HARTIJE OD VREDNOSTI (HOV)

1. ŠTA SU HOV?

Prenosivi dokument određenog izdavaoca koji svom zakonitim imaocu daje određena
prava regulisana zakonom i odlukom izdavaoca o njenom izdavanju. Može biti u
materijalnoj formi (štampana hov) i u nematerijalnoj formi (elektronski zapis). Hov na
ime su takvi vrednosni papiri na kojima ne naznačeno ime vlasnika i koje se, kao takve,
mogu prenositi samo putem indosamenta – overenog prenosa.

2. ŠTA SU AKCIJE?

Vrednosni papir izdat u seriji koja se odnosi na deo osnovnog kapitala određenog
akcionarskog društva, i kao takav, omogućava suvlasništvo nad njim. Učešće akcionara u
suvlasništvu nad jednim skcionarskim društvom određeno je brojem akcija tog
akcionarskog društva koje taj akcionar poseduje.
Vlasništvo nad akcijama se stiče na dva načina: (1) dobijanjem akcija bez naknade u
procesu privatizacije preduzeća i (2) njihovom novčanom kupovinom odnosno
ispunjenjem kupovnih obaveza u stvarima ili pravima koje se mogu novčano izraziti.
Akcije su predmet kupovine na organizovanom tržištu kapitala.
Ovaj vrednosni papir kod nas reguliše Zakon o tržištu hov i drugih finansijskih
instrumenata.

3. HOMOGENIZACIJA AKCIJA

Da bi se omogućilo uvođenje u proces trgovanja akcija jednog akcionarskog društva, koje

imaju različite nominalne vrednosti, neophodno je izvršiti njihovu homogenizaciju
odnosno sprovesti aktivnost pretvaranja svih akcija, iste vrste i klase, sa različitim
nominalnim vrednostima u druge akcije koje će imati jednu nominalnu vrednost.

4. ŠTA SU OBVEZNICE?

Dužnička (zajmovna) HoV izdata u seriji kojom se njen izdavalac obavezuje da će licu
koje je naznačeno na njoj ili njenom donosiocu, o roku dospeća, isplatiti iznos
pozajmljene glavnice uvećane za vrednost obračunate kamate za određeni vremenski
period. Ona, dakle, predstavlja priznanje njenog izdavaoca da prema vlasniku obveznice
ima određeni novčani dug. Vlasništvo nad obveznicama se stiče ispunjavanjem obaveza u
novcu.
Obveznice mogu izdavati preduzeća, banke, država, opštine predmet su trgovine na
organizovanom tržištu kapitala.
 5. ZAŠTO PREDUZEĆA IZDAJU AKCIJE I OBVEZNICE?

Da bi preduzeće stvorilo osnovu za povećanje svoje dobiti, ono, u nedostatku sopstvenih

sredstava za modernizaciju ili proširenje proizvodnje ili izgradnju novih fabrika, izdaje
akcije i/ili obveznice i time prikupljaju slobodan novac ili kapital od onih koji ga imaju
više nego šti im je trenutno potrebno, a žele da ga privremeno investiraju.

6. U ČEMU SE RAZLIKUJU AKCIJE OD OBVEZNICA?

Najznačajnije razlike između akcija i obveznica se odnose na sledeće:

- Zakoniti imaoci akcija su suvlasnici preduzeća dok su zakoniti imaoci obveznica
njegovi kreditori
- Akcije nemaju, a obveznice imaju rok dospeća,
- Dividenda, kao prihod od akcija, predstavlja pravnu a kamata, kao prihod od
obveznica, ugovorenu obavezu. Pravna obaveza podrazumeva da se odluka o
isplati dividende prethodno mora doneti i objeviti a da se kamata, u skladu sa
ugovorom mora o roku isplatiti, u suprotnom sledi njena prinudna naplata,
- Iznos dividende koji će biti isplaćen nije unapred poznat već zavisi od ostvarenih
poslovnih rezultata preduzeća, dok je iznos kamate ugovorom preciziran, unapred
poznat,
- Dok upravljanje preduzećem i njegova kontrola predstavlja jedno od osnovnih
prava akcionara, to pravo nemaju vlasnici obveznica,
- U slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća vlasnici obveznica imaju prednost u
odnosu na akcionare u naplati svojuh potraživanja iz likvidacione odnosno
stečajne mase.

7. ŠTA SU AKCIJE BEZ NAKNADE – BESPLATNE AKCIJE?

Akcije koje se odnose na 30% odnosno 15% društvenog kapitala preduzeća, koje se
aukcijsku odnosno tenderski privatizuju i koje se po pravu zaposlenih (sadašnjih ili
bivših, ako i penzionera, u matičnom ili zavisnom preduzeću) na osnovu njihove svake
pune godine radnog staža u preduzeću koje se privatizuje (maksimalno 35 godina),
besplatno (bez naknade) prenose na njih.
Javni poziv kojim preduzeće koje se privatizuje obaveštava svoje zaposlene kada, gde i
kako mogu da izvrše upis besplatnih akcija, ono mora da objavi u jednom dnevnom listu,
„Službenom glasniku RS“ i na svojoj oglasnoj tabli.
Pravo na besplatne akcije ne mogu ostvariti zaposleni čija preduzeće se nalaze u procesu
restrukturiranja.

8. ŠTA JE TO DEMATERIJALIZACIJA AKCIJA?

Izdavanje akcija u elektronskoj formi – kao elektronski zapis umesto u materijalnom

smislu – kao štampani vrednosni papir.
 9. DA LI JE POTREBNO IZVRŠITI REGISTRACIJU AKCIJA KOJE
NEKO POSEDUJE U CR I ZAŠTO?

U skladu sa Zakonom o tržištu hov i drugih finansijskih instrumenata, prava akcionara

nastaju u trenutku upisa tih akcija na njihov račun koji se vodi u CR. To ukazuje da je
akcionar potpuno zaštićen i da u potpunosti može da ostvaruje svoja prava tek pošto je
otvorio svoj račun hov i nakon što su njegove akcije upisane na njegov otvoreni račun.

10. KAKO SE MOŽE OTVORITI RAČUN U CR?

Akcionar kao izdavalac akcija ne može direktno da otvori račun hov u CR. To za njega
može uraditi jedan od oko 100 članova CR čiji se spisak nalazi na veb sajtu:
www.crhov.rs. Zahtev za upis akcija u CR može podneti svaki zainteresovani akcionar, s
tim što pre toga mora zaključiti ugovor sa članom CR, koji će za njega otvoriti račun.
Pored zaključenja ugovora sa članom CR, zainteresovani akcionar mora mu dostaviti
ličnu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu, iz koje član CR unosi potrebne
informacije u bazu podataka CR i otvara račun akcionaru.
PROCENA VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEĆA I
CENA AKCIJA

Jedini pravi način da se utvrdi vrednost preduzeća je tržište. Njegova današnja vrednost
nije ona po kojoj je ono kupljeno ili ona koliko je u njega uloženo, već ona po kojoj se
ono može prodati.

1. ŠTA JE KAPITAL PREDUZEĆA?

Kapital preduzeća predstavlja obračunsku kategoriju koja se dobija kao razlika između
vrednosti imovine preduzeća (objekti, oprema, obrtna sredstva) s jedne i obaveza
preduzeća (prema dobavljačima, državi, zaposlenima, bankama…) s druge strane.

2. KO JE ODGOVORAN ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA? KO

VERIFIKUJE PROCENJENU VREDNOST KAPITALA?

Savetnik, koji je izabran da pripremi privatizacionu dokumentaciju, između ostalog

izrađuje i Izveštaj o proceni vrednosti kapitala preduzeća koje se privatizuje, a koji
verifikuje i za svoje potrebe koristi Agencija za privatizaciju.
Široko rasprostranjeno uverenje u istočnoevropskom zemljama o vrlo visokoj vrednosti
imovine koju poseduju i sigurnoj „navali“ domaćih i stranih investitora na nju, nametnulo
je obavezu verifikacije procenjene vrednosti preduzeća od strane nadležnih državnih
agencija.
Takvim pristupom, države su želele da spreče obezvređivanje državne (društvene)
imovine i njenu rasprodaju. Posledica ovakvog pristupa bila je da su pojedine tranzicione
zemlje imale izuzetno precenjena preduzeća koja nisu nalazila kupca. U tom smislu
primer Istočne Nemačke svakako je najkarakterističniji. U ovom pristupu ni naša zemlja
nije predstavljala izuzetak, uzmimo na primer samo „Zastavu“ ili „Kristal“ iz Zaječara.

3. ŠTA SU OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANIČNA KORIGOVANA

KNJIGOVODSTVENA VREDNOST (KKV)?

Osnovna korigovana vrednost je vrednost dobijena primenom metoda korigovane

knjigovodstvene vrednosti tako što je od vrednosti ukupne imovine preduzeća oduzeta
vrednost njegovog gubitka i ukupnih obaveza (obaveze, odloženi revalorizacioni dobitak,
dugoročna rezervisanja i PVR)
U odnosu na ovako dobijenu osnovu KKV kapitala utvrđuje se donja i gornja granična
vrednost kapitala što čini njegov raspon vrednosti. Primenom ovog metoda donja
granična vrednost kapitala utvrđuje se u iznosu od 0,5 osnovne vrednosti KKV kapitala,
dok je gornja granična vrednost kapitala jednaka njegovoj osnovnoj KKV.
U slučaju kada je KKV kapitala preduzeća koje se privatizuje negativna, procena
vrednosti kapitala može se vršiti metodama diskontovanja novčanih tokova i likvidacione
vrednosti.

4. ŠTA JE OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANIČNA VREDNOST

DISKONTOVANJA NOVČANIH TOKOVA (DNT) ?

Metod diskontovanja novčanih tokova je jedan od metoda koji pripada prinosnom

konceptu, a čija se suština svodi na to da je vrednost kapitala preduzeća jednaka sadašnjoj
vrednosti njegovih budućih rezultata. Vrednost tih budućih rezultata preduzeća (realan
novčani tok posle servisiranja dugova za projektovani period od 5 ili više godina i
procenjena vrednost neto novčanog toka u rezidualnom periodu) diskontuje se (svodi se)
na njihovu sadašnju vrednost. Diskontovanje budućih rezultata preduzeća na njihovu
sadašnju vrednost vrši se diskontnom stopom koja predstavlja cenu sopstvenog kapitala
preduzeća.
Kao i kod metoda KKV i ovde postoji osnovna, donja i gornja granična DNT vrednost.
Osnovna DNT vrednost jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti: neto novčanog toka iz
perioda za koji je vršena projekcija budućeg poslovanja preduzeća i neto novčanog toka u
rezidualnom periodu, dok je donja granica DNT vrednost utvrđuje primenom povećane
diskontne stope za 5% a gornja smanjene stope za 5% u odnosu na diskontnu stopu
primenjenu kod obračuna osnovne DNT vrednosti.

5. ŠTA JE LIKVIDACIONA VREDNOST KAPITALA PREDUZEĆA?

Polazeći od pretpostavke redovne likvidacije koja podrazumeva prestanak rada preduzeća

i pojedinačnu prodaju njegove imovine po cenama koje se formiraju u zavisnosti od
uslova na tržištu, likvidaciona vrednost predstavlja vrednost dobijenu tako što je od
likvidacione vrednosti imovine preduzeća oduzeta vrednost njegovih obaveza uvećanih
za troškove postupka redovne likvidacije.

