EKONOMIJA SRBIJE I EVROPSKA UNIJA
Obećanja i očekivanja
r ad Stameno
ilo v Br
M
ić
Ova knjiga o Forex tržištu je nastala kao
potreba da se na tržištu nađe adekvatna li-
teratura na srpskom jeziku koja bi omogu-
ćila korisnicima različitog nivoa pređašnjeg
znanja o ovom tržištu da pronađu elemen-
te od interesovanja i da na osnovu ove knji-
ge dalje samostalno krenu u istraživanje ili
trgovanje. Kada se počne tumačiti fakultet-
ska literature (osnovnih i postdiplomskih
studija) na ovu temu može se doći do za-
ključka da je jedan deo tehničke analize za-
pravo neosnovan i da nije na istinski način
prihvaćen od strane „odobrene” i „provere-
ne” stručne literature. U ovoj knjizi pisanoj
u formi naučne monografije su izvedene
reference kod informacija koje su preuzete
pa se autor nada da će novim interesenti-
ma za ovo tržište to pružiti i dodatno re-
levantno znanje za nastavak samostalnog
izučavanja. Takođe, neke od referenci su i
samostalni naučni radovi autora.
 Mr. sc. Milorad Stamenović
 Januar 2016, Beograd”
i očekivanja
Obećanja
an islav Gula Branislav Gulan
n
Branislav
Knjiga SRBIJA I EVROPSKA UNIJA i njen deo
,,Obećanja i očekivanja’’ deo su višedecenijskog
Gulan
praćenja makroekonomskih kretanja na
prostorima današnje ex Jugoslavije. Autor je
potom posebnu pažnju posvetio kretanjima u
Srbiji. Prikazao je kako to izgleda informativno, Milorad
ali i analitički. U informacije i analize utkao je Stamenović
svoje iskustvo i znanje sakupljano više decenija,
baveći se novinarskim, istraživačkim poslovima
u informativnim glasilima na prostorima ne-
FOREX
kadašnje SFRJ. Posebnu pažnju je posvetio
mnogobrojnim reformama, o kojima govori u
knjizi, kao i o njihovim rezultatima, životu običnih
građana i stalnom očekivanju da stigne obećano
bolje sutra.
ć
Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, autor se Mr.
sc. Mi e novi
poziva na Ivu Andrića koji je pisao: Zaraziti nekog lorad Sta m
čekanjem predstavlja najsigurniji način vladanja
nad njim, što znači učiniti ga nepo-kretnim i
bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana
čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od
najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine,
iz zatvora može pobeći i okova se može čovek TRGOVANJE NA MEĐUNARODNOM DEVIZNOM TRŽIŠTU
osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka!
2016.
 Branislav GULAN & Milorad STAMENOVIĆ

EKONOMIJA SRBIJE I EVROPSKA UNIJA

Obećanja i očekivanja

Trgovanje na međunarodnom
deviznom tržištu
- FOREX -

2016.
 Izdavač Ovu knjigu posvećujem svojoj ćerki Klari i sinu Stefanu kao
BANATSKI KULTURNI CENTAR i supruzi Kristini zahvaljujući kojoj sam i ušao u svet Forex-a
JNA 35, Novo Miloševo, 023/783-155
e-mail:banatskikulturnicentar@gmail.com Svoju zahvalnost dugujem i ocu Vladimiru Stamenoviću
www. banatski kulturnicentar.blogspot.com (čije su stručne knjige i stručni novinski tekstovi bile inspiracija i izazov od detinjstva),
kao i svojoj porodici zato što su pokazali neizmerno strpljenje
Autori i brigu za uspešnost svake moje nove životne avanture
Branislav Gulan & Milorad Stamenović
Stručna zahvalnost – svoju neizmernu zahvalnost dugujem recenzentima:
Urednik Prof. dr Oskar Kovač koji je nesebično uradio recenziju za ovu knjigu,
Radovan Vlahović kao i prof. dr Sretenu Ćuzoviću. Zatim gdin. Ninoslav Grbović
(direktor naučne konferencije TQM i jedan od Sponzora knjige),
Recenzenti dragim ljudima – mojim profesorima i njihovim asistentima-docentima
Oskar Kovač & Sreten Ćuzović na Faklutetu za međunarodnu ekonomiju
i Fakultetu Organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.
Prelom i dizajn korice
Rade Gardinovački Milorad Stamenović
Beograd, jan 2016
Štampa
Štamparija ,,Mala knjiga’’
Novi Sad, Zetska 15

Tiraž
300

ISBN
ISBN 978-86-6029-262-1

Novo Miloševo, 2016.

CIP – Katalogizacija u publikaciji - Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

Copyright © 2016 Milorad Stamenović. Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan,
snimljen, ili emitovan na bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, ili na bilo koji drugi način, bez pret-
hodne pismene dozvole izdavača. U pripremi ove knjige učinjeni su svi napori da se ne pojave greške. Izdavač i autor
ne preuzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greške i omaške, kao ni za njihove posledice.
Srpska ekonomija i Evropska unija Branislav Gulan

Branislav Gulan

Uvod
Zbog teškog ekonomskog stanja u kome se Srbija nalazila, Vlada je morala
Obećanja i očekivanja
da zaključi stend-baj sporazum sa MMF. Aranžman je zaključen iz predostrož-
nosti, ako nam zatrebaju pare da se koriste. Jer, Srbija se i danas, kao i prote-
klih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Međutim, nema zemlje
koja se uspešno razvijala kada je dosledno primenjivala recepte te institucije.
Naprotiv, dosledna primena recepata MMF-a kao i drugih međunarodnih fi-
nansijskih institucija, vodi zemlju u status savremenih kolonija! Različite su
ocene uspeha poslednje vlade na početku 2016. godine, koja uz male rekon-
strukcije, vodi Srbiju od 2012. godine. Dok se Vlada hvali sa istorijskim uspesi-
ma, narod sve lošije živi, i stalno je u očekivanju obećanog boljeg sutra. Vreme
će pokazati da li su reforme bile samo obećanja! Analitičari ukazuju da bez
novog društvenog i privrednog sistema i ekonomske i socijalne politike, druga-
čije od ove koja se vodi na početku 2016. godine Srbija srlja u status de facto
kolonije i ,,pustinje bez peska’’. Upadanje u taj status je nedopustiv greh sadaš-
nje prema budućim generacijama. Za izlazak iz krize Srbiji su potrebni politi-
čari, privrednici i državnici, koji će napraviti preokret u ambijentu i usmeriti
ekonomiju u dobrom pravcu, koji će doneti rezultate.

Dakle, politika koja prepozna neophodnost, suštinu i domete ovakve kon-

cepcije i učini odgovarajuća prilagođavanja u svojim programima i konkretnim
delovanjima, ima šansu da ispuni svoju državničku misiju, da ostvari moguće
u datim okolnostima za državu umesto za grupu političkih istomišljenika. To
je značajno zbog očekivanja građana Srbije, pre svega, mladih u vezi otvaranja
perspektive za izlazak iz krize i prelazak na putanju održivog ekonomskog ra-
zvoja. Politički faktor presudan je ne samo zbog implementacije datih predlo-
ga, već i zbog shvatanja atmosfere optimizma u državi za čije preživljavanje,
pored znanja i konstruktivizma, danas je potrebno i strpljenje.

Nezadovoljnici sa YU-socijalizmom pripisuju danas ondašnjim radnicima

zalaganje za “manje rada, uz više novca”. Radnici u Srbiji danas imaju prekar-
ni rad, a to je nesiguran i neizvestan rad. Autori su u knjizi prikazali nestanak
Jugoslavije i stalnu ekonomsku borbu vladajućih političkih garnitura u Srbijii,
kroz obećanja narodu za dolazak boljeg sutra. Ipak, ta obećanja se nalaze na
dugom štapu! Država stalno siromaši, rastu joj dugovi o čemu se ukazuje u
knjizi kroz informacije, članke i analize. Kako to sve izgleda i kako se trguje na
međunarodnom deviznomn tržištu, autori su prikazali u drugom delu knjige
kroz temu o Forex tržištima... To su praktično dve knjige sa ekonomskim tema-
ma, koje izviru jedna iz druge i spojene su u jedne korice!
Autori

