Professional Documents
Culture Documents
Sem - Rad Finans - Planiranje 2
Sem - Rad Finans - Planiranje 2
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ................................................................................................ 2
ПЛАНИРАЊЕ............................................................................................................................. 2
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ............................................................................................ 4
У БУЏЕТСКИМ УСТАНОВАМА........................................................................................... 4
ИЗРАДА ПЛАНА...................................................................................................................... 12
БИЛАНСНИ ПЛАН,................................................................................................................. 22
ПЛАН ЛИКВИДНОСТИ,........................................................................................................ 23
1
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ
ПЛАНИРАЊЕ
Под појмом планирања подразумева се једна од елементарних функција
менаџмента. Планирањем се идентификује куда се жели ићи, зашто се
тамо жели ићи, како ће се стићи, да ли је потребна кооперација и како ће
се знати да ли је пут исправан или не.
Ово је данас посебна научно стручна област, али, као и све дисциплине
које су окренуте будућности, није егзактна научна дисциплина. Међутим,
планирање има одређене концепције и терминологију, без чијег
познавања нема рационалног доношења планских одлука и њиховог
ефикасног спровођења.
2
На основу тога да ли се односи на дугорочне или краткорочне циљеве,
планирање може бити:
Стратегијско и
Оперативно.
1. анализа окружења;
процедуре,
политику и
Буџети;
Програми;
Пројекти.
3
Ефикасно и систематично планирање подразумева синергију претходно
описаних типова планирања, при чему стратегијско планирање
дефинише оквир, а оперативно планирање прецизну
операционализацију активности које доводе до испуњења дугорочних
циљева пословања буџетске установе.
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ
У БУЏЕТСКИМ УСТАНОВАМА
Финансијско планирање представља облик исказивања разних врста
планова финансијским показатељима. Ти планови се односе на функцију
набавке, функцију производње, функцију продаје и развојну функцију.
Ове функције треба да су међусобно повезане уз временско исказивање
њихове повезаности. Планирање финансијских средстава синтетизује се
у финансијском плану предузећа, односно буџетске установе, који
представља инструмент пословне политике правног субјекта.
4
Према позитивним законским прописима, финансијски план јесте акт
директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт
организације обавезног социјалног осигурања, који садржи процену
обима текућих прихода и осталих примања и обим текућих расхода и
осталих издатака за период од једне године.
5
Главне програме,
Програме,
Пројекте,
Задатке и активности.
6
Закон о буџетском систему на одређени начин је и припрема за
присупање Европској унији и њеним фондовима. Централна јединица за
хармонизацију, чије су улоге дефинисане чланом 66. овог закона, поред
осталих надлежности, вршиће и «интерну ревизију код корисника
буџетских средстава за пројекте које суфинансира Европска Унија». Овај
члан директорима даје веома јасну поруку – потребно је у што краћем
року приступити изградњи капацитета за управљање пројектима, као и
усвајању знања и вештина из домена финансијског менаџмента и
извештавања на пројектима, а у складу са регулативама ЕУ. Директор,
дакле, у планирању мора да буде визионар, али мора бити и отворен за
нова знања и вештине, као и нове људе специјализоване у пројектном и
финансијско менаџеру. Имајући све наведено у виду, Закон о буџетском
систему, иако није директно надлежан за дефинисање овог сегмента,
тихо, али сигурно, помера функцију директора са актуелне позиције
руководиоца процесима на позицију координатора планирања и
спровођења процеса. Протоком времена такав тренд, услед процеса
стабилизације и асоцијације и све снажнијег присупања фондовима
Европске Уније, све ће више добијати на значају. Директори који ову
трансформацију на време сагледају и реорганизују своје пословање
постављајући себе у центар процеса, а не на њигов врх, засигурно ће
бити ефикаснији у планирању и извршавању буџета и обавеза
проистеклих из истог.
7
Моморандумом о буџету и
8
Дефинисању динамике трошења буџетских средстава;
9
Код израде буџета за календарску годину у јединици локалне
самоуправе, орган управе надлежан за финансије, припрема предлог
буџета, паралелно доставља идниректним корисницима Упутство о
изради финансијског плана, односно Упутство за припрему нацрта
буџета, којим се уређују смернице и рокови у циљу израде буџета.
Припремну фазу,
10
урађена анализа основ је за постављање циљева менаџменту у будућем
периоду и зато је веома битно да се она уради темељито и прецизно, као
и да обухвати кључне чиниоце који су потребни за доношење таквих
одлука. Анализа треба да се уради за најмање три године које претходе
години за коју се доноси план како би се уочиле тенденције кретања
посматраних појава. Да би се могла урадити квалитетна анализа,
неопходно је да се претходно дефинишу који су кључни показатељи
неопходни менаџменту за доношење стратешких и оперативних циљева
и успоставити систем евиденција који ће их пратити.
11
На основу изнетог долази се до закључка да су кључни елементи на
којима се темељи планирање пословања буџетских установа: анализа
остварених резултата из прошлости, дефинисање пословних циљева за
период који следи и стратешки оквир државе, као обавезујући законски
основ.
ИЗРАДА ПЛАНА
Основни циљ ове фазе је израда предлога укупног плана пословања на
нивоу установе за одређени временски период при чему се подразумева
период од једне године.