6. KOLIKA JE POČETNA PRODAJNA CENA KAPITALA KOD

AUKCIJSKE, A KOLIKA KOD TENDERSKE PRIVATIZACIJE?

Za preduzeća čijih se 70% društvenog kapitala prodaje aukcijskom metodom početna

cena u prvoj aukciji iznosi 20% od gornje granice raspona vrednosti kapitala. U slučaju
kada je prva aukcija neuspela, početna cena u drugoj aukciji iznosi 20% od donje granice
raspona vrednosti kapitala.
Prodaja društvenog kapitala preduzeća tenderskom metodom ne predviđa utvrđivanje
početne prodajne cene, što znači da ponuđena cena od strane učesnika na tenderu za
predmetni kapital koji se prodaje može iznositi 1 evro ili više.
 7. ŠTA SU OBRAČUNSKE AKCIJE I KOJA JE NJIHOVA VREDNOST?

Predstavljaju obračunsku dogovornu kategoriju u kojoj se iskazuje društveni kapital. Kao

takve, ove akcije kroz koje se iskazivao društveni kapital nisu HoV i sa njima se ne može
trgovati na berzi.

8. KOJE VREDNOSTI AKCIJA RAZLIKUJEMO?

Kod akcija razlikujemo sledeće vrednosti: nominalnu, knjigovodstvenu, korigovanu

knjigovodstvenu i tržišnu vrednost.
Nominalna vrednost akcija je stalna (nepromenljiva) vrednost koja je iskazana na samoj
akciji. Utvrđuje se tako što se u trenutku izdavanja akcija ukupna vrednost emitovanih
akcija deli sa brojem emitovanih akcija. Imajući u vidu da jedna akcija uvek ima isto
učešće u akcionarskom kapitalu preduzeća, od broja akcija koje poseduje akcionar
zavisiće i veličina njegovog učešća u upravljanja preduzećem i dobiti preduzeća.
Nominalna vrednost preduzeća je jedino u trenutku izdavanja akcija jednaka njenoj
knjigovodstvenoj vrednosti.
Za razliku od nominalne koja ima stalnu vrednost, knjigovodstvena vrednost akcija je
periodično promenljiva i ona je u praksi obično viša od nominalne. Kao računska
kategorija koja se dobija podelom knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala
(predstavljen zbirom nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog viška i
zadržanog profita) i brojem emitovanih akcija, razumljivo je da se sa menjanjem svakog
od gore navedenih elemenata akcijskog kapitala dolazi i do promene knjigovodstvene
vrednosti akcija.
Da bi sagledali kako poslovanje sa gubitkom utiče na knjigovodstvenu vrednost akcija
utvrđuje se korigovana knjigovodstvena vrednost akcija tako što se ukupna imovina
preduzeća umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza i deli sa brojem njegovih
izdatih akcija.
Akcionari jednog preduzeća najviše su zainteresovani za tržišnu vrednost akcija. Ona je
izražena cenom koja se formira njenim trgovanjem na organizovanom tržištu,
sučeljavanjem ponude te akcije i tražnje za njom, a na koje u velikoj meri utiču uspešnost
poslovanja samog preduzeća i opšta privredna kretanja. Tržišna cena jedne akcije je
ostvarena cena u njenoj poslednjoj kupoprodajnoj transakciji.
Signal za zabrinutost akcionara se aktivira kada tržišna cena akcije padne ispod njene
knjigovodstvene vrednosti.

9. KUPOVNA I PRODAJNA CENA AKCIJA

Kupovna cena akcije je najviša cena, koju je kupac spreman da plati za određenu akciju u
datom trenutku.
Prodajna cena akcije je najniža cena po kojoj je prodavac spreman da izvrši prodaju
određene akcije u datom trenutku
 10. KOJU CENU ZA SVOJE AKCIJE OČEKUJE AKCIONAR KOJI IZDA
BROKERU PRODAJNI/KUPOVNI NALOG PO TRŽIŠNOJ CENI?

Kada akcionar izda svom brokeru prodajni/kupovni nalog po tržišnoj ceni, to znači da mu
je naložio da proda odnosno da kupi, nalogom tačno definisanu količinu određene akcije,
po najboljoj mogućoj ceni, koja važi u trenutku kada nalog stigne do pulta za trgovanje.
 IZDAVANJE AKCIJA; POSREDOVANJE;
TRGOVANJE; INVESTIRANJE

1. KO JE EMITENT ILI IZDAVALAC AKCIJA?

Izdavalac ili emitent akcija je pravno lice koje namerava da uputi, odnosno koje upućuje
javnu ponudu u postupku izdavanja akcija, kao i lice koje je izdalo akcije. Izdavalac
akcija može imati status javnog i zatvorenog društva.
Javno društvo je pravno lice koje je akcije izdalo javnom ponudom na organizovanom
tržištu, nad čijim poslovanjem u vezi sa akcijama nadzor vrši Komisija za hov i koje je
obavezno da obaveštava javnost o svom poslovanju u skladu sa Zakonom o tržištu hov i
drugih finansijskih instrumenata.
Zatvoreno društvo je pravno lice koje akcije nije izdalo javnom ponudom na osnovu
prospekta za distribuciju akcija.

2. POSREDNIK / BROKERSKO DILERSKO DRUŠTVO / BROKER /

AGENT EMITENTA

Lice koje posreduje u trgovini bilo kojom vrstom roba nazivamo posrednikom.
Berzanski posrednici su lica ovlašćena za sklapanje poslova na berzama. Razlikujemo
one dilerskog tipa, koji rade u svoje ime i za svoj račun i svoju zaradu ostvaruju kroz
realizovanu razliku u ceni, i one brokerskog tipa koji kao agenti zastupaju interese svojih
klijenata na berzi (brokeri) i za to naplaćuju svoju proviziju.
Brokersko dilersko društvo je pravno lice koje ima dozvolu od Komisije za hov za
obavljanje delatnosti Brokersko dilerskog društva u skladu sa Zakonom o tržištu hov i
drugih finansijskih instrumenata.
Oni koji po nalozima investitora prodaju i kupuju hov nazivaju se brokeri. Broker koji u
brokerskoj kući prima naloge za kupovinu i prodaju naziva se registrovani predstavnik,
dok se broker u sali za trgovanje koji izvršava naloge naziva broker na parketu.
Brokerom berze smatra se lice zaposleno na berzi koje prikuplja, sortira i uparuje naloge
za trgovanje koje ispostavljaju berzanski posrednici.
Agent izdavaoca akcije je pravno lice koje na osnovu Ugovora sa izdavaocem akcija, u
njegovo ime i račun obavlja administrativne poslove u vezi sa knjigom akcija i priprema
trgovanje akcijama izdavaoca na finansijskoj berzi.

3. INVESTIRANJE I INVESTITORI

Pod investiranjem se podrazumeva aktivnost ulaganja u kupovinu određene imovine (npr.

hov) dok lice koje ulaže novčana sredstva u npr. kupovinu akcija sa ciljem da ostvari
dobit njihovom prodajom po ceni višoj od one za koju ih je kupilo, nazivamo investitor,.
Lice koje poseduje akcije nazivamo u investitor i akcionar.

4. PROFESIONALNI INVESTITORI / INVESTICIONI FONDOVI /

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE

Profesionalni investitor je pravno lice koje, zbog vrste delatnosti i raspoloživog stručnog
profesionalnog kadra, može da proceni efekte buduće investicije u akcije ili druge fon.
instrumente. najznačajnijim profesionalnim investitorima smatraju se banke,
osiguravajuća društva, investicioni fondovi, penzioni fondovi.
Investicioni fondovi predstavljaju instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se
prikupljaju novčana sredstva od širokog kruga, najčešće malih investitora, a zatim ulažu u
različite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Društvo za upravljanje investicionim fondovima jeste pravno društvo koje organizuje,
osniva i upravlja s jednim ili više investicionih fondova.

5. ŠTA JE BERZA?

Organizuje trgovanje, a sama ne trguje, obezbeđuje kriterijume ulaska i pravila trgovanja

koje moraju da ispune ovlašćeni učesnici u trgovanju, uspostavlja informatički podržan
sistem trgovanja, obavlja kontrolu poštovanja pravila i ispunjenja propisanih kriterijuma i
o rezultatima trgovanja obaveštava javnost.

6. ŠTA JE TO PREDUZEĆE NA LISTINGU?

Preduzeće čije su akcije prihvaćene na A listingu berze odnosno koje se kotiraju na berzi
i kojima se trguje na toj berzi.

7. KADA NEKO POSTANE AKCIONAR, KAKO MOŽE DA DOLAZI DO

INFORMACIJA O PREDUZEĆU ČIJE AKCIJE POSEDUJE I
UOPŠTE O HOV DRUGIH IZDAVAOCA?

Kada postanete akcionar, počinjete da pratite kretanje cena vaših akcija, bilo zbog toga
što želite da ih u povoljnom trenutku prodate, bilo zato što se možete naći u situaciji da
na to budete prinuđeni. Zbog toga je bitno da budete dobro i pravovremeno informisani.
Različiti su izvori informisanja. To mogu biti finansijski servisi videćih novinskih kuća,
specijalizovani ekonomski časopisi, štampani i elektronski mediji. Osnovne informacije o
cenama akcija, možete dobiti prateći berzanske izveštaje na osnovu kojih možete biti
upućeni u njihovo kretanje.
Ukoliko vam to materijalne mogućnosti dozvoljavaju do brojnih informacija možete doći
korišćenjem posebnih veb sajtova na internetu. Pr. Veb sajt Beogradske berze
www.belex.rs na kojem se mogu naći i prospekti kompanija čijim se akcijama trguje,
može biti od velike pomoći prilikom odlučivanja za kupovinu odnosno prodaju akcija
određenog preduzeća.

8. ŠTA JE POTREBNO DA NEKO URADI DA BI MOGAO DA PRODA

AKCIJE KOJE POSEDUJE?

Imajući u vidu da su akcije, vrednosni papir, koje svom vlasniku daju određena prava
među kojima je prinos od ulaganja u akcije jedno od najbitnijih, akcionar se može
opredeliti umesto da proda svoje akcije da ih zadrži u svom posedu. Međutim, ako se
akcionar odluči da otuđi svoje akcije, mora znati šta je potrebno da prethodno uradi da bi
te svoje namere mogao da ostvari bilo na BB bilo prodajom kroz proceduru javnog
preuzimanja zainteresovanim ponuđaču.
Razumljivo je da će mu najveću pomoć pružiti broker kojeg bi angažovao da za njega
obavi željenu transakciju. U tom smisli neophodno je da sa brokerskom kućom za koju se
opredelio zaključi Ugovor o obavljanju poslova posredovanja. Pre nego što izda nalog
brokeru za prodaju akcija, akcionar bi od svog brokera trebalo da dobije: informaciju o
kretanju cena predmeta akcije u prethodnom periodu, očekivanu okvirnu cenu za datu
akciju, informaciju o troškovima transakcije kao i buduće poreske obaveze, informaciju o
potvrđenom vlasništvu u CR na d akcijama za koje se izdaje prodajni nalog, kao i
informaciju u kom roku će mu biti preneta sredstva na račun po osnovu akcija koje su
bile predmet transakcije.