4 5
Srpska ekonomija i Evropska unija
NESTANAK SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
Izveštaj o nestanku zemlje
Ovo je poslednji u izboru od 34 teksta raznih
američkih obaveštajnih službi sa kojih je 2006.
skinuta oznaka tajnosti. Zbirku je pod nazi-
vom Jugoslavija – od nacionalnog komuniz-
ma do nacionalne propasti objavio NIC (Na-
tional Intelligence Council). Knjiga vremenski
obuhvata period od 1948. (Titovog raskida sa
Staljinom) do 1990. (raspada Jugoslavije).
NIE 15-90, 18.10.1990.
Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao fe-
deralna država u roku od godinu dana i vero-
vatno će se raspasti na dva dela. Ekonomske
reforme verovatno neće zaustaviti njen raspad.
Srbija će blokirati pokušaje Hrvatske i Sloveni-
je da se stvori svejugoslovenska konfederacija.
Verovatno će doći do oružanog ustanka Al-
banaca na Kosovu i Metohiji. Opšti međure-
publički rat visokog intenziteta nije verovatan,
ali raspad će pratiti ozbiljni lokalni sukobi, koji
će se nastaviti i posle njega. Nasilje će biti ne-
kontrolisano i brutalno.
Amerika i evropski saveznici ne mogu da
učine mnogo u zaštiti jugoslovenskog jedin-
stva. Jugosloveni će te napore razumeti kao
suprotne zalaganju za demokratiju i samoopre-
deljenje.
Ključne ocene
Ovo je poslednji u izboru od 34 teksta ra-
znih američkih obaveštajnih službi sa kojih je
2006. skinuta oznaka tajnosti. Zbirku je pod
nazivom Jugoslavija – od nacionalnog komu-
nizma do nacionalne propasti objavio NIC
(National Intelligence Council). Knjiga vre-
menski obuhvata period od 1948. (Titovog
raskida sa Staljinom) do 1990. (raspada Jugo-
slavije).
6
Jugoslovenska federacija se bliži svome kraju,
jer su pri kraju i rezerve političke volje za nje-
nim očuvanjem. U toku naredne godine fede-
racija će prestati da postoji u roku od dve go-
dine Jugoslavija će verovatno nestati kao drža-
va.
Istočna Evropa napreduje u procesu eko-
nomskih i političkih reformi, ali isti faktori odre-
diće drugačiju budućnost Jugoslavije. Čak i
uspešna ekonomska reforma neće sačuvati ce-
lovitost ove zemlje.
Snage unutar Srbije, Hrvatske i Slovenije
predstavljaju mešavinu nacionalnog ponosa,
lokalnih ekonomskih aspiracija i istorijski me-
đusobno netrpeljivih verskih i kulturnih iden-
tifikacija. U Sloveniji i u manjoj meri u Hrvat-
skoj, novi nacionalizam je prozapadno orijen-
tisan, demokratski i preduzetnički. U Srbiji, on
je opterećen statičnom ekonomijom, milita-
rističkom tradicijom, uz preferiranje jake cen-
tralne vlade predvođene dinamičnim liderom.
Ni komunistička partija, ni Jugoslovenska na-
rodna armija nisu sposobne da očuvaju fede-
raciju. Partija je u raspadu; armija je izgubila
prestiž zbog snažne komunističke identifikaci-
je i zato što je mnogi u Jugoslaviji smatraju in-
stitucijom kojom dominiraju Srbi. Nije se po-
javio svejugoslovenski politički pokret koji bi
ispunio prazninu nastalu kolapsom Titove vi-
zije jugoslovenske države. I neće se ni pojaviti.
Alternative raspadu o kojima se trenutno
raspravlja nemaju izgleda na uspeh. Model la-
bave konfederacije je zadovoljavajući za Slo-
veniju i Hrvatsku, ali Srbi će blokirati to rešenje
da bi sačuvali svoj uticaj u federaciji. Srpski po-
kušaj da se uz pomoć federalnih institucija i
vojne mašinerije spreči nezavisnost ostalih re-
publika neće biti tolerisan od strane građana
republika koje žele otcepljenje. Srbi su toga
svesni.
Srpska represija na Kosovu i Metohiji vero-
vatno će dovesti do oružanog ustanka većine
albanskog stanovništva, podržanog od velike
albanske manjine u Makedoniji i Crnoj Gori.
To će rezultirati snažnim pritiskom iz Srbije da
se ove republike tesno povežu sa sa njom.
Postoji opasnost od prerastanja sporadičnog
i spontanog etničkog nasilja u organizovani
međurepublički građanski rat, ali ne postoji
velika verovatnoća za taj ishod u dvogodišnjem
periodu ove procene. Angažovanje resursa za
pacifikaciju Albanaca na Kosovu ograničiće
vojnu sposobnost Srbije da se posveti srpskoj
manjini u zapadnim republikama. Srbi će ipak
podsticati sve srpske manjine na ustanak – po-
sebno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Vero-
Predvideli raspad Jugoslaviije
Jugoslavija će za godinu dana prestati da
funkcioniše kao federalna država i vero-
vatno će se raspasti za dve godine. Ovo je
pisalo oktobra 1990. godine u izveštaju koji
su za vlast u Vašingtonu (SAD) napravile
američke obaveštajne službe CIA i NICA.
Međutim, administracija Džordža Buša
starijeg je tu obaveštajnu procenu odba-
cila kao ,,preteranu’’ i nastavila da podrža-
va jedinstvo zemlje. To nije bilo jedino kru-
pno razilaženje vlasti i obaveštajaca u vezi
S Jugoslavijom, pošto je sa mnogih doku-
menata o periodu od 1947. do 1990. godi-
ne bila skinuta oznaka o tajnosti. Tako je
američki otpravnik poslova u Beogradu
godinu dana pre sukoba Tita i Staljina na-
javio tu mogućnost u depeši Stejt depar-
tmentu. Tu ,,glupost’’ napisao je velikim
slovima preko poruke iz 1947. godine ta-
dašnji podsekretar Stejt departmenta Din
Ačeson. Ipak, i obaveštajci su pravili velike
greške. Američki špijuni su 1990. godine
preneli da će Albanci na Kosovu početi
,,dugotrajan oružani ustanak’’, a nisu pred-
videli tada mnogo realniji sukob Srba i Hr-
vata.
Branislav Gulan
vatna posledica toga je etničko nasilje visokog
intenziteta.
Sjedinjene Američke Države će raspolagati
nedovoljnim kapacitetom da obezbede jedin-
stvo Jugoslavije, bez obzira na uticaj koji su tu
imale u prošlosti. Lideri jugoslovenskih repu-
blika tražiće od SAD da podrže njihove partij-
ske ciljeve. Federalni i srpski lideri će naglaša-
vati američke izjave o očuvanju teritorijalnog
integriteta, a Slovenci, Hrvati i stanovnici Ko-
sova i Metohijke one o poboljšanju standarda
ljudskih prava i prava na samoopredeljenje.
Vašington će biti uvučen u uzavreli međuna-
cionalni sukob i od njega će se očekivati da
odgovori na različite zahteve svih strana u su-
kobu.
,,Široki rat među republikama nije vero-
vatan. Osim na Kosovu, tokom naredne
dve godine na koje se odnosi ova procena
neće biti organizovanog ratovanja prois-
teklog iz hroničnih sukoba, napisali su
tada, dodajući da su šanse da Srbija isko-
risti vojnu silu veoma male. Ako izuzme-
mo takve očigledne promašaje integracija
podataka i predviđanja trendova bili su
uglavnom ispravni’’, piše Miša Glen, brita-
snki novinar i istoričar. One je još istakao
da su šanse da Jugoslavija nekako opstane
veoma male.
Sovjetski savez imaće samo posredan
uticaj na ishod u Jugoslaviji – na primer
kroz multilateralni forum. Njegova geo-
grafska odvojenost, njegovo odustajanje
od hegemonije u Istočnoj Evropi i njegova
unutrašnja preokupiranost centrifugalnim
tendencijama sličim onima u Jugoslaviji,
stvoriće od njega posmatrača, a ne učesni-
ka u jugoslovenskim događanjima. U naj-
boljem slučaju, Moskva će želeti da se uklju-
či u evropske napore, verovatno u okviru
OEBS-a, da bi rešavala problem unutraš-
njeg nasilja.
7
Srpska ekonomija i Evropska unija
Sovjetski Savez će imati samo indirektan uti-
caj na ishod događaja u Jugoslaviji. Evropljani
će imati izvestan uticaj, ali oni ga neće upotre-
biti da očuvaju Jugoslaviju. Većina evropskih
zemalja uključujući i Nemačku, na rečima će
biti za ideju jugoslovenskog integriteta, dok će
prikriveno prihvatiti raspad federalne države.
Analiza
Kakvo je vreme, Dživs? Izuzetno blago, gos-
podine. Šta kažu novine? Sukobi na Balkanu,
gospodine. Ništa posebno.
P.G. Woodhouse, The inimitable Jeeves, 1928.
Iza zidina oronule jugoslovenske fasade po-
malja se nova politička realnost:
Centralizovana srpska država, predvođena
bivšom komunističkom partijom Slobodana
Miloševića, sa kojom će Crna Gora verovatno
ući u novu federaciju.
Makedonska država, kojom će verovatno
dominirati delovi komunističke partije sa ra-
zličitim pogledima na poželjnost demokrati-
zacije i tržišnih reformi, ali podložna srpskom
uticaju, izraženom u kontroli nad manjinskim
albanskim stanovništvom.
Hrvatska i slovenačka država na severozapa-
du, orijentisane ka zapadnoj Evropi i verovatno
povezane konfederalnim ugovorom, sa ili bez
Bosne i Hercegovine.
Odlaskom Slovenije i Hrvatske tokom slede-
će godine, jugoslovenski sistem će prestati da
funkcioniše. Napori da se stvori konfederalna
alternativa verovatno neće uspeti u toku dvo-
godišnjeg važenja ove procene, što će dovesti
do raspada Jugoslavije kao države.
Centrifugalne sile
Snažne centrifugalne sile rasparčavaju se-
damdesetogodišnju jugoslovensku državu. Iako
su takve sile prisutne već godinama, federaci-
ja je nekako preživljavala, ali ovoga puta će biti
drugačije. Tito, koji je predstavljao otelotvore-
nje koncepta federalne Jugoslavije, mrtav je
već deset godina (trenutku pisanja i emitova-
nja ovog teskta)! U nedostatku lidera tog for-
8
mata, celovitost jugoslovenske federacije je
održavana institucionalnom inercijom, uglav-
nom unutar komunističke partije i vojske. Par-
tijska organizacija je razbijena i njena ideološ-
ka primamljivost je isparila sa skorašnjim de-
šavanjima u drugim delovima srednje Evrope
i Balkana.
Jugoslovenska narodna armija (JNA), koja
se snažno identifikuje sa partijom i koju veći-
na u zemlji smatra institucijom pod srpskom
dominacijom, izgubila je znatan deo uticaja
kao čuvar jugoslovenske ideje. Iako će vojska
možda jednostrano pokušati da održi federa-
ciju, njeno vođstvo shvata da armija to ne
može da učini sama i verovatno veruje da bi
svaki pokušaj u tom pravcu vodio raspadu
armije po etničkim šavovima. Raspad zemlje
u takvim uslovima će dovesti do toga da Hr-
vatska i Slovenija hitno preuzmu najveću mo-
guću kontrolu nad vojnim dobrima na svojim
teritorijama, a preostali resursi JNA biće pre-
neti na srpske ili druge državne oružane sna-
ge.
Nacionalni ponos, ekonomske težnje, pod-
sticanje etnički zasnovane verske i kulturne
identifikacije nastaviće da guraju Sloveniju i
Hrvatsku ka nezavisnosti. Secesionistički sen-
timenti su snažno stimulisani srpskim poku-
šajima dominacije nad federalnim političkim
procesima. Raspad zemlje je dostigao tačku
eksplicitnih zahteva i praktičnih mera, koji su
nespojivi sa saveznim ustavom. Secesionistič-
ki proces podrazumeva korake objavljivanja
suverenosti, nezavisne spoljnopolitičke ciljeve,
pojavu republičkih paravojnih formacija, pla-
niranje republičkih vojnih snaga i zahteve za
ekskluzivnom kontrolom nad nacionalnim re-
sursima. Te mere još uvek nisu uobličene u ek-
splicitne, konzistentne proglase nacionalnog
identiteta, ali do njih će doći za vreme trajanja
ove procene.
Pregrejani nacionalizam koji neguju srpski
ekstremisti predstavlja najjaču od svih snaga
koje razdvajaju republike, i on neće nestati.
Srpski predsednik Milošević dokopao se vlasti
na talasu populizma i etničke afirmacije. Nje-
govim sledbenicima će ove teme ostati privlač-
ne, jer ideja komunizma erodira, a ostale repu-
blike se protive nametanju srpske kontrole.
Miloševićev lični stil – dramatični gestovi, spre-
mnost na rizik i vođstvo – pojačava primamlji-
vost njegove politike kod srpskih masa. Iako je
njegova snaga bila na vrhuncu na poslednjem
(verovatno zaista poslednjem) kongresu SKJ,
on ima solidnu budućnost u Srbiji. U oktobru
1989. osvojio je mandat – sa 80 odsto podrš-
ke – da vlada Srbijom još četiri godine. Biće
ponovo izabran u decembru 1990, podjedna-
ko nelegitimnom pobedom kao što je ona iz
prošle godine. Zastrašujuće je to što opozici-
one stranke u Srbiji zastupaju podjednako na-
cionalističku retoriku, ili još ekstremniju kada
je reč o Kosovu i Metohiji i Hrvatskoj. Štampa
koju kontroliše Milošević nastavlja da raspiru-
je srpski nacionalizam povodom Kosova i Hr-
vatske, ali Milošević više nije gospodar tog na-
cionalizma – tvrdokorne nacionalističke par-
tije potkopavaju Miloševićevu taktičku pozi-
ciju otvaranjem sukoba sa nacionalnim manji-
nama u Sandžaku, Bosni i Vojvodini. U periodu
trajanja ovog izveštaja, bilo koji vladar Srbije
verovatno bi takođe odbio da prihvati mini-
malni paket uslova Slovenije i Hrvatske za oču-
vanje jugoslovenske države.
Srpska represija na Kosovu i Metohiji, ma-
hom naseljenom Albancima, učiniće da se al-
banski mirni otpor i zalaganje za nezavisnost u-
nutar Jugoslavije transformišu u vojnu pobu-
nu i secesionistički pokret. U uslovima gerilskog
rata protiv Srba, Kosovari će tražiti materijal-
nu podršku, ali ne i formalno ujedinjenje sa
Albanijom. Gubitak Kosova i Metohije biće
gorak poraz srpskog nacionalnog identiteta.
Jer, ono je tradicionalna kolevka srpstva i Be-
ograd će upotrebiti sva sredstva da zadrži Ko-
sovo i Metohiju. Posledica ove odluke biće
dugi konflikt praćen velikim gubicima u živo-
tima i imovini.
Situacija u Bosni i Hercegovini predstavlja
najveću opasnost da se glavna etnička podela
Branislav Gulan
u Jugoslaviji – na Srbe i Hrvate – pretvori u na-
silje. Etnička mešavina u ovoj republici koju
čine Muslimani (više od 40 odsto), Srbi (32 od-
sto) i Hrvati (18 odsto) oduvek je bila poten-
cijalni izvor sukoba. Izbori krajem novembra
u BiH će povećati mogućnost intervencije Sr-
bije i Hrvatske.
Nacionalističke sukobe u Jugoslaviji pospe-
šuje nedavni spektakularni porast makedon-
skog nacionalizma. On je pre svega bio odgo-
vor na dezintegraciju federacije, ali i na ono što
se doživljava kao pretnja Srbije integritetu Ma-
kedonije. Makedonski nacionalizam sada po-
prima transnacionalnu dimenziju, pokušava-
jući da obuhvati srodnike u Grčkoj i Bugarskoj.
Budući da Srbi, Grci i Bugari odbijaju ideju o
posebnoj makedonskoj naciji, primetan je po-
tencijal za međunarodnu krizu.
Titova jugoslovenska verzija komunističke
ideologije, zasnovana na sili i ratnom drugar-
stvu partizanske elite, zaustavila je međusobni
rat koji je odneo više od milion života tokom
Drugog svetskog rata. Bratstvo partizana nije
uspelo da prenese svoju svejugoslovensku vi-
ziju na mlađu generaciju. Umesto toga, kao i
ranije u prošlosti, isplivao je zapaljivi naciona-
lizam.
Spoljni faktori takođe razdvajaju Jugoslaviju.
Prestanak sovjetske intervencionističke pretnje
u istočnoj Evropi bio je znak Jugoslovenima da
je bezbedno nastaviti stare svađe. Uz prima-
mljivost pridruženog članstva Savetu Evrope i
drugim oblicima integracije sa zapadom, to je
takođe doprinelo podrivanju politike nesvr-
stanosti – Titove glavne spoljnopolitičke zao-
stavštine. U međuvremenu, Slovenija i Hrvat-
ska su zaključile da su im šanse za ulazak u
Evropu veće kao autonomnim jedinicama,
nego u društvu zaostalijih delova jugosloven-
ske države.
Slabi umirujući faktori
Postoje snage koje se zalažu za jedinstvo Ju-
goslavije, ali su one slabe i sve ih je manje. Naj-
veća nada – iako slaba – jeste ekonomska re-
9
Srpska ekonomija i Evropska unija
forma premijera Ante Markovića i njegov na-
por da stvori svejugoslovensku političku par-
tiju, koja će moći da se takmiči sa nacionalnim
partijama i pokretima u republikama. Marko-
vićeva ekonomska reforma je doživela uspeh i
možda je pomogla da se nacionalni kolaps od-
loži, ali teško je zamislivo da se Slovenija i Hr-
vatska prepuste federalnoj vladi, koja je Mar-
koviću neophodna kako bi pokrenuo sledeću
fazu reformi.
Nedavni svetski skok cene nafte ima za po-
sledicu nepredviđenu nestašicu jugosloven-
skih deviznih rezervi. Markovićev odgovor je
bio smanjenje poreza na maloprodajnu cenu
nafte. Uz sve druge probleme, ovo će dovesti
do napuštanja nedavno uspostavljenog i hva-
ljenog kursa dinara vezanog za nemačku mar-
ku. Bez ove centralne tačke reforme, mone-
tarni zvaničnici će izgubiti motivaciju da spro-
vode čvrste mere. Iz ovih razloga ekonomska
reforma predstavlja slabu šansu za sprečavanje
političkog raspada. A, čak i kada bi bila uspeš-
na, ona sama ne bi mogla da sačuva Jugosla-
viju.
Druge kohezivne snage – političke, ekonom-
ske, emotivne – malo znače. Državna uprava,
profesionalna vojska i neke bezbednosne služ-
be, možda će neko vreme biti odane simboli-
ma i institucijama jugoslovenske države, ali
njihova posvećenost brzo bledi pred licem ra-
stućeg nacionalizma, verske identifikacije i sve
jačih republičkih institucija. Primamljivost uče-
šća na jugoslovenskom tržištu smanjena je u
najrazvijenijim severnim republikama zbog
ekonomskih transfera na siromašni jug. Prisu-
tan je i strah od krvoprolića i materijalnog uni-
štenja kao posledica nasilnog odvajanja. Naj-
snažnije kohezivne snage u Jugoslaviji su naci-
onalistički sentimenti u Srbiji, Hrvatskoj i Slo-
veniji. Oni će jačati.
Slovenija i Hrvatska, dve najbogatije repu-
blike, neće imati motivaciju da ostanu u fede-
raciji kojom dominiraju Srbi, ali želeće da oču-
vaju neke veze sa ostalim republikama, a po-
sebno uzajamne veze. Obe republike već žele
10
da se oslobode ekonomskog tereta subvenci-
onisanja neefikasnog industrijskog sektora juž-
nih oblasti. Slovenija i Hrvatska će verovatno
podržati stvaranje što šire konfederacije, koja
ne bi obuhvatala Srbiju, ali u koju bi ušla Bosna
i Hercegovina, pa čak i Makedonija, u malo ve-
rovatnom slučaju da ta republika bude u po-
ziciji da im se priključi. Ovaj scenario bi zavisio
od političkih i vojnih uslova – jačanja kapaci-
teta da se odupre Srbiji – i posebno od eko-
nomskih faktora, jer bi stvaranje većeg tržišta
pospešilo njihove privrede i mogućnost pripa-
janja zapadu.
Budućnost
U Srbiji će postkomunistička ideologija biti
usklađena sa snažnom nacionalističkom i ver-
skom tradicijom u regionu, kojima će u izvesnoj
meri biti suprotstavljene ideje parlamentarne
demokratije, političkog kompromisa i tržišno
orijentisanih reformi, koje se vezuju za četrde-
setpetogodišnji mir i prosperitet na zapadu.
Koji će uticaj prevagnuti ostaje veliko pitanje
za Srbiju i sva druga postjugoslovenska društva.
U Hrvatskoj i Sloveniji razviće se politič-
ko-ideološki spektar sličan onome u zapadnoj
Evropi, od socijaldemokratije na levici da de-
mohrišćana – pa čak i fašista – na desnici. Pre-
ma sada raspoloživim podacima, slovenačka
politička elita će biti najuspešnija u razvijanju
održivih političkih institucija. Izgledi za Hrvat-
sku su takođe pozitivni, iako manje sigurni i na
nižem nivou. Sposobnost obeju republika da
prevaziđu uski šovinizam iz doba pre Drugog
svetskog rata mnogo će zavisiti od stepena sa-
radnje – kulturne i ekonomske – sa razvijenim
industrijskim demokratskim državama zapada,
posebno sa Evropskom zajednicom. Ona će
takođe zavisiti od stepena autonomije koju će
Hrvatska dati srpskoj manjini u Hrvatskoj, po-
što se suoči sa njenim provokacijama.
Osim na Kosovu i Metohiji, organizovani rat
kao posledica ovog konflikta nije verovatan
tokom dvogodišnjeg perioda ove procene, ali
sukobi raznih vrsta između zajednica će se na-
Tito i nacionalizam
Sredinom šezdesetih XX veka Tito je po-
pustio unutrašnju policijsku kontrolu i
otpočeo  administrativnu reformu pre-
puštajući znatan autoritet republičkoj
upravi. Međutim, kada se u republikama
pojavila posleratna generacija naciona-
lističkih lidera – najvidljivije u Hrvatskoj
– pokazalo se da Tito nije u stanju da pri-
hvati političke posledice oslabljene fede-
racije i partije. Krajem 1971. izvršio je
čistku u hrvatskoj partiji, žestoko se oko-
mio na „nacionalističke ekstremiste“, kao
i na liberale u Srbiji, Sloveniji i Makedo-
niji. Time je eliminisao mlađe, dinamične
i nacionalistički nastrojene pripadnike
partijske elite. Oni su možda mogli da
postignu dugoročni, izvodljivi kompro-
mis između suprotstavljenih nacionalnih
težnji i federalnih struktura. U konačnom
ishodu pokazalo se da Tito nije umeo da
se na konstruktivan način izbori sa naci-
onalnim težnjama južnoslovenskih naro-
da. Umesto toga on ih je potiskivao pod
partijskim sloganom „bratstva i jedin-
stva“. Tako je posle njegove smrti Titova
višenacionalna jugoslovenska država po-
stala izazov nacionalizma.
staviti, bez obzira na ishod ove krize. U Beo-
gradu vlada sve veći strah od međuetničkih
sukoba u republikama, sa nepredvidivim po-
sledicama. Tu je tradicionalna etnička netrpe-
ljivost često povezana sa nepomirljivim terito-
rijalnim pretenzijama. Kao i uvek kada dođe
do razvoda braka, i u Jugoslaviji će najveće pi-
tanje biti čije su nekretnine. Teritorijalna pita-
nja će u naredne dve godine biti najverovatni-
ji izvor konflikata između republika. Prvi takav
sukob, bez obzira na uzroke, biće prilika za te-
stiranje mehanizma za rešavanje konflikta koji
se sada razmatra u OEBS-u.
U malo verovatnom slučaju da Srbija poku-
ša da oblikuje proces secesije vojnom silom,
Branislav Gulan
ona bi morala da prevlada odlučan otpor od-
vojenih republika i da se osloni isključivo na
srpsku vojsku. Na duži rok, ponovno pripajanje
Slovenije i Hrvatske jedinstvenoj federativnoj
državi vojnom silom izvan je mogućnosti Sr-
bije, posebno kada se uzme u obzir njena pre-
okupiranost Kosovom. Slovenija i Hrvatska bi
u ratu sa Srbijom mogle da odbrane svoj su-
verenitet i veći deo teritorijalnog integriteta,
ali uz velike gubitke svojih ograničenih rezervi,
ljudstva i materijala. Javno mnenje u Evropi bi
u tom slučaju bilo šokirano i revoltirano, što
bi za posledicu imalo negativan efekat na i ona-
ko loše izglede Srbije za ekonomsku i kulturnu
saradnju sa Evropom nakon razdvajanja. Veći-
na učesnika mogućeg ratnog sukoba dobili bi
vrlo malo, a izgubili mnogo.
Najverovatniji scenario za međurepubličko
nasilje je onaj po kojem bi Srbija, potpomo-
gnuta buntovnim srpskim manjinama u dru-
gim republikama, pokušala da reinkorporira
sporne teritorije u veliku Srbiju, uz istovreme-
no krvavo preseljenje stanovništva. Iskušenja
da se Srbija upusti u takvu avanturu će rasti u
periodu koji pokriva ova procena. U pokušaju
da preuzme kontrolu nad Makedonijom Srbi-
ju će sprečiti nemogućnost kontrole nad ma-
njinama u samoj Srbiji i opravdani strah od
intervencije susednih balkanskih sila, posebno
Bugarske i Grčke.
Terorizam predstavlja ozbiljnu pretnju u Bo-
sni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Hr-
vatskoj i Makedoniji. On se takođe može pre-
liti i na pogranična područja same Srbije, kao
i Grčke i Bugarske. Unutar same Jugoslavije, on
se može degenerisati u kaznene akcije i reak-
cije i dovesti do masovnog nasilja.
Reakcije sveta – umereno ili preteći
Kapacitet Sjedinjenih Američkih Država da
očuvaju jedinstvo Jugoslavije, bez obzira na
uticaj koji su na nju imale u prošlosti, je ogra-
ničen. Sve izjave zvaničnika SAD-a koje podr-
žavaju teritorijalni integritet stare federacije,
republički lideri će shvatiti kao sprečavanje
11
Srpska ekonomija i Evropska unija
pokušaja republika da ustanove svoju samo-
stalnost. Izjave zvaničnika SAD-a koje podr-
žavaju nacionalno samoopredeljenje, repu-
blički lideri će citirati van konteksta i upotre-
biti za dobijanje podrške svojih naroda. Al-
banski lideri na Kosovu će isticati opaske ame-
ričkih zvaničnika po pitanju ljudskih prava.
Sve strane će od SAD verovatno tražiti mate-
rijalnu pomoć i kritikovati ih ako ta podrška
izostane.
Evropske sile će na rečima biti za ideju jugo-
slovenskog integriteta, dok će prikriveno pri-
hvatiti raspad federativne države. Vlade zapad-
noevropskih država dele nadu Vašingtona da
će transformacija Jugoslavije biti obavljena mir-
no, ali ne žele da u tome učestvuju pružanjem
bilo kakve finansijske pomoći. Austrijski zva-
ničnici se boje mogućih posledica raspada Ju-
goslavije, ali svejedno kažu da više drže do de-
mokratije i samoopredeljenja nego do jedin-
stva.
Bon, čiji je regionalni uticaj ojačan ujedinje-
njem dve Nemačke, negovaće odnose između
nemačkih vlada i novih država naslednica Ju-
goslavije.
Italijanska „pentagonalna inicijativa“ za pro-
mociju ekonomske i političke saradnje sa Au-
strijom, Mađarskom, Čehoslovačkom i Jugo-
slavijom poslužiće kao zgodan okvir susednim
severnim državama da prilagode odnose sa
transformisanom Jugoslavijom, u šta god da se
ona pretvori. Kao nezavisne demokratske dr-
žave okrenute tržišnoj ekonomiji, Slovenija i
Hrvatska prirodno bi bile orijentisane ka ovoj
grupi, na osnovu zajedničkih institucija i isto-
rijskih veza. Srbiji će pristup pentagonalnoj
grupi i Savetu Evrope biti otežan nesposobno-
šću da sprovede slične ekonomske i političke
reforme, nesposobnošću da ispregovara spo-
razumna rešenja sa Hrvatskom i Slovenijom i
nepoštovanjem ljudskih prava. Određene eko-
nomske i kulturne inicijative navodiće srpske
lidere da donose mere koje bi dovele do dobrih
odnosa sa „pentagonalnom inicijativom“ i osta-
lim evropskim udruženjima, ali u srpskoj poli-
12
tičkoj dinamici će prevagnuti čvrsti i uskogru-
di oblici nacionalizma i centalizma.
Sovjetski Savez će imati samo posredan uti-
caj na ishod u Jugoslaviji – na primer, kroz
multilateralni forum. Geografska odvojenost,
odustajanje od hegemonije u istočnoj Evropi
i unutrašnja preokupiranost centrifugalnim
tendencijama sličnim onima u Jugoslaviji,
stvoriće od njega posmatrača, a ne učesnika
u jugoslovenskim događanjima. U najboljem
slučaju, Moskva će se uključiti u evropske po-
kušaje, verovatno u okviru OEBS-a, u rešava-
nju problema unutrašnjeg nasilja u Jugosla-
viji.
Slabljenje centralne vlasti u Beogradu pro-
budilo bi iredentistička osećanja među nekima
od jugoslovenskih suseda. Pojedini od njih po-
lažu zasad neaktivno, ali snažno pravo na su-
sedne teritorije i stanovništvo. Tu je intereso-
vanje Tirane za Kosovo i Metohiju najmanje
izraženo, ali je najjače. Postkomunistička Alba-
nija je neodoljivo privlačna za kosovske Alban-
ce. U međuvremenu, već glasno izraženo pra-
vo Bugarske na deo makedonske teritorije po-
staće još snažnije. Ovi problemi Srbije daju
prednost Hrvatskoj i Sloveniji u rešavanju ra-
znih zahteva i protivzahteva u njihovim odno-
sima sa Srbima. I oni imaju sopstvene pogra-
nične probleme, ali oni nisu ni približno zna-
čajni i urgentni kao oni sa kojima se suočava
Srbija.
Srpska nacionalna vlada u Beogradu, oslo-
bođena ograničenja koja su do tada nametale
hrvatska i slovenačka strana, biće žestoka u
odbrani svojih interesa na jugu. Pri tome će
Srbija po običaju gledati na sever i istok, tra-
žeći razumevanje i podršku. Rumunija, tradi-
cionalni saveznik Srbije u balkanskim nadme-
tanjima, neće biti pretnja Srbiji. Bugarska će u
najboljem slučaju zadržati svoj tradicionalno
uzdržan stav, koji će postati preteći samo ako
makedonska situacija ne bude rešena na zado-
voljavajući način. Pozicija Rusije zavisiće od
toga kako posthladnoratovska Moskva bude
shvatila prioritetne bezbednosne aranžmane
na Balkanu. Ukratko, istočni i zapadni delovi
izmenjene Jugoslavije moraće, svaki u različi-
tom kontekstu, da se pomire sa posthladno-
ratovskom arhitekturom Evrope.
Albanska populacija na Kosovu i Metohiji
dramatično se uvećala posle Drugog svetskog
rata. Uz najveću stopu nataliteta u zemlji i eg-
zodus Srba i Crnogoraca, albansko stanovniš-
tvo na Kosovu i Metohiji se uvećalo sa 65 odsto
po popisu iz 1971. na 77 odsto po poslednjem
popisu iz 1981. Veruje se da oni danas čine pre-
ko 90 dosto stanovnika Kosova i Metohije. Srbi
tvrde da su Albanci sistematski proterivali Srbe
i Crnogorce iz pokrajine, navodeći razne pri-
mere zastrašivanja. Srbi takođe tvrde da posto-
ji zavera Albanaca da se Jugoslavija rasparča
tako što bi se Kosovo pripojilo Albaniji, što je
izdaja koju oni imaju pravo i dužnost da spre-
če. Međutim, još nisu predstavljeni pouzdani
dokazi o takvoj izdajničkoj zaveri.
Raniji pokušaji Beograda da kooptira alban-
ske lidere pokazali su se uspešnima samo krat-
koročno; ovakve lokalne predstavnike Albanci
su doživljavali kao marionete Beograda. Danas
ne postoji nijedno albansko rukovodstvo na
strani Beograda koje uživa poverenje Albanaca.
(Jedan visoki slovenački zvaničnik oprezno je
izneo komentar američkom zvaničniku: „Sve
ove godine trebalo je da zapošljavamo Alban-
ce, umesto da tražimo kvislinge.”) Uprkos ma-
sovnom prisustvu srpske policije i strogim sud-
skim procesima prema svakom Albancu koji se
javno zalaže za autonomiju, razvila se „alterna-
tivna” albanska politička organizacija koja de-
luje sve definisanije. Moguće je da su te tajne
aktivnosti opsežnije nego što nam se čini.
Srpska represija na Kosovu poslednjih me-
seci stalno raste. Posebno su teško pogođene
male privatne albanske radnje: one koji su vla-
snici zatvorili u znak protesta zbog srpskog
ugnjetavanja srpska policija je zapečatila i sada
im ne dozvoljava da ih ponovo otvore. Demo-
kratski savez Kosova – najveća partija u pokra-
jini – naglašava nenasilje kao svoj princip, ali
sve češće ističe da će, ukoliko Srbija ne prekine
Branislav Gulan
Kosmet – jugoslovenska
polja smrti
Albansko-srpsko neprijateljstvo potiče iz
vremena otomanske imperije, kada je ve-
liki broj Albanaca prešao u islam i tako
zadobio uticaj u turskom carstvu, koje je
bilo represivno prema svojim hrišćanskim
srpskim podanicima. Albanski odmetni-
ci su 1915. napadali Srbe koji su se povla-
čili preko njihove teritorije. Italijani i
Nemci su 1941. u Albancima našli dobro-
voljne saveznike. Pojedine naoružane al-
banske antikomunističke jedinice ostale
su netaknute do 1948. Te godine Tito je
svom šefu bezbednosti Aleksandru Ran-
koviću dao odrešene ruke da pokrene
kampanju protiv albanskih gerilaca, koja
je bila okrutna čak i po balkanskim me-
rilima (jedva pomenuta epizoda u jugo-
slovenskim udžbenicima istorije). Tri puta
od tada, 1968, 1981. i 1989-1990, jedini-
ce redovne armije slate su da uguše po-
bune Albanaca na Kosovu i Metohiji.
sa represijom, biti primorana da se tog princi-
pa odrekne. Odluka da se Kosovo proglasi re-
publikom u okviru Jugoslavije i da se donese
njen ustav, doneta na tajnom sastanku raspu-
štene skupštine Kosova 7. septembra 1990. go-
dine predstavlja direktan izazov Srbima i do-
vodi međunacionalne odnose na ivicu pucanja.
Težak izbor
Ključno pitanje za Srbiju je “sudbina” Srba
koji ostaju van granica Srbije. To je pitanje od
najvećeg psihološkog značaja za Srbiju i nijed-
no beogradsko rukovodstvo ne može lako da
prihvati odgovornost za cepanje jedinstva srp-
skog naroda, cilj za koji Srbi veruju da su se
borili – i ostvarili ga – u četiri krvava rata u XX
veku. Konfederalni kompromis bi u Srbiji bio
doživljen kao fragmentacija srpskog naroda i
“gubitak” srpskog narodnog jedinstva.
13
Srpska ekonomija i Evropska unija
Može se desiti i da Srbija odbije da pregova-
ra o konfederaciji, što bi bio uvod u raspad dr-
žave. U tim pregovorima nijedna alternativa
nije sasvim povoljna za Srbiju: insistiranje na
očuvanju federacije pod pretnjom korišćenja
sile značilo bi građanski rat sa neizvesnim izgle-
dima na “pobedu”; secesija Srbije, koja bi kao
suverena država pre ostvarila svoj suverenitet
nego kao “uškopljeni” entitet u okviru labave
konfederacije; ili pristanak na labavu konfede-
raciju koju zahtevaju
Hrvatska i Slovenija.
Ukratko, Sr-
bija može da sačuva jedinstvo
srpskog naroda samo uz rizik gra-
đanskog rata. Čak i ako Srbija izađe
kao “pobednik”, ona će biti međunarodno
diskreditovana, bankrotirana, u situaciji da
silom nameće svoju volju jednom ili više nepri-
jateljski nastrojenih naroda i izolovana kada su
u pitanju problemi Kosova i Makedonije.
Markovićeva reforma
Jugoslovenski program stabilizacije trenutno
je presekao inflaciju, ali nije doneo strukturne
ekonomske promene potrebne za tržišnu eko-
nomiju. Ekonomski indikatori i dalje su u padu.
Inflacija ponovo preti. Nekoliko „dostignuća“
koje jugoslovenski lideri često pominju – po-
rast izvoza i povećanje deviznih rezervi – uglav-
nom su iluzija.
Industrijska proizvodnja opala je za 10,9 od-
sto u periodu od januara do avgusta 1990. Na-
rodna banka je povećala novčanu masu u julu
14
i avgustu i za pet odsto prebacila neto doma-
ću aktivu preko granice propisane u sporazu-
mu sa MMF-om. Mesečna inflacija porasla je
sa nula odsto u drugom kvartalu na 4,9 odsto
u julu (78 odsto godišnje) i 1,9 odsto u avgu-
stu (25 odsto godišnje). Porast cena krupne
infrastrukture u septembru doveo je do infla-
cije od 7,1 odsto (128 odsto godišnje). Proseč-
ni lični dohodak je porastao za 30 odsto u
prethodna dva meseca.
Iako su devizne rezerve porasle na oko 10
milijardi dolara: Bar dve trećine „porasta“ re-
zervi od januara čini „vruć novac“, to jest
unapred plaćeni, a neisporučeni izvoz,
odložene isplate za uvoz i kratkoroč-
ni krediti. Znatan deo „porasta“ je
rezultat konverzije devi-
znih ušteđevina u dinare,
jer su se domaćinstva su-
očila sa visokom inflaci-
jom u prvih nekoliko
meseci 1990.
Konvertibilni izvoz
porastao je od januara
do avgusta za 30 odsto
u odnosu na prošlu
godinu.
Ali:
Ukupan izvoz po-
rastao je samo 16,3
odsto, a uvoz je porastao
29,4 odsto.
Izgleda da je za veliku deo izvoza odgovoran
tzv. „distress export“, koji vrše firme koje žele
da prodaju robu u inostranstvu, bez obzira na
gubitke.
Kao indikator nevolje, vrednost izvoza je po-
rasla za 30 odsto u dinarima, ali prosečni troš-
kovi su u istom periodu porasli mnogo više.
Uprkos nešto većoj efikasnosti jugosloven-
ske „samoupravne“ privrede u odnosu na
plansku privredu, zemlja nema jedinstveno
domaće tržište robe, kapitala i radne snage.
Prema konzervativnim jugoslovenskim pro-
cenama, jedna trećina privrednih subjekata
ne bi imala opravdanje za poslovanje pod tr-
žišnim uslovima.
Bez efektivnog tržišta, sloboda da se odre-
đuju cene raspiruje inflaciju:
Monetarne vlasti mogu da potisnu inflaciju
kroz restriktivnu monetarnu politiku, kao u
prvoj polovini 1990. Novčana masa je sredi-
nom februara bila na nivou za 15 odsto višem
nego krajem 1989, a u odnosu na taj isti nivo
pala je za 30 odsto do kraja marta. To je rezul-
tiralo dubokom recesijom.
Novčane infuzije za ublaživanje recesije sme-
sta su aktivirale stare inflatorne pritiske.
Istovremeno, restruktuiranje poslovnog sek-
tora teklo je strahovito sporo. Od kada je Mar-
ković postao premijer, nijedna velika firma nije
zatvorena zbog bankrotstva, uprkos navodno
strogim novim zakonima.
Nenaplaćeni dugovi – ili knjiženje fiktivnih
sredstava – naizgled su znatno porasli tokom
1990. godine.
Privatizacija društvenog sektora deljenjem
deonica radnicima kao dela plate nije zainte-
resovalo, već je razbesnelo radnike. Da bi se
ovaj program dovršio, čak i da je efikasan, bilo
bi potrebno 10 godina.
Narodna banka ima pravo da zabrani rad ko-
mercijalnim bankama koje ne poštuju proce-
duru. U prvoj reviziji 1990. Narodna banka je
otkrila da komercijalne banke imaju 10 milijar-
di dolara fiktivnih sredstava. Samo je jedna
banka od tada izgubila dozvolu za rad, uprkos
javnim priznanjima visokih vladinih zvaničnika
da se mnoge banke ponašaju isto kao i ranije
– odobravaju zajmove na političkoj, etničkoj,
regionalnoj ili personalnoj osnovi ne vodeći ra-
čuna o sposobnosti da dug bude vraćen. Nova
tržišta deonica i obveznica praktično nemaju
čime da trguju, a novo tržište novca jedva da
funkcioniše.
Tržište rada karakteriše prekomerno zapo-
šljavanje i nedostatak socijalne sigurnosti. Ve-
ćina jugoslovenskih ekonomista veruje da je
20-30 odsto radne snage u društvenom sekto-
ru višak.
Branislav Gulan
Jedina svetla tačka u privredi je rast nepoljo-
privrednog privatnog sektora. Beograd očeku-
je da će se tokom 1990. otvoriti 60.000 novih
privatnih preduzeća. Ali većinu do sada formi-
ranih čine izuzetno mala preduzeća u usluž-
nom sektoru, koja nisu u stanju da apsorbuju
veći deo radne snage iz urušenog društvenog
sektora.
Sever i Jug
Sve veću političku tenziju dugi niz godina
stvara rastući jaz između razvijenog severoza-
pada i nerazvijenog jugoistoka, naročito Koso-
va i Metohije. Nacionalni dohodak po glavi
stanovnika u Sloveniji 1989. iznosio je 12.600
dolara, u Hrvatskoj 7.176, u Makedoniji 3.300
i na Kosovu i Metohiji 1.500 dolara.
Kako su decenije prolazile, teret velikih go-
dišnjih priloga za Fond federacije za kreditira-
nje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvi-
jenih republika i autonomnih pokrajina padao
je na razvijene republike. Slovenci i Hrvati tvr-
de da je, iako prihvataju odgovornost za po-
maganje siromašnim oblastima, Fondom loše
upravljano. U prilog tome navode činjenicu da
je osamdesetih godina povećana razlika u ži-
votnom standardu između razvijenih i nera-
zvijenih delova zemlje.
I Slovenija i Hrvatska odbijaju da i dalje ula-
žu u razvojni fond, čekajući ishod pregovora o
konfederativnom sporazumu, po kojem bi,
kako tvrde, oni određivali kako se njihovi pri-
lozi troše.
Malo verovatan ishod
Šanse da Jugoslavija opstane su veoma male.
Ako se taj malo verovatan scenario ipak ostva-
ri, evo kako bi on izgledao.
Sećanja na krvavi međusobni građanski rat
tokom Drugog svetskog rata i strah od novog
razornog sukoba uticali bi na dva najbrojnija
južnoslovenska naroda – Srbe i Hrvate – da
ostvare neku vrstu političkog prilagođavanja.
Kompromis za očuvanje Jugoslavije podrazu-
mevao bi sledeće:
15
Srpska ekonomija i Evropska unija
Osnovni principi:
• Nema promena postojećih republičkih gra-
nica.
• Nema promena postojećeg međunarod-
nog statusa Jugoslavije.
• Uzajamno priznavanje suverenosti svake
republike.
• dinica mornarice i vazduhoplovstva).
Konfederalne institucije:
• Jedno ministarstvo spoljnih poslova za koje
bi se birali diplomatski predstavnici, sa jed-
nim mestom u Ujedinjenim nacijama i
drugim međunarodnim telima.
• Centralna vojna organizacija sa zajednič-
kim generalštabom, odgovorna za plani-
ranje, obaveštajni rad, obuku, nabavke u
mirnodopskim uslovima, i sa kontrolom
nad svim oružanim snagama, ali samo u
ratnim uslovima.
• Centralna banka koja utvrđuje makroeko-
nomsku politiku, izdaje zajedničku valutu,
određuje zajedničku kursnu stopu, i cen-
tralna carinska uprava koja primenjuje za-
jednički carinski režim.
16
Ovlašćenja republika:
• Pravo veta na odluke konfederalne vlasti.
• Kontrola unutrašnje bezbednosti, uklju-
čujući garantovanje prava manjina.
• Operativna kontrola nad nekim ili svim
vojnim jedinicama stacioniranim na teri-
toriji te republike (uz mogući izuzetak je-
Prikupljanje poreza i raspodela sredstava u
skladu sa međusobno dogovorenim konfede-
ralnim obavezama.
Jedino Srbi mogu da otvore vrata konfede-
ralnoj Jugoslaviji, a lider Srbije Slobodan Milo-
šević jedini ima ključ. Neki posmatrači tvrde
da je on izložen pritiscima da to pokuša. Ako
to ne bude uradio, njegovi protivnici će dobi-
ti priliku da ga smene.
Posledice neuspelog kompromisa su preve-
like da bi narodi i lideri Jugoslavije lako odu-
stali od svakog pokušaja da se dogovore.
   NIE 15-90, 18.10.1990.
Preveli: Ivica Pavlović i Sonja Mušicki
 Original dokumenta Pescanik.net
 (10.februar 2009.g.)
SRPSKA PRIVREDA, SVET I EVROPSKA UNIJA
Resecija, pad proizvodnje i rast obećanja
Zbog ekonomskog stanja u koje je Repu-
blika Srbija dovedena, ona će morati da
zaključi stend-baj sporazum sa MMF.
Nema zemlje koja se uspešno razvijala
kada je dosledno primenjivala recepte te
institucije. Naprotiv, dosledna primena re-
cepata MMF-a kao i drugih međunarod-
nih finansijskih institucija, vodi zemlju u
status savremenih kolonija! Bez novog
društvenog i privrednog sistema i nove
ekonomske politike, drugačije od ove koja
se vodi na početku 2015. godine Srbija sr-
lja u status de facto kolonije i ,,pustinje
bez peska’’. Upadanje u taj status je nedo-
pustiv greh sadašnje prema budućim ge-
neracijama. Srbiji su potrebni političari,
privrednici i državnici, koji će napraviti
preokret u ambijentu i usmeriti ekonomi-
ju u dobrom pravcu. Politika koja prepoz-
na neophodnost, suštinu i domete ovakve
koncepcije i učini odgovarajuća prila-
gođavanja u svojim programima i kon-
kretnim delovanjima ima šansu da ispuni
svoju državničku misiju, da ostvari moguće
u datim okolnostima za državu umesto
za grupu političkih istomišljenika. Neza-
dovoljnici Yu-socijalizma pripisuju danas
ondašnjim radnicima zalaganje za ”manje
rada, uz više novca”. Radnici u Srbiji imaju
nesiguran i neizvestan rad
J
ugoslavija je nestala u krvavom piru... Rat
je zvanično završen Dejtonskim sporazu-
mom, 21. novembra 1995. godine. Među-
tim, mnogi ratni problemi ni do početka 2016.
godine nisu rešeni. Imovina nije podeljena,
problemi sa granicama i danas postoje. Srbija
je dugo bila pod sankcijama, a potom su i ra-
tovi na prostorima ex Jugoslavije ostavili du-
boki trag. Iako rata nije bilo na današnjoj teri-
Branislav Gulan
toriji Srbije (2016. godine), razorena je privre-
da, pa je njena proizvodnja danas 30 odsto na
nivou one iz 1989. godine!
Republika Srbija je u recesiji (bila je sve do
pred kraj 2015. godine), industrijska proizvod-
nja je u padu, a u 2014. godini je i poljoprivred-
na proizvodnja bila znatno manja od očekiva-
ne, dok je u 2015. godini imala pad od 7,34
odsto. Manji su izvoz i uvoz, a suočeni smo i s
deflacijom koja je karakteristična za zemlje u
recesiji. Ukoliko se ne poboljša dinamika pri-
vredne aktivnosti, izostaće i efekat fiskalne
konsolidacije. Nažalost, strane direktne inve-
sticije su znatno manje nego u protekloj dece-
niji. Nema rasta bez investicija i zato se na
osnovu takvih ekonomskih činjenica, pored
obećanja aktuelnih vlasti, običan narod pesi-
mistički očekuje svake naredne godine. Dobro
je što se fiskalna vlast, prilikom rebalansa već
rebalansiranog budžeta na kraju 2014. godine,
nije odlučila da poveća stopu PDV-a. Menjali
su se minstri finansija i privrede u Vladi iza-
branoj od kada je Srpska napredna stranka na
vlasti, i narod je stalno slušao o velikim istorij-
skim uspesima... Samo to nije osećao, jer je
imao obećanja i očekivanja. Uporedo sa takvim
stanjem, i dinar je gubio vrednost. On će i da-
lje nastaviti da tone sve dok ne bude većih in-
vesticija u zemlji. Na jačanje dinara mogu samo
da utiču eventualna veća ulaganja. I njih ima
mnogo u obećanjima ali život u osiromašenoj
Srbiji to ne dokazuje. Većem jačanju dinara
nije pomogla ni činjenica da je Evropska cen-
tralna banka u 2015. godini upumpala u eko-
nomiju evro zone 1.100 milijardi evra.
U tome se nalaze i uzroci zašto dinar nije
konvertibilan, zašto ga nema u menjačnicama
u regionu, okolini i u svetu. Neće ga ni biti sve
dok privreda Srbije ne bude na nivou, bar one
iz poslednje godine života SFRJ. Jer, nivo pri-
17
Srpska ekonomija i Evropska unija
vrede Srbije U 2015. godini je tek izmedju 30 i
40 odsto one iz vremena 1989. godine. Takav
nivo proizvodnje u Srbiji ne može da stvori
konvertibilan dinar! Dinar će i narednih godi-
na imati pad od najmanje pet odsto godišnje,
a možda i više. To znači da će kurs nacionalne
valute odrediti i snagu privrede. Takva progno-
za navodi na ocenu da je Srbija jedno nestabil-
no, nerazvijeno društvo sa mnogo problema,
što je posebno došlo do izražaja od 2008. go-
dine, posle ekonomske krize. Tada su se poka-
zale sve srpske neracionalnosti, javašluci, nerad,
niska produktivnost, visoka zaduženost, velika
nezaposlenost, i inflacija koja je pratila Srbiju
Reforme
Sve ovo govori da je Srbija stalno u re-
formama. Najbolji dokaz toga je činjeni-
ca, da kada dođe do krize, nije lako sin-
hronizovati ekonomske politike, pomi-
riti različite interese i obezbediti jedin-
stven ekonomski i politički dogovor. Za
poslednjih pola veka do 2000. godine u
bivšoj zajedničkoj državi bilo je 17 refor-
mi u gradskim centrima sa oko 65 gran-
skih reformi u privredi. Sve ove reforme
navode na zaključak da država nije pro-
blem po sebi, ona postaje problem samo
kada je loša!
prethodnih godina, visok javni dug koji će 2017.
godine dostići 85 odsto bruto domaćeg proi-
zvoda! Pored smanjenja plata i penzija, potreb-
no je da se država povuče iz banaka, kao i da
smanji subvencije investitorima koje su oko tri
i 3,5 odsto BDP, dok je to u Evropi oko 1,5 od-
sto! Dakle, Srbija se na početku 2015. godine
nalazila u takvim problemima, da u suštini je-
dini spas jeste, da obezbedi što je moguće viši
rast BDP i zaposlenosti. Ona sad za to nema
uslova! Boljitak se očekuje ako rast investicija
u Srbiji u 2015. godini bude četiri odsto, u 2016.
godini sedam odsto, a u 2017. godini oko osam
odsto.
18
Ipak, stanje u kome se Srbija nalazi ukazuje i
na činjenicu da kreatori srpske ekonomske po-
litike ,,ne razumeju’’ dobro vreme u kome žive
i rade. Sve što rade i čine, je zarad broja glasova
koje dobijaju ili će eventualno dobiti u izbor-
nim kampanjama. Zato se u praksi i životu i
ostvaruje poruka jednog srpskog lidera u po-
slednjoj deceniji i to kada je rekao: ,,Pa narode,
neglasate vi da bi vama bilo bolje, već nama’’!
Zbog takvog odnosa i kao i toga da su ljudi na
vlasti kojima je to uglavnom prvi posao u živo-
tu, izostaju i rezultati u privredi... Setimo se
samo da su aktuelni političari, deo njih je i da-
nas na vlasti, sa dolaskom krize, posle 2000. go-
dine, govorili kako je to i šansa za Srbiju da na-
preduje! To se nije dogodilo, već obrnuto! Sta-
nje u privredi Srbije je suprotno onom što se
svakog dana sluša u javnosti od aktuelnih po-
litičara. Njihov cilj je da se zemlja spasi od ban-
krota iako obećavaju – blagostanje! Vlast koju
je formirala Srpska napredna stranka, narodu
se stalno obraća kako je baš ona ta, odnosno
njeni ljudi i kadrovi koji su spasili Sribju od ban-
krota! Istovremeno su plate i penzije smanjene,
sve je dovedeno na najniži nivo poslednjih de-
cenija, nikada više naroda nije bilo pored kon-
tejerima da traži otpatke da bi preživeli. Naj-
bolja potvrda da ipak nešto nije u redu je i po-
datak Svetske banke, u kome se kaže da je u
regionu jedino Srbija bila u recesiji na početku
2015. godine! Bruto domaći proizvod je u 2014.
godini zabeležio pad od 1,8 odsto, a u 2015.
godini pad će iznositi 0,5 odsto, saopštila je
Narodna banka Srbije (NBS). Izvršni odbor NBS
je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadr-
ži na nivou od osam odsto, izjavio je generalni
direktor Direktorata za ekonomska istraživanja
i statistiku NBS Branko Hinić. On je izjavio da
je krajem 2014. godine stopa nezaposlenosti u
Srbiji, prema podacima NBS, iznosila 16,8 od-
sto. Po Hinićevim rečima, krediti u švajcarskim
francima predstavljaju tri odsto bruto domaćeg
proizvoda, što je, kako je naglasio, znatno ma-
nje u odnosu na osam odsto u Poljskoj i sedam
odsto u Hrvatskoj.
Optimizam za budućnost
I dok vlasti u Srbiji i na početku 2016. godine
optimistički govore o budućnosti koja se dugo
obećava i još duže čeka, istovremeno ceo re-
gion Jugoistočne Evrope beleži oporavak. Znat-
no brže od Srbije. Dokaz takvog stanja je či-
njenica da je Srbija 2014. godinu završila s pa-
dom domaćeg bruto proizvoda od dva odsto
(po NBS 1,8 odsto), sa željama aktuelnih poli-
tičara i kreatora ekonomske politike da rece-
sija stane u 2015. godini (što se po zvaničnim
podacima ostvarilo, ali je u praksi to teško do-
kazati) i da da bude pad BDP od 0,5 odsto,
zatim u 2016. godini rast od 1,5 odsto, a u 2017.
godini rast od dva odsto. Ubrzanje rasta u 2016.
i 2017. godini na 1,5 odsto i dva odsto, zasno-
vano je, pre svega, na rastu investicione po-
trošnje i na postepenom oporavku standarda
stanovništva na realnim osnovama. Jedna od
mera fiskalne konsolidacije predviđena je Fi-
skalnom strategijom, a to je i smanjenje broja
zaposlenih u javnom sektoru za po pet odsto
godišnje od 2015. do 2017. godine, što bi tre-
balo da donese uštede od oko 0,3 odsto BDP
godišnje. O tome se priča, ali se pred izbore u
2016. godini nije ostvarilo! Računalo se i na to
da će najveći deo tog smanjenja biti ostvaren
prirodnim odlivom zaposlenih, to jest odla-
skom u penziju uz ograničeno popunjavanje
slobodnih mesta, navodi se u Fiskalnoj strate-
giji. Srednjoročni fiskalni okvir s predloženim
merama fiskalne konsolidacije predviđa zna-
čajno smanjenje deficita opšte države na 3,8
odsto BDP do 2017. godine, uz stabilizaciju
nivoa javnog duga na nivo od 78,7 odsto. Pre-
ma projekcijama Ministarstva finansija, javni
dug na nivou opšte države će se u 2015. godi-
ni povećati na 77,7 odsto BDP, da bi u 2016.
godini dostigao najviši nivo od 79,2 odsto i u
2017. godini zabeležio pad. Ovo su bili sve zva-
nični podaci Vlade Srbije, odnosno njenih nad-
ležnih ministarstava i ministara.
S druge strane, kada se govori o investicija-
ma najpre se misli na privatne investicije, a tre-
Branislav Gulan
balo bi imati na umu da je Srbija na dnu me-
đunarodnih lista o uslovima poslovanja što
negativno utiče na porast privatnih (stranih)
investicija. Domaće javne investicije trenutno
(na početku 2015. godine) iznose oko 2,5 od-
sto BDP, a u uporedivim zemljama u okruženju
taj procenat se kreće između četiri i pet odsto,
što je gotovo duplo više. Povećanje javnih in-
vesticija za 200 ili 300 miliona evra, imalo bi
značajan efekat na privrednu aktivnost Srbije.
Međutim, stranci (Mateo Patrone iz EBRD-a-
30. januara 2015. godine) koji se interesuju za
valjana srpska preduzeća koja još nisu privati-
zovana, kao što su ,,Telekom’’, ,,Dunav osigura-
nje’’, Aerodrom ,,Nikola Tesla’’, optimistički go-
vore o rezultatima vlade, ističući da će kraj re-
cesije biti na kraju 2015. godine?! Zvanično, to
je i objavljeno! U praksi recesija kao da se po-
jačala!
Ukupan broj formalno zaposlenih u 2014.
godini bio je 1.697.686, što u odnosu na 2013.
godinu predstavlja smanjenje od jedan odsto
pokazuju podaci Republičkog zavoda za stati-
stiku. Zemlju pritiska i visoka nezaposlenost u
2014, godini od 22,2 odsto, dok je procena da
će ona u 2015. godini biti 21,7 odsto. Država,
odnosno budžet na početku 2015. godine
imaju para na svom dinarskom računu i dobro
je što država još ne troši pare sa deviznog ra-
čuna, ako je to tačno, (na kome se nalaze re-
zerve od oko 10,7 milijardi dolara), a na njemu
je i milijarda evra arapskog zajma. Kada država
bude počela da prodaje sredstva sa deviznog
računa radi namirenja budžetskih korisnika
popustiće i pritisak na kurs. Glavni razlog za
slabljenje dinara je taj što banke povlače sred-
stva, odnosno što je vraćanje kredita veće nego
što je priliv novih kredita. Istovremeno rastu i
dugovi, koji na početku 2015. godine iznose
više od 26,3 milijardi dolara!
Svetska banka je ukazala da je Srbija zapo-
čela 2015. godinu sa inflacijom od 1,7 odsto iz
2014. godine, da je devizni kurs pod jakim pri-
tiskom. Narodna banka Srbije interveniše na
deviznom tržištu i troši devizne rezerve, tražnja
19
Srpska ekonomija i Evropska unija
je smanjena, jer je tu recesija, prisutan je pad
proizvodnje i izvoza, na čemu se zasnivao pret-
hodnih godina rast. Istovremeno se uvoze pro-
izvodi koji su do 2014. godine bili izvozni, kao
što je slučaj sa električnom energijom, čiji je
neto izvoz godišnje bio 100 miliona evra. Po-
boljšana je prihodna strana budžeta, ali je to
nedovoljno, a u uslovima smanjenih zarada
fiskalni deficit iznosi 7,8 odsto BDP, a javni dug
premašuje 71 odsto. U uslovima pada izvoza i
usluga za oko 10 odsto i smanjenog priliva do-
znaka za oko 12 odsto povećan je pritisak na
domaću valutu dinar, tako da pred Srbijom
stoje ogromni izazovi na privlačenju investici-
ja, poboljšanju poslovnog ambijenta, što je za-
datak države. Prvo je potrebno da se Srbija
okrene uvođenju inovacija u privredi, kao i na-
činu da poveća produktivnost i rast privrede.
Dakle, da bi Srbija unapredila svoje poslovanje
potrebno je četiri uslova da ispuni da bi dugo-
ročno ostvarila rast i to da postigne fiskalno
prilagođavanje, da nađe rešenje za smanjenje
problematičnih kredita (koji na početku 2015.
godine iznose oko 24 odsto), da se uvede kor-
porativno upravljanje u javnim preduzećima i
da se obezbedi povoljno poslovno okruženje
To su mere od čijeg zaživljavanja zavisi izlazak
Srbije iz recesije i poveća se zaposlenost, a time
i poboljša život građana u Srbiji.
Značaj ekonomskih veza sa EU
Generalno se može zaključiti da je Srbija to-
liko ekonomski povezana sa EU da bi presta-
nak evrointegracija bio težak udarac za doma-
ću privredu. Posle skromnog rasta od 0,3 odsto
u prvom tromesečju 2014, prognoze EURO-
STAT-a ukazuju da će povećanje BDP-a Evrop-
ske unije iznositi solidnih 1,6 odsto 2014. go-
dine, te dva odsto 2015. Rast biznis aktivnosti
u evrozoni u maju 2014. godine u odnosu na
april (što pokazuje ,,Composite PMI’’) ohra-
bruje, kao i očekivano labavljenje monetarne
politike Evropske centralne banke od sredine
2014. godine (što je povezano sa nedopustivo
niskom inflacijom od samo pola procenta u
20
maju 2014). I MMF predviđao je oporavak eko-
nomije EU, ukazujući istovremeno na rizike u
vidu nedovršenih reformi i niske inflacije. U
zemljama evrozone veliko smanjenje u tempu
fiskalnog zatezanja trebalo je da podstakne
rast. U perifernim zemljama evrozone dopri-
nos rastu došao je od neto izvoza i stabilizaci-
je domaće tražnje. Posledica globalne finansij-
ske krize je i oštar i konstantan pad investicija
u razvijenim ekonomijama, što je značajno
doprinelo nedavnom padu kamatnih stopa.
Procenjuje se da će efekti globalne finansijske
krize verovatno trajati u narednih pet godina,
te pokazatelji investicija i GDP u mnogim ra-
zvijenim ekonomija neće prebaciti pretkrizni
nivo.
Relativno opadanje privrede EU
Podaci Svetske banke ukazuju da se pre se-
dam godina nakon početka Velike recesije nivo
BDP po stanovniku znatno uvećao samo u ze-
mljama u razvoju, i faktički stagnirao u SAD i
Nemačkoj. U evrozoni  BDP per capita manji
je za pet odsto, dok je u Španiji i Italiji u minu-
su po devet odsto, a u Grčkoj GDP manji je za
čak 24 odsto.
Značajno relativno slabljenje ekonomije EU
traje od kraja poslednje decenije XX veka. Ve-
lika recesija samo je razgolitila razmere proble-
ma, pre svega, u zemljama EU sa visokim plat-
nobilansnim deficitima. U godinama pre 2008,
jeftino i nerazborito kreditiranje prikrivali su
slabost, odnosno smanjenju kompetetivnosti
evropske industrije. Trenutno, većina zemalja
EU ima visoke javne dugove i velike fiskalne
deficite, ali bazični problem dobrog broja ze-
malja EU je visok spoljnotrgovinski deficit, koji
raste iz godine u godinu.
Pad udela GDP EU u procenjenom svetskom
BDP-u (GDP) traje već deceniju i po. Prema
prognozi MMF-a iz prve polovine 2014. godi-
ne jasno je bila vidljiva opadajuća dinamika
evropskog BDP od 2000. godine (dok snažno
raste udeo Kine, koja je od početka 2010. go-
dine zaslužna za trećinu rasta globalne ekono-
mije). Naime, dok je udeo EU u globalnoj pri-
vredi sa 26,1 odsto 2000. godine pao na 24 od-
sto 2014, odnosno procenjenih 23,2 odsto 2019.
(računato po tržišnim kursevima) učešće ki-
neskog BDP je poraslo sa samo 3,7 odsto 2000
na 13,1 odsto 2014, te procenjenih 14,7 odsto
2019. godine. Posmatrano u BDP po kupovnoj  nego na (za Srbe skupom) beogradskom Dor-
moći pad je još drastičniji za EU; sa 24,8 odsto
2000, na 18,4 odsto 2014, te procenjenih 16,7
odsto 2019. godine (istovremeno, Kina je be-
ležila snažan rast sa sedam odsto 2000 na 16,1
odsto 2014, te procenjenih 18,5 odsto 2019,
dok najnoviji korigovani podaci Svetske banke
dižu udeo Kine za petinu, te će ona već 2015.
godine biti prva ekonomija sveta).
Prosečan rast globalne privrede (po tržišnim
kursevima) u periodu 2001-2013. godine izno-
sio je 3,6 odsto. Ekonomija SAD rasla je proseč-
no 1,9 odsto u istom razdoblju, kineska privre-
da 9,2 odsto, dok je ekonomija evrozone pove-
ćavana za samo jedan odsto prosečno. U stu-
diji Evropske komisije iz 2013. godine prvo je
predstavljen “do-nothing” scenario koji bi zna-
čio prosečnu stopu rasta nešto nižu od jedan
odsto prosečno u periodu 2014-2023, što je
duplo sporije od procenjene stope rasta u SAD.
U drugom scenariju, sa strukturnim reforma-
ma, koje bi, pre svega, podstakle rast produk-
tivnosti, stope rasta BDP bi bile znatno više.
Naime, procenjuje se da bi prosečan rast BDP
iznosio 1,4 odsto u razdoblju 2014-2023. godi-
ne. Pomenuta studija ukazuje da će evrozona
2023. godine imati životni standard u odnosu
na SAD koji će biti manji nego sredinom 1960-
ih. Ako se to ostvari, životni standard u evro-
zoni će biti samo oko 60 odsto američkog ni-
voa u 2023. godini. Relativno opadanje EU vid-
ljivo je i na primeru SDI, svetske trgovine, i po-
sebno je značajan pad udela industrijske pro-
izvodnje EU u globalnoj industriji.
Srbija je za Evropu jeftina oaza
Cene hrane i bezalkoholnih pića su na tri
četvrtine evropskog proseka. Ako bi dinar osla-
bio za pet odsto, to bi relativne cene u Srbiji,
Branislav Gulan
u slučaju da inflacija to u potpunosti ne prati,
dodatno umanjilo. Ako ste odsedali u centru
Pariza ili u nekom zapadnoevropskom velegra-
du verujem da ste bili neprijatno iznenađeni
računom za kafu ili čašu vina koji je iznosio od
četiri do sedam evra, što je oko tri puta više
ćolu. Prosečne cene u restoranima i hotelima
u Srbiji su 2013. (Eurostat još nije objavio po-
datke za 2014) bile na polovini evropskog pro-
seka. Od nas je blago bila jeftinija Bugarska (47
odsto proseka EU), a Danska čak trostruko
skuplja. Ako je suditi i po ostalim cenama (izra-
ženim u evrima) kod nas u odnosu na EU, naša
zemlja je jeftina oaza. Barem tako govori po-
slednji izveštaj oficijelne statistike EU, koji se
odnosi na 2013.
Eventualno pomeranje kursa može znatno
da utiče na relativni nivo cena (na kraju kraje-
va, kada ekonomska vlast namerno depresira
valutu to čini zato da bi obaranjem domaćih
cena privredu učinila konkurentnijom, te obe-
shrabrila uvoznike). Ako bi npr. dinar oslabio
za pet odsto, što je predlog ekonomista oku-
pljenih oko FREN (2014), to bi relativne cene
u Srbiji, u slučaju da inflacija to u potpunosti
ne prati, dodatno umanjilo.
Generalno, u Srbiji je skoro sve jeftinije nego
što je u EU, ističe na početku 2015. godine, eko-
nomista dr Goran Nikolić, iz Instituta za Evrop-
ske studije. Tačnije prosečne cene u Srbiji (od-
nosno cene robe široke potrošnje) su 2013. bile
na 54 odsto proseka cena u EU (dok su cene u
2011. bile na 57 odsto EU proseka). Od zema-
lja okruženja, skuplja je Crna Gora (56 odsto
proseka u EU). Makedonija je nešto jeftinija
(proizvodi široke potrošnje su na 53 odsto pro-
seka EU, BiH je na 47 odsto, a Albanija na 49
odsto proseka EU. Cene u Turskoj su na 64 od-
sto prosečnih u EU. Inače, cene robe široke po-
trošnje 2013. bile su najviše u Danskoj (40 od-
sto iznad proseka za EU), u Nemačkoj vrlo bli-
zu proseka (indeks 102 odsto), u Grčkoj (89
odsto), Sloveniji (83 odsto), te Hrvatskoj 68
odsto proseka EU. Roba široke potrošnje ko-
21
Srpska ekonomija i Evropska unija
štala je duplo manje u Bugarskoj (48 odsto)
nego u EU, dok su u Rumuniji cene robe široke
potrošnje bile na 57 odsto evropskog proseka,
a u Mađarskoj na 60 odsto, navodi Nikolić.
Pre oko dve decenije za vreme strahovite hi-
perinflacije, cene su ovde bile tek na petini
evropskih, pa se mnogi sećaju kako se sa deset
maraka mogla “zakrpiti sedmica”. Ovo upuću-
je da su prosečne cene u nekoj zemlji i mera
siromaštva, najskuplje evropske zemlje su, ne
slučajno: Švajcarska, Norveška i Danska, dok
su na dnu lestvice Bugarska, BiH, Albanija i
Makedonija (naravno tu su i Moldavija, Ukra-
jina, Gruzija, Jermenija). Treba dodati da zemlje
koje koriste stranu valutu, kao Crna Gora, ima-
ju usled toga viši nivo cena.
Standardi EU
Do sada je Srbija preuzela 95 odsto stan-
darda i oko 75 odsto tehničkih propisa
od EU kojoj ona teži. Ova oblast je u
pregovaračkom procesu sa EU ocenjena
kao jedna od najusaglašenijih, a njeno
uređenje podrazumeva lakši i jednosta-
vniji izvoz domaćih proizvoda na svet-
sko tržište.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji bile
su na tri četvrtine evropskog proseka. Slične
cene hrane (i sokova) su i u Bugarskoj, Alba-
niji, Rumuniji. Bezalkoholna pića i hrana u 2013.
su bili najjeftiniji u Poljskoj, gde je za tu robu
trebalo izdvojiti 62 odsto prosečne cene u EU,
a najskuplji u Danskoj (140 odsto). Razlike u
cenama za tu grupu proizvoda manje su
izražene nego ukupno za robu i usluge. Cene
alkoholnih pića, cigareta i narkotika su oko
polovine evropskog proseka (tačnije 53 odsto)
i skuplji smo od Makedonije i Albanije. U Sr-
biji su struja, gas i druga goriva dvostruko jefti-
niji nego u EU (čak su i Makedonija i Albanija
nešto skuplje od nas). U Srbiji je odeća jeftini-
ja samo za dva odsto od proseka EU, a u
Mađarskoj čak za četvrtinu (dok je najskuplja
u Švedskoj (30 odsto iznad proseka).
22
Sve u svemu Srbija je jeftina evropska zem-
lja ali će nas put ka EU činiti sve skupljom, što
je zakonomerenost. Valjda će plate barem pra-
titi cene. I to su neostvarena očekivanja Ono
što je za utehu, hrane će biti, i u blagorodnoj
zemlji poput naše, ona nikada ne može biti
luksuz!
Svaka pegla, cipela ili čaša koje su napravlje-
ne u Srbiji dobiće svoj “pasoš” na putu ka trži-
štima Evrope i sveta. Sertifikati koji prate srpski
proizvod biće priznati na stranim tržištima, što
će značajno olakšati izvoz domaćih proizvoda.
Ovi sertifikati sadrže podatke o artiklu i infor-
macije koje kupcima garantuju bezbednost, a
prodavcu slobodan plasman robe. Uspostav-
ljanje ovakvog režima je i obaveza naše zemlje
na putu ka Evropskoj uniji.
Domaći proizvođači, kroz primenu standar-
da lakše i brže prilagođavaju svoje proizvode
zahtevima tehničko-tehnološkog razvoja, po-
jašnjava Jelena Popović, pomoćnik ministra
privrede i predsednik Pregovaračke grupe 1 -
Slobodan protok robe. Primenom određenih
standarda kojima se uređuje poslovanje pri-
vrednih subjekata, poslovanje postaje organi-
zovanije i samim tim ekonomičnije. U uku-
pnom rezultatu srpski proizvod, kroz primenu
standarda, postaje konkurentniji na domaćem
i stranom tržištu. Jelena Popović napominje da
je primena standarda izuzetno važna i da, po
međunarodnim istraživanjima, povećava pri-
hod kompanija od 0,5 do čak 15 odsto, na go-
dišnjem nivou. Zbog toga se, smatra ona, ula-
ganje od 1.500 do 10.000 dinara za kupovinu
standarda kasnije višestruko isplati. Do sada je
u Srbiji preuzeto oko 75 odsto evropskog teh-
ničkog zakonodavstva u oblasti električne opre-
me, aparata za domaćinstvo, mašina, liftova,
lične zaštitne opreme, radio i telekomunikaci-
one opreme, hemikalija, tekstilnih proizvoda,
obuće, kristalnog stakla, navodi Popovićeva. U
toku je preuzimanje evropskih direktiva koje
uređuju bezbednost igračaka, medicinskih ure-
đaja i građevinskih materijala. Postavili smo
okvire standardizacije i na privredi je sada da
to počne da primenjuje, kaže Jelena Popović.
Oni su veoma zainteresovani za to, jer su sve-
sni da će tako lakše naći kupce za svoje proi-
zvode. Standardi se u većini slučajeva preuzi-
maju na engleskom jeziku, a prevod tih doku-
menata je poprilično skup. Institut za standar-
dizaciju nema dovoljno sredstava da ih sve
prevede, ali je do sada, ipak, dosta toga urađe-
no. Trudimo se da napravimo prioritete i da
prvo prevodimo ono što je privredi najpotreb-
nije.
Nastavak slabljenja
Sa geopolitičke tačke gledišta ključno je da
li će relativno ekonomsko opadanje učiniti EU
manje spremnom da podržava spoljnopolitič-
ke akcije SAD, za šta su postajali nagoveštaji
tokom Drugog iračkog rata (kome se ’’Stara
Evropa’’ snažno usprotivila). Povremeni izosta-
nak spoljnopolitičke ili vojne podrške Americi
najviše je posledica brige javnog smanjenja za
živote vojnika, a ne spremnosti za radikalnu
promenu političkih odnosa na ’’Severnom
Atlantiku’’, koje spaja identična civilizacija i sli-
čan pogled na ostatak sveta.
Uslovno drugi geopolitički koncept, širenje
EU, usporen je  samo trenutno, budući da je
proširenje strategijski interes i vodećih zemalja
EU i SAD. EU nastoji da pokušaje promene glo-
balnog sistema upravljanja svede na sistema-
tično kooptiranje “revizionističkih” činilaca
(Kina, Rusija, Iran...). Finansijska kriza je pruži-
la savršen (možda i nesvestan) izgovor država-
ma EU da smanje izdatke za odbranu, time i
za obaveze po NATO savezništvu, te i emanci-
paciju samostalne spoljne (i odbrambene) po-
litike EU.
Trenutno se EU ,,nudi’’ kao isključivo eko-
nomski partner, koji pri tom gubi svoju rela-
tivnu ekonomsku moć, čime učestvuje u igri
u kojoj je jedino sredstvo igre ono koji mu po-
lako klizi iz ruku. Na taj način, EU smanjuje
značaj jedne od svojih osnovnih uloga: prokla-
movanje i implementacija normi koje smatra
esencijom svog postojanja, ali i vrednim do-
Branislav Gulan
prinosom poželjnom svetskom liberalnom po-
retku. .
Svedeno na svet kao tržište ideja, EU je u je-
dinstvenoj poziciji da ponudi viziju rešavanja
tekućih problema i načina upravljanja svetom,
a pri tom gotovo da nema negativni imidž i ne
izaziva odbojnost kao što to čine SAD. Iskustvo
očuvanja kulturnog identiteta, unapređenja
ekonomske međuzavisnosti, postojanje održi-
vih političkih foruma za rešenje najraznovrsni-
jih pitanja, suzbijanje multinacionalnog krimi-
nala - sve su to pitanja u kojima EU prednjači.
Njen opšti uspeh u svetu budućnosti će najve-
ćim delom zavisi od toga da li će ta pitanja
uspeti da postavi kao primarna svetskog uprav-
ljanja.
Evropa nije prepoznala
potencijal Balkana
Programski direktor Centra za međunarod-
nu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Nikola
Jovanović ocenio je da Evropska unija nije pre-
poznala ulogu Balkana kao odskočne daske za
svoje interese prema Mediteranu i Bliskom
istoku. Jovanović u autorskom tekstu za “Poli-
tiku” naveo je da objašnjenje za nedovršenu
integraciju Balkana u EU leži u “provincijalnos-
ti” domaće elite, kojoj je lakše da “štancuje”
slogane o evropskoj budućnosti, nego da osmi-
sli sopstveni razvoj, kao i na evropskoj eliti koja
nije prepoznala geoekonomski potencijal ovog
regiona na globalnoj sceni.
Autor je u tekstu “Greške Evrope na Balka-
nu” istakao da je prvi udarac usponu Evrope
posle Hladnog rata zadat tokom krize raspada
bivše SFRJ, koju EU nije bila sposobna da reši,
a da je po završetku rata rezultiralo sistemskim
problemom, jer Brisel posmatra Balkan, pre
svega, kao bezbednosno pitanje.”U praksi to
znači da se akcenat stavljao na stabilizaciju i
pacifikaciju, a ne na razvoj i punu integraciju
regiona. Ovakav pristup, bio je razumljiv do
2000. godine, pokazao se kao potpuno proma-
šen, pa i kontraproduktivan za noviji period”,
ocenio je Jovanović. Prema njegovom mišljenju
23
Srpska ekonomija i Evropska unija
finansijska podrška EU Balkanu usmerena je
na pitanja demokratskih i administrativnih ka-
paciteta, umesto na izgradnju infrastrukture
pomoću koje bi region postao jedan od evrop-
skih mostova prema Mediteranu, Bliskom isto-
ku i Evroaziji.
Ministarstvo ćuti
Pod dobitkom se podrazumeva i ulog,
pa može da se desi da kladioničar plati
veći porez nego što mu je bio čist dobi-
tak, a Ministarstvo finansija i dalje nema
objašnjenje zašto ne naplaćuje porez na
dobitak u kazinima i igrama na automa-
tima. Država opet oporezuje građane i
legalne kladionice koje plaćaju porez, a
stalno zaboravlja one koji godinama ne
plaćaju porez.
Prosečna bruto zarada građana je 500
evra, kada od toga država uzme na ime
poreza, doprinosa, ali i kroz PDV na robu
u prodavnicama, na komunalije, akcize
i slično, građanima ostane 180 evra, i to
onima koji zarađuju legalno’’, Država sva-
kog meseca gubi najmanje milion evra
jer nije regulisala onlajn igre.
Kolateralna šteta ovakvog pristupa je Koridor
10, koji je skinut sa liste magistralnih evropskih
pravaca (iako je trebalo da bude izgrađen još
2004. godine) a njegova posledica je pojačan
interes Kine, Rusije i Turske za učešće u infra-
strukturnim projektima u Srbiji i regionu. Jova-
nović navodi da je EU umesto da podrži tradi-
cionalne države u regionu, nastavila proces
usitnjavanja teritorija, iako to umanjuje šanse
svih subjekata u regionu da budu relevantni
kandidati za evropsko proširenje”Proces stva-
ranja novih sitnih država išao je na ruku drugim
makroregionalnim silama koje deluju na Bal-
kanu” i koje u tome vide priliku da steknu nove
saveznike i povećaju uticaj i u bilateralnim od-
nosima u regionu, što je gubitak za Evropu,
smatra Jovanović. On navodi da je EU pogreš-
24
no protumačila neuspeh ratifikacije evropskog
ustava 2005. godine, misleći da je to posledica
nezadovoljstva javnog mnenja zbog velikog
proširenja na istočnu Evropu 2004. godine, zbog
čega dalje proširenje više nije bilo prioritet.”Evro-
pa nije prepoznala ulogu Balkana kao odskoč-
ne daske za svoje interese prema Mediteranu i
Bliskom istoku.U nedostatku svoje vizije zado-
voljila se ometanjem drugih makroregionalnih
sila da steknu uporište u našem regionu”, tvrdi
Jovanović. Posledica toga je da je Balkan postao
margina na kojoj je Srbija kao deo “otomanske
grupe”, a Hrvatska je neka vrsta granice.
Autor je zaključio da bi krize sa Mediterana
i Bliskog istoka mogle preko Balkana da se pre-
liju ka Zapadu, umesto da Evropa utiče preko
Balkana na ta područja, kao i da takva kratko-
vidost može biti skupa.
Tragediju Balkana Čerčil je video u tome ,,što
uvek proizvodi više istorije nego što može da
podnese’’. Neki tvrde da je britanska književ-
nost XIX veka odigrala presudnu ulogu u stva-
ranju slike Balkana kao ,,Divljeg zapada Erope’’
na engleskom govornom području, što se ka-
snije proširilo na čitavu Zapadnu Evropu, a po-
sle i na američki kontinent. U knjizi Vesne Gold-
svorti ,,Izmišljanje Ruritanije’’ data je analiza u
kojoj se jasno vidi kako se kroz dela poznatih
britanskih pisaca (Lord Bajron, Agata Kristi,
Džordž Bernard Šo, Grejam Gri...) ali i kroz
dnevnike britanskih diplomata, pa i filmsku
umetnost, razvija iskrivljena slika ovog prosto-
ra u očima zapadnog čoveka.
Postavlja se pitanje, samo od sebe, što je to-
liki strah u vezi sa Balkanom, zašto se o njemu
misli kao o primitivnoj, tamnoj strani Evrope?
Istoričar dr Momčilo Pavlović kaže: ,,Balkan
ima tešku i surovu istoriju, a delom opterećuje
sadašnjost, ali istorijom se ne karakterišu ni re-
gioni, ni države. Pre se radi o imperijalnom po-
gledu i vesternizaciji svetske istorije. On citira
istoričarku Mariju Todorovu koja piše: Balkan
je Evropi poslužio kao skladište negativnih ka-
rakteristika naspram kojih je konstruisana slika
,,Evropejaca’’ i ,,Zapada’’. Tako je o Balkanu, na-
Odustajanje od evra,
A, danas možda čak i više nego ranije,
evropska javnost strepi od ,,balkanizaci-
je’’ Evrope. Štampa bruji o tome gde se
sve krije opasnost. Lista je dugačka: citi-
ra se generalni sekretar NATO Džordž
Robertson koji je uveren da bi ,,otce-
pljenje Škotske od Velike Britanije moglo
dovesti do ponovne balkanizacije Evrope.
Joška Fišer kaže da Bliski istok preti da se
pretvori u ,,Balkan XXI veka’’ i finansijski
stručnjaci tvrde da bi do balkanizacije
Evrope dovelo odustajanje od evra.
stavlja Pavlović, stvorena slika kao o prostoru
sa lepim pejzažima i krvoločnim ljudima, ,,zem-
lji ubistava i osvete’’ gde se ratovi vode sa
krajnjim ciljem zatvaranja protivnika. Balkan
je, dodaje on, postao i ,,niža civilizacijska kate-
gorija’’, ,,crna rupa,’’ ,,prljavo evropsko dvorište’’,
,,neizlečiv bolesnik,’’ ,,krvava Evropa’’, ,,krvavo
predvorje varvarskog Orijenta’’... Balkan je po-
stao negativno lice Evrope, siromašna periferi-
ja surovog divljeg ponašanja. Iako je istorija za-
padnih naroda natopljena krvlju, u svakom
deliću, ipak se samo Balkan posmatra kao me-
sto na kome se stvari rešavaju ekstremnim na-
siljem i zločinom, koji se po pravilu kažnjava.
,,Za to se navode primeri ubistava i drugih
zločina, navodi Pavlović u razgovoru za ,,No-
vosti’’. Kao da političkih ubistava nije bilo u
drugim delovima sveta, posebno na Zapadu,
a najveći zločini u istoriji čovečanstva, uprkos
propagandi, napravljeni su upravo na Zapadu
i od tih civilizovanih naroda. Istoričar Čedomir
Antić ističe da je Balkan u XVII i XVIII veku
počeo da zaostaje za državama na kontinentu
i da je to jedan od razloga zašto je posmatran
odvojeno od ostatka Evrope.
Na osnovu takvih reči postavlja se pitanje ko
je odgovoran za iskrivljenu sliku Balkana u
očima zapadnog čoveka?
,,Svi pomalo, a najviše zapadne imperijalne
sile, sa ukrštenim interesima na Balkanu, koji
Branislav Gulan
je od XIX veka do danas ostao prostor njiho-
vog potkusurivanja i odmeravanja snaga. U
nametnutim ratovima i pohodima zapadnih
vojski, podržani jedni nasuprot drugih suko-
bljavali su se balkanski narodi. Svaki rat stvarao
je nove podele i sejao seme novih sukoba’’, do-
daje Pavlović.
Prema mišljenju sociologa Ljubiše Despoto-
vića treba praviti razliku između pojmova
Balkan i balkanizacija. ,,Kada se kaže Balkan, to
znači nešto zaostalo, primitivno, nasilno... A,
balkanizacija ima geopolitičko značenje i po-
drazumeva male iscepkane državice koje se
međusobno svađaju i iscrpljuju u ratovima,
koje nisu zaokružile svoju teritoriju i naciju pa
su kao takve postale bure baruta’’, pojašnjava
Despotović, u razgovoru za ,,Novosti’’.
Balkanizacija Evrope!
Balkanizacija preti čak i internetu! Upravo to
je rekao i Erik Šmit, bivši direktor Gugla, koji
je zbog toga više puta pozivao na uzbunu. Neki,
pak, smatraju da balkanizacija Evrope podra-
zumeva opasnost od raspada i iscepkanosti. O
tome Momčilo Pavlović kaže: ,,Pored toga mi-
sli se i na ekstremni nacionalizam, političku
nekulturu i despotsku vladavinu, široko raspro-
stranjenu korupciju, sticanje enormnog boga-
tstva preko bavljenja politikom i još mnogo
toga. Balkanizacija je sinonim za povratak ple-
menskom, zaostalom, orijentalnom, primitiv-
nom i varvarskom. Balkanizacija je širom sveta,
pa i u Africi, postala sinonim za sve podele i
najrazličitije opasnosti postojećem početku!
Istoričar Čedomir Antić ne vidi ništa loše u
balkanizaciji, ako je reč samo o političkom,
usitnjavanju: ,,Da li je moguće da su mislili da
mogu da stvaraju veštačke identitete na Koso-
vu i Metohiji i u Vojvodini, a da će hiljadu go-
dina stare države Škotska i Katalonija bez po-
govora da ostanu u statusu koji im ne daje ni
delimičan suverenitet’’, kaže on. Evropska uni-
ja vrata je otvorila za Sloveniju, Hrvatsku, Ru-
muniju, Bugarsku i Grčku, a ostale su u evrop-
25
Srpska ekonomija i Evropska unija
skoj čekaonici. Pavlović dodaje da ako Zapad
iskreno želi da pomogne Balkanu, onda je naj-
bolje momentalno i grupno integrisanje u EU.
Pisac Milisav Savić o ovoj temi je pisao sle-
deće: Rebeka Vest čula je za reč Balkan prvi put
kad je ubijen srpski kralj Aleksandar i to sa ko-
notacijom da se takve užasne stvari dešavaju
samo na Balkanu. Ubrzo je engleski jezik obo-
gaćen rečju balkanizovati u značenju svađati
se, mrzeti, deliti se, cepkati se. Sve to nije spre-
čilo Vestovu da između dva svetska rata napi-
še jednu najpoznatiju knjigu o Jugoslaviji. Ali,
u njoj su svi jugoslovenski narodi, posebno
srpski, prikazani u najlepšem svetlu.
Ništa novo! Vestova je nastavljala ono što je
započeto još u romantizmu, kada su hvaljene
naše narodne pesme (nazivane su biblijom
srpskog naroda) patrijarhalni moral (čojstvo i
junaštvo) i vidljiva lepota naših krajeva. Ali,
stranci su Balkan videli i drugačije, u crnim bo-
jama. Većina putopisaca koji su prolazili kroz
naše krajeve pod turskom okupacijom susrela
se s prizorima teškog života hrišćana (i Ruđer
Bošković je ostavio jedan takav zapis). Austrij-
ski putopisci s kraja XIX veka uglavnom su vi-
deli bedu i zaostalosti ispod Save i Dunava,
čime su pripremali aneksiju BiH. Austrougarska
propaganda ružila je žestoko Srbe za vreme
Velikog rata, za njom nije zaostajala ni fašistič-
ka Nemačka za vreme Drugog svetskog rata.
Najveći zaokret u prikazivanju Srbije desio
se krajem XX veka. U dokazivanju njihove kri-
vice za raspad Jugoslavije i izbijanje rata, srpska
mitologija i istorija istumbana je i okrenuta
naglavačke: u narodnim pesmama pronalaže-
na je matrica za pljačke i ubijanja, mit o kosov-
skom boju tumačena je kao san o velikom srp-
skom hegemonizmu, u legendama o vampiru
(reč je srpskog porekla) i hromom – Vuku vi-
đena je njihova arhetipska krvožedna narav.
Pritom, svaki pokušaj da se iz Srbije svetu po-
šalje jedna drugačija slika bio je onemogućen.
Pisca Milorada Pavića su prestali da prevode
na Zapadu kad je neko, sa srpskih prostora,
proneo glas da je teški nacionalista. U Italiji je
26
2009. godine bilo pokušaja da se prevrednuje
ocena o filmovima Emira Kusturice, zbog ne-
kih njegovih izjava koje su očigledno oduda-
rale od etablirane slike o Srbiji. Tako je u jed-
nim novinama napisano da Kusturica podva-
ljuje Zapad tako što mu nudi sliku Balkana koja
se Zapadu dopada, a u stvari ta slike je daleko
do one prave, objektivne. Otprilike: neće nam
Kusturica praviti sliku o Srbiji, pravićemo je mi
onakvu kakvu želimo! Sličnih pokušaja bilo je
i 2014. godine kada je obeležavana 100 godiš-
njica Prvog svetskog rata. Te iste sile su poku-
šavale Gavrila Principa i Srbe da proglase za
glavne uzročnike početka ratnih sukoba na
Balkanu, a posle i u svetu!
Siromašna Srbija, danas...
Postavlja se pitanje, a istraživanje nameće
odgovor, gde je i kakva je Srbija danas? Usled
nedovoljne domaće štednje siromašna Srbija
se suočava sa ogromnim potrebama za dodat-
nom akumulacijom iz inostranstva. Zbog ogra-
ničenog prostora za dodatno zaduživanje, za-
tim, činjenice da su koncesionalni zajmovi me-
đunarodnih finansijskih institucija usmereni
na modernizaciju infrastrukture i ekonomski i
socijalno izdržljivo prestrukturisanje javnih
preduzeća, i najzad, da je veliki deo zvanične
pomoći (grantovi) namenjen socijalnoj sferi,
jedina oblast koja nema ograničenja su strane
direktne investicije. Svaka ambicija da Srbija u
narednim godinama ostvari višu stopu rasta
zahteva mnogo veći godišnji priliv inostrane
akumulacije u obliku direktnih stranih investi-
cija. Uslove za to, političke, sistemske, institu-
cionalne, makroekonomske i socijalne, treba,
međutim, da stvorimo sami u Srbiji.
Proces dezinvestiranja u Srbiji je trajao duže
od dva perioda tehnološkog ciklusa kroz koja
su u međuvremenu prošle evropske zemlje. To
je prouzrokovalo više negativnih posledica,
među kojima su dve najizrazitije: usporavanje
rasta i zatim pad agregatne proizvodnje te za-
ostajanje izvozne konkurentnosti. Uočljiva je i
treća kompleksna posledica, a to je aktiviranje
specifične veze između ekonomskog rasta i in-
vesticija. Naime, usporeniji rast bruto domaćeg
proizvoda onemogućava izdvajanje štednje
(akumulacije) potrebne za pokretanje novih
investicija, što – sa svoje strane – u sledećoj
razvojnoj fazi sužava prostor za rast proizvod-
nje. Usled toga, izdvajanje za investicije posta-
je još manje, a time i stopa rasta GDP. Proteklih
godina njegova promena se temeljila na onim
oblicima tražnje koji su perpetuirali postojeću
strukturu privrede, te postojeće obrasce njene
organizovanosti i upravljanja.
Nedovoljna domaća akumulacija zahteva uli-
vanje inostranog kapitala, kao prvu pretpostav-
ku za trajno prevođenje stope ekonomskog
rasta na višu ravan. U stvari, Srbija se sada na-
lazi u situaciji da iole dinamičniji privredni rast
više nije moguće obezbediti bez inostranih ula-
ganja; pritom se prevashodno misli na direktna
investicijska ulaganja (FDI, Foreign Direct Inve-
stment). U protekloj deceniji i po priliv FDI u
Srbiji je bio sledeći: 195 miliona dolara u 2001.
godini i 475 miliona dolara u 2002 godini. Po-
ređenja radi, u 2001. godini je Hrvatska regi-
strovala priliv FDI od 1,4 milijarde dolara, Ru-
munija 1,1, Bugarska 0,7, Makedonija 0,5, Ma-
đarska 2,4, Češka 4,9 milijardi dolara. Veliki deo
inostranih ulaganja u nas je bio usmeren terci-
jarnom sektoru. Veći priliv FDI u proizvodni,
odnosno prerađivački, sektor uticao bi na brže
unošenje savremene tehnologije te proizvod-
nih i upravljačkih znanja, što bi neposredno
doprinelo poboljšanju konkurentnosti srpske
privrede i na taj način bržem rastu robnog izvo-
za i bruto domaćeg proizvoda. Osim toga, FDI
preduzeća, kao što to potvrđuje praksa u svim
zemljama u tranziciji, imaju bolji pristup ino-
stranim tržištima nego što imaju domaća pre-
duzeća; inače su ta preduzeća predominantno
izvozno orijentisana. U strukturi ukupnog izvo-
za multinacionalna preduzeća učestvuju u Češ-
koj republici sa 60,5 odsto, u Mađarskoj 89 od-
sto, u Poljskoj 60 odsto u Sloveniji 30 odsto
(podaci se odnose na 1999 godinu). Ova pre-
duzeća zapošljavaju između 27 odsto (Češka)
Branislav Gulan
i 47 odsto (Mađarska) ukupne radne snage,
dakle predstavljaju činilac koji je omogućio
veću stopu zaposlenosti nego što bi ona inače
bila pri datoj faktorskoj produktivnosti. Isku-
stvo zemalja u tranziciji Centralne Evrope po-
tvrđuje da su ključni činioci, koji su doprineli
povećanju FDI poboljšana poslovna klima, po-
oštravanje propisa o komercijalnom i finansij-
skom poslovanju, redukovanje političkog rizika.
Ovi faktori, zajedno sa oživelom proizvodnjom,
doprineli su da je, nakon višegodišnjih skromnih
direktnih investicija, u prelomnoj, 1995. godini,
došlo do izrazito velikog povećanja FDI u tran-
zicijskim zemljama Centralne Evrope.
U toj su godini FDI više nego udvostručene
i iznosile su 10,5 milijardi dolara (prema 4,8
milijardi dolara u 1994 godini, a bile su osetno
ispod tog iznosa u prethodnim godinama). Sa
stanovišta ulagačkih motiva je mogućno razli-
kovati četiri tipa inostranih direktnih investi-
cija:
1) motiv većeg tržišta;
2) motiv prirodnih resursa;
3) motiv veće efikasnosti;
4) motiv razvoja inostranog ulagača;
U slučajevima 1. i 2. proizvodi inostranih
ulaganja su namenjeni prevashodno domaćem
tržištu, dok se 3. i 4. uglavnom odnose na pro-
izvodnju namenjenu izvozu, odnosno kao in-
puti za proizvodne jedinice investitora na dru-
gim lokacijama. Raspoloživa sagledavanja su-
gerišu da je privreda Srbije za inostrane inve-
stitore zanimljiva sa stanovišta sva četiri mo-
tiva. Posebno je motiv 3. za sada posebno
značajan zbog jeftinije radne snage u nas u
poređenju sa ostalim tranzicijskim zemljama
Centralne Evrope. FDI su moćno doprinele
povećanju produktivnosti u preduzećima ko-
jima su bile usmerene. Tako je produktivnost
tri puta veća nego lokalnih preduzeća u Ma-
đarskoj, 2,3 puta veća u Poljskoj i dva puta
veća u Češkoj republici. Ovo se objašnjava time
27
Srpska ekonomija i Evropska unija
što direktne inostrane investicije sobom nose
najsavremeniju kapitalno intenzivnu tehno-
logiju. Ukoliko dođe do opadanja investicija
u dužem periodu tome se mora prilagoditi i
potrošnja, u agregatu mora biti smanjena. Al-
ternativa je brži rast zaduživanja zemlje i/ili
zaustavljanje otplate dospelih dugovanja ino-
stranstvu.
Srbija ima adute da prestigne komšije
Nikome na Balkanu ne cvetaju ruže, ali u Sr-
biji bi, činjenica je, moglo biti mnogo bolje.
Većina naših komšija više zarađuje od nas. Iza
sebe po visini plata bili smo ostavili smo jedi-
no Makedoniju i Albaniju, do početka 2014.
godine, što ne znači da nam je standard viši
nego u ovim zemljama. Sad su nas i oni prete-
Onlajn kockanje
,,Onlajn kockanje je dozvoljeno, svako
dete kod kuće može tome da pristupi,
izloženo je tome, što se svuda zabranju-
je. Tu leže prihodi, a država se time ne
bavi’’, podsetio je Dragoljub Rajić i do-
dao da Ministarstvo finansija nema ni
jedinstvenu softversku kontrolu kockar-
skih aparata, što takođe rade sve države.
kli. Naša kupovna moć je čak i niža, jer su nam
cene hrane i osnovnih potrepština visoke. I
državna kasa je nalik džepu prosečnog građa-
nina, prepuna minusa i dugova. Bez obzira na
ove, nimalo ružičaste, brojke, stručnjaci tvrde
da ima izlaza iz ekonomske pošasti. Moramo
se, kažu, osloniti na sopstveni proizvodni i
izvozni potencijal, ponajbolje bi bilo ,,uzdaj se
use i u svoje kljuse’’, a uz štednju, rezove na
gotovo svim nivoima, kao i planirano oživlja-
vanje nekadašnjih privrednih giganata, Srbija
može da stane na noge. Bolje dane ćemo, ipak,
morati da pričekamo. Do tada prosečan gra-
đanin Srbije moraće da se sa svojom platom
snalazi kako zna i ume. Svakog meseca pro-
sečno u koverti u Srbiji dobijamo 376 evra do
28
početka 2015. godine), a za najosnovnije na-
mirnice i račune bilo je potrebno 600 evra.Tu
razliku su dosad pokrivali najstariji članovi
domaćinstva - penzioneri. Ali, i njihova prima-
nja su utanjila. Manje od nas zarađivali su sve
do nedavno, jedino Albanci, Makedonci i ži-
telji BiH, a svi ostali - od Bugarske, preko Ru-
munije, Mađarske do Slovenije imaju veće pla-
te. Svi oni, međutim, ne mogu sa svojim zara-
dama da pokriju porodične troškove. Izuzetak
je Slovenija, gde se prosek poklapa sa meseč-
nim izdacima domaćinstva. Rumun zarađuje
prosečno 480 evra, a korpa mu je teška 550, u
Makedoniji se podeli po 374 evra, ali na hranu
i račune tokom 30 dana ode oko 500 evra. Cr-
nogorska statistika pokazuje da su im meseč-
na primanja 430 evra, pa im je potrebno još
nešto više od 300 evra da bi podmiri potrebe
svoje porodice. U Hrvatskoj je prosečna zara-
da 700 evra, a porodici treba bar 100 evra više
za osnovne životne potrebe.
U organizacijama potrošača kažu da je real-
na kupovna moć kupca smanjena za trećinu u
odnosu na vreme početka finansijske, eko-
nomske i socijalne krize 2008. godine. U ovom
periodu je zabeležen znatno brži rast troškov-
a života od rasta primanja stanovništva, kaže
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za
zaštitu potrošača. Po njegovim rečima, to pot-
vrđuje činjenica da se i dalje najveći teret krize
u Srbiji prenosi na potrošače. Cene analiza o
cenama 16 namirnica u zemljama u regionu
(na početku 2015. godine), pokazuju da je ku-
povna moć u Srbiji zapravo niža od kupovne
moći u Makedoniji ili Albaniji i otprilike na je-
dnakom nivou kao u Bosni i Hercegovini, kao
zemljama čija je prosečna neto zarada manja
nego u Srbiji - kaže Dragoljub Rajić, privredni
konsultant Mreže za poslovnu saradnju.To je
tako, jer su poreska i parafiskalna opterećenja
poslovanja i birokratske procedure u trgovini
i u Makedoniji i u Albaniji na nižem nivou nego
u Srbiji.
 (12. januar 2016.g)
PRIMERI
Rast dažbina i konkurencije
Ne ohrabruju ni prognoze Svetske banke. Sr-
bija je na kraju 2014. godine imala najveći
pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), odno-
sno svega što privreda i građani stvore za go-
dinu dana. Taj pad je iznosio 1,8 odsto. Imala
je i najveći manjak u državnoj kasi, koji je bio
težak 7,9 odsto
Najnoviji podaci govore o opterećenju pri-
vrede Srbiji, a postoji i veća konkurencija na
tržištu u prometu osnovnih životnih namirni-
ca. Po rečima Dragoljuba Rajića, već nekoliko
godina zemlje u okruženju, osim BiH, beleže
privredni rast, a Srbija je posle izbijanja svet-
ske ekonomske krize znatno više stagnirala od
njih. Dodatni problem je i to što Srbija ima
ubedljivo najveći birokratski državni aparat i
javni sektor u kome je zaposleno više od 45
odsto od ukupnog broja zaposlenih u Repu-
blici. U Makedoniji ispod 20 odsto ljudi radi
za državu, a Albanija se polako reformiše i spu-
šta na taj nivo. Tako je 2000. godine 39 odsto
zaposlenih tamo radilo za državu, a sada oko
22,5 odsto. Ogroman broj neproduktivno za-
poslenih koji rade za državu, a ne proizvode
robu ili usluge namenjene izvozu ili unutraš-
njem tržištu, uzrok je nerazvojnog poreskog
sistema, visokog nivoa sive ekonomije i realno
nedovoljnog broja privrednih subjekata koji
rade legalno i plaćaju poreze. To se sve odra-
žava na zarade zaposlenih, zatim na kupovnu
moć i cene u maloprodaji. Ne ohrabruju ni
prognoze Svetske banke. Srbija je na kraju 2014.
godine imala najveći pad bruto domaćeg pro-
izvoda (BDP), odnosno svega što privreda i
građani stvore za godinu dana. Taj pad je izno-
sio 1,8 odsto. Imala je i najveći manjak u dr-
žavnoj kasi, koji je bio težak 7,9 odsto BDP. Prvi
smo te godine bili i po visini javnog duga, a uz
Albaniju smo i lideri po obimu nenaplativih
Branislav Gulan
kredita. Svaki peti zajam u Srbiji će teško moći
da se vrati. Nažalost, ni kod statistike zaposle-
nosti nismo odmakli mnogo. Stopa nezapo-
slenosti, iako smanjena, u Republici Srbiji i da-
lje je visoka i iznosi 19,6 odsto. Po tom pitanju
Srbija, po trenutno zvaničnim podacima Re-
publičkog zavoda za statistiku, nešto je bolja
od BiH, gde je nezaposlenost 27,5 odsto i Ma-
kedonije u kojoj je 27,9 odsto građana bez po-
sla. Prema podacima Svetske banke, Srbija će
2015. godine jedina imati negativnu stopu pri-
vredne aktivnosti u regionu (kraj 2014. godi-
ne). Procene kretanja BDP, od svetskih insti-
Država uvela i 801. porez
Najnoviji poreski namet uveden za do-
bitne tikete igrača u kladionicama ne po-
stoji u čak 27 zemalja Evropske unije jer
izjednačava dohodak sa dobitkom
U 27 zemalja EU ne oporezuju se dobi-
ci u kladionicama veći od 11.000 dinara,
a osim toga, još jedan porez je nepotre-
ban jer su u Srbiji građani previše opore-
zovani, i bez njega već plaćaju više od 800
poreskih i parafiskalnih opterećenja, na-
meta i taksi, izjavio je Dragoljub Rajić iz
Mreže za poslovnu podršku.
Narodna skupština je nekoliko dana
pred Novu 2016. godinu usvojila izmene
Zakona o dohotku građana kojim se sa
20 odsto oporezuje svaki dobitak veći od
11.000 dinara.
tucija, za 2015. godinu iznosile su minus 0,5
odsto, dok će sve ostale ekonomije regiona
imati pozitivne stope rasta. Ekonomije Alba-
nije i Crne Gore, prema procenama, imaće rast
od 2,5 odsto, a Makedonije čak 3,8 odsto. Ni-
šta nam 2014. godine nije išlo. Iako je srpski
29
Srpska ekonomija i Evropska unija
agrar doprineo rastu ekonomije, to nije bilo
dovoljno da pokrije sve posledice poplava. Čak
i ukupan izvoz koji je poslednjih nekoliko go-
dina rastao, usporio je u drugoj polovini 2014.
godine. Ipak, stručnjaci Svetske banke kažu da
se iza srpske statistike vidi da je Srbija bila oz-
biljno pogođena poplavama, koje su gurnule
srpsku ekonomiju u recesiju. Domaći struč-
njaci su tvrdili da bez ozbira na to kako situa-
cija danas izgleda, Srbija ima veliku šansu da
se izvuče i postane respektabilna sila u regio-
nu. U odnosu na 2014. godinu, prosečni dug
stanovnika Srbije povećao se za 18 evra, i sada
iznosi 879 evra, a razlog su krediti, za koje više
dugujemo. Kako je izjavio Veroljub Dugalić,
generalni sekretar Udruženja banaka Srbije,
svi krediti beleže pad, osim onih za refinansi-
ranje, kod kojih je veća tražnja. Stagnacija za-
duživanja građana posledica je i smanjenog
standarda.
,,Suština je da je sada loše, da smo nekon-
kurentna zemlja, ali za razliku od drugih ima-
mo bolji proizvodni i izvozni plasman. Imamo
spoljnotrgovinski suficit sa većinom zemalja
jugoistočne Evrope. Naš izvoz je veći od uvo-
za i sa Bosnom, Albanijom, Crnom Gorom,
Makedonijom, Rumunijom. Deficit imamo u
razmeni sa Hrvatskom i Slovenijom, ali i to bi
moglo da se prevaziđe reformama u koje smo
ušli. Po njegovim rečima, oporavak velikih gi-
ganata koji su u restrukturiranju i koji godi-
nama propadaju, može promeniti ekonomsku
30
sliku Srbije.Preduzeća u restrukturisanju koja
imaju perspektivu, mogu proizvodnjom i iz-
vozom da obezbede prihode sebi, mogu da
povećaju zaposlenost, a tako i da ojačaju naš
BDP. Treba iskoristiti postojeće potencijale
koji su trunuli dosad. Kada bi giganti poput
FAP, “Prve petoletke”, “14. oktobra” pokrenu-
li proizvodnju, značajno bi pojačali izvozni
priliv. Znatno bi se poboljšao i položaj mno-
gobrojnih malih preduzeća, njihovih koope-
ranata.
Republika Srbija ima jače privredne perfor-
manse u odnosu na većinu zemalja jugoistoč-
ne Evrope, navodi ekonomista Saša Đogović.
Dakle, 2015. godina i prvi kvartal 2016. ključni,
jer ćemo znati da li smo krenuli put tržišnog
sistema privređivanja ili ćemo se zaglibiti i pro-
pustiti i ovu priliku za oporavak. Zaduženost
stanovništva Republike Srpske nastavila je da
raste i na kraju prošle godine svaki stanovnik
bio je dužan po 914,5 evra, ali, po oceni ban-
kara, visina njihovog duga nije alarmantna.
Struktura zaduženosti pokazuje da su stanov-
nici Srpske kredite najviše uzimali za opštu po-
trošnju i rešavanje stambenog pitanja. Prema
preliminarnim podacima Agencije za bankar-
stvo Republike Srpske, stanovništvo je na kra-
ju 2015. godine bankama dugovalo 1,21 mili-
jardu evra. U Srbiji je mnogo teže stanje’’, priča
Saša Đogović.
 (januar 2016.g)
REFORME U SRBIJI
Zemlju oduzimali i kraljevi i komunisti
Kralj Aleksandar - Ujedinitelj 1919. godine
planirao da ukine velike zemljišne posede, i
zemlju podeli siromašnim seljacima uz pra-
vičnu naknadu vlasnicima. Posle 1945. zemlja
pripadala onima koji je obrađuju. Samo Nem-
cima je, naime, na teritoriji Jugoslavije posle
Drugog svetskog rata oduzeto 97.720 zemljiš-
nih poseda. Od toga je u Vojvodini bilo 68.035
imanja. Ukupna površina oduzetih imanja od
podunavskih Švaba u ex Jugoslaviji iznosila je
637.000 hektara, a od toga u Vojvodini 389.256
hektara
Republika Srbija je zemlja koja se stalno na-
lazi u reformama i obećanjima da će posle
obavljenog reformskog posla narodu biti bolje!
Narod u R. Srbiji je zato u stalnom isčekivanju
tog boljitka, koji se i na početku 2016. godine
nalazi na dugačkom štapu! Reforme su i danas
u toku, a kada će se osetiti njihovi rezultati,
teško je prognozirati. Doduše funkcioneri vla-
dajuće partije Srspke napredne stranke, na po-
četku 2016. godine govore samo o svojim isto-
rijskim potezima koje su oni povukli kako bi
spasili Srbiju nestanka, govore i o boljem živo-
tu. Za to dobijaju i aplauze od svojih istomi-
šljenika!
Reforme se obavljaju u poljoprivredi, proda-
ji preostalog kapitala i preduzeća u Srbiji, obe-
ćanjima o pokretanju fabrika, a vrpce se pre-
secaju čak kada se otvara samo stotinu meta-
ra nekog asflatnog puta ili ulice, i kada se otva-
ra novi semafor u gradu (primer Novog Sada)!
Obilaze se i regioni, ali samo oni gde se otvara
nekoliko radnih mesta ili se podigla neka radi-
onica, ali se neide u napuštena i zakorovljena
sela, nerazvijene opštine. U Srbiji je danas ta-
kvo stanje da u gradovima nema šta da se radi,
a u selima nema ko da radi...
Branislav Gulan
Čekanje na restituciju
Naslednici imovine, oduzete i otete posle
Drugog svetskog rata čekali su više od šest i po
decenija da se donese Zakon o restituciji i vra-
ćanju imovine. Republika Srbija je bila jedna
od poslednjih bivših komunističkih - socijali-
stičkih zemalja koja je donela taj zakon. Kada
je reč o njegovom sprovođenju za sve vladaju-
će garniture na prostorima ex Jugoslavije, ne-
kad i - sad vode dovoljno hrane, a što je i uslov
vlaenju, još su to samo pionirski koraci. Od
njega se očekuje da se spreče nove špekulacije,
odnosno prodaja imovine, koja već ima vlasni-
ke. Inače, oko 140.000 vlasnika i naslednika
traži od države da im se vrati imovina oteta
posle Drugog svetskog rata. Osnovni model
na kom se zasniva Zakon o restituciji je vraća-
nje oduzete imovine u onim slučajevima gde
je to moguće. To je najpravičniji i ujedno najjef-
tiniji način da se obeštete pravi vlasnici. Osim
troškova, država od ovog obimnog posla oče-
kuju i brojne koristi, iako je on veoma kompli-
kovan i podrazumeva zadovoljenje istorijskih
prava izvornih vlasnika. Ovo je poduhvat od
velikog političkog i državnog značaja, jer će se
tako konačno urediti zemljišne knjige i poja-
sniti vlasnički odnosi, što su ključni zahtevi
stranih investitora. Iako donet sa višedecenij-
skim zakašnjenjem, i sadašnje vlasti, kao i mno-
ge pre njih, obećavaju da će ispraviti nepravdu
i svima pošteno vratiti imovinu. Jer, kako je
jedna država oduzela, tako druga, po istom
kriterijumu, može i da vrati! Autor, novinar,
publicista i književnik Branislav Gulan, u knji-
zi ,,Sudbina oduzete imovine’’, gde je obradio
tri teme: restituciju, crkvenu i zadružnu imo-
vinu.
Samo Nemcima je, naime, na teritoriji Jugo-
slavije posle Drugog svetskog rata oduzeto
97.720 zemljišnih poseda. Od toga je u Vojvo-
31
Srpska ekonomija i Evropska unija
dini bilo 68.035 imanja. Ukupna površina odu-
zetih nemačkih imanja u Jugoslaviji iznosila je
637.000 hektara, a od toga u Vojvodini 389.256
hektara. I dok oni kojima je imovina neoprav-
dano oduzeta sa nestrpljenjem već šest dece-
nija čekaju ispravku te nepravde, sve češće po-
minje se da su se od donošenja zakona o resti-
tuciji pribojavali vojvođanski kolonisti. Oni koji
su ,,vozom bez voznog reda’’ sa zajedničkom
,,kartom’’ overenom Zakonom o agrarnoj re-
formi (donetim jula 1945. godine) iz Bosne i
Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore doselili se
u ravnicu. I 2015. godine više od 100 podunav-
skih Švaba, nekoliko njih koji su rođeni 1926.
godine, a ostalo naslednici, posetili su mesto
Bački Jarak kod Novog Sada, gde je posle Dru-
gog svetskog rata, u logoru u tom mestu na
razne načine život okončalo između 6.500 i
7.000 podunavskih Švaba. Među njima, ponaj-
više je bilo civila. Autor ovih redova razgovarao
je sa njima. Oni dolaze ovde da bi to obeležili
i zapalili sveću stradalima. Kolonisti ne treba
da se plaše, jer oni ne dolaze da traže imovinu.
Taj problem davno su rešili državnici Brant i
Tito.
Nacionalizovana imovina
U Vojvodini je posle Drugog svetskog rata
ukupno nacionalizovano 668.412 hektara po-
ljoprivrednog zemljišta, i to od 87.000 vlasni-
32
ka. Najviše je oteto od podunavskih Švaba, i
to 389.250 hektara, od 1.193 veleposednika
je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522
hektara, od nezemljoradnika 42.000 hektara,
a od takozvanih neprijatelja, kojima je imovi-
na konfiskovana po presudi, 22.951 hektara.
Za sada, najteža sudbina je u zadrugarstvu.
Jer u ovoj oblasti se najmanje odmaklo u vra-
ćanju imovine i donošenju zakona. Već tri
decenije se obećava vraćanje oduzete zadruž-
ne imovine, više od 200.000 hektara njiva i
nekoliko hiljada zgrada. I dok se zadrugarstvo
u svetu razvija, ono se i dalje u Srbiji uništava.
U svetu ima više od 750.000 zadruga čiji su
članovi, više od 800 miliona zadrugara. One
imaju oko 100.000 zadrugara. U tim zadruga-
ma ima i oko 10.000 zaposlenih. Zadrugarstvo
je na izdisaju, pa je država Srbija u kojoj svake
godine nestane više od 100 zadruga! Podršku
zadrugarstvu u Srbiji ne daje vladajuća oligar-
hija, ni ona za proteklih pola veka, niti ova
danas. Svi samo obećavaju. Ne daju zbog toga
što se plaše organizovanih seljaka i njihovih
protesta.. Ovako, ako su razjedinjeni na hilja-
de njihovih organizacija, oni su sluge vlastima,
proizvode dovoljno hrane za preživljavanje, a
što je i uslov vlastima da vladaju. To je gotovo
jedinstveno za sve vladajuće garniture na pro-
storima ex Jugoslavije, nekad i – sad u novim
državama!
Zakonom o agrarnoj reformi iz 1945. godine
Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeto je oko
70.000 hektara plodne zemlje i šuma. Crkve su
po tom zakonu mogle imati samo po deset
hektara, a crkve i manastiri od izuzetne istorij-
ske važnosti po 30 hektara zemlje i šume. Za-
konom o nacionalizaciji iz 1958. godine crkve-
na imovina ponovo je došla pod udar. Naime,
tada je Srpska pravoslavna crkva ostala bez
1.181 zgrade. One su do tada uglavnom sluzi-
le za smeštaj sveštenika i njihovih porodica ili
kao poslovni prostor. U Beogradu je praktično
nacionalizovano sve osim zgrade Patrijaršije! I
za povraćaj ove imovine donet je zakon čije je
sprovođenje u toku. Crkvenim pregovaračima,
sve vlasti, pa i predsednik Srbije, 2013. godine
obećavale su vraćanje imovine. Imovinu oče-
kuju sve verske zajednice na teritoriji nekadaš-
nje Jugoslavije i Srbije. Ali, i to za sada ide “pu-
ževim korakom”.
Novi zakon o zadrugama
Novi zakon o zadrugama, donet je 29. de-
cembra 2015. godine. Od njega se očekuje da
omogući razvoj zadrugarstva u Srbiji i olakša-
ti položaj, pre svega, poljoprivrednih proizvo-
đača. U Srbiji je trenutno registrovano 4.107
svih zadruga, ali je od tog broja aktivno svega
njih 2.236. Po rečima pomoćnice ministra pri-
vrede Katarine Obradović Jovanović novi
Zakon o zadrugama je bio neophodan (jer va-
žeći donet 1996. godine) nije bio usaglašen sa
drugim zakonima koji su posle njega usvajani,
tako da ne postoji pravna sigurnost za osniva-
nje i rad zadruga. ”Novi zakon o zadrugama
pojednostaviće osnivanje i upravljanje zadru-
gama. Broj zadrugara potrebnih za osnivanje
zadruga biće manji (pet), a zadruge sa malim
brojem zadrugara neće morati da imaju uprav-
ni i nadzorni odbor već samo skupštinu”, ka-
zala je Katarina Obradović Jovanović. Ona je
istakla da će novi zakon rešiti pitanje društve-
ne svojine u “starim” zadrugama. ”Zadrugari
već dugo traže da se zadrugama koje su stekle
svoju imovinu omogući da je upišu kao zadruž-
Branislav Gulan
nu svojinu, a nacrt novog zakona upravo to i
predlaže”, kazala je pomoćnica ministra pri-
vrede. Novi zakon, po njenim rečima, pred-
stavljaće samo prvi korak u razvoju zadrugar-
stva u Srbiji, pošto će biti potrebno da se uklo-
ne sve prepreke koje postoje u poslovanju za-
drugara sa zadrugom, bilo da se odnose na
poreski tretman ili na druge procedure. Savet-
nik u vladi Srbije Vlado Kovačević rekao je da
su zadruge preko potrebne našoj zemlji jer su
poljoprivredna gazdinstva mala i raspolažu sa
svega 5,4 hektara zemljišta. ”Poljoprivredni
proizvođači će udruživanjem postizati bolju
cenu pri nabavci repromaterijala, a moći će i
lakše da dođu do kupaca jer će moći da ponu-
de veće količine proizvoda”, istakao je Kovače-
vić. On je rekao da će razvoj zadrugarstva omo-
gućiti razvijanje sistema prerade čime će se
uticati na poboljšanje izvozne strukture, u ko-
joj sada dominiraju neprerađeni poljoprivred-
ni proizvodi.
Novi Zakon o zadrugama omogućuje i za-
družnu reviziju, ali nema štedno kreditnih
službi na kojima se zasniva svetsko zadrugar-
stvo. Zadrugari u Srbiji žale I zbog toga što nije
uvedeno obavezno članstvo u zadrugarstvu
kao što je to urađeno da novim Zakonom o
privrednim komorama.U svetskom zadrugar-
stvu ima 750.000 zadruga i 800 miliona član-
ova. Kada je reč o srpskom zadrugarstvu regi-
strovane su 2.124 zadruge, koje imaju 123.000
zadrugara oganizovanih u 16 zadružnih saveza.
U tim zadrugama je zaposleno oko 10.000 rad-
nika
.Samo u Vojvodini zadruge trenutno imaju
oko 75.000 hektara takozvanih zadružnih nji-
va. Po novom, zakonu i vlasnici zadružne imo-
vine očekuju da im se vrati 53.000 hektara ze-
mlje. Međutim, zadrugari tvrde da je njihovih
oranica mnogo više, jer su neka poljoprivredna
preduzeća zadružnu imovinu prodavala kao
društvenu. Nezvanično potražuju više od
200.000 hektara poseda, više hiljada zgrada i
druge imovine. To će ipak još počekati...
(2015.g)
33
Srpska ekonomija i Evropska unija
SRBIJA NA PUTU OPORAVKA
Obećanja na dugom štapu
Međutim, sve što se zbivalo na prostorima ex
Jugoslavije stvara sumnju u taj dugo očekiv-
ani boljitak, koji je narodu potreban odmah
Republika Srbija je dugo bila u recesiji, sve
do septembra 2015. godine, industrijska proi-
zvodnja je bila u padu, a u 2014. godini je i po-
ljoprivredna proizvodnja bila znatno manja od
očekivane, a u 2015. godini umesto planiranog
rasta po Strategiji o razvoju poljoprivrde do
2024. godine, imala je pad od 7,34 odsto! U
2014. godini pad BDP-a Srbije iznosio je 1,8 od-
sto. Manji su izvoz i uvoz, a suočeni smo i s de-
flacijom koja je karakteristična za zemlje u re-
cesiji. Ukoliko se ne poboljša dinamika privred-
ne aktivnosti, izostaće i efekat fiskalne konso-
lidacije. Procene Vlade Srbije bile su da će na
kraju 2015. godine rast BDP biti do jedan odsto
u odnosu na 2014. godinu. Rasta je bilo, ali ne
po želji Vlade Srbije.
Nažalost, strane direktne investicije su znat-
no manje nego u protekloj deceniji. Znatno su
manje nego što su bile obećavane u predizbor-
noj kampanji kada je SNS preuzela vlast u Sr-
biji. Nema rasta bez investicija i zato se na osno-
vu takvih ekonomskih činjenica, pored obeća-
nja aktuelnih vlasti, običan narod pesimistički
očekuje naredne godine. Odnosno dobijanje
obećanja za svaku narednu godinu da dolazi
boljitak, predstavlja samo nadu. Međutim, sve
što se zbivalo na prostorima eks Jugoslavije
stvara sumnju u taj dugo očekivani boljitak,
koji je potreban i na početku 2016. godine! Do-
bro je što se fiskalna vlast, prilikom rebalansa
već rebalansiranog budžeta na kraju 2014. go-
dine, nije odlučila da poveća stopu PDV-a,
mada nije isključeno da se potegne i za tom
merom za povećanje poreskih prihoda. Upo-
redo sa takvim stanjem, i dinar gubi vrednost.
34
On će nastaviti i dalje da tone sve dok ne bude
većih investicija u zemlji.
Investicije leče recesiju
Republika Srbija se i u 2015. godini nalazila
u recesiji, iz koje je izašla u septembru te godi-
ne. Najbolja raspoloživa antirecesiona mera je
povećanje javnih investicija, koje bi u 2014. i
2015. godini povećati s tri na 3,5 odsto BDP-a,
objavio je Fiskalni savet. Novac za to, kako piše
u najnovijoj, septembarskoj analizi 2015. godi-
ne, Saveta, postoji, kao i projekti.
Potrebno je da se nivo javnih investicija već
2016. godine poveća na 3,5 odsto bruto do-
maćeg proizvoda, umesto planirana tri odsto.
To je potrebno uraditi čak i po cenu blagog
povećanja fiskalnog deficita, piše u analizi Sa-
veta.Savet objašnjava da će se predstojeća fi-
skalna konsolidacija sprovoditi u nepovoljnom
okruženju recesije, a povećanje javnih investi-
cija je, kako su ocenili, retka ekonomska poli-
tika koja može značajno pomoći.Ne sme se
dozvoliti da Srbija i u 2015. godini snažno po-
dbaci kada je reč o sprovođenju javnih investi-
cija, što je u 2014.godini bio slučaj, piše u ana-
lizi. Za naredni trogodišnji period, kako su obja-
vili, potrebno je napraviti kredibilan plan po-
većanja javnih investicija na četiri-pet odsto
BDP-a, što je, kako smatraju, odgovarajući nivo
za trenutnu razvijenost Srbije. Za potrebnu iz-
gradnju infrastrukture u Srbiji odobren je ve-
liki iznos novca od međunarodnih finansijskih
institucija, pod uglavnom vrlo povoljnim uslo-
vima, ali se ona slabo povlače, piše u analizi.
Po analizi Fiskalnog saveta, iznos odobrenih
kredita za tekuće infrastrukturne projekte je
oko pet milijardi evra, a od toga nije povučeno
3,75 milijarde. Najviše odobrenih, a nepovuče-
nih para je u sektoru putne infrastrukture – 1,6
milijarda, dok železnice i energetika učestvuju
s 1,55 milijardom, navedeno je u analizi.Za osta-
le infrastrukturne projekte dostupno je oko
600 miliona evra, piše Fiskalni savet. Kada se
govori o plasmanu sredstava EU u zemlje Za-
padnog Balkana, reč je o 1.140 milijardi i pro-
cesu koji će trajati pet meseci, kreće od marta
2015. godine i 60 milijardi evra biće ubrizgava-
no svakog meseca. Cilj je da se pokrene po-
trošnja, a samim tim poveća i proizvodnja da
bi na održiv način pre svega zemlje evrozone i
EU mogle da ostvare napredak. Ukoliko se to
dogodi, to će imati pozitivne efekte na sve ze-
mlje koje imaju intenzivnu privrednu saradnju
sa EU. Među zemljama koje treba da dobijaju
novac je i Srbija, jer dve trećine privredne sa-
radnje ostvaruje sa EU.
Snovi o parama
Od demokratskih promena 2000. godine ura-
đeno je više nacrta zakona o restituciji, ali po-
slednji je usvojen tek 2011. godine. U donoše-
nju zakona, koji je obećavan i čekan šest dece-
Branislav Gulan
nija, konsultovane su i evropske institucije. Na-
ime, povraćaj oduzete imovine bivšim vlasni-
cima je važan korak na putu evropskih integra-
cija, jer povećava pravnu sigurnost za strane
investitore, o kojima Srbija još uvek sanja. Jer,
za Republiku Srbiju nema Evropske unije bez
Zakona o restituciji, vraćanju crkvene i zadruž-
ne imovine (vidi knjiga ,,Sudbina oduzete i-
movine’’, autora B. Gulana, 2015. godina).
Cilj svake Vlade u Srbiji, u poslednje dve i po
decenije, bio je da obezbedi strane investicije
od tri milijarde dolara godišnje! Međutim, to
obećanje narodu i želja vladajuće oligarhije ni-
kada do sada se nije ostvarila. Uvek nam go-
dišnje duplo više novca dođe od dijaspore (iz-
među 2,5 i pet milijardi dolara). A, obećanja
su uvek bila da se stranim investitorima nude
najbolji uslovi za ulaganje kapitala u regionu.
U neispunjenju ovih obećanja u predizbornim
kampanjama nalaze se i uzroci neispunjenja
mnogih drugih obećanja.
U doba savremene globalne ekonomske kri-
ze, direktne investicije smatraju se faktorom
privrednog rasta i predstavljaju oblik stranih
tokova kapitala za koje se zemlje otvoreno nad-
meću. Motiv investitora za dolazak na jedno
tržište, nisu samo poreski podsticaji i pojedi-
načne mere država preduzete u pravcu privla-
čenja investitora, već je od značaja mnogo širi
aspekt transparentnih, predvidivih i stabilnih
uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna isku-
stva investitora u prethodnom periodu mogu
predstavljati stimulativni faktor novih ulaganja.
Potencijal za nove investicije u Srbiji postoji,
posebno u oblasti obnovljive energije, razvoja
informacionih tehnologija, unapređenja zašti-
te životne sredine i poljoprivrede. Očekivanja
svih dosadašnjih vlasti u Srbiji bila su i da će se
kroz dolazak stranih investicija pokrenuti pri-
vreda, stvoriti nova vrednost i kapital za vra-
ćanje svih vrsta dugova. Među njima su i oba-
veze iz restitucije. Ali, ta očekivanja do sada se
nisu ostvarila, jer, para je sve manje i u tome
se vide uzroci zašto obaveze rastu, restitucija
se sporo odvija… Poljoprivreda predstavlja ne-
35
Srpska ekonomija i Evropska unija
Sve naše reforme
U nekadašnjoj Jugoslaviji pod uticajem
brojnih privrednih agrarnih i ustavnih
reformi pokrenuta je ogromna masa ru-
ralne populacije koja se do današnjih
dana nije stabilizovala. Do 2000. godine
bilo je 17 reformi u gradskim centrima
sa oko 65 granskih reformi u privredi. To
je predstavljalo i svojevrstan atak na de-
mografsko stablo populacije, a od takvih
kretanja ne mogu se generacije stanov-
ništva oporaviti. Za pola veka iz sela u
grad je prešlo osam miliona ljudi, a u sve-
tu za takav proces je bilo potrebno 120
do 150 godina. Eto, vidite uvek smo u
reformama. Kada pogledamo ovu i krizu
iz sedamdesetih godina prošlog veka, re-
šavaju se na različite načine. Tada je doš-
lo do sporazuma Tito - Brant, pa su nam
granice bile širom otvorene i tada je na
stotine hiljada ljudi sa ovih prostora otiš-
lo na rad u Nemačku. Tamo su se rodile
i nove generacije. Ovde su ulagali novac
da bi sagradili bolju kuću od komšije i te
kuće sad su prazne (u selima ima 50.000
napuštenih i 150.000 kuća u kojima tre-
nutno niko ne živi!). U to vreme smo bili
prvi među nesvrstanima pa je dobar deo
populacije odlazio u te zemlje na rad, pa
je sa tih prostora stizao novac ovde.
Naravno uticao je na poboljšanje stan-
darda, ali krediti su bili pristupačniji, sa
kamatama koje su mogli da plaćaju.
atraktivnu delatnost za strane direktne inve-
sticije (u strukturi ukupnih SDI u Srbiji, poljo-
privreda je u periodu 2004-2011. imala učešće
od svega 0,7-1,6 odsto).
U prvom planu donošenja zakona o restitu-
ciji je poštovanje prava svojine, što je civiliza-
cijska norma. Clj je da se na taj način ispravi
istorijska nepravda, kao i da građani konačno
budu obeštećeni za imovinu, koju su im ko-
munisti, odnosno vlasti u Jugoslaviji, oduzeli
36
posle Drugog svetskog rata. Prema najavama
zvaničnika, rešenje treba da bude izbalansira-
no i optimalno za Srbiju, što podrazumeva da
budu ispunjeni određeni kriterijumi. Pre svega,
da država može efikasno da sprovede zakon,
koji neće dovoditi do novih nepravdi i sudskih
sporova pred Evropskim sudom za ljudska pra-
va u Strazburu, kao i da bude u skladu sa eko-
nomskim potencijalom i snagom zemlje, uva-
žavajući finansijske mogućnosti i razvojne pla-
nove države. U konceptu su moguće dve op-
cije: novčano obeštećenje ili kombinacija nov-
čane i naturalne restitucije.
Na jačanje dinara mogu samo da utiču even-
tualna veća ulaganja. Toga međutim, nema,
osim ako se ne sprovedu sve nameravane pri-
vatizacije. Jačanju dinara neće pomoći ni činje-
nica da će Evropska centralna banka u 2015.
godini upumpati u ekonomiju evro zone 1.100
milijardi evra. U tome se nalaze i uzroci zašto
dinar nije konvertibilan, zašto ga nema u me-
njačnicama u regionu, okolini i u svetu. Neće
ga ni biti sve dok privreda Srbije ne bude na
nivou, bar one iz poslednje godine života SFRJ.
Jer, nivo privrede Srbije u 2015. godini je tek
izmedju 30 i 40 odsto one iz vremena 1989.
godine. Takav nivo proizvodnje u Srbiji ne
može da stvori konvertibilan dinar! Dinar će
i narednih godina imati pad od najmanje pet
odsto godišnje, a možda i više. To znači da će
kurs nacionalne valute odrediti i snagu pri-
vrede. To navodi na ocenu da je Srbija jedno
nestabilno, nerazvijeno društvo sa mnogo
problema, što je posebno došlo do izražaja
od 2008. godine, od nastanka ekonomske
krize. Tada su se pokazale sve srpske neraci-
onalnosti, javašluci, nerad, niska produktiv-
nost, visoka zaduženost, velika nezaposle-
nost, i inflacija koja je pratila Srbiju prethod-
nih godina, visok javni dug koji će 2017. go-
dine dostići 85 odsto BDP!
Pored smanjenja plata i penzija, potrebno je
da se država povuče iz banaka, kao i da smanji
subvencije investitorima koje su oko tri i 3,5
odsto BDP, dok je to u Evropi oko 1,5 odsto!
Dakle, Srbija se danas nalazi u takvim proble-
mima, da u suštini jedini spas jeste, da obez-
bedi što je moguće viši rast BDP i zaposlenosti.
Ona sad za to nema uslova! Boljitak se očeku-
je ako rast investicija u Srbiji u 2015. godini
bude četiri odsto, u 2016. godini sedam odsto,
a u 2017. godini oko osam odsto. Ipak, stanje
u kome se Srbija nalazi ukazuje i na činjenicu
da kreatori srpske ekonomske politike ,,ne ra-
zumeju’’ dobro vreme u kome žive i rade. Sve
što rade i čine, je zarad broja glasova koje do-
bijaju ili će eventualno dobiti u izbornim kam-
panjama. Zbog toga i izostaju rezultati u pri-
vredi... Setimo se samo da su aktuelni političa-
ri, deo njih je i danas na vlasti, sa dolaskom
krize govorili kako je to i šansa za Srbiju da na-
preduje... To se nije dogodilo, već je Republika
Srbija pala u još dublju krizu!
Stanje u privredi Srbije je suprotno onom što
se svakog dana sluša u javnosti od aktuelnih
političara. No njihovo je da obećavaju, da ob-
manjuju narod, a sve to rade kako bi bili na
vlasti. Njihov cilj je, kako obećavaju narodu, da
se zemlja spasi od bankrota i da im oni obez-
bede – blagostanje!
Najbolja potvrda da ipak nešto nije u redu
sa takvim obećanjima je i podatak Svetske ban-
ke, u kome se kaže da je u regionu jedino Sr-
bija u recesiji bila na početku 2015. godine!
Istovremeno ceo region Jugoistočne Evrope
beleži oporavak. Dokaz takvog stanja je činje-
nica da je Srbija 2014. godinu završila s padom
domaćeg bruto proizvoda od dva odsto, sa že-
ljama aktuelnih političara i kreatora ekonom-
ske politike da recesija stane u 2015. godini i
da bude pad BDP od 0,5 odsto, zatim u 2016.
godini rast od 1,5 odsto, a u 2017. godini rast
od dva odsto. Ubrzanje rasta u 2016. i 2017.
godini na 1,5 odsto i dva odsto, zasnovano je,
pre svega, na rastu investicione potrošnje i na
postepenom oporavku standarda stanovništva
na realnim osnovama. Jedna od mera fiskalne
konsolidacije predviđena je Fiskalnom strate-
gijom, a to je i smanjenje broja zaposlenih u
javnom sektoru za po pet odsto godišnje od
Branislav Gulan
2015. do 2017. godine, što bi trebalo da done-
se uštede od oko 0,3 odsto BDP godišnje. Ra-
čuna se da će najveći deo tog smanjenja biti
ostvaren prirodnim odlivom zaposlenih, to jest
odlaskom u penziju uz ograničeno popunja-
vanje slobodnih mesta, navodi se u Fiskalnoj
strategiji. Srednjoročni fiskalni okvir s predlo-
ženim merama fiskalne konsolidacije predviđa
značajno smanjenje deficita opšte države na
3,8 odsto BDP do 2017. godine, uz stabilizaci-
ju nivoa javnog duga na nivo od 78,7 odsto.
Prema projekcijama Ministarstva finansija, jav-
ni dug na nivou opšte države će se u 2015. go-
dini povećati na 77,7 odsto BDP, da bi u 2016.
godini dostigao najviši nivo od 79,2 odsto i u
2017. godini zabeležio simboličan pad.
S druge strane, kada se govori o investicija-
ma najpre se misli na privatne investicije, a tre-
balo bi imati na umu da je Srbija na dnu me-
đunarodnih lista o uslovima poslovanja što
negativno utiče na porast privatnih (stranih)
investicija. Domaće javne investicije na počet-
ku 2015. godine iznose oko 2,5 odsto BDP, a u
uporedivim zemljama u okruženju taj proce-
nat se kreće između četiri i pet odsto, što je
gotovo duplo više. Povećanje javnih investici-
ja za 200 ili 300 miliona evra, imalo bi značajan
efekat na privrednu aktivnost Srbije. Međutim,
stranci (Mateo Patrone iz EBRD-a- 30. januara
2015. godine) koji se interesuju za valjana srp-
ska preduzeća koja još nisu privatizovana, kao
što su ,,Telekom’’, ,,Dunav osiguranje’’, Aero-
drom ,,Nikola Tesla’’, optimistički govore o re-
zultatima vlade, ističući da će kraj recesije biti
na kraju 2015. godine?! To se i ostvarilo, po
onome što ministri govore narodu, prema zva-
ničnim podacima. Ali, i ti zvanični podaci uvek
mogu da budu baš onakvi kakvi tog trenutka
trebaju vladajućoj oligarhiji!
Ukupan broj formalno zaposlenih u 2014.
godini bio je 1.697.686, što u odnosu na 2013.
godinu predstavlja smanjenje od jedan odsto
pokazuju podaci Republičkog zavoda za stati-
stiku. Zemlju pritiska i visoka nezaposlenost u
2014, godini od 22,2 odsto, dok je procena da
37
Srpska ekonomija i Evropska unija
će ona u 2015. godini biti 21,7 odsto. Cilj pre-
mijera Vlade Srbije Aleksandra Vučića, po nje-
govim rečima je da nezaposlenost spusti na 15
odsto! To i kada se ostvari u odnosu na ono
koliko imamo stvanro zaposlenih, je ipak,teško
poverovati... I podacima koji su zvanični, jer ih
uvek saopštava vlada koja je postigla istorijski
boljitak za Srbiju!
Država, odnosno budžet na početku 2015.
godine imaju para na svom dinarskom računu
i dobro je što država još ne troši pare sa devi-
znog računa, ako je to tačno, (na kome se na-
laze rezerve od oko 10,7 milijardi dolara) na
kome je i milijarda evra arapskog zajma. Kada
država bude počela da prodaje sredstva sa de-
viznog računa radi namirenja budžetskih ko-
risnika popustiće i pritisak na kurs. Glavni ra-
zlog za slabljenje dinara je taj što banke povla-
če sredstva, odnosno što je vraćanje kredita
veće nego što je priliv novih kredita. Istovre-
meno rastu i dugovi, koji na početku 2015. go-
dine iznose više od 26,3 milijardi dolara!
Svetska banka je ukazala da je Srbija zapo-
čela 2015. godinu sa inflacijom od 1,7 odsto iz
2014. godine, a da je devizni kurs pod jakim
pritiskom. Narodna banka Srbije interveniše
na deviznom tržištu i troši devizne rezerve, tra-
žnja je smanjena, jer je tu recesija, prisutan je
pad proizvodnje i izvoza, na čemu se zasnivao
prethodnih godina rast. Istovremeno se uvoze
proizvodi koji su do 2014. godine bili izvozni,
kao što je slučaj sa električnom energijom, čiji
je neto izvoz godišnje bio 100 miliona evra. Po-
boljšana je prihodna strana budžeta, ali je to
nedovoljno, a u uslovima smanjenih zarada
fiskalni deficit iznosi 7,8 odsto BDP, a javni dug
premašuje 71 odsto. U uslovima pada izvoza i
usluga za oko 10 odsto i smanjenog priliva do-
znaka za oko 12 odsto povećan je pritisak na
domaću valutu dinar, tako da pred Srbijom
stoje ogromni izazovi na privlačenju investici-
ja, poboljšanju poslovnog ambijenta, što je za-
datak države. Prvo je potrebno da se Srbija
okrene uvođenju inovacija u privredi, kao i na-
činu da poveća produktivnost i rast privrede.
38
Dakle, da bi Srbija unapredila svoje poslovanje
potrebno je četiri uslova da ispuni da bi dugo-
ročno ostvarila rast i to da postigne fiskalno
prilagođavanje, da nađe rešenje za smanjenje
problematičnih kredita (koji su na početku
2015. godine bili oko 24 odsto), da se uvede
korporativno upravljanje u javnim preduzeći-
ma i da se obezbedi povoljno poslovno okru-
ženje To su mere od čijeg zaživljavanja zavisi
izlazak Srbije iz recesije i poveća se zaposlenost,
a time i poboljša život građana u Srbiji.
Povezanost sa EU
Generalno se može zaključiti da je Srbija to-
liko ekonomski povezana sa EU da bi presta-
nak evrointegracija bio težak udarac za doma-
ću privredu. Posle skromnog rasta od 0,3 odsto
u prvom tromesečju 2014, prognoze EURO-
STAT-a ukazuju da će povećanje BDP-a Evrop-
ske unije iznositi solidnih 1,6 odsto 2014. go-
dine, te dva odsto 2015. Rast biznis aktivnosti
u evrozoni u maju 2014. godine u odnosu na
april (što pokazuje ,,Composite PMI’’) ohra-
bruje, kao i očekivano labavljenje monetarne
politike Evropske centralne banke od sredine
2014. godine (što je povezano sa nedopustivo
niskom inflacijom od samo pola procenta u
maju 2014). I MMF predviđao je oporavak eko-
nomije EU, ukazujući istovremeno na rizike u
vidu nedovršenih reformi i niske inflacije. U
zemljama evrozone veliko smanjenje u tempu
fiskalnog zatezanja trebalo je da podstakne
rast. U perifernim zemljama evrozone dopri-
nos rastu došao je od neto izvoza i stabilizaci-
je domaće tražnje. Posledica globalne finansij-
ske krize je i oštar i konstantan pad investicija
u razvijenim ekonomijama, što je značajno
doprinelo nedavnom padu kamatnih stopa.
Procenjuje se da će se efekti globalne finansij-
ske krize verovatno trajati u narednih pet go-
dina, te pokazatelji investicija i GDP u mnogim
razvijenim ekonomija neće prebaciti pretkrizni
nivo.
 „I nisam nikad rekao ni da će da bude brzo,
 (januar 2015.g)
Branislav Gulan
OBEĆANJA: ALEKSANDAR VUČIĆ, PREMIJER SRBIJE
Početak velikog odskoka
Otpočeli smo ozbiljne reforme, ojačali infra-
strukturu, sredili državnu kasu, uštedeli, po-
većali investicije i zaposlenost, počeli da po-
većavamo plate i penzije, time i potrošnju.
Stvaramo, ubrzano institucionalne uslove za
još brži razvoj
Nova 2016. godina treba da bude početak
velikog odskoka Srbije, izjavio je premijer Srbi-
je Aleksandar Vučić istakavši da nema čarob-
nog štapića, već da treba da nastavimo sa re-
formama jer nam ništa neće pasti s neba.
U autorskom tekstu za praznično izdanje
„Večernjih novosti“, Vučić je naveo da je za pre-
vazilaženje jaza između Srbije i visokorazvije-
nih zemalja potrebno stalno usavršavanje.
„Otpočeli smo ozbiljne reforme, ojačali in-
Aleksandar Vučić
frastrukturu, sredili državnu kasu, uštedeli, po-
većali investicije i zaposlenosti, počeli da po-
većavamo plate i penzije, time i potrošnju. morati da umre, da neće biti ratova i nestabil-
Stvaramo, ubrzano institucionalne uslove za nosti“, podsetio je Vučić.
još brži razvoj“, ocenio je Vučić. Srbija, po njegovim rečima, u budućnost
mora preko ambisa velikim skokom.
Obećanje za boljitak „Po mom mišljenju brzi smo, ali moramo još
On je rekao da je postao premijer da bi Sr- brže. I znam da to nekom nije dovoljno, ali
biji i svima u njoj doneo neki boljitak, da bi ona znam i koliki je jaz i koliko nije jednostavno
postala ekonomski jaka, uređena i pristojna postići idealnu brzinu. Broj nepismenih u En-
zemlja, te da bi svakom građaninu Srbije omo- gleskoj je 1900. bio tri odsto. U Srbiji, 2002, više
gućio pristojan život. od pet odsto“, naveo je premijer dodajuć da je
„I voleo bih da imam čarobni štapić i sve to taj broj sada prepolovljen.
stvorim odmah. Ali nemam. I niko ga nema. Vučić je istakao da moramo decu da učimo
Lično se pritom nadam da je i samoj Srbiji do- veri u sebe, radu i radnoj etici, štednji, a što
sta čarobnih štapića“, istakao je premijer u au- mora da bude i osnov reforme prosvete – spoj
torskom tekstu. rada i učenja te da usavršavanje treba da se
On je naveo da je obećao upravo suprotno nastavi i posle školovanja.
– teške mere, tešku štednju i težak rad, odno-
sno način na koji se do boljeg života stiže. Učenje iz grešaka
Strašno mnogo toga treba da naučimo i iz
ni lako. Ali jesam da za Srbiju više niko neće tuđih grešaka, a ne samo iz svojih.
39
Srpska ekonomija i Evropska unija
„Zato, zbog tuđih grešaka, koje smo delom
i mi platili, insistiram na građenju jake države,
one koja istovremeno i stvara uslove, ali i utiče
na glavne ekonomske tokove. Zato toliko
požurujem ministre u reformama i posebno u
dovođenju investitora i izgradnji infrastruktu-
re“, naveo je Vučić.
Podsetivši na izreku da je „vreme novac“, pre-
mijer je rekao da želi da Srbija bude još brža
– pogotovo u menjanju sebe.
„Mnogo toga je okamenjeno ovde, kod nas.
Navike, mentalitet, mitovi“, naveo je Vučić, na-
pominjući da je potreban „veliki pijuk“ da se
to razbije.
„I ako nekome nije jasno, borba protiv ko-
rupcije, hapšenja velikog broja onih koji su
oštetili budžet, nije ništa drugo nego borba
protiv ideje da stvari padaju s neba“, napisao
je Vučić.
Govoreći o razlici između tajkunske države
i države krupnog kapitala, Vučić je objasnio da
40
prvu u kojoj tajkuni rade samo za sebe, oti-
majući od države, moramo da iskorenimo.
„Drugo, u kojoj krupni kapital radi u saglasju
sa državom i za sebe i za državu, društvo, una-
pređuje ga i razvija, moramo da stvorimo i o-
snažimo“, poručio je premijer.
On je istakao da su znanje, moral i rad ele-
menti našeg velikog skoka i našeg novog veka,
kao i politika koja se zasniva na rezultatu, a ne
na čarobnom štapiću.
„I što je najvažnije, pokazali smo to i ove go-
dine, sve to nije nikakva utopija. Imamo rezul-
tat, po prvi put posle toliko godina, i imamo
osnov da verujemo da možemo još više i još
bolje“, naveo je Vučić.
„Rad nam se isplatio, promene su počele, Sr-
bija napreduje“, zaključio je premijer koji je
svim građanima Srbije poželeo srećnu Novu
2016. godinu i Božić.
 (31. decembar 2015.)
SVETSKA PRIVREDA
Predrasude o prostoru Balkana
Značajno relativno slabljenje ekonomije EU
traje od kraja poslednje decenije XX veka. Ve-
lika recesija samo je razgolitila razmere pro-
blema, pre svega, u zemljama EU sa visokim
platnobilansnim deficitima. Zašto se na Balkan
sa zapada često gleda sa nipodaštavanjem i
brojnim negativnim stereotipima
Podaci Svetske banke ukazuju da se 2010.
godine, na početku ekonomske krize posle
2008. godine, nakon početka Velike recesije
nivo BDP po stanovniku znatno uvećao samo
u zemljama u razvoju, i faktički stagnirao u SAD
i Nemačkoj. U evrozoni  BDP per capita manji
je za pet odsto, dok je u Španiji i Italiji u minu-
su po devet odsto, a u Grčkoj GDP manji je za
čak 24 odsto. Značajno relativno slabljenje eko-
nomije EU traje od kraja poslednje decenije
XX veka. Velika recesija samo je razgolitila raz-
mere problema, pre svega, u zemljama EU sa
visokim platnobilansnim deficitima. U godi-
nama pre 2008, jeftino i nerazborito kreditira-
nje prikrivali su slabost, odnosno smanjenju
kompetetivnosti evropske industrije. Trenutno,
većina zemalja EU ima visoke javne dugove i
velike fiskalne deficite, ali bazični problem do-
brog broja zemalja EU je visok spoljnotrgovin-
ski deficit.
Pad udela GDP EU u procenjenom svetskom
BDP-u (GDP) traje već deceniju i po. Prema
prognozi MMF-a iz prve polovine 2014. godi-
ne jasno je bila vidljiva opadajuća dinamika
evropskog BDP od 2000. godine (dok snažno
raste udeo Kine, koja je od početka 2010. go-
dine zaslužna za trećinu rasta globalne ekono-
mije). Republika Srbija se vezala za MMF i po-
štuje što on kaže... Obrazloženje je da preko
MMF obezbeđuju nova za ,,nedaj bože’’. Tako
je rečeno i u Srbiji posle nekoliko uspešnih pre-
govora sa delegacijom MMF.
Branislav Gulan
Naime, dok je udeo EU u globalnoj privredi
sa 26,1 odsto 2000. godine pao na 24 odsto
2014, odnosno 23,2 odsto 2019. (računato po
tržišnim kursevima) učešće kineskog BDP je
poraslo sa samo 3,7 odsto 2000 na 13,1 odsto
2014, te procenjenih 14,7 odsto 2019. godine.
Posmatrano u BDP po kupovnoj  moći pad je
još drastičniji za EU; sa 24,8 odsto 2000, na 18,4
odsto 2014, te procenjenih 16,7 odsto 2019.
godine (istovremeno, Kina je beležila snažan
rast sa sedam odsto 2000.godine na 16,1 odsto
2014, te procenjenih 18,5 odsto 2019, dok naj-
noviji korigovani podaci Svetske banke dižu
udeo Kine za petinu, te će ona već 2015. godi-
ne biti prva ekonomija sveta).
Prosečan rast globalne privrede (po tržišnim
kursevima) u periodu 2001-2013. godine izno-
sio je 3,6 odsto. Ekonomija SAD rasla je proseč-
no 1,9 odsto u istom razdoblju, kineska privre-
da 9,2 odsto, dok je ekonomija evrozone pove-
ćavana za samo jedan odsto prosečno. U stu-
diji Evropske komisije iz 2013. godine prvo je
predstavljen “do-nothing” scenario koji bi zna-
čio prosečnu stopu rasta nešto nižu od jedan
odsto prosečno u periodu 2014-2023, što je
duplo sporije od procenjene stope rasta u SAD.
U drugom scenariju, sa strukturnim reforma-
ma, koje bi, pre svega, podstakle rast produk-
tivnosti, stope rasta BDP bi bile znatno više.
Naime, procenjuje se da bi prosečan rast BDP
iznosio 1,4 odsto u razdoblju 2014-2023. godi-
ne. Pomenuta studija ukazuje da će evrozona
2023. godine imati životni standard u odnosu
na SAD koji će biti manji nego u sredinom
1960-ih. Ako se to ostvari, životni standard u
evrozoni će biti samo oko 60 odsto američkog
nivoa u 2023. godini. Relativno opadanje EU
vidljivo je i na primeru SDI, svetske trgovine, i
posebno je značajan pad udela industrijske
proizvodnje EU u globalnoj industriji.
41
Srpska ekonomija i Evropska unija
Balkan ,,crna rupa’’ Evrope!
Zašto se na Balkan sa zapada često gleda
sa nipodaštavanjem i brojnim negativnim
stereotipima? Duboko su uvreženi kore-
ni predrasuda o balkanskom prostoru kao
,,crnoj rupi Evrope’’. Ako se oko nečega
slažu preostale balkanske zemlje koje nisu
integrisane u Evropsku uniju to je težnja
da tamo uđu. To se jasno pokazuje na
svim konferencijama i upravo bi ovu tač-
ku spajanja trebalo da koristi Zapad uko-
liko želi iskreno da pomogne balkanskim
zemljama. Odgovor na pitanje zašto to
ne čini u meri adekvatnoj očekivanjima
mogao bi se potražiti ne samo u aktuel-
nim isprepletanim interesima i geopoli-
tičkim računicama, već i u predrasudama
zapadnog društva. Sve se to odražava i
na ekonomiju, posebno Srbije, proizvod-
nju, bruto domaći proizvod, standard,
dinar, njegovu vrednost... Evro je tu u Sr-
biji, iako je zvanična valuta – dinar!
Skoro dva veka pojmovi Balkan i balkani-
zacija urezani su u svest zapadnog druš-
tva gotovo kao civilizacijska uvreda. Mno-
gi viđeni evropski političari, pisci i inte-
lektualci kao da su se utrkivali da ovaj
prostor i ljude koji na njemu žive predsta-
ve sa nipodaštavanjem i predrasudama,
a običaje, kulturu, ideale... kao varvarizam
najgore vrste. Još je nemački kancelar Oto
fon Bizmark tvrdio da ,,svaki veliki evrop-
ski rat nastaje iz takve glupe stvari kao što
je Balkan’’. Lord Oven, dobar poznavalac
ovdašnjih prilika, pisao je o Balkanu kao
o ,,kulturi nasilja na raskrsnici civilizacija’’
i ,,tradiciji rešavanja sukoba oružjem’’.
Nastavak slabljenja
Sa geopolitičke tačke gledišta ključno je da
li će relativno ekonomsko opadanje učiniti EU
manje spremnom da podržava spoljnopolitič-
ke akcije SAD, za šta su postajali nagoveštaji
tokom Drugog iračkog rata (kome se ’’Stara
42
Evropa’’ snažno usprotivila).Povremeni izosta-
nak spoljnopolitičke ili vojne podrške Americi
najviše je posledica brige javnog smanjenja za
živote vojnika, a ne spremnosti za radikalnu
promenu političkih odnosa na ’’Severnom
Atlantiku’’, koje spaja identična civilizacija i sli-
čan pogled na ostatak sveta.
Uslovno drugi geopolitički koncept, širenje
EU, usporen je  samo trenutno, budući da je
proširenje strategijski interes i vodećih zemalja
EU i SAD. EU nastoji da pokušaje promene glo-
balnog sistema upravljanja svede na sistematič-
no kooptiranje “revizionističkih” činilaca (Kina,
Rusija, Iran...). Finansijska kriza je pružila savršen
(možda i nesvestan) izgovor državama EU da
smanje izdatke za odbranu, time i za obaveze
po NATO savezništvu, te i emancipaciju samo-
stalne spoljne (i odbrambene) politike EU.
Trenutno se EU ,,nudi’’ kao isključivo eko-
nomski partner, koji pri tom gubi svoju rela-
tivnu ekonomsku moć, čime učestvuje u igri
u kojoj je jedino sredstvo igre ono koji mu po-
lako klizi iz ruku. Na taj način, EU smanjuje
značaj jedne od svojih osnovnih uloga: prokla-
movanje i implementacija normi koje smatra
esencijom svog postojanja, ali i vrednim do-
prinosom poželjnom svetskom liberalnom po-
retku. Svedeno na svet kao tržište ideja, EU je
u jedinstvenoj poziciji da ponudi viziju rešava-
nja tekućih problema i načina upravljanja sve-
tom, a pri tom gotovo da nema negativni imidž
i ne izaziva odbojnost kao što to čine SAD.
Svedeno na svet kao tržište ideja, EU je u je-
dinstvenoj poziciji da ponudi viziju rešavanja
tekućih problema i načina upravljanja svetom,
a pri tom gotovo da nema negativni imidž i ne
izaziva odbojnost kao što to čine SAD. Iskustvo
očuvanja kulturnog identiteta, unapređenja eko-
nomske međuzavisnosti, postojanje održivih
političkih foruma za rešenje najraznovrsnijih pi-
tanja, suzbijanje multinacionalnog kriminala -
sve su to pitanja u kojima EU prednjači. Njen
opšti uspeh u svetu budućnosti će najvećim de-
lom zavisi od toga da li će ta pitanja uspeti da
postavi kao -primarna svetskog upravljanja.
Branislav Gulan
Aktuelnosti u ekonomskoj politici loidnim strukturama privrede. Veće plate u FDI
Sa većim učešćem razmenskog fonda roba preduzećima temelje se prevashodno na većoj
produktivnosti. Stoga se demonstracioni efekat
u odnosu na ne-razmenski (tj. povećanjem
ne može realizovati, osim na temelju veće pro-
neto izvoza), privreda Srbije će postati zavisnija
duktivnosti domaćih preduzeća, koja nastoje
od kretanja međunarodne, pre svega, evrop-
ske, konjunkture. Relativno učešće unutrašnje da ne zaostaju previše za onim u inostranom
vlasništvu. Nema razloga da ovi procesi izosta-
tražnje bi time bilo umanjeno, a time bi se re-
dukovao i značaj domaće komponente infla- nu u privredi Srbije. Međutim, ključno je da u
zemlju uđe kritična masa FDI, za šta je potreb-
cije. Direktne inostrane investicije ostvaruju,
između ostalog, i efekte, koji se zajedničkim no dograditi uslove koji sada nedostaju. Stva-
ranje povoljne klime za inostrane investicije
imenom nazivaju ,,dinamički’’. Oni uključuju i
intenzifikovanje konkurencije do čega vodi li- prevazilazi ,,standardan’’ makroekonomske pret-
postavke. FDI zahtevaju sprovođenje razvojne
beralizacija trgovine, koja je osnovna pretpo-
stavka za povećanje FDI. Osim toga, dolazi do politike bez uplitanja birokratskih organa, a
svakako bez administrativnih odugovlačenja pri
natprosečnog rasta onih sektora privrede koji
registraciji, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji
mogu razviti ekonomiju obima. Dodajmo na
profita, obezbeđivanju potrebne pravne zaštite
kraju da FDI ,,prisiljava’’ domaće vlasti da ra-
i sličnom. Osim toga, pretpostavlja se postoja-
zvijaju tržišnu kulturu i tržišne institucije kao
nje transparentne i korektne jurističke regula-
i odgovarajuću pravnu i administrativnu zašti-
tive te efikasnog bankarskog, odnosno finansij-
tu tih institucija. Međunarodni monetarni fond
skih sistema. Koliko su ovi elementi značajni
je analizirao odnos između obima FDI i napret-
pokazuje primer Bugarske. Ova zemlja je ubr-
ka pojedinih zemalja u procesu tranzicije. Nje-
zano sprovela stabilizaciju i strukturne reforme
govi nalazi pokazuju da su najbolje rezultate
te izgradila potrebnu pravnu infrastrukturu na-
u tranziciji ostvarile upravo one zemlje, koje
kon finansijske krize koja ju je pogodila 1996.
su primile najviše inostranih direktnih investi-
godine. Inostrani ulagači su se odazvali tako što
cija per capita: Mađarska, Češka, Estonija, Polj-
su već u 1997. godini FDI iznosile više nego u
ska, Latvija. To se objašnjava time što strani
svim prethodnim godinama tranzicije zajedno.
investitori nastoje da izvedu što potpunije
Pored pomenutih, na inostrane investicije de-
strukturne promene u preduzećima u koja
luje i geografska blizina tržišta na koja se mogu
ulažu kapital, te da redukuju obim radne sna-
plasirati proizvodi FDI preduzeća, što je u slu-
ge na nivo koji je optimalan sa stanovišta ka-
čaju Srbije pozitivan činilac. Isto tako, približa-
raktera i obima proizvodnje, a ne sa stanovišta
vanje ekonomskim, tehničkim, finansijskim i
socijalne sigurnosti zaposlenih (uzgred, ova
drugim normama Evropske unije, kao i eventu-
činjenica, pored nove tehnologije, objašnjava
alno pristupanje EU, deluju podsticajno na ino-
natprosečni rast produktivnosti u preduzeći-
strana ulaganja; dakle, i ovde se radi o činiocu
ma sa inostranim kapitalom).
koji je za Srbiju afirmativnog karaktera (razume
U tranzicijskim zemljama Centralne Evrope
se, pod pretpostavkom da se nastavi sa zapo-
je registrovan i jedan veoma značajan indirektni četim reformama).
efekat FDI. Naime, novi način organizovanja i
upravljanja preduzećima, te rezultati koje ova Kompleksna razvojna politika
preduzeća ostvaruju ,,prelivaju’’ se postepeno i Potrebno je da Srbija pripremi kompleksnu
u ostali deo privrede čime se podiže njena uku- razvojnu politiku, čiji će jedan od parametar-
pna efikasnost. Naročito je uočljiv pozitivni efe- skih elemenata predstavljati privlačenje ino-
kat FDI na razvijanje konkurencije u monopo- strane akumulacije i to prevashodno one u
43
Srpska ekonomija i Evropska unija
Gde počinje Balkan
Kada je reč o granicama, teško je utvrdi-
ti gde Balkan počinje, a gde se završava.
Mnogi beže sa njega. Hrvatska sebe nika-
da nije doživljavala kao deo ovog dela
sveta. Kao ni Slovenija. To ponajbolje opi-
suje slovenački filozof Slavoj Žižek kada
kaže: ,,Balkan je uvek onaj drugi, negde
drugde, uvek malo dalje na jugoistoku’’.
Žižek tvrdi da za Srbiju Balkan počinje u
Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Meto-
hiji, za Hrvate Srbija je ulaz na Balkan,
Slovenci sebe doživljavaju kao poslednje
uporište demokratske srednje Evrope, pri
čemu za njih već i Hrvatska spada u Bal-
kan. Ali, tu nije kraj, Austrija i Italija opet
na Sloveniju gledaju kao na početak Bal-
kana. A, istoričar Momčilo Pavlović na-
vodi da mnogi Nemci veruju da su čak i
Austrijanci balkanizovani. Na Zapadu se
Balkan deli na istočni i zapadni. Nemačka
kancelarka Angela Merkel na samitu o
zapadnom Balkanu, koji je održan 2014.
godine u Berlinu, pozvala je Srbiju i Ko-
sovo, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Alba-
niju, Hrvatsku i Sloveniju, rekavši da su
pozvane države zapadnog Balkana i ,,još
neke’’. U Balkan se ubrajaju i Bugarska,
Rumunija, Grčka pa čak i Turska.
obliku direktnih investicija, čime se pored ka-
pitala unosi i savremena tehnologija, upravljač-
ki procesi, obezbeđuje izvozno tržište i aktivi-
raju procesi koji unapređuju poslovanje i do-
maćih preduzeća. U tom cilju je potrebno in-
tervenisati na brojnim područjima. Na primer,
poresko opterećenje valja preraspodeliti tako
što će se relaksirati pritisak na zaposlene, a po-
većati pritisak na upotrebu prirodnih resursa i
neobnovljivih izvora energije.Obezbeđivanje
finansijske podrške od strane države valja za-
držati jedino za proizvođače koji ostvaruju veću
dodatu vrednost i na taj način zaustaviti eko-
nomski neopravdano povećanje kapitalno in-
tenzivne proizvodnje, čiji su rezultati skromni
44
sa stanovišta prirasta nove vrednosti. Valja pru-
žiti prioritetnu podršku nematerijalnim inve-
sticijama koje baziraju na znanju, savremenom
know-how, inovacijama i novim proizvodnim
tehnikama. Srbija treba da pristupi proizvod-
nom i razvojnom povezivanju sa zemljama u
okruženju u cilju stvaranja sinergističnih efeka-
ta u pojedinim granama i delatnostima. Ino-
strani ulagači pokazuju naročito interesovanje
za ovakvu vrstu povezivanja (primer Češke i
Slovačke te Baltičkih zemalja u tranziciji). U tu
svrhu valja definisati potencijalna proizvodna
jezgra u koja bi se mogla uključiti preduzeća u
privatnom i u javnom vlasništvu te ponuditi
konkretnu pomoć u prodoru na regionalna tr-
žišta koja domaći subjekti nisu u stanju sami
da osvoje. Polazeći od toga da se bruto troško-
vi rada mogu kompenzirati isključivo većom
produktivnošću, ekonomska politika mora fa-
vorizovati sve one procese i radnje koje dopri-
nose povećanju obima proizvodnje na zapo-
slenoga. Problem gubitka konkurentnosti na-
staje tamo gde rast troškova nije amortizovan
povećanom produktivnošću.
Trenutno Srbija ima komparativnu pred-
nost kada se radi o troškovima rada, ali je ta
prednost reflektovana slika niskih plata i skro-
mnih socijalnih usluga koje se finansiraju iz
bruto dohodaka. Nije mogućno doseći zain-
teresovanost zaposlenih za bolje privređiva-
nje, niti podstaći njihovu spremnost na na-
poran rad, doprinos inovacijama i razvoju
uopšte bez većih zarada. Za to je potrebno,
pored superiornih proizvoda, i konstantan
rast produktivnosti. Taj rast domaća privreda
nije u stanju da dosegne, bez masivnih ino-
stranih ulaganja. Ova ocena, koju je autorski
tim MAT-a dao pre 15. godina u citiranoj stu-
diji, aktuelna je u celosti i danas, sa eventual-
na dva nova dodatka. Prvi bi se odnosio na
pravni sistem Srbije i njegovu efikasnost. Dru-
gi se tiče nejednosmerne mobilnosti kapitala
kojom akumulirani kapital otiče iz periferij-
skih (južnih i jugoistočnih država) Evrope ka
centru (severno krilo).  (2016.g)
KRIZA IZNENADILA POLITIČARE
Glad za parama!
Kada je kriza stigla, 2008. godine, oni koji su
tada vodili Srbiju saopštili su da je to šansa
za njen brži razvoj!? Svaka vlada poslednjih
deceniju i po je i svoj opstanak na vlasti za-
snivala na obećanjima da će doneti – dovesti,
mnogo više direktnih stranih investitora
Kriza koja je stigla 2008. godine iznenadila
je samo aktuelne političare i njima privržene
ekonomske analitičare u Srbiji. A, ona je bila
najavljena 31. jula 2005. godine kada su oba-
veštajne službe SAD, CIA i NICA, javile da će
2008. godine, dakle tri godine kasnije, stići kri-
za i zahvatiti ceo svet! Što se tiče zemalja bivše
SFRJ, analitičari SAD su tada naglasili da će ona
ponajviše u Evropi pogoditi Srbiju koja će biti
,,crna rupa’’ Evrope, kao i Bosnu i Hercegovinu
i Makedoniju! Srpski političari to tada nisu sa-
opštili narodu (verovatno su znali za to ali su
sakrili od javnosti). Sve što je tada najavljeno
događalo se ili se dešava i danas u Srbiji. Me-
đutim, kada je kriza stigla, oni koji su tada
vodili Srbiju saopštili su da je to šansa za
njen brži razvoj!? Od toga nije bilo ništa, Sr-
bija je imala pad proizvodnje, siromaštvo je
stalno raslo, što je slučaj i na početku 2015.
godine. Vlade su se menjale, sa njima su stiza-
la uvek nova i veća obećanja, od kojih se go-
tovo ništa nije ostvarilo! Najbolji primer rasta
siromaštva u Srbiji je i pad potrošnje hleba.
Primera radi, kada je kriza opada potrošnja svih
artikala, ali raste potrošnja hleba. Kriza u Srbi-
ji je u 2015. godini tolika da i ta potrošnja opa-
da! U vreme najave da će biti kriza, 2005. go-
dine, na čega su se srpski političari oglušili, kri-
jući to od naroda, Srbiji se tada po jednom
stanovniku godišnje trošilo 109 kilograma hle-
ba. Sa rastom siromaštva i ta potrošnja je pa-
Branislav Gulan
dala (suprotno svetskim kretanjima) pa se,
prema podacima Republičkog zavoda za sta-
tistiku, na početku 2015. godine troši svega 83
kilograma godišnje po jednom stanovniku! To
siromaštvo Srbije se stalno povećava, a obeća-
nja vladajuće oligarhije, posebno one koja je
preuzela palicu 2012. godine, ostaju samo nada
na sve dužem štapu!
Prema podacima Eurostata, najveći priliv
SDI u Evropsku uniju u 2013. godini je pore-
klom iz SAD, kao i Brazila, Švajcarske, Japana,
Hong Konga i Rusije. Na drugoj strani, najveći
vrednost SD iz Evropske unije bila je u SAD,
zatim, u vodeće ofšor finansijske centre (obu-
hvata 40 zemalja), Brazil, Švajcarsku, Hong
Kong i Kinu. Strane direktne investicije pore-
klom iz EU (28) u 2013. dostigle su 341 mili-
jardu evra, dok je na teritoriji EU(28) realizo-
vano 327 milijardi evra priliva SDI iz sveta.
Strane direktne investicije (SDI) su vrsta me-
đunarodnih investicija koje kazuju na nameru
investitora za sticanjem trajnog uloga u pre-
duzeću koje posluje u drugoj državi.Obuhva-
taju sve finansijske transakcije između predu-
zeća koje investira i zavisnih preduzeća u ino-
stranstvu. Pri realizaciji SDI, investitor stiče
vlasništvo na najmanje 10 odsto kapitala pre-
duzeća u koje investira. I naknadne transakci-
je između povezanih preduzeća su takodje,
direktne investicione transakcije. Ovaj oblik
ulaganja najčešće predstavlja dugoročno ula-
ganje i poslovnu povezanost između predu-
zeća koje direktno investiraju i kompanije u
koju je kapital uložen, posebno jer se stiče i
pravo upravljanja kompanijom u koju se in-
vestira. Investiranje se odvija kroz osnivanje
potpuno nove kompanije, što se naziva grin-
fild investicija, potpunom ili delimičnom ku-
povinom postojećih firmi putem merdžera ili
akvizicija.
45
Srpska ekonomija i Evropska unija
SDI su poželjna kategorija ulaganja u
međunarodnim okvirima, predstavljajući zna-
čajan indikator međunarodne ekonomske kli-
me, uz ključnu ulogu u procesu globalizacije i
razvoja međunarodnih ekonomskih odnosa.
Osim što predstavljaju izvor dodatnog kapita-
la, podstiču veću efikasnost proizvodnje, tran-
sfer tehnologije i upravljačkog znanja i iskustva,
unapređujući produktivnost poslovanja i kon-
kurentnost cele privrede u koju su usmerene.
Dva osnovna motiva, zbog kojih se jedna kom-
panija opredeljuje za realizaciju strane direktne
investicije u inostranstvu, klasifikuju prvu vrstu
ulaganja na horizontalne i vertikalne SDI, pri
čemu su najčešće oba motiva za investiranje u
kombinaciji. Pri realizaciji vertikalnih SDI, kom-
panija odlučuje da delove svog proizvodnog
procesa prenese u one zemlje gde su troškovi
proizvodnje manji, dok se u slučaju horizon-
talnih SDI ceo proizvodni proces premešta i
izvodi u zemlji gde se investira, kako bi proi-
zvodnja bila u stranim tržištima (ove vrste SDI
deluju kao zamena za trgovinu i investitorima
omogućavaju strateški pristup tržištu i sma-
njuju vreme isporuke dobara). Isti motivi su i
pri realizaciji SDI putem merdžera ili akvizicija,
koji podrazumevaju poslove izmedju kompa-
nija u cilju deverzifikacije rizika i boljeg kori-
šćenja prednosti koje pruža ekonomija obima.
Osim ovih razloga, za kompaniju koja investi-
ra, SDI obično znače i pristup novim tržištima
i bolje upoznavanje novih tržišta što je, sa dru-
ge strane povezano i sa visokim međunarod-
nim transakcionim i organizacionim troškovi-
ma. Lokaciju, gde će SDI biti usmerene, u veli-
koj meri određuju i niži troškovi kvalitetne
radne snage, cene sirovina i intermedijalnih
inputa.
Tokovi SDI su stabilniji u odnosu na portfo-
lio investicije, što je posebno važno za zemlje
u razvoju, s obzirom da su manji rizici spoljnih
špekulacija i krize likvidnosti SDI pozitivno do-
prinose stanju bilansa i plaćanja zemlje u koju
su usmerene kroz prvobitnu transakciju ula-
ganja, ali i kasnijim porastom izvoza. One do-
46
prinose privrednom rastu zemlje u koju su
usmerene povećanjem proizvodne baze, krei-
ranjem zaposlenosti i efekte multiplikacije, po-
većanjem narudžbina od lokalnih industrija.
Takođe, doprinose porastu konkurencije i po-
većanju efikasnosti poslovanja domaćih firmi
i produktivnosti proizvodnje, istiskivanjem lo-
kalnih, nekonkurentnih proizvođača. Deluju i
u pravcu tehnološkog napretka, kroz transfer
tehnologija.
Mere
Slabljenje domaće valute, niska ciljana
inflacija i snižavanje referentne kamate,
ključne su mere za stvaranje privrednog
ambijenta pogodnog za privlačenje stra-
nih investitora.Otkazi u javnom sektoru
će oboriti tražnju. Potrebna su nam ula-
ganja u sektor razmenljivih dobara, a ni-
smo privlačni krupnim kompanijama
Najveća vrednost SDI iz EU28, u 2013. godi-
ni bila je usmerena u SAD (159 milijardi evra
ili 47 odsto ukupnih SDI), zatim u Ofšor finan-
sijske centre (40 milijardi evra), Brazila (36 mi-
lijardi evra), Švajcarsku (24 milijarde evra),
Hong Kong (10 milijardi evra) i Kinu osam mi-
lijardi evra). Dezinvestiranje, (proces povlače-
nja direktnih investicija kapitala) je zabeležen
u investicionim tokovima sa Rusijom (minus
11 milijardi evra) i Kanadom (minus dve mili-
jarde evra).
Vodeći investitor, kada su u pitanju SDI u
EU28, bile su SAD (313 milijardi evra ili 96 od-
sto), uz značajan priliv investicija iz iz Brazila
(21 milijarda evra), Švajcarske (18 milijardi evra),
Japana (10 milijardi evra), Hong Konga i Rusije
(po osam milijardi evra). Dezinvestiranje zabe-
leženo je u insvesticionim tokovima sa Ofšor
finansijskim centrima (minus 41 milijardu evra)
odlučuje da delove svog proizvodnog procesa
prenese u one zemlje gde su troškovi manji.
Očekivani oporavak EU, posle godinu i po
dana recesije, je svakako dobra vest i za Srbiju.
Branislav Gulan
Ali, prognoze o srednjoročno skromnim sto- odsto BDP-a. Ivestitorima je neophodna tran-
pama rasta država EU ne obećavaju znatniji sparentnost, predvidljivost, stabilnost poslo-
rast uvozne tražnje, koji bi bio podsticajan da vanja i efikasna administracija. U prethodnim
domaći izvoz, kao ni snažniji priliv SDI, koje u godinama priliv SDI u Srbiji je bio usmeren u
najvećoj meri, pa i zbog same geografije, dola- bankarstvo i trgovinu, delimično i u prerađi-
ze iz država EU. U doba savremene globalne vačkoj industriji, dok se očekuje da će u na-
ekonomske krize, direktne SDI smatraju se fak- rednom periodu biti atraktivni energetika,
torom privrednog rasta i predstavljaju oblik transportni potencijali zemlje, zavisna predu-
stranih tokova kapitala za koje se zemlje otvo- zeća metalskog kompleksa, građevinarstvo,
reno nadmeću. Motiv investitora za dolazak privatizacija hotela i agrar. Procenjuje se da je
na jedno tržište, nisu samo poreski podsticaji u narednim godinama neophodan neto priliv
i pojedinačne mere država preduzete u pravcu SDI oko 1,6 milijardi evra prosečno godišnje!
privlačenja investitora, već je od značaja mno- Toliko je ostvareno u 2015. godini. Vrednost
go širi aspekt transparentnih, predvidivih i sta- direktnih ukupnih stranih investicija u peto-
bilnih uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna godišnjem periodu nakon ekonomske krize
iskustva investitora u prethodnom periodu (2008-2012. godine) smanjena je za 27 odsto
mogu predstavljati stimulativni faktor novih u odnosu na vrednost ostvarenu u prethod-
ulaganja.. nih pet godina (2003-2007. godine) iako su
2011. godini investicije znatno povećanje u
Glad za stranim investicijama odnosu na 2009. i 2010. godinu.
Kada je reč o Srbiji ona je uvek ,,gladna’’ stra-
nih direktnih investicija. Svaka vlada posled- Strana direktna ulaganja u Srbiju:
njih deceniju i po je i svoj opstanak na vlasti
zasnivala na obećanjima da će doneti – dove- 2005 1,162 milijardi evra
sti, mnogo više direktnih stranih investitora. 2006 3,242 milijardi evra
Ali, one su uvek bile manje od njihovih obe-
2007 1,448 milijardi evra
ćanja građanima. Treba reći da je priliv SDI,
najmanje rizičan oblik kapitala. One ne dopri- 2008 1,590 milijardi evra
nose automatski razvoju privrede zemlje u
2009 1,304 milijardi evra
koju su usmerene, već je ova međuzavisnost
složena i radi se o fenomenu koji se ne može 2010 830 miliona evra
jednoznačno označiti. Osim pozitivnog utica-
2011 1,798 milijardi evra
ja na privredni rast, priliv SDI u sektoru raz-
menljivih proizvoda stimulativno deluje na 2012 232 miliona evra
izvozne mogućnosti privrede. Rastući priliv
2013 750 miliona evra
SDI u Srbiju u vremenu od 2000. godine naj-
većim delom je vezan za proces privatizacije 2014 1,222 milijardi evra
(u 2003. godini privatizacioni prihod je bilo
2015 1,7 milijardi evra
840 miliona evra), dok se u narednom perio-
du očekuju veći prilivi grinfild investicija i akvi- 2016 2,0 milijardi evra
zicija. Do 2013. godine najveći priliv je regi-
Izvor: PKS
strovan 2006. godine (,,Telekom’’ minus 1,6
milijardi evra), dok je ukupan priliv SDI u pe-
riodu od 2000. do 2013. godine iznosio 15,7 Ovo povećanje u 2011. godini rezultat je
milijardi evra, što je prosečno godišnje oko 5,2 znatno većeg obima neto stranih direktnih in-
47
Srpska ekonomija i Evropska unija
vesticija (koje su bile duplo veće u odnosu na
vrednost 2010. godine) i znatno većeg obima
realizovanih javnih investicija u infrastrukturu.
Međutim, naredne 2012. godine zabeležen je
najniži nivo neto SDI od od 2002. godine u
vrednosti od samo 232 miliona evra. To je go-
dina, kada je vlast u Srbiji preuzela Srpska na-
predna stranka, koja je obećavala pet puta
veće SDI nego što su bile pre njihovog preuzi-
manja vođenja Srbije. Tokom 2014. godine u
Srbiju se, po osnovu stranih direktnih investi-
cija slilo više od 1,222 milijardi evra. Odliv nov-
ca iz Srbije bio je daleko skromniji tek nešto
više od 175 miliona evra. Tako smo 2014. go-
dine bili u plusu. Naravno, to se ne odnosi na
trgovinski deficit, koji je daleko lošiji po nas.
O tome da nam očajnički trebaju direktne in-
vesticije čujemo na svakom stručnom skupu.
Ali, treba konstatovati da je svake godine du-
plo veći priliv novca iz sveta, od gastarbajtera,
od SDI! Međutim, o odlivu novca iz Srbije se
manje zna. Kada se radi o iznošenju para, u
2014. godini prva je bila Bosna i Hercegovina,
gde je otišlo 76,22 miliona evra. Sledi ,,poreski
raj’’ ostrvo Man, blizu obale Velike Britanije, s
25,16 miliona evra. Prilično novca otišlo je u
susednu Bugarsku – 16,5 miliona evra.. Ulaga-
li smo i u Kazahstan – 6,4 miliona evra, pa
Hong kong – 5,9 miliona evra. Našim investi-
torima bila je zanimljiva i Gana, gde je plasi-
rano 1,8 miliona evra i Mozambik sa 475.000
evra.
Vlast se ipak probudila, početkom septem-
bra 2015. godine. Kada im se to naredi iz EU,
pa su završili izradu 11 nacrta zakona o za-
drugama. Tako su zemljoradnici u Srbiji po-
četak 2016. god. čekali sa novim Zakonom o
zadrugama, čekanim dve decenije. Dobili su
i novi zakon o zemljištu sa kojim nisu zado-
voljni. Od demokratskih promena 2000. go-
dine, poljoprivredu Srbije vodilo je i 12 mi-
nistara. Međutim, usvojeni Zakon o zadru-
gama, rađen je u Ministarstvu privrede u sa-
radnji sa Ministarstvom poljoprivrede. Usvo-
jen je 29. decembra 2015. godine.
48
Ambijent, hvaljen, a nepodoban!
Naš toliko hvaljeni ekonomski ambijent nije
podoban, i ne zna se kada i kako će postati po-
doban, za investicije u razvoj. Naročito za one
koje su nam najpotrebnije - investicije u grin-
fild projekte proizvodnje razmenjivih dobara,
koje jedine mogu povećati broj radnih mesta
u Srbiji. Autori knjige su u potrazi za odgovo-
rima od ekonomista, eksperata dobili sledeće
podatke-odgovore:
Postavlja se pitanje iz kojih izvora onda
možemo da obezbedimo potrebna ulaganja?
Domaća štednja, koja bi morala biti osnovni
oslonac razvoja, ne može ispuniti ovo očeki-
vanje zahvaljujući malom obimu i strukturi,
gde dominantnu ulogu igra ulaganje u repo
stok, državne obveznice i trezorske zapise. To
je sasvim razumljivo jer plasman u slabašnu
privredu nosi velike rizike, sa kojima dolaze i
visoke kamate. Sa druge strane, ulaganje u dr-
žavne hartije od vrednosti (HOV) ne nosi ni-
kakav rizik, jer je pokriveno suverenom garan-
cijom, a visoka referentna kamata NBS omo-
gućava vrlo visok profit. Stoga nam kao izlaz
preostaje samo inostrana štednja, za dugi pe-
riod koji je pred nama.
A, strana štednja?
Plasman strane štednje u državne HOV je
značajan u odnosu na plasman u privredu,
zbog mogućnosti ostvarivanja većeg profita,
bez rizika. Ovaj odnos bi se morao promeniti
sistemskim i tržišnim merama, koje bi omo-
gućile dominantan plasman u privredu, sa na-
glaskom na proizvodnji razmenjivih dobara
za izvoz.  tan primer je “Fijat” koji na našem tržištu pro-
Šta stoji na putu povećanja stranih inve-
sticija u razmenjivanju dobara?
Prvo, domaće tržište. Ovo tržište zavisi od
privredne aktivnosti i kupovne moći stanovniš-
tva. Zbog konstantnog pada privredne aktiv-
nosti u dužem periodu, pada mogućnost na-
bavke imputa, smanjuju se prihodi i profiti, pa
samim tim padaju broj i prihodi zaposlenih, što
smanjuje kupovnu moć. Mere štednje, smanji-
vanje penzija i plata u javnom sektoru, takođe
smanjuju kupovnu moć. Dalje insistiranje na
štednji dovešće do pada zaposlenosti u javnom
sektoru. Gubitak svakog radnog mesta ima za
posledicu budžetski rashod po osnovu socijal-
nog zbrinjavanja i penzionisanja viška radnika,
smanjenje budžetskog prihoda po osnovu po-
reza na rad i doprinosa, tržište gubi kupca što
smanjuje ukupnu kupovnu moć, a budžet zbog
toga ostaje bez poreza na dobit proizvođača i
trgovca, što će neminovno dovesti i do smanje-
nja broja radnih mesta u sektoru proizvodnje i
trgovine razmenjivim dobrima. Gubitak radnih
mesta u javnom i realnom sektoru dovešće do
pada potražnje, što će obarati cene i dalje nas
gurati u deflaciju. Naše tržište nije zanimljivo za
investitore u krupne privredne objekte iz obla-
sti proizvodnje razmenjivih dobara, a pogotovo
ne u grinfild projekte. To se vidi iz toga što već
godinama realizovani projekti pripadaju ma-
hom kategoriji srednjih preduzeća od kojih su
mnoga u uslužnoj, a ne proizvodnoj delatnosti.
Drugo, prepreka je i inostrano tržište.
Jasno je da investitora spremnog da ulaže u
industrijsku proizvodnju koja bi dala konku-
rentan proizvod, neće motivisati naše skromno
tržište, jer svoju proizvodnju mora bazirati na
velikim serijama. Stoga će biti zainteresovan za
jeftinu eksploataciju prirodnih i humanih re-
sursa, subvencionisanih energenata (struja, gas),
geografski položaj koji omogućava kraći i jefti-
niji transport (rečni i šinski transport), što će
mu omogućiti da proizvodi konkurentnu robu
za izvoz na svoja tradicionalna tržišta. Adekva-
daje 10-15 odsto svoje ukupne proizvodnje.  Kako onda postići rast?
Kako politika deviznog kursa utiče na od-
nos investitora prema našem tržištu?
Ako je jasno da nam je izvoz ključni cilj, onda
je vrednost dinara presudan faktor koji će uti-
cati na mogućnost privlačenja i realizacije
Branislav Gulan
projekata finansiranih inostranom štednjom.
Sa stanovišta stranog investitora, visoka vred-
nost dinara destimuliše investiranje u proi-
zvodnju, jer povećava investiciju i smanjuje
konkurentnost, pa samim tim i mogućnost
plasmana proizvoda na inostrano tržište. Jak
dinar poskupljuje i destimuliše uvoz reproma-
terijala i bitno ugrožava konkurentnost proi-
zvoda i na domaćem i na inostranom tržištu.
Visoka vrednost dinara stimuliše uvoz robe
široke potrošnje i na taj način destimuliše in-
vestiranje inostrane štednje u sektor proizvod-
nje tih roba zbog nedovoljne carinske i vanca-
rinske zaštite domaćeg proizvoda i nelojalne
konkurencije uvozne robe.
Srbija je sklopila aranžman sa Međuna-
rodnim monetarnim fondom, čija je jedna
od glavnih prednosti, prema tvrdnjama Vla-
de Srbije, pozitivan signal koji se šalje stra-
nim investitorima da je naša država na sta-
bilnoj fiskalnoj putanji. Kako vi gledate na
to?
Preveliki optimizam u vezi sa postignutim
aranžmanom sa MMF teško se može odnositi
na eventualnu zainteresovanost institucional-
nih stranih investitora, koji su spremni da ula-
žu u dugoročne razvojne projekte i otvaraju
veliki broj radnih mesta. Priprema i realizacija
do početka eksploatacije ovakvih projekata i
u normalnim okolnostima traje duže od tri
godine, tako da ovaj aranžman ne može biti
nikakva garancija stabilnosti i predvidljivosti
ekonomskog ambijenta u vreme eksploatacije
projekta. Stabilnost i dugoročna predvidljivost
ekonomskog ambijenta je osnov sigurnog po-
vraćaja investicije.
Mogući ekonomski razvoj ubuduće će zavi-
siti isključivo od masivnog povećanja broja
radnih mesta u oblasti proizvodnje razmenji-
vih dobara i konkurentnosti tih dobara na ino
tržištima. Naš ljudski resurs ima rezervu od
preko milion radno sposobnih građana, koji
49
Srpska ekonomija i Evropska unija
moraju u što kraćem roku biti uposleni i si-
stemskim rešenjima istisnuti iz sive zone rada.
Ako imamo u vidu relativno dug period pri-
preme i realizacije jednog iole krupnijeg indu-
strijskog projekta i u najidealnijim uslovima,
otklanjanje prepreka koje stvara jak dinar na
putu inostranoj štednji može se provesti u pe-
riodu od pet, šest godina kroz planiranje i re-
alizaciju ciljane inflacije od šest, sedam odsto
godišnje, što bi uz ostale mere reforme javnog
sektora, stimulisalo strane direktne investicije.
NBS bi morala u istom periodu da planira i re-
alizuje postepeni, blagi pad vrednosti dinara
do nivoa realnog uporišta u privrednoj aktiv-
nosti i prenos težišta sa uvoza na izvoz, kao i
nešto oštriji pad referentne kamate, koliko god
to omogućava ciljana inflacija, radi obezbeđe-
nja jeftinijeg plasmana domaće štednje kao
podrške finansiranja adekvatnog razvoja malih
i srednjih preduzeća za potrebe servisiranja
industrije u forsiranom razvoju.
50
Korišćenje inostrane štednje u svrhu investi-
ranja u razvoj naše ekonomije, omogućiće kon-
stantan devizni priliv po osnovu investicija, a
povećana privredna aktivnost omogućiće de-
vizni priliv po osnovu izvoza i povećane budžet-
ske prihode po osnovu poreza, doprinosa i
korištenja teritorijalnog kapitala. Na taj način
će se konsolidovati javne finansije, smanjiti
budžetski deficit i postepeno smanjivati neo-
drživ javni dug.
Izlaz iz ove situacije mora se tražiti u dugo-
ročnom planiranju razvoja, na horizontu ne
manjem od 20-30 godina. Iz dugoročnog pla-
na razvoja moraju proisteći prioriteti i strate-
gija razvoja. Sav ovaj posao biće uzaludan ako
se rezultati planiranja ne pretoče u zakonski
okvir koji će čvrsto obavezivati svaku sledeću
Vladu i monetarnu vlast na sprovođenje utvr-
đene strategije do konačnog dostizanja plani-
ranih ciljeva.  pređenja zaštite životne sredine i poljoprivre-
 (2015. g)
DR MILAN KOVAČEVIĆ, EKONOMISTA
Iznošenje para iz Srbije...
U doba savremene globalne ekonomske krize,
direktne investicije smatraju se faktorom pri-
vrednog rasta i predstavljaju oblik stranih
tokova kapitala za koje se zemlje otvoreno
nadmeću
Kako smo i zašto investirali u te zemlje teško
je reći. O tome konsultant za strana ulaganja,
ekonomista dr Milan Kovačević kaže: ,,Kada
je u pitanju novac koji se iznosi iz Srbije i to-
kovi gde on posle ide mogu samo da kažem
da smo u otkrivanju tih puteva prilični amate-
ri. Nemamo izgrađene ni institucije pa samim
tim ni razvijenu praksu da možemo pouzdano
otkriti kuda novac odlazi. Zato samo to pret-
postavljamo. Iz Srbije se iznose dividende, za-
tim novac od prodatih akcija. Godinu 2014.
obeležio je i pad dinara. Oni koji su ranije ku-
povali evro, davali su manje zarađenih dinara
za devize nego što je to danas i verovatno ma-
nje nego što će to biti sutra. Poslovni ljudi su
pomno pratili tendencije i žurili’’.
U doba savremene globalne ekonomske kri-
ze, direktne investicije smatraju se faktorom
privrednog rasta i predstavljaju oblik stranih
tokova kapitala za koje se zemlje otvoreno
nadmeću. Motiv investitora za dolazak na jed-
no tržište, nisu samo poreski podsticaji i po-
jedinačne mere država preduzete u pravcu
privlačenja investitora, već je od značaja mno-
go širi aspekt transparentnih, predvidivih i sta-
bilnih uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna
iskustva investitora u prethodnom periodu
mogu predstavljati stimulativni faktor novih
ulaganja. Potencijal za nove investicije u Srbi-
ji postoji, posebno u oblasti obnovljive ener-
gije, razvoja informacionih tehnologija, una-
de.
Branislav Gulan
Visoka nezaposlenost je najveća muka Srbi-
je. Broj od 1,6 miliona zaposlenih, zatim neza-
poslenih blizu 800.000, i oko 1,7 miliona pen-
zionera, neophodne godišnje investicije u vred-
nosti od 25 odsto njenog BDP, koji se proce-
njuje na nešto više od 30 milijardi evra, pred-
stavljaju nerešiv problem kako sve to održati
u životu sa takvim nivoom BDP! U Srbiji se
sada, inače, investira manje od 20 odsto BDP
godišnje. Strane investicije dosežu oko dva do
tri odsto BDP. Kad bi se udvostručile, dostigao
bi se poželjan nivo. Taj neophodan nivo inve-
sticija mogao bi da se dostigne i kada bi drža-
va povećala javne investicije sa sadašnjih tri na
pet odsto BDP, uz smanjenje budžetskog defi-
cita. Ipak, u sadašnjim okolnostima na neka
veća ulaganja ne može da se računa, osim ako
ne dođe do nekih direktnih, jednokratnih do-
govora. Bilo bi dobro da već jednom stignu
najavljene milijarde iz Arapskih Emirata, ali je
to još uvek u vidu obećanja vladajuće oligar-
hije.
Cena odlaganja reformi!
Ne sme se zaboraviti da Srbiji u narednim
godinama preti ozbiljna neravnoteža platnog
bilansa. Rast obaveza države prema stranim
kreditorima – javni dug (u 2017. godini se oče-
kuje godišnja rata sa kamatom od oko 3,7 mi-
lijardi evra), berza direktnih stranih investicija
većih od pet procenata BDP može da pojede
devizne rezerve i da stvori veliku inflaciju. Ana-
lize Makroekonomskih trendova Ekonomskog
instituta pokazuju da smo od 2010. godine ra-
dili sve što je bilo potrebno, mogli smo do 2020.
godine da podignemo privredni rast na šest
odsto BDP. To je cena odlaganja reformi. Zato
su sad stigle godine stezanja kaiša. Boljitak za-
visi od tog kad će početi investicioni ciklus i
upošljavanje Srbije. Bez toga nema povećanja
51
Srpska ekonomija i Evropska unija
broja radnih mesta ni standarda građana. Ina-
če, Srbija je od 2006. godine davala visoke di-
rektne podsticaje stranim investitorima u vidu
subvencija – od 4.000 do 10.000 evra po no-
vom radnom mestu. Prosečna vrednost do
sada odobrenih podsticaja iznosila je oko 4.693
evra po jednom radnom mestu. Ukupno je
odobreno 289,9 miliona evra, a od te sume oko
tri četvrtine dodeljeno je stranim investitori-
ma, tako da se po visini podsticaja Srbija našla
u samom vrhu zemalja centralne i istočne Evro-
pe. Iako je od 2006. godine Srbija imala izdašne
direktne podsticaje, priliv SDI bio je na nivou
ili blago iznad investicija u zemljama centralne
i istočne Evrope. Takvi podsticaji nisu održivi,
tako da u budućnosti ne treba da budu model
za privlačenje stranih investicija. Ni na novac
od privatizacije takođe ne može više da se ra-
čuna, tako da država konačno mora početi da
otklanja sve što odvraća strane investitore. To
su javni i spoljni dug (koji iznosi oko 30,6 mi-
lijardi dolara), deficit tekućeg računa, ali i po-
litički rizici, uslovi poslovanja... Tu su i institu-
cionalni faktori, kao što su neefikasna pravna
regulativa, i birokratske prepreke, loša infra-
struktura... Davanje direktnih subvencija treba
52
napuštati, uz istovremeno unapređivanje pri-
vrednog ambijenta, što, pre svega, podrazu-
meva smanjenje troškova poslovanja, unapre-
đivanje efikasnosti administracije, sudstva, ure-
đivanje javnih finansija i smanjenje fiskalnog
deficita i javnog duga, ali i poboljšanje infra-
strukture i smanjenje korupcije. Ukoliko se
samo ukinu subvencije, a ne ostvare reforme,
i onako nedovoljne, strane direktne investicije
će opasti!
Promene na geopolitičkoj pozornici
Promene na geopolitičkoj pozornici, koje se
reflektuju kroz relativno ekonomsko slabljenje
EU i ostalih razvijenih zemalja, kao i kroz blago
jačanje, snaženje brzorastućih mnogoljudnih
ekonomija (čitaj Kine) nisu bez posledica za
Srbiju. Međutim, čini se da je njihov značaj više
geopolitički nego ekonomski. Naime, Srbija se
oslanja na Rusiju i Kinu, posebno u Savetu bez-
bednosti OUN, da bi progurala svoje strateške
interese, pre svega, da bi zaštitila teritorijalni
suverenitet.
Srbija pokušava da balansiranjem svoje po-
litike, davajući znatno veći značaj ovim dvema
zemljama, nego što to čine zemlje regiona, po-
jača svoju pregovaračku poziciju prema Zapa-
du. Koliko su zbog toga evropske integracije
usporene, kao i da li postoji alternativna poli-
tika koja bi bolje odražavala realne interese
zemlje i njen dignitet, teško je pitanje.
Srbija trpi zbog slabljenja EU na više načina.
Prvo, faktička stagnacija u EU negativno utiče
na porast uvozne tražnje iz Italije ili Nemačke
(s kojima imamo najveću razmenu), što poga-
đa srpsku izvoznu industriju. Priliv kapitala,
koji dominantno dolazi iz zapadne Evrope sma-
njen je zbog sporog rasta ili recesije u tim ze-
mljama. Projektovani značajan rast zapadnih
ekonomija 2015-2016. godine ekonomija ima
će pozitivan uticaj na Srbiju. Međutim, pro-
gnoze o srednjoročno skromnim stopama ra-
sta država EU ne obećavaju znatni rast uvozne
tražnje, koji bi bio podsticajan za domaći izvoz,
kao ni snažniji priliv SDI, koje u najvećoj meri,
pa i zbog same geografske pozicije, dolaze iz
država EU. Intenziviranje ekonomske saradnje
sa Rusijom i Kinom može samo delimično da
neutrališe negativne efekte sporog rasta pri-
vreda EU na Srbiju.
Rastući geoekonomski značaj zemalja BRIKS,
uz lagano opadanje uticaja, još uvek dominan-
tnog, Zapada u određenoj meri oblikuje spolj-
nu politiku Srbije (npr. inicijative u OUN su-
protne implicitnim zahtevima EU). Istovreme-
no, ideja približavanja EU i dalje dominira kod
većeg dela političke elite kao strateški prioritet
zemlje. Otpočinjanje pregovora o članstvu u
Branislav Gulan
EU (početkom 2014. godine) dodatno ograni-
čava manevarski prostor za spoljnu politiku
budući da se deo ingerencija u toj oblasti fak-
tički seli u Brisel. Naime, sa dobijanjem statusa
kandidata Srbija je preuzela i (delimičnu) oba-
vezu da usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU,
odnosno da se u što većoj meri nalazimo na
istom kursu politike EU prema trećim zemlja-
ma. Trgovinska razmena sa pet zemalja BRIKS
čini relativno skroman deo ukupne trgovine
Srbije. Udeo ovih zemalja je relativno nizak
kada je u pitanju izvoz (oko dvanaestine), dok
BRIKS zemlje čine značajniji deo uvoza Srbije
(oko petine). Čini se da  postoji značajan pro-
stor za rast izvoza u Rusiju. Potpisani strateški
međudržavni ugovor Srbije sa Kinom trebalo
bi da omogući povećanje, inače minornog,
izvoza u najmnogoljudniju zemlju sveta. Ek-
spanzija Kine na srpsko tržište nije nikakva spe-
cifičnost naše zemlje budući da Kina u skoro
svim zemljama sveta snažno povećava izvoz
poslednje dve decenije. Razmena sa ostale tri
zemlje BRIKS je vrlo mala i teško je verovati da
bi se ona, pre svega, zbog prostorne distance,
ali i značajne podudarnosti ponude, mogla
bitnije povećati. Kada je u pitanju kretanje ka-
pitala iz zemalja BRIKS Rusija je najprisutnija
na srpskom tržištu i određene procene ukazu-
ju da je realni obim  ruskih investicija na nivou
od preko milijarde evra. Skoro je izvesno da će
doći do daljeg priliva ruskog kapitala, kako kroz
investicije i modernizaciju NIS-a, tako i kroz
ulazak ruskog finansijskog kapitala kroz širenje
bankarske i mreže osiguranja.
Najveća kineska ulaganja u Srbiju su zajmo-
vi za most Zemun-Borča, Koridor 11 i ter-
mo-elektranu u Kostolcu. Međutim, obim in-
vesticija iz vanevropskih, odnosno nezapadnih
zemalja je skroman (nešto preko desetine), dok
je sličan slučaj i sa trgovinskom razmenom.
Povremeni kreditni aranžmani sa Kinom i Ru-
sijom nisu tolikog obima da smanje dominan-
tno oslanjanje na bankarske i cross-border po-
zajmice iz zemalja Zapadne Evrope.
(2015.g)
53
Srpska ekonomija i Evropska unija
SRBIJA I EU INTEGRACIJE
Ekonomska povezanost
Kriza Evrozone nastaje i pothranjuje se nje-
nom suštinskom prirodom, opštom monetar-
nom mobilnošću, pišu Miladin Kovačević i
Katarina Stančić u radu ,,Evrozona i njeno
okruženje” u vremenu ,,Bilansne recesije’’
Generalno se može zaključiti da je Srbija to-
liko ekonomski povezana sa EU da bi presta-
nak EU integracija bio težak udarac za doma-
ću privredu. Naime, skoro dve trećine robne
razmene Srbija obavlja se zemljama EU, domi-
nantan deo kapitalnih priliva (uključujući i SDI
i portfolio investicije) je iz istih zemalja. Pored
toga, faktički ceo iznos doznaka i ino-penzija
(prosečno blizu 3,5 milijardi evra godišnje), kao
i donacija (oko 200 miliona evra prosečno go-
dišnje) dolazi iz zemalja EU.
Evrozona se već dugo suočava sa anemičnim
rastom, dezinflacijom i stagnacijom. Nepovolj-
ne okolnosti istrajavaju uprkos oštrim merama
štednje i brojnim akcijama koje je ECB predu-
zimala u pokušaju da očuva finansijsku stabil-
nost. I pored svega, krajem 2014. godine, posle
već dva recesiona udara, Evrozona se nalazi
pred nekom vrstom testa koji dovodi u pitanje
čak i sam njen opstanak. Nagomilane nerav-
noteže i disbalansi počeli su se stvarati već sa
uvođenjem zajedničke valute. Dijagnoze i ana-
lize sadašnjeg stanja svode se uglavnom na
konstatacije, koje često zanemaruju činjenicu
da je upravo stvaranje monetarne unije, koje
je trebalo da obezbedi perfektnu mobilnost
kapitala, dovelo do njene deteritoracije i aku-
mulacije velikih eksternih neravnoteža. U mo-
mentu kreiranja Evrozone niko nije mogao da
anticipira da će upravo otklanjanje barijera i
jedinstveno tržište biti uzrok njene destabili-
zacije. Na prvi pogled paradoksalno kriza E-
vrozone nastaje i pothranjuje se njenom
54
suštinskom prirodom, opštom monetarnom
mobilnošću, pišu Miladin Kovačević i Kata-
rina Stančić u radu ,,Evrozona i njeno okruženje
u vremenu ,,Bilansne recesije’’.
Evrozona i njeno okruženje
Razlike između dva bloka – zemalja perife-
rije i severnog krila, započinju još početkom
2000. godina, kada je paralelno sa uvođenjem
evra kao zajedničke valute EU došlo do naglog
i dugotrajnog priliva kapitala u zemlje perife-
rije1. Nije slučajnost da su baš ove zemlje po-
stale u najvećoj meri bliske finansijskim tržišti-
ma – u pitanju su zemlje sa visokim očekiva-
nim stopama prinosa i pozitivnim perspekti-
vama. Stvaranjem Evrozone otklonjene su broj-
ne barijere u vidu divergentnih kamatnih sto-
pa, visokih transakcionih troškova i rizika, što
je još više pojačalo finansijsku euforiju i apetit
za rizikom. Kako je slikovito prikazano u MMF
studiji, protok kapitala vršio se „na dole“, iz cen-
tra (najviše iz Nemačke i Francuske) ka perife-
riji. Naglašen priliv kapitala doveo je do rapid-
nog rasta domaće tražnje, a njegov najveći deo
otišao je na finansiranje nekretnina i neraz-
menljivog sektora, stvarajući određene ekster-
nalije – rast balona nekretnina, pritisak na cene,
akumuliranje dugova i visokih deficita tekućeg
računa, rast zarada i jediničnih troškova rada
- što je uz aprecijaciju realnog kursa dovelo do
pada konkurentnosti i gomilanja deficita. Ne
obazirući se na rastuće rizike u periodu izme-
đu 2000-2008. godine, banke su nastavile ek-
spanziju cross-border kredita, a nacionalne
monetarne institucije nisu učinile ništa da bi
1 “Adjustment in Euro Area Deficit Countries: Progress,
Challenges, and Policies“, Thierry Tressel, Shengzu Wang,
Joong Shik Kang, and Jay shambaugh, directed by Jörg
Decressin and Petya Koeva Brooks; IMF, July 2014
obuzdale finansijsku nedisciplinu, nastavljaju-
ći da ignorišu višegodišnje nagomilane finan-
sijske viškove. Paralelno sa finansijskom, dola-
zi do ekspanzije i fiskalne nediscipline (uglav-
nom u Grčkoj i Portugalu), delimično zbog
političkih faktora, a delimično zbog pogrešnog
razumevanja perioda ekonomskog buma kao
permanentnog ekonomskog poboljšanja (ra-
dilo se o fazi ciklusa, a ne o održivom rastu, što
se ispoljilo u neravnotežama). I „politika ko-
laterala“2 koju je ECB sprovodila, a koja je ima-
la za cilj da smanji kreditne rizike i olakša refi-
nansiranje i kapacitete evropskih banaka, često
se ističe kao faktor koji je još više doprineo
cross-border ekspanziji kredita i podstakao
očekivanja implicitnih garancija, doprinevši
akceleraciji nediscipline i moralnom hazardu.
Izraženo prociklično ponašanje, euforija i po-
tcenjivanje tržišnih rizika, nosili su u sebi na-
goveštaj kolapsa.
Početak krize
Već u 2009. godini zemlje periferije suočile
su se sa jakim finansijskim stresom u vidu na-
glog prestanka priliva kapitala, redukcije cro-
ss-border finansiranja, rastuće averzije prema
riziku, a neke su čak izgubile i pristup na tržište
kapitala. Likvidnost je smanjena, počela se stva-
rati jaka fragmentacija finansijskog tržišta, i
neuravnotežene ekonomije su ušle u fazu du-
boke recesije, koja se oseća i danas. Postalo je
jasno da su neophodna određena interna i ek-
sterna usklađivanja, i sveobuhvatne i dugotraj-
ne reforme radi oživljavanja ekonomije. U od-
sustvu deviznog kursa, a kao prvo logično sred-
njoročno rešenje za povećanje konkurentnosti
i smanjenje neravnoteža, nametnula se interna
devalvacija kao sredstvo usklađivanja cena, i
to kroz dva međusobno povezana paralelna
procesa bazirana na smanjenju troškova pro-
izvodnje: povećanje konkurentnosti domaćih
2 ECB tretira suverene obveznice zemalja EU kao sigurnu
imovinu i u finansijskim transakcijama prihvata ih kao
kolateral od strane bankarskog sistema
Branislav Gulan
cena, preko smanjenja jediničnih troškova rada,
da bi se stimulisao izvoz i povećala atraktivnost
domaćih proizvoda u odnosu na uvozne rea-
lokacija resursa sa proizvodnje nerazmenljivih
na proizvodnju razmenljivih dobara, koja bi
trebalo da dovede i do oživljavanja zaposleno-
sti. U svim zemljama periferije, navodi se u stu-
diji MMF-a, osim u Grčkoj, troškovi proizvod-
nje su smanjeni, bilo da je to učinjeno preko
smanjenja zarada ili otpuštanja zaposlenih.
Konkurentnost je zaista povećana, ali u skro-
mnim okvirima, ali su izostali rast i oporavak,
a sektor proizvodnje je manji nego pre krize,
dok su unutrašnje fragilnosti (nezaposlenost
pre svega) postale izraženije.
Oponenti sprovedenih mera, pozivajući se
na ekonomsku teoriju, ističu da interna deval-
vacija neizbežno vodi u deflaciju, pad domaće
tražnje i rast zaduživanja (preko delovanja au-
tomatskih stabilizatora), i tako još više dopri-
nosi recesionoj spirali. Međutim, u svom radu
„The Governance of a Fragile Eurozone“3 De
Grauwe ističe da se u praksi dešavalo još nešto.
Politika štednje i usklađivanja izazvala je ner-
vozu na finansijskim tržištima, koja su već i bila
zahvaćena panikom od 2008. godine. Sa ten-
zijama je raslo i jako nepoverenje zbog kojeg
je došlo do preokreta – kapital se od 2009. go-
dine počeo kretati „na gore“, ka severnom kri-
lu, u potrazi za sigurnijim prinosima i zbog a-
verzije prema riziku. U takvoj situaciji, zemlje
iz kojih je kapital odlazio, postale su zaglavlje-
ne između velikih unutrašnjih potreba i nemo-
gućnosti daljeg zaduživanja, sem po previsokim
kamatnim stopama. Usledila je kriza likvidno-
sti koja se na mahove pretvarala i u krizu sol-
ventnosti. Kao jedino rešenje nametnule su se
mere štednje, pospešujući još više recesioni
ambijent. Ovakva percepcija – sa aspekta toko-
va kapitala, ukazuje na činjenicu da finansijska
tržišta imaju veliki uticaj na dešavanja u mo-
netarnoj uniji, tj. da njihovo ponašanje u pe-
3 „The Governance of a Fragile Eurozone“, Paul de Grauwe,
CEPS working document, No.346, May 2011
55
Srpska ekonomija i Evropska unija
riodima euforije i panike nije uvek i za svakoga
blagotvorno, već naprotiv – često vodi u di-
sekvilibrijum i daje pogrešne signale, budući
da je vođeno naglašenim sentimentom. U tom
smislu, može se reći da je tajming i intenzitet
mera štednje u pojedinim zemljama EU bio u
velikoj meri diktiran sentimentom tržišta, a
trebalo je da bude rezultat racionalnog proce-
sa donošenja odluka.
Paradoks finansijskih tržišta
I zaista, iz primera UK i Španije koji De Grau-
we navodi postaje očigledno da finansijska
tržišta „guraju“ pojedine zemlje u bankrot, tako
što ih „kažnjavaju“ visokim kamatnim stopa-
ma – u 2011. godini dug Španije je iznosio 72
odsto, a dug UK 89 odsto; i pored toga, prino-
si na španske obveznice bili su oko 5,5 odsto,
dok su u UK iznosili oko tri odsto, sugerišući
na veći stepen rizika na španske obveznice. Ve-
liki deo objašnjenja za ovaj paradoks leži u
činjenici da zemlje koje se zadužuju u zajed-
ničkoj valuti nemaju kontrolu nad njom i pre-
puštene su uticajima finansijskog tržišta, što
nije slučaj sa zemljama koje nisu deo mone-
tarne unije i koje se zadužuju u nacionalnoj
valuti. U slučaju krize, kada se na finansijskom
tržištu pojavi panika i investitori počnu da pro-
daju rizične obveznice, u zemljama kao što je
56
UK dolazi do depresijacije valute, koja ima sti-
mulativni efekat na inflaciju i izvoz. S druge
strane, prodajom španskih obveznica koje su
emitovane u evrima, kapital odlazi u bilo koju
zemlju Evrozone (najčešće u Nemačku i Ho-
landiju), ostavljajući špansku ekonomiju neli-
kvidnu i izloženu jakim destabilizujućim i ne-
izvesnim tržnim dešavanjima. Dok je u perio-
du 2009-2011. godine inflacija u UK dostizala
čak i tri odsto, u Španiji je jedva dosezala nivo
od 1,6 odsto; istovremeno, prosečan nominal-
ni godišnji rast u istom periodu bio je dva od-
sto u UK, a svega 0,2 odsto u Španiji. Ovako
divergentni pokazatelji ukazuju i na razlike u
pogledu održivosti duga4 dve zemlje: s obzi-
rom na stopu rasta nižu od kamatne stope,
Španija je u 2011. godini trebalo da ostvari su-
ficit od 2,3 odsto BDP-a da bi ispunila uslov
solventnosti, a podaci pokazuju da je imala
deficit od 7,6 odsto BDP-a što bi značilo da bi
morala preduzeti veoma oštre mere štednje.
Tržišta to znaju, i reaguju podizanjem prinosa
na španske obveznice, istovremeno nastavljajući
4 Formula održivosti duga glasi: S=(r-g)B, gde je S suficit
budžeta, r nominalna kamatna stopa na državni dug, g
nominalna stopa rasta, B učešće duga u BDP-u. Kada je
r>g radi se o dinamici koja povećava učešće duga u BDP-
u i zahteva visok suficit koji bi trebalo ostvariti radi
njegove održivosti
da povlače kapital. S druge strane, uslov za
solventnost ekonomije UK u istoj godini bio
je deficit od 1,2 odsto BDP-a (zbog više stope
rasta i niže cene zaduživanja), za šta nisu po-
trebne tako restriktivne mere štednje. Na taj
način, paradoksalno, tržišno nepoverenje jed-
ne zemlje vodi u bankrot, a druge u ekvilibri-
jum.
,,Krajem 2014. godine prinosi na španske i
britanske obveznice došli su na skoro jednak
nivo. Preokret se dogodio sredinom 2012. go-
dine, kada je ECB saopštila da će biti „lender
of last resort“, što je raspršilo sumnje i tenzije
na finansijskom tržištu i omogućilo zemljama
periferije povoljno zaduživanje i pored toga
što su im fundamenti ostali nezadovoljavaju-
ći. Međutim, na osnovu procena za 2014. go-
dinu očigledno je da se situacija u pogledu
održivosti duga u zemljama periferije nije
mnogo promenila u odnosu na 2011. godinu
– konkretno, Španija i dalje treba da ostvari
suficit od 1,8 odsto BDP-a da bi postigla odr-
živost duga, a to znači da i dalje mora spro-
voditi intenzivne konsolidacione mere (u izno-
su od 4,6 odsto BDP-a). UK za stabilizaciju
duga treba da postigne deficit od 1,9 odsto
BDP-a, što podrazumeva mere štednje u izno-
su od 1,5 odsto BDP-a. Jasno je da je ECB po-
stigla poboljšanje u pogledu fiskalnih pozici-
ja Španije, ali ne i u pogledu održivosti njenog
duga. Za taj neuspeh postoje dva objašnjenja:
prvo, iako su kamatne stope opale, nominal-
ne stope rasta su opale još više, zbog defla-
tornih pritisaka u Evrozoni drugo, suočivši se
sa dužničkom krizom, Španija je bila prinuđe-
na da započne jake mere štednje, koje su se
prelile u niske stope rasta. Španija je (zajedno
sa nekoliko zemalja periferije) prošla posled-
njih godina kroz bolan proces strukturnih re-
formi i interne devalvacije, radi postizanja
održivosti duga i povratka konkurentnosti.
Usklađivanja su bila mnogo intenzivnija nego
u UK, pa ipak, oporavak je bled i vrlo spor. Da
bi uspostavili stabilnost u Evrozoni, evropski
lideri su formirali prvo Evropski Finansijski
Branislav Gulan
Stabilizacioni Mehanizam (EFSM) u 2010. go-
dini, koji je transformisan u stalni fond za fi-
nansijsku pomoć – Evropski Stabilizacioni
Mehanizam (ESM), u 2013. godini. Međutim,
ovi potezi su naišli na oštro protivljenje zema-
lja severnog krila, naročito Nemačke, koje se
uglavnom bazira na nepotpunim dijagnoza-
ma problema suverenog duga u Evrozoni –
najčešće se mogu čuti optužbe na račun rasi-
pničkog ponašanja zemalja periferije (pre sve-
ga Grčke), koje su sebe dovele do nesolven-
tnosti, i u tom smislu, navodi se, svaka finan-
sijska asistencija bi samo još više pojačala ne-
odgovorno ponašanje i moralni hazard, pa je
zato jedino rešenje za ove ekonomije bankrot.
Kako De Grauwe objašnjava, ovakvo shvata-
nje problema je nepotpuno i ne tumači pri-
rodu krize Evrozone. Njegova mana je što pro-
bleme zaduženosti tretira kao seriju indivi-
dualnih problema, a ne kao sistemski problem
cele Evrozone. Sistemski pristup obuhvata bar
nekoliko faktora koji su zajedničkim dejstvom
doveli do trenutne situacije: finansijska tržišta,
bankarski sektor, lošu koordinaciju i kontrolu
unutar same monetarne unije i na kraju poje-
dinačnu odgovornost. Imajući u vidu visoku
integrisanost samo bankarskog sistema, jasno
je da postoje velika prelivanja i da izolovano
posmatranje jedne zemlje i solucije na poje-
dinačnom nivou neće rešiti problem sistema.
Nacionalne vlasti ne mogu biti odgovorne ni
za mnoga druga kretanja, na primer mone-
tarno finansijske tokove nad kojima one imaju
malu kontrolu, ili za lokalne balone nekretni-
na koji su rezultat kreditne ekspanzije ban-
karskog sistema. Ti procesi trebalo bi da budu
pod kontrolom ECB, koja je odgovorna ne
samo za stabilnost cena, već za finansijsku
stabilnost cele monetarne unije. Sem toga,
monetarna unija ne podrazumeva samo zaje-
dničku valutu i jednu centralnu banku, ona je
mnogo više od toga – kolektivni mehanizam
koji kreira kolektivne probleme i zahteva zaje-
dničku podršku i kontrolu’’, navode Kovačev-
ić i Stančić.
57
Srpska ekonomija i Evropska unija
Recesija izazvana razduživanjem
,,Postoji opravdan strah da se kriza Evrozone
ne pretvori u „izgubljenu dekadu“ koja je za-
desila Japan pre oko 15 godina, a koja je za-
počela rastom, a zatim pucanjem balona
nekretnina, slično kao i u zemljama periferije
Evrozone. U pitanju je nešto više od recesije –
bilansna recesija, kako je pojavu definisao Ri-
chard C. Koo sa Nomura Research instituta5.
U pitanju je fenomen čije posledice u Japanu
traju još uvek, a koji se od „obične“ recesije,
nastale kao rezultat smenjivanja faza eko-
nomskog ciklusa, razlikuje po jednoj karakte-
ristici - ogromna većina privatnog sektora se
razdužuje, odnosno okrenuta je minimiziranju
dugova umesto maksimiziranju profita. Raz-
duživanje je nastalo kao logična posledica
prekomernog višegodišnjeg zaduživanja koje
je naglo zaustavljeno pucanjem balona nekret-
nina, posle čega su cene imovine opale, a osta-
le visoke obaveze. U tom momentu, domaćins-
tva, firme i ostale ekonomske jedinice bile su
prinuđene da povećaju štednju radi isplate
dugova, što je smanjilo agregatnu tražnju i u-
velo ekonomiju u bilansnu recesiju. Ona se
razlikuje i od finansijske krize, koja je fenomen
kreditora, dok je bilansna recesija fenomen dužn-
ika. Danas su u Evrozoni prisutna oba fenome-
na - posle kolapsa „Lehman brothers“ investi-
cione banke usledilo je razduživanje praćeno
jakom finansijskom krizom. Ova distinkcija na
koju je Koo ukazao bitna je jer naglašava značaj
specifičnih ekonomskih mera koje se pri-
menjuju u različitim slučajevima – u finansi-
jskoj krizi mere monetarne politike su oprav-
dane i preporučljive, dok kod bilansne recesije
one imaju vrlo slab efekat – tražnja za krediti-
ma opada i pored niskih kamatnih stopa jer je
na snazi razduživanje, a i ponuda kredita se
smanjuje iz istog razloga. Nastupa zamka lik-
vidnosti, novčani multiplikator je nula ili čak
5„The world in balance sheet recession: causes, cure and
politics“, Richard C. Koo, Nomura Research Institute,
Tokyo, 2011
58
negativan, i centralna banka gubi instrumente
kojima bi podigla ponudu novca i stopu infla-
cije. Ekonomija upada u deflaciju jer agregatna
tražnja konstantno opada, i preti da se razvije
u depresiju’’, ističu Kovačević i Stančić. Oni po-
tom dodaju da zbog ukupnog razduživanja
korporativnog i privatnog sektora Japana od
oko 10 odsto BDP-a godišnje, da bi sprečila de-
presiju japanska vlada je „preuzela“ njihove u-
loge u potrošnji tako što se agresivno zaduživ-
ala kod japanskih banaka, sprečavajući na taj
način i pad ponude novca, i kontrakciju bana-
ka6. Novac je usmeravan na finansiranje javne
potrošnje, čime je donekle očuvana privredna
aktivnost i sprečen rast nezaposlenosti, koja u
celom periodu nije premašila nivo od 5,5 od-
sto.
Povratak kapitala
Slične prilike zahvatile su SAD i veliki deo
Evrozone posle pucanja balona nekretnina u
2007. godini – privatni sektor je započeo ma-
sivno razduživanje, a banke su nerado odo-
bravale nove kredite. Došlo je do ozbiljne bi-
lansne recesije, u kojoj ni masovno zaduživa-
nje vlada pogođenih zemalja nije bilo dovolj-
no da nadoknadi obim razduživanja privatnog
sektora. Da situacija bude još gora, usledile su
(preuranjene) fiskalne konsolidacije, na koje
su mnoge zemlje bile prinuđene radi spreča-
vanja rasipanja i ostvarivanja ušteda u budže-
tu. Ovaj potez bi bio opravdan kada bi privat-
ni sektor bio ekonomski zdrav, tj. kada bi bio
u mogućnosti da se zadužuje, i tada bi kon-
solidacioni napori doveli do smanjenja defi-
cita, jer bi sredstva bila oslobođena ka efika-
snijem – privatnom sektoru. Ali u situaciji
njegovog razduživanja izazvao je samo defla-
tornu spiralu i, na kraju – povećanje deficita.
Razduživanje privatnog sektora je u 2011. go-
dini dostiglo 17 odsto BDP-a u Španiji i čak 21
6 Slično je uradila i vlada SAD u periodu 1933-1936.
godine, kada je je uzimala velike kredite za finansiranje
New Deal programa, radi oporavka od Velike depresije
odsto u Irskoj, što ukazuje na zaista ogromne
razmere bilansne recesije. Nažalost, ove zemlje
nisu bile u mogućnosti (kao Japan i SAD za
vreme Velike depresije) da iskoriste uvećanu
štednju privatnog sektora za fiskalni stimu-
lans koji im je tada bio očajnički potreban –
umesto toga, novčani suficit se prelivao u ob-
veznice zemalja severa Evrozone, koje su isko-
ristile povoljnu situaciju da se zadužuju po
istorijski niskim kamatama i na taj način uspe-
vale da vrlo lako održe svoje deficite u budže-
tu na dozvoljenih tri odsto. Za to vreme ze-
mlje periferije su prolazile kroz faze konsoli-
dacija, deflacije, pada tražnje, što se sve zajed-
no prelilo i ogromnu nezaposlenost, pad rasta
i slabljenje ekonomije.
Analiza situacije Evrozone od njenog nastan-
ka pa do danas ukazuje na tendenciju kretanja
ka ekstremima – u ekonomski dobrim vreme-
nima kapital odlazi u ekonomije koje su u fazi
uzleta i gde se mogu očekivati visoki prinosi;
stvaraju se baloni koji zatim pucaju, dolazi do
krize i izazivanju preokreta u novčanim toko-
vima; na kraju, kapital se vraća tamo odakle je
i došao, odnosno u zemlje koje su sada naj-
manje pogođene krizom. Koo je ceo ciklus naz-
vao „ying-yang“ciklus. Problem sa ovakvim
kretanjima je što su izuzetno prociklična i de-
stabilizujuća – faza poleta se još više naglašav-
a masovnim prilivom sredstava, dok faza bi-
lansne recesije ostavlja zemlje bespomoćne,
bez mogućnosti ni da se zadužuju, ni da isko-
riste sredstva za fiskalni stimulans. Iskustvo Ja-
pana pokazalo je da je razduživanje dugotrajan
proces (trajao je od 1990. do 2005. godine),
koji ostavlja i jake traume i stvara averziju pre-
ma ponovnom zaduživanju, zbog čega ekono-
mija nije u mogućnosti da funkcioniše punim
potencijalom. Ova averzija imala je za rezultat
