrukcije se meri od nivoa osnove Z0. Dostupne opije su:
od nivoa osnove  Podesiti je na najvišu tačku u modelu.
 Podesiti je na proizvoljnu vrednost h.
Nagib Nagib je proračunat preko sledeće formule: Φ = Φ0 𝛼ℎ 𝛼𝑚 , gde je

2 2
𝛼ℎ faktor redukcije: 𝛼ℎ = with ≤ 𝛼ℎ ≤ 1
√(ℎ[𝑚]) 3
1
𝛼𝑚 je faktor redukcije: 𝛼𝑚 = √0.5 (1 + ) gde je m broj stubova po nivou.
𝑚

4.10.26. Prethodno naprezanje - PS1 modul
Kablovi se mogu dodati kontinualnom odabiru greda ili rebro elemenata. Nakon definisanja
karakteristika kabla i procesa prethodnog naprezanja AxisVM računa trenutne gubitke i ekvivalentno
opterećenje na kraju procesa prethodnog naprezanja (slučaj opterećenja naziv-T0). Nakon završene
statičke analize izračunava vremenske gubitke i ekvivalentno opterećenje usled njih iz rezultata kvazi-
trajnih kombinacija (slučaj opterećenja naziv-T1). Trajektorija kablova se može generisati korakom koji
zadaje korisnik.
Kablovi za Prvi jezičak u panelu služi za definisanje parametara kabla i njegove geometrije.
prethodno
naprezanje
Ikone na vertikalnoj paleti pored liste kablova su:

Dodavanje novog prethodno napregnutog kabla. Koristeći paletu pored dijagrama možemo definisati
geometriju novog kabla.
Geometrijske transformacije kabla
270
Kablovi označeni u razgranatom prikazu levo mogu se pomerati translatorno ili „kao u ogledalu“. Mogu
se i samo kopirati ili pomerati. Kopirani kablovi preuzimaju proces i parametre prethodnog naprezanja
kopiranog kabla.
Brisanje kabla. Briše označeni kabel.
Parametri označenog kabla se prikazuju pored liste kablova. Vrednosti parametara se mogu menjati.
Ep moduo elastičnosti čeličnog kabla.

Ap površina poprečnog preseka kabla.
fpk karakteristična čvrstoća čeličnog kabla na zatezanje.
μ koeficijent trenja između kabla i cevi.
k slučajno ugaono pomeranje (obrtanje) unutrašnjih kablova po jedinici dužine. Pokazuje
preciznost izrade. Obično je 0,005 < k < 0,01.
Rmin minimalni radijus krivine. Ako je radijus krivine manji od zadatog minimalnog, kabel se
prikazuje crvenom bojom.
Klasa relaksacije Klasa relaksacije zavisi od relaksacionih karakteristika kablova za prednaprezanje. Žice i kablovi pripadaju
klasi relaksacije 2, a toplo valjane i obrađene šipke klasi relaksacije 3.
Injektovanje Ukoliko su cevi (knali) ispunjeni materijalom za injektiranje, ova opcija mora biti odabrana.
Za crtanje geometrije kabla kliknuti na ikonu na vertikalnoj paleti pored crteža i uneti početnu tačku.
AxisVM određuje putanju kroz tu tačku kao kubnu krivu radi smanjenja krivine. Za svaku tačku
trajektorije može se uneti ugao tangente na krivu unosom ugla α (gledajući od gore) i ugla β (gledajući
sa strane) u datu tabelu. Vrednosti unosa su između -180° i 180°. Početne vrednosti su 0° (automatski
zadate). Prevlačenjem mišem se može menjati položaj tačaka na neku novu poziciju.
2D crtanje kabla. Tačke trase kablova mogu se definisati klikom na dijagramu ili unošenjem koordinata.
Dupli klik ili desno dugme miša Izvrši je za definisanje krajnje tačke kabla. Pozicija kabla unutar preseka
elementa se definiše samo za prvu tačku. Ostale tačke će biti u lokalnoj x-z ravni koja sadrži prvu tačku.
Koraci crtanja 1. Označiti poziciju na poprečnom preseku elementa gde će se postaviti prva tačka trase kabla..
kabla u 2D: U odgovarajućem pogledu postaviti kabel na poziciju u poprečnom preseku.
Pozicija kabla se može postaviti i pri vrhu ili dnu poprečnog preseka u zavisnosti od debljine
zaštitnog sloja betona.
Pozicija kabla u slobodnoj tački
Pozicija kabla u neutralnoj osi
Pozicija kabla na vrhu preseka
Pozicija kabla na dnu preseka
2. Prateći prvu poziciju tačke kabla mogu se postaviti ostale, po podužnoj osi elementa.
3D crtanje kabla. Pozicija kabla unutar poprečnog preseka se mora definisati u svakoj tački. Završetak
unosa geometrije se obavlja klikom na desno dugme miša/Izvrši .
Uputstvo X4 271
Koraci crtanja kabla u 3D:

1. Označiti poziciju na elementu gde će se postaviti prva tačka trase kabla.
2. U odgovarajućem pogledu poprečnog preseka postaviti kabel na odgovarajuću poziciju.
Za definisanje ostalih tačaka ponoviti opisane korake.
Dodavanje nove početne tačke. Kliknuti na ikonicu za dodavanje nove tačke putanje kabla. U slučaju više
kablova, ova funkcija je dostupna samo za aktivni (izabrani) kabel.
Brisanje početnih tački. Klikom na ovu ikonicu brišemo selektovanu tačku. Posle brisanja još jedne tačke
putanje briše se cela geometrija kabla. U slučaju više kablova ova funkcija je dostupna samo za aktivni
kabel.
Tabela tačaka Karakteristika tačaka koje određuju geometriju

geometrije kabla kabla mogu se menjati u tabeli.
Koristeći paletu sa strane tabele može se dodati

nova tačka ili izbrisati postojeća.
Dodavanje nove tačke Kopiranje podataka o kablu na Clipboard
Brisanje selektovanih linija Ubacivanje podataka o kablu sa Clipboarda
Postavke. Podešavanje pomoćne mreže i kursora podužnog i poprečnog dijagrama se mogu podesiti
pomoću ove komande. Pogledati… 2.16.19.1 Raster i kurzor
Proces prethodnog Drugi jezičak u paleti služi za definisanje procesa prethodnog naprezanja zadavanjem redosleda
naprezanja određenih operacija.
Moguće operacije i parametri:
Prethodno naprezanje sa leve/desne/obe strane Sila kao deo karakteristične vrednosti relaksacije
čelika kabla (𝑓𝑝𝑘 ).
Relaksacija kabla sa leve/desne/obe strane
Kotva sa leve/desne/obe strane Ucrtane kotve sprave za ukotvljavanje
Briše poslednju operaciju sa liste.
Beton Treći jezičak u služi za proveru karakteristika betona. 𝑒𝑐𝑠 (∞) označava napone koji
se javljaju usled skupljanja betona tokom vremena i moguće je zadati vrednost u
‰.
Resultati Ako su parametri, geometrija i proces prethodnog naprezanja svih kablova zadovoljavajući, kreira se i
četvrti jezičak na panelu i u njemu se prikazuju dijagrami rezultata prethodnog naprezanja. Ako se
272
selektuje jedan kabel sa liste levo, prikazuju se dva dijagrama. Prvi je dijagram stvarnog prethodnog
naprezanja kabla (𝑓𝑝 ⁄𝑓𝑝𝑘 ), i ekvivalentne sile prethodnog naprezanja (F), a ako ih je više selektovano
dijagram prikazuje rezultantu ekvivalentnog opterećenja selektovanih kablova za prethodno
naprezanje.
Trenutni gubici:
1. Gubici usled trenja kablova i zaštitne cevi na x poziciji merenoj od tačke ukotvljavanja dužinom kabla
za prethodno naprezanje se računaju kao
𝜎𝜇 (𝑥) = 𝜎𝑚𝑎𝑥 ൫1 − 𝑒 −𝜇(Θ+𝑘𝑥) ൯,
gde su
𝜎𝑚𝑎𝑥 maksimalni napon u kablu
Θ suma apsolutnih ugaonih pomeranja na dužini x.
2. Gubici usled trenutnih deformacija betona se računaju kao

𝑗Δ𝜎𝑐
Δ𝑃𝑒𝑙 = 𝐴𝑝 𝐸𝑝 ∑ [ ],
𝐸𝑐𝑚
gde su
Δ𝜎𝑐 odstupanja napona u težištu poprečnog preseka
𝑗 = (𝑛 − 1)/2𝑛 , gde je n broj naponskih koraka
𝐸𝑐𝑚 sekantni moduo elastičnosti betona
3. Gubici ukotvljavanja usled uklinjavanja kotvi.
Trajni gubici u kablu
Trajni gubici sile usled skupljanja i tečenja betona i relaksacije kabla se računa kao
𝐸𝑝
𝜖𝑐𝑠 𝐸𝑝 + 0.8Δ𝜎𝑝𝑟 + 𝜑𝜎
𝐸𝑐𝑚 𝑐,𝑄𝑃
Δ𝑃𝑐+𝑠+𝑟 = 𝐴𝑝 Δ𝜎𝑐+𝑠+𝑟 = 𝐴𝑝 ,
𝐸𝑝 𝐴𝑝 𝐴 2
1+ (1 + 𝑐 𝑧𝑐𝑝 )[1 + 0.8𝜑]
𝐸𝑐𝑚 𝐴𝑐 𝐼𝑐
gde su
Δ𝜎𝑐+𝑠+𝑟 gubici u kablu usled gore navedenih efekata
𝐸𝑐𝑚 sekantni moduo elestičnosti betona
Δ𝜎𝑝𝑟 trajni apsolutni gubitak u kablu usled relaksacije kablova
u slučaju 2. relaksacione klase :
Δ𝜎𝑝𝑟 = 𝜎𝑚𝑎𝑥 ⋅ 0.6𝜌1000 𝑒 9.1𝜇 ⋅ 5000.75(1−𝜇) ⋅ 10−5 ,
u slučaju 3. relaksacione klase:

Δ𝜎𝑝𝑟 = 𝜎𝑚𝑎𝑥 ⋅ 1.98𝜌1000 𝑒 8𝜇 ⋅ 5000.75(1−𝜇) ⋅ 10−5 ,
Uputstvo X4 273
gde je 𝜌1000 = 2.5% gubitak usled relaksacije na prosečnoj temperaturi od 20°C posle
1000 časova nakon prethodnog naprezanja
𝜑 konačna vrednost koeficijenta tečenja
𝜎𝑐,𝑄𝑃 napon prijanjanja između betona i kablova usled sopstvene težine i početne sile
prethodnog naprezanja i drugih relevantnih kvazi-stalnih dejstava
Ap ukupna površina poprečnog preseka kablova
Ac površina poprečnog preseka betona
Ic moment inercije betonskog preseka
zcp rastojanje između težišta betonskog preseka i kablova
Tabela trase Poslednji jezičak služi za kreiranje tabele trase kablova za selektovane prethodno napregnute kablove
kablova zadatim inkrementom i opcionim pomakom početka. Tabela se sastoji od lokalnih y i z koordinata
selektovanih kablova u izračunatom položaju x.
Definisana početna tačka je uvek prikazana u tabeli trase kablova.
Glavna traka alatki Glavna traka alatki sadrži dva dugmeta.
Kopira crtež aktivnog jezička u Clipboard kao Windows metafajl. Na ovaj način se dijagram može ubaciti
u neku drugu aplikaciju (na primer, Word).
Kopiranje
dijagrama
Ctrl+C
Štampa izveštaj o prethodnom naprezanju koristeći dijagrame i tabele. Mogu se selektovati kablovi i
stavke izveštaja kao i pozicija crteža (položeno ili uspravno) i postaviti razmera (Postavke štampanja
Štampanje crteža).
Ctrl+P
Poprečni preseci se mogu selektovati za štampanje dijagrama poprečnih preseka.

274
Meni Do sledećih funkcija se može doći i preko menija:
Fajl
Štampanje Pogledati… Glavna traka alatki / Štampanje
Uređivanje
Poništi/Ponovi Poništva efekte prethodne komande./ Izvršava poništenu komandu.

poništeno
Kopiranje Pogledati… Glavna traka alatki / Kopirnje dijagrama

dijagrama
Geometrijske Pogledati… Prethodno napregnuti kablovi / Geometrijske transformacije prethodno napregnutih kablova
transformacije
prethodno
napregnutih
kablova
Spajanje Ako je više od jedne grede ili rebra selektovano i ako sadrže konektovane kablove ova funkcija ih spaja.
konektovanih Takođe, spajanje funkcioniše i na jednom elementu.
kablova
Prozor
Koordinate Uređivanje podužnih i poprečnih dijgrama je olakšano ako se koristi panel koordinata.
Prikaz ovog panela se može uključiti i isključiti.
Informacije Na dijagramima informacioni panel se pojavljuje prikazujući specifične informacije o dijagramima. Prikaz
ovog panela se može uključiti i isključiti.
Uputstvo X4 275
4.10.27. Pokretna opterećenja
Omogućava modelovanje pokretnog opterećenja konstantnog intenziteta kao što je prelazak vozila
preko mosta ili kretanje krana po kranskoj stazi.
Da bi se definisalo pokretno opterećenje, mora biti prethodno kreiran slučaj opterećenja Pokretno
opterećenje. Ovaj slučaj opterećenja se može kreirati preko jezička palete Opterećenja, klikom na
Slučajevi opterećenja, Grupe opterećenja. Pogledati… 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja.
Ikonica „pokretno opterećenje“ će biti dostupna samo ako je tekući slučaj opterećenja pokretno
opterećenje. Nakon definisanja opterećenja automatski će se generisati novi slučajevi opterećenja u
zavisnosti od broja navedenih koraka pokretnog opterećenja. Automatski kreirani slučajevi opterećenja
se ne mogu brisati ili pomerati pojedinačno u neku drugu grupu. Povećanjem broja koraka opterećenja,
povećaće se i broj slučajeva odgovarajućeg opterećenja a smanjenjem broja koraka neki slučajevi
opterećenja će ostati neiskorišćeni. Ti slučajevi će biti izbrisani tek pri snimanju datoteke modela.
Simboli pokretnog opterećenja mogu biti prikazani na dva načina. Prva opcija je za crtanje samo tekuće
faze. Druga opcija je za crtanje (prikaz) drugih faza u sivoj boji.
U Tabelama možete videti opterećenje i putanju opterećenja u tabelarnom formatu. Ove tabele se
takođe mogu koristiti za potrebe izrade projektne dokumentacije.
4.10.27.1. Pokretna opterećenja na linijskim elementima
Pokretno opterećenje na linijskim elementima predstavlja model pokretnog opterećenja po određenoj

putanji u N koraka. Model opterećenja može da sadrži bilo koju kombinaciju koncentrisanog i
raspodeljenog opterećenja.
Pojedinačna opterećenja u modelu mogu biti lokalna ili globalna i mogu se zadati njihova pozicija i
intenzitet. Na ovaj način može se zadati vertikalno opterećenje od krana kao i horizontalne sile koje
deluju na nosač krana istovremeno. Ekscentricitet opterećenja je uvek paralelan lokalnoj y osi. Ako se
opterećenje nalazi sa leve strane putanje, ekscentricitet je negativan, u suprotnom je pozitivan.
Nova opterećenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajućih polja
u tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisanje opterećenja ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice,
briše se red.
Šeme opterećenja mogu biti snimljene pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo učitane u model.
276
Nakon definisanja opterećenja potrebno je uneti putanju po kojoj se ono kreće. Moguća putanja
kretanja je samo po kontinualnom nizu greda ili rebara. Nakon odabira elemenata definiše se početna
i krajnja tačka putanje opterećenja. Ove tačke moraju biti čvorovi konstrukcije na toj putanji.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje u kojem se može definisati i vrednost N - broj
koraka opterećenja raspoređenih po putanji.
Lokalni z pravac opterećenja uvek odgovara lokalnom z pravcu elementa po kojem se kreće.
Produženje, skraćenje ili prekid linijskog elementa na putanji opterećenja automatski će preračunati faze
opterećenja.
U prvoj fazi opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) će biti postavljeno na početnu tačku.
U poslednjoj fazi, na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje
Način kretanja
u nizu).
krana
U prvoj fazi opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu) će biti postavljeno na početnu
tačku. U poslednoj fazi na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najmanjom koordinatom (prvo
Način kretanja po u nizu).
mostu
Jedan smer: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke u N koraka.
Kružna putanja: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke i nazad u 2N koraka.
4.10.27.2. Pokretna opterećenja na oblastima
Ovaj tip opterećenja je pogodan za definisanje opterećenja od vozila. Model opterećenja se sastoji od
koncentrisanih ili pravougaonih opterećenih površina u paru koje predstavljaju točkove na osovini.
u predstavlja širinu vozila, dok a i b označavaju pravougaone dimenzije točka (površinu koja se uzima za
opterećenje od točka). Osovinsko opterećenje F će biti ravnomerno raspodeljeno na dva točka. Modeli
opterećenja mogu biti snimljeni pod nekim nazivom kao i kasnije ponovo učitani.
Prekidači tip opterećenja i pravci sa leve strane određuju karakteristike svih opterećenja unetih u tabelu.
Nova opterećenja na putanji se mogu kreirati klikom na ikonicu + i popunjavanjem odgovarajućih polja
u tabeli. Odabirom reda u tabeli i klikom na Brisanje opterećenja ikonicu koja se nalazi ispod + ikonice,
briše se selektovani red.
Uputstvo X4 277
Posle definisanja opterećenja potrebno je uneti putanju po kojoj se kreće koja mora biti kontinualna
polilinija koja prolazi kroz oblast.
Putanja ne mora biti u istoj ravni i može da prelazi otvore u oblasti ili prazne prostore između oblasti.
Početna i krajnja tačka putanje su prva i poslednja tačka polilinije.
Svaka faza pokretnog opterećenja po površini sadrži samo ono opterećenje koje zaista pripada površini
po kojoj se kreće. Lokalni z pravac opterećenja je isti kao i lokalni z pravac oblasti po kojoj se kreće. U
slučaju da je putanja opterećenja na ivici dve ili više oblasti u različitim ravnima u obzir će biti uzete samo
oblasti aktivnih sklopova. Lokalni z pravac će se odrediti nalaženjem površi sa najmanjim uglom između
lokalnog z i globalnog Z pravca.
Pored dugmeta za definisanje putanje nalazi se polje ukojem se može definisati i vrednost N - broj koraka
opterećenja raspoređenih po putanji.
Promena geometrije oblasti dovodi do automatskog ponovnog proračuna faza opterećenja.
U prvoj fazi opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo u nizu) će biti postavljeno na početnu tačku. U
poslednjoj fazi, na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u
Način kretanja nizu).
krana
U prvoj fazi opterećenje sa najvećom koordinatom (poslednje u nizu) će biti postavljeno na početnu
tačku. U poslednoj fazi, na krajnu tačku će biti postavljeno opterećenje sa najmanom koordinatom (prvo
Način kretanja po u nizu).
mostu
Jedan smer: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke u N koraka.
Kružna putanja: Opterećenje se kreće od početne do krajnje tačke i nazad u 2N koraka.
4.10.28. Dinamička opterećenja (time-history analiza) – DYN modul
Dinamička opterećenja u čvorovima i funkcije ubrzanja se mogu definisati za time-history analizu.

Funkcije ubrzanja se mogu koristiti za seizmičku analizu. U tom slučaju, preporučljivo je objediniti
odgovarajuće seizmičke akcelerograme i dodeliti te funkcije oslonačkim čvorovima za analizu uticaja
zemljotresa. Ova metoda pruža tačnije rezultate nego metoda spektra odgovora i može se primeniti čak
i ako su u modelu definisani i nelinearni elementi (nelinearni oslonci, štapovi samo na zatezanje, itd.).
Njena mana je ta, što se ne može kombinovati automatski sa ostalim tipovima opterećenja.
 Za definisanje opterećenja u čvorovima ili funkcije ubrzanja aktuelni slučaj opterećenja mora biti dinamički
slučaj opterećenja. Pogledati… 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Definisanje
funkcije
278
Dinamička opterećenja i funkcije su definisane pomoću funkcija koje opisuju parametar u toku vremena.
Uređivanje funkcija je omogućeno iz dijaloga definisanja dinamičkog opterećenja.
Funkcije se moraju zadati u paru vrednosti u tabeli. Ikonica plus znaka dodaje novi red, a ikonica Brisati
briše selektovane redove. Funkcije se iscrtavaju automatski i mogu se štampati, kao i ponovo koristiti. Da
bi se mogle ponovo koristiti potrebno ih je snimiti u bazu funkcija. Snimljene funkcije se mogu ponovo
učitati, uređivati i snimiti pod drugim nazivom. Funkcije se snimaju u posebne *.dfn fajlove u dfn
direktorijumu u glavnom direktorijumu programa.
Tabela funkcija uređivanja
Dodavanje novog reda u tabeli.
Briše selektovani red iz tabele.
Kopira selektovane ćelije u clipboard.
Ubacuje sadržaj iz clipboard-a u tabelu.
Uređivanje formula.
Funkcija opterećenja f(t) se može zadati kao formula. Dostupne su
sledeće operacije i funkcije: +, –, * , /, (, ), sin, cos, tan, exp, ln, log10, log2,
sinh, cosh, tanh, arcsin, arccos, arctan, arcsinh, arccosh, arctanh, int, round,
frac, sqr, sqrt, abs, sgn, proizvoljna.
proizvoljna(t) bira nasumično broj između 0 i 1.
Mašina koja rotira oko Y ose ima funkciju dinamičkog opterećenja sa
sledećim X i Z komponentama:
𝑓𝑋 (𝑡) = 𝑎 ⋅ cos(𝜔𝑡+) and 𝑓𝑍 (𝑡) = 𝑎 ⋅ sin(𝜔𝑡 + 𝜑)
Kako su funkcije predstavljene kao niz vrednosti sa korakom Δt i Tmax ,

mora se zadati ukupno vreme.
Dijagrami i funkcije izveštaja
Štampa dijagrame i tabele.
Kopira dijagrame i tabele u clipboard.
Pokreće Kreator izveštaja.
Snima dijagrame u Galeriju. Pogledati u... 2.10.5 Galerija slika
Prethodno snimljena funkcija u bazu se može učitati selektovanjem njenog naziva iz padajuće liste.
Menja naziv tekuće funkcije.
Snima tekuću funkciju u bazu.
Učitava funkciju iz baze.

Uputstvo X4 279
 Početna tačka funkcije mora biti postavljena na t=0. Ova vrednost se ne može menjati ili brisati.
Ako je opterećenje zadato samo za T > 0, vrednost funkcije između 0 i T mora biti nula.
Dinamičko Za definisanje dinamičkog opterećenja u

opterećenje u čvorovima potrebno je selektovati čvorove i
čvorovima zadati parametre u dijalogu.
Za svaku komponentu moguće je zadati
intenzitet i dinamičku funkciju opterećenja
opisujući vremensku nezavisnost
koeficijenta opterećenja.
Da bi se koristila postojeća funkcija iz baze
kliknuti na prvu ikonicu sa strane pored
padajućeg menija. Za izmenu funkcije
kliknuti na drugu ikonicu.
Pravci delovanja opterećenja mogu biti
globalni X, Y i Z pravci ili se mogu definisati
odabirom reference i u tom slučaju postoji
samo jedna komponenta sile i momenta.
Moguće je definisati konstantno (vremenski nezavisno) opterećenje selektovanjem <Statičko> iz

padajućeg menija Funkcija dinamičkog opterećenja.
 Stvarna vrednost komponente opterećenja u trenutku t biće izračunata kao Fi (t )  Fi  f (t ) , tj. intenzitet
opterećenja je pomnožen koeficijentom vremenski zavisnog opterećenja.
 Ako se dinamičko opterećenje definiše u osloncu sa već postojećim dinamičkim opterećenjem, ono će biti
prepisano.
Uređivanje, Dinamička opterećenja se mogu uređivati ili brisati na isti način kao i statička opterećenja.
brisanje
 Dinamička opterećenja su prikazana isprekidanim žutim strelicama.
Dinamičko Funkcija ubrzanja se može dodeliti u bilo kom

ubrzanje oslonaca tačkastom osloncu modela. Za svaku komponentu
može se dodeliti intenzitet ubrzanja i funkcija
dinamičkog opterećenja opisujući vremensku
zavisnost koeficijenta opterećenja.
Stvarna vrednost ubrzanja u vremenu t će biti
izračunata kao
𝑎𝑖 (𝑡) = 𝑎𝑖 ⋅ 𝑓(𝑡)
tj. ubrzanje je pomnoženo vremenski zavisnim
koeficijentom opterećenja.
280
 Ubrzanje deluje u donjoj zoni oslonca. Ubrzanje oslonačkog čvora može biti različito jer zavisi od krutosti
oslonca.
 Ako se definiše ubrzanje za oslonac sa postojećim opterećenjem ubrzanja, ono će biti prepisano.
 Ako u čvoru postoji više oslonaca, ubrzanje će delovati na sve oslonce.
Uređivanje, Dinamička ubrzanja oslonca se mogu uređivati ili brisati na isti način kao i statička opterećenja.
brisanje
 Dinamičko ubrzanje oslonca je prikazano kao kružnica i žuta strelica.
Dinamičko Ubrzanje čvorova se može dodeliti za bilo

ubrzanje čvorova koji čvor modela. Za svaku komponentu
može se dodeliti intenzitet ubrzanja i
funkcija dinamičkog opterećenja opisujući
vremensku zavisnost koeficijenta
opterećenja. Stvarna vrednost ubrzanja u
vremenu t će biti izračunata kao
𝑎𝑖 (𝑡) = 𝑎𝑖 ⋅ 𝑓(𝑡)
tj. ubrzanje je pomnoženo vremenski
zavisnim koeficijentom opterećenja..
 Ako se definiše ubrzanje za oslonac sa postojećim opterećenjem ubrzanja, ono će biti prepisano.
 Za definisanje ubrzanja tla za seizmičku analizu mora se definisati ubrzanje tačkastog oslonca.
Uređivanje, Dinamička ubrzanja čvorova se mogu uređivati ili brisati na isti način kao i statička opterećenja.
brisanje
 Dinamičko ubrzanje čvorova je prikazano kao kružnica i žuta strelica.
4.10.29. Efekti požara na čeličnim elementima – SD8 modul
Standardi U AxisVm-u, efekti od požara mogu biti generisani prema različitim nacionalnim standardima. U slučaju
Nacionalnih aneksa Evrokoda koji nisu navedeni dole, opšta pravila iz EN 1991-1-2 i EN 1993-1-2 se
primenjuju.
Evrokod EN 1991-1-2
Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije
Deo 1-2: Opšta dejstva – Dejstva na konstrukcije izložene požaru
EN 1993-1-2
Evrokod 3: Proračun čeličnih konstrukcija
Part 1-2: Proračun konstrukciija izloženih požaru
EC nemački DIN EN 1991-1-2:2010-12 NA

DIN EN 1993-1-2:2010-12 NA
EC MSZ EN 1991-1-2:2005 NA
mađarski MSZ EN 1993-1-2:2013 NA
EC SR EN 1991-1-2:2004/NA:2006
rumunski SR EN 1993-1-2:2006/NB:2008
EC slovački STN EN 1991-1-2/NA:2006

STN EN 1993-1-2/NA:2008
EC poljski PN EN 1991-1-2:2006 NA
PN EN 1993-1-2 NA
EC danski DS/EN 1991-1-2 DK NA:2011

Uputstvo X4 281
EC BS EN 1991-1-2:2002 NA
britanski BS EN 1993-1-2:2005 NA
EC finski SFS-EN 1991-1-2:2002 NA

SFS-EN 1993-1-2:2005 NA
Da biste definisali efekte požara na linijskim elementima, kliknite na Definisanje efekta požara na linijskim
elementima u traci alaki Opterećenja. U trenutnoj verziji AxisVM-a požarni efekti mogu biti dodeljeni
Definition of fire samo čeličnim greda, rebro i štap konačnim elementima. Ako su selekcijom obuhvaćeni i elementi od
effect drugih materijala, oni će autimatski biti deselektovani.
Krive požara Efekat požara je predstavljen pomoću krive koja

definiše temperaturu gasa u odeljku zahvaćenim
požarom kao funkciju od vremena. Mogu biti
selektovane četiri različite krive požara prema
Evrokodu.
Standardna kriva temperatura-vreme (tzv. ISO kriva požara) (EN 1991-1-2):

𝜃𝑔 = 20 + 345 log10 (8𝑡 + 1)
Kriva spoljašnjeg požara (EN 1991-1-2):
𝜃𝑔 = 660(1 − 0.687𝑒 −0.32𝑡 − 0.313𝑒 −3.8𝑡 ) + 20
Hidrokarbonska kriva požara (EN 1991-1-2):
𝜃𝑔 = 1080(1 − 0.325𝑒 −0.167𝑡 − 0.675𝑒 −2.5𝑡 ) + 20
Parametrijska kriva požara:
∗ ∗ ∗
𝜃𝑔 = 20 + 1325൫1 − 0.324𝑒 −0.2𝑡 − 0.204𝑒 −1.7𝑡 − 0.472𝑒 −19𝑡 ൯ 𝑡 ∗ ≤ 𝑡𝑚𝑎𝑥
∗
Faza hlađenja:
𝜃𝑔 = 𝜃𝑚𝑎𝑥 − 625(𝑡 ∗ − 𝑡𝑚𝑎𝑥
∗ ∗
∙ 𝑥) 𝑡𝑚𝑎𝑥 ≤ 0.5
∗ )(𝑡 ∗ − 𝑡𝑚𝑎𝑥
∗ ∗
𝜃𝑔 = 𝜃𝑚𝑎𝑥 − 250(3 − 𝑡𝑚𝑎𝑥 ∙ 𝑥) 0.5 ≤ 𝑡𝑚𝑎𝑥 <2
𝜃𝑔 = 𝜃𝑚𝑎𝑥 − 250(𝑡 ∗ − 𝑡𝑚𝑎𝑥
∗ ∗
∙ 𝑥) 𝑡𝑚𝑎𝑥 ≥2
gde su
𝜃𝑔 [°C] temeratura gasa
282
𝑡 [min] vreme
𝑡 ∗ [h] modifikovani paramatar vremena
Paramatrijska Za razliku od ISO-, krvie spoljašnjeg i Temperatura [°C]

kriva požara hidrokarbonskog požara i parametarska
kriva imaju fazu hlađenja. Koristeći
parametrijsku požarnu krivu, parametri kao
što su veličina i provetravanje odeljka,
količina zapaljivih materijala, itd., mogu biti
uzeti u obzir pri proračunu. Ovi parametri
značajno utiču na maksimalnu temperaturu
gasa i trajane požara.
Vreme [s]
Prema EN 1991-1-2, parametarske krive požara važe za odeljke do 500 m2 površine tavanice, bez otvora
na krovu i za maksimalnu visinu odeljka od 4 m.
Sledeće parametre je potrebno definisati za proračun krive požara:
𝐴𝑓 [m2] površinu tavanice
𝑞𝑓,𝑑 [MJ/ m2] proračunska vrednost gustine požarnog opterećenja koja se odnosi na
površinu tavanice Af
𝐴𝑣 [m2] ukupna površina vertikalnih otvora na svim zidovima
ℎ [m] prosečna visina prozora na zidovima
𝐴𝑡 [m2] ukupna površina prostora (zidovi, pod i plafon, uključujući i otvore)
𝑐𝑝𝑤 [J/kg°C] specifična toplota granice zatvoreng prostora
𝜌𝑝𝑤 [kg/m3] gustina granice zatvorenog prostora
𝜆𝑝𝑤 [W/m°C] toplotna provodljivost granice zatvorenog prostora
 Ako se granica zatvorenog prostora sastoji od različitih slojeva, parametri 𝒄𝒑𝒘 , 𝝆𝒑𝒘 i 𝝀𝒑𝒘 treba da daju
𝑨 𝑨
rezultujući parametar 𝒃 = √𝒄𝒑𝒘 𝝆𝒑𝒘 𝝀𝒑𝒘 jednak sa 𝒃 = √𝒄𝒑𝒘,𝟏 𝝆𝒑𝒘,𝟏 𝝀𝒑𝒘,𝟏 ∑ 𝟏 + ⋯ + √𝒄𝒑𝒘,𝒏 𝝆𝒑𝒘,𝒏 𝝀𝒑𝒘,𝒏 ∑ 𝒏 .
𝑨 𝑨
Temperatura Temperatura čelika se proračunava automatski iz odabranih kriva požara i trajanja požara / zahtevanog
čelika vremena požarne otpornosti (R15, R30, R60, itd. – gde broj označava vreme u minutima). Ova proračunska
temperatura se koristi dalje u proračunu čeličnih konstrukcija (pogledati... 6.6.2 Proračun elemenata
čeličnih konstrukcija na dejstvo požara prema Evrokodu 3 – SD8 modul).
Maksimalno vreme trajnja požara je 120 minuta (R120).
Jedinice parametara uticaja, vreme trajanja požara i temperatura mogu biti podešeni manuelno
(pogledati... 3.3.8 Jedinice i formati).
Dijagrami mogu biti sačuvani u Bazi crteža (pogledati... 3.5.10 Snimanje u bazu crteža) klikom na ikonu
postavljenu ispod dijagrama sa desne strane. Sačuvani dijagrami mogu biti dodati kasnije u izveštaj.
Temperatura nezaštićenih čeličnih elemenata je (EN 1993-1-2; ∆t = 5s):
𝐴/𝑉
Δ𝜃𝑎,𝑡 = 𝑘𝑠ℎ ℎ̇ Δ𝑡
𝑐𝑎 𝜌𝑎 𝑛𝑒𝑡,𝑑
gde su
𝑘𝑠ℎ [-] korekcioni faktor koji uzima u obzir efekte senke
𝐴/𝑉 [1/m] faktor preseka za nezaštićene čelične elemente
𝑐𝑎 [J/kgK] specifična toplota čelika (prema EN 1993-1-2)
𝜌𝑎 [kg/m3] jedinična masa čelika
ℎ̇𝑛𝑒𝑡,𝑑 [W/m2] proračunska vrednost neto toplotnog fluksa po jedinici površine
Uputstvo X4 283
 Korekcioni faktor koji uzima u obzir efekte senke

i faktor preseka mogu biti proračunati
automatski za tipove oslonačkih preseka (I,
kutijasti, cevi i L profili).
Temperatura zaštićenih čeličnih elemenata je (EN 1993-1-2; ∆t = 5s):

𝜆𝑝 𝐴𝑝 /𝑉 ൫𝜃𝑔,𝑡 − 𝜃𝑎,𝑡 ൯
Δ𝜃𝑎,𝑡 = Δ𝑡 − ൫𝑒 𝜙/10 − 1൯Δ𝜃𝑔,𝑡
𝑑𝑝 𝑐𝑎 𝜌𝑎 1 + 𝜙/3
𝑐𝑝 𝜌𝑝
𝜙= 𝜆 𝐴 /𝑉
𝑐𝑎 𝜌𝑎 𝑝 𝑝
gde su
𝜆𝑝 [W/mK] oplotna provodljivost zašitnog materijala
𝐴𝑝 /𝑉 [1/m] faktor preseka za čelične elemente izolovane zaštitom
𝑐𝑝 [J/kgK] specifična temperatura nezavisna od toplote zaštitnog materijala
𝜌𝑝 [kg/m3] specifična masa zaštitnog materijala
𝑑𝑝 [m] debljina zaštitnog materijala
 Proračunata teperatura čelika koja se odnosi na odabranu krivu požara i dužinu trajanja požara (u slučaju
parametrijske krive maksimalna temperatura sračunata u intervalu) može se videti u prozoru za temperaturu
čelika. Ispod temeprature čelika su prikazani faktori redukcije koji se odnose na čvrstoću na granici tečenja i
Young-ov modul elastičnosti prema EN 1993-1-2.
Izloženost U prozoru Izloženost moguće je podesiti način na koji je presek izložen požaru. Tip izloženosti značajno
utiče na vrednost korekcionog faktora koji uzima u obzir efekte senke i faktora preseka. U slučaju
oslonačkih preseka, dostupni su sledeći tipovi izloženosti za zaštićene/nezaštićene elemente:
Za preseke van oslonačke zone tipovi izloženosti se javljaju preko korekcionog faktora koji uzima u obzir
efekte senke i faktora preseka definisanih od strane korisnika (ksh and A/V).
Zaštita od požara Primena zaštite od požara se često zahteva za elmente čelinih konstrukcija
zbog njihovih vitkih elemenata i činjenice da čelik ima visoku toplotnu
provodljivost. Odabirom opcije Zaštita od požara u prozoru Izloženost se
uzima u obzir zaštita od požara. U ovom slučaju se omogućava se panel za
uređivanje Zaštita od požara u donjem desnom uglu. Parametri i njihova
važnost su već prikazani gore.
Prisustvo ili odsustvo zaštite od požara utiče na tipove izloženosti.
Koeficijenti κ1 i κ2 κ1 i κ2 su koeficijenti adaptacije koji se odose na neravnomernu raspodelu
temeprature u poprečnom preseku i duž grede, respektivno, prema EN
1993-1-2. Ovi koeficijenti mogu biti podešeni u panelu Raspodela
temperature.
Analiza raspodele Za I i kutijaste oblike preseka može tačnije biti određena raspodela temperature klikom na prekidač
temperature Analiza u panelu Raspodela temperature. Temperature unutar poprečnog preseka se računaju metodom
konačne razlike. U ovom slučaju, rešava se problem dvodimenzionalne provodljivosti toplote.
284
U zavisnosti od raspoloživih računskih resursa i simetrije problema, proračun može potrajati nekoliko
sekundi ili nekoliko minuta. Analiza razmatra temperaturno zavisnu toplotnu provodljivost čeličnog
materijala prema EN 1993-1-2. Dijagram pokazuje maksimalnu, minimalnu i prosečnu temperaturu kao
funkciju od vremena.
Prema propisima EN 1993-1-2, u slučaju neravnomerne raspodele temperature, maksimalna temperatura
unutar poprečnog preseka mora biti korištena prilikom provere nosivosti. Prema tome, ako su rezultati
raspodele temperature dostupni, AxisVM koristi maksimalnu temperaturu u daljem proračunu.
κ1 koeficijent adaptacije koji se odnosi na neravnomernu raspodelu temperature u poprečnom preseku
se automatski izračunava, ali je moguće drugu vrednost iznad prekidača Analiza.
Ako je odeljak povezan sa armiranobetonskom pločom sa jedne strane, analiza raspodele temperature
zahteva unos vrednosti debljine ploče i gustine betona.
Zadata Ako je u panelu Teperatura čelika odabrana opcija Zadata
temperatura temperaura, ravnomerna ili linearna raspodela može biti
specificirana. Proračunska temperatura može biti odabrana kao θ1,
θ2 ili njihov prosek. Ova proračunska temperatura se kasnije koristi
u proračunu elemenata na dejstvo požara (pogledati... 6.6.2
Proračun elemenata čeličnih konstrukcija na dejstvo požara prema
Evrokodu 3 – SD8 modul).
Apliciraj kao I proračunata i zadata temperatura može biti aplicirana na

temperaturno konstrukcijski element kao temperaturno opterećenje (pogledati...
opterećenje 4.10.19 Temperaturno opterećenje na linijskom elementu) za
određivanje untrašnjih sila usled sprečenih temperaturnih
deformacija linearnom statičkom analizom.
Mora biti specificirana referentna temperatura (u proračunu na dejstvo požara to može biti sobna
temperatura).
 Korišćenjem perfektnog modela i linearne statičke analize, značajne unutrašnje sile mogu da se jave usled
termičkog širenja, budući da se lokalni slomovi usled gubitka stabilnosti ne razmatraju. Ove značajne sile mogu
biti oslobođene lokalnim slomovima i deformacijama bez rizika od globalnog sloma. Prema Evrokodu,
temperaturne sile mogu biti zanemarene u određenim slučajevima.
Tabele Parametri efekta požara za svaki slučaj požarnog opterećenja mogu da se provere u Tabelama. Izlistani
parametri su: zahtevano vreme požarne otpornosti, tip požarne krive, faktor preseka, faktor senke, tip
izloženosti, karakteristike zaštitnog materijala i temperatura za proračun čeličnih konsrukcija. Tabele
mogu da se dodaju u izveštaj.
Uputstvo X4 285
Grafički simboli u Požarni efekti se u glavnom prozoru prikazuju kao „cik-cak” linije. Oznake karakteristika (debljina, boja)
glavnom prozoru mogu biti podešene u prozoru Osnovna podešavanja / Grafički simboli.
Greške Ako temperatura gasa ili čelika ne

može biti proračunata usled
neadekvatnih vrednosti parametara,
poruka o grešci se pojavljuje.
EN 1991-1-2 nalaže nekoliko
ograničenja koja se odnose na
inicijalne parametre parametrijske
krive (koeficijnent otvora, 𝑏=
𝑐 𝜌
√ 𝑝𝑤 𝑝𝑤 𝑝𝑤𝜆 , floor area, height, etc.).
286
4.10.30. Mase u čvorovima
U analizi slobodnih vibracija koriste se mase

koncentrisane u čvorovima modela, zadate
komponentama u globalnom sistemu (MX, MY, MZ). U
analizi slobodnih tonova oscilovanja po teoriji II reda
opterećenja koja su posledica postojanja koncentrisanih
masa uzimaju se u obzir kao i mase koje odgovaraju
zadatom opterećenju.
Ako mase imaju istu vrednost u svim pravcima
uključivanjem prekidača Primeniti istu masu u svim
pravcima dovoljno je definisati jednu vrednost mase.
U dinamičkoj analizi mase i ubrzanja u čvorovima
učestvuju u dinamičkim opterećenjima i uzrokuju pojavu
pomeranja i sila u modelu.
 Na ekranu se prikazuju kao dva tamno crvena koncentrična kruga.
4.10.31. Modifikacija
Modifikacija Za modifikaciju opterećenja:

1. Držati pritisnuti dirku [Shift] na tastaturi i selektovati opterećenje koja treba modifikovati (ili
opterećene elemente). Moguća je selekcija i preko dijaloga za selekciju.
2. Na paleti kliknuti na ikonicu tipa opterećenja.
3. Uključiti prekidače pored vrednosti koje treba izmeniti.
4. Definisati nove vrednosti.
5. Zatvoriti dijalog klikom na dugme U redu.
Direktan način Ako je aktivan jezičak Opterećenja, kliknuti na konačni element čije pripadajuće opterećenje treba
modifikacije modifikovati. Ako na element deluje više opterećenja selektuje se samo jedno i to najbliže poziciji
kurzora. Ako se selektuje više konačnih elemenata izvršiće modifikacija svih opterećenja klikom na jedno
od njih. Ako se klikne na neselektovani element dijalog selekcije se zatvara i omogućava se modifikacija
opterećenja na koje je kliknuto.
 U suštini, modifikacija je postupak sličan definisanju opterećenja ali dopušta da se promene neki parametri
opterećenja, bez ponovnog zadavanja ostalih, kao i da se ne zada opterećenje za elemente koji su bili
neopterećeni. Ako je aktiviran prekidač Definisanje, modifikacija se odnosi na sve selektovane elemente, linije
ili površine. Ako su selektovani elementi sa opterećenjima različitim od tipa opterećenja koji se modifikuje ona
ostaju nepromenjena.
4.10.32. Brisanje
[Del] Pogledati... 3.2.8 Brisanje
Mreža konačnih elemenata (MKE)
Klik na jezičak palete menija omogućava kreiranje, funkcije progušćenja i proveru oblika mreže konačnih
elemenata linijskih elemenata i oblasti.
4.11.1. Generisanje mreže konačnih elemenata
Automatska provera i detekcija preklapajućih linija i nedostajućih presečnih tačaka tokom generisanja
MKE smanjuje pojavu greške geometrije modela.
Zahvaljujući podršci za procesore sa više jezgara ugrađenoj u AxisVM, potrebno vreme za generisanje
MKE se može znatno smanjiti (na računarima koji poseduju više jezgara i/ili procesora).
Uputstvo X4 287
4.11.1.1. Mreža linijskih konačnih elemenata
U analizi konačnih elemenata koriste se linearni elementi konstantnog poprečnog preseka tako da se
elementi oblika kružnog luka kao i oni sa promenljivim poprečnim presekom moraju podeliti. Tačnost
rešenja zavisi od gustine podele mreže linijskih konačnih elemenata.
Mreža liniskih konačnih elemenata se može ukloniti ili promeniti kao i mreža oblasti. Uklanjanjem mreže
se ne brišu opterećenja i karakteristike linijskih elemenata.
Mreža se može definisati i za linijske elemente konstantnog poprečnog preseka, što je naročito korisno
prilikom nelinearne analize gde je potrebno podeliti linijske elemente radi postizanja veće tačnosti
rešenja.
Parametri za Mreža se može kreirati prema različitim kriterijumima:

generisanje mreže
linijskih konačnih
elemenata
Maksimalna razlika u odnosu na kružni luk: Rastojanje ne sme preći zadatu vrednost.
Maksimalna dužina elementa: Dužina konačnog elementa ne sme preći zadatu vrednost.
Podela na N jednakih delova: Linijski element se deli na N delova.
Po uglu: Centralni ugao konačnog elementa kružnog luka ne sme preći zadatu vrednost.
4.11.1.2. Mreža nad oblastima

Nad selektovanoj oblasti je moguće generisati
trougaonu mrežu konačnih elemenata definisanjem
veličine dužine ivice elementa mreže. Prilikom
generisanja mreže uzimaju se u obzir svi otvori,
unutrašnje linije i tačke u oblasti. Mreže mogu i da
„prate“ vrednosti opterećenja iznad određenog
intenziteta i da se prilagođavaju u odnosu na njih ili
mogu biti prilagođene vrhovima stubova
omogućavajući odsecanje vrhova momentnih
dijagrama.
Tip mreže Mreža može biti trougaona, četvorougaona ili

mešovita u kojoj je većina elemenata četvrouagoog
oblika, a samo su neki trougaonog oblika.
Ako spoljašnje linije oblasti koja sadrži otvore i
unutrašnje linije mogu biti podeljene na četvoruglove
i ako je odabrana četvouogaona podela, mreža sa
kvalitetnijim parametrima se generiše.
Veličina elementa Moguće je definisati prosečnu veličinu konačnog

mreže elementa. Generisana mreža može da sadrži elemente
veće i manje veličine od definisane vrednosti.
Mreža prilagođena Mreže će pratiti označena opterećenja ako intenzitet

opterećenjima opterećenja prevaziđe definisanu vrednost.
Opterećenja u čvorovima će kreirati mrežu čvorova, a
linijska opterećenja mrežu linija.
Prilagođavanje Mreža mora biti prilagođena vrhovima stubova radi pripreme za odsecanje momentnh vrhova.
mreže vrhovima Uključivanjem ove opcije, mreža se automatski prilagodi geometriji poprečnog preseka stubova koji su
stubova spojeni sa površinom. Sve grede koje se sa pločom vežu pod uglom većim od 45° se smatraju stubovima.
Ova opcija mora biti podešena radi omogućavanja opcije Odsecanje momentnih vrhova iznad stubova u
dijalogu Parametri prikaza. Pogledati… 6.1.10 Sile u presecima površinskih konačnih elemenata
Način podele Ujednačena veličina mreže
konture
288
Granične linije oblasti i unutrašnje linije će biti podeljene u zavisnosti od veličine mreže da bi se
održala zadata vrednost veličine elemenata mreže.
Promenljiva veličina mreže
Promenljiva mreža „prati“ geometriju oblasti i progušćuje se smanjivanjem veličine elemenata gde
god je to potrebno.
Izravnavanje Skala sa točkićem kontroliše izravnavanje mreže. Izravnavanje malo usporava generisanje mreže.
Pomeranje točkića na levi kraj podešava minimalno izravnavanje i brzu obradu, dok postavljanje na
desni kraj podešava maksimalnu izravnavanje i sporiju obradu. Rezultat izravnavanja zavisi od
geometrije oblasti i drugih parametara mreže, pa podešavanje preciznijeg izravnavanja ne mora
rezultirati boljim kvalitetom mreže.
Ako je uključeno Generisanje mreže samo u oblastima gde je nema mreža se neće generisati nad
oblastima gde je to već izvršeno.
Ako je uključeno Proračun preseka oblasti, preseci oblasti su automatski izračunati pre kreiranja mreže.
Napredak procesa generisanja mreže se može pratiti u prikazanom prozoru i prekinuti u svakom
trenutku pomoću dugmeta Odbaci.
Generator mreže koristi samo krajnje tačke greda konačnih elemenata koje se nalaze u ravni oblasti i
zanemaruje njihove pripadajuće podele mreže. Rebro konačni elementi su pripojeni sa svojom linijskom
podelom mreže zato što se mogu definisati i na ivicama površine.
Ako je nad oblasti već kreirana četvorougaona ili trougaona mreža, genarator ih ne menja već ih samo
pripaja novoj mreži.
Pre generisanja mreže Trougaona mreža Četvorougaona mreža sa

trouglovima
 Ako je preko postojeće mreže generisana nova mreža (različite veličine elemenata od postojeće), nova mreža
će zameniti postojeću.
4.11.2. Progušćavanje mreže
Ovom funkcijom može da se progusti mreža površinskih konačnih elemenata. Novonastali konačni
elementi nasleđuju osobine postojećih elemenata (materijal, poprečni presek/debljina, reference, itd.).
 Potrebno je ponovo zadati stepene slobode čvorova posle progušćivanja, obzirom na to da se definisanje
stepena slobode čvorova ne obavlja automatski.
Mogućnosti progušćivanja:
Ravnomerno Omogućava ravnomerno progušćenje selektovane mreže na veličinu zadate maksimalne dužine stranice
povrinskog elementa progušćene mreže.
Uputstvo X4 289
Pre progušćivanja Nakon progušćivanja
Podelom Omogućava progušćenje

elemenata na selektovane mreže podelom
jednake delove elemenata kao na prikazanim
slikama ispod.
Četvorougaoni element Trougaoni element
Pre Kasnije
Oko čvorova Progušćivanje mreže obavlja se samo u zoni selektovanih čvorova (stubovi, oslonci i sl.), podelom
elemenata spojenih u selektovanim čvorovima, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).
Pre Kasnije
Uz ivice Progušćivanje mreže obavlja se samo u zoni selektovanih ivica (zidovi, linijski oslonci, opterećenja i sl.),
podelom elemenata spojenih selektovanim ivicama, a po zadatoj proporciji podele (0.2-0.8).
Pre Kasnije
4.11.3. Provera konačnih elemenata
Program proverava minimalni ugao površinskih konačnih elemenata ().