Садржај;
12
Због специфичности пословања буџетских корисника, овако добијени
планови се обједињују и исказују са аспекта извора финансирања, а то
значи да се направи преглед планираних активности разграничених
према извору финансирања. Дакле, битно је да се наведу активности
које ће се финансирати из буџета (републичког, градског или локалног),
затим из донација (појединачно по врстама донатора), из сопствених и
осталих извора. Финансијски планови корисника буџетских средстава
треба да садрже основне делове а то су:
13
расхода саставити веома детаљно по врстама расхода и према
припадајућим изворима финансирања.
14
директни корисник који је у буџетском смислу одговоран за индиректне
кориснике саставља свој план где укључује и планове својих
индиректних корисника, он од индиректних корисника тражи исте табеле
са упутствима, осим Захтева за доделу средстава из националног
инвестиционог плана који се реализује само код директног корисника.
15
Захтев за додатна средства пружа директном кориснику буџетских
средстава могућност да тражи средства за финансирање:
Набавку опреме;
16
Износа средстава потребних за финансирање основних средстава.
Ови подаци се достављају у електронском облику за то одређеним
обрасцима.
17
ФИНАНСИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ У ПРЕДУЗЕЋИМА
18
За време планског периода пружа се могућност да се актуелна
ситуација у предузећу добро провери у смислу "самоконтроле".
Билансни план
План ликвидности
19
да буду транспарентни. Опсежно финансијско планирање има мало
смисла, важно је да се одржи прегледност.
Финансијско планирање може да се уради на два начина: „Врх доле”,
што значи да пословно руковоство унапред даје планиране бројке и
радници се за то изјашњавају. Или обрнуто, „дно горе”, при чему радници
дају планиране задатке, а пословно руководство их прихвата или
ревидира.
Финансијско планирање се ради крајем пословне године. Завршетак
протекле године, као и ситуација текуће године су познати и већ може
добро да се планира за наредну годину.
Табеле, као што су на пример радне листе у прилогу ове брошуре, треба
посматрати само као помоћна средства која морају да се прилагоде
сопственим потребама. Добро финан-сијско планирање се у првом реду
заснива на размишљањима о будућности, при чему попуњавање поља
бројкама није одлучујуће.
Уколико постоји пословни план, треба га узети у обзир у финансијском
планирању.
20
План ликвидности: овде се контрола врши месечно; у зависности од
ситуације у предузећу. Такође је добро да се недељно узпореде исплате
и уплате. Код плана прилива средстава и билансног плана врши се
закључна контрола квартално или на пола године, при чему се промет
проверава месечно.
ВРЕМЕНСКИ ФАКТОР
ПОКАЗАТЕЉИ
21
Добит од укупног капитала треба да буде изнад каматне стопе за
банковне кредите.
Висина прихода једног предузећа не показује се само у односу добит -
капитал. Подједнако су важни и односи величине прихода према обиму
посла (нпр. промету).
БИЛАНСНИ ПЛАН
Билансни план показује ситуацију у погледу имовине и финансирања
предузећа на крају планиране пословне године (планске године).
"Актива" указује на будуће вредности имовине и њихов састав. Код
"пасиве" се исказују предвиђене обавезе (дугови) и сопствени капитал.
Билансни план на тај начин даје информације о структури имовине и
капитала у једном предузећу.
Билансни план је у тесном узајамном односу са планом прилива
средстава (буџетом). На пример: Код "активе" у билансном плану
планирана инвестиција утиче на повећање основних средстава. На
"страни пасиве" може да се види да ли ће инвестиција да се финансира
сопственим капиталом или банковним кредитом. Ова инвестиција
показује своје дејство и у плану прилива средстава: Тако вероватно
доспевају нови трошкови за одржавање и поправке, треба да се изврши
амортизација, а и трошкови за особље могу да се промене.
ВРЕМЕНСКИ ФАКТОР
ПОКАЗАТЕЉИ
22
а) Показатељи финансирања
б) Показатељи покрића
ц) Показатељи ликвидности
ПЛАН ЛИКВИДНОСТИ
За мала и средња предузећа план ликвидности је најважнији инструмент
планирања. Ликвидност, наиме, не значи ништа друго, већ да неко
предузеће у ближој и догледној будућности буде платежно способно, да
може да измири потраживања, као што су закупнина, плате, камате и
рачуни испоручилаца. Ако неко предузеће, дугорочно гледано, стиче
добит, а само је у кратком року платежно способно, доспеће у тешкоће.
За план ликвидности се користе исте основне информације и
претпоставке као и код плана прилива средстава и билансног плана. Док
план прилива средстава пореди предвиђени расход и приход, план
23
ликвидности разматра прилив новца: наспрам очекиваног приспећа
новца (уплате) стављају се доспеле обавезе плаћања (исплате).
Планирање ликвидности се врши месечно, планирани приходи и расходи
се због тога анализирају за сваки месец. Одлучујуће је време уплата и
исплата, а не датум на рачуну. Треба узети у обзир и сезонска колебања
у плаћању, као и колебања која су специфична за предузеће.
У зависности од пословне ситуације, поређење између приспелих
плаћања и обавеза показује вишак новца, или потребу за новцем. Ово
последње се зове и "уско грло ликвидности" и може да угрози
преживљавање једног предузећа.
ВРЕМЕНСКИ ФАКТОР
Ликвидност се планира на једну годину, у месечним размацима.
Литература:
Информатор ванпривреде
Интернет
24