dugogodišnje niske kamatne stope, i zbog toga
su prinosi na japanske desetogodišnje obvez-
nice spali na oko jedan odsto, i pored duga od
skoro 200 odsto BDP-a. U SAD su kamatne
stope posle Velike depresije zadržale neuo-
bičajeno nizak nivo sve do 1959. godine, i čak
Branislav Gulan
ni fiskalni stimulans u vidu New Deal progra-
ma nije uspeo da u tom pogledu ublaži težin-
u traume.
Zajednička odgovornost
Kriza je osvetlila i izvesne slabe tačke u nači-
nu na koji je uređen sistem regulisanja dugova-
nja i obaveza unutar Evrozone, ili same Evropske
Unije. U svom radu „International Lending, So-
vereign Debt and Joint Liability“7, K. Basu i Jo-
seph E. Stiglitz dokazali su na osnovu modela
teorije igara8 da je moguće postići stanje samo-
održive ravnoteže koja bi se ostvarila u slučaju
postojanja zajedničke odgovornosti među ze-
mljama u pogledu zaduživanja. Ceo model je
ustvari analitička osnova za izmenu Lisabonskog
sporazuma i svrha mu je da posluži kao moti-
vacija za njegove pravno - institucionalne izme-
ne. Deo skepticizma zastupljen kod zemalja se-
vernog krila je u vezi sa aktuelnim špekulacijama
oko otkupa obveznica zemalja Evrozone od
strane ECB, opravdan je, imajući u vidu ograni-
čeno delovanje ovakvih akcija već od strane sa-
mog Lisabonskog sporazuma. Skepticizam se
odnosi na odredbe Sporazuma kojima se ek-
splicitno zabranjuje učešće jedne nacije u duž-
ničkim obavezama druge nacije, i kojima se ECB
zabranjuje direktna kupovina obveznica zema-
lja Evrozone. U pitanju su situacije koje nisu
adekvatno predviđene u momentu stvaranja
Lisabonskog sporazuma, a sada, imajući jasan
uvid u krizu evro zone i njenu recesiju, slabosti
Sporazuma su očigledne i jasno je da je došlo
vreme za njegove izmene.
Basu i Stiglitzsu, u apstraktnoj formi, dali
analitičke osnove za moguće izmene Sporazu-
ma, objašnjavajući modelom teorije i garami-
kro ekonomsku osnovu pomenutih argume-
7 „International Lending, Sovereign Debt and Joint Lia-
bility“Basu, K. and Stiglitz J. (2013), International Lending,
Sovereign Debt and Joint Liability, WB, WPS6555
8 „Teorija igara u međunarodnoj ekonomiji“, Milena
Radanov-Radičev, Katarina Stančić, Trendovi, decembar
2014, Republički zavod za statistiku, Beograd
59
Srpska ekonomija i Evropska unija
nata. U radu je dat teorijski model koji ilustru-
je prirodu neefikasnosti, proizašlu iz ograni-
čene odgovornosti država, kao i predlog za
njeno ublažavanje tako što će se omogućiti
drugoj, ekonomski uspešnijoj državi da preuz-
me na sebe deo tuđih obaveza, a da pri tom
obe države budu na dobitku. Najveći deo
međunarodnog kreditiranja odvija se na
bilateralnoj osnovi. Na primer, subjekat i po-
zajmljuje novac zemlji j, koji će ona iskoristi za
određeni projekt, i očekuje se da će nakon
određenog vremena vratiti novac subjektu i,
zajedno sa dogovorenom kamatom. Subjekat
i može biti banka, investiciona kompanija ili
država. Međutim, postoje situacije kada je j
isuviše mala zemlja i nije u mogućnosti da vra-
ti dug, recimo zbog bankrota koji se desio u
momentu kada treba isplatiti pozajmljeni no-
vac. Problem se ne može rešiti tako što će jed-
na, ekonomski razvijenija nacija, preuzeti pot-
punu odgovornost za otplaćivanje dugova ze-
mlje, zato što bi to bilo nepromišljeno krediti-
ranje zemlje j. Međutim, postoji mogućnost
definisanja zajedničke, međudržavne odgovor-
nosti, kojom će se olakšati rešavanje ovog pro-
blema. Štaviše, moguće je to uraditi tako da
obe zemlje – i ona koja se zadužuje, i ona koja
preuzima na sebe deo odgovornosti budu na
dobitku. Upravo je ta ideja – podela odgovor-
nosti - centralna ideja studije koju su izložili
Basu i Stiglitz. Ključni momenat je pronalaže-
nje odgovarajuće treće strane, subjekta koji
može da bude trgovački partner zemlje, ili član
zajedničke ekonomske unije zajedno sa (nazo-
vimo tu treću stranu k), a zatim proglasiti k
odgovornim za otplatu dugova j, u slučaju da
j bankrotira. Osnovni uslov uspešnosti je da
država k ima mogućnost nadgledanja pona-
šanja j i ostvaruje izvestan suficit između me-
djusobnog poslovanja. Analiza pokazuje da
postoji dosta prostora za “multilateralno” kre-
ditiranje, uključujući i sferu međunarodnog
kreditiranja. U tom smislu, moguće je da i in-
stitucije kao što su Svetska Banka, MMF, pa čak
i BRICS banka, usvoje metod izložen u ovom
60
radu Basuai Stiglitza. To bi doprinelo većem
obimu kreditiranja poboljšanju efikasnosti. U
stvari, jačina ovih ugovornih aranžmana je to-
lika da se oni mogu upotrebiti ne samo za po-
boljšanje ekonomske efikasnosti i blagostanja
siromašnih zemalja, već i za poboljšanje poli-
tičke i ideološke agende.
Izlazak iz začaranog kruga
Inercija koja je postojala i pre nastanka Evro
zone u tokovima akumuliranog kapitala (šted-
nje) koji je oticao iz periferijskih (južnih i jugo-
istočnih država) Evropeka centru (severno kri-
lo), sa Evrozonom je dobila na zamahu i bila
oslobođena svih barijera, pre svega, instru-
menta nacionalne valute koji omogućuju odr-
žanje konkurentnosti devalvacijom i zaduživa-
nje u domaćoj valuti za koju je odgovorna do-
maća monetarna politika. Sa Evrozonom se
kreirao mehanizam produbljivanja razlika u
kvalitetu razvoja (bez rizika koji dolaze od
neravnoteža i zaduživanja) ili u mogućnostima
prevazilaženja finansijske krize i recesije, što se
ne svodi na stari fenomen divergencije i nerav-
nomernosti razvoja. Radi se o procesima – ci-
klusima čiji su generatori finansijska tržišta, a
koji akumuliraju rizike izbijanja finansijske kri-
ze i/ili krize zaduživanja (javnog i privatnog).
Protok novca ka ekonomijama koje nemaju
paritetno jak privatni sektor sa zdravijim i ra-
zvijenijim ekonomijama u preokretu ciklusa
vodi ka rušenju likvidnosti do mere bankrota
cele ekonomije. Štednja (akumulacija) koja je
pre formiranja Evrozone ostajala u zemlji sada
nastoji da ode iz zemlje ka očekivano sigurni-
jim zonama, a finansijska tržišta transparentno
odražavaju rizike i omogućuju mobilnost ka-
pitala. Time se uspostavlja povratni polukrug
kapitalnog toka iz ‘periferije’ ka ‘centru’ bez
ikakve mogućnosti njegovog ponovnog zao-
kreta od ‘centra’ ka ‘periferiji’. Nelikvidnost je
tolika da ne ostaje dovoljno kapitala za doma-
će investicije (i angažovanje domaćeg ‘slacka’,
tj. potencijala i resursa, bilo da je reč o tržištu
rada, o prirodnim resursima ili postojećim ka-
pacitetima u industriji i drugim razmenjivim
sektorima). Proces je, dakle, kada se uđe u ci-
klus zaduživanja i razduživanja i reverzibilan u
datumu slovima (nižem nivou razvijenosti eko-
nomije, slabijem institucionalnom okruženju
i slabijoj konkurentnosti) u smislu uspostav-
ljanja kapitalnih tokova od ‘centra’ ka ‘perife-
riji’ na zdravim osnovama, tj. direktnom inve-
stiranju, refinansiranju duga i razvoju ambijen-
ta u infrastrukturnom i institucionalnom smi-
slu. Bez obzira na izvesna olakšanja i izbegava-
nja masovnih bankrotstava ili krize finansijskog
sektora, instrumentima centralne monetarne
politike (Evropske centralne banke) tj. sve di-
versifikovanijim monetarnim olakšicama, re-
alna ekonomija i infrastruktura ostaje podin-
vestirana i slaboakumulativna ili nelikvidna u
zemljama periferije, odnosno južnog i jugoi-
stočnog krila. Situacija je istovetna i sa zemlja-
ma u evropskom okruženju van Evrozone, ili
čak van Evropske unije, za čije ekonomije je
karakterističan visok stepen evroizacije, stim
da je u nekoj meri olakšano prilagođavanje
konkurentnosti putem autonomne monetar-
ne politike, a slabi ili nikakvi benefiti od mo-
netarnih olakšica ECB-a. Stoga se čini da je
Basuova i Stiglitzova ideja podsticanja
reverzibilnog toka kapitala uključivanjem tzv.
treće strane nezaobilazna. Uspostavljanje
održivog toka kapitala od ‹centra› ka
‹periferiji›, gde se nalaze značajni prirodni i
Branislav Gulan
ljudski resursi, jedini je put izlaska iz recesije ili
neodrživog i divergentnog razvoja. Nezavisno
od ovih autora, u jednom praktičnom smislu
ova ideja o ‘podeli odgovornosti’ sagledana je
i na primeru Srbije, u tekstovima o reformama
i održivosti javnog duga, koje je objavljivao
MAT u godinama nakon izbijanja finansijske
krize u Srbiji posle 2008. godine9. Reč je o ide-
ji tzv. garantnog fonda i ‘duplog ključa’, koja
znači kreiranje jednog državnog fonda, sa ci-
ljem podsticajnog programa investiranja u izvo-
zne projekte, a na principu uključenja treće
strane (država) i podele rizika i odgovornosti
između države, privrednih subjekata i banaka
koje kreditiraju takve projekte. ‘Dupli ključ’
podrazumeva ocenu rizika i efikasnosti inve-
sticije od strane banke i države istovremeno.
Ovu ideju ne treba mešati sa već oprobanim
mehanizmima investicionih fondova ili razvoj-
nih banaka. Garantni fond u funkciji plaćanja
(subvencionisanja) rizika, bilo da je reč o ka-
mati ili učešću u refundiranju propale investi-
cije, ne zahteva velika sredstva ako je ‘dupli
ključ’ uspostavljen nezavisno i principijelno,
navode na kraju Kovačević i Stančić.
9 Miladin Kovačevići Aleksandar Vlahović:”Šta da se radi”,
MAT br 212, juni 2012. Miladin Kovačević: “Matrica
reformskih, fiskalnih i monetarno finansijskih preduslova
za izlazak iz krize i dolazak na kolosek održivog razvoja”,
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA, tematski broj 9/10,
Ekonomski fakultet u Beogradu, septembar 2013.
61
Srpska ekonomija i Evropska unija
ZADACI SRBIJE
Jasan evropski put
Pred Srbijom stoji veoma ozbiljan zadatak da
u periodu do učlanjenja u EU, bude spremna
da u potpunosti primeni pravila EU “econo-
mic governance” i da bude spremna da se
uklopi u fiskalne i budžetske parametre koje
propisuje EU
Pred Srbijom stoji veoma ozbiljan zadatak
da u vremenu do prijema u EU, bude spremna
da se uklopi u fiskalne i budžetske parametre,
a to podrazumeva i radikalne reforme. U pro-
cesu evrointegracija Srbije proteklih godina
mnogo se više govorilo o ispunjavanju odre-
đenih političkih uslova da bi se napredovalo
ka narednoj fazi pridruživanja, a sada, kada se
Srbija nalazi u toku pregovaračkog procesa o
pojedinačnim poglavljima, otvara se veoma
važno pitanje prihvatanja i implementacije če-
sto veoma strogih i komplikovanih pravila EU.
Posebno onih koja se odnose, na fiskalne i dru-
ge sektorske ekonomske politike. I tu dolazimo
do jedne veoma široke i veoma značajne obla-
sti koju u Briselu zovu EU economic governan-
ce (ekonomsko upravljanje) – i koji obuhvata
široku lepezu ekonomskih i fiskalnih mera i
procedura koje su obaveze za zemlje članice
EU, a koje treba da obezbede da zemlje članice
ispunjavaju stroge kriterijume, na primer, da
budžetski deficit ne sme da bude veći od tri, a
javni dug od 60 odsto BDP-a. On je u Srbiji na
početku 2015. godine veći od 71 odsto i ima
tendenciju daljeg rasta. Ovi ciljevi i parametri
postavljeni su na taj nivo kako bi se u buduć-
nosti izbegla ili smanjila mogućnost neke nove
,,krize javnog duga’’ koja je proteklih godina
ozbiljno uzdrmala EU ekonomiju, piše Vladi-
mir Krulj, savetnik ministra bez portfelja za
evropske integracije u Vladi Srbije. I zbog toga
su zemlje članice u segmentu fiskalne i makro-
ekonomske politike stavljene pod strogu kon-
62
trolu Evropske komisije (EK), koja treba da
nadgleda sprovođenje zacrtanih zajedničkih
ciljeva, i da po potrebi i kažnjava zemlje člani-
ce ukoliko i posle upozorenja ne sprovode do-
govorenu fiskalnu politiku.
Primer takvog nadzora je odluka ministra
finansija evropske zone koji su odobrili Fran-
cuskoj, Italiji i Belgiji dodatni rok od tri mese-
ca, da prilagode svoje budžete dogovorenim
parametrima. I Nemačka kancelarka Angela
Merkel upozorila je da reforme u Francuskoj
i Italiji, drugoj i trećoj ekonomiji po veličini u
okviru evrozone, nisu bile dovoljne. Da bi pro-
jektovani cilj smanjenja budžetskog deficita
bio ostvaren, EK predlaže dodatno ograničenje
javne potrošnje u odnosu na planirano u okvi-
ru budžeta za 2015. godinu. EU upozorava da
će, ukoliko zemlje ne budu poštovale trome-
sečni rok za smanjenje deficita, pokrenuti ,,do-
sad nezabeležene sankcije’’. Zvanični Pariz će
u 2015. godini imati budžetski deficit od 4,3
odsto BDP-a. Još četiri zemlje članice, Španija,
Malta, Austrija i Portugalija, premašuju propi-
sani nivo deficita od tri odsto, ali je njima dato
više vremena za dovođenje finansija u red.
Značaj EU economic governance-a se najbo-
lje odslikava u činjenici da, pored vladavine
prava i reforme javne administracije predstav-
lja najbitniji element u procesu pridruživanja
EU. I zato pred Srbijom stoji veoma ozbiljan
zadatak da u periodu do učlanjenja u EU, bude
spremna da u potpunosti primeni pravila EU
economic guvernance i da bude spremna da se
uklopi u fiskalne i budžetske parametre koje
propisuje EU.
,,To podrazumeva radikalne reformske po-
teze u fiskalnoj sferi koji imaju zadatak da srp-
ske javne finansije dovede do nivoa održivosti,
odnosno na nivo budžetskog deficita od tri
odsto BDP-a, i da u srednjem roku stvori uslo-
ve za smanjenje javnog duga, koji je u ovom
trenutku veći od 71 odsto, a po pravilima EU
ne bi trebalo da bude veći od 60 odsto BDP-a.
I to su neophodne fiskalne reforme, kao i re-
forma javnog sektora, kao glavnog generatora
rasta budžetskih troškova, pa i javnog duga, i
kreiranje održive makroekonomske politike’’,
piše Krulj. Potrebno je, takođe, kreirati sistem
mera i institucija koji će biti u stanju da spro-
vodi održivu fiskalnu i makroekonomsku po-
litiku u okviru Nacionalnog programa eko-
nomskih reformi, koja će biti u skladu sa stro-
gim pravilima EU. Pored toga, moraju se oja-
čati transportna i energetska infrastruktura,
povećati energetska efikasnost i udeo ,,zelene
ekonomije’’, dodatno obučiti radna snaga, sti-
mulisati razvoj malih i srednjih preduzeća,
kreirati povoljan ambijent za poslovanje, a po-
sebno za nove investicije. Sve je to neophodno
da bi ekonomija u Srbija bila konkurentnija,
snažnija, kao u zemljama EU, piše Vladimir
Krulj.
Sloga u Srbiji!
Država i privrednici nikada nisu bili složniji
u kreiranju boljeg poslovnog ambijenta, a re-
zultati će se osetiti u narednim godinama, izja-
vio je ministar privrede Željko Sertić na skupu
posvećenom razvoju privatnog sektora u Pri-
vrednoj komori Srbije (2014. godine). Nosilac
razvoja srpske privrede je sektor malih i sred-
njih preduzeća, ali njegova konkurentnost nije
na zavidnom nivou. Problemi ovog sektora
dostavljeni su Ministarstvu privrede, rekao je
Sertić, dodajući da se njihovo rešavanje ozbilj-
no razmatra i da nema nerešivih problema.
Rešenja će biti pretočena u Strategiju razvoja
malih i srednjih preduzeća do 2020. godine.
To će biti ključni dokument sa definisanim
planom razvoja, ciljevima i inplementacijom
planova razvoja za svaku godinu. U kreiranju
Strategije učestvuje oko četrdeset državnih
institucija, kao i brojna privredna udruženja.
Cilj je da se sistemskim, ali i operativnim okvi-
rom, pomogne privrednicima u procesu una-
Branislav Gulan
pređenja konkurentnosti. Srpska privreda može
da postane konkurentna ukoliko se razvije in-
dustrija i privatni sektor. Srpski evropski put
je jasan, a to podrazumeva prihvatanje evrop-
skih standarda kvaliteta i poslovanja, što će
srpskoj privredi otvoriti vrata i za treća tržišta.
Na globalnom tržištu opstaju najbolji – kom-
panije sa najvećim obimom kapitala, a to je
uslovilo regionalno povezivanje zemalja i kom-
panija.
U cilju stvaranja savremenog zakonskog okvi-
ra, usvojen je set ekonomskih zakona, rekao je
Sertić. Među njima su zakoni - o planiranju i
izgradnji, o inspekcijskom nadzoru i o ulaga-
njima... Takođe, pred državom je težak zadatak
da sprovede reformu javnih preduzeća i pro-
menom menadžmenta osposobi ih za tržišno
poslovanje. Za privatizaciju su ostala „loša pre-
duzeća“ sa nagomilanim problemima, kaže
ministar Sertić, ističući da jedan broj njih po-
stoji samo na papiru. Predstoji privatizacija
nekoliko velikih kompanija koje generišu gu-
bitke, ali su za njihov oporavak neophodna
velika obrtna sredstva i primena novih tehno-
logija, precizirao je Sertić. Završeni su modeli
privatizacije za oko 502 preduzeća iz portfoli-
ja Agencije za privatizaciju. Od tih preduzeća
za 188 nema leka i oni se gase, odnosno ne-
staju!
Plan Vlade Srbije je da do 2020. godine broj
malih i srednjih preduzeća (MSP) bude po-
većan sa sadašnjih 315.000 na 350.000 (vlasti
posle 2000. godine su govorile da će ih biti
420.000), broj zaposlenih u njima sa sadašnjih
768.000 na oko 950.000 i da ostvaruju više od
tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na
osnovu ovoga plan je da Srbija po indeksu glo-
balne konkurentnosti Svetskog ekonomskog
foruma bude među 60 u svetu, a danas se na-
lazi na 110 mestu. Takav zadatak je postavila
Vlada Srbije sebi, krajem 2014. godine. Sve to
je samo za njih velika novost i zadatak, jer, poz-
navaoci ekonomskih prilika i analitičari znaju,
da su to postavljale sve vlade u Srbiji za pro-
tekle tri decenije. I nijedna to nije ostvarila! I-
63
Srpska ekonomija i Evropska unija
nače, od ukupnog broja pravnih lica u privredi
Srbije, danas su skoro 99,8 odsto mala i srednja
preduzeća koja sa 34 odsto učestvuju u BDP-u
Srbije.
Rast uz povećanje investicija i izvoza
Srbija može da ostvari projektovani privre-
dni rast od dva odsto 2017. godine povećanjem
investicija, koje će pokrenuti izvoz, ocenio je
predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović,
na Ekonomsko - poslovnom forumu „Moguća
Srbija 2020”.
Kada se govori o investicijama, najpre se mi-
sli na privatne investicije, ali bi trebalo imati
na umu da se Srbija na mnogim međunarod-
nim listama, koje ocenjuju uslove poslovanja
poslednjih godina, nalazi na dnu lestvice. To,
između ostalog, negativno utiče na porast pri-
vatnih, pre svega, stranih investicija, rekao je
Petrović. Ono što bi država mogla da učini je
da poveća javne investicije u infrastrukturu, jer
one imaju veoma značajan uticaj, kako na pri-
vrednu aktivnost, tako i na privredni rast. Do-
maće javne investicije trenutno iznose oko 2,5
odsto BDP-a, a u uporedivim zemljama u okru-
ženju taj procenat se kreće između četiri i pet
64
odsto, što je gotovo duplo više. Povećanje jav-
nih investicija za 200 ili 300 miliona evra, kako
je dodao, imalo bi značajan efekat na privred-
nu aktivnost Srbije.
Trenutno postoji oko četiri milijarde evra
kredita, odobrenih od strane Svetske banke,
Evropske investicione banke i sličnih instituci-
ja, koje Srbija samo delimično ili uopšte ne ko-
risti, ukazao je Petrović. Srbija će u 2015. godi-
ni samo za kamate morati da isplati oko 140
milijardi dinara, ili 3,5 odsto BDP-a, što je iznos
jednak onom, koji će u 2015. biti izdvojen za
osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Slična
situacija može se očekivati i u naredne tri do
četiri godine, ali se nakon toga, uz sprovođenje
mera fiskalne konsolidacije, može očekivati
stabilizacija. Petrović je podsetio da je država
projektovala privredni rast u 2015. godini od
0,5 odsto, u 2016. godini od 1,5 odsto a u 2017.
rast od dva procenta. Međutim, Fiskalni savet
je preliminarnom analizom došao je do zaključ-
ka da će se opcije za privredni rast otvoriti
2017. godine. Po Petrovićevim rečima, fiskalna
stabilizacija je neophodna, ali ne i dovoljan
uslov, koji će omogućiti stabilnost privrede i
privredni rast.
DEMOKRATSKE PROMENE
Umesto očekivanog, suprotno
Gašenje i rasprodaju velikih firmi nije bilo mo-
guće do kraja izvršiti uz postojanje generato-
ra njihovog razvoja u licu četiri velike banke.
Za završetak zamišljenog projekta rasproda-
je, pod nazivom privatizacije najboljih predu-
zeća, zavodi se stečaj nad ove četiri banke koje
su pokrivale preko 80 odsto preduzeća zna-
čajnih za razvoj privrede Srbije i koje su po-
sedovale oko 75 odsto ukupnih poslovnih je-
dinica banaka Srbije. Ovaj potez u istoriji
svetskog bankarstva nije zabeležen, a kod
svetskih autoriteta iz oblasti bankarstva i fi-
nansijskog tržišta ostao je nerazumljiv. Ne-
stankom najvećih banaka na finansijskom
tržištu Srbije pojavio se ogroman prazan pro-
stor koji su veoma brzo (kao da je to tako već
bilo dogovoreno) popunile banke iz našeg
okruženja osnivajući svoje banke sa ciljem da
prikupe slobodnu štednju
Ovaj uvod banaka o mogućim modelima za
izlazak iz privredne krize govori profesor dr
Stojan Dabić, višegodišnji direktor banaka u
eks Jugoslaviji. Rad počinje sa kratkim prika-
zom uloge banaka u modelu izgradnje privre-
dnog sistema u Kneževini Srbiji, Kraljevini Ju-
goslaviji i Socijalističkoj Jugoslaviji. Analizom
ovih modela utvrđeno je da su one, u to vreme,
privredni razvoj bazirale na razvoju proizvod-
nih kapaciteta izgrađenih posredstvom jakih
domaćih razvojnih banaka. Ipak, zabrinjava
današnji kurs dinara koji pomalo gubi tlo pod
nogama, i to će biti jedna od otežavajućih okol-
nosti poslovanja u 2015. godini.
Na osnovu rezultata tih analiza nameće se
logičan zaključak da se podizanje privredne
aktivnost u Srbiji sa današnje nulte pozicije
može jedino ostvariti kroz razvoj proizvodnje
prvenstveno namenjene izvozu. Podizanje pro-
Branislav Gulan
izvodnih kapaciteta moguće je ostvariti iz du-
goročnih kredita. Kako su postojeće poslovne
banke u svojoj poslovnoj politici isključivo ori-
jentisane na kratkoročne poslove to se na nji-
hovu aktivniju ulogu u razvojnom investicio-
nom ciklusu  Srbije ne može ozbiljnije računa-
ti što znači da moguće rešenje treba tražiti u
formiranju posebne investicione državne ban-
ke koja bi morala biti opremljena kadrovima
sa posebnim znanjima i iskustvom u ovoj no-
voj vrsti bankarskih poslova danas kod nas. Za
rešenje platnobilansnog deficita prema ino-
stranstvu ukazano je na mogućnost uvođenja
vezivanja uvoza robe široke potrošnje obimom
ostvarenog izvoza i povećanjem izvoza roba
proizvedenih u Srbiji. Kada je reč o povećanju
izvoza navedena je mogućnost da NBS za ove
namene uvede selektivno kreditiranje proi-
zvodnje namenjene izvozu i samog izvoza kroz
sistem reeskontnih kredita.
Već dve i po decenije pravnici Srbije u okviru
„Kopaoničke škole prirodnog prava“ bave se
bankarskim pravom kao sastavnim delom uku-
pnog prava u finansijama. Za to vreme dogo-
dile su se krupne promene na planu finansijskog
tržišta, a posebno na planu organizacije i po-
ložaja banaka u Srbiji. Upravo zbog moguće
uloge banaka u procesu razvoja privrede zemlje
danas, bilo bi korisno da se ukratko podsetimo
vremena stvaranja banaka u Srbiji kao i njihove
uloge u razvoju privrede tog vremena.
Početak bankarstva
u kneževini Srbiji
,,Daleke 1862. godine Srbija je bila mala kne-
ževina bez razvijene privrede, bez novca i bez
finansijskih organizacija na koje je Kneževina
mogla osloniti svoj razvoj. Tada je zaključeno
da je jedini izlaz iz nemaštine u objedinjenom
i ubrzanom razvoju privrednih aktivnosti uz
65
Srpska ekonomija i Evropska unija
Model razvoja
u Kraljevini Jugoslaviji
Na teritoriji novoformirane Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca u momentu osni-
vanja nove države poslovalo je mnogo
bankarskih institucija formiranih najve-
ćim delom od strane banaka država u
čijem sastavu su se nalazila područja koja
su 1918. godine ušla u sastav nove drža-
ve. Prema tadašnjim ocenama nova dr-
žava nije mogla da temelji svoj privredni
razvoj na radu stranih banaka. Iz tih ra-
zloga odlučeno je da se Državna uprava
fondova transformiše u Državnu hipote-
karnu banku preko koje bi se obezbeđi-
vao kako investicioni razvoj tako i snab-
devanje privrede obrtnim kapitalom na
celokupnoj teritoriji nove države. Pored
ove državne razvojne banke u tom peri-
odu poslovale su brojne privatne banke
po celoj teritoriji zemlje koje su se bavile
kreditiranjem privrede i stanovništva na
lokalnom nivou.
pomoć jedne, u to vreme, jake domaće finan-
sijske institucije koja bi objedinila sva sredstva
usitnjenih držalaca finansijskih sredstava u jed-
nu centralnu finansijsku organizaciju. Tako je
16. avgusta 1862. godine knez Mihajlo Obre-
nović potpisao Zakon o uređenju Uprave fon-
dova – prve finansijske institucije u oslobođe-
noj Srbiji koja je bila preteča Državnoj hipote-
karnoj banci, Jugoslovenskoj investicionoj ban-
ci i Investbanci Beograd’’, navodi Dabić.
Zadatak ove institucije je bio da objedini
sredstva posebnih fondova i sredstva državne
kase radi odobravanja kredita za razvoj pri-
vrednih aktivnosti i podrške razvoju poljopri-
vrednih gazdinstava. Pored kreditiranja razvo-
ja zemlje Uprava fondova je obavljala i sve dru-
ge poslove koje su obavljale banke u razvijenim
zemljama. Ona nije prestajala sa radom ni za
vreme brojnih ratova kroz koje je prolazila Sr-
bija uključujući i Prvi i Drugi svetski rat.
66
Uloga banaka u obnovi i razvoju
Po završetku Drugog svetskog rata na zgari-
štu privrede Kraljevine Jugoslavije formirana je
nova Jugoslavija (FNRJ). Od oko 700 banaka i
novčanih zavoda koliko ih je poslovalo u Kra-
ljevini Jugoslaviji pre rata malo ih je preživelo
rat i otvorilo svoje šaltere u prvim danima po-
sle oslobođenja. Ponovo su se vladajuće struk-
ture našle pred dilemom kojim putem krenu-
ti u izgradnji privrede. Prvi put se Kneževina
Srbija opredelila da svoj privredni razvoj teme-
lji na jakoj domaćoj finansijskoj organizaciji
preko koje je objedinjavala sva raspoloživa
usitnjena domaća sredstva i usmeravala ih u
kreditiranje razvoja privrede. Kraljevina Jugo-
slavija je preuzela model korišćen u Kraljevini
Srbiji i izgradnju kapitalnih projekata usmera-
vala preko Državne hipotekarne banke.
I Nova Jugoslavija se opredelila da strategiju
razvoja privrede ostvaruje posredstvom jake
domaće specijalizovane banke, a da finansi-
ranje tekućih potreba privrede i stanovništva
poveri NBJ. Na osnovu ovog koncepta Držav-
na hipotekarna banka transformisana je u
Državnu investicionu banku sa zadatkom da
finansira izgradnju i prati razvoj kapitalnih
projekata na području cele zemlje. Ubrzo sa
razvojem ukupne privrede ukazala se potreba
za formiranjem specijalizovanih banaka. Za
podršku ubrzanijeg razvoja poljoprivrede for-
mirana je Jugoslovenska poljoprivredna banka,
a za jedinstveno obavljanje poslova sa inostran-
stvom formirana je Jugoslovenska banka za
spoljnu trgovinu. Pored ovih specijalizovanih
banaka na lokalnom nivou funkcionisao je si-
stem komunalnih banaka.
Jačanjem privrede smanjivala se i potreba
direktnog uticaja države na kreditnu politiku
specijalizovanih banaka u čijem kreditnom po-
tencijalu su se nalazila sredstva državnih fon-
dova. Ovaj proces povlačenja državnih sred-
stava iz potencijala banaka okončan je dono-
šenjem Zakona o osnovama kreditnog i mo-
netarnog sistema početkom 1977. godine.
Ovim zakonom je prvi put izričito određeno
da društveno – političke zajednice, dakle dr-
žava, ne mogu biti osnivači banke niti mogu
učestvovati u upravljanju njenim poslovanjem.
Prinudom ovog zakona prestaju sa radom
sve državne banke i kroz postupak reosnivanja
one od tada posluju kao mešovite poslovne
banke. Sve promene u bankarskom mehaniz-
mu su se kasnije odnosile na proces ukrupnja-
vanja banaka kroz pripajanja malih banaka ve-
likim i proces usitnjavanja gde su postojeće
filijale velikih banaka proglašavane novim sa-
mostalnim bankama uglavnom namenjenim
za kreditiranje privrede sa užeg područja.
,,U procesu transformacije bivših državnih
banaka u poslovne banke one su zadržale sve
velike sisteme, u čijem razvoju su učestvovale,
kao svoje osnivače i klijente pa se sa pravom
može reći da su one i dalje ostale nosioci pri-
vrednog razvoja kroz direktno kreditiranje svih
većih investicionih projekata. U svim republič-
kim centrima formirane su jake poslovne ban-
ke koje su umesto države igrale aktivnu ulogu
u razvoju privrede na području republika. Da-
kle, posle promena izazvanih ovim zakonom
kao i drugim propisima Federacija je prestala
da bude koordinator i finansijer privrednog
razvoja i tu funkciju preuzimaju novoformira-
ne velike banke, svaka na nivou svoje republi-
ke’’, ukazuje istaknuti bankar Stojan Dabić.
Velike spoljnotrgovinske organizacije su po-
stale organizatori proizvodnje namenjene za
izvoz. Svi veliki sistemi, banke, pa i NBJ bili su
zainteresovani za proizvodnju namenjenu izvo-
zu jer su uvoz i otplata kredita prema inostran-
stvu bili vezani za visinu ostvarenog deviznog
priliva po osnovu izvoza roba i usluga. Ogra-
ničenjem uvoza obimom izvoza država je dr-
žala pod kontrolom platni bilans, a NBJ je kroz
politiku reeskontnih kredita podržavala po-
ljoprivrednu proizvodnju i generalno proizvod-
nju namenjenu izvozu i sam izvoz. Novčana
masa je držana u planiranim okvirima korišće-
njem stope obavezne rezerve. Krediti iz ino-
stranstva su korišćeni namenski za izgradnju
Branislav Gulan
kapitalnih projekata čija je buduća proizvod-
nja garantovala devizni priliv koji će biti do-
voljan za izmirenje deviznih obaveza po kori-
šćenom kreditu. Ovaj sistem je počeo da se
narušava početkom devedesetih godina XX
veka kada je kroz nekontrolisano zaduženje u
inostranstvu počela priprema republika za
raspad Jugoslavije.
Uvođenje interne
konvertibilnosti dinara
Veliki obim priliva deviza iz korišćenih kre-
dita doveo je do enormnog rasta deviznih re-
zervi. Visok nivo deviznih rezervi bio je osnov
za političko proglašenje interne konvertibilno-
sti dinara. Konvertibilnost dinara je značila na-
puštanje vezivanja uvoza za izvoz i uvođenje
slobodne kupovine deviza za plaćanje i nepo-
trebnog uvoza kao i za konverziju dinarskih
štednih uloga u devizne uloge prostom kupo-
prodajnom knjigovodstvenom transakcijom.
Danas se u Srbiji više uopšte ni ne govori o
konvertibilnosti dinara. To je tabu tema!? Nje
nema, a pitanje je kada će je biti u bliskoj bu-
dućnosti. Nema je zbog toga što nema jake
privrede u Srbiji, koja je uništena za posled-
nje dve i po decenije. Zbog toga što nema pri-
vrede ili ona postoji u mini izdanju u odnosu
na nekadašnju, dinar van granica Srbije ,,nema
vrednost’’. Zato ga nema ni u jednoj menjačni-
ci, ni na jednom tržištu. Dakle, tek kada osnaži
privreda u Srbiji, a to se ne može dogoditi ni za
tri decenije, ako se posmatra tempo kojim sad
idemo – onda za to vreme neće ni biti dinara
koji ima dugu tradiciju i da bude cenjen i tra-
žen van granica Srbije. Najbolja ocena stanja u
kome se nalazimo je da Srbija danas ima pri-
vredu na nivou od 30 do 40 odsto na nivou one
iz daleke 1989. godine. Sa tako nejakom privre-
dom ne može biti ni konvertibilnog dinara.
Raspadom Jugoslavije postojeće devizne rezer-
ve NBJ koje su formirane iz deviznih kredita i
kratkoročnih depozita nisu bile dovoljne da
pokriju ukupne zahteve deponenata za isplatu.
67
Srpska ekonomija i Evropska unija
Demokratske promene i nove snage
Kada su došle demokratske političke prome-
ne 2000. godine realno je bilo očekivati da će
nove snage u privrednom životu „stati na ra-
mena prethodnika“ i nastaviti sa razvojem po-
stojećih projekata sa kadrovima koji taj posao
znaju da rade ojačanim sa novim koji poslovni
zanat u praksi tek treba da savladaju. Umesto
normalno očekivanog dogodilo se suprotno,
ono što se ni u kom slučaju nije smelo dogo-
diti. Smenjeni su kadrovi koji su poslove znali
i dobro vodili i u najtežim uslovima, a kroz tzv.
krizne štabove dovedeni su oni koji se nikada
tim i sličnim poslovima nisu bavili. Kao posle-
dica tih promena došlo je do prestanka rada
u najvećem broju privrednih organizacija koje
su do tada bile nosioci razvoja.Gase se spolj-
notrgovinske organizacije i raskidaju spoljno-
trgovinski aranžmani koji su bili izuzetno ko-
risni za privredu Srbije. Najuočljiviji primer je
gašenje tzv. Gasnog aranžmana kojim je preko
beogradskog ,,Progresa’’ uvoz gasa iz Rusije pla-
ćan izvozom proizvoda iz Srbije mahom po-
ljoprivrednih proizvoda i proizvoda tekstilne i
industrije obuće. Ovaj potez novih vlasti bio
je neshvatljiv partnerima iz Rusije jer je i njima
bilo jasno da je taj potez  bio štetan po Srbiju.
,,Gašenje i rasprodaju velikih firmi nije bilo
moguće do kraja izvršiti uz postojanje genera-
tora njihovog razvoja u licu četiri velike banke.
Za završetak zamišljenog projekta rasprodaje,
pod nazivom privatizacije najboljih preduzeća,
zavodi se stečaj nad ove četiri banke koje su
pokrivale preko 80 odsto preduzeća značajnih
za razvoj privrede Srbije i koje su posedovale
oko 75 odsto ukupnih poslovnih jedinica ba-
naka Srbije. Ovaj potez u istoriji svetskog ban-
karstva nije zabeležen, a kod svetskih autori-
teta iz oblasti bankarstva i finansijskog tržišta
ostao je nerazumljiv. Nestankom najvećih ba-
naka na finansijskom tržištu Srbije pojavio se
ogroman prazan prostor koji su veoma brzo
popunile banke iz našeg okruženja osnivajući
svoje banke sa ciljem da prikupe slobodnu
68
Rad banaka pod sankcijama
Zadatak banaka u radu pod sankcijama
bio je prvenstveno da obezbede relativno
normalne cikluse proizvodnje u svim fir-
mama čiji su proizvodi imali tržište. Iako
su u neviđenoj inflaciji banke izgubile
skoro ceo svoj dinarski potencijal i por-
tfelj, one su uvođenjem novog ,,Avramo-
vog dinara’’ početkom 1994. godine bile
prisiljene da dinarsko poslovanje počnu
iz početka kao kad se osnivaju. Ubrzo su
banke uspele da se oporave i da nastave
sa podrškom tekućeg poslovanja privred-
nih organizacija. Skidanje sankcija dodat-
no je otežalo položaj banaka i preduzeća
jer su se inostranim poveriocima pojavi-
li sa zahtevom za regulisanje dospelih
kredita. Taj problem nakon dužih prego-
vora je relativno povoljno rešen kroz spo-
razume Londonskog i Pariskog kluba. Tu
su ostali dugovi koji ni do danas, počet-
kom 2016. godine, još nisu vraćeni.
štednju i da plasiranjem svojih sredstava u krat-
koročne namene ostvare dobit koja je bila vi-
šestruko veća od dobiti koja se mogla ostvari-
ti u matičnim zemljama. Odobravanje kredita
domaćim preduzećima po enormno visokim
kamatnim stopama učinilo je nekonkurentnim
i ono malo preduzeća koja su zadržala proi-
zvodnju i koja nisu kroz proces privatizacije
uništena. Odobravanjem potrošačkih kredita
građanima direktno je formirana tražnja za
proizvodima koji su najčešće uvoženi iz zema-
lja iz kojih su i osnivači banaka’’, kaže Dabić.
Ponašanju banaka u zemlji („domaćih bana-
ka“) čiji su vlasnici u inostranstvu ne mogu se
stavljati primedbe jer su one veoma profesio-
nalno i striktno sprovodile zadatke svojih vla-
snika, a to je da ostvare što veću zaradu i da
kroz kredite, stvore prostor za izvoz proizvoda
njihovih klijenata na tržište Srbije. Stečajem
četiri velike banke otklonjene su sve prepreke
za nesmetanu rasprodaju i stečaj najvećeg bro-
ja privrednih organizacija. Kakvi su rezultati te
svojinske transformacije privrede govori činje-
nica da je raskinut ugovor o kupovini velikog
broja firmi, a firme je u uništenom stanju pre-
uzela Agencija za privatizaciju.
Da je stanje u privredi i zemlji Srbiji teško
ukazuje i činjenica da čak i oni koji su se sve-
srdno zalagali za gašenje domaćih banaka i za
bespoštednu rasprodaju firmi tvrde da se ze-
mlja nalazi pred stečajem jer nema domaću
proizvodnju namenjenu izvozu niti ima doma-
će banke koja bi bila u stanju da takvu proi-
zvodnju podrži dugoročnim kreditima, uka-
zuje naš sagovornik Stojan Dabić.
Stvarano decenijama,
uništeno za tren!
Teško je danas dati odgovor na pitanje kako
dalje, jer u vremenu posle 2000. godine uništen
je najveći deo onog što je stvarano između
1946. i 2000. godine. Dakle, ono što je stvarano
skoro pet i po decenija uništeno je samo za
nekoliko meseci!Možda se odgovor na to pi-
tanje nalazi i u iskustvu iz prošlosti. Da bi se to
iskustvo moglo primeniti Srbija bi morala ima-
ti rukovostvo u zemlji, poput vlasti autoriteta
Kneza, Kralja i Broza i političku podršku koju
je imao Broz u sprovođenju razvoja zemlje.
Naravno ovom autoritetu nužno je dodati i
saradnike sa primenjenim znanjima i iskustvom
u kreiranju i vođenju razvojnih programa i di-
rektnoj organizaciji rada u neposrednoj proi-
zvodnji i na razvojnim bankarskim poslovima.
Mnogi političari, a među njima neki pravnici
i ekonomisti smatraju da bi se ulaskom u Evrop-
sku uniju rešili svi naši problemi jer nas tamo
čekaju slobodna sredstva koja bi pokrila sve
naše potrebe. Oni ne znaju ili neće da znaju da
se za ulazak u Evropsku uniju mora najpre sre-
diti vlastita država. Čak i kada bismo ispunili
sve druge uslove koje zahteva EU, Srbija ne bi
imala koristi od fondova Unije jer danas ne po-
stoje ni razvojni program zemlje niti pojedinač-
ni programi koji bi se kvalifikovali za korišćenje
Branislav Gulan
sredstava Evropske unije. Srbija danas ima zna-
čajan iznos odobrenih kredita kod Svetske ban-
ke, EBRD-e i Ruske federacije koji se već duže
vreme ne povlače jer nisu završeni pojedinačni
projekti potrebni za njihovo korišćenje. Zbog
toga se često plaćaju i visoki penali!
Da bi se izašlo iz postojeće krize potrebno je
bar približno ispuniti napred nabrojana tri uslo-
va. Ako se oni ispune tada će se obezbediti i
četvrti uslov, a to su slobodna sredstva za re-
alizaciju programa izlaska iz krize. Još uvek se
za dobre investicione i programe razvoja mogu
obezbediti potrebna sredstva na tržištu.
Postavlja se pitanje kako NBS može sa kre-
ditno - monetarnom politikom da pomogne
u konsolidaciji privrede i izlasku iz krize. Da bi
se lakše razumeo zadatak i moć domaće mo-
netarne vlasti u nastavku se daje kratak osvrt
na mehanizme kontrole privrednih tokova pu-
tem instrumenata kreditno monetarne politike
koje primenjuju centralne banke u razvijenim
privredama.
Žongliranje monetarne politike
Monetarna politika nije uvek ista. To je nepre-
kidno žongliranje s ciljem da se održi takav nivo
novca u privredi koji će joj omogućiti da se ra-
zvija, ali ne i suviše brzo. Nije lako usmeriti nov-
čanu masu niti kontrolisati stopu rasta, zbog
toga što privreda obično ne reaguje dovoljno
brzo niti precizno na poteze centralne banke.
Obično je potrebno oko šest meseci da se zna-
čajne promene u finansijskoj politici direktno
odraze na privredu. Ovaj vremenski raskorak
najbolje govori o tome da privreda ima sopstve-
ni ritam i da se, kod ocene efikasnosti mera koje
se donose, mora i o tome voditi računa.
Da bi usporila rast privrede, u kojoj je u op-
ticaju mnogo novca, centralna banka različitim
instrumentima smanjuje količinu novca u op-
ticaju (prodaje državne hartije od vrednosti,
povećava stopu obavezne rezerve i eskontnu
stopu, a kroz politiku kursa stimuliše kupovinu
deviza) i na taj način direktno utiče na sma-
njenje prekomerne tražnje koja bi u suprotnom
69
Srpska ekonomija i Evropska unija
dovela do povećanja cena proizvoda i usluga
tj. povećanja inflacije. Kako bi podstakla razvoj
privrede centralna banka ciljno upumpava u
privredne kanale dodatnu količinu novca kroz
kupovinu hartija od vrednosti, smanjenje
eskontne stope, smanjenje stope obavezne re-
zerve i kroz politiku kursa, stimulišući izvozni-
ke na povećanje izvoza i prodaju deviza. Nov-
čana masa se povećava tek kada banke odobre
kredite svojim klijentima ili otkupe hartije od
vrednosti i devize od svojih klijenata iz sred-
stava primljenih od centralne banke i iz sred-
stava svog potencijala formiranog iz depozita
po viđenju. Ne postoji idealna novčana masa.
Cilj centralne banke je da privreda ujednačeno
funkcioniše, a to postiže tako što vodi računa
o odnosu količine novca i raspoloživih robnih
fondova i deviznih rezervi.
Tako je u svetu, a kako je u Srbiji?
Položaj NBS i razvijene privrede
Funkcija NBS prema postojećem Zakonu
skoro da je identična sa funkcijama centralnih
banaka u razvijenim privredama. Zakonom su
definisani istovetni instrumenti za regulisanje
količine novca u opticaju. Dakle, NBS su Za-
konom data ista prava i instrumenti za regu-
lisanje stabilnih privrednih kretanja. Bez obzi-
ra na ista prava, njene mogućnosti su ogra-
ničene političkim mnjenjem i položajem pri-
vrede i finansijskih organizacija na finansijskom
tržištu.
Stvaranje uslova za povećanje novčane mase
NBS obavlja povećanjem likvidnog kreditnog
potencijala poslovnih banaka odobravanjem
kredita za likvidnost ili namenskih kredita i ku-
povinom hartija od vrednosti. Novčana masa
se povećava i kroz otkup deviza u korist devi-
znih rezervi i smanjenjem stope obavezne re-
zerve ili smanjenjem obuhvata izvora sredsta-
va na koje se obračunava obavezna rezerva.
Novčana masa se povećava, kao i u drugim
zemljama, tek kada banke odobre kredite, ot-
kupe devize ili hartije od vrednosti od svojih
70
Uticaj eskontne stope
Igrajući ulogu bankara banka NBS može,
prema Zakonu kao i druge centralne ban-
ke, da utiče na količinu novca u opticaju
menjajući eskontnu stopu (kamatnu sto-
pu) koju zaračunava bankama kada im
daje sredstva na zajam. Međutim, u uslo-
vima realno negativne ukupne aktivne
kamatne stope pa samim tim i eskontne
stope, kao i prakse korisnika kredita da
u startu prihvataju svaku kamatnu stopu
sa ubeđenjem da kasnije neće morati da
je plate i da će je u najboljem slučaju kon-
vertovati u kredit sa neizvesnim rokom
vraćanja, ovaj instrument je potpuno
neefikasan. Banke su prinuđene da pri-
hvataju kredite za pokriće ugrožene li-
kvidnosti izazvane ponašanjem njenih
komitenata, bez obzira na visinu eskon-
tne stope.
klijenata iz sredstava primljenih od centralne
banke ili iz svog potencijala formiranog iz de-
pozita po viđenju. Drugim rečima svako pove-
ćanje novca na računima pravnih lica i u ruka-
ma stanovništva predstavlja povećanje novča-
ne mase u opticaju. Smanjenje novčane mase
se obavlja obrnutim postupkom. Naime, svako
povlačenje sredstava sa računa pravnih lica
(naplata odobrenih kredita, prodaja deviza iz
deviznih rezervi, prodaja hartija od vrednosti
iz portfelja centralne banke ili poslovnih bana-
ka) predstavlja smanjenje novčane mase u op-
ticaju. Procedura povećanja i smanjenja nov-
čane mase u opticaju je usaglašena sa proce-
durama koje se primenjuju i kod centralnih
banaka u razvijenim privredama.
I pored toga što NBS može koristiti iste in-
strumente regulisanja novčane mase u opticaju
kao i druge centralne banke, ona ostaje ne-
moćna u uslovima potpunog odsustva finan-
sijske discipline krajnjih korisnika kredita. Mere
kreditno monetarne politike koje primenjuje
NBS ne daju iste rezultate kao što daju kada se
primenjuju od strane centralnih banaka u raz-
vijenim privredama.
Uticaj obavezne rezerve
Primena ovog instrumenta, u normalnim
uslovima, direktno utiče na visinu kreditnog
potencijala banaka tj. obima sredstava iz koga
poslovne banke mogu odobravati kredite ko-
risnicima. Međutim, kod nas, korišćenje stope
obavezne rezerve skoro da nema uticaja na
brzo smanjenje novčane mase ali zato ima di-
rektan uticaj na smanjenje privrednih aktivno-
sti jer povećanjem stope obavezne rezerve po-
slovne banke se primoravaju da obavljaju na-
platu odobrenih kredita od najboljih krajnjih
korisnika u višem obimu nego što bi trebalo
jer od većine drugih korisnika to u kratkom
roku nije moguće. Kako do naplate kredita ne
dolazi brzo, poslovne banke se primenom ovog
instrumenta KMP dovode u zonu nelikvidnos-
ti i nesposobnosti normalnog obavljanja osnov-
nih funkcija što se veoma nepovoljno odraža-
va na kreditnu podršku dobrim preduzećima
koja bi kroz povećanje proizvodnje obezbedi-
la ravnotežu ponude i tražnje na domaćem
tržištu i povećanje izvoza, a samim tim i devi-
znih rezervi iz robnog priliva.
Uticaj politike deviznog kursa
Korišćenje deviznog kursa kao instrumenta
za regulisanje novčane mase u opticaju, u do-
sadašnjim uslovima, nije dalo zadovoljavajuće
rezultate iz više razloga.
Za efikasno korišćenje ovog instrumenta po-
trebno je da se obezbede sledeći uslovi:
• puna zaposlenost domaćih privrednih su-
bjekata;
• struktura proizvodnje treba da bude pri-
lagođena uslovima koje traži  inostrano
tržište, a cena koštanja proizvoda konku-
rentna na inostranom  tržištu;
• potreban obim deviznih rezervi formiranih
iz otkupa deviza po osnovu robnih i ne-
robnih transakcija;
Branislav Gulan
Prema opštoj definiciji, devizni kurs pred-
stavlja odnos kupovne snage nacionalne valu-
te prema inostranoj valuti. Ovaj čist odnos se
nigde ne primenjuje u izvornom obliku. Obič-
no je on korigovan zavisno od uticaja:
• ponude i tražnje valute;
• kretanja novčane mase i deviznih rezervi;
• kretanja kamatnih stopa na finansijskom
tržištu;
• kretanja  stope inflacij;
• ekonomske politike;
• čiste politike;
Novčana masa u svim zemljama pa i u Srbi-
ji se povećava po osnovu deviznih transakcija
kada centralna banka otkupljuje devize od
izvoznika po osnovu izvoza roba i usluga, od
korisnika inostranih kredita prilikom konver-
zije tog kredita u dinare i prilikom kupovine
deviza od građana. Smanjenje novčane mase
u opticaju se vrši kada NBS na teret deviznih
rezervi prodaje devize uvoznicima za plaćanje
uvoza roba i usluga, korisnicima inostranih
kredita za otplatu tih kredita, građanima za
tekuća plaćanja prema inostranstvu i Državi
za otplatu njenih obaveza prema inostranstvu.
U napred datom uticaju deviznih transakci-
ja na visinu novčane mase primena kursa kao
instrumenta regulisanja novčane mase i rasta
ili usporavanja privredne aktivnosti namenje-
ne domaćem ili inostranom tržištu ima direk-
tnog uticaja jedino kroz stimulaciju ili desti-
mulaciju izvoza i uvoza. Ukoliko se dogodi da
je ponuda roba na domaćem tržištu viša od
potražnje pri čemu je zabeležen pad domaće
proizvodnje podizanjem kursa država će do-
datno stimulisati domaću proizvodnju i izvoz,
a destimulisati uvoz i destimulisati inostrano
zaduženje za pokriće tekuće likvidnosti. To je
u teoriji i u razvijenim zemljama se primenju-
je, ali u Srbiji – ne živi u praksi! Ukoliko ne po-
stoji proizvodnja koja može generisati proizvo-
de namenjene izvozu tada ova mera sa devi-
znim kursom neće dati željene rezultate. Poli-
71
Srpska ekonomija i Evropska unija
tika kursa ima smisla samo u uslovima kada se
njom usaglašava obim deviznih rezervi formi-
ranih po osnovu izvoza roba i usluga i obim
novčane mase. Insistiranje da NBS, u današnjim
uslovima, deviznim kursom drži pod kontro-
lom novčanu masu i inflaciju nema nikakve
ekonomske logike.
,,Kako se iz dosadašnje prakse može zaklju-
čiti, primena kursa kao vodeće mere KMP i
devizne politike u našim uslovima nije bila efi-
kasna i njena samostalna primena može biti
pogubna za čitavu ekonomsku politiku zemlje.
Rast deviznih rezervi iz nerobnog priliva (naj-
češće kreditnog) nije osnova za vođenje isprav-
ne politike deviznog kursa. Bez stvaranja uslo-
va za povećanje proizvodnje, kao osnove za
stabilno snabdevanje domaćeg tržišta i pove-
ćanje izvoza, samostalna politika deviznog kur-
sa je potpuno neprimenljiva i može biti od ko-
risti samo špekulantima na deviznom tržištu’’,
ističe Dabić.
Današnje stanje privrede i deviznih rezervi
mora biti prelomni trenutak kada monetarna i
politička vlast moraju tesno da sarađuju u kre-
iranju i sprovođenju mera za ciljni podsticaj ra-
zvoja proizvodnje jer bez obezbeđenja adekvat-
nog rasta ukupnih privrednih aktivnosti Narod-
na banka kao i svaka druga centralna banka u
svetu postaje nemoćna u primeni mera KMP.
Upumpavanje novca
Upumpavanje dodatne količine novca u pri-
vredne tokove na dosadašnji način u cilju oživ-
ljavanja privrednih aktivnosti nije dalo željene
rezultate. U drugim privredama, u uslovima
recesije, sredstva su strogo namenski korišćena
za nabavku elemenata potrebnih za direktno
pokretanje procesa proizvodnje, a kod nas su
najčešće novoemitovana sredstva korišćena za
isplatu zaostalih plata radnika koji su, iako u
radnom odnosu, nezaposleni. Na ovaj način
emisija novca ne deluje na povećanje privred-
ne aktivnosti već deluje suprotno, odnosno
deluje na povećanje inflacije jer povećava tra-
žnju u nepromenjenim (na bolje) uslovima
72
ponude roba. Višak novca, kada ne može da
se plasira u kupovinu roba, jer do proizvodnje
nije ni došlo, vrši pritisak na kupovinu deviza
i rast cena što samo po sebi ubrzava inflacionu
spiralu. Novčanu masu, kada iz depozitnog
oblika pređe u gotovinu, nemoguće je kontro-
lisati postojećim instrumentima KMP i veoma
je teško, bez povećane proizvodnje i ponude
roba i usluga, vratiti je u redovne depozitne
tokove, preduzimati nove mere. Kako do sada
primenjivane mere KMP nisu dale zadovolja-
vajuće rezultate jer nisu naišle ni na odgovara-
juću podršku od poslovnog bankarstva oči-
gledno je da će Narodna banka morati da se
vrati primeni davno napuštenih instrumenata
selektivnog regulisanja novčane mase.
Prilikom definisanja sadržaja i stavova u
ovom radu pošlo se od činjenice da je ,,Kopa-
onička škola’’ počela sa radom daleke 1987.
godine za vreme relativnog izobilja druge Ju-
goslavije, da je nesmetano funkcionisala za
vreme treće Jugoslavije u uslovima ratova i
sankcija i da je nastavila sa radom i u novofor-
miranoj državi Srbiji. Period od 2000. godine
do 2012. godine karakterističan je po raspro-
daji i potrošnji najvećeg dela prodate imovine
stvorene u periodu posle 1946. godine. Proda-
vali su je oni koji je nisu stvarali. Zato je najče-
šće i prodavana ispod tržišne cene. Takav način
privatizacije je korišćen samo da bi imovina
dobila privatnog vlasnika. Nesporna je činje-
nica da svojim potomcima nećemo ostaviti
skoro ništa od onog što je nasleđeno od pret-
hodnih generacija. Umesto uvećane imovine
ostavićemo im enormno visok obim duga koji
je korišćen ne za razvoj privrede, već najvećim
delom za pokriće opšte i zajedničke potrošnje.
Proteklih 25 godina je karakteristično po ne-
stanku druge i treće Jugoslavije, po gašenju
domaćeg razvojnog bankarstva i po gašenju
dela privrede koji se bavio stvaranjem nove
vrednosti. U tom periodu donet je veliki broj
zakona koji su uglavnom nekritički preuzima-
ni iz zemalja EU i koji se zbog nekompatibilno-
sti sa okruženjem teško primenjuju.
Sudeći po izjavama sadašnje vlasti, Srbija se
nalazi u skoro bezizlaznom stanju bez jasne
strategije kakav se izlaz može očekivati. Upra-
vo zbog te dezorijentacije u radu su dati pri-
meri kako su iz slične situacije (znatno teže)
izlazili jedan Knez, Kralj i Predsednik. Zajed-
ničko svima njima je da su oni razvoj zemlje
temeljili na razvoju domaće proizvodnje, a ra-
zvoj proizvodnje realizovali su pomoću jake
domaće investicione banke. Iz prezentovanog
iskustva jasno se vidi da ne postoje rešenja koja
će brzo izvući privredu i zemlju iz postojeće
situacije. Država bi zajedno sa NBS hitno mo-
rala, radi zaštite deviznih rezervi i sprečavanja
porasta spoljnotrgovinskog deficita, da uvede
meru vezivanja uvoza za izvoz. Ovo zapravo
znači da se uvozom robe široke potrošnje mogu
baviti samo ona pravna lica koja imaju priliv
deviza po osnovu izvoza roba i usluga.
Privredna aktivnost rešava
budžetski deficit
NBS u okviru mera KMP mora da, u cilju
konkretne podrške proizvodnji namenjenoj
izvozu i podrške samom izvozu, uvede sistem
reeskontnih kredita. Ovo znači da bi NBS una-
pred definisala uslove pod kojim bi poslovne
banke odobravale kredite za proizvodnju roba
za izvoz i sam izvoz kao i za podršku razvoja
poljoprivredne i prerađivačke industrije spo-
sobne za povećanje izvoza. Odobrene kredite
pod tim uslovima banke bi mogle da refinan-
siraju kod NBS.
Što se tiče budžetskog deficita sasvim je si-
gurno da se on ne može rešiti samo merama
štednje kroz smanjenje zaposlenih i oduzima-
njem dela zarađenih penzija i drugih davanja
jer je učešće ušteda stvorenih na ovaj način
znatno ispod budžetnog deficita. Trajno reše-
nje budžetskog deficita moguće je ostvariti,
pored mera štednje, jedino povećanjem pri-
vredne aktivnosti koja će generisati i veće
budžetske prihode. Postojeće banke ne raspo-
lažu sa kadrovima osposobljenim za praćenje
Branislav Gulan
razvojnih programa jer su oni obučeni, uglav-
nom, za odobravanje kratkoročnih kredita pu-
tem kojih se dobija najveća dobit. Upravo zbog
tako definisane poslovne politike i jednostrano
obučenih kadrova ove banke nisu podesne da
se koriste za razvojne poslove.
,,Za sprovođenje razvojne politike zemlje
sadašnja vlast bi morala, po uzoru na napred
navedene modele prethodnika, da formira
centralnu državnu banku u koju bi unela sva
svoja sredstva koja se nalaze u depozitima kod
brojnih banaka kao i sredstva namenjena za
razvoj privrede. Ova banka bi morala da bude
obezbeđena sa iskusnim kadrovima kako iz
klasičnog bankarskog poslovanja tako i iz pro-
jektnih bankarskih poslova. Oni bi morali da
budu osposobljeni da prepoznaju dobar pro-
jekat, da ga ocene i da ga prate kroz izgradnju
i eksploataciju sve do otplate korišćenog kre-
dita. Ta banka ne bi smela da klasično kredi-
tira privredne organizacije za pokriće global-
no nedostajućih obrtnih sredstava. Ona bi
kroz praćenje realizacije posla koji je krediti-
rala morala da obezbedi da se iz njegovih pri-
hoda obezbedi uredno vraćanje odobrenog
kredita’’, preporučuje Dabić. Prilikom obrade
projekta, dodaje on, banka bi posebnu pažnju
morala posvetiti analizi tržišta nabavke i trži-
šta prodaje pri čemu bi sigurnu prednost tre-
balo da imaju projekti koji obezbeđuju neto
devizni priliv i koji obezbeđuju dohodak do-
voljan da likvidno pokrije sve obaveze i obez-
bedi nesmetanu otplatu kredita i budući ra-
zvoj.
Nedoumice oko režima kursa?
Odgovor na ovo pitanje dali su autori Ma-
kroekonomskih analiza i trendova (u izdanju
Ekonomskog instituta i Privredne komore Sr-
bije) na čelu sa koordinatorom Stojanom Sta-
menkovićem još 2001. godine.Drugo pitanje
koje se javlja kao kontroverzno u delu javnosti
i o kome se i u nekim stručnim krugovima ola-
ko daju ocene jeste pitanje deviznog kursa.
Argument je: cene su posle oktobra, zaključno
73
Srpska ekonomija i Evropska unija
sa majem (2001. godine) povećane za preko
42 odsto, a kurs nemačke marke je “zakovan”
na 30 dinara, to je, kaže se, uzrok opadanja
izvoza, jer izvoznici nemaju računa da izvoze
po tom kursu. Pa se licitira koji bi to kurs za
izvoznike bio isplativ – 40, ili 45 dinara, ili... Reč
je uglavnom o poznatoj metodi izračunavanja
,,realnog kursa’’: upoređuje se devizni kurs i
kretanje cena (ili finije – relativnih cena u od-
nosu na neku korpu valuta; evro je u tom po-
gledu baš zgodan), počevši od nekog momen-
ta za koji se pretpostavlja da je momenat dobre
ravnoteže; neko će poći od poslednje zvanične
devalvacije, neko će se vratiti dublje u prošlost
– sve do momenta uvođenja novog dinara
1994. godine... Reč je o arbitrarnim metodama,
neprimerenim tržištu i konvertibilnosti.
Ono od čega bismo mi danas morali da
pođemo jeste činjenica da je devizni kurs pa-
rametar kojim se utvrđuje račun na granici,
navodi Stamenković. On se može odrediti na
ovaj, ili na onaj način, ali on uvek deli predu-
zeća u dva osnovna skupa: na preduzeća koja
su rentabilna i na preduzeća koja to nisu. Kada
je reč o otvorenoj privredi, ta podela je apso-
lutna; ne odnosi se samo na izvozne poslove
već se odnosi i na poslovanje na domaćem
tržištu, na kome se, zbog jeftinijeg uvoza, ne-
rentabilni ne mogu održati cenom koja bi na-
doknadila gubitak u izvozu. Preduzeća u zoni
nerentabilnosti se gase, ili se preorijentišu; ot-
varaju se nova preduzeća u zoni rentabilnosti.
Događaju se strukturne promene, pospešuje
se privredni rast.
Kada se kurs administrativno određuje, on
se teorijski – dovoljnim devalviranjem doma-
će valute u jednom momentu – može dovesti
do nivoa koji će sve domaće proizvođače uči-
niti rentabilnim. Ali, za koje vreme – na neko-
liko sati, dana, nedelja? Metodom ,,realnog
kurs’’, odnosno merenjem odnosa cena i kursa
u odnosu na neki momenat iz prošlosti, stanje
podele na ,,profitabiln’’ i ,,neprofitabilne’’ izvo-
znike vraća se približno na ono kakvo je bilo u
tom momentu.
74
I opet ostaje pitanje: na koje vreme – za ne-
koliko nedelja ili meseci? Inflacija čini svoje;
rastom domaćih cena za sve veći broj proizvo-
đača izvoz postaje nerentabilan, zona neren-
tabilnih postaje sve veća – na pragu je nova
devalvacija. Ako je u pitanju fluktuirajući kurs
– mehanizam je u osnovi isti, samo se prilago-
đavanja izvode nedeljno, dnevno, ili čak više
puta tokom dana kada se inflacija razmahne
(setimo se 1993. godine). Osnovno je: izvoz se
uvodi u zonu rentabilnosti neprekidnim de-
valviranjem domaće valute, nema strukturnog
prilagođavanja, nema povećanja ni produktiv-
nosti ni efikasnosti.
Kako onda odrediti kurs?
U našem slučaju izabran je najpogodniji mo-
del – upravljano fluktuirajući kurs – i najpo-
voljniji metod njegovog formiranja: na osnovu
ponude i tražnje na deviznom tržištu. Odnosi
ponude i tražnje na deviznom tržištu su u ovom
trenutku jedini pouzdan kriterijum za formi-
ranje deviznog kursa, a politika deviznih rezer-
vi njegov korektiv. Može se kao otvoreno uze-
ti pitanje da li bi NBS mogla da odredi nešto
širu marginu fluktuiranja (crawling band) od,
na primer, pet odsto, čime bi se pojačao dne-
vni uticaj tržišta, ali to sada nije i presudno. Na
primedbu da je dinar bio od oktobra realno
aprecirao za 30 odsto postoje bar dva valjana
odgovora. Prvo, to je usledilo nakon njegove
silne depresijacije izazvane političkim, a ne
ekonomskim faktorima. Drugo, pretežni deo
rasta cena odnosi se na otklanjanje cenovnih
dispariteta izazvanih ranijom rigidnom kon-
trolom cena – najpre, osnovnih prehrambenih
proizvoda.
Primera radi, poskupljenje nemačke marke
u uslovima ravnoteže ponude i tražnje na de-
viznom tržištu ubrzalo bi porast deviznih re-
zervi i emisiju dinara po tom osnovu. Lepo:
veće devizne rezerve i veća likvidnost. Ali to
povećava tražnju na unutrašnjem tržištu i, bez
povećanja uvoza, povećava i cene. Smanjivanje,
pak, rezervi - može ugroziti eksternu likvidnost.
U tom smislu, u traženju mere između politike
stabilnosti i podrške privrednoj aktivnosti, po-
litika deviznih rezervi je korektivni faktor za
parametre politike kursa koje određuje deviz-
no tržište. Aktuelnosti u ekonomskoj politici
komunalnih usluga, elektroenergije, lekova i,
najzad, otklanjanja dispariteta u fiskalnom si-
stemu. To je ukalkulisano u statistički prikaza-
no povećanje cena i pomeranjem kursa prema
tom povećanju cena svi bi se ti efekti poništil-
i! U trenutku kada se zemlja otvara i kada se
očekuje novi investicioni ciklus, kada je najveći
deo zatečenih kapaciteta izraubovan, zastare-
o i nekonkurentan, kada imamo privredu čija
struktura ne odgovara savremenim zahtevima
tržišta, najveća bi greška bila voditi politiku
kursa koji zamrzava postojeću strukturu. Može
se ukazati i na to da je valutni odbor (currency
board), za koji su se donedavno zalagali neki
naši vodeći ekonomisti, rigidniji aranžman od
ovoga, kao i da je emisiona politika NBJ do sada
sledila osnovni princip valutnog odbora – puno
pokriće emisije povećanjem deviznih rezervi.
Najzad, nije bez značaja ni stav MMF-a, sa kojim
očekujemo stand-by aranžman – on podržav-
a politiku kursa koja se sada vodi.
Odnos ponude i tražnje
Odnosi ponude i tražnje na deviznom tržištu
i kretanje kursa zavise u velikoj meri od deviz-
nog priliva. Ako se on bude odvijao u skladu
sa očekivanjima – deset do petnaest posto bila
bi granica nominalne depresijacije dinara do
kraja 2015.godine. Ako taj priliv bitnije podba-
ci, ako izostane podrška MMF-a i Svetske ban-
ke – moguć je i brži rast cena i jače pomeranje
kursa (verovatno bi se i monetarna politika u
takvim okolnostima spontano relaksirala). Ono
što, po našoj oceni, nedostaje centralnoj ban-
ci za precizno vođenje politike fluktuirajućeg
kursa – o tome smo već pisali – jeste analitički
tim, sposoban za precizne kratkoročne pro-
gnoze (dometa do tri, najviše šest meseci), koji
bi blagovremeno mogao da tačno kvalifikuje
pojave narušavanja ravnoteže odnosa ponude
Branislav Gulan
i tražnje na deviznom tržištu (tj. da oceni da li
je u pitanju prolazna pojava, ili trajna prome-
na tih odnosa), što bi bilo presudno za inter-
vencije narodne banke na tom tržištu. Novo je
to što se inflacija u 2014. godini nije merila de-
setinama procenata – iznela je samo1,7 odsto!
Ovaj podatak jasno ukazuje da inflacija nije
gorući problem srpske ekonomije i da NBS s
pravom polako popušta dizgine u vodjenju
kreditno - monetarne politike. Na vladi Repu-
blike Srbije je da kroz proces fiskalne konsoli-
dacije otvori vrata za još jače popuštanje diz-
gina, čime bi se bez bojazni po nekontrolisano
budjenje inflacione aždaje, obezbedilo da im
ostane u stanju tihovanja ili tek tolike probu-
djenosti, koja bi omogućavala podgrejavanje
privrednih aktivnosti.
Iznošenje kapitala
Skoro sve banke u Srbiji, njih 28, su u stra-
nom vlasništvu. Samo u 2013. godini one su
spakovale u kofere više od milijardu evra i iznele
ih iz Srbije. Građani zbog toga plaćaju visoke
kamate, a privreda grca u dugovima jer iste te
banke ,,naš’’ novac predaju u prema svojim
maticama i Evropskoj uniji kako bi se oni izvukli
iz krize, a Srbija večno ostala u krizi! Ovako se
u vreme krize svake godine čaršijom razglabaju
poslovni rezultati banaka iz prethodne godine.
Odmah se postavlja pitanje da li je sve to tačno.
Jedni kažu, DA, drugi opet, oni na vlasti – NE!
Tako u Udruženju banaka Srbije (koju vodi dr
Veroljub Dugalić) kažu da banke nisu iznele
novac iz zemlje, već su se proteklih godina raz-
dužile za pomenuti iznos (što je obaveza sva-
koga ko zajmi novac).
Prava pitanja koja treba da nas zabrinu su –
zašto banke nisu ponovo uzele kredite iz ma-
tica – centrala i novac ,,razdelile’’ firmama po
Srbiji i kako se dogodilo da banke, posle neko-
liko godina rasta, 2013. godine u Srbiji smanje
privrednu aktivnost prema privredi (preduze-
ća su tada osam odsto više vratila kredita nego
što su zajmili novih). U razgovoru za Novi ma-
gazin, autoru Jeleni Aleksić, on ističe, da je reč
75
Srpska ekonomija i Evropska unija
Puca najsnažnija karika
Banke u Srbiji su 2013. godinu završile sa
gubitkom od blizu dve milijarde dinara
ili oko 18 miliona evra. Tako su se raspr-
šile, doduše slabašne, nade s kraja 2013.
godine, kada su podaci nagoveštavali op-
timistički rasplet, odnosno mogućnost
da banke ipak ostvare neki minimalan
profit. Ali, stvarnost je bila neumoljiva i
NBS nije preostalo ništa drugo nego da
uoči Uskrsa objavi definitivno podatke
sa suprotnim, odnosno minusnim pred-
znakom. Ovo je prvi put od 2004. godine
da bankarski sektor u Srbiji, u celini gle-
dano, godinu i završi sa minusom na ra-
čunu. I to je ono što brine čak i više od
samog deficita koji nije tako visok. Dru-
ga stvar koja zabrinjava jeste činjenica
da je gubitak zabeležila čak, tačno polo-
vina od ukupno 30 banaka koliko ih je
tada poslovalo u Srbiji. I sad se kao ključ-
no ne postavlja toliko pitanje zašto je
gubitak zabeležen, nego da li će taj pad
(da ne kažemo sunovrat) bankarskog si-
stema Srbiji biti zaustavljen ili nastavljen
pisao je novinar Mijat Lakićević, u Novom
Magazinu, aprila 2014. godine.
o ozbiljnom problemu koji potresa domaću
ekonomiju koji najdirektnije vodi smanjenju
zaposlenosti i padu standarda. Zoran Petro-
vić, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen ban-
ke, podvlači (pozivajući se i na saopštenje Na-
rodne banke Srbije izdato tim povodom) da
nije reč o izvlačenju novca, već o razduživanju
banaka, preduzeća i delimično države prema
inostranstvu. Naprosto, kredita koje zajme u
inostranstvu preduzeća dobijaju kod ovlašće-
nih ,,svojih’’ banaka, pa i vraćaju preko istih tih
banaka, što se u papirima, broji kao spoljni dug
banke. A, baš taj spoljni dug banaka smanjen
je za oko milijardu evra u 2013. godini.
Dakle, i iz saopštenja NBS izdatog povodom
napisa u javnosti da su banke povukle milijar-
76
du evra iz Srbije, jasno se čita da je reč o raz-
duživanju, ali i o rizičnom tržištu u koje evrop-
ske banke sve manje ulažu: ,,Zbog rizika koji
vlada u Srbiji evropske banke smanjuju svoju
izloženost prema Srbiji još od 2008. godine’’.
Predsednik Naučnog društva ekonomista Sr-
bije, dr Boško Živković, to objašnjava činjeni-
com da banke beže iz Srbije na neka perspek-
tivnija tržišta. Jer, Srbija je zemlja koja osim
Rumunije ima najviši nivo nenaplativih, odno-
sno rizičnih kredita, a to u prevodu znači pre-
visok kreditni rizik (koji iznosi oko 20 do 24
odsto). To je rizik da vam novac neće biti vra-
ćen i onda je rezultat ne da ništa niste zaradi-
li, nego ste i izgubili. Poznavaoci prilika ističu
da je to i glavni uzrok razduživanja banaka pre-
ma maticama. Pri tom, od izbijanja krize evrop-
ske banke imaju mnogo stroža pravila vezano
za upravljanje rizicima i planiranje rezervi. Ma-
tice su onda taj novac davale svojim bankama
u drugim zemljama, gde imaju sigurnije i per-
spektivnije tržište. Pre izbijanja krize nivo pro-
blematičnih kredita bio je ispod pet odsto, a
2012-2013, godine 29 odsto. Dok je god visok
nivo problematičnih kredita, koji je i danas ve-
liki problem srpske privrede i bankarstva, neće
biti nižih kamata, niti će banke smanjiti obez-
bedjenja koja traže da bi odobrile zajam. Jer,
nesolventna srpska privreda ne može da vraća
kredite, zbog čega sve veći broj preduzeća upa-
da u probleme. Ne mogu da podignu nove za-
jmove od banaka da namire postojeće dugove,
duguju i kooperantima, koji onda zbog njih
upadaju u problem. Taj krug konačno je i za-
tvoren 2013. godine kada je prvi put posle
mnogo godina od početka do kraja godine
opala kreditna aktivnost za osam odsto. A, zna
se da bez kreditiranja investicija nema ni novih
radnih mesta ni razvoja privrede, a preduzeća
su ta koja zapošljavaju, isplaćuju plate, a onda
gradjani mogu da školuju decu, idu na more
ilu kupuju stanove. Na trend svetskog razdu-
živanja kako banaka tako i privrede u Srbiji,
ekonomisti ističu da ni sad nema dovoljno kva-
litetne tražnje. Nema zahteva za kreditima za
obrtna sredstva i investicije. Sad se i znatan
broj preduzeća razdužuje radi konsolidovanja
svojih finansija. Kao posledica za veliki broj
preduzeća se smanjilo i tržište, a neka propa-
daju jer su se znatno udaljila od svoje osnovne
delatnosti. U međuvremenu su i banke posta-
le mnogo zahtevnije u odlukama da kreditira-
ju privredu imajući u vidu visoki nivo učešća
loših kredita. Treba reći da su banke do izbija-
nja krize bile komotne u oceni, ali to je nor-
malno na tržištima sa ubrzanim kreditnim ra-
stom, kakvo je bilo srpsko. Međutim, sad kad
se ispostavlja da je previše loših kredita (čak
četvrtina) i banke su ,,podigle ručnu’’ i više nego
što bi trebalo jer sada do zajmova teško dola-
ze preduzeća i projekti koji bi mogli dobro da
funkcionišu. Mini rešenje za ovaj problem je
da se vidi šta ne funkcioniše u zakonima koji
se odnose na izvršenje, hipoteke, stečaj, zalo-
gu, poreske propise, klasifikacije potraživanja...
Proces naplate kolaterala je otežan, a sigurno
je da ima dobre imovine koju bi potencijalni
novi vlasnici efikasno stavili u ekonomsku funk-
ciju. Ako je za utehu banke imaju novac za
preduzeća i za gradjane. O tome govori i po-
kazatelj likvidnosti koji je u 2013. godini bio
2,4 i on je mnogo veći od propisanog – 1. Pro-
blem je što banke nisu imale kome u privredi
da zajme novac. Ta privreda je toliko slaba da
ne može da uzima kredite!
Donedavno (2014. godina) se govorilo da
je bankarski sistem najbolji deo celokupnog
ekonomskog sistema Srbije. U stvari, on je to
zaista i bio. Ali, kao što su ekonomisti upo-
zoravali, nije moguće, bar ne na dugi rok, da
privreda jedne zemlje bude u buli, a da ban-
kama cvetaju ruže. Štaviše, pravo je pitanje,
kažu oni, kako je do sada bankarski sektor uop-
šte poslovao pozitivno, imajući u vidu smanje-
nje ili veoma blagi rast kreditne aktivnosti, uz
rast nenaplativih potraživanja. Bankama je za-
ključuju, bilo jako teško da budu profitabilne.
U osnovi to se poklapa sa onim što je, navo-
deći uzroke gubitaka navodi Veroljub Dugalić,
prvi čovek Udruženja banaka Srbije: dakle, na
Branislav Gulan
prvom mestu je smanjenje kreditne aktivnosti
od deset odsto, zatim pad kamata na kredite,
treće, ali najvažnije, nenaplativi zajmovi od go-
tovo tri milijarde evra. Nenaplativi zajmovi su
tada bili premašili tri milijarde evra (300 mili-
jardi dinara). Naravno, najveći problem je pri-
vreda, gde nenaplativi krediti dostižu gotovo
trećinu (sasvim precizno 28 odsto) ukupnih
kredita. Drugi uzrok je povezan sa prethodnim,
a sastoji se od pada kreditne aktivnosti bana-
ka. Stvar je krajnje logična: pošto ima sve veći
broj klijenata, podvlačimo, pre svega, predu-
zeća, nije vraćao kredite, banke su postale opre-
znije i počele teže da dodeljuju nove zajmove.
Tako smo došli u današnju situaciju (april 2014.
godine) da privreda trenutno više para banka-
ma daje, odnosno vraća kroz otplatu kredita
nego što uzima nove zajmove. Takva situacija
je i na početku 2015. godine! Pojava je – opšta
i važi gotovo za sve vrste kredita. Generalno
uzevši, ukupna zaduženost građana i privrede
bila je krajem marta oko 2.090 milijardi dinara,
što je za 50 milijardi (dva odsto) manje nego
u februaru (2014. godine). Zaduženost predu-
zeća (1.360 milijardi dinara) bila je manja za tri
odsto. Smanjena je i zaduženost preduzetnika,
iako minimalno – za 0,2 odsto (tj. na 109,5 mi-
lijardi dinara). Jedino je, mada opet minimalno,
tj. za isto onoliko za koliko je (relativno) opada
zaduženost preduzetnika, za 0,2 odsto – po-
većana je zaduženost gradjana. Ali, i tu su za-
pravo porasli samo gotovinski krediti (za jedan
odsto), što može biti loš znak, odnosno nago-
veštaj da građani u borbi za preživljavanje po-
činju kreditima da pokrivaju tekuću potrošnju!
O tome svedoče podaci o padu potrošačkih
kredita (za trajna potrošna dobra) za 1,5 odsto
(iznosili su 25 milijardi dinara) i stambenih za
0,3 odsto (iznosili su 343 milijarde dinara). Ban-
ke to (još uvek) tolerišu, jer su građani mnogo
bolji dužnici od preduzeća (što je i u 2015. go-
dini) i gotovo stoprocentno ispunjavaju svoje
obaveze prema bankama, ali pitanje jer, ako se
ekonomska situacija u zemlji brzo ne poboljša
– dokle će tako biti!
77
Srpska ekonomija i Evropska unija
Opadanje kreditne aktivnosti banaka do-
vodi do smanjenja mogućnosti kompanija
za ulaganja i investicije. Isto, samo iz suprot-
nog ugla, pokazuje pad zaduženosti u stam-
benim kreditima. To će se negativno odrazi-
ti na građevinsku industriju koja je, opet po-
vezana sa drugim granama. Sve u svemu nema
mnogo ,,znakova pored puta’’ da će privreda
Srbije uskoro izaći na zelenu granu. To je prva
stvar do koje se dolazi kada se postavi pita-
nje budućnosti bankarskog sektora u Srbiji.
Prognoze, dakle, nisu ni malo optimistične.
Ne da se stvari neće popraviti, nego će se
neko vreme još i pogoršavati... Tri su razloga
za to. Najpre obnova aktivnosti u realnost
sektoru privrede, i pored svakodnevnih no-
vih obećanja aktuelnih političara, jer slabaš-
na u praksi, što znači da će one i dalje muku
mučiti sa klijentima. Drugo, problematični
(nenaplativi krediti su tri milijarde evra) na-
stavljaju da rastu. I treće nastaviće se odliv
kapitala. Naime, domaće banke u stranom
vlasništvu, zbog promene evropskih propisa,
moraju da smanje rizičnost plasmana na pro-
blematičnim tržištima, medju kojima je i Sr-
bija u samom vrhu. Po rejtingu Srbija je vi-
soko rizična zemlja!
Docnja i kamate
Komentarišući visoke kamate na dinarske
kredita Veroljub Dugalić podseća (2014. go-
dina) da je prosečna ponderisana kamatna
stopa na dinarske zajmove u Srbiji u 2013. go-
dini bila 13,5 odsto. Kako je objasnio, u Srbiji
je referentna kamatna stopa koja utiče na di-
narske kredite 9,5 odsto, dok je referenta ka-
mata Evropske centralne banke 0,25 odsto! U
Madjarskoj je, referentna kamata tri odsto, u
Rumuniji četiri, a u Slovačkoj 0,25 odsto! Po
rečima generalnog sekretara Udruženja bana-
ka 1997. godine, kada smo imali samo banke
sa domaćim kapitalom, prosečna ponderisana
godišnja kamatna stopa bila je oko 90 odsto
na dinarske kredite, a tada smo imali 106 ba-
naka. U 2000. godini smo imali prosečnu ka-
78
matu 62 odsto i 87 banaka, a 2013. godine je leta 1965, bio napisan u NIN-u, u jeku rasprave
prosečna kamata za svih 30 banaka iznosila o velikim privrednim reformama socijalističke
13,5 odsto. Jugoslavije. Sličan svim našim današnjim govo-
rima, samo je razlika u tome što je umesto gos-
Dug po stanovniku (u EUR) podo, pisalo – drugovi!
Odmah se postavlja pitanje šta bi za Srbiju
Zemlja Dug napisali danas? Odgovor je, mnogo manja dr-
Makedonija 727 žava ima daleko brojniji aparat, a pritom ravno
BiH 939 pola veka ne uspeva ni da ga precizno i do po-
Rumunija 1.143 slednjeg prebroji. Dakle, državni aparat je muka
Bugarska 1.328 koja ovu državu na ovim prostorima muči od
Mađarska 2.270 1965. godine! I tad i sad se pisalo pa i danas da
Hrvatska 3.936 se mora više i bolje raditi. I tad i sad se govori-
Srbija 834 lo da jedva upola iskorišćavamo ono što ima-
mo, te da je jugoslovenska produktivnost izno-
Kreditna zaduženost u Srbiji sila samo 19 odsto američke ili oko 50 odsto
(u mlrd. RSD) francuske, a jedan međunaslov nosi naziv ,,Zbog
čega bolje radimo u inostranstvu nego kod
Ukupno 2.092 kuće’’. Dakle, iste rečenice i tad i – sad. I posle
demokratskih promena 2000. godine dr Zoran
Preduzeća 1.360 Đinđić je govorio istu stvar: ,,Kada bi ljudi u
Preduzetnici 109 Srbiji prihvatili svu realnost, shvatili bi da plate
Stanovništvo 623 mogu da im budu onolike kolika je produktiv-
nost. A, produktivnost nam je najniža u Evro-
pi i plate ne mogu da rastu ako produktivnost
Krize i reforme ne raste (decenijama se troši najmanje 20 od-
Kada do krize dođe, nije lako sinhronizovati sto više nego što se zarađuje)!’’. I baš tu je ključ
ekonomske politike, pomiriti različite interese slažu se ekonomisti, neuspeha ili kratkog daha
i obezbediti jedinstven ekonomski i politički svih dosadašnjih ekonomskih reformi. Preras-
odgovor. Do 2000. godine bilo je 17 reformi u podela postojećeg ili srpskim jezikom rečeno
gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi presipanje iz šupljeg u prazno. Neproduktiv-
u privredi Srbije. Država nije problem po sebi, nost i trošenje onoga što prethodno nismo
ona postaje problem samo kada je loša! A, Sr- stvorili i zaradili, stvaranje deficita i neophod-
bija je to ovih godina! nost da se on pokriva, terala je i socijalističku
Od čuvenih ,,Kirinih reformi’’ do danas sva- Jugoslaviju, a kasnije i tranzicionu Srbiju da bar
šta se na ovim prostorima promenilo – neko- jednom u deceniji priprema, usvaja, sprovodi,
liko država, društveno uređenje, bilo je ratova, a ponajčešće govori o ,,korenitim’’ reformama
sankcija, socijalnih i ekonomskih potresa, pri- sistema.
rodnih katastrofa... Jedna reč je, ipak, jednako Idejni tvorci prve velike reforme iz 1965. go-
živa kao i tada – reforma... Suština srpskih re- dine su bili Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić,
formi je da nekome treba oduzeti i tako će biti. a faktički Kiro Gligorov, tada sekretar za fi-
Nekome se to neće sviđati i to će biti. Pa šta! nansije SIV-a, zbog čega se i pamti kao ,,Kirina
Velikoj većini žitelja Srbije se nije sviđalo koli- reforma’’. Ona je trebalo da pravednije raspo-
ko su neki dosada uzimali od nacionalnog ko- deli BDP, oživi privredu, reformiše samouprav-
lača! Ovo je deo teksta Tihomira Lešića koji je ni socijalizam, potpuno napusti plansku pri-
Branislav Gulan
vredu, liberalizuje tržište... I naravno, baš kao
i svaka pre i posle nje, izrodi stabilan i konver-
tibilan dinar, što nikada nije uspelo. I zato se
od ,,Kirinih reformi’’ do danas svašta na ovim
prostorima promenilo – nekoliko država, druš-
tveno uređenje, bilo je ratova, sankcija, soci-
jalnih i ekonomskih potreba, prirodnih kata-
strofa... Ali, jedna reč je, ipak jednako živa kao
i tada – reforma.
Svedoci tog vremena kazaće da su promene
od pre pola veka imale dobre početne rezul-
tate: kratkoročno oživljavanje privrede, poče-
tak proizvodnje čuvenog fiće, čvrst dinar, bo-
lji životni standard. Reforma je, medjutim,
brzo pokazala i mračniju stranu – porast ne-
zaposlenosti, povećanje socijalne nejednako-
sti, rast spoljnog duga, veliku inflaciju... Posle
otvaranja granica za kratko vreme oko pola
miliona Jugoslovena sreću je potražilo na Za-
padu, a za SFRJ je to značilo milijarde dolara
od deviznih doznaka koje su gastarbajteri sla-
li porodicama. I danas godišnje stiže od njih
u Srbiju izemeđu 3,5 i pet milijardi evra godiš-
nje. Medjutim, vremenom i gastarbajteri sve
češće odvode svoje porodice na Zapad, sma-
njuje se priliv doznaka, pa domovina počinje
masovnije da se zadužuje za finansiranje de-
ficita. Tako je spoljni dug Jugoslavije 70-ih go-
dina prošlog veka porastao nekoliko puta
(danas iznosi 26,3 milijarde evra), a već krajem
te dekade zemlja je dostigla gornju granicu
zaduženosti. Dinar je gubio vrednost, a ,,kvar’’
u sistemu rešavao se sve češćim devalvacija-
ma. Te 1980. godine, koji mesec nakon Titove
smrti, u javnosti se pisalo o velikoj devalvaci-
ji dinara, desetoj u istoriji predratne i posle-
ratne Jugoslavije. Ubrzo nakon toga počinje
rad na Dugoročnom programu ekonomske
stabilizacije, jer se zemlja našla pred ambisom
i bankrotom, koji nikad nije proglasila, ali nije
mogla da izmiruje dospele obaveze prema
kreditorima. Zbog toga su SAD reprogrami-
rale 7,5 milijardi dolara duga, a dogovori o
reprogramu kasnije su postignuti i sa drugim
kreditorima.
79
Srpska ekonomija i Evropska unija
Stabilizacija traži konvertibilan dinar
Stabilizacija još jednom podrazumeva kon-
vertibilan dinar, ograničavanje uvoza, podršku
izvozu, štednju na rashodima... Pamti se naiz-
menično vreme vožnje sa parnim i neparnim
registarskim tablicama zbog nedostatka gori-
va. Epidemija nestašica proširila se na kafu, de-
terdžent, čak i toalet papir pa je uvedena ču-
vena kupovina na bonove. Evo šta je NIN tada
pisao:,,U okolnostima ekonomske recesije i
smanjenja svetske trgovine, jugoslovenska pri-
vreda svakako ima još jedan otežavajući razlog
da bi povećala izvoz. Medjutim, ako se zna da
jugoslovenski izvoz u uvoz razvijenih zemalja
Zapada učestvuje sa svega 0,3 odsto onda
objektivno zaista i postoje neograničene mo-
gućnosti za povećanje plasmana naše robe na
ovim tržištima. Ali to nije dovoljno konstato-
vati. Pitanje je šta izvoziti, čini se, da potvrdju-
ju i neka istraživanja, da se prvenstvo treba dati
izvozu poljoprivredno - prehrambenih proi-
zvoda. Istina, našu poljoprivredu dosadašnjim
merama nismo orijentisali na izvoz, iako u mno-
gim oblastima dostižemo vrhunsku proizvod-
nju’’. Ipak, treba istaći da je to jedna od retkih
delatnosti Srbije u kojoj se poslednjih godina
ostvaruje suficit sa svetom koji je godišnje od
milijardu do milijardu i po evra!
80
Postavlja se pitanje šta je danas drugačije
nego pre?
Ni poslednja stabilizacija u Srbiji, međutim,
i pored obećanja, još,na poečtku 2016. go-
dine nije uspela da nam donese očekivani
boljitak. I načekaće se običan narod još tog
obećavanog boljeg života! Namera da se
podstaknu izvoz i ekonomski rast, a da ujed-
no zemlja redovno servisira svoje obaveze i
sprovodi dogovor sa međunarodnim kredi-
torima, realizovala se kombinacijom štednje
i štampanja para. Prihodi su podbacivali, de-
ficit se produbljavao, cene rasle... A, savezne
vlasti su se s republičkim svađale oko toga
ko treba da štedi i podnese teret stabilizaci-
je.
Pred sam kraj zajedničke države SFRJ, po-
slednji savezni premijer Ante Marković poku-
šao je još jednom da stabilizuje ekonomiju
antiinflacionim programom i idejom o ,,no-
vom socijalizmu’’ i transformaciji društvene
svojine u radničko akcionarstvo. I tada se po-
minju naše boljke koje imamo i danas. Samo
mnogo teže i od obećavanog boljeg života!
Boljke su prezaduženost države i privrede, ne-
likvidnost, niska produktivnost, nelikvidnost...
Markovićev program obezbedio je na kratke
staze konvertibilnost (sedam dinara za jed-
nu marku), zaustavio je divljanje cena, sma-
njen je spoljni dug, počela su da se osnivaju
preduzeća. I tako dok je trajalo šestomesečno
zamrzavanje plata, cena i kursa... Nezabora-
vimo da nijedna republika tadašnje SFRJ nije
bila zadovoljna sa takvim, poboljšanim živo-
tom, i da su svi na svoj način rušili vladu i pre-
mijera Antu Markovića.
,,Politika države posebno u Srbiji nije pogo-
dovala investiranju. Novi investicioni ciklus
valjalo bi početi odmah. Srbija ima neke pred-
nosti koje drugi ne uvažavaju, a kojih se ne
smemo lako odreći. Prvo, to je energetika, dru-
go je poljoprivreda, a ne smemo zanemariti ni
relativno rudno bogatstvo... Zato proklamuje-
mo otvoreno za investicije – domaće strane,
privatne i državne. Nema nijednog oblika fi-
nansiranja koji nismo spremni da iskoristimo,
sve do koncesija, govorio je krajem 1989. go-
dine u intervjuu NIN-u potpredsednik Izvršnog
veća Srbije Miroslav Mišković, sada jedan od
najbogatijih srpskih biznismena, objašnjavaju-
ći zbog čega se Srbija protivila programu Ante
Markovića.
Avramov dinar
Već decenijama problemi u istoriji su go-
tovo identični, na istim mestima, u istim fa-
brikama... Zanimljivo je, da se i 1965. godine
u nizu tekstova u NIN-u pominje zabrinjava-
juće stanje u železnici, i preispituje ispravnost
odluke da se gradi nova železara u Smedere-
vu. Takve neracionalnosti godinama su samo
povećavane, pa ekonomisti svedoče da je 97
odsto jugoslovenskog duga koji je stizao na
naplatu sredinom 80-ih godina prošlog veka
zapravo posledica promašenih investicija po-
put železare i desetina takvih firmi širom biv-
še države. Rat sankcije, izgubljena tržišta, ne-
kontrolisano štampanje novca i finansiranje
neefikasne privrede, uvešće okrnjenu SR Ju-
goslaviju početkom 90-ih godina XX veka u
nezabeleženu hiperinflaciju. Na čelo central-
ne banke, opet nakratko došao je Dragoslav
Avramović, koga su mnogi doživeli kao spa-
Branislav Gulan
sitelja. Preko noći, država je, brisanjem nula
sa novčanica još jednom dobila konvertibilni
dinar, a građani još jedan predah. Program
monetarne rekonstrukcije i ekonomskog opo-
ravka, ipak nije odmakao dalje od kreiranja
,,super dinara’’ ili ,,Avramovog dinara’’. I sam
njegov tvorac kasnije je intervjuu za javnost
priznao grešku: ,,Pogrešio sam jer sam vero-
vao da neće biti problema kada se uspostavi
zdrav dinar. Jer, bilo je i takvih moćnika (po-
litičara) kojima on nije odgovarao. Banke su
prve krenule u rušenje dinara, jer su odobra-
vale kredite i kome treba i kome ne treba.
Potcenio sam i sve strukturne slabosti privre-
de’’, govori je deda Avram, koga su ekonomi-
sti u startu kritikovali zbog nastavka politike
štampanja novca, oživljavanja privrede i na-
jave javnih radova. Jedan od njih, autor ,,Eko-
nomije destrukcije’’ Mlađan Dinkić, koga će
kasnije neki označiti kao grobara srpske tran-
zicione ekonomije’’ o Avramoviću je govorio
ovako: ,,Danas je definitivno jasno da Avra-
movićev program nije uspeo jer on suštinski
ništa nije ni pokušao da menja. A, i da jeste,
sigurno je da mu onaj koji ga je učinio guver-
nerom i čudotvorcem, to ne bi dozvolio. Uba-
civanje zdravog novca u bolesnu privredu nije
samo po sebi moglo imati iscrpljujuće dej-
stvo’’, izjavio je Dinkić za javnost oktobra 1995.
godine.
Iako se o reformi društvene svojine govo-
rilo prečesto, pravu privatizaciju Jugoslavija
je videla tek nakon 2000. godine. Nažalost i
njenu ružnu stranu, bolji život i veći životni
standard namirisali su malobrojni dobitnici
tranzicije i to samo do početka svetske eko-
nomske krize koja je donela nove otkaze (za
400.000 radnika) i pad svih ekonomskih pa-
rametara. Svaka treća privatizacija je poni-
štena. Krah je bio svuda, a porastao je javni
dug i budžetski deficit. Sistem do dan – da-
nas nije reformisan i nema dana u kome se
ova sveta srpska reč ne pomene bar nekoliko
puta. A, sve dok bude tako reforma neće biti
završena.
81
Srpska ekonomija i Evropska unija
Najveći gubitak ima NLB
Među 15 banaka koje su 2013. godinu
završile sa gubitkom prednjači (Nova lju-
bljanska banka NLB) sa minusom od ne-
što preko 10 milijardi dinara. Iza NLB po
visini gubitka na drugom mestu je KBC
banka sa 7,5 milijardi dinara, sledi HIPO
Alpe Adria banka sa blizu pet milijardi
dinara gubitka, na četvrtom mestu je
OTP banka sa 4,7 milijardi dinara gubit-
ka, a na petom Alpha banka sa 1,5 mili-
jardi dinara gubitka. Na šestom mestu je
bila Univerzal banka (koja je kasnije uga-
šena) sa blizu 1,5 milijardi dinara, a na
sedmom mestu Piraeus banka sa 999 mi-
liona dinara gubitka. Iznenađenje na listi
je Sosijete ženeral banka koje je sa 808
miliona dinara na osmom mestu po izno-
su gubitka. Sa gubitkom su poslovale i
Marfin, Findomestik, VVTB (bivša
Moskovska banka) Srpska banka, Dunav
banka i Čačanska banka.
Država sistemskog deficita
Zato se i kaže da je ključno pitanje ove ze-
mlje već šest i po decenija da se preraspodeli
postojeće, a ne da se stvori novo. Živeli smo i
živimo u društvu koje ima ugrađenu sistemsku
grešku, a to je da stalno kreira prava na potroš-
nju, a ne razmišlja o privrednom motoru.
,,Srbija je u strateškoj krizi i model koji se za-
sniva na monetarnoj stabilnosti nije ostvario
svoju funkciju niti ispunio postavljeni cilj i mi
smo završili u monetarnom haosu koji se po
pravilu uvek događa kada postoji besmislen
sistem. To znači da nismo ozbiljno prišli mo-
netarnom sistemu jer nismo prvo rešili ono na
šta se on oslanja, a to su deficit i dugovi drža-
ve, javnih preduzeća i privatnih firmi (koji izno-
se 26,3 milijardi evra). To je doprinelo da se
unutra formiraju monopoli pa ni od liberali-
zacije tržišta nismo mogli da očekujemo rezul-
tate. Dakle, ključno pitanje Srbije već više od
82
šest i po decenija je da se preraspodeli posto-
jeće, a ne da se stvori novo. Živeli smo i živimo
u društvu koje ima ugrađenu sistemsku grešku,
da stalno kreira pravo na potrošnju, a da ne
razmišlja o privrednom motoru’’. Ovo ističe
profesor beogradskog Filozofskog fakulteta dr
Miodrag Zec. On još kaže da živimo u državi
čiji su problemi stalno slični. Ja taj sistem zo-
vem društvom sistemskog deficita, kaže on.
Uvek kod nas postoji neki deficit, samo se na
različite načina pokriva. Mi kontinuirano sva-
kih deset godina ulazimo u slične probleme
koje rešavamo na različite načine. Rešavamo
ih tako da otklanjamo posledice, a nikad se ne
zapitamo o fundamentalnim uzrocima zašto
nam se to desilo.
Ovu svoju priču Zec ilustruje primerom:,,Po-
sle oslobodilačke euforije i velikog vezivanja za
Ruse mi smo već 1948. godine zapali u krizu
političkog modela i krizu ekonomskog rasta.
To se desilo zato što je prvih godina posle rata
država sav svoj angažman usmerila na redistri-
buciju i tako zadovoljila deficit. Na primer, u
jednoj vili smešteno je deset porodica, pa je
,,,rešeno’’ stambeno pitanje. Isto tako, vlast je
oduzela imanje od hiljadu hektara i rešila pi-
tanje hiljadu seljaka bezemljaša. Dakle, deficit
je rešen arbitrarno – distributivno. Dakle, već
u prvom talasu nove vlasti ključno pitanje ove
zemlje bilo je da se preraspodeli postojeće, a
ne da se stvori novo. Zatim su došle pedesete
godine, raskid sa Rusima i uvođenje novog po-
litičkog modela samoupravljanja i pokušaj iz-
gradnje ekonomskog motora koji će isfinansi-
rati prava koja je obećao taj politički sistem.
Došlo je do okretanja Zapadu i ogromne nikad
javno saopštene pomoći, poznate kao ,,Truma-
nova jaja’’, sa kojom je vlast privremeno zatvo-
rila deficit. Taj deficit se ponovo otvorio 1961.
godine, eskalirao je 1963. i ušli smo u privred-
nu reformu. I od tada smo stalno u reformama.
Od tada do danas vlast se uvek bavi s dve stva-
ri. Prvo, država se pojavljuje kao agens preras-
podele i igranjem na žici konfrontacije u svetu,
istoka i zapada.
Čarobni štapić
Onda se postavlja pitanje gde se nalazi ča-
robni štapić? Profesor Zec dodaje, da se Tito-
va genijalnost svodila na to da je političkom
liberalizacijom i davanjem pasoša rešio dva
problema – narastajući kontigent radne sna-
ge koja se ne može zaposliti uputio je u ino-
stranstvo i time rešio mogući konflikt. Isto-
vremeno obezbedio je spoljni unilateralni
priliv sredstava na kome danas počivamo. Te
doznake i danas (godišnje od tri do pet mili-
jardi dolara) kontinuirano rešavaju platno -
bilansne probleme, odnose proizvodnje i po-
trošnje, sve bazične odnose u Srbiji. Sedam-
desetih godina prošlog veka počinje da jenja-
va priliv doznaka i ponovo je kriza platnog
bilansa, kriza proizvodnje i potrošnje. To je
odmah praćeno drastičnim političkim kon-
fliktima, sukobima republika i pokrajina, ustav-
nim amandmanima, na kraju i raspadom dr-
žave.
Čim nema para u kući, koja se tad zvala
Jugoslavija, nastupaju svađe i politički obračuni.
Tito se 1971. godine okreće enormnom
zaduživanju u inostranstvu. Između 1971. i
njegove smrti 1980. godine, Jugoslavija se
zadužila 20 milijardi dolara da održi debalans
između proizvodnje i potrošnje. A, kad je glav-
ni dužnik umro, svet je prekinuo finansiranje
spolja. Tada je ponovo eskalirao sukob republi-
ka i pokrajina i trajao je deset godina, do 1990.
godine. To je bila rasprava u jednoj porodici u
kojoj nema plate i dohotka, a svi smatraju da
su opljačkani i svi tvrde da su žrtve. Potom si-
stem koristi nova oruđa kako bi nastavio da fi-
nansira disbalans. Počinje inflatorno finansira-
nje, a pošto nema dovoljno doznaka, naše ban-
ke nude veće kamate gastarbajterima da svoju
štednju iz inostranstva prebacuju u naše banke.
Ali, i pored toga, zbog skupih i nesigurnih tran-
sfera, novac ide ilegalnim kanalima...
Branislav Gulan
Iznurenu zemlju, pad proizvodnje otpušta-
nje radnika (njih oko 500.000 je za deceniju
i po ostalo bez radnih mesta), siromaštvo
nije uspela da popravi ni značajna suma de-
viza iz inostranstvu. Procene su da je u Srbi-
ju samo od gastarbajtera od demokratskih
promena 2000. pa do kraja 2012. godine sti-
glo 43 milijarde dolara! Najveći deo doznaka
otišao je u potrošnju (za preživljavanje), a
malo za pokretanje poslova, otvaranje firmi.
Na taj način dotirani su kućni budžeti za oko
800.000 stanovnika. Primera radi u Srbiju je
dijaspora 2011. godine poslala oko 2,79 mi-
lijardi evra. Naredne godine 2,73 milijarde
evra, a 2013. godine 2,13 milijardi evra, a to-
liko je stiglo i u dve naredne godine, do
početka 2016. godine. Najviše deviza pristiže
iz Nemačke, a zatim slede Austrija, Francu-
ska, Švedska... Prema podacima Narodne ban-
ke Srbije, u 2014. godine u zemlju je stiglo
oko 2,5 milijarda evra doznaka. Nadležni
očekuje da će i ove godine stići oko tri mili-
jarde evra. Kada su u pitanju doznake, naj-
berićetnije godine bile su pre svetske finan-
sijske krize. Tada je dolazilo i do pet milijardi
dolara. Devize se uglavnom donose u kover-
tama direktno, šalju po rođacima, prijatelji-
ma ili čak preko vozača autobusa. Dakle, za-
obilazi se legalni transfer preko banaka. Jer
srpski gastarbajteri tvrde du su velike provi-
zije. Međutim, ne treba očekivati da domaća
valuta jača samo na osnovu priliva deviza od
naših ljudi koji rade van zemlje. Kriza je učin-
ila da se više štedi, a s druge strane sve se
manje gastarbajtera posle penzionisanja vraća
u Srbiju. Takođe, oni koji rade u inostranstvu
sa sobom vode i decu, cele porodice. Tako
da se ni oni ne vraćaju u Srbiju, jer im ona
ništa sigurno ne nudi. Ni radno mesto, ni si-
gurnost kapitala, i pored stalnih obećanja
,,listopadnih’’ vlada i premijera.
83
Srpska ekonomija i Evropska unija
INSTITUT ZA STRATEŠKA REŠENJA SLOVENIJE
Zaostajanje zapadnog Balkana
Kao prvi trend koji se navodi u studiji, jeste
da je predviđeni rast BDP-a od 0,5 odsto BDP-a
(Hrvatska) do preko četiri odsto (Kosovo) u
regionu suviše nizak da bi se smanjilo zaosta-
janja u razvoju za zapadnom Evropom
Produbljivanje zaostajanja u razvoju u od-
nosu na srednju i zapadnu Evropu jedna je od
glavnih konstatacija iz studije “Analitička pred-
viđanja u 2014 - zapadni Balkan”. To zaostaja-
nje predviđa se i za narednu deceniju i po! Stu-
diju je napisao slovenački ekonomista Tine
Kračun iz ljubljanskog Instituta za strateška
rešenja (ISR).
Kao prvi trend koji se navodi u toj studiji,
jeste da je predviđeni rast BDP-a od 0,5 odsto
BDP-a (Hrvatska) do preko četiri odsto (Koso-
vo) u regionu suviše nizak da bi se smanjilo
zaostajanja u razvoju za zapadnom Evropom,
koja će imati slične stope rasta.
Kao drugi trend u istoj studiji, koju prenose
slovenački mediji, navodi se da Slovenija gubi
84
Branislav Gulan
svoju nekadašnju ulogu u regionu i ekonomski
uticaj.
“Hrvatska je ulaskom u EU u očima stranih
investitora osigurala nov položaj na zapadnom
Balkanu. Strane firme će u bliskoj budućnosti
davati prednost Zagrebu pred Ljubljanom, kao
centru za upravljanje regionalnih investicija.
Uprkos tome, zapadni Balkan za Sloveniju i
dalje ostaje najvažniji deo sveta”, navodi stu-
dija. Kao treći trend, Kračun ukazuje i na “novi
geostrateški položaj Srbije”, zbog njenih par-
tnerskih odnosa sa Rusijom i Kinom, kako i
zbog određivanja datuma za početak prego-
vora sa EU o članstvu.
On ukazuje da je Srbija 2013. godine ima-
la privredni rast od 1,7 odsto, a da se za idu-
ću godinu bila predviđanja rasta od 1,5 od-
Foto: .nspm.rs
sto, zatim da je javni dug dostigao 68,8 odsto
BDP, a nezaposlenost je i dalje visoka. To se lo ni u 2015. godini. Obećanja su da će se pasti na 25,5 odsto, a lanjski rast BDP-a od 0,5
nije ostvarilo jer su u Srbiji u 2014. godine naglo krenuti i razvoj tek od 2016. godine. odsto povećaće se na dva odsto”, navodi se u
poplave odnele dobar deo bruto domaćeg Narodu preostaje da očekuje ostvarenja tih studiji.
proizvoda. Do značajnijeg oporavka nije doš- obećanja. Za privredu Crne Gore predviđa se rast od
Dok je u Srbiji 2013. godine zabeležila pri- 2,3 odsto u 2014. godini, a nezaposlenost je i
vredni rast, Hrvatska je već petu godinu u kri- tamo problem, pošto se predviđa samo mali
zi, pošto je 2013. zaključila sa padom BDP-a pad sa 19,8 na 19,5 odsto. Javni dug će, među-
od 0,7 odsto. tim, i tamo porasti sa 58,6 na 59,6 odsto BDP.
Hrvatska je u četiri godine krize izgubila čak Makedonija će, kako se predviđa, imati pri-
10 godina razvoja, a nivo razvijenosti iz pret- vredni rast od 2,5 odsto, što je više od prošlo-
krizne 2008. će postići tek 2020. godine, navo- godišnjih, u 2013. godini, za 2,1 odsto. Javni
di Kračun u studiji ,,Ulazak Hrvatske u Evrop- dug je relativno nizak i predviđa se njegov rast
sku uniju’’ najbolje se odrazio na turizam, a sa 36,1 na 37,9 odsto BDP. Nezaposlenost je
najnegativnije na poljoprivredu, dok je držav- visoka, i očekuje se da se sa 30 odsto, 2013. go-
ni javni dug povećan na 64,7 odsto BDP-a. dine smanji tek na 29,9 odsto.
Problem s visokim javnim dugom imaju i Najveći rast se predviđa na Kosovu, koje ima
druge države u regionu, osim Bosne i Herce- i najvišu stopu nezaposlenosti na zapadnom
govine, navodi se u studiji. “BiH je godinu za- Balkanu od 43 odsto. Tamo će, kako se pred-
vršila s javnim dugom od 42,1 odsto BDP-a i viđa, rast sa 2,6 odsto iz 2013. godine, skočiti
ove će ga godine smanjiti na ispod 40 posto, na 4,2 odsto u 2014. godini.
ali ima visoku 27-procentnu nezaposlenost.
Stopa nezaposlenosti u BiH ove će ove godine  (5. januar 2014.g)
85
Srpska ekonomija i Evropska unija
DUŠAN VUJOVIĆ, EKONOMISTA
Uhvati ritam, ali složno
Ako se Srbija meri po kriterijumima života,
ona je među najsiromašnijim zemljama u
svetu. I to je glavno merilo vladajućih vred-
nosti vladajućih partija i njihovih čelnika,
posebno od demokratskih promena do da-
nas!
Svakim danom nezadovoljstvo raste, a po-
pularnost partija na vlasti pada. Pokušaj da se
vizijom razvoja Srbije do 2020. godine premo-
sti jaz između sive realnosti i svetle budućn-
osti drma se sa skepsom među stručnjacima i
odbacuje kao još jedno političko obećanje.
Zašto je to tako? Da li je nova partokratija već
urušila temelje tržišne demokratije? Može li
Srbija da postigne neophodni minimum,
društvene saglasnosti da uspešno odgovori na
tekuće izazove razvoja, pisao je prof dr Dušan
Vujović, u autorskom tekstu u časopisu EKO-
NOMIST, početkom februara 2011. godine.
Kasnije (2014. godine) je postao ministar pri-
vrede u vladi Aleksandra Vučića.
U tekstu koji prenosimo, između ostalog
stoji: U periodu od 2001. do 2009. godine u
Srbiji je ostvaren impresivan rast realnog do-
hotka: domaći bruto proizvod po stanovniku
(u stalnim cenama iz 2005. godine i po realnoj
kupovnoj moći tzv. PPP kursu), rastao je u pro-
seku 5,2 odsto godišnje. Drugim rečima, posle
korigovanja za efekte inflacije i kretanje kursa,
u devetogodišnjem, periodu ostvaren je ku-
mulativni rast realnog dohotka od preko 50
odsto. To je za 0,1 odsto procenat brže od pro-
seka Evropske unije, što Srbiju stavlja u red
najuspešnijih privreda u svetu po tim kriteri-
jumima! Ako se Srbija meri po kriterijumima
života, ona je među najsiromašnijim zemljama
u svetu! I to je glavno merilo vladajućih vred-
nosti vladajućih partija i njihovih čelnika, po-
sebno od demokratskih promena do danas!
86
Prof dr Dušan Vujović
Zato su ljudi s pravom i – nezadovoljni sa
životom! Ne vide perspektivu, posebno mladi
pa ih više desetina hiljada godišnje idući ,,tr-
buhom za kruhom’’ napušta u Srbiju. Prema
brojnim anketama kvalitet života, i pored obe-
ćanja nije unapređen ni posle demokratskih
promena 2000. godine. Novi prosperitet je
zaobišao mnogo društvene slojeve, posebno
one koji nemaju zaposlenje, zavise od od pen-
zija ili niskih plata. Javna sredstva se ne koriste
efikasno u dostizanju socijalnih ciljeva i izgrad-
nji infrastrukture. Svakim danom nezadovolj-
stvo raste, a popularnost partija na vlasti zbog
neispunjenih obećanja o boljem životu – pada!
Pokušaj da se vizijom razvoja Srbije do 2020.
godine premosti jaz između sive realnosti i
svetle budućnosti primljen je sa skepsom
među stručnjacima i ignorisan u narodu kao
da će još jedno političko obećanje već sutra
biti zaboravljeno. Zašto je to tako? Da li je nova
partokratija za samo deset godina urušila te-
melje tržišne demokratije? Može li Srbija da
postigne neophodni minimum društvene sa-
glasnosti da uspešno odgovori na tekuće iza-
zove razvoja?
Pet uslova razvoja
Praktična iskustva uspešnih zemalja,
uključujući Kinu, Indiju, Brazil, Koreju i druge,
,,azijske tigrove’’ ukazuju na pet neophodnih
stepeni razvoja.
Prvo, maksimalno iskoristiti mogućnosti svet-
skog tržišta i na strani uvoza (pre svega sti-
canjem znanja i tehnologije) i na strani izvoza
(efikasnom proizvodnjom dobara koja zado-
voljavaju svetsku tražnju). Mi smo do sada
mnogo više koristili, mogućnost uvoza po-
trošnih dobara i opreme, i zaduživanja, i a mno-
go manje druge mogućnosti. Izazov je da se
akcenat stavi na uvoz proizvodnih i upravlja-
čkih znanja usmerenih na rast produktivnosti
u sektorima sa jasnom izvoznom orijentacijom.
Drugo, održati kredibilnu makroekonomsku
stabilnost u oblasti cena, održive fiskalne i ek-
sterne pozicije. Uspešne zemlje nisu insistirale
na super niskoj inflaciji, minimalnim fiskalnim
deficitima ili fiksnim valutnim kursevima. Ali
su se trudile da inflacija, fiskalni i spoljni defi-
cit budu pod stalnom, odgovornom, i nada
sve koordinisanom kontrolom ekonomske po-
litike. Kod nas u Srbiji je glavni izazov ostvari-
ti neophodnu koordinaciju monetarne i fiskal-
ne politike i uveriti potrošače i investitore da
je trajna makroekonomska stabilnost cilj koji
nema alternativu.
Treće, ostvariti visoku dinamiku efikasnih in-
vesticija finansiranih velikim delom iz domaćih
izvora štednje, uključujući javne investicije koje
privlače i omogućavaju (a ne istiskuju) privatne
investicije. Posle više godina zastoja, javne in-
vesticije (u infrastrukturu) konačno su krenule.
Suštinski izazov je kako preći sa reči na dela u
realizaciji privatnih investicija u postojećem la-
virintu zakona i procedura koje opterećuju po-
slovno okruženje. Još veći izazov je kako gene-
risati veću privatnu štednju razvojem novih
finansijskih instrumenata i kako smanjiti nega-
tivnu štednju države pri enormnim socijalnim
rashodima. I kritično suženoj poreskoj bazi.
Četvrto, uvažavati dugoročne signale sa
tržišta u situacijama kada države svesno
interveniše ili utiče na aplikaciju resursa.
Davanje subvencija, podržavanje određenih
sektora, i uopšte, vodjenje aktivne industrijske
politike može biti uspešno jedino ako je
usmereno na korigovanje tekućih nesavršenosti
i dostizanje rešenja koja su u skladu sa
dugoročnim tržišnim ishodom. Glavni izazov
je kako definisati aktivnu ulogu države da se
izbegne favorizovanje pojedinih preduzeća ili
Branislav Gulan
sektora koji nemaju razvojnu šansu, odnosno
kako izbeći rasipanje veoma ograničenih javnih
sredstava.
Peto, i najvažnije sve uspešne zemlje imale
su vrhunski profesionalne, kredibilne, poštene,
odane, i predane vlade koje su ulagale ogro-
mne napored da nađu najbolja rešenja i dosti-
gnu realne rezultate. Njihov cilj je bio stvoriti
povoljno makroekonomsko i regulatorno okru-
ženje za rast privatnog sektora, obezbediti in-
frastrukturu, komunalne usluge, obrazovanje
i zdravstvo. Pored toga one su aktivno pratile
kako ova rešenja funkcionišu u praksi i usavr-
šavale ih da bi se ostvarili željeni rezultati na
nivou cele zemlje. Ovo je možda najkrupniji
izazov u našim uslovima. Orijentacija na stvar-
ne (i smislene) rezultate i odgovornost za nji-
hovu realizaciju gotovo da ne postoji od nivoa
konkretnih resornih zaduženja do vlade u ce-
lini. Najbolja potvrda poplava obećanja (vlade
i većine ministara) od projekcija budućih eko-
nomskih performansi do očekivanih rezultata
u procesu evropskih integracija.
Menjati razmišljanje i ponašanje
Neophodne su krupne promene u načinu raz-
mišljanja i ponašanja da bismo dobili kredibilnu
vlast koja može da generiše širi politički i društv-
eni konsensus kao osnovu uspešnog dugoročn-
og privrednog razvoja. Bez toga će biti jako teško
završiti institucionalne reforme i kompletirati
infrastrukturu kao pretpostavke budućeg razvoj
i odgovoriti na nove izazove u sve težem
okruženju globalne ekonomije. Novi izazovi
uključuju veću konkurenciju i veći pristup aktra-
ktivnim tržištima u uslovima slabije tražnje i
višeg stepena (sakrivenog) protekcionizma,
smanjene mogućnosti kreditnog finansiranja, i
značajna ograničenja u tokovima kapitala. Zato
je neophodno proveriti realnost ključnih pretpo-
stavki strategije razvoja do 2020. godine koja se
velikim delom naslanja na izvoznu orijentaciju
i obilan priliv eksternih izvora finansiranja.
 (Autor je profesor Fakulteta
za ekonomiju, finansije i administraciju)
87
Srpska ekonomija i Evropska unija
DRAMATIČNA KRIZA SRBIJE
Srbija srlja u status kolonije!
U njoj su nepovoljni trendovi i teško stanje u
sferi njenih ekonomsko - finansijskih odnosa
sa inostranstvom, ni u političkoj ni u stručnoj
javnosti nisu prisutna rešenja koja naziru izla-
zak iz krize. Čak se stvara lažna slika preko
isticanja rasta izvoza, rasta pokrivenosti uvo-
za izvozom, smanjenja kvantivnog odnosa
deficita tekućeg računa platnog bilansa
I profesor beogradskog Univerziteta dr Mla-
đen Kovačević ističe da se Srbija nalazi u dra-
matičnoj ekonomskoj i društvenoj krizi. U njoj
su nepovoljni trendovi i teško stanje u sferi
njenih ekonomsko - finansijskih odnosa sa
inostranstvom, ni u političkoj ni u stručnoj
javnosti nisu prisutna rešenja koja naziru izla-
zak iz krize. Čak se stvara lažna slika preko isti-
canja rasta izvoza, rasta pokrivenosti uvoza
izvozom, smanjenja kvantivnog odnosa defi-
cita tekućeg računa platnog bilansa i bruto
domaćeg proizvoda, stagnacije, nivoa spoljnog
duga, rast deviznih rezervi, mogućnosti dobi-
janja povoljnih obilnih kredita, priliva stranih
direktnih investicija... Dakle, gruba statistička
poboljšanja su virtuelnog karaktera poboljša-
nja. Nedovoljno se uvažavaju vrlo teški pro-
blemi u sferi ekonomsko – finansijskih odno-
sa sa inostranstvom što će imati teške eko-
nomske i socijalne posledice po Srbiju u celi-
ni. On upozorava da je u vreme kada su struč-
njaci Svetske banke projektovali u Srbiji stopu
rasta privrede za period od 2011 – 2020. go-
dine od čak sedam odsto u referatu ,,Srbija
pred privrednim i finansijskim kolapsom’’ upo-
zoravao na stanje u privredi koje je neprome-
njeno i u 2015. godini, a neizvestno i na po-
četku 2016. godine. To je drastičan pad indu-
strijske, sa oscilacijama proizvodnje iz godine
u godinu, pogoršanje ekonomskog i socijalnog
položaja.
88
Dr Mlađen Kovačević
Dakle, i u periodu u pet takozvanih postkri-
znih godina, Srbija na svim poljima tone sve
dublje. Zbog stanja u koje je Srbija dovedena,
ona će morati da zaključi stend-baj sporazum
sa MMF, a ne znam ni jednu zemlju koja se
uspešno razvijala kada je dosledno primenji-
vala recepte te institucije. Naprotiv, dosledna
primena recepata MMF-a kao i drugih medju-
narodnih finansijskih institucija, vodi takve
zemlje u status SAVREMENIH KOLONIJA! Bez
novog društvenog i privrednog sistema i nove
ekonomske politike, drugačije od ove koja se
vodi i na početku 2015. godine Srbija srlja u
status de facto kolonije i ,,pustinje bez peska’’
i upadanje u taj status bi bio nedopustiv greh
sadašnje prema budućim generacijama. To je
i rezultat pogrešne kadrovske politike koju vodi
aktuelna vlast. Na odgovorna ministarstva me-
sta biraju se ljudi po partijskoj liniji sa oskud-
nom biografijom (primer ministra privrede
izabranog u 2014. godini). Na rad ovog i osta-
lih sličnih ministara i asocijacije privrede ko-
morskog sistema, primedbe upućuju ugledni
privrednici. Dakle, za teško ekonomsko stanje
u kome se zemlja nalazi odgovorni su naši fi-
nansijsko privredni spasioci koji vladaju ovom
zemljom. Gde se nalazimo najbolji podatak je
da su samo dve zemlje manje atraktivne od
Srbije za ulaganje kapitala, navodi Mladjen Ko-
vačević.
Stagnacija privrednih subjekata
sa inostranstvom
Srbija je zemlja koja je stvorila najpovoljni-
je uslove za investiranje, privlačenje direktnih
stranih investicija, navode premijer i aktuelni
ministri na početku 2015. godine. Dakle, Srbi-
ja je zemlja koja nije bogata naftom, ali koja
ima mnogo pametnih i obrazovanih ljudi. Kroz
reforme koje je ostvarila ova vlada, pre svega,
stvarajući povoljan ,,pravi ambijent’’ donoše-
njem čitavog spektra sistemskih zakona kao
što su: Zakon o radu, Zakon o privatizaciji i
stečaju, poreski podsticaji, podrška poljopri-
vredi, osnivanje slobodnih zona i zakon o ne-
kretninama, kojim se za period za izdavanje
građevinske dozvole određuje za razuman i
prihvatljiv rok, tek treba da pokažu boljitak.
Ali, već sad po obećanjima ministara u Vladi
Srbije, koji su izuzetno zadovoljni postignutim
rezultatima ekonomske i političke stabilizaci-
je, smanjenjem inflacije i nizom drugih reform-
skih poteza – Srbija predstavlja ekonomski raj
za život i poslovanje! Narod to drugačije oseća,
ministri opet kažu da ih razumeju da je teško,
a boljitak obećavaju svake sledeće godine! Kre-
atori ekonomske politike Srbije hvale se i sa
postignutim rezultatima unapređenja poslo-
vanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Rezultati
Evo kakvi su rezultati postignuti u 2014. go-
dini kada je broj aktivnih privrednih subjekata
u pitanju. Njihov broj je nepromenjen od 2007.
godine! Dakle, i pored stvorenih idealnih uslo-
va i niza poziva premijera i ministara, privred-
nici iz Srbije i sveta nisu pohrlili da otvaraju
nova preduzeća u tom novom zemaljskom
raju!
U 2014. godini za 11 meseci u Srbiji je, pre-
ma podacima Agencije za privredne registra
(APR) registrovano 7.556 novoosnovanih pri-
vrednih subjekata i 26.787 novih preduzetnič-
Branislav Gulan
kih radnji. Tim je broj aktivnih privrednih dru-
štava premašio za oko 4.000 broj u 2013. go-
dini i dostigao nivo od 114.627, a broj aktivnih
preduzetnika za nešto više od 5.000 premašio
je broj iz 2013. godine i zaustavio se na 217.340.
To je za oko 100.000 manje nego prethodnih
godina! Ove brojke privrednika su znatno ma-
nje od onog što se očekivalo prema obećanji-
ma aktuelnih vlasti da će stići u zemlju raja za
privrednike i život i rad u njoj!
U istom vremenu iz registracije je i brisano
2.189 privrednih društava i 22.915 preduzet-
nika., što znači i da bi kod privrednih društava
kao realan ,,priraštaj’’ (odnos između osnova-
nih i brisanih) mogla da se uzme cifra od 5.367
novih firmi, a kod preduzetnika cifra od 3.872
preduzetničke radnje. Ovi podaci ukazuju i da
broj novoosnovanih preduzeća nije dostigao
granicu od 9.000 ispod koje je pao 2011. godi-
ne i uprkos neznatnim povećanjima zabeleže-
nih u 2012. i 2013. godini (koja se mere dese-
tinama novih preduzeća), ostao do danas. U
godinama pre krize, da podsetimo, godišnje,
se registrovalo više od 11.000 novih privrednih
društava. Što se delatnosti tiče, i kod osnova-
nih i kod brisanih privrednih subjekata, uz ma-
nja odstupanja, i dalje preovladjuju isti poslo-
vi – dakle, kod privrednih društava, veletrgo-
vina (osnovano 889, a brisano 235) konsultant-
ske aktivnosti (osnovano 348, a brisano 120) i
restorani i pokretni ugostiteljski objekti (osno-
vana 262, a brisano 33), a kod preduzetnika,
opet restorani i pokretni ugostiteljski objekti,
pripremanje i posluživanje pića i frizerski i koz-
metički saloni.
Direktor APR Zvonko Obradović u izjavi za
javnost kaže da od 2007. godine do početka
2015. godine u Srbiji, nezavisno od ekonomske
krize, praktično postoji ili slična brojka aktiv-
nih privrednih subjekata koja se kreće oko
100.000 ili 110.000 privrednih društava i oko
215.000 ili 225.000 preduzetnika. Po njegovim
rečima, to zapravo pokazuje koliko je potreb-
no promeniti ukupan ambijent i u državi i u
društvu i stvoriti klimu koja će motivisati ljude
89
Srpska ekonomija i Evropska unija
da se orijentišu ka privatnom sektori i pokre- U predizbornim kampanjama svaka vlast za
nu sopstvene poslove. Olakšice koje su u tom protekle dve i po decenije priželjkivala je odno-
smislu neophodne, počev od onih koje se od- sno, obećavala da će biti oko 420.000 aktivnih
nose na registraciju firme pa nadalje, nisu me- preduzetnika. To se, međutim, nikada nije ostva-
djutim, dovoljne. Tačno je da nismo svi rođeni rilo. Izvršni direktor Unije poslodavaca Srbije
za preduzetnike i da ne postoji škola u kojoj bi Dragoljub Rajić (2014. g.) kaže:,,Sistem je takav
se to moglo naučiti, ali svako ko ima ideju želi da bi danas samo lud čovek osnovao firmu u
da pokrene neki zakoniti posao treba da do- Srbiji i prijavio se da legalno radi. Greši i vlada.
bije priliku da bude stimulisan da to učini. Dr- Ona bi trebalo, kao što je bila obećala, da pri-
žava ni na jednom nivou i ni u kom smislu u vrednike pusti da predlože ko bi bio najbolji mi-
tome ne treba da mu smeta. Naprotiv, njen nistar za privredu, a u Srbiji ima dosta ljudi koji
zadatak je da svu pažnju usmeri na to da se imaju kvalitet koji se se zahteva od ministra u
ovaj krug aktivnih u bazi podataka maksimal- datim uslovima. Zakonski i regulatorni okvir
no proširi. privrednike svesno gura u kriminal da bi mogli
da opstanu. Sa ovakvim opterećenjima i potpu-
Ukupan broj registrovanih nom nepredvidljivošću poslovanja mnogo pri-
privrednih subjekata u APR vrednika mora da traži rupe u sistemu. Imamo
Godina Broj aktivnih Broj aktivnih haos koji je birokratija stvarala godinama, izmi-
privrednih društava preduzetnika šljajući sebi posao. Zato bi premijer morao da
odluči hoće li jaku privredu (zvanično to hoće,
2007. 96.375 208.605
ali na delu ne) ili će birokratiju koja će njemu
2008. 104.662 216.780 aplaudirati i na kraju pojesti sve nas. Lepo je to
2009. 110.281 222.676 što premijer priča, ali mi, privrednici to nismo
2010. 109.937 222.495 osetili, i dalje nas svi čerupaju. Dakle, privatna
2011. 104.723 220.458 privreda posluje u uslovima gerile i u našim gla-
vama još živi komunizam i situacija postaje sve
2012. 105.105 218.127
teža. Siva ekonomija vredi oko 12 milijardi evra
2013. 110.952 212.716 (što je oko 31 odsto BDP) i ona predstavlja bazu
2014. 114.627 217.340 iz koje se mogu povećati državni prihodi. 
 Izvor: APR  (kraj 2015.godine)
90
SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE
Borba protiv sitnih
Rešenje se nalazi u tome da se opterećenja za
privredu smanje na 40 odsto, a oni su sad 64,8
odsto. Ako se to uradi veliki broj firmi će iza-
ći iz sive zone i prijaviti firme
Siva ekonomija smanjuje bruto domaći pro-
izvod za 31 odsto. Borba protiv sive ekonomi-
je vodi se, ali na pogrešnoj strani. Ona se na-
lazi kod velikih firmi, dok se svaka vlast bori
protiv sitnih prodavaca na pijacama, koji to
rade samo da bi preživeli.
,,Siva ekonomija nisu oni sitni prodavci na i
oko pijaca, koji to rade da bi preživeli, ona se
nalazi kod velikih preduzeća. Rešenje se nala-
zi u tome da se opterećenja za privredu sma-
nje na 40 odsto, a oni su sad 64,8 odsto. Ako
se to uradi i veliki broj firmi će izaći iz sive zone”
, dodaje Miroljub Aleksić, vlasnik subotičkog
,,Pionira’’ i nekoliko hotela u Srbiji.
Izvršni direktor novosnovane Privredne ko-
more malih i srednjih preduzeća, vlasnik pri-
vatne tekstilne kompanije Milan Knežević
ističe da je stepen iskoristivosti efektivnog
radnog vremena u javnom sektoru Srbije 2,5
sati, a u privatnoj privredi – 5,5 sati. Za novo
zapošljavanje u Srbiji potreban je rast bruto
domaćeg proizvoda od pet do šest odsto go-
dišnje. Zapošljavati se može samo ako imamo
povećanu tražnju, ona može da povuče nove
investicije, nove investicije otvaraju nova rad-
na mesta. Dok toga nema sve drugo je prazna
priča. Mi možemo samo da zapošljavamo kad
se povećava tražnja, a samim tim i proizvod-
nja. Po rečima Kneževića, broj preduzetnika
u zemlji je oko 222.000, a ima još i 112.000
malih i srednjih preduzeća. Moja teza je, za-
posli jednog, reši probleme svih, kaže on. To
znači da samo zaposliti po jednog radnika,
to je 330.000 novozaposlenih. Za tog jednog
radnika država bi trebalo da nas oslobodi po-
Branislav Gulan
reza i doprinosa na dve godine i to bi joj se
kroz plate novozaposlenih mnogostruko vra-
tilo.
Birokratizovana država
Dakle, Srbiji, da bi povećala proizvodnju ,,na
plus’’ sa godišnjim rastom, potrebno je pobolj-
šanje uslova poslovanja. To je smanjenje biro-
kratije, veća predvidivost poreske politike, efi-
kasna javna uprava, te veća pravna sigurnost.
To su i osnovni uslovi za poboljšanje rejtinga
na Forbsovoj rang listi najboljih država za po-
slovanje, gde Srbija zauzima 85 mesto, što je
slabo u odnosu na većinu zemalja iz regiona.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski ra-
zvoj (NALED) je u izdanju za 2014. godinu Sive
knjige istakla čak 100 preporuka za rešavanje
ključnih administrativnih problema sa kojima
se susreće srpska privreda. Jedna od ključnih
ocena te publikacije je da je Srbija i dalje biro-
kratizovana država, a pred vladom i instituci-
jama je još puno reformi u cilju stvaranja po-
voljnog okruženja. Od 110 preporuka 37 se
odnosi na Ministarstvo finansija i u toj orga-
nizaciji smatraju da su neophodne izmene ad-
ministrativnih procedura kao i pojedinih za-
konskih propisa. U 2015. godini očekuju uvo-
đenje elektronskog sistema za izdavanje gra-
đevinskih dozvola, nastavak reforme inspek-
cijskih službi, rešavanje pitanja konverzije kao
i nastavak identifikacije i izmene parafiskalnih
nameta. Među tih 10 ključnih preporuka iz
Sive knjige, polovina se odnosi na Ministarstvo
finansija i tiče se pojašnjenja kriterijuma za
određivanje iznosa poreza i doprinosa koje
plaćaju obveznici po paušalnom principu obra-
čuna, smanjenja poreza i doprinosa na najniže
zarade i uvođenje veće progresivnosti opore-
zivanja. Predlaže se i usvajanje zakona o na-
knadama za korišćenje javnih dobara i uspo-
91
Srpska ekonomija i Evropska unija
stavljanje javnog Registra takvih i naknada,
ukidanje administrativne takse u postupcima
pred katastrom nepokretnosti i traži omogu-
ćavanje brisanja privrednih subjekata u APR-u.
Ministarstvu zdravlja se predlaže ukidanje
zdravstvenih knjižica. Ministarstvu za rad da
pojednostavi ostvarivanje prava na porodiljsku
nadoknadu, a Ministarstvu državne uprave da
sprovede reformu inspekcija. Ministarstvu prav-
de je preporučena izmena zakona o javnim
beležnicima tako da se njihove usluge učine
dostupnim i efikasnim, a Ministarstvu kulture
i informisanja da se omogući privrednim su-
bjektima čuvanje registratorskog materijala u
elektronskom obliku. Predstavnici Američke
privredne komore (AmCham) na kraju 2014.
godine predstavili su istraživanje sprovedeno
među članicama te komore koje je pokazalo
da predvidivost poreske politike i dosledno
sprovođenje zakona jesu ključne stavke koje
privreda očekuje od vlade Srbije u 2015. godi-
ni. Ono što kompanije vide kao pozitivne pro-
mene u 2014. godini jeste donošenje Zakona
o radu i izmene Zakona o stečaju, ali su u naj-
većoj meri zabrinute zbog mogućnosti da im
vlada uvede nove poreze. Povećana je i zabri-
nutost kompanija oko makroekonomske sta-
bilnosti, što bi moglo da se odrazi na povećanje
poreskih nameta. Skoro polovina ispitanika,
tačnije 47 odsto njih, očekuje dalje investicije
i otvaranje novih radnih mesta, ako se pobolj-
šaju uslovi poslovanja, ali je to sve pak manje
u odnosu na 2013. godinu dana kada je taj op-
timizam bio 51 odsto očekivanja! I delegacija
nemačke privrede u 2014. godini je anketirala
preduzeća u Srbiji o uslovima poslovanja nji-
hove ključne preporuke su veća pravna sigur-
nost, predvidivost ekonomske politike i efika-
snost javne uprave. Takođe je skrenuta pažnja
na nedostatak transparentnosti u javnim ten-
derima i poreskom sistemu kao i poreskim
upravama. Za sve njih među najvažnije i naj-
hitnije mere vlade Srbije, navodi se borba pro-
tiv korupcije, politička stabilnost i napredak u
poslovnom ambijentu za strane investitore.
92
Pozitivno su ocenjene kvalifikacija i motivacija
radnika, njihovo obrazovanje, produktivnost i
dostupnost kvalifikovanih radnika, a troškovi
rada su ocenjeni kao dobri. Većina stranih in-
vestitora bi u tom slučaju ponovo investirala
u Srbiju, pa se Srbija pozicionirala na treće me-
sto među zemljama Srednje i Jugoistočne Evro-
pe, posle Poljske i Estonije. Inače, na aktuelnoj
Forbsovoj listi najbolje rangirana zemlja regi-
ona je Slovenija, koja zauzima visoko 14 mesto,
a slede je Makedonija na 31 mestu, Hrvatska
na 46, Crna Gora na 48 i Bosna i Hercegovina
84 mestu, a Srbija je na 85 poziciji! Forbs ran-
gira zemlje po 11 kriterijuma, uključujući pra-
vo vlasništva, inovacije, tehnologije, korupciju,
slobode (ličnu trgovinsku i monetarnu), biro-
kratiju, zaštitu ulaganja, berzansko poslovanje...
Puna torba briga
Dakle, opšta slika i dalje pokazuje rđavo
stanje u srpskoj ekonomiji i još se nevide zna-
ci poboljšanja privrede na početku 2015. go-
dine, ocenjuje ekonomista i istraživač Bečkog
instituta za međunarodne ekonomske studi-
je Vladimir Gligorov. On ističe da su prihodi
u budžetu nešto bolji nego ranije, ali da ,,tre-
ba videti sve podatke’’ i da li to važi samo za
mesec dva ili za duži period. Podaci kojima se
raspolaže za celokupnu 2014. godinu poka-
zuju rđavu sliku. Tu su pad BDP od dva odsto,
industrijske proizvodnje od šest odsto, kao i
problemi sa uvozom i izvozom, navodi Gligo-
rov.
Ovakvo stanje ukazuje na pravu sliku u sta-
nju srpske privrede, iako je ona ružičasta kada
govore predstavnici aktuelne političe vlasti na
početku 2015. godine. Stanje je takvo da Srbija
u ovom trenutku ne zna odakle da krene u re-
šavanju ključnih problema i da se nalazi tek u
prvoj fazi tranzicije, jer vlast je priznala da su
neki problemi otvoreni. Između ostalog je pri-
znala da se raspala država, da je skupa država,
da ne valja zakon o radu pa je već donet novi.
Međutim, doneta rešenja ne daju rezultate. Jer,
još nema odgovora na pitanje da li hoćemo da
Srbija bude liberalna ili socijalna država. Prime-
ra radi, hoćemo liberalnu državu kada plaćamo
poreze, a socijalnu kada se lečimo. Dakle, nema
odgovora na bazično pitanje ,,šta u stvari ho-
ćemo, a ako smo na prvom pitanju to znači da
nemamo nikakav program’’. Sve ovo ukazuje
na činjenicu da je privreda više nego u drama-
tičnoj situaciji i ne bi trebalo očekivati da se
tako krupan problem reši za godinu ili dve...
U stabilnim državama, kad vlada tokom je-
seni pripremi valjan budžet parlamentu za na-
rednu godinu, ona može mirno da uživa u vla-
sti, bar dok se ne primeti da taj budžet neće
izdržati vetrove realnosti. Kod nas to pravilo
ne važi, jer su problemi veći od budžeta, a re-
lativna finansijska stabilnost, sama po sebi, ne
garantuje dobru budućnost, pa oligarhija na
vlasti uvek mora da ima na umu da je Srbija
zemlja u velikim problemima i da se i za vreme
njihove vlasti jako malo odmaklo u pravcu re-
šavanja teškoća. Ne samo zbog nespobnosti
Srbije da se brzo menja, nego i zbog međuna-
rodnih prilika.
U tom pogledu valja odmah izneti hipotezu
da Srbija od predsedavanja OEBS-om (pod or-
tačkom kabanicom Švajcarske) ne može imati
nikakve koristi, pa bi uspeh bio i da se na toj
poziciji ne pretrpi neka ozbiljnija politička šte-
ta. Jer, iza predsedavajućeg (Ivice Dačića) ne
stoji relevantna država za posredovanje izme-
đu Rusije i EU. Na evropskom putu Srbija je u
januaru 2014. godine ,,otvorila’’ pregovore u
Briselu, ali zatim se godinu dana nije dogodilo
ništa. Uskoro ćemo zavideti Turskoj koja je po-
sle tri decenije razgovaranja sa EU, već otvori-
la nekoliko poglavlja i – stala. Srbija je stala i
pre otvaranja prvog poglavlja. Na primer, po-
novo se govori ,,paralelnim institucijama’’ na
Kosovu i Metohiji, zaustavljena je restitucija
konfiskovane svojine nad zemljom, ponovo se
odlaže privatizacija, to jest likvidacija stotinak
najvećih gubitaša iz paketa od 502 firme u ,,re-
strukturisanju’’. Nijedan sudski proces u vezi
ranijih privatizacija nije okončan, sudski sistem
je tri meseca bio paralisan advokatskim štraj-
Branislav Gulan
kom koji je svojom tvrdoglavošću i neznanjem
vladanja, izazvala aktuelna vlast, a predsednik
Republike Srbije Tomislav Nikolić pokazuje
“alergiju” prema ustavnim promenama, a isto-
vremeno hoće da dobije i novi mandat. Dakle,
raste želja za dugim vladanjem. Ipak, pregovo-
ri su počeli kajem 2015. godine, a kojim tem-
pom i dokle će stići, pokazaće vreme.
Po onome što se dešava u predizbornoj Srbi-
ji 2016. godine, vlasti se ni počemu ne razlikuju
ni od jednih dosadašnjih koji su vladali Srbijom.
Cilj im je sad da vladaju do 2020. godine. Vlasti
u Srbiji, na početku 2016. godine, čak izražavaju
mnogo veću želju da ostanu u vladajućim fote-
ljama i klupama, nego što su to činili njihovi
prethodnici! Istovremeno, pored istorijskih uspe-
ha Vlade Srbije, narod sve lošije i siromašnije živi!
Ni od prijateljstva sa Rusijom u narednih ne-
koliko godina ne treba ništa očekivati, jer se ona
sama nalazi u velikoj ekonomskoj krizi, koja će
potrajati sve dok se jednog lepog dana ne opo-
ravi svetska cena nafte. A, to ne treba očekivati,
jer se i ona sama nalazi u velikoj ekonomskoj
krizi koja će potrajati bar još dve – tri godine,
dok ne prođu predsednički izbori u SAD. Uo-
stalom, ima stručnjaka koji smatraju da je vre-
me nafte, kao jednog od ključnih oruđa svetske
politike – na zalasku, pa ni oporavak njene cene
verovatno neće biti spektakularan. To istovre-
meno znači da će i među investitorima sa Bli-
skog istoka početi više da se razmišlja o tome
gde vredi ulagati dolare. Da li, na primer, vredi
investirati u prodajne kapacitete i rezidencijal-
nu stanogradnju u državi u kojoj je recesija po-
stala nepromenljiva slika nesposobnosti za re-
forme i prilagodjavanje modernim vremenima?
To jest, vredi li investirati u državu koja se ide-
ološki opire ,,alijenaciji potrošačkog društva’’ i
teži ,,duhovnosti’’ (ma šta to značilo), dok njeni
popovi voze imperijalne automobile, a glavni
propovednici školuju decu i prestižnim koledži-
ma protestantskog severa. Uostalom, vredi se
upitati šta će se sa arapskim novcem dogoditi
kada uskoro američke kamate krenu u vis i kada
ceo svetski kapital pohrli ka Vold stritu?
93
Srpska ekonomija i Evropska unija
Šta treba Srbiji
Dakle, na početku 2016. godine i u bu-
dućnosti Srbiji su potrebni političari, pri-
vrednici i državnici, koji će napraviti pre-
okret u ambijentu i usmeriti ekonomiju
u dobrom pravcu. Politika koja prepozna
neophodnost, suštinu i domete ovakve
koncepcije i učini odgovarajuća prilago-
đavanja u svojim programima i konkret-
nim delovanjima ima šansu da ispuni
svoju državničku misiju, da ostvari mo-
guće u datim okolnostima za državu ume-
sto za grupu političkih istomišljenika. To
je značajno zbog očekivanja građana Sr-
bije, a pre svega, mladih u vezi otvaranja
perspektive za izlazak iz krize i prelazak
na putanju održivog ekomskog razvoja.
Politički faktor je bitan ne samo zbog im-
plementacije datih predloga, već i zbog
shvatanja atmosfere optimizma u državi
za čije je preživljavanje, pored znanja i
konstruktivizma, danas potrebno i str-
pljenje.
Iako je sporazum Srbije sa MMF-om utana-
čen, a budžet za 2015. godinu pisan ,,u sarad-
nji’’ sa ovom institucijom, to je samo pomoć
vladajućoj garnituri da produži svoje vladanje.
Svetske prilike nisu sigurne stalno je sve u po-
kretu, a brzina razumevanja svetskih prilika u
Beogradu – nije naročita. Tanak kadrovski sa-
stav poslušnog Vučićevog kabineta, koji treba
da se suoči sa pomenutim krupnim problemi-
ma Srbije, dosada je nekako pokrivan vatro-
metima samohvale i neukusnim ulizništvom
ministara i drugih vrhovnika premijeru koji je
(sticajem okolnosti) bio prinuđen da ih izabe-
re. Ne po kvalitetu, već po partijskoj pripad-
nosti i po poslušnosti! A, i sami su znali da
nisu iskusni privrednici, niti su kvalitetno obra-
zovani, dobar deo nije završio škole, ali ima
kupljene diplome i kurseve! Istina, ulizništvo,
koje se u Skupštini Srbije dokazuje burnim
aplauizima svojim partijskim drugovima, po-
94
znato je u politici širom planete i kroz celu du-
binu istorije, ali je u Srbiju brzo stiglo do mak-
simalnog maksimuma, pa bi po tome premijer
(Aleksandar Vučić) mogao biti i ,,predsednik
svetske vlade’’ ili ,,kapiten političkog Bajerna’’.
Problem je što sistem samohvale traži stalno
,,dodavanje’’, a u Srbiji se prebrzo došlo do gra-
nica iznad kojih nije lako poskočiti. Sad, na
početku 2016. godine je predizborno vreme,
vlast se nalazi u ozbiljnom poslu, pa je doista
pravi čas da se ministri afirmišu i pred naro-
dom, tako da pokažu da su u stanju da me-
njaju svet na teritoriji Srbije u kome se toliko
siromašno živi.
Nekad smo bili razvijeni
Otkad je u Srbiji zvanično ukinut socijalizam,
malo, malo, pa se se javi priča o novom mode-
lu rasta. Pošto prethodni nije valjao. A, svaki
sledeći – bio on irski, korejski, singapurski ili
marsovski – najpre bi bio obesmišljen, pa tek
onda pušten u promet, piše dr Danica Popović
u Politici (27. april 2014.g). Tako je ovde Slobo-
dan Milošević zagovarao socijalizam švedskog
tipa, a da niko nije upitao – kakav je to švedski
model bez kralja i kapitalizma? Ili, krene priča o
kineskom modelu, kako je to spas za Srbiju, a
da se niko ne upita kakvo je to čudo, kad tamo
cela zemlja radi od jutra do mraka za male pare.
Doduše tačno je i to da je Kina upravo na ovaj
način od poslednje zabiti postala treća privred-
na sila sveta, ali svejedno, to ni malo ne menja
stvar u Srbiji. Isto tako,,čudo’’ najpre smo vide-
li u Japanu, zatim u Južnoj Koreji i među ,,azij-
skim tigrovima’’, sada i u Kini. Sve je to isti mo-
del rasta, koji se bazira na velikom izvozu i ma-
loj domaćoj potrošnji, dakle, na skromnim za-
radama i velikom odricanju. Što se ovde nije
primilo. Čim smo došli do slova ,,o’’ u reči odri-
canje, stvar je zaboravljena, piše Danica Popo-
vić. Onda se u priču nekako upleo irski model.
Obrazovanje, i sad pričaju da je to rešenje! Uz
to treba nam infrastruktura, a baš su Irci (a i mi
bismo) da koristimo pristupne fondove EU. A,
niko da kaže: ,,Hej ljudi, Irska je prošla verovat-
no najsuroviju neoliberalnu šok terapiju, u kojoj
je javna potrošnja smanjena sa 55 na 35 odsto
domaćeg proizvoda, za manje od deset godina’’.
U Irskoj su zamrznuli plate i u državnom i u pri-
vatnom sektoru (na minimum) ne bi li privukli
strane investitore i povećali zaposlenost. Što se
i desilo! Stopa nezaposlenosti pala je sa 16 na
4,5 odsto. Investitori su pohrili. Bolji ishod teško
bi bilo i zamisliti.
I sada, ako za trenutak pogledamo sve te pri-
če o tigrovima i zmajevima (koje pominje i srp-
ski ministar finansija i v.d. ministra odbrane
Dušan Vujović) – keltskim, azijskim, svakakvim
– videćemo da su sve to priče o štednji i odri-
canju, o spororastućim zaradama i brzorastu-
ćim profitima. To je jedini način da zarade uop-
šte rastu, a da se istovremeno broj radnih me-
sta povećava.Drugo čudo ekonomija još nije
izmislila, ističe profesorka beogradskog Eko-
nomskog fakulteta Danica Popović.
Neki su spremni da tvrde da Srbija danas više
nije industrijska zemlja, ali su Srbi ne tako dav-
no bili industrijska nacija u ozbiljnom usponu,
navodi dr Petar B. Petrović, profesor Mašin-
skog fakulteta Univerziteta u Beogradu i re-
dovni član Akademije inženjerskih nauka Sr-
bije (AINS), u radu ,,Nekad smo bili razvijeniji’’.
Ako se odmah ponovo neindustrijalizuje, Sr-
bija neće moći da ostvari održiv privredni rast
i makroekonomsku stabilnost. Drugim rečima
nema joj opstanka. Taj težak i dugotrajan po-
sao, pun odricanja, mora da počne odmah
ukazuje Petrović. Eto, neki su spremni da tvrde
da Srbije danas više nije industrijska zemlja, ali
je do kraja devedesetih godina prošlog veka
bila bolja od Finske i Južne Koreje, da bi potom
krenula putem ekonomske propasti. Južna Ko-
reja danas ima jednu od najdinamičnijih eko-
nomija sveta, a Finska ekonomija je takva u
evropskim okvirima. Srbija je do pojave krize
devedesetih godina prošlog veka bila daleko
ispred njih. ,,Zvuči neverovatno, ali statistički
podaci govore upravo tako. Zato je neophod-
no da se kroz studioznu analizu komparativnih
razlika pronikne u suštinu, da se pronađe kon-
Branislav Gulan
strukciona greška koju Srbija ima u svom eko-
nomskom razvoju, u svojoj kulturnoj i mental-
noj matrici, koja je vodi ka svetu propalih na-
cija, osuđenih na trajnu stagnaciju i siromaštvo,
podjednako materijalno i duhovno’’, navodi
Petrović. On podseća da smo prvu fabriku iz-
gradili 1853. godine, kada je u Kragujevcu, na
desnoj obali Lepenice, Srbija uspela da sopstve-
nim znanjem i velikim naporima podigne svoj
prvi proizvodni pogon koji je uspešno radio na
industrijskim principima. Bilo je to jezgro iz
kojeg je iznikla industrija Srbije. Od suštinskog
značaja jeste i divljenja vredna činjenica, po
njegovim rečima, da je tadašnja Srbija, koja je
tih godina bila još u vazalnom odnosu i deli-
mično slobodna, prepoznala suštinski značaj
proizvodnje i industrije za njenu budućnost.
Na volovskim kolima, tajno, u delovima i iz dva
pokušaja, doneta je i instalisana prva parna
mašina u Srbiji!
Bez industrije nema države
Ciljevi Evropske unije su poljoprivreda, ener-
getika, infrastruktura, zaštita životne sredine,
ali za njih je potrebno 20 – 30 milijardi evra,
koje Srbija ne može investirati. Jer, nema tog
novca! Ta strategija mora biti dopunjena no-
vom industrijalizacijom, odnosno reindustri-
jalizacijom. Nauka je spremila Nacrt reindu-
strijalizacije Srbije. Dakle, i to je doneto, ali –
politički kreatori ekonomske politike, to ne
prepoznaju da je potrebno Srbiji!
Neophodno je firme u restrukturisanju kvali-
tetno privatizovati, da njihovi kupci budu oni
koji zaista žele da proizvode i da zapošljavaju
ljude. Ukoliko ne bude tako, samo u sektoru me-
talne, elektroindustrije, rudnika metala i meta-
lurgije, oko 25.000 radnika naći će se na ulici, a
sredstva za socijalne programe koja oni dobiju
neće otići u otvaranje novih firmi nego u potroš-
nju, o njoj se više razmišlja nego o proizvodnji.
Ovakve ocene i nevesele prognoze iznosi
Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za me-
talnu i elektroindustriju, rudnike metala i me-
talurgiju u Privrednoj komori Srbije. To udru-
95
Srpska ekonomija i Evropska unija
ženje obuhvata oko 6.000 kompanija sa 130.000
radnika, čija proizvodnja pokriva 46,5 odsto
srpskog izvoza, odnosno 42 odsto uvoza. Ovo
je i sektor sa puno problema, jer od 161 firme
u restrukturisanju 48 je iz tog sektora koji za-
pošljava polovinu od 54.000 radnika u firmama
u restrukturisanju. ,,Problemi su poznati. Ako
se posmatra celina privrede, strategija države
mora biti usmerena ka energetici, poljoprivre-
di, infrastrukturi i ekologiji. Tu su potrebne
ogromne investicije, desetine milijardi evra da
bi se stvorio poslovni ambijent o kojem vlada
i ministri govore.. Realno, to je nemoguće ostva-
riti porezima i doprinosima privrednika i gra-
đana. Potreban je neki drugi strateški model,
kao što su koncesije ili javno - privatna partner-
stva. Bolje bi bilo da se okrenemo takvom po-
slovanju nego li recimo Fijatu. Primera radi,
Fijat ima izvoz vredan oko dve milijarde dola-
ra godišnje, ali i uvoz od 1,5 milijardi dolara.
Jedna trećina Fijata je srpsko, a dve trećine ita-
lijansko vlasništvo.Nema međutim, domaćih
proizvođača komponenti u ovoj priči. Dakle,
Fijat i nije većinski srpski! Bilo bi dobro kada
bismo imali još jednog proizvođača automo-
bila, da stvarno imamo automobilsku industri-
ju, i kada bismo uključili i domaće proizvođače
opreme, jer njih je bilo više stotina kada je bila
,,Zastava’’. Najbolji primer toga je da smo kra-
jem osamdesetih godina XX veka imali
1.030.000 industrijskih radnika, sada ih je samo
375.000’’, navodi Obradović.
Industrija koja nestaje
Industrija u Srbiji nestaje i zato je potrebno
potencirati razgovor – odgovor, na pitanje da li
je ona potrebna državi. Sigurno je da treba, jer
bez industrije država ne postoji. Zato je Srbiji i
potrebna reindustrijalizacija. Ona je potrebna
da bi privreda opstala, ali nije dovoljno da se to
podrži samo verbalno, već i stvarno od vrha dr-
žave ka lokalu. Treba da se dobija prvo politička
podrška sa vrha, bez obzira koja će partija biti
na vlasti! Nacionalni savet za oporavak države,
formirao je i radnu grupu koja je uradila Nacrt
96
strategije reindustrijalizacije Srbije. Međutim, ta
strategija (urađena 2012. godine) kao i mnoge
druge do sada ostala je u fioci. Ona je ponudila
rešenja i predloge za izlazak Srbije iz duboke kri-
ze i prelazak na putanju održivog razvoja. Ura-
dili su je stručnjaci, ali ministar privrede u Vladi
Srbije pa nije ni prepoznao ono što umnje glave
nude. Svrha dokumenta je da u Srbiji ekonomi-
ja postane nacionalni prioritet broj jedan. Neo-
pravdano je da nacija koja ima Nikolu Teslu, Mi-
hajla Pupina, Milutina Milankovića, kao i druge
velikane razvojnog i primenjenog inženjerstva
nije u stanju da stvori ekonomski ambijent koji
bi bio pogodan za razvoj realne ekonomije, no-
vih tehnoloških platformi i komercijalnu prime-
nu inovacija i, na toj osnovi, ekonomski i soci-
jalni razvoj uporediv sa drugim evropskim dr-
žavama.
U Nacrtu strategije reindustrijalizacije Srbije
između ostalog stoji, da je glavni problem pri-
vrede Srbije autput gep, odnosno, nivo eko-
nomske aktivnosti koji je ispod mogućeg nivoa.
Politički je neopravdano, a u evropskoj državi
sa tako visokim siromaštvom (širokog spektra
nezadovoljenih potreba) postoji već preko dve
decenije autput gep. U 2012. godini u odnosu
na početak tranzicije 1990. godine Srbija je za-
beležila autoput gep od 30 odsto (u stalnim
cenama) dok su druge privrede u tranziciji, u
oznaci EBRD -28 u istom periodu u proseku
povećale svoj BDP za preko 40 odsto, Inače,
autput gep je zakonitost koji prati prvu fazu
tranzicije. U kasnijim fazama, zahvaljujući re-
strukturisanju preduzeća i banaka kao i razvo-
ju ambijenta privlačnog za investitore, dolazi
se do tranzicionog autput gepa s rastom pro-
izvodnje i produktivnosti. U EBRD-28 tranzici-
oni autput gep je anuliran 2004. godine. Struk-
turne promene u zemljama u tranziciji su do-
vele do relativno bržeg razvoja u odnosu na
nerazvijene privrede. Suština strukturnih pro-
mena je ekspanzija i rast produktivnosti sek-
tora razmenljivih proizvoda kao i rast produk-
tivnosti u sektorima nerazmenljivih proizvoda.
Sve je to omogućilo uspešan završetak proce-
sa tranzicije i otpočinjanje procesa ekonom-
skog dostizanja kao i politike integracije u EU.
Suprotno većini istočnoevropskih privreda
koje su u ekonomskom dostizanju razvijenih
evropskih privreda, Srbija je u zaostajanju. Naj-
veći pad beleži realni sektor, pre svega, indu-
strijska proizvodnja. Vrednost industrijske pro-
izvodnje u periodu 1990-2010. godine je pala
za više od 60 odsto, doprinos industrije BDP
se smanjuje sa 31 odsto na 15 odsto, dok je
broj industrijskih radnika pao sa 1,3 miliona na
0,3 miliona. U pitanju su trendovi koji su u pot-
punoj suprotnosti ne samo sa trendovima u
okruženju, već i sa trendovima koji su u Srbiji
prethodili ovom periodu. Konkretno u vreme-
nu od 1960. do 1990. godine industrijska pro-
izvodnja u Srbiji je rasla po prosečnoj stopi od
osam odsto godišnje, a u privrednoj strukturi
su postojale sve bitne grane koje govore o so-
lidnom stepenu industrijalizacije. Jedan od ra-
zloga ovakvog stanja je i neadekvatna ekonom-
ska politika čiji je glavni cilj bila inflacija (niska
i stabilna). Međutim, kontrola cena isključivo
monetarnim merama dovodi do žrtvovanja
realne ekonomije. Šta više ekonomska politika
koja se vodi je kontraproduktivna pošto do-
vodi do veštačkog pregrejavanja ekonomije,
budući da prilivi kapitala iz privatizacije uve-
ćavaju novčanu masu i dovode do neravnote-
že u smislu povećanja tražnje. Hlađenje veštač-
ki pregrejane ekonomije monetarnim merama
je skupo. NBS je za te svrhe koristila podizanje
obavezne rezerve, podizanje referentne kamat-
ne stope i operacije na otvorenom tržištu. Sve
ove mere utiču na rast cene kapitala što je ne-
logično za privredu sa autput gepom. Da bi
sprečila negativne pojave NBS koristi devizne
rezerve što utiče na njihovo smanjivanje. Ne-
gativan efekat ovakvog ponašanja je i prece-
njivanje vrednosti dinara. Sve to šalje loše si-
gnale potencijalnim investitorima.
NBS poslodavac, umesto regulator
U krizi koja je zvanično počela 2008. godine
(iako se u javnosti za nju znalo još od sredine
Branislav Gulan
Jaka valuta u slaboj privredi
Sve ovo ukazuje da više od dve decenije
arhitekte tranzicije u Srbiji koriste neo-
liberalnu ekonomsku doktrinu, a u vo-
đenju ekonomske politike koncepcijsku
platformu takozvanog ,,Vašingtonskog
konsenzusa’’. Nažalost u Srbiji nije posto-
jalo dovoljno političara sposobnih da sa-
gledaju neprimenljivost ove koncepcije
na lokalne uslove kao i njene odložene
negativne posledice. Zanemarena je i srp-
ska specifičnost. Koncepciju je prihvati-
la i ekspertska elita u regulatornim teli-
ma i nevladinim organizacijama, među
kojima se jedan broj upravo bavio pro-
mocijom platforme potpunog povlače-
nja države iz privrede. Vladalo je jedno-
umlje politike i nauke. Sad, na početku
2016. godine na istu temu vlada stranač-
ko jednoumlje. Bolje rečeno, i mali deo
nauke, koji voli da je na vlasti, nemo po-
tvrđuje želje vladajućih političara. Vla-
dajuća oligarhija je čak oblikovala dobar
deo javnog mnjenja za ovakav svoj rad.
Na ovaj način se daje alibi vladama za
mnoga nečinjenja ili loša činjenja. Sve
ovo govori da su posledice neadekvatne
ekonomske politike – dale loše rezultate!
2005. godine) politika ciljane inflacije pretrpela
je ozbiljne teorijske kritike upravo u zemljama
u kojima je lansirana. Ova politika je praktično
u napuštanju posle više od dve decenije prime-
ne, i pored činjenice da u privredama koje su je
lansirale i dalje ne postoji značajan autput gep
niti inflacija gurana troškovima. Primena ove
politike dovela je NBS u još jednu zamku, da se
ponaša kao poslodavac poslovnih banaka, ume-
sto kao regulator što otvara prostor za ,,uglova-
nje tržišta’’ u vezi sa doprinosom učesnika. Ope-
racije sa repo papirima koje emituje NBS su
najbolja ilustracija prethodne poente. Takva
politika dovela je da ciljana inflacija bez nomi-
nalnog sidra dovodi do sindroma ,,jake valute
97
Srpska ekonomija i Evropska unija
u slaboj privredi’’, što predstavlja glavni razlog
degresije u razvoju sektora razmenljivih proi-
zvoda. Na primer, u periodu 2001-2011. godine
kumulativna inflacija je bila 174 odsto, a depre-
sijacija dinara 78 odsto, što govori o značajnom
nivou precenjenosti dinara. Precenjen devizni
kurs ohrabruje uvoz, a obeshrabruje izvoz. To
u Srbiji postoji i danas, na početku 2016. godine
kada se ova knjiga priprema za štampu.
Sve ovo ukazuje da oporavak privrede zah-
teva radikalne koncepcijske promene u regu-
lativi i funkcionisanju privrednog sistema kao
i osmišljene i sinhronizovane poteze države
Evro
Udeo evra povećan je sa 17,5 odsto na
23,8 odsto u periodu od 2000-2013, dok
je učešće dolara u alociranim svetskim
deviznim rezervama palo sa 72 odsto na
61,9 odsto. Ovo ukazuje da je za sada
najozbiljniji izazivač dolaru posle 30-ih
godina XX veka postao evro, u kome je
inače denominovan najveći deo svetskih
obveznica. Po izveštaju BIS (prosek za
maj 2013. godine) evro drži 16,8 odsto
svih ,,foreign-exchange’’ transakcija, a
dolar 43,5 odsto.
kako bi se povećale investicije u javnom i pri-
vatnom sektoru. Oporavak zahteva uspostav-
ljanje makroekonomske ravnoteže pomoću
fiskalne konsolidacije i anuliranjem autput
gepa. U pitanju su povezani procesi. Naime, u
održavanju likvidnosti (spoljne i unutrašnje),
ekspanzija proizvodnje razmenjivih proizvoda
je put da se omogući smanjenje uvoza i pove-
ćanje izvoza, stvori neto pozitivan efekat u te-
kućem računu i kapitalnom bilansu i, na taj
način, eliminišu potrebe za daljim kreditiranjem
deficita tekućeg računa i budžeta.
Iz strukturne krize ne može se izaći bez an-
ti-kriznog programa. Na neispunjenje je osu-
đen svako ko u otklanjanju strukturnih nerav-
noteža veruje u samoregulišući mehanizam
,,nevidljive ruke’’ tržišta u privredi koja je ne
98
samo neefikasna, već i mala, bez demografske
dividende, otvorena i visoko eurizovana, bez
rezervi kojima se mogu amortizovati eksterni
troškovi, i sve to u periodu ekonomske krize sa
duplim dnom u EU kao svom neposrednom
okruženju. Zemlja se sve više zadužuje, a ,,dug
je zao drug’’. Sa zaduživanjem će se moći pre-
stati tek kada se anulira autput gep rastom
proizvodnje razmenljivih proizvoda u granama
u kojima Srbija ima komparativne prednosti.
To su energetika, poljorivreda i prehrambena
industrija naslonjena na agrar. Ipak, ekspanzija
proizvodnje u sektorima sa komparativnim
prednostima ne može biti trajna osnova rasta
izvoza pošto je zasnovana na ekstenzivnom
razvoju. Trenutno u Srbiji intenzivne strategije
u razvoju nisu moguće. Eliminacija autput gepa
ne može se postići radeći ono što je najuno-
snije već ono što trenutno može da se radi,
preporučuje se u Nacrtu reindustrijalizacije
Srbije. Reindustrijalizacija ne znači oživljavanje
propalih preduzeća. Ona znači ekpanziju zdra-
vih firmi razmenljivim proizvodima iz privat-
nog i javnog sektora, oživljavanje javnih pre-
duzeća i preduzeća u restrukturisanju koja
mogu da doprinesu eliminaciji autput gepa i
stvaranje ambijenta za pojavu novih preduze-
ća na savremenim tehnološkim platformama
u privatnom i javnom sektoru.
Danas je u najrazvijenijim privredama sveta
potpuno sazrelo mišljenje da se kriza koja je
započela 2008. godine ne može savladati ak-
tivnostima koje su do nje dovele (deregulacija,
finansijalizacija i deindustrijalizacija) i da je
došlo vreme za definisanje nove koncepcijske
platforme vođenja ekonomske politike. Sa dru-
ge strane, prosperitetne ekonomije već duže
vreme imaju drugačiju koncepciju vođenja
ekonomske politike koja je omogućila relativ-
no lako prevazilaženje efekata globalne krize
koja je posledica grešaka u politici u najrazvi-
jenijim privredama.
Što se tiče Srbije, standardne preporuke
međunarodnih finansijskih organizacija o
nastavku neoliberalnog pristupa u vođenju
ekonomske politike sa fokusom na inflaciju,
kresanje budžeta i fleksibilnost tržišta rada su
kontraproduktivne pošto vode daljem
povećanju autput gepa, fiskalnoj nestabilnosti
i teškoćama u funkcionisanju države. Kresanje
budžeta se radi u fazi prosperiteta kako se
ekonomija ne bi isuviše pregrejala, a ne u recesiji
kada je ona, zapravo, nedogrejana. Konačno,
fleksibilnost tržišta rada se teško može postići
u Srbiji zbog visokih troškova prelaska i niskog
nivoa zaposlenosti. Nova koncepcijska
platforma vođenja ekonomske politike treba
da ima druge prioritete: realnu ekonomiju
(umesto finansija i usluga), investicije (umesto
potrošnje), štednju (umesto zaduživanja) i
aktiviranje domaćih izvora za rast proizvodnje
umesto uvoza. Suština je u promeni mentaliteta
u smislu zamene brokerskog mentaliteta –
proizvodnim. To znači da nova koncepcijska
platforma vođenja ekonomske politike
predstavlja kombinaciju industrijskih politika
i novih makroekonomskih politika koje se
baziraju na ,,automatskim stabilizatorima’’ u
monetarnoj i fiskalnoj sferi. Pri tome,
industrijske politike vode, a makroekonomske
politike slede. U finansiranju industrijskih po-
litika su domaći resursi i štednja treba da ima-
ju krucijalni značaj zbog granice visoke zadu-
ženosti do koje je Srbija do sada došla kao i
činjenice da strane direktne investicije ne pred-
stavljaju dugoročnu osnovu održivog razvoja,
pošto u srednjem roku smanjuju stopu rasta
zbog efekata transfernih cena, repatrijacije pro-
fita. Modeli finansiranja treba da omoguće, pre
svega, investiranje bez duga. Dakle, nova plat-
forma za vođenje ekonomske politike Srbije
treba da bude u skladu sa trendovima razvoja
koji postoje u globalnoj privredi. U pitanju su
značajne promene koje obuhvataju: model ka-
pitalizma, glavne fokuse industrijskih politika
i prioritete tehnološkog razvoja.
Vizija razvoja Srbije
Predlog reindustrijalizacije predstavlja viziju
razvoja Srbije. U pitanju je ideja vodilja za struk-
Branislav Gulan
turne promene u ekonomiji koje će dovesti do
bitnih poboljšanja makroekonomskih perfor-
mansi i održivog razvoja. Reindustrijalizacija
treba da zaustavi deindstrijalizaciju i depopu-
laciju kao njenog logičnog pratioca. Pored odr-
živog razvoja, reindstrijalizacija treba da obez-
bedi i političku stabilizaciju države koja je, izla-
zeći iz nekoliko tranzicionih država, ušla u sop-
stvenu geopolitičku i ekonomsku tranziciju bez
saveznika i jasne vizije šta se zapravo želi što je
rezultiralo ogromnim transakcionim troškovi-
ma i produbljivanjem nasleđenih fraktura si-
stema.
Strategija reindustrijalizacije treba da elimi-
niše autput gep i poveća konkurentnost naci-
onalne ekonomije. Da bi se to ostvarilo neop-
hodno je: da se uvećaju i unaprede aktivnosti
postojećih privrednih subjekata u sektoru ne-
razmenljivih proizvoda, da se stvore novi pri-
vredni subjekti, pre svega, u sektoru razmen-
ljivih proizvoda i da se razviju svi potencijali
koji predstavljaju infrastrukturu (fizičku i kon-
cepcijsku) za ostvarenje prethodna dva cilja.
Normalno za sprovođenje prethodne strategi-
je neophodno je postojanje konceptualno ra-
znovrsne platforme za vođenje ekonomske
politike koja obezbeđuje ,,rukovanje vidljive
ruke države i nevidljive ruke tržišta’’ posred-
stvom industrijskih politika i automatskih ma-
kroekonomskih stabilizatora. Ukoliko se ostva-
ri predloženo, doći će do uvećanja relativnog
značaja realnog sektora kao i do rasta opšteg
nivoa konkurentnosti nacionalne ekonomije
što će izazvati lanac pozitivnih efekata koji su
karakteristični za prosperitetne ekonomije kao
što su održiva zaposlenost, makroekonomska
stabilnost, rast standarda, konstruktivno funk-
cionisanje države i socijalna kohezija.
Ponuđena rešenja nisu zasnovana na preras-
podeli stvorenog bogatstva i faktora proizvod-
nje u posedu postojećih vlasnika već na stva-
ranju novih vrednosti. Čak i da postoje eko-
nomski efikasni i socijalno prihvatljivi meha-
nizmi preraspodele, nivo stvorenog bogatstva
u Srbiji nije dovoljan da bi se njegovom pre-
99
Srpska ekonomija i Evropska unija
Pad kamata
Pad stope investicija u razvijenim eko-
nomijama, kao rezultat globalne finan-
sijske krize, neće verovatno biti preokre-
nut u skorije vreme. Naime, od ranih
1980-ih kamatne stope ili prinosi na ak-
tivu svih ročnosti su širom sveta u padu,
što je podstaklo pad inflatornih očeki-
vanja. Realne kamatne stope, tj. stope
koje plaćaju dužnici korigovane za oče-
kivanu inflaciju, su posledično padale.
Desetogodišnje realne kamatne stope su
pale sa prosečnih 5,5 odsto 1980-ih na
3,5 odsto 1990-ih, dva odsto 2001-08, i
samo 0,33 odsto 2008-2012. godine. Sa
povećanom globalnom ekonomskom i
finansijskom integracijom u protekle tri
decenije, realne kamatne stope, poseb-
no dugoročne, su sada u velikoj meri
određene zajedničkim globalnim fakto-
rima. Unapređena fiskalna politika u ra-
zvijenim ekonomijama je glavni faktor
koji je prouzrokovao pad realnih kamat-
nih stopa od druge polovine 1990-ih.
Pad realnih kamatnih stopa od sredine
2000-tih se često pripisuje dejstvu pre-
zasićenosti štednjom, što je bilo uzroko-
vano prilivom novca iz zemalja u razvo-
ju, naročito Kine.
raspodelom mogli uspostaviti fundamenti odr-
živog ekonomskog razvoja. Ovaj predlog se
bazira na investicijama koje uvećavaju vrednost
u javnom i privatnom sektoru i integralnoj dr-
žavi koja usmerava razvoj prema prioritetnim
sektorima kroz regulatorni okvir i/ili sopstve-
nim delovanjem.
Izveštaj Svetske banke
Prema izveštaju Svetske banke, privreda Sr-
bije će posle negativnog privrednog rasta u
2014. godini od minus 2,0 odsto, 2015. godine
registrovati negativni rast od minus 0,5 do 0,8
odsto, pri čemu je prognoziran rast svetske
100
privrede od tri odsto. Taj izveštaj je kasniej ko-
rigoan u blagi rast srpske privrede, ali manji od
onog što govore aktuelne vlasti narodu. Prema
izveštaju Svetske banke za region jugoistočne
Evrope, Srbija će u 2016. zabeležiti privredni
rast od 1,5 odsto, a u 2017. godini želja kreato-
ra srpske ekonomske politike je da to bude dva
odsto! Razlozi za to se nalaze u slaboj domaćoj
ekonomskoj tražnji i teškoj fiskalnoj konsoli-
daciji. Svetski eksperti posebno naglašavaju da
su u Srbiji veliki problem nenaplativa potraži-
vanja koja imaju banke. Kao da su državna pre-
duzeća koja čekaju privatizaciju smanjila pro-
izvodnju, a podbacio je i izvoz usluga iz Srbije.
U zemljama našeg regiona Svetska banka
2015. godine je bila prognozirala privredni rast
Hrvatske od 0,5 odsto u ovoj i 1,2 odsto u 2016.
godini, za Crnu Goru predviđa privredni rast
od 3,4 odsto, odnosno 2,9 odsto u narednoj
godini, za Bosnu i Hercegovinu rast od 1,5 od-
sto u ovoj i 2,5 odsto u 2016. godini. BDP Ma-
kedonije će, prema projekcijama banke, pora-
sti 3,5 odsto u 2015. i 3,8 odsto u 2016. godini,
a Albanije tri odsto u ovoj i četiri odsto u 2016.
godini.
U regionu će spoljna tražnja ostati ključni
pokretač privrednog rasta, dok će potrošačko
i poslovno poverenje ostati slabo zbog očeki-
vane političke neizvesnosti, hronično visoke
stope nezaposlenosti, ali i dalje slabašnog ban-
karskog sistema pogođenog visokim obimom
nenaplativih zajmova. Nasleđeni problemi po-
put visokog fiskalnog deficita i javnog duga su,
prema izveštaju Svetske banke, smanjili fiskal-
ni prostor u jednom broju zemalja, naročito u
regionu jugoistočne Evrope (Albaniji, Srbiji i
Makedoniji), dok su dosadašnji napori tih ze-
malja za smanjenje javne potrošnje bili, pre
svega, fokusirani na rezanje kapitalnih investi-
cija, a ne na rešavanje strukturnih problema.
Svetska banka, takođe, prognozira ubrzanje
privrednog rasta za zemlje u razvoju, koji će
biti podstaknut padom cena nafte. Procene te
međunarodne institucije, bile su da će rast BDP-
a zemalja u razvoju 2015. godine dostići 4,8
odsto, što je porast sa prošlogodišnjih 4,4 od-
sto, dok će u narednoj godini porasti za 5,3
odsto. Za svetsku privredu u celini banka je
prognozirala rast od 3,0 posto u 2015. godini,
a 3,3 odsto u 2016. godini. U 2017. godini bi on
trebalo neznatno da uspori, na 3,2 posto. O-
poravak je neravnomeran, konstatuju u SB-u,
ukazujući na sve brži rast u američkoj i britan-
skoj privredi, koje beleže oporavak tržišta rada
i nastavak blage monetarne politike. S druge
strane, privredne aktivnosti u evrozoni i Japa-
nu neprekidno posrću, pritisnute nasleđem fi-
nansijske krize. Pritom u SB-u upozoravaju da
bi produžena stagnacija odnosno deflacija u
evrozoni ili Japanu mogla da zakoči i svetski
privredni rast. Kao jedan od rizika po globalni
privredni rast izdvajaju i mogući pritisak niskih
cena nafte, koje su u padu i na početku 2016.
godine, na bilans zemalja - proizvođača dok bi
zemlje - potrošači mogle od njega da imaju
koristi.
Na skupu Evropskog pokreta “Moguća Srbija
2020”, Petrović je rekao da će zaduživanje, zbog
inercije, nastaviti da raste još nekoliko godina,
te se efekti fiskalne konsolidacije i mali privred-
ni rast od dva odsto mogu očekivati tek 2017.
godine. Petrović je prognozirao da će 2015. go-
dine pad BDP biti 0,5 odsto dok se u 2016. go-
dini može očekivati dalja stagnacija, iako je pro-
jektovan željeni rast od 1,5 odsto, a u 2017. go-
dini narodu se obećava rast od dva odsto! Do-
dao je da to znači da privredni rast nije moguće
očekivati iz daljeg zaduživanja ili iz lične potroš-
nje, pa je to jedino moguće postići uz investici-
je u proizvodnju koja je orijentisana na izvoz.
“Za privredni rast je, verovatno, izgubljena i
2016. godina jer je to moguće samo uz pomoć
investicija. A, te investicije bi već sada morale
da budu najavljene, da bi se sprovele u 2015.
godini i da bi dale rezultate u 2016. godini”, re-
kao je Petrović. On je dodao da je, takođe, po-
trebno da država poveća ili čak i udvostruči
javne investicije u infrastrukturu jer je ona sada
u Srbiji nedovoljno razvijena, i kada je u pitanju
železnica, i kada je reč o auto-putevima.
Branislav Gulan
Dve političke i državničke greške
Kreatori ekonomske politike, odnosno budže-
ta Srbija za 2015. godinu učinili su dve kata-
strofalne greške. Zbog njih je traženo od
predsednika Republike Tomislava Nikolića da
ne potpiše Zakon o izmeni i dopuni Zakona o
Budžetu Republike Srbije za 2014. godinu i da
ga vrati Narodnoj skupštini Republike Srbije
na ponovno razmatranje. On to nije prihvatio.
Greške su:
1. povećanje ukupne rashodne strane Budže-
ta, što ukazuje da Budžet nije restriktivan
za sve korisnike - već samo za one koji nisu
protežirani od vladajućih partija, pre sve-
ga, za penzionere kojima se najviše oduzi-
ma: 22 odsto na iznos između 30.000 i
40.000 dinara i 25 odsto na sve iznose za-
rađenih penzija preko 40.000 dinara;
2. povećanje budžetske apanaže parlamen-
tarnim političkim partijama sa
1.293.600.000 na 1.941.428.000 dinara, od-
nosno za 647.828.000 dinara ili za 50,8 od-
sto;
Da tragedija bude veća, oni koji su se u pre-
dizbornim kampanjama zalagali za podršku
poljoprivredi kad su zaseli na vlast smanjuju i
subvencije poljoprivredi: sa 34.952.136.000 di-
nara koliko je prvobitno bilo namenjeno po-
ljoprivredi za 2014. godinu na 34.207.193.881
dinara po rebalansu budžeta, odnosno manje
za 744.942.119 dinara ili za 2,13 odsto. I na kra-
ju 2015. godine kada je usvajan budžeta Srbije
za 2016. godinu smanjen je Agrarni budžet za
jednu milijardu dinara, i iznosi 40,5 milijardi.
Neizmirene obaveze prema seljacima iz 2015.
godine, kako vlasti kažu zbog činovničke greš-
ke, prenete su na početak 2016. godine.
Deficit u 2014. godini 290 milijardi
Fiskalni savet snizio je u izveštaju za oktobar
prognozu ukupnog deficita za 2014. godinu na
7,5 odsto BDP, sračunao je Pavle Petrović,
predsednik Fiskalnog saveta. Fiskalni savet sni-
101
Srpska ekonomija i Evropska unija
zio je u poslednjem mesečnom izveštaju za
oktobar 2014. godine prognozu ukupnog de-
ficita za 2014. godinu sa 300 milijardi dinara
na 290 milijardi dinara, što iznosi 7,5 odsto BDP.
U tom izveštaju se navodi da nastavak sporijeg
izvršenja javnih investicija i rashoda za robu i
usluge na nivou republike ukazuje da bi ušte-
de mogle biti čak i veće od prethodno proce-
njenih i iznositi oko 20 milijardi dinara. Na taj
način bi manjak u republičkoj kasi, umesto re-
balansom predviđene 224 milijarde dinara,
iznosio oko 205 milijardi dinara. Rast ukupnih
javnih prihoda tokom oktobra najvećim je de-
lom posledica očekivanog sezonskog porasta
prihoda od PDV, kao i privremenog povećanja
neporeskih prihoda. Osnovni razlog za više ne-
poreske prihode je jednokratna uplata divi-
dendi javnih preduzeća i agencija u iznosu od
oko 1,3 milijarde dinara. Rashodi opšte države
u oktobru bili su na nivou prosečnog meseč-
nog izvršenja u 2014. godini od oko 138 mili-
jardi dinara. I u oktobru 2014. godine bilo je
evidentno sporije izvršenje javnih investicija,
što ukazuje na to da ni rebalansom umanjeni
plan neće biti ostvaren. Od početka 2015. go-
dine javne investicije izvršavaju se veoma nee-
fikasno - za devet meseci izvršeno je nešto više
od 50 odsto rebalansom planiranih iznosa, na-
vodi Fiskalni savet.
Srbija, kolateralna šteta
(Ne)očekivano otkazivanje „Južnog toka”
pružilo je dodatni argument za uverenje da će
2014. godina ostati upamćena kao izuzetno
zanimljiva kad je reč o svetskim poslovima.
Mogla je da bude bar malčice dosadnija.
Kad se budu stišale emocije zbog najnovi-
jeg „dokaza” da nas „Evropa mrzi”, pa eto,
Rusiji nije dozvolila da gasne cevi postavi i
kroz našu zemlju, biće sasvim jasno ono što
je odavno trebalo da nam bude. Da ni mržnja
ni ljubav nisu kategorije u međunarodnim
odnosima. Pogotovo u ovakvim vremenima,
kada je malo ko bez ekonomskih glavobolja,
jer su stvari daleko od željenih, pa se gotovo
102
na svim meridijanima strepi da bi godina iz
koje izlazimo mogla da bude bolja od one u
koju ulazimo. Zanemarimo na momenat gas
i naše razočarenje zbog toga što golub koji
nam je bio u ruci, sada nije ni na grani. Geo-
ekonomske prilike su jednostavno takve da
se svugde strepi od novog kruga recesije. Vi-
delo se to i na samitu G-20 u Australiji, kra-
jem 2014.godine, gde je dominirala zabrinu-
tost zbog sada već čvrstog uverenja da će
globalni rast u 2015. u najboljem slučaju biti
anemičan. Nije tamo doduše pominjana ne-
prijatna reč kriza nego njena umilnija inkar-
nacija: „izazovi”.
Teško je naći deo sveta bez tih izazova. U
Evropi, stagnacija praćena visokom stopom
zaduženosti i rekordnom nezaposlenošću (na
biroima je oko 18 miliona ljudi) postaje nova
„normalnost”, pri čemu je primetno usporila
i njena lokomotiva, Nemačka. Procenti rasta
u Americi su doduše pristojni (između dva i
tri odsto), stopa nezaposlenosti je sasvim bli-
zu one iz pretkriznog vremena, ali blagodeti
oporavka najvećim delom su otišle u džepove
jedan odsto najbogatijih, dok standard Ame-
rikanaca koji žive samo od plata stagnira, za-
šta je ceh na kongresnim međuizborima pla-
tio Obama. Kina dotle nekako održava svoj
tempo, mada i odande stižu signali uspora-
vanja. Njen regionalni takmac, koga je smeni-
la na tronu druge ekonomije sveta, Japan, ušao
je međutim u novi krug recesije, što je iznu-
dilo ekspresne parlamentarne izbore. Raspo-
red igrača i njihova forma – stanje njihovih
privreda – sve češće su povod za dijagnozu
da je na kolenima i dominantni model poli-
tičke ekonomije, kombinacija liberalne de-
mokratije i ,,nevidljive ruke tržišta’’. To su prvi
uočili Kinezi, svojom opaskom od pre neko-
liko godina da „učitelji imaju probleme”. Ako
su najbolji dani kapitalizma prošli tamo gde
je on bio generator prosperiteta, a njegova
alternativa već četvrt veka u kontejneru isto-
rije, šta onda sledi, šta je ono što se „iza brda
valja”?
Ima li neko odgovor? Nekako će već biti,
jer još nikada nije bilo da nekako nije bilo,
kaže jedna (uvozna) poslovica, ali je sigurno
da globalni izazovi mogu da se rešavaju samo
„na lokalu”: uređivanjem sopstvenog dvo-
rišta. I da je pritom pravilo da vlade ne smeju
da u tom pogledu budu problem, nego
rešenje. Najpre, tu je reč o problemu između
zemalja članica EU i Evropske komisije, s je-
dne strane, a sa druge strane, Ruske Federa-
cije.
Bedne zemlje
Srbija se našla visoko kotirana na listi In-
deksa bede koju pravi ugledni Kejto in-
stitut. Najveći problem je ogromna ne-
zaposlenost, ističu analitičari. Svaka dr-
žava teži nižoj inflaciji, manjoj nezapo-
slenosti, manjim kamatama na kredite,
a povećanju bruto domaćeg proizvoda
po glavi stanovnika. Tako je i napravljen
i Indeks bede (mizerije), sabiranjem prva
tri faktora i od sume oduzimanjem BDP-
a, i na listi mizernih zemalja stavljeno je
108 država.
Analize su rađene na osnovu podataka
Ekonomist intelidžens junit (analitičkog
odelenja časopisa Ekonomist), a koje je
protumačio Stiv Hanke, profesor prime-
njene ekonomije na, takođe čuvenom,
Univerzitetu Džon Hopkins, javljaju svet-
ski poslovni mediji. Prema toj listi Srbija
se našla na veoma visokom osmom me-
stu i ispred nje je tek nekoliko ,,bednika’’.
Poneki i zbog toga što se u njima već go-
dinama ratuje – Venecuela, Argentina,
Srbija, Ukrajina, Iran… Ako je za neku
utehu, na listi iz aprila 2014. godine Sr-
bija je bila još gore plasirana – kao treća
od 90 analiziranih zemalja. Na dnu liste,
a to znači najmanje ,,bede’’ nalaze se one
očekivane ali i manje očekivane zemlje
– Sultani Bruneji, Švajcarska, Kina, Taj-
van i Japan.
Branislav Gulan
,, Republika Srbija je tu kolateralna šteta. Sr-
bija je u gubitku u odnosu na ono što je uloži-
la i na očekivanu dobit od projekta. Zbog toga
treba tražiti mehanizme za kompenzaciju. On
je naglasio da, ukoliko definitivno dođe do
odustajanja od izgradnje Južnog toka, Srbija
bi morala da na sve moguće načine, i diplo-
matske i poslovne, zahteva od Rusije neku vrs-
tu kompenzacije kroz ulaganja u neke druge
sektore po preferencijalnim uslovima koji bi
tu štetu mogli da saniraju. Države članice EU
imaju neke druge mehanizme za privlačenje
investicija koje mogu da nadoknade štetu kroz
različite fondove EU, a mi tu mogućnost ne-
mamo. Nama ostaje samo da Rusija vidi da
smo oštećeni i da pokušamo da u nekim dru-
gim sektorima pod povoljnijim uslovima ula-
ganjem kapitala nadoknadimo taj gubitak.
Sada je na potezu Ruska Federacija’’, kaže Saša
Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraži-
vanja.
Izvukli smo deblji kraj
Iako je Rusija saopštila da na «Južni tok»
stavlja tačku, zemlje na trasi gasovoda nadaju
se, ipak, da toj investiciji nije kraj. Istovremeno,
preračunavaju se koliko gube. Srbija je do sada
na «Južni tok» potrošila 30 miliona evra.
Zvanična Moskva, kako prenose ruski medi-
ji, najavila je i poništavanje međudržavnih spo-
razuma o projektu «Južni tok». Ruski amba-
sador u Beogradu, Aleksandar Čepurin, okrivl-
juje Brisel za obustavljanje projekta i poručuje
da će Srbija imati dovoljno gasa 2015. godine.
Međudržavni energetski sporazum Srbije sa
Rusijom obuhvata tri posla. Prodaja NIS-a i taj
deo, iako dat ispod vrednosti, u Vladi Srbije
kažu, ne može se menjati. Drugi je skladište
Banatski dvor, a treći gasovod «Južni tok».
Posle objave o zaustavljanju projekta «Južni
tok», otvorila su se i pitanja: Postoji li mo-
gućnost revizije tog sporazuma i naknada štete?
«Ne treba da se uvlačimo u spekulacije koje su
izmišljene i predstavljaju pokušaj jeftine pro-
pagande. ‘’Gasprom’’ je sve platio o svom trošku
103
Srpska ekonomija i Evropska unija
i predsednik Vladimir Putin je predložio da
Evropska unija plati nadoknadu štete, ali mislim
da je to vrlo teško», rekao je Aleksandar Če-
purin, ruski ambasador u Srbiji. Po njegovim
rečima, Rusija i Srbija će se dogovoriti na pri-
jateljski način.
I druge zemlje na trasi gasovoda brinu se
zbog zaustavljanja projekta, jer pokušavaju da
dugoročno osiguraju svoje energetsko tržište.
“Slovenija mora da odgovori tako što će tra-
gati za drugim energetskim izvorima kojima
ćemo ovo kompenzovali. To je energetska po-
litika ove vlade”, kaže Miro Cerar, premijer
Slovenije.
Najveći ceh odustajanja od “Južnog toka”
platiće evropske kompanije. Direktna šteta se
već sada procenjuje na blizu tri milijarde evra.
Analitičar i glavni i odgovorni urednik ne-
deljnika NIN Milan Ćulibrk ocenio je da je od-
lukom Moskve o odustajanju od izgradnje Juž-
nog toka lopta prebačena u dvorište Brisela, te
da će se to negativno odraziti i na ekonomiju
Srbije, kako zbog ulaganja koja smo imali u tom
projektu, tako i zbog očekivanih ekonomskih
benefita na koje se računalo u projekcijama
privrednog rasta. Ćulibrk je u emisiji «Jedan
na jedan» Radio-televizije Vojvodine kazao i
da možda još uvek nije sve gotovo, te da
sudbina ovog projekta ipak zavisi od dogovora
Brisela i Moskve. “Da li je to pokušaj blefa? Ne
znam. Položaj Rusije je tu lagodan, oni imaju
dovoljno kupaca i na drugoj strani. Od počet-
ka je to bila velika igranka u kojoj se mi nismo
mnogo pitali, ali smo na kraju izvukli deblji
kraj”, istakao je on. Ćulibrk je ukazao i da je u
toku “otvoreni rat oko cene nafte na svetskom
tržištu, jer SAD obaranjem cene nafte tera Ru-
siju u probleme, koja je veliki izvoznik nafte”.
“Taj opšti globalni rat se prelio na sve ovo, pa
se postavilo pitanje da li se taj gasovod isplati,
jer su cene energenata pale, a troškovi izgrad-
nje gasovoda su toliki da je taj posao neispla-
tiv”, naveo je on. Smatra da je reč o geopolitič-
koj priči, koja teče paralelno uz ekonomski rat
sankcijama između Moskve i Brisela, zbog čega,
104
kako je rekao, ne očekuje pozitivno iznenađe-
nje. Republika Srbija, po njegovim rečima u
ovoj situaciji nema mnogo manevarskog pro-
stora jer sve zavisi isključivo od Brisela i Mos-
kve. Međutim, kako je ukazao, ovakav problem
mogao je da bude izbegnut da je bolje ispre-
govaran Energetski sporazum sa Rusijom, od-
nosno da su u taj ugovor unete zaštitne klau-
zule koje bi nam omogućile obeštećenje. Uz
to, kako je naveo, tim sporazumom i NIS je
prodat po niskoj ceni, što je trebalo da se na-
doknadi kroz Južni tok, “ali se sad ceo taj kon-
cept raspada kao kula od karata”. “Mi nikad
nećemo znati koliko je NIS vredeo, jer ga nikad
nismo ponudili na tenderu. Činjenica je da je
«Gasprom» godinu dana po preuzimanju te
kompanije pravio profit od 400 miliona evra,
što znači da je to bila dobra kompanija kojom
se prethodno loše upravljalo», rekao je Ćulibrk.
To je, po njegovoj oceni, samo jedan u nizu lo-
ših poteza, koji uz ostale probleme u našoj
ekonomiji značajno mogu uticati na rast BDP-
a. Naveo je da ćemo u 2014. godini godini ima-
ti pad od najmanje dva posto umesto očeki-
vanog rasta BDP od dva odsto. “Mi ćemo se,
nažalost, na nivo bruto dohotka iz 2008. godi-
ne vratiti verovatno tek 2018. godine”, smatra
on, koji ističe da je Srbija po treći put u recesi-
ji’’. “Mnoge zemlje su se u međuvremenu išču-
pale iz krize, a mi nismo i nećemo iako se ra-
čunalo na projekat Južni tok”, ukazao je. Ana-
litičar je još naveo i da državni organi kriju po-
datke o zapošljavanju u javnom sektoru uprkos
zabrani koja je usvojena, navodeći da postoje
podaci da je u tom sektoru zaposleno oko 4.000
novih radnika, te da je masa njihovih plata po-
većana za sto miliona evra, a što je polovina
ušteda od smanjenja plata i penzija. “U poje-
dinim opštinama imate po tri puta više zapo-
slenih po ugovoru o delu od stalno zaposlenih,
što je direktno kršenje zakona, a niko ne od-
govara”, istakao je glavni i odgovorni urednik
NIN-a. On je poručio i da je zabrinjavajuće što,
uz smanjenje plata i penzija za oko 400 milio-
na evra, nisu smanjeni drugi troškovi.
Branislav Gulan
Rusija ne menja stav o Kosovu?
Odgovarajući na pitanje pod kojim okol-
nostima bi Rusija mogla da prizna Ko-
sovo, Aleksandar Čepurin je rekao da
Rusija ima čvrst i pouzdan stav o nepriz-
navanju Kosova i dodao da je to tradi-
cija koja se ne menja. “To je čvrst i pouz-
dan stav i to smo više puta dokazali”,
naglasio je ruski ambasador. Čepurin je
dodao da Rusija “ovde podržava Srbe”
i da će nastaviti i dalje to da čini.
Ruski ambasador u Srbiji naveo je da
“za sve u svetu postoji pravno obave-
zujuća Rezolucija Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija 1244, a čija suština
je da se Kosovo nalazi pod suverenite-
tom Republike Srbije”. “U skladu sa svim
važećim međunarodnim dokumentima,
Kosovo je deo Srbije”, rekao je ruski am-
basador i dodao da odnos Beograda i
Prištine “predstavlja sasvim drugo pi-
tanje”. Govoreći o rusko - srpskom hu-
manitarnom centru u Nišu, Čepurin je
naglasio da nije reč “ni o kakvoj vojnoj
bazi i ni o kakvom centru špijunaže”.
“Sporazum o centru potpisan je davno
i ne radi se o tome da se potpisuje nešto
novo, već je reč o aneksima”, rekao je Ulaganje Srbije u KiM
Čepurin i dodao da je predviđeno da do Za tri decenije Srbija je u Kosovo i Metohi-
2017. godine Rusija izdvoji 102 miliona ju uložila 17,6 milijardi dolara. Samo imovina
dolara humanitarne pomoći za Srbiju, 1.358 preduzeća koja se sad privatizuju, a pri-
a da bi to na godišnjem planu iznosilo padaju srpskim firmama, procenjuje se na
15-20 miliona dolara. Čepurin je upitao više od 1,5 milijardi dolara. Uzurpirano je čak
zašto osoblju u tom centru ne bi bio po- i milion katastarskih parcela obradivog ze-
nuđen nekakav papir, dokument, ali je mljišta, livada i šuma koje vrede 50 milijardi
odbacio da bi to bilo davanje diploma- evra. Srpska nepokretna imovina čini čak
tskog statusa ruskim stručnjacima. 58 odsto imovine na KiM. Srbija je do sada
“Zašto se ruska humanitarna pomoć vraćala dugove (ostalo je oko 1,2 milijarde
prikazuje u negativnom svetlu”, upitao dolara) iako nije ubirala sredstva od poreza
je Čepurin i podsetio da je Rusija i rani- na Kosovu i Metohiji. Zbog prodaje u besce-
je pomagala Srbiji u rešavanju proble- nje, često i po desetostruko nižoj ceni od re-
ma deminiranja teritorije od NATO alne, po ovom osnovu je sakupljeno tek nešto
bombi i prirodnih nepogoda’’, zaključio više od 265 miliona evra. Dok se još uvek u
je Čepurin. svetu rešava sudbina Kosova i Metohije, oči-
105
Srpska ekonomija i Evropska unija
gledno da je obavljena privatizacija nelegalna!
Legalizuje se diskriminacija i etničko čišćenje
150.000 prognanih radnika Srba i drugih ne-
albanaca. Srbija nije učinila dovoljno da za-
štiti imovinu svojih firmi kako na KiM tako i
u bivšim jugoslovenskim republikama. Član
jedan Evropske konvencije imovinu progla-
šava svetinjom! Jedna trećina stanovništva na
KiM živi ispod granice siromaštva. Na KiM se
nalazi 15,7 milijardi tona uglja što može da se
eksploatiše dva veka! Ekonomisti predlažu da
se KiM proglasi zonom slobodne trgovine,
pisao je Branislav Gulan, u radu prezentova-
nom na savetovanju Naučnog društva eko-
nomista Srbije, 2007. godine. Država Srbije je
iz budžeta od 2000. do 2012. godine za Ko-
sovo i Metohiju izdvojila neverovatnih 2,8
milijardi evra. Skupštinski anketni odbor je
utvrdio da je veliki deo tog novca ,,nenamen-
ski’’ završio na privatnim računima. Na redu
su istražni organi kojima je dato obilje mate-
rijala.
Vrednost gasovoda
Procenjena vrednost gasovoda je oko še-
snaest i po milijardi evra, a srpske deonice
2,1 milijardu. Srbija je od “Južnog toka”
očekivala najmanje 250 miliona evra godiš-
nje prihoda od tranzita gasa ali i da povuče
druge investicije. Računalo se da će samo
izgradnja, što direktno što indirektno, upo-
sliti oko 25.000 ljudi. Najviše nade imala su
domaća preduzeća koja se uveliko pripre-
maju za gradnju gasovoda. “Šteta je nane-
ta našoj građevinskoj operativi, metalnom
sektoru i elektrosektoru, koji se inače na-
lazi u teškoj situaciji. Podizali su ne samo
stručni kadar koji bi mogao da učestvuje u
gradnji gasovoda – već i svoju operativu su
podizali na nivo koji zahteva investitor”,
rekao je Ljubinko Savić, sekretar Udruženja
za energetiku PKS. Pored ekonomske još je
važnija energetska bezbednost. “Južni tok”
106
Oborena kupovna moć
Od kada je SNS došla na vlast, polovinom
2012. godine tri Vučićeve vlade oborile su ku-
povnu moć srednjeg sloja u Srbiji za skoro 20
odsto, saopštila je Demokratska stranka, uzi-
majući u obzir pad dinara prema evru. Ukida-
nje plaćanja minulog rada i smanjenje plata
za 10 odsto – srednji sloj u Srbiji sada može
da kupi skoro petinu manje nego pre dve go-
dine, konstatovano je u saopštenju DS-a, sre-
dinom decembra 2014. godine. Vučićeva ,,nor-
malna i moderna’’ Srbija, kaže se u saopštenju
koje je preneo Fonet, (14. decembra 2014. go-
dine) je zvanično proglašen za treću najbed-
niju državu na celom svetu. To će dodatno
učvrstiti sve one koji su stručni, obrazovani i
školovani da treba da beže iz Srbije glavom
bez obzira. I šta ćemo onda’’, pita se DS.
,,Za samo dve godine Vučić je predanim ra-
dom učinio život učitelja, nastavnika, profeso-
ra, inženjera, lekara, medicinskih sestara, poli-
cajaca i vojnika nikad gorim. Ali, zato armiji
je za sve balkanske zemlje bio alternativni
pravac snabdevanja gasom. Analitičari sma-
traju da priča o “Južnom toku” ipak nije
konačna i da će o gasovodu Moskva i Brisel
još razgovarati. “Evropa u ovom trenutku
ima potrebe za ruskim gasom, Rusija ima
alternativu što EU neće da gradi ‘’Južni tok’’,
oni se okreću prema istoku i to jača njiho-
ve pregovaračke pozicije”, navodi ekono-
mista Ljubodrag Savić. Po njegovim rečima,
za sada je jedino “Severni tok” siguran, a
što se za gasovod preko Ukrajine ne može
reći. “Evropa za sada nema alternativu ru-
skom gasu. Čak i ako je budu napravili u
narednim godinama, pitanje je hoće li taj
gas dopremati iz Amerike, Katara ili nekih
drugih izvora i koliko će biti jeftiniji od ru-
skog gasa”, navodi Jelica Putniković, ured-
nica časopisa Balkan magazin.
Hrvatska i Srbija
najsporije rastuće ekonomije
Među 15 najsporije rastućih ekonomija
na svetu u 2015. godini našle su se i Sr-
bija i Hrvatska, prema prognozama ča-
sopisa Ekonomist. Bez strukturnih refor-
mi, Hrvatska će ostati i dalje na evrop-
skom dnu, upozoravaju iz ovog uglednog
londonskog magazina, a prenosi regio-
nalni portal Seebiz.
I ne samo za narednu godinu, Ekonomist
predviđa da bi Hrvatska mogla ostati jed-
na od najslabijih evropskih ekonomija
(28 zemalja) i u razdoblju između 2015.
i 2019. godine. Reformski procesi pono-
vo će se odložiti, predviđaju u Ekonomi-
stu, uz napomenu da bilo koja funda-
mentalna reforma efekte daje tek kroz
nekoliko godina.
Analitičari za Hrvatsku predviđaju rast
BDP-a od 0,5 odsto u 2015. godini. Za Sr-
biju se prognozira pad BDP-a od 0,5 do
jedan odsto, a najveći problem je visoki
javni dug i restrukturisanje javnih pre-
duzeća. Na samom dnu liste najgorih
ekonomija u 2015. godini nalaze se Ukra-
jina i Ekvatorijalna Gvineja.
stranačkih neznalica s kupljenim diplomama
nikad nije bilo bolje. Ima ih svuda od opštin-
skih uprava do ministarskih funkcija, pa sve do
položaja predsednika Srbije’’, navodi se u sa-
opštenju DS. U saopštenju piše ,,da Srbijom
vlada neznanje i da je ,,na delu osveta bivših
ponavljača protiv intelektualaca i srednje kla-
se, a to je pogubno po državu i građane’’.
Najveći srpski problem je ogromna nezapo-
slenoj od čega boluju još neki (i po mestu na
listi bliski) u regionu. Recimo Makedonija, koja
je 12 na listi, BiH koja je deset mesta iz nas, ili
Hrvatska (31). Od bivših jugoslovenskih repu-
blika najbolje se kotira, sasvim očekivano, Slo-
venija koja je zauzela zlatnu sredinu indeksa
– 59 mesto. Slovencima problem nije nezapo-
Branislav Gulan
slenost, već visoke kamate. Albanija i Bosna i
Hercegovina imaju najniži BDP po glavi sta-
novnika od 37 razmotrenih evropskih zemalja,
dok je Bugarska najsiromašnija zemlja Evropske
unije, saopštila je evropska statistička agencija
Eurostat. Na osnovu preliminarnih rezultata
za 2013. godinu, albanski BDP je samo 28 od-
sto od proseka Evropske unije. BiH nije dalako
od Albanije, sa prosekom od 29 odsto prose-
ka EU, dok je prosek Makedonije 36 odsto, Sr-
bije 37 odsto, Crne Gore 40 odsto. Hrvatska,
najnovija članica Unije, najbogatija je zemlja u
oblasti jugoistočne Evrope sa BDP-om koji izno-
si 61 odsto proseka EU. Tako je Hrvatska ispred
druge dve članice Unije u toj oblasti – Rumu-
nije čiji je BDP 55 odsto proseka Unije i Bugar-
ske sa BDP-om koji je 45 odsto proseka.
Evrostat je naveo da kada se uzme u obzir
kupovna moć Luksemburga koji ima najviši
BDP među članicama EU, koji je viši nego dva
i po puta od proseka EU.
Napredovanje do ispod proseka
Srbija je napredovala na indeksu ekonom-
skih sloboda zauzevši 90 mesto. To je između
Maroka i Svazilenda koji je prva država u ka-
tegoriji ,,uglavnom neslobode’’, koji je i dalje
ispod svetskog i regionalnog proseka, saopšti-
la je Heritidž fondacija (Heritage) 2015. godi-
ne. Srbija je loše plasirana jer je u njoj korup-
cija i dalje široko rasprostranjena, a nedostatak
nezavisnosti i transparentnosti u pravosudnom
sistemu nastavlja da podriva vladavinu zako-
na i poverenja investitora. Od zemalja u okru-
ženju najbolje je plasirana Makedonija na 53
mestu, dok je Mađarska na 54, Bugarska na 55,
a Rumunija na 57 mestu. Albanija je na 63,
Crna Gora na 66, Hrvatska na 81, Slovenija na
88, BiH na 97 mestu. U poslednjih pet godina
(od 2009. godine), Srbija je indeks ekonomskih
sloboda podigla za dva odsto i sada je prvi put
ušla u kategoriju ,,umereno slobodna’’, s 90
mestom od 186 rangiranih. Navodi se da su
mane trom rast privrede i velika nezaposle-
nost.
107
Srpska ekonomija i Evropska unija
REKLI SU: SAŠA RADULOVIĆ, EX MINISTAR PRIVREDE
Plaćanje parazita
Recept štednje je bio i smanjenje plata i pen-
zija, što je ne samo nemoralno i protivustavno
(iako se Ustavni sud o tome nije izjasnio) već
i ekonomski štetno
Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vuči-
ćem, zemlju je u 2015. godine povela putem
u obećavajući izlazak iz krize do 2017. godine.
Recept štednje je bio i smanjenje plata i pen-
zija, što je ne samo nemoralno i protivustavno
(iako se Ustavni sud o tome nije izjasnio) već
i ekonomski štetno. Umesto obećanih rezul-
tata, mere su dovele do smanjenja potrošnje i
privredne aktivnosti. Ex ministar privrede u
Vladi Aleksandra Vučića i osnivač Pokreta Do-
sta je bilo, Saša Radulović, ističe da smanje-
njem penzija penzioneri samo plaćaju parazi-
Rast duga
Po rečima Radulovića, Aleksandar Vučić
za dve i po godine vlasti povećao je javni
dug za preko sedam milijardi evra, sma-
njio je broj zaposlenih za preko 50.000 i
postigao rekordan deficit u istoriji Srbije,
od preko 2,5 milijardi evra... Takav nje-
gov recept samo donosi nova obećanja,
ali i pogoršanje ekonomskog položaja
Srbije i naroda u njoj.
te: nesposobnog premijera i njegovu partijsku
mašineriju sa desetinama hiljada partijskih
kadrova sa kupljenim diplomama na izmišlje-
nim administrativnim radnim mestima. Dakle,
ovakva odluka – nije reforma, rekao je Radu-
lović. On je i ponudio rešenja. To je otpuštanje
15 odsto partijskog viška iz javnog sektora
(ušteda preko milijardu evra), uvođenje uni-
verzalnog sistema socijalne pomoći za sve po-
rodice koje nemaju primanja – trošak od 300
108
miliona evra, smanjenje poreza i doprinosa i
uvođenje progresivnog oporezivanja: zaradiš
malo, platiš malo, zaradiš puno, platiš više –
trošak od 700 miliona evra. Tu je i ukidanje
bezumnih Dinkićevih subvencija, što bi done-
lo uštedu od 300 miliona evra, završetak re-
strukturisanja, uvođenje reda, a ne rasprodaju
Saša Radulović
i nastavak pljačke sa ,,stranim’’ investitorima
iz poreskih rajeva, povezivanje radnog staža
za sve zaposlene, isplatu svih zaostalih zarada
i overu zdravstvenih knjižica, uvođenje rada u
javna preduzeća, njihovu profesionalizaciju i
departizaciju, a zaustaviti rasprodaju bogat-
stva ,,stranim’’ investitorima.  (2016. g)
Branislav Gulan
REZULTATI MONETARNE POLITIKE NBS
Banke isisale privredi čak 31,4 milijarde evra
NBS od 2006. ne uspeva da inflaciju održi u
RASHODI PRIVREDE PREMA BANKAMA
okviru cilja, dok u isto vreme BDP i standard
građana nezaustavljivo padaju
godina milijardi evra
Promašeni ciljevi... Cene porasle za 48 odsto! 2006. 2,22.
Banke su u Srbiji za osam godina domaćoj 2007. 2,49.
privredi naplatile 31,4 milijarde evra na kama- 2008. 5,38.
tama i kursnim razlikama, realni BDP je godi- 2010. 4,36.
nama u znatnom padu, dok su cene u malo- 2011. 5,05.
prodaji povećane čak za 48 odsto od marta
2012. 4,14.
2009. godine;
2013. 4,82.
Ovo je konačni bilans monetarne politike
2014. 2,92.
koju Narodna banka Srbije od 2006. vodi po
režimu targetiranja inflacije, upozorava eko- ukupno. 31,38.
nomista Dragovan Milićević, finansijski kon- iz završnih računa privrede Srbije
sultant i analitičar. On ističe da posle osam
godina veliki broj studija i analiza upućuje na
neuspeh sprovođenja ovakvog koncepta mo- DEVIZNI CUNAMI
netarne politike; valuta 29.09.2006 29.09.2015
Evro 82 122,9
Potrošnja Franak 51,77 124,72
-Izrazito visoka referentna stopa NBS od 14
Dolar 64,53 109,77
odsto u 2006, 10 odsto u 2007. i 17,75 odsto u
2008. uslovila je velike gubitke u privredi i ve- zvanični srednji kurs dinara IZVOR: NBS
liki odliv sredstava privrede u bankarski sektor.
Pad realnog BDP u 2014. je preko osam odsto nosti, pada životnog standarda građana i rasta
u odnosu na 2011. Istovremeno, inflacija ni u siromaštva, Milićević smatra da je sazrelo vre-
jednoj godini do 2013. nije bila u zonama ci- me za novu monetarnu politiku. Potrebne su
ljanja, pa rast cena na malo od marta 2009. mere koje bi podstakle kreditiranje radi pove-
iznosi 48 odsto; ćanja proizvodnje, izvoza i novog zapošljava-
On dodaje da je u poslednjih godinu dana nja.
pad inflacije postignut samo zahvaljujući padu
primanja i potrošnje, što je oborilo tražnju za Nema opravdanja
robom; Da je dugogodišnja rigidna politika NBS više
Glavnu potrošnju domaćinstva čine hrana, koristila bankama nego građanima i privredi
bezalkoholna pića, odeća i obuća, čije su cene saglasan je i Zoran Tasić, rizik menadžer i re-
poslednjih meseci u stalnom padu. Ostali proiz- vizor: „Dok evropske centralne banke baznu
vodi, kao što su energija i usluge, imaju natpro- kamatu drže ispod jedan odsto, nema oprav-
sečnu stopu rasta u odnosu na prosek inflacije; danja da glavna poluga delovanja NBS i dalje
Ocenjujući da dezinflatorna politika NBS nije bude na nivou od osam odsto, pogotovo što
dala održive rezultate, osim rasta nezaposle- je i inflacija ispod cilja“.
109
Srpska ekonomija i Evropska unija
BOGATSTVO
Srbija gomila zalihe zlata
Srpsko blago u plemenitom metalu poraslo je
sa 14,9 na 17,4 tone, koliko ga je bilo na kraju
2014. godine
Za dve godine (2012 - 2014) Srbija je zlatne
rezerve povećala za skoro dve i po tone. Srp-
sko blago u plemenitom metalu poraslo je sa
14,9 na 17,4 tone, koliko ga je bilo na kraju
2014. godine. To Srbiju po količini ove dago-
cenosti svrstava na prvo mesto među bivšim
jugoslovenskim republikama, a na treće mesto
u regionu posle Grčke i Bugarske. Devizne re-
zerve NBS su na kraju novembra 2014. godine
bile 10,27 milijardi evra. Najveći deo deviznih
rezervi, oko 69 odsto Srbija drži u hartijama od
vrednosti evropskih zemalja, poput Nemačke,
Francuske, Belgije, Holandije, ali i SAD i drugih
razvijenih država. Sa zlatom se postupa mudro
i konzervativno, u njemu se drži oko pet odsto
deviznih rezervi, a to je ono što se i Srbiji pre-
poručuje. Centralna banka tako smanjuje rizik
deviznih rezervi jer nije dobro svu aktivu drža-
110
ti u istom obliku i na jednom mestu. Zlato ta-
kođe štiti od inflacije koja u evrozoni može
pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u
evropskim zemljama. Ovaj plemeniti materijal
se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata
na računa centralne banke u inostranstvu i ko-
vanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali
deo čuva u inostranstvu. Centralna banka ga
je kupovala isključivo na domaćem tržištu od
Rudarsko topioničarskog basena ,,Bor’’. Posled-
njih godina NBS nije prodavala zlato iz deviznih
rezervi, već je povećavala njegovu količinu. Od
izbijanja finansijske krize imamo izražen tako-
zvani sejf heven efekat zlata (sigurno utočište
za ulaganje) pa smo kod centralnih banaka i-
mali trend rasta ovog plemenitog metala. Zla-
to u deviznim rezervama služi zaštiti od infla-
cije na duži rok, da osigura prinos, omogućuje
smanjenje rizika deviznih rezervi, ali i daje jem-
stvo poverenja u centralnu banku posebno u
vremenima krize.
(2016.g)
Branislav Gulan
DUŠAN VUJOVIĆ, MINISTAR FINANSIJA U VLADI SRBIJE
Javni dug Srbije pod kontrolom
Javni dug Srbije je pod kontrolom, jer država sporazuma MMF-a sa Srbijom, izjavio je mini-
ima dovoljno sredstava da servisira obaveze star Vujović. Te dokumente kojima se precizi-
po tom osnovu ra reformski ekonomski program Vlade, pored
ministra finansija potpisali su i premijer Srbije
“Javni dug po kursevima sa kraja 2012. godi- Aleksandar Vučić i guvernerka Narodne ban-
ne, bez kursnih razlika koje su se dogodile u ke Srbije Jorgovanka Tabaković. Srbija i misi-
poslednje vreme, iznosi 65,9 odsto BDP-a, a sa ja MMF-a postigle su u novembru 2014. godi-
kusnim razlikama to je pet odsto više”, kazao ne dogovor o sklapanju trogodišnjeg aranžma-
je ministar finansija u Vladi Srbije Dušan Vu- na iz predostrožnosti, koji je produžavan i u
jović. Ministar je stanje javnog duga Srbije i narednim godinama.
njegovo učešće u BDP-u ocenio kao “solidan (2015.g)
rezultat”.
“Trenutni nivo učešća javnog duga u
BDP-u izlazi iz okvira postavljenih u Za-
konu o budžetskom sistemu, ali u pore-
đenju sa dinamikom duga koje su imale
uporedive zemlje u okruženju i Evropi
to je solidan rezultat”, kazao je ministar
finansija i naveo da su neke zemlje preš-
le učešće duga u BDP od 80 i 100 odsto.
Po njegovim rečima (5. februar 2015.
godine), Srbija se nalazi na dobrom putu
da pre očekivanog pristupanja EU zado-
volji Mastrihtske kriteterijum duga. Kako
je precizirao, povećanje javnog duga je
posledica kursnih razlika, odnosno jača-
nje dolara u odnosu na evro. “Dolarski
dug, od koga potiču te kursne razlike,
gotovo je nepromenjen, jer je bio 8,6
milijardi dolara, a sada je 100 miliona
dolara veći”, rekao je ministar. Dodao je
da je likvidnost države u dolarima do-
voljna da se servisiraju obaveze u nared-
nom periodu i istakao da “sa stanovišta
servisiranja duga Srbija kursne razlike
neće osetiti u narednih godinu-dve naj-
manje”. Vlada Srbije je usvojila Pismo o
namerama i Memorandum o ekonom-
skoj i fiskalnoj politici koji su dostavljeni
Međunarodnom monetarnom fondu
(MMF), što je bio i uslov za potvrđivanje
111
Srpska ekonomija i Evropska unija
POČELO NOVO ZADUŽIVANJE
Novi dugovi dve milijarde evra!
Država namerava da se zaduži ukupno dve
milijarde evra samo od januara do kraja marta
2016. godine, ali nije poznato da li će ovaj no-
vac, osim na planirano vraćanje dugova koji
dospevaju, iskoristiti i da popuni rupu koja je
nastala zbog odlaganja prodaje „Telekoma“.
Premijer Aleksandar Vučić ranije je najavio
da će novac od „Telekoma“ biti iskorišćen za
investicije, na primer, za modernizaciju pruge
Beograd-Budimpešta, ali i vraćanje nepovolj-
nih kredita. Privreda je bila veoma zaintereso-
vana za ove investicije jer bi to u sadašnjim
teškim ekonomskim prilikama značilo posao i
nova radna mesta.
112
Svake sekunde
smo 92 evra zaduženiji!
Javni dug Republike Srbije se uvećava
330 000 evra na sat ili oko 7.965 000 evra
dnevno, saopštio je Institut za industrij-
ske odnose.Taj institut je u okviru svog
internet portala pokrenuo stranicu “Sat
javnog duga”, www.javnidug.iio.org.rs,
na kojoj će građani moći da prate rast
javnog duga Srbije, koji se zasniva na
podacima s kraja novembra 2016 godi-
ne. Javni dug Republike Srbije se uveća-
va 92 evra svake sekunde, ili oko 330 000
evra na sat, odnosno oko 7.965 000 evra
dnevno, saopštio je Institut za industrij-
ske odnose, početkom 2016. godine.
“Ovim želimo da doprinesemo informi-
sanju građana o neodrživom zaduživa-
nju i iracionalnoj državnoj potrošnji”,
kažu u Institutu.
U saopštenju se precizira da je proračun
rađen na osnovu podataka o visini jav-
nog duga Ministarstva finansija na dan
30. novembra 2014, visine predviđenog
zaduživanja radi pokrivanja budžetskog
deficita na osnovu Zakona o budžetu za
2015. godinu i prosečne visine kamatnih
stopa na dugoročne državne hartije od
vrednosti. Zbog postojanja više različitih
metodologija za obračun javnog duga
koji koriste različite državne institucije
(Ministarstvo finansija, Narodna banka,
Fiskalni savet) i primene mera fiskalne
konsolidacije koje su stupile na snagu,
pridružujemo se prethodnim zahtevima
za postavljanje Sata javnog duga na ne-
koj od državnih institucija, navedeno je
u saopštenju.
(2016.g)
Vraćanje obveznica
Ministar finansija je krajem 2015. godine sa-
opštio da je Srbija zahvaljujući povoljnom za-
jmu od Ujedinjenih Arapskih Emirata, deno-
minovanog u američkim dolarima, servisirala
sve svoje dolarske obaveze tokom 2015. godi-
ne, ali da će sredstva tog zajma pokriti i sve
dolarske obaveze u 2016. godini. Ministarstvo
privrede koju vodi Dušan Vujović će prema
planu za 2016. godinu dve milijarde evra od
prodatih državnih obveznica u prvom kvarta-
lu 2016. godine koristiti za vraćanje obveznica
koje dospevaju ove godine, ali i rata kredita.
Ne zna se da li će deo od dve milijarde evra
novog zaduženja biti iskorišćen i za rashode
koji su planirani od prodaje „Telekoma“.
Ove 2016.godine kreditorima na ime kamata
i glavnica država mora da isplati oko 707 mili-
jardi dinara ili 5,8 milijardi evra. Zasad se niko
od nadležnih nije oglasio da objasni kako će sada
biti vraćani ti stari zajmovi i kako će biti sprove-
dene planirane investicije. Izvesno je da se drža-
va drži oprobanog metoda - ćuti i zadužuje se.
Branislav Gulan
Dok se većina državnog aparata odmarala, služ-
ba koja se zadužuje u ime svih nas vredno je ra-
dila. Na Badnji dan 2015. godine prodala je dr-
žavne obveznice vredne 50 miliona evra. Eko-
nomista Ljubomir Madžar smatra da novac od
„Telekoma“ ne bi ni otišao u investicije jer drža-
va za to nije dovoljno osposobljena.
Nepovoljni uslovi
,,Imamo odobrenih kredita vrednih pet mi-
lijardi dolara, a to ne koristimo. Uslovi zaduživ-
anja su nepovoljni, pa bi bilo veoma važno da
se sve mogućnosti, pa i ovi odobreni krediti,
koriste da se manje zadužujemo. Treba olakšat-
i javni dug i time povećati kredibilitet države
kod investitora’’, ističe on.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže
da odlaganje prodaje „Telekoma“ neće uticati
na vraćanje dugova jer ih Srbija nikad neće
otplatiti. Dok otplatimo jedan, mi smo već u-
zeli drugi. To može da se spreči merama rasta,
ali te mere ne postoje - smatra on.
 (12. januar 2016.g)
113
Srpska ekonomija i Evropska unija Branislav Gulan