Trougaoni konačni element je deformisan ako je  ≤ 15.
Četvorougaoni konačni element je deformisan ako je  ≤ 30.
290

Uputstvo X4 291
5. Analiza
AxisVM je program za linearnu i nelinearnu statičku analizu, linearnu i nelinearnu dinamičku analizu,
analizu vibracija i analizu stabilnosti konstrukcija prema konceptu metode konačnih elemenata (MKE).
Instrukcije u ovom Uputstvu sa date sa pretpostavkom da korisnik ima osnovno predznanje o metodi
konačnih elemenata i iskustvo u modelovanju konstrukcija. U ovom Uputstvu su date osnovne
informacije o MKE, a više se nalazi u publikacijama datim u spisku literature. Uslov za kompetentno
korišćenje AxisVM je poznavanje suštine primene MKE kao sofisticiranog alata koji pomaže kreativni
inženjerski pristup u analizi konstrukcija. Treba biti svestan toga da je program samo alat, a ne zamena
za inženjersko prosuđivanje.
Bez obzira na tip, svaka analiza se sastoji iz sledećih koraka:

1) Optimizacija modela
2) Provera ulaznih podataka (verifikacija modela)
3) Proračun modela (analiza)
4) Prikaz rezultata proračuna
Detalji analize mogu biti prikazani proširivanjem jedne ili više kategorije panela. Panel Poruke prikazuje
poruke toka analize. Panel Statistika prikazuje zahteve memorije, informacije o hardveru, detalje modela
i vremena trajanja pojednih faza analize.
Specialne kategorije:
292
Nelinearna analiza: Praćenje prikazuje pomeranje čvora koji se prati. Konvergencija prikazuje
konvergenciju iterativno procesa.
Analiza slobodnih vibracija: Frekvencije prikazuje način konvergencije frekvencija. Konvergencija
prikazuje proces konvergencije.
Analiza izvijanja: Svojstvene vrednosti prikazuje način konvergencije svojstvenih vrednosti.
Konvergencija prikazuje proces konvergencije
Dynamic analysis: Koraci vremena prikazuje pomeranje čvora koji se prati. Konvergencija prikazuje
proces konvergencije.
Podaci poslednje analize modela se snimaju u fajl modela i mogu se uvek pogledati preko dijaloga
Informacije o modelu. Pogledati... 2.16.20 Informacije o modelu
Optimizacija Da bi se smanjlo vreme analize i količina glavne memorije koju program koristi, AkisVM optimizira
modela redosled čvorova. Ako je ukupan broj stepeni slobode preko 1.000, program stvara unutrašnji
trodimenzionalni grafik iz geometrije modela i počinje da deli sistem jednačina metodom substructure.
Sistem se čuva kao retke matrice (većina komponenti matrice je jednaka nuli). Parametri optimizovanog
sistema jednačina se pojavljuju tek na kraju ovog procesa. Ovaj proces rezultira najmanjom količinom
glavne memorije koju program koristi i najbržem vremenu proračuna, ali pretpostavlja da se najveći
blok uklapa u raspoloživu memoriju. Ako to nije slučaj, AxisVM čuva sistem kao trakastu matricu i počinje
da smanjuje propusni opseg (broj bit-ova obrađenih u jedinici vremena dostupnog ili potrošenog
kapaciteta informacija) sistema iterativnim procesom renumeracije čvorova. Ako dva najduža reda mogu
da stanu u dostupnu memoriju, sistem može da se reši. Promene zahteva memorije za trakastu matricu
su prikazane u realnom vremenu. Trajanje procesa optimizacije i konačna zauzetost memorije zavise od
veličine sistema i dostupne memorije.
 Sistem jednačina se efikasnije može rešiti ako ceo sistem jednačina „stane“ u fizičku memoriju računara. Ako
ne stane ceo sistem jednačina, ali stanu veći blokovi, vreme optimizacije će biti umereno.
Ako najveći blokovi sistema ne staju u memoriju osnovne (neophodne) funkcije hard diska mogu značajno da
uspore proces celokupne analize.
Verifikacija Naredni korak je verifikcija modela odnosno verifikacija ulaznih podataka. U slučaju postojanja greške
modela pojavljuje se upozorenje-poruka sa opisom greške. U zavisnosti od vrste greške (kritične, formalne, itd.)
proračun će se zaustaviti ili će korisnik doneti odluku da li se proračun nastavlja ili prekida.
Sprovođenje AxisVM prikazuje tok proračuna preko dva indikatora. Gornji prikazuje napredak aktuelnog koraka
analize proračuna, a donji napredak proračuna u celini.
Jednačine ravnoteže u pravcu nepomerljivih stepeni slobode se isključuju iz sistema jednačina, tako da
bi dobili reakcije oslonaca moraju se modelovati uslovi oslanjanja pomoću elemenata oslonaca.
Simetrični i pozitivno-definitni sistemi jednačina rešavaju se primenom Cholesky metode.

Problem svojstvenih vrednosti rešava se primenom tzv. "iteracije na podprostorima".
Greška rešenja Greška rešenja se računa preko rešenja slučaja opterećenja sa poznatim rezultatima. To je dobra procena
reda veličine greški rezultata pomeranja za druge slučajeve opterećenja.
Veličina greške prikazana je u info panelu kao E(EQ).
Ako je ova vrednost veća od 1E-06 tada je pouzdanost rešenja diskutabilna. Greška istog reda veličine
očekuje se i u sračunatim vrednostima pomeranja.
Generisanje fajla Post-procesor programa AxisVM rezultate proračuna prikazuje grafički u obliku različitih dijagrama ili
rezultata tabelarno.
U narednim poglavljima biće prikazana podešavanja parametara za svaku metodu proračuna.
Uputstvo X4 293
Statička analiza
Statičko opterećenje je ono koje ne izaziva inercijalne sile (ili čija eventualna promena u vremenu može
da se zanemari).
Linearna statička Izvršava se linearna statička analiza. Pojam linearna (geometijski i materijalno linearna) znači da su
analiza odgovor konstrukcije (pomeranje, sila u preseku) i spoljni uticaji linearno povezani.
U linearnoj statičkoj analizi proračun se izvršava za svaki slučaj opterećenja. Pretpostavka o geometrijski
linearnom ponašanju usvaja da su pomeranja konstrukcije toliko mala da mogu da se zanemare u
uslovima ravnoteža sila. Pretpostavka o materijalno linearnom ponašanju usvaja da je materijal idealno
elastičan (važi Hookeov zakon). Materijali površinskih elemenata mogu biti ortotropni.
 Videti opis upotrebe kontaktnih elemenata i opruga (Polavlje 4 ovog uputstva) u linearnoj statičkoj analizi.
Relativne greške na kraju iterativno procesa se pojavljuju u informacionom prozoru.

E(U): relativna greška konvergencije pomeranja
E(P): relativna greška konvergencije sile
E(W): relativna greška konvergencije rada
Vrednosti koje ukazuju na nestabilnost se pojavljuju u crvenoj boji.
Nelinearna Izvršava se nelinearna statička analiza. Pojam nelinearna znači da su odgovor konstrukcije (pomeranje,
statička analiza sila u preseku) i spoljni uticaji nelinearno povezani.
AxisVM omogućava primenu elemenata sa nelinearnim ponašanjem (kontaktni element, veza ili
nelinearna opruga i oslonac), kao i uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti štap, greda, rebro i ljuska
elemenata.
U dijalog boksu u razgranatom prikazu slučajeva opterećenja, selektovati slučajeve ili kombinacije
opterećenja za koje će se izvršiti nelinearna analiza. Progres analize se prikazuje u dijalogu (slika ispod).
AxisVM će sprovesti nelinearnu analizu sa odabrane slučajeve / kombinacije opterećenja. Progres

analize se prikazuje u dijalogu.
Kontrola rešenja
Sila
Ako je uključen ovaj prekidač, inkrementi se nanose kao inkrementi prirasta opterećenja.Moguće
je pratiti pomeranje čvora u zadatom pravcu. Grafik ovog pomeranja u odnosu na inkremente će
biti prikazan tokom analize.
Pomranje
Ako je uključen ovaj prekidač, nelinearno rešenje se kontoliše preko inkrementalnog prirasta
pomeranja zadatog čvora i stepena slobode.
Pushover
294
Pushover kontrola je specijalni oblik kontrole pomeranja koji dozvoljava upotrebu konstantnog
slučaja opterećenja dok se vrednosti drugih parametarskih slučajeva opterećenja inkrementalno
povećavaju. Ovo je veoma bitno pri pushover analizi radi pravilnog modelovanja P-Δ efekata.
Nakon odabira pushover kontrole gornji deo dijaloga se menja za podešavanje padajućih polja
za parametarske i konstantne slučajeve opterećenja. Pogledati… 4.10.24 Pushover opterećenja –
SE2 modul za detalje definisanja i preporučenih podešavanja za analizu
Praćeni čvor, Pravac, Maksimalano pomeranje
U slučaju kntrole pomeranja ili pushover, čvor koji se kontroliše i stepen slobode mora biti
odabran. Maksimalno pomeranje je maksimalno dozvoljeno pomeranje kontrolnog čvora u
datom pravcu.
Multiplikator opterećenja
Multiplikator opterećenja se može koristiti za povećanje opterećenja (zadatim inkrementom sila)
selektovanog slučaja ili kombinacije opterećenja za nelinearnu analizu.
Broj inkremenata
Broj inkremenata se može definisati na dva načina:
1. Jednaki inkrementi. Definisati broj inkremenata. Podrazumevana vrednost je 10. Kod izraženog
nelinearnog ponašanja potreban je veći broj inkremenata za postizanje konvergencije
rešenja.
2. Inkrementalna funkcija. Opterećenja nemaju linearni prirast vrednosti već prate definisanu
funkciju. Pomoću inkrementalne funkcije može se smanjiti broj inkremenata na delu
linearnog ponašanja konstrukcije, a povećati na delu gde se konstrukcija ponaša nelinearno.
 Inkrementalna funkcija mora biti monotona (opterećenja se ne mogu smanjivati).

Kriterijumi konvergencije
Kriterijumima konvergencije definiše se veličina prihvatljive greške rešenja na kraju inkrementa kao
uslov za prelazak na sledeći inkrement ili uslov za kraj proračuna. Ovi kriterijumi značajno utiču na
tačnost inkrementalno-iterativnog rešenja zbog stalne akumulacije greške u nelinearnoj analizi.
Norma vektora neuravnoteženog opterećenja i/ili norma vektora "zaostalih" pomeranja u iteraciji
se smanjuju (teže nultoj vrednosti) ako je u pitanju konvergentni postupak.
Maximalan broj iteracija

Bira se u skladu sa stepenom nelinearnosti modela i zadatim parametrima inkrementalnog
rešenja. Podrazumevani broj je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim
maksimalnim brojem iteracija proračun se prekida sa porukom o greški.
Pomeranje/sila/rad kriterijum konvergencije
Za praćenje konvergencije rešenja mogu da se primene kriterijumi po pomeranjima, silama ili
radu sila (bar jedan kriterijum). Ako se izabere samo kriterijum postizanja konvergencije po
pomeranjima moguće je da ne bude zadovoljen kriterijum po silama i obrnuto. Zato se kriterijum
postizanja konvergencije izražen preko rada sila pokazao kao najpogodniji za većinu nelinearnih
problema.
Podrazumevane vrednosti kriterijuma konvergencije su: 1E-3 za pomeranje, 1E-3 za silu i 1E-6 za
rad.
Po završetku procesa iteracije u Info panelu se prikazuju relativne greške rešenja:
E(U): relativna greška konvergencije pomeranja

E(P): relativna greška konvergencije sile
E(W): relativna greška konvergencije rada
Upotreba sekantne krutosti (samo u odgovarajućim slučajevima)
Ako je ova opcija izabrana, oslobađanje krajeva grede će biti prikazano preko njihovih sekantnih
krutosti umesto tangentnih. Ovo poboljšava konvergenciju, ali znatno usporava proračun.
Preporučuje se samo ako konvergencija ne može biti postignuta povećanjem broja inkremenata
i iteracija.
Uputstvo X4 295
Korišćenje armature pri proračunu

Prilikom analize armiranih ploča pri proračunu je moguće uzeti u obzir i računsku ili stvarnu količinu
armature ploče.
Pomeranja i unutrašnje sile armiranih ploča se računaju preko moment-krivina dijagarama
armiranih poprečnih preseka ploče. Ovi rezultati prikazuju stvarne ugibe i sile u ploči (pogledati…
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB ploča)
U slučaju analize armiranih stubova i greda pri proračunu je moguće uzeti u obzir i armaturu.
Unutrašnje sile kompatibilne sa deformacjiama se računaju integracijom napona vlakana u
Gausovim tačkama integracije na osnovu ε normalnih deformacija, κy i κz krivina uzimajući u obzir
stvarnu armaturu, beton i nelinearno ponašanje materijala (pogledati… 6.5.5. Nelinearna analiza
armiranobetonskih greda i stub elemenata).
Nelinearnost Uzimanje u obzir nelinearnog ponašanja materijala i konačnih elemenata

Ova opcija je dostupna ako model sadrži elemente sa nelinearnim ponašanjem (npr. štapovi koji
primaju samo sie zatezanja ili oslonci koji primaju samo sile pritiska) ili elemente sa nelineaarnim
materijalnim karakterisikama (štapovi, grede, rebra, membrane, ploče, ljuske). Ako ova opcija
ostane neodabrana, svi elementi će imti linearan odgovor.
Uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti greda, štapova, rebara i ljuski
Ravnoteža je uspostavljena u odnosu na deformisane linijske elemente. U zavisnosti od veličine
pomeranja, sprovodi se analiza po teoriji II ili III reda. Modeliranje geometrijske nelinearnosti
moguće je samo za štapne, greda, rebro ili ljuska konačne elemente. Ako u konstrukciji nema
nelinearnih konačnih elementata (kontaktni, opruga, oslonac i/ili veza elementi) ovo polje je
automatski obeleženo. Ukoliko u modelu ima pomenutih nelinearnih elemenata moguće je označiti
ovo polje da bi geometrijska nelinearnost bila uzeta u obzir i za gore pomenute elemente (štap,
greda, rebro i ljuska).
Poruke upozorena U geometrijski nelinearnim poračunima, u nekim inkrementima se može pojaviti problem stabilnosti
o stabilnosti sistema. Može biti u pitanju lokalni ili globalni gubitak stabilnosti ili fenomen proboja ravnoteže. Euler-
ova kritična sila takođe može biti prekoračena u bilo kojoj gredi. U takvim slučajevima, sledeća
procedura se preporučuje:
 Provera oblika deformacije

 Analiza stabilnosti radi poređenja kritičnih parametara opterećenja i faktora opterećenja u
problematičnim inkrementima.
Poruka upozorenja se pojavljuje u prozoru informcije ukazivajući na problematične inkremente.
Pogledati... 2.18.2 Info panel
 Beam elements must be divided into at least four parts when geometric nonlinearity is taken into account.
Sačuvati samo poslednji inkrement
Pomoću ove opcije fajl sa rezultatima inkrementalne nelinearne analize sa mnogo inkremenata (sila
ili pomeranja), a interesuje nas samo poslednji inkrement, može se značajno smanjiti jer se neće
sačuvati rezultati prethodnih inkremenata.
 Ovaj prekidač treba isključiti ukoliko se žele pratiti sila - pomeranje ili neki drugi (nelinearni) odgovori
konstrukcije.
AxisVM koristi poznati Newton-Raphson-ov

postupak za iterativno poboljšanje rešenja u okviru
inkrementa. Varijante primene ovog postupka
razlikuju se samo po pitanju korekcije tangentne
matrice krutosti sistema.
Ako je n=1 (podrazumevana vrednost), tada se
krutost koriguje u svakoj iteraciji (klasičnim Newton-
Raphson postupkom).
296
Kontrola Takozvani fenomeni proboja ne mogu pouzdano da se analiziraju

pomeranja na osnovu kontrole inkrementalnog prirasta opterećenja, već
preko kontrole inkrementalnog prirasta pomeranja (kontrola
pomeranja).
Slika desno prikazuje rešenje koje je kontrolisano inkrementalnim
povećanjem opterećenja. Rešenje ne može da se dobije jer dolazi
do divergencije u petom inkrementu. Ovde bi morala da se
primeni kontrola inkrementalnog prirasta pomeranja.
Konačni elemnti sa Greda, rebro i površinski elementi napravljeni od

nelinearnim nelinearnog materijala (elastičnog ili plastičnog) se Periferni sloj
materijalom modeliraju diskretizovanim modelom preseka.
Ploče i ljuske su predstavljene slojevima, a
poprečni preseci greda i rebara su izdeljeni Srednja ravan
mrežom. Distribucija napona je određena Unutrašnji sloj

upotrebom Navier-ove hipoteze (ravni presesci
ostaju ravni) i apliciranjem nelinearnog modela
materijala na svaki podelement.
Komponente napona su iste kao i u inearnom
modelu materijala. Za površinske elemente,
rezultati se dobijaju za gornju, srednju i donju
ravan, a za poprečne preseke grede i rebra u
tačkama napona duž spoljašnje ivice poprečnog
preseka.
Radi dobijanja tačnih rezultata u ekstremnom
vlaknu, debljina slojeva nije jednaka. U slučaju
ploča i ljuski, dva tanka periferna sloja se koriste,
čija je debljina jednaka jednoj desetini debljine
unutrašnjeg sloja. Broj unutrašnjih slojeva je deset.
Takođe, mreža poprečnih preseka grede i rebra
sadrži tanak periferni sloj, čija je debljina jednaka
jednoj desetini dužine ivice unutrašnjih elemenata.
Rezultati napona duž spoljašnje linije se dobijaju
direktno iz perifernih elemenata.
Analiza slobodnih vibracija
Moguće je odrediti traženi broj najnižih svojsvenih frekvencija i vektora slobodnih neprigušenih
vibracija. AxisVM proverava da li je određen potreban broj svojstvenih vrednosti.
Matrica masa modela je dijagonalne strukture i sadrži samo komponte translatornog pomeranja masa.
Selektovati slučajeve ili kombinacije opterećenja u razgranatom prikazu. AxisVM sprovodi analizu
slobodnih vibracija za odabrane slučajeve opterećenja i prikazuje dijalog progresa
 The solution technique applied to the associated generalized eigenvalue problem is designed to find the lowest
real and positive eigenvalues. It is not suitable to find eigenvalues that are zero or nearly zero.
Uputstvo X4 297
Kontrola rešenja
Mogu da se zadaju sledeći parametri inkrementalnog procesa:
Teorija I reda
Pri rešavanju problema slobodnih vibracija ne uzima se u obzir uticaj normalnih sila u
štap/greda konačnim elementima na krutost sistema.
Teorija II reda
Pri rešavanju problema slobodnih vibracija uzima se u obzir uticaj normalnih sila u štap/greda
konačnim elementima na krutost sistema (zatezanje povećava, a pritisak smanjuje krutost). Ovi
efekti imaju uticaj na slobodne vibracije strukture.
Slučaj opterećenja
Bira se slučaj opterećenja koja se zatim konvertuju u mase. Ako je selektovana analiza po teoriji
II reda, rezultati linearne (I reda) statičke analize koji prethode analizi tonova oscilovanja, se
takođe uzimaju u obzir pri proračunu.
Broj tonova oscilovanja
Zadaje se broj traženih najnižih fekvencija odnosno, tonova oscilovanja. Podrazumevana
vrednost je 6, a maksimum je 99. Ne može da se zahteva vrednost koja je veća od broja stepeni
sloboda pomeranja masa konstrukcije.
Konverzija opterećenja u mase
Moguća je konverzija gravitacionog opterećenja u mase koje se dalje koriste u proračunu.
Samo mase
Može da se analizira model samo sa masama, bez opterećenja, pri čemu je u proračunu
moguće uzimanje u obzir masa elemenata.
Kriterijumima konvergencije definiše se veličina prihvatljive greške rešenja svojstveih vrednosti i
svojstvenih vektora kao uslov za prelazak na proračun sledeće ili uslov za kraj proračuna. Ovi
kriterijumi značajno utiču na tačnost rešenja zbog stalne akumulacije greške. Zbog prethodno
navedenog veoma je bitno pravilno definisati toleranciju konvergencije.
Maximalan broj iteracija

Bira se u skladu sa specifičnostima modela i brojem traženih frekvencija. Podrazumevani broj
je 20. Ukoliko konvergencija nije postignuta sa zadatim maksimalnim brojem iteracija proračun
se prekida sa porukom o greški.
Konvergencija sopstvene vrednosti
298
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvene vrednosti (frekvencije).

Podrazumevana vrednost je 1E-10.
Konvergencija sopstvenog vektora
Zadaje se kriterijum konvergencije preko svojstvenog vektora (oblika).
Podrazumevana vrednost je 1E-5.
Dijafragma
Prilikom startovanja analize tonova oscilovanja sa uključenom opcijom Konvertovanje ploča u
dijafragme, sve horizontalne ploče će biti privremeno zamenjene dijafragmama.
Vreme trajanja analize se značajno smanjuje ako model sadrži samo ploče i stubove. Ako su u
analizi uključeni i zidovi konstrukcije, broj jednačina se smanjuje ali se povećava propusni
opseg (broj bit-ova obrađenih u jedinici vremena dostupnog ili potrošenog kapaciteta
informacija), pa se vreme proračuna može povećati.
Redukcija krutosti za analizu spektra odgovora
Više informacija u poglavlju 3.3.10. Redukcija krutosti.
Koristiti uvećanu krutost oslonaca
Oslonci se ponašaju na različit način tokom analize. Koristeći uvećanu krutost oslonaca (1010
kN/m za čvorne oslonce, 107 kN/m/m za linijske oslonce, 104 kN/m2 za površinske oslonce)
može pomoći u dobijanju realnijih rezultata analize slobodnih vibracija.
Mase
Uključiti komponente masa
Samo uključeni prekidači ispred komponenti masa određuju koje će biti uzete u obzir prilikom
analize. Ovo je korisna opcija kada se traže tonovi oscilovanja samo u određenim pravcima.
Tip matrice masa
Dijagonalna: manja matrica masa ali je bez centrifugalnih inercija;
Konzistentna (gusta) (samo ako je opravdano): kompletna matrica masa sa centrifugalnim
inercijama
Mase uzete u obzir
Ovde se mogu definisati mase koje će program uzeti u obzir prilikom analize. Osim Sve mase,
moguće je redukovati mase na one koje se nalaze na visini većoj od Z ili na mase na datom
nivou (ukoliko model sadrži nivoe). Primer može biti isključivanje podruma iz analize vibracija.
 Podrazumevano program koristi dijagonalnu matricu masa. S obzirom na to da AxisVM koristi model sa
matricom koncentrisanih masa, za postizanje dovoljne tačnosti proračuna potrebno je da se svaki
konstrukcioni element modelira većim brojem konačnih elemenata (progušćenjem mreže). Dovoljna tačnost
može da se postigne ako svakom polutalasu odgovara najmanje četiri konačna elementa (u slučaju površina
u oba pravca).
Greda konačni elementi bi trebalo da se dele na najmanje osam elemenata.
Svojstveni oblici su normalizovani matricom masa i to prema izrazu:, {𝑈}𝑇 [𝑀]{𝑈} = 1
5.2.1. Faktor odgovora na vibracije
Sa efikasnijim dimenzionisanjem koji koristi jače materijale koji vode do lakših struktura, problem
vibracija izazvanih hodanjem ljudi na tavanicama se povećava. Hodanje može uzrokovati vibracije
neugodne ili neprihvatljive za stanare zgrada ili onemogućavanje delikatnih operacija (npr. operacione
sale, laboratorije u kojima se odvijaju zahvati koji zahtevaju visoku preciznost). Analiza vibracija
prouzrokovanih kretanjem ljudi hodanje tretira kao spoljašnju silu pobude i određuje faktor odgovora
na vibracije, koji je proporcionalan maksimalnom ubrzanju u posmatranom čvoru. Analiza vibracija
prouzrokovanih kretanjem ljudi je dostupna samo ako konfiguracija uključuje FFA modul.
Da bi se analizirao odgovor konstrukcije na vibracije izazvane hodanjem ljudi, moraju se ispuniti dva
uslova. Model mora sadržavati oblasti i ugao između njihove normale i pravca gravitacije treba da bude
manji od 70°. Oblast se smatra pločom ako je ugao između njene normale i pravca gravitacije manji od
10°, ako je ovaj ugao između 10° i 70°, površina se smatra stepeništem. Obalsti sa većim uglovima
između njihove normale i pravca gravitacije se smatraju zidovima. AxisVM ne analizira i ne pobuđuje
čvorove zidova jer vibracije zidova ne uzrokuju neugodnost.
Uputstvo X4 299
Rezultati analize Drugi preduslov je analiza slobodnih vibracija prvog i / ili drugog reda. Odaberite rezultate vibracija
slobodnih vibracija slučajeva ili kombinacija opterećenja koje treba uzeti u obzir (slučajevi ili kombinacije opterećenja bez
koje treba koristiti odgovarajućeg broja oblika oscilovanja se pojavljuju u crvenoj boji).
Izaberite metod za pobudu, podesite koeficijent prigušenja i dodatne parametre dinamičkog
opterećenja. Rezultat analize je faktor odgovora na vibracije (R) za odabrani metod pobude na pločama
i stepeništima. R mora biti proveren prema preporučenim vrednostima (za detalje pogledajte Vodič
kroz FFA (pogledajte Pomoć / Vodič kroz FFA)).
Takođe je važno da se podese granični uslovi i uslovi kontinuiteta kako bi se odrazili na kruće ponašanje
struktura za dinamička opterećenja (pogledajte 5.2 Analiza slobodnih vibracije, Koristiti uvećanu krutost
oslonaca). Pored toga, prilikom izračunavanja oblika oscilacija, predlaže se da se uzmu u obzir korisna
opterećenja sa kvazistalnom kombinacijom (𝝍𝟐 ), koja pozitivno utiče na rezultate usled značajnog
povećanja modalnih masa konstrukcije.
Oblici oscilacija Svi oblici oscilacija za slučajeve / kombinacija opterećenja: Svi oblici odabranih slučajeva / kombinacija
koje treba koristiti opterećenja će se uzeti u obzir.
Oblici aktivirani u tabeli faktora modalnih masa: Oblici mogu biti neaktivni u tabeli Faktori modalnih
masa (pogledati 4.10.23.1 Proračun seizmičkog opterećenja prema Evrokodu 8).
Ispod granice frekvencije dozvoljava korisniku da postavlja ograničenje za sopstvene frekvencije, koje će
se pojaviti u proračunu. Samo oblici sa manjom frekvencijom će biti uzeti u obzir.
Metod pobude Na raspolaganju su tri metode pobude. Svaka kreira zasebnu komponentu rezultata R.
Potpuno: Svi čvorovi ploča ili stepeništa mogu pobuditi bilo koji drugi čvor (R full). Ovo je najrobusnija
metoda.
Pobuda u ekstremima oblika oscilovanja: Pobuda se odvija samo na dva globalna ekstrema sopstvenih
oblika (R ektr.).
Pobuda u čvoru u kom se analizira odgovor: Analizirani čvor je pobuđen sam (R self).
Pobuda samo do susednih spratova: Ova opcija je omogućena ako model sadrži najmanje tri sprata. Ako
se odabere ova opcija, analizirani čvor može biti pobuđen samo čvorovima na istim ili susednim
spratovima.
Prigušenje Može biti podešen kritični koeficijent prigušenja analizirane konstrukcie. Predlozi se mogu pronaći u
[33], [34].
300
Parametri Analize
vibracija
prouzrokovanih
kretanjem ljudi
Metod proračuna Dostupna su dva pristupa: CCIP-016 [33] i SCI P354 [34]. Njihovi algoritmi su opisani u Vodiču kroz FFA
(pogledajte Pomoć / Vodič kroz FFA). Promena pristupa briše prethodne rezultate.
Broj koraka Metod proračuna CCIP-016 dozvoljava smanjenje rezonantnih ubrzanja usled činjenice da je potrebno
(CCIP-016) vreme za razvijanje rezonancije. Tako da broj koraka (dužina trajanja pobude) utiče na rezultate.
Dužina putanje SCI P354 takođe uzima u obzir isti efekat, ali relevantan parametar je dužna putanje hodanja. U ovom
hodanja pristupu treba adati najnepovoljniju putanju.
(SCI P354)
Masa osobe Obe metode dozvoljavaju devijaciju od prethodno definisane mase osobe koja hoda.
Frekvencija tempa AxisVM analizira efekte koračanja za nekoliko različitih frekvencija tempa hodanja unutar zadatog
opsega. Gornja i donja granica opsega frekvencije može biti podešena ovde.
Ponderisane krive SCI P354 dopušta upotrebu različitih ponderisanih krivih. Ove krive uzimaju u obzir činjenicu da
ljudska percepcija o vibracijama varira sa frekvencijom.
Wb – Prosečne površine, srednja vibracia treba da se koristi ako je potrebno obezbediti komfort unutar
zgrade,
Wg – Specijalna zaštita od vibracija treba da se koristi ako je potrebno obezbediti precizne pokrete
ruke i stabilan vd.
U CCIP-016 Proračunskom metodu, samo jedno ponderisanje se primenjuje.
Za dalje detalje pogledati Pomoć / Vodič kroz FFA.
Dinamička analiza
Dinamička analiza određuje vremenski zavisna pomeranja i sile usled dinamičkih opterećenja ili ubrzanja
čvorova. Dinamička analiza se može primeniti na linearnim i nelinearnim modelima, gde je zadat
dinamički slučaj opterećenja.
Uputstvo X4 301
Slučajevi Statički slučaj ili kombinacija opterećenja

opterećenja Selektovati statički slučaj opterećenja ili kombinaciju za primenu u toku analize. Selektovati
„Nijedan“ za primenu samo dinamičkog slučaja opterećenja.
Dinamički slučaj opterećenja
Selektovati dinamički slučaj opterećenja ili kombinaciju.
Kontrola rešenja Analiza se može izvršiti u jednakim inkrementina ili prema korisnički definisanoj vremenski
inkrementalnoj funkciji. Predefinisane funkcije se mogu učitati ili se može kreirati nova funkcija pomoću
uređivača funkcija.
Ako je selektovana opcija Jednaki inkrementi potrebno je definisati dva parametra: Vremenski inkrement
i Ukupno vreme. Pri analizi se koriste vrednosti Vremenskog inkrementa kao inkrementa između koraka
vremena a Ukupno vreme definiše ukupno vreme analize.
Čvor za praćenje:
Pomeranje selektovanog čvora u zadatom pravcu će se prikazivati tokom analize
Rayleigh-jeve konstante prigušenja (a, b)
Matrica prigušenja je definisana preko konstanti prigušenja prema sledećim formulama:
𝐌 𝑢̈ + 𝐂𝑢̇ + 𝐊𝑢 = 𝑃(𝑡)
𝐂 = 𝑎𝐌 + 𝑏𝐊
Ako je uključeno Uzeti u obzir opterećenja i mase čvorova dodaje se još jedna matrica u M koja predstavlja
opterećenja i mase u čvorovima
Snimanje rezultata Zbog značajne veličine fajla rezultata dodate su opcije snimanja rezultata: označavanjem Snimiti sve
korake svi rezultati se snimaju, a Snimiti u pravilnim intervalima snima rezultate samo u određenim
vremenskim koordinatama smanjujući pri tome veličinu fajla.
Mase u čvorovima Mase u čvorovima će biti uzete u obzir kao u analizi slobodnih vibracija.
Tip matrice masa Dinamička analiza koristi Dijagoalnu matricu masa.
Nelinearnost Uzimanje u obziri nelinearnog ponašanja materijala i konačnih elemenata
Ako su definisani nelinearni elementi (na primer, samo zategnuti štapovi) ovde je moguće
aktivirati ili deaktivirati nelinearno ponašanje
Uzimanje u obzir geometrijske nelinearnosti greda, štapova, rebara i ljuski
Ako je uključena ova opcija opterećenja će biti primenjena na deformisanoj konstrukciji u
svakom koraku.
Kriterijum Ako je odabrana opcija Sprovesti sa iteracijama uslova ravnoteže, potrebno je podesiti kriterijume
konvergencije konvergencije kao i kod nelinearne statičke analize. U suprotnom se stvarne vrednosti E(U), E(P) i E(W)
(njihove konačne vrednosti se pojavljuju u info panelu) porede sa referentnim vrednostima podešenim
ovde.
Metoda rešenja Linearna ili nelinearna ravnoteža jednačina je rešena Newmark-beta metodom. Ako je Δt vremenski
inkrement, u t+Δt se dobija:
𝐌 𝑢̈𝑡+Δ𝑡 + 𝐂𝑢̇ 𝑡+Δ𝑡 + 𝐊𝑢𝑡+Δ𝑡 = 𝑃(𝑡)
gde su C matrica prigušenja, M matrica masa, K matrica krutosti.

Δ𝑡 2
𝑈𝑡+Δ𝑡 = 𝑈𝑡 + Δ𝑡 ⋅ 𝑈̇𝑡 + [(1 − 2𝛽)𝑈̈𝑡 + 2𝛽𝑈̈𝑡+Δ𝑡 ]
2
𝑈̇𝑡+Δ𝑡 = 𝑈̇𝑡 + Δ𝑡[(1 − 𝛾)𝑈̈𝑡 + 𝛾𝑈̈𝑡+Δ𝑡 ]
1 1
AxisVM koristi vrednosti 𝛽 = , 𝛾 = .
4 2
Diferencijalna jednačina kretanja je rešena preko konstante osrednjenog ubrzanja. Ova korak po korak
integracija je bezuslovno stabilna i njena tačnost je sasvim zadovoljavajuća. AxisVM pretpostavlja da
nema dinamičkih uticaja u trenutku 𝑡 = 0. Vremenski ograničeno opterećenje se javlja u trenutku 𝑡 > 0.
C je izračunato preko Rayleigh-jevih konstanti prigušenja:
𝐂 = 𝑎𝐌 + 𝑏𝐊
302
Gde bi a i b trebale biti izračunate iz opsega prigušenih frekvencija (između fi and fj) i odnosa prigušenja
prema sledećoj slici:
2𝜔𝑖 𝜔𝑗
𝑎=𝜉
𝜔𝑖 + 𝜔𝑗
2
𝑏=𝜉
𝜔𝑖 + 𝜔𝑗
gde su 𝜔𝑖 i 𝜔𝑗 kružne frekvencije
koje se odnse na 𝑓𝑖 i 𝑓𝑗 :
𝜔𝑖 = 2𝜋𝑓𝑖
𝜔𝑗 = 2𝜋𝑓𝑗
Analiza stabilnosti
Moguće je odrediti traženi broj najnižih

vrednosti kritičnog opterećenja i
odgovarajućih svojstvenih oblika izvijanja.
AxisVM proverava da li je dostignut
potreban broj svojstvenih vrednosti.
Izračunava se faktor kritične sile 𝑛𝑐𝑟 = 𝜆𝑐𝑟 ,
rešavajući problem svojstvenih vrednosti.
𝜆𝑐𝑟 je najmanja sopstvena vrednost
odgovarajućeg svojstvenog vektora
oblika izvijanja.
Proverava se da li je izračunata vrednost i
najniža (Sturm-ovim nizom). 𝜆𝑐𝑟 < 0
označava da je kritično opterećenje
suprotnog smera u odnosu na zadato i da
𝑒𝑓𝑓𝑒𝑐𝑡𝑖𝑣𝑒
je parametar 𝜆𝑐𝑟 ≤ |𝜆𝑐𝑟 |.
 Primenjeni postupak nalazi traženi broj
najnižih pozitivnih i realnih vrednosti faktora
kritičnog opterećenja i nije pogodan za
određivanje faktora čije su vrednosti
jednake ili bliske nuli.
Kontrola rešenja
Selektovati slučajeve ili kombinacije opterećenja u razgranatom prikazu. AxisVM će sprvesti linearnu
staatičku analizu pre nego što sprovedeanalizu izvijanja za selektovane slučajeve opterećenja.
Mogu da se zadaju sledeći parametri inkrementalnog procesa:
Slučaj opterećenja
Ovde se bira slučaj opterećenja za koji će biti određen parametar kritičnog opterećenja.
Sprovodi se linearna statička analiza po teoriji prvog reda.
Broj oblika izvijanja
Zadaje se broj traženih najnižih faktora kritičnog opterećenja. Podrazumevana vrednost je 6, a
maximalan broj je 99. Ne može da se zahteva vrednost koja je veća od broja stepeni slobode
modela. Samo najmanja kritična sila je bitna u inženjerskom smislu.
Uputstvo X4 303
Pogledati... 5.2 Analiza slobodnih vibracija/Kriterijumi konvergencije
Grede/rebra Izvijanje greda/rebro elemenata se podrazumeva kao izvijanje u ravni (izvijanje savijanjem), što znači da
se deformišu u ravni i poprečni preseci se ne uvijaju (nema torzionih deformacija).
U analizi stabilnosti za poprečne preseke greda treba da se zadaju glavni momenti inercije I 1 i I2.
 Preporučuje se modeliranje greda podelom na najmanje četiri konačna elementa.
Štapovi Program AxisVM ne razmatra izvijanje štapova već je potrebno „ručno“ izračunati kritičnu silu štapa ili
ih modelirati pomoću grednih konačnih elemenata izdeljenih na četiri dela saodgovarajućim
oslobađanjem krajeva.
 Ako model sadrži štapove, biće izračunat samo faktor kritičnog opterećenja za globalno izvijanje konstrukcije.
Individualno izvijanje štapova se ne analizira.
Konačni elementi
Svi konačni elementi mogu da se koriste u linearnoj i nelinearnoj statičkoj analizi, analizi slobodnih
vibracija, analizi stabilnosti i dinamičkoj analizi. Treba zapaziti da nemaju svi elementi geometrijsku
krutost.
Štap Gerda Rebro
Četvorougaona membrana, ploča ili ljuska Trougaona membrana, ploča ili ljuska
Opruga Kontaktni element Oslonac

(prikazana je samo jedna (aktivan za pritisak ili za (prikazana je samo jedna
komponenta) zatezanje) komponenta)
Komponente pomeranja konačnih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu kao i pravci u kojima
imaju krutost tabelarno su sažeti u sledećoj tabeli:
Konačni ex ey ez Θx Θy Θz
element u v w
Štap *
2 čvora, linearni izoparametarski element
Greda * * * * * *
304
Euler-Navier-Bernoulli-jev tip elementa, 2 čvora, kubni Hermitian element
Rebro * * * * * *
Timoshenkov tip elementa, 3 čvora, kvadratni izoparametarski element
Membrana * *
Serendipiti element, 8 čvorova, kvadratni izoparametarski element
Ploča * * *
Hughesov element, 9 čvorova, heterozis izoparametarski element
Ljuska * * * * *
Ravan ljuskast elemenat, integriše konačni element membrane i ploče
Oslonac
* * * * * *
(prikazane su samo dve
komponente)
Opruga * * * * * * (prikazane su samo dve

komponente)
Kontaktni *
element
Kruto telo
Element veze * * * * * *
(prikazane su samo dve
komponente za vezu čvor-
čvor)
gde su:
u, v, w pomeranja u lokalnim x, y, z pravcima.
Θx, Θy, Θz rotacije u lokalnim x, y, z pravcima.
* element ima krutost u zadatom pravcu.
Sile u presecima Uticaji koji se mogu odrediti u lokalnim koordinatnim sistemima konačnih
elemenata su:
Konačni element Sile u presecima

Štap Nx
Greda Nx Vy Vz Tx My Mz
Rebro Nx Vy Vz Tx My Mz
Membran nx ny nxy
Ploča mx my mxy vxz vyz
Ljuska nx ny nxy mx my mxy vxz vyz
Opruga Nx Ny Nz Mx My Mz
Kontaktni element Nx
Oslonac Nx Ny Nz Mx My Mz
Kruto telo
Element veze (čvor- Nx Ny Nz Mx My Mz
čvor)
Uputstvo X4 305
Element veze (linija- nx ny nz mx my mz

linija)
306
Algoritam postupka analize
1. Definisanje geometrije, karakteristika materijala, poprečnih preseka, uslova oslanjanja i

opterećenja konstrukcije.
2. Određivanje toka prenošenja opterećenja.
3. Određivanje lokalnih diskontinuiteta (ukrućenja, čvorni limovi, otvori).
4. Izbor tipa konačnih elemenata pomoću kojih se najbolje modelira ponašanje konstrukcije, čime
se karakteristike konstrukcionih elemenata svode u neutralne ose konačnih elemenata (tačka,
osa ili ravan).
5. Izbor oblika i veličine reže konačnih elemenata, u skladu sa zahtevanim stepenom tačnosti i
hardverskim resursima koji su na raspolaganju.
6. Formulisanje modela:
a.) Modeliranje geometrije
b.) Modeliranje karakteristika materijala i poprečnih preseka
c.) Modeliranje topologije elemenata
d.) Modeliranje topologije elemenata
e.) Modeliranje opterećenja (statičko) i rasporeda masa (analiza slobodnih vibracija, spektar
odgovora konstrukcije).
7. Kontrola ulaznih podataka (tačnost, kompatibilnost).
8. Proračun.
9. Izbor karakterističnih rezultata.
10. Provera rezultata na osnovu sledećih kriterijuma:
a.) Tačnost i konvergencija rešenja
b.) Kompatibilnost rezultata sa uslovima definisanim u 6d
c.) Za nestandardne probleme potrebna je analiza primenom druge metode i/ili drugog
softvera, u cilju inženjerskog vrednovanja rezultata.
11. Eventualno ponovljena analiza sa modifikovanim modelom ukoliko u 10a.) nije zadovoljen neki
kriterijum.
12. Procena karakterističnih rezultata u formi tabela i dijagrama (animacija ponašanja modela).
Donošenje zaključaka o ponašanju konstrukcije; sa aspekta nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.
Modeliranje Prilikom modelovanja konstrukcija potrebno je usvojiti mnogo pretpostavki i treba ih imati u vidu
prilikom pregleda rezultata analize.
Metoda konačnih elemenata obezbeđuje približno rešenje za površinske modele. Da bi se postiglo
tačnije rešenje potrebno je koristiti mrežu konačnih elemenata odgovarajuće gustine. Prilikom kreiranja
mreže konačnih elemenata potrebno je uzeti u obzir očekivane preraspodele napona, geometriju i
materijale modela, oslonce i opterećenja koja deluju na konstrukciju.
Pozicija čvorova i linija mreže (nazvana topologija mreže konačnih elemenata) zavisi od geometrijskih
diskontinuiteta (nepravilne konture, linijski oslonci) i diskontinuiteta opterećenja (koncentrisana
opterećenja, skokovitih promena vrednosti linijskog opterećenja).
U tačkama koncentracije napona (oštri uglovi) potrebno je progustiti mrežu. Da bi se izbegla pojava
singulariteta usled koncentrisanog dejstva preporučuje se njegova raspodela na malu površinu oko
tačke delovanja.
Konture kružnih lukova se mogu predstaviti preko polilinija. Ako se zada veoma mali otklon luka
prilikom aproksimacije za rezultat se dobijaju ekstremno male dužine stranica poligona. Gustom
mrežom kreiranom na ovakvim konturama može se prouzrokovati prevelika veličina jednačina rešavanja
sistema i prevazilaženje kapaciteta računara.
Uopšteno, ako je mreža konačnih elemenata dovoljno gusta dobijaju je tačniji rezultati, ali potrebno je
pronaći odgovarajući odnos veličine konačnih elemenata da bi se u relativno kratkom vremeskom
periodu dobili rezultati i da ne bi došlo do prevazilaženja kapaciteta računara.
Uputstvo X4 307
Poruke o greškama
Višestruke poruke o greškama su organizovane u razgranatom prikazu.
Poruke koje su posledica grešaka u postupku modeliranja i analize su:
Matrica krutosti nije pozitivno-definitna

Determinanta matrice krutosti je nula ili negativna, verovatno usled greške u modeliranju.
Singularna Jakobijeva matrica

Jakobijeva matrica jednog konačnog elementa je singularna (verovatno zbog nedopušteno
izobličene geometrije).
Prevelika promena oblika

Element ima suviše veliku promenu oblika u tekućem inkrementu.
Preveliki inkrement rotacije

Elemenat je u aktuelnom inkrementu imao rotaciju veću od /4 radian (90°). Potrebno je povećati
broj inkremenata opterećenja.
Neodgovarajuća komponenta pomeranja

Izabrana kontrolna komponenta pomeranja je u pravcu stepena slobode za koji je sprečeno
pomeranje.
Konvergencija nije postignuta

Broj iteracija je suviše mali.
Premnogo sopstvenih vrednosti

Rang matrice masa je manji nego tražen broj sopstvenih vrednosti (frekvencija ili izvijanja).
Nema konvergirane sopstvene vrednosti

Ni za jednu svojstvenu vrednost nisu ispunjeni uslovi konvergencije.
Ovo nije najmanja sopstvena vrednost (xx)

Od sračunate svojstvene vrednosti postoji (xx) broj manjih.
Elementi su previše deformisani

Geometrija konačnog elementa je previše deformisana i da bi se očuvala tačnost rezultata potrebno
je modifikovati mrežu konačnih elemenata radi izbegavanja velike deformacije geometrije
elemenata.
Prevelika deformacija elementa

Tokom nelinearne analize element ima velike deformacije u tekućem inkrementu (opterećenja ili
pomeranja). Potrebno je povećeti broj inkremenata.
Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija

308
Nije postignuta konvergencija za zadati broj iteracija (pogledati... Statička analiza /Nelinearna
statička analiza/Parametri greške rešenja). Potrebno je povećati broj iteracija. Model može da ne
konvergira odgovarajućem intenzitetu opterećenja pa je u skladu sa tim i potrebno promeniti
parametre kontrole greške.
Divergencija u aktuelnoj iteraciji

U procesu iteracije je detektovana divergencija (ili zbog velikih inkremenata ili zbog slabog
kriterijuma konvergencije
Nema komponetne krutosti u čvoru... u pravcu...