9. KOJI PREDUSLOVI MORAJU DA BUDU ISPUNJENI DA BI SE

AKCIJAMA NEKOG PREDUZEĆA – EMITENTA TRGOVALO NA
BB?

Započinjanje trgovanja na BB podrazumeva da je registrovano preduzeće prethodno

angažovalo agenta izdavaoca (preduzeća) koji obavlja različite administrativne poslove u
vezi sa postojanjem i trgovinom akcijama, kao što su vođenje knjige akcija, saradnja sa
CR, Komisijom za hov, BB a ponekad i AF.
Trgovanje akcijama izdavaoca ne može biti zakazano na BB sve dok njegov agent ili AF
ne dostave BB zahtev za zakazivanje trgovanja sa svom pratećom dokumentacijom.
Izdavalac akcija je dužan da, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o odobrenju
izdavanja akcija, CR podnese zahtev za otvaranje emisionog računa i upis akcija u taj
registar.
Izdavalac akcija koje se izdaju javnom ponudom dužan je da, u roku od 3 dana od dana
upisa akcija u CR i otvaranja emisionog računa – podnese zahtev za prijem na listing
berze ili zahtev za prijem na slobodno berzansko tržište. Ako izdavalac ispunjava uslove
za prijem na listing berze propisane pravilnikom o listingu i kotacije berze – berza je
dužna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, primi na listing akcije izdavaoca. U
suprotnom (ili ako je podneo zahtev za prijem na slobodno berzansko tržište) berza je
dužna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, akcije izdavaoca uključi na
slobodno berzanski tržište.

10. DA LI JE NEOPHODNO DA DIREKTOR PREDUZEĆA KOJE JE

IZDALO AKCIJE POTPIŠE PROSPEKT DA BI SE AKCIJAMA
MOGLO TRGOVATI NA BB?

Trgovanje akcijama bez prospekta je predviđeno Zakonom o Akcijskom fondu tako što
akcionari sa učešćem većim od 10% imaju pravo da zahtevaju uključenje akcija na
berzansko trgovanje i u slučaju izostanka saglasnosti i saradnje rukovidioca preduzeća.
Ako preduzeće – izdavaoc akcija i odgovorno lice u njemu na osnovu pisanog zahteva
inicijative akcionara preduzeća koji imaju najmanje 10% osnovnog kapitala izdavaoca, u
roku od 7 dana od prijema zahteva, ne obezbede uslove za trgovanje akcijama na berzi
(što podrazumeva između ostalog i dostavljanje prospekta izdavaoca), trgovina akcijama
se odvija na berzi bez prospekta. Ovo delo Zakon tretira kao krivično, za koje je
odgovornom licu u preduzeću zaprećena zatvorska kazna od 3 meseca do 5 godina i
novčana kazna do 800.000 dinara.
 PRAVA AKCIONARA

1. KO JE AKCIONAR I KOJA PRAVA IMAJU AKCIONARI PO

OSNOVU VLASNIŠTVA NAD AKCIJAMA?

Akcionar je vlasnik akcija određenog preduzeća, koje je stekao besplatno ili njihovom
kupovinom. Akcionari se u odnosu prema preduzeću u trećim licima smatra lice koje je
upisano u CR u skladu sa zakonom. Stičući obične akcije, akcionari stiču i prava koja
proizilaze iz vlasništva nad njima i neodvojiva su od njih. Osnovna prava akcionara
odnose se na:
- Pravo na sigurne metode registracije vlasništva,
- Prodaju ili prenos akcija
- Pravo na učešće u upravljanju preduzećem
- Pravo na učešće u dobiti preduzeća
- Pravo na redovno i blagovremeno informisanje o preduzeću
- Pravo na učešće u imovini preduzeća u slučaju likvidacije
- Pravo prečeg upisa novoizdatih akcija.
Prava zakonitih imalaca akcija iz samih akcija nastaju upisom akcija na njihov račun koji
se vodi u CR.

2. PRAVO NA UČEŠĆE U UPRAVLJANJU

Pravo akcionara na upravljanje direktno zavisi od visine uloga akcionara u akcijskom

kapitalu preduzeća. Veći broj običnih akcija od uk broja izdatih akcija u posedu jednog
akcionara povlači njegovo veće u upravljanju i obrnuto.
S obzirom da se ovo pravo akcionara zasniva na njegovom zakonitom vlasništvu nad
akcijama, prodajom akcija i pravo upravljanja prenosi se na novog akcionara.

3. PRAVO AKCIONARA NA UČEŠĆE U DOBITI

Sve što je navedeno kao pravo akconara na učešće u upravljanju važi i kod njegovog
prava na učešće u dobiti preduzeća.

4. PRAVO AKCIONARA NA OBAVEŠTENOST

Pravo svakog akcionara na osnovu vlasništva nad akcijama a koje nije srazmerno broju
običnih akcija koje taj akcionar poseduje, odnosi se na pravo na periodičnu i stalnu
obaveštenost o poslovanju, statusu i poslovnim rezultatima preduzeća,
Preduzeće je dužno da svoje akcionare informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju
i da im učini dostupnim informacije i dokumenta saglasno nadležnom zakonu,
osnivačkom aktu ili statutu.
U slučaju da nadležni organ ili odgovorno lice preduzeća ne ispuni ovu navedenu
obavezu, ono odgovara za štetu koja je time prouzrokovana akcionarima preduzeća.
Preduzeće može odrediti da lice koje zahteva pristup dokumentima i informacijama mora
prethodno da se identifikuje i dokaže status akcionara pre obezbeđivanja traženih
informacija.

5. PRAVO AKCIONARA NA IMOVINU

Pravo akcionara na imovinu odnosi se na situaciju kada likvidacioni upravnik

raspodeljuje akcionarima preduzeća u likvidaciji, imovinu koja preostaje posle izmirenja
poverioca po prioritetu, srazmerno učešću svakog akcionara u ukupnom kapitali
preduzeća.

6. PRAVO AKCIONARA NA PREČI UPIS NOVOIZDATIH AKCIJA

Akcionar ima pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija, srazmerno svom učešću u
ukupnom akcijskom kapitalu preduzeća, u momentu izdavanja. Ovo svoje pravo
akcionari ostvaruju u skladu sa aktom o osnivanju preduzeća, njegovim statutom ili
odlukom njegovog upravnog odbora.
Pravo prečeg upisa može se ograničiti ili ukinuti osnivačkim aktom preduzeća njegovim
statutom ili odlukom skupštine na predlog njegovog upravnog odbora. Upravni odbor je u
obavezi da podnese skupštini preduzeća pisano obrazloženje za ograničenje ili ukidanje
ovog prava. Odluka skupštine preduzeća o ukidanju ili ograničenju ovog prava mora se
registrovati i objaviti shodno nadležnom zakonu.
Paralelno da ovim pravom ukazujemo na postojanje prava preče kupovine izdatih akcija
od strane postojećih akcionara, srazmerno svom učešću u ukupnom akcionarskom
kapitalu preduzeća, koje se ustanovljava Odlukom o izdavanju akcija.

7. PRAVO AKCIONARA NA ZASTUPANJE

Skupštinu preduzeća čine njegovi akcionari. Svaki akcionar koji poseduje obične akcije,
u skladu sa statutom preduzeća, lično ili preko pomoćnika ima pravo učestvovanja u radu
skipštine preduzeća. Zastupanje predstavlja takvu aktivnost, koja proizilazi iz činjenice
da akcionari ne mogu (zbog neispunjenja potrebnog celzusa za učestvovanje u radu
skupštine, ili kod velikih preduzeća zbog velikog broja malih akcionara za koje je
nemoguće obezbediti adekvatan prostor i uslove za glasanje) ili ne žele da glasaju lično,
pa svoje glasove prenose na druge zastupnike, koji mogu ali ne moraju biti akcionari
presuzeća.
Da bi zastupnici mogli da učestvuju u radu skupštine presuzeća umesto vlasnika akcija,
neophodno je da ih vlasnici akcija ovlaste putem davanja punomoćja da glasaju na
skupštini na osnovu njegovog prava iz akcija. Nova zastupnička izjava se mora davati za
svaku skupštinu akcionara.
U praksi, za glasove malih akcionara posebno su zainteresovani direktori i predstavnici
rukovodstva preduzeća, koji žele da se nađu u ulozi njuhovih zastupnika, zato što tako
jačaju svoje pozicije i imaju veći uticaj u odlučivanju. Posebno su interesantni slučajevi
kada dođe do borbe zastupnika odnosno situacije kada se manje grupe akcionara udružuju
u borbi protiv direktora ili postojećeg rukovodstva sa ciljem da promene kontrolu i
upravljanje u preduzeću.

8. JEDNAK TRETMAN AKCIONARA

Korporativno upravljanje u preduzeću trebalo bi da se sprovodi na način koji omogućava

jednak tretman svih akcionara, uključujući i manjinske i strane, pri čemu bi akcionari
trebalo da imaju mogućnost da ostvare efikasnu zaštitu u slučaju narušavanja njihovih
prava. Svi akcionari koji su vlasnici akcija iste klase trebalo bi da budu podjednako
tretirani . To znači da bi u okviru iste klase akcija, svi akcionari trebalo da imaju ista
glasačka prava, svim investitorima bi trebalo omogućiti da sepre kupovine upoznaju sa
glasačkim pravima koje nose akcije, odluke kojima se menjaju glasačka prava akcionara
moraju biti izglasane od akcionara, preocedure po kojima se održava skupština akcionara
treba da omogući jednak tretman svih akcionara, kao i da omoguće šprimeran i
troškovino racionalan postupak glasanja.

9. PROSPEKT I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE

Prospekt je osnovni dokument izdavaoca akcija kojim se preduzeće predstavlja

investicionoj javnosti pružajući potpune i jasne onformacije potencijalnim investitorima
za donošenje odluke o ulaganju. On omogućuje potencijalnom investitoru da ostvari uvod
u pravni i finansijski položaj izdavaoca akcija, kao i u njegove poslovne rezulatate. On se
objavljuje u nedijima – štampa, televizija, internet.
Kao prikaz osnovnih podataka o preduzeću prospekt se objavljuje kako prilikom
distribucije akcija i upućivanje javnog poziva za upis i uplatu akcija, tako i u slučajevima
privatizacije preduzeća.
Izdavalac može da pripremi i skraćeni prospekt. Za istinitost i potpunost podataka
objavljenih u prospektu za distribuciju akcija i skraćenom prospektu, odnosno za štetu,
solidarno su odgovorna lica koja su učestvovala u njihovoj pripremi, organizator
distribucije akcija, revizor i idavalac ako su znali, odnosno mirali znati da su ti podaci
neistiniti ili nepotpuni. Prospekt za distribuciju akcija i skraćeni prospekt moraju se
staviti na raspolaganje svim zainteresovanim licima na mestima određenim za upis u
uplatu tih akcija. Izdavalac akcija i berzanski posrednikkojeg je ovlastio izdavalac, dužni
su da svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, uruče primerak prospekta za
dostribuciju akcija ili skraćenog prospekta.
 10. VAŽENJE UPISA BESPLATNIH AKCIJA U SLUČAJU RASKIDA
UGOVORA O PRODAJI

Raskidom ugovora o prodaji društvenog kapitala zbog neispunjenja ugovorenih obaveza

od strane kupca predmetnog kapitala preduzeća koje se privatizovalo, zaposleni tog
preduzeća ne gube stečena vlasnička prava nad besplatnim akcijama, dakle zadržavaju
sve zakonom stečene besplatne akvije, dok se kapital koji je bio predmet prodaje kupcu
koji nije ispunio ugovorene obaveze prenosi Akcijskom fondu.
 PRIHODI OD KAPITALA I OPOREZIVANJE
AKCIONARA

1. ŠTA JE PRINOS OD HOV?