BIZNIS ĐORĐE ĐUKIĆ, EKONOMISTA

Srbija napredovala najviše u svetu! Država ne treba da spasava privatne banke

Vlada će prodati državne zapise vredne 184 Brnabić kaže da je potrebna bolja poveza-
milijarde dinara i 450 miliona evra da nado- nost državnih institucija čime se osigurava veća Nenaplativi krediti pokazali su koliko se loše
mesti odlaganje prodaje „Telekoma“ efikasnost postupanja, ali i da će biti preporu- upravljalo u bankama u Srbiji jer se želelo po-
čeno jačanje komunikacije između Agencije za većanje plasmana i bilansne sume po svaku
Svetska banka je, kako ističu u NALED-u, privredne registre i lokalnih filijala Poreske cenu i zato država ne treba novcem poreskih
ocenila da je u dve od 10 oblasti - izdavanje uprave. “Takođe, važno je da dobijemo kvali- obveznika da pomaže privatnim bankama da
građevinskih dozvola i plaćanje poreza, Srbija tetan zakon o državnom premeru i katastru se oslobode rizičnih pozajmica, ocenio je pro-
u poslednjoj 2015. godini najviše napredovala kako bismo popravili efikasnost upisa imovi- fesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr
u odnosu na svih 189 svetskih ekonomija. Na- ne”, kaže Brnabić. Đorđe Đukić.
pretku u oblasti izdavanja odobrenja za grad- Po zasebnim oblastima, Srbija se na Doing „Protiv sam bilo kakvog državnog interven-
nju doprinelo je smanjivanje troškova dobija- Business listi pozicionira na sledeći način - ot- cionizma kada je reč o privatnim bankama.
nja dozvole sedam puta i visoka ocena za kon- počinjanje poslovanja - 65. mesto, dobijanje Odgovornost za nenaplative kredite snose vla-
trolu kvaliteta gradnje. U kategoriji plaćanja građevinskih dozvola - 139. mesto, dobijanje snici kapitala, kao i članovi upravnog odbora“,
poreza, uspeh je rezultat uvođenja elektron- priključka na elektroenergetsku mrežu - 63. kazao je Đukić u intervjuu za Magazin Biznis.
skog podnošenja poreskih prijava i objedinje- mesto, uknjižba - 73. mesto, dobijanje kredita
ne uplate poreza i doprinosa na zarade, čime - 59. mesto, plaćanje poreza - 143. mesto, izvr-
je skraćen broj plaćanja sa 67 na 42 godišnje. šenje ugovora - 73. mesto, rešavanje stečaja -
Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a 50. mesto.
Ana Brnabić izjavila je da veruje da će Srbija Što se tiče regiona, daleko je najbolje rangi-
potvrditi napredak i na sledećim listama, kada rana Makedonija koja se nalazi na 12. mestu,
u obzir budu uzeti prva godina primene obje- a od Srbije su takođe i dalje bolje Slovenija na „Država nema sada tu šta da traži osim da
dinjene procedure i prelazak na sistem elek- 29. mestu, Rumunija 37. mesto, Bugarska 38. olakša i ubrza pripremanje unapred pripre-
tronske građevinske dozvole. mesto, Hrvatska 40. mesto, Mađarska 42. me- mljenog plana reorganizacije, da dužnici ne bi
S druge strane, kako je istakla, u poslednjih sto i Crna Gora 46. mesto. Iza Srbije su Grčka, bežali od svojih obaveza. Kao i da kod otpisa
pet godina smo “u snažnom padu u kategori- BiH i Albanija. plasmana, odobri određene poreske olakšice,
jama upisa imovine i dobijanja kredita dok sta- “Važno je ipak napomenuti da je 2014. go- Đorđe Đukić  Foto: Beta jer je aktuelna poreska politika u tom smislu
gniramo u kategoriji osnivanja preduzeća”. dine samo Bosna i Hercegovina bila lošije ran- rigorozna, pa se plaća porez na otpis duga“,
Po njenim rečima, očekuje se da Zajednička girana tako da se i u odnosu na region Srbija Tokom kreditne ekspanzije mnogi bankari ukazao je Đukić.
grupa Vlade Srbije usvoji Akcioni plan za spro- polako probija na rang listi”, ističu u NALED-u. su, kako je dodao, imali visoke bonuse i „ala- Po njegovoj oceni, rešavanje nenaplativih
vođenje Programa za unapređenje pozicije Sr- Zajedničku grupu za unapređenje pozicije vost“ menadžera da ostvare profit dovela je do kredita neće uticati na rast kreditne aktivnosti
bije na DB listi, koji predviđa konkretne mere Srbije na listi Doing business predvodi pot- toga da nisu vodili računa šta će biti kad na- banaka u Srbiji jer banke i sada imaju dovoljno
u 2016. i 2017. za svaku od 10 kategorija koje predsednica Vlade i ministarka građevinarstva, stupi krizna situacija. sredstava, ali nema tražnje. „Kreditnog rasta
meri Svetska banka. “Neophodno je da Vlada saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović Đukić je istakao da građani ne treba ni na nema, jer nema rasta privrede. Banke su viso-
istraje u procesu uvođenja elektronske građe- dok stručnu i administrativno-tehničku podrš- koji način da plaćaju greške bankara i da je je- ko likvidne, ali nemaju dovoljan broj kreditno
vinske dozvole i ubrza prelazak na elektronske ku pružaju NALED i Republički sekretarijat za dino rešenje za problematične kredite da ih sposobnih klijenata. A loši krediti su stvar proš-
servise koji smanjuju odlazak na šaltere što se javne politike. banke prodaju i rasterete svoje bilanse. losti i lošeg upravljanja rizicima. Važno je da
najviše vrednuje i suštinski olakšava poslova- Na pitanje zašto to banke do sada nisu radi- se poštuje vrlo rigorozna procedura vezana za
nje”, ukazala je ona.  (29. oktobar 2015.g.) le, ako im je to zakononom omogućeno još od finansijsku disciplinu, kako nam se slični eks-
2012. godine, Đukić je kazao da je razlog što cesi ne bi ponavljali“, upozorio je Đukić.
je godinama stvaran milje poslovanja da će dr-
žava uvek plaćati tuđe greške.  (22. novembar 2015.g.)