Postoji početni singularitet matrice krutosti sistema, pa je potrebno proveriti stepene slobode i
uslove oslanjanja.
Uputstvo X4 309
6. Postprocesor
Statika Pregled rezultata statičke analize. (6.1)
Slobodne vibracije Pregled rezultata slobodnih vibracija. (6.2)
Izvijanje Pregled rezultata analize izvijanja. (6.2)
Dimenzionisanje Pregled rezultata dimenzionisanja armirano betonskih konstrukcija. (6.5)

armirano betonskih
konstrukcija
Dimenzionisanje Pregled rezultata dimenzionisanja čeličnih konstrukcija. (6.6)

čeličnih konstrukcija
Dimenzionisanje Pregled rezultata dimenzionisanja drvenih konstrukcija. (6.7)
drvenih konstrukcija
Dimenzionisanje Pregled rezultata dimenzionisanja XLAM oblasti. (6.8)

XLAM panela
Statička analiza
U okviru modula Statika omogućen je prikaz i interpretacija rezultata linearne i nelinearne statičke
analize.
Prikaz rezultata nelinearne
analize dijagramima
Podešavanje Izbor rezultata za Razmera Animacija

pikazivanja prikazivanje prikaza
rezultata
Nelinearna statička Slučaj opterećenja, kombinacija, Način prikaza Nalaženje

analiza anvelopa ili merodavna kombinacija min-max
za prikazivanje
Linearna statička
analiza
Linearna statička Pogledati... 5.1 Statička analiza

analiza
Nelinearna Pogledati... 5.1 Statička analiza

statička analiza
Podešavanje Ovde se određuje način prikazivanja rezultata analize.

prikaza rezultata Pri tome se bira slučaj opterećenja, kombinacija opterećenja i merodavna kombinacija opterećenja.
U dijalogu podešavanja parametara prikaza se nalaze sledeće opcije:
310
Tip analize U zavisnosti od sprovedene analize moguće je izabrati prikaz rezultata linearne, nelinearne analize ili
dinamičke analize. Za svaki tip analize se dalje može definisati prikaz:
Slučaj
Prikaz rezultata za neki slučaju ili neku kombinaciju opterećenja.
Anvelopa
Prikaz anvelope rezultata izabranih opterećenja i/ili kombinacija opterećenja sa nalaženjem
minimalne i/ili maksimalne vrednosti rezultata u svakoj tački.
Merodavna (kritična)
Nalaženje i prikaz merodavne(kritične) kombinacije opterećenja prema definisanim grupama
opterećenja.
Anvelope
AxisVM omogućava da se definišu i koriste različite anvelope. Sa leve strane su izlistane dostupn
anvelope. Određene osnovne anvelope se automatski kreiraju (avelopa svih slučajeva opterećenja, svih
kombinacija opterećenja ili određenih tipova kombinacija (npr GSN, GSU Kvazistalno). Sastav izabrane
anvelope se prikazuje u razgranatom prikazu slučajeva i kombinacija opterećenja. Promena sastava
anvelope rezultuje kreiranjem nove, proizvoljne anvelope. Naziv anvelope se može promeniti
selektovanjem anvelope i klikom na njen naziv.
Ako je glavni prozor programa podeljen na više podprozora, različite anvelope mogu da se izaberu za
prikaz u svakom podprozoru. Naziv selektovane anvelope se takođe prikazuje u statusnom prozoru.
Crteži i tabele izveštaja takođe sadrže i priakzuju informacije o anvelopama.
Uputstvo X4 311
Kreira novu proizvoljnu anvelopu
Briše proizvoljnu anvelopu (samo proizvoljne anvelope mogu biti obrisane)

.
 Multiple selection is enabled in the tree of load cases and combinations. To check or uncheck a continuous
range of load cases click on the first load case within the range (it will be selected) then Shift+click on the last
load case of the range.
.
Prikazane Izaberite prikazane anvelope sa padajućeg menija pod listom anvelopa. Na ovaj način možete da
anvelope kontrolišete koje anvelope su dostupne za vrednovanje rezultata slučajeva i kombinacija opterećenja sa
liste.
.
Samo selektovane anvelope Samo jedna anvelopa će biti dostupna, a to je trenutno selektovana.
Samo proizvoljne anvelope Sve proizvoljne anvelop će biti selektovane.
Sve anvelope Sve anvelope (osnovne i proizvoljne) će biti izlistane.
Kritično
Pronaći sve Podrazumevano je ova opcija isključena. AxisVM uzima u obzir kombinacije rezultata ekstrema za svaku
kombinacije sa komponentu rezultata, međutim u nekim slučajevima moguće je da je merodavna kombinacija ona koja
jednakim nema ekstrema.
maksimalnim U tim slučajevim je potrebno uključiti ovu opciju i tada AxisVM kreira sve moguće kombinacije i
vrednostima proverava ih prema izabranim propisima po kojoj se analiza sprovodi. S obzirom na to da broj svih
rezulta kombinacija može biti ekstremno veliki ova opcija se preporučuje samo ako su veličina modela i broj
slučajeva opterećenja mali.
Metode Ako je Pravilo kritične kombinacije podešeno na Automatski,

kombinacija AxisVM odeređuje merodavnu kombinaciju u zavisnosti od
rezultata komponenti i to ili prema GSN (granično stanje
nosivosti) ili GSU (granično stanje upotrebljivosti).
Ako je Pravilo kritične kombinacije podešeno na Prilagođeno

Min/Max/Min+Max, u listi opterećenja i kombinacija će biti
dostupne sve metode kombinacija bez obzira na trenutnu
komponentu rezultata.
U slučaju Evrokod, DIN 1045-1, SIA 262 i drugih propisa

baziranim na Evrokodu metod GSU (granično stanje
upotrebljivosti) je moguće odbrati za kreiranje kombinacija.
Ako je odabrana opcija Automatski, svi proračuni

dimenzionisanja će odabrati odgovarajuću kritičnu formulu
(npr. GSU Učestalo za proračun širine prslina prema EC-HU, GSU
312
Karakteristično za pomeranja drvene konstrukije, GSN za sile i

napone).
Prikaz vrednosti U prikazu anvelope ili merodavne kombinacije opterećenja može da se zada:
Min+Max
Prikaz minimalnih i maksimalnih vrednosti trenutne komponente rezultata.
Min
Prikaz samo minimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Max
Prikaz samo maksimalnih (prema znaku) vrednosti trenutne komponenete rezultata.
Prikaz oblika Nedeformisani
Model se prikazuje u nedeformisanom obliku
Deformisani
Model se prikazuje u deformisanom obliku.
Tip prikaza Dijagram

Prikaz trenutne komponente rezultata dijagramom u boji a prikaz numeričkih vrednosti će biti data
ako je prekidač podešen na Prikaz vrednosti uključen.
Ispunjeni dijagram
Dijagrami ispunjeni na proizvoljan način (pogledati Grafički simboli, 3.3.11 Osnovna podešavanja).
Dijagram+prosečne vrednosti
Ovaj tip je omogućen samo prilikom prikaza sila linijskih oslonaca. Ako je selektovan ovaj tip
prikaza dijagramu linijskih oslonaca je dodat prikaz i oznaka prosečnih vrednosti. Uprosečavanje je
samo kod kontinualnih oslonaca (kontinualni znači da imaju iste krutosti i male vrednosti uglova
između njih).
Presek
Vrednosti izabrane komponente rezultata za unapred definisani presek ili ravan preseka prikazuju
se dijagramima sa ili bez numeričkih vrednosti.
Ispunjeni presek
Preseci ispunjeni na proizvoljan način (pogledati podešavanja za Ispunjeni dijagram, Grafički
simboli, 3.3.11 Osnovna podešavanja).
Izolinija (linija konture)
Vrednosti izabrane komponente rezultata prikazuju se izolinijama (spajaju tačke sa vrednošću
rezultata u nekom intervalu), sa ili bez numeričkih vrednosti. Prikaz se definiše legendom boja.
Parametre Legende boja možete podesiti kako je opisano u paragrafu Informacioni paneli.
Izopovršina 2D ili 3D
Definišu se tzv. aktivni preseci (linija, ravni i segmenata) - preseci za koje se prikazuju rezultati. Ako
postoji presek zadat presečnom ravni, može da se prikazuje i kontura ravni preseka. Prikaz se
definiše legendom boja. Parametre Legende boja možete podesiti kako je opisano u paragrafu
Informacioni paneli. Pogledati... 2.18.4 Panel skale boja
Nijedan
Isključuje se grafičko prikazivanje komponenti rezultata.
Preseci Definišu se tzv. aktivni preseci (linija, ravni i segmenata) - preseci za koje se prikazuju rezultati. Ako
postoji presek zadat presečnom ravni, može da se prikazuje i kontura ravni preseka. Odabirom opcije
Crtanje dijagrama u ravni elementa menja prikaz svih dijagrama preseka. Za promenu parametara za
svaki od preseka ponaosob koristiti dijalog Preseci.
Pogledati... 2.16.15 Preseci
Komponenta Izbor komponente rezultata koja se prikazuje.
Razmera Razmera prikaza rezultata. Podrazumevana vrednost je 1 i tada je najveća ordinata 50 piksela na ekranu.
Ispis numeričkih Čvorvi

vrednosti ... Prikazuju se numeričke vrednosti komponente rezultata uz čvorove.
Linije
Prikazuju se numeričke vrednosti komponente rezultata uz linijske konačne elemente (i
međuvrednosti).
Uputstvo X4 313
Sve površine
Prikazuju se samo maksimalne apsolutne vrednosti rezultata za
površinske konačne elemente (maksimalna vrednost jedne od devet
vrednosti čvorova izračunatih na svakom površinskom konačnom
elementu), a čvor kojem odgovara ta vrednost obeležava se crnim
kružićem.
Samo ekstremi
Prikazuju se ekstemne numeričke vrednosti komponenti rezultata uz čvorove, linije i površine.
my komponenta momenta Rz komponenta sile u osloncu
 Ako se oznake preklapaju, crtež može da se rastereti odabirom opcije Sprečavanje oznaka od
preklapanja (2.16.18 Mogućnosti prikazivanja)
Klikom na dugme Ostala podešavanja... prikazuje se panel sa sledećim opcijama:
Parametri Nema
„zaobljenosti“ Vrednosti uticaja u površinskim elementima izračunate u čvorovima nisu uprosečene.
prikaza rezultata Selektivno
Vrednosti uticaja u površinskim elementima izračunate u čvorovima su selektivno uprosečene u
zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema, uslova oslanjanja i opterećenja elemenata koja su
vezana u čvorovima.
Sve površine
Sve vrednosti uticaja u površinskim elementima izračunate u čvorovima su uprosečene.
Intenzitet Varijacija intenziteta tekuće komponente rezultata unutrašnje sile površine prikauje varijaciju kao
referentne procenat ovde podešene referentne vrednosti.
vrednosti Pogledati... 6.1.10 Sile u presecima površinskih konačnih elemenata
Odsecanje vrhova Ako je mreža nad oblasti kreirana uz pomoć opcije Prilagođavanje mreže vrhovima stubova, momentni
momentnih vrhovi mogu biti uprosečeni i odsečeni iznad vrhova stubova aktiviranjem ove opcije.
dijagrama iznad Pogledati... 6.1.10 Sile u presecima površinskih konačnih elemenata
stubova
314
Izbor slučaja Sa padajuće liste može da se izabere za prikaz:

opterećenja Slučaj, kombinacija opterećenja
K-ti inkrement u slučaju nelinearne analize
Prikaz anvelope
Merodavna (kritična) kombinacija
Na padajućoj listi se bira komponenta rezultata analize za prikaz:

Pomeranje (eX, eY, eZ fX, fY, fZ,eR, fR)
Uticaji u greda/rebro elementima (Nx, Vy, Vz, Tx, My, Mz)
Naponi u greda/rebro elementima (Smin, Smax,Tymean, Tzmean)
Relativna pomeranja greda/rebro elemenata (ex, ez, ez, fx, fy, fz, eR, fR)
Uticaji u površinskim elementima (nx, ny, mx, my, mxy, vxz, vyz, vSz, n1, n2, an, m1, m2, am, nxD,
nyD, mxD, myD)
Naponi u površinskim elementima (Sxx, Syy, Sxy, Sxz, Syz, Svm, S1, S2)
Proračunske sile armature (nxD, nyD, mxD+, mxD-, myD+, myD-)
Količina armature (axa, aya, axf, ayf)
Širina prsline (wk(a), wk(f), wk2(a), wk2(f), wR(a), wR(f))
Reakcije oslonca u čvoru (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije linijskog oslonca (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Reakcije površinskog oslonca (Rx, Ry, Rz)
Uticaji u elementu opruge (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Uticaj u kontaktnom elementu (Nx)
Uticaj u elementu veze čvor-čvor (Rx, Ry, Rz, Rxx, Ryy, Rzz)
Uticaj u elementu veze linija-linija / Uticaji u ivičnom zglobu (nx, ny, nz, mx, my, mz)
Tip prikaza Sa liste se bira tip prikaza komponente rezultata:
Dijagram
Ispunjeni dijagram
Preseci
Ispunjeni preseci
Izolinije
Izopovršine 2D
Izopovršine 3D
Bez prikaza
 Ako su izabrane kombinacije, merodavne kombinacije ili envelope, Min i Max, nije moguć prikaz izolinijama i
izopovršinama 2D.
Razmera
Podešavanje razmere prikaza na ekranu

Uputstvo X4 315
6.1.1. Minimalne i maksimalne vrednosti
Program nalazi minimalne i maksimalne vrednosti izabrane

komponente rezultata analize, na svim mestima u modelu. Ako se radi
sa sklopovima pretraga se ograničava samo na aktivne sklopove.
AxisVM pronalazi i označava minimalne i maksimalne vrednosti.
 Ako je uključen prikaz sklopova, samo za aktivne se utvrđuju ekstremne

vrednosti.
Ako se ova funkcija koristi prilikom prikazivanja kritične kombinacije,

stvarno kritična kombinacija koja izaziva ekstremne vrednosti može da
se doda na zbirnu listu na clipboard-u (duplikati se neće pojaviti).
Kombinacije na ovoj listi mogu da se dodaju u tabelu kombiancija
opterećenja.
Pogledati… 4.10.2 Kombinacije opterećenja
6.1.2. Animacija
Snimi kao AVI fajl
Kontrolna dugmad Brzina Podešavanje parametara
Moguć je prikaz animirane sekvence promene pomeranja, unutrašnjih sila i oblika oscilovanja. Kadrovi
sekvence se dobijaju linearnom interpolacijom između inicijalnog i stanja maksimalne vrednosti, prema
brojiu kadrova. Nakon odabira Deformisan kao Prikaz oblika u Opcije prikaza rezultata, animacija pomaže
u vizuelizaciji deformacija
Animacija Jedna sekvenca

Prikazivanje animirane sekvence samo od kadra 0 do
kadra n.
316
Ponavljanje
Prikazivanje animirane sekvence samo od kadra 0 do
kadra n i unatrag.
Kadrovi
Može da se zada broj kadrova animacije između 3 i 99. Veći broj kadrova doprinosi da animacija
bude glatka ali i sporija.
Bojenje po kadrovima
Svaki kadar animacije prikazuje izolinije/izopovršine uz promenu boja između minimalne i
maksimalne vrednosti, a u skladu sa skalom boja.
Video fajl Moguće je kreirati video fajl kao naziv.avi li naziv.gif. Potonji je animirani GIF fajl. Većina internet
(*.avi, *.gif) pretražvača podržava prikaz takvih fajlova.
Parametri video fajla se snimaju klikom na dugme Snimi.
Može da se podesi trajanje jednog kadra animacije. Kraće trajanje ima za posledicu veći broj kadrova.
Uobičajen broj kadrova u sekundi je 30, pa bi trebalo podesiti trajanje kadra oko 30ms.
6.1.3. Prikaz dijagrama
Ovaj dijalog prikazuje dijagrame nelinearnih ili dinamičkih rezultata analize. Istovremeno se mogu
prikazati dva dijagrama. Svaki dijagram prikazuje komponentu rezultata na X i Y osi dijagrama. Povezane
tačke predstavljaju uzastopne parove vrednosti. Očitane koordinate se mogu menjati prevlačenjem
isprekidanih linija ili crne oznake na dnu trake. Tačke dijagrama se mogu prikazati tabelarno i izvesti u
Excel preko clipboard-a.
Uputstvo X4 317
U slučaju dinamičke analize donja traka prikazuje vreme umesto broja inkremenata.
Traka alatki
Kopira selektovane ćelije u clipboard

Ako je vidljiva tabela selektovane ćelije se kopiraju u clipboard.
Štampanje crteža
Štampa dijagram (i tabelu ako je prikazana).
Kopiraj u clipboard
Kopira dijagram u clipboard.
Dodavanje crteža u Bazu crteža
Snima crtež u Bazu crteža tako da se može koristiti kasnije pri kreiranju izveštaja.
Parmetri prikaza dijagrama
Moguć je odabir komponenti koje će biti prikazane.
Akone odabrana komponenta rezultata klikom na
dugme Čvor omogućava se odabir čvora očitavanja
vrednosti rezultata.
Dijagram x1-y1 je označen debljom plavom bojom i sa
oznakama na levoj i donjoj osi.
Dijagram x2-y2 je označen debljom crvenom bojom i
sa oznakama na desnoj i gornjoj osi.
Nakon uključivanja prekidača Prikaz markera, tačke sa
podacima se označavaju sa malim pravougaonicima.
318
Tabela
Uključuje/isključuje tabelarni prikaz numeričkih vrednosti.
Jednak opseg na dve X-ose

Ako je izabrana ista X-komponenta za dve horizontalne ose, njihov opseg se može postaviti na iste
vrednosti.
Jednak opseg na dve Y-ose

Ako je izabrana ista Y-komponenta za dve horizontalne ose, njihov opseg se može postaviti na iste
vrednosti.
Uklapanje u prikazu u X-pravcu

Postavlja opseg u horizontalnom pravcu između minimalnih i maksimalnih X vrednosti.
Uklapanje u prikazu u Y-pravcu

Postavlja opseg u vertikalnom pravcu između minimalnih i maksimalnih Y vrednosti.
Kontrola intervala
Uključuje/isključuje zelene trouglove kontrole intervala na dnu trake. Njihovim prevlačenjem pomera se
prikazani opseg inkremenata ili vremena.
6.1.4. Krive kapaciteta pushover analize
Ovaj dijalog je aktivan jedino ako su dostupni rezultati pushover analize i pomaže korisniku da odredi
krivu kapaciteta i traženo pomeranje u zavisnosti od karakteristika pomeranja tla.
Padajući meni u gornjem delu dijaloga dozvoljava korisniku da selektuje slučaj opterećenja koji će biti
analiziran. Rezultati su zasnovani na spektru odgovora ubrzranje-pomeranje sa karakteristikama
specificiranim na levoj strani dijaloga. Ove karakteristike spektra odgovora su identične onima koje su
korišćene za seizmiča opterećenja (Pogledati... 4.10.23. Seizmičko opterećenje – SE1 modul). Glavni
reultati proračuna su prikazani i na donjoj levoj strani dijaloga i ispod samih dijagrama.
Podrazumevani dijalog prikazuje krive kapaciteta i za Sistem sa više stepeni slobode (MDOF) i za
ekvivalentni Sistem sa jednim stepenom slobode (SDOF).
Nebesko plava kriva je kriva kapaciteta ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slobode (SDOF).
Ona ima isti oblik kao i tamno plava kriva za sistem sa više stepeni slobode (MDOF). Njene tačke su
rezultat podele odgovarajućih vrednosti sila i pomeranja MDOF krive sa Г.
Obično je krajnja taka obe krive kapaciteta tačka koja odgovara maksimumu pomeranja (podeljenog
sa Г za SDOF krivu) podešenog od strane korisnika na početku nelinearne statičke analize.
Rezultujuća kriva na slici ispod prikazuje da je konstrukcija sposobna za još veća pomeranja, s obzirom
na to da se osnovna smičuća sila (vertikalna osa) povećava sa povećanjem pomeranja. Maksimalna
vrednost smičuće sile može biti određena samo ako je specificirano dovoljno veliko traženo pomeranje
tokom sprovođenja nelinearne pushover analize.
Uputstvo X4 319
Traka alatki i ikona
Štampanje crteža
Štampa tekzći dijagram.
Kopiranje na clipboard
Kopira tekući dijagram na Clipboard.
Dodavanje crteža u Galeriju

Snima tekući dijagram u Galeriju da bi kasnije bio dostupan za izveštaje.
Tabela
Uključuje/isključuje tabelarne numeričke vrednosti.
Dodavanje u Biblioteku Crteža
Snima tekući dijagram u Biblioteku Crteža da bi kasnije bio dostupan za izveštaje.
Seizmički parametri
Prikazuje tabelu sa apsolutnim i relativnim vrednostima spratnih pomeranja i drugim parametrima.
6.1.4.1. Krive kapaciteta prema Evrokodu 8

Svi rezultati su zasnovani na N2 metodu (pogledati 11.32) preporučeom u Dodatku B Evrokoda 8.
Bilinearna veza sila-pomeranje za SDOF sistem (zelena kriva) je proračunata uzimajući silu na traženom
pomeranju (𝑑𝑡∗ ) kao silu koja odgovara sili tečenja (𝐹𝑦∗ ) i definišući pomeranje na granici tečenja (𝑑𝑦∗ )
koristeći ekvivalentan princip energije deformacije.
Vertikalna crvena linija označava 150% traženog pomeranja (𝑑𝑡 ) prema Evrokodu 8 (4.3.3.4.2.3). Obično
ako je kapacitet deformacije konstrukcije iznad ovog nivoa (stil linije je crta-tačka), ona zadovoljava
zahteve kapaciteta deformacije, u suprotnom (linija je kontinualna) ona ne zadovoljava ove zahteve.
6.1.4.2. Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS)

Spektar odgovora ubrzanje-pomeranje (ADRS) se prikazuje prebacivanjem na ADRS tab u dijalogu. I
elastični (isprekidana žuta linija) i neelastični (žuta linija) ADRS spektar, SDOF (plava linija) i ekvivalentna
bilinearna kriva kapaciteta (zelena linija) su prikazani ovde.
320
Posebna linija naglašava svojstveni period koji odgovara elastičnom ponašanju konstrukcije. Presek
kapaciteta i zahteva koji odgovaraju traženom pomeranju je obeležen sa crvenim kružićem. Ljubičasta
isprekidana linija prikazuje elastičnu aproksimaciju zasnovanu na početnoj krutosti bilinearne krive
kapaciteta.
Resultati Promenljive označene sa zvezdicom (*) predstavljaju ponašanje SDOF sistema, dok druge odgovaraju
MDOF sistemu.
Γ faktor transformacije za izračunavanje SDOF karakteristika

m* masa ekvivalentnog SDOF sistema
Fy* osnovna sila smicanja na dm* pomeranju ekvivalentnog SDOF sistema i sila tečenja elastično-
savršene plastične veze sila-pomeranje
d m* glavno pomeranje idealizovane bilinearne veze sila-pomeranje (ne nužno glavno pomeranje
SDOF sistema usled iterativne procedure N2 metoda).
dy* pomeranje na granici tečenja idealizovane bilinearne veze sia-pomeranje.
T* svojstveni period ekvivalentnog SDOF sistema.
det* traženo pomeranje ekvivalentnog SDOF sistema sa periodom T* i neograničenim elastičnim
ponašanjem.
dt* traženo pomeranje ekvivalentnog SDOF sistema uzimajući u obzir neelastično ponašanje.
Ono predstavlja kraj zelene bilinearne krive kapaciteta.
dt traženo pomeranje MDOF sistema uzimajući u obzir neelastično ponašanje
6.1.4.3. Dift (pomeranje)

U tabu Drift (pomeranje) su prikazani
dijagrami apsolutnih pomeranja (driftova) i
odnosi relativnih pomeranja spratova
(međuspratno pomeranje). Dijagram
apsolutnih pomeranja prikazuje
horizontalno pomeranje centra gravitacije
spratova u odnosu na tlo. Dijagram odnosa
međuspratnih pomeranja prikazuje
međuspratna pomeranja izražena kao
procenat visine sprata. Potonji dijagram
pomaže da se proveri da li konstrukcija
zadovoljava kriterijume graničnog
pomeranja prema Evrokodu 8.
Klikom na prekidač Seizmički parametri na
traci alatki i ikona mogu biti prikazane
Uputstvo X4 321
numeričke vrednosti u tabeli zajedno sa

seizmičkim parametrima spratova.
6.1.5. Tabelarni prikaz rezultata
Tabelarni prikaz omogućava pregled numeričkih vrednosti komponenti rezultata analize. Prikazuju se
samo rezultati selektovanih elemenata modela i aktivnih sklopova. Pomoću filtera parametara može da
se napravi izbor delova modela čiji rezultati se prikazuju.
Rezultati mogu da se prebace i u druge aplikacije pomoću clipboarda. Pogledati... 2.9 Tabele
Setting Display options / Labels / Use finite element numbers controls not only labeling but the
way result tables are compiled.
For example if this option is activated you will find beam internal forces in the Table Browser
under RESULTS / Linear analysis / Internal forces / Finite elements / Beam internal forces. Results
are listed per finite element.
If it is unchecked this path is RESULTS / Linear analysis / Internal forces / Beam internal forces
and the results are listed per structural member.
Prikaz rezultata Pozivanjem dijaloga Pregled Tabela moguće je podesiti detaljni prikaz i/ili
[Ctrl]+[R] ekstreme kao i selektovati komponente za koje se žele prikazati rezultati.
Dijalog se može pozvati i kasnije preko Format / Mogućnosti prikaza
rezultata.
Resultati Isključivanjem prekidača uklanjaju se detaljni rezultati

ostavljajući samo ekstreme kao jedini sadržaj tabele.
Ekstremi Isključivanjem ove opcije uklanjaja se sažeti prikaz ekstrema na

kraju tabele.
Nalaženje Početni set ekstrema koji treba da se nađe se definiše iz podrazumevane preglednsti kolone tabele
ekstremnih rezultata. Korisnik može da podesi koje će kolone (komponente rezultata) biti vidljive prema
vrednosti podrazumevanim podešavanjima u tabelama rezultata. Samo će vidljive komponente rezultata biti
automatski odabrane.
Mogu da se definišu komponente za koje se traže ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma
u tabeli se pojavljuju i odgovarajuće vrednosti za druge komponente.
Ako je ekstremna vrednost komponente nađena na više mesta u modelu pojaviće se simbol *, a u koloni
biće prikazan prvi položaj pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
Kada se prikazuju rezultati merodavne kombinacije pored minimalnih i maksimalnih vrednosti u tabeli
su slučajevi opterećenja koji učestvuju u merodavnoj kombinaciji sa sledećim oznakama:
[ ... ] rezultati stalnog slučaja opterećenja.
{ ... } rezltati povremenog (incidentnog) slučaja opterećenja.
( ... ) rezultati izuzetnog slučaja opterećenja.
322
Filteri parametara Pogledati... 2.9 Tabele
Štampanje Klikom na prekidač Štampanje ili odabirom stavke menija Fajl / Štampanje pojavljuje se dijalog za
[Ctrl]+[P] podešavanje štampe.
Pogledati... 3.1.11 Štampanje
6.1.5.1. Tabele rezultata segmenata preseka

Ako su u modelu definisani segmenti preseka, pojaviće se tabele
rezultata segmenata preseka pod tačkom REZULTATI.
Ove tabele daju listu vrednosti komponenti rezultata zajedno sa
aktivnim (prikazanim) segmentom preseka. Unutrašnje tačke
rezultata segmenata će biti kreirane gde ravan segmenta seče
ivice konačnog elementa.
6.1.6. Pomeranja
Čvorovi
Za svaki čvor može da se prikaže šest komponenti pomeranja (tri
translacije i tri rotacije) u globalnom koordinatnom sistemu, kao i
rezultanta translacije (eR) i rezultanta rotacije (θR).
Prikaz pomeranja konzole (model sa membranskim konačnim elementima):

Dijagram sa vrednostima pomeranja Presek sa vrednostima pomeranja
čvorova
Uputstvo X4 323
Izolinije Izopovršine 2D
Grede Za svaki gredni element prikazuju se ugibi u čvorovima i u međupresecima u odnosu na globalni i lokalni
koordinatni sistem. Prikaz pomeranja čvorova i ostalih tačaka modela dat je u odnosu na globalni, a
prikaz pomeranja u poprečnim presecima grede (dijagrami se dobijaju klikom na liniju grede) u odnosu
na lokalni koordinatni sistem.
Moguć je istovremeni prikaz rezultata za više greda ako su:

a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti
Pogledati... 2.16.19.3 Crtanje / Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.
Snimanje u Galeriju Snimanje u bazu Samo anvelope

crteža
Izrada dokmentacije Svi rezultati
Kopiranje na Clipboard Slučaj ili Stvarna pomeranja
kombinacija
Štampanje opterećenja Pomeranja u odnosu na krajnje tačke
Prikaivanje samo anvelopa
Prikazivanje rezultata svih slučajeva / kombinacija opterećenja plus anvelopa
Stvarna pomeranja
Pomeranja u odnosu na Pomeranja u odnosu na levi Pomeranje u odnosu na

krajnje tačke kraj desni kraj
324
Moguć je prikaz rezultata bilo kog slučaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Prikazivanje
anvelopa može da se uključi i isključi. Može da se podesi pozicija duž elementa za koju želite da
prikažete rezultate.
Snimanje Dijagrami se mogu snimiti u Bazu crteža i odatle uvesti u izveštaj. Nakon promene i ponovo izračunatih
dijagrama u Bazu dijagrama modela menja se, odnosno, ponovo se ispisuju vrednosti u odgovarajućim tabelama u Bazi
crteža kao i izveštaj.
Tabele rezultata Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.7. Sile u presecima štap/greda elemenata
Štap Za štapove rešetki aksijalna sila (Nx) je jedina sila u preseku.

Pozitivna normalna sila je sila zatezanja, a negativna sila pritiska.
Ako se prikazuju Anvelope i rezultati Merodavnih kombinacija mogu istovremeno da se prikažu i

minimalne i maksimalne vrednosti rezultata.
Prikaz uticaja u rešetkastom nosaču može da bude:

Nx dijagram Nx min/max anvelope
Greda Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri

momenta (torzioni Tx, i dva fleksiona My i Mz)
pojavljuju se u presecima grednih konačnih
elemenata.
Sile u presecima grede daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici iznad.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani greda.
Prikaz uticaja u okvirnom nosaču može da bude:

Nx dijagram Vz dijagram
Uputstvo X4 325
My dijagram My min/max anvelope
Klik na gredni element poziva prozor za prikaz dijagrama šest komponenti sila u presecima.
Moguć je istovremeni prikaz rezultata za više greda ako su:
a) lokalni koordinatni sistemi isti ili skoro isti

Pogledati... 2.16.19.3 Crtanje / Ugao konturne linije
b) isti smerovi lokalne x ose
c) elementi istih materijala.
Prilikom selektovanja anvelope ili kritične kombinacije, maksimalne i minimalne vrednosti unutrašnjih
sila središnjih poprenih preseka će biti prikazane.
Moguć je izbor prikazivanja rezultata bilo kog slučaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Moguć
je i prikaz anvelopa uticaja. Može da se podesi pozicija duž elementa za koju želite da prikažete rezultate.
Tabele rezultata Dostupna su tri ipa tabele.
Unutrašnje sile grede: prikazuje unutrašnje sile duž grede

Unutrašnje sile na krajevima grede: prikazuje unutrašnjesile samo u početnoj i krajnjoj tački grede
Sile za proračun spojeva: izlistava unutrašnje sile u čvoru rebara / greda / štapova koji se
spajaju
Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
dijagrama u Bazu dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajućim tabelama u Bazi kao i
crteža izveštaj.
Ako je ekstremna vrednost komponente nađena na više mesta u modelu pojaviće se simbol *, i biće
prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti komponente rezultata.
326
Pogledati... 6.1.5 Tabelarni prikaz rezultata
6.1.8. Sile u presecima rebro elemenata
Tri sile (aksijalna Nx i transverzalne Vy i Vz) i tri momenta (torzioni Tx, i

dva fleksiona My i Mz) pojavljuju se u presecima konačnog elementa
rebra. Rebro može biti samostalni element (nevezan za površinski
element) ili vezan za površinski element.
Sile u presecima rebra daju se u lokalnom koordinatnom sistemu. Pozitivni smerovi dati su na slici iznad.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani rebra.
Ako je rebro ekscentično vezano za ljusku pojavljuje se normalna sila i u ljusci i u rebru. U ovom slučaju,
proračunski moment može biti proračunat prema sledećoj formuli: 𝑀𝑦𝐷 = 𝑀𝑦 + 𝑒𝑧 ⋅ 𝑁𝑥
Prikaz uticaja u elementima rebra:

Tx dijagram My min/max anvelope
6.1.9. Sile u presecima virtualne grede
Proračun Nakon definisanja virtualnih gread (pogledati... 2.16.16. Virtualne grede), program proračunava centar
gravitacije u svakom preseku da bi odredio centralnu liniju, na kojoj je uzet konačan broj preseka, u
zavisnosti od geometrije, vezanih elemenata i gustine mreže konačnih elemenata. U svakom preseku
presečne sile su redukovane na presek centralne linije i ravni preseka. Nakon ove procedure, rezultati
virtualne grede su prikazani preko centralne linije.
Uputstvo X4 327
Komponente Tri ortogonalne unutrašnje sile, jedna aksijalna i dve

unutrašnjih sila smičuće sile (Nx, Vy, Vz) i tri unutrašnja momenta, jedan
torzioni i dva savojna (Tx, My, Mz) su proračunati na
srednjem poprečnom preseku svakog elementa.
Unutrašnje sile se odnose na lokalni koordinatni sistem, i
konvencija pozitivnog znaka je data na slici. Dijagrami
momenata su nacrtani sa zategnute strane grednog
elementa.
Tabele rezultata Rezultati su dati u svim presecima, sa globalnim koordinatama centra gravitacije.
6.1.10. Sile u presecima površinskih konačnih elemenata
Uticaji Sile u presecima i pozitivni smerovi sila za površinske konačne elemente dati su u sledećoj tabeli:
Površinski elementi
Membrana nx Ploča mx
ny my
nxy mxy
vxz
vyz
Ljuska nx
ny
nxy
mx
my
mxy
vxz
vyz
Načini prikazivanja uticaja u orebrenoj ploči su:

Dijagram Presek sa prikazom vrednosti
Izolinija Izopovršina 2D
328
 Indexi x i y za momente ploča označavaju pravce odgovarajućih normalnih napona, a ne pravce ose rotacije.
Tako je mx moment savijanja oko lokalne y-ose, dok je my moment savijanja oko x ose.
Dijagrami momenata savijanja su na zategnutoj strani ploča/ljuski. Znak na gornjoj strani elementa
(određena smerom lokalne z ose) je uvek pozitivan; na suprotnoj strani je negativan.
Promena U normalnim okolnostima približno rešenje dobijeno primenom metode konačnih elemenata konvergira
intenziteta ka tačnom, ako se poveća broj konačnih elemenata progušćavanjem mreže.
Tačnost rešenja zavisi od broja, oblika i tipa konačnih elemenata modela, od opterećenja i konturnih
uslova i od mnogih drugih parametara. Od korisnika programa se očekuje da proceni koji parametri i
kako utiču na tačnost rešenja, gde pomaže mogućnost prikazivanja promene intenziteta, u smislu
identifikacije zona mreže modela gde tačnost nije na potrebnom nivou.
Kriterijum identifikacije zone sa malom tačnošću zasniva se na relativno velikoj promeni intenziteta
rezultata, pa je opravdano progušćavanje mreže. Veličina prihvatljive promena intenziteta zavisi od niza
okolnosti i različita je za različite probleme koji se modeliraju.
Dozvoljene vrednosti promene vrednosti intenziteta se određuju iskustveno.
Odsecanje vrhova Ako model sadrži stubove povezane sa pločom, momentni vrhovi će se pojaviti na vrhu stuba. Ukoliko
momentnih koristimo gušću mrežu ovi vrhovi se povećavaju zbog prirode metode konačnih elemenata. Realniji
dijagrama iznad model uzima u obzir činjenicu da stubovi nemaju beskonačno male poprečne preseke. Poznavanje
stubova poprečnog preseka stuba, momentni vrhovi se mogu uprosečiti. Ako smo odabrali mogućnost
Prilagođavanje mreže vrhovima stubova (4.11.1.2 Mreža nad oblastima), mreža prati poprečni presek
stuba. Nakon uključivanja Odsecanje vrhova momentnih dijagrama iznad stubova u dijaogu Parametri
prikazivanja (6.1 Statička analiza), dijagrami momenata će biti prikazani pomoću 3D izopovršina kao što
to pokazuje desna slika dole.
Dijagram bez odsecanja vrhova momenata Dijagram sa odsecanjem vrhova momenata
Glavne sile Sračunavaju se glavne sile u presecima n1, n2, αn, m1, m2, αm kao i
rezultujuća transverzalna sila qR. Konvencija je sledeća:
𝑚1 ≥ 𝑚2 , 𝑛1 ≥ 𝑛2 , −90° < 𝛼 ≤ +90° (u odnosu na lokalnu x-osu)
Ljuska
Membrana Ploča
𝑛𝑥 + 𝑛𝑦 𝑛𝑥 − 𝑛𝑦 2
𝑛1  𝑛1 = + √( 2 
) + 𝑛𝑥𝑦 -
2 2
𝑛𝑥 + 𝑛𝑦 𝑛𝑥 − 𝑛𝑦 2
𝑛2  𝑛1 = − √( 2 
) + 𝑛𝑥𝑦 -
2 2
2𝑛𝑥𝑦
𝛼𝑛  tg(2𝛼𝑛 ) = 
𝑛𝑥 − 𝑛𝑦 -
Uputstvo X4 329
𝑚 + 𝑚𝑦 𝑚 𝑥 − 𝑚𝑦 2
𝑚1  - 𝑚1 = + √( 2
) + 𝑚𝑥𝑦 
2 2
 𝑚 + 𝑚𝑦 𝑚 𝑥 − 𝑚𝑦 2
𝑚2  - 𝑚2 = − √( 2
) + 𝑚𝑥𝑦 
2 2
 2𝑚𝑥𝑦
tg(2𝛼𝑚 ) = 
𝛼𝑚  - 𝑚 𝑥 − 𝑚𝑦
2 + 𝑣2 
𝑣𝑆𝑧 = √𝑣𝑥𝑧 𝑦𝑧
𝑣𝑆𝑧 -

 Za membrane sa ravnim stanjem deformacija vrednost nz  0 se ne određuje.

 Vrednosti uticaja prikazuju se dijagramima, linijama preseka, izolinijama ili izopovršinama.
Glavni pravci (αn, αm) prikazuju se samo ako je dijagram izabran za način prikaza.
Boja i dužina linija koje odgovaraju ovim pravcima na ekranu zavisi od odgovarajućeg glavnog uticaja.
Linija u pravcu glavnog vektora čija vrednost je negativna ima na krajevima dve poprečne linije.
Negativni glavni uticaj
Uticaji od Za površinske elemente nxd, nyd, mxd, myd uticaji od (dimenzionisanja) armiranja su izračunati prema
armiranja sledećim pravilima:
𝑛𝑥𝑑 = 𝑛𝑥 ± |𝑛𝑥𝑦 |, 𝑛𝑦𝑑 = 𝑛𝑦 ± |𝑛𝑥𝑦 |
𝑚𝑥𝑑 = 𝑚𝑥 ± |𝑚𝑥𝑦 |, 𝑚𝑦𝑑 = 𝑚𝑦 ± |𝑚𝑥𝑦 |
 Vrednosti uticaja od armiranja prikazuju se dijagramima, linijama preseka, izolinijama ili izopovršinama.
6.1.11. Sile u oslonačkim elementima

 Ove sile mogu da se prikažu u obliku dijagrama (kada su komponente
prikazane kao vektori) ili u bojama.
Rezultujuće sile 𝑅𝑒𝑅 , 𝑅Θ𝑅 se računaju na sledeći način:
𝑅𝑒𝑅 = √𝑅𝑥2 + 𝑅𝑦2 + 𝑅𝑧2 , 2 + 𝑅2 + 𝑅2

𝑅Θ𝑅 = √𝑅x𝑥 y𝑦 z𝑧
Komponente rezultata Rxyz i Rxxyyzz se odnose na specijalni način prikazivanja, gde su

pojedinačne komponente sile i momenta prikazane istovremeno kao tri strelice u pravcu lokalnih
osa.
Načini prikazivanja uticaja u osloncima (ramovske i pločaste konstrukcije) su:

330
Ryy momenti ReR rezultujuća sila u osloncu
Ry sila u ivičnom osloncu ReR rezultujuća sila u ivičnom osloncu
Dijagram + Prilikom prikaza uticaja linijskih oslonaca

prosečne vrednosti postaje dostupan specijalni slučaj prikaza
(Dijagram+prosečna vrednost). Ako je
selektovan ovaj prikaz pored dijagrama
uticaja u linijskom osloncu prikazuju se i
uprosečene vrednosti. Uprosečene se vrši
nad kontinualnim osloncima. Oslonci se
smatraju kontinualnim ako imaju istu
krutost i ako je ugao koji oni zaklapaju ispod
male granice. Ozanke takođe pokazuju
dužinu uprosečenog segmenta.
6.1.12. Unutrašnje sile veza (linija-linija) i ivični zglob elemenata
Uticaji AxisVM određuje nx, ny, nz sile i mx, my, mz momente za veza elemente i ivične zglobove. Ako bilo koja
komponenta krutosti ima vrednost nula, odgovarajuća komponenta rezultata ima vrednost nula i nije
prikazana ni u kombinaciji komponenti ni u tabeli rezultata.
6.1.13. Deformacije u presecima štap, greda i rebro elemenata
Rezultati deformacija su dostupni samo u slučaju materijalno nelinearne analize.

Komponente
deformacije
exx Aksijalna deformacija u x pravcu
exy Smičuća deformacjia u lokalnoj xy ravni
exz Smičuća deformacjia u lokalnoj xz ravni
eyz Torziona deformacija u lokalnom x pravcu
kyy Krivina u lokalnoj xy ravni
kzz Krivina u lokalnoj xz ravni
Sledeće komponente deformacije su dostupne za linijske elmente:
Komponente
Štap Greda Rebro
deformacije
exx exx exx exx
kyy kyy kyy
kzz kzz kzz
eyz eyz eyz
Uputstvo X4 331
exy exy
exz exz
6.1.14. Deformacije u tačkama proračuna napona štap, greda i rebro elemenata
Rezultati u tačkama proračuna napona su dostupni jedino u slučaju materijalno nelinearne analize.
Komponente
deformacije u
tačkama poračuna
napona
exx T Ukupna aksijalna deformacija u x pravcu
exx E Elastična aksijalna deformacija u x pravcu
exx P Plastična aksijalna deformacija u x pravcu
eeff P Efektivna plastična deformacija
deff P Inkrement efektivne plastične deformacije
6.1.15. Deformacije u površinsim elementima
Komponente
deformacije
exx Aksijalna deformacija u x pravcu
eyy Aksijalna deformacija u y pravcu
exy Smičuća deformacjia u lokalnoj xy ravni
kxx Krivina u lokalnoj xz ravni
kyy Krivina u lokalnoj xy ravni
kxy Distorziona krivina
exz Smičuća deformacjia u lokalnoj xz ravni
eyz Smičuća deformacjia u lokalnoj yz ravni
Rezultanta deformacije smicanja normalna na ravan
eSz
elementa
Sledeće komponente deformacije su dostupne za površinske elmente:
Komponente
Membrana Ploča Ljuska
deformacije
exx exx exx
eyy eyy eyy
exy exy exy
kxx kxx kxx
kyy kyy kyy
kxy kxy kxy
exz exz exz
eyz eyz eyz
eSz eSz eSz
6.1.16. Deformacije u tačkama proračuna napona površinskih elemenata
Komponente
deformacije u
tačkama poračuna
napona
exx T, exx E, exx P Aksijalna deformacija u likalnom x pravcu
eyy T, eyy E, eyy P Aksijalna deformacija u likalnom y pravcu
332
exy T, exy E, exy P Smičuća deformacjia u lokalnoj xy ravni

e1 T, e1 E, e1 P Maksimalna glavna deformaija u lokalnoj xy ravni
e2 T, e2 E, e2 P Minimalna glavna deformaija u lokalnoj xy ravni
ae T, ae E, ae P Ugao glavnih deformacija
eeff P Efektivna plastična deformacija
deeff P Inkrement efektivne plastične deformacije
Oznake T – Ukupna
E – Elastična
P – Plastiča
6.1.17. Naponi u štap/greda/rebro elemenatima
Mogućnosti prikazivanja napona u presecima linijskih konačnih elemenata iste su kao i u slučaju sila u
presecima.
Štap U poprečnim presecima štapova rešetki naponi se računaju prema izrazu 𝑆𝑥 = 𝑁𝑥 /𝐴𝑥
Pozitivan je napon zatezanja.
Greda / rebro U poprečnim presecima štapova rešetki naponi se računaju prema izrazu:
Normalni napon usled zatezanja/pritiska i savijanja se računa prema sledećem izrazu, zanemarujući
torzioni napon:
𝑁𝑥 𝑀𝑦 𝐼𝑧 + 𝑀𝑧 𝐼𝑦𝑧 𝑀𝑧 𝐼𝑦 + 𝑀𝑦 𝐼𝑦𝑧
𝑆𝑥,𝑖 = + 2 𝑧𝑖 − 2 𝑦𝑖
𝐴𝑥 𝐼𝑦 𝐼𝑧 − 𝐼𝑦𝑧 𝐼𝑦 𝐼𝑧 − 𝐼𝑦𝑧
gde su yi , zi odstojanja tačaka u kojima se računa napon i težišta poprečnog preseka. Pozitivan je napon
zatezanja. Rezultantni smičući napon se računa preko smičućih i torzionih (Saint-Venant) bez obzira na
torzioni napon usled smicanja.
Za pune poprečne preseke je 𝑉𝑖 = √𝑉𝑦,𝑖

2 2
+ 𝑉𝑧,𝑖 ,
gde su komponente smičućih napona:
𝑉𝑦 𝜕Φ𝑦 𝑉𝑧 𝜕Φ𝑧 𝑀𝑥 𝜕𝜔
𝑉𝑦,𝑖 = ( ) + ( ) + [( ) − 𝑧𝑖 ]
𝐴𝑥 𝜕𝑦 𝑖 𝐴𝑥 𝜕𝑦 𝑖 𝐼𝑥 𝜕𝑦 𝑖
𝑉𝑦 𝜕Φ𝑦 𝑉𝑧 𝜕Φ𝑧 𝑀𝑥 𝜕𝜔
𝑉𝑧,𝑖 = ( ) + ( ) + [( ) + 𝑦𝑖 ]
𝐴𝑥 𝜕𝑧 𝑖 𝐴𝑥 𝜕𝑧 𝑖 𝐼𝑥 𝜕𝑧 𝑖
Φ𝑦 and Φ𝑧 su funkcije napona smicanja u y i z pravcu, a,  i je funkcija torzije.
Za tankozide poprečne preseke je:

𝑉𝑦 𝜕Φ𝑦 𝑉𝑧 𝜕Φ𝑧 𝑀𝑥 𝜕𝜔 𝑀𝑥
𝑉𝑖 = | ( ) + ( ) + [( ) − 𝑚𝑖 ] | + 𝑡
𝐴𝑥 𝜕𝑠 𝑖 𝐴𝑥 𝜕𝑠 𝑖 𝐼𝑥 𝜕𝑠 𝑖 𝐼𝑥 𝑖
gde su poslednja dva izraza smičući napon savijanja izveden preko protoka smicanja u zatvorenim i
otvorenim poddelovima, 𝑚𝑖 je rastojanje težišta preseka do segmenta, 𝑡𝑖 je debljina zida segmenta, a
𝜔, Φ𝑦 i Φ𝑧 su vrednosti centralne linije.
Von Mises-ov napon je definisan kao 𝑆𝑜,𝑖 = √𝑆𝑥𝑖

2
+ 3𝑉𝑖2
Ako se poprečni presek sastoji iz dva ili više posebnih delova ne računaju se V i i So,i
𝑉𝑦 𝑉𝑧
Glavni naponi smicanja su: 𝑉𝑦,𝑚𝑒𝑎𝑛 = , 𝑉𝑧,𝑚𝑒𝑎𝑛 = , ako je 𝐴𝑦 = 𝐴𝑧 = 0 onda je 𝐴𝑦 = 𝐴𝑦 = 𝐴𝑥
𝐴𝑦 𝐴𝑧
Dalje komponente Efektivni napon.
napona za Samo normalni napon ima uticaja na materijalno nelinearno ponašanje štapova, greda i rebro
nelinearni elemenata, smičući napon ne.
materijal (𝑁𝐿) 𝑆𝑒𝑓𝑓,𝑖 = 𝑆𝑥,𝑖 − 𝐵𝑥,𝑖
gde je 𝐵𝑥,𝑖 cenatr površine koja je dostigla granicu tečenja. Pogledati… 3.1.14 Baza materijala
Stvarna čvrstoća pri tečenju.

Efekat očvršćavanja ima uticaj na stvarnu čvrstoću pri tečenju:
(𝑁𝐿) 𝑓𝑦,𝑖 = 𝜎൫𝜀𝑒𝑓𝑓,𝑖 ൯
Uputstvo X4 333
gde je 𝜎(𝜀) dijagram napon-deformacija materijala (pogledati... 3.1.14 Baza materijala), a 𝜀𝑒𝑓𝑓,𝑖 je
efektivna plastična deformaija (eeff P, pogledati… 6.1.14 Deformacije u tačkama proračuna napona
štap, greda i rebro elemenata).
Efikasnost:
(𝑁𝐿) 𝑆𝑒𝑓𝑓,𝑖
(𝑁𝐿) 𝐸𝑓𝑓𝑖𝑐𝑖𝑒𝑛𝑐𝑦𝑖 =
(𝑁𝐿) 𝑓𝑦,𝑖
Naponi greda Sminmax, Vminmax, Sominmax su minimalne/maksimalne vrednosti unutar poprečnog

preseka i prikazani su kao uticaji u presecima.
Klik na gredu/rebro poziva prozor za prikaz dijagrama napona u međupresecima duž raspona.
Prevlačenjem plave llinije pomoću miša pozicija izračunavanja napona se može menjati.
Aksonometrijski dijagrami u sredini i tabela sa strane prikazuju raspodelu napona unutar preseka u
izabranim tačkama.
Za prikaz više elementa u jednom dijagramu potrebno ih je selektovati pre klika na izbor prikaza.
Kontinualne grede/rebra elementi se mogu prikazati u jednom dijagramu ako su ispunjeni uslovi opisani
u odeljku 6.1.7 Sile u presecima štap/greda elemenata
Moguć je izbor prikaza rezultata bilo kog slučaja ili kombinacije opterećenja, kao i anvelopa. Prikazivanje
anvelopa može da se uključi i isključi kao i da se podesi pozicija prikaza rezultata.
dijagrama u Bazu dijagrama modela menja se odnosno ponovo ispisuju vrednosti u odgovarajućim tabelama u Bazi kao i
crteža izveštaj.
 Mogu se definisati komponente za koje se traže ekstremne vrednosti. Pored minimuma i maksimuma u tabeli
se pojavljuju i odgovarajuće vrednosti za druge komponente. Ako je ekstremna vrednost komponente nađena
na više mesta u modelu pojaviće se simbol *, i biće prikazano prvo mesto pojave ekstremne vrednosti
komponente rezultata.

334
6.1.18. Naponi u površinskim elementima
Sračunavaju se komponente napona u svakom čvoru u gornjoj, srednjoj i donjoj zoni elementa:
Komponenta Membrana Ploča Ljuska
𝑠𝑥𝑥 𝑛𝑥 6 𝑛𝑥 6
𝑠𝑥𝑥 = 𝑠𝑥𝑥 = ± 𝑚 𝑠𝑥𝑥 = ± 2 𝑚𝑥
𝑡 𝑡2 𝑥 𝑡 𝑡
𝑠𝑦𝑦 𝑛𝑦 6 𝑛𝑥 6
𝑠𝑦𝑦 = 𝑠𝑦𝑦 = ± 𝑚 𝑠𝑦𝑦 = ± 2 𝑚𝑦
𝑡 𝑡2 𝑦 𝑡 𝑡
𝑠𝑥𝑦 𝑛𝑥𝑦 6 𝑛𝑥𝑦 6

𝑠𝑥𝑦 = 𝑠𝑥𝑦 = ± 𝑚 𝑠𝑥𝑦 = ± 2 𝑚𝑥𝑦
𝑡 𝑡 2 𝑥𝑦 𝑡 𝑡
𝑠𝑥𝑧 3𝑣𝑥𝑧 3𝑣𝑥𝑧

𝑠𝑥𝑧 = 𝑠𝑥𝑧 =
2𝑡 2𝑡
𝑠𝑦𝑧 3𝑣𝑦𝑧 3𝑣𝑦𝑧

𝑠𝑦𝑧 = 𝑠𝑦𝑧 =
2𝑡 2𝑡
 U slučaju membrana sa ravnim stanjem deformacija 𝒔𝒛𝒛 ≠ 𝟎, izračunava se iz izraza 𝒔𝒛𝒛 = 𝒗 ⋅ ൫𝒔𝒙𝒙 + 𝒔𝒚𝒚 ൯
Von Mises-ovi Von Mises-ovi naponi se računaju kao:

naponi
2 2 2 2 2
𝑠0 = √0.5 [൫𝑠𝑥𝑥 − 𝑠𝑦𝑦 ൯ + ൫𝑠𝑦𝑦 − 𝑠𝑧𝑧 ൯ + (𝑠𝑧𝑧 − 𝑠𝑥𝑥 )2 ] + 3൫𝑠𝑥𝑦 + 𝑠𝑦𝑧 + 𝑠𝑧𝑥 ൯
Dalje komponente Efektivni napon je proračunat prema kriterijumu tečenja:

napona za 2 2 2 2
(𝑁𝐿) 𝑆𝑒𝑓𝑓,𝑖 = √0.5 [൫𝑠𝑟,𝑥𝑥 − 𝑠𝑟,𝑦𝑦 ൯ + ൫𝑠𝑟,𝑦𝑦 − 𝑠𝑟,𝑧𝑧 ൯ + ൫𝑠𝑟,𝑧𝑧 − 𝑠𝑟,𝑥𝑥 ൯ ] + 3𝑠𝑟,𝑥𝑦
nelinearni
materijal gde su 𝑠𝑟,𝑥𝑥 = 𝑠𝑥𝑥 − 𝑏𝑥𝑥 , 𝑠𝑟,𝑦𝑦 = 𝑠𝑦𝑦 − 𝑏𝑦𝑦 , 𝑠𝑟,𝑧𝑧 = 𝑠𝑧𝑧 − 𝑏𝑧𝑧 i 𝑠𝑟,𝑥𝑦 = 𝑠𝑥𝑦 − 𝑏𝑥𝑦 relativni naponi u odnosu
na centar površine koja je dostigla granicu tečenja. Pogledati... 3.1.14 Baza materijala
 Samo normalni 𝒔𝒙𝒙 , 𝒔𝒚𝒚 , 𝒔𝒛𝒛 i smičući 𝒔𝒙𝒚 naponi utiču na meterijalno ponašanje površinskih elementa. Smičući
naponi 𝒔𝒙𝒛 i 𝒔𝒚𝒛 nemaju uticaj
Stvarna čvrstoća pri tečenju.