Ostvarivanje prinosa po osnovu posedovanja hov jedan je od najvažnijih razloga koji

motiviše svakog investitora da ulaže u njih. U zavisnosti od hov razlikujemo i vrste
prinosa koje one donose svojim vlasnicima. Tako vlasnici akcija ostvaruju dividende i
kapitalni dobitak a vlasnici obveznica kamatu.

2. ŠTA JE DIVIDENDA?

Predstavlja prihod koji akcionari ostvaruju po osnovu vlasništva nad akcijama a koji se
raspodeljuje akcionarima iz ostvarene dobiti. Iznos dividende utvrđuje se na godišnjoj
skupštini preduzeća uz istovremeno donošenje odluke i o tome kako će ona biti isplaćena.
Naplata dividende vrši se po isteku fiskalne godine, a akcionar da bi ostvario svoje pravo
na naplatu dividende mora da isplatiocu pokaže ili akciju ili pripadajući joj kupon.

3. U ČEMU SE DIVIDENDA MOŽE ISPLAĆIVATI AKCIONARIMA?

Odlukom akcionara na godišnjoj skupštini preduzeća utvrđuje se iznos koji će biti

isplaćen akcionarima po osnovu dividende kao i način na koji će se ona isplatiti. Najčešći
oblik isplate je u novcu ali se ona može isplaćivati i u akcijama (putem nove emisije) kao
i u imovini.

4. DA LI SE ISPLATA DIVIDENDE AKCIONARIMA MOŽE VRŠITI

PREKO CR I ZAŠTO JE TO DOBRO?

Na zahtev izdavaoca akcija, praćen njegovom odlukom o isplati dividende, koji se CR

podnosi posredstvom člana CR, vrši se isplata dividende, čime se uprava preduzeća
dovodi u situaciju kojim će akcionarima isplatiti dividendu a kojima neće, već sve
akcionare mora jednako tretirati. Primljena novčana sredstva za isplatu dividende, CR
prenosi članu CR kod koga je akcionar otvorio vlasnički račun, a član CR ta sredstva
prenosi na račun akcionara u njegovoj poslovnoj banci.

5. DA LI SE KOD OBVEZNICA ISPLAĆUJE DIVIDENDA?

Kod obveznica se, njenim vlasnicima, kao prihod, isplaćuje ugovorom definisana kamata.
Pošto je kamata kao ugovorena obaveza unapred poznata, izdavalac obveznice mora da je
o roku dospeća isplatiti. U slučaju da izdavalac obveznice ne izvrši svoju obavezu isplate
kamate, kroz zakonom regulisanu proceduru, sledi prinudna naplata kamate.

6. ŠTA JE TRGOVINA NA BERZI PRIVILEGOVANIH INFORMACIJA?

Situacija da neka lica (insajderi) obavljajući svoje poslove dođu u posed poverljivih
informacija, koje se odnose na jedno preduzeće, njegove sadašnje i buduće poslove,
namere, buduću poslovnu i tržišnu poziciju… koje nisu javno objavljene i dostupne
širokom krugu investitora a po prirodi stvari mogu značajno da utiču na cene akcija tog
preduzeća, i te informacije upotrebe uključujući se u trgovanje akcijama tog preduzeća u
cilju sticanja protivpravne dobiti, smatra se trgovinom na berzi privilegovanih
informacija.
Sprečavanje korišćenja privilegovanih informacija u cilju pribavljanja protivpravne
imovinske koristi je aktivnost koja se reguliše zakonom a odnosi se na mnoge poslove na
berzi, između ostalih i na trgovinu akcijama. Privilegovana informacija je svaka
informacija koja nije dostupna javnosti, a značajna je za utvrđivanje cene akcija.
Niko ne može da stiče, kupuje, prodaje akcije na bazi korišćenja privilegovanih
informacija. Zabrana korišćenja ovakvih informacija odnosi se posebno na lica koja su u
obavljanju svojih poslova saznali za privilegovane informacije (zaposleni kod izdavaoca,
članovi rukovodstva, revizor, broker, računovođa, advokat, procenjivač…).
I naš Zakon o tržištu hov i dr. fin. instrumenata sankcioniše trgovinu na bazi
privilegovanih informacija, tretirajući je kao krivično delo, a dobit koja se u njoj ostvari
kao protivpravnu imovinsku korist.

7. KAKAV JE PORESKI TRETMAN AKCIONARA?

Izmenama Zakona o porezu na imovinu ukinuta je obaveza akcionara da plaćaju porez na

imovinu po osnovu vlasništva nad akcijama izdatim na ime, što znači da akcionari više
nemaju obavezu plaćanja poreza na imovinu po osnovu akcija koje poseduju.
Jedno od poreskih oslobađanja plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava odnosi se na
slučaj kada se prenosi apsolutno pravo na akcijama sa preduzeća koje se privatizuje na
sticaoca akcija u procesu privatizacije preduzeća, a po odredbama Zakona o privatizaciji.
Dakle, akcionar nije u obavezi da plaća porez na prenos apsolutnih prava.

8. KAKAV JE PORESKI TRETMAN DIVIDENDE?

Obveznik plaćanja poreza na primljenu dividendu je akcionar – vlasnik akcije, koja je

predstavljala osnov za primanje dividende. Ukupno primljena dividenda nije osnova za
obračun poreza već se uzima polovina bruto dividende i na taj iznos se primenjuje
poreska stopa od 20% za utvrđivanje poreza, koji akcionar mora da plati.
 9. KAKO JE PORESKI REGULISANA PRODAJA AKCIJA?

U slučaju kada akcionar izvrši prodaju akcija, on postaje obveznik plaćanja poreza na
prenos apsolutnih prava.
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorna cena u trenutku nastanka
poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da
ugovorna cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 20 dana do dana prijema poreske
prijave, odnosno do dana njenog saznanja za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini
tržišne vrednosti ili, ako ne iskoristi tu mogućnost, poresku osnovicu će činiti ugovorena
cena.
Stopa poreza na prenos apsolutnih prava kod akcija je proporcionalna i iznosi 0,3%. Ova
stopa je privremeno ukinuta početkom 2009. godine, do daljnjeg. Kod prenosa apsolutnih
prava na akcijama uz naknadu u novcu, u CR se istovremeno sa saldiranjem novca od
strane CR, vrši obračun poreza na prenos apsolutnih prava i njegovo plaćanje po odbitku
od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava u ime i za račun poreskog obveznika.

10. ŠTA PREDSTAVLJA KAPITALNI DOBITAK KOD AKCIJA I KAKO

SE ON OPOREZUJE?

Prilikom prodaje akcija, vlasnik akcija može da ostvari kapitalni dobitak. Ukoliko je
prilikom prodaje akcija njen vlasnik ostvario cenu koja je veća od cene po kojoj je stekao
akciju, na dan prodaje, onda se može reči da je u ovoj transakciji ostvario kapitalni
dobitak i kao takav postaje poreski obveznik za ostvareni kapitalni dobitak. Dakle,
pozitivna razlika između cene akcija i njene revalorizovane nabavne vrednosti, na dan
prodaje,vlasniku akcija donosi kapitalni dobitak, a negativna kapitalni gubitak. Tako
ostvareni kap. dobitak poreski se tretira stopom od 20%.
Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena,
odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorna cena
niža od tržišne, pri čemu se uzima cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. Za iste
svrhe, nabavnom cenom smatra se ona po kojoj je poreski obveznik stekao akciju,
odnosno cenu koju je utvrdio poreski organ.
Postoji razlika u utvrđivanju nabavne cene akcija koje se kotiraju na berzi u odnosu na
one koje se ne kotiraju. Tako se kod akcija koje se kotiraju na berzi nabavnom cenom
smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno ako to ne
učini, najniže zabeležena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji
predhodi prodaji akcija. Kod akcija koje nisu kotirane na berzi nabavnom cenom se
smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno ako to ne
učini njena nominalna vrednost.
 INSTITUCIJE

1. MINISTARSTVO EKONOMIJE I RAVNOMERNOG REGIONALNOG

RAZVOJA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Obavlja poslove državne uprave koji se između ostalih odnose i na korenitu privrednu
reformu kroz okončanje procesa privatizacije, stalno povećanje direktnih stranih
investicija u državi, razvoj malih i srednjih preduzeća i stvaranje stimulativnog poslovnog
ambijenta, a sve sa ciljem uspostavljanja dominantnog privatnog vlasništva, jačanja
ekonomije kroz ozdravljenje i promenu privredne strukture sa izvozno konkurentnim
preduzećima, otvaranje dobro plaćenih radnih mesta na kojima zaposleni stvaraju profit,
što za posledicu treba da ima obezbeđivanje boljeg života građana,
U skladu sa Zakonom o privatizaciji, Ministarstvo ekonomije i ravomernog regionalnog
razvoja vrši nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije, koja se
obavlja preko finansijske berze, kao specijalizovane institucije finansijskog tržišta na
kojoj se prodaju i kupuju hartije od vrednosti.
Ono takođe vrši nadzor nad primenom Zakona o privatizaciji i podzakonskih akata koji
se donose na osnovu njega. Radi potpune javnosti postupka privatizacije, kontrolu rada
Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja i
Vlade RS vrše nadležni odbori Narodne skupštine RS. Ovim odborima mesečno se
dostavljaju izveštaji o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima, pokrenutim
postupcima i radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije.

2. AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU(AP)

Državna institucija koja ima zadatak da promoviše, pokreće, sprovodi, obezbeđuje i

kontroliše sprovođenje privatizacije. Čine je sledeće organizacione celine – Centri za:
tendere, aukcije, restrukturiranje, tržište kapitala, stečajeve, kontrolu.

3. AKCIJSKI FOND REPUBLIKE SRBIJE (AF)

Specijalizovana državna finansijska institucija na koju su prenete preostale akcije iz

ranijih privatizacija, a koja ima obavezu da te akcije proda na sekundarnom tržištu HoV,
najduže u periodu od 6 godina. Zadatak i cilj AF je prodaja akcija koje su mu prenete uz
maksimiranje prihoda i priliv investicija u preduzeća čije akcije prodaje.