114 115
Srpska ekonomija i Evropska unija
TRŽIŠTE
KAPITALA
U SRBIJI
Piše: Miroslav Prokopijević
UVOD
Ukupan iznos novca u nekoj zemlji nije ka-
pital. Da bi bio kapital, novac mora da se in-
vestira ili koristi na produktivan način (radi
sticanja dobiti), obično putem ulaganja radi
stvaranja dobara ili usluga, dakle, na komer-
cijalni, poslovni način.1 Ako neko koristi svoja
kola samo kao sredstvo ličnog transporta,
kola predstavljaju njegovo vlasništvo, ali ne i
njegov kapital. Ali ako koristi kola kao taksi,
kola postaju njegov kapital. Finansijska ili
tržišta kapitala su tržišta poput ostalih, sa je-
1 1 Prva verzija ovog članka je objavljena u Biltenu
beogradske berze (god. 11, br. 123/2006, s. 6-9), a u
njegovoj prirpemi koristili su mi komentari gospodina
Svetozara Pejovica, profesora na Texas A & M University,
Dragoslava Veličkovića, Societe General, i Milana
Markovića, Ashmore Group. Odgovornost za ovaj članak
je, naravno, u potpunosti na meni.
116
dinom razlikom - što se ne radi o robama, u-
slugama ili radnoj snazi, već o kapitalu u užem,
finansijskom smislu. Ujedno, to su četiri o-
snovna tržišta koja postoje u skoro svim
tržišnim privredama. Sredstva tržišta kapita-
la, hartije od vrednosti, u papirnom su obliku
i njima se trguje elektronski. Pošto je predmet
trgovine danas uglavnom dematerijalizovan,
izraz «hartije od vrednosi» nije odgovarajući,
ali ću ga ovde zadržati zbog ustaljene navike
pri više para ili usluga, dakle, na korišćenju
tog termina u naučnim, poslovnim i general-
no javnim krugovima. Većina trgovine na ka-
pitalnim tržištima se obavlja putem razmene
dematerijalizovanih vlasničkih prava. Narav-
no, osnovna svrha te razmene ili trgovine je
zarada.
Tržišta su potrebna da bi se utvrdila glavna
odlika kapitala – cena. Cena obezbeđuje pod-
sticaj pojedincima da u datim okolnostima
usmeravaju kapital u najproduktivniju upotre-
bu obzirom na lične preferencije, pre svega stav
prema riziku, potom dostupne informacije,
sklonosti, itd. Kapitalna ili finansijska tržišta,
mogu da budu zvanična, zakonska i nezvanič-
na, siva, crna.2 Nezvanična tržišta, uključujući
nezvanična tržišta kapitala, postoje u svakoj
zemlji, uprkos zvaničnim naporima da se spro-
vedu zakonska pravila i elminiše ili smanji sivo
tržište. Zvanična tržišta kapitala mogu da funk-
cionišu unutar ili izvan berzi. Najveća razlika
između razvijenih i tržišta u razvoju je što prva
uključuju većinu operacija kapitalom na berzi,
dok druga karakteriše veći ili bar značajan deo
kapitala koji posluje izvan berze. Operacije
izvan berze nisu nužno operacije na sivom tr-
žištu. Mogu se odvijati na međubankarskom
tržištu3 ili u procesima preuzimanja.4 Naravno,
moguće su i operacije izvan berze ili jednostav-
no na sivom tržištu. Preuzimanja u Srbiji se
odvijaju izvan berzi, ali ne pripadaju sivom tr-
žištu, zato što ih nadgleda Komisija za hartije
od vrednosti. Na kapitalnim tržištima u raznim
zemljama postoje velike razlike u pravilima igre,
ceni trgovanja, tržišnoj kapitalizaciji, likvidnos-
ti, hronološkoj stabilnosti trgovanja određenim
hartijama, itd.
Srbija je tržište u razvoju i u tom smislu ne
razlikuje sa značajno od drugih tržišta u razvo-
ju. Preciznije, Srbija je kao tržište u razvoju po-
četnik. Mnogi opisuju takvu fazu kao trgovinu
malog obima, male dubine, sa malo likvidnih
hartija i nestabilnu. Kasnije ćemo videti da je
trgovanje u Srbiji i skupo, znatno skuplje od
drugih, posebno razvijenih tržišta. Prisustvo
pomenutih karakteristika ne znači da tržišta u
razvoju nisu privlačna za biznis. Ali pre nego
što se pozabavim ovim problemom, proko-
mentarisaću neke osobine tržišta u razvoju.
2 Sivo tržište je jednostavno sivo zato što je izvan legalnog
tržišta, sa zajedničkim nepodobnostima: a) nije statistički
zabeleženo, b) ne ulazi u BDP, c)izbegava poreze (ne
plaćaju se neki ili svi regularni porezi). Crno tržište
implicira uključenost u aktivnosti, zabranjene klasičnim
kriminalnim krivičnim zakonom
3 Inostrani investitori ne učestvuju na međubankarskom
tržištu, ali su spremni da učestvuju na tržištu kapitala,
kupujući kratkoročne i dugoročne hartije od vrednosti.
4 Preuzimanja su počela u Srbiji u oktobru 2003. godine
i do sredine 2006. je bilo 70 slučajeva preuzimanja.
Branislav Gulan
Nasuprot razvijenim tržištima, gde su cene
stabilnije i rizici po pravilu niži, tržišta u razvo-
ju obiluju cenovnom nestabilnošću i visokim
rizicima. Tomas Dvoržak (Dvorak) i Ričard Pad-
pjera (Richard Podpiera), procenjuju da je ne-
stabilnost svetskih tržišta akcija između 2001.
i sredine 2004. godine bila devet puta niža nego
na prosečnim tržištima akcija novih zemalja
članica Evropske unije. Pomenuto omogućava
investitorima, koji posluju na više ili manje ri-
zičnim tržištima, da diversifikuju svoja ulaga-
nja, tj. portfolija.
Različita je osetljivost investitora na politički
rizik, pravila igre, efikasnost sudova, likvidnost,
korupciju, metode korporativnog upravljanja
i druge stvari.
Nestabilnost cena uobičajena je u situaci-
jama, gde su tržišne operacije na početku i
gde resursi u nekoj zemlji dobijaju početnu
cenu. Početna cena je predmet glavnih pro-
mena, pošto tržišne sile tek počinju da deluju,
pa se okolnosti značajno menjaju. Tržišne in-
formacije i cene se tek formiraju, pravila igre
nedostaju ili su nepotpuna, tržišni akteri se
tek navikavaju na poslovanje, itd. Naravno,
informacije su u jedan od najvećih problema.
To je naročito slučaj kada dostavljene infor-
macije firmi čijim akcijama se trguje na
tržištima u razvoju nisu potpune ili pouzdane,
tako da promena kvaliteta informacija može
da ima veliki uticaj na kretanje cene akcija.
Kasnije ćemo videti da ni dobro poslovanje
firme nije nikakva garancija više vrednosti ili
likvidnosti njenih hartija. Pošto je tako i po-
što se cene na tržištima koja nastaju tek for-
miraju, nema smisla uvoditi ograničenja za
trgovanje, zato što informacija nije na vreme
diskontovana i kada jeste, može da utiče na
cene hartija od vrednosti na dramatičan na-
čin, koji eksponencijalno povećava rizike za
one koji drže akcije, ako je informacija koja
se odnosi na kupljene akcije negativna. Kada
je informacija pozitivna, može da predstavlja
iznenadni dobitak (u engleskom se to zove
windfall), za one koji drže te akcije i da po-
117
Srpska ekonomija i Evropska unija
krene cene akcija naviše. U oba slučaja, ne-
dostatak informacija šteti ili pomaže onima
koji drže akcije. Da li cene akcija na berzi
reflektuju prave cene? One su prave u smislu
da neke druge ne postoje i zato se kaže da je
sud tržišta ujedno i konačni sud. Tržište,
međutim, može da vrednuje hartije od vre-
dnosti samo na osnovu dostupnih informa-
cija.
Najveći deo poslovnih informacija je javno
dostupan. Ali, postoji i izvestan broj informa-
cija kojima raspolažu samo određeni pojedin-
ci, recimo zato što imaju specifičan položaj na
tržištu. To ne moraju biti samo menadžeri fir-
mi. Poslovođa prodavnice može konstatovati
na osnovu prodaje da neki proizvod „ide“ o-
dlično i kupiti akcije firme koja ga proizvodi.
Računovođa može videti da li firma dobro ili
loše stoji i odlučiti se da proda/kupi njene a-
kcije. Lifboj može čuti razgovor onih koji su
obavešteni i takođe može odlučiti da kupi/
proda akcije. Dakle, ogroman je broj pojedina-
ca koji mogu raspolagati informacijama koje
još nisu javno dostupne i koje se standardno
nazivaju insajderskim.
Tržišne cene se dakle uspostavljaju na osno-
vu javno dostupnih informacija i dela insajder-
skih informacija.
Velika je povika na insajdersko trgovanje i
danas se mnogi zalažu za njegovu zabranu. U
većini, ali ne i u svim razvijenim zemljama, in-
sajdersko trgovanje je danas zabranjeno.5 U
SAD je zabranjeno krajem 1960-ih. Zahtevi za
zabranu insajderskog trgovanja obično potiču
od lošeg poznavanja ekonomije udruženog sa
interesima nadležne državne birokratije da se
umeša u još jedan segment trgovanja.6 Stvarna
analiza sugeriše sasvim obrnut zaključak. Naj-
5 U SAD je zabrana usledila krajem 1960-ih, a potom su
taj primer sledile i druge zemlje. Valja uočiti da poslovni
svet nije tražio tu zabranu, već birokrati iz SEC i jedan
broj intelektualaca.
6 Henri Men (Henry Manne) je još 1966. objavio knjigu
(Manne 1966) koja se i danas smatra najboljom u
zalaganju protiv zabrane insajderskog trgovanja.
118
pre, broj insajdera je ogroman i teško ih je i
pobrojati. Informacije su asimetrično raspore-
đene u društvu i ta informaciona asimetrija ne
karakteriše samo kapitalna, nego i druga trži-
šta, a i sve sfere života. Drugo, insajderska in-
formacija deluje u pravcu uspostavljanja prave
cene, bez obzira na to da li je korekcija nagore
ili nadole. Treće, postoje zemlje u kojima insaj-
dersko trgovanje nije zabranjeno (Hong Kong)
ili gde jeste zabranjeno, ali se zakon ne prime-
njuje (Indija, Japan, Singapur), a koja odlično
funkcionišu. Ima i drugih razloga protiv zabra-
ne insajderskog trgovanja, ali ovo nije mesto
za raspravu o tome. Zaključimo ovaj deo time
da su cene na kapitalnim tržištima prave, jer
druge, bolje, ne postoje i da su one rezultat
korišćena javno dostupne i dela insajderskih
informacija.
Pri nastanku kapitalnih tržišta se obično po-
stavlja pitanje da li smatrati knjigovdstvenu
vrednost referencom u trgovanju. Knjigovod-
stvena vrednost je birokratski izum, ne pred-
stavlja ništa razumno i nije čudo da je akteri u
trgovini ignorišu.
Pomenuto se dešava ne samo usled loše knji-
govodstvene prakse, nego zato što je knjigo-
vdstvena vrednost birokratski, a ne tržišni izum.
Nema smisla uvoditi ograničenje od 300%/-
20% za transakcije u prvoj aukciji, suspendujući
transakcije, kad god trgovanje akcijama dobi-
je ili izgubi više od toga.7 Takođe predstavlja
lošu soluciju da se ograniči trgovanje na sle-
dećim aukcijama, kada se cena promeni više
od 20%/-20%. Pomenuto nije neophodno ni
na stabilnom i razvijenom tržištu, a besmisle-
no je na tržištima u razvoju, zato što tržište
preko fluktuacija traga za ravnotežnim cena-
ma.
Vratimo se na privlačnu stranu stržišta u
razvoju. Gde nema rizika, nema šanse da dođe
do gubitka, ali nema ni šanse za dobitak. Viši
rizik daje šansu za veće dobitke, ali i za veće
7 U međuvremenu je donje ograničenje promenjeno na
-50%.
gubitke. Mogućnost kreiranja većeg dobitka,
privlači kapital na tržišta u razvoju. Oni koji
više vole niže prihode u stabilnijim uslovima,
imaju dovoljno mogućnosti da investiraju u
«blue chips» ili likvidnije hartije na razvijenim
tržištima. Oni koji više vole da se «kockaju»,
imaju tržišta u razvoju. I tržišta u razvou i raz-
vijena tržišta, imaju svoje prednosti i nedosta-
tke, te od individualne preference investitora
zavisi gde će ulagati.
Tržišta kapitala u centralnoj i istočnoj Evro-
pi (CIE) nisu postojala u vreme socijalizma,
osim nezvaničnih (sivih), a posle pada socija-
lizma – tokom tranzicije – doživela su veliku
ekspanziju u poslednjih nekoliko godina. Pre-
ma MMF, cene akcija u osam novih istočno-ev-
ropskih članica8 Evropske unije iz 2004, po-
većale su se u proseku 90%, između novembra
2001. godine i sredine 2004. godine. Tokom i-
stog perioda na svetskim tržištima ostvaren je
rast od samo osam odsto.
Indeksi tržišta akcija povećali su se u prose-
ku 50% godišnje u američkim dolarima, u Slo-
veniji i Mađarskoj od 2002. do 2004. godine i
preko 70% u Litvaniji, u istom periodu. U 2005.
godini, trend se nastavio. Berza u Varšavi (War-
saw Stock Exhcange) zabeležila je rast od 22%
od početka godine, a u Češkoj i Mađarskoj,
rast od 40% i 58%. Cene akcija, nekretnina i
drugih dobara na tržištima u razvoju,
uključujući istočnu Evropu, znatno su niže od
odgovarajućih cena u razvijenim zemljama i
to privači znatna ulaganja, jer obećava veliku
zaradu tokom relativno kratkog perioda vre-
mena.
SRBIJA KAO TRŽIŠTE U RAZVOJU
Pozabavimo se posebnim odlikama Srbije
kao tržišta u razvoju. Sa obnovljenom Beograd-
skom berzom 1989. godine9, osnivanjem Komi-
8 Od osam novih članica jedino Slovačka nema svoju
berzu, ali se akcijama njenih firmi može trgovati na drugim
berzama u svetu.
9 Osnovana oktobra 1894, prestala sa radom u aprilu
Branislav Gulan
sije za hartije od vrednosti (1990) i Centralnog
registra (2002), sa donošenjem niza zakona (o
preduzećima, hartijama od vrednosti, akcijskom
fondu)10, privatizacija, itd)11, obezbeđen je po-
četni institucionalni okvir za operaciju na finan-
sijskom tržištu u Srbiji. Neka institucionalan
rešenja još uvek nedostaju ili su doneta u po-
slednjih nekoliko meseci pre pisanja ovog tek-
sta.
Mnogi autori vide u niskom prometu i vrlo
kratkoj listi hartija od vrednosti na stalnom
trgovanju, glavne odlike srpskog tržišta kapi-
tala.12 Mogli bi se zapitati šta pomenuto zna-
či, zato što sa početkom trgovanja ne može
biti drugačije, zato što se veći priliv kapitala
ne pojavljuje, pre nego što manje sume testi-
raju tržište. Inostrani kapital takođe čeka na
domaći kapital da testira tržište. Nizak prihod
i mala populacija čine prirodne prepreke trži-
šta kapitala. Na primer, češka, slovačka, polj-
ska i mađarska tržišta kapitala u 2001. godini,
uzeta zajedno, predstavljala su samo 0,2% svet-
skog tržišta, 9,2% nemačkog i 95,2% grčkog,
mereno tržišnom kapitalizacijom. Tržišna ka-
pitalizacija u novim državama Evropske unije
iz centralne i istočne Evrope u drugoj polovi-
ni 1990-ih, u poređenju sa njihovim BDP, kre-
tala se od 10% do 20%, dok ekvivalentne broj-
ke u razvijenime zemljama prelazile 50%. Na
Islandu je tržišna kapitalizacija sredinom 2005.
iznosila skoro 140% od BDP. Tržišna kapitali-
zacija u Srbiji u poređenju sa BDP kreće se oko
30%, što znači da Beogradska berza poslednjih
godina igra još uvek perifernu ulogu za srpsku
ekonomiju.
1941, obnovljena 1989, sa promenjenim imenom1992. u
Beogradska berza. Up. Štimac 1998.
10 Akcijski fond prikuplja manje delove akcijskog kapitala
koji nastavljaju da budu u vlasništvu države, posle
privatizacije većih udela. Akicjski fond s vremena na vreme
prodaje akcije privatnim investitorima.
11 Popis korišćenih zakona nalazi se ispod popisa
literature.
12 Videti na primer, Živković 2005.
119
Srpska ekonomija i Evropska unija
Detaljniji podaci su u tabelama koje slede.13
Zemlja Kapitalizac. Zemlja Promet
/ BDP / BDP
Island 138.69% Island 325.67%
Crna Gora 86.02% Irska 28.68%
Irska 66.40% Hrvatska 12.37%
Hrvatska 42.48% Crna Gora 8.66%
BiH 29.66% Makedonija 3.14%
Malta 28.92% Srbija 3.01%
Slovenija 27.25% Bugarska 2.61%
Kipar 22.84% BiH 2.25%
Rumunija 14.97% Kipar 1.42%
Makedonija 11.71% Malta 1.04%
Bugarska Rumunija 1.02%
Mali obim prometa i relativno kratka lista
firmi čijim akcijama se trguje na berzi su neiz-
bežni u vreme formiranja kapitalnog tržišta u
nekoj zemlji. Utoliko su ovakve tvrdnje neifor-
mativne. Ali, ako su te stvari neizbežne, neke
druge nisu. Te druge se odnose na uslove, tj.
pravila igre pod kojima se transakcije obavlja-
ju. Glavna teza ovog rada je: tržišta kapitala
napreduju u većoj ili manjoj meri u zavisnosti
od stepena u kome liberalizacija, deregulisanje,
konkurencija, privatizacija i integracija domi-
niraju nad deliberizacijom, prekomernom re-
gulacijom, kontrolom, jakim uticajem države
i izolacijom. Objašnjenje za nizak promet
srpskog tržišta kapitala je da odlike iz druge
grupe, dominiraju nad odlikama iz prethodne
grupe. Tokom 2006. na tržište kapitala u Srbi-
13 Izvor podataka za kapitalizaciju i promet akcija na
berzama su sa sajtova: Srbija www.belex.co.yu; BiH, www.
blberza.com, www.sase.ba, www.sem-on.net; Hrvatska
www.vse.hr, www.zse.hr, www.sem-on.net; Slovenija www.
fese.be, www.fibv.com; Island www.fese.be, www.icex.is;
Irska www.fese.be, www.fibv.com; Kipar www.fese.be,
www.cse.com.cy; Malta www.fese.be, www.fibv.com;
Crna Gora www.scmn.cg.yu, www.sem-on.net;
Makedonija www.mse.com.mk; Bugarska www.bse-sofia.
bg; Rumunija www.bvb.ro
Izvor za podatke o BDP su sa sajtova: www.wiiw.ac.at,
www.odci.gov Većina podataka je za 2004, samo za neke
zemlje je u pitanju procena iz 2005.
120
ji dodatno su loše uticale loše opšte prilike, kao
što je suspenzija pregovora o Stabilizaciji i pri-
druživanju sa EU, loša pripremljenost na raskid
državne zajednice sa Crnom Gorom i loš uticaj
određivanja statusa Kosova na prilike u Srbiji.
Beogradska berza registrovala je značajniji
pad ukupnog prometa transakcija, od 2002.
do 2005. godine, a rast od 2005. do 2006. Pro-
met je dostigao maksimum 2002. godine i sa
1,2 milijarde evra smanjio se na 400 miliona
evra u 2004. godini. U 2005. kretao se oko 600
miliona evra. I u prvoj polovini 2006. nastavile
su se velike oscilacije u dnevnom promentu na
berzi (kreću se između 0,5 i 22 miliona evra
dnevno, najčešće 2-5 miliona, tj. 10-18 miliona
sedmično). Prema trenutnom nivou trgovanja
ukupni promet u 2006. godini bi mogao biti
oko milijardu evra. Promet Beogradske berze
je mali u odnosu na berze u Mađarskoj ili Au-
striji, a simboličan u poređenju sa stotinama
milijardi kojima se dnevno trguje u Njujorku
ili Londonu.
Ono što više zabrinjava od malog prometa
su neki druga svojstva koja karakterišu srpsko
kapitalno tržište, a koja su svojstvena perifer-
nim, zaostalim tržištima. Prvo, broj akcija
različitih firmi kojima se dnevno trguje je mali,
oko 50. Od toga, dvadesetak akcija je na tzv.
kontinuiranom trgovanju. To su srpski «blue
chips» i po formulaciji «kontinuirano trgo-
vanje» bi moglo da se shvati da se ovim akci-
jama trguje svaki dan. Međutim, to nije slučaj,
jer se na prste jedne ruke mogu izbrojiti akcije
kojima se stvarno trguje svaki dan. Akcijama
većine od oko 1000 firmi čije se akcije kotiraju
na Beogradskoj berzi se uopšte ne trguje me-
secima, a ponekad i duže od godinu dana.
Drugo, vreme trgovine ne iznosi 8 sati, kao
što je to na većim berzama, već samo tri sata
dnevno, od 10.00-13.00 sati. Treće, za trgovinu
akcijama važi porez na kapitalnu dobit sa sto-
pom od 20% za fizička i 10% za pravna lica.
Takav porez ne postoji u okolnim zemljama
jugo-istočne Evrope i time što postoji i što je
ovako visok država pokazuje da joj nije stalo
do razvoja tržišta kapitala. Naprotiv, pošto vla-
dajuća birokratija ne može da upravlja tržištem,
ona bar nastoji da ga što više ograniči i desti-
muliše. Četvrto, trgovanje je sporo i skupo.
Kada se akcije prodaju, novac je na računu
prodavca tek posle tri puna radna dana, čime
se nepotrebno usporava trgovina. Trgovina je
i skupa, znatno skuplja od trgovine u regionu,
a katastrofalno skupa u odnosu na veće berze
poput njujoške ili londonske. Brokerska provi-
zija je 0,5% do 1,5% od iznosa transakcije, pro-
vizija berze je 0,15%, provizija Centralnog regi-
stra 0,10%, porez od 0,3% na prenos apsolutnih
prava. Pored toga, banke uzimaju proviziju na
berzanske transakcije 0,2% do 0,5%. Kada se
sve sabere, trošak transakcija je od 1,25% do
2,55%, a kada se uzmu u obzir kupovina i pro-
daja onda je trošak transakcija od 2,5% do 5,1%.
U okolnim zemljama troškovi trgovine su 30-
70% niži nego u Srbiji. U osnovi visok trošak
trgovine znači nepotrebno favorizovanje inte-
resnih grupa oko ustanova koje su pomenute.
Neke interesne grupe su oko super-monopol-
skih ustanova, kao što su Beogradska berza i
Centralni registar, koje su jedine takve ustano-
ve u državi.
Indeks Beogradske berze – Belexfm – nastao
je u maju 2004. godine, sa vrednošću nešto i-
spod 1000 indeksnih poena i u oktobru 2005.
se kretao oko 1600, a avgusta 2006. oko 1700.
Maksimalan iznos do sredine juna 2006. je do-
stigao sa 1716 poena, a 7. juna je iznosio 1692
poena. Njegov trenutni istorijski maksimum
je 1782 indeksna poena. U prevodu, ovaj in-
deks je praktično stagnirao više od godinu
dana.
Drugi indeks, Belex15 (za 15 firmi u Srbiji sa
najlikvidnijim hartijama), uveden početkom
2005. sa početnom vrednošću 998,24, dostigao
je maksimum u aprilu 2006. od 1149 poena, u
junu 2006. iznosio 1085, u avgustu 2006 oko
1240 – uglavnom stagnacija, sem rasta sredi-
nom 2006. U prvih sedam meseci 2006. indeks
Belexfm je porastao devet odsto, dok je hrva-
tski Crobex porastao 40%, poljski Wse 20%, bu-
Branislav Gulan
garski Sofex 11,7% slovenački Sbi20 14,0%. O-
vakvi indeksi, odražavaju očekivanja koja se
reflektuju na cenama hartija. Očekivanja u po-
slovnom okruženju Srbije, prilično su bila vi-
soka od januara do aprila 2005, a u stagnaciji
su posle toga, osim avgusta 2006. gde su u po-
rastu.
Visok rast je konzistentan sa visokim očeki-
vanjima na novim tržištima. Recimo, obe cr-
nogorske berze su beležile veliki rast do febru-
ara 2006, potom stagnaciju do perioda od par
nedelja pre referenduma, a onda visok rast ne-
posredno pre i posle referenduma o nezavi-
snosti od 21. maja 2006.
Vratimo se na oštar pad prometa u Srbiji po-
sle 2002. godine. Jedan od razloga pada je pri-
vatizacija koja je bila dostigla maksimum u
2002. godini, što se odrazilo u prometu na
tržištu. Država je u većoj meri bila entuzijasta
u periodu od 2002. do 2003. godine, kada je
iznosila pakete manjih vlasnika akcija u firma-
ma (sakupljenih u Akcijskom fondu), za trgo-
vanje. Treće, preuzimanja izvan berze, počela
su u Srbiji u oktobru 2003. godine i postala su
sve popularnija. Do oktobra 2005. godine bilo
je preko 70 preuzimanja većih firmi, koja su se
odvijala izvan berze. U maju 2006. donet je Za-
kon o preuzimanju i broj preuzimanja se naglo
smanjio – bilo ih je samo nekoliko i to malo
značajnih firmi. To govori da tržišni akteri ne
smatraju da je zakon o preuzimanju dobar i
podsticajan. Konačno, valja uzeti u obzir i neko-
liko ograničavajućih faktora berzanskog trgo-
vanja koji su ranije pomenuti.
Odabrani model privatizacije na novim
tržištima ima snažan uticaj na tržište kapitala.
Prodaja većinskog udela jedinstvenom vlasniku,
obezbeđuje budžetske prihode i poboljšava
efikasnost firme u prvim godinama posle pro-
daje, više nego što bi se postiglo putem vau-
čerske privatizacije, ali ostavlja tržište kapitala
manje razvijeno nego što bi bilo u okviru al-
ternativnih šema privatizacije – na primer, sa
vaučerskom privatizacijom. Srpske vlasti oda-
brale su prodaju kao dominantan metod pri-
121
Srpska ekonomija i Evropska unija
vatizacije, zbog sopstvenog interesa, tj. znatnih
državnih prihoda. Prodaja (putem tendera i
aukcijskog procesa kod Agencije za privatiza-
ciju i Akcijskog fonda Republike Srbije), obez-
beđuje značajane prihode budžeta, koji jačaju
moć tekuće vlade i uvećavaju mogućnosti za
korupciju. Kao rezultat odabranih metoda pri-
vatizacije, samo ograničenim brojem akcija fir-
mi trgovaće se na berzi. Situacija liči na itali-
jansku, gde je vrlo mali udeo firmi od njihovog
ukupnog broja emitovao akcije. Na Milanskoj
berzi trguje sa akcijama samo oko 350 firmi.
Drugim rečima, metod privatizacije ima po-
sledice za korporativnu kulturu, a izbor ovog
metoda u Srbiji nije posebno dobar. Firmama
će upravljati većinski vlasnici koji će izvlačiti
profit i prijavljivati poslovanje bez dobiti ili čak
gubitke, što će izazvati veliki pad vrednosti
manjinskih akcija. Čak i kada se deklariše z-
načajna dobit a nizak prinos dividendi, vred-
nost akcija opada. To je razumljivo, jer vrednost
akcija zavisi od očekivane zarade vlasnika akci-
ja. U Srbiji su mnoge firme iskoristile ovu mo-
gućnost da jeftino rade sa tuđim sredstvima,
ali će to imati loše posledice za razvoj tržišta
kapitala, jer će mnogi mali akcionari odlučiti
122
da se reše akcija, pa se posle takvih prodaja a-
kcijama tih firmi neće ni trgovati. U mnogim
slučajevima dividende uopšte nije bilo, a po-
nekad je ona iznosila samo jedan odsto od vre-
dnosti akcija, što ne znači ništa u situaciji kada
je inflacija u 2005. bila 17,7%. Pošto firme koje
sopstveno zvanično finansijsko stanje iskazuju
lošijim nego što ono jeste, nemaju dobru fi-
nansijsku situaciju prema knjigovodstvu i re-
viziji, ovakve firme ne mogu zajmiti kapital od
banaka. Ne mogu ni da emituju akcije da bi
zajmile, zato što su njihovi zvanični knjigovod-
stveni izveštaji loši i emitovane akcije bile bi
od male vrednosti. Ovakve firme prinuđene su
da koriste sopstvene finansijske resurse za in-
vesticije. Slično rade i firme koje svoje finansi-
jsko poslovanje prikazuju kao dobro, a plaćaju
zanemarljive dividende. U zaključku, takve fir-
me teško dugoročno mogu da opstanu na fi-
nansijskim tržištima. Manjinski akcionari, po
pravilu su dvostruko oštećeni u takvim firma-
ma, zato što nema dividendi za njihove akcije
(ili su one vrlo male), pa su i akcije gotovo o-
bezvređene.
Neko bi se mogao zapitati zašto je metod
prodaje većinskog udela odabran za privati-
zaciju.14 Odgovor je vrlo jednostavan. Bilo je
nemoguće objasniti dugoročne nepogodnosti
ovog metoda nadležnim ministrima u perio-
du od 2001. do 2002. godine, zato što su bili
jako pristrasni i skromnog ekonomskog znanja.
Bili su zainteresovani da se obogate preko noći,
putem korupcije, prodajući firme i uzimajući
“provizije”, više nego što su mislili o institucio-
nalnim rešenjima. Sadašnja vlada nastavlja sa
lošom praksom, što podriva tržište kapitala u
Srbiji. Cene akcija u Srbiji su porasle tokom
vremena, iako je promet na Beogradskoj ber-
zi smanjen. Kao što se može videti iz berzan-
skih izveštaja, cene akcija su se jedno vreme
uvećavale, što je u skladu sa razvojem događaja
u drugim tranzicionim zemljama, naročito
kada je reč o najlikvidnijim kompanijama, koje
su imale većinskog vlasnika akcija, kao i do-
voljno akcija u slobodnoj prodaji, da privuku
investitore. Prednost kotiranja cena najlikvid-
nijih kompanija na berzama, dovela je do pro-
liferacije berzanskog trgovanja putem preuzi-
manja, interbankarskog trgovanja15 ili na sivom
tržištu.16 Kada je reč o tržištu kapitala, pome-
nuto se dešava kada kompanije ne kotiraju
svoje akcije, tako da investitori portfolija – koji
ne žele da preuzmu kompaniju, već samo da
investiraju u manji procenat – nisu aktivni u
većoj meri. Poznato je da bi tražnja i ponuda
trebalo da se usklade. Ako je tražnja niska, zato
što samo nekoliko velikih igrača učestvuje,
cena akcija je niska.17 Iz činjenice da trgovanje
14 Prodaja je jedan od pet metoda privatizacije, druga
četiri su denacionalizacija , vaučeri, likvidacija i nove firme.
Krađa državne imovine može da bude šesti metod, ali je
ilegalan.
15 U većoj meri je regularan od sivog tržišta.
16 Sivo tržište u Srbiji, bilo je posebno veliko tokom 1990-
ih. godina i funkcionisalo je vrlo efikasno, zato što je
sprovođenje pravila bilo privatno. Privatno sprovođenje
efikasnije je nego državno, iako imlicira konflikte sa
krivičnim zakonom.
17 Ponekad akcije neke firme porastu ili padnu za 20%
uz prodaju samo jedne ili nekoliko akcija, što se na
razvijenim tržištima ne događa.
Branislav Gulan
ima tendenciju da se udaljava od berze, može
se zaključiti da se pomenuto ne dešava bez
razloga. Jedan od mogućih razloga je da su
transakcije na berzi skupe je i što podležu pre-
velikim regulatornim zahtevima.18 Tržištem
novca, kao delom tržišta kapitala, dominira
vrlo restriktivna centralna banka (NBS, Naro-
dna banka Srbije). Stope rezerve koje NBS pro-
pisuje, vrlo su visoke i kreću se i do 60% sredi-
nom 2006. Obavezne rezerve banaka u svetu
se kreću između 3% i 10%. Visoke obavezne
rezerve su glavni faktor visokih kamata u Sr-
biji, pošto su komercijalne banke prinuđene
da zarađuju sa preostalim delom od 40% za
celu sumu depozita. Usled toga su kamate na
depozite enormno niske, a na uzete kredite
enormno visoke. Tako firme i pojedinci koji
uzimaju kredite plaćaju vrlo visoku cenu po-
grešne politike NBS. Centralna banka sredstva
rezervi drži na računima kod banaka u Evropi
i za to dobija mizernu kamatu. Da su ta sred-
stva ostala u rukama komercijalnih banaka
one bi zaradile znatno više, zato što su sprem-
ne da prihvate veći rizik. Očito je da na ovaj
način NBS propasti sredstva komercijalnih ba-
naka koja prisilno drži u rezervi i onemoguća-
va vlasnicima banaka i depozita da dođu do
veće zarade što za posledicu ima duže ostaja-
nje u siromaštvu.
Drugi veliki problem koji NBS ne uspeva
uspešno da reši je pitanje kursa.
Dinarom se ne trguje na evropskim tržišti-
ma, pa se kurs dinara koji formira NBS može
smatrati administrativnim. Kurs dinara se ne
usklađuje čak ni sa stopom inflacije, koja je po-
slednjih godina dvocifrena. Usled toga i svet-
ske valute gube na kupovnoj vrednosti u Srbi-
ji. Dodatni problem je neravnoteža u kretanju
stranog novca. Strani novac u zemlju ulazi lako,
18 Berza u Srbiji uzima proviziju od 0,15% od iznosa
transakcija, u Sloveniji 0,07% u Beču 0,03%, a u SAD 0,01%.
Drugi elemenat je komplikovana i spora registracija
transakcija, traje tri radna dana. Treće je nemogućnost
da se kupljene akcije odmah prodaju, itd.
123
Srpska ekonomija i Evropska unija
ali iz zemlje teško izlazi, zato što monetarne i
ostale vlasti ne još gaje primitivno verovanje
da bi liberalizacija deviznih tokova dovela do
odliva deviza i «isušivanja deviznog tržišta».
U maloj ekonomiji, gde strani novac ulazi lako
a izlazi teško, centralna banka vrlo teško može
da održava normalan kurs domaće valute. U-
sled toga, stalno postoji pritisak na rast vred-
nosti dinara, čija vrednost ne može da se uskla-
di sa inflacijom. Tako uz jak dinar dolazi do
porasta cena (zbog povećane količine stranog
novca, koji teško izlazi iz zemlje). Usled nere-
alno visoke cene, dinar je ključni faktor ogrom-
nog deficita u trgovini i na tekućem računu, a
i faktor je loše procene u zaduživanju privrede
i stanovništva (nagli pad vrednosti dinara bi
znatno otežao otplatu uzetih kredita). Povrh
svega, NBS drži zatvorenim bankarsko tržište
u Srbiji usled čega su usluge banaka skupe i
lošeg kvaliteta, dok su ekstra-rente banaka vrlo
visoke. Ovi problemi se ne mogu rešiti bez
potpune promene politike NBS, koja za sada
izbegava bilo kakvu reformu, jer bi kroz pad
vrednosti dinara i zarada a rast inflacije bila o-
belodanjena cena dosadašnje pogrešne poli-
tike.
NEKI PROBLEMI TRŽIŠTA
KAPITALA U SRBIJI
Nema jasne evidencije koja pokazuje da in-
vesticije u portfolija izazivaju dugoročni rast
neke privrede. Neke evidencije pokazuju ne-
gativni odnos. Uprkos pomenutom, investito-
ri mogu da profitiraju u velikoj meri, pošto je
njihova dobit vezana za rast očekivanja, a ne
BDP. Otuda je poželjno da ima više a ne manje
investitora na kapitalnim tržištima.
Jedan od većih problema srpskog tržišta ka-
pitala je da postoji mali broj vrsta hartija od
vrednosti za trgovanje. Pored akcija korpora-
cija, trguje se obveznicama “stare štednje”19 i
obveznicama centralne banke. Kontinuirano,
19 Obveznicama ”stare štednje” trguje se samo između
banaka i izvan Beogradske berze.
124
trgovalo se akcijama od 20 do 30 kompanija
u 2005. godini i 800 firmi povremeno. U 2006.
je smanjen broj akcija na kontinuiranom trgo-
vanju na 15-20, a povećan broj akcija firmi
kojima se uopšte trguje na oko 1000. Od tih
1000, stvarno se trguje samo akcijama manje
od 200 firmi. Glavni predmet trgovine su akci-
je privatizovanih firmi. Akcije nekih firmi na
berzi nisu predmet trgovine i po više od godi-
nu dana. Prvi vlasnici akcija su uglavnom fi-
zička lica i država (uključujući institucije), prvi
kupci su investitori i fondovi. Mali broj fizičkih
lica učestvuje u kupovini akcija – prema pro-
cenama u brokerskim krugovima to je samo
5000-6000 pojedinaca. Veću brigu za tržišta
hartija od vrednosti predstavlja ograničen broj
vrsta hartija od vrednosti - akcije kompanija,
obveznice “stare štednje”,20 kao i kratkoročne
državne obveznice. Nema hartija od vrednosti
koje se odnose na državu i dugove firmi (tj.
nema obveznica, sa izuzetkom “stare štednje”
i u najnovije vreme komercijalnih zapisa NBS),
nema dugova (korporativne obveznice) ili de-
rivata, kao što su fjučersi, opcije ili svopovi.
Pomenuto ukazuje na ranu fazu razvoja
srpskog tržišta hartija od vrednosti, na jednoj
strani i restriktivne uslove trgovanja i poslo-
vanja u Srbiji.
Potrebno je dodati da se derivatima, na pri-
mer, trguje na nekim ali ne na svim tržištima
kapitala centralne i istočne Evrope. Primarno
tržište akcija korporacija još uvek ne postoji –
toliko je malo da je gotovo nepostojeće. Nje-
govo nepostojanje je indikativno iz nekoliko
razloga. To znači da postoje drugi izvori kapi-
tala na raspolaganju investitorima, koji su po-
godniji u odnosu na izdavanje akcija. Pošto su
kamatne stope visoke, kreću se između 13% i
25% na godišnjem nivou i obračunavaju su u-
glavnom prema evrima i drugim čvrstim valu-
tama, pomenuto može da ukazuje na veće o-
20 Približno samo sa 20% trguje se na Beogradskoj berzi,
dok se ostatkom trguje na međubankarskom tržištu,
većinom preko Nacionalne Štedionice.
slanjanje na sopstvena sredstva investitora, što
omogućava da uprava emitenta kontroliše sa-
stav akcionarske baze. Takođe, to odražava ne-
poverenje u hartije od vrednosti, koje je rašir-
eno u populaciji Srbije. Prošla loša iskustva, kao
što su nacionalizacija imovine posle II Svetskog
rata (koja još nije vraćena vlasnicima), nacio-
nalizacija “stare štednje” 1990-ih (koja se po-
stepeno vraća, ali tokom 15 godina i sa rokom
isplate do 2016. godine), manipulacije pirami-
dalnih banaka, tunelisanje (tj. prikupljanje sred-
stava u zemlji i slanje u inostranstvo), itd. Obja-
šnjavaju fenomen niskog poverenja u banke,
osiguranje i hartije od vrednosti.
Sledeći problem srpskog tržišta kapitala je
što je izolovano od drugih tržišta kapitala u
svetu. Postoji nekoliko indikatora ove izlova-
nosti. Prvo, srpskim hartijama od vrednosti ne
trguje se izvan zemlje. Pre nego što se ovo desi,
srpske hartije od vrednosti moraju da prođu
test vremena, pošto samo dobre kompanije
mogu da prodaju akcije na većim svetskim
berzama. Drugo, srpskim investitorima i gra-
đanima još uvek je zabranjeno da učestvuju u
trgovanju inostranim hartijama od vrednosti.
Restrikcije proizlaze iz socijalističke prošlosti,
čineći sve transakcije novcem i kapitalom vrlo
ograničenim. Zapravo, kapital lako ulazi u ze-
mlju i odlazi iz nje uz velike teškoće. To spre-
čava osetljive operacije investiranja, kao i funk-
cionisanje penzionih, zajedničkih i drugih fon-
dova na jednoj strani i stvara ekstra rente za
domaće korporativne akcije i državne obve-
znice, zato što su zaštićene od konkurencije. U
prisustvu inostrane konkurencije, država i do-
maće kompanije treba da ponude mnogo bo-
lje uslove za obveznice i akcije ili će u protiv-
nom pronaći samo retke kupce, ukoliko bi ih
uopšte bilo. Domaće hartije od vrednosti tre-
ba da budu na raspolaganju za strance i ino-
strane hartije od vrednosti treba da uđu na
domaće tržište bez restrikcija. Bolji pristup ve-
ćim tržištima, ublažava nagle i kapriciozne pro-
mene na malim tržištima. Ako država ne kaže
gde da kupimo hleb ili meso, zašto bi nam re-
Branislav Gulan
kla u koje inostrane hartije od vrednosti bi tre-
balo da uložimo? Restriktivni potezi države u
omogućavanju cirkulisanja inostranih hartija
od vrednosti u Srbiji, navodno samo onih koje
su visoko kvalitetne i slična razmatranja, vrlo
su popularni među srpskim zvaničnicima, u
vladi i NBS. Oni odražavaju jako prisustvo so-
cijalističkog nasleđa, dominaciju interesa gru-
pa nad opštim interesom i slabu edukaciju
establišmenta, kao i spremnost da se rezervišu
rente za srpske obeznice.21 Restriktivni potezi
nisu uskladu sa ni sa ekonomskom teorijom ni
sa onim što se događa danas u svetu. Moguć-
nošću da kupi inostrane akcije, građani Srbije
biće u stanju da diversifikuju svoja portfolija.
Slično, stranci mogu da istraže iste mogućno-
sti putem neograničenog pristupa domaćim
akcijama.
Cena individualne akcije, odražava procene
investitora u pogledu ukupnih dividendi koje
očekuju da će firma isplatiti u budućnosti, di-
skontovane za zahtevanu topu prihoda. Zau-
zvrat, zahtevana stopa prihoda (frakcioni de-
nominator koji određuje cenu akcija), funkci-
ja je nekoliko faktora. Investitori u idealnom
slučaju zahtevaju stopu prihoda koja je jed-
naka ekvivalentu bezrizične stope (na primer,
švajcarski ili američki zapisi trezora), plus pre-
mija koja odražavala povećan rizik imovine
akcija određene firme. Ova premija je o-
dređena kombinacijom rizičnosti tržišta u ok-
viru koje se trguje akcijama i Beta mere22 frime
- stepena u kome akcije prate rast i padove
tržišta.
21 Prema nedavnom zakonskm predlogu, NBS odlučuje
koje inostrane hartije od vrednosti treba da dobiju
odobrenje za opticaj na srpskom tržištu. Ova solucija ima
malo smisla. Prvo, nije posao centralne banke da
interveniše na tržištu hartija od vrednosti. Drugo,
pretpostavka je da NBS bolje zna nego pojedinci o kojima
je reč, kako da koristi novac ovih lica – očigledan slučaj
paternalizma.
22 Mera korelacije varijacija prihoda određene akcije sa
varijacijama prihoda na tržišni indeks. U prihod od akcija
se računa promena cene plus distribuirane dividende.
125
Srpska ekonomija i Evropska unija
Investitori koji drže velika portfolija (sa naj-
većim uticajem na cene akcija), imaju tenden-
ciju kao i akcije koje se ne kreću naporedno sa
celim tržištem i imaju važnu ulogu u smanjenju
nestabilnosti velikih portfolija. Što je veći Beta
faktor neke firme, dodaće više nestabilnosti
portfolijima fondova i za menadžere će biti
teže da ostvare stabilnu stopu prihoda za a-
kcionare. Suprotno, nizak Beta faktor, čini akcije
atraktivnim u svrhe diversifikacije.
DILEME REGULISANJA
Nedostatak regulative na finansijskim trži-
štima Srbije u periodu od 2000. do 2004. godi-
ne, proizveo je kontrareakciju legislative 2005-
2006. godine. Naglim širenjem regulative biro-
kratija pokušava da se reguliše što je moguće
više polja i što je moguće više detalja trgovine,
pa čak i da se podstakne državu i njene agen-
cije da obavljaju finansijske operacije. Država
i državne agencije uzimaju ulogu investitora,
umesto da ostave investitorima da procenjuju
rizik. Država i državne agencije suviše deluju
zaštitnički i nemaju predusetljiv odnos prema
investitorima. Bilo je mnogo slučajeva gde su
se ministri i druge državne birokrate nezako-
nito mešale u prodaju firmi, nameštajući ku-
povinu određenim kupcima, a sprečavajući
druge da kupe pojedine firme. U najpoznatije
takve slučajeve spadaju «Knjaz Miloš», «Sar-
tid«, cementara u Popovcu, «Sartid», «Put-
nik», «C-market», «Novosti». Glavna ideja
nezakonitog mešanja birokratije u tržišne tran-
sakcije je, pre svega, kontrola, a ne bolja orga-
nizacija. Sticanjem kontrole nad tržištima ak-
cija političari i birokrate mogu da biraju po-
srednike, banke i klijente. Neki poslovni ljudi
postaju bogati, drugi se sprečavaju da učestvu-
ju u trgovanju. Poslovni ljudi koji su profitirali
uz pomoć političke pomoći, plaćaju političare
i birokrate, što podstiče korupciju u velikoj
meri. Ima mnogo loših rešenja u sadašnjoj le-
gislativi, nacrtima legislative i regulisanju u pro-
ceduri legislative. Na primer, u predloženom
zakonu o preuzimanju (koji je u međuvreme-
126
nu postao zakon), zahteva se da svako ko kupi
udeo od 25% mora da kupi i ostatak, tj. 100%.
To je način23 da se kupci prisile da urade nešto
što ne žele, pod izgovorom da se štite mali ak-
cionari. Takvim rešenjem se preuzimanje po-
skupljuje, a firme prosto guraju sa finansijskog
tržišta. Autori ovog zakonskog predloga nisu
ništa naučili od iskustva sa zakonom o priva-
tizaciji, koji je pravno obavezivao investitore
da investiraju delove kapitala, kada su postali
vlasnici firmi. Kao što je dobro poznato, inve-
stitori su uveliko ignorisali ovu obavezu i drža-
va je bila u mogućnosti da preuzme firmu na-
zad uz nadoknadu vlasnicima.24 U zemljama
Evropske unije tržišta kapitala su uglavnom u
nadležnosti zemalja-članica, a ne Brisela. Tre-
nutno je u toku živahna debata o tekućem sta-
nju integracije evropskih finansijskih tržišta i
posebno ulozi i strukturi regulative hartija od
vrednosti. Oni koji imaju tendenciju da regu-
lišu sve, zanemaruju da će stroga regulativa pre
odvratiti, nego privući investitore. Slično, na-
vodno visoki standardi neće privući emitente.
Mešanje legislative u poslovne operacije, sma-
njuje izvesnost za igrače na tržištu kapitala i
poskupljuje transakcije.
Najbolje rešenje za srpske regulatore koji
rade sa tržištima kapitala, bilo bi da se drže li-
beralnih rešenja u SAD, zemljama Evropske u-
nije i na drugim mestima. Rezultat bi bila manja
i bolja regulativa, što bi stimulisalo rast tržišta
kapitala. Verovatnoća da će se ovo desiti je
mala, kao što je malo verovatno da dobra i li-
beralna rešenja nastupe u Srbiji. Verovatnije je
da će srpske vlasti prihvatiti tešku i skupu rea-
gulativu, baziranu na najgorim primerima iz
zemalja Evropske unije. Pomenuto bi moglo
23 Tako je sa ekonomske tačke gledišta, uprkos činjenici
da je ovo pravilo u upotrebi u mnogim zemljama.
24 Država je raskinula ugovor u samo nekoliko slučajeva,
uprkos nepoštovanju ugovora u mnogim slučajevima. U
suprotnom, došlo bi do re-privatizacije (ponovne
nacionalizacije) na širokoj skali, što bi poslalo loš signal
investitorima u situaciji gde su investicije i direktne
inostrane investicije već vrlo niske.
da se odvija u sklopu nekoliko faktora. Prvo,
prisutna je opšta tendencija za prekomernom
regulativom u Srbiji, kao što se može videti iz
ove i drugih ekonomskih oblasti. Drugo, neke
institucije i interesne grupe biće pokretačka
snaga prekomernog regulisanja. Institucije i
birokrati preko viška regulacije mogu da zahte-
vaju i dobiju važniju ulogu za sebe. Dobar pri-
mer je zakonski predlog za preuzimanje, koji
je napravila spska Komisija za hartije od vred-
nosti, koji predviđa veliko mešanje Komisije u
svakoj fazi transakcije. Uloga Komisije pominje
se u predlogu zakona preko 60 puta. Proces će
biti pomognut od strane interesnih grupa. Na
slobodnom tržištu, interesne grupe mogu da
profitiraju u skladu sa njihovom sposobnošću
poslovanja na finansijskim tržištima. Tamo gde
je regulativa prevelika, državne agencije mogu
da usmeravaju kapital ka interesnim grupama
koje su spremne da daju delove svojih profita
političarima.25 Treće, sve to će biti opravdano
neophodnošću finog regulisanja, skrojenog iza
birokratskih zidova, bez javne debate i često
donetog u hitnoj proceduri, iako se prethodno
godinama oklevalo da se ikakva regulativa do-
nese.
Ako se ovo predviđanje ispostavi tačnim,
srpska tržišta kapitala razvijaće se sporije nego
što bi trebalo i moglo. Uvećalo bi se bogatstvo
nekih interesnih grupa i političara, ali bi se us-
porio rast i ostavilo tržišta kapitala nerazvije-
nim, a stanovništvo u siromaštvu duže nego
što je neophodno.
ZAKLJUČNE PRIMEDBE
Kao što je jasno iz svega pomenutog, loše
stanje na tržištu kapitala u Srbiji, na koje uka-
zuje nizak promet i vrlo mali broj hartija od
vrednosti kojima se trguje, niska tržišna kapi-
talizacija, skupo i sporo obavljanje transkacija,
brojna nezakonita mešanja državnih organa
25 Korupcija u Srbiji je velika - zemlja je rangirana od
strane Transparency International oko 100. mesta među
140 nacija sveta.
Branislav Gulan
u transakcije, prouzrokovano je neuspesima
institucionalnog dizajna pre nego drugim fak-
torima. Akteri reformi posle 2000. verovatno
shvataju da rezultat igre zavisi od pravila igre,
ali se svejedno ne zalažu za dobra pravila igre,
nego za vrlo manjkava, zato što ona omogu-
ćuju veći uticaj države i interesnih grupa na
tržište kapitala. Oni se orijentišu na izlazak u
susret nekim grupnim interesima i na neke
makroekonomske rezultate koji nastaju uz di-
rektno mešanje države u privredi, a ne na iz-
gradnju dobrog institucionalnog okvira. Trži-
šta kapitala u Srbiji mogu da budu veća neko-
liko puta, ukoliko se obezbede pogodna insti-
tucionalna rešenja. Najvažnija je liberalizacija
tokova kapitala. To u osnovi znači, a) odsustvo
prepreka na samom srpskom tržištu i b) ot-
klanjanje barijera između srpskog i svetskog
tržišta, što čini mogućim jednostavan i jeftin
tok srpskih hartija od vrednosti u inostranstvo,
kao i slobodan tok inostranih hartija od vred-
nosti u Srbiju. Da bi olakšali poslovanje tržišta
kapitala, neophodno je imati usaglašenost in-
stitucionalnih rešenja u Srbiji sa anglosakson-
skim, pre nego sa kontinentalnim modelom.
Takođe, važno je ostvariti tehničku integraci-
ju Beogradske berze, preko neke veće berze u
svetsku mrežu. Drugi korak bila bi privatizaci-
ja. Pomenuto uključuje ne samo privatizaciju
realnog i bankarskog sektora, već i osiguranje
i penzione fondove, posrednike. Znatan uticaj
na srpsko tržište kapitala imala bi odluka vla-
de kako da se privatizuju najveće državne kom-
panije kao što su naftna i gasna, proizvodnja
električne energije, aerodrom i telekomunika-
cije. Pomenuto bi izbrisalo državu iz sektora,
kreiralo jasna vlasnička prava i ojačalo podsti-
caj razvoju finansijskih tržišta. Treći korak bio
bi davanje prednosti deregulaciji, nad preko-
mernom regulacijom. Srpski zakonodavci i-
maju tendenciju prekomernog regulisanja, a
pri tom često uzimaju najgora rešenja iz
različitih zemalja. Suprotno tome, regulacija
bi trebalo da bude minimalna i da se oslanja
na (naj)bolja rešenja iz drugih zemalja. Nada-
127
Srpska ekonomija i Evropska unija
lje, u prilagođavanju legislative Evropskoj uni-
ji, srpski legislatori imaju tendenciju da žure
sa usvajanjem rešenja Evropske unije, iako Sr-
bija može postati članica EU tek posle 2015.
godine.26 Umesto da se oslone na liberalna re-
šenja, oslanjaju se na jaku ulogu države,27 jer
tako osiguravaju političarima osnovu za me-
šanje u privredu i za bogaćenje kroz korupci-
ju. Četvrti potez bio bi oslanjanje na konku-
renciju, umesto na kontrolu. Lekcija je jedno-
stavna. Sve što smo štitili i kontrolisali u
prošlosti, propalo je. Što je država uvećoj meri
štitila i kontrolisala firme ili sektore, veći je bio
neuspeh. Srbija ima najbolje proizvode i firme
u sektorima gde je bilo najviše konkurencije.
Tržište kapitala se ne razlikuje od drugih tržišta.
Samo su konkurentna tržišta u stanju da pro-
movišu dobre igrače i samo su konkurentni
igrači u stanju da prežive na tržištu. Umesto
da izoluje, preterano reguliše i kontroliše sekto-
re i firme na tržištima kapitala, što bi rezulti-
ralo u slabim sektorima sa slabim firmama, što
zahteva još veću intervenciju, država bi treba-
lo da izađe iz sektora i ograniči svoju ulogu na
26 Više o ovome u mojoj knjizi, up. Prokopijević 2005.
27 Srpska legislativa zapostavlja činjenicu da i u Evropskoj
uniji postoje države sa više ili manje liberlanim solucijama.
128
«noćnog čuvara». Neće biti lako ostvariti po-
menuto. Mešajući se u tržišta kapitala, birokra-
te mogu da profitiraju od uvećanja svoje moći
i dobijanja novca od mita. Neki igrači mogu
da profitiraju na račun drugih. Ovakva politika
stvara probleme, što zahteva dodatno mešanje
države, prema sloganu «situacija je teška,
država bi trebalo da interveniše još više». Samo
nekoliko glasača i neki stručnjaci mogu da vide
da je problem stvorila državna intervencija i
da će se sa još više državne intervencije situa-
cija pogoršati. Sadašnji predlozi zakona i za-
koni, kao što su predlog o penzionim i inve-
sticionim fondovima, preuzimanju, Akcijskom
fondu, itd, ukazuju da navedena lekcija nije
naučena. Iz prethodno rečenog je jasno, da je
izbor čist i posledice predvidive. Favorizo-
vanjem liberalizacije, privatizacije, integracije
i konkurencije, srpsko tržište kapitala može da
postane pokretačka snaga reformi i osigura
bolju budućnost za preduzetnike i stanov-
ništvo zemlje. Neuke, socijalstičke, pristrasne
ili nekompetentne birokrate i političari, u sa-
dejstvu sa interesnim grupama, mogu lako da
postave i sprovedu inferiorna rešenja koja su
u njihovom interesu, favorizujući deliberaliza-
ciju, prekomernu regulativu, kontrolu, jaku
ruku države, izolaciju. Nagrade za ove dobro
organizovane grupe mogu da budu ogromne,
na račun svih drugih normalnih investitora i
svih miliona građana Srbije.
SUMMARY: Although Belgrade stock exchan-
ge exited since 1894, the Serbian stock
market was not in operation from 1941 to
1989, and so it is now in the proces of reemer-
gence. The main chararcteristics of its operation
are costly procedures, isolationfrom other mar-
kets and illiberal legislation. By getting rid of
these limitations the Serbian capital market
may improve in its efficiency and the scale of
trade, becaming more similar to other advan-
ced emerging markets in the East Europe
LITERATURA
Brealey, R. & Myers, S. (2000) Study guide for use with
principles of corporate finance, Irvin: McGraw-Hill.
DeRosa, D. (2001) In defense of free capital markets,
Bloomberg press.
Finansijska tržišta, finansijske institucije i tranzicija. Te-
matski broj, Ekonomski anali, June 2002 (XLVII), s. 1-216.
Friedman, M. (1998) Kapitalizam i sloboda, N. Sad: Glo-
bal book.
Global emerging markets. Outlook, Credit Suisse & First
Boston, September 21, 2005, nasajtu: http://resear-
ch-and-analysis.csfb.com/
IMF (1997) International capital markets, part Deve-
lopments and prospects in emerging markets, Washin-
gton: IMF, s. 27-38.
Manne, H. G. (1966) Insider trading and the stock mar-
ket,
Manne, H. G. (2005) Insider trading: Hayek, virtual mar-
kets, and the dog that did not bark, The Journal of Cor-
poration Law, s. 167-185.
Marjanović, M. (2004) Proces privatizacije i tržišta ka-
pitala u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Sloveniji, Beograd:
Beogradska berza.
Prokopijević, M. (Red)(2002) Two years of reform in
Serbia: A wasted opportunity,
Belgrade: Free market center.
Prokopijević, M. (2005) Evropska unija. Uvod, Beograd:
Službeni glasnik.
Štimac, M. (1998) Srpsko berzansko poslovanje, Beo-
grad: Stubovi kulture.
Zingales, L. (2003) Financial markets and economic
freedom, in: Wynne, M. A. and oth.
Branislav Gulan
(Eds) The legacy of Milton and Rose Friedman’s Free
to choose, Dallas: Federal Reserve Bank of Dallas.
Živković, B. (2005) Reforma finansijskog tržišta, in: Be-
gović, B. i dr. (Eds) Četiri godine tranzicije u Srbiji, Beograd:
CLDS, s. 279-289.
Zakoni Republike Srbije
Zakon o finansijskom lizingu, Službeni glasnik 55/2003.
Zakon o stečajnom postupku, Službeni glasnik 84/2004.
Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik
125/2004.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji,
Službeni glasnik 45/2005.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o akcijskom
fondu, Službeni glasnik 45/2005.
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzij-
skim planovima, Službeni glasnik
85/2005.
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata, Službeni glasnik
46/2006.
Zakon o investicionim fondovima, Službeni glasnik
46/2006.
Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Služben-
i glasnik 46/2006.
Zakon o deviznom poslovanju, Službeni glasnik 62/2006.
Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o dobrovolj-
nim penzionim fondovima, zakon o spoljnoj trgovini, dva
predloga zakona o preuzimanju, predlog zakona o inve-
sticionim fondovima. U međuvremenu su neki predlozi
i nacrti zakona usvojeni.
E-mail: mprokop@eunet.yu
Tel: +381 (0)63 319 960
129
Srpska ekonomija i Evropska unija
OBEĆANJA I OČEKIVANJA DO 2020. GODINE
Aleksandar Vučić, premijer Srbije
Čeka nas teška i dobra godina
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da
bi bio nezadovoljan svakim drugim rezulta-
tom u 2016. godini, osim rastom BDP od naj-
manje dva odsto i najmanje tri odsto u 2017.
godini
“Cilj nam je da držimo javne finansije pod
kontrolom da Srbija nikada više ne bude pred
bankrotom, da smanjujemo javni dug i da obez-
bedimo rast BDP od najmanje dva odsto”, izja-
vio je premijer u intervjuu Pink televiziji. On je
poručio da Srbiju čeka “teška, dobra i uspešna
godina”, da očekuje probleme u “političkom
zagađenju”, ali i da će to proći najdalje do maja,
kada budu održani pokrajinski izbori.
“Onda ćemo imati vremena da radimo za
naše građane”, kazao je Aleksandar Vučić. Na
pitanje da li očekuje i vanredne parlamentarne
izbore, pošto nas u aprilu ili maju čekaju
pokrajinski, Vučić je odgovorio: “Koga je briga
za izbore? Vas? Što, očekujete neke pare od iz-
bora? Zar vam (TV Pink) nismo platili sve? SNS
nikome nije dužan ni dinar, sve unapred plati-
mo, a ne kao neki koji se zadužuju, pa tako
onda i vode državu”, podvukao je premijer.
Upitan kada će odgovoriti na pozive lidera
opozicije da sa njim ide na TV duel, Vučić je
rekao da on ide u Skupštinu Srbije i tamo im
odgovara na sva pitanja : “Ne mogu sa njima
na TV duel, oni su mnogo uspešniji i mnogo
snazniji lideri. Ako izađem jednom na TV duel,
onda moram i sa onih ostalih 20, ovako ne
znam koga da izaberem. Imam jednog sa pet
odsto, drugog sa šest, mogu da se sakupe, pa
da sa svima njima izađem na duel. Moj posao
je da radim teške stvari u ovoj zemlji”, poručio
je Vučić.
130
On se osvrnuo i na navode da je bio u Du-
baiju za Novu godinu i rekao da je to saopštio
samozvani lider opozicije Bojan Pajtić, i kazao
da je 1. januara bio u vladi i da nije išao u Du-
bai. Govoreći o nastavku reformi, on je rekao
da je dugoročni cilj vlade da smanjuje javni
drug, te da od 2017. godine nemamo deficit.
Premijer je istakao da su objektivni pokaza-
telji takvi da nema sumnje da će 2016. biti bolja
godina od prošle.
Po njegovim rečima, objektivno se ne može
reći da Srbija nije u usponu, ali da ga ne čudi
kad čuje suprotno.
“Kod Srba postoji konstantno nezadovoljst-
vo. Kada ste u istoriji čuli da kažemo da nam
je bolje?”, zapitao je Vučić. On je skrenuo pažnju
na činjenicu da Srbija može biti zadovoljna ra-
stom BDP, jer sličan ili nešto veći imaju Italija
i Austrija, mnogo razvijenije zemlje, da veći ima
Švajcarska, a Finska, iako 20 puta razvijenija od
Srbije, ima duplo manji rast BDP.
“Ali, nama je potreban mnogo veći rast”, rekao
je premijer i dodao da njegova vlada ima do-
bar plan, ali da najviše zavisi od naroda, od
građana. On je podsetio da smo, bez obzira na
teške i katastrofalne poplave, krenuli u refor-
me, koje su počele da daju rezultate i da ne
možemo biti zadovoljni rezultatima. “Da li
ćemo moći da se izdignemo iznad toga i da
samo ne kritikujemo, već da vidimo šta sami
možemo da uradimo, to je druga stvar”, rekao
je Vučić.
On je primetio da je “rast” BDP bio minus
3,6 odsto 2009, u vreme kada su na vlasti bili
oni koji su danas najglasniji sa primedbama i
kritikama, a Srbija bila pred bankrotstvom. “Na
tu priču je stavljena tačka, na to zaboravite”,
rekao je premijer Vučić. On je podsetio da je
Srbija “prošla” tri revizije Međunarodnog mo-
netarnog fonda. “2011. su došli u Srbiju i posle
deset dana su pobegli glavom bez obzira kada
su videli sa kakvim neodgovornim tipovima
imaju posla”, rekao je Vučić i dodao da njego-
va vlada sada ima uspešan aranžman s MMF.
“Uostalom, Angela Merkel je 2011. otišla iz
Beograda besna, ne zbog onog što je urađeno,
već zbog toga što ništa nije bilo urađeno, a
2015. je odavde otišla veoma zadovoljna”, pod-
setio je.
Premijer je spomenuo nedavnu epizodu,
kada su ga ljudi s gradilišta obavestili da je ra-
nije završen put od Niša ka Pirotu.”Zvali su me
i kažu ‘vidite sa direktorom, možemo da otva-
ramo signalizaciju, završavamo”, preneo je Vučić
i dodao da su bili srećni da ga obaveste, jer
znaju da je i on radostan i da živi za to. “To ne
krijem i nadam se da kada odem s vlasti i kada
neko tim putem bude išao ka Grčkoj reći će ‘to
je izgradio Vučić’”, zaključio je premijer.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je
da Srbiju očekuju teški razgovori sa Prištinom,
da problemi moraju da se rešavaju, jer je to i u
Branislav Gulan
interesu Srba na KiM, ali i Albanaca, te najavio
da će razgovori Beograda i Prištine biti nasta-
vljeni 27. januara u Briselu. “Znam da nas
očekuju teški razgovori, isti onakvi kakve smo
imali, možda još i teži. Da je lako i da će da bude
lako - neće, ali da li mi to moramo da uradimo,
da li moramo da prođemo kroz teške razgovo-
re i da rešavamo probleme u interesu i Srba i
Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji - sigu-
ran sam da moramo”, rekao je Vučić u inter-
vjuu za Radio slobodna Evropa. Naglašava da
će to morati da čini ko god bio u Vladi i to ne
zato što ga na to tera Evropska unija, već zato
što je to naš život, “zato što moramo da živim-
o jedni pored drugih i zato što moramo da
rešavamo probleme na način da i jedni i drugi
budu zadovoljni”. “To je najteže postići, i tu se
uvek ljudi igraju sa unutrašnjim mnenjem, što
ja inače prezirem i od čega bežim, jer i kada su
najteže odluke donošene u Briselu, išao sam
među kosovsko-metohijske Srbe da im sa-
opštavam te teške odluke, doživeo zvižduke,
napade, politička razočarenja, ali mislim da
smo radili i da radimo dobru stvar za Srbiju”,
rekao je Vučić i podvukao: “Mi ćemo da nasta-
vimo da razgovaramo sa Albancima”.
Na pitanje da li misli da će se briselski pre-
govori nastaviti bez obzira na trenutnu poli-
tičku situaciju u Prištini, on je rekao da ako že-
limo da imamo profitabilan let za Njujork, da
nam za to nam nisu dovoljni samo srpski, već
i albanski putnici. “Mi 27. januara imamo na-
stavak razgovora u Briselu. Bez obzira da li ćemo
nešto da donesemo, bez obzira da li ćemo ne-
što da zaključimo 27. januara, nešto novo ili će
nam za neki novi sporazum trebati mesec, dva,
tri ili četiri, siguran sam da je to jedini mogući
put”, ukazao je premijer. Kaže i da ne zna kako
će sve da izgleda za tri ili četiri godine, ali da
zna da mi moramo da obezbedimo Srbima da
budu bezbedni, sigurni, da deca mogu da idu
bezbedno u škole, vrtiće, ali i da to isto bude
garantovano albanskoj deci. “Želim da imamo
i želim da otvorimo novu temu u Briselu, a to
je brži protok ljudi, roba i kapitala. Ne želim
131
Srpska ekonomija i Evropska unija
da imamo zaustavljanja, da imamo potvrde,
papire koje izdajemo na administrativnoj lini-
ji, kako mi kažemo, ili kako Albanci kažu - na
granici. Dakle, želim da to prelazimo i prolazi-
mo mnogo brže”, istakao je premijer. U tom
smislu, navodi, nama je potreban deo alban-
skih putnika koji će putovati i za Njujork uko-
liko želimo da imamo, posle dve godine, pro-
fitabilan let za taj grad. “Dajte da ekonomske
interese zajedno usklađujemo. Mislim da su
odnosi... da je važno da imamo tri ključne stva-
ri. Prvo je da ne bude više sukoba između Srba
i Albanaca. Druga je da - s jedne strane uz tu
bezbednost i sigurnost - za sve garantujemo i
ekonomski napredak i Srbima i Albancima, svi-
ma koji žive na Kosovu i Metohiji”, poručuje.
Treća stvar je, dodaje, da nema problema iz-
među političkih rukovodstava, i Srba i Alba-
naca na KiM, i albanskog rukovodstva sa Ko-
sova i srpskog rukovodstva u Beogradu, “već
132
Branislav Gulan
PREMIJER ALEKSANDAR VUČIĆ, O SRBIJI U NAREDNIM GODINAMA
Stabilnost i ekonomske reforme
Cilj je da se očuva mir i stabilnost u Srbiji i, Premijer je najavio da će, početi obilazak svih
koliko je to god moguće, i u regionu. Mora još škola, bolnica i domova zdravlja u Srbiji, kako
mnogo toga da se uradi na planu ekonomskih bi se utvrdilo stanje i isplanirali radovi na sa-
reformi,pre svega, u restrukturisanju nekoliko naciji. „Ove godine ćemo oko 1.000 škola, bol-
javnih preduzeća nica i domova zdravlja da obnovimo, u većoj
ili manjoj meri. Neće to biti samo farbanje i
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krečenje. Ljudi će imati prilike da vide kako dr-
da je cilj Srbije da u 2016. godini održi mir i žava može da potroši novac kada ga ima“, re-
stabilnost i da nastavi sa sprovođenjem eko- kao je Vučić.
nomskih reformi. Na konferenciji za novinare,
Vučić je rekao da zemlju u 2016. godini očeku- Infrastrukturni radovi
je mnogo napora i truda i teške reforme, ali da On je, takođe, najavio otvaranje ali i zavr-
će tekuća godina biti „neuporedivo uspešnija šetak brojnih infrastrukturnih radova koji su
i nešto lakša nego prethodne“. On je dodao počeli u prethodnom periodu, poput mosta
da je cilj da se očuva mir i stabilnost u Srbiji i, kod Ostružnice, železničke stanice Prokop u
koliko je to god moguće, i u regionu. „Danas Begradu, autoputa na Koridoru 10 i puta iz-
imamo ne lake odnose u regionu, nikada nisu medju Liga i Preljine. Dodao je da će u prvih
ni bili jednostavni, ali ne lake ni u Evropi i kom- šest meseci 2016. godine biti znatno više stra-
plikovane u svetu. U takvim uslovima Srbija nih investicija nego ranije i da će biti otvoreno
mora da sačuva mir i stabilnost i mogućnost više fabrika u kojima će ukupno biti zaposle-
za dalji ekonomski razvoj“, rekao je Vučić. no oko 12.000 ljudi, a da je država predvidela
da se ponašamo, ako ne možemo kao najbolji
prijatelji, da se ponašamo kao neko ko zna da
mora da živi i da radi zajedno i uspešno da bi-
smo svi bili uspešni”. Nema sumnji, dodaje, da
ukoliko na taj način budemo posmatrali stva-
ri da ćemo da napravimo dobar rezultat i da
zato očekuje sa iskrenom željom da još mnogo
toga unapredimo u Briselu.
Vučić je poručio da je Srbija ima čvrstu po-
litiku, a da to znači da je naš strateški i osnov-
ni cilj ulazak u Evropsku uniju. “To je prioritet-
ni cilj spoljne politike Vlade Srbije. Da, mi že-
limo - i ja to kažem i u Vašingtonu i u Briselu,
i nikada ne krijem da imamo dobre, tradicio-
nalno dobre odnose sa Ruskom Federacijom
- želimo da imamo još bolje. Vidim da to i baš
nije takva jeres u zemljama EU”, istakao je srp-
ski premijer.
 (januar 2016.g)
133
Srpska ekonomija i Evropska unija
oko 1,5 milijardi za podsticanje preduzetniš-
tva.
Vučić je izjavio da u 2016. godini mora još
mnogo toga da se uradi na planu ekonomskih
reformi,pre svega, u restrukturanju nekoliko
javnih preduzeća. On je najavio da će uskoro
biti usvojen poslovni plan Elektroprivrede Sr-
bije, čime će biti zadovoljena Svetska banka
koja finansijski podržava reformu restrukturi-
ranja tog preduzeća, kao i Puteva Srbije, Kori-
dora Srbija, Železnice i Srbijagasa...
Vučić je kazao da će početkom marta u Sr-
biju doći potpredsednik Svetske banke, a to-
kom godine i predsednik te institucije, kako
bi proverili šta je urađeno na planu reformi
javnih preduzeća i privatizaciji On je dodao
da očekuje da do kraja maja bude postignut
dovor s kineskom kompanijom HBIS o Žele-
zari Smederevo i da i, ako se to dogodi, rast
BDP-a Srbije u ovoj godini mogao da bude
2,5 odsto, a u 2017. godini i preko četiri od-
sto. U budžet Srbije, po rečima Vučića, u ja-
nuaru su tri telekomunikacione kompanije
uplatili 13,1 milijardu dinara za digitalnu fre-
kvenciju.
Rast BSP-a čak 2,5 odsto?
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da, uko-
liko dogovor sa kineskom kompanijom Hbis u
vezi sa Železarom Smederevo bude zaključen
u maju, rast BDP-a u ovoj godini mogao bi da
bude čak 2,5 odsto, a u 2017. više od četiri od-
sto.
„Pregovori s kineskim Hbisom su od najve-
ćeg strateškog značaja za Srbiju, i ja se nadam
da do kraja maja 2016. godine možemo da oče-
kujemo zaključenje dogovora“, rekao je Vučić.
Premijer je poručio da ukoliko vlada uspe u
tome, rast u ovoj godini će biti i veći od 2,5
odsto, što bi, prema njegovim rečima, bilo ogro-
mno iznenađenje. „To bi značilo da 2017. mo-
žemo da računamo na rast veći od četiri odsto,
što bi osetio svaki građanin, a to nam je po-
trebno i da ubrzano pristižemo zemlje EU“, re-
kao je Vučić.
134
Vučić je najavio dolazak novih kompanija u
Srbiju u prvih šest meseci 2016. godine, koje
će zaposliti 12.000 ljudi. Takođe, dodao je, vla-
da je već u ovoj godini odvojila u budžetu 1,5
milijardi za podsticanje preduzetništva, što je,
kako je primetio, tri puta više nego u prethod-
noj godini. „Spremni da odvojimo jos pola mi-
lijarde, i time podstičemo preduzetništvo“, re-
kao je.
Govoreći o dobrim rezultatima do sada, pre-
mijer je pomenuo smanjenje docnje u otplati
kredita i veću kreditnu aktivnost. Takođe, do-
dao je, u januaru je već uplaćeno u budžet 13,1
milijarda dinara od operatera.
„Telekom Srbija, Telenor i Vip uplatili su taj
novac za digitalni frekvencijski spektar. Obič-
no je nemoguće da u januaru budete u sufici-
tu, ali uspeli smo da taj mesec bude stabilan i
da imamo i značajan suficit iako je to jedan od
najtežih meseca u godini“, rekao je Vučić.
Kada je reč o turizmu, on je rekao da se oče-
kuje napredak. „Sa vaučerima ćemo odmah da
krenemo i sa privlačenjem svih gostiju iz sveta.
Imaćemo mnogo više da ponudimo“, uveren
je on, ističući da u toj oblasti očekuje rast pre-
ko 12-13 odsto. Upitan za najavljivani dolazak
nemačke kompanije „Tenis“, Vučić je rekao da
je to njegova velika nada i nada za Srbiju. „Time
bi udvostričili naše stočne fondove i kapacite-
te“, istakao je on.Vučih je izrazio nadu da će taj
posao biti završen.
Upitan kada će bi biti pronađen privatizaci-
oni savetnik za Aerodrom Beograd Vučić je
objasnio da će to biti uskoro, te da se svih šest
povuklo jer su tražili više para.
„Sada ćemo direktno pregovarati i pronaći
najbolje. Svi kažu da imamo veliku šansu da za
dobar novac napravimo koncesioni ugovor, a
to ne bismo uspeli bez Er Srbije“, naglasio je on.
Premijer je istakao da je nekada aerodrom
vredeo 100 miliona evra, a sada smatra da je
moguće uzeti i 500 miliona. Cela operacija,
prema njegovom mišljenju, biće zaključena do
kraja 2016. godine.
 (14. januar 2016.g)
Branislav Gulan
OBEĆANJA I OSTVARENJA ZA 2015.
OBEĆANJA
• Budžetski deficit u 2015. godini iznosiće
232,1 milijardu dinara, odnosno 5,8 odsto
BDP;
• Rast BDP - 0,5 odsto;
• Od Telekoma ćemo dobiti 40 do 50 odsto
novca više nego što je nuđeno prilikom po-
slednjeg neuspelog pokušaja prodaje;
• Do kraja godine biće povećane plate i pen-
DUŠAN VUJOVIĆ
zije, ali ne mnogo;
ministar finansija
REALNOST ponudio je američki fond „Kolbek“, ali uz
• Na kraju 2015. godine očekuje se da deficit lošiji socijalni program. Prodaja „Telekoma“
bude 162,2 milijarde dinara, odnosno 4,1 ponovo je propala;
odsto BDP, manje od očekivanog; • Plate i penzije će biti malo veće, ali tek od
• Rast BDP u 2015. iznosio je 0,8 odsto; 1. januara 2016. godine. Penzije će linearno
• Za 51 odsto akcija „Telekoma“ 2011. godine biti veće za 1,25 odsto, plate vojsci, polici-
nuđena je 1,1 milijarda evra. Najveću cenu ji i univerzitetskim profesorima za dva pro-
od 1,47 milijardi evra za 58 odsto akcija ove centa, zdravstvu za tri, a prosveti za četiri
godine, prema nezvaničnim informacijama, odsto
OBEĆANJA
• Država računa na maksimalan prihod od
privatizacije „Telekoma“, od koga bi trebalo
da prihoduje najmanje 2,5 milijarde evra;
• Ako se cena struje poveća, država će to ni-
velisati merama za podizanje konkuren-
tnosti srpske privrede;
• U stečaj ide 188 preduzeća u Srbiji za koja
nema zainteresovanih kupaca, a pod zaštitom
države ostaje 17 preduzeća do 31. maja 2016.;
ŽELJKO SERTIĆ
ministar privrede
REALNOST
• Vlada je odustala od prodaje „Telekoma“ mere, od njih bar u 2015. godini ta predu-
jer nijedna ponuda nije bila zadovoljavaju- zeća nisu imala koristi;
ća, a od željenih 2,5 milijardi evra ostali su • Tačan broj preduzeća koja su otišla u stečaj
samo pusti snovi; od kraja 2014. godine zvanično nije saop-
• Cena struje je zajedno sa akcizom od 1. av- šten. Kako je krajem septembra izjavio biv-
gusta skočila za građanstvo za 12 odsto, ali ši direktor Agencije za privatizaciju, od uku-
je privreda ostala pošteđena poskupljenja. pno 556 preduzeća, koliko ih je bilo u port-
Iako su Strategijom podrške malim i sred- foliju ove agencije, do tada je kompletno
njim preduzećima predviđene određene završena prodaja samo jedne firme
135
Srpska ekonomija i Evropska unija
OBEĆANJA I OSTVARENJA ZA 2015.
OBEĆANJA
• Niži kurs dinara u prvoj polovini 2015.g;
• Inflacija će početkom 2015. godine biti izu-
zetno niska, a nakon toga sredinom godine
doći će do umerenog rasta i vraćanja u gra-
nice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 ±
1,5%), a na srednji rok ostaće stabilna. Tome
će, pored korekcije cene struje, doprineti i
postepeno iščezavanje dezinflatornih efe-
kata po osnovu pada cena primarnih pro-
izvoda;
• Rast BDP 1,2 odsto u 2015.g;
• Rešavanje problema za 21.785 zaduženih
u francima;
REALNOST
• Prosečan kurs u decembru 2014. iznosio je
121,5 dinara za evro. Već u januaru 2015.
godine evro je skočio u odnosu na dinar,
pa je za jedan evro u proseku trebalo 122,6
dinara;
• U januaru je odnos dinara prema evru bio
isti kao u decembru 121,5, da bi u martu
dinar ojačao na 120,4 za jedan evro. Od
136
JORGOVANKA TABAKOVIĆ
guvernerka NBS
marta do kraja novembra dinar se kretao
u rasponu od 120,1 do 120,6 za jedan evro;
• Godišnja stopa inflacije merena indeksom
potrošačkih cena tokom cele godine bila
je ispod ciljane od 2,5 do 5,5 odsto. Prosek
za celu godinu iznosio je 1,5 odsto;
• Prema podacima iz Fiskalne strategije za
2016. godinu rast BDP u 2015. godini izno-
sio je 0,8 odsto;
• Problem zaduženih u švajcarcima još nije
rešen (na početku 2016. godine)
POSLE MNOGIH OBEĆANJA VLASTI U SRBIJI
Skočile plate, ali smo najbedniji u EX-YU
Najveća prosečna plata u 2015. godini na pro-
storu bivše Jugoslavije iznosila je 1.004 evra i
isplaćivana je u Sloveniji, dok su najmanja
primanja, svega 361 evro, imali zaposleni u
Srbiji, navodi se u analizi agencije Anadolija
Prosečna plata u Crnoj Gori iznosila je 482
eura, dok su, prema podacima za novembar,
prosečna primanja u Hrvatskoj iznosila 747
evra, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedo-
niji 365 evra.
Prosečna plata za BiH i Makedoniju utvrđe-
na je prema poslednjim zvaničnim podacima
objavljenim za oktobar. Prosečna plata u Slo-
veniji se, nakon više meseci, vratila iznad 1.000
evra i za 1,49 evra je veća nego u januaru 2015.
Plate u ex-YU
(u €, novembar 2015.)
SLOVENIJA
HRVATSKA
CRNA GORA
BIH
MAKEDONIJA 365
SRBIJA 361
http://static.mondo.rs/Picture/466799/jpeg/plate-1.jpg
Branislav Gulan
Prosečna plata u Hrvatskoj veća je za 5,44 evra
nego na početku godine, a samo u Bosni i Her-
cegovini prosečna plata je manja za 1,02 evra
nego na početku godine. Srbija je na posled-
njem mestu u regionu, s prosečnom platom
koja je u novembru 2015. iznosila 44.166 dina-
ra (361,25 evra).
Srbiji nije pomoglo ni što je u tokom 2015.
prosečna plata uvećana najviše u regionu, čak
za 34,77 evra, jer je u prošlu godinu ušla sa pro-
sečnom platom od svega 326,42 evra.
Ovakva primanja i položaj Srbije u regionu
su rezultat obećanja premijera Srbije Aleksan-
dra Vučića od kada je SNS na vlasti, pa do po-
četka 2016. godine.
 (8. januar 2016.g)
1004
747
482
422
137
Srpska ekonomija i Evropska unija
PRIVREDNI RAST
Najgori u eks-Yu regionu
Predviđanja ukazuju da će Srbija i 2016. go-
dine imati blagi ekonomski rast (1,5 odsto), ali
se to neće znatno odraziti na tržište rada. Sr-
bija ima najsporiji privredni rast, kao i najvišu
stopu nezaposlenosti u odnosu na svoje naj-
bliže susede, pokazala je zajednička analiza
ekonomskih instituta iz šest zemalja bivših ju-
goslovenskih članica.
Naime, prema podacima iz prvog broja pu-
blikacije SEE-6 ekonomik autluk, naša zemlja
će 2015. završiti s rastom BDP od svega 0,5 od-
sto, Hrvatska sa 0,9 odsto, Slovenija sa 2,7 od-
PRIMERI
Ništa ne izvozi 91 odsto malih i srednjih firmi
Perjanica srpskog izvoza u prvih 11 meseci
2015. godine, kragujevačka fabrika „Fijat–
Krajsler automobili Srbija” (FCA) ostvarila je
izvoz vredan 1,09 milijardu evra
Po najnovijem izveštaju Ministarstva finan-
sija o makroekonomskim i fiskalnim kretanji-
ma, perjanica srpskog izvoza u prvih 11 mese-
ci 2015. godine, kragujevačka fabrika „Fijat–
Krajsler automobili Srbija” (FCA) ostvarila je
izvoz vredan 1,09 milijardu evra.
Na drugom mestu je „Železara Smederevo”,
koja je izvoz povećala 67,8 procenata, na 295,9
miliona evra. U celoj prošloj godini ta kompa-
nija izvezla je proizvode za 200,8 miliona evra.
Treći najveći izvoznik je „Tigar tajers”, koji je u
inostranstvo za prvih 11 meseci plasirao robu
vrednu 270,4 miliona evra. Sledi NIS s 253,8
miliona, „Gorenje” sa 167,3 miliona, „TetraPak
prodakšn” sa 163,9, pa HIP „Petrohemija” sa
141,2 milionom evra.
Na osmom mestu je „Hemofarm” s izvozom
od 140,7 miliona evra. „Filip Moris” je u prvih
138
sto, BiH sa 2,1 odsto, dok Makedonija i Crna
Gora predvode region jugoistočne Evrope sa
stopom rasta BDP od 3,5 odsto.
Predviđanja autora publikacije govore da će
Srbija i naredne 2017. godine imati blagi eko-
nomski rast (1,5 odsto), ali se to neće znatno
odraziti na tržište rada. Ukoliko Srbija želi zna-
tan oporavak, moraće više da se potrudi, jer
prognoze ove publikacije najavljuju povećanje
inflacije i nezaposlenosti u 2016.
 (25. decembar 2015.g)
11 meseci imao izvoz od 139,2 miliona, „Jura
korporejšn” od 123,8 miliona, „Jugoim-
port-SDPR” 101,8 milion, „Impol–Seval” 100,9
miliona, zatim „Leoni vajering sistems saut” 95
miliona. „Bol pakovanja EvropaBeo” imala su
izvoz od 89,4 miliona, a „Grundfos Srbija” 87,2
miliona evra.
S druge strane, čak 91 odsto malih i srednjih
preduzeća u Srbiji ne izvozi svoje proizvode.
Po USAID-ovoj anketi za bolje uslove poslova-
nja, 1.000 tih preduzeća otkriva da čak 91 od-
sto njih ne izvozi, a od malog broja porodičnih
preduzeća koja izlaze na strana tržišta, dve tre-
ćine stiže samo do bivših jugoslovenskih repu-
blika. Zaključak je da mala i srednja preduzeća
retko plasiraju proizvode van Srbije, a veliki
deo ih ne šalje dalje od mesta u kojem posluje.
U Srbiji, zavisno od procene, najmanje četiri
odsto robe malih i srednjih preduzeća, a naj-
više deset procenata, stiže do stranih kupaca,
i po tome smo ispod evropskog proseka, gde
je u tom sektoru blizu 12 odsto izvoznika. Pri-
mera radi, svako peto dansko malo i srednje
preduzeće konkurentno je na tržištu van svo-
je zemlje.
Istraživanja Mreže za poslovnu podršku po-
kazuju da je među malim proizvođačima još
manje izvoznika. Dragoljub Rajić iz Mreže kaže
da je to dokaz da su ranije razvojne politike
„omanule”. Prema podacima Republičkog za-
voda za statistiku, među malim i srednjim pre-
duzećima je svega 4,1 odsto izvoznika’’,ističe
Rajić.U Evropskoj uniji prosek je oko 11,9 od-
sto. Znači da smo mi na trećini tog proseka.
Mislim da je to zato što nedostaju izvori finan-
siranja. Da bi firma izvozila, treba joj godišnji
obrt od 200.000 do 250.000 evra, a za to joj
treba da uloži u opremu i mašine. Nedostaje
znanja i organizacije. Srbiji fali najmanje još
60.000 do 70.000 malih preduzeća da bismo se
nadali da ćemo jednog dana dostići nivo, na
primer, Slovačke.
Jedan od razloga malog izvoza srednjih i ma-
lih preduzeća je, po oceni Privredne komore
Srbije, u tome što se taj sektor susreće s nesol-
ventnošću i nedostatkom tražnje. Koordinator
Foruma malih i srednjih preduzeća u PKS-u dr
ZARADE
Prosečna plata 44.124 dinara
Prosečna plata u septembru 2015. godine
43.925 dinara, pala za 1,6 odsto
Pad plata u Srbiji, avgustovski 2015. godine
prosek iznosi 44.630 dinara. Najveća prosečn-
a plata u 2015. godini na prostoru bivše Jugo-
slavije iznosila je 1.004 evra i isplaćivana je u
Sloveniji, dok su najmanja primanja, svega 361
evro, imali zaposleni u Srbiji, navodi se u ana-
lizi agencije Anadolija, koju prenosi RTCG.
Prosečna plata u Crnoj Gori iznosila je 482
eura, dok su, prema podacima za novembar, pro-
sečna primanja u Hrvatskoj iznosila 747 evra, u
Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra.
Prosečna plata za BiH i Makedoniju utvrđena je
Branislav Gulan
Aleksandar Gračanac objašnjava da se upra-
vo nesolventnost i nedostatak tražnje direktno
odražavaju i na plasiranje proizvoda u izvoz, s
jedne strane, kao i na niži nivo konkuretnosti,
s druge. ,,Veliki deo tog sektora nije u potpu-
nosti standardizovao proizvodnju i proizvode
s regulativnom EU’’, objasnio je Gračanac. Ote-
žavajući aspekat je i cenovna nekonkurentnost,
što je odraz povećanih troškova poslovanja. U
svim tim okolnostima, taj sektor je prinuđen
na to da proizvode plasira na domaće tržište,
i to otežano jer je tražnja još na nižem nivou.
Predsednik Upravnog odbora Komore malih
i srednjih preduzeća Saša Ristić ističe da je rast
izvoza malih i srednjih preduzeća zakočen jer
je proizvodnja u njima počela da pada. Pokre-
tač rasta izvoza mora biti Vlada Srbije, rekao
je Ristić. Na sceni je proces globalizacije, u ko-
jem mali i srednji moraju da se što bolje uklo-
pe i prilagode. U poslovima izvoza, mala i sre-
dnja preduzeća i preduzetnici sada su pre-
pušteni sami sebi.
 (28. decembar 2015.g)
prema poslednjim zvaničnim podacima obja-
vljenim za oktobar. Prosečna plata u Sloveniji se,
nakon više meseci, vratila iznad 1.000 evra i za
1,49 evra je veća nego u januaru 2015. Prosečn-
a plata u Hrvatskoj veća je za 5,44 evra nego na
početku godine, a samo u Bosni i Hercegovini
prosečna plata je manja za 1,02 evra nego na
početku godine. Srbija je na poslednjem mestu
u regionu, s prosečnom platom koja je u novem-
bru 2015. iznosila 44.166 dinara (361,25 evra).
Srbiji nije pomoglo ni što je u tokom 2015.
prosečna plata uvećana najviše u regionu, čak
za 34,77 evra, jer je u 2014. godinu ušla sa pro-
sečnom platom od svega 326,42 evra.
 (januar 2016.g.)
139
Srpska ekonomija i Evropska unija
SVETSKA BANKA
Prognoza rasta Srbije
Procena rasta srpske privrede za 2015. godi-
nu povećana na 0,8 odsto, dok je za 2016.
podignuta na 1,8 odsto, a za 2017. se pred-
viđa rast od 2,2 odsto, što je poboljšanje za
0,2 procentna poena u odnosu na projekcije
Svetske banke iz juna 2015. godine. Za 2018.
godinu, Svetska banka očekuje rast privrede
Srbije od 3,5 odsto
Svetska banka je povećala projekcije rasta
bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2015.
godinu, kao i za naredne dve godine, u svom
najnovijem, januarskom izveštaju 2016. godine
pod nazivom “Perspektive globalne ekonomi-
je”.
Tako je procena rasta srpske privrede za 2015.
godinu povećana za 1,3 procentna poena na
0,8 odsto, za 2016. je podignuta za 0,3 procen-
tna poena na 1,8 odsto, a za 2017. se predvidja
rast od 2,2 odsto, što je poboljšanje za 0,2 pro-
centna poena u odnosu na projekcije Svetke
banke iz juna prošle godine. Za 2018. godinu,
Svetska banka očekuje rast privrede Srbije od
3,5 odsto.
Kada je reč o zemljama regiona, privreda Bo-
sne i Hercegovine je, prema procenama SB, u
2015. godini ostvarila rast od 1,9 odsto, što je
0,1 procentnih poena niže u odnosu na pro-
jekciju iz juna, prognoza za 2016. je zadržana
na 2,3 odsto, dok je za 2017. povećana za 0,2
procentna poena, na 3,1.
Projekcije vezano za privredni rast Makedo-
nije su oborene za sve tri godine, pa se za 2015.
godinu očekuje rast od 3,2 odsto, za 0,3 pro-
centna poena niže u odnosu na prethodnu
prognozu, u 2016. se predvidja rast od 3,4 od-
sto (smanjen za 0,4 procentna poena), a u 2017.
od 3,7 odsto (niže za 0,3 procentna poena).
Privreda Hrvatske će u 2016. i 2017. godini,
prema predvidjanju Svetske banke, ostvariti
140
Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim
rast od 1,4 i 1,7 odsto, respektivno, u Crnoj Gori
se za navedene godine prognozira rast od 2,9
i 3,0 odsto, a u Sloveniji od 2,1 i 2,0 odsto.
SB se osvrnula i na globalnu ekonomiju, na-
vodeći da je njen rast ponovo podbacio u 2015.
godini, usporavajući na 2,4 odsto, dok bi u ovoj
godini, kako se navodi u izveštaju, mogao usle-
diti sporiji tempo oporavka od prvobitno oče-
kivanog.
Naime, rast globalne ekonomije bi u 2016.
godini trebalo da dostigne 2,9 odsto, jer se
skroman oporavak u razvijenim zemljama na-
stavlja, a dolazi i do stabilizacije aktivnosti me-
dju vodećim izvoznicima sirovina.
Takav rast bi bio brži u odnosu na prošlogo-
dišnji, koji se procenjuje na 2,4 odsto, ali spo-
riji u odnosu na prognoze iz juna prošle godi-
ne, kada je SB očekivala da će biti 3,3 odsto.
Nastavak ekonomskog usporavanja vodećih
zemalja u razvoju bi, prema izveštaju SB, mo-
gao imati značajne negativne posledice po
druge zemlje u razvoju, a mogao bi eventualno
i da prikoči oporavak razvijenih zemalja.
Više od 40 odsto najsiromašnijih ljudi na sve-
tu živi u zemljama u razvoju gde je privredni
rast usporio u 2015. godini. Zemlje u razvoju
treba da se fokusiraju na kreiranje zaštitnog
zida, kako bi se suprotstavile slabijem ekonom-
skom okruženju - izjavio je predsednik Svetske
banke Džim Jong Kim.
 (januar 2016.g)
POGLEDI
Rehabilitacija MMF-a
Ne ide Švajcarskoj dobro zbog toga što nema
program MMF-a, nego ona nema taj program
zbog toga što joj ide dobro
Autor: Boris Begović
Ima li, pored rehabilitacije Milana Nedića,
još neka tema na koju se u Srbiji tako emotiv-
no reaguje kao na rezultate programa sa Me-
đunarodnim monetarnim fondom? Teško! Ali,
za razliku od navedenog Nedića, u slučaju
MMF-a ogromna većina srpske javnosti nema
nikakve dileme. Sve u svemu, radi se o zloči-
načkoj organizaciji, koja požar gasi benzinom,
koja dela u funkciji globalnog kapitala i kojoj
je osnovni zadatak podrivanje finansijske sta-
bilnosti malih nezavisnih zemalja. Dokazi? Nisu
ni potrebni, budući da je sve to toliko očigled-
no. Da parafraziram zahtev koji sam jednom
čuo, i to posle devetog piva onoga koji ga je
ispostavio: „Kaži ti meni ime jedne zemlje ko-
joj je MMF pomogao!“ Naručio sam mu dese-
to - piše list “Politika”.
Nego, čak se i ekonomska nauka nešto malo
bavila problemom rezultata programa MMF-
a. Nešto malo skrupuloznije nego što to čine
poznavaoci svega i svačega, na prvom mestu
svetskih političko-finansijskih zavera. Pa je ja-
sno postavila pitanje: da li programi sa MMF-
om imaju efekta na tempo privrednog rasta
zemalja koje ih primenjuju? I do čega je ta na-
uka došla? Prvi (metodološki) problem je ono
što se naziva negativna selekcija. Naime, pro-
gram MMF-a traže samo one zemlje koje su u
makroekonomskim teškoćama, nezavisno od
toga da li se radi o platnobilansnoj ili fiskalnoj
ravnoteži – samo oni kojima loše ide traže po-
moć MMF-a. Veoma je bitno uočiti smer uzroč-
no-posledične veze: oni kojima ne ide dobro
odlaze kod MMF-a, a ne obrnuto. To što po-
stoji povezanost (korelacija) između ekonom-
Branislav Gulan
MMF opet u Srbiji
Srbija je sa MMF-om u februaru 2015.
godine sklopila trogodišnji stend-baj
aranžman iz predostrožnosti vredan 1,2
milijarde evra.
Do 2016. godine obavljene su tri revizije
aranžmana koje su bile uspešne, jer je
MMF ocenio da program sa Srbijom daje
dobre rezultate, ali da i dalje ostaju rizi-
ci za očuvanje makroekonomske stabil-
nosti i obezbeđivanje privrednog rasta.
Uoči posete misije MMF-a, krajem febru-
ara 2016. godine, premijer Srbije Alek-
sandar Vučić je rekao da će predstavnici
te međunarodne finansijske institucije
biti zadovoljni fiskalnom konsolidacijom,
ali da su racionalizacija državne uprave
i sudbina RTB Bor i rudnika Resavica naj-
veći problemi.
skih teškoća i postojanja programa s MMF-om
ne dokazuje da su te teškoće nastale zbog tog
programa. Štaviše, program sa MMF-om je do-
brovoljan, niko ne može ni jednu zemlju da na
njega natera.
Zbog toga se zamagljuje odgovor na osnov-
no pitanje. Analizom izvornih podataka o sto-
pama privrednog rasta koje pokušavamo da
objasnimo, između ostalog, postojanjem pro-
grama MMF-a, ne možemo da dođemo do
nedvosmislenog zaključka. Ukoliko se pokaže
da one zemlje koje imaju niske stope rasta isto-
vremeno imaju i program MMF-a, odatle ne
sledi zaključak o neuspehu tog programa, bu-
dući da bi, zbog ekonomskih teškoća u kojima
se nalaze, te zemlje svakako imale niske stope
rasta. Upravo zbog toga je irelevantno to što
Švajcarskoj ide dobro, a nema program MMF-
a. Ne ide Švajcarskoj dobro zbog toga što nema
141
Srpska ekonomija i Evropska unija
program MMF-a, nego ona nema taj program
zbog toga što joj ide dobro.
Kada se ovaj metodološki problem reši na
odgovarajući način, najnovija ekonometrijska
istraživanja (koja uključuju 213 zemalja u pe-
riodu od 39 godina) pokazuju da postojanje
programa sa MMF-om ipak dovodi do ubrza-
vanja privrednog rasta, doduše sa određenom
docnjom. Potrebno je da prođe određeno vre-
me da bi, posle fiskalne konsolidacije, najčešće
okosnice programa sa MMF-om, došlo do ubr-
zanja privrednog rasta. Rezultat koji se lako
teorijski dâ objasniti.
Ekonomska nauka je ukazala i na mehaniz-
me kojim program MMF-a može da ugrozi
privredni rast. Jedan je, na primer, stvaranje
moralnog hazarda, tj. situacije u kojoj se inve-
stitori, pre svega u hartije od vrednosti, pona-
šaju rizičnije nego što bi to inače činili, smatra-
jući da je program sa MMF-om svojevrsno o-
siguranje – jedan od uzroka Azijske krize kra-
jem prošlog veka. Drugi je da priliv strane va-
lute na osnovu programa može da dovede do
drastičnog povećanja ponude strane valute i,
stoga, porasta kursa domaće, a to dovodi do
gubitka konkurentnosti na međunarodnom
tržištu – fenomen poznat kao „holandska bo-
142
Branislav Gulan
lest“ (po jačanju holandskog guldena šezdese- SVETSKA BANKA
tih godina prošlog veka). Konačno, MMF je,
ipak, politička organizacija, koja omogućava Rast BDP u Srbiji 1,8 odsto
njenim najvećim akcionarima, pre svega SAD,
da sprovode svoje interese na globalnoj poli- Svetska banka je u novom januarskom iz- Poboljšana je i procena rasta srpske privrede
tičkoj sceni. To omogućava zemljama koje pre- veštaju 2016.godine „Perspektive globalne eko- za 2015. godinu na 0,8 odsto, sa prognoziranog
govaraju o programu sa MMF-om, a koje su nomije“ prognozirala da će Srbija u 2016. go- negativnog rasta BDP od 0,5 odsto u junskom
važne za američki strateški interes ili interes dini imati rast BDP od 1,8 odsto. izveštaju.
nekih drugih svetskih moćnika, da u tim pre- Svetska banka je tako poboljšala prognozu Prognoza rasta privrede u Bosni i Hercego-
govorima dobiju „popust“. Zbog toga nedavno za Srbiju, jer je u svom izveštaju od juna proš- vini za 2016. je zadržana na 2,3 odsto. U Ma-
odobreni program MMF-a sa Ukrajinom ne bi le godine prognozirala rast od 1,5 odsto. Kako kedoniji se, prema procenama Svetske banke,
mogao da prođe ni sa jednom drugom zemljom se navodi u izveštaju objavljenom na sajtu očekuje rast BDP u 2016. od 3,4 odsto, u Hr-
u ovom trenutku. Svetske banke, u 2017. godini očekuje se pri- vatskoj 1,4 odsto, a u Crnoj Gori 2,9 odsto.
Ipak, kao što je već navedeno, pokazalo se vredni rast u Srbiji od 2,2 odsto, a za 2018. go-
da programi MMF-a pospešuju privredni rast. dinu 3,5 odsto.  (8. januar 2016.g)
No, recimo da to nije tačno. Zašto ga uopšte
zvati? Niko ne sprečava zemlju da ne zaključi
program sa MMF-om. Sve to možete vi, proti-
vnici MMF-a, i sami da uradite. Sprovedite re-
forme poslovnog okruženja. Sredite javne fi-
nansije zemlje. Restrukturirajte javni sektor.
Sve to može i bez zločinačkog MMF-a! Kad se
već poručuje, moglo bi i to jedanaesto pivo.
Srećna Nova 2016. godina!
(Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta
u Beogradu)
 (Politika, kraj 2015.g)
143
Srpska ekonomija i Evropska unija
SRBIJA: RIZIK I KONKURENTNOST
Zemlja sa visokim rizikom poslovanja
Bonitetska kuća „Dan i Bredstrit“ (DiB) sa-
opštila je da Srbiju i dalje svrstava u zemlje s
visokim rizikom poslovanja, uz ocenu da su
izgledi srpske ekonomije bolji nakon porasta
bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom
kvartalu 2016. godine za 0,9 odsto.
Kako se navodi, to nije odlična stopa za pri-
vredu u razvoju koja je na pragu Evropske uni-
je, ali je znatno bolji učinak od očekivanog s
početka godine imajući u vidu vladine opsež-
ne rezove u potrošnji osmišljene da dovedu
srpske javne finansije pod kontrolu.
U regionu i dalje najveći rejting imaju Slove-
nija i Hrvatska (DB3), za njima slede Bugarska,
Mađarska, Rumunija, Albanija i Makedonija.
Srbija i Grčka pripadaju grupi zemalja sa viso-
kim rizikom (DB5) dok niži rejting od Srbije u
regionu ima Bosna i Hercegovina (DB6), javlja
Agencija Beta.
Srpskom izvozu pogoduje oporavak potra-
žnje u pojedinim delovima EU (naročito u Ne-
mačkoj i Rumuniji), kao i pad vrednosti dinara,
što čini srpski izvoz konkurentnijim izvan evro-
144
 Foto: Beta
zone, dok, s druge strane, rast uvoza, koji je
uslovljen porastom investicija, ograničava po-
zitivan uticaj neto izvoza, navodi „Dan i Bred-
strit“. Potrošnja vlade se nije smanjila koliko se
očekivalo, ali bez obzira na razlog loš je signal
za javne finansije i rast privrede na duži rok,
navodi se u saopštenju kuće „Dan i Bredstrit“.
Prema toj bonitetskoj kući, poslovno okruže-
nje u Srbiji je unapređeno nakon odluke Skup-
štine Grada Beograda krajem jula da se uspo-
stavi slobodna ekonomska zona u prigradskim
opštinama Obrenovcu i Krnjači.
 (30. septembar 2015.g.)
REPUBLIKA SRBIJA
Po konkurentnosti 94. od 140 zemalja
Srbija je zadržala 94. poziciju na listi Svetskog
ekonomskog foruma 2016. godine po indeksu
konkurenosti, saopšteno je u Srpskoj asocija-
ciji menadžera u Beogradu.
Istraživač Fonda ta razvoj ekonomske nauke
(FREN) Svetozar Tanasković je rekao da je
Srbija među 140 zemalja na toj listi zabeležila
pad vrednosti indeksa globalne konkurentno-
sti za 0,01, na 3,89. Kako je naveo, taj pad je
rezultat je pogoršanja u kategorijma infrastruk-
ture, razvijenosti finansijskog tržišta i soficisti-
ranosti poslovanja, ali je kompenzovan po-
boljšanjima u kategorijama zdravstva, osnov-
SVETSKI EKONOMISTI PREDVIĐAJU
U Srbiji rast BDP 1,6 odsto!
Najveći pad privrede u 2016. očekuje Vene-
cuelu, 3,3 odsto, opasnost od ulaska u recesiju
najviše preti Tajvanu, a Srbija će ove godine
ostvariti rast od 1,6 odsto, ocenjuju ekonomi-
sti, koji su za agenciju “Blumberg” prognozira-
li ekonomska kretanja u 93 države sveta u
21016. godini.
Mnogim ekonomijama u svetu 2016. godina
će doneti samo još više razočaranja, saglasni
su ekonomisti, koji su među prvih 10 zemalja
koje će imati najgore privredne pokazatelje u
ovoj godini svrstali: Venecuelu, Brazil, Grčku,
Rusiju, Ekvador, Argentinu, Japan, Finsku, Hr-
vatsku i Švajcarsku!
Lista zemalja kojima preti najveća opasnost
od pada u recesiju, prema ocenama anketira-
nih ekonomista, takođe donosi iznenađenja.
Među državama čije su šanse fifti-fifti da za-
beleže dva uzastopna meseca pada bruto druš-
tvenog proizvoda (BDP) - predvodi Tajvan.
Njegova godišnja stopa rasta BDP-a je drama-
tično pala sa 4,0 odsto u prvom kvartalu 2015.
na minus 0,6 procenata u trećem kvartalu, zbog
Branislav Gulan
nog obrazovanja i makroekonomskog okru-
ženja.
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović na
predstavljanju rezultata Globalnog indeksa
konkurentnost rekao da nije iznenađen pozi-
cioniranjem Srbije, ali da mu nije drago što re-
zultati nisu pozitivniji i što menadžeri nisu bo-
lje videli pozitivne promene.
Indeks konkurentnosti 56 odsto čine indika-
tori dobijeni na osnovu ankete o očekivanjima
među menadžerima, a ostali su ekonomski sta-
tistički podaci.
 (30. septembar 2015.g.)
usporavanja izvoza u Kinu. Čak i uz očekivani
rast od 1,2 odsto ove godine, Ukrajini, koja je
lani imala najgore ekonomske pokazatelje, i
dalje preti opasnost od recesije. Ekonomisti
ocenjuju da su šanse da ta zemlja sklizne u
recesiju u narednih 12 meseci 60 odsto, a na
trećem mestu ove sumorne rang liste je
Argentina. Prema mišljenju ekonomista mo-
gućnost takvog scenarija za Hrvatsku iznosi 22
odsto, uz projektovani rast BDP-a u ovoj godi-
ni od 1,1 odsto, zbog čega se našla na “Blum-
bergovoj” listi 10 najvećih gubitnika po osnovu
BDP-a u 2016, dok procenat opasnosti od re-
cesije za Srbiju iznosi 18 odsto. Od zemalja re-
giona, Rumuniju ove godine, prema ovoj ana-
lizi, čeka rast prvrede od 3,8 odsto, uz moguć-
nost ulaska u recesiju od 10 odsto, Makedoni-
ji se predviđa rast od 3,5 odsto, Bosni i Herce-
govini od 3,0 odsto, Bugarskoj od 2,5 odsto, uz
mogućnost pada u recesiju od 10 odsto, i Slo-
veniji rast privrede od 2,2 odsto.

 (13. januar 2016.g)
145
Srpska ekonomija i Evropska unija
MAKROEKONOMSKI TRENDOVI (MAT)
Realan rast BDP
Ekonomistii prognoziraju rast bruto doma-
ćeg proizvoda. Globalni šokovi, pre svega, ne-
posredno okruženje, ali i sama EU mogli bi
najviše da poremete takvu procenu.
Rast bruto domaćeg proizvoda oko 1,5 od-
sto bio bi sasvim realan u 2016. godini, izjavio
je ekonomista Ivan Nikolić na predstavljanju
novog broja biltena MAT, u januaru 2016. go-
dine.
“Imajući u vidu kratkoročne trendove veza-
no za privredne tokove, oni upućuju da bismo
mogli da imamo jedno popravlja-
nje situacije koja je uspostavljena
u drugom delu ove godine, a rast
BDP oko 1, 5 bi bio sasvim realan
za ovu godinu”, rekao je Nikolić na
predstavljanju MAT u Privrednoj
komori Srbije. On je kazao da bi
globalni šokovi, pre svega, nepo-
sredno okruženje, ali i sama EU mo-
gli najviše da poremete takvu pro-
cenu. “Videćemo šta će se desiti”,
rekao je Nikolić. On je dodao da
će, imajući u vidu veliki pad cene
nafte biti, na neki način, izazovno
podići inflaciju u projektovani ko-
ridor.
Investicije bolje, ali... Priliv stranih direktnih
investicija u zemlju je 1.446 miliona evra, što
je gotovo 40 odsto više nego 2014. godini, ali
i dalje daleko od potrebnog. Bio bih zadovo-
ljan da imamo nisku inflaciju, a da li će biti u
okviru koridora ili ispod toga manje je bitno,
rekao je on. Godišnja inflacija u 2015. godine
iznosila je 1,5 odsto.
Na predstavljanju novog broja MAT-a reče-
no je da je Srbija u 2015. izašla iz recesije koja
je bila karakteristična za 2014. godinu i da su
procene bile da će realan rast BDP u 2015. do-
stići 0,8 odsto odsto.
146
Međugodišnji rast ukupne industrije je u
septembru iznosio 11,7 odsto, a prerađivačke
5,8 odsto, što je više od kumulativnog porasta
u 2015. godini.
Prerađivačka industrija je od septembra na
rastućem kratkoročnom trendu, koji sada sta-
gnira na nivou koji je za 4,7 odsto iznad pro-
seka prethodne godine i za samo 1,8 odsto niži
od najvišeg nivoa u maju. Prihod od prodaje
sve više zaostaje za fizičkim obimom proizvod-
nje, primećuju ekonomisti.
Takođe ističu da je međugodišnji porast
spoljnotrgovinske razmene u periodu janu-
ar-novembar iznosio 6,9 odsto (izvoza 8,4 od-
sto, a uvoza 5,9 odsto).
Kratkoročni trend izvoza je posle maja bio
u opadanju, da bi se taj pad zaustavio i prešao
u simboličan rast blizak stagnaciji tokom po-
slednja tri meseca posmatranog perioda (za-
ključno sa novembrom 2015.).
Deficit tekućeg računa, za period januar-ok-
tobar prošle 2015. godine je 1.265 miliona evra,
što je za 17,2 odsto manje nego u istom peri-
odu prošle godine.
 (januar 2016.g)
SVETSKI EKONOMISTI
O rastu i padu proizvodnje
Najveći pad privrede u 2016. očekuje Vene-
cuelu, 3,3 odsto, opasnost od ulaska u recesi-
ju najviše preti Tajvanu, a Srbija će ove godi-
ne ostvariti rast od 1,6 odsto, ocenjuju ekono-
misti, koji su za agenciju “Blumberg” progno-
zirali ekonomska kretanja u 93 države sveta
Najveći pad privrede u 2016. očekuje Vene-
cuelu, 3,3 odsto, opasnost od ulaska u recesiju
najviše preti Tajvanu, a Srbija će ove godine
ostvariti rast od 1,6 odsto, ocenjuju ekonomi-
sti, koji su za agenciju “Blumberg” prognozira-
li ekonomska kretanja u 93 države sveta. Srpski
političari, i glavni ekonomisti, su za krizu 2008.
godine istakli, da je to šansa Srbije za napredo-
vanje... A, napredovala je tako da se nalazi među
najsiromašnijim zemljama!
Mnogim ekonomijama u svetu 2016. godina
će doneti samo još više razočaranja, saglasni
su ekonomisti, koji su među prvih 10 zemalja
koje će imati najgore privredne pokazatelje u
ovoj godini svrstali: Venecuelu, Brazil, Grčku,
Rusiju, Ekvador, Argentinu, Japan, Finsku, Hr-
vatsku i Švajcarsku!
Lista zemalja kojima preti najveća opasnost
od pada u recesiju, prema ocenama anketira-
nih ekonomista, takođe donosi iznenađenja.
Među državama čije su šanse fifti-fifti da za-
Branislav Gulan
beleže dva uzastopna meseca pada bruto druš-
tvenog proizvoda (BDP) - predvodi Tajvan.
Njegova godišnja stopa rasta BDP-a je drama-
tično pala sa 4,0 odsto u prvom kvartalu 2015.
na minus 0,6 procenata u trećem kvartalu, zbog
usporavanja izvoza u Kinu. Čak i uz očekivani
rast od 1,2 odsto ove godine, Ukrajini, koja je
lani imala najgore ekonomske pokazatelje, i
dalje preti opasnost od recesije. Ekonomisti
ocenjuju da su šanse da ta zemlja sklizne u
recesiju u narednih 12 meseci 60 odsto, a na
trećem mestu ove sumorne rang liste je
Argentina. Prema mišljenju ekonomista mo-
gućnost takvog scenarija za Hrvatsku iznosi 22
odsto, uz projektovani rast BDP-a u ovoj godi-
ni od 1,1 odsto, zbog čega se našla na “Blum-
bergovoj” listi 10 najvećih gubitnika po osnovu
BDP-a u 2016, dok procenat opasnosti od re-
cesije za Srbiju iznosi 18 odsto.
Od zemalja regiona, Rumuniju ove godine,
prema ovoj analizi, čeka rast privrede od 3,8
odsto, uz mogućnost ulaska u recesiju od 10
odsto, Makedoniji se predviđa rast od 3,5 od-
sto, Bosni i Hercegovini od 3,0 odsto, Bugarskoj
od 2,5 odsto, uz mogućnost pada u recesiju od
10 odsto, i Sloveniji rast privrede od 2,2 odsto.

 (15. januar 2016.g)
147
Srpska ekonomija i Evropska unija Branislav Gulan

EKONOMSKI STRUČNJACI UPOZORAVAJU DVA LICA SRBIJE: RASTE EKONOMSKA NEJEDNAKOST

Sledi nova svetska ekonomska kriza?! Srbija uz Makedoniju najbednija u Evropi

Svetu preti nova ekonomska kriza, i to još teža Mala vrata za izlaz Republika Srbija imala je najveći rast nejed- nakost je smanjena jer se koeficijent kretao oko
od one iz 2008. godine! Da je takav scenario nakosti u raspodeli dohotka od 2010. do 2014. 30. Eksplozivan rast nejednakosti u Srbiji zabe-
moguć i u Srbiji, ocenjuju stručnjaci, koji upo- Prema oceni analitičara RBS-a, glavne ležen je u periodu od 2010. do 2014, kada se
Bogataši zarade 323 potrošačke korpe, a si-
zoravaju da je verovatnoća veća nego pretho- berze mogle bi da potonu s padom vre- koeficijent popeo na 38,7. Neke zemlje su sma-
rotinja ni četvrtinu
dnih godina dnosti za petinu, a cena nafte može da njile svoju ekonomsku nejednakost, kao što su
se spusti na 16 dolara za barel. Zato čak Zaposleni u turističkim agencijama, sa naj- Peru, Venecuela, Bolivija, Kolumbija i Brazil -
i savetuju svoje klijente da prodaju sve nižom platom u Srbiji od 16.800 dinara, mogli kaže finansijski konsultant Dragovan Miliće-
Naime, tržišta se ponašaju isto kao i pred obveznice, osim kvalitetnih. Reč je o po- su da kupe samo četvrtinu potrošačke korpe, vić, autor analize. On navodi da je najviši ste-
svetsku ekonomsku krizu 2008, upozoravaju vratku kapitala, a ne vraćanju na kapital. dok su oni s najvećim prihodima, od 21,6 mi- pen kriminala, ubistava i haosa u zemljama sa
analitičari Rojal bank of Skotland (RBS) i save- U prepunoj sali, izlazna vrata su uvek liona dinara, mogli sebi da priušte čak 323 „pa- visokim koeficijentom GINI, kao što su Brazil,
tuju svoje klijente da se pripreme za katakliz- mala - slikovito je objasnio tim te banke keta“ najosnovnijih životnih namirnica.Zato i Venecuela, Kolumbija, Meksiko, Južna Afrika...
mične godine. koji se bavi kreditnim rizicima. ne čudi što je Srbija, uz Makedoniju, prema Objašnjava da je rast koeficijenta GINI mera
Kako je objasnio Endru Roberts, glavni ana- podacima Svetske banke, imala najveći rast povećanja nejednakosti u raspodeli dohotka.
litičar RBS-a, svetska trgovina i obim kredita nomista Ivan Nikolić, ali dodaje da je u pitanju ekonomske nejednakosti u periodu od 1999. Dakle, uvek imamo dva lica Srbije. Jedno je
se smanjuju, što je loš koktel za korporativne samo verovatnoća. do 2014. godine. koje predstavlja aktuelna vlast, a drugo je ono
bilanse i zarade po akcijama. Ekonomista Ljubomir Madžar napominje Analiza portala Makroekonomija pokazuje što je u stvarnosti i kako narod živi. To su dve
,,To je posebno loše, s obzirom na to da je da opasnost leži u prevelikim dugovima. da je Srbija od relativno niskog koeficijenta nespojive nejednakosti!
globalni dug dostigao rekordni nivo’’, istakao ,,Dugovi su zaista veliki i nekontrolisano ra- ekonomske nejednakosti ili koeficijenta GINI ,,To u prevodu znači da sve manja grupa lju-
je Roberts, koji predviđa i da će evropske i ak- stu, a to je tačka na kojoj je ekonomska politi- do 2010. godine i kotiranja na 65. mestu sada di prisvaja sve veću količinu dohotka. Nizak
cije na Vol stritu pasti za 10 do 20 odsto ove ka brojnih zemalja, pa i onih vrlo razvijenih, došla do 21. mesta. koeficijent GINI mera je uravnotežene raspo-
godine. ,,Londonski indeksi će potonuti još niže najgora i gotovo da je i promašena. Kako do- Od svih evropskih zemalja samo su Make- dele dohotka, odnosno ako je ovaj indeks bli-
jer je londonsko tržište veoma osetljivo na ne- daje, to ne mora da znači i početak nove svet- donija sa koeficijentom od 43,6 i Rusija sa ko- ži nuli, to je veća jednakost u raspodeli dohot-
gativne šokove’’, poručio je Roberts. ske krize i izazove velike poremećaje u svetskoj eficijentom od 42 iznad Srbije prema najnov- ka, a ako je viši, to govori o velikim socijalnim
Domaći analitičati, mada dosta suzdržanije, privredi i sa te strane se mogu očekivati šoko- nijim podacima. Srbija je specifičan primer. i ekonomskim razlikama’’, objašnjava Milićević.
smatraju da bi nova kriza mogla uskoro pono- vi ,,Budući da je privreda u svetu tek pre neko- Naime, od 2004. do 2010. ekonomska nejed-  (2. februar 2016.g)
vo da pokuca na vrata. liko godina počela da se oporavlja, smatram
,,Mogla bi da se desi nova svetska ekonomska da je ipak prerano za još jednu svetsku krizu NA PRAGU BEDE
kriza, a uzimajući sve u obzir, verovatnoća za - zaključuje Madžar.
700 13.408 24.134 28.156
to je veća nego prethodnih godina’’, kaže eko-  (15. januar 2016.g) hiljada građana dinara prag rizika od 43,2% dinara prag rizika od dinara prag rizika od
živi ispod siromaštva za jednočlano stopa rizika od siromaštva za tročlano siromaštva za četvoročlano
granice siromaštva domaćinstvo siromaštva domaćinstvo domaćinstvo
POTROŠAČKA
KORPA
34.885 66.924 621 SA NAJMANJOM
ZARADOM MOŽE DA SE
dinara košta dinara košta minimalna i 323 prosečne
KUPI MANJE OD POLOVI-
minimalna prosečna korpe mogu da se kupe s naj-
NE MINIMALNE I ČETVR-
potrošačka korpa potrošačka korpa većom zaradom
TINA PROSEČNE KORPE
EKONOMSKA Mađarska
NEJEDNAKOST 38,7 EKONOMSKA
U REGIONU NEJEDNAKOST
U SVETU
Slovenija Rumunija Južna Afrika 62,5
23,7 27,3 Hongkong 53,7
Srbija
Hrvatska 38,7 Bugarska Kolumbija 53,5
32 35,4 Brazil 51,9
Crna Gora Albanija Makedonija Ekvador 48,5
26,2 26,9 43,6 Eu 30,6

148 149
Srpska ekonomija i Evropska unija Branislav Gulan

BLUMBERG O REPUBLICI SRBIJI MIODRAG ZEC, EKONOMISTA

Na listi najjadnijih ekonomija Negujemo partijsko-tajkunski kapitalizam

Srbija se našla na neslavnoj listi najjadnijih 159,7. Hrvatska nije daleko od nas, zauzela je Ekonomsko stanje u kojem se Srbija nalazi je
Dodaje da je kapitalizam koji imamo načel-
ekonomija sveta medijske kuće “Blumberg” 11. mesto, a njen indeks iznosi 16,7. što još nismo rešili dilemu da li želimo da ide-
no liberalan, kada se gledaju radno zakono-
Na početku 2016. godine u vreme kada sva- mo na istok ili na zapad, i da li želimo kapi-
davstvo ili porezi, ali da je i socijalan u nekim
“Blumberg” (Bloomberg) je objavio listu naj- kodnevno stižu vesti o velikim uspesima refor- talizam ili mislimo da socijalizam u nekom
drugim sferama. Zec ukazuje na paradoks da
jadnijih ekonomija za 2016. godinu. Za vred- mi koje vodi vlada na čelu sa peremijerom smislu može da funkcioniše
naša država, na primer, neće da uvede progre-
novanje se gleda indeks inflacije i stope neza- Aleksandrom Vučićem, drugačija slika Srbije
Profesor ekonomije dr Miodrag Zec kaže da sivno oporezivanje, a istovremeno progresivno
poslenosti pojedine zemlje. Srbija se nalazi na stiže nam u ocenama iz sveta. Ove ocene po-
Srbija još uvek nije rešila osnovne strateške i oporezuje penzije.
neslavnom sedmom mestu. Deset najgorih klapaju se sa današnjim životom u Srbiji. Da-
geostrateške dileme u kom pravcu želi da se
ekonomija sveta su Venecuela, Argentina, Juž- leko je to od uspešnih reformi i svakodnevnih
razvija, te da je stoga veoma teško dati odgo- Vreme za smer
na Afrika, Grčka, Ukrajina, Španija, Srbija, Tur- obećanja i uspeha narodu o boljem životu.
vor na pitanje u kom sistemu naša ekonomija “Dugo će nam još trebati da postavimo te-
ska, Brazil i Kazahstan. Očito je da Vlada Srbije i njeni ministri očito
trenutno funkcioniše – u kapitalizmu, socija- melje i odredimo smer: institucije nastaju vre-
Glavni razlog zašto je Venecuela na vrhu le- žive u nekoj drugoj zemlji, samo njima stvore-
lizmu ili nečem trećem. menom. To je kao ona engleska trava, posadiš
stvice je cena nafte, dok je kod drugih zemalja noj za razliku od naroda, koji sluša o njihovom
“Ekonomsko stanje u kome se Srbija nalazi je i onda je šišaš i zalivaš 300 godina na isti na-
to uglavnom nezaposlenost. Najsretnije eko- velikim rezultatima, ali ne oseća ta ostvarenja
je što još nismo rešili dilemu da li želimo da čin i tek onda dobiješ ono što si želeo. Država
nomije sveta su: Tajland, Singapur, Švajcarska, čak ni u predizborno vreme 2016. godine, u
idemo na istok ili na zapad, i da li želimo kapi- je složen proizvod a mi je u velikoj meri gradi-
Japan, Tajvan, Južna Koreja, Kina, Danska, Hong kojem se ponovo nudi obećana budućnost na
talizam ili mislimo da socijalizam u nekom mo bez saznanja koliko je to delikatno”, ističe.
Kong i Velika Britanija, prenosi N1. dalekom štapu!
smislu može da funkcioniše”, izjavio je Zec. On dodaje da je i uspešnost drugih zemalja
Srbija koja je na sedmom mestu ima indeks 
u tranziciji raznolika.
“jadnoće” 20,9, a Venecuela koja je prva na listi  (6 .februar 2016.g)
Sistem vrednosti “U slučaju Istočne Nemačke jedna država je
On objašnjava da ni jedno društvo, pa ni pripala drugoj, nije bilo tranzicije u novi prav-
Misery Index Rank Misery Index Rank 2016 naše, ne može doći do uspeha ako su institu- ni i finansijski poredak, pa ni rezultati nisu ve-
Country 2016 (projected) 2016 2015 (actual) (actual) cije pravljene dekretom, već one moraju da liki. Postoje studije koje kažu da treba da pro-
Venezuela 159,7 1 105,1 1 proisteknu iz sistema vrednosti. đe 25 godina da generacije rođene u ujedinje-
Argentina 39,9 2 22,1 5 “A, ako imate sistem vrednosti koji je samo noj Nemačkoj budu sposobne da ostvare že-
deklarativno za kapitalizam, građansko druš- ljenu efikasnost”, kaže.
South Africa 32,0 3 30,2 3 tvo i demokratiju, a nema stabilnost svojine i Zec ukazuje da su srednjoevropske zemlje
Greece 27,0 4 23,4 4 ugovora, u kom ljudi imaju strašan osećaj da bile relativno uspešne u tranziciji.
Ukraine 26,3 5 57,8 2 je suština u redistribuciji a ne u stvaranju viška, “To su zemlje koje su imale jako sećanja na
u kom država neprekidno revidira procedure, građansko društvo, na sistem vrednosti, gde
Spain 21,2 6 21,6 6
gde je lojalnost mnogo važnija od kompeten- komunizam nije razorio porodicu, neke druge
Serbia 20,9 7 - - cije, tu onda imate mešoviti, neodređeni eko- vrednosti, crkvu, na primer. Te zemlje se rela-
Turkey 18,8 8 17,9 8 nomski sistem, kao kod nas”, ukazuje Zec. tivno uspešno vraćaju u građansko društvo i
Brazil 16,8 9 15,8 11 On kaže da trenutno živimo u formi antiko- kapitalizam”, dodaje.
munističkog komunizma, uz nerazjašnjene dile- On kaže da je naš slučaj specifičan jer je ovde
Kazakhstan 16,7 10 17,3 9
me da li želimo liberalni ili socijalni kapitalizam. potisnuto sećanje na građansko društvo, ima-
Croatia 16,7 11 11,6 17 “S druge strane, u praksi imamo partokrat- li smo strahovito jak uticaj komunističke par-
Urugvay 16,5 12 16,2 10 ski, državni kapitalizam, zatim tajkunski i oli- tije i “narod je, jednostavno, mišljenja da je vlast
Cyprus 15,7 13 13,5 13 garhijski kapitalizam, te transnacionalni kapi- u partiji, a ne u državi ili u institucijama”.
talizam gde su posebno zaštićene strane kom- (Emisija “Biznis monitor” TV Vojvodine)
Russia 14,5 14 21,1 7  (Februar 2016.g)
panije”, navodi on.