Efekat očvršćavanja ima uticaj na stvarnu čvrstoću pri tečenju:
(𝑁𝐿) 𝑓𝑦,𝑖 = 𝜎൫𝜀𝑒𝑓𝑓,𝑖 ൯
gde je 𝜎(𝜀) dijagram napon-deformacija materijala (pogledati... 3.1.14 Baza materijala), a 𝜀𝑒𝑓𝑓,𝑖 je
efektivna plastična deformaija (eeff P, pogledati… 6.1.16. Deformacije u tačkama proračuna napona
površinskih elemenata).
Efikasnost:
(𝑁𝐿) 𝑆𝑒𝑓𝑓,𝑖
(𝑁𝐿) 𝐸𝑓𝑓𝑖𝑐𝑖𝑒𝑛𝑐𝑦𝑖 =
(𝑁𝐿) 𝑓𝑦,𝑖
 Vrednosti napona mogu da se prikažu dijagramima, u presecima, izolinijama i izopovršinama..
6.1.19. Uticajne linije
Mogu da se prikažu uticajne linije koje odgovaraju jediničnim silama PX, PY, i PZ, koje deluju u
pozitivnom pravcu osa globalnog koordinatnog sistema. Ordinate uticajne linije su vrednosti uticaja u
poprečnim presecima u kojima deluje jedinična sila.
Uputstvo X4 335
Štap Klik na neki presek rešetke poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajuće štapove.
Uticajne linije za aksijalnu (normalnu) silu štapa rešetke:

Jedinična sile u pravcu Z Uticajna linija za štap (gornji pojas)
Uticajna linija štapa ispune Uticajna linija za štap (donji pojas)
Greda Klik na neki presek okvira poziva prozor sa prikazom uticajnih linija za odgovarajuće elemente.
Uticajne linije za sile u presecima okvira:
Jedinična sila u pravcu Z-ose Uticajna linija za Nx
Uticajna linija za Vz Uticajna linija za My
6.1.20. Neuravnotežena opterećenja
Za svaki slučaj opterećenja sračunavaju se komponente rezultante spoljašnjeg opterećenja u odnosu na

koordinatni početak (E). Neuravnotežena opterećenja (UNB) se pojavljuju u tabeli za svaki slučaj
opterećenja. Neuravnotežena opterećenja se ne poojavljuju nad osloncima, stoga, ako postoje
komponente neuravnoteženog opterećenja, to znači da je deo spoljašnjeg opterećenja oslonjen
stepenima slobode sa sprečenim pomeranjem.
 Preporučuje se provera neuravnoteženih opterećenja posle svake izvršene analize.

336
Analiza stabilnosti
Prikazuje rezultate analize stabilnosti modela (izabrane svojstvene oblike gubitka stabilnosti i parametre
kritičnog opterećenja).
U informacionom panelu su sledeći podaci: Stabilnost ramovske konstrukcije
ncr parametar kritičnog opterećenja

Greška relativna greška svojstvene vrednosti
Iteracija broj iteracija za postizanje konvergencije
 AxisVM stores the buckling analysis results corresponding to each case.
Analiza slobodnih vibracija
Prikazuje rezultate analize slobodnih vibracija (izabrane svojstvene oblike tj. tonove i svojstvene
vrednosti).
Svojstveni oblici su normirani po masama.
Prikazivanje tonova slobodnih vibracija:
Okvir, prvi ton vibracija Okvir, drugi ton vibracija
Ploča, drugi ton vibracija Ploča, šesti ton vibracija
U informacionom panelu su prikazani sledeći podaci:
f frekvencija [Hz]
ω kružna frekvencija [rad/s]
T period vibracija [s]
Ev svojstvena vrednost
Error relativna greška rešenja
Iteration broj iteracija za postizanje konvergencije
 AxisVM tretira rezultate analize slobodnih vibracija kao posebne slučaje opterećenja.
Uputstvo X4 337
Prikazivanje Selektovati Fatkor odgovora vibracija na kraju liste oblika oscilovanja. Faktori odgovora vibracija određeni
faktora odgovora uz pomoć različitih načina pobude(R full, R extr., R self) mogu biti odabrani sa liste komponenti rezultata.
viracija
Puna pobuda na plloči (R full) Sopstvena pobuda na ploči (R self)
Vrednosti prikazane u info panelu su:
Proračunski CCIP-016 or SCI P354

metod
ξ: Prigušenje [%]
N, L: Broj koraka [-] (CCIP-016), Dužina putanje hodanja [m] (SCI P354)
m: Masa šetača [kg]
fp,min, fp,max Minimalna i maksimalna frekvencija tempa šetanja
na ploči (CCIP-016, SCI P354), na stepenicama (SCI P354) [Hz]
Aktivirana masa Program računa aktiviranu masu (u nekom odeljcima se koristi termin “modalna masa”) u X, Y i Z
pravcima, koristeći mase i ordinate oblika oscilovanja.
Za grede:
Mmod = μ ∫ δ2 (x) ∙ dl
l
Za površine:
Mmod = μ ∫ δ2 (x, y) ∙ dA
A
gde su:
μ – raspodela mase
δ – normalizovane ordinate oblika oscilovanja
Izračunate vrednosti “aktivirane mase” za svaki oblik i pravac oscilovanja su prikazane u Tabeli
frekvencija / Tabeli aktiviranih masa.
Akivirane mase i frekvencie su korisne za sprovođenje i potvrdu dimenzionisanja tavanica na vibracije
usled hodanja. U Evrokodu postoji nekoliko uputstava za gore pomenuto dimenzonisanje. Soga, EU
sponzoriše projekat istraživanja metoda OS-RMS90 za dimenzionisanje tavanica na vibracije.
Dalje informacije se mogu pronaći u sledećem PDF fajlu:
http://www.stb.rwth-aachen.de/projekte/2007/HIVOSS/docs/Guideline_Floors_EN02.pdf
338
Dinamička analiza
Prikaz rezultata dinamičke analize.

Dostupna su podešavanja i prikazi rezultata kao i kod prikaza rezultata statiče analize. Pogledati… 6.1
Statička analiza
Dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata
6.5.1. Armatura površinskih elemenata – RC1 modul
Propisi (standardi) Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

DIN: DIN 1045-1:2001-07
SIA: SIA 262:2003
Proračun armiranobetonskih površinskih konstrukcija sprovodi se prema Evrokod 2 standardu. Proračun

armature membrana, ploča i ljuski zasniva se se na tzv. III naponskom uslovu. Pravci armiranja su pravci
lokalne x-ose i y ose ose membrane, ploče ili ljuske. Nominalni momenti i odgovarajuće normalne sile
za dimenzionisanje određuju se na osnovu koncepta "optimalno armiranje u vezanim pravcima".
Oznake komponeti mxD, myD,

rezultata nxD, nyD: proračunske sile u preseku
axb: sračunata površina armature donje zone u x-pravcu
ayb: sračunata površina armature donje zone u y-pravcu
axt: sračunata površina armature gornje zone u x-pravcu
ayt: sračunata površina armature gornje zone u y-pravcu
xb: svarna (usvojena) površina armature donje zone u x-pravcu
yb: svarna (usvojena) površina armature donje zone u y-pravcu
xt: svarna (usvojena) površina armature gornje zone u x-pravcu
yt: svarna (usvojena) površina armature gornje zone u y-pravcu
xb–axb: razlika površina armature donje zone u x-pravcu
yb–ayb: razlika površina armature donje zone u y-pravcu
xt–axt: razlika površina armature gornje zone u x-pravcu
yt–ayt: razlika površina armature gornje zone u y-pravcu
vRd,c: otpornost na smicanje (proboj)
Uputstvo X4 339
vSz–vRd,c: razlika između rezultantne smičuće sile upravne na površinu i otpornosti na smicanje
wk(b) širina prslina u težištu armature donje zone
wk(t) širina prslina u težištu armature gornje zone
wk2(b) širina prslina donje zone ploče
wk2(t) širina prslina gornje zone ploče
wR(b) pravac prslina donje zone ploče
wR(t) pravac prslina gornje zone ploče
Parametri U proračunu armature površinskih elemenata parametri koji se definišu za konačne elemente su:
armiranja
Materijali Materijal betona i armature moraju biti

specificirani. Zahtevani minimalni zaštitni sloj
betona je određen klasom i sredinom u kojoj se
nalaze gornja i donja površina.
Proračun minimalnog razmaka šipki armature
uzima u obzir maksimalno zrno agregata.
Švajcarski propisi (SIA) takođe proveravaju ovu
vrednost za usvojeni zaštitni sloj betona.
Koeficijent seizmičkih sila možte videti u 4.10.23.
Seizmičko opterećenje – SE1 modul
Armatura Proračun sa stvarnom debljinom:

Ukoliko je ovaocija aktivirana, program računa
armaturu koristeći stvarnu (konstantnu ili
promenljivu) debljinu površinskog elementa.
h je ukupna debljina korišćena u proračunu i
može da se razlikuje od stvarne debljine ploče.
U slučaju Evrokoda 2, Nepovoljni ekscentricitet
će uvek biti dodat stvarnoj vrednosti
(proračunat iz normalnih sila i momenata) radi
povećanja apsolutne vrednosti ekscentriciteta.
Apliciranje minimalnog zaštitnog sloja može da
se proveri, ili mogu biti unete vrednosti gornjeg
cT i donjeg cB zaštitnog sloja (tj. najmanja
udaljenost između površine ugrađene armature
i spoljašnje površine betona).
U kolonama Prečnik i Pravac, prva dva reda
predstavljaju vrednosti za armaturu u gornjoj
zoni (prvi red je spoljašnji, drugi red je
unutrašnji), a donja dva reda predtavljaju
vrednosti za armaturu u donjoj zoni (treći red je
unutrašnji, četvrti red je spoljašnji). Stvarna
šema u lokalnom x-z pogledu se prikazuje
prema tome.
340
Apliciranje Prema klasi sredine u važećim standardima, program određuje minimalnu vrednost zaštitnog sloja
minimalnog betona u gornjoj i donjoj zoni.
zaštitnog sloja
Uezti u Prema važećim standardima, program određuje minimalnu količinu armature u gornjoj i donjoj zoni. Ako
obzirzahtevanu je proračunata vrednost manja od zahtevane, zahtevani minimum će se aplicirati.
minimalnu
količinu armature
Transfer Program uzima u obzir način transfera opterećena prilikom proračuna minimalnog i maksimalnog
opterećenja razmaka šipki armature prema propisimai nacionalnim aneksima.
Ako proračunata količina armature rezultuje razmacima iznad maksimalno dozvoljenih, apliciraće se
makismalno dozvoljeni razmak šipki. Ukoliko rezultuje razmacima manjim od minimalnih, ploča ne može
biti armirana.
Prsline Dužina trajanja opterećenja se može podesiti.

Ovaj parametar se koristi u analizi proračuna
prsina.
Uzeti u obzir Ako je ova opcija aktivirana, program predpostavlja da napon u betonu ostaje ispod njegove čvrstoće na
čvrstoću betona na zatezanje i ne računa širinu prsliina.
zatezanje
6.5.1.1. Proračun prema Evrokodu 2

Plate Ako su 𝑚𝑥 , 𝑚𝑦 , 𝑚𝑥𝑦 unutrašnje sile u preseku, onda su nominalne momentne čvrstoće:
Optimum momenata je: 𝛥𝑚 𝛥𝑚2 =0
=min!
𝑚𝑥 ≥ 𝑚𝑦
1
m x  m xy
Yes No
m xf  m x  m xy m xf  0 2
m xy
m yf  m y  m xy m yf  m y 
mx
m y  m xy
Yes No
2
m xy
m xa  m x  m xy m xa  m x 
my
m ay  m y  m xy m ay  0
Rezultati AxisVM sračunava potrebne količine zategnute i/ili pritisnute armature (za dvostruko armirane preseke).
Membrana Dimenzionišu se samo membrane sa ravnim stanjem napona.

Ako su sile u preseku memebrane 𝑛𝑥 , 𝑛𝑦 , 𝑛𝑥𝑦 onda su nominalne aksijalne čvrstoće:
Optimum aksijalne sile je: ΔnΔ𝑛=min!
2 =0
𝑛𝑦 ≥ 𝑛𝑥
1
Uputstvo X4 341
n x  n xy
Yes No
n x  n x  n xy nx  0
2
n xy
n y  n y  n xy ny  ny 
nx
Rezultati AxisVM sračunava potrebne količine zategnute ili pritisnute armature. Pritisnuta armatura se sračunava
u zonama gde je aksijala čvrstoća na pritisak preseka bez armature manja od proračunske vrednosti
aksijalne sile pritiska.
Ljuska Ukoliko su u nekom preseku ljuske uticaji 𝑛𝑥 , 𝑛𝑦 , 𝑛𝑥𝑦 , 𝑚𝑥 , 𝑚𝑦 , 𝑚𝑥𝑦 normalne sile i momenti za
dimenzionisanje određuju se na osnovu rezervnog optimuma normalne sile tj. rezervnog optimuma
momenta, kao što je opisano kod ploča i membrana.
AxisVM sračunava potrebne količine zategnute i pritisnute armature.
Rezultati Kao rezultati se dobijaju sledeće vrednosti: axb, axt, ayb, ayt.
Ovo su poračunate vrednosti količine armature u gornjoj i donjoj zoni u x i y pravcima.
Ukupna armatura u x-pravcu: Ax = axb+axt
Ukupna armatura u y-pravcu: Ay = ayb+ayt
 Poruka o greški Presek ne može da se armira se javlja ako je:

𝐴𝑥 > 0.04𝐴𝑐 , or 𝐴𝑦 > 0.04𝐴𝑐 , gde je 𝐴𝑐 površina poprečnog preseka betona.
Tabele rezultata Oznake u tabeli:

(-) pritisnuta armatura
??? poprečni presek u datom pravcu ne može da se armira
6.5.2. Usvojena armatura
Usvojena Armatura se u površinskim elementima usvaja na osnovu računski potrebne armature.

armatura Usvojena armatura se uzima u obzir pri nelinearnoj analizi pomeranja ploča.
Armatura se može usvojiti na dva načina:
1.) selektovati površinske elemente ili oblasti a zatim kliknuti dugme na paleti za definisanje
armature
2.) kliknuti na dugme bez prethodno izvršene selekcije, definisati parametre armature a zatim
nacrtati mrežu nezavisnih armiranih oblasti.
Pregled armature Usvojenu armaturu površine, grede i stuba je moguće pregledati preko prikaza Pregled armature u delu
Izveštaj težina, Tabele rezultata. U tabeli je dat prikaz ukupne mase i dužine armature po prečnicima,
kao i ukupne armirane betonske površine i zapremine.
342
6.5.2.1. Armatura površinskih elemenata i oblasti

Parametri Prvi tab prikazuje parametre
zahtevane standardom za
proračun prslina.
Stvarni zaštitni sloj betona i
primarni pravci mogu biti
različiti od onih korišćenih za
određivanje zahtevane količine
armature (pogledati... 6.5.1
Armatura površinskih
elemenata – RC1 modul).
Min. debljina Minimalna debljina ne označava minimalnu debljinu površinskog elementa, već minimalnu debljinu h
kao parametara armiranja površinskih elemenata.
Armiranje
Usvojena armatura površinskog elementa može da se vidi na razgranatoj listi na levoj strani panela.
Selektovanjem armature omogućava se uređivanje parametara na desnoj strani panela. Promenom
vrednosti u poljima ažuriraju se i podaci u listi.
Uputstvo X4 343
 Pozicija šipke se određuje kao rastojanje između površine

betona i ose šipke.
Dodavanje i Usvojena armatura je prikazana u razgranatoj listi sa leve strane. Selektovanjem armature sa liste
brisanje omogućava se promena njenih parametara sa desne strane u prozoru. Na primer, selektovanjem lokacije
(Pravac/Gornja armatura) moguće dodati armaturu na postojeću.
Pomoću dugmeta Brisanje (ili [Del] tipke) moguće je obrisati, a pomoću Dodaj (ili [INS] tipke) dodati
armaturu grupi. Ako je selektovana grana sa leve strane, operacije se odnose na celu granu liste.
Armatura definisana u dijalogu može biti aplcirana na selektovane elemente, ili se može koristiti donja
traka alatki za kontrolisanje načina postavljanja usvojene armature. Takođe, može biti definisana i
armatura koa ne zavisi od mreže konačnih elemenata.
Prikazuje paletu selekcije i omogućava selektovanje postojećih oblasti. Trenutna količina armature se
usvaja nakon završene selekcije.
Opcija za crtanje pravougaonih oblasti armiranja.
Opcija za crtanje nagnutio pravougaonih oblasti armiranja.
Opcija za crtanje poligonalnih oblasti armiranja.
Opcija za prihvatanje usvojene armature oblasti klikom na oblast.
Usvajanje armature se prihvata samo ako je oblast armiranja nad površinskim elementom ili oblasti.
6.5.2.2. Armiranje nezavisno od mreže konačnih elemanata

Za definisanje armature na nekoj oblasti, postaviti parametre armiranja a zatim nacrtati pravougaonu ili
poligonalnu oblast koju treba armirati.
Ako nisu selektovane površine ili oblasti klikom na dugme panela prikazuje se sledeći dijalog prozor.
Armatura se može obrisati ili dodavati na način opisanim gore.

344
Dijalog prozor se može redukovati na paletu. Klikom na ikonicu trougla u gornjem desnom uglu
smanjuje ili povećava dijalog. Količina usvojene armature je prikazana preko simbola tako što je
armatura u y pravcu ispisana duž vertikalne linije, a armatura u x pravcu, duž horizontalne (slika ispod).
Ikone trae alatki su iste.

Usvajanje armature se prihvata samo ako je oblast armiranja nad površinskim elementom ili oblasti.
Konture armiranih oblasti se identifikuju kurzorom, a zatim se klikom miša omogućavaju izmene. [Shift]
+ klik kombinacija je za selektovanje više armiranih oblasti, a zatim klik na jednu od njih omogućava
promene svih oblasti. Ovaj isti metod se koristi za elemente ili opterećenja nezavisna od mreže konačnih
elemenata.
Armirane oblasti su prikazane na ekranu kao konture
sačinjene od isprekidanih (tačkastih) braon linija. Simboli
označavaju količine gornje i donje usvojene armature u x i y
pravcu i pojavljuju se u centru. Centralna tačka je spojena sa
dva vektora poligona oblasti kontinualnim braon linijama
Prilikom modifikacije postojeće oblasti armiranja dostupne su dve opcije:
Nova količina armature se prepisuje preko postojeće.
Prepiši
Nova količina armature se dodaje postojećoj.
Dodaj
6.5.3. Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)
Parametri armiranja grede i usvojena armatura mogu biti dodeljeni betonskim rebro i greda elementima
bez sprovođenja proračuna i provere armature grede. Parametri proračuna armiranja grede mogu biti
različiti za svaki konačni element. Za selektovanje samo dela konstruktivnog elementa, pogledati sledeću
opciju: Podešavanja/Osnovna podešavanja/Uređivanje/Prikazati presek konačnih elemenata na linijama.
 Dijalog parametara armiranja grede je pogodan za definisanje parametara armiranja za jednoosno savijanje.
Ovo može biti urađeno i za vertikalne elemente.
Proračun armature grede (određivanje zahtevane količine armature i njena provera, pogledati... 6.5.10
Proračun armature greda – RC2 modul) koristi ove parametre.
Uputstvo X4 345
Poprečni presek
Lista sadrži sve poprečne preseke greda u selekciji. Geometrijski parametri slektovane stavke sa lite će
biti prikazani i mogu se urediti. Promene neće voditi opnovnom proračunu sila, tako da dimenzije
poprečnog preseka ne bi trebalo menjati, osima ako je zaista neophodno.
Klasa betona takođe može biti prepisana. Klasa konstrukcije i maksimalno zrno agregata (Dmax) moraju
biti uneti.
 Nakon promene dimenzija poprečnog preseka, preporučljivo je promeniti usvojeni poprečni presek elementa i
ponovo izračunati model.
Klase sredine, Klase sredine i zaštitni slojevi betona moraju biti specificirani na sve četiri strane
zaštitni slojevi gerde (+z, -y, +y, -z).
betona Zaštitni sloj betona je najmanja udaljenost između uzengija i spoljašnje površine
betona. Minimalna zahtevana vrednost zaštitnog sloja proračunata prema
standardu prema klasama sredine i drugim parametrima je prikazana plavom
bojom na kraju svakog reda. Odabirom Apliciraj minimalni zaštitni sloj će cv polja
za uređivanje biti podešena na proračunatu vrednost. Klikom na link simbol sa
desne strane klasa sredine će ista klasa sredine biti podešena na svim stranama.
Parameri Parametri uzengija su sa leve, a parametri podužne armature sa desne strane. Uzengija je prikazana
armiranja zelenom, podužna armatura u uglovima crvenom, a ostala podužna armatura plavom bojom, njihov
prečnik na vrhu / dnu (Øt, Øb) može biti podešen odvojeno. Odabirom Koristi ovu podužnu armaturu i
uzengije kao podrazumevanu podešava podrazumevanu vrednost klase čelika na vrednost podešenu u
dijalogu.
 Sledeći parametri se koriste samo u proračunu armature grede. Program raspodeljuje uzengije i podužnu
armaturu prema ovim parametrima pre provere proračunate armature.
Razmak uzengija će uvek biti vrednost podešena kao Jedinica razmaka uzengija.
346
Maksimalni broj primenjenih šema armature ograničava broj razlčitih distribucija šipki armature
primenjenih duž grede (broj distribucije na vrhu i dnu može biti podešen zasebno).
Parametri
Ovi parameri su neophodni za proračun i proveru armature grede.
Proračunske Armatura grede može biti proračunata za savijanje u jednom pravcu. Tako da greda može biti
unutrašnje sile proračunata ili za Vz-My ili za Vy-Mz sile.
Odabirom Redukcija smičućih sila kod oslonaca dozvoljava primenu metoda redukcije smičućih sila prema
trenutno važećem standardu
Ugao pritisnute Evrokod 2 dozvoljava određivanje ugla pritisnute dijagonale betona θ. Prema 6.2.3 (2) 1 ≤ ctg 𝛩 ≤ 2.5. U
dijagonale betona slučaju pravog ugla dijagonale (oštar ugao prslina), prsline presecaju samo nekoliko uzengija, te beton
prihvata više napona smicanja. U slučaju oštrog ugla dijagonale (prav ugao prslina), prsline presecaju
mnogo uzengija, te smičuća armatura prihvata više napona smicanja.
U metodi proizvoljan ugao rešetke (druga opcija), ugao dijagonale je optimizovan za minimum smičuće
armature. Ako momenti savijanja i torzije nisu zanearljivi, standardni metod treba da biti selektovan (prva
opcija), gde je ugao dijagonale fiksiran na 45º.
Prsline Odabirom Povećanje armature prema graničnoj širini prslina mogu biti unete dopuštene širine prslina. U
ovom slučaju, program povećava gornju / donju armaturu (održavajući odnos 𝐴𝑠 ≤ 0.04𝐴𝑐 ) da bi
smanjio širinu prsline ispod specificirane vrednosti. Da bi se sprovela analiza prslina, mora biti
specificirana dužina trajanja opterećenja. Pogledati... 6.5.3 Parametri armiranja grede (jednoosno
savijanje). Ako je selektovana opcija Uzeti u obzir čvrstoću betona na zatezanje, neće biti sproveden
proračun prslina u tačkama gde je napon zatezanja manji od čvrstoće betona na zatezanje.
Trajanje 𝑘𝑡 je faktor koji zavisi od dužine trajanja opterećenja.

opterećenja Za kratkotrajna opterećenja 𝑘𝑡 = 0.6, za dugotrajna opterećenja 𝑘𝑡 = 0.8
Provera Program proverava dopušteni ugib prema kriterijumima postavljenim za grede i konzole. L predstavlja
dopuštenog ugiba dužinu grede. Ova provera će biti sprovedena samo ako su podešeni klasa betona i poprečni presek.
Za koeficijente seizmičkih sila pogledati 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul.

Uputstvo X4 347
Usvajanje Armatura može biti dodeljena

armature za selektovanim konačnim
jednoosno elementima. Nelinearna analiza
savijanje (greda) može uzeti u obzir ovu
konstantnu armaturu kada se
računa ugib.
Potreban broj ugaonih šipki na
gornjoj i donjoj strani grede je
uvek tu, njihov prečnik može da
se promeni. Broj i prečnik
dodatnih šipki na gornjoj i donjoj
strani može biti specificiran.
Šipke su automatski
raspoređene.
Preuzimanje Klikom na Preuzimanje omogućeno je preuzimanje proračunskih parametara armiranja grede definisanih
za drugu gredu.
Prikaz usvojene Nakon što su elementu dodeljeni njegovi parametri i armatura i prikaz poprečnog preseka je uključen
amature (Moućnosti prikazivanja/simboli/Grafički simboli/Oblik poprečnog preseka, pogledati... 2.16.18
Mogućnosti prikazivanja), usvojena armatura se takođe može videti u modelu.
Ako je mreža konačnih elemenata dodeljena modelu (pogledati... 4.11.1.1 Mreža linijskih konačnih
elemenata), svaki konačni element može imati različitu usvojenu armaturu (Uključiti
Podešavanja/Osnovna podešavanja/Uređivanje/Prikazati presek konačnih elemenata na linijama). Ako je
onemogućena mreža linijskih konačnih elemenata, tri poprečna preseka su prikazana, jedan na početku,
jedan u sredini, jedan na kraju elementa. U slučaju usvajanja konstantne armature, samo je jedan presek
prikazan.
348
Tokom definisanja parametara armiranja grede, moguće je promeniti poprečni presek. Ako poprečni
presek dodeljen linijskom elementu nije identičan poprečnom preseku specificiranom u dijalogu
parametara armiranja grede, modifikovani poprečni presek je prikazan isprekidanom crvenom linijom u
modelu.
6.5.4. Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub)
Parametri armature za prijem dvoosnog savijanja mogu biti specificirani u dijalogu ispod.
Svaki konačni element može da ima različite parametre armiranja. (Uključiti Podešavanja/Osnovna
podešavanja/Uređivanje/Prikazati presek konačnih elemenata na linijama). Provera stuba na osnovu
usvojene armature može biti sprovedena kasnije (pogledati... 6.5.9 Armatura stuba – RC2 modul).
 Ovaj tip armiranja se koristi za armiranobetonske elemente podvrgnute dvoosnom savijanju. Može biti dodeljen
i horizontalnim elementima, iako bi u ovom slučaju upotreba parametara armiranja grede (pogledati... 6.5.3
Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)) bila praktičnija.
Snima tekući crtež u Biblioteku Crteža.
Definiše novu armaturu.
Učitava novi poprečni presek ili armaturu.
 Samo poprečni preseci sa grafičkim podacima mogu biti učitani.

Lista postojeće armature stuba. Možete ih sortirati i obrisati obeležene redove.
List of existing column reinforcements. You can sort them and delete the marked rows.
Uputstvo X4 349
Define Sledeće ikone su dostupne u meniju Definisanje armature:

reinforcement
Parameters Dopušta vam da specificirate parametre za

proračun dijagrama interakcije opterećenje-
momentna nosivost.
Određeni nepovoljni inkrementi
ekscentriciteta zasnovani na parametrima
izvijanja su prikazani u tabeli za proveru
unutrašnjih sila.
To može biti kontrolisano ako su inrementi
ekscentriciteta propisani standardom
aplicirani u određenom pravcu ili ne. Takođe,
u svakom pravcu može biti uzet u obzir i uticaj
ekscentriciteta drugog reda. U odabranim
smerovima 𝛽𝑦𝑦 i 𝛽𝑧𝑧 mogu biti specificirani
koeficijeni dužine izvijanja. (𝛽𝑦𝑦 u x-z ravni i
𝛽𝑧𝑧 u x-y ravni). Takođe je moguće promeniti
visinu stuba korišćenu u proračunu dužine
izvijanja i selektovati oblik izvijanja.
Možete videti koeficijent seizmičkih sila u
4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul.
Ako su globalne imperfekcije uzete u obzir dodatnim opterećenjem koje deluje na

konstrukciju, one moraju biti ignorisane u proračunu armature stuba. Da bi seovo
postiglo, odabrati Samo lokalna imperfekcija. Ako je odabran oblik izvijanja u jednu
stranu, razmatra se samo konstantna lokalna geometrijska imperfekcija. (Pogledati...
6.5.9 Armatura stuba – RC2 modul)
Oblici izvijanja Ekscentriciteti drugog reda se računaju na

osnovu odabrano oblika izvijanja (pogledati...
6.5.9 Armatura stuba – RC2 modul). Faktori
dužine izvijanja se menjaju prema tome, ali ne
mogu biti prepisani.
 Dati oblici i faktori dužine izvijanja se odnose na lokalne y i z ose preseka. Prema tome, tokom proračuna
lokalne geometrijske imperfekcije i ekscentriciteta drugog reda, momenti inercije y i z osa se uzimaju u obzir
(pogledati... 6.5.9 Armatura stuba – RC2 modul).
Armaturne šipke
Na poziciju/prema Generiše šipku armature sa specificiranim prečnikom na lokaciju kurzora.
zaštitnom sloju Ako je kurzor u uglu ili na konturnoj liniji, armatura će biti generisana uzimajući u obzir zaštitni sloj.
Prema razmaku Ubacuje ravnomerno N+1 novih šipki između dve selektovane tačke.
Na kružnom luku Ubacuje ravnomerno N+1 novih šipki između selektovane početne tačke i krajnje tačke kružnog luka.
Prečnik Dopušta vam da definišete ili modifikujete prečnik šipke.

Za modifikovanje, selektovati šipke i potom uneti prečnik ili selekovati vrednost sa liste.
Zaštitni sloj Dopušta vam da definišete ili modifikujete zaštitni sloj.

350
 U ovom slučaju, zaštitni sloj betona je rastojanj od spoljašnje površine do

šipke!
Modifikovanje geometrije šipki:

1. Pomeriti kurzor preko centra šipke.
2. Upotrebiti levi  prekidač (držati ga pritisnutim) da biste pomerili šipku na
njenu novu lokaciju, ili numerički unesite njene nove koordinate u panel
koordinata.
Broj podele koji definiše broj šipki kao N+1.
Kreira nove šipke tako što kopira postojeće translacijom.
Kreira nove šipke tako što kopira postojeće rotacijom.
Kreira nove šipke tako što uradi simetriju postojećih.
Prikaz usvojene Nakon što je usvojena armatura i nakon što su njeni parametri dodeljeni elementu i prikaz poprečnog
armature preseka je uključen (Moućnosti prikazivanja/simboli/Grafički simboli/Oblik poprečnog preseka,
pogledati... 2.16.18 Mogućnosti prikazivanja), usvojena armatura takođe može da se vidi u poledu
modela. Pogledati takođe 6.5.3 Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje).
6.5.5. Nelinearna analiza armiranobetonskih greda i stub elemenata
U slučaju nelinearne analizeusvojene armature, parametri betonskih konstrukcija i nelinearno ponašanje

čelika/betona može biti uzeto u obzir (pogledati... 5.1 Statička analiza) za sledeće standarde:
Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004
SIA: SIA 262:2003
Unutrašnje sile kompatibilne sa deforacijama su proračunate numeričkom integracijom napona vlakana
u Gausovim tačkama integracije zasnovanom na normalnim deformacijama ε i krivinama κy i κz. Betonski
poprečni presek je podeljen na vlakna u obliku trougla; čeličnoj armaturi su dodeljena nezavisna vlakna
kružnog oblika. Naponi u vlaknima su proračunati na osnovu deformacija u centru vlakna i na osnovu
nelinearnog modela betona/čelika. Da bi se izbegli problemi konvergencije, materijalni model betona je
promenjen na strani zatezanja. Razlika između materijalnih modela u Evrokod i SIA standardima je samo
u rednostima čvrsoća, graničnih deformacija; oblik materijalnog modela je identičan.
 Svrha razmatranja usvojene armature u nelinearnoj statičkoj analizi je tačniji proračun ugiba linijskih
armiranobetonskih elemenata verifikacijom u graničnim stanjma upotrebljivosti uzimajući u obzir materijalno
nelinearno i strukturalno ponašanje. Verifikacija armiranobetonskih elemenata u graničnim stanjima nosivosti
koristeći model integracije vlakana nije preporučljiva. Takođe je važno istaći da trenutni model ne može biti
upotrebljen u pushover analizi da bi se u obzir uzelo nelinearno ponašanje armiranobetonskih elemenata
umesto plastičnih zglobova (pogledati... 4.10.23. Seizmička opterećenja – SE1 modul) zato što predstavljeni
materijalni modeli ne razmatraju cikličnu degradaciju nosivosti / krutosti beona i čelika, izvijanje armaturnih
šipki, itd.
Nakon završetka nelinearne analize sa usvojenom armaturom, mogu se pojaviti sledeće poruke grešaka:
1. ,,Inkrement X, Greda Y: Normalna sila prekoračuje otpornost na zatezanje/pritisakˮ

2. ,,Inkrement X, Greda Y: Moment savijanja prekoračuje otpornost na savijanjeˮ
3. ,,Inkrement X, Greda Y: Podužna armatura za prijem zatezanja je nedovoljnaˮ
4. „Inkrement X, Greda Y: stvarna deformacija prevazilazi graničnu deformaciju”
Uputstvo X4 351
6.5.6. Nelinearna analiza pomeranja AB ploča
U linearnoj analizi pomeranja ploče se računaju prema teoriji elastičnosti. Ponašanje AB ploča je
nelinearno, pre svega, zbog pojave prslina. Ovde se, u nelinearnoj analizi pomeranja AB ploča uzima se
u obzir pojava prslina i uticaj usvojene armature na pad i povećanje krutosti.
Nelinearna analiza pomeranja AB ploča prati ova dva efekta sa usvojenom armaturom.
Nelinearna analiza sprovodi se iterativnim postupkom korišćenjem dijagrama moment-krivina za AB
presek, pri čemu se nosivost zategnutog betona ne zanemaruje.
Ovaj postupak je zastupljen u Evrokod, DIN 1045-1 (Nemačkim), SIA-262 (Švajcaskim), NEN
(Holandskim), MSz (Mađarskim) i STAS (Rumunskim) standardima.
Algoritam postupka nelinearne analize pomeranja obuhvata sledeće faze:

1.) linearna analiza ploče
2.) određivanje potrebne količine armature
3.) usvajanje armature
4.) nelinearna analiza ploče.
 Pre startovanja nelinearne analize potrebno je uključiti prekidač Koristiti usvojenu površinu armature .
Moguća poruka greške: Normalna sila prevazilazi proračunsku otpornost.
Pomeranja ploče:
Linearna (elastična) analiza Nelinearna analiza
6.5.7. Prsline
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Po usvajanju armature AxisVM može da računa širine i pravce prslina na
elementima membrana, ploča i ljuski.
Pravci armiranja su pravci x-ose i y-ose lokalnog koordinatnog sistema
membrana, ploča i ljuski. Program prikazuje prsline u bojama iscrtavajući sliku
prslina modela sa uglovima pravca prslina.
Podešavanje parametara se može pogledati u prethodnom poglavlju.
Rezultati U tabeli rezultata pored uticaja, dobijaju se i sledeći podaci:
Aax, Aay usvojena armatura u x i y pravcu
wk širina prsline u osi armature
wk2 širina prsline na ivici betonske ploče
xs2 odstojanje neutralne ose od krajnjeg vlakna pritisnutog betona
σs2 napon u armaturi
wR ugao pravca prsline u odnosu na lokalnu x-osu
nx, ny, nxy, mx, my, mxy sile i momenti u površinskom elementu
 Ako je napon u armaturi veći od dozvoljenog pojavljuje

se poruka upozorenja.
Proračun širine prslina se sprovodi prema usvojenoj
količini armature površinskog elementa.
352

𝑤𝑘 = 𝑠𝑟,𝑚𝑎𝑥 (𝜖𝑠𝑚 − 𝜖𝑐𝑚 ), gde u 𝑠𝑟,𝑚𝑎𝑥 maksimalno rastojanje prslina,
𝜖𝑠𝑚 dilatacija šipke armature, 𝜖𝑐𝑚 dilatacija betona između prslina.

𝑘𝑡 𝑓𝑐𝑡𝑚 𝐸
𝜎𝑠2 − (1 + 𝑠 𝜌𝜌,𝑒𝑓𝑓 )
𝜌𝜌,𝑒𝑓𝑓 𝐸𝑐𝑚 𝜎𝑠2
𝜖𝑠𝑚 − 𝜖𝑐𝑚 = ≥ 0.6 ⋅
𝐸𝑠 𝐸𝑠
Φ
𝑠𝑟,𝑚𝑎𝑥 = 3.4 ⋅ 𝑐 + 0.425 ⋅ 𝑘1 𝑘2
𝜌𝜌,𝑒𝑓𝑓
gde su
Φ prosečan prečnik šipke,
c zaštitni sloj betona do podužn armature,
𝑘1 koeficijent kojim se uzimaju u obzir svojstva prijanjanja betona i armature,
𝑘2 koeficijent koji zavisi od karaktera ekscentričnog zatezanja,
𝑘𝑡 koeficijent koji zavisi od trajanja opterećenja
za kratkotrajna opterećenja 𝑘𝑡 = 0.6
za dugotrajna (stalna) opterećenja 𝑘𝑡 = 0.4
𝜌𝜌𝑒𝑓𝑓 = 𝐴𝑠 /𝐴𝑐,𝑒𝑓𝑓 je odnos efektivne armature
Φ
Ako su glatke šipke korišćene ili razmak rebrastih šipki prevazilazi 5 ⋅ (𝑐 + ), onda je
2
𝑠𝑟𝑚𝑎𝑥 = 1.3 ⋅ (ℎ − 𝑥2 ).
Program uzima u obzir činjenicu da prsline nisu upravne na bilo koji pravac armiranja i proračunava njen
ugao u odnosu na x osu.
6.5.8. Proračun na smicanje ploča i ljuski
Nacionalni propisi Eurocode 2: EN 1992-1-1:2004

(standardi) DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
SIA: SIA 262:2003 (nije opisano u ovom Uputstvu)
AxisVM računa otpornost na smicanje armiranih ploča ili ljuska elemenata bez armature na smicanje,
normalnu silu smicanja i razliku između njih.
2 + 𝑣 2 je rezultujuća sila smicanja, gde su 𝑣 , i 𝑣

𝑣𝑆𝑧 = √𝑣𝑥𝑧 𝑦𝑧 𝑥𝑧 𝑦𝑧 komponente sile smicanja u ravnima čije
su normale u lokalnom x i y pravcu.

𝑣𝑦𝑧
𝜙 = arctan je ugao normale na ravan ukojoj deluje sila smicanja 𝑞𝑅𝑧 .
𝑣𝑥𝑧
𝑑 = (𝑑𝑥 + 𝑑𝑦 )/2 je prosečna efektivna visina.
𝜌𝑙 = √𝜌𝑥 𝜌𝑦 je odnos podužne armature.

𝜌𝑥 i 𝜌𝑦 su odnosi armature sračunati iz zategnute armature u x i y pravcu armiranja
 Proračun na smicanje se sprovodi prema usvojenoj količini armature površinskog elementa.

Sila smicanja se računa kao
𝑉𝑅𝑑,𝑐 = [𝐶𝑅𝑑,𝑐 𝑘(100 ⋅ 𝜌𝑙 𝑓𝑐𝑘 )1/3 + 𝑘1 𝜎𝑐𝑝 ] ⋅ 𝑑 ≥ ൫𝑣𝑚𝑖𝑛 + 𝑘1 𝜎𝑐𝑝 ൯ ⋅ 𝑑
gde su
0.18
𝐶𝑅𝑑,𝑐 = , 𝑘 = 1 + √200/𝑑 ≤ 2.0, 𝑘1 = 0.15
𝛾𝑐
𝑁𝐸𝑑 1/2
𝜎𝑐𝑝 = ≤ 0.2 𝑓𝑐𝑑 , 𝑣𝑚𝑖𝑛 = 0.035 ⋅ 𝑘 3/2 ⋅ 𝑓𝑐𝑘
𝐴𝑐
𝑁𝐸𝑑 je normalna sila u ljusci upravna na ravan u kojoj deluje 𝑞𝑅𝑧 .
𝑁𝐸𝑑 je pozitivna za pritisak, a negativna za zatezanje.
Odnos armiranja je 𝜌𝑙 ≤ 0.02
Uputstvo X4 353
 𝑉𝑅𝑑,𝑐 sila otpora na smicanje je razlika između stvarne sile smicanja i sile otpora na smicanje 𝑣𝑆𝑧 − 𝑉𝑅𝑑,𝑐
i može se prikazati preko izolinija i izopovršina.
6.5.9. Armatura stuba – RC2 modul
Proračun armature stubova u programu AxisVM sprovodi se po sledećim standardima:
Nacionalni propisi Evrokod 2: EN 1992-1-1:2004 + (MSZ, DIN, SR, DS, NBN, BS, NEN, SFS, SS, NTC, CSN NAs)
DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
Armatura Usvojena amatura se unosi na način opisan u 6.5.4 Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja
(stub)
Provera stuba Konstruisanje dijagrama interakcije u zavisnosti od karakteristika preseka i parametara armature i
određivnje ekscentričnih inkremenata sila selektovanih stubova (ili bilo koju 𝑁𝑥 , 𝑀𝑦𝑏 , 𝑀𝑧𝑏 , 𝑀𝑦𝑡 , 𝑀𝑧𝑡
vrednost) u zavisnosti od parametara izvijanja i izabranog standarda.
Računaju se 𝑁𝑥,𝐸𝑑 , 𝑀𝑦,𝐸𝑑 , 𝑀𝑧,𝐸𝑑 proračunske sile pomoću ekscentričnih inkremenata i proverava se da li
se ove tačke nalaze unutar dijagrama interakcije.
Prikaz dijagrama se može podesiti u prozoru Podešavanja prikaza.
Moguća podešavnja prikaza interakcionih

dijagrama.
Prikaz Način prikazivanja bira se aktiviranjem
različitih dugmadi u grupi Način prikaza,
što ima isti efekat kao i izbor načina
prikazivanja iz padajuće liste.
Može da se izabere veličina aksijalne sile za
konstruisanje dijagrama interakcije (N-M
3D površ).
U grupi Oznake može da se uključi/isključi

prikazivanje numeričkih vrednosti, grafičkih
simbola za uticaje u N-My-Mz prostoru i
parametara poprečnog preseka.

Plava boja pokazuje da su vrednosti
𝑁𝑥,𝐸𝑑 , 𝑀𝑦,𝐸𝑑 , 𝑀𝑧,𝐸𝑑 unutar dijagrama
interakcije.
Crvena boja pokazuje da su vrednosti

𝑁𝑥,𝐸𝑑 , 𝑀𝑦,𝐸𝑑 , 𝑀𝑧,𝐸𝑑 izvan dijagrama
interakcije. Normalne sile za ove tačke se
uvek prikazuju.
N-M površina Prikaz Nx-My-Mz 3D dijagrama interakcije.

354
N-M dijagram Prikaz Nx-My ili Nx-Mz dijagrama interakcije.
Ovaj način prikazivanja može da se koristi za simetrične poprečne preseke. Mogu da se prikažu
numeričke vrednosti proračunskih uticaja aktiviranjem prekidača Prikaz vrednosti.
Vrednosti proračunskih uticaja prikazuju se sledećim simbolima:
My-Mz dijagram Prikazuje My-Mz interakcione dijagrame za zadatu vrednosti sile N.

Uputstvo X4 355
Granične krive
ekscentriciteta
opterećenja
𝑀𝑦,𝑅𝑑,𝑖 𝑀𝑧,𝑅𝑑,𝑖
Prikazuju se krive graničnih ekscentriciteta zasnovanih na ili .
𝑁𝑖 𝑁𝑖
Uticaji AxisVM u tabeli prikazuje maksimalne normalne sile i momente u početnom i krajnjem čvoru svakog
konačnog elementa stuba kao i različite ekscentrične vrednosti.
Dodatni prikaz otpornih momenata 𝑀𝑦𝑅𝑑,𝑚𝑖𝑛 , 𝑀𝑦𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 , 𝑀𝑧𝑅𝑑,𝑚𝑖𝑛 , 𝑀𝑧𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 za zadatu silu Nx je takođe
omogućen.
Efikasnost Program proračunava dve vrste efikasnosti. Prva je ε (N = const.), momentna efikasnost: na dijagramu
My-Mz je ova efikasnost definisana kao odnos rastojanja tačke proračunske sile od koordinatnog
početka i rastojanja tačke preseka krive i polovine linije povučene od koordinatnog početka kroz istu
tačku.
Druga je ε (e = const.) efikasnost za konstanni ekscenticitet.
U prostoru N-My-Mz je definisan kao odnos ratojanja tačke proračunske sile od kordinatnog početka i
rastojanja od tačke preseka N-M površine i polovine linije povučene iz koordinatnog početka kroz istu
tačku.
356
6.5.9.1. Proračun ekscentriciteta

Proračun ekscentriciteta u AxisVM-u je baziran na metodi koja pretpostavlja da je vrednost momenta
savijanja duž stuba suma momenata savijanja prvog reda, momenata savijanja usled geometrijskih
imperfekcija i momenata savijanja drugog reda (EN 1992-1-1 5.8.8.2). Svaki presek duž stuba može biti
kritični.
𝑀𝐸𝑑 = 𝑀0 + 𝑀𝑖 + 𝑀2
gde su
𝑀0 moment savijanja prvog reda
𝑀𝑖 moment savijanja usled geometrijskih imperfekcija
𝑀2 moment savijanja drugog reda
(A. J. Bond et al., How to Design Concrete Structures using Eurocode 2. UK, 2006 )
Prema ovoj metodi, provera stuba sa proizvoljnim graničnim uslovima može biti sprovedena ako su
momenti savijanja dostupni u svim presecima.
Momenti savijanja AxisVm analizira dijagram momenata savijanja prvog reda duž stuba i deli stub na osnovu broja ekstrema
prvog reda momenata. Na ovaj način u obzir mogu da budu uzeti i efekti sila između ekstrema. Momenti savijanja
između ekstremnih vrednosti se određuju linearnom interpolacijom.
Momenti savijanja U slučaju ukrućenih elemenata (ne-nagnutih oblika izvijanja), momenti savijanja usled geometrijskih
usled geometrijskih imperfekcija se smatraju konstantnim duž elementa zato što 1) ose stubova na različitim spratovima nisu
imperfekcija nužno kolinearne, 2) ako stub ima krute spojeve, lokalna krivina uzrokuje isti momenat savijanja (N·ei) na
krajevima kao u sredini ali različitog znaka.
Oblici izvijanja ukrućenih elemenata:
U slučaju nagnutih oblika izvijanja, pretpostavlja se linerni dijagram momenata savijanja duž grede ako
je naveden u standardu.
Uputstvo X4 357
Oblici izvijanja nagnutih elemenata:
Ako je globalna imperfekcija uzeta u obzir dodatnim dejstvima na konstrukciju, ne treba ih uzeti u obzir
pri proračunu armature. Da biste ovo postigli, kliknite na Samo imperfekcije opterećenja. Ako je odabran
nagnuti oblik izvijanja, razmatra se samo konstantna lokalna imperfekcija (izračunata sa koeficijentom
izvijanja β ≤ 1.0).
Momenti savijanja U zavisnosti od odabranog standarda, momenti saijanja drugog reda se računaju iz momenata savijanja
drugog reda prvog reda (prošireni sa momentima savijanja usled imperfekcija) ili na osnovu oblika izvijanja. Prvi metod
proračuna se naziva metod nominalne krutosti, dok se drugi naziva metod nominalne krivine.
Metod nominalne Momenti savijanja drugog reda se računaju uz pomoć trigonometrijskih funkcija, pretpostavljajući da je
krivine moment saijanja u maksimalnoj amplitudi jednak N·e2. Maksimalna amplituda se dobija prema
odabranom obliku izvijanja (pogledati... 6.5.4 Usvojena armatura za prijem dvoosnog savijanja (stub)).
𝛽 − 0.5 2𝜋𝑥
𝑒2 = [1 − ] cos ( ) 𝑒2,0 −
𝜋𝑥 0.5 𝐿
𝑒2 = sin ( ) 𝑒2,0
𝐿 1−𝛽 𝜋𝑥
1) 6) [1 − ] sin ( ) 𝑒2,0
0.5 𝐿
𝜋𝑥 𝜋𝑥
𝑒2 = cos ( )𝑒 𝑒2 = cos ( )𝑒
2𝐿 2,0 𝐿 2,0
2) 7)
3𝜋𝑥 3𝜋𝑥 𝜋
𝑒2 = cos ( )𝑒 𝑒2 = cos ( + ) 𝑒2,0
2𝐿 2,0 2𝐿 2
3) 8)
2𝜋𝑥 𝜋𝑥 𝜋
𝑒2 = cos ( ) 𝑒2,0 𝑒2 = cos ( + )𝑒
𝐿 2𝐿 2 2,0
4) 9)
𝜋𝑥
𝑒2 = cos ( )𝑒
𝐿 2,0
5)
e2,0 je maksimalna amplituda ekscentriciteta drugog reda.
Metod nominalne Ovaj metod ignoriše oblike izvijanja. Suma momenata savijanja prvog reda i momenata savijanja usled
krutosti imperfekcija se množe na osnovu odnosa projektovane normalne sile i sile izvijanja. Za dalje detalje
pogledati EN 1992-1-1. Holandski i danski Nacionalni aneksi zahtevaju primenu ovog metoda.
Minimalni Standardi obično zahtevaju uzimanje u obzir minimalnog ekscentriciteta ako je proračunski ekscentricitet
ekscentricitet manji od graničnog. U AxisVM-u, ako suma ekscentriciteta prvog eda, ekscentriciteta usled imperfekcija
i ekscentriciteta drugog reda ne dostigne minimum, ekscentricitet usled imperfekcija se povećava da bi
se osiguralo da suma ekscentriciteta nije manja od minimuma.
Dvoosno savijanje Armiranobetonski stub je uglavnom podvrgnut dvoosnom savijanju jer se
geometrijske imperfekcije i ekscentricitet drugog reda mogu se razmotriti
u oba glavna pravca. Ukupno je obuhvaćeno 5 slučajeva. Središte krsta
predstavlja zbir ekscentriciteta prvog reda i ekscentriciteta usled
geometrijskih imperfekcija. Ekscentriciteti drugog reda se razmatraju sa
znakom +/-. Ekscentriciteti drugog reda se ne primenjuju istovremeno u y
i z pravcu (A. W. Beeby, R. S. Narayanan (2009): Designer’s guide to Eurocode
2: Design of concrete structures).
6.5.9.1. Provera armiranih stubova prema Evrokodu 2

Proračunski moment u pravcu savijanja se računa kao 𝑀𝑑 = 𝑁𝑑 ⋅ 𝑒𝑑
gde je Nd normalna sila u stubu, a 𝑒𝑑 = 𝑒𝑒 + 𝑒𝑖 + 𝑒2 standardni ekscentricitet u datom pravcu savijanja.
Minimalni ekscentricitet: max(20 mm, h/30).
358
𝑒𝑒 je početni ekscentricitet izračunat iz uticaja I reda sila i momenata.