4. REGISTAR BESPLATNIH AKCIJA

Registar pri Ministarstvu za ekonomiju i ravomerni regionalni razvoj u kome se

evidentiraju akcije koje će se besplatno preneti na građane, koji prethodno nisu
učestvovali u besplatnoj podeli akcija. Akcije NIS-a su već prenete.
 5. CENTRALNI REGISTAR DEPO O KLIRING HOV RS

Državna institucija od izuzetnog značaja za efikasno funkcionisanje finansijskog tržišta,

čije postojanje i rad obezbeđuje sigurnost svim postojećim akcionarima kao i budućim
investitorima, koja vodi jedinstveni evidenciju o vlasnicima svih akcija (kao i drugih hov)
koje su izdate u Republici Srbiji. Po zaključenju kupoprodajne transakcije vrši sravnjenje
računa učesnika u transakciji kao i saldiranje obaveza tako što vrši prenos vlasništva
akcija sa računa prodavca akcija na račun kupca akcija istovremeno sa prenosom novca
sa računa kupca na račun prodavca akcija time sprečavajući situaciju u kojoj bi prodavac
akcija ostao od novca od prodaje, a kupac bez kupljenih akcija.

6. BERZA

Institucija finansijskog tržišta koja organizuje trgovanje a sama ne trguje. Da bi učesnici

u trgovanju na berzi imali jednake i fer uslove za trgovanje, propisana su odgovarajuća
pravila trgovanja.
Beogradska berza, kao organizovano tržište neprofitnog kapitala, je pravno lice koje ima
dozvolu Komisije za hov i koje organizuje trgovinu akcijama i drugim hov u skladu sa
Zakonom o tržištu hov i drugih finansijskih instrumenata.
U tačno određenom prostoru i u standardnom radnom vremenu, akcijama i drugim
vrednosnim papirima, po propisanim pravilima i jasno definisanim uslovima, trguju samo
ovlašćeni posrednici koji imaju pravo zaključenja poslova na berzi, dok svi drugi koji na
njoj žele da trguju, to čine preko njih.

7. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI

Državna regulatorna finansijska institucija zadužena za regulisanje, nadzor i upravljanje

finansijskih tržišta u RS. Ona treba da obezbedi javnost svih aktivnosti na tržištu hov kao
i da zaštiti učesnike od mogućih zloupotreba i prakse „nekorektnog poslovanja“ na ovom
tržištu.
Obavlja poslove koji se odnose na obezbeđivanje kvaliteta hov, koje se emituju u seriji,
obezbeđenje finansijske discipline u trgovini hov kao i kontroli pravnih lica koja posluju
sa vrednosnim papirima.

8. AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA, STEČAJ I LIKVIDACIJU

BANAKA

Specijalizovana finansijska organizacija koja osigurava depozite i koja sprovodi sanaciju,

stečaj i likvidaciju banaka.
 9. NARODNA BANKA SRBIJE

Centralna monetarna institucija u našoj državi koja određuje bitne uslove poslovanja.
Posredno delije na dešavanja na berzi određujući pojedine parametre kao što je na primer
eskontna stopa. Na berzi se pojavljuje kao kupac i prodavac sopstvenih ili tuđih
vrednosnih papira.

10. FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

Državna institucija osnovana sa ciljem stvaranja uslova za podsticanje privatnog i

regionalnog razvoja, kao i za prestruktuiranje preduzeća i razvoj tržišta kapitala
 PRIVATIZACIJA

1. ŠTA JE PRIVATIZACIJA?

Uopšteno posmatrano, privatizacija je proces u kome se vrši pretvaranje društvenog

kapitala u privati primenom različitih privatizacionih metoda.
Kod nas je privatizacija postupak u kome se prodaje do 7’% društvenog i državnog
kapitala preduzeća, čije se sedište nalazi na teritoriji Republike Srbije.

2. KAKVA SU PRAVA RADNIKA U PREDUZEĆU KOJE SE

PRIVATIZUJE?

Zaposleni koji su državljani Srbije, imaju pravo na raspodelu akcija bez naknade
(besplatne akcije) po osnovu društvenog kapitala preduzeća koje se privatizuje i to u
visini do 15% kod tenderske odnosno do 30% kod aukcijske privatizacije.
Zaposleni imaju pravo da preko predstavnika preduzeća i predstavnika reprezentativnog
Sindikata, koji su članovi Tenderske komisije, uvažavajući njihova ograničenja
nametnuta zakonskom obavezom čuvanja poverljivih podataka, budu u mogućnosti da
prete zakonitost sprovođenja tenderske privatizacije preduzeća.

3. KAKVA JE ULOGA SAVETNIKA U PROCESU PRIVATIZACIJE

PREDUZEĆA I KO MOŽE BITI SAVETNIK?

Savetnik može da bude konsultantska firma i/ili investiciona banka i/ili advokatska
kancelarija ili konzorcijum subjekata koji imaju eksperte u prodaji preduzeća, proceni
vrednosti kapitala, korporativnim finansijama, prodaji akcija i sklapanju ugovora.
Izbor Savetnika se obavlja putem prikupljanja javnih ponuda. Savetnik se angažuje na
izradi privatizacione dokumentacije i pružanju stručne pomoći Agenciji za privatizaciju
tokom sprovođenja privatizacionog postupka.

4. ŠTA JE TENDERSKA KOMISIJA, A ŠTA KOMISIJA ZA

PREGOVORE?

Tenderska komisija, kao učesnik u sprovođenju javnog tendera, formirana je od strane

Ministarstva ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja, sa zadatkom da prati
sprovođenje tendera i da na osnovu predloga Agencije za privatizaciju, odobri rezultate
tendera. Sastoji se od pet članova od kojih su dva predstavnici republičkih organa, jedan
predstavnik lokalne samouprave prema sedištu preduzeća, jedan predstavnik preduzeća
koje se privatizuje i jedan predstavnik njegovog reprezentativnog sindikata.
Komisija za pregovore je telo koje formira ministar ekonomije svaki put kad tenderska
komisija donese odliku da se započnu pregovori sa jednim učesnikom na tenderu. Broj
članova Komisije za pregovore utvrđuje se za svake pregovore posebno i ona je
ovlašćena da: vodi pregovore, vodi i popisuje zapisnik o pregovorima i većinom glasova
od ukupnog broja svih članova predloži Tenderskoj komisiji da donese odluku da se sa
jednim učesnikom na tenderu zaključi ugovor o prodaji ili ne.

5. KO OCENJUJE PRISTIGLE PONUDE KOD PRIVATIZACIJE

PREDUZEĆA PUTEM JAVNOG TENDERA?

Posle javnog otvaranja, u roku od 30 dana, ocenu i rangiranje pristiglih ponuda po osnovu
javnog tendera, vrši Agencija za privatizaciju uz pomoć Savetnika. Agencija utvrđuje
redosled vežećih ponuda putem primene sistema Za vrednovanje datog u Uputstvu za
ponuđače. Ponuđač čija ponuda na osnovu primene datog sistema za vrednovanje ima
najveću vrednost ponude proglasiće se za izabranog ponuđača. Na osnovu predloga
Agencije za privatizaciju Tenderska komisija odobrava rezultate tendera i proglašava ili
izabranig ponuđača ili tender neuspelim.

6. KO POTPISUJE UGOVOR O PRODAJI KAPITALA PREDUZEĆA

KOJE SE PRIVATIZUJE?

Ugovor potpisuju ovlašćeni predstavnici kupca i Agencije za privatizaciju.

7. KAKO KUPAC GARANTUJE ZA ISPUNJENJE UGOVORENIH

OBAVEZA?

Datom garancijom za dobro izvršenje posla, kupac društvenog kapitala preduzeća

garantuje da će, u ugovorom definisanom roku, ispuniti preuzete ugovorene obaveze.
Agencija za privatizaciju redovno kontroliše kupca u ispunjavanju preuzetih ugovorenih
obaveza.
Garancija za dobro izvršenje posla predstavlja nezavisnu, bezuslovnu i neopozivu
bankarsku garanciju, plativu na prvi poziv, koju izdaje (za Agenciju) prihvatljiva banka u
korist agencije, koja obezbeđuje da će kupac ispuniti investicione i obaveze iz socijalnog
programa, kao i druge obaveze definisane Ugovorom o prodaji.
Kod javne ponude za preuzimanje, ponuđač je u obavezi da pre početka ponude za
preuzimanje akcija, deponije novčana sredstva kod ovlašćene banke člana CR, i to u
iznosu koji je dovoljan da se kupe sve akcije koje su predmet ponude ili da obezbedi
bankarsku garanciju izdatu na isti iznos.
 8. KADA KUPAC POSTAJE VLASNIK KAPITALA KUPLJENOG
PREDUZEĆA?

Kupac kapitala preduzeća privatizovanog tenderskim putem postaje vlasnik predmetnog

kapitala u trenutku kada je uplatio puni iznos ugovorene prodajne cene za predmetni
kapital.

9. ŠTA JE DOKAPITALIZACIJA? DA LI JE ZA DOKAPITALIZACIJU

KOJU KUPAC VRŠI U CILJU ISPUNJENJA NJEGOVE OBAVEZE IZ
UGOVORA O PRODAJI DRUŠTVENOG KAPITALA POTREBNA
SAGLASNOST ODNOSNO ODOBRENJE KOMISIJE ZA HOV?

Dokapitalizacija je postupak povećanja vrednosti osnovnog kapitala preduzeća po osnovu

novih, dodatnih uloga. Imajući u vidu da odredbe zakona ne propisuju obavezno
odobrenje komisije za hov za izdavanje novih akcija u postupku dodatnog investiranja
kupca u privatizovanom preduzeću po osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala, to u
ovim slučajevima njeno odobrenje nije potrebno.
Za svako dodatno investiranje kupca u privatizovano preduzeće, van uslova predviđenih
ugovorom o prodaji društvenog kapitala, kupac ima obavezu da od Komisije dobije
odobrenje za distribuciju akcija javnom ponudom ili u suprotnom, po osnovu viška
uloženih novčanih sredstava uznad ugovorenog iznosa neće doći do povećanja osnovnog
kapitala i za taj iznos kupac neće steći nove akcije.

10. DA LI JE MOGUĆE OTUĐENJE I ZALAGANJE IMOVINE U

PREDUZEĆIMA SA VEĆINSKIM DRUŠTVENIM (DRŽAVNIM)
KAPITALOM I PO KOJOJ PROCEDURI?

Počev od 2003. godine preduzeća sa većinskim društvenim i državnim kapitalom imaju

obavezu da ako žele da otuđe ili založe imovinu preduzeća, moraju tražiti saglasnost
Agencije za privatizaciju, koja ocenjuje opravdanost zahteva i daje ili nesaglasnost na
podneti zahtev.
Za privatizovana preduzeća, Ugovorom o prodaji kapitala kupcu je ispunjena obaveza da
u određenom periodu posle privatizacije ne može preneti ili založiti imovinu
privatizovanog preduzeća ako ona zbirno prelazi 5% ukupne knjigovodstvene vrednosti
imovine, bez predhodne saglasnosti Agencije date u pisanoj formi.
 PREUZIMANJE PREDUZEĆA

1. ŠTA JE PREUZIMANJE PREDUZEĆA?

Tržišna aktivnost koja obuhvata različite oblike prenosa kontrole nad preduzećem sa
jedne grupe akcionara na drugu. Postoje brojne strategije koje se primenjuju u cilju
sticanja kontrole nad pojedinačnim preduzećima. Razlikujemo prijateljsko i neprijateljsko
preuzimanje.