150 151
Srpska ekonomija i Evropska unija
POGLEDI
Da kupimo mi prnje – neko mora
Gde je to, „mnogo bolje”? U medijima? U par-
lamentu? U privredi? Da nije, možda, una-
pređeno deljenje pravde? Ili bilo šta, za šta
nisu potrebna nikakva ulaganja, već samo
politička volja?
Danica Popović
Sećate li se ove Vučićeve izjave: „Ako ne bude
mnogo bolje za šest meseci, sami moramo da
kupimo prnje.” Da navedem izvor: emisija „Cr-
no-beli svet”, Radio-televizija Vojvodine, 26.
oktobar 2014. godine. A, skeptičnim sagovor-
nicima premijer je ponovio: „Ja sam siguran za
sebe lično, to mogu da garantujem. Ako vam
tako kažem, onda će tako i da bude.”, piše u li-
stu Politika dr Danica Popović o obećanjima
i ostvarenjima Vlade Srbije koja je dao premi-
jer Aleksandar Vučić.
Šta je bilo šest meseci nakon te izjave?
Da stvar bude još gora, ni opozicija od ovo-
ga obećanja nije profitirala. A, bilo bi baš zani-
mljivo da su na svaki naprednjački lelek, tipa:
„Vi ste upropastili Srbiju” samo ponavljali: „Ku-
pim prnje ako ne bude bolje!”
A, nije bilo bolje. Ni pre ove izjave, a ni posle
nje.
Uzmimo, recimo, premijerov obračun s taj-
kunima. Dokle smo sa tim došli? Do dna, rekla
bih. I to verovatno u trenutku kada je premijer
pozvao najvećeg srpskog tajkuna na sastanak
uglednih privrednika, pa novinarki sa visine (a
u stvari, nama sa visine) ljutito poručio da je
Mišković pozvan zato što je najveći poreski
platiša. A, pre toga ga hapsio zbog utaje pore-
za.
O rušenju institucija je reč, naravno. Ako
postoji dno ispod dna, na kome obitava naše
nezavisno sudstvo, ono je probijeno onda kada
je jedan sudija smenjen jer je Miškoviću vratio
152
Branislav Gulan
pasoš, što se nekome u vrhu nije dopalo. Da
bi danas isti taj Mišković tužio državu da mu
vrati dvanaest miliona evra koje su mu uzeli
za kauciju, a neustavno su ga držali u pritvo-
ru. I treba da mu vrate, naravno. I to da mu
vrate od penzija, koje je premijer takođe obe-
ćao da nikad neće smanjivati. Može li bolje
od ovoga?
Prašinu su podizali i dolasci novih savetnika,
Stros-Kana i Tonija Blera, kojom se prilikom
javnost podelila oko toga koji je gori: Stros-Kan,
sa biografijom seksualnog nasilnika, ili Toni
Bler, čiju ulogu u NATO bombardovanju Srbi-
ja nije zaboravila. Drugima je, opet, teže palo
kad je premijer do nebesa hvalio nove ministre,
Krstića i Radulovića, od kojih je jedan nedugo
zatim pobegao, a drugi se odmetnuo u ljutu
opoziciju, pošto je tek po ulasku u vladu shva-
tio sve što se moglo shvatiti gledanjem bilo kog
TV kanala.
Posle smo slušali o dolasku „Mercedesa”, o
novim investitorima za Železaru (koji se nika-
da nisu pojavili), i još o hiljadama milimetara Srbije”, drugi partijski kolega upravlja „Elek- denzacije imamo pojavu kapljanja vode na
autoputeva, koji nikako da se izgrade. troprivredom”, o direktoru „Kolubare” i njego- perone” (TV N1, 31. januar). Dakle, tamo voda
Glavnu stvar, institucije, ovaj premijer nije voj pečenjari „Fantazija” više mi je muka i da kaplje na glavu – i kad kiša ne pada.
doticao. Njegov parlament je postao izvor naj- pišem, a kamoli da ređam dalje sve one Baja- To će nam svakako pomoći da ostanemo u
smešnijih video-klipova na „Jutjubu”, pa ako toviće, Krkobabiće i ostale čauše što danas stanju zgranutosti, makar do novog bisera po-
po nečemu ova vlada ostane zapamćena, biće upravljaju Srbijom. slanika Babića, ili do nekog novog plagijata. Ili
to izjave Bečića – Mortadele, Babića – Vazdu- Stvarnost danas izgleda ovako: od dva odsto barem dok nas ministar finansija (a sada i voj-
plohova, Gašića koji voli novinarke koje kleče, rasta iz Železare Smederevo nema ni traga. Na ske), kao dostojni Gašićev naslednik, ne obra-
a svakako i Gašića koga premijer zbog te izjave pad cene čelika nadovezale se još i dve hava- duje nekom novom izjavom, u rangu prethod-
smenjuje, pa zatim brižno stavlja na čelno me- rije, puklo sve, izgleda. Ali i pre havarija, ova ne dve: „Ja sam spasao Srbiju od bankrota” i
sto kad god postroji vladu, da bi nam saopštio nada srpskog privrednog rasta bila je i ostala „Ako vam se ovde ne sviđa, nađite drugu dr-
neku novost. u gubicima, osim u jednom momentu: dok je žavu.”
Te novosti je danas teško i slušati, a kamoli premijer najavljivao da će Železara biti profi- Da kupimo mi prnje – neko mora.
u njih poverovati. Trebalo bi pre toga zabora- tabilna već u maju (2014. godine).
viti makar onu premijerovu izjavu od prošle A, železnička stanica „Prokop”, znate ona, što  (Autorka je profesorka Ekonomskog
godine: „Koje god javno preduzeće da uzmete je po stoti put svečano otvorena – prokišnja- fakulteta Univerziteta u Beogradu)
nigde nije partijski čovek!”, datu u trenutku dok va. Što direktor „Infrastruktura železnice” de-
mu partijski kolega i kum vodi „Elektromreže mantuje: ne prokišnjava, kaže, „nego usled kon-  (4. februar 2016.g)
153
Srpska ekonomija i Evropska unija
PRIVATIZACIJA U AGRARU
Čija je naša zemlja?!
U Srbiji je poništena svaka treća privatizaci-
ja u poljoprivredi. Opljačkana je imovina pa
je bez posla ostalo više od 500.000 radnika.
Državnu zemlju treba prodati ili izdati našim
seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara.
Tajkuni i sumnjivi biznismeni su pokupovali
državno i zadružno zemljište
Najveći deo privatizacije poljoprivrednih pre-
duzeća u Srbiji nije obavljen na zakonit način.
Sporadično se u protekloj deceniji i po ukazi-
valo na sporne slučajeve, ali očito kod nadlež-
nih nije bilo sluha za dokaze koji su se predo-
čavali. Nekolicina ljudi koji se bave ovom obla-
šću je upozoravala da se privatizacija sprovodi
na pogrešan način. To je međutim, ocenjeno
kao ,,jeres’’ i oni koji su to govorili bili su ver-
balno proganjani i napadani zbog takvog mi-
šljenja. Sad se ipak vidi ko je bio u pravu – po-
ništena je svaka treća ili četvrta privatizacija!
Posle obavljene privatizacije postavlja se pita-
nje – čija je naša zemlja? Odnosno. Čija će biti
naša zemlja?
Problem je nastao kada je 2005. godine usvo-
jena strategija privatizacije u poljoprivredi, ko-
jom je državno vlasništvo nad zemljom oce-
njeno kao recidiv prošlosti. Insistiralo se na
modelu ishitrene privatizacije, a svako ko se
tome suprotstavljao predstavljen je kao retro-
gradni element. Rezultat takve politike je ogro-
man broj poništenih privatizacija zbog lošeg
gazdovanja, pa su desetine hiljada hektara ze-
mljišta vraćene u državno vlasništvo. Na žalost,
u tim propalim privatizacijama (oko 100 samo
u agraru) otuđena je mehanizacija i druga opre-
ma, spašeno je samo zemljište.
Zadatak države je sada da u procesu restruk-
turisanja oporavi ta agrarna preduzeća, omo-
gući im da opet ,,stanu na noge’’. Reč je o fir-
mama koje mogu dobro da rade i što je naj-
154
važnije, sposobna su da zapošljavaju radnu
snagu, što je Srbiji sad najpotrebnije. To znači
PKB i PIK ,,Bečej’’ treba da budu javna predu-
zeća. Ali, ipak je odluka vlasti da se ide u nji-
hovu privatizaciju. PIK ,,Becej’’ je dobio gazdu,
a uskoro će i PKB. To je odluka Vlasti!
Državnu zemlju, ima je oko 830.000 hektara
treba prodati našim seljacima. Za polovinu bi
se dobio novac od oko, (pominje se cifra od
tri milijarde evra) i taj novac uložiti u razvoj
domaće poljoprivrede! Mišljenje eksperata je
da državno zemljište ostane kod istog vlasni-
ka i da se izdaje u zakup sadašnjoj generaciji
domaćih poljoprivrednika i da oni to obrađu-
ju dok imaju interesa. Potom opet da se izda-
je drugoj generaciji poljoprivrednika. Uosta-
lom, tako rade Jevreji kod kojih je celokupno
poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ili
je paradržavno pa ga izdaju u zakup od 49 go-
dina.
U procesu privatizacije činjeno je niz greša-
ka. Prema sadašnjoj regulativi promet poljo-
privrednim zemljištem u javnoj svojini nije do-
zvoljen. Agencija za privatizaciju, prodajući
kombinate, zapravo je obavljala promet zemlji-
šta nad kojim su oni imali pravo korišćenja,
iako za to nije bila nadležna, što je najveći pro-
pust! Agencija opet tvrdi suprotno, da nikada
nije prodavala zemljište, već isključivo kapital
preduzeća, to jest celo preduzeće! Tu se i krije
kvačka, jer se vrednost zemljišta nije nalazila u
knjigovodstvenim bilansima, nije ulazila ni u
procenu vrednosti firme niti u početnu cenu
na licitacijama. Cena se ipak zidala i kroz ze-
mljište koje se dobijalo na korišćenje!
Sa dokazom o kupovini firme novi vlasnici
su se, uglavnom bez problema, u katastru upi-
sivali i kao vlasnici zemljišta! To je teško sad
ispraviti, pa je u toku i preprodaja zemljišta i
čitavih agrobiznisa sa strancima, a potom će
se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na
nekom ostvrlju!
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede,
Vlade Srbije, pre početka procesa privatizacije,
a koji je sproveden u protekloj deceniji i po (od
2000. do 2015. godine), u Srbiji je postojao i
uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i
108 poljoprivrednih dobara, od čega u Vojvo-
dini čak 106 dobara i 36 kombinata! Danas ni-
jedan kombinat, niti poljoprivredno dobro ne
radi zbog katastrofalne agrarne politike Vlada
Srbije. Na taj način je oko 120.000 hektara za-
vršilo u rukama nekoliko pojedinaca, čime je
država izgubila desetine miliona evra, a poljo-
Paorima uzimaju zemlju ispod žita
Nije prošlo ni godinu dana (2014.g) od
kako je premijer Srbije odlučio da bačku
zemlju što proda, a što izda Arapima za
iznose niže od onih koje su naši paori bili
spremni da plate da im je ta zemlja bila
dostupna (a nije), a već se situacija ponav-
lja sa banatske strane pokrajine. Zašto je
građanin Srbije u sopstvenoj državi biće
drugog reda? Zašto ne dajemo prednost
malima i domaćima i tako razvijamo pri-
vredu konkurencije, umesto što naginje-
mo kreiranju sistemima na ivici monopol-
skog? Zbog čega se koči napredak doma-
ćeg biznisa, a stranom se čine ustupci do
mere izrade lex specialisa po meri nečijih
interesa? Državne zemlje ima koliko je ima
i ne možemo izmisliti neku drugu da je
stavimo na raspolaganje domaćim gaz-
dinstvima, nakon što postojeću ustupimo
strancima. To sada znači direktan sukob
interesa naših i stranih interesenata. Ve-
liki su rizici za naše ljude. Stigao je i novi
Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Sa
njime nije zadovoljna većina poljoprivred-
nika u Srbiji. Potrebno je legalizovati da-
vanje zemlje u zakup na 30 godina, jer
trenutni Zakon omogućava dugoročno
izdavanje zemlje na maksimalan period
Branislav Gulan
privredi Srbije je naneta nesaglediva i trajna
šteta. Osim navedenog, dikretna posledica pri-
vatizacije kombinata je i gašenje oko pola mi-
liona radnih mesta koja su obezbeđivali, uni-
štena je visoko sofisticirana tehnologija, kao i
stočni fond. Takođe je ugašena kooperacija
desetine hiljada stočara i na taj način je preki-
nuta ključna karika u lancu poljoprivredne
proizvodnje i razvoja srpske ekonomije. Poljo-
privrednici nisu imali pravo učešća u privati-
zaciji, a upravo njihovim radom su podizani i
kombinati i prerađivačka industrija. Na taj na-
čin su poljoprivredni proizvođači dovedeni u
polozaj građana drugog reda, a upravo njiho-
od svega 20 godina. Novim Zakonom se
predviđa i prodaja državnog poljoprivred-
nog zemljišta. Koje se namere kriju u pa-
ragrafima kojima se zabranjuje prodaja
državne zemlje na području od 30 kilo-
metara od državnih granica i 10 kilome-
tara od građevinskog zemljišta? Domaći
paori bi rado kupili ovu zemlju i pitanje
je za koga se ona sklanja iz prometa? Uo-
stalom, kada oko građevinskih zona še-
starom opišemo krug poluprečnika 10
kilometara, od vojvođanske zemlje skoro
ništa ne preostaje. Na piramidu nejasno-
ća, dodaje se i slučaj nerešene restitucije.
Ovim se i treća kategorija interesenata
pojavljuje u “ringu” borbe za prava i inte-
rese. Namera države bi trebalo da bude
najpre restitucija, a zatim prodaja ostatka
državnih oranica domaćim poljoprivred-
nicima. U pomenutom Zakonu o poljo-
privrednom zemljištu posebno zabrinjava
ubačeno ovlašćenje Ministru da naknad-
no propiše pravila po kojima će se postu-
pati po osnovu prava prečeg zakupa. Za-
što ne transparentno zakonom odmah u
njegovom tekstu? Nadamo se da paori
neće dati zemlju i da su spremni da se bore
za nju.
155
Srpska ekonomija i Evropska unija
vim radom su podizani i kombinati i prerađi-
vačka industrij, od čega u Vojvodini čak 106
dobara i 36 kombinata!
U deceniji protekle privatizacije agroprivre-
de Srbije bez posla je ostalo više od 500.000
radnika, a to je danas više od 1,5 miliona glad-
nih usta. Posebno je pitanje ko i kako treba da
snosi odgovornost za trećinu ukupno privati-
zovanih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji za
koje su ugovori o privatizaciji poništeni, a nji-
hova imovina opljačkana, bez ikakvih posledi-
ca po nesavesne kupce i sve u lancu državnih
institucija koji su bili dužni da kontrolišu da li
novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze. U
privatizaciji preduzeća oštećeni su radnici i
penzioneri koji su decenijama odvajali deo
ostvarene dobiti i umesto raspodele na plate
izdvajali za kupovinu zemljišta, mehanizacije,
izgradnju objekata... Da su oni postali vlasnici
akcija u preduzećima drugačije bi se određiva-
le cene sirovina, jer bi i njive za primarnu pro-
izvodnju bile njihove, ali bi i deo fabrika bio u
njihovom vlasništvu. U vreme SFRJ, primera
radi, turistički poslenici iz Dalmacije su ulaga-
li u proizvodnju hrane u Vojvodini, ali nisu po-
stajali vlasnici njiva!
Veći deo procena kapitala u poništenim ali
i u ostalim privatizacijama agrara radilo je ne-
koliko uglednih profesora. Sad, kada se kriti-
kuju loše urađene privatizacije, koje su oni, iz-
među, ostalog vodili, ali to ne kažu, postali su
najveći kritičari loše urađenog posla!
Dakle, pokidani su reproduktivni lanci od nji-
ve do trpeze. Jer, da su u privatizaciji učestvo-
vali oni koji su ih gradili bili bi i delom vlasnici
tih fabrika, šećerana, uljara, prehrambene in-
dustrije i ostalog, oni bi uticali na cene sirovina
i samim tim finalnih proizvoda. Ovako ni na šta
ne utiču. Sad se izmišlja ,,rupa na saksiji’’ pa se
formiraju klasteri. Ranije su to bile reprodukci-
one celine. Dakle, sve smo uništili, pa sad poku-
šavamo da gradimo, samo pod drugim imenom!
Zato se i postavlja pitanje čija je naša zemlja?!
Ona je danas paorska, državna i tajkunska (do-
maći i strani tajkuni)! Čija će biti – videćemo!
156
Rezultat svega toga je da sad imamo 30 do
40 odsto proizvodnje iz 1989. godine!
Dakle, Srbija ima 5,1 miliona hektara poljo-
privrednog zemljišta, od čega je obradivo oko
4,2 miliona hektara, na kojima se ekstenzivno
proizvodi hrana! Po poslednjem popisu obra-
đuje se ili kako se kaže (koristi se) tek 3.355.859
hektara. Dakle, ne koristi se blizu 850.000 hek-
tara koji se nalaze u parlogu! Prosečna veličina
poseda u Srbiji je 4,5 hektara. Inače, u Srbiji po
popisu ima 631.122 poljoprivrednih gazdinsta-
va. Od toga je 628.555 porodičnih domaćin-
stava i 2.567 (ili 0,4 odsto) gazdinstava pravnih
lica i preduzetnika. Istraživanja pokazuju da se
poljoprivredom u Srbiji bavi oko dva miliona
stanovnika. Od toga stočarstvom se bavi oko
330.000 njih i imaju prosečno u proseku po 1,9
grla u stajama! Na postojećim površinama se
uzgaja 908.990 goveda, 3.403.288 svinja,
1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26.627.308 ži-
vine i 673.651 pčelinje društvo. Od mehaniza-
cije utvrđeno je da gazdinstva poseduju 408.734
dvoosovinskih traktora i oko 25.000 kombajna.
Sve ta mehanizacija je davno bila punoletna,
danas u proseku imaju oko 25 godina! Učešće
poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu je
oko 11 odsto, a sa prehrambenom industrijom
to je oko 15 – 16 odsto. U ukupnom izvozu
Srbije agrar učestvuje sa 23, a u uvoz sa osam
odsto.
Najveći gubitnici srpske privatizacije su rad-
nici, koji su masovno ostali bez posla, a stočni
fond je i bukvalno desetkovan. Tek sa 30 odsto
učestvuje u bruto domaćem proizvodu poljo-
privrede, a trebao bi najmanje sa 60 odsto! On
se i dalje godišnje smanjuje za dva do tri odsto!
Privatizacija oranica predstavlja osmišljenu
pljačku uz pomoć države!
Današnji srpski veleposednici imaju znatno
veće posede nego što su ih u Vojvodini imale
porodice Dunđerski, Kotek i Fernbah, uoči Dru-
gog svetskog rata! Oni su zajedno posedovali
oko 11.200 hektara plodne zemlje (prvi 4.900,
druga 3.800 i treća 2.500). Sve to nije ni polo-
vina onoga što danas imaju recimo ,,MK Gru-
pa’’, ,,Delta’’. ,,Matijević’’... Najviše privatizovanih
njiva je u Vojvodini koja zvanično ima oko 1,6
miliona hektara obradivog zemljišta (od čega
je oko 1,1 miliona hektara u privatnoj, oko
300.000 hektara u državnoj i oko 130.000 hek-
tara u društvenoj i zadružnoj svojini. Prema
Veleposednici praznih staja!?
U vreme kada stočarstvo Srbije nestaje, jer
je višedecenijski godišnji pad dva do tri od-
sto, u stajama kod veleposednika uglavnom
nema krupne stoke (čitaj goveda)! Izuzetak
je ,,Delta’’, ali i to je zanemarljivo u odnosu
na hektare koje obrađuju! Kupovinom PIK
,,Bečej“ od strane “MK Komerca” koji je
krajem 2015. godine u stajama imao 3.395
junadi i blizu 30.000 grla svinja (sa kapaci-
tetima za 100.000), stanje se tek neznatno
menja, ali u celini ostaje problem! Kada bi
oni po svakom hektaru imali samo po jed-
no grlo stoke (sad u Srbiji imamo 0,30 grla
po hektaru), rešio bi se problem srpske po-
ljoprivrede. Samo kod domaćih veleposed-
nika to bi bi bilo gotovo 100.000 grla u sta-
jama.
Toliko nam treba kako bi ispunili kvotu
izvoza ,,bebi bifa’’ u EU. Jer, već dve dece-
nije imamo dozvolu za godišnji izvoz od
8.875 tona. U Srbiji nema junadi, tek izme-
đu 15.000 i 20.000 hiljada pa ni ,,bebi bifa’’
za izvoz. Pre dve godine izvezeno je manje
od 600 tona. Nije ga bilo više. Prethodnih
godina dostizali smo izvoz najviše do 2.000
tona godišnje. Međutim, i to je malo. Jer,
primera radi, recimo 1990. godine iz SFRJ
je izvezemo u svet čak 50.000 tona ,,bebi
bifa’’. Od toga je sa današnjih prostora Sr-
bije otpremljeno čak 30.000 tona! Tada se
meso izvozilo za SAD, (šunka u konzerva-
ma je išla za američku vojsku) i za taj novac
su, recimo, kupljeni ,,lejland’’ autobusi za
Beograd i stiglo je mnogo investicija. Da-
nas nema stoke, nema mesa, a strane di-
rektne investicije su 2015. godine bile tek
Branislav Gulan
poslednjem popisu u Vojvodini postoji oko
146.000 vlasnika obradive zemlje. U tome 1.285
Vojvođana poseduje oko 210.000 hektara ze-
mlje. Prosečna veličina njihovih gazdinstava je
163 hektara. Uz to, još njih 71 ima posede od
300 do 500, a 25 od 500 do 1.000 hektara. Tre-
1,7 milijardi dolara. Od stranih direktnih
investitora poslednjoj deceniji koje su sti-
gle u Srbiju u agrar je ulagano tek 0,6 do
1,7 odsto novca!
Dakle, u vreme kada je u Srbiji potpuno
praznih 50.000 kuća i u još oko 150.000
trenutno niko ne živi, to znači da je prazno
isto toliko staja i obora za tov stoke. Kada
bi se one napunile, bilo bi mesa i za izvoz.
Sad ga moramo uvoziti. Samo u 2014. go-
dini u Srbiju je uvezeno 18.000 tona mesa,
330.000 živih tovljenika i 35.000 tona mesa
treće kategorije. Danas se u Srbiji proizvo-
di godišnje do 450.000 tona mesa i troši
po stanovniku godišnje manje od 43 kilo-
grama. Koliko je to manje nego samo pre
dve i po decenije je činjenica da se tada
proizvodilo 650.000 tona godišnje i troši-
lo 65 kilograma po stanovniku najbolji
podatak je činjenica da se tada proizvodi-
lo 650.000 tona godišnje i trošilo 65 kilo-
grama po stanovniku. Na postojećim po-
vršinama (5,1 miliona hektara) u Srbiji
uzgaja se 908.990 goveda, 3.403.288 svinja,
1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26.627.308
živine i 673.651 pčelinje društvo. Od me-
hanizacije utvrđeno je da gazdinstva po-
seduju 408.734 dvoosovinskih traktora i
oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizaci-
ja je davno bila punoletna, danas u prose-
ku imaju oko 25 godina!
Učešće poljoprivrede u bruto domaćem
proizvodu je oko 11 odsto, a sa prehram-
benom industrijom to je oko 15 – 16 od-
sto. U ukupnom izvozu Srbije agrar uče-
stvuje sa 23, a u uvoz sa osam odsto.
157
Srpska ekonomija i Evropska unija
ba reći i to da je i pre ove poslednje privatiza-
cije zemljište u Srbiji, čak 95 odsto poseda, bilo
u privatnom posedu, (seljaka i onih kojima je
to bila dodatna delatnost uz redovan posao).
Tada su samo veliki kombinati koje smo uni-
štili (osim PKB i PIK ,,Bečej’’) bili u državnom
vlasništvu.
Svi oni daleko su od današnje velike četvor-
ke koja, ukupno obrađuje više od 100.000 hek-
tara u Srbiji, što sopstvenog zemljišta dobije-
nog kupovinom nekada moćnih kombinata,
što državne zemlje koju su, u zakup, dobili u
privatizacionom paketu ili je zakupili docnije.
Reč je o Miodragu Kostiću, predsedniku MK
GRUPE. Pre kupovine PIK ,,Bečej’’ ovaj gigant
je krajem 2015. godine obrađivao,ugovarao
proizvodnju i trgovinu na oko 265.000 hektara
zemlje u Srbiji i Ukrajini, piše vlasnik u autor-
skom tekstu u brošuri MK GROUP na temu
,,Profil kompanije’’. Tokom tri decenije, uspeli
smo da, od poljoprivrede, stvorimo unosan,
predvidljiv, visoko organizovan biznis u kojem-
se prirodni i ljudski potencijali koriste na naj-
bolji mogući način. Njegov najveći pojedinač-
ni pazar u Srbiji a (oko 8.500 hektara), koji tre-
nutno obrađuje, ugovara proizvodnju i trgo-
vinu na oko 265.000 hektara bila je inđijska
,,Agrounija’’ (oko 8.500 hektara). Od 2000. go-
dine u vlasništvu sistema MK Group su (šeće-
rane Fabrike u Pećincima, Vrbasu, Kovačici i
Baču), više od 10 poljoprivrednih preduzeća
(,,Agrounija’’, ,,Đuro Strugar’’, ,,Labudnjača’’,
,,Vojvodina’’, ,,Panonija’’, ,,Elan’’...) trgovinski i
skladišni kompleksi (,,Granex-port’’, ,,Žito Bač-
ka’’) koji su uspešno restrukturisani i objedi-
njeni u moderne i visokoprofitabilne srpske
kompanije orijentisane na izvoz. Nakon zapa-
ženih rezultata u agraru Srbije, napravljen je
znatan iskorak – MK Group započinje poljo-
privredne aktivnosti u Ukrajini. Tako je 2006.
godine osnovano Greenfield preduzeće pod
nazivom ,,Agro Invest’’ Ukrajina. Ostale uspeš-
ne kompanije, članice MK Group sistema su:
,,Carnex’’ – vrhunski brend u mesnoj industri-
ji, MK Fintel Wind, pionirski projekat u Srbiji
158
Branislav Gulan
u oblasti ,,zelene’’ energije, MK Mountain Re-
sort, prestižni skijaški centar na Kopaoniku,
M&V Investments, vodeće brokersko –lidersko
društvo i MK IT Business Solutions – SAP Si-
lver Partner. Sredinom 2013 godine Evropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD) je dokapita-
lizovala MK Group što predstavlja potvrdu
kvaliteta i kredibiliteta grupe, kao i podsticaj
za dalji razvoj i unapređenje svih aspekata po-
slovanja. Početkom 2014. godine kompanija
,,Sunoko’’, članica MK Group, preuzela je ve-
ćinski deo akcija AIK banke. Kompletna kom-
panija do kupovine ,,Bečeja’’, godišnje ostvari-
vala je oko 650 miliona evra prometa!
MK grupa je na licitaciji, 17. decembra 2015.
godine, kupila Poljoprivredni kombinat (PIK)
,,Bečej’’ za 45,5 miliona evra, saopštila je ta kom-
panija. Početna cena bila je 42,7 miliona evra,
a drugi učesnik na licitaciji bila je Industrija
mesa ,,Matijević’’. „Cilj nam je da napravimo
modernu kompaniju po evropskim standardi-
ma. U narednom periodu plan nam je da pri-
mimo određeni broj radnika i njihov broj će se
sigurno povećavati u budućnosti u zavisnosti
od toga kako će se određeni segmenti kompa-
nije poboljšavati, širiti i unaprediti“, izjavio je za
javnost direktor MK grupe Jovan Purar. Pored
2.908 hektara poljoprivrednog zemljišta u svom
vlasništvu, PIK godinama zakupljuje još oko data ne spada dvorac Bogdana Dunđerskog, Greenfield preduzeće pod nazivom iskorak
8.000 hektara poljoprivredne zemlje u državnoj jer je zaveštan Matici srpskoj. PIK ,,Bečej’’ je ne- - MK ne srpske kompanije orijentisane na izvoz.
svojini. MK grupa je jedan od najvećih proizvo- kada bio uzorni kombinat, jedan od najvećih i Tu je i Miroslav Mišković iz ,,Delte’’, koji je, u
đača poljoprivrednih kultura u Srbiji poput še- najuspešnijih u kompleksu agrara na prostori- Staroj Pazovi, kupio ,,Napredak’’ (7.100 hekta-
ćerne repe, pšenice i kukuruza. Kompanija Mi- ma bivše Jugoslavije. Posle neuspele privatiza- ra), a u Apatinu ,,Jedinstvo’’ (6.820 hektara),
odraga Kostića postala je vlasnik PIK ,,Bečeja’’ cije i tranzicije, našao se u situaciji da kleca pred Đorđiju Nicoviću, prvom čoveku ,,Irva investi-
pošto je na javnoj licitaciji iznela veću ponudu poveriocima, privrednim sudovima i da pot- cija’’ koji je bio privatizovao nekada čuveni PIK
od drugog učesnika licitacije - Industrije mesa puno zavisi od potencijalnih kupaca. PIK ,,Be- ,,Bečej’’ (sa tadašnjih oko 11.600 hektara u vla-
Matijević Petra Matijevića. Kako je za RTV izja- čej’’ se bavi proizvodnjom i preradom poljopri- sništvu idržavne zemlje) i, najzad Petru Mati-
vio Jovan Purar, direktor MK grupe, još uvek vrednih proizvoda. Osnovne delatnosti predu- jeviću, vlasniku kompanije ,,Matijević’’, čija
je rano govoriti koliko će radnika ostati, odno- zeća su ratarstvo, svinjarstvo, govedarstvo, pre- najveća pojedinačna kupovina je bajmočka
sno napustiti preduzeće (ima ih oko 1.400), ali rada voća i povrća i ribnjak. PIK ,,Bečej’’ ima 56 ,,Ravnica’’ (oko 5.000 hektara)! Nakon oglaša-
da ono ima dobru perspektivu razvoja. Proce- hektara raznovrsnih voćnjaka, 3.395 grla juna- vanja za prodaju još 502. državne firme, u sep-
njena vrednost kapitala PIK ,,Bečej’’ koji je pro- di, 29.748 grla svinja, 371 grla ovaca i 74 grla tembru 2014. godine, kako nezvanično sazna-
veo četiri godine u stečaju iznosila je 85,5 mi- konja. PIK uglavnom izvozi konzervirano povr- jem Petar Matijević je bio zainteresovan da
liona evra, a početna cena na licitaciji iznosila će u Ukrajinu, Belorusiju, Tursku, Hrvatsku i kupi još 10 poljoprivrednih preduzeća koja i-
je polovinu tog iznosa. U imovinu koja je pro- Bosnu i Hercegovinu. maju atraktivno poljoprivredno zemljište.
159
Srpska ekonomija i Evropska unija
Među njima su ,,Bačka’’ u Sivcu, PIK ,,Zemun’’
i druga sa liste za prodaju. Ako on kupi samo
nekoliko firmi ima šansu da bude najveći ve-
leposednik u Srbiji! Posle toga se prvi put do-
godilo da domaći tajkun kupuje zemlju od
stranog. Tako je Matijević od ,,Agrokora’’ (Hr-
vatska) u 2015. godini kupio imanje od oko
4.500 hektara. To nisu jedina gazdinstva koja
su oni u poslednjoj deceniji kupili zaokružuju-
ći svoje i za evropske prilike velike posede, na-
protiv. Vlasnik Industrije mesa “Matijević” Pe-
tar Matijević izjavio je da je kupovinom dve
poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, krajem
2015. godine, sa 1.500 hektara poljoprivrednog
zemljišta postao prvi srpski biznismen koji u
Hrvatskoj ima oranice.”Prvi sam srpski bizni-
smen koji je kupio poljoprivredno zemljište
u Hrvatskoj i ujedno najveći vlasnik oranica
u toj zemlji. Ima hrvatskih kompanija koje
obrađuju znatno veće površine ali ih uzima-
ju u zakup, nemaju ih u vlasništvu”, rekao je
Matijević za portal Agrosmart. Matijević nije
želeo da kaže koliko ga je koštalo preuzimanje
zadruga “Jankovci” u Starim Jankovcima i “Ne-
goslavci” u istoimenom mestu u Vukovar-
sko-sremskoj županiji. Portal Agrosmart je
naveo da je Matijević sa oko 28.000 hektara
obradive površine tada bio i najveći vlasnik
oranica u Srbiji. Matijević je o kupovini tih
zadruga pregovarao i pre dve godine, sa većin-
skim vlasnikom ovih zadruga, biznismenom
Enverom Moralićem, ali posao tada nije reali-
zovan. Uz njive u Starim Jankovcima i Negoslav-
cima, Matijević je kupio i mehanizaciju i skla-
dišne kapacitete, koji su u sastavu pomenutih
zadruga. IM “Matijević” u Srbiji zapošljava 2.670
radnika, obrađuje (što u vlasništvu plus aren-
da) ukupno 33.000 hektara, od kojih u vlasniš-
tvu ima 23.000 hektara, a ostalo je u zakupu.
Tajkuni i sumnjivi biznismeni su u poslednjoj
deceniji uz mahinacije i ,,štelovanje’’ tendera
dobili oko 300.000 hektara zadružne i državne
zemlje u Vojvodini! Svi oni, posede su platili
manje od 500 evra po hektaru. Odnosno, to-
liko je plaćano samo kombinatima! Sve što je
160
prodavano, procenjivano je ukupno, od oka.
Bez posebnog izdvajanja obradive zemlje!
Danas je cena hektara obradive zemlje u Voj-
vodini oko 15.000 evra, pa nije teško izračunati
koliko su novi vlasnici zaradili samo na razlici u
ceni zemljišta koja je u međuvremenu i narasla.
Biće i viša kada od 1. septembra 2017. godine
bude slobodna prodaja za strane kupce.
Koliko zemlje obrađuju
najveći u Srbiji (oko)
,,MK Grupa’’ (Miodrag Kostić) 31.000 ha
IM ,,Matijević’’ (Petar Matijević) 28.000 ha
,,Delta’’ (Miroslav Mišković) 25.000 ha
,,Irva investicije’’ (Đorđije Nicović) 18.000 ha
STRANCI VLASNICI ZEMLJE U SRBIJI
(OKO)
,,Baltik properti investments’’ (Irska) 10.500 ha
,,Agrokor’’ (Hrvatska) 4.500 ha
CBA (Mađarska) 2.650 ha
Žito grupa (Hrvatska) 2.000 ha
Dakle, namerno guranje poljoprivednih pre-
duzeća u stečaj, a potom njihova prodaja u
bescenje, bio je jedan od metoda kojim su se
pljačkale plodne, najčešće vojvođanske orani-
ce. U proteklih desetak godina na ovaj način
tajkuni, kriminalci i sumnjivi biznismeni sa sum-
njivim novcem, pokupovali su za male pare
zemlju i voćnjake, ali i farme, mehanizaciju,
objekte...
Dakle, od 5,1 miliona hektara poljoprivred-
nih površina u Srbiji, su u vlasništvu paora, dr-
žave i tajkuna (domaćih i stranih)! To je i od-
govor čija je danas naša zemlja!
Uspon i pad
Sa ukupno 16.000 hektara privatizovanih u
Sivcu, Aleksi Šantiću, Bačkoj Topoli, i drugim
mestima, među velikim vlasnicima zemlje do
pre nekoliko godina nalazio se i Mile Jerković.
Zbog neizmirenih ugovornih obaveza, nekoliko
gazdinstava mu je oduzeto, ali je na njima osta-
la prava pustoš. Umesto da mu se, čim prvi put
VAŽNO
Izuzeto nacionalno bogatstvo!
Prema članu 3 Zakona o privatizaciji, iz
privatizacije se izuzima nacionalno bo-
gatstvo, odnosno zemljište, a i dosadaš-
nji Zakon o zemljištu zabranjuje prodaju
zemljišta strancima! Razlog je što se ono
tretira kao teritorija! Stranci međutim
kažu da oni nisu vlasnici zemljišta nego
preduzeća i da na osnovu toga obrađuju
zemlju! Po slovu Sporazuma o stabiliza-
ciji i pridruživanju, kada ga i poslednja
zemlja potpiše – ratifikuje (čekala se na
Litvaniju, koj je to takođe uradila 2013.
godine), već u 2017. godini, bismo treba-
li, kako je izričito navedeno, da dozvoli-
mo strancima, građanima EU, da pod
istim uslovima kao i domaća lica, kupu-
ju zemlju. Dakle, Zakon o poljoprivred-
nom zemljištu, u kome sad postoji zabra-
na za tako nešto, moraće da se izmeni.
Druge zemlje, ni izbliza nisu ispregova-
rale ovako kratke rokove, pogotovo ne
nezavisno od članstva u Uniji. Nijedna
od poslednje primljenih članica EU, tako
nešto nije dozvolila, dok ne uđe u pu-
nopravno članstvo, a pojedine zemlje
zadržale su moratorijum na takvu pro-
daju zemljišta i posle toga. Hrvatska, pre-
ogvarala je sve do ulaska u EU i prolon-
girala je prodaju zemljista strancima.
Branislav Gulan
nije platio ratu ugovora, gazdinstva oduzmu,
ostavljano mu je i po godinu dana, taman da
ubere i, naravno, proda sav rod. Tada nešto upla-
ti, pa opet po starom. Na stranu što je podizao
velike kredite, pa je zemlja tih gazdinstava i da-
nas pod hipotekom. Za njega se kaže da je ze-
mlju kupovao sa novcem od uhapšenog narko
- dilera Šarića. Postao je svedok - saradnik, pa i
danas mnogo košta državu, jer ga kao svedoka
- saradnika čuva dvadesetak policajaca!
Što se tiče preostale državne zemlje
(otprilike 300.000 do 400.000 hektara) ona
se uz pravu jagmu, izdaje u zakup. Posebna
kategorija je dodatnih 130.000 hektara koji
se, u okvirnom odnosu pola - pola, vode kao
zadružni i društveni posedi.
U društvenom vlasništvu (iako ona po usta-
vu ne postoji) je, još uvek zemlja ranije priva-
tizovanih kombinata u kojima je, zbog lošeg
gazdovanja, privatizacija raskinuta, ili su, poput
već pominjanog PIK ,,Bečej’’, otišli u stečaj.
Što se radnika tiče, način privatizacije srpske
poljoprivrede, bi mogao da se nazove zakonski
osmišljenim zločinačkim poduhvatom!
Strane gazde
Prekupljujući zemlju od domaćih preduzeća
koja su je ranije privatizovala, u posed poljo-
privrednih gazdinstava, a time i obradive ze-
mlje u Vojvodini došlo je više stranih kompa-
nija. Iako zvanično ne mogu biti vlasnici zemlje,
kada kupe kombinate dobijaju i zemlju!
Prema, raspoloživim podacima, oni ukupno
poseduju 22.000 hektara. Najviše 10.500 hek-
tara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Bre-
stovcu i Feketiću, ima irski ,,Baltik properti in-
vestments’’, a tu su i dva najveća hrvatska taj-
kuna Ivica Todorić i Marko Pipunić. Todorićev
,,Agrokor’’ uglavnom, u okolini Zrenjanina, gde
je kupio uljaru ,,Dijamant’’, imao je oko 6.000
hektara, a Pipunićeva ,,Žito grupa’’ iz Osijeka,
u Ratkovu, nadomak Odžaka, nešto više od
2.000 hektara.
161
Srpska ekonomija i Evropska unija
POGLEDI
Promašaji agrarne strategije!
Rezultati proizvodnje u srpskoj poljoprivredi
u 2015.godini daleko su od planiranih u do-
netoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvo-
ja 2014-2024. godine. Jer, po Strategiji, koju je
usvojila i Vlada Srbije, planiran je rast agrara
po stopi od 6,1 ili 9,19 odsto godišnje. Među-
tim, proizvodnja je u 2015. godini imala pad
od 7,34 odsto!
Ukupna bruto vrednost poljoprivredne pro-
izvodnje u 2015. godini iznela je 4.634 miliona
dolara, što je za 7,34 odsto manje od one u
2014. godine Istovremeno, neto ostvarena vred-
nost poljoprivredne proizvodnje, u visini od
4.090 miliona dolara je manja za 5,56 odsto u
odnosu na 2014. godinu. Vlada Srbije je 21. jula
2014. godine usvojila Strategiju poljoprivrede
i ruralnog razvoja, koja će važiti narednih 10
godina. Po njoj udeo poljoprivrede u BDP pri-
vrede treba da se poveća do kraja perioda za
15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljopri-
vrede poraste na 15 odsto, znači da poljopri-
vreda do 2023. godine treba da se razvija po
stopi od 6,1 godišnje. U drugoj, boljoj varijan-
ti, piše da bi poljoprivreda ostvarila rast udela
u BDP od 20 odsto, trebala bi da se razvija po
stopi od 9,19 odsto godišnje. Međutim, već u
prvoj godini primene Strategije, umesto pla-
niranog rasta, poljoprivreda Srbije, po zvanič-
nim podacima Republičkog zavoda za statisti-
ku, ima pad od 7,34 odsto!
Kada je usvojena Strategija, saopšteno je da
je cilj tog dokumenta unapređenje i moderni-
zacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje
kaliteta života u ruralnim područjima, održivo
upravljanje resursima i zaštita životne sredine.
Strategije pada
Ovakvi rezultati srpskog agrara pokazuju da
je upozorenje eks ministra poljoprivrede Jugo-
slavije dr Koviljka Lovra, prilikom javne ra-
162
sprave o donetoj Strategiji, bilo opravdano. Jer,
on je tada u javnoj raspravi, održanolj na no-
vosadskom Poljoprivrednom fakultetu, istakao
da autori Strategije (njih oko 200) koriste ne-
tačne podatke, te otuda i očekivane projekci-
je i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno ne-
logična i besmislena. Jer, po njegovim ocenama,
izvedene projekcije pokazuju da će se poljo-
privreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih
zakonitosti. Između ostalog, on je tada istakao:
,,Ono što autori Strategije projektuju još nijed-
na država nije uspela da ostvari. Šta više bi po-
razno bilo za našu privredu da se ostvare’’. Ta-
kođe, autori projektuju rast bruto investicija u
poljoprivedi od 10 do 15 odsto godišnje u no-
milanom iznosu. To je nerealno ako se zna da
poljopriveda u Srbiji predstavlja neatraktivnu
delatnost za strane direktne investicije. Jer, one
od ukupnih SDI u Srbiji od 2004. do 2011. go-
dine su učestvovale sa 0,7 do 1,6 odsto! Dakle,
ono što je planirano i ostvareno već u prvoj
godini, ukazuje nelogičnost i neosnovanost
Strategije. To se dokazalo i u – praksi, da ume-
sto rasta priozvodnje u agraru Srbija, ima pad!
Jer, ukupna vrednost ostvarene biljne proi-
zvodnje u 2015. godini bila je 2.979 miliona
dolara, što predstavlja pad od 10,97 odsto u
odnosu na 2014., sa učešćem od 64,29 odsto
u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne
proizvodnje. Istovremeno, vrednost stočarske
proizvodnje u Srbiji procenjena je na prošlo-
godišnjem nivou u vrednosti od 1.655 miliona
dolara i ima učešće od 35,71 odsto u ostvare-
noj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.
U godinama koje dolaze, sa velikim izazovom
suočavaće se proizvođači i prerađivači šećerne
repe, kraljice rataskih kultura, zbog gubitka tr-
žišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu
kvotu za izvoz od oko 182.000 tona. To će zna-
čajno smanjiti setvene površine koje su posled-
njih godina dostizale i 70.000 hektara (samo u
Branislav Gulan
2015. godini je to bilo svega 42.000 hektara) očekuje da će u 2016. u Rusiji biti značajno veća
kao i prerađivačke kapacitete, zbog ograničene potražnja za povrćem.
konkurentnosti na međunarodnom berzan-
skom tržištu gde su cene podložne oscilacija-
Dakle, ni planovi u izvozu i uvozu se neostva-
ruju. Iako se nadležna ministarka poljoprivre-
ma, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne de, hvali sa izvozom sirovina od 2,6 milijardi
trske u odnosu na šećernu repu. dolara (ona je to po prvi put iznela u evrima),
Po onom što su stručnjaci planirali u strate- i uvozom od 1,4 milijarde dolara, kao i sufici-
giji, već odmah se videlo, da je to bio samo de- tom od 1,2 milijarde dolara, to je pogubno za
klarativni cilj, ali u praksi neostvariv. To se do- ovu zemlju. Jer, izvozili smo sirovine, a uvozili
kazalo u prvoj godini njegove (ne) realizacije. finalne proizvode, umesto da je bilo obrnuto.
Primera radi, u Makedoniju izvozimo kukuruz,
Suficit za brigu a uvozimo tovljenike i svinjsko meso. To bi tre-
Srbija je u 2015. izvezla poljoprivredne i pre- balo da bude obrnuto. I još nešto, izvoz je samo
hrambene proizvode u vrednosti od 2,6 milijar- 2,6 milijardi dolara, a proteklih godina je uvek
di evra i ostvaren je suficit od 1,2 milijarde evra, bio više od tri milijarde dolara! I Još jedno po-
izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bo- ređenje: Holandija ima obradivih povšrina kao
gosavljević-Bošković. “Taj suficit je u odnosu Vojvodina (oko 1,6 milioan hektar), zemlju oti-
na suficit u 2014. veći za 22 odsto ako se računa ma od mora i godišnje ima izvoz hrane od oko
u evrima”, kazala je Bošković gostujući na Pinku. 70 milijardi dolara!
Ona je rekla da su u 2015. ostvareni dobri Zato taj suficit u izvozu treba da bude za bri-
poljoprivredni rezutati, a da je taj rezultat u gu, a ne za hvalu! Jer, on se ostvaruje na izvozu
izvozu značajno bolji govori u prilog i podatak sirovina za proizvodnju hrane, a uz to se i -
da su cene poljoprivrednih i prehrambenih smanjuje!
proizvoda u 2015. bile niže u proseku oko 19
ili 20 odsto u odnosu na 2014. Vrednost realizovane
“Najveći pad cena su zabeležili mleko i mleč- poljoprivredne proizvodnje
ni proizvodi oko 28,5 odsto i meso oko 15 od- 2014. 2015.
sto”, navela je minisarka. Bruto vrednost
Kada je reč o izvozu na rusko tržište, Boško- 5.001 4.634
poljoprivredne proizvodnje
vić kaže da u Rusiju možemo da plasiramo
Vrednost biljne proizvodnje 3.346 2.979
ogromne količine svih vrsta proizvoda i da nam
Ratarstvo i povrtarstvo 2.877 2.494
ide u prilog to što srpska poljoprivreda beleži
rast u proizvodnji i to što se očekuje da taj rast Žita 1.830 1.527
narednih godina bude sve veći. Industrijsko bilje 494 420
Komentarišući to što je u 2015. smanjen izvoz Povrće 392 392
svinjskog mesa za 28 odsto u tu zemlju, ona je Krmno bilje 161 155
kazala da je razlog za to smanjenje cene na ru- Voćarstvo 410 405
skom tržištu za gotovo 40 odsto u odnosu na Vinogradarstvo 59 80
2014. Stočarstvo 1.655 1.655
“Prošle 2015. godine je porastao izvoz jabu- Vrednost ječma, ovsa, 50 od-
ka i u Rusiju smo izvezli oko 35.000 tona jabu- 670 544
sto kukuruza, krmnog bilja…
ka više nego u 2014”, navela je Bošković. Neto vrednost poljoprivredne
Ministarka kaže da je u 2015. Srbija imala 4.331 4.090
proizvodnje
značajno povećanje izvoza povrća u Rusiju - za * U milionima dolara
oko 50 odsto u odnosu na 2014, kao i da se ** Izvor: Izračunato na osnovu podataka RZS
163
Srpska ekonomija i Evropska unija
VLASINSKI SUSRETI 2015.
DRŽAVA I SELO
Spasavanje sela i poljoprivrede
Branislav Gulan
Član Akademijskog odbora za selo SANU i Nauč-
nog društva ekonomista Srbije
Rezime
Privredni razvoj se danas nalazi ponovo na
prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu
dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa
manje propusta i grešaka koje su činjene u pret-
hodnom vremenu. Zadaci koji se postavljaju
pred ekonomsku, agrarno - stručnu i naučnu
javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje
da nosi privredni razvoj, da uveća bruto doma-
ći proizvod i da bude okosnica ukupne ekonom-
ske stabilnosti. Zašto? Zato što je to realna pri-
vredna oblast koja direktno donosi blizu 15, a
indirekto i 20 odsto domaćeg proizvoda, a u
izvozu Srbije učestvuje sa 23 odsto. Dakle, po-
ljoprivreda ne treba da predstavlja simbol siro-
maštva već bogatstva zemlje. Zato agrar treba
podsticati kako bi se maksimalno valorizovali
prirodni, ljudski, i prerađivački kapaciteti koji se
koriste tek sa trećinom mogućnosti.
Revitalizaciju i oporavak agrara Srbije treba
posmatrati integralno vodeći računa o tome da
se bitno promenila vlasnička struktura, sa domi-
nantnim učešćem privatnog – akcionarskog vla-
sništva.To nalaže da se umesto sadašnje konci-
pira nova, dugoročna strategija agrarnog i rural-
nog razvoja.Nova je potrebna zbog toga što au-
tori u postojećoj koju je usvojila Vlada Srbije (ali
ne i Skupština Srbije) koriste netačne podatke, te
otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je
potpuno nelogična i besmislena. Po jednoj verzi-
ji agrar će se u narednoj deceniji razvijati po sto-
pi od 6,1 odsto, a po drugoj čak 9,19 odsto godiš-
nje, što je nerealno i nemoguće! Jer, i u 2015. go-
dini agrar je imao pad od blizu10 odsto!
164
Agrarna zemlja
Srbija je i danas siromašna agrarna ze-
mlja. Jer, poljoprivreda prema zvaničnim
podacima RZS (2014.g) direktno je stva-
rala više od 11 odsto bruto domaćeg pro-
izvoda, a sa pratećim delatnostima to je
i blizu 20 odsto. Da smo siromašna agrar-
na zemlja sa niskom produktivnošću po-
tvrđuju i činjenice da jedan srpski seljak
proizvodi hrane za 15 ljudi, u Nemačkoj
čak za 152 osobe u Francuskoj za 77, Au-
striji za 56, Sloveniji za 25, a prosek pro-
izvodnje u EU je između 50 i 80 stanov-
nika!
Spasavanje poljoprivrede, biće i spas srpskog
sela. Jer, od 4.709 sela (bez Kosova i Metohije)
njih 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 sela ima
manje od po 100 stanovnika! Uz to u Srbiji go-
dišnje umre 110.000, a rodi se samo 70.000 novih
žitelja. Na taj način se prazne i nestaju sela koja
su uvek pomagala državi, pa država ako hoće
da opstane i ostane, sad treba selu i seljacima
da pomogne! Dakle, potrebna je nova agrarna
i socijalna reforma, nova, drugačija strategija,
odnosno akcioni plan, koji će biti komplemen-
taran Evropskoj agrarnoj politici, što će omogu-
ćiti naše lakše integrisanje u savremene evropske
tokove. Dakle, potrebno je oporaviti privatni i
akcionarski – državni agrarni sektor i podsticaj-
nim merama ekonomske politike uobličavati ga
u moderan farmerski posed. To će onda značiti
i spasavanje sela i poljoprivrede Srbije.
Ključne reči: poljoprivreda, prekretnica, razvoj,
selo, stabilnost...
Proces nestajanja sela
U Srbiji ima 4.709 sela, svako četvrto je na
putu nestajanja. U 1.034 sela Srbije danas ima
manje od po 100 žitelja, dok više od po 500
stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji
proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela
ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg
života. I dok ljudi u gradovima nemaju šta da
rade, u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a
nekoristi se šansa da se ti negativni trendovi na
srpskom selu zaustave, a samim tim i da se ra-
zvijaju ruralna područja. To bi bio i put za sma-
njivanje nezaposlenosti. Naime, od deset rad-
nika koji su ostali bez posla, više od polovine
moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima
Srbije. To se ne odnosi samo na radnike koji su
ostali bez posla zbog strukturnih neprilagođe-
nosti proizvodnje, višegodišnjih sankcija i tran-
zicione krize, već i na one koji su ostali bez fir-
mi u kojima su radili. Sve ovo govori da su rad-
nici još uvek jednom nogom u opanku, a sa
drugom u cipeli. Povratak u ruralna područja
zemlje ne znači, međutim, vraćanje radnika
motici, ralu i traktoru, već njihovo zapošljava-
nje u oblasti poljoprivrede i oko nje. To znači
šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim de-
latnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, in-
frastrukturnim, malim i srednjim industrijskim
pogonima (kojih ima 220.000, a cilj je da ih bude
400.000), čija proizvodnja ne ugrožava ekološ-
ku ravnotežu. Takav način vođenja ruralne po-
litike bio bi spas sela, ali i spas države Srbije.
Deagrarizacija
Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na
svetu. Za poslednjih 50 godina XX veka iz sela
u grad je prešlo oko osam miliona ljudi. Takav
proces u svetu je trajao je oko 150 godina. Se-
obe su nastavljene i prisilno u poslednjoj de-
ceniji XX veka kada je ratni vihor u Srbiju iz
Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Me-
tohije „doneo“ još blizu 400.000 novih žitelja.
U periodu posle Drugog svetskog rata u našem
selu odigrale su se krupne, ali po svom sadrža-
ju i posledicama protivurečne promene. Te
Branislav Gulan
promene su deo univerzalnog, svetskog pro-
cesa modernizacije savremenog društva, nje-
gove industrijalizacije i urbanizacije. One su
isto tako nosile i snažan pečat vladajuće ideo-
loške paradigme, odnosno društvenog sistema
koji je kod nas izgrađivan na toj paradigmi.
Danas Srbija traga za novim identitetom, za
novom paradigmom društvenog razvoja, pa
se ne smeju zaboraviti ni marginalizovati selo
i poljoprivreda. Kao i mnogo puta do sada u
istoriji, i u ovim vremenima, selo i poljoprivre-
da su glavni oslonac Srbije koji joj omogućava
opstanak i preživljavanje. Srbija se ponovo po
rečima državne vladajuće oligarhije okreće selu
kada je teško, pa smo ubeđeni da selo i zapo-
šljavanje u njemu i oko njega omogućavaju
prevazilaženje krize.
Ali, to zahteva i radikalno nov odnos društva
prema njemu i prema zemlji. Jer, u gradovima
nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi!
Da bi spašavali selo, a sa njim i Srbiju potrebno
je, pre svega, da Narodna skupština Srbije formi-
ra Nacionalni savet za selo i poljoprivredu, kao
nadstranačko telo. Da bi sproveli novu socijalnu
i agrarnu reformu potrebna je decentralizacija
državne uprave, oživljavanje narodne samoupra-
ve, nova samoodrživa nacionalna ekonomija. To
znači izlazak iz krize uz krilaticu “u se i u svoje
kljuse“. To sve treba sprovoditi uz novu agrarnu
i socijanu reformu koja je potrebna Srbiji.
Reforma zemljišnih odnosa
Dakle, potrebna je kompletna reforma ze-
mljišnih odnosa. Novim zakonima o posedo-
vanju, korišćenju i raspolaganju poljoprivred-
nim zemljištem treba naglasiti poseban značaj
plodne zemlje kao ograničenog prirodnog do-
bra od optedruštvenog značaja nad kojim niko
ne može da ima neograničenu svojinu. U tom
smislu nove zemljišne zakone treba prilagodi-
ti najboljoj srpskoj i evropskoj pravnoj tradici-
ji u kojoj su uravnotežene ekonomsko tržišne
i socijalno egzistencijalne funkcije poljopri-
vrednog zemljišta za seljake, preduzetnike i
Srbiju. Time bi agrarnu reformu doveli u okvi-
165
Srpska ekonomija i Evropska unija
re uravnoteženih tržišnih i državno – planskih
načela privređivanja gde bi ona postala stub
socijalno odgovorne agrarne ekonomije i odr-
živog ruralnog razvoja. U tom slučaju za Srbi-
ju bi bilo korisno iskustvo Danske, Austrije,
Nemačke ili Francuske, koje bi se u reformi ze-
mljišnih (vlasničkih i drugih) odnosa moglo
kombinovati s najboljom srpskom tradicijom
u kojoj svojina nad zemljom nikad nije bila ap-
solutna i neograničena.
Neophodno je da se prilikom korišćenja, a
naročito pri kupoprodajama uračunava stvar-
na diferencijalna renta odgovarajućih zemljiš-
nih parcela. To što je neka prosečna parcela
postala basnoslovno skupa, zato što je pored
nje novoizgrađeni sistem za navodnjavanje,
autoput ili je postala privlačna za izgradnju
poslovnih ili stambenih objekata, nije zasluga
njenog vlasnika, pa ni prihodi od prodaje ili
zakupa ne mogu pripasti samo njemu. Takve
parcele bi morale da budu znatno više opore-
zovane, a nadoknada za njih u restituciji imo-
vine bi morala da bude znatno manja. Novča-
ni fond koji bi se tako oformio koristio bi se za
podršku onima koji bi sa svojim porodicama
otišli u predele koji ostaju bez seoskog stanov-
ništva i tamo se bavili poljoprivredom. U tim
krajevima država bi kupovala ili na 50 godina
zakupljivala napuštene kuće i poljoprivredna
gazdinstva i davala ih na korišćenje onima koji
bi hteli i mogli da ih koriste, a sami nemaju
sopstvena sredstva za pristojnu egzistenciju.
Zadruge opšteg tipa
Organizacioni oblik ovih aranžmana bile bi se-
oske zadruge opšteg tipa u kojima bi se mogli
naći i organizaciono povezati, pa i interesno
umrežiti, stari odseljeni vlasnici i novi doseljeni
korisnici napuštenih poljoprivrednih gazdinsta-
va u područjima Srbije u kojima je izražena de-
populacija. Takve zadruge – matice mogle bi i
da imaju svoje seoske (proizvođačke i prerađi-
vačke) i građe (trgovačke i potrošačke) odeljke.
Mreža seoskih i gradskih zadruga je najbolja i
jedina realna alternativa multinacionalnim trgo-
166
vinskim lancima koji našim proizvođačima pre-
malo plaćaju zdrave poljoprivredne proizvode,
a našim potrošačima skupo prodaju hranu sum-
njivog kvaliteta. Tako bi bilo moguće da proizvo-
đači proizvode zdravu hranu za poznate potro-
šače, koji bi u njih stoga imali puno poverenje.
Organizacija poljoprivredne
proizvodnje
Na precizno normiranim svojinskim ovlašće-
njima nad poljoprivrednim zemljištem, kao i
nad finansijskim i društvenim kapitalom koji
se aktivira u poljoprivredi, uspostavili bi se elas-
tično kreirani različiti organizacioni oblici po-
ljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa
poljoprivrednih proizvoda. Na pluralizmu prav-
nih svojinskih oblika zasnivao bi se i pluralizam
organizovanih agrarnih institucija u ovoj obla-
sti kao što su: porodična poljoprivredna gaz-
dinstva (mala, srednja i velika), poljoprivredne
i potrošačke zadruge (opšte i specijalne kao i
njihovi lokalni, regionalni i nacionalni zadruž-
ni savezi), poljoprivredna preduzeća (mala,
porodična, srednja komanditna i akcionarska,
velika holding i agroindustrijska). U oblasti fi-
nansijskih usluga u poljoprivredi država Srbija
bi trebala da osnuje Agrarnu razvojnu banku
preko koje bi se plasirala sredstva iz agrarnog
budžeta, kreditirala i subvencionisala poljopri-
vredna proizvodnja i izvoz poljoprivrednih
proizvodoa.Ova banka bi istovremeno imala
obavezu i pravo da kontroliše poslovanje šted-
no – kreditnih odeljenja u poljoprivrednim
zadrugama čije postojanje i delovanje treba
ponovo omogućitii zakonom o zadrugama,
kao i odgovarajućih odredbi zakona o obliga-
cionim odnosima i drugih za ovo relevantjnih
propisa. Time bi bilo osigurano i zakonito fi-
nansijsko poslovanje štedno - kreditnih ode-
ljenja zadruga i obezbeđen novac zadrugara
koji bi u njih bio položen.
Na kraju 2015. godine donet je novi Zakon
o zadrugama i gotovo ništa predloženo u jav-
noj raspravi (održanoj u Novom Sadu, Nišu i
Beogradu) u njemu se ne nalazi! Kreatori za-
kona, državni činovnici nisu prihvatili to što
su zarugari predlagali! Čak je odbijeno da se u
tom zakonskom aktu nađu i štedno - kreditne
zadruge, koje postoje u svim zadrugama u svetu
(ima ih oko 750.000). Parlament Srbije je
odlučio da nama nisu potrebne!? Dobro je što
je donet dugo očekivani zakon, jer se radilo po
onom iz 1996. godine. Međutim, za vreme
pripreme nacrta zakona, nije bila prihvaćena
ni revizija zadrugarstva. Tek nakon niz inter-
vencija, u novi Zakon o zadrugama ubačena je
i - revizija. Ona postoji u svetskom zadrugar-
stvu, ali je ovde ubačena tek posle niz inter-
vencija, nakon završene javne rasprave u kojoj
je ukazano na potrebu revizije. U svetu se zna,
ali kako će funkcionisati revizija zadrugarstva
u Srbiji - nije poznato! To će se rešavati, pod-
zakonskim aktima. Kako je najavljeno prime-
nićemo nešto novo, što u svetu još nepostoji!?
To znači da će sami zadrugari, a ne državni re-
vizori, obavljati zadružnu reviziju. Onda se
može pretpostaviti i kakvi će biti rezultati!
Reorganizacija mreže seoskih naselja
Neophodno je za svaki tip sela posebno ope-
racionalizovati nacionalne, regionalne i lokalne
projekte održivog razvoja. Seoska naselja su u
Srbiji nastajala spontanim, a često i haotičnim
zgušnjavanjem slučajno naseljenih predela.
Danas se mreža seoskih naselja menja tako što
su neka sela već ugašena, druga se brže ili spo-
rije prazne i neumitno nestaju (nestajuća sela),
treća su još uvek održiva (održiva sela), dok su
neka u razvijenim krajevima i uz gradove ra-
zvojno perspektivna, među kojima su i ona
retka sela koja bi mogla da služe za ugled dru-
gima. Ugledna sela bi mogla da posluže kao
prototip uspešnog i agrarnog i ruralnog ra-
zvoja u našim konkretnim globalnim okol-
nostima koje su u osnovi veoma nepovoljne.
Zato je potrebno svakom tipu sela iznaći onaj
konkretni model razvoja koji bi za njega bio
optimalan. Najhitnije su mere koje treba pre-
duzimati u selima koja su nestajuća kao i u
onima koja su još održiva.
Branislav Gulan
Nestajuća su sela u kojima je popisano ma-
nje od 100 stanovnika, kojih je 2011. godine u
Srbiji bilo 1.034! Ovom tipu bi se mogla pri-
družiti i mnoga sela koja imaju ispod 200 sta-
novnika, ako su ostala bez dece i mladih žena
koje još mogu i hoće da rađaju. To se odnosi
na ona sela koja su infrastrukturno zapuštena,
ekonomski devastirana i prekomerno ostarela.
Kad se zajedno posmatraju ugašena i nestaju-
ća sela, vidi se da nestajanje vreba četvrtinu
od ukupnog broja naselja, a ima ih 4.709 u Sr-
biji. Za ova sela bi najpre trebalo formirati vir-
tuelne seoske opštine, a za sva druga sela zavi-
čajne komunikativne mreže.
Održiva sela
Teško je, ako ne i nemoguće, statistički po-
uzdano utvrditi koje je selo održivo, a koje nije.
Ipak, mnogo je veća verovatnoća da se duže
održi u životu i da se razvija selo s više od 500
stanovnika nego ono ispod 200. Na svu sreću
u ovu kategoriju (preko 500 stanovnika) spada
najveći broj sela kojih je u Srbiji 2011. godine
bilo 2.832! Za početak neophodno je u svakoj
opštini organizovati institucionalizovanu mre-
žu onih koji znaju šta i kako s onima koji hoće
i mogu – sad i ovde, da učine nešto dobro i ko-
risno za svoje selo, za svoju opštinu i državu
Srbiju. Savremena sredstva elektronske komu-
nikacije omogućuju da se u takvu mrežu uklju-
či veliki broj stručnih i uspešnih ljudi iz srpske
dijaspore kojima bi se poverili važni (ponekad
i najvažniji) zadaci u strategijama, planovima i
projektima lokalnog, regionalnog i nacionalnog
razvoja. Umesto praznih apela, ,,ostajte ovde’’
(bez posla i perspektive) i problematičnih kal-
kulacija s novčanim doznakama starih i novih
,,gastarbajtera’’ krajnje je vreme da se u obo-
stranom interesu institucionalizuju veze i od-
nosi državljana Srbije, s državom Srbijom. Mno-
go bi bilo bolje za srpska sela i državu da oni
uopšte ne odlaze iz Srbije, ali je za mnoga od
njih odlazak bio bolja opcija. Ako već odlaze iz
zemlje, te bi veze omogućile i Srbiji da njih sa-
svim ne izgubi i njima da ne izgube Srbiju.
167
Srpska ekonomija i Evropska unija
Mala sela u Srbiji po regionima
Godina Sela s manje od 50 stanovnika
popisa Srbija - sever Srbija - jug
1948. 5 12
1953. 2 13
1961. 2 12
1971. 2 23
1981. 2 69
1991. 4 183
2002. 5 354
2011. 5 546
 (Izvor: RZS-2013.)
Ovome je potpuno analogan odnos onih koji
odlaze iz sela u gradove, a današnja sudbina
napuštenih sela velika je opomena za državu
Srbiju koju napuštaju (kao i sela) najmlađi, naj-
obrazovaniji i najvitalniji. Godišnje oko 35.000
njih ode iz Srbije, a tek poneko se vrati! Kao i
srpska dijaspora i zavičajne mreže naših sela
mogle bi da aktiviraju onaj obično skriveni
ljudski kapital, koji je ranije iz sela otišao u bli-
že ili dalje gradove, uglavnom su van zemlje.
Ti ljudi su, sa svojim potomcima, u datim okol-
nostima, najviše motivisani da objedine i po-
krenu sve druge realne potencijale za agrarni
i ruralni razvoj svojih napuštenih i zapuštenih
sela. Neki od njih znaju kako, drugi mogu i i-
maju s čim, a treći hoće da učine sve što treba,
pa ako se dobro umreže i domaćinski objedi-
ne, mogu da urade za svoje selo što niko drugi
ne bi mogao. Ako, pak, oni koji su napustili
svoja sela, svoje kuće i njive, ne učine ništa za
oživljavanje onoga što je, pre svega, njihovo,
onda će to morati da propadne pre nego ga
neko drugi ne uzme za male pare!
Ako bivši ili sadašnji žitelji sela sami ništa ne
učine, neće imati moralno pravo da ikog dru-
gog okrivljuju za zlu sudbinu svojih ostalih ro-
ditelja, oronulih kuća, zakorovljenih njiva, uga-
šenih sela i ispražnjenog i zaboravljenog zavi-
čaja. Ne bi smeli da pitaju državu i bilo koga
drugog šta je uradio za njihovo selo, dok oni
sami za njega ne urade ono što mogu.
Umesto dosadašnjeg intendantskog pristu-
pa selu i poljoprivredi, gde su se oni tretirali
168
kao proizvođači jeftine hrane, mora da se
stvori koncepcija takozvanog ruralnog razvo-
ja, koja će se temeljiti na demografskim, pri-
rodnim, ekonomskim i socio - kulturnim po-
tencijalima. Karakteristika srpskog sela danas
je da se i poslednjih decenija u njemu deša-
vaju izuzetno negativna demografska kreta-
nja. Rapidno se smanjuje natalitet, u nekim
krajevima vlada i prava ,,bela kuga’’. Sve to je
rezultiralo depopulacijom, senilizacijom i so-
cijalnom devastacijom brojnih regija u Srbiji.
Krupne promene dogodile su se i u privred-
nom životu srpskog sela. Te promene koje i-
maju dalekosežne socijalne i ekonomske po-
sledice nisu dovoljno izučene i objašnjene. U
XX veku je seljačko gazdinstvo bilo definisano
ideološkom kategorijom maksimuma, što se
pokazalo iracionalnim. Danas nema tog mak-
simuma, ali imamo sve manji broj ljudi koji
imaju velike posede od po nekoliko hiljada
hektara i sve veći broj onih koji ostaju sa svo-
jim sitnim posedom (prosečna njiva u Srbiji
je ispod tri hektara površine, a gazdinstvo ima
4,5 hektara). To im život znači, jer je to veoma
često i dodatak na prihod i osnova za preživ-
ljavanje. U prošlom veku pod uticajem indu-
strijalizacije i urbanizacije, dogodila se ,,civili-
zaciona revolucija’’. Promenjen je seljakov po-
gled na svet, promenjene su njegove vredno-
sti i moral, kulturne potrebe i životne aspira-
cije.
Tradicionalan način života
Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila
agrarno, tradicionalno društvo. Preko 80 odsto
stanovništva je živelo na selu autarhičnim,
oskudnim i tradicionalnim načinom života.
Ceo seljakov svet je bio sveden na njegov po-
sed, gazdinstvo i porodicu, selo u kome živi i
crkvu koja je oličavala Boga i usmeravala nje-
gov duhovni život. Posle Drugog svetskog rata
pod uticajem svetskih procesa, kao i nove vi-
zije društva, izvedena je industrijska revolucija,
nastupile su i protivurečne promene. Industri-
jalizovana gazdinstva povećala su robnost, spe-
cijalizovala se, imala tržišnu orijentaciju, druk-
čije stavove o budućnosti agrara. Takođe, su
imala i više kapitala, znanja i snage od tradici-
nalnih gazdinstava. Pod uticajem industrijali-
zacije smanjio se udeo tradicionalnog ručnog
rada, smanjio se broj nekvalifikovanih radnika,
a zaposleni u kombinatima su poprimali odli-
ke industrijskih radnika. Rezultat toga je da se
udeo stanovništva u gradskim naseljima po-
većao od 21 odsto u 1948. na 51 odsto u 1991.
godini. Prema podacima Republičkog zavoda
za statistiku, po podacima popisa stanovništva
iz 2011. godine, Srbija ima 7.186.862 žitelja. Van
gradskih sredina živi 2.914.990 žitelja ili 40,5
odsto stanovništva.
Prema rezultatima popisa, poljoprivredno
stanovništvo je 1948. godine činilo 68 odsto;
1953. godine 61 odsto;1961. godine 49 odsto;
1971. godine 36 odsto; 1991. godine 17 odsto
Okosnica ekonomske stabilnosti
Zadaci koji se postavljaju pred ekonomsku,
agrarno - stručnu i naučnu javnost su uto-
liko veći, jer se od agrara očekuje da nosi
privredni razvoj, da uveća bruto domaći
proizvod i da bude okosnica ukupne eko-
nomske stabilnosti. Jer, je agrar realna pri-
vredna oblast koja sad direktno donosi više
od 11, a indirektno čak i do 20 odsto do-
maćeg proizvoda, a u izvozu zemlje uče-
stvuje čak sa 23 odsto. Uz to svake godine
donosi suficit zemlji, veći od milijardu do-
lara! Dakle, poljoprivreda ne treba da pred-
stavlja simbol siromaštva već bogatstva
zemlje. Zato agrar treba podsticati kako bi
se maksimalno valorizovali prirodni, ljud-
ski, i prerađivački kapaciteti koji se koriste
tek sa trećinom mogućnosti. Revitalizaciju
i oporavak agrara Srbije treba posmatrati
integralno vodeći računa o tome da se bit-
no promenila vlasnička struktura, sa do-
minantnim učešćem privatnog vlasništva.
To nalaže da se umesto sadašnje koncipira
nova, dugoročna strategija agrarnog i ru-
Branislav Gulan
ukupnog stanovništva. U apsolutnim iznosima
poljoprivrednog stanovništva u Srbiji je 1961.
godine bilo 9.157.597 lica, a 1971. godine
7.843.986 žitelja, a 1981. godine oko pet mili-
ona. Republika Srbija danas raspolaže sa
5.113.000 hektara poljoprivredne površine ili
0,68 hektara po stanovniku. Od toga 4.252.000
hektara su obradive površine ili 0,57 hektara
po stanovniku. Do tranzicionih promena 85
odsto poseda je bilo u vlasništvu privatnika, a
sad su gotovo sve površine privatizovane (ra-
čuna se da je oko 800.0000 hektara njiva u
državnom vlasništvu). Aktivnog poljoprivred-
nog stanovništva prema popisu iz 1991. godi-
ne bilo je 904.127. Prema poslednjem popisu,
obavljenom 2012. godine u Srbiji sad ima
631.000 poljoprivrednih gazdinstava. Proizvod-
njom hrane u zemlji bavi se više od dva milio-
na ljudi.
ralnog razvoja. Nova je potrebna zbog toga
što autori u postojećoj koju je usvojila Vla-
da Srbije (ali ne i Skupština Srbije) koriste
netačne podatke, te otuda i projekcije i vi-
zija razvoja poljoprivrede, na osnovu ta-
kvih podataka, je potpuno nelogična i be-
smislena. Po jednoj verziji Strategije koju
je donela Vlada Srbije, agrar će se u nared-
noj deceniji razvijati po stopi od 6,1 odsto,
a po drugoj čak 9,19 odsto godišnje, što je
nerealno i nemoguće! Jer, i u 2015. godini
agrar je imao pad proizvodnje od 7,34 od-
sto. Potrebna je strategija, akcioni plan,
koji će biti komplementaran Evropskoj
agrarnoj politici, što će omogućiti lakše
integrisanje Srbije u savremene evropske
tokove. Dakle, potrebno je oporaviti pri-
vatni i akcionarski – državni agrarni sektor
i podsticajnim merama ekonomske politi-
ke uobličavati ga u moderan farmerski po-
sed. Potrebna je nova agrarna i socijalna
reforma, a to će onda značiti i spasavanje
agrara i sela Srbije.
169
Srpska ekonomija i Evropska unija
Današnja seoska porodica u Srbiji je neka
vrsta socijalne ruševine koja sav svoj šarm du-
guje staroj socijalnoj arhitekturi na koju pod-
seća, Henry Mendras. U posleratnom periodu
pa i danas veličina poljoprivredne porodice
je smanjena, ali je seoska porodica bila i osta-
la veća od gradske. Slično, seoska poljopri-
vredna porodica je veća od seoske nepoljo-
privredne porodice. U današnje vreme na selu
je najrasprostranjeniji tip porodice od dva
pokolenja i dece. Poslednjih decenija došlo je
i do promena na brojnosti porodice, pa se be-
leži usitnjavanje velikih porodica, jer se odra-
sla deca odvajaju od porodice, roditelja i gra-
de sopstvene zajednice. Ostala je ljubav za
zemljom kod starijih, ali se stvorila i jaka želja
za modernizacijom kod mlađih. Tako je civi-
lizacija ušla u selo. Udeo poljoprivrednog sta-
novništva u ukupnom stanovništvu Jugosla-
vije opao je sa 73 odsto u 1948. godini na 19
odsto u 1981. godini. Za takvo smanjenje SAD
i Švedskoj je trebalo 90 godina, Francuskoj
oko 100 godina, Japanu 73, a Danskoj je tre-
balo za sličnu promenu čak 130 godina. Pro-
cene su da je u Srbiji 2011. godine broj poljo-
privrednog stanovništva iznosio oko 9,4 odsto
(ili oko 631.000). Od ovog broja čak 50 odsto
lica je starije od 60 godina, dok je mlađih od
20 godina bilo samo 11,5 odsto (manje od
62.000).
Ekonomsko - socijalna institucija ,,ruralni ra-
zvoj’’ je relativno nova u teoriji razvoja. Vezuje
se za zemlje takozvanog ,,trećeg sveta’’ u vreme
pojave izrazito snažnih problema na relaciji
hrana-siromaštvo - populacija. Ovo istovreme-
no upućuje na zaključak da se počeci ruralnog
razvoja vezuju za poljoprivredu. I danas kada
se pomenu ruralna područja, odmah se zna da
su to siromašna područja. Zato se integralni
ruralni razvoj, kao jedna od najmlađih grana
teorije razvoja, danas tretira kao ,,motor’’ eko-
nomsko - socijalnog progresa. Ne samo u ze-
mljama u tranziciji već svuda u svetu. Za efi-
kasnije rešavanje brojnih problema u ovim re-
gionima potrebna je adekvatna proporcija tri
170
faktora: ljudsko znanje, tehnički i prirodni re-
sursi i kapital.
Povratak nije poseljačenje
Sve što se dešavalo sa ideologijom na ovim
prostorima ostavilo je duboke tragove i na srp-
skom selu. Primera radi, danas u Srbiji ima 4.709
naselja, a za deceniju i po sa mape će nestati
svako četvrto - ili 1.200 njih! Kao dokaz skoraš-
njeg života u njima će ostati novi spomenici.
Naravno, za one koji imaju naslednike da im ih
podignu. U Srbiji inače svake godine 40.000 lju-
di više umre nego što se rodi. Od toga 12.000 u
njenom najrazvijenijem delu Vojvodini. Ako se
nešto ne učini preti opasnost da već za koju de-
ceniju Srbija bude agrarna zemlja, ali bez sela i
seljaka. Danas u Srbiji imamo više od 200 sela
bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina,
a blizu polovine stanovništva živi na selu. Srp-
sko selo karakteriše i sve veća materijalna beda
ostarelih ljudi koji su ostali u njima. U 86 odsto
srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 12
odsto beleži se rast. Nije dobro što su ti stari
ljudi u selima i poslednji njihovi stanovnici. I
njihov životni vek je pri kraju, pa će posle nji-
hove smrti sela ostati pusta. Tako su odavno po
srpskim selima jedine parcele koje se šire po-
stala - groblja! Ili još jedan primer: od 1991. go-
dine do danas broj poljoprivrednih gazdinstava
se smanjio za 20 odsto. Širom Srbije danas je
prazno blizu 50.000 kuća, a na 145.000 njih piše
privremeno nenastanjeno! Jedan od najvećih
strukturno razvojnih problema srpskog društva
danas je brzo smanjivanje seoskog stanovništva
(depopulaciji sela) koje prevazilazi tempo sma-
njivanja poljoprivrednog stanovništva (deagra-
rizaciju). U 60 odsto srpskih sela smanjuje se
broj stanovnika odseljavanjem. To su sela sa
starijim stanovništvom, u njima je natalitet ma-
nji, smrtnost veća, prirodni priraštaj nulti ili ne-
gativan, te je depopulacija još izraženija od emi-
gracije. Pošto je u ovim selima stanovništvo ve-
ćinom poljoprivredno (preko 60 odsto), to se
depopulacija sela manifestuje i kao senilizacija
i devastacija poljoprivrede i svih seoskih pod-
ručja udaljenih od glavnih komunikacija, većih
gradova i opštinskih centara bez industrijskih
pogona, komunalne i socijalne infrastrukture i
bez razvojne perspektive. Populaciona politika
u ovim krajevima bi se morala temeljiti na od-
govarajućoj ekonomskoj, agrarnoj, regionalnoj
razvojnoj i kulturnoj politici-bitno različitoj od
dosadašnje koja je mlade ljude istiskivala iz na-
selja, odnosno sela i poljoprivrede.
Rezultati popisa stanovništva Srbije
• 2011. godine:
• 7.186.862 stanovnika
• Van gradskih sredina živi 2.914. 990
stanovnika (40,5 odsto)
• U Srbiji svake godine više umre nego što
se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je
u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po
jedna velika varoš;
• Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine
neće imati svojih žitelja;
• Na njenom području živeće neki drugi
narodi!
• Za čoveka je to dug period, ali za istoriju
nije!
Stanje u naseljima:
• Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u
fazi nestajanja;
• U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
• U 550 ima manje od po 50 stanovnika;
• U 86 odsto opada broj stanovnika;
• U Srbiji čak 73 odsto nema dom kulture
ni biblioteku;
• U Srbiji je danas gotovo oko 50 potpuno
praznih naselja, dok 85 njih ima manje od
po deset stanovnika;
• U naseljima se nalazi 50.000 praznih kuća,
a na još blizu 150.000 piše da trenutno
niko u njima ne živi;
• Poštu nema 2.000 sela;
• Čak 173 osnovne škole imaju po jednog
đaka;
• Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa
svetom;
Branislav Gulan
• U 400 sela u Srbiji nema ni prodavnice!
Žitelji moraju na put da kupe hranu;
• U 2.760 sela nema vrtića;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• Srpsko selo karakteriše i nešto starije sta-
novništvo (43,6 godina) nego što je ono u
gradu (41,3);
• U dve trećine sela nema ambulante;
(Izvor: RZS - Popis stanovništva, domaćinstava
i stanova 2011.g)
Ovako izgleda sumorna slika sela u Srbiji.
Da bi se popravila ta sumorna slika, veoma
značajno je da se popravi i dalje nepovoljan
položaj poljoprivrede u odnosu na industriju,
da se pređe na decentralizovan model rein-
dustrijalizacije i urbanizacije, da se mnogo
više investira u saobraćajnu i komunalnu in-
frastrukturu seoskih područja, da se obezbe-
di socijalno (zdravstveno, penziono i invalid-
sko) osiguranje i kulturno prosvećivanje po-
ljoprivrednika. To bi u nekom slučaju bio
program koji bi zaustavio deagrarizaciju i de-
populaciju. Razlog zašto nam propadaju na-
selja, odnosno sela, nalazi se i u tome što se
u sela veoma malo ulaže. Primera radi od
stranih direktnih investicija koja dolaze u Sr-
biju od 2000. godine do danas u poljoprivre-
du je usmereno samo 0,7 do 1,6 odsto (Pri-
vredna komora Srbije – 2015. godine). Brza i
pretarana deagrarizacija je, umesto ranije
agrarne prenaseljenosti, prouzrokovala drugu
krajnost - industrijsku i urbanu prenaselje-
nost. Prva je stari, a druga novi veliki problem
srpskog društva. Gradski život je skup, nesta-
šica stanova je velika, fabrike su imaju puno
suvišnih radnika. Privatizacija se privodi kra-
ju, novi vlasnici nemaju milosti, pa ootpušta-
ju radnike. Tako u gradovima nema šta da se
radi, au selima nema ko da radi. Mnoga sela
su prazna, stari ljudi su ostali u njima, pa nji-
ve nema ko da obrađuje. Sve to dovelo je do
stanja da je u tradicionalnom selu uvek bilo
vremena i na pretek, dok u savremenom - ono
prebrzo ističe.
171
Srpska ekonomija i Evropska unija
Negativni trendovi na selu
Kako bi se zaustavili negativni trendovi na
selu, Srpska akademija nauka (SANU), odno-
sno njen Akademijski odbor za selo, ocenio je
da se to najbolje i najbrže može uraditi kroz
povratak zadrugarstvu. Ocena je i da je samo
ime seljak i njegov rad danas potcenjen. Jer,
kada kupuju repromaterijal da bi zasnovali
proizvodnju, on je svake godine sve skuplji,
dok kada prodaju svoje proizvode, oni posta-
ju sve jeftiniji. Na ovaj način moć seljaka sve
više slabi, a uslovi za život postaju sve teži. Da
bi se prevazilazili ovi problemi seljaci moraju
da se samoorganizuju u moderne zadruge i
udruženja. Seljaci, jedino udruženi mogu da
opstanu, da brže i bolje rešavaju svoje proble-
me i da stvore bolje uslove za život. Ukoliko
se neudruže oni će prvo propasti, a potom i
nestati! Kako bi pomogli seljacima u samor-
ganizovanju SANU – Akademijski odbor za
selo, prvo je izdao publikaciju – vodič, ,,Zašto
i kako se organizovati u zadruge’’. Publika-
cija je štampana u 50.000 primeraka, a cilj je
da po 10 komada stigne do svakog sela. Na-
mera autora i izdavača je da pomogne seljaci-
ma da se bolje organizuju i da zaštite svoje
ekonomske, ali i druge interese i da se lakše
snađu u novom poslovnom okruženju. To
okruženje danas karakterišu brze promene u
svetskoj i evropskoj ekonomiji, a dešavaju se i
u Srbiji i njenoj poljoprivredi. U novim uslovi-
ma opstanak je moguć samo onima koji su
spremni da se povezuju međusobno i da
boljom organizacijom i zajedničkim nastupom
na tržištu, osiguraju svoj opstanak i grade bu-
dućnost. Samo udruženi mogu da opstanu i
da postignu cenovnu konkurentnost. U su-
protnom otvaranje granica, liberalizacija tržišta
i dolazak velikih multinacionalnih kompanija,
veliki uvoz će ih stvoriti nekonkurentnim i –
postepeno će propasti, a potom nestati! Uz to
i mnogo udruženih malih proizvođača u za-
druge mogu kroz rast proizvodnje mnogo više
proizvoda da donesu, nego li pak nekoliko ve-
likih koji sad postoje. Posle ove publikacije iz-
172
data je i druga, a to je ,,Razvoj porodičnih
preduzeća u seoskim područjima Srbije’’.
Ova monografska studija zajedno sa pretho-
dnom čini jednu zaokruženu logičku celinu i
namenjena je, pre svega, nezaposlenim, visoko-
obrazovanim stručnim ljudima, sa i bez rad-
nog iskustva, da što pre osnuju mala i srednja
porodična preduzeća u seoskim područjima.
Time se uz samozapošljavanje, istovremeno
rešavaju dva problema u srpskom društvu –
ekonomsko – razvojni i socijalni. Najprime-
reniji oblik međusobnog povezivanja malih
robnih proizvođača u svetu jeste zadruga ili
kooperativa, kako zadrugu nazivaju u većini
razvijenih zemalja u svetu. Oko 750.000 zadru-
ga posluje u svetu i imaju članstvo od oko 800
miliona zadrugara ili kooperanata. Kada je reč
o Srbiji u njoj je pre pola decenije bilo registro-
vano 2.124 zadruge (od toga 67,1 odsto su
zemljoradničke), a 123.000 građana su član-
ovi neke od zadruga. Zadruge u Srbiji imaju
tradiciju dugu vek i po i jedan su od prvih o-
blika organizovanog privređivanja, a očekuje
se da će stvaranje novog pravnog okvira za
modernizaciju zadruga i njihov brži razvoj do-
prineti oživljavanju privredne aktivnosti i ot-
varanju novih radnih mesta. Značaj zadružn-
og organizovanja naročito su prepoznale držav-
e EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne
probleme, pre svega, one socijalne i ekonomske
prirode.
S obzirom na nužnost obnove i oporavka
celokune srpske privrede (koja je u 2015. godini
zabeležila skroman rast BDP od tek 0,8 odsto,
a poljoprivreda pad od blizu 10 odsto) potrebno
je ubrzati proces transformacije, kako bi se
obezbedilo uključivanje domaćih preduzeća
na svetsko tržište. Osnovni problem koji pri
tome treba rešiti je podizanje nivoa
konkurentnosti. Stvaranje konkurentske
prednosti vezano je za postojanje i razvijanje
veština, znanja i sposobnosti, odnosno za
postojanje inovativnosti i preduzetništva.
Naime, da bi preduzeće ostvarilo konkurentsku
prednost, nije dovoljno da ima resurse, već je
neophodno da ima superiorne procese kako
bi resurse iskoristilo. Zato se danas insistira na
konceptu ,,organizacija koja uči’’, koja lakše
prihvata i primenjuje inovacije, a čija je osnovna
karakteristika liderstvo, pored tržišno
Tradicija zadrugarstva
Zadrugarstvo u Srbiji imalo je svoje u-
spone i padove. Prva zadruga osnovana
je u Bačkom Petrovcu 1846. godine. „Gaz-
dovsku spolok” osnovao je slovački pro-
svetitelj Štefan Homola. Osnivanje prve
srpske zadruge usledilo je odmah nakon
osnivanja zadruga u evropskim zemlja-
ma, kao rezultat rastuće potrebe siro-
mašnih seljaka da se brane od zelenaša i
trgovačkih špekulanata. Glavni savez srp-
skih zemljoradničkih zadruga, sa sedi-
štem u Smederevu, osniva se 1895. godi-
ne, a 1898. seli se u Beograd. U Srbiji da-
nas ima oko 1.600 zemljoradničkih za-
druga, oko 123.000 zadrugara i oko
10.000 zaposlenih u zadrugama. Kao da
se zaboravlja da zadruge moraju biti is-
ključivo u rukama zadrugara, a to nije
decidirano ni u novom zakonu. Direktor
i zaposleni su samo izvršni organi i oni
ne mogu biti zadrugari! To nije povoljno
za povratak poverenja u uništeno zadru-
garstvo. Iz usvojenog dokumenta čak je
izbačen dobar deo iz prvobitne verzije u
čijem stvaranju su učestvovali seljaci.
Članovi radnih grupa, ističu da ništa od
onog što su oni predložili, nije ugrađeno
u zakon. Zadruge tavore i nestaju. Samo
između 2009. i 2012. godine likvidirano
je više od 700 zemljoradničkih zadruga
(više od trećine njihovog ukupnog bro-
ja), čak i dva regionalna zadružna saveza.
Srbija je zemlja u kojoj godišnje nestane
po 100 zadruga! Danas u Srbiji postoje
2.124 zadruge, 123.000 građana su čla-
novi neke od zadruga. Svi oni organizo-
vani su u 16 zadružnih saveza.
Branislav Gulan
orijentisane kulture i otvorene organizacije.
Dakle, tu je liderstvo na prvom mestu, kao
proces stvaranja promena koji se sprovodi kroz
aktivnosti davanja smernica, aktiviranja i
motivisanja ljudi.
Srbija najgora u regionu
Predviđanja ukazuju će Srbija i 2016. godine
imati blagi ekonomski rast (1,5 odsto), ali i naj-
višu stopu nezaposlenosti u odnosu na svoje
najbliže susede, pokazala je zajednička analiza
ekonomskih instituta iz šest zemalja bivših ju-
goslovenskih članica. Naime, prema podacima
iz prvog broja publikacije SEE-6 ekonomik in-
stituta, Srbija će 2015. završiti s rastom BDP od
svega 0,5 odsto, Hrvatska sa 0,9 odsto, Slove-
nija sa 2,7 odsto, BiH sa 2,1 odsto, dok Make-
donija i Crna Gora predvode region jugoistoč-
ne Evrope sa stopom rasta BDP od 3,5 odsto.
Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljo-
privredne proizvodnje u 2015. godini, u visini
od 4.090 miliona dolara je manja za 5,56 odsto
u odnosu na 2014. godinu. U 2015. ukupna
vrednost realizovane biljne proizvodnje u Sr-
biji iznela je 2.979 miliona dolara, što predstav-
lja pad od 10,97 odsto u odnou na 2014., sa
učešćem od 64,29 odsto u ostvarenoj bruto
vrednoti poljoprivredne proizvodnje. Vrednost
realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji pro-
cenjena je na nivou iz 2014. godine u vrednosti
od 1.655 miliona dolara i ima učešće od 35,71
odsto u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne
proizvodnje.
Zakoni tržišta i snaga velikih
Nemilosrdni zakoni tržišta i snaga jakih
(velikih) često su suprotstavljeni interesima
malih proizvođača. Samo međusobno povezani
oni mogu da se suprotstave ili prilagode
sadašnjem ekonomskom trenutku. Pre četvrt
veka, činilo se da je vreme ,,gvozdenog stiska’’
države nad zadružnim pokretom u Srbiji proš-
lo i da dolazi vreme u kome će zadruge (naro-
čito one poljoprivredne) i zadrugari konačno
zauzeti mesto koje im s pravom pripada, kao
173
Srpska ekonomija i Evropska unija
što je to slučaj u velikom broju razvijenih ze- NASELjA (SELA) SRBIJE
malja. Na početku devedesetih godina XX veka,
u Srbiji postoje dva tipa zemljoradničkih za- Broj Broj Udeo u pro-
druge. Prvi tip čine zemljoradničke zadruge iz stanovnika sela centima (%)
vremena socijalizma, koje su ,,preživele’’ kao i 0 – 49 535 11,8
one koje su ,,oživele’’ izdvajanjem iz nekadaš- 50 – 99 460 10,1
njih poljoprivredno - industrijskih kombinata.
100 – 199 692 15,2
U drugi tip se mogu svrstati sve novonastale
200 – 399 922 20,3
zadruge, od onih koje nisu ništa drugo nego
,,prerušena’’ trgovačka preduzeća, do istinskih 400 - 599 583 12,8
zemljoradničkih zadruga u kojima zadrugari 600 – 799 342 7,5
biraju direktora, a ne obrnuto. Svaki od ova
800 – 999 253 5,6
dva tipa bremenit je problemima, na šta je
1.000 – 1999 475 10,5
mnogo puta ukazivano u naučnoj i stručnoj
literaturi. Nijedan od tih problema ne može 2.000 - 3.999 201 4,4
biti rešen bez angažovanja države. Nažalost, 4.000 – 5.999 42 0,9
do sada je država više radila protiv zadruga,
6.000 – 7.999 23 0,5
nego za njih. Za zemljoradničke zadruge pr-
vog tipa, ali i za ostale, pre svega, je bitno da 8.000 i više 13 0,3
se konačno razreše svojinska pitanja, bez čijeg Pre popisa (oko) 4.541 100
rešavanja nije moguć dalji razvoj zadrugarstva.
(Srbija bez Kosova i Metohije, popis iz 2011. godine.
Zadruge potražuju oko 200.000 hektara odu- Za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa uzeti su po-
zete im zemlje! Ne radi se samo o tome da za-
daci iz 2002. godine)-Izvor RZS
druge konačno dođu do resursa koji im po
pravu pripadaju, već da se ,,razvezivanjem’’ za manja naselja i manje brojne kategorije sta-
svojinskog čvora ti resursi aktiviraju u mnogo novništva na određenim teritorijama, a ne bi
većoj meri nego što je to bilo do sada. Već smo se dobilo gotovo ništa. Pogotovo se time ne
decenijama svedoci ,,čerupanja’’ zadružne i- bi sprečilo osnivanje i rad onih zadruga koje
movine, pa bi barem prevođenje ovog što je zapravo predstavljaju trgovačka preduzeća.
u zadrugama ostalo u zadružnu svojinu, koja Odredbe o ograničenju i izbora bliskih rođa-
je, podsećamo, ustavna kategorija, dalo neku ka na zadružne funkcije, koje se nalaze u više
nadu za opstanak i oživljavanje zemljoradnič- nuđenih nacrta zakona o zadrugama, nema-
kog zadrugarstva. Alternativa je reorganizaci- ju mnogo smisla, jer bi one pogodile seoska
ja starih zemljoradničkih zadruga, u akcionar- naselja naročito ona manja, kojih je u Srbiji
ska društva, čime bi, doduše, zadružni pokret mnogo. U velikom broju sela s malim brojem
bio pogođen, ali bi možda došlo do ozbiljnije ljudi, rodbinski povezanih, što je redovan slu-
aktivacije resursa. Nažalost, ove probleme u čaj, osnivanje zadruga bi bilo znatno otežano,
celosti ne rešava ni Zakon donet na kraju 2015.
čak onemogućeno. Tako bi oni kojima su za-
godine! druge najpotrebnije zapravo ostali bez njih.
Broj osnivača zadruge nije nevažno pita- Sam predlog je u izvesnom smislu paradok-
nje, iako se čini da je samo formalno. Sasvim salan, jer se suprotstavlja privatizaciji institu-
je dovoljno da ih bude (najmanje) pet. Even- cije (zadruge) čiji je osnov upravo privatna
tualnim potvrđivanjem većeg broja osniva- svojina koja je zasnovana na slobodi udruži-
ča smanjile bi se mogućnosti osnivanja za-
vanja. Ukoliko se želi obezbediti da zadruge
druge zaista budu zadruge, da rade, pre svega, za
174
Branislav Gulan
svoje članstvo, a ne da pretežno sarađuju s prazan pogranični prostor. Stvaranjem sigur-
kooperantima, onda treba jasno odrediti (pro- nosti na tržištu seljaci bi ostajali i u tim kraje-
centualno ili na drugi način) do koje mere za- vima, obrađivali bi zakorovljene njive, proizvo-
druge mogu da obavljaju poslove i s licima dili hranu za sebe i tržište! Za to je potrebno
koja nisu zadrugari. To nije urađeno zakonom, stvoriti i uslove. To znači da selu treba ambu-
pa će se veoma brzo tražiti njegove izmene i lanta, frizer, apoteke za ljude i stoku, prodav-
dopune! Doneti zakon, sam od sebe neće vo- nice, bioskop...
diti boljitku zadružnog pokreta ukoliko drža-
Mala sela (do 50 stanovnika)
va, pokrajina ili lokalne samouprave zaista ne Godina
u Srbiji po regionima
donesu (što pre) podsticajne mere ekonom- popisa
Srbija - sever Srbija - jug
ske politike za razvoj zadrugarstva. Drugim 1948. 5 12
rečima, oni koji donose ključne odluke, još
1953. 2 13
nisu shvatili da zemljoradničko zadrugarstvo
1961. 2 12
ima poseban značaj za stabilnost srpskog druš- 1971. 2 23
tva, zato što ono omogućava privrednicima 1981. 2 69
da na tržištu, u okruženju koje čine velika ima-
1991. 4 183
nja i moćne industrijske i trgovačke firme, za-
2002. 5 354
uzmu bolju poziciju. Kao jedan od srednjih
2011. 5 546
slojeva, poljoprivrednici su od višestruke ko-
Ukupno 27 1.212
risti za društvo: proizvode viškove hrane, osta-  Izvor:RZS (2013.)
ju na selu, u velikoj meri koriste porodičnu
Stagnaciju i demografsko propadanje sela
radnu snagu, čuvaju tradiciju i ne zaboravlja-
ju vrednost nacije i države. Zato se svako ula- možemo da sprečimo samo politikom uspeš-
ganje u njih, bilo ono institucionalno ili finan- nog ruralnog razvoja, koje se neće ticati samo
sijsko, društvu višestruko vraća. poljoprivrede, već i ostalih zanimanja i usluga
Za najveći broj sela u Srbiji nedostupna je oko nje. U Srbiji svake godine više umre nego
većina sadržaja za iole normalan život. U dve što se rodi oko 35.000 do 40.000 ljudi! Nestane
trećine sela nepostoji veterinarska ambulanta po jedna varoš. Ako se to nastavi ovakvim tem-
iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a samo pom već 2225. godine na prostorima današnje
u malom broju ruralnih naselja postoje biljne Srbije živeće neki drugi ljudi. Ovi će izumreti,
apoteke. Dakle, teški uslovi za život, udaljenost nestaće sa ovog prostora. Taj period, nešto duži
od gradova, loša mreža puteva i gotovo nika- od dva veka, dug je za običnog čoveka, ali za
kve šanse za zaradu osim obrade zemlje naj- istoriju nije.
češći su razlozi zbog čega su proteklih deceni- Naselja u Srbiji sa manje
ja sela gotovo desetkovana. Sela su zapuštena. od po 100 stanovnika
Zaboravljeno je da ona ne služe samo za pro- 1948. – 1961. 80
izvodnju hrane, već njegovi žitelji moraju da
1971. 140
imaju i pristojan život. Primera radi u Sloveni-
ji na pograničnom području ako ima pet kuća 1981 . 280
u njima ima života, nešto proizvode, seljaci su 1991. 487
udruženi u kooperative (nekadašnje zadruge), 2002. 713
zna se šta i za koga proizvode. U Srbiji je neo- 2011. 986
brađeno između 600.000 i 800.000 hektara nji-
2015. 1034
va i one se uglavnom nalaze u pograničnom
području. To je i bezbednosno pitanje jer je to Izvor: RZS
175
Srpska ekonomija i Evropska unija
Izgubljena bitka za sela!?
Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgu-
bila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna
Srbija 180.000, a južna i istočna Srbija više od
200.000 ljudi! Crna Trava, Majdanpek, Negotin,
Rekovac i – Varvarin su najdrastičnije osetili
pad nataliteta i izgubili najveći procenat sta-
novništva. Osim tri najveća grada (Beograd,
Novi Sad i Niš) sa stanovništvom ne kubure
mesta sa bošnjačkim stanovništvom, poput
Novog Pazara, Tutina i Sjenice, kao i opštine
sa albanskim življem na jugu Srbije. Dakle, broj
stanovnika je otišao u nepovrat. Sad možemo
samo da se bavimo time da se stanovništvo ne
grupiše u tri tačke, već da bude ravnomerno
raspoređeno. Da bi se nešto značajnije prome-
nilo potrebno je da prođe 20 pa i 30 godina!
Sve ovo govori da smo odavno izgubili bitku
za sela koja nestaju! Sad preostaje borba za
varošice koje takođe nestaju. Da i njih ne za-
desi ista sudbina! Prevaga broja umrlih nad ro-
đenima daleko je veći krivac za pusta sela, nego
same migracije. Smanjenje broja stanovnika u
selima, pokazuju poređenja podataka sa dva
popisa. Dramatično se ubrzava smanjivanje u
malim sredinama. Brzina kojom se smanjuje
broj stanovnika Srbije utrostručena je u od-
nosu na vreme od 1991. do 2002. godine, udeo
stanovnika tri najveća grada značajno raste.
Broj stanovnika u gradovima za deset godina
povećao se za 70.000, a u selima smanjio za
više od 310.000. Svake godine oko 250.000 lju-
di promeni adresu – iz jednog u drugo mesto,
po pravilu iz manjeg u veće. Popis iz 2002. go-
dine potvrdio je pad broja stanovnika najviše
u opštinama koje su već imale staro stanovniš-
tvo, i to uglavnom na istoku Srbije. Poslednji
popis pokazao je da se broj praznih kuća dra-
stično povećava u opštinama istoka i jugoisto-
ka Srbije, kao i Banata. Beograd je decenijama
unazad glavna destinacija za migrante iz Srbi-
je. U poslednje vreme najveću ekspanziju ima
Novi Sad. A, više ni Niš nije zanimljiv, već tek
održava broj stanovnika. Novi Sad se mnogo
više doživljava kao regionalni centar, dobio je
176
na značaju i povećao broj stanovnika. Ako že-
limo ravnomerniju naseljenost i da ne ostane
pola Srbije prazno, država mora da primeni
dugoročne mere. Bilo bi dobro i da se privuku
i vrate ljudi koji su otišli u inostranstvo. Ali,
kada je država siromašna za to nema šanse!
Prenaseljenost i (ne)rad
Prenaseljenost gradova sa ljudima bez posla
naročito se pokazala lošom u vreme tranzicije.
Mnoge fabrike su zatvorene, a radnici su osta-
li na ulici. Od deset radnika koji ostaju bez po-
sla, više od polovine moglo bi da se zaposli u
ruralnim područjima zemlje. To se ne odnosi
samo na radnike koji su ostali bez posla zbog
strukturnih neprilagođenosti proizvodnje, vi-
šegodišnjih sankcija i tranzicione krize, već i na
one koji su ostali bez firmi. Povratak u ruralna
područja zemlje ne znači, međutim, poselja-
čenje radnika i puko vraćanje motici i traktoru,
već njihovo zapošljavanje u oblasti poljopri-
vrede, u šumarstvu, vodoprivredi, raznim usluž-
nim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radino-
sti, infrastrukturi, malim i srednjim industrij-
skim pogonima, čija proizvodnja neugrožava
ekološku ravnotežu. Danas, naime u Srbiji ima
220.000 malih i srednjih preduzeća. Svaka vlast
u predizbornoj kampanji ističe da će taj broj
povećati na 400.000 i otvoriti milion novih rad-
nih mesta. Ali, za sada to su samo obećanja.
Koncept integralnog ruralnog razvoja, kao deo
regionalne razvojne politike, predstavlja anti-
pod klasičnoj industrijalizaciji i zasniva se na
sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih
područja u kojima živi gotovo polovina sta-
novnika Srbije. Politika oslanjanja na agrar i
ruralnu ekonomiju u celini trebalo bi da bude,
ne samo u funkciji preživljavanja u sadašnjim
vremenima, već i za trajno opredelenje države
i ekonomske razvojne politike zasnovane na
decentralizaciji i ujednačenom ekonomskom
razvoju. To je posebno značajno danas u vre-
me kada imamo blizu 800.000 nezaposlenih i
u vreme restrukturisanja velikih kompleksa
kada radnici i dalje ostaju bez posla, ali dobi-
Branislav Gulan
jaju otpremnine koje se kreću od 5.000 do 8.000 dručjima, nije namenjena tržištu. Možda se
evra. Većina njih potiče sa sela, neki se vraćaju kod nekog javljaju tržni viškovi, ali to je još uvek
i započinju i nov život, novi biznis sa tim nov- - slučajnost. U Vojvodini je polovina od tog
cem. Tako su oni sa jednom nogom u cipeli (u broja.
gradu), a sa drugom u opanku (na selu). Na taj Prema podacima Republičkog zavoda za sta-
način bi se rešavala dva problema: oživećemo tistiku Srbije, naša zemlja se nalazi među 10
srpska naselja (čitaj sela), a ljudi koji ostaju bez država sveta sa najstarijim stanovništvom, a
posla obezbediće sebi i porodici novu egzisten- na osmom mestu po siromaštvu (Eurostat
ciju. Takvom politikom bi se vratio i život u 2015.g.). Pustošenje vojvođanskih sela najizra-
srpska sela. Jer, danas u gradovima Srbije nema ženije je u južnom Banatu i opštinama Plandi-
šta da se radi, dok u selima nema ko da radi! šte, Alibunar i Bela Crkva gde ima sela koja su
avetinjski prazna. Doduše u Vojvodini ima po-
Stanovništvo u gradovima i opštinama kušaja da se preko opštinskih vlasti reši pro-
blem napuštenih domaćinstava. Opštinama
1991 2006 2012 je, naime, predloženo da otkupi napuštene
Beograd 1.552.723 1.602.861 1.664.218 kuće, a zatim da ih prodaju po povoljnim ce-
nama ljudima koji bi se skućili i možda počeli
Novi Sad 268.198 314.192 343.648 privatni biznis. Takav stambeni fond je pristu-
Sombor 97.274 92.887 85.127 pačan za sve zaposlene ljude pošto kuće sa
imanjima u vojvođanskim selima koštaju od
Priboj 32.753 29.070 26.770
2.000 do 10.000 evra, što je suma za koju se
Rekovac 16.075 12.388 10.792 može kupiti jedva 10 kvadrata u Novom Sadu.
Mada polovina stanovništva Vojvodine danas
Majdanpek 26.010 21.691 18.454
živi na selu, statističari upozoravaju da je u pro-
Crna Trava 3.949 2.041 1.608 tekle četiri decenije ta brojka, sa 1,2 miliona
Knjaževac 43.300 34.345 31.042 spala na 900.000 duša. Inače, za 100.000 evra,
novac koga imaju današnji tajkuni, moguće je
(Izvor: RZS – 2013.)
kupiti ceo selo u Vojvodini koje ima tridesetak
Država bi trebala da inicira i podrži trajni kuća!
koncept, u početku da bude i finansijer, tako
što bi osigurala neophodna inicijalna sredsta- Regionalizacija poljoprivredne
va, ali i ,,dirigent’’ koji bi vodio računa o urav- proizvodnje
noteženom i skladnom razvoju zemlje u celini Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje
(sad je taj raspon 1:22) kao i uspostavljanju šta nam je činiti. Raspoložive poljoprivredne
jednakih uslova privređivanja za sve učesnike i obradive površine, posebno oranične, mogu
u tržišnoj utakmici. U ostvarivanju koncepta se racionalno koristiti povećanjem stočarske
ruralne ekonomije kao dela regionalne razvoj- proizvodnje i izmenom proizvodne strukture
ne politike, treba da budu najdirektnije uklju- u biljnoj proizvodnji. Da bi racionalno koristi
čena, takozvana, mešovita i nepoljoprivredna te postojeće resurse, i ostvarili ovo što se pred-
domaćinstva koja poseduju obradivo zemljište, laže, potrebno ja obaviti regionalizaciju po-
ali ga u skladu sa uverenjem - Srbije da je greh ljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredno ze-
prodati očevinu, ali ne i držati je u parlogu, ne mljište predstavlja osnovni uslov za uspešno
obrađuju, mada su vlasnici 28 odsto njiva u obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Rela-
Srbiji. Treba znati da proizvodnja u današnjem tivno povoljan odnos između poljoprivrednih
seljačkom gazdinstvu, posebno u ruralnim po- i obradivih površina, prema broju stanovnika,
177
Srpska ekonomija i Evropska unija
uz povoljne klimatske i druge prirodne uslo-
ve za poljoprivrednu proizvodnju, osnov su
za uspešno organizovanje i realizaciju plani-
ranog razvoja poljoprivredne proizvodnje za
deceniju, dve, tri... Relativno čista zemljišta,
koja nisu zagađena hemijskim sredstvima,
raspoloživa radna snaga, stručni kadrovi i do-
stignuća u oblasti genetike i selekcije, uz po-
većanje domaće potrošnje i povećanje izvoza,
osnov su uspešne organizacije poljoprivredne
proizvodnje. Raspoložive poljoprivredne i
obradive površine, posebno oranične povr-
šine, mogu se racionalno koristiti povećanjem
stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne
strukture u biljnoj proizvodnji u pravcu veće
zastupljenosti industrijskog bilja, kvalitetne
kabaste stočne hrane, voća i povrća. Direktna
veza između stočarske proizvodnje i zemlji-
šta, kroz korišćenje kabaste stočne hrane i
povraćaj humusa u vidu stajnjaka, preduslov
su očuvanja postojećih fizičkih, hemijskih i
bioloških osobina poljoprivrednog zemljišta.
U cilju racionalnog korišćenja raspoloživih
zemljišnih površina i radno stvorenih uslova
za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, u
narednom periodu neophodno je započeti
sa regionalizacijom poljoprivredne proizvod-
nje.
Globalno posmatrano poljoprivrednu proi-
zvodnju na teritoriji Republike Srbije treba or-
ganizovati u okviru tri velika regiona, i to:
• Ravničarski region sa intenzivnom poljo-
privrednom proizvodnjom, koja bi obuhva-
tala područja do 250 metara nadmorske
visine, a činila bi ga teritorija AP Vojvodine,
Mačve, Pomoravlja, Stiga i Posavine;
• Brdski region koga bi činilo područje cen-
tralnog dela Republike Srbije sa poljopri-
vrednim površinama na nadmorskoj visini
od 250 do 600 metara, i
• Brdsko-planinski region koga bi činile po-
ljoprivredne površine iznad 600 metara
nadmorske visine.
178
Branislav Gulan
Radi racionalnog korišćenja raspoloživih pri-
rodnih potencijala u narednom periodu ne-
ophodno je regionalizovati poljoprivrednu pro-
izvodnju na sledeći način:
• Ravničarski region – u ovom regionu bi se
obavljala intenzivna proizvodnja;
‒‒ žita;
‒‒ industrijskog bilja;
‒‒ povrća, izuzev krompira;
‒‒ semenska proizvodnja žita i industrijskog
bilja;
‒‒ intenzivna proizvodnja u svinjarstvi;
‒‒ intenzivna proizvodnja u živinarstvu;
• Brdski region – u ovom regionu bi se obav-
ljala sledeća proizvodnja;
‒‒ poluintenzivna proizvodnja žita za gove- vredne proizvodnje. Istovremeno, neophodna je to i postala osnova njihove politike ruralnog
darsku i ovčarsku proizvodnju; je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih razvoja. Jer, evropski kontinent nema zemljiš-
‒‒ ograničena proizvodnja industrijskog bilja; programa između regiona, posebno u delu nih teritorija u izobilju kao na primer, Novi Ze-
‒‒ intenzivna proizvodnja u govedarstvu – racionalnog korišćenja koncentrovane i kaba- land, Australija, Kanada, SAD, a nije gusto ni
meso, mleko; ste stočne hrane namenjene razvoju stočar- naseljen kao Japan, Kina, Indija... Zbog toga sve
‒‒ intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso; stva, pre svega govedarske i ovčarske proi- više mora da vodi brigu o pravilnom korišće-
‒‒ intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a po- zvodnje. To podrazumeva saradnju između nju svoje teritorije. Na Drugoj konferenciji o
sebno; ravničarskog i brdskog regiona u podeli rada ruralnom razvoju, održanoj u Salzburgu, 2003.
* šljive, u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa na- godine, zaključeno je da se za realizaciju pro-
* maline, menjenog izvozu, kao i eventualnu saradnju jekata nove ruralne razvojne politike, posle
* jagode, u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvo- 2006. godine, povećavaju sredstva podrške tom
* kupine, zu, za šta postoje potencijali u zemljama Bli- razvoju iz Evropskog agrarnog fonda za ru-
* višnje, skog Istoka. ralni razvoj. Cilj je pomeranje fokusa aktivno-
* jabuke, i Da bi se ovi procesi zaustavili i krenuli putek sti sa podrške tržištu, ka podršci u finansijskoj
* kruške napreka, postavlja se pitanje šta nam je činiti, politici, ruralnom i održivom razvoju. Pored
pa i predlažem moguća rešenja: toga, što ruralna područja nude tržištu poljo-
• Brdsko – planinski region – u ovom regio-
nu prvenstveno treba iskoristiti raspoložive privredno - prehrambene proizvode, šumske
1. Decentralizacija državne uprave (dekon- plodove, proizvode od drveta, ovo su mesta
prirodne resurse – pašnjake i livade, poluin-
centracija ,,odozgo prema dole’’); za odmor, turizam i - život. Ove funkcije ru-
tenzivnom proizvodnjom u ovčarstvu, ko-
2. Oživljavanje narodne samouprave (male ralnih područja sve više dobijaju na značaju.
zarstvu i govedarstvu, uz plantažnu proi-
seoske opštine - ,,odozdo prema gore’’); Evropska komisija prepoznaje potrebu za no-
zvodnju i sakupljanje i doradu lekovitog bi-
3. Nova samoodrživa nacionalna ekonomija vim investicijama u dinamiziranju ruralnog ra-
lja i šumskih plodova, a kao alternativnu de-
(,,u se’ i u svoje kljuse’’) zvoja čime bi poboljšala efikasnost ruralne po-
latnost organizovati korišćenje i eksploata-
4. Nova agrarna reforma; litike. Sem primarne poljoprivredne proizvod-
ciju šumskog bogatstva, uz istovremeno i
nje čiji značaj u ruralnoj ekonomiji sve više
njegovu obnovu;
Evropska iskustva opada otvaraju se mogućnosti za nove, van-
Prikazan model predstavlja grubu podelu U proteklih četvrt veka Evropska ekonomska poljoprivredne aktivnosti, uslužni sektor... Zato
koja treba da omogući racionalno korišćenje zajednica, a kasnije i Evropska unija sve više se se čak ističe: možda nas ubuduće očekuje ur-
raspoloživih resursa za obavljanje poljopri- u svom razvoju okreću ruralnim sredinama, pa bani egzodus prema ruralnim područjima?!
179
Srpska ekonomija i Evropska unija
Prema projekciji EU sela karakterišu moguć-
nosti: organizovanja raznovrsne proizvodnje,
permanentnog boravka i stanovanja i povre-
menog uživanja u prirodnim lepotama i pej-
zažima. Ovo su osnovni trendovi razvoja ru-
ralne Evrope u budućnosti, što je i putokaz za
ruralnu Srbiju, ako želi da bude deo civilizova-
nog sveta. Osnovna karakteristika ruralne Evro-
pe jeste ekonomska diverzifikacija i širenje se-
Šta nas čeka?
Na osnovu agroekonomskih i ruralno -
socioloških istraživanja i predviđanja me-
đunarodnih institucija, evropsku poljo-
privredu u narednom periodu očekuju:
promene u veličini i broju farmi, zemljiš-
ne reforme bazirane na ukrupnjavanju
poseda i poboljšanju kvaliteta zemljišta,
veće korišćenje biološke, informatičke i
komunikacione tehnologije, povećanja
multifunkcionalnosti, ravnomerniji re-
gionalni razvoj i redistribucija dohotka,
podizanje kontrole kvaliteta hrane i stan-
darda prehrambene bezbednosti stanov-
ništva, dijetalne promene u ishrani, uva-
žavanje zahteva potrošača i podrška isti-
ma, komercijalizacija i tržišna (vertikal-
na) integracija farmi, raznovrsne javne
investicije i redistribucija siromaštva
među regionima i stanovništvom i veća
razvojna pomoć poljoprivredi i selu.
kundarnih i tercijalnih delatnosti u ruralnim
područjima. Zemlje EU, a posebno manje ra-
zvijene države i one koje teže toj zajednici, kao
što je i Srbija, nisu u mogućnosti da preduzi-
maju konkretne aktivnosti u svakom ruralnom
području i da ponude (daju) odgovore na broj-
ne probleme koji se javljaju u tim sredinama.
Mere vlada pojedinih zemalja, pa i Vlade Srbi-
je moraju biti selektivne sa jasno utvrđenim
prioritetima, dopunjavanje, kombinovane i
sinhronizovane sa merama i aktivnostima lo-
kalne samouprave, bazirane na njihovim pri-
180
rodnim, ekonomskim i ljudskim resursima. U
ovom procesu važnu ulogu i značaj ima inici-
jativa odozdo.
Jer, u Srbiji se godišnje održi oko 3.000 razli-
čitih turističkih manifestacija. Ona nema more,
ali je šansa u razvoju ruralnog, odnosno seo-
skog turizma. Ako bi jedno seosko domaćin-
stvo imalo dve sobe sa po dva kreveta i izda-
valo ih strancima 200 dana godišnje, po 20 evra
za jedan pun pansion, to je prihod od 16.000
evra godišnje. Kada bi se samo 10 odsto sta-
novništva Srbije bavilo turizmom, to bi za nju
značilo dodatni prihod od 1,6 milijardi evra
godišnje (prihod od turizma u 2014. godini je
1,1 milijardu dolara). To nije malo za siromaš-
nu zemlju u kojoj je prosečna plata oko 400
evra. To najbolje potvrđuju primeri zemalja
gde je razvijen seoski – ruralni turizam. Jer, uče-
šće seoskog turizma u ukupnom turističkom
prometu zemalja kreće se od 10 odsto u Španiji
i Italiji do 23 odsto. Srbija je, u poređenju i sa
zemljama regiona, na veoma niskoj razini. Lo-
šije od nje plasirana je samo Albanija. Primera
radi, u slovenačkom seoskom – ruralnom tu-
rizmu zaposleno je 40 odsto viška radne snage.
U Hrvatskoj se zaposlenost viška radne snage
u ovom sektoru kreće od 17 do 19 odsto, dok
se ovaj procenat u Bugarskoj i Rumuniji kreće
od šest do 12 odsto. Prema podacima Turistič-
kog saveza Srbije, pre dve i po decenije u njoj
se ovim turizmom bavilo tek pedesetak sela sa
3.000 kreveta i preko 800 gazdinstava. Posled-
nji podaci ukazuju da je pre pola decenije bilo
upisano 6.000 ležajeva, a taj broj ni danas ne
prelazi broj od 10.000.
Da bi svaka zemlja ili region povećali nacio-
nalni dohodak i domaći proizvod poljoprivre-
de potrebni su im makroekonomska i politič-
ka stabilnost, povećanje produktivnosti pri-
menom novih tehnologija, rast realnog do-
hotka u vanpoljoprivrednom sektoru, veći
podsticaji proizvodnji... S tim u vezi postavlja-
ju se i sledeća razmišljanja: može li poljopri-
vreda biti motor ruralnog razvoja, mogu li
manje farme opstati (mogu ako budu udru-
žene) i može li ruralna nepoljoprivredna eko-
nomija znatno doprineti razvoju sela? Da bi
sprečili pojavu ,,tužnih’’ trendova na srpskom
selu trebalo bi u narednom periodu: ujedna-
čiti stope rađanja i umiranja, odnosno stabi-
lizovati broj ruralnih stanovnika, poboljšati
saobraćajnu i telekomunikacionu infrastruk-
turu na selu, podići zdravstveni, kulturni, obra-
zovni nivo seoskog stanovništva, smanjiti za-
visnost od vlasništva nad zemljom i omogu-
ćiti zapošljavanje u drugim sektorima, pove-
ćati izvore dohotka iz nepoljoprivrednih ak-
tivnosti, sitna gazdinstva organizovati u zem-
ljoradničke zadruge. Na osnovu svega ovog
određeno je i pet principa ruralnog razvoja.
To je da se prepoznaju mogućnosti razvoja
svake sredine, utvrditi odgovornost za prome-
ne u prošlosti i budućnosti, voditi konzisten-
tnu politiku redukcije siromaštva, ubrzati pro-
ces decentralizacije vlasti i jačati ulogu i od-
govornost lokalne samouprave, izgraditi pro-
duktivan sektor u ruralnom razvoju koji će
doprinositi maksimalizaciji rasta i redukciji
siromaštva. Na taj način će doći do bolje va-
lorizacije ruralnih resursa, njihovom doprino-
su povećanju bogatstva i blagostanja, poseb-
no ruralnih stanovnika i društva u celini.
Zaključak
Na osnovu svega dolazi se do zaključka da
se srpsko selo nalazi na raskršću između ne-
stanka i opstanka. Proces devastiranja ruralnih
područja je veoma intenzivan. Manifestuje se
u raznim formama. Da bi se zaustavili negativ-
ni trendovi na srpskom selu potrebna je nova
i ofanzivna politika ruralnog razvoja. Dakle,
potrebna je nova socijalna i agrarna reforma.
Jer, sela nisu samo proizvodni regioni, već i me-
sta za život, boravak, odmor i rekreaciju. Evrop-
ska iskustva treba da nam budu pouka u poli-
tici ruralnog razvoja, koja mora biti prilagođe-
na lokalnim resursima i inicijativama. Ako se
nešto ne učini preti opasnost da već Srbija
bude agrarna zemlja, ali bez sela i seljaka!
Branislav Gulan
Literatura:
1. Vićentijević,D., Vujović,N., (2004): ,,Agrarna
politika EU i budućnost poljoprivrede
Srbije’’, Ekonomika poljoprivrede specijalni
broj: Poljoprivreda u tranziciji, broj 3 i 4
2. Gulan,B., ,,Nestanak srpskog sela’’, magazin
POLjOPRIVREDA, septembar 2003.
3. Gulan,B., list POLITIKA - dodatak POSAO,
5. januar 2006. tekst ,,Velika šansa za zapo-
šljavanje’’
4. Gulan,B. knjiga ,,Sudbina oduzete imovi-
ne’’, april 2015.g.
5. Zbornik radova - Prvi međunarodni nauč-
ni skup ,,Vlasinski susreti 95’’ - Balkansko
selo u promenama Prilozi Mitrović, M.,
tekst ,,Populaciono-razvojni problemi srp-
skog sela’’ i Zakić-Vujatović Z., tekst ,,Stra-
teško planiranje ruralnog razvoja i zadru-
garstvo’’
6. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede (2004.): Poljoprivreda Srbije
ka evropskim integracijama, Beograd
7. Materijali EEZ (1989): Budućnost ruralnih
područja u Evropskoj zajednici, Glasnik
poljoprivrede, Beograd, br. 11 - 12, str 41
- 48, prevod: Vladimir Cvjetićanin
8. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja
Srbije, Vlada Srbije, 2014.g.
9. Sela u Srbiji, Beograd, RZS, 2015. godina,
Mitrović M.Milovan
10. Tomić, D., Gulan, B., (2004): Mogućnosti
korišćenja ruralnog kapitala, zbornik: Ka-
pital u poljoprivredi IEP, Beograd, strana
267 - 275
11. Tomić, D., i Gulan, B., (1999) knjiga ,,Poljo-
privreda Jugoslavije - pre i posle sankcija’’,
Institut za ekonomiku poljoprivrede Beo-
grad
12. Tomić, D., Gulan, B., Radojević V., (2006) :
,,Budućnost ruralnih područja u Srbiji’’, Po-
ljoprivredni kalendar, Novi Sad, str. 54-57.
13. Zakon o zadrugarstvu Srbije, 2015. godine
14. Frohber, K. (2005): Special Issue Plenary
Paper from XI EAAE Congress, Kopenha-
gen, Vol. 32. No.3.str. 229-300
181
Srpska ekonomija i Evropska unija
OCENE: EKONOMSKI INSTITUT - BEOGRAD
Rizici za privredu
Najveće ograničenje kompanijama u poslo-
vanju na početku 2016. godine predstavlja
smanjena tražnja, a probleme stvaraju niske
cene i nepostojanje povoljnih kredita
Opšti indikator poslovne klime na početku
2016. godine beleži skoro nepromenjenu vred-
nost u odnosu na decembar 2015. godine. U
odnosu na uporedivi januar 2015. godine in-
dikator je blago povećan i to usled boljih oce-
na o trenutnom položaju kompanija ali i nižih
očekivanja u odnosu na period od pre godinu
dana. IFO indeks poslovne klime koji meri ko-
njunkturu u Nemačkoj, kao važnog izvoznog
tržišta domaće industrije, u januaru 2016. go-
dine zabeležio je pad u odnosu na decembar,
usled nižih očekivanja privrednika. Indikator
tromesečne očekivane prodaje kompanija, kao
najvažniji pojedinačni indikator, u januaru 2016.
godine zabeležio je nižu vrednost u odnosu na
decembar 2015. godine. U odnosu na upore-
divi januar 2015. godine, indikator očekivane
prodaje niži je za čak 20pp.
U januaru 2016. godine, nije bilo značajnih
promena u rezultatima o najvećim ograniče-
njima u poslovanju, za 48,4 odsto kompanija,
a najveće ograničenje u poslovanju je slaba
tražnja, nakon čega slede niske cene (20,8 od-
sto) i nedostatak kredita kao najveći limit za
12 odsto firmi. Sve navedeno ukazuje da je za
skoro 70 odsto kompanija iz domaće industri-
je veći problem plasman njihovih proizvoda u
odnosu na izvore finansiranja i ostale limite.
Na početku 2016. godine 33,1 odsto kompa-
nija izjasnilo se da ima zbirno visok, odnosno
previsok, nivo potraživanja čime je zadržan
trend poboljšanja ovog pokazatelja u posled-
njih godinu dana (nakon jeseni 2008. godine
između 40 i 45 odsto kompanija se izjašnjava-
lo da ima visok, odnosno previsok nivo potra-
182
živanja). Kao pozitivan nalaz iz januarske an-
kete treba navesti pad očekivanog rizika u po-
slovanju. Rezultati ankete sa početka 2016.
godine, na zajedničkom uzorku privatnih i dr-
žavnih kompanija, ukazuju na viši nivo kori-
šćenja proizvodnih kapaciteta od 0,6pp u od-
nosu na decembar (71,4 odsto u januaru). I u
odnosu na uporedivi januar 2014. godine ostva-
ren je viši nivo korišćenja proizvodnih kapaci-
teta od 1pp.
Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu
ocenili su da postoje rizici da u Srbiji u 2016.
godini bude ostvaren planirani privredni rast,
ali da je velika izvesnost da će biti nastavljena
fiskalna konsolidacija.
“Teško je očekivati da će, kao krajem 2014. i
početkom 2015. godine, rast izvoza biti glavni
faktor rasta proizvodnje”, rekao je Stojan Sta-
menković na predstavljanju novog broja časo-
pisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT)
koji izdaje Ekonomski institut u saradnji sa Pri-
vrednom komorom Srbije. On je kazao da je
zabrinjavajuće što je rast prehrambene indu-
strije u 2015. godini bio manji od očekivanog,
tako da će od konkurentnosti tog sektora u
velikoj meri zavisiti privredni rast ove godine.
Na ekonomska kretanja, kako je istakao, zna-
čajno će uticati i proizvodnja Železare Smede-
revo i RTB Bora, koji su suočeni sa problemima
jer je na svetskom tržištu pala cena čelika i obo-
jenih metala.”Skeptičan sam u pogledu prego-
vora sa kineskom kompanijom o preuzimanju
Železare jer je u celom svetu pad tražnje čelika,
a i Kina se suočava sa otpuštanjem radnika iz
te proizvodnje”, naglasio je Stamenković. On je
dodao da će rast bruto domaćeg proizvoda
(BDP) zavisiti i od rasta investicija. “Bojim se
da će u predizbornom periodu investitori da
se uzdrže od ulaganja u Srbiji, mada nisu ne-
izvesni rezultati izbora”, rekao je Stamenković.
Teško je za očekivati da će kao krajem 2014. i
početkom 2015. godine, rast izvoza biti glavni
faktor rasta proizvodnje. On je kazao i da za-
brinjava što je rast prehrambene industrije u
2015. godini bio manji od očekivanog. Ekono-
misti ističu da je industrijska proizvodnja u
2015. zabeležila, “impresivno povećanje” od 8,2
odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je,
pre svega, kako je kazao- posledica rasta pro-
izvodnje u energetici i rudarstvu. Na ekonom-
ska kretanja značajno će uticati i proizvodnja
Železare Smederevo i RTB Bora, koji su suoče-
ni sa problemima, kao posledica toga što je na
svetskom tržištu pala cena čelika i obojenih
metala. “Skeptičan sam u pogledu pregovora
sa kineskom kompanijom o preuzimanju Že-
lezare, jer je u celom svetu pad tražnje čelika,
a i Kina se suočava sa otpuštanjem radnika”,
upozorio je urednik MAT-a. On je istakao da
će rast BDP zavisiti i od rasta investicija.
Branislav Gulan
Urednik MAT-a i direktor Republičkog zavo-
da za statistiku Miladin Kovačević ističe da
očekuje da Srbija u 2016. godini nastavi da
ostvaruje dobre fiskalne rezultate. Po njegovoj
oceni Vlada Srbije može biti spokojna da mi-
sija Međunarodnog monetarnog fonda, koja
dolazi u Beograd povodom nove revizije teku-
ćeg aranžmana, neće imati zamerki da se spro-
vodi sve što je dogovoreno. “Nema rizika da
reogranizacija i sistematizacija radnih mesta u
javnom sektoru neće biti urađena onako kako
je dogovoreno sa MMF-om. To je obiman i slo-
žen posao koji do sada nije rađen i nije problem
što će za nekoliko dana biti probijeni rokovi za
dostavljanje planova”, ocenio je Kovačević.
On je ukazao da rizici postoje, ali da su ob-
zirom na stav i ostvarene rezultate u fiskalnom
sektoru, ipak mali, i da se neće odstupiti od
planiranih projekcija. “Nema rizika da sistema-
tizacija radnih mesta u javnom sektoru neće
biti urađena onako kako je dogovoreno sa
MMF-om. To je obiman i složen posao koji do
sada nije rađen. Neće praviti problem pitanje
roka i to da li je bilo potrebno malo više vre-
mena da se definišu pitanja sistematizacije, to
bi bilo smešno i to se neće desiti”, rekao je Ko-
vačević. On je kazao da “racionalizacija ide” i
da nije dobro da postoji negativan odnos pre-
ma reformama. “Neko je morao to da radi po-
sle toliko godina, a sad kad se to radi imamo
negativan odnos prema tome. Reforme su oz-
biljna stvar, a kritizacija nije dobra”, smatra Ko-
vačević.
Srbija će izvesno nastaviti da ostvaruje dobar
rezultat u fiskalnoj sferi, izjavio je ekonomista
Ivan Nikolić ističući da ne vidi nikakve ozbiljne
rizike i da su oni minimalni da se ne ostvari
ono što je planirano u fiskalnim okvirima. On
je na predstavljanju časopisa Makroekonom-
ske analize i trendovi (MAT) koji izdaje Eko-
nomski institut u saradnji sa PKS rekao i da bi
bilo jako čudno da u ovoj godini zabeležimo
nominalno veće rashode u odnosu na one koje
smo imali 2015. godine.
 (12. februar 2016.g.)
183
Srpska ekonomija i Evropska unija
Aktuelnosti u ekonomskoj politici
Uvek aktuelno pitanje fiskalne konsolidacije
ćemo početi da razmatramo kratkim osvrtom
na izvršenje budžeta za 2015. godinu, kao ilu-
stracijom njene uspešnosti u toj godini. U dru-
gom delu osvrnućemo se na neke rizike u pred-
stojećem razvojnom periodu, u trećem kratak
osvrt na finansijski položaj privrednih društa-
va.
Tokom 2015 godine, realizovan je deficit
budžeta u iznosu od 114,4 milijarde dinara
– dakle, na znatno nižem nivou nego što je
Zakonom predviđeno (191,3 milijarde). Pri
tome, ukupni ostvareni prihodi iznosili su 947,8
milijardi, što je 23,4 milijarde više nego što je
planirano, dok su rashodi niži za 53,5 milijardi
i iznosili su 1.062,2 milijarde.
Gotovo sve stavke prihodne strane, izuzev
poreza na dobit preduzeća i neporeskih pri-
hoda ostvareni su na višem nivou od planira-
nih dok su na rashodnoj strani jedino subven-
cije i ostali tekući rashodi ostvareni na nivou
značajnije višem od planiranog.
Pre dva meseca1 dali smo projekcije izvršenja
budžeta u celoj 2015. godini, a prema realiza-
ciji u prvih deset meseci. Prema ovoj prognozi
deficit budžeta smo prognozirali na oko 52,9
milijardi dinara, dok je deficit konsolidovanog
budžeta prognoziran na oko 103 milijarde. Me-
đutim, u decembru je budžet u javni dug Re-
publike preuzeo pojedine obaveze, koje se pre-
ma međunarodnim statističkim standardima
smatraju rashodom, iako nema isplate gotovi-
ne, već se otplata ovih dugovanja vrši prema
dogovorenoj dinamici. Ovo nije bilo moguće
uključiti u našu prognozu. Prema saopštenju
Ministarstva finansija, preuzet je dug Srbijaga-
sa u iznosu od 23,4 milijarde i dug prema voj-
1 S.Stamenković, M. Kovačević, I. Nikolić: „Pozitivni
impulsi i rizici rasta i fiskalne konsolidacije u kontekstu
nastalog geopolitičkog haosa“, odeljak 4 „Izvršenje
budžeta“ Uvodni referat na savetovanju NDES, 12.
decembra 2015.
184
nim penzionerima, u iznosu od 10 milijardi kao
i dug po osnovu poljoprivrednih subvencija u
iznosu od 9,6 milijardi. 2 Pored ovoga navodi
se još i da su izdaci za plate u decembru pove-
ćani zbog isplate dugovanja po osnovu isplata
naknada za prevoz zaoslenima u MUP-u, a veći
su i transferi OOSO kako bi se premostio ne-
dostatak sredstava usled manjih prihoda koji
je karakterističan za početak godine i obezbe-
dila redovna isplata njihovih nadležnosti; usled
toga fond PIO, RFZO i NSZ su godinu završili
sa suficitom. Konsolidovani deficit je, srazmer-
no, viši od naše prognozirane vrednosti i na
kraju 2015 iznosio je 148,6 milijardi dinara.
Ostaje da svoje razmatranje usmerimo na
ono što treba da usledi.
U kom smeru bi trebalo nastaviti
fiskalnu konsolidaciju?
Prema poslednjim procenama MMF3 za re-
gion Južne i Centralne Evrope (SEE) očekivani
ekonomski oporavak u narednom periodu,
meren stopom rasta BDP-a, ocenjen je kao
umeren uz preopterećen javni dug i druge
strukturne poteškoće pre svega u fiskalnom
sektoru, koji ne mogu da potpomognu brži
oporavak u postojećem sistemu.
Fiskalna konsolidicija je na snazi ne samo u
našem regionu već i čitavoj Evropi. Međutim,
2 Obaveze po osnovu vojnih penzija klasifikovane su kao
socijalna zaštita a druge dve stavke kao subvencije.
3 IMF (2015): Central, Eastern, and Southeastern Europe,
Reconciling Fiscal Consolidation and Growth, Regional
Economic Issues, November, Washington, D.C.
fiskalna konsolidacija mora biti vremenski ogra-
ničena kako bi u budućnosti bio potpomognut
jači rast i više stope rasta BDP-a. U tom smislu,
MMF predlaže fiskalne mere koje bi mogle da
se primene kako bi se napravio najbolji balans
između štednje i rasta privrede. Ove mere tre-
ba da budu usmerene ka osnaživanju domaće
tražnje i privatnog sektora. U tom smislu ključ-
ne su strukturne i institucionalne reforme.
U pogledu fiskalne konsolidacije, MMF na-
vodi da zemlje kojima je i dalje neophodno fi-
skalno prilagođavanje treba da se fokusiraju
na smanjivanje neproduktivnih transfera i sub-
vencija kao i na dalju reformu programa kao
što su penzioni sistem koji predstavljaju veliko
opterećenje za budžet. Racionalizacija broja
zaposlenih u javnom sektoru se takođe navo-
di kao jedan od mogućih mehanizama suža-
vanja na rashodnoj strani budžeta. Na prihod-
noj strani bi, po njihovoj oceni, trebalo prila-
gođavanja vršiti kroz indirektne poreze pre
svega kroz stope PDV-a, ali i kroz uvođenje
novih (ili revidiranje postojećih) poreskih obli-
ka, kao što je porez na emisiju štetnih gasova
ili porez koji je u vezi sa vlasništvom nad imo-
vinom.
Kada je reč o stopama rasta, MMF je ocenio
kakav uticaj različiti elementi imaju na rast.
Navode da su porez na dobit preduzeća (Cor-
porate income taxes) i izdaci za socijalna da-
vanja (social security contributions ) negativ-
no korelisani sa rastom u CESEE, što je u skladu
sa ekonomskom teorijom. Sa druge strane,
porezi u vezi sa potošnjom (PDV i akcize) kao
i porezi na imovinu ne utiču negativno na rast.
Slično je i sa porezom na dohodak građana.
Ovo bi značilo da treba ići ka relaksaciji po-
reza na dobit preduzeća i socijalnih davanja
koji bi se kompenzovao kroz jače oporeziva-
nje potrošnje, imovine i ličnog dohotka.
Na rashodnoj strani transferi i javna potoš-
nja negativno su korelisani sa rastom, dok jav-
ne investicije pozitivno utiču na rast. To bi zna-
čilo da treba redukovati javnu potrošnju i
transfere a pojačati javne investicije.
Branislav Gulan
Ovde treba naglasiti da smo, baveći se dugo
(na stranicama MAT-a ) pitanjima reformi i fi-
skalne konsolidcije, došli da zaključka da je
kompenzacija putem povećanja stopa PDV-
a i akciza u Srbiji iscrpljena i neproduktivna,
jer su ovi porezi regresivni i produbljuju ne-
jednakost i rizike od siromaštva. Naime stope
PDV-a su povećavane u postkriznom periodu
a akcize se usklađuju dva puta godišnje sa
stopom inflacije4. Takođe, bavili smo se pita-
njem poreza na dobit i u uslovima prevelikog
odliva novca iz zemlje (of shore zone i dr) za-
ključili da nije produktivno snižavati porez
na dobit koja se pri reinvestiranju oslobađa
ovog poreza.
Kada je reć o porezu na dohodak moraju se
razlikovati dve komponente ovog poreza: po-
rez na ukupan dohodak i porez na zarade. Po-
rez na zarade pretstavlja opterećenje fakto-
ra proizvodnje i njegovo povećanje nije pro-
duktivno tj. negativno je korelisano sa rastom.
Takođe, porez na imovinu mora biti konzer-
vativan, tj. ne sme biti kalibriran prema trenut-
nom stanju na tržištu (nekretnina, na primer)
niti premašivati tržišne norme ili uključivati
druge elemente kao, na primer, lokacijsku ren-
tu što je sada prisutno. Ovaj porez takođe ne
može biti bez ikakve kontrole centralne fiskal-
ne vlasti i odgovarajućih standarda i procena.
Mogućnost koju MMF pominje kao oporezi-
vanje imovine nije razlučena od standardnog
konzervativnog poreza na imovinu koji je kod
nas i nekontrolisan i prejak (ekspanzivan u
uslovima fiskalne konsolidacije na svim nivoi-
ma), kod koga ne postoji mogućnost dalje ek-
spanzije bez štete po investicije, stanovanje itd.
Postoji mogućnost boljeg upravljanja držav-
nom (javnom) imovinom i pravima a to je
uvođenje određenih renti (prostorna renta,
4 Takav je pristup u sistemu. U praksi, događale su se i
jednokratne korekcije, kao, na primer, zbog velikog pada
cena nafte (kako bi se kompenzovao gubitak prihoda od
akciza zbog pada cene goriva, zatim uvođenje akcize na
električnu energiju, itd.
185
 Tokom 2015 godine, realizovan je deficit budžeta u iznosu od 114,4 milijarde dinara – dakle, na znatno
nižem nivou nego što je Zakonom predviđeno (191,3 milijarde). Pri tome, ukupni ostvareni prihodi
iznosili su 947,8 milijardi, što je 23,4 milijarde više nego što je planirano, dok su rashodi niži za 53,5
Srpska ekonomija i Evropska unija milijardi i iznosili su 1.062,2 milijarde. Branislav Gulan
odnosno gradska renta i dr) koje ne pretstav- prema tvrdnjama Svetske Banke5, verovatnoća Zakon o budžetu za 2015. godinu i izvršenje (u milionima dinara)
ljaju fiskalni odnos u fundamentalnom smislu, da će u 2016. godini zaista doći do globalne Zakon 2015 Realizacija 2015 Indeks
već jedan utilitarni odnos realnog vrednovanja recesije, veoma je mala, s obzirom da svetski
I PRIMANJA BUDŽETA 924,382.6 947,837.9 102.5
javnog dobra. Rente omogućuju produktivnu BDP po glavi stanovnika još uvek pokazuje rast
1. Poreski prihodi 764,200.0 797,169.2 104.3
segregaciju rentnog biznisa i proizvodnje raz- od 1,5% u 2015. godini. Očekivani globalni rast
Porez na dohodak građana 43,900.0 44,825.2 102.1
menjivih dobara a samim tim i destimulaciju za 2015.godinu jeste nešto niži od projektova-
Porez na dobit preduzeća 66,500.0 56,960.7 85.7
seobe kapitala i stanovništva ka velikim gra- nog i iznosi 2,4%, ali ostaje i dalje u okviru pro-
dovima. Takođe se kroz privatizacioni proces, sečnih trogodišnjih vrednosti od oko 2,5%. Rast PDV 399,400.0 416,056.2 104.2

primenom modela dokapitalizacije, mogu oja- je ovaj put „podbacio“ očekivanih 2,6% zbog Akcize 215,700.0 235,780.7 109.3