Početni ekscentriciteti na krajevima trašenog preseka:
𝑒𝑒 = 𝑀𝐼 /𝑁𝑑
Ako se momenti na gornjem i donjem kraju stuba razlikuju, utvrđuje se zamenjujući početni
ekscentricitet:
0.6 ⋅ 𝑒𝑎 + 0.4 ⋅ 𝑒𝑏
𝑒𝑒 = max { } i |𝑒𝑎 | ≥ |𝑒𝑏 |,
0.4 ⋅ 𝑒𝑎
gde su 𝑒𝑎 i 𝑒𝑏 početni ekscentriciteti na krajevima stuba.
𝑒𝑖 je ekscentricitet usled netačnosti (imperfekcije).
𝑙 2
𝑒𝑖 = 𝛼ℎ Θ0 0 , gde je 𝑙0 dužina izvijnja, 𝛼ℎ = 2/√𝑙 i ≤ 𝛼ℎ ≤ 1, gde je l visina stuba. Θ0 – prema NA
2 3
selektovanog čvora.
𝑒2 je ekscentricitet drugog reda.
𝐴𝐵𝐶 𝑁𝐸𝑑
Ekscentricitet drugog reda se razmatra ako je 𝜆 ≥ 𝜆𝑙𝑖𝑚 = 20 gde je 𝑛 =
√𝑛 𝐴𝑐 𝑓𝑐𝑑
 Proračun λlim se može razlikovati u zavisnosti od Nacionalnog aneksa!

Metod proračuna 𝒆𝟐 može biti prema nominalnoj krivini ili nominalnoj krutosti, u zavisnosti od
Nacionalnog aneksa. U nekim Nacionalnim aneksima dozvoljena je upotreba obe metode. U ovim
slučajevima, metod nominalne krivine se aplicira.
Metod nominalne 1 𝑙02
𝑒2 =
krivine 𝑟𝑐
1 𝑓𝑦𝑑
gde je = 𝐾𝑟 𝐾𝜑
𝑟 𝐸𝑠 ⋅0.45⋅𝑑′
8 ≤ 𝑐 ≤ 𝜋 2 na osnovu dijagrama momenata savijanja prvog reda
𝑁𝑢′ −𝑁𝐸𝑑
𝐾𝑟 = min { ; 1.0} , 𝐾𝜑 = max{1 + 𝛽𝜑𝑒𝑓 ; 1.0},
𝑁𝑢′ −𝑁𝑏𝑎𝑙
𝑓𝑐𝑘 𝜆
𝛽 = 0.35 + − , gde je 𝑓𝑐𝑘 izraženo u N/mm2
200 150
ℎ
𝑑′ = + 𝑖𝑠 , gde je 𝑖𝑠 poluprečnik inercije podužne armature
2
Metod nominalne 𝛽
𝑒2 = (𝑒𝑒 + 𝑒𝑖 ) [1 + ],
krutosi 𝑁𝐵 ⁄𝑁𝑑 − 1
𝜋2
gde je 𝛽 =
𝑐
𝑁𝐵 kritična sila na bazirana na nominalnoj krutosti
𝐸𝐼 = 𝐾𝑐 𝐸𝑐𝑑 𝐼𝑐 + 𝐾𝑠 𝐸𝑠 𝐼𝑠 je nominalna krutost, gde su
𝐸𝑐𝑑 je proračunska vrednost modula elastičnosti betona, pogledati 5.8.6 (3)
𝐼𝑐 je moment inercije betonskog preseka
𝐸𝑠 je proračunska vrednost modula elastičnosti armature, pogledati 5.8.6 (3)
𝐼𝑠 je moment inercije preseka armature, u odnosu na težište betonskog preseka
𝐾𝑐 koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj prslina, tečenja, itd., pogledati 5.8.7.2. (2), (3)
𝐾𝑠 koeficijent kojim se uzima u obzir doprinos armature, pogledati 5.8.7.2. (2), (3)
Ekscentriciteti se određuju za obe ravni savijanja. Program proverava sledeće proračunske situacije:
𝜆𝑦 ⁄𝜆𝑧 ≤ 2 i 𝜆𝑧 ⁄𝜆𝑦 ≤ 2,
𝑒𝑑𝑦 ⁄𝑏𝑒𝑞 𝑒𝑑𝑧⁄ℎ𝑒𝑞 u suprotnom
≤ 0,2 ili ≤ 0,2 *
𝑒𝑑𝑧⁄ℎ𝑒𝑞 𝑒𝑑𝑦 ⁄𝑏𝑒𝑞
ako je 𝑒𝑑𝑦 ⁄𝑏𝑒𝑞 > 𝑒𝑑𝑧 ⁄ℎ𝑒𝑞 𝑀𝑑𝑦,1 = 𝑁𝑑 (𝑒𝑒𝑧 + 𝑒𝑖𝑧 )

𝑀𝑑𝑦,1 = 0 𝑀𝑑𝑧,1 = −𝑁𝑑 ൫𝑒𝑒𝑦 + 𝑒𝑖𝑦 ± 𝑒2𝑦 ൯
𝑀𝑑𝑧,1 = −𝑁𝑑 ൫𝑒𝑒𝑦 + 𝑒𝑖𝑦 ± 𝑒2𝑦 ൯ 𝑀𝑑𝑦,2 = 𝑁𝑑 (𝑒𝑒𝑧 + 𝑒𝑖𝑧 ± 𝑒2𝑧 )
u suprotnom 𝑀𝑑𝑧,2 = −𝑁𝑑 ൫𝑒𝑒𝑦 + 𝑒𝑖𝑦 ൯
𝑀𝑑𝑦,2 = 𝑁𝑑 (𝑒𝑒𝑧 + 𝑒𝑖𝑧 ± 𝑒2𝑧 )
𝑀𝑑𝑧,2 = 0
* osim u DIN EN 1992-1-1 NA
AxisVM proverava da li su vrednosti opterećenja (Mdy, Mdz, Nd) unutar oblasti N-M interakcionog
dijagrama i ako samo jedna od prethodno navedenih situacija nije zadovoljena stub tog poprečnog
preseka i usvojene armature otkazuje.
Uputstvo X4 359
Mogu se pojaviti sledeće situacije:

Mogući razlozi:
 vitkost koja je u vezi sa izvijanjem oko y ili z ose je

manja od granične vrednosti 𝜆𝑙𝑖𝑚 ;
 na slobodnim krajevima ili na krajevima koji su
zglobno oslonjeni je momenat drugog reda
jednak nuli;
 u slučaju dvoosnog savijanja, ako su ispunjeni
kriterijumi, ekscentriciteti su prikazani samo u
relevantnom pravcu;
 uzimanje u obzir ekscenriciteta drugog reda je
isključeno za jednu osu.
Mogući razlozi:
 vitkost koja je u vezi sa izvijanjem oko y ili z ose je

manja od granične vrednosti 𝜆𝑙𝑖𝑚 ;
 na slobodnim krajevima ili na krajevima koji su
zglobno oslonjeni je momenat drugog reda
jednak nuli;
 uzimanje u obzir ekscenriciteta drugog reda je
isključeno za obe ose.
Na dijagramima nterakcije N-MR i na krivama granica ekscentriciteta

opterećenja, tačke predstavljaju ova proračunska pterećenja.
Proizvolne vrednosti sile i momenta takođe mogu biti unete u tabelu.
Ove tačke će biti prikazane na dijagramima interakcije N-MR i na
krivama granica ekscentriciteta opterećenja. Znakovi sila i momenata
se određuju prema slici desno.
Proračun se izvršava sa sledećim pretpostavkama:
, dijagrammi:
 Šipke podužne armature tanje od 1/15 rastojanja između uzengija će u slučaju pritiska biti ignorisane
360
6.5.10. Proračun armature greda – RC2 modul

(standardi)
DIN: DIN 1045-1:2001-07 (nije opisano u ovom Uputstvu)
 Grede su konstruktivni elementi sa jednom dimenzijom (dužina) znatno većom od dimenzija poprečnog
preseka, dominantno opterećeni na savijanje i smicanje, sa zanemarljivo malom ili nultom normalnom silom.
Modul za proračun armature greda može da se koristi za elemente modelirane konačnim elementima
grede i rebra, pravougaonog i T poprečnog preseka konstantnog po dužini, opterećene u ravni simetrije
poprečnog preseka.
Sračunata podužna armatura u gornjoj i donjoj zoni je od čelika istog kvaliteta, a uzengije mogu da su
od druge vrste čelika.
Parametri Proračun greda (proračun zahtevane količine armature, postavljanje uzengija i podužnih šipki armature
armiranja grede i provera armirane grede) koristi parametre unete u dijalogu Parametri armiranja grede (pogledati...
6.5.3 Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje))
Promenljivi Promena transverzalne sile duž elementa promenljivog

poprečni presek poprečnog preseka se uzima u obzir pri proračunu.
Gde se ne menja znak momenta može se primeniti
jednostavno pravilo: ako se visina preseka menja isto kao i
momenat duž elementa vrednost transverzalne sile raste, u
suprotnom slučaju opada.
Transverzalana sila se modifikuje za Δ𝑉 = 2𝐴𝑠 𝑓𝑦𝑑 sin 𝛼 , gde je 𝐴𝑠 površina zategnute armature, a 𝛼 je
ugao između krajnje ivice elementa i težišne linije. Pretpostavlja se da je podužna armatura paralelna sa
podužnom ivicom elementa.
 AxisVM omogućava proračun armature greda kako je to opisano u narednom poglavlju. Sve ostali proračuni
(u skladu sa drugim standardima) prepuštaju se korisniku.
Modul za proračun armature greda ne analizira efekte van ravni savijanja, efekte kompleksnih stanja
unutrašnjih sila, bočnog torzionog izvijanja greda, koncentraciju napona pritiska na mestu delovanja
koncentrisanih sila, i nije pogodan za dimenzionisanje kratkih elemenata.
6.5.10.1. Algoritam proračuna armature greda

Proračun se sprovodi u dva koraka:
1. Proračun podužne armature a momente oko y ili z ose (My ili Mz).
Proračun armature
2. Određivanje razmaka vertikalnih uzengija uzimajući u obzir smičuće sile oko y ili z ose (Vy ili Vz) i
grede
momenta uvrtanja (Tx).
Aksijalna sila nije uzeta u obzir. Ako aksijalna sil ne može biti zanemarena, upotreba modula za proračun
stubova je preporučljiva.
Savijanje i smicanje/uvrtanje se analiziraju zasebno, ali je podužna zatežuća armatura uzeta u obzir pri
određivanju kapaciteta smicanja.
Povećanje zatezanja u podužnim šipkama usled pojave parslina od smicanja je uzeto u obzir promenom
momenta.
Naredni dijagrami mogu biti prikazani u tabu Proračun: Proračun momenta (MyEd), proračunata
gornja/donja armatura (As), proračunska sila smicanja (Vz), razmak uzengija (sw), proračunski moment
torzije (Tx), torziona armatura na bočnim stranama (ASL).
Uputstvo X4 361
Podužna armatura Podužna armatura za prijem savijanja je prikazana plavom, pritisnuta armatura crvenom, minimalna
za prijem savijanja zahtevana armatura prema standardu sivom bojom.

Razmak uzengija Maksimalni dozvoljeni razmak armature je prikazan crnom, proračunat razmak plavom i minimalni
 zahtevani razmak prema standardu sivom bojom.
Podužna armatura Podužna armatura za prijem torzije je prikazana ljubičastom bojom.

za prijem torzije

Podešavanje AxisVM identifikuje sve moguće tipove oslanjanja (stubove, zidove, grede, čvorne oslonce) automastki,
veličine oslanjanja ali njihova širina može biti modifikovana. Kliknuti na oslonac da bi donji dijalog bio prikazan.
Odabirom Auto se podešavaju detektovane vrednosti širina. Da biste podesili Stvarnu širinu i Teoretsku
redukciju širine manuelno, ostavite polje Auto praznim. To vam omogućava da specificirate a1 i a2
segmente na stranama oslonca koji će biti zanemareni u proračunu. Unutrašnje sile su linearno
interpolirane unutar segmenata.
Odabirom Redukcija smičuće sile se aktivira metod za redukovanje sile smicanja iznad oslonca opisan u
standardu. Polje Omogućeno ostaviti prazno da bi ste ignorisali oslanjanje u proračunu.
Parametri grede Pogledati... 6.5.3 Parametri armiranja grede (jednoosno savijanje)
Prikaz rezultata Prikaz dijagrama i oznaka u svakom tabu može biti prozvoljno uređen.
362
6.5.10.2. Provera proračunate armature grede

Nakon klika na tab Proračunata armatura grede, sledeći dijagrami mogu biti prikazani:
Anvelopa armature (As), bočna armatura za prihvatanje torzije (ASL), prsline (wk), razmak uzengija (sw),
momentna otpornost (MyRd), maksimalna smičuća sila (VzRd), torziona otpornost (TzRd), efikasnost
momenta savijanja (MyEd/MyRd), smičuća efikasnost (VzEd/VzRd), torziona efikasnost (TzEd/TzRd), relativni
ugib (eZ,rel), apsolutni ugib (ez,abs).
Granično stanje nosivosti (GSN)
Savijanje Otporni momenat savijanja 𝑀𝑅𝑑 je određen iz zahtevane (proračunate) armature. Ova verzija ne uzima
u obzir normalnu silu. Ako je normalna sila značajna, preporučljivo je koristiti modul za proračun
armature stuba. Efikasnost momenta savijanja (𝑀𝐸𝑑 /𝑀𝑅𝑑 ) je takođe prikazana na dijagramu.
Smicanje Program proračunava otpornost na smicanje i smičuću efikasnost iz usvojenih parametara i distribucije
uzengija određujući smičuću otpornost bez smičuće armature (𝑉𝑅𝑑,𝑐 ), maksimalnu smičuću silu
ograničenu betonskim pritisnutim dijagonalama (𝑉𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 ), i maksimalnu smičuću silu ograničenu
nosivošću smičuće armature pri tečenju. Smičuća efikasnost (𝑉𝐸𝑑 /𝑉𝑅𝑑 ) je takođe prikazana na dijagramu.
Smicanje i torzija Program proračunava otpornost na smicanje i torziju i efikasnost smicanja i torzije iz usvojenih
parametara i distribucije uzengija određujući smičuću otpornost bez smičuće / torzione armature (𝑉𝑅𝑑,𝑐
i 𝑇𝑅𝑑,𝑐 ), maksimalnu smičuću silu / torzioni momenat ograničenu betonskim pritisnutim dijagonalama
(𝑉𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 i 𝑇𝑑,𝑚𝑎𝑥 ), i maksimalnu smičuću silu ograničenu nosivošću smičuće armature pri tečenju.
𝑉𝐸𝑑,𝑖
Veličina površine uzengije koje su uzete u obzir za torziju je: 𝐴𝑠𝑤,𝑇 = ⋅ 𝐴𝑠𝑤 ,
𝑉𝐸𝑑,𝑖 +𝑉𝐸𝑑
𝑇𝐸𝑑
gde je 𝐴𝑠𝑤 ukupna površina uzengija, 𝑉𝐸𝑑,𝑖 = ⋅ 𝑧 je smičuća sila od torzije, 𝑉𝐸𝑑 je proračunska sila
2⋅𝐴𝑘
smicanja.
Granično stanje upotrebljivosti (GSU)
Analiza prslina Nakon klika na ta Provera, AxisVM određuje šemu gornje i donje armature iz količina gornje i donje
armature koje su proračunate iz selektovanog slučaja opterećenja ili kombinacije i prema
minimalnom razmaku šipki specificiranom u standadu.
Ako zahtevane šipke ne mogu da stanu u jedan red, uvode se novi redovi šipki. Jedan red se sastoji od
najmanje dve šipke.
U slučaju T preseka, šipke će biti postavljene u flaši samo ako ne staju u rebro. Šipke u flanši mogu da
formiraju samo jedan red i njihov broj ne može da pređe polovinu ukupnog broja šipki.
Ako je selektovana anvelopa, prsline su proračunate iz svih GSU kombinacija koje su uključene u
anvelopu. Ako u anvelopu nije uključena nijedna GSU kombinacija, koriste se sve GSN kombinacije.
Uputstvo X4 363
Karakteristike poprečnog preseka i prslina su proračunate sa armaturom raspoređenom prema gornjoj

šemi. Ako je odabrana GSU kombinacija, prsline su proračunate prema šemi šipki određenoj iz zahtevane
armature GSU kombinacije. Vrednost veličine prslina može biti veća od vrednosti proračnate sa šipkama
iz kritičnih rezutata anvelope.
Prsline Ako je Parametri / Povećanje armature prema graničnoj širini prslina bilo odabrano prilikom definisanja
parametara armiranja grede, AxisVM će povećati broj šipki na zategnuoj strani sve dok proračunata širina
prsline ne padne ispod granice, s tim da ukupna površina armature ne prelazi 4% (𝐴𝑠 ≤ 0.04 ∙ 𝐴𝑐 )
Ugib Ugib je proračunat koristeći aproksimacije, ostajući na strani sigurnosti.

Program proračunava faktore distribucije 𝜁 na mestima maksimalnog momenta u polju i na teoretskim
ivicama oslonca i pretpostavlja da je ovaj faktor konstantan 1) između ivica oslonca i nulte momentne
tačke i 2) između nultih momentnih tačaka u polju.
Apsolutni ugib određen linearnom analizom je korigovan koristeći vrednosti sleganja oslonaca.
Aproksimirani ugib u nekoj tački grede je 𝑒 = 𝑒𝐼 ⋅ (1 − 𝜁) + 𝑒𝐼𝐼 ⋅ 𝜁 , gde su
1 𝑀𝑐𝑟 2
𝜁 faktor distibucije, 𝜁 = 1 − ⋅ ( ) .
2 𝑀
𝑒𝐼 aproksimirani ugib neispucale armirane grede: 𝑒𝐼 = 𝑒0 ⋅ 𝐼𝐼 /𝐼𝑏
𝑒𝐼𝐼 je aproksimirani ubig ispucale armirane grede: 𝑒𝐼𝐼 = 𝑒0 ⋅ 𝐼𝐼𝐼 /𝐼𝑏
𝑒0 je korigovani ugib koji uzima u obzir efektivni modul elastičnosti betona i pomeranja oslonca 𝑒0 =
𝑒𝑙𝑖𝑛 ⋅ 𝐸𝑐𝑚 /𝐸𝑐,𝑒𝑓𝑓
Prikaz rezultata Kliknuti na ovu ikonu da biste podesili

dijagrame i oznake dijagrama za prikaz.
Tabela provere Dva reda podataka su prikazana za svaku selekciju, jedan za gornju armaturu i jedan za donju.
(GSN) Svaki red sadrži GSN unutrašnje sile i vrednosti različitih središnjih komponenti rezultata.
Kraći pregled je takođe dostupan prikazujući vrednost samo u nekim bitnim presecima.
Šema šipki amature prikazuje broj šipki u produžecima flanše (izvan rebra) u [uglastim zagradama]. Šipke
u rebru su prikazane red po red spolja ka unutra (zaobljene zagrade).
Tabela provere Slične tabele su generisane za GSU vrednosti unutrašnjih sila, širina prslina i vrednosti ugiba.
(GSU) Gornja prslina je proračunata iz (max) momenta koji uzrokuje zatezanje u gornjem delu. Donja prslina je
proračunata iz (min) momenta koji uzrokuje zatezanje u donjem delu. Ako se ne javlja zatezanje na nekoj
od strana (max je negativna ili je min pozitivna), proračuni se sprovode sa nultim momentom. U ovom
slučaju tabela prikazuje nulu i prikazuje stvarnu vrednost momenta u zagradama).
364
 Unutrašnje sile koje se javljaju u ove dve tabele su različite samo ako je armatura bila proračunata za anvelopu
ili za kritičnu kombinaciju. Ako je selektovan jedan slučaj opterećenja ili jedna kombinacija opterećenja,
unutrašnje sile će biti iste.
6.5.10.3. Provera usvojene armature grede

Promena usvojene U tabu Usvojena armatura grede moguće je promeniti usvojenu armaturu dodeljenu konačnim
armature grede elementima. Selektovati konačne elmente ili ukloniti selekciju klikom ili prevlačenjem miša. Za dodavanje
elmenata selekciji pritisnuti Shift tokom radnje. Prečnici ugaonih šipki i ostalih podužnih šipki su podešeni
među parametrima armiranja grede. Polja za uređivanje dozvoljavaju promenu broja gornjih i donjih šipki
u selektovanim elementima. Prekidači – i + umanjuju/povećavaju ove brojeve
Dijagram usvojene armature je ispunjen nebesko plavom bojom, armatura As proračunata iz tekućeg
slučaja ili kombinacije opterećenja se može videti iza nje kao crveni dijagram ispunjen rozom bojom
Selektovati sve (Ctrl+A)

Selektuje sve konačne elemente grede.
Primeniti proračunatu armaturu

Podešava usvojenu armaturu prema vrednostima As proarčunatim za tekući slučaj ili kombinaciju
pterećenja za celu gredu.
Provera usvojene Program prikazuje selektovane rezultate na isti način kao u pretodnom tabu, ali za usvojenu armaturu.
armature Tabele su iste, ali prikazuju rezultate za usvojenu armaturu
Uputstvo X4 365
Prikaz rezultat Kliknuti na ovu ikonu da biste podesili

dijagrame i oznake dijagrama za prikaz.
Specijalne kontrole za tab Usvojena
armatura grede:
Margine. Podesite levu i desnu marginu
dijagrama kao procenat ukupne širine. Na
ovaj način možete ostaviti mesta za
informacioni prozor.
Verikalna veličina dijagrama rezultata.
Podešava vertikalnu veličinu dijagrama
između 100% i 300%. Ova vrednost može
takođe biti promenjena u prozoru
dijagrama rotiranjem točkića miša.

Oznake, kvalitet materijala i koeficijenti sigurnosti
fcd projektna vrednost čvrstoće pri pritisku betona
fctd projektna vrednost čvrstoće pri zatezanju betona
α = 0.85; faktor koji uzima u obzir trajnost opterećenja i ostale nepovoljne uticaje koji su uslovljeni
delovanjem opterećenja
γc = 1.5; koeficijent sigurnosti betona
fyd projektna vrednost granice tečenja čelika
εsu granica tečenja armature
Es (=200 kN/mm2); Young-ov modul elastičnosti armature
γs = 1.15; koeficijent sigurnosti čelika
Armatura za Ovaj proračun zasniva se na vrednostima smičuće/torzione otpornosti:

prijem smičućih
sila i torzije
𝑉𝑅𝑑,𝑐 Smičuća otpornost poprečnog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
𝑉𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 Najveća smičuća sila koja može da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
štapova.
𝑉𝑅𝑑,𝑠 Smičuća otpornost poprečnog preseka sa armaturom za prijem sila smicanja.
𝑇𝑅𝑑,𝑐 Torziona otpornost poprečnog preseka bez armature za prijem sila smicanja.
𝑇𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 Najveći moment torzije koji može da se primi bez loma pretpostavljenih pritisnutih
betonskih štapova.
AxisVM proračunava armaturu za prijem smicanja i torzije pod pretpostavkom da je nagib prslina pod
uglom od 45. Proverava se odnos između kapaciteta loma pretpostavljenih pritisnutih betonskih
štapova i usvojenih vrednosti:
𝑉𝐸𝑑 𝑇𝐸𝑑
+ ≤ 1,
𝑉𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 𝑇𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥
gde su
366
𝛼𝑐𝑤 𝑏𝑤 𝑧𝑣1 𝑓𝑐𝑑

𝑉𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 =
cot 𝜃 + tan 𝜃
i
𝑇𝑅𝑑,𝑐 = 2𝜈𝛼𝑐𝑤 𝑓𝑐𝑡𝑑 𝑡𝑒𝑓𝑖 𝐴𝑘 sin 𝜃 cos 𝜃
Ako presek zadovoljava proverava se da li je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata
torzije prema sledećoj formuli:
+ ≤ 1,
𝑉𝑅𝑑,𝑐 𝑇𝑅𝑑,𝑐
1⁄
gde su 𝑉𝑅𝑑,𝑐 = [𝐶𝑅𝑑,𝑐 𝑘(100𝜚𝑙 𝑓𝑐𝑘 ) 3 + 𝑘1 𝜎𝑐𝑝 ] 𝑏𝑤 𝑑 i 𝑇𝑅𝑑,𝑐 = 2𝑓𝑐𝑡𝑑 𝑡𝑒𝑓𝑖 𝐴𝑘
Ako je potrebna armatura za prijem transverzalnih sila i momenata torzije,

∑ 𝐴𝑠𝑙 𝑓𝑦𝑑 𝑇𝐸𝑑
= cot 𝜃
𝑢𝑘 2𝐴𝑘
stoga je
𝑇𝐸𝑑 𝑢𝑘
𝐴𝑠𝑙 =
2𝐴𝑘 𝑓𝑦𝑑 tan 𝜃
Razmak uzengija se računa preko sledećih formula
𝐴
𝑉𝑅𝑑,𝑠 = 𝑠𝑤 𝑧𝑓𝑦𝑤𝑑 cot 𝜃 and 𝑉𝑅𝑑,𝑠 ≥ 𝑉𝐸𝑑 + 𝑉𝐸𝑑𝑖 ,
𝑠
𝐴𝑠𝑤
𝑠= 𝑧𝑓 cot 𝜃
𝑉𝐸𝑑 + 𝑉𝐸𝑑𝑖 𝑦𝑤𝑑
Korišćenjem metode sa promenljivim nagibom štapova može se značajno smanjiti količina armature za
prijem smicanja ako pritisnuti beton ima dodatnu otpornost, tj.:
+ ≪1
Promenom ugla prslina, pritisnuti beton preuzima na sebe više opterećenja dok armatura „dobija“
manje. Stvarna ušteda zavisi od pravila dimenzionisanja.
Ako korisnik odabere metode rešetke sa promenljivim nagibom štapova, AxisVM određuje pravac ugla
prslina između21,8° (ctgΘ=2,5) i 45° (ctgΘ=1) e proračuna potrebne armature tako da eksploatacija
pritisnutih šipki betona dostigne svoj maksimum (najviše 100%). Ugao prslina se povećava u malim
koracima do postizanja potrebnog odnosa:
+ ≤1
 Poprečni presek je neodgovarajući ako je merodavna smičuća sila veća od smičuće sile koju mogu da prime
pritisnuti betonski štapovi,tj.:
+ >1
Pravila za dimenzionisanje primenjena u proračunu:
Na osnovu jednačine 9.2.2 (9.5N) 𝜌𝑤;𝑚𝑖𝑛 = 0.08 √𝑓𝑐𝑘 /𝑓𝑦𝑘 i jednačine 9.2.2 (9.4) 𝜌𝑤 = 𝐴𝑠𝑤 /𝑠𝑏𝑤 , tako da
je količnik armature za prijem sile smicanja 𝑠𝑚𝑎𝑥,1 = 𝐴𝑠𝑤 /𝜌𝑤𝑚𝑖𝑛 𝑏𝑤 9.2.2 (9.6N) potvrđuje da je: 𝑠𝑚𝑎𝑥,2 =
0.75 𝑑.
Podužna armatura AxisVM proračunava podužnu armaturu prema

grede dijagramima na slici desno:
U armaturi napon dostiže graničnu vrednost. Visina pritisnute zone betona neće biti veća od
𝜖𝑐𝑢 − 𝜖𝑐1
𝑥0 = 𝑑 ⋅
𝜖𝑠1 − 𝜖𝑐𝑢
Ako se proračunom dobije veća visina od x0, dodaje se pritisnuta armatura, pri čemu ukupna površina
armature ne sme da pređe 4% površine poprečnog preseka betona.
Za svaki slučaj opterećenja i poprečnog preseka program sračunava količinu gornje i donje armature i
veličinu pomeranja dijagrama momenta.
Uputstvo X4 367
Sila u podužnoj armaturi je veća od vrednosti M/z zbog postojanja kosih prslina, što se uzima u obzir, u
raznim nacionalnim propisima, pomeranjem dijagrama momenta.
Selektuje se minimalna (Mmin  0) i maksimalna (Mmax  0) vrednost u dijagramu momenta i odgovarajuće
količine zategnute i pritisnute armature. Na dijagramu armiranja je zategnuta armatura označena
plavom, pritisnuta armatura crvenom, a propisima definisana minimalna količina zategnute armature
sivom bojom.
Pritisnuta armatura je neophodna čak i ako je merodavna zategnuta armatura, jer se pri izboru prečnika
pritisnute armature i razmaka uzengija uzima u obzir zahtev da je minimalni prečnik 1/12 razmaka
uzengija.
Prsline se računaju prema 6.5.7.1 Proračun prema Evrokodu 2
6.5.11. Analiza proboja ploča – RC3 modul
Oblast koja se računa na proboj ploče zavisi od poprečnog preseka stuba i efektivne debljine ploče.
Ivice ploče i otvori uzimaju se u proračun samo ako su na daljini manjoj od šestostruke efektivne debljine
ploče. Ako je porečni presek stuba konkavan, u proračunu se uzima konveksan presek.
Analiza se može izvršiti prema sledećim propisima:

DIN: DIN 1045-1:2001-07
Da bi se ova analiza izvršila, neophodno

je definisati parametre armiranja i
usvojiti armaturu za betonsku ploču.
Nakon klika na ikonicu za analizu na
paleti bira se stub ili oslonac sa
proračunatom krutosti dobijenom iz
karakteristika stuba. (Ako je rebro
element povezan sa stubom i nalazi se u
ravni ploče, analiza se neće moći izvršiti).
Moguće je zadati sledeće karakteristike:
Materijali
Beton, armatura Za proračun se zadaju marka betona i tip armature. Ovi parametri su preuzeti iz stvarnog modela ali se
mogu menjati.
Ukupna debljina Program preuzima debljinu ploče iz modela ali se ona može menjati u podešavanjima, naravno,
armature Parametar po armaturi mora biti isključen. U informacionom prozoru minimalna debljina pečurkaste
ploče je označena sa H1. Sa H2 je označena minimalna debljina ploče bez armature za prijem smičućih
sila na proboj ploče.
Usvojena Ako je odabrana ova opcija, x, y odnsi armature se računaju prema usvojenoj armaturi. Ako nije
armatura odabrana ova opcija, ovi odnosi moraju biti specificirani.
Karakteristike
Ugao smicanja Ugao između ploče i armature za prijem smičućih sila (45°-90°).
armature
368
Radijalni razmak Radijalni razmak armature je razlika između prečnika dve susedne šipke armature. Dugme U redu nije
šipki aktivno sve dok se ne zadovolje osnovni kriterijumi za dimenzionisanje:
MSZ: 𝑡 ≤ 0.85 ℎ(1 + cot 𝛼); EC2: 𝑠𝑟 = 0.75 ⋅ 𝑑; DIN: 𝑠𝑤 = 0.75 ⋅ 𝑑;
Rastojanje do Rastojanje od prve šipke armature do konveksne ivice stuba.
prvog kruga
armature
 koeficijent 𝑀𝐸𝑑 𝑢1
Izračunat po Evrokodu 1+𝑘 ⋅
(Evrokod 2 i DIN) 𝑉𝐸𝑑 𝑊1
Evrokod 2 DIN
Približna vrednost u zavisnosti
Unutrašnji stub 1,15 1,05
od položaja stuba u
konstrukciji* Ivični stub 1,4
Ugaoni stub 1,5
Korisnički definisano Korisnički definisana vrednost
* Za konstrukcije gde bočna stabilnost ne zavisi od „rada“ rama koji se sastoji od ploče i stubova i gde
se susedni rasponi ne razlikuju više od 25%.
Uzeti u obzir i Ako je uključena ova opcija uzima se u obzir reakcija tla unutar kruga armature pri proračunu sile
reakciju tla pri proboja. Ovaj efekat se povećava prečnikom i može smanjiti veličinu potrebne površine koja se armira.
proračunu... Njene vrednosti po krugu armature su u listi u dijalog boksu rezultata na proboj ploča.
Koeficijente seizmičkih sila možete videti u 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul
Učitavanje... Učitava snimljene parametre probijanja ploča.
Nakon unosa svih parametara prikazuje se kontrola opsega proboja sa potrebni broj šipki armature je
prikazan u u informacionom prozoru.
 AxisVM računa efektivne delove kontrolnog obima na osnovu ivica ploče i otvora. Kontinualne linije
pokazuju da je potrebna armatura protiv proboja ploče. AxisVM pokazuje efektivnu količinu potrebne
armature za svaku prikazanu liniju. Informacioni prozor pokazuje količinu armature potrebne za
osiguranje protiv proboja. Pri proračunu kritičnog obima pretpostavljeno je da razmak šipki armature
ne prelazi veličinu 2d, ali ispunjenje ovog uslova se ne proverava. Ako ovaj uslov nije ispunjen, korisnik
bi trebao da usvoji manji razmak između šipki ili da doda potrebnu armaturu.
Proračunavanje Ako je ova opcija odabrana, armatura za kontrolne obime preko 2d će biti proračunata iz stvarne dužine
armature za svaki obima. Za kontrolne obime bliže od 2d, armatura proračunata za kritični obim se aplicira.
kontrolni obim Ako ova opcija nije odabrana, armatura proračunata za kritični obim će biti primenjena na svim obimima.
Prvo je izračunat i dat prikaz rezultata kritične oblasti proboja (prikazani su u Rezultati analize na proboj
dijalogu). Zatim, usvaja se potrebna količina armature za definisane krugove armature u dijalogu
parametara. Kritična oblast je označena crvenom bojom a kružna armatura crnom. Isprekidane linije
prikazuju oblast gde je rastojanje od stuba (oslonca) šest puta efektivne debljine ploče (6dp).
Tanka plava linija označava oblast gde nije potrebna armatura za osiguranje od proboja ploče. Ovo je
takođe i spoljna linija glave pečurke koja se može projektovati debljine H2 i biti bez armature za
osiguranje od proboja.
Debela plava linija pokazuje oblast gde kritična sila proboja prevazilazi otpornost na pritisak betona, pa
se ploča usvojene debljine ne može pravilno armirati. Ovo je spoljna linija glave pečurke debljine H1 sa
potrebnom armaturom protiv proboja. Podebljavanjem ploče, usvajanjem veće marke betona ili većeg
poprečnog preseka stuba može se povećati otpornost ploče protiv proboja.
Snima crtež u Bazu crteža.
Učitava snimljene podatke analize na proboj ploče.
Snima podatke pod zadatim nazivom. Podaci se mogu ponovo učitati pomoću ikonice Učitavanje... koja
se nalazi u dijalogu Parametri proboja.
Dijalog Parametri proboja.
Povećava granice ivica ploče tako da se ceo poprečni presek stuba nalazi unutar granica.
Uvećava dijagram tako da stane u aktivni prozor.

Uputstvo X4 369
Koristi se lokalni koordinatni sistem stuba.
Koriste se globalne koordinate.
Uključuje/isključuje prikaz krugova armature.
Za edtalje proračuna dimenzionisanja kliknuti dugme Proračun

dimenzionisanja Pogledati… 6.6. Dimenzionisanje elemenata
čeličnih konstrukcija
370
Klikom na ovu ikonu dodaje proračun dimenzionisanja u izveštaj.
Klikom na ikonu Podešavnja pored digmeta Proračun dimenzionisanja dozvoljava podešavanje jedinica
za silu i dužinu korišćene u proračunu dimenzionisanja.
6.5.11.1. Analiza poboja ploča prema Evrokodu 2

Potrebna armatura protiv proboja ploča je izračunata na osnovu sledećih pravila:
Spoj stub-ploča ne otkazuje ako je smičući napon manji ili jednak projektovanoj vrednosti otpora na
proboj smicanjem duž kontrolnog obima i projektovana vrednost otpora na probijanje smicanjem ploče
sa armaturom protiv proboja amicanjem:
𝑣𝐸𝑑 ≤ 𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 and 𝑣𝐸𝑑 ≤ 𝑣𝑅𝑑,𝑐𝑠
𝑣𝐸𝑑 je projektovana vrednost smičućeg napona
𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 je projektovana vrednost maksimalne otpornosti na proboj smicanjem duž kontrolnog preseku
𝑣𝑅𝑑,𝑐𝑠 je projektovana vrednost otpornosti na probijanje smicanjem ploče sa armaturom protiv
proboja smicanjem
𝑉𝐸𝑑
𝑣𝐸𝑑 = 𝛽
𝑢𝑖 ⋅ 𝑑
gde je 𝑢𝑖 dužina kontrolnog obima, a d je srednja efektivna debljina ploče.
𝛽  je koeficijent koji označava dodatne napone usled ekscentričnih sila:
𝑀𝐸𝑑 𝑢𝑖
𝛽 =1+𝑘 ⋅
𝑉𝐸𝑑 𝑊1
Evrokod pretpostavlja da je kritični presek na rastojanju 2d od ivice poprečnog preseka stuba. Dužina
kritičnog prečnika i statički moment je izračunat uzimajući u obzir ivice ploče i otvore stvarne geometrije.
Projektovana vrednost otpornosti na proboj spoja bez armature protiv proboja iznosi:
𝑣𝑅𝑑,𝑐 = 𝐶𝑅𝑑,𝑐 𝑘(100𝜌1 𝑓𝑐𝑘 )1/3 + 𝑘1 𝜎𝑐𝑝 ≥ 𝑣𝑚𝑖𝑛 + 𝑘1 𝜎𝑐𝑝
Ako je 𝑣𝐸𝑑 > 𝑣𝑅𝑑,𝑐 tada se potrebna armatura protiv proboja određuje duž kritičnog obima
𝑑 𝐴𝑠𝑤 𝑓𝑦𝑤𝑑,𝑒𝑓
𝑣𝑅𝑑,𝑐𝑠 = 0.75 ⋅ 𝑣𝑅𝑑,𝑐 + 1.5 ⋅
⋅ sin 𝛼 ; 𝑣𝐸𝑑 ≤ 𝑣𝑅𝑑,𝑐𝑠
𝑠𝑟 𝑢1 𝑑
Armatura za svaki obim i prečnik gde nije potrebna armatura protiv proboja je izračunata na osnovu
formule:
𝑉𝐸𝑑
𝑣𝐸𝑑 = 𝛽 ≤ 𝑣𝑅𝑑,𝑐
𝑢𝑖 𝑑
Info panel Pod izabranim propisima prikazuju se sledeće karakteristike elemenata

i materijala.
h: debljina ploče
d: efektivna debljina ploče
α ugao između ploče i armature protiv proboja
sr: rastojanje između kružne armature
H1: minimalna potrebna debljina ploče sa armaturom protiv proboja
H2: minimalna potrebna debljina ploče bez armature protiv proboja
NEd: projektna vrednost sile proboja
M Edx, M Edz projektna vrednost momenta
β*: izračunati koeficijent ekscentriciteta
u0: kontrolni obim na obimu stuba
u1: kritični kontrolni obim na rastojanju 2d
vEd0: smičući napon duž obima u0
vEd: smičući napon duž obima u1
vRdmax: maksimalni smičući napon
vRdc: smičući napon bez armature protiv proboja
vEd/vRdmax : iskorišćenost na kritičnom kontrolnom obimu
vEd0/vRdmax : iskorišćenost na obimu u0
vEd/vRdc : iskorišćenost (zatezanje u betonu)
r1: rastojanje između prve šipke armature i konveksne ivice stuba
fywdeff: napon u armaturi protiv proboja
Uputstvo X4 371
Asw: površina armature protiv proboja na kritičnom kontrolnom obimu

Nsr: broj krugova armature protiv proboja
6.5.12. Dimenzioisanje temelja – RC4 modul
6.5.12.1. Dimenzionisanje temeljnih stopa

AxisVM može da odredi neophodnu veličinu i armaturu pravougaonih temeljnih stopa (sa ili bez
podnožja stuba) i može proveriti temelj na klizanje i probijanje prema Evrokodu 7 i mađarskim
standardima. Određuje i sleganje temelja, takođe.
Veličina temeljne Veličina temeljne stope može biti uneta ili je sam AxisVM može izračunati. Ako je AxisVM proračunava,
stope maksimalna vrednost mora biti specificirana.
Korišćenjem profila tla i unutrašnjih sila, ovaj modul određuje neophodnu veličinu temelja iterativnim
procesom. Potom proračunava efektivnu površinu temelja za slučajeve i kombinacije opterećenja,
proračunske sile, momente i otpornosti, određuje sleganje (za slučajeve opterećenja i kombinacije [GSU]
Graničnog stanja upotrebljivosti), efikasnost i smičuću armaturu ako je neophodna. Modul takođe
proverava stabilnost temelja.
Strane stepenika ne smeju biti veće od strana temelja, respektivno.
 Koorinatni sistem korišćen u proračunu temelja je koorinatni sistem oslonca. Međutim, ekscentriciteti su
proračunati u odnosu na centar temelja.
Parametri Kliknite na ikonu Proračun temelja i selektujte jedan ili više čvornih oslonaca sa vertikalnim stubom ili
proračuna temelja stubom pod uglom. (Ako su oslonci već selektovani, na prvi klik će biti prikazan dijalog).
Parametri proračuna moraju biti specificirani u dijalogu.
Footing U tabu Temelj selektujte tip temelja (prosta ploča / stepenasti / sa zakošenim stranama) i podesite
parametre geometrije i koeficijent trenja između temelja i mršavnog betona.
372
Simetrija temelja
Kvadratni temelj
b je dužina stranice,
stub je koncentrisan,
vrednost ili gornja granica b mora biti uneta
Pravougaoni temelj
bx i by su stranice,
stub je centričan,
vrednosti ili gornje granice bx i by moraju biti unete
Jednostruko ekscentričan pravougaoni temelj

stub je ekscentričan u x pravcu, centričan u y pravcu,
x1 i x2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja,
vrednosti ili gornje granice x1, x2 i by moraju biti unete
Jednostruko ekscentričan pravougaoni temelj

stub je ekscentričan u y pravcu, centričan u x pravcu,
y1 i y2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja,
vrednosti ili gornje granice y1, y2 i bx moraju biti unete
Dvostruko ekscentričan pravougaoni temelj

stub je ekscentričan u oba pravca,
x1 i x2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja u x pravcu,
y1 i y2 su rastojanja ose stuba od ivica temelja u y pravcu,
vrednosti ili gornje granice x1, x2, y1, y2 moraju biti unete.
Ukoliko je prekidač za zaključavanje pored polja za uređivanje u donjem položaju (zaključano),
uneta vrednost je data (proverena je). Ukoliko je prekidač za zaključavanje u gornjem položaju
(otključano), uneta vrednost predstavlja gornju granicu (određena je programom). Ukoliko je
uključena Provera, sve vrednosti će biti zaključane i ne mogu biti otključane sve dok se Provera
ne isključi.
Uputstvo X4 373
Za stepenaste temelje i temelje sa nagnutim stranama:

dx1 i dx2 su rastojanja ivice stepenika ili gornje baze zarubljene piramide do ose stuba u x pravcu. dy1 i
dy2 su rastojanja ivice stepenika ili gornje baze zarubljene piramide do ose stuba u y pravcu. Ove
vrednosti su uvek date.
Parametri temelja:
Beton materijal temelja
t dubina temeljenja (rastojanje od dna baze temelja u nultog nivoa)
h2 visina stepenika (visina stepenika ili zarubljene piramide)
h1 debljina baze temelja
hb debljina mršavog betona
φcvk koeficijent trenja između temelja i mršavog betona.
Možete videti koeficijent seizmičkih sila u 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul.
Ispod polja za uređivanje su prikazani temelj i stub u pogledu odozgo. Date veličine
su nacrtane kontinualnom linijom, gornje granice isprekidanom linijom. Sile se
pojvljuju kao crveni krstovi postavljeni u skladu sa njihovim ekscentricitetima. Ovaj
dijagram je samo za potrebe orijentacije jer su stvarni ekscentriciteti proračunati
uzimajući u obzir sopstvenu težinu temelja i nasipa koji smanjuju ekscentricitet.
Ako je prekidač Prikaži sve sile oslonca u donjem položaju, pogled je skaliran da bi se prikazali
svi krstovi sila. Ako je prekidač u gornjem položaju, prikazani su samo krstovi unutar granica
pravougla baze temelja. Ove sile deluju na gornjoj strani temelja i ne uzimaju u obzir težinu
nasipa, temelja i mršavog betona.
Reinforcement U tabu Armatura može biti aktiviran proračun armature.
Klasa čelika za armiranje, cT i cB gornji i donji zaštitni slojevi betona mogu biti uneti (tj. najmanje rastojanje
između površine ugrađene armature i spoljašnje površine betona). Gornja dva reda pod Prečnik i Pravac
predstavljaju gornje šipke (prvi red je spoljašnji, drugi red je unutrašnji), donja dva reda predstavljaju
donje šipke (treći red je unutrašnji, četvrti red je spoljašnji). Prema tome je i data stvarna šema u lokalnom
x-z pogledu.
Proračuni armature za probijanje mogu biti aktivirani samo u slučaju prostih temelja.
Za parametre pogledati... 6.5.11 Analiza proboja ploča – RC3 modul
Tlo U tabu Tlo možete specificirati profil tla i karakteristike nasipa. Profili tla mogu biti sačuvani pod nekim
imenom i mogu biti ponovo učitani.
Karakteristike selektovanog sloja su prikazane u grupbox-u Tlo. Karakteristike nasipa su prikazane u
groupbox-u Nasip.
Karakteristike slojeva tla mogu biti promenjene. Ove promene mogu biti aplicirane klikom na prekidač
Modifikuj sloj. Naziv sloja i opis mogu biti modifikovani. Boja sloja može biti promenjena klikom na malo
pravougaonik u boji pored naziva. Ikona biblioteke tla je postavljena pored pravougaonika u boji. Klikom
na ovo dugme se prikazuje se biblioteka tla sa već definisanim karakteristikama slojeva.
374
Čuva profil tla pod nekim nazivom. Na ovaj način možete da ponovo učitate profil tla za druge
temelje u modelu.
Ako je odabrano Snimi kopiju u biblioteku profila tla, profil tla je takođe sačuvan u biblioteku.
Na ovaj način možete da ponovo učitate profil tla u različitim modelima.
Otvara biblioteku profila tla.
Briše selektovani profil tla.
Slojevi tla imaju sledeće karakteristike:

Tip tla krupnozrno, krupnozrno pod vodom ili sitnozrno
Debljina debljina sloja
Gornja površina pozicija gornje površine u odnosu na nivo tla
γ [kg/m3] gustina
φ [°] unutrašnji ugao trenja
φt [°] ugao trenja između tla i betona
E0 [N/mm2] Young-ov modul tla
μ [] Posaonov koeficijent tla
c [kN/m2] kohezija (samo za sitnozrna tla)
Uputstvo X4 375
Baza podataka tla Klikom na ikonu Baza podataka tla prikazuju se

dve tabele. Nakon odabira tla i klikom na
prekidač OK (ili duplim klikom na tip tla)
karakteristike selektovanog tla se kopiraju u
groupbox Tlo ili Nasip.
Funkcije dostupne na traci alatki i ikona Tlo su: Dodaj novi sloj tla,
Pomeri gore, Pomeri dole, Brisanje.
Dodaj novi sloj tla Dodaje novi sloj tla sa karakteristika i debljinom sloja podešenim u
gruopbox-u. Novi sloj se uvek dodaje na dnu profila tla.
Pomeri gore Pomera selektovan sloj tla na gore unutar profila tla.
Pomeri dole Pomera selektovan sloj tla na dole unutar profila tla.
Brisanje Briše selektovan sloj tla iz profila tla.
Modifikovanje sloja Naziv, boja, opis i fizičke karakteristike selektovaog sloja mogu biti uređene. Kliknite na ovaj prekidač
tla da biste aplicirali promene na selektovanom sloju.
Nedrenirano Pod nedreniranom opterećenju ne postoji proomena zapremine, budući da voda ne može da odteče.
opterećenje Tlo je potpuno zasićeno, smičuća nosivost je konstantna vrednost koja se može odrediti
eksperimentalno. U ovom slučaju, korisnik mora da unese cuk smičuću nosivost.
Pasivni pritisak tla Ako je ova opcija uključena, otpornost na klizanje se povećava uzimajući u obzir pasivni pritisak tla.
Aktivni pritisak tla povećava horizontalne sile. Ovi efekti su uglavnom zanemareni da bismo bili na strani
sigurnosti. Aktiviranje ove opcije zahteva posebnu pažnju.
γm,EP je faktor mobilizacije pasivnog pritiska tla.
Provere Zahtevane provere i dozvoljene maksimalne efikasnosti mogu biti selektovane u tabu Provere.
Ako je aktivirano Evaulacija sleganja, program proverava da li je sleganje veće od granice specificirane
ovde, ali ne povećava veličinu temelja.
Provera Stabilnost dozvoljava podešavanje dozvoljenog maksimalnog odnosa ekscentriciteta da bi se
osiguralo da će tlo biti pritisnuto ispod temelja, da bi se izbeglo preturanje.
Nosivost Veličina temelja se povećava sve dok efikasnost za slom u tlu ne padne ispod dozvoljenog maksimuma:
𝑉𝑑
𝜆𝑅,𝑣 = ≤ 𝜆𝑅,𝑣,𝑙𝑖𝑚
𝑅𝑉,𝑑
376
Upozorenja i greške: Ako veća dimenzija temelja prelazi 10 puta debljinu, pojavljuje se upozorenje.
Provera na Modul određuje da li je proračunski napon prouzrokovan horizontalnom silom ispod otpornosti na
klizanje klizanje između 1) tla i mršavog betona, 2) mršavog betona i temelja proračunatog prema efektivnoj
površini. 𝜏𝐸𝑑 ≤ 𝜏𝑅𝑑 and 𝜏𝐸𝑑2 ≤ 𝜏𝑅𝑑2 .
Analiza Ako tlo ima više slojeva, program proračunava efikasnost iz napona na vrhu sloja tla i nosivosti
višeslojnog tla pretpostavljajući da se napon širi pod uglom od 45°. Veličina temelja se povećava sve dok efikasnost za
slom tla ne padne ispod granice
𝐵𝑖′ = 𝐵′ + 2(𝑧𝑖 − 𝐷) and 𝐿′𝑖 = 𝐿′ + 2(𝑧𝑖 − 𝐷) → 𝐴′𝑖 = 𝐵𝑖′ ⋅ 𝐿′𝑖

𝑉𝑑
𝑞𝐸,𝑑,𝑖 = + (𝑞𝑖′ − 𝑞′ )
𝐴′𝑖
Stabilnost A AxisVM proračunava momenat dejstava oko osa preturanja, sumira stabilizujuće i destabilizujuće
momente, potom proverava sledeće:
𝑀𝑑𝑠𝑡
Δ𝐸𝑄𝑈 = | | ≤ Δ𝐸𝑄𝑈,𝑙𝑖𝑚
𝑀𝑠𝑡𝑏
Provera Veličina temeljne stope se povećava sve dok faktor ekscentriciteta (𝛾𝑒𝑐𝑐 ) proračunat iz ekscentriciteta
ekscentriciteta kombinacije opterećenja ne padne ispod dozvoljene granice: 𝛾𝑒𝑐𝑐 ≤ 𝛾𝑒𝑐𝑐,𝑙𝑖𝑚 .
𝛾𝑒𝑐𝑐 = 0.5 znači da pravougaonik koji ograničava krivu granice ekscentriciteta ima dimenzije 𝑏𝑥 /2 i 𝑏𝑦 /2,
gde su 𝑏𝑥 i 𝑏𝑦 dimenzije temelja.
Faktor ekscentriciteta se proračunava prema Tip granice ekscentriciteta:
Linearni (diamant) Drugog stepena (elipsa) Osa rotacije (pravougaonik)
𝑒𝑥 𝑒𝑦 2 |𝑒𝑥 | |𝑒𝑦 |
𝛾𝑒𝑐𝑐 = | |+| | 𝑒𝑥 2 𝑒𝑦 𝛾𝑒𝑐𝑐 = max ( ; )
𝑏𝑥 𝑏𝑦 𝛾𝑒𝑐𝑐 = √( ) + ( ) 𝑏𝑥 𝑏𝑦
𝑏𝑥 𝑏𝑦
Armatura ploče Ako su specificirani pozicija i prečnik šipke, modul određuje neophodnu količinu gornje i donje armature
osnove temelja i x i y pravcima prema dijagramu koji sledi.
Zahtevani minimum armature je uvek uzet u obzir.
Neophodan razmak šipki armature je određen prema prečniku šipki.