2. ŠTA JE PRIJATELJSKO PREUZIMANJE PREDUZEĆA, A ŠTA

NEPRIJATELJSKO PREUZIMANJE PREDUZEĆA?

Prijateljsko preuzimanje svodi se na dobrovoljni sporazum strane koja želi da izvrši

preuzimanje i preduzeća koje je predmet preuzimanja i ostvaruje se kroz dogovor
ponuđača s jedne i preduzeća s druge strane, dok se neprijateljsko preuzimanje realizuje
suprotno volji i interesu menadžera i vlasnika preduzeća koje se preuzima.

3. KO JE PONUĐAČ ILI PREDUZEĆE KOJE VRŠI PREUZIMANJE?

Predstavlja lice koje sprovodi aktivnost preuzimanja u cilju sticanja kontrole nad
preduzećem za koje je zainteresovano. Lansirajući svoju ponudu za preuzimanje to lice
posebnu pažnju posvećuje ponuđenoj ceni za akcije preduzeća koje želi da preuzme,

4. KO JE META PREUZIMANJA ILI PREDUZEĆE KOJE SE

PREUZIMA?

Preduzeće ka kome su usmerene aktivnosti preuzimanja od strane lica zainteresovanog za

sticanje kontrole nad njim . u slučaju da akcionari i / ili menadžeri preduzeća koje je meta
preuzimanja, nisu saglasni sa namerom lica koje ima nameru da stekne kontrolu nad
njim, mogu se opredeliti da mu se suprostave primenjujući različite strategije odbrane
kojom bi sprečili preuzimanje.

5. ŠTA JE STRATEGIJA PREUZIMANJA?

Predstavlja skup aktivnosti za preuzimanje kontrole nad pojedinačnim preduzećem koje

se u praksi svode na dve velike grupe i to one aktivnosti preuzimanja koje su usmerene
direktno prema (1) akcionarima i (2) menadžerima željenog preduzeća (aktivnosti
udruživanja i pripajanja)
 6. DA LI SE PREDUZEĆE MOŽE PREUZETI DA BI SE RASPARČALO
– PREUZIMANJE RADI RASPARČAVANJA?

Svakako. Strategija preuzimanja radi rasparčavanja preuzetog preduzeća sprovodi se sa

ciljem da se ono ne zadrži u obliku u kome je preuzeto već da se kroz prodaju njegovih
pojedinačnih organizacionih celina u kratkom roku ostvari profit, na osnovu procene
preuzimaoca da ga je preuzeo po podcenjenoj vrednosti i da prodajom pojedinačnih
njegovih delova može da zaradi više nego što bi dobio da je prodavao celo preduzeće.
Primena ove strategije pruža značajne mogućnosti da lice koje je izvršilo preuzimanje, u
kratkom roku, ostvari velike profite.

7. ŠTA JE SUPROTNO PREUZIMANJE?

Aktivnost preuzimanja kontrole nad određenim preduzećem pri čemu je preduzeće

preuzimalac manje po veličini od preduzeća koje želi dapreuzme.

8. ŠTA JE JAVNA PONUDA ZA PREUZIMANJE?

Jedan od uobičajenih tržišnih načina za preuzimanje kontrole nad određenim

preduzećem. Ponuda za preuzimanje akcija određenog preduzeća predstavlja način da
jedno lice, pravno ili fizičko, stekne 25% ili više akcija sa pravom glasa tog preduzeća.
Nakon javnog i ličnog obaveštenja, akcionari mogu u roku koji ne može biti kraći od 21
dan, odlučiti da prodaju svoje akcije ponuđaču tako što će ih deponovati na račun
deponovanih hov koji se otvara u CR.
U slučaju objavljivanja Ponude za preuzimanje akcija određenog preduzeća, ponuđaču se
iz CR dostavlja isključivo spisak akcionara sa njihovim identifikacionim podacima (ime i
prezime, adresa) ali bez podatka o broju akcija koje poseduje svaki akcionar.
Kod nas je procedura preuzimanja regulisana Zakonom o tržištu hov i drugih finansijskih
instrumenata.
Ponuda za preuzimanje akcija određenog preduzeća ne može se vršiti bez prethodno
donetog rešenja o njenom odobrenju, koje donosi Komisija za hov.
Javna ponuda za preuzimanje akcija određenog preduzeća smatra se uspešnom kada
ponuđač stekne kontrolni paket akcija.
U roku od 20 dana od dana zatvaranja ponude, ponuđač je dužan da Komisiji za hov
dostavi obaveštenje o rezultatu ponude za preuzimanje akcija, a ako je ponuda za
preuzimanje uspešno završena i podatke u ukupnom broju preuzetih akcija.
 9. POKUŠAJ PREUZIMANJA I ODBRANA OD TOGA

Skup određenih aktivnosti koje preduzeće preduzima u pokušaju da sačuva svoju

kontrolnu poziciju koju ima i odbrani se od neprijateljskog preuzimanja. Postoje brojni
metodi koji se u te svrhe koriste od strane preduzeća mete preuzimanja.

10. ŠTA SU AMADMANI O NEPREUZIMANJU?

Formalni metod odbrane od pokušaja neprijateljskog preuzimanja, koji je kreiran i

predložen od strane menadžera preduzeća i usvojen od strane skupštine preduzeća mete
preuzimanja, često postaje sastavni deo njegovih internih akata, i kao takav on se
primenjuje pre javnog objavljivanja ponude za preuzimanje. Donete odredbe imaju za cilj
da preko uspostavljanja novih i dodatih uslova otežaju prenos kontrole upravljanja nad
njim, i time ga učine što nepovoljnijom metom preuzimanja, što treba ponuđače da
odvrati od namere za preuzimanjem.
 SINDIKAT; SOCIJALNI PROGRAM; ZAŠTITA
MALIH AKCIONARA

1. KAKVA JE ULOGA SINDIKATA U PRIVATIZACIJI?

Reprezentativnim sindikalnim organizacijama u preduzeču koje se privatizuje dostavlja

se inicijativa za privatizaciju (pisani akt preduzeća kojim se izražava namera za
sprovođenje privatizacije), dok se zaposleni o pokrenutoj inicijativi obaveštavaju na
način sefinisan Statitom reduzeća. Dobrom sopstvenom organizacijom i realnim
sagledavanjem ukupne pizicije preduzeća, sindikalne organizacije mogu učestvovati u
stvaranju povoljne klime u preduzeću za sprovođenje procesa privatizacije i time
doprineti da se na optimalan način zaštite kako oni koji eventualno budu proglašeni
tehnološkim viškom, tako i oni koji nastave da rade u privatizovanom preduzeću.

2. KAKVA JE ULOGA SINDIKATA U TENDERSKOJ PRIVATIZACIJI?

Predstavnici reprezentativnih sindikataiz oreduzeća koje se privatizuje, raspoloživi su da

na zahtev potencijalnog ponuđača koji je otkupio tenderski dokumentaciju, pre davanja
njegove obavezujuće ponude, sa njim obave razgovore i iznesu svoje viđenje i predloge
koji se odnose na budući socijalni program.
Jedan od pet članova tenderske komisije je predstavnik reprezentativnih sindikata i preko
njega sindikalne organizacije i njihovi članovi su u mogućnosti da prate zakonitost
sprovođenja tenderske privatizacije preduzeća.
Takođe, posle proglašenja izabranog ponuđača i otpočinjanja pregovora sa njim oko
konačne verzije ugovora o prodaji društvenog kapitala, predstavnici reprezentativnih
sindikata učestvuju u delu pregovora koji se odnose na utvrđivanje završnog teksta
socijalnog programa koji postaje sastavni deo ugovora, i kao takav obavezujući za kupca
predmetnog kapitala.

3. ŠTA JE MINIMALNI SOCIJALNI PROGRAM?

Socijalni program u kome su definisane minimalne obaveze koje ponuđač u procesu

tenderske privatizacije mora bezuslovno da prihvati u svojoj ponudi odnosno koje mora
da izvrši u korist zaposlenih u preduzeću koje se privatizuje. U slučaju da ponuđač u
svojoj ponudi ne da bezislovnu izjavu kojom prihvata sve minimalne obaveze Socijalnog
programa, Agencija za privatizaciju ima pravo da takvu ponudu odbaci.
U praksi minimalne obaveze Socijalnig programa odnose se na period u kome nema
prinudnog otpuštanja radnika, period u kome ponuđač mora da nastavi da obavlja
registrovanu delatnost, period u kome ponuđač ne može da otuđi stečene akcije ili
omogući primenu kontrole nad privatizovanim preduzećem bez saglasnosti Agencije za
privatizaciju.
Minimalne obaveze Socijalnog programa su sastavni deo uputstva za ponuđače,
dokumenta u okviru tenderske dokumentacije, koju zainteresovani ponuđači otkupljuju.

4. ŠTA JE DODATNI SOCIJALNI PROGRAM?

Ponuđač može na osnovu sopstvenih procena da odluči da u okviru svoje ponude

preuzme i dodatne socijalne obaveze. Te obaveze predstavljaju dodatni Socijalni
program. One se ne ocenjuju odnosno nisu predmet bodovanja prilikom vrednovanja
ponuda. Međutim, u slučaju kada je ponuđač koji je ponudio dodatni socijalni program
postane izabrani ponuđač sa kojim će se zaključiti ugovor, te ponuđene dodatne socijalne
obaveze zajedno sa minimalnim obavezama socijalnig programa postaju sastavni deo
ugovora o prodaji i kupac mora da ih ispuni.

5. KONZORCIJUM ZAPOSLENIH KAO KUPAC U PRIVATIZACIJI

Skp fizičkih lica u statusu zaposlenih, koja su kao članovi konzorcijuma, na osnovu
pisanog ugovora, udružila rad zajedničkog učešća na akcijskoj ili tenderskoj privatizaciji
svog preduzeća. Moguće je da se zajedno sa zaposlenima, kao član Konzorcijuma, pojavi
i neko pravno lice.

6. INTERNI NASPRAM EKSTERNIH AKCIONARA, ODNOSNO

RADNICI AKCIONARI NASPRAM PENZIONERA AKCIONARA

U praksi se često dešava da se prilikom upućivanja javne ponude zapreuzimanje od strane

zainteresovanog ponuđača ili u slučajevima izbegavanja rukovidstva da podnesu zahtev
za uključivanje akcija na berzansko trgovanje, kao dve suprostavljene strane pojavljuju
akcionari trenutno zaposleni u preduzeću i akcionari bivši zaposleni i penzioneri.
Akccionari trenutno zaposleni više su zainteresovani za budućnost preduzeća, očuvanje
sopstvenih radnih mesta i plate, a mnogo manje za cenu akcija, dok su akcionari bivši
zaposleni i penzioneri zainteresovani za dobijanje što više cene za akcije koje bi hteli da
prodaju. Sa tako suprotstavljenim interesima, često su obe grupe akcionara izložene
raznim vrstama manipulacija veštih investitora, što se u praksi pokazalo pogubno za obe
grupe. Svesni intenziteta sukoba između ovih kao i posledica po buduću sopstvenu radnu
poziciju, akcionari trenutno zaposleni ponekad su pribegavali aktivnostima i donošenju
odluka koje su narušavale prava malih akcionara bivših zaposlenih i penzionera. Tako se
dešavalo da su pravo upravljanja mešali sa pravom na radno mesto, pa su interni
akcionari predpostavljajući prao na rad, onemogućavali eksterne akcionare da koriste
svoje pravo na upravljanje kao i druga prava koja priozilaze iz akcija.
 7. NA KOJI NAČIN MALI AKCIONARI MOGU DA SPREČE
NEZAKONITO SAZIVANJE SKUPŠTINE AKCIONARA?