čati javne finansije i istrovremeno kapitalizo- usporavanja i razvijenih, i nerazvijenih ekono- Carine 29,200.0 33,320.9 114.1
vati i emancipovati PIO fond. Na stranicama mija, što je posledica upornog opadanja cena Ostali poreski prihodi 9,500.0 10,225.6 107.6
MAT-a o povezanim reformama u javnom sek- berzanskih proizvoda, oslabljene svetske trgo- 2. Neporeski prihodi 154,260.2 145,204.5 94.1
toru smo mnogo puta pisali u proteklih dese- vine i kapitalnih tokova. U centru pažnje naj- 3. Donacije 5,922.4 5,464.2 92.3
tak godina. novije analize Svetske banke ovaj put su BRICS6 II IZDACI BUDŽETA 1,115,731.7 1,062,213.6 95.2
Dodatne analize ovih mera predloženih od zemlje, čiji je rast opao na nivo od 4% u 2015. 1. Tekući rashodi 1,033,836.9 994,111.8 96.2
strane MMF-a pokazale su da bi relaksacija godini (u 2010. iznosio je 9%), ali ono što je in- Rashodi za zaposlene 241,212.3 229,213.7 95.0
poreza na faktore proizvodnje zaista imala dikativno je da ovo usporavanje BRICS bloka
Rashodi za kupovinu roba i usluga 92,054.4 69,330.6 75.3
pozitivan efekat na rast u Srbiji. Sa druge stra- ima sinhronizovani karakter.Prelivanja na osta-
Rashodi po osnovu otplate kamata 131,062.5 125,762.8 96.0
ne, smanjivanje transfera i javne potrošnje bi, tak sveta bi, s obzirom na veličinu i integrisa-
Subvencije 80,550.6 109,849.4 136.4
u početku, mogle imati negativan efekat na nost BRICS zemalja, mogla da budu pozamaš-
rast ali u dugom roku, nakon godinu dana, na, i to je jedan od najvećih rizika u dolazećem Dotacijw međunarodnim organizacijama 2,565.7 2,583.0 100.7

ekonomija bi se prilagodila ovom stanju. Uti- periodu. S tim u vezi, i dalje je aktuelno pitanje Transferi ostalim nivoima vlasti 67,695.5 69,084.6 102.1

caj javnih investicija bi mogao imati najjači
utiicaj na rast ali pod određenim uslovima, u
kojima bi ove investicije morale da budu inve-
sticije u produktivne sektore (putna, teleko-
munikaciona i energetska infrastruktura, a u
slučaju Srbije i poljoprivreda koja jedino na taj
način može opstati i razvjati se u uslovima pot-
pune liberalizacije tržišta) koje u sebi nemaju
skrivene subvencije javnim preduzećima. Ko-
načno, ova analiza pokazuje da bi dodatno
oporezivanje potrošnje (kroz PDV i akcize) bilo
kontraprodukivno. Napominjemo da su stope
PDV-a povećavane u postkriznom periodu kao
i da se akcize usklađuju dva puta godišnje sa
stopom inflacije.
O nekim rizicima
u budućem razvoju
Poslednjih meseci u javnosti su se sve češće
mogla čuti nagađanja o nailasku nove ekonom-
ske krize u 2016. godini, koja bi mogla biti oz-
biljnija od krize iz 2008. godine, i koja bi naro-
čito mogla izazvati kolaps Evrozone. Međutim,
rebalansa Kine i prelazak na new normal stra-
tegiju rasta, što bi moglo izazvati turbulencije
na globalnom nivou. Kao kompenzujuću ten-
denciju Svetska Banka ističe Trans-Pacifički
sporazum, uspostavljen 4.oktobra 2015.godine,
od kojeg bi 12 zemalja članica imalo benefit u
vidu prosečnog rasta BDP-a od 1,1% do 2030.
godine. Ne bude li velikih odstupanja od ba-
znih projekcija, svetski rast bi dostigao 2,9% u
2016. godini, a zatim 3,1% u 2017. godini, mada
po skromnijim stopama rasta i uz naglašene
negativne rizike7.
Perspektiva tržišta Srbije je bitno vezana
za Evropsku uniju a pre svega za zemlje naj-
5 Global Economic Prospect, Spillovers amid Weak
Growth, WB, January 2016
6 BRICS blok čine: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička
Republika
7 Ovo je uvod iz autorskog teksta: K. Stančić i M.
Kovačević, „Šta Svetska banka i globalna tržišta očekuju
u 2016 i narednim godinama i koji su rizici po ekonomiju
i finansijsko tržište Srbije“, u ovom broju MAT-a.
Transferi OOSO 274,833.1 243,232.0 88.5
Socijalna zaštita iz budžeta 126,188.5 125,113.0 99.1
Ostali tekući rashodi 17,674.5 19,942.7 112.8
2. Kapitalni izdaci 49,151.3 35,744.1 72.7
3. Nabavka finansijske imovine 2,058.4 2,250.4 109.3
4. Otplata glavnice po garancijama 30,685.1 30,107.3 98.1
REZULTAT -191,349.1 -114,375.7 59.8
veće trgovinske partnere (Nemačka, Italija, spoljnog okruženja nisu kao rezultanta povolj-
neposredno okruženje tj CEFTA). Srbija je 2015. nosti i rizika izvesno progresivni. Kao zemlja
godinu završila uspešno sprovedenim planom uvoznica energenata Srbija ima pozitivne efek-
fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi te pada njihovih cena i na rast BDP-a i na fi-
koje osiguravaju uspešan nastavak ovog pro- skalnu konsolidaciju i na potrošnju, izvoz i in-
cesa u 2016. i istrovremeno u uslovima restrik- vesticije. Pad cena berzanskih proizvoda po-
cija postigla rast BDP-a vođen investicijma i gađa, međutim, metalurški kompleks a pre
izvozom. Time je otvorena perspektiva uveća- svega dva velika proizvođača – Rudarsko-to-
nih stopa rasta u ovoj i narednim godinama i pioničarski basen Bor i Železaru Smederevo.
stabiliizacija javnog duga sa padom rizika in- Rizik u vezi sa rentabilnošću proizvodnje mogu
vestiranja i rastom investicija uz rast važne se javiti i u nekim drugim oblastima, važnim
komponente stranih direktnih investicija i sa gledišta ukupnog privrednog rasta. Naime,
budžetske komponente infrastrukturnih in- ima oblasti i grana u prerađivačkoj industri-
vesticija. Negativni efekti koji mogu doći iz ji u kojima se u 2016. može očekivati rast

186 187
Srpska ekonomija i Evropska unija
proizvodnje, ali su u nekim važnim oblasti-
ma izraženi rizici u pravcu pada proizvodnje
i plasmana na domaćem i stranom tržištu,
pre svega zbog problema sa rentabilnošću i
prilagođenošću zahtevima tržišta, čije otkla-
njanje traži investicije. Postoji i rizik u vezi sa
platnim bilansom u kritičnim godinama u ko-
jima dospevaju otplate evrobondova (2017,
2018, 2020, 2021).
Rizici mogu doći i zbog smanjenja svetske i
evropske trgovine (izvoza i uvoza) i prelivanja
rizika sa finansijskih tržišta na uslove i cenu
novca na domaćem finansijskom tržištu nakon
snažnog pozitivnog uticaja domaće monetar-
ne i fiskalne politike. Takođe – nakon do sada
uspešnih koraka u fiskalnoj konsolidaciji – usled
kašnjenja predstojećih koraka.
Kratak osvrt na finansijski položaj
privrednih društava
U tekstu „Kamate, likvidnost i finansijski po-
ložaj privrednih društava u 2014. godini.“ data
je analiza osnovnih pokazatelja rentabilnosti,
finansijskog položaja i zajmovnog kapaciteta
domaćih privrednih društava koji ostvaruju
poslovne dobitke u kontekstu problema ka-
matne politike banaka i smanjene tražnje za
bankarskim kreditima. Analizom su obuhva-
ćena privredna društva koja su u 2014. godini
ostvarila poslovni dobitak koji je značajan ne
samo kao merilo primarne, poslovne rentabil-
nosti poslovanja već i kao odrednica prelomne
tačke tzv. „leveridža“ – profitabilnog finansi-
ranja iz pozajmljenog kapitala. Naime, stopa
poslovne dobiti (kao odnos između poslovnog
dobitka i ukupnih izvora kapitala) determiniše
maksimalnu visinu kamatne stope na zajmove
koju preduzeća zajmotražioci mogu da prihva-
te kako bi investiranjem pozajmljenih sredsta-
va ostvarili pozitivan neto dobitak. Analiza,
koja je obuhvatila gotovo polovinu privrednih
društava, pokazuje da se u 2014. prosečna ka-
matna stopa na bankarske zajmove privredi
kretala iznad stope poslovne dobiti što je re-
zultiralo smanjenim volumenom kreditiranja
188
privede kao i visokim gubicima privrede po
osnovu kamata.
U drugom delu analize, pokazano je da pri-
marni pokazatelji koji se za ocenu finansijskog
položaja i zajmovnog kapaciteta preduzeća -
stopa pokrića neto duga EBITDA8-om, stopa
zaduženosti, neto obrtni fond i stopa pokrića
kamata - ne ukazuju na značajnije probleme
u pogledu likvidnosti, zaduženosti i kreditnog
potencijala domaćih preduzeća ali istovreme-
no da visoke kamatne stope, na nivoima iznad
prelomne tačke „leveridža“ tj. stope poslovnog
dobitka, destimulativno utiču na tražnju pri-
vrede za kreditima budući da se ulaganjem
pozajmljenih finansijskih sredstava stvaraju
gubici. Shodno tome, tvrdnja koje se može čuti
u javnosti da „nema dovoljno kredibilnih kli-
jenata za bankarske kredite“, ne može se pri-
hvatiti. Da bi se indukovala tražnja za krediti-
ma neophodno je da se bankarski sektor odre-
kne dela visokog „interest spreada“ i izađe u
susret našim privrednicima kojima su itekako
potrebna sveža likvidna sredstva i povoljni kre-
diti za kapitalna dobra. NBS je sa svoje strane,
značajno relaksirala monetarnu politiku oba-
ranjem referentne kamatne stope i uspešnom
borbom protiv inflacije. Međutim, neophodno
je i da banke svoju kamatnu politiku prilagode
uslovima i rentabilnosti poslovanja naših pri-
vrednika kako bi se zatvorio „začarani krug“
nelikvidnosti i finansijskih i monetarnih gubi-
taka.
U vezi sa ovim, podsetićemo na dobre rezul-
tate stres testiranja banaka. Narodna banka
Srbije je, u okviru trogodišnjeg stendbaj aran-
žmana sa MMF, izvela stres testiranje bankar-
skog sektora na vrlo velikom uzorku, koji se
može smatrati pouzdanim rezultatom za ceo
sektor. Osnovna metodologije nije poznata u
detaljima, ali je po saopštenju NBS pripremlje-
8 Skraćena oznaka za ‘Ernings Before Interest, Taxes,
Depreciation and Amortization’ koja je odomaćena i u
našoj stručnoj literaturi a pretstavlja bilansnu kategoriju
poslovnog dobitka.
na „… po ugledu na metodološki pristup Evrop-
ske centralne banke i Evropskog tela za ban-
karstvo, od juna do novembra 2015. godine...“.
Uzorak je obuhvatio 14 banaka koje posluju u
Republici Srbiji radi provere kvaliteta aktive tih
banaka.
NBS je, kako su sami korektno saopštili „...
postupajući u javnom interesu, radi omoguća-
vanja ostvarivanja prava javnosti na informisa-
nost...“ objavila, po prvi put, koliko je nama po-
znato, pojedinačne rezultate stres testa na ni-
vou pojedinačnih banaka. Obrazloženje: NBS
s razlogom smatra da će na ovoj način dopri-
neti „..jačanju stabilnosti finansijskog sistema i
poverenja građana i javnosti u bankarski sektor
Srbije, kao i u efektivnu i pravovremenu reak-
ciju Narodne banke Srbije kao supervizora.“
Rezultati testiranja su ukratko: dobri. Kom-
parativno: bolji od rezultata koje je dobile
Evropska centralna banka.
Odstupanja u odnosu na deklarisanu vred-
nost koeficijenta kapitalne adekvatnosti regi-
struju se u dva slučaja. Oba slučaja su očekiva-
na.
Prvi slučaj je domaća banka. Kod nje se re-
gistruje najveće smanjivane količnika kapitalne
adekvatnosti. Glavni uzročnik: ova banka je
Branislav Gulan
morala (pošto je u državnom vlasništvu) da
prihvati kreditni portfolio banaka kojima je
oduzeta licenca. Značajno smanjenje vredno-
sti količnika kapitalne adekvatnosti jeste upo-
zorenje Vladi da može biti prinuđena da inve-
stira u ovu banka značajna sredstva ukoliko se
proces pogoršanja stanja naplativosti kredita
nastavi.
Drugi slučaj je banka u inostranom vlasniš-
tvu, koja je tokom prethodne godine preuzeta.
I ovaj rezultat je očekivan. Ova banka je proš-
la kroz ozbiljan ali nedovršen proces „hirurgije“.
Veliki deo kreditnog portfolija je uklonjen iz
bilansa ove banke. Očigledno, ostalo je još uvek
dovoljno nekrozne aktive koja nije aktivna i ne
donosi prinos.
Za ekonomsku politiku je ovaj nalaz bitan
jer omogućava brzo rešavanje konceptualne
dileme oko modela rešavanja NPL, koji jeste
obaveza iz aranžmana sa MMF-om. Naime,
masivno ulaganje u tzv. inostrane banke za si-
romašnu zemlju sa fiskalnim problemima nema
smisla. Dijagnoza NBS dopušta zaključak da to
nije ni potrebno. Ukratko: ovaj nalaz dopušta
veću slobodu Vladi pri odlučivanju o ulaganji-
ma u bankarski sektor.
 (Februar 2016.)
189
Srpska ekonomija i Evropska unija
EVROPSKI PARLAMENT
A, di su ,,vojvođanski novci” pita i EU
Delegacija EU u Srbiji upozorila je da Evrop-
ska komisija već duže vreme u svojim godiš-
njim izveštajima poziva na donošenje Zakona
o finansiranju Vojvodine. Taj pravni akt još uvek
nedostaje, javila je Radio-televizija Vojvodine.
“Opomena” i iz Evropskog parlamenta. To pred-
stavlja upozorenja vlastima u Srbiji.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili
su Rezoluciju o Srbiji u kojoj se, između osta-
log, Srbiji preporučuje da autonomiju Voj-
vodine ne treba umanjivati i da Zakon o fi-
nansiranju Vojvodine treba usvojiti bez da-
ljeg odlaganja.
“Vladavina prava mora da se poštuje. Ustav
Srbije propisuje da se Zakon o finansiranju Voj-
vodine mora usvojiti. Evropska komisija poziva
na to u svojim godišnjim izveštajima već duže
vreme i taj pravni akt od suštinskog značaja još
uvek nedostaje”, naveli su iz Delegacije EU.
Dodali su da je nivo autonomije nižih nivoa
vlasti u zemlji suverena odluka države članice
EU, kao i zemlje koja je kandidat za EU.
Na pitanje da prokomentarišu vest o van-
rednim republičkim izborima, u Delegaciji EU
u Srbiji su istakli da su uzeli u obzir tu najavu i
da je na parlamentima i vladama da odluče o
nacionalnim izborima i pozivu građanima da
glasaju u skladu sa Ustavom.
190
Branislav Gulan
(Ne)saradnja
Evropski parlament je u usmenim raz-
govorima upoznat i sa činjenicom da
nepostoji nikakva komunikacija između
Vlade Srbije i Vlade Vojvodine. Kao pri-
mer, navedeno je da od 2012. godine, od
kada je na vlasti u Srbiji SNS sa koalici-
jom, nije bilo službenih kontakata čla-
nova dve vlade, osim kroz saopštenja
javnosti. Navedeno je da Vlada Vojvo-
dine šalje dopise, ali na njih nema od-
govora iz Vlade Srbije. Kao primer ne-
saradnje navedena je činjenica da je Vla-
da Srbije održala zajedničke sednice sa
vladama šest okolnih država Srbije, ali
da nije nijedan sastanak održan sa Vla-
dom Vojvodine! Članovi Vlade Vojvodi-
ne ističu da taj problem mora da se reši.
Ukoliko ne – pokrenuće se i pitanje in- SRBIJA NA POČETKU 2016. GODINE
ternacionalizacije severne srpske pokra-
jine! Ima gotovo 110 partija
Delegacija je navela da očekuje da će izbori Na kraju 2014. godine u Srbiji je bilo 100 vpred, sa sedištem u Kisaču kod Novog Sada,
proteći u mirnoj atmosferi, sa punim poštova- političkih stranaka a zakonski zastupnik joj je Pavel Surovi.
njem demokratskih principa. Na kraju 2014. godine u Srbiji je bilo 100 po-
Srbija je u 2016. godinu ušla sa 107 regi- litičkih stranaka, a tokom 2015. su, od sedam
 (6. februar 2016.g) strovanih političkih partija. Najmlađa je Srp- registrovanih, četiri manjinske.
sko ruski pokret, čije je sedište u Zemunu, a Novoregistrovane političke stranke koje se
kao zastupnik je naveden Slobodan Dimi- nisu deklarisale kao manjinske su: Srpska na-
trijević. rodna partija i Srpski pokret Dveri iz Beograda,
Ta partija 17. decembra 2015. godine isko- kao i Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav iz
ristila je pravo registrovanja kao stranka na- Novog Sada.
cionalne manjine, za čije osnivanje je potreb- Od manjinskih su, pored Srpsko ruskog po-
no 1.000 sudski overenih potpisa građana kreta i Slovaci napred, još registrovani i partija
(za “regularne” treba 10.000 potpisa). Svaki mađarske nacionalne manjine Republikanska
šesti odrasli žitelj Srbije je član neke stranke. stranka iz Beograda, koju zastupa Nikola Jeli-
Pre Srpsko ruskog pokreta, u oktobru 2015. kić, kao i Alternativa za promene iz Preševa,
godine je registrovana stranka slovačke na- stranka albanske manjine čiji zastupnik je Ari-
cionalne manjine Slovaci napred - Slovaci fi Šćiprim. (8. januar 2016.g)
191
Srpska ekonomija i Evropska unija
SLIKA RADNIKA
ANALIZA O RADNIČKOM RADU
Prekarni rad = robovski rad
I dok se u Srbiji slušaju obećanja o povratku
u budućnost i život kakav je bio devedesetih
godina XX veka, treba pročitati i neka saz-
nanja iz literature, kad profit jede ljude! A, to
je Srbija danas, gde postoji nesiguran i neiz-
vestan rad i zarada
“Zaštiti svoje pravo na siguran posao”...Ova ak-
Pre nekoliko stotina godina, s kraja 15. i na
početku XVI veka, u vreme početka industri-
jalizacije Engleske (gde tada bi Srbija), radi ga-
jenja ovaca zbog vune, seljaci bivaju nasilno
odvajani od zemlje i masovno pretvarani u
proletere. Tomas Mor je tu pojavu izrazio me-
taforom: Ovce su pojele ljude! “One, koje su
toliko blage i koje toliko malo jedu, sada su,
kako čujem, počele da bivaju toliko proždrljive
i divlje da proždiru ljude...” Danas, posle pet-
šest vekova od vremena kada su ovce jele ljude,
svedoci smo nove faze u razvoju osobenog ka-
nibalizma. Danas radnici bivaju nasilno odva-
jani od rada i masovno pretvarani u prekarne
radnike, a proletarijat u prekarijat! Profit jede
ljude! Optimisti se nadaju da stvari neće izaći
na zlo. Zaista, nisu ovce odistinski pojele ljude,
preostalo nas je pa, verovatno, ni profit neće
pojesti čoveka, poneko će preostati. Optimisti
k’o optimisti, nadaju se da će biti među preo-
stalima. Uostalom, ne reče li onaj “penzos”:
Biće nama života dok je onih kontejnera! Pe-
smisti, pak, nesreću vide u bolnom procesu
izjedanja čoveka. I zaista, ako je čovek počeo
da postaje čovekom kada je počeo da radi, i
bivao čovekom upravo po tom radu, šta će s
njim biti ako ovaj homo sapiens biva odvajan
od rada, ako glavno obeležje rada postane nje-
gova nesigurnost, nestalnost, neizvesnost...Da-
nas se sve više piše i govori o prekarnosti rada,
o procesu onesiguravanja rada i života onih
192
koji žive od rada.Akcija protiv prekarnog rada
su tek u povoju. Izdvaja se, na primer, Indu-
striAll Global Union, novoformirana svetska
sindikalna konfederacija, koja okuplja više od
50 miliona članova iz 141 zemlje i koja od svog
osnivanja vodi akciju “Stop prekarnom radu”,
cija se posebno vezuje za 7.oktobar Svetski dan
dostojanstvenog rada. Pored ostalih sindikal-
nih konfederacija i MOR je digao glas protiv
prekarnog rada za dostojanstveni rad. Ovim
akcijama se povremeno pridružuju i pojedini
naši sindikati (Industrijski sindikat Srbije, Kon-
federacija slobodnih sindikata...).Tako smo na
sajtu Industrijskog sindikata mogli da vidimo
novu jednakost “Prekarni rad = robovski rad”.
No, ukupno uzev, treba reći da nedostaju
ozbiljna istraživanja, naučne studije i šira ra-
sprava o prekarizaciji rada i života.U tom kon-
tekstu Centar za razvoj sindikalizma nastoji da
u središte svojih istraživačkih napora stavi rad
kao praksu i rad kao vrednost, ali i fleksibiliza-
ciju i prekarizaicju rada i radnika. Zahvaljujući
finansijskoj podršci Fondacije za otvoreno druš-
tvo, Centar za razvoj sidnikalizma je u prilici
da istražuje pitanje prekarizacije rada i radnika.
Tako je krajem godine započeto empirijsko
istraživanje “Prekarizacija rada i radnika.Rad-
nici bez zanimanja i medijski radnici - tipološ-
ka analiza”.Završetak ovog projekta planiran
je za kraj avgusta ove godine. Istraživanje se
realizuje na dva kontrastna poduzorka, na po-
duzorku medijskih radnika i poduzorku ne-
kvalifikovanih radnika (radnici bez zanimanja).
Ukupno će biti intervjuisano 1.800 ispitanika.
U projektu se polazi od činjenice koja ima tre-
tman hipoteze koja se proverava u empirijskom
istraživanju, a po kojoj je Srbiju danas, uosta-
lom kao i zemlje sličnog stepena razvoja, za-
hvatio proces gotovo sveopšte prekarizacije.
Izrazito veliki broj radnika je izložen nesigur-
nom životu pre svega zbog odsustva rada ili
zbog nesigurnog rada i, shodno tome, nesigur-
nog zadovoljavanja osnovnih životnih potreba
(zbog odsustva prihoda ili malih prihoda pre-
karni radnici postaju od drugih potpuno zavi-
sna bića). Podaci ubedljivo svedoče: broj ne-
zaposlenih radnika, broj radnika u sivoj eko-
nomiji, broj radnika i penzionera čija primanja
ne podmiruju osnovne potrebe...
Nema utehe
Ne možemo se utešiti time što je to globalni
fenomen i što pogađa globalno društvo.Preka-
rizacija ne pogađa samo radnike bez zanimanja
već i one sa najvišom stručnom spremom, ne
samo fizikalce, već i novinare i brojne frilensere.
U pitanju je, dakle, prekarizacija koja se sve šire
razume kao trijada nesigurnog rada, male ili ni-
kakve radno-pravne zaštite i nikakve ili niske
najamnine (plate ili drugih primanja). Problem
prekarizacije radnika je utoliko ozbiljniji što se
ne percipira otpor, niti od pojedinaca niti od
radničkih organizacija, sindikata...Na delu je da-
leko najčešće prepuštanje talasima prekariza-
cije i ređi pokušaji individualnog prilagođavanja
i “snalaženja”. Danas je banalna tvrdnja da veo-
ma veliki broj nezaposlenih povećava i učvršću-
je dominaciju kapitalista nad radnicima. Višak
radnika u odnosu na broj raspoloživih mesta
omogućava poslodavcu da bira koga će zapo-
sliti i da otpušta bilo kojeg radnika koji mu nije
po volji ili “ne odgovara potrebama firme”. Na
Branislav Gulan
strani kapitaliste povećava se mogućnost selek-
cije radnika, a na strani (nezaposlenih) radnika
javljuju se samo nužni izbori (a oni su uvek jed-
naki prinudi) bilo kojeg posla po bilo kojoj ceni.
Na strani kapitaliste je i mogućnost otklanjanja,
odnosno pacifikacije jednog dela tržišne neizve-
snosti/rizika putem selekcije najboljih radnika
po najnižoj ceni (a u svakom slučaju po ceni
koja jeste tržišna, ali je ispod standarda za rad
određenog kvaliteta). Na strani nezaposlenih
radnika javlja se visoka konkurencija u nalaže-
nju rada (socijalni darvinizam), kao i visoka
konkurencija među zaposlenim radnicima zbog
nastojanja da zadrže radna mesta.Rezultat je
dampinška cena rada, prihvatanje smanjene, ili
minimalne nadnice.
Reč kritičara
Kritičari Yu-socijalizma pripisuju danas on-
dašnjim radnicima zalaganje za “manje rada,
uz više novca”.U ekstremnim istupima neoli-
beralnih “analitičara”, radnicima se pripisuje i
(faktički operaistički koncept) odbijanja rada
(ne u štrajkačkom smislu), kao i rukovođenje
čuvenim geslom “Radio ne radio svira ti radio”.
Današnjim prekarnim radnicima, i onima du-
gotrajno nezaposlenim, i onima koji čas rade,
čas ne rade i onima koji su kao zaposleni - po-
menuti odnos prema radu njihovih očeva i/ili
dedova, izgleda neverovatan, nemoguć, goto-
vo utopijski.
Roditeljska priča o ondašnjem radu (čak i
onda kada se radilo za male pare) izgleda im
bajkoliko, a u neoliberalnu priču ne mogu da
poveruju jer je previše različita od priče koju
čuju u kući! Poređenje ondašnjeg tipičnog rada
i današnjeg sve atipičnijeg rada, ondašnjim
radnicima se čini kao poređenje dostojanstveg
rada na jednoj strani i prekarnog rada na dru-
goj strani. Ondašnji radnici danas uzimaju ra-
zliku između dostojanstvenog i prekarnog rada
kao meru naše aktualne bede. Pri tom, za njih
je ondašnji “njihov rad” ono što bi novosindi-
kalnim govorom nazvali dostojanstvenim ra-
dom, dok ovaj rad i ne-rad danas ne znaju kako
193
Srpska ekonomija i Evropska unija
da nazovu, a vide i znaju kakav je.U tzv. polu-
dirigovanom intervjuu najčešće se umesto jed-
nog pojma čuju nekoliki “opisi”. Za jedne je to
“rad na parče - čovek na parče”, za druge je to
rad “idi mi-dođi mi”, za treće “kobajagi rad” i
sve ide tako do godovo nadrealne tvrdnje “da-
našnji rad je ne-rad”! Pojam prekarnog rada
im je stran i nerazumljiv, a nije im prihvatljiv
ni pojam nesigurnog rada. Na nerazumevanje
pojma prekarnog rada, ali i “ne-sigurnog rada”,
nailazimo i kod poluzaposlenih i nezaposlenih
radnika bez kvalifikacija (tzv. radnici bez zani-
manja). Oni sebe vide kao radnike, kao nezap-
solene radnike ili kao nadničare.Upravo je ovaj
pojam nadničara i nadničenja najbiliži onom
što se u literaturi naziva prekarnim radom. Rad
za nadnicu, rad od danas do sutra.I opet ako
bude prilike. Prekarnost je “sastavni deo jed-
nog modusa dominacije novog tipa, zasnova-
nog na uspostavljanju opšteg i trajnog stanja
nesigurnosti čiji je cilj da primora radnike na
potčinjenost, na prihvatanje eksploatacije”,
kaže Pjer Burdije u Signalnim svetlima.Prekar-
nost je, dakle, opšte i trajno stanje nesigurno-
sti. O prekarnom radu govorimo u slučaju nje-
gove trajnije nesigurnosti.
Prekarni rad je jednostavno rečeno, nesi-
guran i neizvestan rad. Možemo govoriti o
procesu onesiguravanja rada.On danas posto-
ji u Srbiji. Gaj Stending piše o sedam oblika
radne sigurnosti: sigurnost tržišta rada, sigur-
nost posla (sposobnost i prilika zadržavanja
“niše u zaposlenju”, prilike za mobilnost u viši
status), sigurnost rada (zaštita od nesigurnosti
na radnom mestu, ograničenje radnog vreme-
na), sigurnost reprodukcije veština (prilika za
sticanje veština), sigurnost prihoda (stabilan i
primeren prihod, zaštita u vidu minimalne pla-
te), sigurnost reprezentacije (posedovanje ko-
lektivnog glasa na tržištu rada, nezavisni sin-
dikati, pravo na štrajk). Naspram tipične trajne
zaposlenosti i tipične kratkotrajne nezaposle-
nosti, danas su u kontinuiranom rastu atipične
forme rada i zapošljavanja. U stvari, blede gra-
194
nice između rada i ne-rada, sve su prozirnije,
labavije, nestalne, promenljive... Nije retkost
da čovek sazna da li radi, ili ne radi, tek kad
stigne na kapiju firme u kojoj je juče radio, kao
što nije retkost da sazna da neće biti plaćen za
svoj rad onda kada dođe vreme isplate. A bo-
gami, nije retkost ni da čovek sazna da nema
zdravstveno osiguranje, onda kad mu lečenje
postane neophodno.
,,U evropskom prostoru prekariat čine tri
osnovne grupe. U prvoj grupi su gubitnici iz
kruga klasične radničke klase, dakle oni koji
zbog tehnologije, deindustrijalizacije, ili tran-
sfera proizvodnje u zemlje u razvoju, ostaju
bez posla i sele se u servisnu ekonomiju. Dru-
gu grupu čine oni koji prihvataju nesigurnost
prosto zato što nikada nisu ni imali stabilnost,
predvidljivost i status.To su migranti, ranjive
grupe i oni bez obrazovanja i kvalifikacija. Tre-
ća grupa su oni koji su obrazovani, posebno
omladina i mladi profesionalci, ali frustrirani
vlastitim radnim i životnim statusom i izgledi-
ma’’, smatra sociolog Miroslav Ružica.
Tranzicioni biznismeni
A, u tekstu objavljenom u dnevnom listu
Danas, Boris Jašović, između ostalog, kaže:
“Ukoliko imate nesiguran posao na određeno
vreme, ili onaj drugi na neodređeno - kobajagi
sigurniji, ukoliko katkada zatrajete prekovre-
meno, a niste plaćeni za takvu vrstu dobrovolj-
nog rintanja, ukoliko ste inače nedovoljno pla-
ćeni za posao koji odgovorno obavljate, ili vam
se diploma fakulteta (...) uzima kao otežavaju-
ća okolnost, ukoliko ste, dakle, kao zaposleni
prinuđeni da trpite kojekakve skorojevićke
gluposti tranzicionih biznismena (...) ili ukoli-
ko iz straha od gubitka radnog mesta prista-
nete na mobing, ili kojekakve druge oblike zlo-
stavljanja na radu - vi zasigurno spadate u ka-
tegoriju prekarizovanog radnika”. Sve u svemu,
biti duže vreme bez rada(dugotrajno nezapo-
slen), povremeno raditi, raditi pod lošim uslo-
vima, raditi za male pare - po pravilu znači
prekarni život, nesigurnu egzistenciju.Prekarni
rad i život obeležje su savremenog sveta u ko-
jem je profit sve sigurniji, a rad sve nesigurniji.I
to je pravilo koje se širi u kockarskom kapita-
lizmu. U takvom kapitalizmu vlasnik kockarske
radnje ima apsolutnu sigurnost, a igrači (koc-
kari) apsolutnu nesigurnost.Takva su pravila
organizovanog kockanja. To što ponekad po-
neki igrač dobije gaće da ne izađe gologuz iz
radnje, stvar je milosti vlasnika radnje!Naravno,
ovo je metafora.Ali činjenica je da je sigurnost
vlasnika kapitala prepoznatljiva u okviru pri-
hvaćenog stepena rizika. Na drugoj strani, si-
gurnost vlasnika radne snage nije prepoznat-
ljiva ni u slučaju zadovoljenja mnogih uslova
koji su konkurentni na tržištu radne snage.
Ljudska cena profita skače do nebesa!
Segmenti iz Istraživanja prekarnosti rada i
radnika
Istraživanje prekarnosti rada i radnika
Kada je više onih koji traže da rade od broja
raspoloživih radnih mesta, kapitalisti obuzeti
ljuboimanjem, imaju razlog da smanje nadni-
cu onima koji rade. Ništa novo. A da li pove-
ćanje tražnje radnih mesta, dakle, samog rada,
povećava ili smanjuje vrednost rada? Reklo bi
se da je logično da se u vrednosnom sistemu
rad uzdiže i postaje cenjeniji. No, po svemu
sudeći, rad gubi na vrednosnoj pijaci, gubi do-
stojanstvo. To što je rad nesiguran, a zaposle-
nje neizvesno - rad redukuje samo na jednu,
doduše ključnu komponentu - rad za egzisten-
cijalni opstanak, rad da bi se izmaklo gladi. Rad
biva ogoljen, destruiran, redukovan, sveden na
uslov za preživljavanje. Pa dobro, kakvi saveti
nam se dele kada su nas prinudili da radimo
bilo šta za bilo koju nadnicu, istrazivao je Cen-
tar za sindikalizam.
Čarobna reč u leksikonima saveta o prekar-
nim radnicima, zaposlenim, poluzaposlenim
i nezaposlenim - glasi, konkurentnost. Budi
konkurentan na tržištu rada, budi konkuren-
tniji od drugih, budi najkonkurentniji.
Savetologija savetuje: budi stručniji, veštiji,
pametniji, brži, fleksibilniji, jači, lepši, genijal-
Branislav Gulan
niji, produktivniji, talentovaniji, viši, profesio-
nalniji, iskusniji, inovativniji, komunikativniji,
poslušniji, smeši se, trepći okicama; budi tim-
ski igrač, budi veća ulizica od najvećih ulizica,
promeni boju očiju, uči dok si živ a i posle, po-
turi se tamo gde niko neće, ne idi na pauzu,
budi za gazdu idealan radnik, ne idi u WC za
vreme rada, prestani da pušiš, pričaj šefu i gaz-
di ono što žele da čuju, smanji kilažu, radi ono
što niko drugi ne bi prihvatio, radi u uslovima
koji su po tvoje zdravlje opasni, radi za nadni-
cu od koje je teško preživeti, ako ti je posao
nesiguran - postani preduzetnik, podmeći gla-
vu tamo gde drugi neće ni nogu, budi zadovo-
ljan iako za to nemaš razloga, nije stvar u tome
da radiš ono što voliš - već da voliš ono što ra-
diš, radi i ono što znaš i ono što ne znašů E ako
si takav, onda odgovaraš gazdinim željama i
gazdinoj (samo)volji. I onda možeš da računaš
na zaposlenje, na zadržavanje radnog mesta,
na preživljavanje. Sve je jednostavno, ako si naj,
naj đavo je u tome što na vrhu igle baš i nema
mnogo mesta. Naravno, saveti nisu namenjeni
onima koji nisu u stanju da sede na vrhu mača!
Stoga se i pitam: A šta ćemo mi koji nismo to-
liko pametni, ni stručni, ni dovoljno snažni da
fizikališemo bilo koji posao za bilo koje pare?
Dobro, možda su u pravu oni koji tvrde da to
priroda lako rešava ľ prirodna selekcija, najbo-
lji prežive. No, ne čini li vam se da je Hitler to
radio humanije od današnjih turbokapitalista
obuzetih ljuboimanjem? Zar nije humanije
svako smanjenje mrcvarenja?
Ako nemate posla, pokrenite svoj biznis! Ako
nemate posla, povećajte svoje radne kompe-
tencije. Ako ovde nemate posla, idite tamo gde
ga ima. Ako nećete da radite za ove pare i pod
ovim uslovima, idite tamo gde je bolje.Ako ste
nezadovoljni poslom, promenite posao. Ovo
su aktualne preporuke gospodara naših života.
No, reći će nam, pa tako je oduvek. Zar nije ona
Marija Antoneta, ćerka Marije Terezije i supru-
ga Luja XVI, rekla: Ako nemate hleba, jedite
kolače. Nije ona giljotirana ujesen 1793. zbog
pomenute izjave koja joj se pripisuje, već joj je
195
Srpska ekonomija i Evropska unija
revolucija našla neke druge grehe. Uostalom i
danas se giljotinira na mrežama, kao nedavno
ona faca koja je otprilike rekla: Ako nemate do-
voljno hleba, secite ga sitnije!
Ni savetodavci nisu jednoglasni oko svega.
Tako će vam jedni savetovati da budete mladi,
a drugi, da budete stari. Nezgodacija je što sam
do juče bio premlad i bez iskustva, a danas
imam iskustvo, ali sam već prestar! Znam da
sam šansu imao u onom međuvremenu, u
onom između od juče i od danas.
Neki savetnici će vam reći da nije toliko važ-
no znanje, nisu važne tvoje veštine, već kako
ćeš to upakovati, kako ćeš nakititi sivi i šta ćeš
obući kad ideš na razgovor sa mogućim po-
slodavcem. Dobro, tako je samo u ekstremnim
slučajevima; tipičnije je ono kad vam kažu da
nisu dovoljna vaša znanja, diplome, veštine,
već je potrebna još i ovakva ili onakva šminka.
U savetologiji posebno mesto ima fama o
transferu znanja i veština, o prenosivim i flek-
sibilnim veštinama - uprošćeno rečeno, kažu
nam: razvijaj one kapacitete koji će ti koristiti
bilo gde, bilo kad, pod bilo kojim uslovima i za
bilo koju najamninu. Čujem već da se savetuje
model Skota Vokera, koji je 2012. godine po-
bedio na izborima za guvernera države Viskon-
sin, iako je bio opozvan potpisima birača posle
dve godine na funkciji guvernera. Volker je
opozvan zbog ukidanja kolektivnih ugovora za
radnike u javnom sektoru, a to ga je dovelo do
sukoba sa veoma jakom sindikalnom organi-
zacijom.Dotični guverner je između ostalog,
redefinisao i funkciju univerziteta - ta institu-
cija treba da ôzadovolji potrebe države za rad-
nom snagomö. Verujem da ćemo i mi uskoro
tim putem, ako već nismo zakoračili. Počećemo
od obdaništa, a verovatno završiti sa lažnim
doktorima. Tako ćemo kapitalistički svet op-
skrbljivati pravim doktorima, pravom pameću
i vrhunskim stručnjacima, a mi ćemo se zado-
voljiti lažnim doktorima i uopšte onim što u
Srbiji ostane. Otuda je u pravu ASNS kada se
pita ôDa li postoji granica ponižavanja srpskih
radnika? Da srpski radnik radi bez plate, bez
196
radnog vremena, bez elementarne radne opre-
me, da ga poslodavac šikanira i ucenjuje to više
nije vest već obrazac ponašanja. I onda sledi
valjda najciničniji savet: Ostaje samo još zahtev
da radnik poslodavcu donira svoje organe.
Najkurentniji savet prekarnim radnicima gla-
si: gladovanje i strah od gladi će omogućiti da
barem privremeno nađete nekakav posao i da
ga obavljate za nekakve pare. A neoliberalni
guslači tvrde da baš takva deregulacija rada i
prekarizacija radnika, vodi u ekonomski rast.  dakle, o gladi za ostvarivanjem potreba na po-
Ranije smo zaključili da je ovakva ili onakva
glad - pokretač istorije i svakojakog napretka.
Glad onih koji nemaju šta da jedu ili se plaše
takve mogućnosti i glad onih opsednutih pro-
fitom. Može da vam se ovakav tretman gladi
čini banalnim, ali imajte na umu da banaliza-
cija gladi potiče iz života i da banalno ne zna-
či neistinito.
Strah od gladi
Činjenica je da glad disciplinuje! Isto i strah
od gladi. U stvari, strah od gladi je gori od same
gladi. Ovde više ljudi ubija strah od gladi, a
tamo negde više sama glad. Teše nas time da
smo daleko od one 122 zemlje u razvoju u ko-
jima na svakih pet sekundi od gladi umre jed-
no dete mlađe od 10 godina. Kažu da se kod
nas ne umire od gladi. Možda je tako, bukval-
no viđeno. A, da li se umire od straha od gladi?
Strah od gladi i sama glad glavno su oružje
prekarizacije radnika. Glad je veoma jak mo-
tivator na sve i svašta. Glad goni na prihvata-
nje prekarnosti kao poželjnog stanja stvari.
Strah od gladi i sama glad svaki pristojni rad
pretvaraju u ropski rad, a dostojanstvenog rad-
nika pretvaraju u pokorno biće. Barem je tako
kod onih koji su naterani da misle kako je bilo
koji rad za bilo koju nadnicu, bolji od ne-rada!
Samo bogate i moralno nehajne zemlje mogu
sebi da dozvole da im molekuralna biološkinja
konobariše u kafiću, a mašinski inžinjer radi u
kiosku na crno. Kada se to dešava u zemlji Sr-
biji, onda je tu reč o socijalnom ludilu i držav-
nom bezumlju.
Ugroženost radnika
U standardnim slučajevima funkciju ugro-
ženosti ostvarivanja osnovnih (egzistencijalnih,
bioloških) potreba, tj. straha od gladi i same
gladi, preuzimaju svako veće opadanje nivoa
zadovoljavanja osnovnih potreba ili strah od
mogućeg opadanja i jaka motivisanost za po-
trebama na aspirativnom nivou, bilo da su to
realne potrebe (potrebe rasta, prema Maslo-
vu), bilo da su umišljene (potrošačke). Radi se,
željnom nivou. U drukčijem kontekstu gledano,
reč je o strahu od siromašenja i samog siro-
maštva (bilo apsolutnog, bilo relativnog). Pro-
mena položaja u klasnoj hijerarhiji snažno mo-
tiviše na prihvatanje ili otpor prema prekarno-
sti.
Ne znam koja će od ove tri potrebe biti do-
minantna u eventualnom davanju stana u za-
log a da bi se došlo do zaposlenja. Naime, pre-
ma nedavnom saopštenju ASNS, u oglasu za
posao kompanije “Agro - Mil” iz Pojata (proi-
zvođač stočne hrane), kao preduslov za kon-
kurisanje, od kandidata za radno mesto traži
se stan u zalog! Ovo uslovljavanje zapošljava-
nja “naplativim garancijama (uknjižena nepo-
kretnina bez opterećenja na vaše ili ime vašeg
garanta)” ima svoje naličje u reagovanju Mini-
starstva rada - ono ovaj postupak smatra ne-
legalnim i osuđuje ga, ali se ne smatra nadlež-
nim za bilo kakvo sankcionisanje. Da li je ovde
u pitanju samo diskriminacija beskućnika? Ili
je u pitanju još jedan prodor neoliberalnih re-
volucionara i najava novog ludačkog socijalnog
inžinjeringa? - Kapitalizam definitivno ugroža-
va temeljne ljudske potrebe i beskrajno mani-
puliše obimom i tipovima svih ljudskih potre-
ba.
Postoji bitna razlika između prekarizujućih
funkcija egzistencijalne gladi i straha od gladi,
na jednoj strani i na drugoj strani, prekarizu-
juće funkcije opadanja nivoa zadovoljavanja
egzistencijalnih potreba i straha od tog opa-
danja, kao i funkcije ekstremno jake želje za
zadovoljavanjem potreba na višem nivou. Eg-
Branislav Gulan
zistencijalna glad deluje prisilno i tu je u pita-
nju iznuđena motivacija za prihvatanje prekar-
nosti. Glad za ostvarivanjem potreba na odre-
đenom nivou (strah od opadanja i želja za širim
zadovoljavanjem potreba) deluje motivaciono,
sa manjim ili većim intenzitetom. - U istraži-
vanju prekarizacije smo naišli na razliku izme-
đu prekarnosti fizičkih radnika (oni bez kvali-
fikacija i oni koji imaju kvalifikacije nebitne za
obavljanje datog fizičkog rada) na jednoj stra-
ni, i na drugoj strani, medijskih radnika, kao
tipičnih predstavnika radnika u tzv. kreativnoj
industriji. U slučaju radnika “bez zanimanja”
češće je prisilno delovanje egzistencijalne gla-
di i straha od te gladi. U slučaju medijskih i
sličnih radnika, u pitanju je češće motivaciono
delovanje opadanja nivoa zadovoljavanja po-
treba i straha od produženog opadanja mo-
gućnosti za njihovo zadovoljavanje. U oba slu-
čaja u pitanju je onesiguravanje, prekarizacija
rada i života. No na obzorju onih kojima je
egzistencija onesigurana vidi se bespoštedna
borba protiv svih koji su ih doveli u stanje pre-
karizovanosti. Na obzorju onih kojima je one-
siguran postojeći ili poželjni nivo zadovoljava-
nja potreba, nalazimo koncept kompromisa i
model “socijalnog dijaloga” sa onima koji us-
postavljaju procese onesiguravanja rada i ži-
vota.
Gladni leba i gladni profita idu zajedno, oni
su lice i naličje istog fenomena. Obe “gladi” i-
maju klasni karakter. Naravno, sve bi bilo druk-
čije kada bi se obe gladi smanjivale. A to neće
samo od sebe. Gladni leba će kad-tad poradi-
ti na ukidanju gladi. Dotle se ideologizovani
moralizatori ljudske bede i civilizacijskog suno-
vrata bave idejom kako da one koji su gladni
profita učine osetljivijim prema onima koji su
gladni leba, ne shvatajući svu ekskluzivnost
gladi za profitom i klasnu utemeljenost gladi.
Drugi pak čekaju da prirodna destruktivnost
profitne pohlepe, konačno dođe i do samog
profita i da ga rasturi! Čekaju da ta zmija pro-
guta svoj rep, a onda i ostalo. Legenda o uro-
borosu je večna!
197
Srpska ekonomija i Evropska unija Branislav Gulan

SUSRET SA ISTORIJOM
Tvrdičlukom ušao u legendu
Dr Lazar Paču, samouki bankarski genije i, po
mnogima, najbolji srpski ministar finansija.
Dinar pod njegovim nadzorom postao konver-
tibilna svetska valuta. Početkom XX veka naša
moneta vredela više od francuskog franka

Svako krizno vreme traži da se najbolji struč-

njaci uhvate ukoštac sa najvećim problemima.
Ovu lekciju, koju danas, izgleda, teško mogu
da savladaju političari, naši preci su je iz prve
naučili, i to pre više od stotinu godina. Pojavio
se među njima pravi čovek za tadašnju eko-
nomsku bitku sa Austrougarskom. Pravi čovek
zatekao se na pravom mestu. Dr Lazar Paču,
ministar finansija. Evo kako je on rešavao pro-
bleme.
U prvim danima januara, 1906. godine, Beč
najzad baca sve karte na sto. Počinje takozva-
ni Carinski rat između Austrougarske i Srbije.
Beograd je bio prirodna prepreka velikoj care-
vini za ekonomski prodor ka Solunu. Srbiju je
trebalo baciti na kolena. Ratom, nikako. On je
Laza Paču učio da leči ljude,
bio preskup i za bogatu Austrougarsku. Izabran
Nikola Pašić
Kuća Laze Pačua u Siminoj ulici u Beogradu
je onaj drugi, ekonomski rat. Sva srpska roba
ostala je bez kupca. Zemlja se zatekla potpuno
sama na ledini evropskog tržišta, ponižena u
a bavio se bankarstvom
ratu kakav nikada do tada nije vodila niti je na
njega računala.
Državne finansije vodio je dr Paču i to sa ta-
kvim tvrdičlukom da su se oko njega isprele
mnogobrojne simpatične anegdote, jer je u
ondašnjoj familijarnoj Srbiji samo finansijski
mag njegovog kalibra mogao i samom Pašiću,
a i kralju Petru, da kaže “nema para”. Tako je
ušao u legendu.
Gos’n Laza, kako su ga zvali u čaršiji, rođen
je 1855. u Bačkoj, u Čurugu. Potiče iz svešte-
ničke porodice koja se sa juga doselila u Au-
strougarsku. Otac Stefan bio je paroh, a majka
je poticala iz porodice kojoj je pripadao Miloš
Cvetić, poznati dramski pisac i glumac. Po ocu
Stefanu je cincarskog porekla. Osnovnu školu
je završio u rodnom mestu, a gimnaziju u No-
vom Sadu.
Nema para za kralja
Mnoge su anegdote vezane za ime Laze
Pačua. Najinteresantnija je ona oko
kralja koja zapravo objašnjava Lazine
principe i njega kao čoveka. Kralju Pe-
tru Prvom Karađorđeviću trebalo je
hitno 200.000 dinara. Poslao je sekre-
tara kod ministra Pačua da mu una-
pred isplati ovu sumu od vladareve
plate. Gos’n Laza sasluša sekretara,
kiselo se osmehne i kaže: “Ne može”!
Zgranutom sekretaru svoju odluku
objasnio je ovako:
“Umre kralj, ne daj bože, a smrtan je
kao svi mi. Ko će onda da vrati dug dr-
žavnoj kasi? - Zna se, Laza. Ili, politi-
čari nateraju kralja da abdicira. Ko će
da plati dug? - Opet Laza. Nego brate,
da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kre-
ditnu zadrugu, oni daju zajam” - rekao
je sekretaru Paču.

198 199
Srpska ekonomija i Evropska unija
Studije medicine započeo je u Cirihu, gde je
upoznao Bakunjina, ali i Svetozara Markovića,
Vasu Pelagića i buduće rukovodstvo Radikalne
stranke - Nikolu Pašića, Peru Todorovića i Peru
Velimirovića. Tu je sreo i Lenku Zaho, kojom
će se docnije u Beogradu oženiti. Tih godina
Đurđevdanska kiša
Kada su se Paču i Pašić vraćali iz Pari-
za, gde su dogovorili prvi veliki i po-
voljan kredit za vreme Carinskog rata,
ministar finasija je bio vidno neraspo-
ložen. To nije promaklo Pašiću, pa ga
priupita:
- Šta je s tobom, pa prošli smo bolje
nego što smo očekivali?
- Jeste, al’ ja moram da obezbedim
pare da vratimo ovaj zajam!
Kad je nešto docnije Laza otišao u Lon-
don da “ište još malo para za domo-
vinu”, Englezi su se malo “pravili En-
glezi” pa je Paču ostao malo duže da
pritiska, kuka i moli. Negde posle Đu-
rđevdana stigao je u London telegram
u kome je pisalo “Lazo, vraćaj se, para
ne treba, pala đurđevdanska kiša”.
posebno je voleo da čita “dela o renti, o steča-
ju, o kreditima, o taksama, o konkurenciji, o
valuti, o carinskim tarifama, o trgovinskim ugo-
vorima, kao i o budžetiranju opština i država”.
Studije je prekinuo 1878. godine, kada zajed-
no sa Perom Todorovićem, dolazi u Novi Sad
i osniva list “Straža”. Međutim vlast će ih vrlo
brzo proterati. Studije medicine okončaće u
Berlinu. Doktorirao je sa tezom o reumatskim
oboljenjima.
U Srbiju, odnosno Beograd dolazi 1880. go-
dine i otvara lekarsku ordinaciju. Učestvovao
je u osnivanju Narodne radikalske stranke 1881.
godine i postao član glavnog odbora. Pisao je
za “Samoupravu”, list Radikalne stranke.
Kada su radikali došli na vlast 1889. godine
i nacionalizovali monopole duvana i soli, po-
200
stavljen je za upravnika državnih monopola.
Na tom mestu, sa nekim prekidima kada su na
vlasti bili liberali, bio je do 1898. godine. Posle
uspešnog saniranja ove značajne državne in-
stitucije, Paču dolazi na čelo Beogradske za-
druge u kojoj je pokazao da poseduje bankar-
ska umeća.
Kralj Petar
Negde na prelazu 19. u 20. vek vrh radikalne
stranke činio je trijumvirat trojice Pašić, Protić
i Paču. Pašić je bio nesporni vođa stranke koji
je “mogao sa svakim”, Protić je “bio prznica i
svađalica”, a Lazar Paču, “dobar govornik i mi-
slilac, ali bez jakih kontakta sa bazom radikala”,
pa otud i pomalo politički bezopasan. O nje-
mu je cela Srbija govorila da je bio neverovat-
no pošten, štedljiv i vredan čovek. Možda će
to biti presudno da ga Pašić, posle Majskog
pravrata 1903. godine, kao već dokazanog
stručnjaka, postavi za ministra finansija. Slede-
ćih deset godina Paču je suvereno vodio srpske
finansije u tri radikalske vlade.
Počeo je da leči ljude, ali je od toga digao
ruke jer mu nije išlo - kako je govorio. U ban-
karstvu je bio samouk. Preuzeo je resor mini-
stra finansija u trenutku kad Srbiji niko nije
hteo da odobri kredit, malo zbog atentata na
Branislav Gulan
kralja Aleksandra, malo zbog ekonomskog sta- visoko cenjeni francuski franak. Verovali ili ne,
nja u zemlji. Oštrim monetarnim merama, fi- zlatni franak vredeo je manje od dinara. Za
nansijskom disciplinom i pre svega znalački mnoge u Evropi, to je bilo nečuveno!
vođenim pregovorima uspeo je prvo da urav- Osim novina u carinskoj i poreskoj politici, dr
noteži budžet, a potom vrati poverenje evrop- Paču je na samom početku ministrovanja lansi-
skih zemalja. Pred Pačuom je bio ozbiljan za- rao i novu niklovanu petodinarku sa likom Ka-
datak da obezbedi finansijska sredstva za nove rađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac.
političke planove. Srbija se tih godina sprema- Možda je Laza preterivao u cicijašenju, kako
la za “velike istorijske poslove”, trebalo se nao-
ružati i proširiti železničku mrežu. Od gos`n
Laze se prosto očekivalo da stvori te pare.
Carinski rat je trajalo od 1906. do 1911. go-
dine. Srpska poljoprivreda je za dlaku izbegla
propast i platila visoku cenu ekonomske sa-
mostalnosti. Austrougarska je zatvorila svoje
granice za srpsku stoku, navodno zbog zaraze.
Ova zabrana uključivala je i granicu Srbije sa
Bosnom i Hercegovinom, koja je u tom tre-
nutku u okviru Turske, ali pod austrougarskim
protektoratom. Iz blokade, Srbija je izašla jača.
Istoričari beleže da se tih godina stvorila ogrom-
na energija u Srbiji. Sve je bilo podređeno de-
vizi: Izvoziti ili umreti!
Ministar finansija, Lazar Paču, posle velikog
spremanja u svom finansijskom resoru, počeo
je pregovore sa Evropom. Otvorio je nova tržiš-
ta za našu robu u Belgiji, Nemačkoj, Francus-
koj, pa čak i u Egiptu. Obrt spoljne trgovine
povećan je sto odsto. Godine 1912. iznosio je
čitavih 200 miliona dinara u zlatu. U Beču su
se našli u čudu. Srbiji su nuđeni krediti sa svih Lazar Paču, kralj Petar i Nikola Pašić
strana. Gos’n Laza je tako mudro vodio prego-
vore da je i tokom Carinskog rata uspeo da su mnogi mislili, pa ipak, iza toga je stajao ne-
privuče strani kapital u Beograd. Ulavnom fran- verovatno pošten i štedljiv čovek. Uzeti tuđe,
cuski. Rezultat je bio otvaranje Francusko-srps- pogotovo zavući ruku u državnu blagajnu, za
ke, a potom i Praške banke. Finansijskom dis- njegovom mišljenju je bio smrtni greh. Sve pri-
ciplinom i urođenim tvrdičlukom uspeo je, već vilegije koje bi po njegovom mišljenju štetile
1909. godine, da pokrije državni budžet od 103 Srbiji - ukinuo je. Svi koji bi nešto pokušavali
miliona zlatnih dinara. Priznavao je samo no- po tom pitanju, naišli bi na zatvorena varata
vac sa zlatnom podlogom. U vreme balkanskih - od ministra do kralja!
ratova, nije imao deficit u budžetu - stručnja- Laza Paču umro je naprasno 12. oktobra 1915.
ci kažu da takav slučaj nije zabeležen u istoriji u Vrnjcima kada je čuo da je ministar vojni za-
bankarstva i istoriji ratovanja. Tokom njegove ključio zajam u Engleskoj bez njegovog znanja.
finansijske vladavine srpski novac postao je “Sa našom ustavnošću je gotovo!” - rekao je
konvertibilan. U jednom trenutku potukao je i umro
201
 Milorad Stamenović

T RGOVANJE NA
MEĐUNARODNOM
DEVIZNOM TRŽIŠTU

FOREX

loading...

Mr. sc. Milorad Stamenović

203
 TRGOVANJE NA MEĐUNARODNOM
DEVIZNOM TRŽIŠTU

FOREX
“….no amount of sophistication is going to allay the
fact that all your knowledge is about the past and
all decisions are about future”1

Autor:
Mr. sc. Milorad Stamenović
Beograd, 2016

1 N. Adler. International Dimensions of Organizational Behavior. Canada. 2000

 Milorad Stamenović

TRGOVANJE NA MEĐUNARODNOM
DEVIZNOM TRŽIŠTU

Prvo izdanje

Recezenti:
Prof. dr Oskar Kovač
Prof. dr Oskar Kovač diplomirao je, magistrirao, a zatim doktorirao na Ekonomskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu 1971. godine. Bio je specijalizant na London School of Economics and
Political Science sa stipendijom OECD. Godine 1979-1980. proveo je na Massachusetts Institute
of Technology, SAD, na osnovu fellowship-a American Association of Learned Societies.
Bio je šef sektora u Zavodu za planiranje republike Srbije, Beograd; do 1972. naučni istraživač
i direktor sektora u Institutu ekonomskih nauka, Beograd. 1972. godine bio je biran za docen-
ta, 1978. godine za vanrednog profesora, a 1984. godine za redovnog profesora Ekonomskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, šef Katedre
za međunarodnu ekonomiju, predsednik komisije za doktorate. Od maja 1986. do marta 1989.
bio je član Saveznog izvršnog veća SFR Jugoslavije, a 1992. godine potpredsednik Savezne vlade
Jugoslavije.Takođe, bio je i ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi republike
Srbije.

Prof. dr Sreten Ćuzović

Doktor ekonomskih nauka, doktorirao na Beogradskom Univerzitetu. Redovan profesor eko-
nomskog Fakulteta u Nišu. Među dostignućima izdvaja činjenicu da je bio Učesnik u timu za
izradu “ Strategije razvoja trgovine Republike Srbije” ( Ek. fak. u Beogradu-Ministarstvo trgovi-
ne, 2003. i 2009.).
“Prof.dr Sreten Ćuzović je u redakcionim odborima časopisa: Ekonomske teme, Niš; Montene-
grin Journal Of Economics, Fakultet za pomorstvo, Kotor; Poslovna politika, Beograd; Biznis ško-
la, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad.
Prof. dr Sreten Ćuzović je učestvovao u sledećim naučno-istraživačkim projektima: Strategija i
politika razvoja trgovine Republike Srbije, 2009. godina; Strategija i politika razvoja trgovine
Republike Srbije, 2003. godina; Strategijsko upravljanje proizvodnjom malih i srednjih predu-
zeća u uslovima tranzicije (2001.-2005.) Trenutno (2014.) učestvuje na realizaciji projekta: Istra-
živanje savremenih tendencija strateškog upravljanja primenom specijalizovanih menadžment
disciplina u funkciji konkurentnosti srpske privrede – projekat br. 179081 (finansira ga resorno
ministarstvo Vlade Republike Srbije).”

207
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Predgovor
Ova knjiga o Forex tržištu je nastala
kao potreba da se na tržištu nađe ade-
kvatna literatura na srpskom jeziku
koja bi omogućila korisnicima različi-
tog nivoa pređašnjeg znanja o ovom tr-
žištu da pronađu elemente od intereso-
vanja i da na osnovu ove bazične knjige
dalje samostalno krenu u istraživanje
ili trgovanje. Kada sam ušao u svet Fo-
rex tržišta imao sam popriličnih pro-
blema naći adekvatnu literaturu, odno-
sno proverene izvore na osnovu kojih bi
se mogao dalje informisati i učiti o tr-
govanju na Forexu. Na internetu posto-
ji veliki broj foruma, sajtova, članaka,
blogova, onlajn treninga, moderatora,
PDF knjiga i drugog materijala među-
tim kako znati koji od tih izvora je po-
uzdan a koji ne? Kada se počne tuma-
čiti fakultetska literature (osnovnih i
postdiplomskih studija) na ovu temu
dolazi se do zaključka da je veliki deo
tehničke analize zapravo neosnovan i
da nije prihvaćen od strane “odobrene”
i “proverene” stručne literature. U ovoj
knjizi pisanoj u formi naučne monogra-
fije su izvedene reference kod informa-
cija koje su preuzete pa se nadam da će
novim interesentima za ovo tržište to
pružiti i dodatno relevantno znanje za
nastavak samostalnog izučavanja. Ta-
kođe, neke od referenci su i samostalni
naučni radovi autora.
 Mr. sc. Milorad Stamenović
 Januar 2016, Beograd
208
Milorad Stamenović
0.1 Izjava klauzule o oslobođenju od odgo-
vornosti i upućivanje na rizike pri trgovanju
na međunarodnom deviznom tržištu Forex
Poštovani čitaoče, molim vas da prili-
kom čitanja i tumačenja instrukcija iz ove
knjige u vezi sa trgovanjem na međuna-
rodnom deviznom tržištu obavezno uz-
mete u obzir da takav posao sa sobom
nosi velike rizike i da se autor ove knjige
odriče odgovornosti od nepravilnog ili ne-
tačnog tumačenja teksta koji bi omogući-
lo sticanje profita na međunarodnom de-
viznom tržištu, kao i svake druge odgovor-
nosti od vašeg trgovanja i aktivnosti na
Forex tržištu. Ono što je preporuka kod
trgovanja na forex tržištu jeste da ne ula-
žete novac čiji gubitak niste spremni finan-
sijski podneti, kao i da ukoliko niste sigur-
ni uvek potražite stručnog konsultanta
koji bi vam određene nepoznanice mogao
pojasniti pre ili tokom investicionog pro-
cesa. Za više informacija o rizicima koje
nosi trgovanje na međunarodnom devi-
znom tržištu Forex, pogledajte poglavlje
4.2. Rizici trgovanja na Forex tržištu.
209
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
1. Uvod u Forex (FX) tržište
1.1. Definicija novca
N
ovac predstavlja pravni, socijalni
i psihološki fenomen. Između
ostalog može se reći da predstav-
lja i kulturni fenomen odnosno
najveću kulturnu tekovinu.2 Sam
termin reči novac – “money” je nastao od reči
moneta, koja je u početku označavala samo
kovani novac starog Rima nastao u hramu bo-
ginje Junione Monete.3 Novac se često defini-
še prema funkcijama koje obavlja, a najvažnije
funkcije novca su: funkcija razmene i mere
vrednosti.
Takođe, dodatne funkcije novca definišu no-
vac, a te sporedne funkcije se ogledaju u nov-
cu kao blagu, sredstvu plaćanja, svetskom nov-
cu. Jedna od najstarijih definicija novca tvrdi
da je novac bilo šta materijalnog i nemateri-
jalnog porekla, što je opšte prihvaćeno u za-
menu za sve ostale robe i usluge odnosno kao 1.2. Istorijski razvoj novca i sticanje uslova
protivvrednost za bilo koju transakciju.4 Prema
širem konceptu novca, u novčanu masu ulazi
transkcioni novac i tzv. kvazi novac koji po-
drazumeva neoročene štedne depozite kod današnjeg novca kakav nam je poznat u 21-
2 B. Stojanović. Novac, konvertibilnost i platni bilans. krugu korisnika dobijala je funkciju novca i
Beograd.2003
3 V. Meichsnes, Osnovi nauke o novcu, Skopje, 1958
4 R.P.Kent, Money and Banking, 5 ed, Holt reinhart and
th
Winston, Inc, New York, 1966
210
finansijskih institucija i komercijalnih banaka,
hartije od vrednosti pa čak i oročene depozite
u nekim slučajevima.
Nacionalna valuta predstavlja novčanu jedi-
nicu jedne zemlje koja je u isto vreme neogra-
ničeno sredstvo plaćanja u toj zemlji. Nacional-
na valuta predstavlja čisto pravni okvir za eko-
nomsku funkciju novca što najbolje dokazuje
princip nominalizma koji važi u današnjim na-
cionalnim zakonodavstvima. Plastičan primer
koji služi kao dokaz prethodnoj tvrdnji jeste da
zakonski dug koji postoji u iznosu od 1000 di-
nara i posle devalvacije ili revalvacije (promene
vrednosti novca) ostaje i dalje 1000 dinara duga.
Razlika između novca i nacionalne valute se
ogleda u razlogu njihovog nastanka. Naime,
novac je nastao kao mera vrednosti, dok je na-
cionalna valuta nastala na osnovu zakonskih
predloga suverene vlasti.
za razvoj valutnog tržišta
Novac se kroz istoriju razvijao od robe pa do
om veku. Roba koja je bila potrebna većem
univerzalnost u vrednosti. U prvonastaloj ka-
tegoriji primitivnog novca bile su prisutne školj-
ke (kauri školjke – prvo zvanično platežno
sredstvo nastalo u Kini), nakit, platno, stoka,
žito, so, koža itd. Interesantno je da je engleski
termin pecuniary što znači novčani, potiče od
latinske reči pecus što znači stoka. Takođe se
smatra da je engleski termin capital nastao od
reči cattle što znači stoka.5
Zatim je u istoj kategoriji nastao metalni no-
vac (neobrađeni i kovani). Prvi kovani novac
se pojavio u Kini (bronza), a u Zapadnoj he-
misferi u Kapadokiji između 2250. i 2150. go-
dine pre Hrista (srebro). Zlatni novac se poja-
vio još u periodu antičke Grčke kada je pred-
stavljao opšti ekvivalent za plaćanje dobara i
usluga. Prednosti zlata se ogledaju u tome da
ne korodira, da je trajno kao i da se može dalje
usitnjavati i pretapati a takođe, mala količina
zlata vredi mnogo pa se može lako čuvati. Me-
đutim, zlato je kroz istoriju pokazalo i svoje
mane u svakodnevnoj upotrebi kao na primer
da se kao metal troši i da su zabeleženi gubit-
ci u zlatu mereni u tonama u XIX veku u En-
gleskoj. Takođe, rezerve zlata nisu ravnomerno
raspoređene na svim geografskim lokacijama.
Pored upotrebe zlata, u kasnijoj istoriji u XVII
i XVIII veka koristio se i bimetalni sistem. U
okviru bimetalnog sistema, zlato i srebro su
korišćeni kao platežna sredstva.
U drugoj kategoriji su nastali sertifikati sa
100% pokrića, banknote (manje od 100% po-
krića), čist papirni novac (bez konvertibilnosti
u metal). U trećoj, savremenoj kategoriji na-
stao je tzv. nematerijalni novac u koji spada
žiralni i elektronski novac.
Pojava kovanog novca je predstavljala revo-
luciju koja je trajala oko 2500 godina i završila
se u periodu Prvog svetskog rata (1914-1918.)
kada je kovani novac u većini zemalja povučen
iz upotrebe. Nakon povlačenja kovanica, na-
stao je tzv. numerički sistem plaćanja (nakon
pensatornog), i tada je došlo i do formiranja
kvantitativnog razmenskog odnosa dveju va-
luta koji je poznat kao – devizni kurs.6
5 B. Stojanović. Novac, konvertibilnost i platni bilans.
Beograd.2003
6 B. Stojanovic. Ekonomska istorija sveta do 16 veka.
Beograd. 2005
Milorad Stamenović
Oprezna monetarna politika
Gotovo sve valute zaraćenih zemalja su
u tom period izgubile konvertibilnost
osim Kraljevine Srbije – kupovna snaga
srpskog dinara je 1918. godine bila pri-
bližno jednaka onoj pred početak rata,
a dinarske novčanice su imale pokriće
od 87.3% što je bilo veće pokriće od za-
konski propisanih 40%. takav sled okol-
nosti je nastao jer tokom rata srpska
Vlada nije izdala ni jednu novčanicu bez
pokrića za razliku od ostalih zemalja i
na taj način, kroz opreznu monetarnu
politiku, se pridržavala osnovnih pravi-
la konvertibilnosti.
Tokom monetarne istorije, srebrni standard
je preovladavao u smislu konvertibilnosti, ali
kada se misli na metalni standard uglavnom se
zlatni standard uzima u obzir i to iz dva razlo-
ga:
‒‒ mehanizam srebrnog je bio isti kao meha-
nizam punog zlatnog standarda
‒‒ za svrhe analize konvertibilnosti dovoljno
je poći od zlatnog standard jer se masov-
na upotreba banknote (za koje se vezuje
nastanak klasične konvertibilnosti) u eko-
nomski najrazvijenijim zemljama sveta
javlja sa prelaskom na monometalizam
zlata
.
Karakteristično je za puni zlatni standard da
je održavanje i jačanje zlatnih rezervi postepe-
no postalo primarni cilj monetarne politike, a
da je konvertibilnost bila potisnuta u drugi
plan iako su rezerve držane upravo zbog kon-
vertibilnosti (teorijski). Sa početkom Prvog
svetskog rata, zemlje su ukinule klasičnu kon-
vertibilnost i prešle na papirni standard, koji
im je omogućavao da povećaju štampanje
novca kako bi finansirale potrebe rata, potpu-
no nezavisno od kretanja i veličine zlatnih re-
zervi.
211
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Nakon haosa na monetarnim tržištima širom
sveta nastalim kao posledica nepoštovanja
principa konvertibilnosti, održan je samit u
Đenovi na kome je engleska Vlada izričito za-
htevala povratak na zlatno polužni standard
od pre rata sa dodatkom tzv. zlatno deviznog
standarda koji bi bio opcija za zemlje u razvo-
ju. Na taj način je trebalo da se obezbedi mo-
netarna sigurnost i razvoj za sve zemlje bez
obzira na inicijalno zlatno pokriće koje imaju.
U standardu baziranom na zlatnim polugama
dolazi do sužavanja konvertibilnosti jer nije
svako mogao da za papirni novac kupi zlato.
Zlato je mogao kupiti samo onaj ko je mogao
sebi da priušti najmanje jednu celu zlatnu po-
lugu tešku 12.5 kg zlata.
Danas se više u govorima naših ekonom-
skih analitičara konvertibilnost i ne pomi-
nje. Takođe, ono što je veoma problematič-
no jeste što se pokazuje da se ekonomska
politika zapravo svodi na isključivo politič-
ke mere što je nedopustivo. Prava nezavi-
snost ekonomskih sistema i razumno uprav-
ljanje državnim sredstvima je obavezno za
obezbeđivanje napretka i razvoja.
Sterlinška valutna zona predstavlja prete-
ču savremenog sistema konvertibilnosti. U okvi-
ru Sterlinške zone 1933. godine, zemljama bri-
tanske imperije su se pridružile skandinavske
zemlje, Egipat, Argentina, Irak, Iran i dr. Sve ove
zemlje su napustile zlatni standard i dobrovolj-
no pristale da nekonvertibilnu papirnu valutu
funte sterling drže pored zlata u deviznim re-
zervama.
Osnove posleratnog međunarodnog mo-
netarnog sistema postavljene su na konferen-
ciji u Breton-Vudsu (Bretton-woods) 1944.
godine, kada su formirane dve organizacije
za međunarodnu monetarnu i finansijsku sa-
radnju: međunarodni Monetarni Fond (In-
ternational Monetary Fond – IMF) i Među-
narodna Banka za obnovu i razvoj (Inter-
national Bank for Reconstruction and De-
velopment – IBRD). Navedeni sporazum se
često naziva i zlatno - dolarski standard. U
212
okviru ovog standarda uveden je čvrst devi-
zni kurs sa stopom oscilacije u visini od 1%
od deviznog pariteta. Kada je došlo do pora-
sta cena zlata na međunarodnom tržištu i do
situacije u kojoj dolar više nije vredeo kao zla-
to, zemlje poverioci su počele da potražuju
od strane SAD konverziju svojih dolarskih
deviznih rezervi u zlato što je uticalo na sma-
njivanje američkih državnih rezervi (zalihe
zlata u Fort Knox su se smanjile sa 16.95 mili-
jardi USD u 1961. godini na 10.89 milijardi
USD u 1968 godini.)7
Godine 1970. je došlo do naftne krize na Bli-
skom Istoku kada su SAD morale da uskrate
dogovore sa Breton-Vudskog sporazuma i da
vežu vrednost nafte za vrednost dolara. U okvi-
ru Smitsonijskog sporazuma iz 1971. godine,
USA su se saglasile da devalviraju dolar u od-
nosu na zlato za oko 8.5% (na $38 po unci
zlata). Druge zemlje su ponudile da revalviraju
svoje valute u odnosu na dolar. Trenutni efe-
kat je bio devalvacija oko 10.7% dolara u od-
nosu na ključne svetske valute. 8
Od tog perioda, porast vrednosti nafte na
međunarodnom tržištu direktno proporcio-
nalno utiče na porast vrednosti dolara, dok
pad vrednosti nafte direktno proporcionalno
utiče na pad vrednosti dolara.
Tom prilikom je uveden i takozvani plivaju-
ći devizni kurs koji je izuzetno važan za temu
kojom se bavimo u okviru ove knjige - trgova-
nje na međunarodnom deviznom tržištu. Na-
ime, plivajući devizni kurs je omogućio fluktu-
aciju valute veću od ranije navedenih 1% od
vrednosti promene pariteta, čime je omogu-
ćena visokofrekventna promena vrednosti va-
luta. Takav razvoj situacije je doveo do pove-
ćane trgovine između valuta kao i do razvoja
tehnika i mehanizama za trgovanje na među-
narodnom deviznom tržištu.
7 D. Stojanov, Međunarodne finansije, Svjetlost, Sarajevo,
1982
8 Preuzeto sa: http://www.federalreservehistory.org/
Events/DetailView/34, Nov2016
Nobelovac Milton Friedman se aktivno za-
lagao za uvođenje plivajućeg deviznog kursa
kao i za uvođenje monetarističkog pristupa
zbog tržišne efikasnosti i prednosti kreirane
ekonomskom politikom. Naročito su dva rada
Milton Fridman-a uticala na podizanje nivoa
svesti o potrebi za promenama a to su: Teorij-
ski okviri monetarne analize (1970) i Mone-
tarna teorija nominalnog dohotka (1971).
2013
2010
2007
1999
1992
1985
1977
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000
Slika 1. Dnevni protok novca na Valutnom
tržištu
*Dnevni protok novca je izražen u milijardama dolara
*1milijarda=1000 miliona *1Trilion=1000 milijardi
Prilikom formiranja monetarističkog pristupa
i napuštanja kejnsijanizma kao teorije, glavni
aduti novog pristupa su bili vezani za liberali-
zaciju tržišta i kvantitativnu monetarnu teo-
riju. Prvi matematički zapisi kvantitativne te-
orije novca su se ogledali u okviru Fišerove
jednačine razmene koja glasi9:
PT=MV i P=MV/T,
Nivo cena je upravno srazmeran količini nov-
ca (M), brzini opticaja novca (V), a obrnuto
srazmeran obimu transakcija za dati vremen-
ski period (T).
Od 1972-1973. godine nakon prihvatanja i
implementacije plivajućeg deviznog kursa od
strane svetskih lidera nastaje i međunarodno
tržište valuta (FOREX – Foreign Exchange Mar-
ket).
9 I. Stojanovic. Ekonomija. Beograd.2001
Milorad Stamenović
Međunarodno valutno tržište predstavlja naj-
veće tržište na svetu, bez definisanog sedišta za
trgovanje za razliku od berzi hartijama od vred-
nosti (tzv. Over the counter market - OTC).
Osnovna osobenost ovakve trgovine je u
tome što se ona vrši direktno između kupaca
uparivanjem preko elektronske mreže ili tele-
fona. Ovakvo trgovanje nije centralizovano
kao na primer trgovanje akcijama ili obvezni-
cama na berzi.
Tržište fjučersa i tržište hartija od vrednosti
se od FOREX-a razlikuje i time što se trgovina
na tim tržištima prekida na kraju radnog dana
i obnavlja ujutro narednog dana dok se na FO-
REX-u radnim danom trgovina obavlja nepre-
kidno 24 sata zahvaljujući tome što se u svakom
od vremenskih zona (tj. Sidnej, Tokio, London,
New York itd.) nalaze dileri koji su zaintereso-
vani da kupe valutu (sistem ponude i tražnje).
Tržište valuta omogućava velikom broju ko-
risnika različite namene prilikom vršenja tran-
sakcija zbog čega je došlo do rapidnog progre-
sa protoka novca na tom tržištu od nastanka
do danas. Već 1977 godine. godine dnevni pro-
tok kapitala na valutnom tržištu je iznosio oko
5 milijardi dolara (važno je napomenuti da re-
alna vrednost tadašnjih 5 milijardi dolara nije
ista kao danas već mnogo veća, u zavisnosti od
vrste kalkulacije koja se vrši vrednost tadašnjih
5 milijardi dolara iznosi oko 19.2 milijardi do-
lara danas - ako se računa preko prosečnih
vrednosti indeksa potrošačkih cena - CPI- Con-
sumers price index (za period od 1977-2013).
Već 1992. godine, prosečni dnevni protok
novca je dostigao jedan trilion američkih do-
lara, dok je u aprilu 2013. godine izmeren dnev-
ni protok od 5.4 triliona američkih dolara što
predstavlja neverovatno povećanje od više od
500% tokom perioda dve decenije. U toku 2014.
godine je došlo do daljeg i očekivanog pove-
ćanja protoka novca na dnevnom nivou. U
obzir kod ovako velikih veličina treba uzeti pi-
tanje ekonomske vrednosti novca u prošlosti
i danas kao i validnu konvertibilnost novca koji
je u opticaju u prošlosti i danas.
213
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

2.0. Devizni Kurs Primer 1,

Izvor Rezultat konverzije –
Kurs
Matematička
Konvertovana vrednost
konverzije-bazna valuta brojna valuta operacija

D
evizni kurs je cena jedne valute koja se
odražava u određenoj količini druge
valute. Od deviznog kursa treba razli-
kovati valutni paritet koji predstavlja zakonski
utvrđen odnos nacionalne valute prema ne-
kom konvencionalno izabranom zajedničkom
imenitelju koji se naziva denominator. Zlato
je bilo prvi denominator, kasnije je tu ulogu
preuzeo američki dolar, neke druge tzv. čvrste
valute kao i specijalna prava vučenja (Special
Drawing rights – SDR) izdata od strane Me-
đunarodnog Monetarnog Fonda. 10
Valutni paritet predstavlja osnovu deviznog
kursa. U normalnim prilikama devizni kurs os-
cilira oko valutnog pariteta u zavisnosti od tre-
nutnih odnosa ponude i tražnje na deviznom
tržištu. Napuštanjem zlatnog standarda nesta-
la je čvrste osnove za određivanje deviznog
kursa jer je većina zemalja suspendovala svoju
konvertibilnost odnosno prešla na papirni stan-
dard u kome se vrši prinudno određivanje kur-
sa nacionalnih valuta. Pošto zlato više nije ima-
lo funkciju određivanja vrednosti kursa na osno-
vu konvertibilnosti valute, postavljalo se pitanje
na osnovu čega će se zapravo vršiti određivanje
vrednosti deviznog kursa. Nastao je veći broj
teorija koje su se bavile tim pitanjem:
• Teorija pariteta kupovne snage – određi-
vanje vrednosti valute na osnovu kupovne
snage
• Platno-bilansna teorija – određivanje
vrednosti valute na osnovu platnog bilan-
sa zemlje
• Monetaristička – promene na tržištu nov-
ca koje odražavaju promene kamatnih
stopa su prema ovoj teoriji najvažniji as-
pekt uticaja na vrednost kursa
• Portfolio teorija – podjednak uticaj stanju 11 B. Stojanovic. Međunarodni monetarni fond i
na tržištu novca i racionalnim očekivanjima Jugoslavija. Beograd.1991 13 Preuzeto sa: http://www.forextraders.com/forex-
10 D. Kostic. Međunarodno poslovanje 1. Beograd.2006
Takođe, važno je razlikovati realni devizni
kurs od ravnotežnog deviznog kursa. Naime,
realni devizni kurs je kurs koji izjednačava op-
šti nivo cena sa opštim nivoom cena u ino-
stranstvu. Ravnotežni kurs je kurs koji izjedna-
čava ponudu i tražnju na deviznom tržištu. 11
Dakle, devizama nazivamo sva potraživanja
izražena u stranoj valuti kao što su depoziti,
menice, čekovi i dr. U tu grupu ne spadaju zlat-
nici i srebrenjaci. Pod deviznim tržištem se po-
drazumeva susretanje ponude i tražnje deviza.
Na deviznom tržištu se obavlja kupoprodaja
jedne vrste deviza za drugu vrstu deviza. Ku-
poprodaja deviza se može obavljati na odre-
đenom mestu ili putem elektronskih teminala.
Iako mogu postojati značajne razlike u uslo-
vima i načinu kupoprodaje deviza i visini de-
viznih kurseva na pojedinim segmentima de-
viznog tržišta, između njih postoji i značajna
zavisnost.12
2.1. Način i vrste kotiranja valutnih parova
Valute su uvek naznačene u parovima. Trgu-
je se valutnim parovima tako da se prilikom
svake transakcije kupuje jedna valuta iz para,
i istovremeno prodaje duga, na primer: EUR/
USD, USD/CHF. Prva valuta u paru zove se
osnovna (base), a druga se naziva brojna (quo-
te) valuta.
Kupovina ili prodaja uvek se odnose na
osnovnu valutu. Ako kupujete par EUR/USD
znači da kupujete EUR i prodajete USD, tako-
đe, ako prodajete par EUR/USD, znači da pro-
dajete EUR i kupujete USD.
Prema ISO standardizaciji, svaka valuta ima
3 slova kao svoju oznaku. Na primer, za SAD,
12 P. Jovanović Gavrilović, Međunarodno poslovno
finansiranje, 10ed, Beograd, 2004
£10 dolar $1.85:£1 Množenje £10x1.85=$18.5
150 Eur Britanske funte 1.25eur:£1 Deljenje 150eur/1.25=£120
Tabela 2, primer konverzije valuta
ISO standard kod za tu državu je 4217 na osno- no za kupovinu jedne osnovne valute. Kada
vu koga je dolar kodiran kao USD.13 prodajemo, valutni kurs nam govori da ćemo
Simbole valuta dakle čine tri slova od kojih za prodaju jednog EUR-a dobiti 1,3500 USD,
prva dva slova označavaju ime države, a treće odnosno koliko jedinica brojne valute ćemo
slovo označava valutu te države: dobiti od prodaje jedne osnovne valute.
Simbol Država Valuta Žargon 2.2 Konverzija valuta
EUR Članice EU Euro Eur, Fiber
Madura i Fox u svom delu International
GBP V. Britanija Britanska funta Pound, Sterling, Quid, Cable
Corporate Finance daju jedan vrlo originalan
USD United States Američki dolar buck
predlog za konverziju valuta. Naime, često se
JPY Japan Japanski jen Jen
CHF Švajcarska Švajcarski franak swissy dešava da se permutuju vrednosti deviznog
CAD Kanada Kanadski dolar loonie (huard in French) kursa, posebno u slučaju kada imamo celobroj-
NZD New zeland Novozelanski dolar kiwi nu vrednost valute sa leve, a zatim sa desne
AUD Australija Australijski dolar aussy strane:
$1 : £0.6 i £0.6 : $1.
Tabela 1, Valute stranih zemalja
Kvote deviznog kursa za najpoznatije valute 2.3. Direktno i indirektno kotiranje
su publikovane u Financial Times novinama
Direktno kotiranje podrazumeva broj jedi-
kao i na njihovom websajtu u okviru poslov-
nica domaće valute za jednu jedinicu strane
nog segmenta. Kvote se beleže tako da se na-
valute. Indirektno kotiranje podrazumeva broj
pravi odnos/vrednost broja jedinica jedne va-
jedinica strane valute za jednu jedinicu doma-
lute u jedinici druge valute.
će valute. Između ova dva načina kotiranja po-
Na primer, 40 penija ili £0.40 u odnosu na do- stoji recipročni odnos:
lar se piše na sledeći način: £0.40:$1 Indirektno kotiranje=1/direktno kotiranje
Najčešće se koristi direktno kotiranje. Uko-
Da bi konvertovali recimo $200 u britanske
liko dođe do porasta vrednosti nacionalne va-
funte po navedenom kursu £0.40:$1, jednostav-
lute za 10%, direktna kotacija će povećati svo-
no ćemo pomnožiti količinu dolara sa kursom
ju vrednost dok će indirektna kotacija smanji-
ti svoju vrednost. Na primer, ako pratimo kurs
$200 x 0,40 = £80
£0.40: $1, i ako se vrednost dolara poveća za
Ako je kurs za EUR/USD = 1,3500 - Kada ku- 10%, novi kurs će biti £0.40x(1+0.10)= £0.44
pujemo, valutni kurs nam govori da ćemo pla-
titi 1,3500 USD za kupovinu jednog EUR-a, od- 2.4. Korelacije među valutnim parovima
nosno koliko jedinica brojne valute je potreb-
Na osnovu tehničke i fundamentalne analize
i empirijskih istraživanja, potvrđeno je da po-
analysis/forex-fundamental-analysis/forex-currency- stoje valute koje međusobno koreliraju, kao i
code-quotation. Nov2015 da postoje vlaute koje imaju indirektnu kore-

214 215
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
laciju. Stepen korelacije je vrlo bitan prilikom Za trejdere je jako važno da dobro poznaju Exchange
ulaska u poziciju u direktno ili obrnuto kore- ove korelacije među valutnim parovima kako rate, E
lirane valutne parove. Valutni parovi koji di- bi na taj način mogli da prepoznaju moguć-
DD
rektno koreliraju su sledeći: nosti koje nudi trgovanje u nekim od valutnih
parova koji dalje korelira (pozitivno ili nega-
EUR/USD – GBP/USD tivno) sa drugim valutnim parovima.
EUR/USD – AUD/USD 2
EUR/USD – EUR/CAD
USD/JPY – GBP/JPY
2.5. Kros kurs  E2
1
GBP/USD – AUD/USD Američki dolar predstavlja valutu na osno- E0
GBP/USD – EUR/CAD vu koje se vrednuju sve ostale valute. U tom (depreciation)
USD/CAD – GBP/JPY smislu bilo koji kurs koji u svojoj kalkulaciji ne
EUR/JPY -- GBP/USD sadrži američki dolar se smatra kao kros kurs
EUR/JPY – GBP/JPY AA2
(en. cross course) .
GBP/JPY – USD/JPY Primer za jedno takvo kotiranje mogu da
GBP/USD – GBP/JPY budu valutni parovi EUR/GBP, EUR/JPY, EUR/ AA1
GBP/JPY – EUR/JPY CHF, AUD/NZD.
AUD/JPY – EUR/JPY Slika 3, Monetarna
Ukoliko želite da pronađete kurs po kojem politika kod fiksnog
NZD/USD – AUD/USD biste da razmenite vašu lokalnu (nacionalnu) Y1 Y2 Output
NZD/USD – EUR/JPY deviznog kursa
valutu i ukoliko ne postoji direktan kurs sa USD, Y
Valutni parovi koji indirektno koreliraju su moraćete da nađete kvote kros kursa (en. cro- Zatim je neophodno da procenite koji tip JPY/CAD Ask kurs = podelite Ask vrednost
sledeći: ss rate). Kako bi ste ovo uradili neophodno je
kotiranja je primenjen – direktni ili indirek- varijabilnog kursa sa BID vrednošću bazne
da izvršite poređenje dva valutna para. Prvi
EUR/USD – USD/CHF tni. valute= 1.0535/119.25=0.008834 * ovo je
valutni par će biti vaša nacionalna valuta i dru-
USD/CAD – NZD/USD Dole u tekstu su navedeni primeri kako izra- kurs po kome se na tržištu može prodati JPY
ga po izboru, a drugi valutni par će biti strana
USD/JPY – EUR/CHF čunati kros kurs u različitim okolnostima.14 i kupiti CAD.
valuta po izboru iz prvog para i američki dolar.
1) Na sledećem primeru se može videti na


2) Sledeći primer se odnosi na izračunava-
koji način izračunati Kros Kurs iz Direktnog nje Kros kursa za direktno i indirektno koti-
Slika 2, Primer računanja profita


kotiranja: ranje.
(računanje bid, ask, spread) sell
buy
BID ASK
BID ASK
A USD/JPY 119.25 119.65
Cenovna koordinata EUR/USD 1.3798 1.3858
USD bazna valuta, JPY varijabilna valuta
USD/CAD 1.0432 1.0502
EUR/USD
USD/CAD 1.0485 1.0535
EUR/CAD bid kurs= pomnožite varijabil-
USD bazna valuta, CAD varijabilna valuta
Bid Ask nu valutu BID sa baznom valutom ASK=
1.4440 - 1.4430 JPY/CAD Bid kurs = podeliti vrednost ASK 1.3798x1.0432=1.4394* ovo je kurs po kome
1.4425 - 1.4420 varijabilne valute sa vrednošću ASK bazne se na tržištu kupuju EUR i prodaju CAD.
valute = 1.0485/119.65 = 0.008763 * ovo je
A: (bid2 - ask1) *N* (lot) =50USD kurs po kome se na tržištu kupuje JPY i pro- EUR/CAD ASK kurs= pomnožite ASK vred-
B daje CAD nost varijabilne valute sa vrednošću BID za
B: (bid1 - ask2) *N* (lot) =200USD baznu valutu= 1.3858x1.0502=1.4553 * ovo
je kurs po kome se na tržištu može prodati
Vremenska koordinata EUR i kupiti CAD.
14 Preuzeto sa: http://business.westernunion.com.
Okt2015

216 217
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Exchange
rate, E
 E0
E2
(appreciation)
3) Naredni primer prikazuje kako odrediti
kros kurs na osnovu obostranog Indirektnog
kotiranja.
BID ASK
GBP/USD 1.9850 1.9950
GBP je bazna valuta, USD je varijabilna
EUR/USD 1.3460 1.3520
EUR je bazna valuta, USD je varijabilna
GBP/EUR BID kurs = podelite BID vrednost
bazne valute sa vrednošću ASK varijabilne
valute = 1.9850/1.3520=1.4682 * ovo je kurs
pod kojim se na tržištu kupuju GBP i proda-
ju EUR za GBP.
GBPEUR ASK kurs = podelite ASK vrednost
bazne valute sa BID vrednošću varijabilne=
1.9950/1.3460=1.4821 * ovo je kurs po kome
se na tržištu prodaju GBP i kupuju EUR za
1.4821 EUR per GBP.
218
kom fiksnog režima kursa, država je odustala
Slika 4, Fiskalna politika od nezavisne monetarne politike. U tom slu-
kod fiksnog deviznog kursa čaju se ne može koristiti monetarna politika
DD1 DD2 kako bi se uticalo na stopu inflacije i dalje re-
gulacije domaćeg poslovnog okruženja. 15
2.8. Fiskalna politika
kod fiksnog deviznog kursa
1 3
2
Fiskalna politika je efektivnija kod fiksnog
deviznog kursa nego kod plivajućeg.
Fiskalni stimulusi utiču na povećanje potroš-
nje, smanjenje taxi i povećanja agregatne tra-
žnje (na slici 4 dole, utiče na pomeranje DD
udesno). Međutim, rekacija na takvu aktivnost
AA1 AA2
jeste inicijalna aprecijacija (na slici 4 dole, opa-
danje E). Centralna Banka mora da kupuje
strani kapital sa lokalnom valutom. Ovo utiče
na povećanje domaće potražnje za novcem,
Y1 Y2 Y3 Output
Y koji pomera ekonomiju do tačke 3.
Ono što svakako predstavlja prednosti fik-
snog kursa jeste:

Pip (bod) – minimalana moguća promena
kotiranja valute; 1. upotreba kod država koje imaju preveliku

Bid – cena po kojoj prodajemo baznu valutu;
fluktuaciju nacionalne valute

Ask – cena po kojoj kupujemo baznu valutu;
2. Države sa istorijom lože monetarne poli-

Spread – razlika između Bid i Ask;

Lot – predstavlja minimalnu količinu tike (npr. inflacijom) mogu vezivati vred-
nost svoje valute za vrednost neke od jačih
u jednoj transakciji
svetskih valuta npr. USD
2.6. Fiksni kurs 3. Ekstremna forma vezivanja valute za USD
(ili neku drugu stanu valutu) jeste DOLA-
Definicija Fiksnog kursa može biti pojašnje-
RIZACIJA (ukoliko upotrebite dolar ume-
na kroz primere Monetarne i Fiskalne politike sto fiksnog kursa, odmah ustanovljavate
u okvirima fiksnog kursa.
USA Monetarnu politiku.
2.7. Monetarna politika i fiksni kurs Fiksni kurs se može posmatrati na primeru
Kineskog Juana. Naime, prema informacijama
Centralna Banka pokušava da stimuliše eko- iz 2015 god. Narodna Banka Kine je devalvirala
nomiju kupujući domaće proizvode. Juan za 1.9% što je najveća devalvacija kursa u
protkelih 20 godina. Ovom jednokratnom ak-
E0 E2 ; AA1  AA2
cijom, Kineska Centralna Banka je naglasila da
Međutim, centralna Banka ne može da do- će pomoći kretanje juana u pravcu veće slobo-
zvoli da dođe do deprecijacije. Iz tog razloga de tržišta. Do sada je Centralna Banka Kine utvr-
prodaje strane rezerve kako bi pomerila E2 na đivala zvanični kurs od koga je juan prilikom
E0. Ovakav potez utiče na pomeranje AA2 na tgovanja mogao da odstupa na bilo koju stranu
poziciju AA1. Monetarna politika je nefikasna
(neefektivna) kod upotrebe fiksnog kursa. To- 15 D.Gnjatovic.Osnovi Makroekonomije.Beograd.2003
Milorad Stamenović
najviše 2% (oscilacija kursa). Od 11 avgusta 2015,
kurs centralne Banke će biti zasnovan na tržiš-
noj vrednosti nacionalne valute na kraju trgo-
vinske sesije. Prema informacijama sa sajta Cen-
tralne Banke Kine rezerve međunarodne razme-
ne iznose USD426.77 milijarde na kraju meseca
Oktobra 2015.16 Na osnovu toga procenjeno je
da postoji povećanje od US$449 miliona u od-
nosu na cifre od prethodnog meseca. Prikazani
nivo međunarodnih rezervi postoji uglavnom
zbog činjenice da je došlo do povraćaja usled
rada menadžmenta nad aktivom na koju je uti-
cala deprecijacija eura i drugih valuta u odnosu
na USD (tržište obveznica u koje je ulagano od
strane stranih investitora do kraja Oktobra 2015
je doseglo vrednost od USD262.2 milijarde od-
nosno ekivalent 61% rezervi). Sledeći obračun
će se praviti u 16:20 posle podne po lokalnom
vremenu (u Kini) tokom 4. decembra 2015.17
Na dan 8NOV2015, kurs 1USD = 6.35 kineskih
Juana. Slabljenje kursa nacionalne valute pomo-
ći će da se podrži kineski izvoz koji je bio u padu
od 8.3% na godišnjem nivou. Prema informacija
Narodne Banke Kine – srednji kurs Juana već
dosta dugo odstupa od tržišnih percepcija i sma-
tra se da je vreme da dođe na nivo koji se smatra
prikladnim na osnovu tržišnih orijentacija.
Sve je izraženija globalizacija finansija, odno-
sno sve više dolazi do ulaganja sredstava u više
različitih zemalja. Privredna konjuktura, kur-
sevi, kamatne, stope, inflacija i dr. se manjaju
u svim tim zemljama i daleko od toga da je
jednostavno iskoristiti tu međunarodnu diver-
sifikaciju ali svakako da ima prednosti od ta-
kvog načina poslovanja. Primer može da bude
SAD koja ulaže decenijama u Kineske hartije
od vrednosti koristeći međunarodnu diversi-
fikaciju za smanjenje rizika. 18
16 Preuzeto sa : www.cbc.gov . Dec2015
17 Preuzeto sa:http://www.cbc.gov.tw/ct.
asp?xItem=30164&ctNode=515&mp=2 . Jan2016
18 D. Draganac. Utvrđivanje međuzavisnosti između
rizika i prinosa u međunarodnom investiranju. SPIN 11.
VIII skup privrednika i naučnika. Beograd.2011
219
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
3.0. Principi funkcionisanja FX tržišta
D evizno tržište funkcioniše po principu
ponude i tražnje deviza. Naime, potra-
žnja za devizama može nastati od stra-
ne različitih učesnika (banaka, multinacional-
nih korporacija, špekulanata, investicionih fon-
dova i dr.) koji mogu imati nekoliko primarnih
ciljeva:
• razmena valuta radi ostvarenja daljih po-
slovnih aktivnosti
• zarada na razlici u deviznom kursu
• arbitražne aktivnosti
Devizni kurs formira odnos ponude i tra-
žnje deviza. Kada funkcioniše slobodno devi-
zno tržište , rezultat međusobnog odnosa
ponude i tražnje je ravnotežni devizni kurs,
koji izražava vrednost inostrane valute u do-
maćoj valuti. Ovakav kurs koji se formira na
domaćem tržištu naziva se nominalni kurs i
najčešće je rezultat spontanih tržišnih kreta-
nja, ali može nastati i kao intervencija central-
ne banke. U teoriji je konstruisan i tzv. efek-
tivni kurs koji se računa kao ponderisani ge-
ometrijski presek deviznih kurseva domaće
valute u odnosu na niz stranih valuta. Ponder
učešća svake valute izveden je iz spoljnotrgo-
vinskih tokova svake zemlje ponaosob i pred-
stavlja relativnu važnost te valute u međuna-
rodnim tokovima. 19
Kao što smo već naveli, o međunarodnom
valutnom tržištu ne treba razmišljati kao o
određenoj zgradi ili lokaciji gde trejderi razme-
njuju valute. Kompanije razmenjuju jednu va-
lutu za drugu preko komercijalnih banaka i
telekomunikacione mreže.
Spot tržište se najviše koristi prilikom raz-
mene novca i predstavlja instant razmenu va-
luta (pod instant se podrazumeva period od
dva dana najviše). Prosečno dnevno trgovanje
19 M. Kulić. Finansijska Trzista. Beograd. 2007
220
valutama koje vrše komercijalne banke preva-
zilazi jedan trilion dolara u 2007., a sa uključe-
nim trgovanjem na forwards i swaps tržištu
prelazi $3.2. triliona. Oko 27% svih transakcija
se vrši na valutnom paru EUR/USD na kome
i najveći volumen kao i najčeće frekvencije
promene vrednosti valutnog para. Drugi va-
lutni par po frekvenciji trgovanja jeste USD/
JPY sa 13%, dok je treći USD/GBP sa 12%.
Uloga dolara na spot tržištu je važna iz tog
razloga jer se dolar smatra medijumom za raz-
menu prilikom trgovanja u mnogim zemljama,
a posebno u zemljama kao što su Brazil, Boli-
vija, Kina, Kuba, Vietnam, Indonezija, Rusija i
dr. Osim toga, mnogi trgovci prihvataju ame-
ričke dolare jer su prihvaćeni internacionalno
kao direktno sredstvo plaćanja (Ekvador, Pa-
nama, El Salvador, Liberia – zemlje u kojima je
na snazi dolar kao zvanična valuta).
Spot tržište se sastoji od stotina komercijal-
nih banaka koje vrše internacionalne transak-
cije. Među ovim bankama (tu posluju i cen-
tralne banke osim komercijalnih), najvećih 20
banaka upravljaju sa oko 50% ukupnih tran-
sakcija (City Bank – filijala City Group US, De-
utche Bank and JP Morgan su institucije koje
imaju najveći obim transakcija na međunarod-
nom valutnom tržištu). Neke banke su ofor-
mile saveze (alijanse) sa drugim finansijskim
institucijama kako bi zajednički nastupale na
međunarodnom deviznom tržištu (pr. FX
Alliance LLC). U bilo kom trenutku, devizni
kurs između dve valute bi trebalo da bude pri-
bližan u okviru različitih banaka. Ukoliko po-
stoji velika diskrepanca, klijenti drugih banaka
će kupovati velike količine valute iz banke u
kojoj je ta valuta jeftinija i odmah prodavati
po višoj kvoti u bilo kojoj drugoj banci. Upra-
vo ovakve aktivnosti utiču na prilagođavanja
u kvotama deviznog kursa i na taj način se eli-
minišu postojeće diskrepance (razlike u ceni
kursa).
Dan na Foreign exchange market-u počinje u Tokiju, zatim se otvara Hong Kong, Singapo-
re, Moskva, Frankfurt-na-Maini, London, dan se završava u New York-u i Los Angelesu.
PACIFIČKA
SESIJA
AZIJSKA
SESIJA
20:00 01:00 05:00
Slika 5, vremenske zone rada prema sesijama na međunarodnom valutnom tržištu, autor MS
*satnice na slici su prilagođene GMT+1 zoni (Srbija)
Spot tržište za svaku valutu može biti opi-
sano kroz likvidnost koja se reflektuje nivoom
trejderske aktivnosti. Što je veći broj kupaca i
prodavaca na valutnom tržištu, to je likvidni-
je samo tržište. Valutno spot tržište za viso-
kofrekventne valute u smislu trgovanja kao
što su EUR, USD, YPU – su izrazito likvidna;
dok je slučaj kod zemalja u razvoju i nerazvi-
jenih zemalja da je stepen likvidnosti trgova-
nja njihovim nacionalnim valutama manje
likvidan. Konkretan primer zašto je likvidnos-
t nacionalne valute na međunarodnom valut-
nom tržištu važna, ogleda se u situaciji u kojoj
“veliki igrači” npr. Multinacionalne korporaci-
je ukoliko žele da kupe ili prodaju likvidnu
valutu, to ne mogu uraditi istom brzinom i
efikasnošću kao da razmenjuju likvidnu valu-
tu iz prostog razloga jer ne postoji dovoljna
ponuda ili potražnja za takvim valutama. Na
taj način se brzina transakcije umanjuje što
Milorad Stamenović
EVROPSKA
SESIJA
AMERIČKA
SESIJA
08:00 10:00 14:00 17:00 21:00
može dovesti do dodatnih poslovnih kompli-
kacija. 20
Ukoliko banka dođe u situaciju da ima ma-
njak određene valute, može kupiti tu stranu
valutu od drugih banaka. Trgovanje između ba-
naka se vrši na tzv. međubankarskom tržištu
(interbank market). Na tom tržištu banke ima-
ju mogućnost da ponude kvote deviznog kursa,
ili da angažuju brokere koji ponekad posreduju
u transakcijama između banaka. Interesantno
je da oko 10 brokerskih kuća “drži” najveći deo
transakcija na međubankarskom tržištu.
Iako se trgovanje vrši samo radnim danima
na međunarodnom valutnom tržištu, samo
vreme trgovanja je vrlo relativno i zavisi od vre-
menskih zona. Dakle, tokom radnih dana, 24h
je tržište valuta otvoreno za poslovanje, jer uvek
20 J. Madura,R-Fox. International Financial Management.
London.2011
221
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
postoji neka banka koja radi i koja je spremna
da odgovori na zahtev za promenu valuta. Kada
se međunarodno valutno tržište otvori u USA
svakog jutra, kvote kurseva su vezane za preo-
vlađujuće kurseve banaka u Londonu i drugim
lokacijama gde je tržište otvoreno ranije. Pri-
mera radi, pretpostavimo da je vrednost bri-
tanske funte iznosila 1.2$ na zatvaranju ame-
ričke sesije međunarodnog valutnog tržišta, a
do vremena kada se tržište ponovo otvorilo
sledećeg jutra kurs je opao na 1.12$. Vesti koje
su se desile pre otvaranja su značajno uticale
na promenu ponude i tražnje za britanskom
funtom na Londonskom tržištu valuta su uti-
cale na smanjenje vrednosti te valute.
Sa najnovijom tehnologijom, trgovanje na
međunarodnom valutnom tržištu se obavlja
preko računarskih terminala na kojima se pri-
tiskom na dugme obavlja proces trgovanja
(kupovina ili prodaja). Danas postoje brojne
velike banke koje su uspostavile svoje termi-
nale za trgovanje noću kako bi na taj način bili
spremni da ostvare profit na osnovu zahteva
korporativnih klijenata u svako doba.
Osim spot tržišta, na međunarodnom valut-
nom tržištu se može trgovati i forvard transak-
cijama. Forvard transakcije omogućavaju da
se zaključa datum i vrednost određene valute
(forvard cena) po kojoj ćemo kupiti ili proda-
ti valutu u budućnosti. Na ovom tržištu prak-
tično da nema fizičkih lica već su učesnici ve-
like internacionalne kompanije koje se bave
hedžingom u svrhu sprečavanja uticaja pro-
mene kursa u budućnosti na njihovo poslova-
nje. Forvard ugovori se sklapaju između mul-
tinacionalnih korporacija i komercijalnih ba-
naka i omogućuju određeno pregovaranje o
budućoj prognoziranoj ceni. Ukoliko se trguje
vodećim svetskim valutama onda je likvidnost
forvardsa velika, dok u slučaju trgovanja ne-
kim valutama Latinske Amerike ili Istočne Evro-
pe – likvidnost je mala. Takođe, forward ugo-
vori ne postoje za neke zemlje trećeg sveta i
zemlje u razvoju čijom valutama se ne trguje
mnogo (Republika Srbija).
222
3.1. Merenje promene vrednosti kursa
Kada se vrši poređenje „spot rate” dve naci-
onalne valute u različitom vremenskom peri-
odu, „spot rate” kod skorijeg se matematički
zapisuje kao St dok je ranije vreme u kome je
zabeležen „spot rate” predstavljeno kao St-1.
Na taj način se matematički računa procenat
promene strane nacionalne valute:
Procenat promene vrednosti strane valu-
te se izračunava:
E=[St-S(t-1)]/S(t-1) x 100
Koristeći direktni kurs pozitivni procenat
pokazuje da je došlo do promene na stranoj
valuti u smislu da je došlo do aprecijacije, dok
negativna vrednost nam govori da je došlo do
deprecijacije strane posmatrane valute.
3.2. EKVILIBRIJUM KURSA21
Iako je jednostavno izmeriti samu vrednost
kursa u valuti koja nam je potrebna – izuzetno
je teško odrediti odnosno predvideti zašto do-
lazi do promena deviznog kursa. Ako se devizni
kurs posmatra kao cena koja se plaća za dobi-
jeni ekvivalent u nacionalnoj valuti, onda se
ekvilibrijum tržišta može posmatrati kroz odnos
ponude i tražnje cene nacionalne valute i ekvi-
valenta u plaćanju koji dobijamo za tu cenu.
Ukoliko posmatramo potražnju za nekom va-
lutom (npr. EURO), ukoliko je vrednost EURA
niža, UK investitori će kupovati više proizvoda
iz EU kada EUR vredi manje jer će na to potro-
šiti manje GBP. Suprotan je primer sa potražnjom,
dakle ukoliko dođe do rasta vrednosti EUR, in-
vestitori iz UK neće želeti da kupuju proizvode
čija je cena izražena u EUR jer bi u tom slučaju
više plaćali GBP po jedinici vrednosti za EUR.
Nivo ponude i tražnje će se menjati u skladu
sa promenom vrednosti kursa. Međutim na
21 J. Madura, R-Fox. International Financial Management.
London.2011
vrednost kursa utiču i razni drugi faktori ali mo-
žemo reći da je osnovni faktor ponude i tražnje.
Za sve valute postoji ekvilibrijum deviznog
kursa i on se dostiže putem transakcija na me-
đunarodnom deviznom tržištu. Međutim za
neke valute je proces prilagođavanja izuzetno
turbulentan. Ukoliko je spot tržište valuta li-
kvidno, devizni kurs neće biti veoma senzitivan
na pojedninačne velike kupovine/prodaje – i
ovakva tržišta se smatraju „dubokim”. Ukoliko
postoji veliki broj kupaca i prodavaca koji su
voljni da trguju valutom, transakcije se mogu
lako prilagoditi predviđenom kursu. Ukoliko
ne postoji dovoljno kupaca/prodavaca odre-
đene valute, cena kursa se mora prilagoditi
kako bi došlo do transakcija. U tom slučaju
može doći do većih neželjenih oscilacija. Po-
željno je naravno da sva tržišta budu što je
moguće više likvidna jer njihovom likvidnošću
i brojnošću kupaca/prodavaca se definiše sta-
bilnost određenog tržišta.
3.3. Faktori koji utiču na Devizni kurs
Faktori uticaja na kurs se mogu podeliti na
Ekonomske, Političke i Prirodne.
3.3.1. Ekonomski Faktori
Ekonomski Faktori uticaja na kretanje kur-
sa su brojni ali među njima se svakako mogu
istaći sledeći:
Inflacija
Inflacija je gubitak vrednosti novca koji na-
staje kao posledica prekomernog emitovanja
(„štampanja”) novca i to u onom obimu koji
premašuje potrebe prometa robe i usluga. Po-
sledica inflacije su: povećanje cena roba i uslu-
ga, smanjenje realne vrednosti primanja sta-
novništva, poskupljenje kreditnih sredstava
usled povećanja kamatnih stopa i sl.
Nezaposlenost
Nezaposlenost predstavlja socijalno-eko-
nomsku pojavu kada deo stanovništva nema
Milorad Stamenović
mogućnost da radi. Visoki nivo nezaposlenosti
prvenstveno utiče na socijalne tenzije i na sma-
njenje mase realnih prihoda stanovništva.
Budžetski deficit
Budžetski deficit nastaje kada su budžetski
rashodi države veći od budžetskih prihoda.
utiče na ubrzani porast stope inflacije. Nivo
budžetskog deficita reguliše se na dva načina:
1. povećanjem prihoda u budžet – odnosno
povećanjem poreza (u isto vreme dolazi
do rasta „sive ekonomije”)
2. smanjenjem rashoda budžeta – smanje-
njem socijalnih davanja (povećava socijal-
ne tenzije)
Bruto nacionalni proizvod (Gross Dome-
stic Product) – je jedan od osnovnih indi-
katora koji pokazuje opšte stanje nacio-
nalne ekonomije neke države. Rast GDP
dovodi do porasta vrednosti nacionalne
valute.
Indeks potrošačkih cena (Customesrs
Price Index - CPI) – indeks rasta cena na
malo je opšti pokazatelj inflacije. Pokazu-
je promene nivoa cene proizvoda koji
uglavnom ulaze u „potrošačku korpu”. Rast
cena na malo (rast stope inflacije) dovodi
do povećanja kamatnih stopa, što utiče
na porast vrednosti nacionalne valute.
Rast cena industrijskih proizvoda (Pro-
ducer Price Index - PPI) - indeks rasta cena
industrijskih proizvoda pokazuje promene
nivoa cena proizvoda namenjenih daljoj
proizvodnji. Utiče na vrednost posmatrane
nacionalne valute na sličan način kao i CPI.
Nivo nezaposlenosti (Unenployment) –
procenat nezaposlenih u odnosu na uku-
pan broj radnosposobnog stanovništva.
Porast nezaposlenosti u pravilu je praćen
padom vrednosti nacionalne valute.
Broj novih radnih mesta (Non Farm
Payroll) – pokazuje broj novozaposlenih
bez novozaposlenih u poljoprivredi
223
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
Trgovinski Bilans (Trade Balance) – spolj- 3.3.2. POLITIČKI FAKTORI UTICAJA
notrgovinski bilans je veličina razlike izme- Među političke faktore uticaja na kretanje
đu izvoza i uvoza neke zemlje. Ukoliko je vrednosti nacionalne valute možemo ubrojiti
veći izvoz od uvoza, trgovinski bilans je sledeće:
pozitivan, a ukoliko je veći uvoz od izvoza
– trgovinski bilans je negativan. Povećanje • Ratovi
pozitivne razlike odnosno smanjenje ne- • Teroristički napadi
gativne razlike povećava vrednost nacio- • Izbori
nalne valute. • Vojni udar
• Ostavke Vlada
Kretanje cena nafte i energenata – pri Ratovi mogu u velikoj meri uticati na prome-
rastu cena nafte američki dolar raste, dok nu vrednosti kursa nacionalne valute. Naime,
vrednost valuta država koje zavise od uvo- kada je rat u toku, ekonomija ne može da funk-
za nafte – pada. cioniše punim obimom i dolazi do smanjenja
vrednosti kursa nacionalne valute u najvećem
Kretanje različitih berzanskih indeksa broju slučajeva. Takođe, države koje se bave
– rast indeksa na tržištu akcija i državnih proizvodnjom i izvozom naoružanja su tada u
hartija od vrednosti utiče na porast naci- pozitivnom saldu jer se njima povećava izvoz i
onalne valute. trgovinski bilans dobija još veću pozitivnu ra-