Upozorenja i greške:
Program šalje upozorenje ako je neophodna pritisnuta armatura ili ako je proračunata količina veća od
maksimalno dozvoljen (𝐴𝑠 > 0.04𝐴𝑐 ).
Proračun prema Evrokod 7 dopušta različite pristupe proračunu (DA). Ovo su određene kombinacije parcijalnih faktora
Evrokodu 7 dejstava, karakteristika materijala i otpornosti. Grupe parcijalnih faktora apliciranih na dejstva se
označavaju sa A1 i A2, grupe aplicirane na karakteristike materijala se označavaju sa M1, M2, grupe
aplicirane na otpornosti se označavaju sa R1, R2, R3. (Pogledati EN 1997-1:2004, Aneks A) Svaki pristup
proračunu kombinuje ove grupe parcijalnih faktora.
Uputstvo X4 377
Pristup proračunu Kombinacija Dejstvo Karakteristika Otpornost

materijala
DA1 Kombinacija 1 ULS A1 M1 R1
Kombinacija 2 SLS A2 M2 R1
DA2 ULS A1 M1 R2
DA3 SLS A2 M2 R3
Program proverava A1+M1+R1 (DA1 / 1) i A1+M1+R2 (DA 2) za kritične GSN kombinacije, A2+M2+R1
(DA1 / 2) i A2+M2+R3 (DA3) za kritične GSU kombinacije.
Za svaku kritičnu kombinaciju su proračunata dva rezultata.
Ako je proračun sproveden za kombinaciju opterećenja definisanu od strane korisnika, podesiti ovu
kombinaciju na GSN ili GSU, inače bi temelj mogao biti predimenzionisan.
Nosivost je 𝑞𝑅𝑑 = 𝑠𝛾 ⋅ 𝛾 ′ ⋅ 𝐵′ ⋅ 𝑁𝛾 ⋅ 𝑖𝛾 ⋅ 𝑏𝛾 ⋅ 0.5 + 𝑠𝑞 ⋅ 𝑞 ⋅ 𝑁𝑞 ⋅ 𝑖𝑞 ⋅ 𝑏𝑞 + 𝑠𝑐 ⋅⋅ 𝑁𝑐 ⋅ 𝑖𝑐 ⋅ 𝑏𝑐
Provera klizanja proračunava da li temelj ispunjava sledeći kritireijum između temelja i mršavog
betona i između mršavog betona i tla: 𝐻𝑑 ≤ 𝑅𝑑 + 𝑅𝑝,𝑑
gde je 𝐻𝑑 proračunska vrednost horizontalne sile, 𝑅𝑑 je proračunska vrednost otpornosti na smicanje,
𝑅𝑝,𝑑 je pasivna otpornost tla na strani temelja.
Proračunska otpornost na smicanje se dobija iz formule 𝑅𝑑 = 𝑉𝑑 tan 𝛿𝑑 , gde je 𝑉𝑑 proračunska
tan 𝜑
vrednost vertikalnog dejstva, 𝛿𝑑 je proračunski ugao trenja: 𝛿𝑑 = arctan ( ), gde je 𝜑 ugao trenja
𝛾𝜑
na površini kontakta, 𝛾𝜑 je parcijalni faktor smičuće otpornosti, propisan proračunskim pristupom.
Provera probijanja Modul proverava otpornost temelja na smicanje (𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 ), po obimu stuba i određuje neophodnu
količinu smičuće armature.
Proračun smanjuje silu probijanja za vrednost reakcije tla na efektivnoj površini (i u okviru kritične linije
proboja).
Provera proboja je prošla ako je 𝑣𝐸𝑑 ≤ 𝑣𝑅𝑑
Bez smičuće armature 𝑣𝑅𝑑 = min {𝑣 𝑣𝑅𝑑,𝑐 }, sa smičućom armaturom 𝑣𝑅𝑑 = min {𝑣𝑣𝑅𝑑,𝑐𝑠 }.
𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥
Upozorenja i greške:
Ako je 𝑣𝐸𝑑 ≤ 𝑣𝑅𝑑,𝑐 , nije potrebna smičuća armatura.
Ako je 𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 > 𝑣𝐸𝑑 > 𝑣𝑅𝑑,𝑐 , potrebna je smičuća armatura.
Ako je 𝑣𝐸𝑑 > 𝑣𝑅𝑑,𝑚𝑎𝑥 , doći će do sloma ploče temelja usled probijanja. Debljina ploče bi trebala biti
poveća.
Ako je projektovan stepenasti temelj ili temelj sa zakošenim stranama, veličina pedestala je određena
proverom zahteva probijanja, tako da efikasnost za probijanje nije proračunata.
Ako je projektovan stepenasti temelj ili temelj sa zakošenim stranama, veličina pedestala je određena
proverom zahteva probijanja, tako da efikasnost za probijanje nije proračunata.
Predviđanje AxisVM proračunava elastično sleganje prouzrokovano dodatnim naponima u slojevima tla.
sleganja temelja Opterećenja prouzrukuju sledeći napon na dubini z ispod centra centrično opterećenog
pravougaonog temelja (prema Boussinesq-Steinbrenner-u):
4𝜎0 𝑏 𝑎(𝑎2 + 𝑏 2 ) − 2𝑎𝑧(𝑅 − 𝑧) 𝑏𝑧 𝑎(𝑅2 + 𝑧 2 )
𝜎𝑧 = {arctan [ ⋅ 2 ] + ⋅ }
2𝜋 𝑧 (𝑎 + 𝑏 2 )(𝑅 − 𝑧) − 𝑧(𝑅 − 𝑧)2 𝑏 2 + 𝑧 2 (𝑎2 + 𝑧 2 )𝑅
gde su rastojanja između karakteristične tačake i centralne ose 0.37B´ i 0.37L´.
a i b su dimenzije četiri dela opterećenog pravougaonika prema sledećoj tabeli:
𝑎 𝑏
I. (0.5 − 0.37) ⋅ 𝐿′ (0.5 − 0.37) ⋅ 𝐵′
II. (0.5 + 0.37) ⋅ 𝐿′ (0.5 − 0.37) ⋅ 𝐵′
III. (0.5 + 0.37) ⋅ 𝐿′ (0.5 + 0.37) ⋅ 𝐵′
IV. (0.5 − 0.37) ⋅ 𝐿′ (0.5 + 0.37) ⋅ 𝐵′
Ako je a<b, vrednosti su zamenjene.
𝜎0 je napon u tlu u ravni osnove temelja prouzrokovan opterećenjima (uključujući sopstvenu težinu
temelja i nasipa od koje se oduzima težina uklonjenog tla iznad ravni osnove),
i 𝑅 = √𝑎2 + 𝑏 2 + 𝑧 2 .
Ovaj proračun napona važi u slučaju homogenog poluprostora. U slučaju slojeva tla, mora biti
proračunata debljina efektivnog sloja tla:
378
𝐸𝑠𝑖 𝜌0 2/5
ℎℎ𝑖 = ℎ𝑖 ⋅ ( ⋅ )
𝐸𝑠0 𝜌𝑖
gde su
ℎℎ𝑖 efektivna debljina sloja tla i
ℎ𝑖 debljina sloja tla i
𝐸𝑠0 Young-ov modul osnovnog sloja
𝐸𝑠1 Young-ov modul sloja tla i
𝜌0 je gustina osnovnog sloja
𝜌𝑖 je gustina sloja tla i
AxisVM rastavlja slojeve tla definisane od strane korisnika na podslojeve debljine 10 cm i proračunava
napon usled težine tla i napon prouzrokovan opterećenjem u donjem podsloju. Promena u debljini
podsloja je proračunata prema sledećim izrazima:
𝜎𝑎𝑖 𝜎𝑖−1 + 𝜎𝑖
Δℎ𝑖 = ℎ𝑖 ; 𝜎𝑎𝑖 =
𝐸𝑠𝑖 2
𝜎𝑎𝑖 je prosečan napon prouzrokovan opterećenjem u podsloju i
𝜎𝑖−1 je prosečan napon prouzrokovan opterećenjem na vrhu podsloja i
𝜎𝑖 je prosečan napon prouzrokovan opterećenjem na dnu podsloja i
𝐸𝑠𝑖 : Young-ov modul podsloja i
Predviđeno sleganje na datoj dubini je proračunato kao zbir promena u debljinama podslojeva za
podslojeve iznad nivoa:
𝑚
𝑠𝑚 = ෍ Δℎ𝑖
𝑖=0
AxisVM proračunava graničnu dubinu, gde je 𝜎 = 0.1 ⋅ 𝜎𝑜𝑏 (tj. dodatni napon prouzrokovan padom
opterećenja ispod 10% napona usled sopstvene težine tla).
Ako ovaj uslov nije ispunjen na dnu strukture slojeva, procena sleganja je urađena na osnovu sleganja
u ovoj tački i proračunat je odnos napona (>0.1).
Ako je napon prouzrokovan opterećenjem u ravni osnove temelja manji od napona usled originalnih
slojeva tla, sleganje nije proračunato.
AxisVM proračunava sleganje za sve slučajeve opterećenja i GSU kombinacije. Funkcije napona i
sleganja su prikazane za selektovani slučaj opterećenja. Funkcija sleganja s(z) predstavlja ukupno
sleganje slojeva iznad z.
Resultati Projektovani temelj će biti prikazan u pogledu odozgo sa slojevima tla, krugovima od probijanja i
automatski postavljenim kotnim linijama. 3D model može biti uvećan i smanjen, pomeran i rotiran, baš
kao i glavni model.
Uputstvo X4 379
Ako je aktiviran prikaz sleganja (videti

Parametri prikazivanja) debeo plavi dijagram
prikazuje ukupan napon u tlu u odnosu na
dubinu. Tanki dijagrami prikazuju napon usled
opterećenja i sopstvene težine tla. Prvi opada,
drugi je raste sa dubinom. Horizontalne linije
prikazuju podslojeve. Sivi dijagram sa druge
strane ose je funkcija sleganja.
Sleganje prikazano u panelu informacija je

vrednost funkcije sleganja na graničnoj dubini
(gde je napon usled opterećenja 10% napona
usled sopstvene težine tla).
Ako ovaj uslov nije ispunjen na dnu strukture

slojeva, procena sleganja je urađena na osnovu
sleganja u ovoj tački i odnos napona (>0.1) je
proračunat.
380
Ako su naponi usled opterećenja na dnu strukture slojeva još uvek veći od 10% napona usled sopstvene
težine tla, granična dubina ne može biti određena jer je dalja struktura tla nepoznata.
U ovom slučaju panel informacija prikazuje vrednost funkcije sleganja na dnu strukture slojeva kao
>vrednost.
Da bi se procena poboljšala, informacije o daljim slojevima tla moraju biti dodate.
Unutrašnje sile u Ova tabela prikazuje sile selektovanih oslonaca i najvažnije rezultate, uključujući proračunatu
temelju geometriju.
Budući da su sile u osloncu proračunate u lokalnom sistemu oslonca, x i y pravci su lokalni x i y pravci
oslonca. Ako su oslonci u globalnom pravcu, ovi su globalni X i Y pravci.
Rx, Ry, Rz, Rxx, oslonačke sile
Ryy, Rzz
qEd proračunski pritisak nosivosti
qRd proračunska nosivost
qEd /qRd faktor iskorišćenosti tla
Axb donja armatura u lokalnom x pravcu (ako je proračunata)
ayb donja armatura u lokalnom y pravcu (ako je proračunata)
axt gornja armatura u lokalnom x pravcu (ako je proračunata)
ayt gornja armatura u lokalnom y pravcu (ako je proračunata)
τEd /τRd efikasnost zasnovana na relativnom pomeranju temelja u odnosu na mršavi
beton
τEd2 /τRd2 efikasnost zasnovana na relativnom pomeranju mršavog betona u odnosu na tlo
vEd /vRd efikasnost zasnovana na probijanju (za proste temelje u obliku ploče)
Settlement predviđeno sleganje temelja
bx, by veličina osnove ploče temelja u x i y pravcima
dx*, dy* veličina pedestala (stepenka ili zarubljene piramide) u x i y pravcima
ex*, ey* ekscentricitet centra gravitacije pedestala u x i y pravcima
Detaljne Prikazuje podatke u tabeli Unutrašnje sile u temelju i sledeće rezultate:

unutrašnje sile
Pristup projektovanju Pristup projektovanju proračunatih rezultata

cx, c y veličine u x i y pravcima efektivnog pravougla
e x, e y ekscentricitet dejstva u x i y pravcima
Šipke xb raspored šipki u donjoj zoni u x pravcu (ako je proračunat)
Šipke yb raspored šipki u donjoj zoni u y pravcu (ako je proračunat)
Šipke xt raspored šipki u gornjoj zoni u x pravcu (ako je proračunat)
Šipke yt raspored šipki u gornjoj zoni u y pravcu (ako je proračunat)
τEd proračunski napon smicanja između temelja i mršavog betona
τRd proračunska otpornost na smicanje između temelja i mršavog betona
τEd2 proračunski napon smicanja između tla i mršavog betona
Uputstvo X4 381
τRd2 proračunska otpornost na smicanje između tla i mršavog betona

VRdc minimalna proračunska otpornost na smicanje bez armature za prihvatanje sila
probijanja
VRdmax maksimalna proračunska otpornost na smicanje bez armature za prihvatanje
sila probijanja
VRdcs proračunska otpornost na smicanje sa armaturom za prihvatanje sila probijanja
u1 dužina kritične linije
Asw smičuća armatura duž linije probijanja
Stress ratio odnos napona prouzrokovanih opterećenjem i napona usled sopstvene težine
tla (ako je granična dubina ispod dna strukture slojeva, njegova vrednost je
određena u toj tački i veća je od 0.1, inače je tačno 0.1)
Limit depth dubina na kojoj je odnos napona 0.1 (ako je granična dubina veća od dna
strukture slojeva, ? je prikazan)
Kopira podatke na Clipboard
Štampa podatke na Clipboard
Snima crtež u Biblioteku crteža
Parametri prikazivanja
Uključuje i isključuje simbole na crtežu.
6.5.12.2. Dimenzionisanje temeljnih traka

AxisVM može da odredi neophodnu
veličinu i armaturu temeljnih traka (sa ili
bez pedestala), i proveri temelj na klizanje
i probijanje prema Evrokodu 7 i
mađarskim standardima. Takođe,
određuje sleganjem temelja.
Proračun trakastog temelja je sličan
proračunu temeljne stope. Parametri koji
opisuju geometriju sekcije trake moraju
biti uneti.
382
Dimenzionisanje elemenata čeličnih konstrukcija
6.6.1. Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul
EVROKOD 3 Modul za dimenzionisanje čeličnih konstrukcija može da se primeni za sledeće oblike poprečnih
preseka:
Valjani I profili T profili

Zavareni I profili Puni pravougaoni profili
Kutijasti profili Puni kružni profili
Cevasti profili Proizvoljni oblici, moguće je da se ne
Simetrični u odnosu na jednu osu I profili proračunaju se sve vrednosti.
Ovim modulom se mogu dimenzionisati pored elemenata poprečnih preseka klase 4, jednostruko i
dvostruko simetrični I oblici, pravougaoni i kutijasti oblici poprečnih preseka. Efektivne karakteristike
preseka se izračunavaju u slučaju jednakopodeljenog pritiska i savijanja. Ove karakteristike se mogu naći
u Pregledu tabela pod Dimenzionisanje čelika, u tabeli Projektovana otpornost ili u iskačućem prozoru
nakon klika na element:
Aeff efektivna površina poprečnog preseka pod jednakoraspodeljenim pritiskom
eN,y pomeranje neutralne ose z kada je poprečni presek podvrgnut jednakoraspodeljenim
pritiskom (biće nula, ako je presek simetričan u odnosu na y osu). Negativno pomeranje
uzrokuje negativni moment Δ𝑀𝑦 = 𝑁 ⋅ 𝑒𝑁,𝑦 stvarnog poprečnog preseka.
Weff,min modul elastičnosti preseka (odgovarajućeg vlakna sa maksimalnim elastičnim naponom)
efektivnog poprečnog preseka samo pod momentom oko relativne ose.
Weff,(-),min odnosi se na preseke gde je moment pozitivan
Weff,(+),min odnosi se na preseke gde je moment negativan
Važno je znati da su ove karakteristike preseka izračunate kada su peseci u klasi 4. Moguće je da se desi
i da nema napona usled izvijanja, ali će karakteristike i dalje biti dostupne u Pregledu tabela. Elementi
promenljivog poprečnog preseka klase 4 se računaju samo ako α panela koji nema pravougaoni oblik
nije veće od 10 stepeni (EN 1993-1-5: 2.3).
Smatra se da su poprečni preseci bez slabljenja (otvora) i da su izrađeni o limova debljine 40mm. Ili
manje.
Poprečni preseci treba da su konstantni ili da se sužavaju. Takođe se pretpostavlja da je opterećenje
profila simetričnih u odnosu na jednu osu dejstva, u ravni simetrije (ravni savijanja). Za opšte oblike bez
ravni simetrije samo se proveravaju normalna sila-moment savijanja- smicanje (N-M-V) i normalna sila
pritiska-moment savijanja-izvijanje uticaji
 AxisVM će izvršiti samo proveru nosivosti koja je opisana u dalje u nastavku ovog teksta. Sve ostale,
standardima propisane provere (uticaj torzije, veze, bočne sile, itd.) korisnik treba da posebno proračuna.
Glavne ose proizvoljnih profila treba da se poklapaju sa lokalnim y i z osama.
Uputstvo X4 383
Klase poprečnih Program identifikuje klasu poprečnog preseka prema EN 1993-1-1, tabela 5.2, pretpostavljajući
preseka istovremeno samo pritisak i savijanje.
Provere Normalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)

Pritisak-Savijanje-Izvijanje (u ravni savijanja ili torziono) [N-M-Buckl.] (EN 1993-1-1, 6.3.3)
Normalna sila-Savijanje-Bočno torziono izvijanje [N-M-LTBuckl.] (EN 1993-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y [Vy] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Smicanje /z [Vz] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Smicanje rebra-Savijanje-Normalna sila [Vw-M-N] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8)
Otpornosti Plastična aksijalna otpornost [Npl,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.4)

Efektivna otpornost (pod dejstvom jednakopodeljenog pritiska) [Neff,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.4)
Elastična smičuća otpornost /y-osa [Vel,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Elastična smičuća otpornost /z-osa [Vel,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Plastična smičuća otpornost /y-osa [Vpl,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Plastična smičuća otpornost /z-osa [Vpl,z,Rd (EN 1993-1-1, 6.2.6)
Otpornost rebra na izbočavanje [Vb,Rd] (EN 1993-1-5, 5.2-3)
Elastična fleksiona otpornost /yy [Mel,y,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Elastična fleksiona otpornost /zz [Mel,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastična fleksiona otpornost /yy [Mpl,y, Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Plastična fleksiona otpornost /zz [Mpl,z,Rd] (EN 1993-1-1, 6.2.5)
Otporni moment za efektivni poprečni presek pod dejstvom savijanja oko y ose [Mpl,y, Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.5)
Otporni moment za efektivni poprečni presek pod dejstvom savijanja oko z ose [Mpl,z,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.5)
Minimalna otpornost na izvijanje (u ravni ili torziona) [Nb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.1)
Otpornost na bočno torziono izvijanje [Mb,Rd] (EN 1993-1-1, 6.3.2, ENV 1993-1-1, Dodatak F1.2)
Ove informacije su date programom kao pomoćni rezultati. Provere se sprovode primenom tzv. formula
interakcije. Standard daje objašnjenje elemenata formula i definiše oblast primene.
U sledećim izrazima, 𝑁𝑅𝑘 = 𝑓𝑦 𝐴; 𝑀𝑦,𝑅𝑘 = 𝑓𝑦 𝑊𝑦 and 𝑀𝑧,𝑅𝑘 = 𝑓𝑦 𝑊𝑧
384
where 𝑊𝑦 = 𝑊𝑝𝑙,𝑦 and 𝑊𝑧 = 𝑊𝑝𝑙,𝑧 za klasu 1. ili 2. poprečnih preseka,

𝑊𝑦 = 𝑊𝑒𝑙,𝑦 and 𝑊𝑧 = 𝑊𝑒𝑙,𝑧 za klasu 3. poprečnih preseka,
𝑊𝑦 = 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑦 and 𝑊𝑧 = 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑧 za klasu 4. poprečnih preseka.
Normalna sila- Element može biti zategnut ili pritisnut. Provera se sprovodi prema EN 1993-1-1, 6.2.1 (7).
Savijanje-Smicanje 𝑁𝐸𝑑 𝑀𝑦,𝐸𝑑 + Δ𝑀𝑦,𝐸𝑑 𝑀𝑧,𝐸𝑑
+ + ≤1
𝑁𝑅𝑘 /𝛾𝑀0 𝑀𝑦,𝑅𝑘 /𝛾𝑀0 𝑀𝑧,𝑅𝑘 /𝛾𝑀0
Δ𝑀𝑦,𝐸𝑑 = 𝑁𝐸𝑑 ⋅ 𝑒𝑁,𝑦 : može biti različit od nule samo kada je poprečni presek u klasi 4. i kada je originalni
poprečni presek asimetričan u odnosu na y osu.
Velika sila smicanja

Ako je sila smicanja veća od 50% granične sile, njeni efekti se uzimaju u obzir kako je opisano ispod.
Za preseke klase 1. i 2. dozvoljene su izmene graničnog momenta prema EN 1993-1-1, 6.2.8.
Za preseke klase 3. i 4. naponi su izračunati i primenjena je opšta i konzervativna formula iz EN 1993-1-
1, 6.2.1 (5). Ovako se izračunava za sledeće poprečne preseke: I, T, C, kutijaste i cevi. Za ostale tipove
poprečnih preseka (L oblici, pravougaoni i kružni puni profili, kao i korisnički definisani profili) efekti
velike sile smicanja, korisnik mora posebno proračunati.
Provera granične plastičnosti

Za I, cevaste i kutijaste poprečne preseke u klasi 1. i 2., provera otpornosti se sprovodi prema EN 1993-
1-1 6.2.10. Dozvoljene su izmene za efekte od obe smičuće sile i aksijalnu silu graničnog momenta.
Pored provere otpornosti samo aksijalne i samo smičuće sile, moraju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi:
𝑀𝑦,𝐸𝑑 𝑀𝑧,𝐸𝑑
≤ 1; ≤1
𝑀𝑁,𝑦,𝑅𝑑 𝑀𝑁,𝑧,𝑅𝑑
gde su 𝑀𝑁,𝑦,𝑅𝑑 , 𝑀𝑁,𝑧,𝑅𝑑 redukovani granični moment na osnovu efekata smičuće i aksijalne sile (EN 1993-
1-1 6.2.8. i 6.2.9.1). Za cevaste preseke redukovani moment se izračunava na sledeći način:
2
𝑛1.7 𝑁𝐸𝑑 𝑉𝐸𝑑
𝑀𝑁,𝑦,𝑅𝑑 = 1.04 ⋅ (1 − 𝜌 − 0.7
); 𝑛 = ; 𝜌 = (2 − 1)
(1 − 𝜌) 𝑁𝑝𝑙,𝑅𝑑 𝑉𝑝𝑙,𝑧,𝑅𝑑
2
𝑀𝑁,𝑧,𝑅𝑑 = 1.04 ⋅ (1 − 𝜌 − ); 𝑛 = ; 𝜌 = (2 − 1)
(1 − 𝜌)0.7 𝑁𝑝𝑙,𝑅𝑑 𝑉𝑝𝑙,𝑦,𝑅𝑑
Za dvoosno savijanje trebalo bi da je zadovoljen sledeći kriterijum po EN 1993-1-1 6.2.9.1. (6):

𝛼 𝛽
[ ] +[ ] ≤1
𝑀𝑁,𝑦,𝑅𝑑 𝑀𝑁,𝑧,𝑅𝑑
Pritisak-Savijanje- Provera je zasnovana na EN 1993-1-1, 6.3.3 (6.61) i (6.62):

Izvijanje 𝑁𝐸𝑑 𝑀𝑦,𝐸𝑑 + Δ𝑀𝑦,𝐸𝑑 𝑀𝑧,𝐸𝑑
+ 𝑘𝑦𝑦 + 𝑘𝑦𝑧 ≤1
𝜒𝑦 𝑁𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝑀𝑦,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝑀𝑧,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1
𝑁𝐸𝑑 𝑀𝑦,𝐸𝑑 + Δ𝑀𝑦,𝐸𝑑 𝑀𝑧,𝐸𝑑
+ 𝑘𝑧𝑦 + 𝑘𝑧𝑧 ≤1
𝜒𝑧 𝑁𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝑀𝑦,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝑀𝑧,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1
(𝜒𝐿𝑇 = 1.0)
∆𝑀𝑦 ,𝐸𝑑 = 𝑁𝐸𝑑 ∙ 𝑒𝑁 ,𝑦 može biti različit od nule samo kada je poprečni presek u klasi 4 i kada je originalni
Normalna sila- Prilikom određivanja otpornosti na bočno torziono izvijanje pretpostavlja se da je poprečni presek
Savijanje-Bočno konstantan i simetričan u odnosu na lokalnu z osu. Takođe, pretpostavljeno je i da opterećenje deluje
torziono izvijanje u ravni simetrije, to je ravan savijanja. Vrednost k (ENV 1993-1-1, F1.2) je uzeta jednaka vrednosti 𝐾𝑧
(koeficijent dužine izvijanja). "Slaba" osa bi trebalo da je lokalna z-osa.
Provera je zasnovana na obliku jednačina (6.61) i (6.62) iz EN 1993-1-1, 6.3.3:

+ 𝑘𝑦𝑦 + 𝑘𝑦𝑧 ≤1
𝜒𝑦 𝑁𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝜒𝐿𝑇 𝑀𝑦,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝑀𝑧,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1
+ 𝑘𝑧𝑦 + 𝑘𝑧𝑧 ≤1
𝜒𝑧 𝑁𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝜒𝐿𝑇 𝑀𝑦,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1 𝑀𝑧,𝑅𝑘 /𝛾𝑀1
𝛥𝑀𝑦,𝐸𝑑 = 𝑁𝐸𝑑 ⋅ 𝑒𝑁,𝑦 : može biti različit od nule samo kada je poprečni presek u klasi 4 i kada je originalni
Uputstvo X4 385
𝜒𝐿𝑇 je izračunato prema EN 1993-1-1 6.3.2.2 ili 6.3.2.3.

Određivanje koeficijenata interakcije 𝑘𝑦𝑦 , 𝑘𝑦𝑧 , 𝑘𝑧𝑦 , 𝑘𝑧𝑧 je prema EN 1993-1-1, Dodatak B Metoda
(postupak) 2 (Tabela B.1 i B.2).
Koeficijenti ekvivalentnog raspodeljenog momenta 𝐶𝑚𝑦 , 𝐶𝑚𝑧 , 𝐶𝑚𝐿𝑇 su prikazani u listi Tabele B.3.
Za aksijalnu silu zatezanja provera se izvršava preko efektivnih momenata prema ENV 1993-1-1, 5.5.3.
Smicanje /y Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.

𝑉𝑦,𝐸𝑑
≤1
𝑉𝑐,𝑦,𝑅𝑑
Elastični preseci:
𝐼 ∙ 𝑡 𝑓𝑦
𝑉𝑐,𝑦,𝑅𝑑 =
𝑆 √3𝛾𝑀
0
Oslonački preseci:
Plastični ili neoslonački preseci:
𝑓𝑦
𝑉𝑐,𝑦,𝑅𝑑 = 𝐴𝑣
√3𝛾𝑀0
Smicanje /z Sprovodi se prema EN 1993-1-1, 6.2.6.

𝑉𝑧𝐸𝑑
≤1
min(𝑉𝑐𝑧𝑅𝑑 , 𝑉𝑏𝑅𝑑 )
𝑉𝑏,𝑅𝑑 = 𝑉𝑏𝑤,𝑅𝑑 : Otpornost je izračunata sa sadejstvom rebra ali ne i nožica (flanši).
Elastični preseci:
𝐼 ∙ 𝑡 𝑓𝑦
𝑉𝑐,𝑧,𝑅𝑑 =
𝑆 √3𝛾𝑀
0
Oslonački preseci:
Plastični ili neoslonački preseci:
𝑓𝑦
𝑉𝑐,𝑧,𝑅𝑑 = 𝐴𝑣
√3𝛾𝑀0
Smicanje- Provera se sprovodi za poprečne preseke sa rebrom (I i kutijasti preseci) prema EN 1993-1-5 7.1, 6.2.8,
Savijanje- 6.2.9 pretpostavljajući da je rebro paralelno sa lokalnom z osom.
Aksijalna sila 𝑀𝐸𝑑 𝑀𝑓𝑅𝑑 𝑉𝐸𝑑
2
rebra + (1 − ) ⋅ (2 − 1) ≤ 1
𝑀𝑝𝑙,𝑅𝑑 𝑀𝑝𝑙,𝑅𝑑 𝑉𝑏𝑤,𝑅𝑑
U slučaju velike smičuće sile ili velike aksijalne sile, formule iz EN 1993-1-1 6.2.8, 6.2.9 se apliciraju.
Osnovni tipovi poprečnih preseka

Tip porečnog preseka N-M-V N-M- N-M- Smicanje Smicanje Smičuće Efektivni
Napon Izvijanje BT izvijanje Vy Vz izvijanje presek
I       
I preseci simetrični
oko jedne ose
      
T      — —
Kutijasti       
Zavareni kutijasti       
Cev      — —
L   —   — —
386
L jednaki strana u slučaju

  normalne sile   — —
(bez savijanja)
U ako savijanje
  deluje u ravni   — —
simetrije
C ako savijanje
  deluje u ravni   — —
simetrije
Kružni      — —
Pravougaoni      — —
Dvostruki preseci
Napon Stabilnost BT izvijanje Vy Vz izvijanje presek
2I
  —   — —
2I
ako je a=0  zavareni       
kutijasti
2L
  —   — —
2L
ako je a=0  T      — —
2U opened ][
  —   — —
2U opened ][
ako je a=0  I       
2U closed []
  —   — —
2U closed []
ako je a=0  Kutijasti       
2LX
  —   — —
4X
  —   — —
4X
  —   — —
ako je a=0  X
Ostali tipovi preseka

Napon Stabilnost BT izvijanje Vy Vz izvijanje presek
Z   —   - -
J —
Asimetrični C —
Asimetrični Z —
S —
X      — —
Kruni luk   —   — —
Polukrug   —   — —
Pravilni
poligonalni oblik
  —   — —
Zavareni I       
Uputstvo X4 387
Kompleksni/ Ostali
(**)
  —   — —
(*) Za dvostruke tipove poprečnih preseka, pretpostavljeno je da je veza između dva elementa kontinualna
(EN 1993-1-1 6.4.4: Višedelni elementi sa blisko postavljenim pojasevima), a provera izvijanja se prema
tome sprovodi. Ako je rastojanje između dva preseka jednaka nuli, program pretpostavlja da je veza
između elemenata kontinualna i ta dva preseka će zaeniti jednim (I, T, X ili kutijasti). Vezu proračunava
korisnik.
(**) Ovi preseci se dimenzionišu samo ako su lokalne koordinate iste kao glavni pravci.
 Ako su u pitanju hladno valjani ili neki drugi elementi, element se ne dimenzioniše.
6.6.1.1. Parametri proračuna graničnog stanja nosivosti

Za dimenzionisanje prema Evrokodu 3 elementima konstrukcije zadaju se vrednosti sledećih parametara
za sprovođenje provera graničnog stanja nosivosti:
GSN (granično
stanje nosivosti)
Pristup Prema klasi preseka (elastični/plastični): i elastični i plastični proračunski metod su dozvoljeni, u
dimenzionisanju zavisnosti od klase preseka elementa.
Elastično dimenzionisanje: sve provere koriste eleastične metode dimenzionisanja. Otpornosti su

izračunate pomoću elastičnih karakteristika poprečnog preseka; u klasi 4 se koristi efektivni poprečni
presek.
Klasa preseka Automatska klasifikacija klasifikuje poprečne preseke prema stvarnim vrednostima napona.
Ukrućenje Ako element ima nagnut oblik izvijanja u lokalnim x-y ili x-z ravnima, ukrućenje za datu ravan mora biti
elementa isključeno. Ova podešavanja utiču na automatski proračun izvijanja savijanjem (AutoNcr), i u slučaju
bočno-torzionog izvijanja na bočne oslonce AutoMcr metode. Štaviše, ta podešavanja utiču na
ekvivalentne momentne koeficijente Cmy i Cmz provere interakcije stabilnosti (EN 1993-1-1: 2005 Aneks
B: Metod 2: Tabela B.3).
Spajanje Program spaja proračunske elemente od odabranih elemenata pre sprovođenja dimenzionisanja.
proračunskih Proračunski elementi se sastoje od konačnih elemenata istog materijala i orijentacije lokalnih osa.
elemenata Konačni elementi moraju biti na istoj liniji (istom pravcu).
 Čelični strukturni elementi nisu isto što i elementi strukture (Pogledati... 3.2.13 Spajanje delova strukture).
388
Program dopušta dve metode za definisanje proračunskih elemenata:
Bilo koji čvor seta selekcije gde je konektovan drugi konačni

element postaje krajnja tačka strukturnog elementa unutar
seta selekcije konačnih elemenata.
Konačni elementi seta selekcije postaju samo jedan strukturni

element bez obzira što mogu da postoje i drugi konačni
elementi koji su konektovani sa njegovim čvorovima.
Parametri AxisVM vrši provere protiv izvijanja, bočno-torzionog izvijanja i izvijanja rebra. Svaka provera se može
stabilnosti aktivirati zasebno klikom na polje za potvrdu ispred njenog imena. Na primer, ako je sigurno da nema
potrebe da se proverava bočno-torziono izvijanje, taj deo provere može se deaktivirati i ne mora se
navesti nikakav parametar.
Izvijanje Za određvanje otpornosti na izvijanje u y i z
(fleksiono) pravcima, moraju bit definisani uslovi oslanjanja na
krajevima.
Postoje tri načina za definisane ponašanja izvijanja.
Koeficijenti izvijanja (efektivni faktori dužine) Ky, Kz. Koeficijent izvijanja će biti pomnožen sa dužinom
proračunskih elemenata, a ne sa ukupnom dužinom odabranih elemenata. Imajte na umu da povezujući
elementi mogu dovesti do razdvajanja izabranog elementa u više proračunskih elemenata (pogledati
Spajanje proračunskih elemenata gore)!
Ly, Lz dužine izvijanja. Uneta dužina izvijanja će biti korišćena nezavisno od dužine proračunskog
elementa. Ovo često vodi do jasnijeg proračuna u slučaju kompleksnih kontrukcija.
Automatski. Dužina izvijanja proračunskih elemenata se automatski izračunava. Tzv. AutoNcr metoda
određuje dužinu izvijanja baziranu na geometriji modela i distribuciji unutrašnjih sila u modelu. Dužina
izvijanja svakog proračunskog elementa izračunava se nakon uzimanja u obzir stabilizirajućeg efekta
drugih povezanih elemenata. Ovaj metod se zasniva na pravilima koje preporučuje Evropska konvencija
za konstrukcijski čelik (ECCS TC8: Pravila za stabilnost elemenata u EN 1993-1-1: Pozadinska
dokumentacija i smernice za dizajn).
Originalni metod je razvijen za vertikalne stubove jednostavnih okvira. Poboljšani algoritam
AxisVM-a može upravljati bilo kojom trodimenzionalnom konstrukcijom, ali za posebne geometrije
greška može biti značajna. U takvim slučajevima preporučuje se provera da li su izračunate vrednosti
dužine izvijanja unutar očekivanog opsega. Za kompleksne konstrukcije takođe je preporučljivo odrediti
parametar kritičnog opterećenja rešavanjem problema sopstvenih vrednosti (pogledati... 6.2 Analia
stabilnosti) ili izvršiti nelinearnu analizu sa materijalnom nelinearnošću i geometrijskom imperfekcijom.
Dužina izvijanja u velikoj meri zavisi od toga da li proračunski element ima nagnut oblik izvijanja.
Odabrati Ukrućen u lokalnim x-y/x-z ravni polje za potvrdu u skladu sa osetljivošću elementa na efekte
drugog reda. Važno je prepoznati na primer da se stubovi portalnog okvira uobičajeno izvijaju u
nagnutom obliku u ravni, dok njegova greda ne izvija (zato što su obe krajnje tačke podržane stubovima).
AxisVM uzima u obzir efekat svih grednih elemenata (uključujući čelične grede bez definisanih
parametara dimenzionisanja čelika ili ne-čeličnih greda). Kao konzervativna pretpostavka, svi stubovi se
smatraju da su u nagnutom obliku izvijanja, dok su sve grede imaju ne-nagnut oblik izvijanja prema
podrazumevanim podešavanjima.
Algoritam uzima u obzir zglobove, krute i polukrute veze. Nelinearne veze su predstavljene
njihovom početnom krutošču. Takođe se uzimaju u obzir čvorni oslonci i sprečeni stepeni slobode
čvorova. Zbog ograničenih stepeni slobode čvorova, ravanske konstrukcije mogu pokazati vrlo malu
Uputstvo X4 389
dužinu izvijanja za izvijanje van ravni konstrukcije. Ovo nije greška, već posledica ograničenog kretanja
krajnjih tačaka konačnih elemenata. Za ravanske konstrukcije preporučuje se da odredi dužina izvijanja
za izvijanje van ravni konstrukcije ili da modeliraju stvarni oslonci umesto da ograničavaju stepeni
slobode čvorova.
Na dužinu izvijanja proračunskih elemenata nogo utiče distribucija unutrašnjih sila. Pošto su ove
sile različite u svakom slučaju kombinaciji opterećenja, izračunana dužina izvijanja zavisi i od izabranog
slučaja ili kombinacije opterećenja! Brzina proračuna se može povećati u fazi konceptualnog
projektovanja zanemarujući uticaj raspodele unutrašnjih sila; označiti polje za potvrdu Uzeti N u obzir u
okviru dijaloga Proračunski parametri. Kada se unutrašnje sile ne uzmu u obzir, pretpostavlja se da
proračunski parametar ima ravnomernu raspodelu sile, dok se drugi elementi smatraju neopterećenim.
Ograničenja:
Ova metoda proračuna dužine izvijanja može odrediti parametar kritičnog opterećenja samo za
konstrukcije napravljene od štapova, greda i rebara. Smatra se da proračunski elementi imaju konstantan
presek, a efekti drugih konstrukcijskih delova (npr. ploče, opruge, kruta tela, linijski ili površinski oslonci)
se zanemaruju. Normalna sila duž svakog elementa smatra se konstantnom i jednakom maksimalnoj
vrednosti u elementu.
Dodatne informacije o alatu za automatsko izračunavanje koeficijenta izvijanja savijanjem dostupne su
u meniju Pomoć / Vodič kroz AutoNcr.
Bočno torziono K je parametar koji je mera spečenosti uvrtanja. Njegova vrednost mora biti između 0.5 i 1.
izvijanje - ako vitoperenje nije sprečeno onda je vrednost 1.0.
- ako je sprečeno na oba kraja onda je vrednost 0.5..
- ako je sprečeno samo na jednom kraju onda je vrednost 0.7.
Pogledati detaljnije u : Dodatak F1 u ENV 1993-1-1.
Proračun Mcr Dostupne su dve opcije za izračunavanje kritičnog momenta bočno-torzionog izvijanja (Mcr).
(kritični momenat)
1.) Pomoću formule
𝜋 2 𝐸𝐼𝑧 𝑘 2 𝐼𝑤 (𝑘𝐿)2 𝐺𝐼𝑡 2
𝑀𝑐𝑟 = 𝐶1 2
[√( ) + 2 + ൫𝐶2 𝑧𝑔 − 𝐶3 𝑧𝑗 ൯ − ൫𝐶2 𝑧𝑔 − 𝐶3 𝑧𝑗 ൯]
(𝑘𝐿) 𝑘𝑤 𝐼𝑧 𝜋 𝐸𝐼𝑧
Značenje parametara može se naći u literaturi ili u Dodatku F1.2 standarda ENV 1993-1-1. Vrednost
parametara 𝐶1 , 𝐶2 , 𝐶3 zavisi od oblika krive momenata i koeficijenata k.
Za unos parametara odaberite Proizvoljno C1, C2, C3.
U određenim slučajevima 𝐶1 se može izračunati automatski. Izaberite 𝐶1 Lopezovu formulu iz kombo
prikaza Metoda za izračunavanje Mcr. Ova opcija nije dostupna ako je čelični konstrukcijski element
konzolni ili ako je 𝐾𝑧 > 1.
𝐶2 se mora uneti ako se na konstrukcijski element nanesu spoljašnja opterećenja, a tačka primene se ne
podudara sa centrom smicanja poprečnog preseka. U slučaju jednoosno simetričnog poprečnog preseka
𝐶3 se takođe unosi. Vrednosti parametara 𝐶 mogu se podesiti koristeći ENV 1993-1-1, F1.2.
2.) AutoMcr metoda
Ovaj metod daje poseban model konačnih elemenata za svaki proračunski element i računa Mcr direktno
za svaku kombinaciju opterećenja čineći 𝐶1 , 𝐶2 , 𝐶3 nepotrebnim, osim što povećavavaju vreme računanja.
Ovaj metod radi sa promenljivim presecima i konzolama. Podmodel konačnih elemenata grede sadrži
najmanje 30 konačnih elemenata, pri čemu svaki čvor ima četiri stepena slobode koji su od suštinskog
značaja za određivanje bočno-torzionog izvijanja: 1) 𝜈, bočno pomeranje u lokalnom y smeru, 2) Θ𝑥
torziona komponenta, 3) Θ𝑧 komponenta bočne rotacije, 4) w, uvrtanje. Ova metoda gradi čvrstoću grede
iz dva dela: prva je linearna, druga ima geometrijsku nelinearnost. Ona aplicira opterećenja sa njihovim
ekscentricitetima, a zatim smanjuje proračun problema sopstvenih vrednosti. Metoda je razvijena za
savijanje konstantnih poprečnih preseka u njihovoj ravni simetrije, tako da za promenljive preseke
program stvara odgovarajući broj konačnih elemenata. [Pogledati Yvan Galea: Moment critique de
deversement elastique de poutres flechies presentation du logiciel ltbeam, CTICM, 2003]
390
Bočni oslonci AxisVM podrazumevano automatski određuje oslove oslanjanja

za podmodel.
Alternativno, mogu biti izabrani sledeće metode:
Procenjeno iz kz, kw: pozicija oslonaca se procenjuje slično kao u
verziji 12 AxisVM-a;
Viljuškasti oslonci na oba kraja;
Korisnički definisani: korisnik može izmeniti/definisati oslonce.
Četiri komponente krutosti bočnih oslonaca su 𝑅𝑦 , 𝑅𝑥𝑥 , 𝑅𝑧𝑧 , 𝑅𝑤 .
Ako je gore pomenuta opcija podešena na Automatsko, program određuje uslove oslanjanja na sledeći
način:
Oslonac modela: na osnovu oslonaca duž grede definisanih ranije u kartici Elementi; Vrednosti 𝑅𝑦 , 𝑅𝑥𝑥 i
𝑅𝑧𝑧 se direktno uzimaju iz vrednosti krutosti oslonca, dok je 𝑅𝑤 = 0.
Povezujući elementi: linijski i elemnti ljuske direktno povezani sa proračunskim elementom pružaju neko
oslanjanje protiv bočno-torzionog izvijanja. Procenjene vrednosti krutosti oslonaca su sumirane u Vodiču
kroz AutoMcr. Pogledati Pomoć / Vodič kroz AutoMcr.
Ograničenja:
Podmodel ne uzima u obzir efekte stepena slobode čvorova.
Bez odgovarajućih oslonaca, podmodel ne poseduje stabilnost protiv bočno-torzionom izvijanja. Da bi se
izbegla ovakva nestabilnost, moraju se ispuniti sledeći uslovi: 1) 𝑅𝑦 ima nenula vrednost u barem jednoj
tački, a 𝑅𝑦 ili 𝑅𝑧𝑧 nenula u drugoj. 2) 𝑅𝑥𝑥 je nenula u najmanje jednoj tački.
Ako prvi uslov nije ispunjen, podrazumevane postavke se primenjuju: 𝑅𝑦 i 𝑅𝑥𝑥 su krute na oba kraja. To je
aproksimacija 𝑘𝑧 = 𝑘𝑤 = 1 u ENV formuli. Za konzolnu gredu, podrazumevana postavka je oslonac na
jednom kraju sa krutim 𝑅𝑦 , 𝑅𝑥𝑥 i 𝑅𝑧𝑧 .
Ako drugi uslov nije ispunjen, tj. ako nije definisan torzioni oslonac, podrazumevana postavka je
podešavanje komponente 𝑅𝑥𝑥 krutom na jednom kraju.
Uslovi bočnog oslanjanja mogu se uređivati klikom na dugme ....
Pojaviće se dijalog sa tablicom bočnih oslonaca proračunskih elemenata kreiranih iz selekcije.
Proračunski elementi su navedeni sa leve strane. Tabela prikazuje bočne oslonce izabrane stavke.
Poslednja stavka liste je Isti oslonac za izabrane elemente. Izborom ove stavke tabela prikazuje samo
zajednički oslonac za izabrane proračunke elemente. Dodavanje ili brisanje oslonaca će promeniti
konfiguraciju oslonaca svih izabranih proračunskih elemenata.
Dodavanje novog oslnca.
Dodaje novi red u tabelu i dopušta unos karakteristika osonca.
Brisanje selektovanih oslonaca.

Briše selektovane redove u tabeli.
Sledeće karkateristike mogu da se izmene: pozicija oslonca, ekscentricitet oslonca u z pravcu u odnosu
na centar gravitacije poprečnog preseka, komponente krutosti. Poslednja kolona pokazuje tip oslonca:
Dodatni oslonac je definisan od strane korisnika.