Zakon o privrednim društvima ne predviđa mehanizam kojim bi se moglo sprečiti bilo

kakvo nezakoniti postupanje odgovornih lica preduzeća, uključujući i nezakonito
sazivanje skupštine akcionara.
Međitim, manjinskim akcionarima ostaje mogućnost da u skladu sa propisanom
procedurom izdejstvuju stavljanje van snage odluka koje su odnete na nezakonit sazvanoj
skupštini.
Ukoliko se skupština akcionara ne sazove u skladu sa odredbama zakona, osnivačkog
akta ili statuta odluke donete na takvoj skupštini mogu se pobijati pred nadležnim sudom.
Pravo na podnošenje tužbe za pobijanje odluka donetih na nezakonito sazvanoj skupštini
ima:
- Akcionar koji nije bio propisano pozvan ili je na drugi način bio onemogućen da
prisustvuje, odnosno
- Svaki akcionar koji je glasao protiv predmetne odluke
Tužba za pobijanje odluke podnosi se protiv preduzeća u roku od 30 dana od saznanja za
donetu odluku, najkasnije u roku od 6 meseci od dana donošenja

8. NA KOJI NAČIN MALI AKCIONARI MOGU DA SPREČE

TRGOVINU AKCIJAMA VAN BB?

Zakonom o tržištu hov i dr. fin. instrumenata propisano je da se trgovina akcijama osim
na berzi može odvijati i putem javne ponude za preuzimanje. Ukoliko akcionari ne žele
da pozitivno odgovore na javno upućenu ponude za preuzimanje i tako prodaju svoje
akcije, već njihovu ponudu žele da izvrše na BB očekujući na pr povoljniju cenu, tada
akcionari sa učešćem većim od 10% osnovnog kapitala mogu da zahtevaju od preduzeća
i odgovornog lica u njemu uključenje akcija na berzansko trgovanje. U slučaju izostanka
saradnje i saglasnosti rukovodstva po pisanom zahtevu akcionara, trgovina akcijama na
berzi se obavlja i bez saglasnosti rukovidstva preduzeća i potpisanog prospekta od strane
direktora.
Druga mogućnost, koja se može primeniti je da po zahtevu manjinskih akcionara, koji
poseduju najmanje 20% akcija, nadležni sud može naložiti poništenje registracije
preduzeća ili druge mere ako:
- članovi upravnog odbora preduzeća kao i članovi dr organa deluju protiv zakonito
prema akcionarima koji podnose takav zahtev ili
- se imovina preduzeća rasipa i umanjuje.
U takvoj situaciji zahtev manjinskih akcionara podnosi se protiv preduzeća.
 9. NA KOJI NAĆIN MALI AKCIONARI MOGU DA NATERAJU
VEĆINSKOG VLASNIKA DA IZVRŠI REGISTRACIJU AKCIJA I
STRUKTURE KAPITALA U CR?

Po zakonu su direktor ili upravni odbor preduzeća odgovorni za ispravan i blagovremen

upis akcija preduzeća, vođenje knjiga i njenu tačnost, kao i za štetu akcionari
prouzrokovanu propuštanjem vršenja ove obaveze, prvo akcionara sa učešćem većim od
10%, da u slučaju izostanka saglasnosti rukovidstva, zahtevaju uključenje akcija na
berzansko tržište, njihovim podnošenjem ovakvog pisanog zahteva preduzeću i
odgovornom licu u njemu, počinje da teče zakonski rok (7 dana od prijema zahteva) za
ispunjenje navedene obaveze.
Podnošenjem ovog zahteva, akcionari posredno vrše pritisak na preduzeće odnosno
rukovodstvo, da oni, u okviru stvaranja uslova za trgovanje na berzi, kao neophodan
preduslov moraju da izvrše prethodnu registraciju akcija u CR. Neispunjenje ovih
obaveza od strane preduzeća, posle podnetog zahteva akcionara smatra se krivičnim
delom u kom je preduzeču tj. odgovornom licu u njemu zaprećena kazna od 3 meseca do
5 godina i novčana kazna od 800.000 dinara.
Isto kao i kod pitanja broj 8, druga mogućnost koja se može iskoristiti, je da po zahtevu
manjinskih akcionara, koji poseduju najmanje 20% akcija, nadležni sud može naložiti
prestanak preduzeća i druge mere ako:
- Članovi upravnog odbora preduzeća kao i članovi dr organa deluju protiv
zakonito prema akcionarima koji podnose takav zahtev
- Se imovina preduzeća rasipa i umanjuje.
U takvoj situaciji zahtev manjinskih akcionara podnosi se protiv preduzeća.

10. DA LI MALI AKCIONARI I ZAPOSLENI PREDUZEĆA IMAJU

PRAVO UVIDA U ZAKLJUČENI UGOVOR O PRODAJI
DRUŠTVENIG KAPITALA S KUPCEM PREDUZEĆA U PROCESU
PRIVATIZACIJE?

Imaju. Agencija za privatizaciju je u obavezi da zaposlenima i manjinskim akcionarima,

na njihov zahtev radi upoznavanja, dostavi Ugovor o prodaji društvenog kapitala
saglasno odredbama Zakona o privatizaciji.
 DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI I
PENZIJSKO OSIGURANJE

1. ŠTA JE PENZIJSKI FOND (PF), ŠTA JE DOBROVOLJNI PENZIJSKI

FOND (DPF), A ŠTA DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE
DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM (DU)?

PF je jedan od najznačajnijih institucionih investitora na finansijskom tržištu akonomski

razvijenih zemalja, koji raspolaže značajnim sredstvima u cilju isplate penzija svojim
članovima. Svoja ulaganja usmerava u kvalitetne hov kao i u nekretnine. Iznos, način
plaćanja i dinamika budućih penzija članovima PF zavise isključivo od visine njihovih
uplata, stepena oplodnja njihovih sredstava i zaključenog aranžmana sa PF.
DPF je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju penzijski
doprinosi, da bi se zatim prikupljena novčana sredstva uložila u različite vrste imaovine
sa ciljem uvećanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
DU je privredno društvo, koje u skladu sa zakonom organizuje i upravlja jednim ili više
DPF.

2. KO JE ČLAN DPF, A KO JE OBVEZNIK UPLATE PENZIJSKOG

DOPRINOSA?

Član DPF može biti domaće ili strano fizičko lice koje pristupa DPF direktno ili preko
organizacije penzijskog plana. Za razliku od člana DPF koji može biti samo fizičko lice
obveznik uplate penzijskog doprinosa može diti domaće ili strano fizičko ili pravno lice
koje za račun člana DPF vrši plaćanje penzijskog doprinosa.

3. ŠTA JE TO PENZIJSKI DOPRINOS, A ŠTA PROGRAMIRANA

ISPLATA?

Penzijski doprinos predstavlja novčana sredstva koja uplaćuje obveznik uplate penzijskog
doprinosa u DPF, a programirana isplata predstavlja isplatu, skladu sa posebnim
ugovorom, akumuliranih novčanih sredstava sa računa člana DPF.

4. ŠTA JE PENZIJSKI PLAN?

Ugovor u korist članova DPF, koji se zaključuje između organizatora penzijskog plana i
DU, a na osnovu koga se organizator obavezije da uplaćuje penzijski doprinos u korist
svojih zaposlenih, a DU ulaže tako prikupljena novčana sredstva.
 5. DA LI JEDNO LICE MOŽE BITI ČLAN VIŠE DPF?

Zakon dozvoljava da jedno fizičko licew može biti član jednog ili više DPF. Kada je
jedno lice član više obavezno je da sa svakim DPF zaključi poseban ugovor o članstvu.
Važni je naglasiti da član DPF koji prestaje uplaćivati doprinose u jednom DPF i dalje
ostaje član tog fonda.

6. KAKO DA POSTANE ČLAN JEDNOG DPF?

Da bi postao član DPF fizičko lice mora da zaključi ugovor o članstvu kojim se
obavezuje da plaća penzijski doprinos i naknadu DU, kao i da snosi druge troškove dok
se DU obavezuje da za račun člana DPF ulaže novčana sredstva prikupljena po osnovu
penzijskog doprinosa u DPF i da omogući povlačenje akumuliranih sredstava saglasno
zakonu.

7. DA LI ČLAN DPF ZNA KOLIKO IZNOSE SREDSTVA KOJA JE DO

NEKOG TRENUTKA AKUMULIRAO NA SVOM INDIVIDUALNOM
RAČUNU?

Kako DPF posluje na principu kapitalizacije to znači da svaki član praktični poseduje
svoj individualni račun na kome su sabrana sredstva po osnovu njegovih uplata ali i
pripadajući deo ostvarenih prihoda od izvršenih investiranja. DU je dužno da na kraju
svakog kvartala dostavi svakom člamu DPF obaveštenja sa stanjem na njegovom
individualnom računu. Međutim, ukoliko je član DPF zainteresovan da u nekom trenutku
dobije informacije o stanju na njegovom računu, DU je obavezan da mu u roku od 3 dana
dostavi informacije.

8. DA LI ČLAN JEDNOG DPF MOŽE PRENETI SVOJA SREDSTVA NA

DRUGI?

Može. U tom slučaju dužan je da podnese zahtev za prenos računa DU koje upravljaDPF
u kojem je on član. U roku od 15 dana od dana prijema zahteva DU je dužno da izvrši
prenos sredstava. Uslov da bi DU izvršilo prenos sredstava u skladu sa zahtevom člana
DPF koje želi da ih prenese na drugi DPF je da je taj član prethodno izmirio sve obaveze
po osnovu članstva u DPF iz kojeg prenosi sredstva.

9. ŠTA SE DEŠAVA SA AKUMULIRANIM SREDSTVIMA NA

INDIVIDUALNIM RAČUNU ČLANA DPF U SLUČAJU NJEGOVE
SMRTI?

Pravo člana da povlači i raspolaže akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53

godine života. U slučaju smrti člana pre navršenja 53 godine života, sredstva sa njegovog
računa prenose se licu koje je prethodno odredio. Ako nije odredio akvo lice ili nije
poznato i nema takvog lica sa sredstvima na njegovom računu postupa se u skladu sa
zakonom kojim se reguliše nasleđivanje.

10. DA LI SE PRAVO NA POVLAČENJE I RASPOLAGANJE

AKUMULIRANIH SREDSTAVA MOŽE OSTVARITI I PRE
NAVRŠENJA 53 GODINE ŽIVOTA?

Ovo pravo člana DPF se može ostvariti i pre navršenja 53 godine života u slučaju potrebe
za vanrednim troškovima lečenja ili trajne nesposobnosti za rad.
 DODATNI MATERIJAL O BERZI

ŠTA JE BERZA?