Oslonac iz modela se odnosi na čvorni oslonac povezan sa proračunskim elementom.
Povezujući element se odnosi na štap, gredu ili rebro element koji je opvezan sa proračunskim elementom.
Podrazumevani oslonac se odnosi na automatski kreirane oslonce kada prvi uslov nije ispunjen.
Podrazumevani torzioni oslonac se odnosi na automatski kreirane oslonce kada drugi uslov nije ispunjen.
Uputstvo X4 391
Tabela prikazuje povezujuće elemente čak i ako je ugao između njihove ose i ose proračunskog elementa
veći od 15°, ali samo ako pravac vektora priključnog elementa ima nenula komponentu u lokalnoj y osi
proračunskog elementa (bočni oslonac). Dakle, ako je proračunski element horizontalna greda, vertikalni
stubovi i drugre horizontalne grede poravnate sa proračunskim elementom se neće pojaviti u tabeli.
Polja tabela omogućavaju unos brojeva i određenih parametarskih vrednosti:
Pos. L je dužina proračunskog elementa, Tako da relativna pozicija može biti uneta kao L/2 ili 2*L/3.
Exc. h je visina poprečnog preseka. Tako da ekscentricitet može biti unet kao h/2 ili 2*h/3.
R… Komponente krutosti:: m će biti interpretirano kao 1E+10.
U slučaju povezujućeg elementa sa džinom a i krutošću E*I, 6*EI/a ože biti uneto.
Desni klik na stavku sa liste sa leve strane za dodatne operacije. Desni klik na red tabele za dodatne
operacije.
 Promenom opcije Spajanje proračunskih elemenata će ponovo definisati proračunske elemente tako da će
bočni oslonci biti resetovani na podrazumevane vrednosti i sve izmene će biti igubljene.
U verziji 12 su iz vrednosti kz i kw procenjeni uslovi oslanjanja. Modeli kreirani uz pomoć ove verzije će se
pojaviti sa Procenjeno iz kz, kw postavkom.
Da bi se olakšala upotreba i razumevanje AutoMcr metode i ispravno definisali bočni oslonci, u Vodiču
kroz AutoMcr mogu biti pronađee smernice i primeri. Pogledati Pomoć / Vodič kroz AutoMcr.
Pozicija Za je z koordinata tačke apliciranja transverzalnog opterećenja (u odnosu na cenatr gravitacije poprečnog
opterećenja preseka), na osnovu ENV 1993-1-1, Slika F1.1. U pitanju je dodeljena vrednost i mora se definisati kao
odnos ovog rastojanja i visine poprečnog preseka. Pozicije centra gravitacije i vrha ili dna poprečnog
preseka mogu takođe biti izabrane uz pomoć radio prekidača.
Izbočavanje rebra Za preseke sa rebrima, rebro može biti ukrućeno ili ne:
usled smicanja Bez ukrućenja: pretpostavka je da nema poprečnih ukrućenja duž elementa.
Transversal stiffeners: U svakom slučaju program pretpostavlja da postoje poprečna ukrućenja na
krajevima elemenata konstrukcije (na primer, u zonama oslonaca).
392
6.6.1.2. Parametri proračuna graničnog stanja upotrebljivosti

Parametri za provere graničnog stanja upotrebljivsti mogu biti podešeni u tabu GSU u prozoru Parametri
proračuna.
GSU
(granično stanje
upotrebljivosti)
Program proverava ugibe greda i horizontalna pomeranja stubova. Nakrivljeni čelični proračunski elementi
su kategorizovani po uglu između njihove centralne linije i horizontalne ravni. Ako je ovaj ugao iznad α =
45°, onda se element smatra stubom, a ako je ispod α = 45°, onda se smatra gredom. Ova vrednost α
može se modifikovati kod Provera nagnutih elemenata.
 Ako su kitične kombinacije opterećenja automatski generisane, program sprovid GSU provere u karakterističnim
kombinacijama opterećenja.
Vertikalni ugibi Ugibi se mogu proveriti u skladu sa z ili y smerovima lokalne ose čeličnog elementa. Provera u svakom
pravcu može se aktivirati/deaktivirati odabirom polja ispred graničnih vrednosti. Vrednosti graničnog
ugiba treba postaviti prema dužini (L) koja je detaljno opisana u nastavku.
Ugibi se mogu razmatrati na nekoliko načina: na osnovu stvarnog pomeranja ili na osnovu pomeranja u
odnosu samo na levi kraj, u odnosu samo na desni kraj ili u odnosu na oba kraja elemeta.
Dužina (L) Ugibi proračunskog elementa i granice ugiba (npr. L/300) se zasnivaju na jednoj od izabranih vrednosti
dužine ispod:
Dužina elementa: L je jednaka dužini proračunskog elementa;
Na osnovu povezivanja elemenata i oslonaca: Ako je parametar Spajanje proračunskih elemenata u GSN
kartici postavljen na prvu opciju (elementi su prekinuti na povezujućim elementima i osloncima), onda je
ta dužina jednaka dužini proračunskog elementa, i stoga je ova dužina ista kao i dužina iznad. Ako je
postavljen na drugu opciju (izabrane grede se proveravaju kao jedan proračunski element), onda program
proverava da li ima bilo kakvih oslonaca ili povezujućih elemenata duž proračunskog elementa u pravcu
provere ugiba koji sprečava ugib elementa. Između ovih, GSU provera se vrši za svaki presek elementa.
Na primer, proveravanjem 15 metara duge grede, ako postoje potporni stubovi u krajnjim tačkama i u
jednoj trećini dužine grede, onda program sprovodi GSU proveru odvojeno za prvu 5 metara dugu
deonicu i preostali deo grede dužine 10 metara.
Prilagođena dužina: bilo koja vrednost se može uneti.
Uputstvo X4 393
Nadvišenje Nadvišenje se može definisati za elemente, pri čemu se vrednosti nadvišenja (uz i uy) tumače u lokalnom
koordinatnom sistemu. Oblik nadvišenja se može podesiti pomoću tri parametra: može se odabrati
Kvadratna ili Linearna kriva, za koje maksimalnu vrednost (u) i njegovu lokaciju duž elmenta (xmax) definiše
korisnik. Kao izuzetak, ako stvarno pomeranje podešava korisnik (na primer, samo je deo grede izabran
kao konstruktivni element), onda su vrednosti nadvišenja konstantne celom dužinom. Ako je dužina L
podešena kao dužina elemeta ili kao prilagođena dužina, nadvišenje je nula u krajnjim tačkama elementa.
Ako je L podešena kao Na osnovu povezivanja elemenata i oslonaca, nadvišenje će biti nula u krajnjim
tačkama i na osloncima koje program pronalazi u odgovarajućem pravcu.
 Važno je napomenuti da verdnost nadvišenja podešena ovde ima uticaj samo na GSU provere, smanjivanjem
prethodno izračunatih ugiba baziranih na originalnom obliku.
Horizontalna Horizontalna pomeranja mogu se proveriti u dva pravca istovremeno, prema globalnom ili lokalnom
pomeranja koordinatnom sistemu. Ako je izabran globalni koordinatni sistem, program proverava pomeranja u
horizontalnim pravcima X i Y ose. Ako je izabran lokalni koordinatni sistem, horizontalne komponente
ugiba (wx i wy) se proveravaju u lokalnim z i y pravcima elementa.
Visina (H), duž koje program vrši provere pomeranja, može biti cela dužina konstrukcije ili samo visina
projektovanog elementa ili nivoa. U prvom slučaju se uzimaju u obzir stvarni ugibi, dok se u potonjim
slučajevima vrši provera samo relativnih pomeranja duž razmatrane visine. U slučaju nagnutih elemenata,
visina se definiše kao vertikalna komponenta dužine projektovanog elementa. Visinu može podesiti
korisnik:
 Dužina projektovanog elementa (relativno horizontalno pomeranje);
 Visina cele konstrukcije (stvarna horizontalna pomeranja);
 Merena od visine h (stvarna horizontalna pomeranja).
6.6.1.3. Dijagrami i proračun

Dijagrami Možete prikazati dijagrame koji odgovaraju svim pojedinačnim proverama i njihovu anvelopu klikom na
projektovani čelični element. Rezultati za bilo koju poziciju bilo kog projektovanog čeličnog elementa u
bilo kom slučaju ili kombinaciji opterećenja mogu se dobiti podešavanjem kombinovanih polja i
prevlačenjem linije za praćenje. Ako se provera ne može izvršiti sa trenutnim poprečnim presekom,
odgovarajući dijagram se zamenjuje krstom.
Proračuni Klikom na prekidač Proračuni dimenzionisanja se prikazuje izveštaj koji sadrži detalje proračuna. Sve
dimenzionisanja provere čvrstoće i stabilnosti se pojavljuju kao kompletne formule sa zamenjenim stvarnim vrednostima i
referencama za stadarde.
394
Izveštaj se sastoji od šest osnovnih interakcionih provera, koje su navedene gore i nekoliko parcijalnih
rezultata koji praćenje proračuna čine lakšim i daju korisne detalje za optimizaciju čeličnog poprečnog
preseka.
Parcijalni rezultati su:
1. Plastična aksijalna otpornost

2. Plasični moment otpornosti oko y ose
3. Plasični moment otpornosti oko z ose
4. Plastična smičuća opornost u z pravcu
5. Interakciona provera savijanje-smicanje
6. Interakciona provera savijanje-aksijalna sila
7. Otpornost na izvijanje savijanjem
8. Otpornost na bočno-torziono izvijanje
Klikom na ikonu Podešavanja pored dugmeta Proračuni dimenzionisanja dopušta podešavanje osnovnih
jedinica za silu i dužinu korišćene u proračunima dimenzionisanja. Bitni rezultati se takođe pojavljuju
konvertovani u standardne AxisVM jedinice (pogledati… 3.3.8 Jedinice i formati)
Proračuni Detalji proračuna prema trenutno važećim standardima se prikazuju u obliku višestranog dokumenta.
dimenzionisanja Reference na delove i formule iz standarda se pojavljuju u plavoj boji.
Veličina ovog prozora može da se menja.
Zamena Zamena u formule može biti uključena/isključena. Eliminacijom zamene se dobija donekle kraći izveštaj.
Izabrati veličinu fonta izveštaja.
Štampanje proračuna dimenzionisanja.
Klikom na ovu ikonu se dodaje proračun dimenzionisanja u tekući izveštaj.
6.6.1.4. Optimizacija čeličnog poprečnog preseka – SD9 modul
Modul SD9 zahteva modul SD1.

Optimizacija poprečnih preseka čeličnih konstrukcija čini projektovanje prethodno definisanih čeličnih
elemenata efikasnijim finijim izborom dimenzija poprečnog preseka i redukovanjem sopstvene težine.
 Optimizacija proverava projektovane elemente za iste unutrašnje sile ignorišući promene krutosti usled
promena dimenzija. U određenim konstrukcijama ponovni proračun modela može pokazati značajne promene
Uputstvo X4 395
u oblicima unutrašnjih sila. U ovim slučajevima nekoliko uzastopnih optimizacija može pronaći efektivniju
konstrukciju.
Optimizacija koristi parametre proračuna čeličnih konstrukcija prethodno dodeljenim proračunskim

elementima.
Tipovi poprečnih preseka podesni za optimizaciju su: I, asimetrični I, pravougaoni, T, C, 2U oblici i cevi.
Promenljivi poprečni preseci ne mogu biti optimizovani.
Optimizacione Prvi korak u optimizaciji je kreiranje optimizacionih grupa iz postojećih čeličnih elemenata. Svaki element
grupe optimizacione grupe mora da ima isti poprečni presek i optimizacija će dodeliti iste poprečne preseke
elementima grupe. Stvarna optimizacija se može pokrenuti iz drugog taba (Optimizacija).
Lista optimizacionih grupa (videti na levoj strani taba Proračunske grupe optimizacije) prikazuje uobičajeni
poprečni presek i broj proračunskih elemenata unutar grupe (<n>). Selektujte grupu i podesite parametre
optimizacije na desnoj strani (videti ispod).
Cilj optimizacije Cilj optimizacije može biti (1) minimalna težina, (2) minimalna visina ili (3) minimalna širina.
Ovo definiše funkciju cilja. Proces će tražiti poprečni presek sa efikasnošću < 1 za sve elemente grupe i
najbliže svrsi. Ovakav poprečni presek se naziva optimizovan poprečni presek. Cilj se postiže zasebno za
svaku grupu.
Maksimum efikasnosti takođe može biti podešen. Ograničavanje efikasnosti može pomoći kada se
optimizuju statički neodređene konstrukcije gde promene poprečnih preseka mogu da prouzrukuju
velike promene u unutrašnjim silama.
Provere Moguće je ignorisati određene provere tokom procesa optimizacije. Sve provere nosivosti se uvek
optimizacije odvijaju, ali provere za izvijanje usled savijanja, bočno torziono izvijanje i izvijanje rebra može biti
deaktivirano.
Tipovi optimizacije Postoje dva načina da se definiše opseg poprečnih preseka koji se proveravaju. Optimizacija iz prethodno
definisanih oblika radi na određenom broju poprečnih preseka, dok Parametrijska optimizacija pronalazi
optimalan oblik unutar opsega različitih parametara geometrije.
Optimizacija iz Ovaj metod pronalazi optimalan poprečni presek iz datog broja predefinisanih oblika. Kandidati mogu
prethodno biti selektovani iz poprečnih preseka modela ili iz baze poprečnih preseka. Kandidati moraju imati isti tip
definisanih oblika poprečnog preseka kao i originalni poprečni presek grupe.
Opseg kandidata može biti redukovan podešavanjem Ograničenja. Samo poprečni preseci koji se nalaze
između granica za visinu i širinu će biti korišćeni kao kandidati (ostali preseci će biti prikazani sivoj bojom).
Ako grupa sadrži više od jednog proračunskog elementa, svi elementi će biti provereni. Elementi se
proveravaju celom dužinom. Neće svi kandidati biti provereni. Program analizira samo one koji su
neophodni za pronalaženje globalnog optimuma.
Parametrijska Ovaj metod pronalazi optimalan poprečni presek unutar opsega različitih parametara geometrije.
optimizacija Poznati su mnogi različiti algoritmi pronalaženja i korišćeni su uspešno za optimizovanje ramovskih
konstrukcija. Usled nelinearnosti problema i velikog broja lokalnih optimuma, teško je pronaći globalni
optimum čistom matematikom. Još je teže ako optimizacija treba da sprovede ne samo provere nosivosti,
već i analizu stabilnosti.
396
AxisVM koristi takozvani Particle Swarm Optimization (PSO), stohastični kompjuterizovani metod za
pronalaženje optimuma. To je algoritam razvijen tokom 1990-ih godina.
PSO proces se pokreće za određeni broj iteracija i zbog njegove stohastičke prirode može da pronađe
nekoliko lokalnih optimuma. Broj iteracija je određen programom pokušavajući da balansira vreme rada
i najbolje moguće mapiranje prostora. Takođe, ako algoritam ne pronađe promene u rezultatu posle
dužeg perioda, on predpostavlja da je to globalni optimum i prestaje sa radom. U višejezgarnom modu
je prostor pretrage podeljen među jezgrima.
Algoritam procenjuje neophodan broj iteracija i selektuje metod optimizacije. On može biti ili prosta
linearna potraga ili PSO optimizacija. Odluka je zasnovana na sledećim parametrima: (1) veličina prostora
pronalaženja, (2) veličina koraka iteracije, (3) broj fiksnih parametara, (4) cilj optimizacije, (5) jedno- ili
višejezgarni mod (pogledati Podešavanja / Osnovna podešavanja / Analiza), (6) opseg greda uzetih u
obzir (sve ili x% najefikasnijih greda). Redukovanje broja greda uzetih u obzir čini proračun bržim, ali mu
smanjuje preciznost. Ovo je korisno ako se grupe optimizacije sastoje od više elemenata sa različitom
efikasnošću i ako efikasnost potiče od provere što se takođe sprovodi u optimizaciji
U slučaju PSO optimizacije, korisnik može da podesi
proizvoljan Broj iteracija, odabirom Proizvoljno.
Proračun može da započne paralelan proces potrage koristeći sva jezgra procesora, prolazeći kroz prostor
pretrage brže. Tipični grafik za proces optimizacije izgleda ovako:
Plava linija prikazuje opadanje raznolikosti populacije u obrnutoj razmeri, ispunjeni grafik prikazuje
podesnu vrednost u procentima početne (što manja, to bolja). Ako se podesna vrednost ne menja kroz
mnogo iteracija i raznolikost populacije je mala, možemo da prihvatimo trenutni rezultat prelaskom na
optimizaciju naredne grupe pritiskanjem Esc da bismo prekinuli optimizaciju.
Pređi na sledeću grupu. Zaustavlja optimizaciju tekuće grupe i prelazi na sledeću. Trenutni status se smatra
rezultatom.
Prekida optimizaciju. Prekida celu optimizaciju. Tekući status svake od grupa se smatra rezultatom. Isto
kao i pritiskom Esc prekidača.
Prednost i mana ovog proračuna je njegova stohastička priroda. Pokretanje optimizacije više puta za
jedan isti problem može da vodi malo drugačijim rezultatima. Ova tendencija je izraženija u velikim
prostorima pretrage. Za male prostore pretrage kao što su cevi unutar uskog opsega se sprovodi linearna
pretraga (analiziranje svih kandidata za pronalaženje najboljeg).
Uputstvo X4 397
Podešavanje Parametri ograničenja i inkrementi poprenog preseka

ograničenja mogu biti definisani. Klikom na ikonu katanca
zaključava se parametar na njegovu originalnu
vrednost. Da biste podesili bilo koji parametar na
željenu vrednost, podesite donju i gornju granicu na
istu vrednost.
Algoritam pokušava da pronađe poprečni presek koji
je što bliži maksimalnoj efikasnosti i koji je najbliži
cilju optimizacije.
Preveliki intervali i/ili mali inkrementi čine prostor pretrage isuviše velikim i kao rezultat povećano je
vreme proračuna i/ili konvergencija uspori. Tako da je bitno da se opsezi podese oko procenjenog
optimuma.
Ako grupa optimizacije sadrži više proračunskih elemenata, ukupna efikasnost će biti najveća efikasnost
elemenata. Stoga nije preporučeno postaviti elemente dužina i unutrašnjih sila koje se mnogo razlikuju
u istu grupu optimizacije.
Optimizacija Nakon podešavanja parametara idite u tab Optimizacija da biste pokrenuli optimizaciju selektovanog
slučaja opterećenja, kombinacije, anvelope ili kritične kombinacije.
Tabela prikazuje grupu parametara i rezultate optimizacije (težinu po jedinici dužine, redukciju težine,
širinu ili visinu). Kolona Opt. može biti korišćena za kontrolu izbora grupe za optimizaciju.
Ako je optimizacija zasnovana na prethodno definisanim oblicima, može biti otvorena padajuća lista sa
svim proverenim i korisnim poprečnim presecima sortiranim prema efikasnosti od najboljeg do najlošijeg.
Kolona Zameni kontroliše koji poprečni preseci će se zameniti. Klikom na prekidač Zameni poprečne
preseke ćete zapravo zameniti poprečne presek u selektovanoj grupi.
 Optimizacija poprečnog preseka može biti vremenski zahtevan zadatak, u zavisnosti od opsega kandidata i
veličine grupa, tako da u slučaju velikog prostora pretrage (na primer, parametarska optimizacija) preporučeno
je da se ne odabere sporiji AutoMcr metod za proračun bočne stabilnosti.
6.6.2. Proračun elemenata čeličnih konstrukcija na dejstvo požara prema Evrokodu 3 – SD8 modul
Standardi AxisVM sprovodi proračun elemenata čeličnih konstrkcija na dejstvo požara prema različitim
nacionalnim standardima. U slučaju Nacionalnih aneksa u Evrokodu koji nisu navedeni dole, razmatraju
se opšta pravila iz EN 1993-1-2.
EN 1993-1-2
Evrokod
Evrokod 3: Proračun čeličnih konstrukcija
Deo 1-2: Proračun konstrukcija na dejstvo požara
EC DIN EN 1993-1-2:2010-12 NA
nemački
EC SZ EN 1993-1-2:2013 NA
mađarski
EC SR EN 1993-1-2:2006/NB:2008
rumunski
EC STN EN 1993-1-2/NA:2008
slovački
398
EC poljski PN EN 1993-1-2 NA
EC BS EN 1993-1-2:2005 NA
britanski
EC finski SFS-EN 1993-1-2:2005 NA
Proračun čeličnih Dimenzonisanje čelične grede (SD8 modul) zasniva se na "običnom" dimenzionisanju elemenata čeličnih
konstrukcija na konstrukcija (SD1 modul, pogledati... 6.6.1 Dimenzionisanje čeličnih konstrukcija prema Evrokodu 3 –
dejstvo požara SD1 modul), tako da je SD1 modul preduslov za korišćenje SD8 modula.
prema EN 1993-1- EN 1993-1-2 (EC3-1-2) govori o projektovanju čeličnih konstrukcija na dejstvo požara. EC3-1-2 je vrlo
2 blizak EN 1993-1-1, tako da ćemo napomenuti samo razlike.
Proračun čeličnih konstrukcija na dejstvo požara može se izvršiti u AxisVM-u ako 1) odabrana
kombinacija opterećenja uključuje slučaj opterećenja od požara (4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe
opterećenja) 2) ako je požarni efekat dodijeljen bilo kojem od odabranih elemenata (4.10.29 Efekti
požara na čeličnim elementima – SD8 modul) u tom slučaju opterećenja od požara. Ako su različitim
elementima projektovanog elementa dodijeljeni različiti požarni efekti, pojavljuje se poruka o grešci i
proračun na dejstvo požara se ne može sprovesti.
Ako selekcija sadrži elemente bez efekta požara, na njima se obavlja običan proračun čeličnih
konstrukija.
Određeni parametri proračuna čeličnih konstrukcija na dejstvo požara takođe moraju biti dodijeljeni
elementima (pogledati dole).
Analiza elemenata EC3-1-2 razmatra različite metode: analiza elemenata, analiza dela konstrukcije i analiza cele
konstrukcije. Analiza elemenata je najraširenija metoda provere zbog jednostavnosti. Analiza dela ili cele
konstrukcije obično zahteva kompleksne nelinearne numeričke modele i nelinearnu statičku analizu.
Vodeći principi analize elemenata prema EC3-1-2:
 Unutrašnje sile elementa mogu da biti sračunate linearnom statičkom analizom;
 „Samo se razmatraju efekti termičkih deformacija koji su rezultat promene tempreature u
poprečnom preseku. Efeki aksijalnih termičkih izdužena i termičkih širenja u ravni se može
zanemariti.” (EC3-1-2, 2.4.2 (4));
 „Granični uslvi oslonaca na krajevima elemenata se mogu pretpostaviti nepromenjenim
prilikom izloženosti požaru.” (EC3-1-2, 2.4.2 (5)).
SD8 vrši analizu elemenata. Treba proveriti da li se ta konstrukcija / deo konstrukcije može proveriti
analizom elementa prema smernicama EC3-1-2.
U određenim slučajevima analiza dela konstrukcije može se izvršiti i u AxisVM-u ako su 1) granični uslovi
pažljivo podešeni, 2) požarni efekti uzeti u obzir kao termičko opterećenje i 3) razmatramo smernice u
odjeljku 2.4.3, standarda EC3 -1-2.
ky,θ, kE, ky,θ,4 Prema EC3-1-2, razmatraju se sledeći koeficijenti reukcije za mehaničke karakteristike ugljeničnih čelika
prilikom proračuna čeličnih konstrukcija na dejstvo požara u AxisVM-u:
 ky,θ – faktor redukcije za čvrstoću na granici tečenja (Klasa 1, 2 i 3 poprečnih preseka), u odnosu
na čvrstoću na granici tečenja na 20 °C;
 ky,θ,4 – faktor redukcije za čvrstoću na granici tečenja (Klasa 4 poprečnih preseka), u odnosu na
čvrstoću na granici tečenja na 20 °C;
 kE – faktor redukcije za Young-ov modul, u odnosu na Young-ov modul na 20 °C.
Treba napomenuti da u slučaju proračuna nerđajućeg čelika treba koristiti različite faktore redukcije.
θs [°C] ky,θ ky,θ,4 kE

20 1.000 1.000 1.000
100 1.000 1.000 1.000
200 1.000 0.890 0.900
300 1.000 0.780 0.800
400 1.000 0.650 0.700
500 0.780 0.530 0.600
600 0.470 0.300 0.310
700 0.230 0.130 0.130
Uputstvo X4 399
800 0.110 0.070 0.090

900 0.060 0.050 0.0675
1000 0.040 0.030 0.045
1100 0.020 0.020 0.0225
1200 0.000 0.000 0.000
Parametri Za projektovanje konstrukcija na dejstvo požara zasnovanog na EC3-1-2, parametre proračuna čeličnih
proračuna čeličnih konstrukcija na dejstvo požara treba definisati i dodeliti konstrukcijskim elementma. Kliknite na dugme
konstrukcija na ispod u crvenog pravougaonika. Ovo dugme je vidljivo samo ako je 1) SD8 modul deo konfiguracije i 2)
dejstvo požara ako je proračun elemenata čeličnih konstrukcija na dejstvo požara prema trenutnim standardom
podržan. Klik na ovo dugme dodaje dodatni panel sa desne strane. Ako dugme ostaje skriveno, proračun
elemenata čeličnih konstrukcija na dejstvo požara neće se izvoditi.
Koeficijeti izvijanja za dejstvo požara
Izvijanje Moguće je definisati različitu dužinu izvijanja ili koeficijent dužine izvijanja za izračunavanje otpornosti
savijanjem na izvijanje oko y i z ose za dejstvo požara, pošto su ugibi elemenata često sprečeni tankozidnim
elementia (slemenjače, itd.) koji brzo gube svoju krutost na povišenoj temperaturi. Definicija / proračun
dužine izvijanja je isti kao kod normalnog temperaturnog proračuna (plavi pravougaonik). Ako je
odabrano automatsko izračunavanje dužine izvijanja, modul za projektovanje konstrukcija na dejstvo
požara koristi istu dužinu izvijanja kao kod normalnog temperaturnog proračuna.
Ako se odabere Izvijanje savijanjem, izračunavanje i provera otpornosti na izvijanje se vrši i na normalnoj
i na povišenoj temperaturi.
Bočno-torziono 𝐾_𝜔: koeficijent koji se odnosi na sprečavanja protiv uvrtajna može biti različit na povišenim
izvijanje temperaturama.
Ako se odabere Bočno-torziono izvijanje, izračunavanje i provera otpornosti na izvijanje se vrši i na
normalnoj i na povišenoj temperaturi.
Mcr – kritični Mogu se definisati različiti parametri za razmatranje i izračunavanje kritičnog momenta savijanja. Način
moment savijanja izračunavanja kritičnog momenta savijanja i položaj opterećenja su isti kao kod normalnog
temperaturnog proračuna (plavi pravougaonik).
Ako je AutoMcr odabrano, automatski izračunavati ili korisnički definisani bočni oslonci se uzimaju u
obzir proračunom Mcr.
Izvijanje Provera na izvijanje savijanjem torzijom se vrši ako se odabere Izvijanje savijanjem i Bočno-torziono
savijanjem + izvijanje i ako se definišu parametri stabilnosti. Metod provere je objašnjen dole. Potrebno je definisati
Bočno-torziono ekvivalentne koeficijente ravnomernog momenta (βM,y, βM,z i βM,LT , standarda EC3-1-2; Slika 4.2). Moguće
izvijanje je izračunati ove faktore automatski na osnovu dijagrama momenata savijanja.
400
Provera samo EN 1993-1-1 i EN 1993-1-2 standardi su slični, ali EN 1993-1-2 ne razmatra proveru za nekoliko načina
propisanih načina otkaza (npr. otkaz otpornosti uzrokovan unutrašnjim silama u interakciji jedne sa drugima ili izvijanje
sloma rebra usled smicanja). Prema relevantnoj literaturi, formule provere u EN 1993-1-1 se mogu koristiti u
ovim slučajevima, ali sa smanjenom čvrstoćom na granici tečenja i Young-ovim modulom. Ipak, ove
provere nisu propisane standardom.
Ako se odabere Provera samo propisanih načina sloma, vrše se samo provere dimenzionisanja prema
EC3-1-2.
Klasifikacija AxisVM klasifikuje poprečne preseke prema Tabeli 5.2 standarda EN 1993-1-1. U slučaju projektovanja
poprečni preseka na dejstvo požara, parametar ε se računa prema EC3-1-2:
235
𝜀 = 0.85√
𝑓𝑦
Provere
dimenzionisanja SD8 sprovodi sledeće provere dimenzionisanja:
prilikom požara
Provera samo Aksijalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.9.3)
propisanih načina (EN 1993-1-2, 4.2.1-4.2.3, Aneks E)
sloma Pritisak-Savijanje-Izvijanje (fleksiono u ravni ili torziono) [N-M-Buck] (EN 1993-1-2, 4.2.3.5, Aneks E)
Aksijalna sila-Savijanje-Bčno-torz. izvijanje [N-M-LTBuckl] (EN 1993-1-2, 4.2.3.5, Aneks E)
Smicanje /y [Vy] (EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Smicanje /z [Vz] (EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Provera samo Aksijalna sila-Savijanje-Smicanje [N-M-V] (EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8, 6.2.9.3)
propisanih načina (EN 1993-1-2, 4.2.1-4.2.3, Aneks E)
sloma Pritisak-Savijanje-Izvijanje (fleksiono u ravni ili torziono) [N-M-Buck] (EN 1993-1-2, 4.2.3.5, Aneks E)
Aksijalna sila-Savijanje-Bčno-torz. izvijanje [N-M-LTBuckl] (EN 1993-1-2, 4.2.3.5, Aneks E)
Smicanje /y [Vy] (EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Smicanje /z [Vz] (EN 1993-1-5, 5.1-5.3)
(EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Smicanje rebra-Savijanje-Aksijalna sila [Vw-M-N]
(EN 1993-1-1, 6.2.1, 6.2.8, 6.2.9)
(EN 1993-1-5, 5.1-5.3, 7.1)
(EN 1993-1-2, 4.2.1-4.2.3, Aneks E)
Otpornosti
Plastična otpornost (aksijalna) [Npl,fi,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.1, Aneks E)
Efektivna otpornost (usled ravnomernog pritiska) [Neff, fi,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.1, Aneks E)
Elastična otpornost smicanja /y osa [Vel,fi,y,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.6, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Elastična otpornost smicanja /z osa [Vel,fi,z,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.6, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Plastična otpornost smicanja /y osa [Vpl,fi,y,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.6, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Plastična otpornost smicanja /z osa [Vpl,fi,z,Rd]
(EN 1993-1-1, 6.2.6, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Izvijanje smicanjem rebra [Vb,fi,Rd] (EN 1993-1-5, 5.1-5.3, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Elastična momentna otpornost /yy [Mel,fi,y,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.4, Aneks E)
Elastična momentna otpornost /zz [Mel,fi,z,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.4, Aneks E)
Plastična momentna otpornost /yy [Mpl,fi,y, Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.3, Aneks E)
Plastična momentna otpornost /zz [Mpl,fi,z,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.3, Aneks E)
Momentna opornost za efektivni poprečni presek izložen savijanjuoko y ose [Meff,fi,y, Rd]
(EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Momentna opornost za efektivni poprečni presek izložen savijanjuoko z ose [Meff,fi,z,Rd]
(EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Minimalna otpornost na izvijanje (fleksiono u ravni ili torziono) [Nb,fi,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.2, Aneks E)
Otpornost na bočno-torziono izvijanje [Mb,fi,Rd] (EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E)
Kritična temperatura [θcr] (EN 1993-1-2)
Uputstvo X4 401
Aksijalna sila –
Savijanje-Smicanje
Provera samo Provere elastičnog proračuna (Poprečni preseci klase 3)
propisanih načina Opšta formua:
sloma
𝑁𝐸𝑑 𝑀𝑦,𝐸𝑑 𝑀𝑧,𝐸𝑑
+ + ≤1
𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
𝐴 𝑊𝑒𝑙,𝑦 𝑊𝑒𝑙,𝑧
𝛾𝑀𝑓𝑖 𝛾𝑀𝑓𝑖 𝛾𝑀𝑓𝑖
Ako je smičuća sila veća od 50% smičuće otpornosti ili postoji torzioni moment, sledeći uslov tečenja se
proverava (samo za I, T, C, kutijaste i cevne preseke):
2 2 2
𝜎𝑥,𝐸𝑑 𝜎𝑧,𝐸𝑑 𝜎𝑥,𝐸𝑑 𝜎𝑧,𝐸𝑑 𝜏𝐸𝑑
( ) +( ) −( )( ) + 3( ) ≤1
𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖
Provere elastičnog proračuna (Poprečni preseci klase 4)

Opšta formua:

+ + ≤1
𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4
𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑦 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑧
Ako je smičuća sila veća od 50% smičuće otpornosti ili postoji torzioni moment, sledeći uslov tečenja se
proverava (samo za I, T, C, kutijaste i cevne preseke):
2 2 2
𝜎𝑥,𝐸𝑑 𝜎𝑧,𝐸𝑑 𝜎𝑥,𝐸𝑑 𝜎𝑧,𝐸𝑑 𝜏𝐸𝑑
( ) +( ) −( )( ) + 3( ) ≤1
𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 ⁄𝛾𝑀𝑓𝑖
∆𝑀𝑦 ,𝐸𝑑 = 𝑁𝐸𝑑 ∙ 𝑒𝑁 ,𝑦 : različit je od nule samo kada je poprečni presek klase 4 i kada je originalni presek
asimetričan u odnosu na y osu.
Provere plastičnog proračuna
Za I, cevne i kutijaste preseke klase 1 i 2, provera otpornosti se sprovodi prema EN-1993-1-1 6.2.10 i
EC-1-2. Dozvola se vrši za efekte i smičuće sile i aksijalne sile na momentnu otpornost. Pored kontrole
otpornosti čiste aksijalne sile i čiste smičuće sile, sledeći kriterijumi treba da se zadovolje:
≤ 1; ≤1
𝑀𝑁,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑀,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
gde su MN,fi,y,Rd, MN,fi,z,Rd redukovane momentne otpornosti zasnovane na efektu smicanja i aksijalne sile
(EN 1993-1-1 6.2.8 i 6.2.9.1). Za cevne poprečne preseke, redukovani moment se računa prema:
2
𝑀𝑁,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 = 1.04 ⋅ (1 − 𝜌 − 0.7
); 𝑛 = ; 𝜌 = (2 − 1)
(1 − 𝜌) 𝑁𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
2
𝑀𝑁,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 = 1.04 ⋅ (1 − 𝜌 − 0.7
); 𝑛 = ; 𝜌 = (2 − 1)
(1 − 𝜌) 𝑁𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑
Za dvoosno savijanje treba da se zadovolji kriterijum u EN 1993-1-1 6.2.9.1. (6) (I, kutijasti i cevni preseci):
𝛼 𝛽
[ ] +[ ] ≤1
𝑀𝑁,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑀𝑁,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
Ostali tipovi poprečnih preseka:

𝐴𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑝𝑙,𝑦 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑝𝑙,𝑧 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
𝑁𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 = ; 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 = ; 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 =
+ + ≤1
𝑁𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
Ako je smičuća sila veća od 50% smičuće otpornosti, otpornost momenta savijanja se redukuje uzimajući
u obzir efekat smičuće sile prema EN 1993-1-1 6.2.8. i EC3-1-2 (MV,fi,y,Rd, MV,fi,z,Rd).
Provera samo Provere elastičnog proračuna (Poprečni preseci klase 3)

propisanih načina 𝑁𝐸𝑑 𝑀𝑦,𝐸𝑑 𝑀𝑧,𝐸𝑑
+ + ≤1
sloma 𝐴
𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
𝑊𝑒𝑙,𝑦
𝑊𝑒𝑙,𝑧
402
𝑉𝑦,𝐸𝑑 𝑉𝑧,𝐸𝑑
≤ 1; ≤1
𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
+ + ≤1
𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4
𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑦 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑧
≤ 1; ≤1
𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
+ + ≤1
𝑁𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
≤ 1; ≤1
𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑
Pritisak-Savijanje- Prema EN 1993-1-2, 4.2.3.5 (4.21a, c):

Izvijanje
+ 𝑘𝑦 + 𝑘𝑧 ≤1
𝑓𝑦 𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑚𝑖𝑛,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑒𝑙,𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑒𝑙,𝑧 𝑘𝑦,𝜃
𝜇𝑦 𝑁𝐸𝑑 𝜇𝑧 𝑁𝐸𝑑
𝑘𝑦 = 1 − ≤ 3; 𝑘𝑧 = 1 − ≤3
𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑦,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃
𝛾𝑀𝑓𝑖 𝛾𝑀𝑓𝑖
+ 𝑘𝑦 + 𝑘𝑧 ≤1
𝜒𝑚𝑖𝑛,𝑓𝑖 𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑧 𝑘𝑦,𝜃,4
𝑘𝑦 = 1 − ≤ 3; 𝑘𝑧 = 1 − ≤3
𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑦,𝑓𝑖 𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑘𝑦,𝜃,4 𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑘𝑦,𝜃,4
+ 𝑘𝑦 + 𝑘𝑧 ≤1
𝜒𝑚𝑖𝑛,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑝𝑙,𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑝𝑙,𝑧 𝑘𝑦,𝜃
𝑘𝑦 = 1 − ≤ 3; 𝑘𝑧 = 1 − ≤3
𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑦,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃
gde su
𝜇𝑦 = ൫2𝛽𝑀,𝑦 − 5൯𝜆̅𝑦,𝜃 + 0.44𝛽𝑀,𝑦 + 0.29 ≤ 0.8
𝜇𝑧 = ൫1.2𝛽𝑀,𝑦 − 3൯𝜆̅𝑧,𝜃 + 0.71𝛽𝑀,𝑧 − 0.29 ≤ 0.8
Proračun koeficijenata redukcije χy,fi i χz,fi je prema EC3-1-2 4.2.3.2.
Aksijalna sila- Prema EN 1993-1-2, 4.2.3.5 (4.21b, d):

Savijanje-Bočno-
torziono izvijanje
+ 𝑘𝐿𝑇 + 𝑘𝑧 ≤1
𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝜒𝐿𝑇,𝑓𝑖 𝑊𝑒𝑙,𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑒𝑙,𝑧 𝑘𝑦,𝜃
𝜇𝐿𝑇 𝑁𝐸𝑑 𝜇𝑧 𝑁𝐸𝑑
𝑘𝐿𝑇 = 1 − ≤ 3; 𝑘𝑧 = 1 − ≤3
𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃
+ 𝑘𝐿𝑇 + 𝑘𝑧 ≤1
𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑘𝑦,𝜃,4 𝜒𝐿𝑇,𝑓𝑖 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4 𝑊𝑒𝑓𝑓,𝑧 𝑘𝑦,𝜃,4
Uputstvo X4 403

𝑘𝐿𝑇 = 1 − ≤ 3; 𝑘𝑧 = 1 − ≤3
𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑘𝑦,𝜃,4 𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑒𝑓𝑓 𝑘𝑦,𝜃,4
+ 𝑘𝐿𝑇 + 𝑘𝑧 ≤1
𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝜒𝐿𝑇,𝑓𝑖 𝑊𝑝𝑙,𝑦 𝑘𝑦,𝜃 𝑊𝑝𝑙,𝑧 𝑘𝑦,𝜃
𝑘𝐿𝑇 = 1 − ≤ 3; 𝑘𝑧 = 1 − ≤3
𝑓𝑦 𝑓𝑦
𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃 𝜒𝑧,𝑓𝑖 𝐴𝑘𝑦,𝜃
gde su
𝜇𝐿𝑇 = 0.15𝜆̅𝑧,𝜃 𝛽𝑀,𝐿𝑇 − 0.15 ≤ 0.9
𝜇𝑧 = ൫1.2𝛽𝑀,𝑦 − 3൯𝜆̅𝑧,𝜃 + 0.71𝛽𝑀,𝑧 − 0.29 ≤ 0.8
Proračun koeficijenata redukcije χLT,fi i χz,fi je prema EC3-1-2 4.2.3.2 i 4.2.3.3.
Smicanje /y [Vy] Prema EN 1993-1-1, 6.2.6, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E:

𝑉𝑦,𝐸𝑑 𝐼𝑧 ∙ 𝑡 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
≤ 1; 𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 =
𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 𝑆𝑧 √3𝛾𝑀
𝑓𝑖

𝑉𝑦,𝐸𝑑 𝐼𝑧 ∙ 𝑡 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4
≤ 1; 𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 =
𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅 𝑆𝑧 √3𝛾𝑀
𝑓𝑖
Oslonački tipovi poprečnih preseka:

Neoslonački tipovi poprečnog preseka ili plastični proračun:
𝑉𝑦,𝐸𝑑 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
≤ 1; 𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 = 𝐴𝑣
𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑦,𝑅𝑑 √3𝛾𝑀 𝑓𝑖
Smicanje /z [Vz]
Provera samo AxisVM sprovodi sledeće provere dimenzionisanja:
propisanih načina 𝑉𝑧𝐸𝑑
sloma ≤1
min൫𝑉𝑧,𝑓𝑖,𝑅𝑑 , 𝑉𝑏,𝑓𝑖,𝑅𝑑 ൯
𝑉𝑏,𝑓𝑖,𝑅𝑑 smičuća otpornost rebra na izvijanje (za I i kutijaste poprečne preseke) je zasnovana na smičućoj
otpornosti rebara. Proračun 𝑉𝑧,𝑓𝑖,𝑅𝑑 je prikazan ispod.
U EC3-1-2 se ne mogu naći smernice u vezi sa proverom na izvijanje rebra smicanjem usled požarnog
dejstva. U ovom slučaju, provera se vrši u skladu sa članovima 5.1-5.3 EN 1993-1-5 sa smanjenom
čvrstoćom pri tečenju i Young-ovim modulom zbog povećane temperature čelika (EC3-1-2). Nadalje,
rezultati istraživanja André Reis, Nuno Lopes, Paulo Vila Real se takođe razmatraju ovom proverom (A.
Reis, N. Lopes and P. Vila Real: Numerical study of steel plate girders under shear loading at elevated
temperatures, Journal of Constructional Steel Research, 117 (2006) 1-12).
Klase poprečnog preseka 1, 2 i 3:

𝑉𝑏,𝑓𝑖,𝑅𝑑 = 𝜒𝑤,𝜃 ℎ𝑤 𝑡𝑤
√3𝛾𝑀𝑓𝑖
Klasa 4 poprečnog preseka:

𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4
𝑉𝑏,𝑓𝑖,𝑅𝑑 = 𝜒𝑤,𝜃 ℎ𝑤 𝑡𝑤
√3𝛾𝑀𝑓𝑖
gde su
0.61
𝜒𝑤,𝜃 = 1.2 𝜆̅𝑤,𝜃 <
1.2
0.55 0.61
𝜒𝑤,𝜃 = 0.1 + 𝜆̅𝑤,𝜃 ≥
𝜆̅𝑤,𝜃 1.2
404
ℎ𝑤 235
𝜆̅𝑤,𝜃 = ; 𝜀 = 0.85√
37.4𝑡𝑤 𝜀√𝑘𝜏 𝑓𝑦
Provera samo Prema EN 1993-1-1, 6.2.6, EN 1993-1-2, 4.2.3.3, 4.2.3.4, Aneks E:

propisanih načina
sloma
𝑉𝑧,𝐸𝑑 𝐼𝑦 ∙ 𝑡 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
≤ 1; 𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 =
𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 𝑆𝑦 √3𝛾𝑀
𝑓𝑖

𝑉𝑧,𝐸𝑑 𝐼𝑦 ∙ 𝑡 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃,4
≤ 1; 𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 =
𝑉𝑒𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 𝑆𝑦 √3𝛾𝑀
𝑓𝑖
Oslonački tipovi poprečnih preseka:
Neoslonački tipovi poprečnog preseka ili plastični proračun:

𝑉𝑧,𝐸𝑑 𝑓𝑦 𝑘𝑦,𝜃
≤ 1; 𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 = 𝐴𝑣
𝑉𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑧,𝑅𝑑 √3𝛾𝑀 𝑓𝑖
Smiacanje- U slučaju I i kutijstih poprečnih preseka, ova interakciona provera dimenzionisanja se takođe sprovodi
Savijanje-Aksijalna prema odeljku 7.1 standarda EN 1993-1-5 i odeljcima 6.2.8, 6.2.9 standarda EN 1993-1-1 sa smanjenom
sila u rebru čvrstoćom pri tečenju i Young-ovim modulom zbog povećane temperature čelika (EC3-1-2).
2
𝑀𝐸𝑑 𝑀𝑓,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑉𝐸𝑑
Provera samo + (1 − ) ⋅ (2 − 1) ≤ 1
propisanih načina 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑀𝑝𝑙,𝑓𝑖,𝑅𝑑 𝑉𝑏,𝑓𝑖,,𝑅𝑑
sloma gde je 𝑀𝑓,𝑓𝑖,𝑅𝑑 plastična otpornost na savijanje flanši.
Ako se odabere Provera samo propisanih načina sloma, ova interakciona provera dimenzionisanja se ne
vrši.
Kritična U mnogim slučajevima mora se odrediti i kritična temperatura (temperatura čelika pri kojoj se javlja
temperatura otkaz elementa). Na primer, debljina ekspandirajuće zaštite od požara odabrana je na osnovu faktora
preseka (A / V) i kritične temperature.
AxisVM može izračunati kritičnu temperaturu za navedene načina otkaza. Kritična temperatura elementa
je minimalna kritična temperatura za različite načine otkaza. Ispitivani opseg je 20 - 1000 °C. Dakle, ako
AxisVM prikazuje 20 ° C kao kritičnu temperaturu elementa, to znači da je iskorišćenost velika, a
sigurnost elementa protiv otkaza ne može se potvrditi čak i na sobnoj temperaturi u slučaju incidentnim
proračunskim situacijama na osnovu propisa EC3-1-2. U ovom slučaju vrlo je verovatno da otporost nije
adekvatana ni u učestalim proračunskim situacijama. Ako AxisVM prikazuje 1001 °C kao kritičnu
temperaturu elementa, to znači da je iskorišćenost veoma niska, a kritična temperatura iznad 1000 °C.
Dijagrami Možete prikazati dijagrame koji odgovaraju svim pojedinačnim proverama i njihovu anvelopu klikom
na projektovani čelični element. Rezultati za bilo koju poziciju bilo kog projektovanog čeličnog elementa
u bilo kom slučaju ili kombinaciji opterećenja mogu se dobiti podešavanjem x koordinate ili
prevlačenjem linije za praćenje. Ako se provera ne može izvršiti sa trenutnim poprečnim presekom,
odgovarajući dijagram se zamenjuje krstom.
Ako odabrana ili kritična kombinacija sadrži požarni slučaj opterećenja i sprovedeno je dimenzionisanje
na požarno opterećenje za odabrani čelični element, prikazuju se koeficijenti izvijanja za požar i kritične
temperature.
Uputstvo X4 405
Proračuni Klikom na prekidač Proračuni dimenzionisanja se mogu pogledati detalji dimenzionisanja. Proračun
dimenzionisanja može biti sačuvan u dokumentaciji. U slučau proračuna na dejstvo požara prikazani su takođe i tip
požarne krive, proračunska temperatra i kritična temperatura.
Tabela rezultata Među tabelama proračuna čeličnih konstrukcija, Efikasnost u požaru sumira rezultate proračuna na
dejstvo požara da bi se omogućila lakša komunikacija sa inženjerima zaštite od požara.
406
Pored osnovnih početnih parametara, sledeći parametri su navedeni: zahtevano vreme požarne
otpornosti (npr. R30), tip odabrane požarne krive, proračunska temperatura čelika, način otkaza,
efikasnost i kritična temperatura.
Optimizacija Ako je instaliran modul SD9, optimizacija čeličnog poprečnog preseka može biti sprovdena za
poprečnog preseka kombinacije opterećenja koje sadrže slučaj opterećenja od požara uzimajući u obzir pravila proračuna
čeličnih konstrukcija na dejstvo požara. Tokom optimizacije, proračunska temperatura čelika se ne
proračunava automatski. Zbog toga, efikasnost može biti malo drugačija nakon analize optimizovane
konfiguracije konstrukcije.
6.6.3. Proračun veza sa zavrtnjevima – SD2 modul
U AxisVM-u može da se odredi veza moment-krivina, moment nosivosti i početna krutost veze
zavrtnjima po Evrokodu 3 (Deo 1.8 Proračun čvorova).
Tip veze Mogu da se računaju veze stub-greda i greda-greda.
 Pretpostavke:
- Poprečni preseci grede i stuba su valjani i zavareni "I" profili.
- Spojna ploča grede naleže na nožicu stuba.
- Ugao veze grede je između ± 30°.
- Poprečni preseci su 1,2, ili 3. klase.
- Normalna sila grede mora da bude manja od 0.05* Npl,Rd
Program proverava da li su zadovoljeni navedeni uslovi.
Algoritam Selektuje se greda i jedan od njenih čvorova (može da se selektuje više greda i stubova ako su materijal
proračuna i presek istih karakteristika)
Klikom na ikonu Proračun čvorova poziva se modul za proračun čvorova i pojavi se sledeći dijalog:
Definisanje parametara se izvodi u tri koraka.

Ojačanja Mogu da se postave horizontalni i dijagonalni limovi za ojačanje kao i limovi za povećanje debljine rebra
zbog povećanja nosivosti veze.
Uputstvo X4 407
Horizontalna ojačanja
Dijagonalna ojačanja
Dijagonalna ojačanja
t1: povećanje debljine rebra preseka stuba

t2: povećanje debljine rebra preseka grede
Smičuća površina Program sračunava smičuću površinu rebra sa eventualnim ojačanjima. Ako je rebro oslabljeno otvorom
rebra u zoni spoja potrebno je smanjiti vrednost smičuće površine u skladu sa veličinom otvora u rebru.
End plate
Parametri za dimenzionisanje su:

Debljina
Materijal
Debljina šavova
Material
Širina završne ploče (a)
Visina završne ploče (c)
Rastojanje između gornje ivice nožice i gornje ivice završne ploče
(b)
Zavrtnji u produžetku završne ploče.
Mogu da se dodaju i redovi zavrtnjeva u zategnutom delu završne ploče.

408
Zavrtnjevi
Modul pozicionira zavrtnjeve istog tipa u dve kolone simetrično u odnosu na rebro preseka grede.
Parametri za dimenzionisanje su: veličina, materijal, broj redova, d - rastojanje kolona zavrtnjeva.
U slučaju automatskog izbora položaja redovi zavrtnjeva su na istom odstojanju i proverava se potrebno
minimalno odstojanje između zavrtnjeva i ivica završne ploče. Ako se isključi opcija Koristiti
podrazumevanu poziciju zavrtnjevi mogu da se rasporede i drugačije.
 Javlja se poruka o greški ako nije zadovoljen uslov minimalnog odstojanja.