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim

pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.
Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao
institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne
organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna
pravila.
Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije
od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske
institucije.
Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne
cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi
obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po
unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

PREDMET TRGOVANJA

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako
zamenljiv i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo
predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

PRAVILA TRGOVANJA

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne

vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.
Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se
zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova
pravila imaju dvostruku funkciju:
- da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i
- da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.
Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod
različitim nazivima.
 VRSTE BERZI

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i

finansijske berze.
- Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa, nafta,
obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)
- Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.
Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće
onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i
dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim
hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i
zlatom.
Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom. One
mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od
vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.

ZNAČAJ BERZE

Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište

sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog
poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

FUNKCIJA BERZE

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuitetno tržište hartija od vrednosti po cenama

koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

KONTINUITET TRŽIŠTA

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez

kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta
smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost,
odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

OBJAVLJIVANJE CENA HARTIJA OD VREDNOSTI

Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti
utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne
hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući
da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze
omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih
ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.

DUŽNOSTOSTI BERZE

Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

• zakonito obavljanje trgovine na berzi,
• zaštitu interesa učesnika na berzi,
• poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi
• informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

ŠTA SU AKCIJE?

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcije postaje vlasnik jednog
dela preduzeća odnosno, vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeća i po
osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:
- upravljanje ( proporcionalno glasačko pravo na skupštini akcijonara),
- dividendu,
- likvidacioni ostatak.
Profit kod investicija u akcije sastoji se iz:
-rasta cene akcija
-dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski
rezultat.
Dividenda je dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu, koja se isplaćuje
akcionarima srazmerno broju akcija, ukoliko tako odluči skupština akcionara.

VRSTE AKCIJA

Redovne (obične) akcije:

Akcije sa pravom glasa - Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo
glasa na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za poslovanje
preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je uglavnom propisano statutom
preduzeća. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara,
ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude
predstavljen većim brojem akcija.
Povlašćene (prioritetne) akcije
Ono po čemu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne nose pravo glasa na
skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne
pružaju mogućnost učešća u donošenju odluka koje su u nadležnosti skupštine akcionara.
Preduzeća prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna sredstva za
finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim akcionarima učešće u
odlučivanju.
Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije i bez prava na
upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno
likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende.

EMISIJA AKCIJA

Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak
slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa razvojem poslovanja ukaže
potreba za dodatnim kapitalom.
Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će kotirati na berzi naziva se
"otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim
kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi
vlasnički kapital iz akcija.
Akcije preduzeća iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi,
specifične su po načinu nastanka i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka akcijskog
kapitala, ali je pitanje trenutka kada će se najkvalitetnija domaća preduzeća odlučiti da
posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja.
 BERZANSKI FINANSIJSKI REČNIK

BAISSE – razdoblje, kada vrednosti hartija od vrednosti na berzi duže vreme padaju.
Upotrebljava se i izraz medveđi trend.

BLUE CHIPS – oznaka za akcije velikih međunarodnih preduzeća.

CALL OPTION – engleska reč za kupovnu opciju. Kupac takvog papira pridobija
pravo, međutim ne i obavezu, za kupovinu neke hartije od vrednosti po ceni, koja je
utvrđena na opciji.

CERTIFIKAT – vlasnički udeo kod rasti hartije od vrednosti ili finansijskog produkta.
Može se raditi o berzanskim indeksima, jednoj ili više akcija, jednoj ili više obveznica
itd.

CIKLIČKE AKCIJE – akcije, kod kojih se cena kreće slično kao ukupni berzanski
trend. Te akcije padaju, kada berza pada i rastu kada berza raste. Nasuprot njima su
anticikličke akcije, koje nisu u snažnoj vezi sa celokupnim berzanskiim trendom.

ETF FOND – indeksni fond (Exchange Traded Fund) sa kojim se stalno trguje na berzi.
Kod kupnje se ne plaća se ulazna provizija već samo provizija berze, kao za druge hartije
od vrednosti.

EURIBOR – međubankovna kamatna stopa, po kojoj se banke na frankfurtskom

bankovnom tržištu među sobom posuđuju novac.

FED – američka centralna banka (Federal Reserve System).

FOND RASTA VREDNOSTI IMOVINE – fond, koji investira novac u akcije.

FUTURES – standardizovani terminski ugovor za neku sirovinu na terminskoj berzi.

FUTURES FOND – fond, koji investira novac na terminska berzanska tržišta. Ti

fondovi vrede za rizičnije.

GARANCIJSKI FOND – fond, koji ulagaču na kraju određenog razdoblja jamči neki
profit. U isto vreme postoje ograničenja kod isplate profita u slučaju, da berza raste jače.

HAUSSE – razdoblje, kada vrednosti akcija na berzi duže vreme rastu. Upotrebljava se i
izraz bikovski trend.

HEDGE FOND – fond, koji jedan deo novca ulaže u akcije, dok drugi deo investira na
terminska tržišta. Suština tih fondova je ograničenje gubitaka u vreme kada berza pada. U
slučaju, da berza raste ti fondovi imaju obično niže profite od fondova rasta vrednosti
imovine.
INDEKSNI FOND – fond, koji kupuje akcije u takvom razmeru kao što je sastavljen
određeni berzanski indeks, na primer Dow Jones, DAX-30 itd.

IPO – novo javno izdavanje hartija od vrednosti (Initial Public Offering), gde investitor
može kupiti hartiju direktno kod izdavača.

ISIN – skraćenica za međunarodno identifikaciju hartije od vrednsoti ( International

Security Identification Number). Koja je sastavljena iz dva slova, koja određuju državu i
deset brojeva.

ISPLAĆUJUĆI FOND – fond (nemačko ausschuttend), koji investitoru izplaćuje

dividende ili kamate od akcije, koje su u fondu. Suprotno tome je neisplaćujući fond
(nemačko thesaurierend) fond, koji dividende i kamate reinvestira.

JUNK BOND – obveznica rizličitog izdavača, gde je u pitanju sigurnost isplate tako
kamata kao i glavnice. Takva obveznica ima uobičajeno više kamate od tržišnih.

KOEFICIJENT ELASTIČNOSTI – pokazetelj, koji pokazuje kako se neki fond kreće

u odnosu na berzanski indeks sa kojim se fond upoređuje. Meri se pozitivna i negativna
elastičnost. Ako je koeficijent pozitivne elastičnosti veći od 1 znači, da fond posluje bolje
od berzanskog indeksa. Ako je vrednost 1, jednako je uspešan kao berzanski indeks. U
slučaju vrednosti manje od 1, fond se iskazao slabiji od berzanskog indeksa. Kod
koeficijenta negativne elastičnosti vredi, da je fond izgubio manje od berzanskog indeksa,
ako ima vrednost manje od 1. Ako ima vrednost više od 1, izgubio je više od berzanskog
indeksa.

KROVNI FOND – u nemačkom jeziku se upotrebljava izraz Dachfond. To je fond koji

ulaže u druge fondove i postiže veliku diversifikaciju investicija. Reč je o više
konzervativnom fondu i standardizovanom upravljanju kapitala.

LIBOR – međubankovna kamatna stopa, po kojoj se na londonskom bankovnom tržištu

banke između sobe posuđuju novac.

LONG POSITION - u terminskom rečniku to je položaj, kad investitor poseduje call

opcije i špekulira na rast berze.

INVESTICIONA OGRANIČENJA – fondovi koji posluju u SAD, EU, Japanu i

državama sa berzanskom regulativom, ograničeni su sa time koliki postotak fonda se sme
investirati u jednu hartiju od vrednosti. Sa time se smanjuje rizik većeg gubitka u slučaju
bankrotiranja jedne firme.

NEKRETNINSKI FOND – fond koji ulaže u nekretnine.

OBVEZNICA SA AKCIONOM OPCIJOM – u Nemačkoj se upotrebljava reč
Aktienanleihe. Takva obveznica povezana je sa kretanjem vrednosti akcije istog
preduzeća. Po dospeću obveznice ulagač ima mogućnost za isplatu kamata i kapitala u
novcu ili se može odlučiti za isplatu u akcijama. U vreme izdavanja obveznica, određuje
se osnovna cena akcije, koja je merodavna za to, da li će se iznos ulagaču isplatiti u
novcu ili u akcijama. Ako je kod dospeća obveznice, tržišna vrednost akcije viša od
osnovne cene, isplata se izvršava u novcu, u suprotnom slučaju u akcijama. Taj papir je
zanimljiv, jer ima takva obveznica više kamate od tržišnih. Zbog toga investitor kod
dospeća može uzeti kamate, a ako je cena akcije niža od osnovne, može špekulirati i
odlučiti se za isplatu u akcijama.
OTVORENI FOND – fond koji se može kupovati bilo kada i bez ograničenja. Njegova
vrednost zavisi od cene hartija od vrednosti, koje fond poseduje.
OUTSOURCING – kupovina poslovnih područja u drugim preduzećima (npr.
marketing) sa ciljem, da se smanje troškovi celokupnog poslovanja. Cilj outsourcinga je
racionalizacija celokupnog poslovanja preduzeća.
OFF SHORE FOND – fond sa sedištem u off shore državi, gde nema poreza niti
nadzora nad poslovanjem fonda. Uprkos neplaćanju poreza za ulagača je takav fond
rizičniji, jer posluje bez propisa i zavisi od »dobre volje« upravitelja fonda.
ON LINE BROKING – kupovanje i prodaja hartija od vrednosti pomoću interneta.
Praktikuju ga veće svetske banke, a glavna prednost su niske berzanske provizije.
SEKTORSKI FOND – fond, koji ulaže novac u određene privredne sektore kao npr.
energija, sirovine, tehnologija itd.
PENNY STOCK – akcija sa veoma niskom cenom ( obično manjom od 1 dolara ).
Takve akcije često su prisutne na američkim, australskim i azijskim berzama.
PUT OPTION – engleska reč za prodajnu opciju. Kupac takve opcije dobije pravo,
međutim ne i obavezu, za prodaju određene hartije od vrednosti po ceni, koja je
utvrđena na opciji.
REGIONALNI FOND – fond, koji ulaže novac u hartije od vrednosti određene države
ili regije.
SHORT POSITION - to je položaj, kada investitor poseduje put opcije i špekulira na
pad berze.
SPLIT – podela stare akcije na dve ili više novih akcija. Ne radi se o povećavanju
kapitala, već o nominalnoj preraspodeli. Primer: akcija, koja vredi 100 dolara razdeli se
na dve akcije po 50 dolara.
STOCKPICKING – odabiranje akcija određenih preduzeća.
VALUTNI FOND – fond, koji novac ulaže u bankovne depozite, kratkoročne obveznice
itd., kod kojih izabere one valute koje imaju mogućnosti za porast.
VOLATILNOST – oscilacija cene hartije od vrednosti
ZATVORENI FOND – fond gde postoji vremensko ograničenje kod uplate. Taj fond
ima još pre formiranja utvrđeno gornju granicu uplata. Kada uplate dostignu utvrđenu
granicu taj fond se zatvara. Vrednost fonda se posle toga formira na osnovu ponude i
potražnje i ne na osnovu obračuna vrednosti akcija, koje taj fond poseduje. Takvi fondovi
praksa su u anglosaksonskim državama.