Minimalna odstojanja prema EC3: 2,2 d između zavrtnjeva, 1,2 d od ivice zavarene ploče i u pravcu
upravnom na pravac sile.
Rezultati Klikom na stavku Rezultati proračunava se veza moment-krivina, moment nosivosti (𝑀𝑟𝐷 ) i početna
nosivost veze (𝑆𝑗,𝑖𝑛𝑖𝑡 ).
 Prikazuje se upozorenje ako je moment nosivosti manji od potrebnog. Proračun uzima u obzir istovremeno
dejstvo momenta, normalne i smičuće sile, što za posledicu ima različite momente nosivosti (MrD) iste veze za
različite slučajeve (ili kombinacije) opterećenja. Zbog toga AxisVM proverava MrD i MsD za sve slučajeve
opterećenja.
Uputstvo X4 409
Paleta ikona
Učitava parametre veze.
Snimaju se parametri veze zbog eventualnog kasnijeg korišćenja za druge veze.
Lista postojećih čvorova.
Štampanje prikazanog dijagrama. Pogledati... 3.1.11 Štampanje
Kopira dijagram u Clipboard.
Snima dijagram u Galeriju.
Tabela rezultata sadrži:

- broj čvora,
- redni broj grede,
- redni broj slučaja ili kombinacije opterećenja,
- proračunski moment (𝑀𝑠𝐷 ),
- moment nosivosti (𝑀𝑟𝐷 ) i
- pregled rezultata i međurezultata proračuna.
Snimanje u Bazu crteža.
Dodatni parametri (𝑓𝑠𝑒 Koeficijent seizmičkih sila, pogledati 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul).
Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul
EVROKOD 5 Modul za dimenzionisanje drvenih grednih konstrukcija se može primeniti za sledeće materijale i
(EN 1995-1- poprečne preseke drveta:
1:2004)
a) Pravougaone, za masivno drvo, lepljeno lamelirano drvo (Leplam) i za lamelirane ploče od rezane
građe - furnir ploče (LVL-Laminated veener lumber)
b) Kružne, za masivno drvo
Masivno drvo (meko drvo, tvrdo drvo) Leplam LVL
Karakteristike Baza materijala sadrži karakteristike materijala od masivnog, Leplam i LVL drveta prema važećem EN
materijala standardu. (Masivno drvo: EN338, Leplam: EN 1194)
The material database contains the solid, Leplam and LVL timber material properties according to the
related EN standard. (Solid timber: EN338, Glulam: EN 1194)
Karakteristična čvrstoća Oznaka

Čvrstoća na savijanje fm,k
Čvrstoća na zatezanje paralelno vlaknima ft,0,k
Čvrstoća na zatezanje upravno na vlakna ft,90,k
Čvrstoća na pritisak paralelno vlaknima fc,0,k
410
Čvrstoća na pritisak upravno na vlakna u y pravcu fc,90,k,y

Čvrstoća na pritisak upravno na vlakna u z pravcu fc,90,k,z
Čvrstoća na smicanje upravno na vlakna u y pravcu* fv,k,y
Čvrstoća na smicanje upravno na vlakna u y pravcu * fv,k,z
* U slučaju punog i Leplam drveta fv,k,z = fv,k,y = fv,k i fc90,k,z = fc90,k,y = fc90,k
Gustina Oznaka
Karakteristična vrednost gustine E0,mean
Srednja vrednost gustine E90,mean
Gustina E0,05
Karakteristična vrednost gustine Gmean
Density Oznaka
Characteristic value of density ρk
Mean value of density ρmean
Parcijalni koeficijent Oznaka

Parcijalni koeficijent materijala γM
Koeficijent efekta veličine Oznaka

Za LVL drvo s
Klase drveta Drveni elementi moraju posedovati klasu upotrebljivosti. Klasa upotrebljivosti se može podesiti u
dijalogu za definisanje greda. Pogledati... 4.9.8 Linijski elementi
Klase upotrebljivosti (EN 1995-1-1, 2.3.1.3):
Klasa upotrebljivosti 1 – gde prosečna količina vlage u većini mekih drva ne prelazi 12%. To odgovara
temperaturi od 20°C i relativnoj vlažnosti okolnog vazduha koja prelazi 65% samo par sedmica godišnje.
Klasa upotrebljivosti 2 – gde prosečna količina vlage u većini mekih drva ne prelazi 20%. To odgovara
temperaturi od 20°C i relativnoj vlažnosti okolnog vazduha koja prelazi 85% samo par sedmica godišnje.
Klasa upotrebljivosti 3 – gde prosečna količina vlage u većini mekih drva prelazi 20%.
Čvrstoća i ostale karakteristike materijala drveta zavise od klase upotrebljivosti.
Klase trajanja Modul za dimenzionisanje drvenih konstrukcija zahteva informacij o trajanju opterećenja. Tako da, ukoliko je
opterećenja definisan drveni materijal u modelu, mogu biti unete klase trajanja slučajeva opterećenja.
Pogledati... 4.10.1 Slučajevi opterećenja, grupe opterećenja
Komponente Vrednosti čvrstoće se računaju preko karakterističnih vrednosti čvrstoće pomoću sledećih formula:
čvrstoće U slučaju 𝑓𝑡,90,𝑑 , 𝑓𝑐,0,𝑑 , 𝑓𝑐,90,𝑑 , 𝑓𝑣,𝑑 (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata): 𝑓𝑑 = 𝑘𝑚𝑜𝑑 𝑓𝑘 ⁄𝛾𝑀
U slučaju 𝑓𝑚,𝑑 (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata): 𝑓𝑑 = 𝑘𝑚𝑜𝑑 𝑘ℎ 𝑓𝑘 ⁄𝛾𝑀
U slučaju 𝑓𝑡,0,𝑑 (Punih, Leplam, LVL drvenih elemenata): 𝑓𝑑 = 𝑘𝑚𝑜𝑑 𝑘ℎ 𝑓𝑘 /𝛾𝑀
U slučaju 𝑓𝑡,0,𝑑 (LVL drvenih elemenata): 𝑓𝑑 = 𝑘𝑚𝑜𝑑 𝑘𝑙 𝑓𝑘 /𝛾𝑀
gde su
𝑘𝑚𝑜𝑑 koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)
𝑘ℎ koeficijent visine (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
𝑘𝑙 koeficijent dužine za LFG drvo (EN 1995-1-1, 3.4)
𝑓𝑘 karakteristična čvrstoća
 𝛾𝑀 parcijalni koeficijent materijala (EN 1995-1-1, Table 2.3)
Koeficijent kh Vrednosti karakteristične čvrstoće 𝑓𝑚,𝑘 i 𝑓𝑡,0,𝑘 se određuju za referentnu visinu grede. U slučaju punog i
Leplam drveta ako je visina (h) poprečnog preseka manja od referentne vrednosti, projektna čvrstoća
se množi sledećim koeficijentom.
150 0.2
Puno drvo: 𝑘ℎ = min {( ) ; 1.3} (ako je 𝜌𝑘 ≤ 700 kg/m3)
ℎ
600 0.1
Leplam: 𝑘ℎ = min {( ) ; 1.1}
ℎ
U slučaju LVL drvenih elemenata ako visina (h) poprečnog preseka nije jednaka referentnoj vrednosti,
projektna čvrstoća se množi sledećim koeficijentom
300 𝑠
LVL: 𝑘ℎ = min {( ) ; 1.2}
ℎ
Uputstvo X4 411
(gde je s eksponent efekta veličine, h je visina poprečnog preseka u mm.

Referentne visine su: zapuno drvo 150 mm, za Leplam 600 mm, za LVL 300 mm.
Koeficijent kl Vrednost 𝑓𝑡,0,𝑘 chara karakteristične čvrstoće LVL drvenih elemenata određena je za referentnu dužinu
grede. Ako je dužina grede (l) različita od referentne dužine, projektna čvrstoća se množi sledećim
koeficijentom:
3000 𝑠/2
𝑘𝑙 = min {( ) ; 1.1}
𝑙
(gde je s eksponent efekta veličine).
𝑙 je dužina grede u mm. Referentna dužina iznosi 3000 mm.
Veličine krutosti za Tip analize Modul (GSU) Modul (GSN)

analizu Prvog reda, 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛
𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛,𝑓𝑖𝑛 = 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛,𝑓𝑖𝑛 =
linearno elastično 1 + 𝑘𝑑𝑒𝑓 1 + 𝜓2 𝑘𝑑𝑒𝑓
𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛 𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛
𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛,𝑓𝑖𝑛 = 𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛,𝑓𝑖𝑛 =
1 + 𝑘𝑑𝑒𝑓 1 + 𝜓2 𝑘𝑑𝑒𝑓
Drugog reda, 𝐸𝑑 = 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛 /𝛾𝑀 𝐸𝑑 = 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛 /𝛾𝑀
linearno elastično
𝐺𝑑 = 𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛 /𝛾𝑀 𝐺𝑑 = 𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛 /𝛾𝑀
Frekvencija 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛 , 𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛 𝐸𝑚𝑒𝑎𝑛 , 𝐺𝑚𝑒𝑎𝑛
Conservative way 𝜓2 = 1 is used.
Pretpostavke za  U gredama ne postoje otvori i druga slaba mesta.

dimenzionisanje  Poprečni presek je konstantan (pravougaoni, kružni) ili se linearno menja po visini duž grede
(trapezoidna greda).
 Vlakna su paralelna sa x osom grede.
 U slučaju trapezoidne grede vlakna su paralelna jednoj podužnoj ivici.
 Dominantna ravan savijanja grede je x-z ravan grede (moment oko y ose).
 𝐼𝑦 ≥ 𝐼𝑧
 U slučaju Leplam, lamele su paralelne sa y osom poprečnog preseka.
 U slučaju LFG, lamele su paralelne sa z osom poprečnog preseka.
Provere Normalna sila-Savijanje [N-M] (EN 1995-1-1, 6.2.3, 6.2.4)

Sila pritiska-Savijanje-Izvijanje (u ravni) [N-M-Izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Normalna sila-Savijanje-Bočno torz. izvijanje [N-M-BT izvijanje] (EN 1995-1-1, 6.3.3)
Smicanje /y -Torzija /x [Vy-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Smicanje (y) – Smicanje (z) - Torzija (x) [Vy- Vz-Tx] (EN 1995-1-1, 6.1.7, 6.1.8)
Moment /y - Smicanje /z (napon zatezanja upravan na vl.) [My-V z] (EN 1995-1-1, 6.4.3)
Izračunati 𝜆𝑟𝑒𝑙,𝑦 Koeficijent relativne vitkosti (y) /u z-x ravni grede / []

parametri 𝜆𝑟𝑒𝑙,𝑧 Koefijijent relativne vitkosti (z) /u y-x ravni grede / []
𝑘𝑐,𝑦 Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede / [] (EN 1995-1-1, 6.3.2)
𝑘𝑐,𝑧 Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede / [] (EN 1995-1-1, 6.3.2)
𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 Koeficijent bočnog torzionog izvijanja [] (EN 1995-1-1, 6.3.3)
𝑘ℎ Koeficijent visine [] (EN 1995-1-1, 3.2, 3.3, 3.4)
412
𝑘𝑚𝑜𝑑 Koeficijent modifikacije (EN 1995-1-1, 3.1.3)

𝜎𝑡,90,𝑑 (napon zatezanja upravan na vlakna) [N/mm2] (EN 1995-1-1, 6.4.3)
 AxisVM izvršava samo navedene provere. Sve ostale provere navedene u standardu za dimenzionisanje kao
što su oslonci, veze, itd. je ostavljeno da proračuna korisnik.
Normalna sila- Normalna sila može biti sila zatezanja ili pritiska.
Savijanje Zatezanje i moment (EN 1995-1-1, 6.2.3)
𝜎𝑡,0,𝑑 𝜎𝑚,𝑦,𝑑 𝜎𝑚,𝑧,𝑑
+ + 𝑘𝑚 ≤1
𝑓𝑡,0,𝑑 𝑓𝑚,𝑦,𝑑 𝑓𝑚,𝑧,𝑑
𝜎𝑡,0,𝑑 𝜎𝑚,𝑦,𝑑 𝜎𝑚,𝑧,𝑑
+ 𝑘𝑚 + ≤1
𝑓𝑡,0,𝑑 𝑓𝑚,𝑦,𝑑 𝑓𝑚,𝑧,𝑑
Pritisak i moment (EN 1995-1-1, 6.2.4)

2
𝜎𝑐,0,𝑑 𝜎𝑚,𝑦,𝑑 𝜎𝑚,𝑧,𝑑
( ) + + 𝑘𝑚 ≤1
𝑓𝑐,0,𝑑 𝑓𝑚,𝑦,𝑑 𝑓𝑚,𝑧,𝑑
2
( ) + 𝑘𝑚 + ≤1
𝑓𝑐,0,𝑑 𝑓𝑚,𝑦,𝑑 𝑓𝑚,𝑧,𝑑
gde su 𝑘𝑚 = 0.7 u slučaju pravougaonog poprečnog preseka, 𝑘𝑚 = 1 u svim ostalim slučajevima.

Sila pritiska- (EN 1995-1-1, 6.3.2)
Moment-Izvijanje 𝜎𝑐,0,𝑑 𝜎𝑚,𝑦,𝑑 𝜎𝑚,𝑧,𝑑
+ + 𝑘𝑚 ≤1
𝑘𝑐,𝑦 𝑓𝑐,0,𝑑 𝑓𝑚,𝑦,𝑑 𝑓𝑚,𝑧,𝑑
+ 𝑘𝑚 + ≤1
𝑘𝑐,𝑧 𝑓𝑐,0,𝑑 𝑓𝑚,𝑦,𝑑 𝑓𝑚,𝑧,𝑑
gde su,
𝑘𝑐,𝑦 Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (y) /u z-x ravni grede / (EN 1995-1-1, 6.3.2)
𝑘𝑐,𝑧 Koeficijent izvijanja (nestabilnosti) (z) /u x-y ravni grede / (EN 1995-1-1, 6.3.2)
U slučaju sile zatezanja 𝑓𝑐,0,𝑑 je zamenjeno sa 𝑓𝑡,0,𝑑 and 𝑘𝑐,𝑦 = 𝑘𝑐,𝑧 = 1
Normalna sila- Za bočno torziono izvijanje proveriti pretpostavke u programu da se greda savija u z-x ravni (oko y ose).
Savijanje- Ako postoji više istovremenih 𝑀𝑧 momenata na gredi i napon pritiska od 𝑀𝑧 dostigne 3% od 𝑓𝑐,0,𝑑
BT izvijanje prikazuje se poruka upozorenja.
Samo savijanje (EN 1995-1-1, 6.3.3)
𝜎𝑚,𝑑
≤1
𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 𝑓𝑚,𝑑
Sila pritiska i moment (EN 1995-1-1, 6.3.3)

2
𝜎𝑚,𝑑 𝜎𝑐𝑑
( ) + ≤1
𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 𝑓𝑚,𝑑 𝑘𝑐,𝑧 𝑓𝑐,0,𝑑
Sila zatezanja i moment
U slučaju malih zatezanja i savijanja gde se može pojaviti bočno u Evrokodu 5 ne postoji pravilo za taj
slučaj.
Koristi se sledeća konzervativna provera.
|𝜎𝑚𝑡,𝑑 |
≤ 1;
𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 𝑓𝑚,𝑑
𝑀𝑑 𝑁𝑑
𝜎𝑚𝑡,𝑑 = + <0
𝑊𝑦 𝐴
gde je 𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 koeficijent bočnog torzionog izvijanja prema sledećoj tabeli

𝜆𝑟𝑒𝑙,𝑚 ≤ 0.75 𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 = 1
0.75 < 𝜆𝑟𝑒𝑙,𝑚 ≤ 1.4 𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 = 1.56 − 0.75 ⋅ 𝜆𝑟𝑒𝑙,𝑚
1.4 < 𝜆𝑟𝑒𝑙,𝑚 𝑘𝑐𝑟𝑖𝑡 = 1/𝜆2𝑟𝑒𝑙,𝑚
Smicanje-Torzija U Evrokodu 5 ne postoji pravilo za istovremeno dejstvo sile smicanja i momenta torzije
U tom slučaju program koristi formule interakcije prema švajcarskim standardima SIA 265:2003.
Smicanje(y), Smicanje(z) i torzija
Uputstvo X4 413
2 2
𝜏𝑣,𝑦,𝑑 𝜏𝑣,𝑧,𝑑 𝜏𝑡𝑜𝑟,𝑑 𝜏𝑣,𝑦,𝑑 𝜏𝑣,𝑧,𝑑
max [ ; ; +( ) +( ) ]≤1
𝑓𝑣,𝑑 𝑓𝑣,𝑑 𝑘𝑠ℎ𝑎𝑝𝑒 𝑓𝑣,𝑑 𝑓𝑣,𝑑 𝑓𝑣,𝑑
gde je
𝑘𝑠ℎ𝑎𝑝𝑒 koeficijent oblika poprečnog preseka.
Za kružni poprečni presek 𝑘𝑠ℎ𝑎𝑝𝑒 = 1.2,
za pravougaoni poprečni presek 𝑘𝑠ℎ𝑎𝑝𝑒 = min{1 + 0.15 ⋅ ℎ⁄𝑏 ; 2.0}
Moment-Smicanje U slučaju zakrivljenih greda, program proverava napon zatezanja upravan na vlakna od unutrašnjih sila
My i Vz. (EN 1995-1-1, 6.4.3.)
Moment(y)-Smicanje(z)
𝜏𝑑 𝜎𝑡,90,𝑑
+ ≤1
𝑓𝑣,𝑑 𝑘𝑑𝑖𝑠 𝑘𝑣𝑜𝑙 𝑓𝑡,90,𝑑
𝑘𝑑𝑖𝑠 je koeficijent koji uzima u obzir efekat distribucije napona u slemenoj zoni (𝑘𝑑𝑖𝑠 = 1.4 za zakrivljene
grede)
𝑘𝑣𝑜𝑙 je koeficijent zapremine 𝑘𝑣𝑜𝑙 = [𝑉0 ⁄𝑉 ]0.2
Parametri za Za dimenzionisanje zasnovano na Evrokod 5 standardu potrebno je definisati sledeće parametre i

dimenzionisanje dodeliti ih elementima konstrukcije:
Debljina sloja U slučaju Leplam drvenih konstrukcija, debljina kružno luka jednog sloja treba da bude definisana.
Pravac vlakana Postavka prava vlakana u slučaju trapezoidne grede. Pravac vlakana može biti paralelan sa gornjom ili
sa donjom ivicom. Gornja ivica lež“ u +z pravcu poprečnog preseka.
Parametri
stabilnosti
Izvijanje Ky, Kz: koeficijent dužine izvijanja oko y i z ose, respektivno.

𝐾𝑦 = 𝑙𝑒𝑓,𝑦 ⁄𝑙 ; 𝐾𝑧 = 𝑙𝑒𝑓,𝑧 /𝑙
gde je 𝑙 dužina elementa
𝑙𝑒𝑓,𝑦 je dužina izvijanja u x-z ravni elementa
𝑙𝑒𝑓,𝑧 je dužina izvijanja u x-y ravni elementa.
Bočno torziono KLT: koeficijent bočnog torzionog izvijanja oko z ose.

izvijanje 𝐾𝐿𝑇 = 𝑙𝑒𝑓 /𝑙
gde je 𝑙 dužina elementa
𝑙𝑒𝑓 dužina bočnog torzionog izvijanja elementa oko z ose.
Kada opterećenje ne deluje u centru mase, program modifikuje dužinu bočnog torzionog izvijanja na
sledeći način:
- ako opterećenje deluje na pritisnutu ivicu elementa 𝑙𝑒𝑓 se povećava za 2ℎ
414
- ako opterećenje deluje na zategnutu ivicu elementa 𝑙𝑒𝑓 se amanjuje za 0.5ℎ
Informaciona vrednost koeficijenta KLT.

(Neke od ovih vrednosti se mogu pronaći u EN 1995-1-1, Table 6.1)
Uslovi bočnog oslanjanja (u
Tip opterećenja My raspodela momenta x-y ravni)
(neposredno opterećenje) između bočnih oslonaca
pz 0.9
Fz
0.8
Fz Fz
0.96
¼ ½ ¼
pz
0.42
Fz
0.64

Tip opterećenja My raspodela momenta x-y ravni)
(posredno opterećenje) između bočnih oslonaca
M M 1.0
M ½ 0.76
M
M M=0 0.53
M ½ 0.37
M
M M 0.36

Tip opterećenja x-y ravni)
My raspodela momenta
(konzola)
pz
0.5
Fz 0.8
Elementi Dimenzionisanje se izvršava na elementima konstrukcije koji se sastoje od jednog ili više konačnih
elemenata (grede i/ili rebra). Grupa konačnih elemenata može postati element za dimenzionisanje samo
Uputstvo X4 415
ako konačni elementi iz grupe zadovoljavaju zahtevane provere programa: da se nalaze na istoj pravoj
liniji ili luku, da su od istog materijala, poprečnog preseka i da im je vezan lokalni koordinatni sistem.
Programom se mogu dimenzionisati elementi na dva načina opisana u nastavku:
Bilo koji čvor selektovanog seta konačnih

elemenata gde je povezan drugi konačni element
će postati krajnji čvor elementa konstrukcije
unutar selektovnog seta konačnih elemenata.
Konačni elementi u selektovanom setu postaju

samo jedan element za dimenzionisanje bez
obzira na ostale konačne elemente povezane u
njegovim čvorovima.
Dijagrami Klikom na dimenzionisani element program prikazuje dijagrame svih odgovarajućih provera.
rezultata
Uređivanje Add to Report Slučaj / kombinacija opterećenja
izveštaja Gallery
Broj elementa
Štampanje
Dimenzionisanje Klikom na dugme Dimenzionisanje se prikazuje izveštaj detalja proračuna. Sve provere stabilnosti se
ispisuju u vidu formula zajedno sa stvarnim vrednostima i referencama u standardima.
Klikom na ikonu Podešavanja pored dugmeta Dimenzionisanje dozvoljaav podešavanje osnovnih jedinica
za silu i dužinu korišćenu u proračunu dimenzionisanja. Važni rezultati se konvertuju u standardne AxisVM
jedinice (pogledati… 3.3.8 Jedinice i formati). Za detalje pogledati 6.6.1 Dimenzionisanje čeličnih
konstrukcija prema Evrokodu 3 – SD1 modul.
416
6.7.1. Optimizacija drvenog poprečnog preseka – TD9 modul

TD9 modul zahteva TD1 modul.
Optimizacija drvenog poprečnog preseka čini projektovanje prethodno definisanih i projektovanih
drvenih konstrukcija efikasnijim finim podešavanjem dimenija poprečnog preseka i redukovanjem
sopstvene težine.
Optimizacija proverava projektovaneelemente na iste unutrašnje sile ignorišući promene krutosti usled
promene dimenzija. U određenim slučajevima rekalkulacije modela moguće su značajne promene u šablonu
unutrašnjih sila. U ovim slučajevima nekoliko uzastopnih optimizacija mogu pronaći najefikasniju konstrukciju.
Optimizacija koristi parametre proračuna prethodno dodeljene projektovanim elementima.
Tpovi poprečnog preseka pogodni za optimizaciju su: pravougaoni, zakrivljeni pravougaonici i kružni
oblici. Promenljivi poprečni preseci nemogu biti optimizovani.
Za detalje optimizacija pogledati... 6.6.1.4 Optimizacija čeličnog poprečnog preseka – SD9 modul
Dmenzionisanje oblasti od unakrsno lamelranog lepljenog drveta – XLM modul
Norme Trenutno ne postoji važeći pravilnik za dimenzionisanje XLAM (CLT) panela, stoga su sledeći standardi,
predstandardi i normativi uzeti kao osnova proračunske procedure: EN 1995-1-1, prEN 1995-1, DIN
1052:2004, DIN 1052:2008, GU 14.1.2008.
Karakteristike Karakteristike materijala mogu biti odabrane od različitih Leplam tipova u bazi materijala (npr. GL24h),
materijala prema EN 194.
Ako korisnik to poželi, karakterisitke maerijala mogu biti proizvoljno modifikovane u bazi materijala
modela.
Karakteristične vrednosti karakteristika Oznaka

materijala
Karakteristična vrednost čvrstoće na fm,k
savijanje
Karakteristična vrednost čvrstoće na ft,0,k
zatezanje paralelno vlaknima
Karakteristična vrednost čvrstoće na ft,90,k
zatezanje upravno na vlakna
Karakteristična vrednost vrstoće na pritisak fc,0,k
paralelno vlaknima
Karakteristična vrednost čvrstoće na fc,90,k
pritisak upravno na vlakna (y)
Compressive strength perpendicular to the fc,90,k
grain direction (z)
Karakteristična vrednost čvrstoće na fv,k
smicanje u y pravcu
Karakteristična vrednost čvrstoće na fv,k
smicanje u z pravcu
Karakteristična vrednost čvrstoće na fr,k*
smicanje upravno na vlaka
*pretpostavljeno je kao 1.0 N/mm2, nezavisno od klase čvrstoće
Vrednosti krutosti Oznaka
Srednja vrednost modula elastičnosti E0,mean

paralelno vlaknima
Srednja vrednost modula elastičnosti E90,mean
upravno na vlakna
Karakteristična vrednost modula E0,05
elastičnosti paralelno vlaknima (5%-ni
fraktil)
Srednja vrednost modula smicanja Gmean
Uputstvo X4 417
Srednja vrednost modula smicanja upravno GR,mean*

na vlakna
*pretpostavljeno je da je GR,mean / Gmean = 0,1 nezavisno od klase čvrstoće
Gustina Oznaka
Karakteristična vrednost zapreminske mase ρk

Srednja vrednost zapreminske mase ρmean
Parcijalni koeficijent sigurnosti Oznaka
Parcijalni koeficijent sigurnosti za materijal γM
Klase Pogledati u poglavlju 6.7 Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul.
upotrebljivosti
Klase trajanja Pogledati u poglavlju 6.7 Dimenzionisanje elemenata drvenih konstrukcija – TD1 modul.
opterećenja
Karakteristična Vrednosti napona usled savijanja, normalne sile i smicanja treba odrediti nezavisno.
vrednost čvrstoće
𝜎𝑚𝑥,𝑡 – relevantna vrednost normalnog napona usled savijanja u x pravcu, na gornjoj polovini regiona
(na strani regiona asociranim pozitivnim smerom lokalne z ose).
𝜎𝑚𝑥,𝑏 – relevantna vrednost normalnog napona usled savijanja u x pravcu, na donjoj polovini regiona (na
strani regiona asociranim negativnim smerom lokalne z ose).
𝜎𝑚𝑦,𝑡 – relevantna vrednost normalnog napona usled savijanja u y pravcu, na gornjoj polovini regiona
(na strani regiona asociranim pozitivnim smerom lokalne z ose).
𝜎𝑚𝑦,𝑏 – relevantna vrednost normalnog napona usled savijanja u y pravcu, na donjoj polovini regiona (na
strani regiona asociranim negativnim smerom lokalne z ose).
𝜎𝑛𝑥 – relevantna vrednost normalnog napona usled normalnih sila u x pravcu (koji se javlja u parnim ili
neparnim slojevima, u zavisnosti od korisnički definisane orijentacije gornjeg sloja).
𝜎𝑛𝑦 – elevantna vrednost normalnog napona usled normalnih sila u y pravcu (koji se javlja u parnim ili
neparnim slojevima, u zavisnosti od korisnički definisane orijentacije gornjeg sloja).
𝜏𝑥𝑧,𝑚𝑎𝑥 – relevantni napon smicanja koji deluje u z pravcu u ravni čija je normala u pravcu x ose.
𝜏𝑦𝑧,𝑚𝑎𝑥 – relevantni napon smicanja koji deluje u z pravcu u ravni čija je normala u pravcu y ose.
𝜏𝑟𝑥,𝑚𝑎𝑥 – relevantni napon smicanja upravno na vlakna koji deluje u z pravcu u ravni čija je normala u
pravcu x ose.
𝜏𝑟𝑦,𝑚𝑎𝑥 – relevantni napon smicanja upravno na vlakna koji deluje u z pravcu u ravni čija je normala u
pravcu y ose.
- Naponi ukoliko se pravac pružanja vlakana u gornjem sloju poklapa sa lokalnom x osom.
418
Proračunska Proračunske vrednosti čvrstoće mogu biti proračunate prema formuli:

vrednost čvrstoće Za 𝑓𝑐0𝑑 , 𝑓𝑐90𝑑 , 𝑓𝑣𝑑 , 𝑓𝑟𝑑 : 𝑓𝑑 = 𝑘𝑚𝑜𝑑 𝑓𝑘 ⁄𝛾𝑀
Za 𝑓𝑚𝑑 , 𝑓𝑡0𝑑 , 𝑓𝑡90𝑑 : 𝑓𝑑 = 𝑘𝑠𝑦𝑠 𝑘𝑚𝑜𝑑 𝑓𝑘 /𝛾𝑀
gde su,
𝑘𝑚𝑜𝑑 korekcioni koeficijent kojim se uzima u obzir trajanje opterećenja i vlažnost (EN 1995-1-1, 3.1.3)
𝑘𝑠𝑦𝑠 koeficijent nosivosti sistema
𝑓𝑘 karakterisitična vrednost čvrstoće
𝛾𝑀 parcijalni koeficijent sigurnosti za svojstva materijala (EN 1995-1-1, Table 2.3)
Koeficijent ksys 𝑘𝑠𝑦𝑠 = min{1 + 0.025 ⋅ 𝑛; 1.2} (𝑛 označava broj slojeva, ali 𝑛 > 1)
Interakcije Normal force – Bending moment [N-M]

Smicanje /x [Vxz], Smicanje /y [Vyz]
Smicanje u pravcu upravnom na pravac pružanja vlakana /x [Vxz], Smicanje u pravcu upravnom na pravac
pružanja vlakana /y [Vyz]
Normalna sila- Proračunska vrednost normalne sile može biti zatežuća ili pritiskujuća.
momenata Zatezanje i savijanje.
savijanja 𝜎𝑡𝑥,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜎𝑚𝑥,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜎𝑡𝑦,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜎𝑚𝑦,𝑚𝑎𝑥,𝑑
+ ≤ 1; + ≤1
𝑓𝑡,𝑑 𝑓𝑚,𝑑 𝑓𝑡,𝑑 𝑓𝑚,𝑑
Pritisak i savijanje
𝜎𝑐𝑥,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜎𝑚𝑥,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜎𝑐𝑦,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜎𝑚𝑦,𝑚𝑎𝑥,𝑑
+ ≤ 1; + ≤1
𝑓𝑡,𝑑 𝑓𝑚,𝑑 𝑓𝑡,𝑑 𝑓𝑚,𝑑
Smicanje Smicanje u x i y pravcu.
𝜏𝑥𝑧,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜏𝑦𝑧,𝑚𝑎𝑥,𝑑
≤ 1; ≤1
𝑓𝑣,𝑑 𝑓𝑣,𝑑
Smicanje u pravcu Smicanje u pravcu upravnom na pravac pružanja vlakana u x i y pravcu.

upravnom na 𝜏𝑟𝑥,𝑚𝑎𝑥,𝑑 𝜏𝑟𝑦,𝑚𝑎𝑥,𝑑
≤ 1; ≤1
pravac pružanja 𝑓𝑟,𝑑 𝑓𝑟,𝑑
vlakana
Uputstvo X4 419
7. AxisVM Viewer i Viewer Expert

AxisVM Viewer AxisVM Viewer je besplatna verzija programa za pregled
AxisVM modela, bez mogućnosti bilo kakvih promena
na modelu. Takođe, nije moguće ni štampanje crteža,
tabela kao ni izveštaja.
Ovaj program služi samo za prikaz modela i rezultata u
okruženjima koja nemaju instaliran AxisVM.
Snimanjem fajla u AxisVM Viewer (*.AXV) fajl format (pogledati Fajl/Izvoz) sprečava se eventualna
zloupotreba fajla modela jer će u tom formatu biti moguć samo pregled informacija o modelu (ulazni
podaci o geometriji, materijalima, profilima, opterećenjima...) i rezultata analize i dimenzionisanja.
Verzije programa koje se mogu naći na tržištu ne mogu da čitaju AXV format fajlova ali zato Viewer
može. Ovaj format garantuje zaštitu Vašeg rada.
AxisVM Viewer Vlasnici AxisVM legalne verzije programa AxisVM imaju mogućnost kupovine Viewer Expert verzije koja
Expert dozvoljava štampanje dijagrama, tabela i izveštaja ili postavljanje privremenih kotnih linija i opisa
pomoću tekst box funkcije. Ipak, ne dozvoljava se snimanje bilo kakvih promena na fajlu.
420

Uputstvo X4 421
8. AxisVM programiranje – COM modul

AxisVM AxisVM kao i mnoge druge Windows aplikacije podržava Microsoft COM tehnologiju programiranja i
COM server veze sa drugim program’’’’ima. U Windows bazu registra se ubacuju klase COM servera i omogućava se
veza programa AxisVM sa ostalim programima.
Bilo koji program zatim čita informacije o fajlu odnosno objektu i poziva funkcije programa AxisVM
preko interfejsa omogućenog COM serverom. Program koji podržava COM tehnologiju može da poziva
AxisVM, kreira model, izvrši proračun i dobije rezultate preko AxisVM COM servera. Ovo je najbolji način
za:
 kreiranje i analizu parametarskih modela,

 pronalaženje rešenja pomoću iteretivnih metoda ili
 pravljene dodatnih modula za program.
DLL moduli snimljeni u Plugins direktorijumu AxisVM-a su automatski dodati u Plugins meni kreirajući
poddirektorijumsku strukturu u Plugins direktorijumu. Specifikacije i primeri programiranja preko
aplikacije AxisVM COM server, mogu se preuzeti sa interneta i nalaze se na AxisVM sajtu www.axisvm.eu
422

Uputstvo X4 423
9. Kreiranje modela ˮKorak po korakˮ
Model rešetke u ravni
Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Z.
Postaviti X-Z pogled.
Nacrtati geometriju rešetke.
 Poligonalna
linija
Elementi
1.) Definisati konačne elemente štapova rešetke.
 Štap
Selektovati linije koje će imati iste poprečne preseke i materijale za definisanje štap konačnih elemenata.
2.) Definisati (učitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).
 Baza materijala (Čelik FE 430)
3.) Selektovti (kreirati) poprečne preseke elemenata iz baze profila (preko editora profila).
 Baza profila (76x7.0)
4.) Definisati oslonce

Tačkasti
 oslonac
Preko globalnih
 koordinata
 Preko referenci
Oslonac
Selektovati čvorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.
5.) Definisati stepene slobode čvorova.

Stepeni
 slobode
čvorova
Selektovati sve čvorove rešetke. U listi izabrati stavku Rešetka u X-Z ravni.
Opterećenja
1.) Definisati slučajeve i kombinacije opterećenja.
Slučaj opterećenja i grupa

 opterećenja
424
Kombinacija opterećenja

2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, termička, greška (promena) dužine, sopstvena težina).
 Čvorovi
 Rešetka
 Rešetka
 Rešetka
 Rešetka
3.) Selektovati elemente rešetke koji imaju isto opterećenje.
Statika Startovati linearnu statičku analizu.
Model rama u ravni
Geometrija
Nacrtati geometriju.
 Poligonalna
linija
Elementi
1.) Definisati greda konačne elemente.
 Greda
Selektovati linije koje će imati iste poprečne preseke i materijale za definisanje greda konačnih
elemenata.
2.) Definisati (učitati) karakteristike materijala (iz baze materijala).
Baza
 materijala
(Čelik FE 430)
3.) Selektovati (kreirati) poprečne preseke elemenata iz baze profila (preko uređivanja profila).
 Baza profila (76x7.0)
4.) Definisati oslonce.

Uputstvo X4 425
Tačkasti
 oslonac
 Preko globalnih koordinata
 Relativno u odnosu na greda element
 Preko lokalnih koordinata
Oslonac
Selektovati čvorove sa istim uslovima oslanjanja i definisati oslonce.

5. Definisati stepene slobode čvorova.
Stepeni
 slobode
čvorova
Selektovati sve čvorove rama. U listi izabrati stavku Ram u X-Z ravni.
Opterećenja
1) Definisati slučajeve i kombinacije opterećenja.
Slučaj
 opterećenja
i grupa
opterećenja
Kombinacija
 opterećenja
2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, raspodeljena, termička, greška (promena) dužine, sopstvena težina).
 Čvorovi
 Greda
 Greda
 Greda
 Greda
 Greda
 Greda
3.) Selektovati greda elemente koji imaju isto opterećenje.

426
Model ploče
Geometrija
1.) Definisati geometriju, na primer: u ravni X-Y.
Postaviti X-Y pogled.
Nacrtati mrežu elemenata..

Četvorougaona
 na četvorouglove
n1-2=7
n2-3=5
Elementi
1.) Definisati oblast.
 Ploča  Materijal  Debljina
2.) Definisati oslonce.
Tačkasti oslonci

Linijski oslonac

Relativno u odnosu
 na ivicu
 Globalno
Za definisanje oslonačkih elemenata, prvo selektovati površinske elemente a zatim oslonačke ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu
površinskog elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan površine.

Stepeni
 slobode
čvorova
Selektovati sve čvorove. U listi izabrati stavku Ploča u X-Y ravni.
Opterećenja
Slučaj opterećenja i grupa
 opterećenja
Kombinacija opterećenja

2.) Zadati opterećenja (u čvorovima, linijsko, po površini, sopstvena težina).

Uputstvo X4 427
Čvorovi

Ploča

Ploča

Ploča

Ploča

3.) Selektovati oblast sa istim opterećenjem.
Pravac raspodeljenog opterećenja je upravan na ravan površine a znak je isti kao i znak lokalne z ose
ploče (na primer: pz=-10.00 kN/m2).
Konačni elementi
1.) Generisanje mreže konačnih elemenata
- selektovati oblast
- zadati prosečnu veličinu konačnih elemenata (na primer: 0,5 m)

Stepeni
 slobode
čvorova
Selektovati sve čvorove. U listi izabrati stavku Ploča u X-Y ravni.
Model membrane
Geometrija
Nacrtati mrežu elemenata.

428
 Podela na
pravougaonike
Elementi
1.) Definisati elemente membrane
Površinski
 elementi
 Membrana
Za definisanje membrana elemenata selektovati četvorougaone/trougaone površine koje imaju iste
materijale, pravce lokalnih osa i debljinu.
2.) Definisati karakteristike materijala (na primer: selektovanjem iz baze materijala)
 Baza materijala (Beton C20/25)
3.) Definisati debljinu ( na primer: 200 mm)
4.) Program automatski generiše lokalni koordinatni sistem konačnih elemenata.
nx, ny, nxy unutrašnje sile odgovaraju x,y pravcima
5.) Definisati oslonačke elemente.
Tačkasti oslonac

 Linijski oslonac
Relativno u odnosu na ivicu

 Globalno
 Moguće je definisati i površinske oslonce (Winkler-ov tip elastičnog oslanjanja).
Za definisanje oslonačkih elemenata, prvo selektovati površinske elemente a zatim oslonačke ivice.
Ako se izabere relativno u odnosu na ivicu, tada je x osa u pravcu ivice, y osa upravna na ivicu
površinskog elementa (prema pravilu desne ruke) a z osa upravna na ravan površine.
Uputstvo X4 429
Stepeni slobode
 čvorova
Selektovati sve čvorove. U listi izabrati stavku Membrana u X-Z ravni.
Opterećenja
Slučaj opterećenja i
 grupa opterećenja
Kombinacije
 opterećenja
2.) Apply loads (nodal, line, surface, dead load).
 Čvorovi
 Membrana
 Membrana
 Membrana
 Membrana
Selektovati oblast sa istim opterećenjem.

Pravac raspodeljenog opterećenja je definisan lokalnim x-y pravcem membrane (na primer: py = -10.00
kN/m2).
Analiza spektra odgovora
Geometrija
Pogledati... 9.1.- 9.4. Šeme ulaznih podataka.
Elementi
Pogledati... 9.1.- 9.4. Šeme ulaznih podataka.
Opterećenja/1
1.) Definisati opterećenja.
 Opterećenja
2.) Zadavanje svih gravitacionih opterećenja koja se uzimaju u obzir kao masa pri analizi vibracija koja se
startuje posle statičke analize.
430
Analiza/1
1.) Startovati analizu vibracija. Najčešće je potrebno izračunati 3 tona oscilovanja za ravanske a 9 tonova
za prostorne konstrukcije.
Gravitaciono opterećenje opisano u tački: Opterećenja/1, uzeti u obzir u proračunu uključivanjem
prekidača Konvertovanje opterećenja u mase.
Opterećenja/2
1.) Definisati slučaj opterećenja: seizmika.
 Opterećenje
2.) Specify the parameters of the seismic loads.
 Seizmika
Analiza/2
1.) Startovati linearnu statičku analizu.

2.) Prilikom generisanja seizmičkog slučaja opterećenja, kreiraju se dva tipa opterećenja. Jedno + sa
pozitivnim znakom vrednosti, a drugo - sa negativnim znakom vrednosti. Indeksima 01, 02, …, n
označavaju se rezultati (pomeranja i sile) za pojedine tonove slobodnih vibracija. Ovi slučajevi
opterećenja mogu da se koriste i prilikom kreiranja kritičnih kombinacija opterećenja.
Pogledati... 4.10.23 Seizmička opterećenja – SE1 modul
M y(  ) M y(  )
M yenvelope
Uputstvo X4 431
10. Primeri
Linearna statička analiza čeličnog okvira u ravni
Ulazni podaci AK-ST-I.axs
Geometrija:
Materijal: Čelik
Poprečni presek: I 240
Opterećenja:
Rezultati AK-ST-I.axe
Komponenta Analitički AxisVM

1 Lc. e(XC)
[mm] 17.51 17.51
M (A )
y
[kNm] -20.52 -20.52
2 Lc. e(XC)
[mm] 7.91 7.91
M y( A ) [kNm] 63.09 63.09
Geometrijski nelinearna statička analiza čeličnog okvira u ravni
Ulazni podaci AK-ST-II.axs
Geometrija
Materijal: Čelik
Opterećenja:
432
Rezultati AK-ST-II.axe
Komponenta Preko funkcija AxisVM

stabilnosti
1 Lc. e(XC)
[mm] 20.72 20.58
M y( A ) [kNm] -23.47 -23.41
2 Lc. e(XC)
[mm] 9.26 9.22
M y( A ) [kNm] 66.13 66.25
Kontrola Ravnoteža se proverava na deformisanom modelu.
Analiza stabilnosti čeličnog okvira u ravni
Ulazni podaci AK-KI.axs
Geometrija i opterećenja:
Materijal: Čelik
Rezultati AK-KI.axe
Oblik izvijanja:
Parametar Cosmos/M AxisVM

kritičnog
opterećenja
ncr 6.632 6.633
Uputstvo X4 433
Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji prvog reda
Ulazni podaci AK-RZ-I.axs
Geometrija:
Materijal: Čelik
Rezultati AK-RZ-I.axe
Frekvencija [Hz]
Ton vibracija
Cosmos/M AxisVM
1 6.957 6.957
2 27.353 27.353
3 44.692 44.692
4 48.094 48.094
5 95.714 95.714
6 118.544 118.544
Analiza slobodnih vibracija čeličnog okvira u ravni po teoriji drugog reda
Ulazni podaci AK-RZ-II.axs
Geometrija i opterećenja:
Materijal: Čelik
Rezultati AK-RZ-II.axe
Frekvencija [Hz]
Ton vibracija
Cosmos/M AxisVM
1 0.514 0.514
2 11.427 11.426
3 12.768 12.766
4 17.146 17.145
5 27.112 27.109
6 39.461 39.456
434
Linearna statička analiza armiranobetonske konzole
Ulazni podaci VT1-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.10 m
p=100 kN/m
Mreža: 4x16
Rezultati VT1-ST-I.axe
Analitički
Komponenta (sa uzimanjem u obzir AxisVM
uticaja smicanja)
ez( B)
[mm] 15.09 15.09
n (xA )
[kN/m] 1800.00 1799.86
Linearna statička analiza slobodno oslonjene armiranobetonske ploče
Ulazni podaci VL1-ST-I.axs
E=880 kN/cm2
=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mreža: 8x8
Rezultati
Analitički AxisVM
Komponenta (bez uzimanja u obzir (sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja) uticaja smicanja)
(A)
ez
[mm] 51.46 51.46
(A)
mx
[kNm/m] 46.11 46.31
Analiza
konvergencije
Mreže:
Uputstvo X4 435
Linearna statička analiza uklještene armiranobetonske ploče
Ulazni podaci VL2-ST-I.axs

E=880 kN/cm2
=0
t=0.15 m
p=50 kN/m2
Mreža: 16x16
Rezultati VL2-ST-I.axe
Analitički AxisVM
Komponenta (bez uzimanja u obzir (sa uzimanjem u obzir
uticaja smicanja) uticaja smicanja)
) [mm] 16.00 16.18
e(A
z
m(xA ) [kNm/m] 22.01 22.15

m(B
x
) [kNm/m] 64.43 63.25
q(B
x
) [kN/m] 111.61 109.35
Analiza
konvergencije
Mreže:
436
Ova strana je namerno ostavljena prazna.

Uputstvo X4 437
11. Literatura
1. Bathe, K. J., Wilson, E. L., Numerical Methods in Finite Element Analysis, Prentice Hall, New Jersey, 1976
2. Bojtár I., Vörös G., A végeselem-módszer alkalmazása lemez- és héjszerkezetekre, Műszaki Könyvkiadó, Budapest,
1986
3. Chen, W. F., Lui, E. M., Structural Stability, Elsevier Science Publishing Co., Inc., New York, 1987
4. Hughes, T. J. R., The Finite Element Method, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1987
5. Owen D. R. J., Hinton E., Finite Elements in Plasticity, Pineridge Press Limited, Swansea, 1980
6. Popper Gy., Csizmás F., Numerikus módszerek mérnököknek, Akadémiai Kiadó  Typotex, Budapest, 1993
7. Przemieniecki, J. S., Theory of Matrix Structural Analysis, McGraw Hill Book Co., New York, 1968
8. Weaver Jr., W., Johnston, P. R., Finite Elements for Structural Analysis, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New
Jersey, 1984
9. Dr. Szalai Kálmán, Vasbetonszerkezetek, vasbeton-szilárdságtan, Tankönyvkiadó, Budapest, 1990. 1998
10. Dr. Kollár László: Vasbeton-szilárdságtan, Műegyetemi Kiadó, 1995

11. Dr. Kollár László: Vasbetonszerkezetek I., Vasbeton-szilárdságtan az Eurocode 2 szerint, Műegyetemi Kiadó, 1997
12. Dr. Bölcskei E., Dr. Dulácska E.: Statikusok könyve, Műszaki Könyvkiadó, 1974
13. Dr. Dulácska Endre: Kisokos, Segédlet tartószerkezetek tervezéséhez, BME Építészmérnöki Kar, 1993
14. Porteous, J., Kermani, A., Structural Timber Design to Eurocode 5, Blackwell Publishing, 2007
15. Dulácska Endre, Joó Attila, Kollár László: Tartószerkezetek tervezése földrengési hatásokra, Akadémiai Kiadó, 2008
16. Pilkey, W. D., Analysis and Design of Elastic Beams - Computational methods, John Wiley & sons, Inc., 2002
17. Navrátil, J., Prestressed Concrete Structures, Akademické Nakladatelství Cerm®, 2006
18. Szepesházi Róbert: Geotechnikai tervezés (Tervezés Eurocode 7 és a kapcsolódó európai geotechnikai szabványok
alapján), Business Media Magyarország Kft., 2008
19. Györgyi József: Dinamika, Műegyetemi Kiadó, 2003
20. Bojtár Imre, Gáspár Zsolt: Végeselemmódszer építőmérnököknek, Terc Kft., 2003
21. Eurocode 2, EN 1992-1-1:2004

22. Eurocode 3, EN 1993-1-1:2005
23. Eurocode 3, EN 1993-1-3:2006
24. Eurocode 3, EN 1993-1-5:2006
25. Eurocode 5, EN 1995-1-1:2004
26. Eurocode 8, EN 1998-1-1:2004

27. Paz,M., Leigh, W., Structural Dynamics - Theory and Computation, Fifth Edition, Springer, 2004
28. Chopra, A. K., Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake Engineering, Third Edition, Pearson
Prentice Hill, 2007
29. Biggs, J. M., Introduction to Structural Dynamics, McGraw-Hill, 1964

30. Weaver, W., Jr., P. R. Johnston, Structural Dynamics by Finite Elements, Prentice-Hall, 1987
31. Bathe, K. J., Finite Element Procedures, Prentice-Hall, 1996
32. Borst, R., Crisfield, M. A., Remmers, J. J. C., Verhoosel, C. V., Non-Linear Finite Element Analysis of Solids and
Structures, Second Edition, John Wiley & Sons Ltd., 2012

AxisVM X4 Uputstvo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

AxisVM X4 Uputstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uputstvo

Program za analizu i dimenzionisanje konstrukcija

© Inter-CAD Kft. 2017

Zaštitni znak AxisVM je registrovani zaštitni znak Inter-CAD Kft.

Prevod i stručna Prof. dr Dušan Koavčević, dipl. inž. građ.

1. Novosti u verziji X4 ................................................................................................................................................................... 9

3.3.6. Strukturalna mreža ............................................................................................................................................................. 139

4.10.28. Dinamička opterećenja (time-history analiza) – DYN modul .......................................................................................... 277

Šifriranje (kodiranje) boja polja tabela 2.9

2. Kako se koristi AxisVM

U tabeli koja sledi navodi se minimalna/preporučena računarska konfiguracija (hardverski resursi i

Drajveri koji su za pojedinačne računare će biti automatski instalirani. U slučaju nemogućnosti

Podrazumevana pozicija programa i uglednih primera se nalazi na disku C: računara i to u

Lociranje i Setup program automatski kreira desktop

Tipovi programa i Ekstenzija Može biti otvoren pomoću:

WM vodeni žig se pojavljuje na odštampanom proizvodu

Faze analize Glavni koraci u analizi modela programom AxisVM su:

Kreiranje modela (Preprocesor)

Ograničenja veičine modela i parametara analize su sledeća:

Mala poslovna verzija

* Ako u konstrukciji ima greda i/ili rebro elemenata

Rad u programu AxisVM

Korak-po-korak primeri su dati u Poglavlju 9.

Geometrija Prvi je formiranje geometrije konstrukcije (u 2D ili 3D).

Opterećenja Treći korak je definisanje opterećenja koja deluju na konstrukciju.

Prikazani su naredni tipovi konstrukcija:

AxisVM grafičko radno okruženje

Naziv modela i lokacija fajla

Panel skale boja

Pokretni meni ikona

Panel perspektive Koordinatni

Tekuća informacija Pomoćni panel Brzi prekidači

Kratak opis delova AxisVM ekrana je dat ispod:

Rukovanje kurzorom, tastaturom i mišem

Unicode je standard u računarskoj industriji za konzistentno šifriranje, reprezentaciju i rukovanje teksta

Mreža parametri mreže konačnih elemenata

Tastatura Za pomeranje kurzora se može koristiti i tastatura:

Strelice,  Pomeranje kurzora u aktuelnoj ravni.

[Esc] ili  Prekidanje komandi i/ili povratak na nivo menija više.

 desni klik Uključuje brzi meni. Pogledati... 2.7. Brzi meni

Izrada dokumentacije ............................. F10

Brisanje ....................................... Del

Tastaturne prečice u Tabelama

Ctrl+L Pretraživanje baza

Hot keys in the Report Maker

Ctrl+T Ubacivanje teksta

Komande točkića miša

Kotrljanje nagore Uvećanje

Ako se primjenjuje više kriterijuma, redosled

Baza profila Dodavanje u izveštaj

[Ctrl]+[End] Premešta fokus na poslednju ćeliju poslednjeg reda.

Snimanje u TXT Tabelu snima u tekstualni fajl naziv.txt (ASCII).

Brisanje tabele Korisnički definisana tabela se može i brisati.

Brisanje Nekorišćeni poprečni preseci se brišu iz tabele.

Mogućnosti Podešavanje prikaza ekstremnih vrednosti, odnosno rezultata analize.

Uključivanje / Prikaz rezultata se može uključiti ili isključiti.

Uključivanje / Prikaz ekstremnih vrednosti se može uključiti ili isključiti.

Filteri Filteri karakteristika omogućavaju odabir

Pomoć za Daje informacije o tabelama.

Kako se koristi Daje informacije o mogućnostima operacija u tabelama.

U redu Izlazak iz pregleda tabela i snimanje promena.

 U tabelama sa rezultatima se takođe prikazuju i ekstremi (mimimalne i maksimalne vrednosti) ako je

2.10.1. Traka alatki i ikona izveštaja

Kreiranje novog izveštaja.