1.7180

1.7090?
USD/CHF
1.7000
dnevne promene
11 septembar 2001. 1.6905

1.6815

1.6725

1.6635

1.6600 1.6545
zliku. Jedan od interesantnih primera jeste sva- Slika 7, Čovek na Haitiju22

1.6450
kako vrednost valute Srpskog dinara nakon pr-
1.6360
vog svetskog rata kada je dinar predstavljao koji se dogodio u New York-u 11SEP2001. Na
1.6270
jednu od najkonvertibilnijih valuta na svetu slici 6 je prikazan pad USD u roku od 9 dana
1.6180 zahvaljujući mudroj politici tadašnje vlade. za dramatičnih 800 pipsa (sa 1.6600 na 1.5800).
1.6090 Teroristički napadi mogu uticati na vred-
Slika 6, prikaz pada USD nost kursa tako što se kroz zastrašivanje od
dolara u odnosu na CHF u 1.5995 Izbori kao i druge politički važne promene/
napada (ponavljanja napada) unosi nemir u
periodu od 9 dana od 1.5905 odluke predstavljaju vrlo važnu stavku u formi-
potrošačko stanovništvo koji se može odliko-
11.09.2001 do 20.09.2001 ranju i promenama vrednosti kursa. Na ime, uko-
1.5815 vati smanjenjem tražnje kada će de facto doći
do promene cene kursa odnosno do smanje- liko dođe do promene na vlasti vrlo jasno bi se
1.5725

TeleTRACER, © 2001-2007 MetaQuothes Software Corp 1.5800 1.5635

nja vrednosti nacionalne valute. Jedan od te-
rorističkih napada koji je izuzetno očigledno
22 Preuzeto sa: http://sites.psu.edu/
emilypsublog/2015/02/19/poverty-how-it-begins/,
23 Aug 2001 27 Aug 2001 29 Aug 2001 31 Aug 2001 4 Sep 2001 6 Sep 2001 2001.09.11 00:00
12 Sep 2001 14 Sep 2001 18 Sep 2001 20 Sep 2001 24 Sep 2001 26 Sep 2001 28 Sep 2001 2 Oct 2001 4 Oct 2001 uticao na promenu deviznog kursa jeste onaj Nov 2015

224 225
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
trebalo znati kakvu monetarnu i fiskalnu politi-
ku (kao i politiku kursa) zastupa vlada koja do-
lazi na vlast. U skladu sa tim liberano međuna-
rodno tržište reaguje znajući potencijalne kon-
sekvence (kratkoročne, srednjeročne i dugoroč-
ne) na kurs i u tom smislu se i vrši uticaj na po-
većanje odnosno smanjenje vrednosti kursa.
3.3.3. PRIRODNI FAKTORI
Elementarne nepogode i prirodne katastro-
fe takođe dovode do pada vrednosti valuta
pogođenih država. Državama za otklanjanje
posledica neophodna su dodatna sredstva koja
delom nadoknađuju iz primarnih emisija cen-
tralnih banaka, što dovodi do rasta stope in-
flacije. Primeri koji pokazuju kako vremenske
nepogode utiču na promenu vrednosti devi-
znog kursa su prikazane u daljem tekstu.
Japan / U.S. Foreign Exchange Rate (DEXJPUS)
Source: Board of Governors of the Federal Reserve System
360
320
(JApanese Yen to One U.S. Dollar)
280
240
200
160
120
80
40
1970 1975
Slika 8, Pad JPY u odnosu na USD tokom KOBE zemljotresa 1995 godine.
226
3.3.3.1. Zemljotres i Cunami u Japanu
(uticaj na Japanski Jen)
Japan je pogodio zemljotres magnitude 8.9
koji je bio praćen sa izuzetno snažnim Cuna-
mijem. Prema Businessweek.com, vrednost
Japanskog Jena je pala odmah nakon katastro-
fa do 0.4% u odnosu na Američki Dolar. Me-
đutim, okolnosti su u nekom smislu ipak bile
dobre za Japan jer kada se “prekomorski” ka-
pital transferisao u Jene došlo je do ojačanja
valute u period neizvesnosti nakon prirodne
katastrofe. Kao još jedan od potencijalnih ra-
zloga za jačanje Jena se navodi i razlog da je
Japan u period nakon krize uticao na likidaci-
ju svojih portfolio investicija koje nisu vezane
za Jen i da je na taj način uspeo da kanališe
problem nastao sa kursom usled prirodnih
nepogoda.
Kobe Earthquake
1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 2015
Shaded areas indicate US recessions.
2011 research stlouisfed. org
NEW ZEALAND
Wellington
Christchurch
South Island
Slika 9, Zemljotres na Novom Zelandu23
Rezultat napora Japana da održi vrednost
kursa je rezultirala izuzetnom aprecijacijom
JPY koja je pretila do dovede do naglog pada.
Tada je zahvaljujući dobrim merama monetar-
ne politike došlo do intervencije Japanske Cen-
tralne Banke na međunarodnom deviznom
tržištu i prodat je za 1 trilion JPY. Na osnovu
ove aktivnosti došlo je do povratka JPY blizu
inicijalnog odnosa sa USD na 80.20 (sa pret-
hodne vrednosti 77.10). 24
23 Preuzeto sa: http://www.bbc.com/news/world-asia-
pacific-12533291. Okt 2015
24 Preuzeto sa: Reuters.com. Jan 2016
Milorad Stamenović
3.3.3.2. Zemljotres na Haitiju
(uticaj na Gourde)
Haićanski Gourde (Nacionalna Valuta Ha-
itija) je doživela ozbiljan rast nakon zemljotre-
sa magnitude 7.0 u Januaru 2010. Prema New
York Times, nacionalna valuta Haitija je oja-
čala za 25% i kurs je dosegao visinu od 30 Go-
urda za 1 USD. Postoji nekoliko objašnjenja
za ovakvu situaciju. Naime, opadanje u ceni
uvozne nafte je zadržavalo više novca na Ha-
itiju utičući na prevenciju od drastične apre-
cijacije.
Drugi faktor koji se navodi jeste da je neko-
liko meseci nakon prirodne katastrofe došlo
do priliva velike količine stranih donacija koje
su opet vršile uticaj da ne dođe do deprecija-
cije Gourda.
3.3.3.3 Zemljotres na Novom Zelandu
(uticaj na “KIVI”)
U Februaru 2011 zemljotres magnitude 6.3
je usmrtio najmanje 75 ljudi i značajno oštetio
Novozelandsku ekonomiju. Nakon katastrofe
Novozelandski Dolar NZD (kolokvijalno na-
zvan “KIVI”) je opao za 2% u odnosu na USD.25
Bloomberg je preneo da je u jednom trenut-
ku NZD pao na 74.55 USD (da biste mogli da
uporedite vrednost NZD na dan 11.11.2015
iznosi 0.66USD). Ono što je blo karakteristično
za ovu katastofu jeste to što je deprecijacija
potrajala značajno duže nego što je to bio slu-
čaj sa Japanom.
Kao zaključak zasnovan na nevedenenim
primerima se može reći da svaka prirodna
katastrofa ima efekte ne samo na nacional-
nu ekonomiju već i na nacionalnu valutu.
Ovaj uticaj ne mora da utiče samo i isključi-
vo na određenu valutu, već može imati pro-
šireni/sekundarni uticaj na niz valuta koje
su međusobno zavisne (jer se vrednost jedne
valute meri u odnosu na drugu valutu).
25 Preuzeto sa : CNBC.com . Okt 2015
227
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
4.0. FX tržište kao deo savremenog poslovanja
U čestvovanjem na Forex tržištu, investi-
tori preko trejdera širom sveta poku-
šavaju da umnože kapital ostvarujući
profit na razlici u ceni posmatranog deviznog
kursa. Forex postaje prisutan u sve više zema-
lja sveta, odnosno, bilo bi pravilnije reći da ovaj
oblik poslovanja nije prisutan samo u nekim
zemljama u tranziciji i zemljama trećeg sveta
(misli se na trgovanje od strane lokalnog sta-
novništva i kompanija).
Ukoliko uporedimo dnevni protok novca na
međunarodnom valutnom tržištu sa dnevnim
protokom najvećih svetskih berzi hartijama
od vrednosti videćemo ogromnu razliku. Na-
ime, kao što smo već pomenuli dnevni protok
novca u 2013. godini je bio u proseku oko 5.4
triliona dolara dok je na Njujorškoj berzi (New
York Stock Exchange, NYSE) oko deset puta
manji dnevni protok novca. Ovakav razvoj tr-
žišta (u kontekstu količine novca na dnevnom
nivou) omogućen je idejom koja je nastala
1986. godine, a koja se zalagala za to da se lju-
dima koji žele da trguju na forex tržištu, a ima-
ju manje od $100.000 depozita, trgovanje omo-
gući sa manjim sumama novca. Do 1986 go-
dine, trgovanje na valutnom tržištu je pred-
stavljalo luksuz koji nisu sebi mnogi mogli da
priušte. Ekonomisti su izračunali da na osnovu
principa ekonomije obima, odnosno da uko-
liko se uključi veći broj trejdera na valutnom
tržištu sa manjim kapitalom, da će to kao re-
zultantu imati povećanje obima tržišta. Da bi
se takvo trgovanje omogućilo morali su se
uvesti temini kao što su levridž (leverage) i lot,
koji direktno omogućuju korišćenje manjeg
depozita, a način trgovanja ostaje apsolutno
isti. U većini trgovanje na FX-u ne zahteva da
klijent deponuje celokupnu sumu vrednosti
lota koji kupuje. Umesto toga od njih se zah-
teva da deponuju samo deo pozicije a preo-
stali deo se daje trejderu kao kredit. Deo nov-
ca koji se zahteva od trejdera da deponuje za
228
svaki lot koji kupuje se zove MARGINA. Mar-
gina se izražava u procentima. Ukoliko trejder
želi da kupi 100,000$ i za to mu je potreban
deposit od 1,000$ onda Margina zahtev za tu
kupovinu se izražava jednostvano procentom
od totalne sume što je 1%. Suština takvog na-
čina trgovine sastoji se u tome da za izlazak na
tržište nije neophodno imati celokupnu sumu
ugovora – dovoljno je položiti garantni zalog
u iznosu od 1% do 10 % od iznosa ugovora, a
da bi se transakcija mogla obaviti brokerski
centar obezbeđuje kredit za potrebni iznos tj.
daje “leverage”. Na taj način za kupovinu
100.000 USD ugovora potreban je minimalni
garantni zalog u iznosu od 1.000 USD, čime se
daje mogućnost trejderu da, imajući relativno
neveliku sumu novca, može trgovati sumama
mnogo većim od njegovih sredstava. Pri tom
sva dobit od provedenih transakcija pripada
trejderu, a rizikuje sa sredstvima koja su garan-
tni zalog.
Interesantan je podatak da iako je Forex
tržište bez precizno definisanog sedišta, naj-
veća količina novca kroz transakcije sa tog
tržišta protiče kroz UBS banku Švajcarske.
Danas Forex ima novu dimenziju iz tehnič-
kih razloga. Ranije su se grafikoni sa eksponen-
cijalnim funkcijama posmatrali preko teletek-
sta i sličnih načina prenošenja informacija, dok
danas (praktično usled razvoja tehnologije i
interneta) imamo mogućnost da izuzetno pri-
kladno i odlično vizuelno prihvatljivo posma-
tramo kretanje oscilacija valutnih parova.
Trejderi širom sveta imaju mogućnost da do-
bijaju najsvežije informacije iz prve ruke preko
brojnih internet oglašivača. Takođe, sam sof-
tver je prilagođen onlajn načinu trgovanja, tako
da preko MQL 4 softvera imamo izuzetnu pre-
glednost kretanja nacionalnih valuta, trenutnu
informaciju o toku kretanja kao i brojne teh-
ničke informacije vezane za prethodno dija-
gnostikovanje oscilovanja vrednosti nacional-
nih valuta.
U okviru samog softvera imamo mogućnost
da svaku promenu vrednosti posmatrane na-
cionalne valute vidimo prikazanu kao grafik
koji se sastoji od brojnih eksponencijalnih funk-
cija. Svaku eksponencijalnu funkciju čini broj
jedinica promene u jedinici vremena.
Koristeći MQL (MetaQuotaLanguage) koji
se razlikuje od verzije do verzije imamo i mo-
gućnost programiranja načina trgovanja tako
da poučeni prethodnim iskustvom vezanim
za samo trgovanje i zadajući softveru odgova-
rajuće naredbe, praktično ne moramo biti pri-
sutni, a možemo ostvarivati profit. Tema au-
tomatskog, odnosno algoritamskog trgovanja
će biti detaljno obrađena u drugom delu knji-
ge. Interesantan primer efikasnog algoritam-
skog trgovanja se može videti na međunarod-
nim ATC (Automated Trading Championships)
takmičenjima iz ove oblasti.
Koristeći fundamentalnu i tehničku analizu
trejderi se trude da smanje verovatnoću za
greškom pri analiziranju budućeg toka kreta-
nja cene na svetskom tržištu. Ako na pravi na-
čin predvide buduće kretanje promene cene,
na taj način, tj. na osnovu razlike u ceni po-
smatranog valutnog para (npr. eur/usd), trej-
deri ostvaruju profit. Danas je sama tehnika
predviđanja budućeg kretanja kursa izuzetno
usavršena zahvaljujući kako savremenim teh-
ničkim mogućnostima, tako i brojnim novim
načinima pristupa ovom svetskom tržištu.
Fundamentalna analiza se zasniva na infor-
macijama koje se uzimaju iz strogo proverenih
izvora kako bi se izbegla mogućnost špekuli-
sanja. Samom špekulacijom se bavi veliki broj
učesnika na Forex-u, tako da se bukvalno može
reći da oni najvažniji učesnici vode pravi “info
rat” baziran na širenju i omasovljavanju infor-
macija koje bi im išle u korist. Međutim, po-
stoji način da se špekulacije izbegnu i da se
koriste samo one koje su zaista tačne i pravo-
vremene. Jedan od tih izvora informacija pred-
Milorad Stamenović
stavlja, između ostalih i analitički tim UBS ban-
ke, čijim expertima možemo verovati jer kori-
ste najkompletniju bazu podataka, najmoder-
niji softver i nemaju interes kao banka kroz
koju protiče najveća količina novca na ovom
tržištu da se bave spekulacijama.
4.1. Učesnici na FX tržištu
Investitori mogu biti kako pravna, tako i fi-
zička lica. Njihovim novcem se trguje na forex
tržistu. Oni su obavezni da potpišu ugovor sa
kompanijom i sa samim trejderom koji će tr-
govati i ostvarivati profit na ovom tržištu u nji-
hovo ime. U Srbiji usled nepostojanja standar-
da u ekonomskom smislu (ili su ti standardi
veoma niski) ekonomske finese i način zarade
kao ovaj na Forexu su apsolutno zapostavljeni
i praktično nepoznati kao način da se ostvari
profit. U svetu ovaj način trgovanja funkcioni-
še duži niz decenija sa izuzetno velikim uspe-
hom na globalnom nivou. Zemlje trećeg sveta
i zemlje u tranziciji će daljim svojim razvojem
kako u tehničkom pogledu tako i u ekonom-
skom i političkom sigurno biti izuzetno zain-
teresovane za ovo međunarodno devizno tr-
žiste. Zemlje u našoj okolini su već počele da
misle na to, i može se primetiti kako neke po-
slovne banke sa prostora bivše Jugoslavije pro-
nalaze svoj interes i ostvaruju izuzetan profit
na ovom tržištu. Međutim investitori na Forexu
ne moraju biti samo veliki učesnici. Trgovanjem
na forex tržištu se mogu baviti i mali investito-
ri, građani, koji sa minimalnim ulozima mogu
sebi priuštiti učešće na ovom najvećem svet-
skom tržištu. Kada pogledamo da je i tržište
hartija od vrednosti zapravo ne postoji i da se
akcionarstvo posle gotovo 50 godina pauze
ponovo javlja devedesetih godina sa prvim mo-
delima privatizacije (prve akcije su građani do-
bili prodajom javnih preduzeća).26 možemo se
samo nadati progresu u ovim oblastima.
26 Uvod u Berzansko poslovanje. Beogradska Berza.
Beograd.2008
229
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
Najveće grupe učesnika na Međunarod- nosno pad) i da na osnovu toga ostvare profit. nih činilaca nafte ili hrane! Dobar primer može Sa restriktivnijom politikom koju sprovodi
nom Deviznom Tržištu – FOREX su: Ono što investitori posmatraju jeste rast odo- se uvideti na promeni cene nafte i uticaju na Centralna Banka u slučaju inflacije, dolazi do
sno pad interesnih kamatnih stopa koje se ba- inflatorna kretanja. Cena nafte će takođe uti- usporavanja ekonomske aktivnosti učesnika
• Centralne Banke ziraju na izjavama Centralne Banke i nadola- cati i na cenu gasa koji će dalje proizvesti ra- na tržištu a na taj način i usporavanja inflaci-
• Poslovne Banke zećih finansijskih izveštaja. Oni koji su u mo- zvoj inflantornog procesa. Međutim kako je onog pritiska.
gućnosti da pravilno identifikuju ovakve pro- cena nafte denominirana u Američkom dola- Ukoliko imamo situaciju u kojoj su visoke
• Multinacionalne Korporacije
mene takođe imaju mogunost da uđu u krat- ru, ta nacionalna valuta i cena nafte su u di- kamatne stope u tom slučaju uticaj na nacio-
• Investicioni fondovi ke ili duge pozicije za ostvarivanje profita na rektno srazmernom odnosu. Naime, cena naf- nalnu valutu će se ogledati u aprecijaciji u oči-
• Penzioni fondovi određenoj valuti. te se kotira kao jedinica dolara po barelu, i ma investitora (domaćih i stranih), jer će oni
• Fizička lica Centralna Banka se ponaša tako da prati ukoliko dođe do rasta vrednosti cene nafte zarađivati na razlici u ceni. Ukoliko trenutno
efekte inflacije na svoju ekonomiju. Uticaj in- dirketno srazmerno će doći do aprecijacije do- nacionalna valuta aprecira prema drugim va-
4.1.1. CENTRALNE BANKE flacije se ogleda kroz rast odnosno pad kupov- lara i obrnuto. lutama, trejderi na Forex tržištu mogu kupo-
KAO UČESNICI NA FX TRŽIŠTU ne moći stanovništva. Praćenjem potrošačke vati tu valutu prateći trend i na taj način upum-
Od kako su Centralne Banke aktivno uklju- korpe se može utvrditi index na osnovu koga 4.1.1.2. Uticaj inflacije na kamatne pavati dodatni kapital u posmatranu ekono-
čene na FX tržištu, neophodno ih je pratiti kroz se može pratiti inflantorno kretanje. Inflacija stope i investicije miju.
fundamentalnu ali i tehničku analizu kako bi je efekat tržišta koji će osetiti svi učesnici na Ukoliko postoji problem sa inflacijom, Cen- Prema tome, uloga centralne banke je po-
se predvideli koraci monetarne politike. Cen- tržištu bez obzira da li su uključeni u trgovanje tralna Banka će uticati na povećanje kamatnih deljena između dva koloseka: sa jedne strane
tralne Banke imaju za cilj da održe/zadobiju ili ne. U vremena visoke inflacije, zaposleni će stopa kako bi usporila inflacijski pritisak. Viso- centralne banke pokušavaju da proizvedu veće
finansijsku stabilnost svoje države odnosno tražiti više novca za posao koji rade jer pret- ke kamatne stope će prouzrokovati usporenje kamatne stope da ojačaju valutu i da promo-
nacionalne valute. U tom smislu jedna od naj- hodna dnevnica koja je obračunata više nema inflacije jer će doći do toga da sada veći trošak višu strane investicije, dok sa druge strane mo-
većih uloga jeste borba sa inflacijom kao i da istu realnu vrednost. Kako bi izašli u susret za- imaju kompanije i potrošači prilikom pozaj- raju biti svesne uticaja na lokalno stanovništvo
predodrede poteze monetarnih politika dru- poslenima u vezi sa povećanjem plata, kom- mljivanja novca od banaka kako bi finansirali jer visokim kamatnim stopama zapravo one-
gih država. Vešti investitori su u mogućnosti panije su prinuđene da povise cene svojih pro- bilo svoje investicije, bilo potrošačke apetite. mogućavaju pozajmljivanje od banaka.
da identifikuju valute koje će imati rast (od izvoda ili usluga na tržištu.
Moramo priznati da se slučaj koji je upra-
vo naveden retko viđa na teritoriji Srbije kao
i da je to nešto čemu bi trebalo težiti. Kada
+
to napominjem ne govorim o inflaciji narav-
no nego o odnosu u kome radnici svesno
primećuju tržišna kretanja i promene na tr-
žištu koje su u ovom slučaju izazvane infla-
cijom, i radnici svesni inflatornih kretanja i
sledeći svoja prava jasno traže povećanje za-
rada. Sa druge strane kompanije imaju tu
želju da izađu u susret svojim radnicima i da
im povećaju CENE njihovih usluga odnosno
POVEĆAJU CENE proizvoda na tržištu. To
praktično dovodi do jedne kružne reakcije
u kojoj inflatorna promena pogađa ravno-
merno sve učesnike tržišta.
Slika 10, Prvi saziv direktora Federalnih re- 4.1.1.1.Primer Inflatornih
zervi Fotografiju uradili Harris & Ewing 27 kretanja i cena nafte
27 preuzeto sa http://www.federalreservehistory.org/
Interesantno je da inflacija može biti uzro-
Events/DetailView/60 - Nov 2015 kovana povećanjem cene samo jednog od važ- Slika 11, EUR/USD - Decembar 2004 - Decembar 2006

230 231
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
4.1.1.3. Reakcija tržišta na Centralne Banke
U narednom primeru će biti prikazano koliko
je zapravo važna uloga Centralne banke i kakav
je odgovor tržišta na njihove intervencije. U pri-
meru se koncentrišemo na EUR/USD valutni par.
Ovaj eklatantni primer je iz perioda 2004-2006
(dakle ne tako nov) no međutim predstavlja je-
dan dobar prikaz mehanizma odnosa tržišta i
uloge centralne banke. Dakle, na osnovu uloge
Federalnih rezervi posmatraćemo uticaj na ka-
matne stope i vrednost na američki dolar.
EUR je krenuo u 2005. godini sa visokim kur-
sem u odnosu na dolar u iznosu od 1.3500 do-
lara za EUR. Kamatne stope u SAD su u tom
trenutku bile poprilično niske na nivou od 1%
u prethodnom periodu. Važna je činjenica da
je tada EUR bio u aprecijaciji.
Međutim tokom 2005. godine došlo je do bla-
ge deprecijacije EUR. Centralna Banka Amerike
– Federalne Reserve su nastavile kampanju koja
je započela u Julu 2005. godine kako bi uticale
+ budu zadovoljni prognoziranom cenom
Slika 12, promena trenda valutnog para EUR/USD u periodu od marta 2005. godine
pa do aprila 2006
232
na povećanje kamatne stope na više od 1%. Na
svakom sastanku komiteta Federalnih Rezervi
(en. Federal Open Market Committee FOMC), fe-
deralni zvaničnici su podizali vrednost kamatne
stope za 0.25%. Finansijska tržišta su odgovara-
la na povećanje kamatnih stopa na taj način što
su proporcionalno uticali na povećanje vredno-
sti američkog dolara. Na početku 2006. godine,
EUR/USD parom je trgovano u odnosu oko
1.2000, po razlici od 13 centi odnosno 1300 pip-
sa. Aktivnosti centralne banke su predstavljale
glavni uzrok za aprecijaciju dolara u toku 2005.
godine.
4.1.1.4. Promene trenda
Posmatrajući valutni par EUR/USD u periodu
od marta 2005. godine pa do aprila 2006. godi-
ne možemo primetiti promene trenda u ovom
valutnom paru koje su prikazane na slici 12.
U decembru 2005. godine, na nivou od 1.2000,
EUR je naišao na nivo podrške i počeo da dobi-
1.2
ja trku sa USD. U to vreme postojale su špeku-
lacije da se bližio kraj kampanji vođenoj od stra-
ne Federalnih Rezervi koja je trebalo za cilj da
ima podržavanje američkog dolara. Slična špe-
kulacija i aprecijacija EUR se dogodila u periodu
od jula i augusta 2005 (prvi kvadrat na Slici 12).
4.1.2. Poslovne banke i Multinacionalne
korporacije i njihova uloga na FX tržištu
Poslovne banke su važan učesnik na među-
narodnom valutnom tržištu jer poseduju ve-
liki kapital na globalnom nivou kao i odgova-
rajuću logistiku da se taj kapital uključi u svet-
ske tokove novca preko međunarodnog valut-
nog tržišta. Sa aspekta menadžmenta, multi-
nacionalne korporacije usmerene na finansijske
kontrole su usmerene na akvizicije kao metod
daljeg razvoja. 28
Primer portfolia
za ulaganje fonda ALPARI
Preporučeno ulaganje 3 meseca
4 3
2 1
1. Valute 60%
2. Spot tržište 20%
3. Fjučersi 10%
4. Opcije 10%
Slika 13, primer portfolia
zajedničkog fonda29
28 V. Milicevic. Međunarodni menadžment, Novije
tendencije. Beograd.2009
29 Preuzeto sa: http://alpari.com/en/investor/
Milorad Stamenović
Atributi poslovnih banaka koje omogućava-
ju razmenu valuta predstavljaju navedene ka-
rakteristike koje su vrlo značajne prilikom iz-
bora odgovarajuće poslovne banke preko koje
će se valute razmenjivati:30
Kompetitivnost kvota (npr. ukoliko se ra-
zlika u ceni kvote razlikuje za jedan cent,
ako korporativni klijent želi da razmeni
milion dolara – razlika u jednom centu po
jednom dolaru iznosi $10.000)
Poseban odnos sa klijentima – ukoliko je
potrebno razmeniti manje traženu valutu,
banka će se potrudi da nađe rešenje za kli-
jenta i sl.
Brzina izvršenja transakcije – prioritet za
klijenta jeste promtno izvršenje transakci-
je koje ne treba vezivati za dodatnu admi-
nistraciju ili papirologiju neophodnu da
se transakcija izvrši
Savet o trenutnoj situaciji na tržištu – po-
enta takve saradnje u kojoj se vrši transfer
velike količine novca jeste da se stvori win-
win efekat odnosno da i klijent i banka
u budućnosti
Prognoziranje budućeg kretanja kursa -
zasnovano na analizi ekonomije zemlje
posmatrane nacionalne valute
Banke su najveći učesnici na međunarodnom
valutnom tržištu i one su zadužene za izdava-
nje kotacija – kupovnih i prodajnih kurseva
čime se obavezuju da po tim kursevima kupu-
je i prodaje valutu (naravno uz određene tak-
se) prilikom vršenja transakcija. U savremenim
uslovima banke obavljaju transakcije veoma
brzo i efikasno putem kompjuterske mreže
SWIFT (Society of Worldwide Interbank Finan-
cial Ctelecommunication) . 31
investment_funds/#forex . Okt 2015
30 J. Madura,R-Fox. International Financial Management.
London.2011
31 P. Jovanović Gavrilović, Međunarodno poslovno
finansiranje, 10ed, Beograd, 2004
233
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
4.1.3. Investicioni i penzioni fondovi ma kriterijumu klasifikacije). Fizička lica se po-
i njihova uloga na FX tržištu javljuju kao špekulatni na međunarodnom
Posle banaka, portfolio menadžeri, hedž fon- deviznom tržištu, dakle njihova uloga jeste da
dovi i zajednički fondovi predstavljaju najveću pokušaju da ostvare profit na osnovu razlika
grupu učesnika na Forex tržištu. prilikom kupovine ili prodaje valuta. U nekim
Investicioni menadžeri trguju valutama sa trenucima trgovina fizičkih lica ukoliko je usme-
velikih računa penzionih fondova ili drugih za- rena na isti način može značajno uticati na tok
jedničkih sredstava. Investicioni menadžeri sa vrednosti cene deviznog kursa jer predstavlja
međunarodnim portfoliom trgovanja kupuju i značajnu novčanu masu. Sa druge strane indi-
prodaju valute kako bi trgovali na međunarod- vidualni trejderi ulažu na osnovu komponene-
nom deviznom tržištu. Investicioni menadžeri te poverenja i informacija koje su javno dostu-
mogu takođe da se ponašaju kao špekulanti na pne. Za individualne učesnike na međunarod-
tržištu. Takođe, treba uzeti u obzir da se i hedžnom deviznom tržištu je jako važno da su de-
fondovi ponašaju kao špekulanti. taljno upoznati sa rizicima koje trgovanje na
međunarodnom deviznom FOREX tržištu nosi
Prema izvorima sa internet sajta Mutu- sa sobom.
alFonds možemo videti listu najpopularnijih
zajedničkih valutnih fondova:32 4.2. RIZICI TRGOVANJA
NA FOREX TRŽIŠTU
• PIMCO
(Emerging Markets Currency Fund PLMAX) Kako smo već naveli u ranijem tekstu, FO-
Ukupni kapital $6.29Mlrd. REX tržište predstavlja veliko, globalno i likvid- da samim tim smatram da za sve čitaoce ove ske u kratkoročne transakcije jer one vam na-
• John Hancock Funds Absolute Return cu- no finansijsko tržište. Banke, osiguravajuće knjige prvi rizik koji je ovde naveden ne bi smeo plaćuju po ulasku u transakciju. Podrazumeva
rrencz fund (JCUAX) kompanije i druge finansijske institucije, kao i biti prepreka za uspešno trgovanje. se da ako vam je strategija da ulazite u kratko-
Ukupni kapital $1.99 mlrd. velike korporacije, koriste FX tržište kako bi Drugi rizik je da troškovi transakcija nisu ročne transakcije da se radi o većem broju
• Eaton Vence Diversified Currency Income upravljali rizikom povezanim sa fluktuacijama transparentni. Pre investiranja u FX tržište, kratkoročnih transakcija. Drugi dileri vam
fund (EAIXX) kursa nacionalnih valuta. Rizik koji snosi svaki proverite kod nekoliko različitih kompanija mogu naplaćivati različite segmente trgovanja
Ukupni kapital $664 miliona individualni trejder na FX tržištu je značajan. cene i troškove trgovanja i pružanja njihovih i ponekad se može desiti da oni to rade popri-
• Lord Abbett Emerging Markets Currency Jedina sredstva koja treba da uložite kao špe- usluga i uporedite ih. Na taj način možete naj- lično ne transparentno odnosno da investitor
fund (LDMAX) kulant na FX tržištu jesu sredstva koja možete jednostavnije doći do informacije o realističnoj zapravo ne razume koje sve troškove ima pri-
Ukupni kapital $514 miliona da priuštite da potpuno izgubite, a takođe uvek ceni koju treba da platite za usluge koje vam likom upotrebe njihovih servisa.
• Mekr Hard Currency Fund (MERKX) morate biti svesni da pojedine strategije mogu omogućavaju dileri. Postoje utvrđena pravila Ti troškovi se mogu računati i na osnovu ra-
Ukupni kapital $272 miliona rezultovati gubitkom čak i većih sredstava od šta diler može naplatiti investitoru kao svoju zlike između cena “bid” I “ask” takođe. Trebalo
ukupne sume vaših inicijalnih ulaganja. uslugu. Neki dileri naplaćuju proviziju po tran- bi obratiti pažnju da ukoliko vam na ekranu
4.1.5. Fizička lica i njihova uloga Neki od najvećih rizika uključuju sledeće: sakciji u koju uđete. U tom smislu, što više izađe informacija da je neka transakcija “Comi-
na FX tržištu Obratite pažnju na način kotiranja valut- transakcija ostvarite to će kompanija više za- ssion free” da znate da čak i u takvim slučajevi-
Fizička lica učestvuju u trgovanju na među- nih parova, dakle da li se radi o direktnom ili
raditi. Možete primetiti ukoliko budete poha- ma morate proveriti koji su vaši troškovi od-
narodnom deviznom tržištu sa procentom od indirektnom kotiranju (kao što je navedeno u
đali obuku u sklopu kompanija koje su i dileri nosno obaveze koje podrazumeva vaš diler.
oko 5%. Taj procenat može varirati u zavisno- poglavlju 2.3. Direktno i indirektno kotiranje),
- da vam preporučuju da ulazite u kratke tran- Svakako preporuka je da pročitate pažljivo
sti od toga da li se u kategoriju fizičkih lica je na nekim platformama neate transparentno
sakcije (od 40pips npr.) kako biste na taj način vaš ugovor i da zahtevate obavezno da vam daju
stavljaju i lica sa ogromnim fondovima koja definisano koji način kotiranja se primenjuje.
bili na sigurnijem terenu. Kratkoročne transak- ugovor na vašem maternjem jeziku jer se deša-
više po ulaganju podsećaju na ulaganja inve- Pretpostavlja se da ukoliko ste prošli kroz eko-
cije su svakako “bezbednije” u smislu da uko- va da (uglavnom sarađujete sa inostranim kom-
sticionih fondova nego fizičkih lica (dakle pre- nomsku i finansijsku literaturu pre ulaska u
liko izgubite količina novca može biti relativno panijama) klijentu daju na potpis ugovor na
realne transakcije – da možete napraviti jasnu zanemarljiva, međutim tu se vidi i zajednički engleskom jeziku koji je prepun pravne termi-
32 Preuzeto sa: http://mutualfunds.com. Okt 2015 razliku između različitih oblika kotiranja, tako interes sa kompanijama koje propagiraju ula- nologije koja ne mora biti poznata investitoru.

234 235
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
U nekim slučajevima troškovi transakcije
mogu biti izrazito visoki. Naime, ukoliko tr-
gujete valutnim parovima koji nisu toliko “po-
pularni” može se desiti da su izuzetno visoki
troškovi transakcije. Prema tome, ukoliko je
vaš stil trgovanja takav da ulazite u brojne krat-
koročne transakcije može se čak desiti da vam
cena ulaska u transakciju bude veća od profi-
ta koji ostvarite.
Može se desiti da izgubite celokupnu inve-
sticiju pa i više od uloženog. Može biti traže-
no od strane dilera da položite depozit (en.
Margin, securitz deposit) pre nego što otpoč-
nete trgovanje. Prema osnovnim zakonitosti-
ma upotrebe leverage, što vam je deposit ma-
nji, to vam je leverage veći jer diler neće dopu-
stiti da zbog kretanja cene u poslednjem tre-
nutku prekida transakcije potrošite više novca
nego što ste deponovali.
Softverske platforme za trgovanje možda
nemaju neophodne performanse koje su vama
potrebne kako biste ostvarili profit. Iako je mo-
guće da ulazite u duge pozicije ukoliko veru-
jete u trend, ali realna situacija jeste da se naj-
veći broj profitabilnih transakcija obavlja kroz
kratkoročne vrlo brze transakcije. Za ovakve
transakcije je uobičajeno da se koristi auto-
matsko trgovanje. Upotrebe algoritamskog
trgovanja podrazumeva programersko razu-
mevanje određenog programskog jezika na
kome je platforma napravljena.
PREVARA - Vodite računa o reklamiranju
koje vas navodi na brz povraćaj uloženih sred-
stava, na neverovatno uvećanje vaših investi-
cija za kratak vremenski period i sl.
CFTC (Agencija za kontrolu trgovanja, http://
www.cftc.gov/index.htm) je uvela određene
aktivnosti kako bi alarmirala u slučaju prevara
koje uključuju investiranje u Froex tržište.
4.3. Zakonsko pravni okvir Kako smo naveli u prethodnom poglavlju,
trgovanja na FOREX tržištu jako je važno da vam ugovor koji potpisujete
bude na vašem lokalnom jeziku odnosno da
Na jednom integrativnom primeru sa navo- bude dvojezični. To je u ostalom i zahtev Re-
dom podataka iz tipskog ugovora se može vi- publičkih vlasti Republike Srbije.
236
deti na koji način je regulisan pravni odnos
između investitora i dilera. Investitor potpisu-
je ugovor sa kompanijom, i sa trejderom. U
klauzuli ugovora investitor je obavezan da pri-
hvati određeni rizik poslovanja koji često izno-
si između 20-30% depozita koji je investitor
uložio. Očekivana zarada zavisi kako od samog
trejdera, količine depozita, tako i od vremen-
skog intervala na koji je investitor oročio svoj
novac. Prosečna očekivana zarada može izno-
siti oko 25% od uloženog depozita.
Američki ekonomisti su došli do zaključka
da ako investitor uloži 1% svog kapitala na ob-
razovanje vezano za Forex, sa velikom lakoćom
može da prati rad samog trejdera, kao i da tr-
guje sam sa svojim kapitalom. Ono što je izu-
zetno važno jeste da kao investitori dobro po-
gledate portfolio samih trejdera, kao i kompa-
nije sa kojom potpisujete ugovor (vreme od
osnivanja, broj filijala, broj trejdera, dosadašnji
uspeh kroz istoriju trgovanja i sl.).
Skraćeni primer teksta ugovora sa editova-
nih nekoliko karakterističnih članova:
1. TREJDER PRIMA NA UPRAVLJANJE FINAN-
SIJSKE RESURSE U IZNOSU OD.......(preci-
zirana deponovana sredstva) OBAVEZUJE
SE DA RASPOLAŽE NJIMA DO ISTEKA
UGOVORA.
2. INVESTITOR UPLAĆUJE DEPOZIT U
IZNOSU OD.......
3. DEPOZIT ĆE BITI DEPONOVAN
4. TREJDER SE OBAVEZUJE DA ĆE NADO-
KNADITI SVAKI GUBITAK VEĆI OD npr.
20%
5. TREJDER ZARAĐUJE npr 40 % OD OSTVA-
RENOG PROFITA
6. ”RISC DISCLOSURE”
5.0. Internacionalne korporativne
finansije i FX tržište
M
ultinacionalne korporacije (u daljem
tekstu MNC – Multy National Cor-
poration) u svom poslovanju se na
dnevnoj bazi susreću sa problematikom rizika
vezanim za svoje poslovanje. Samim tim što
MNC učestvuje na više tržišta i na internacio-
nalnoj osnovi, rizici koji se javljaju su veći i obi-
mniji nego u slučaju domaćih korporacija
(kompanija koje posluju u okvirima granica
svoje države).
Jedna od osnovnih razlika se pojavljuje u tr-
govanju na međunarodnim deviznim tržištima
i strukturi kapitala.33 U trenutku kada se do-
maće komapanije osmele da razmotre jedan
od principa izlazaka na međunarodno tržište
prema definiciji teorije o apsolutnoj i kompa-
rativnoj prednosti (međunarodno trgovanje,
licenciranje, franšizing, zajednička ulaganja,
akvizicije ili uspostavljanje svojih filijala), tada
su domaće kompanije na putu da postanu
MNC. Dakle, internacionalni rizici kojima se
izlaže svaka MNC se ogledaju u sledećem:34
-promena deviznog kursa
-inostrani ekonomski uslovi
-politički rizik
Nas najviše zanima upravo promena devi-
znog kursa kao i način na koji se multinacio-
nalne korporacije kao npr. CocaCola nose sa
rizicima promena deviznog kursa.
Većina međunarodnog poslovanja se rezul-
tira promenama deviza iz jedne valute u drugu.
33 V. Tornjanski, M. Stamenovic. Intenrational scientific
conference Eurobrand. ANALYSIS OF CAPITAL
STRUCTURE PATTERNS OF MULTINATIONAL
CORPORATIONS. Zrenjanin. 2014
34 J. Madura, R-Fox. International Financial Management.
London.2011
Milorad Stamenović
Primer za to može da bude MNC CocaCola
koja proizvodi i prodaje sokove širom sveta.
Ako CocaCola prodaje sokove na Tajlandu, pro-
davaće ih po određenoj ceni u Tajlandskom
Batu (Thai Baht). U trenutku kada je potrebno
da se izvrši transfer sredstava zarađenih na Taj-
landu u američke dolare (u SAD se nalazi glav-
na filijala kompanije), neophodno je uraditi
konverziju Thai Baht u USD. Te zarade mogu
biti u veoma velikim iznosima tako da svaka
promena kursa (a posebno ako treba predvi-
deti promenu na tromesečni period ili duže)
mogu u velikoj meri uticati na celokupan os-
tvareni profit. Fluktuacija deviznog kursa se
dešava na dnevnoj bazi pa se prema tome i
menja količina novca potrebna za odliv sred-
stava iz matične filijale u bilo koju filijalu u sve-
tu. Takođe, količina novca u domaćoj valuti
potrebna za kupovinu sirovina se menja čak i
u slučaju da dobavljači nisu adaptirali cene
novonastalom kursu. Izvoznici koji prodaju
dobra ili usluge u svojoj valuti će takođe biti
uslovljeni promenama deviznog kursa.
....................................................................................................
Primer računanja kursa
Ako je nemačka kompanija DEUTCHE CO-
GmbH želi da plati dostavljenu robu u iznosu
od 200.000 eur američkoj kompaniji ZOLT PLC
po kursu od 0.7 eur za svaki dolar, onda će ko-
ličina dolara potrebnih za isplatu biti 200.000eu-
r/0,6eur= $285.714,29
....................................................................................................
Svaka MNC ima sistem merenja svoje tre-
nutne vrednosti jer se cilj postojanja MNC svo-
di na uvećanje vrednosti iste. Jedan od razloga
za uvećanjem vrednosti multinacionalne kor-
poracije jeste i povećenje vrednosti deonica
akcionara, tako da svi menadžeri zaposleni u
237
 Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
okviru multinacionalne korporacije moraju $2.000.000 u SAD, i još $3.000.000 zarade oče-
prvenstveno da razmatraju porast vrednosti kuje iz poslovnica koje rade u zoni eura. Pod
multinacionalne korporacije kao celine a tek pretpostavkom da 1Eur:0,6$, protok novca će
naknadno porast �� �� � ��svoje
vrednosti �  udaljene fi- se izračunati na sledeći način
lijale. Sistem merenje vrednosti MNC se zasni-
va na menadžmentu
� � �� �rizicima
�� �  poslovanja, a u
narednom slučaju ćemo razmotriti uticaj pro-
mene deviznog kursa na vrednost MNC. Dakle,
MNC će zarađivati i plaćati sume novca u ra- = |$2.000.000| + |3.000.000 x 0,6| = $3.800.000
� � �� � �� �  .…………………………………………………........…
����   zličitim stranim valutama, a prihodi u stranim
valutama će isto tako biti konvertovani u do-
maću valutu. Na osnovu toga se može reći da Multinacionalne korporacije imaju svakod-
���   �� � �� �  nevnu potrebnu da se bave predviđanjem da-
će očekivani prihodi u domaćoj valuti dobije-
ni na kraju zadatog perioda (t), biti jednaki lje kretanje kursa posmatranih valutnih paro-
sumi� proizvoda∑ ���protoka
� �� ∑novca � ∑ �� ��
�� � �denomiranih va. Uticaj koji promena kursa ima na različite
�� �
�  
u svakoj stranoj valuti (j)�u�kojoj
2 MNC ima pri- aspekte poslovanja (npr. na trgovinu) je suviše
∑ ��� � �
hod pomnoženo sa�očekivanim
∑ �� � �� ∑deviznim
�� �� kur- značajna da bi se zanemarila. Finansiranje
�
sem � �
�� po kome će strana valuta (j) da  se kon- budžeta internacionalnih projekata se radi i
��2
vertuje u domaću valutu na kraju datog peri- na osnovu prognozirane promene vrednosti
kursa. Osim toga, MNC često učestvuju u ra-
∑ � � � �� ∑oda �� �(t).� ∑ � �
� � �
� �   zličitim ulogama na međunarodnim finansij-
��2 � skim tržištima u kontekstu:
����
� �� ∑ �� � �� ∑ �� ��$�� � � ���������� �������� �� 
  � ��� • investitora (motivi za investiranje su eko-
��2
����$�� � očekivana
� ������� vrednost u domaćoj nomski uslovi, očekivana promena devi-
��� �������� �� 
valuti kroz sve prilive za period t znog kursa, internacionalna deiversifika-
�
� |$2.000.000|
���

� |�.000.000
projekcija protoka�novca
0.�| �
cija)
$�.�00.000 • zajmoprimaca (motivi su: očekivano kre-
u stranoj
6.0. Izlaganje rizicima i menadžment rizika
� � � ���������� �������� �� 
valuti (j) za period (t) tanje deviznog kursa, niska kamatna sto-

���  
� � |$2.000.000| � |�.000.000 � 0.�| � $�.�00.000  pa)
���������� �������� �� očekivana promena kursa
  u vremenu (t) za valutu (j)
��
| � |�.000.000 � 0.�| u�direktnoj formi (npr. 1$ prema
$�.�00.000  intenracionalna diversifikacija).
jednoj jedinici druge valute)
000.000 � 0.�| � $�.�00.000 
………………………………………………....................
Primer računanja
Radi jednostavnosti računanja, možemo
pretpostaviti da MNC ima portfolio valuta
(svaki projekat je u jednoj valuti) u kojima
obavlja poslovanje. Očekivani priliv stranih va-
luta izračunat u domaćoj valuti (npr. dolar),
može poslužiti za ukupno računanje vrednosti
očekivanog priliva i odliva novca. Primera radi,
SAD kompanija Salt PLC očekuje zaradu od
• zajmodavaca (motivi su: visoka kamatna
stopa, očekivano kretanje deviznog kursa,
Kada MNC investiraju ili pozajme novac
na međunarodnim tržištima, oslanjaju se na
međunarodno valutno tržište kako bi na
tom tržištu dobili potrebne valute za poslo-
vanje. Prema tome, postupak investiranja ili
pozajmljivanja zahteva upotrebu međuna-
rodnog valutnog tržišta. Međunarodno va-
lutno tržište time što omogućava razmenu
valuta na taj način olakšava međunarodne
(međuvalutne transakcije) i međunarodnu
trgovinu.
U
međunarodnim krugovima koji se bave
diskusijama na temu postojanja rizika
i mandžmenta rizicima u vezi sa fluk-
tuacijama deviznog kursa, možemo primetiti
da i dalje postoje oni koji zagovaraju da je ne-
moguće raditi menadžment rizika dok posto-
je i kontra argumenti za takve tvrdnje: 35
Paritet kupovnih moći često ne može da
se potvrdi u realnosti i dolazi do toga da se
iako su poznate veličine promena inflacija u
posmatranim državama ne dođe do očeki-
vanog efekta procentualne promene deviznog
kurs u skladu sa paritetom kupovnih moći.
35 J. Madura, R-Fox. International Financial Management.
London.2011
Glavni argument jeste da je promena cene
ono što vodi kvote na mađunarodnom devi-
znom tržištu dok je sve drugo sekundarnog
tipa. Takođe, multi nacionalne korporacije
su svaku put u mogućnosti da vrše hedžing
nad rizicima i da zahvaljujući svom znanju
zapravo preveniraju rizik od „opasnih“ kvota
i diskrepanci u razlikama između nacionalnih
valuta.
Postoje sledeći tipovi izlaganja države rizicima:
• Transakciono izlaganje (Transaction expo-
sure)
• ekonomsko izlaganje (economic exposure)
• Translaciono izlaganje (translation exposure)

238 239
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
7.0 Spekulacije, hedžing
i arbitraža na FX tržištu
7.1. Špekulacije na Međunarodnom
valutnom tržištu
P osmatrajući valutno tržište i devizne kur-
seve možemo da primetimo da različiti
učesnici vrše različite oblike poslovanja
iz različitih razloga. Naime, osnovni pojavni
oblik poslovanja i sam razlog nastanka među-
narodnog valutnog tržišta jeste vezan za raz-
menu valuta. Svako poslovanje na međuna-
rodnom valutnom tržištu koje ne podrazume-
va namensku razmenu valuta zarad vršenja
određenih poslovnih aktivnosti se smatra špe-
kulanstkim poslovanjem. Špekulanti po svojoj
prirodi poslovanja zarađuju na razlici u „promt-
nom“ i „terminskom“ deviznom kursu bez da
dolaze u posed stranih valuta koje kupuju.
Osim toga, njihova primarna poslovna aktiv-
nost je vezana isključivo za ostvarivanje profi-
ta na razlici u kursu a ne na ostvarivanju kon-
kretne razmene valuta zarad drugih poslovnih
aktivnosti. Promtni devizni kurs predstavlja
trenutni posmatrani devizni kurs, dok termin-
ski devizni kurs podrazumeva predviđeni po-
voljni kurs u budućnosti.
Razlika između višeg terminskog i nižeg promt-
nog kursa se naziva terminska premija, dok u
obrnutoj situaciji kada je terminski kurs veći od
promtnog kursa, tada se javlja terminski diskont.
Terminska premija i terminski diskont se mogu
izračunati uz pomoć sledeće formule:
Km - Kp 360
T= X X 100
Kp n žetve cene mogu pasti dole. Šta može da uti-
T – terminska premija (ako je predznak
pozitivan, ako je predznak negativan
onda se radi o termisnkom diskontu)
Km – terminski devizni kurs na rok od n dana
Kp – promtni devizni kurs
n – broj dana do dospeća deviznog kursa
240
će roditi bolje nego što ste očekivali. Veliki po-
ljoprivredni kombinati i slični poljoprivredni
koncerni kao oni za izradu hleba i peciva, uz-
gajivačnice stoke, proizvodnja hrane, proizvo-
đači biljnih ulja i dr. počinju da kupuju kuku-
Ovo se naziva i svop stopom (swap rate). ruz od privatnih poljoprivrednih dobara koji-
ma su ostale zalihe od prošle godine. Njihova
Sa terminskim poslovima povezani su i svop kupovina je normalna pojava, jer se radi o
poslovi jer istovremenom promtnom kupovi- koncernima i poljoprivrednim kombinatima
nom i terminskom prodajom utiče se na gu- čije su potrebe za žitaricama velike. Prosta
bitak neizvesnosti oko nepovoljne promene ekonomija nam govori da će se cena kukuru-
deviznog kursa u budućnosti. 36 za povećavati usled nestašice, proporcionalno
opadanju zaliha. Cene počinju da rastu dra-
7.1.2. Hedžing stično na tržištu. Ovakvo tržište na kome cene
Koncept Hedžinga je baziran na pretpostav- rastu u zavisnosti od dnevnih promena zove
ci da će promena trenutne cene u budućnosti se spot market. Tako je nazvano jer omogu-
ići istom razvojnom putanjom i istom dinami- ćava da otvorimo transakciju napravljenu u
kom. U suštini cilj Hedž menadžmenta je da određenom trenutku po određenoj ceni (spot-
zaključi transakciju po srednjoj ceni u buduć- mesto), i ta transakcija je odmah aktivna, da-
nosti u zemlji da eliminiše njegov rizik ili da se kle, ne radi se o tržištu fjučersa. Pretpostavili
izlaže nenadanim fluktuacijama cene. Najbolji smo da ste šef nekog poljoprivrenog dobra za
način da razumete hedžing je kroz sledeći pri- proizvodnju žitarica. Vi znate cenu proizvod-
mer. nje kukuruza koji se uzgaja na vašem posedu.
................................................................................................... Drugim rečima, cenu proizvodnje dobili ste
Primer na osnovu cene radne snage, cene goriva, ze-
Krenućemo od pretpostavke da niste upo- mlje, i dr. troškova. Na osnovu toga došli ste
znati sa tržištem fjučersa. Metaforičkim pri- do zaključka da vam treba 5 rsd za vreću ku-
merom ćemo objasniti sam metod, razlog i kuruza od 50 kg. Sledeće je da pogledate ka-
instrumente rada hedž kompanija. Pretposta- kve je cenovne kvote postavilo ministarstvo
vite da ste šef nekog privatnog poljoprivred- poljoprivrede na osnovu ponude i tražnje ili
nog dobra koje se bavi proizvodnjom žitarica kakve su cene kod velikih poljoprivrednih
(kukuruza i pšenice). U vašoj regiji je postalo kombinata, gde primetite da je cena 9.5 rsd
poslednjih dana vruće i vlažno, dok je u veći- po vreći od 50kg. Znate da je pre samo dva
ni regija u zemlji kiše i vlage koje su neophod- meseca ta cena bila 8rsd/50kg kukuruza, ta-
ne žitaricama nema. Iz tog razloga neki od kođe, znate da proizvodite preko 50 000 vreća
vodećih poljoprivrednih kombinata postaju kukuruza godišnje, tako da je ta razlika u ceni
veoma važna. Meri se u hiljadama eura. Koje
zabrinuti oko toga šta će se dogoditi ceni ku-
kurza za nekoliko meseci jer vrućina i suša su vaše mogućnosti? Znate da do vremena
uzimaju danak berbi. U vašem području, vre-
me je lepo. Vaš zasad raste kao što je i plani- če na cene da iako rastu da posle određenog
rano ili čak i bolje, i vremenske prilike su baš vremenskog perioda dođe do njihovog pada?
Mnogo toga može imati uticaj. Vlada može
onakve kakve bi trebalo da budu. Vaš zasad
da vrši ispostavu žitarica iz svojih rezervi i da
36 P. Jovanović Gavrilović, Međunarodno poslovno samim tim snizi cenu. Strana proizvodnja može
finansiranje, 10ed, Beograd, 2004 da bude veća od očekivane i da se poveća uvoz
Milorad Stamenović
po nižoj ceni, vreme može da se poboljša i da
ipak ove godine rod bude dobar. Potražnja
može da se smanji i kombinati koji proizvode
žitarice mogu prodavati neke od zaliha koje su
akumulirane. S obzirom na sve to, odlučujete
da prodate žitarice po trenutnoj ceni.
Postoje dve mogućnosti:
1. Možete sklopiti forvard ugovor sa poljo-
privrednim kombinatom. Ovakav ugovor ćete
sklopiti sa njihovim komercijalistom. On će
vam dati kvotu cene za žitarice koje ce im biti
uručene u nekom momentu u budućnosti koji
je preciziran ugovorom (obično odmah posle
žetve). Obično cene koje će vam dati za for-
vard ugovor nisu visoke kao tržišne (trenutne)
cene.
2. Možete prodati žitarice na tržištu fjučersa
Tržište fjučersa je organizovano na osnovu
razmene gde mnogi individualni korisnici uče-
stvuju kako bi kupovali ili prodavali ugovore
za buduću isporuku po određenoj ceni ili iz ra-
zloga špekulacije. Cene su relativno sigurne i
tačne i oslobođene manipulacije velikih komer-
cijalnih interesa koji imaju potpunu kontrolu
nad cenom koju možete dobiti u svom gradu
(regiji). Kada potpišete ugovor i pročitate spe-
cifikacije, možete prodati žitarice unapred na
tržištu fjučersa. Nećete dobiti novac dok žita-
rice ne budu dostavljene kupcu, ali cena osta-
je zatvorena za promene. Bez obzira koja cena
bude u momentu dostave žitarica vi ste osigu-
rani za određenu cenu po kojoj ste prodali.
Možete dobiti ili pak izgubiti. Ako je cena na
tržištu novca veća nego ona po kojoj ste pro-
dali, nećete zaraditi koliko ste mogli. Ako je
cena manja od one po kojoj ste prodali, onda
ste imali sreće i prodali ste ranije po nižoj ceni.
Naravno imali ste mogućnost da ne prodajete
do momenta žetve i čekate veću cenu ako mi-
slite da će cena na tržištu zaista skočiti. Suština
fjučers tržišta je da se koristi kao mehanizam
zaštite profita, kako za poljoprivredne kombi-
nate, tako i za krajnje korisnike.
241
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

8.0 Međunarodna Arbitraža

8.1 Lokaciona arbitraža traže je primenljiv u slučajevima kada se tran-
sakcije na „spot tržištu“ koriste za kapitalizo-

L okacijska arbitraža se normalno izvodi od vanje diskrepaci nastalih u kvotama između

strane banaka ili dilera na međunarodnom neke druge posmatrane dve nacionalne valute.
deviznom tržištu čiji kompjuteri zapravo Transakcioni troškovi (bid i aks) mogu često
monitoriraju razlike u kvotama koje nastaju prevazilaziti razlike u vrednosti kvota pa u tom
upravo zbog razlike u položaju odnosno u lo- slučaju trojna arbitraža nije moguća odnosno
kaciji (na gobalnom nivou). Ukoliko banke nije isplativa. 37
primete da postoje diskrepance u kvotama,
one bi vrlo brzo odreagovale i uključile se u 8.3 Pokrivena arbitraža
lokalnu arbitražu kako bi na taj način zaradile (Covered interest arbitrage)
instant profit odnosno profitirale na razlici u
kvotama. U računicu koja ulazi u finalnu kal- Proces kapitalizovanja kamatnih stopa izme-
kulaciju toga da li banke imaju ili nemaju in- đu dve države prilikom koga se zapravo pokri-
teres da uđu u lokalnu arbitražu mora ući i va rizik od promene deviznog kursa se naziva
bid/ask kalkulacija. pokrivena arbitraža. Tom prilikom se koristi
hedžing kao finansijski alat uz čiju pomoć se
8.2. Trojna arbitraža (Triangular arbitrage) obezbeđuje „pokrivenost“ profitabilne razlike
u kamatnim stopama između dve zemlje.
Ovaj tip arbitraže je nastao kao posledica
Pitanja: Primer razlike u kros kursu između tri razičite nacio-
37 J. Madura, R-Fox. International Financial Management.
Ko će da kupuje kukuruz od vas? Zlatara poseduje značajnu količinu nakita u nalne valute. Na osnovu toga ovakav tip arbi- London.2011
Zašto bi kupovao? zlatu i srebru. Ako dođe do pada cena , zlatara
je na gubitku jer je iste sirovine platila skuplje
Šta će raditi sa njim?
pre nekog vremena. Kako bi se zaštitila od pada
Kako će prodati ako se predomisle? cena dragocenih metala, i od potencijalnog
gubitka, oni mogu da prodaju na tržištu fju-
9. Paritet kupovne moći i uticaj na kurs
Proizvođači se dakle bave proizvodnjom i čersa nakit po trenutnoj ceni, i na taj način i-
procesiranjem robe sa kojom se trguje. Da li je maju mogućnost da ostvare profit na osnovu
(Purchasing power parity)
to srebro, zlato, kukuruz, drvo i sl. Nije važno, buduće prodaje.Krajnji korisnici uglavnom ku-

R
poenta je ista. Oni moraju da zaključe cenu na puju, ali postoje i okolnosti kada se zamene elativna kupovna moć može biti korišće- u posmatranom trenutku, Is predstavlja visinu
osnovu troškova, tj. oni moraju da određeni uloge i oni počnu da prodaju dobra koja ima- na za evaluaciju odgovora deviznog kur- inostrane inflacije posmatrane u određenom
njihov proizvod prodaju po određenoj ceni, ju ili su ranije kupili. To može da se dogodi sa na različite inflatorne uticaju između trenutku.
kako bi zagarantovali profit na osnovu vred- kada ima previše robe na tržištu. zemalja.
nosti troškova proizvodnje, ili žele da formira- Dakle na osnovu gore navedenog obrasca
ju ranije cenu kako bi se obezbedili od poten- Špekulatori Naime, paritet kupovnih moći se računa kao možete relativno jednostavno preliminarno
cijalnih gubitaka. Oni ne moraju da imaju robu Ovo je najveća grupa trgovaca fjučersima. izračunati procenat promene deviznog kur-
uopšte, možda samo žele da zaštite od mogu- Oni su između proizvođača i korisnika, i emi- eF=(1+Id)/(1+Is) = Id-Is sa na osnovu parametara inflacije.
ćeg rasta cena. tujući informacije na njima svojstven način u
određenim slučajevima uspevaju da ostvare gde je: Na sličan način na se može raditi preliminar-
profit. U procentima samo jedan od tri fjučers ef – procentualna promena u vrednosti strane na kalkulacija korišćenjem Fišerovog efekta
ugovora doživi dostavu robe. valute, Id predstavlja visinu domaće inflacije ili Pariteta kamatnih stopa.

242 243
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

10. Matematičko prognoziranje zavisnosti od vrste ulaganja u koje se upušta-

te. Na osnovu sledećeg primera ćemo prak-
Funkcija cilja: (minimizirati rizik)
(min) z=25X3+30X4+20X5+15X6+65X7+40X8
kretanja vrednosti kursa tično prikazati na koji način se koristi linearno
programiranje u svrhu određivanja rizika kod
Skup ograničenja:
X1+X2+X3+X4+X5+X6+X7+X8=100.000
portfolio investicija.
Godišnji prihod:
10.1. Linearno programiranje linearnog programiranja u tu svrhu. Karakte- 04X1+0.052X2+0.071X3+0.1X4+0.082X
i portfolio menadžment ristično za sve primere u linearnom programi- Primer
+0.065X6+0.2X7+0.125X8 ≥7500
ranju jeste da imaju više od dve promenljive. Đorđe S. je finansijski savetnik sa zadatkom

L
inearno programiranje se sa velikim uspe-
hom primenjuje u raznim oblastima, kao
što su:
• Kontrola aero zagađenja
• Planiranje reda letenja
• Planiranje proširenja telekomunikacionih
mreža
• Poljoprivreda (npr. prilikom podele obra-
divog zemljišta sa aspekta gajenja određe-
nih kultura)
• Rešavanje transportnih problema
• Rešavanje problema iskorišćenja resursa
• U Finansijama, prilikom planiranja port-
folio investicija i dr.
U okviru ovog poglavlja nas prevashodno
zanima oblast finansija i trgovanja na među-
narodnom deviznom tržištu, kao i primena
Očekivani Đorđev
Potencijalne investicije
prinosi rejting
Štednja
Sertifikat o depozitu
Akcije INC research
FX trgovanje valutnim parom EUR/USD
Koncept koji je razvijen za rešavanje modela
linearnog programiranja sa dve promenljive
identičan je konceptu rešavanja modela sa
više promenljivih. U narednom primeru će biti
pokazan primer upotrebe linearnog progra-
miranja na portfolio model. Naime, osoba od
integriteta kojoj poveravate svoj novac za
investiranje mora da vam na razumljiv i lo-
gičan način predstavi sve moguće opcije koje
vi kao investitor imate. Takođe, potrebno je
da dobijete pravovremene informacije o du-
žini trajanja određenih transakcija u koje se
upuštate (npr. ukoliko potpišete ugovor o tr-
govanju na međunarodnom deviznom tržištu,
trejder mora da unapred isplanira strategiju
trgovanja pa samim tim i dužinu trajanja tran-
sakcija). Osim toga, neophodno je da imate
informacije o likvidnosti, koeficijentu rizika,
očekivanom prinosu a možda i o rejtingu u
Koeficijent
Likvidnost
rizika
4% A Odmah 0 • Koliko novca investirati u svaku investiciju uglavnom kupuju kompanije ili akademske
5.2% A 5 godina 0 hiljada dolara u zavisnosti od toga koje sof-
7.1% B Odmah 25
10% B Odmah 30
da na najefikasniji način uloži novac koji mu A kategorija:
X1+X2+X4+X7+X8 ≥ 50.000
je poveren od strane njegovih klijenata. Prime-
ra radi, Đorđev klijent želi da investira 100.000$. Likvidnost:
Imajući u vidu poznavanje osobina klijenta, X1+X3+X4+X7+X8 ≥ 40.000
kao i da klijent nije sklon rizičnom ulaganju, Štednja:
finansijski savetnik predlaže sledeće opcije za X1+X2 ≤ 30.000
investiora: Uslov ne-negativnosti:
Cilj portfolia jeste da se zadovolje kriterijumi X1, X2, X3, X4, X5, X6, X7, X8≥039
očekivanog godišnjeg prihoda za investitora
koji u našem primeru može da bude 7.5%. Ta- Sada kada smo odredili jednačine na osnovu
kođe, ograničenja za matematički model će se kojih ćemo dalje tražiti najpovoljnije uslove za
ogledati u sledećem: investiranje u okviru portfolia, te jednačine
možemo uneti u softver kako bismo dobili ko-
• najmanje 50% sredstava uložiti u investici- načna rešenja. Postoje brojni softveri koji se
je A kategorije koriste za linearno programiranje, ali definitiv-
• najmanje 40% sredstava uložiti u investici- no najzastupljeniji je Microsoft Office Excel.
je koje se mogu odmah realizovati Jedan od prepoznatljivih softvera za linearno,
• na štednju i depozit ne treba uložiti više od nelinearno, celobrojno programiranje kao i za
30.000,00 USD višeslojne optimizacije jeste Lingo. Najnovija
verzija jeste 14.0 i demo verzija softverskog
Na osnovu datih podataka o portfolio inve- paketa se može preuzeti sa zvaničnog sajta
stiranju koje su predočene investitoru, port- http://www.lindo.com. Za pun pristup Lingo
folio menadžer treba da analizira sledeće: softveru, neophodan je serijski broj odnosno
da korisnik kupi softverski paket Lingo (koji
• Minimizirati ukupni rizik investiranja institucije jer cena paketa može biti i nekoliko
• Investirati svih 100.000 USD
tverske funkcije su omogućene – ograničenja,
Prema navedenim podacima, portfolio me- nelinearne/linearne funkcije, stohastičke ili pak
nadžer bi trebalo da formira odgovarajući ma- konične). Na osnovu zaključka da Lingo sof-
40

Anuiteti osiguravajućeg društva 8.2% A 1 godina 20 tematički model baziran na linearnom progra- tver jeste dobar i profesionalan softver, ali da
Akcije kompanije Facebook 6.5% B 1 godina 15 miranju kako bi na taj način dao prave prepo- veći broj korisnika koristi Microsoft Office Ex-
ruke svom klijentu. Matematički model bi tre-
FX trgovanje valutnim parom USD/CAD 20% A Odmah 65 balo da izgleda na sledeći način:38
39 M. Stamenovic, K. Stamenovic. International Scientific
Akcije Pierrel research 12.5% C Odmah 40 Conference. Application of Quantitative Methods on
problem solving. Zrenjanin.2014
Tabela 3, portfolio akcija 38 J. Lawrence.Applied Management science. USA. 2002 40 Preuzeto sa: http://www.lindo.com/prices/EduPrices.pdf

244 245
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
Portfolio Model
Adjustable cells
Ukupna Investicija 100.000
Final Objective Allowable Allowable
Investicije Količina Faktor rizika Očekivani prihod Klasifikacija Likvidnost Cell Reduced cost
Value coefficient Increase decrease
X1 Štednja 0 0.040 A Odmah
$B$5 Štednja 17333,33333 0 0 1,176470588 0,5
X2 Depozit 0 0.052 A 5 godina
X3 INC research 25 0.071 B Odmah $B$6 Sertifikat o depozitu 12666,66667 0 0 0,5 1,176470588
X4 FX trgovanje valutnim
30 0.100 $B$7 Akcije INC research 0 4,666666 25 1,00E+30 4,66666667
parom EUR/USD B Odmah
X5 Anuiteti $B$8 FX trgovanje valutnim parom EUR/USD 22666,66667 0 30 0,384615385 1,176470588
osiguravajućeg društva 20 0.082
A 1 godina
$B$9 Anuiteti osiguravajućeg društva 47333,3333 0 20 0,425531915 0,5
X6 Akcije kompanije
15 0.065
Facebook B 1 godina $B$10 Akcije kompanije Facebook 0 0,666666667 15 1,00E+30 0,66666667
X7 FX trgovanje valutnim
parom USD/CAD 65 0.200
A Odmah $B$11 FX trgovanje valutnim parom USD/CAD 0 1,66666667 65 1,00E+30 1,66666667
X8 Pierrel research 40 0.125 C Odmah
Ukupne investicije 0 =SUM(C4:C11) $B$12 Akcije Pierrel research 0 1,666667 40 1,00E+30 1,66666667
Ukupni rizik 0
=SUMPRODUCT(C4:C11;D4:D11)
Ograničenja Constraints
Ukupni očekivani godišnji prihodi 0 min 7500 Final Shadow Constraint Allowable Allowable
Cell Name
Ukupno ulaganje u Investicije A kategorije 0 min 50000 Value price R.H. Side Increase decrease
$B$13 Ukupne investicije KOLIČINA 100000 -7.333.333.333 100000 4.634.146.341 6.341.463.415
Investicije koje se mogu odmah realizovati-ukupno 0 min 40000
Ukupno u štednju 0 max 30000 $B$16 Ukupni očekivani godišnji prihod Očekivani prihod 7500 333.333.333 7500 520 380
$B$17 Ukupno ulaganje u inv. A-kategorije Očekivani prihod 7.733.333.333 0 50000 2.733.333.333 1,00E+30
=SUMPRODUCT(C4:C11;E4:E11) $B$18 Investicije koje se mogu odmah realizovati Ukupno očekivani period 40000 4 40000 2.111.111.111 2.888.888.889
$B$19 Ukupno u štednju Očekivani period 30000 -10 30000 1.733.333.333 6.333.333.333
=SUMIF(F4:F11;"A";C4:C11)
=SUMIF(G4:G11;"Odmah";C5:C11)
Tabela 4,
C4+C6+C8+C10 Prikaz zadatka
Tabela 6, Analiza Osetljivosti (Sensitivity Analysis)

Final Shadow Constraint Allowable Allowable

14 Cell Name Value price R.H. Side Increase decrease
15 SBS13 Ukupne investicije KOLIČINA 100000 -7.333.333.333 100000 4.634.146.341 6.341.463.415
16 SBS16 Ukupni očekivani godišnji prihod Očekivani prihod 7500 333.333.333 7500 520 380
17 SBS17 Ukupno ulaganje i inv. A-kategorije Očekivani prihod 7.733.333.333 0 50000 2.733.333.333 1,00E + 30
18 SBS18 Investicije koje se mogu odmah realizovati Ukupno očekivani period 40000 4 40000 2.111.111.111 2.888.888.888
19 SBS19 Ukupno u štednju Očekivani period 30000 -10 30000 1.733.333.333 6.333.333.333

Tabela 7, shadow price

Ukupni očekivani godišnji prihodi
Ukupno ulaganje u Investicije A kategorije
Investicije koje se mogu odmah realizovati-ukupno
Ukupno u štednju
cel, prethodni matematički model ćemo pred-
staviti putem solvera u Excel tabelama.
Ćelije od C5 do C11 predstavljaju način in-
vestiranja. Za takvo ulaganje, prosečni faktor
rizika je približno 16.27% po svakom uloženom
dolaru. Svaka druga kombinacija investiranja
dala bi veći rizik.
Ograničenja
Tabela 5,
Rešenje zadatka
10.1.1. Analiza osetljivosti
Prema analizi portfolia, ulaganje u FX tržište
u valutni par EUR/USD se pokazuje kao ade-
kvatno rešenje koje je u skladu sa prihvatljivim
stepenom rizika. Da bi se investiralo u FX trži-
šte valutni par USD/CAD (kako bi se ta inve-
sticiona opcija uključila u portfolio), potrebno
je da se koeficijent rizika smanji za približno malnosti unutar koga skrivena cena ostaje kon-
1.67 odnosno na 63.33 (Od objektivnog koefi- stantna.
cijenta se oduzmu umanjeni troškovi dobijeni Opseg optimalnosti za ukupni očekivani go-
kao rezultat rada solvera u Excel-u, odnosno dišnji prihod je: od 7500-380=7120$, do
65-1.67=63.33) 7500+520=8020$, što pokazuje da smo na
osnovu analize potvrdili minimalnu želju in-
Skrivena cena (Shadow Price) vestitora da na godišnjem novou zaradi mini-
Za svaki dolar koji se investira preko 100.000$, mum of 7.5% od uloženog novca.
ukupni rizik se smanji za 7.33, dok svako do- Ukoliko bismo za isti model koristili Lin-
datno investiranje u investicije A kategorije go softver, sintaksa prilikom upisivanja
neće dovesti do promene ukupnog rizika. Pre- modela bi trebalo da izgleda na sledeći
ma analizi, za svaki dolar koji se investira u način:41
štednju, vrednost rizika se smanji za 10.
Dozvoljeno povećanje i smanjenje desne
41 O.S.Yu. Technology Portfolio Planning and
strane skupa ograničenja definiše opseg opti- Managememnt, Practical Concepts and Tools.USA.2006

246 247
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
MIN=25X3+30X4+20X5+15X6+65X7+40X8;
X1+X2+X3+X4+X5+X6+X7+X8=100.000;
04X1+0.052X2+0.071X3+0.1X4+0.082X5
+0.065X6+0.2X7+0.125X8 ≥7500;
X1+X2+X4+X7+X8 ≥ 50.000;
X1+X3+X4+X7+X8 ≥ 40.000;
X1+X2 ≤ 30.000;
@GIN(X1);
@GIN(X2);
@GIN(X3);
@GIN(X4);
@GIN(X5);
@GIN(X6);
@GIN(X7);
@GIN(X8);
Na osnovu ovako upisane sintakse, dobili
bismo podroban izveštaj o varijablama koje
smo želeli da otkrijemo, i prikaz bi nam poka-
zao znatno veći broj informacija od onih koje
smo dobili na osnovu Excelovog solvera.
10.2. Predviđanje
Predviđanje ili prognoza predstavlja proce-
nu o pojavljivanju neizvesnih budućih doga-
đaja ili posmatranih nivoa aktivnosti. Predvi-
đanja se uglavnom bave utvrđivanjem:
• vremena
• intenziteta
• efekata događaja koji su van neposredne
kontrole, ali koji su veoma značajni za pro-
menu posmatranih vrednosti
Veličine koje su uglavnom predmet predvi-
đanja su:42
42 V. Tornjanski, M. Stamenovic, metalurgia International,
EVALUATION OF EUROBANK EFG BANK DEVELOPMENT
PRIORITIES USING NORMATIVE FORECASTING.
Bucarest. 2012
248
• agregatna ponuda i tražnja
• potrošnja
• indeksi promena platežne moći
• inflacija
• bruto domaći proizvod i sl.
• obim proizvodnje i cene faktora proizvodnje
Prognoze uvek uključuju u sebe i određenu
grešku koja je po pravilu veća ako je period
planiranja duži. Plan se pravi u uslovima ma-
nje ili veće neizvesnosti, a realizuje se u uslovi-
ma koji vrlo retko u potpunosti odgovaraju
postavljenim prognozama.
Prognoza treba da bude kombinacija stati-
stičkog prognoziranja i ekspertskog prosuđi-
vanja o događajima koji će uslediti. Statističko
prognoziranje se oslanja na istorijske podatke
u prethodnim periodima i odgovarajuće ma-
tematičke modele. Ekspertsko prosuđivanje
se takođe oslanja na iskustvo, ali i na informa-
cije o promenama koje su se već desile ili se
pretpostavlja da će se skoro desiti, a koje ne
postoje u istorijskim podacima.
Šema sistema prognoziranja koji zadovoljava
sve gore navedene zahteve prikazana je na sli-
ci 13.
U skladu sa šemom sistema prognoziranja
koja je data na prethodnoj slici, može se za-
ključiti da bi u slučaju kvantitativnih analiza i
prognoza dobar sistem prognoziranja trebalo
da obezbedi:43
• Procenu očekivanja
• Procenu verovatnog opsega stvarne veli-
čine (npr. stope inflacije) oko očekivane
vrednosti, a da se takođe može statistički
izvršiti i procena greške prilikom prognoze
• Pravovremenost – prognozu treba oba-
viti pre donošenja odluka
• Periodično ažuriranje prognoza tako se
mogu izvršiti revizije donesenih odluka
43 M. Stamenovic. K. Stamenovic. SUGGESTED MODEL
OF IMPLEMENTATION OF GLOBAL TECHNOLOGY
AND OPERATIONS STRATEGY . Bucarest. 2013
Slika 13, Šema
sistema predviđanja Istorijski podaci
Izbor i inicijacija
modela
Matematički
model
Ekspertne procene
Ekspertni ulaz
Prognoza
• Balans između troškova usled napravlje-
ne greške u prognozi i troškova generisanja
prognoze
• Uključivanje prosuđivanja eksperata –
kako bi se izbegle mehaničke prognoze
• Robusnost – prognoze koje nisu preterano
osetljive na faktore koji su van kontrole
Sistem prognoziranja se može posmatrati i
kao proces kojim se raspoložive ulazne infor-
macije transformišu u željenu prognozu. Ulazi
u sistem mogu biti veoma različiti, a odnose
se na ekonomsko, političko, društveno i prav-
no okruženje koje ima veliki uticaj na savre-
meno poslovanje. Neke informacije koje su
ulaz u proces prognoziranja moguće je prona-
ći u statističkim podacima. Ostale informacije
treba tražiti iz stručnih časopisa, publikacija,
baza podataka, verodostojnih satova koji pre-
nose najnovije informacije iz oblasti politike,
ekonomije, privrede (uključujući i funadamen-
talnu analizu) i sl.
10.2.1. Klasifikacija metoda predviđanja
Postoji više osnova za klasifikaciju problema
i metoda predviđanja:
1. U odnosu na vremenski period za koji se
rade prognoze se mogu podeliti na kratko-
ročne, srednjeročne i dugoročne. Kratko-
Milorad Stamenović
Modifikacija modela i parametara
Statistička Računanje
prognoza greške
i ažuriranje
statistike
o greškama
ročne prognoze podrazumevaju period od
nekoliko dana, nedelja, meseci. Srednjeroč-
ne prognoze su reda veličine meseci i go-
dina, dok su dugoročne reda veličine jedne
i više godina.
2. U zavisnosti od toga koje informacije se
koriste za proces predviđanja kao „ulaz“ i
„izlaz“ i kako se obrađuju, sve metode pred-
viđanja mogu se klasifikovati u dve velike
grupe:
a) kvalitativne metode
b) kvantitativne metode
¼¼ Kvalitativne metode se zasnivaju na pro-
cenama i mišljenjima eksperata pa prema
tome, kvalitativna prognoza može biti:
• opisna ili deskriptivna
• iskazana rečima
• brojčana
Obrazloženja prognoze zavise od znanja ek-
sperata kako i od njegovih verovanja i ubeđe-
nja. Najrasprostranjeniji kvalitativni metodi su
fokus grupe, klaster analize, parcijalno Delfi
metod i dr.
¼¼ Kvantitativne metode kao ulaz koriste
istorijske statističke podatke na osnovu
kojih predviđaju buduće događaje. Me-
249
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
todi predviđanja su precizni matematički
algoritmi. Rezultat predviđanja su brojevi,
a sama primena određene kvantitativne
metode na isti skup „ulaznih“ podataka
daće uvek istu prognozu. Kvantitativne
metode možemo dalje podeliti na:
• projektovane
• kauzalne
Projektovanim metodama se istražuju isto-
rijski podaci i traže zakoni po kojima se oni
ponašaju. Zatim se na osnovu utvrđenih ili
pretpostavljenih obrazaca vrši projekcija isto-
rijskih podataka na budućnosti.
Kauzalnim metodama se pokušavaju ot-
kriti i iskoristiti uzročno-posledične veze izme- riju za koju ćemo prognozu promenljive u tre-
đu promenljivih. Naime, pretpostavlja se da će
se desiti neka pojava, da će se doneti određe-
ne odluke ili da će se pak neki ekonomski in- 10.2.2. Analiza vremenske serije
dikator ponašati po određenim pravilnostima.
Na osnovu zakona koji vladaju između pro- se na osnovu istorijskih podataka predviđa
gnozirane promenljive i ovih pretpostavki pro- buduća vrednost, predstavlja metodu koja se
gnozira se moguće ponašanje posmatrane pro- sastoji iz nekoliko koraka:
menljive.
Naredna podela predviđanja se može izvrši-
ti prema eksplorativnom predviđanju i nor-
mativnom predviđanju.
Eksplorativno predviđanje se bavi projek-
cijom budućnosti na osnovu saznanja o proš-
lim događajima. Njegova namena je prevas-
hodno da objasni kako će se stvari u buduć-
nosti odvijati i zašto. Ovaj pristup se prime-
njuje za predviđanje promenljivih koje su van
uticaja donosioca odluka.
Normativno predviđanje ima za cilj da pred-
vidi kako će se određena pojava odvijati u bu-
dućnosti i da razmotri šta bi to trebalo da se
preduzme da bi se ta pojava baš na taj način od-
vijala. U prognozu treba uključiti i posledice ak-
cija koje će različiti subjekti preduzeti (uticaj Fe-
deralne Vlade SAD, Evropske komisije, teroristič-
kih napada, konferencija zemalja APEC i sl.). Ovo
znači da se normativno predviđanje ne bavi samo
promenljivima koje su van kontrole već i onima
250
koje su pod izvesnom kontrolom (npr. ako dođe
do informacije koja vodi ka povećanju vrednosti
cene nafte, iz empirijskih analiza znaćemo da će
doći i do rasta vrednosti dolara).
Kvantitativne metode
Kvantitativne metode kao ulaz koriste isto-
rijske statističke podatke i na osnovu njih pred-
viđaju buduće događaje. Istorijski podaci jed-
ne promenljive, u toku više uzastopnih i jed-
nakih vremenskih perioda nazivaju se vremen-
ske serije podataka.
Ako označimo sa Yi stvarnu vrednost pro-
menljive u trenutku ti, i=1,...n; u tom slučaju
skup [Y1,....Yi, ....Yn] predstavlja vremensku se-
nutku tn+1 obeležiti sa Fn+1.
Analiza vremenske serije kao metoda kojom
1. Izbor prigodnog modela – U prvom kora-
ku se specificira klasa modela koju je mo-
guće koristiti za posmatranu vremensku
seriju podataka.
2. Izbor vrednosti parametara modela – na
osnovu podataka i znanja, bira se privre-
meni model. Parametri modela se odre-
đuju na osnovu pogodnog kriterijuma ko-
jim ocenjujemo koliko dobro model re-
prezentuje istorijske podatke.
3. Verifikacija modela na podacima – Verifi-
kacija je postupak kojim se potvrđuje ili
odbacuje hipoteza da pretpostavljeni mo-
del može dobro da objasni vremenski niz.
Ukoliko nismo zadovoljni rezultatima pret-
hodnih koraka treba izabrati novi model
ili promeniti parametre postojećeg.
4. Korišćenje i ažuriranje modela i izabranih
parametara za predviđanje – korišćenje
modela u praksi podrazumeva njegovo
proveravanje i ažuriranje parametara.
Milorad Stamenović
U statističkoj obradi vremenskih serija pola- Sezonske varijacije se odnose na fluktuaci-
zi se od toga da se bilo koja vremenska serija ju oko linije trenda. Primer sezonskih varijaci-
može predstaviti kombinacijom sledećih 5 ja može biti uticaj na fluktuaciju dinara u slu-
komponenata: čaju povratka srpskog stanovništva iz dijaspo-
re tokom uskršnjih praznika (kurs dinara ojača
• Nivo
• Trend
usled priliva deviza iz zemalja dijaspore).
• Sezonske varijacije
• Ciklične varijacije
Sezonska
• Slučajne varijacije
komponenta
Nivo ukazuje na intenzitet promenljive date
vremenskim nizom.
Slika 16, sezonske varijacije
Ciklične varijacije su dugoročne oscilacije
Nivo oko linije trenda. Ciklusi mogu ali ne moraju
biti periodičnog karaktera. Ciklusi su rezultat
poslovnih aktivnosti u toku posmatranog vre-
menskog perioda (najčešće višegodišnjeg). Po-
Slika 14, Vremensko-cenovni koordinatni
slovni ciklus sa fazama prosperiteta, recesije,
sistem
depresije i oporavka (korekcije) može da ima
Trend otkriva stopu rasta ili opadanja pro- različite dužine trajanja faza, vremena doga-
menljive sa vremenom. đanja i amplitude fluktuacija. Parametri ciklu-
sa se menjaju sa vremenom i za jednu valutu
su jedinstveni. Pošto na ciklus utiče veliki broj
različitih faktora (ekonomski, politički, prirod-
ni) ne postoje opšte pouzdane metode kojima
Trending bi se predviđalo njihovo ponavljanje.
Slučajne varijacije nemaju prepoznatljive
obrasce i obično su bez specifičnih uzoraka
koji bi im se mogli pripisati. One predstavljaju
uticaje koji nisu uključeni u verijacije trenda,
sezone ili cikluse.
10.2.3. Statističke tehnike za predviđanje
Trending
Statističke tehnike za predviđanje se mogu
podeliti na:
1. Poslednji period
2. Aritmetička sredina
Trending 3. Pokretna sredina (prosek)
4. Otežana pokretna sredina
5. Eksponencijalno izgrađivanje ili eksponen-
Slika 15, prikaz trenda cijalno ponderisana pokretna sredina
6. Analiza trenda regresionim tehnikama
251
 ∑���|��| ∑���|�� � ��|
��� � �  
� �

Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX   Milorad Stamenović

Do današnjeg dana nauka – statistika nije Izraz „Srednja apsolutna devijacija“ se sasto- |�� � ��| 
dovoljno napredovala kako bi se mogao po- ji iz tri reči koje prema svom značenju podra-
uzdano predvideti vrednost slučajne kom- zumevaju sledeće:  
ponente promenljive koja je van kontrole.
• Srednja – statistički izraz za prosečno �
Ako se promenljiva ponaša po obrascu koji je • Apsolutno – ignoriše se znak odstupanja 1
moguće identifikovati, onda ona nije slučajna. • Devijacija – razlika između stvarne i pro- ��� � ���� � ����  
�
Metode prognoziranja teže da projekciju proš- gnozirane vrednosti
���
losti na budućnost učine manje zavisnom od �
slučajnih komponenata. Prognoza se bazira na Tako da, srednja apsolutna devijacija znači �
1
� �� � � ���� � ����  
ne-slučajnim trendovima i relacijama koje po- „Srednja apsolutna vrednost razlike stvarne i ���
���
stoje na osnovu istorijski zasnovanih informa- prognozirane vrednosti“, i računa se prema 50-Day MA
cija. sledećoj formuli:  
∑����|��| ∑����|�� � ��|
Više faktora utiče na odluku koja će se od ∑����|��| ∑����|�� � ��| ��� � �  
� � Slika 17, MA� prikazan na 50 dana
navedenih tehnika primeniti u konkretnom ��� � �   1 200 dana. U preseku je
i na
� �
slučaju predviđanja. Bez obzira na vrstu ma-   � � � ��
potencijalni � ��za  trgovanje
signal
200-Day MA �
tematičko-statističkog
  modela koji se odabe- Gde je: ���
re, svaki treba verifikovati na osnovu podata- ∆i=Yi-Fi=ei – greška prognoze |�� � ��| 
ka iz prošlosti. To se obično radi na osnovu ∑=���� |��| � |�� Poslednji period   ova analiza ne vodi računa o skorim promena-
|Yi - Fi
�| |�� ��∑��| 
apsolutna devijacija
��� � ��|
ma niti o mogućim promenama u šablonima
��� ∑
pretpostavke da imamo dnevne, nedeljne,��� � ��� � � ���|��  �
� |��| ∑
�
�
��|  
 
Najjednostavnija tehnika predviđanja koja
�
Srednja apsolutna devijacija� pomaže pri utvr- polazi od pretpostavke da će se neposredna koji opisuju promenljivu.
���� � ��  
mesečne podatke  o promeni vrednosti valut-
 
nog para EUR/USD za poslednjih deset godi- đivanju koliko je zapravo prognoza netačna. budućnost ponašati � na isti našin kao i skora
  1 10.2.3.2. Okretna sredina �
na. Za izabrani model najpre se odrede para- Kada ∑����
se |��| � �|��
porede∑1različite �tehnike
��| prognoze, prošlost. To znači
��� � ���� da će � promenljiva
����   u slede- 1
���
���onda
� je ��� �  onu
� koja daje ćem periodu imati� istu vrednost kao i u pret- (Moving average � � ��  
����–MA)
metri na osnovu izabranih podataka, recimo |��
poželjnije�
� |�� � ���|  � � ��| 
����
primenjivati � ���   ��� �
hodnom: Prognoza za naredni period
��� generiše se tako
za prvih devet godina. Zatim se model testira manju srednju apsolutnu ��� devijaciju. Sličnu � što se izračuna prosek vrednosti u poslednjih
 
na taj način  ulogu imaju i srednja kvadratna greška (MSE) 1  Fn+1=Yn
  što se primenjuje za predviđanje �
Za
�
�� � � ove tehnike
� primenu ����nisu � ��� �
 
potrebne nika- m perioda. Broj perioda m se određuje ekspe-
u desetoj godini. Pri tome se mere greške i standardna �
devijacija
1 (Sy,t); � ��� rimentalno:
�� �����| 
� |�� 1�� � � ���� �� ���  
�
predviđanja i validnost modela ocenjuje se kve kalkulacije. Ona��� se može primeniti u slu- �
��� � 1 ���� ���� ���   čajevima kada su varijacije u aktuelnim vred- 1
na osnovu više kriterijuma. Greška predviđa- ��� � ���� � � ����   ���� � � ������  
nja je  jednaka  razlici između stvarne vredno- � ���
���
nostima male iz perioda u period. Poslednji �
���
sti vremenske serije za posmatrani period Yt �
period je statistička � analiza koja dobro prati
� 1 Pokretna sredina je metod koji izravnava vre-
1 1 � trend, ali je osetljiva na slučajne varijacije i ne
i prognoziranih vrednosti za isti taj period, �
�� ��
��� ��� ����� 1 1����� �
���� � � ����  
  ����   � �   � �� � ��   mensku seriju podataka i omogućava da se
dobijene korišćenjem nekih od tehnika pred- � �� � �
������ � � �
���� kompenzuje dobro � sezonske promene.
��� � ��� �� � ��   ��� lakše uoči trend. Ona je kompromis između
viđanja Ft: ���  
���
10.2.3.1. Aritmetička sredina prethodne dve analize i ima njihove prednosti
  Srednja apsolutna � devijacija   izražava opseg
  ∆t=Yt-Ft 1ne ukazuje na smer Ovom tehnikom se za prognozu u radnom ali nema njihove nedostatke.� Sezonske prome-
  � greške,
� �� � � ali ���� � ���   greške, odnosno
�
ne se ne kompenzuju ovom
���� � � ����  tehnikom. Uticaj
ne daje�odgovor
� � na � pitanje da li se prognozom periodu uzima ���� aritmetička
� ��   sredina svih pret-
Kriterijumi koji se koriste obično za procenu precenjuje 1�
��� na prognozu imaju samo vrednosti iz bliske
1 ��
� vrednost
� promenljive
��������    ili se ta ista hodnih posmatranja: ���
greške �� �� ��� �� �Za��tu   svrhu se koristi pri- � prošlosti. Pokretna srednja vrednost može se
  predviđanja su: vrednost podcenjuje.
� ��� 1
��� � ����∑���=1, Wi>Wi‐1 
� ��   izračunati za bilo koji vremenski period za koji
• Srednja apsolutna devijacija (MAD – mean strasnost: � 1 � onaj ko izrađuje grafikon proceni da je znača-
 
Absolute
  Deviation) 1 ���� � � � ��    
���
jan. Duža pokretna srednja vrednost će prema
• Srednja kvadratna greška (MSE – Mean � � � �� � ��   ��� Aritmetička sredina ne odgovara dobro tren-
� �   definiciji, zaostajati za stvarnim vrednostima
��� ��� � ��   du i zanemaruje sezonske promene. Ona do-
Squared Error)
  � ��� � ��     ili kraćom pokretnom srednjom vrednošću, i
• Standardna Devijacija Regresije: Sy,t Idealna tehnika za prognoziranje
�
bi trebalo bro izglađuje slučajne
� fluktuacije. Dobra je
  1 na taj način ukazati izrađivaču grafikona na
• Pristrasnost (B-bias) da za srednju apsolutnu1
� devijaciju (MAD) i pri- analiza za stacionarni tip podataka (horizon-
� ��� �1 1� �
� �   ���� � � ������   ���� � �� � ���� � �� � 
promenu trenda.
strasnost����ima�nulte ��vrednosti.
��  � �
talni i slučajno raspoređeni podaci). Takođe,
�������� �� ��  � ���� �����   ���
���
���
252   253
  �
  1
  ���� � � ��  
 1
� � �� � � ���� �� ����   ����� � �� ��� ���
���� � �� � �� �
� � ��
�
���� ���� �� ���� �  �
��� 1 � ��� ����� � � � �� �� �  
���� ���� � ��   ���� � ��� � �� � ����   � � �� � �� � 
� ���� � � ��� � ������� ������ � �� � ��� ���  
��� ����� ��� � �� ����
������ ���   �� ��� � ����  �� ��  
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX ��� � ���� �
��� �� �� � �� � ��
� ���
Milorad
� ����  �
Stamenović
�
  ���� � ��� � �� � ����   �
���� � �� � � ���� � �� � �� �� ��  
� � �

Pokretne srednje
� vrednosti spadaju u kate- 10.2.3.4.�Ekosponencijalno  izglađivanje vu dijagrama rasejanja može se steći vizuelni
1   koji prate trend, što znači da sa korekcijom �� � �� � �� �� �� ���� �� ��� �� ����� � ��
��  ��� ��  
� �� ���  
� � �
goriju indikatora
� � � �� � ��   � trenda utisak o postojanju i prirodi zavisnosti između �� � � � ���� � � ��� ��
����� � � �
ako same �vrednosti 1 prate trend, onda će one ����Osnovnu ������ ��� �� ��
�metodu
�� � �� �������
����   � �� izglađi-
eksponencijalnog � �� ���   ���� � ��obeležja.
posmatranih ���� �� �U���
��   okviru �   grafika�� � � �� � �� � � ��  
raseja-
�������� � ������   ����
�
�
dati dobre rezultate. U suprotnom, ukoliko ne vanja moguće je modifikovati tako da se pri- nja,  problem koji nastaje usled otežanog odre- �� � �� � �� � � � ��� ���  
  pokretne ���
� � ���
����menjuje � ������� ������   �� � ��� ���     �� ����� � � �� � �� � � � ��� ���  
prate trend, srednje vrednosti mogu i za predviđanje kada  se�u vremenskoj đivanja glatke krive koja dobro aproksimira
  �� � �� � �� � �� � � � ��� ���  
dati pogrešna predviđanja. Varijanta ove teh- seriji�prepoznaje ��� trend. To znači da takva me- � 
razmatrane   
podatke  naziva se problem „fito- Rešavanjem prethodnog sistema jednačina
nike je otežana  
���� �–�ponderisana pokretna sredi- toda treba da obuhvati dve komponente vre- vanja“ krive, a �odgovarajuća
����� �  kriva naziva se re- dolazi se do izraza za parametre ∂0, ∂1:
 
�
���� � � ��� � ��������� � ��   � �� � ��� ���  
������ ����  � � ��� � �� � � ������
�� � ���������� ���� ���  
na. Kod nje se veći uticaj na prognozu daje menskog niza: nivo i trend. Neka je ��� �
gresiona kriva ili  regresiona linija. Matematič- ∑ �� ���∑� ���� ���
��� �� � �� ��� � ��   �� ���
�
vrednostima iz1 bliže prošlosti: ���    
ka metoda koja se obično koristi za određiva- ��∑���� � ����� �  
�
���� � � ���   Li – prognoza �� � za
nivoa ��  period i     nje regresione linije naziva se metoda najma-
∑ �� � ����
  ∑ � ��� � ���� ���
  �
������� � � ����   Ti – izračunati trend za period i ����
njih � ���� � �� � ����� � �� � 
kvadrata. ���� � ��� ��  � �
�∑�� � � ���� ���  
  � �   ∑ �� ��� � �� � ��
� ��� � ��� ��
� ∑���� �
 � � ��  ��
�
Kada �� �� ∑ � ��
���
��� �� � ��   ���� � �se��� umesto
�� ���originalnih
  ����� ������
���
podataka � ���o� dve
� ���� ���   � �   � ��
gde su Wi – težinski
  faktori Prognoza za naredni period   je suma progno-  
promenljive koristi regresiona linija, onda se ∑ �gde � �su����
� �    
���
�� ������� � �� �� � ���  
∑ Wi =1,  Wi>Wi-1
� ze nivoa za naredni period   i izračunatog tren- za neko određeno Xi dobija na regresionoj li- ��  
1 da za �taj period: �niji � ������
vrednost � �� � �
Yi.  Razlika �� � ���
Ei=Yi-Yci  
– �naziva se�� � ��� � ���   - aritmetičke sredine
��� � ��� � �� � �����  � �� � 
���
���� �  � ������    
10.2.3.3. Eksponencijalno
� izglađivanje 44
� �   �
greška ili devijacija. �  
���
Ekosponencijalno izglađivanje ili eksponen- 0<b<1‐ koeficijent izgladjivanja   Kao mera koja pokazuje �koliko dobro neka Opisani postupak odgovara pretpostavci da
  ���� � ��� � �� � ����� � �� �  � � � � 
cijalno otežana
  pokretna sredina je poseban   kriva aproksimira date podatke koristi se zbir Y zavisna, a X nezavisna promenljiva. Ako se X
���� � ���� � �����  
oblik otežane  pokretne sredine. Dok pokretna ���� � ������ � �� � � ��  � ����   kvadrata greške: posmatra kao zavisna, a Y kao nezavisna pro-
� � � � ��� � � � 
sredina u prognozi vodi računa samo o nekoli- ���� � ��� � �� � ����� � �� � 
��� � � � �   � � � �� � ���� � � �  menljiva tada je jednačina regresione linije:
��� �� � �
0<b<1‐ koeficijent izgladjivanja 
ko poslednjih vrednosti, u ovoj tehnici se teo- 0<b<1- koeficijent izglađivanja � � ��� � ����� � �����    
���� � ������ � �� � � �� � ����   � � �� � �� � 
rijski uzimaju
  u� obzir sve vrednosti iz vremen-   Od svih aproksimativnih krivih ona koja za
� � � � � � 
skog �niza.
��� Pri tome njihov
  uticaj na prognozu
� 0<b<1‐ koeficijent izgladjivanja 
� ��� ���� � ���� �izglađivanje
Kada se eksponencijalno �����    koristi � �
dati skup podataka ima osobinu da je zbir kva- Rezultujuća linija ne poklapa se u opštem
�
� �  ��� � � � � �� � ���  
opada sa udaljenjem
��� od sadašnjeg trenutka. �za ��� � ������prognozu,
dugoročnu � �� � � uz � ����  
�� pretpostavku da ���drata greške ���minimalna � naziva se�najbolja kri- slučaju sa prethodnom.
� ����� �
Najveći uticaj imaju vrednosti u poslednjem je trend konstantan, �� �� ����� ovom������� � � � ��   se pro-
metodom ���
va �� ������
fitovanja. ��� ����� �������� �� ��� ��   �� � 
��� ��� ���
0<b<1‐ koeficijent izgladjivanja   
periodu, a0<b<1‐ koeficijent izgladjivanja 
najmanju one iz prvog perioda. Naj- gnoza u periodu n+k računa na sledeći način: 10.3.2. Analiza trenda regresionom linijom
jednostavniji model eksponencijalnog izglađi- �� � ��� � �� �  �  
� � �� � �� � � � ��   10.3.1. Linearna   regresija Analiza trenda regresionom linijom spada u
����� �∑��� � �� � � � ��  
vanja predviđa vrednosti promenljive u nared- � ��� � � ��� � �� ���   � � =
Ako� se���
���� � � ���� �
�� ���    
podaci dobro aproksimiraju pravom statističke metode predviđanja i svodi se na
���
��� ���
nom periodu kao zbir prognoze za poslednji ���� � ���� �� � ���
�� � ��� � � � � � � �
  linijom � –
��� tada� ��� se� radi �� � � ��
���o�linearnoj � ����Op-
regresiji.   određivanje regresione � � �� �linije �� � koja tada pred-
� �� � � � �  
���� � ��
period i dela � �� �
� greške koja se ���  
� javila u tom periodu: � Regresiona �
� �� � �� analiza � � � ��   šti � � �
 � �linearne � � � � � �  
10.3. ��oblik �
� � �� �
� regresije
�� � �je: �� � ��  
�� � stavlja liniju trenda. Na osnovu regresione li-
0<b<1‐ koeficijent izgladjivanja 
�
  nije vrši se predviđanje za naredni period. Stan-
�� � ����   ���� � ��� ������� � � �� � �� �� �   ���
���� � ���� ��� ���� ��� � � 
� � �� �� � �
Analiza trenda regresionom� �� � 
� � � �   � � � � � � � � 
  linijom je još je- dardna � devijacija se � koristi za računanje inter-
� � � � � �
  parametri �����   analize ∑ � � � ∑ � � ∑ � �
gde su ∂0 i�∂��� � ���� � � � � � � �
� � dan od načina da se predvidi vrednost nekog regresione ��� � �valnih   prognoza i utvrđivanje   pouzdanosti
��� � ��� � �� � ����   � � 2 kao mera greške prognoze.
1
� �
��� �
obeležja � ��
�
za � �
��� �
naredni � � �
period,� ��na �� ��
osnovu �  �
  njegove ��� koji
� � �se
� � ���
određuju � �
metodom
� � � � �
najmanjih
� � �   kvadra- prognoze, odnosno
���� � � ��� � ������� � ������ � �� � �� ���  
� �� ���� � ��� � �� �� �  ��� �� � ��   �� � � �
�   
�
povezanosti �
sa �
jednim ili više drugih obeležja. �� �
ta, na sledeći�način: �����=� � �∑�����
�
���
� ��� � ������ Izraz  za standardnu devijaciju u ovom slučaju
����
��� � � ��� � ��
�����
������ � �� � ��� ���   Pod regresionom analizom podrazumeva se  
Zbir kvadrata
��� � ���� �procedura ��� ���   ste- �� � � ∑� ��greške
���
���� �����
je funkcija
����� ���  � 
parametra može se svesti na sledeći izraz:
� ���   skup ��
�statističkih �� �� �� � ��� � ���
za�  ispitivanje i: ∂0 i ∂��1� ��   �� � � � �   �
pri čemu�����
je polazna osnova da je:�   ∑ �� � ���� ���� = ∑� ��� � ����  
pena i oblika zavisnosti između dva ili više obe- ��� ���
���� � � ��� � ��   ������ � �� � �� ���  
�� � ���� � � �� � � � ��� � ������� �� �� ��  
��� �� �  ��   �ležja.
� � �� � �� � �� � � � ��� ���   � � �� �� � � �� ��
��� ����   �� �   �
  � �∑ �� � �� ∑ �� � �� ∑ �� ��
�� � ��   Prvi korak u ispitivanju zavisnosti između � �  
  ∑ �� ��� � ���� ��� ����$�� � � ��������
� ��� ����� �� ��� �2� 
dva obeležja �� �je grafičko prikazivanje   empirij- Minimizacijom sume kvadrata odstupanja
α – koeficijent
  eksponencijalnog izglađiva- ∑ �se �    � ��� � �� � �� � � ��  
skih podataka. Podaci � � ����
predstavljaju u vidu od linije regresije (tj. pronalaženjem prvog gde���su ∂0 i ∂1 parametri regresione linije koji ∑ �� � �
nja koji može da ima vrednosti između 0 i 1. ∑ � �� � �� �   � � � �
� �
�   � ��   �   dijagrama rasejanja � – � pri čemu �� svakom
�� paru izvoda  gornjeg izraza po ∂ i ∂ ) dobija se sle- se određuju na prethodno opisani način. �
� �   �� � � � ��  � � �    0 1 �

44 M. Klein. Mathematical Methods for Economics.

podataka za ∑
nezavisnu
� � � �
i
�� ��
zavisnu
���� promenljivu deći sistem
� � � linearnih
� � � � �
jednačina
� � � � � koji
� se
� naziva
��
�� �  
odgovara tačka u koordinatnoj ravni. Na osno- sistem normalnih   jeđnačine:
London. 2002 ∑ � �� � �� � ∑ � �� � �� � � |$2.000.000| � |�.000.000  � 0.�| � $�.�00.000 
  � �
��� � ������  ��   �� �
� � �� ��
 
�� � �� � �   �
∑ �� � ���� � �
��� �   ������� ∑ �� � ����
� ��� �
���� 254 ���� ��
� ���� � ���� �  � � �       
����
255
$�� � � ���������� �������� �� 
�� � �
 
�� � ��� � ���     �� � ��� � ���   ���
�
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

11. Menadžment inovacija Primer:

Kompanija “X” želi da kupi softver sa viso-
profitnoj kalkulaciji, Windows bi bio logičan
izbor. Međutim, prema analizi povratka inve-
i transfer tehnologija kom brzinom izvršavanja transakcija i davanja
signala o promenama u ceni (deviza ili hartija
sticije, strategije poslovanja i željenih rokova
to ne mora biti tako.
od vrednosti) i tom prilikom razmatra opciju Ovakav jedan primer dalje implicira da je

T ransfer tehnologija je proces u u kome Uslovi tražnje su takvi da korisnici visokosofi- da se razvijanje radi na widnows ili Unix plat- budućnost platformi zapravo na Windows NET.
se tehnologija ili znanje zapravo prenosi sticiranih usluga uvek traže bolje, što onda for- formi sa korišćenjem C++ kao programskog Trenutno se mogu naći brojni tzv “streamli-
lokacijski ili se prenosi na nove primene. sira kompanije da stalo idu u korak sa najnovijim jezika). U tom slučaju treba uzeti u obzir da će nes” na internet koji upravo predstavljaju ova-
45
Kroz forex industriju se vrši i vertikalni i ho- tehnologijama i razvijaju inovativne pristupe.47 platforma na Unix-u biti razvijena za 6 meseci, kav oblik izbora platformi ili dostavljanja in-
rizontalni transfer tehnologija. Možemo govo- a na Windows-u za 3 meseca. Takođe, treba formacija koje su aktuelne i neophodne za tr-
riti o sledećim tipovima transfera tehnologije: Ono što je značajno u transferu tehnologija uzeti u obzir da su Unix++ programeri i sistem govanje na FX tržištu.
na mikro nivou jeste pitanje na koje smo po- administratori znatno skuplji. Dakle, prema
1. Transfer „techno-ware“ – transfer i stalno kušali da damo odgovor u radu „FORECASTING
unapređivanje novih tehnologija, softvera, NEW TECHNOLOGY IN CASE OF FOREX AND
servera, algoritamskih robota i dr. EQUITY MARKETS”. Naime ovaj rad se rukovo-
2. Transfer „Human ware“ – mogućnosti i di pitanjem“ da li napraviti ili kupiti platformu
znanja čoveka se stalno prenose i unapre- za trgovanje” odnosno da li je trošak pravljenja
12. Platforme za trgovanje na FX tržištu
đuju, nove tehnike pravljenja alata za trgo- platforme sa svim svojim budućim implikaci-
vanje se koriste i adaptiraju (dalje se takvi jama zapravo manji od “white label” licencira- 12.1. Tipovi platformi govor, ali moje pretpostavke su da neke od
zaključci doneti u želji da se primene na FX nja. Na primeru kompanije “X” navedeni su novijih servisa koji su korišćeni zapravo se nisu

P
tržište primenjuju dalje u fiansijama Mul- problemi sa kojima se nosi jedna brokerska ostoje različiti tipovi platformi za trgova- pokazali najbolje i da možda čak postoji i neka
tinacionalnih korporacija i Hedž fondova) kompanija prilikom potrebe da donese odlu- nje na međunarodnom deviznom tržištu. negativna korelacija sa servisima i podešava-
3. Transfer Info-ware – U okviru ove knjige ku o tome da li je lakše i jeftinije izgraditi plat- Neke od tih platformi se razlikuju po pro- njima prethodne verzije MT4.
u poglavlju white Labels je prikazan način formu ili je kupiti. Jedan od najvećih problema gramskom jeziku na kome su zasnovani kao i Impliciranje tehnoloških inovacija koje se
licenciranja kompanija za trgovanje na me- jeste usklađivanje brzine pravljenja nove plat- na količini servisa koje pružaju klijentima. Sto- postižu razvojem platformi dovode do pre-
đunarodnom FX tržištu tako da je svakako forme za trgovanje i brzine samog sistema. Brzi ga postoje vrlo jednostavne platforme za tr- ko potrebnog transfera tehnologija po ver-
komponenta Info ware izuzetno prisutna sistemi su ono što je neophodno u današnjici govanje na Forexu koje omogućavaju upotre- tikalnoj i horizontalnoj osnovi. 49
u ovoj industriji kako se ne bi propustila šansa za trgovanje. bu samo osnovnih indikatora tehničke analize
4. Transfer Orga –ware: Postoje različite or- Međutim za razvoj brzih sistema je potrebno dok svoju strategiju za praćenje informacija 12.2. Platforme za trgovanje na FOREXu
ganizacije koje međusobno interferiraju i više vremena, a naravno da nema smisla razvi- zasnivaju na praćenju poznatih sajtova za fun- 12.2.1. MetaTrader 4
putem kojih se vrši konstantan trasfer zna- jati spor sistem za koji će trebati manje vreme- damentalnu analizu na kojima se nalaze naj- Verovatno najpopularnija platforma za tr-
nja, tehnologija, informacija i ljudi u cilju na i koristiti ga dok se brz sistem na uspostavi. novije vesti kao i njihova tumačenja. Među te govanje na Forex tržištu među individualnim
daljeg unapređivanja industrije i svih njenih Takođe, brzi sistemi zahtevaju ozbiljnu hardver- sajtove koji su infomrativnog karaktera spada- korisnicima. Ono što je svakako prednost jeste
grana. sku podršku kao i dosta stručnija lica čiji je na- ju i Forexfactory.com, NetDania. com. to što je interfejst zapravo takav da omoguća-
jam naravno skuplji. Ono što se danas na trži- Individualni korisnici masovno koriste Me- va svi nivoima korisnika da trguju na forex tr-
5. Istraživačke aktivnosti su svakako jedan od štu traži su platforme koje otvaraju transakci-
vodećih momenata transfera tehnologije i je u milisekundama. 48 taQuota programski jezik i platformu koja je žištu – od početnika do profesionalnih trejde-
različiti tipovi metoda i analiza mogu biti zasnovana na tom programskom jeziku a koja ra. Početnici se jednostavno mogu snaći među
primenjeni u okviru različitih institucija koje je proizvedena od strane kompanije Metaquo- grafikonoma zahvaljujući uputstvima koje
se bave trgovanjem na FX tržištu. 46 tes. U razgovoru sa predstavnikom kompanije kompanija Metaqutes daje uz besplatno pre-
MetaQuotes (čije ime neću pominjati u ovoj uzet softver sa interneta. Za profesionalce tu
45 M. Levi Jaksic i ostali. Menadžment inovacija i 47 G.G.Dess, G.T. Lumpkin. Strategic Management. knjizi), pojašnjeno mi je da je verzija softvera se nalazi tzv. „expert advisor“ sa dodatnim mo
tehnološkog razvoja. Beograd.2012 London 2010 MT5 zapravo manje korišćena od verzije MT4
46 Milorad Stamenovic, Master disertation, Middlesex 48 M. Stamenovic, International Scientific Conference koja predstavlja standard u individualnom tr-
University London, Fakultet Organizacionih Nauka Eurobrand 2014. FORECASTING NEW TECHNOLOGY govanju na međunarodnom deviznom tržištu. 49 R. Burgelman i ostali. Strategic Management of
Beograd IN CASE OF FOREX AND EQUITY MARKETS. Zrenjanin Kada sam upitao za razloge, nisam dobio od- technology and inovation. USA.2004

256 257
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

Kako da investirate novac Njihova trgovinska platforma predstavlja je-

u Forex? dan jednostavan pristup forex tržištu, berzi
hartija od vrednosti a takođe i sadrži informa-
Jedna od mogućnosti vas kao investitora cije o vestima na posmatranim tržištima.
jeste da vam broker kompanija omogući Prema slici 19, može se primetiti da je sof-
trejdera koji bi trgovao vašim novcem i tver veoma “user friendly” i da se zaista na
na taj način omogućio zaradu vama kao osnovu projektovane platforme vrlo jedno-
investitoru i sebi kao zaposlenom u kom- stavno može doći do osnovnih podataka. Da-
paniji preko koje se investira. Ono što kle, prikazan je balans stanja, zatim otvorene
vam je potrebno za ovu vrstu poslovanja transakcije, kvote posmatranih valuta kao i
jeste da imate otvoren devizni račun u grafikoni. Sve informacije o detaljima funda-
banci sa sumom novca na računu koju mentalne analize se mogu naći na zvaničnim
ste spremni da investirate u forex. Slede- većim sajtovima kao što je NetDania.com.
Slika 18, MT450 ći korak jeste prebacivanje vašeg novca
Balance 200.597 EURUSD GBPUSD USDJPY
u banku preko koje imate otvoren pristup 12.3. REALNI I „DEMO“ RAČUN
OpenProfit 4.500 1,3295 1,3300 1,5942 1,5947 81,44 81,49
FX tržištu. Zatim ste u obavezi da potpi-
šete ugovor sa trejderom i sa kompani- Kako da naučite da trgujete na Forex trži-
Alloc Autotrade
Equity 205.097
0
95 00 42 47 44 49 jom u okviru koje biste precizirali detalje
vezane za samo trgovanje na forex tržištu.
štu?
Max Pip Value 0 SEEL BUY SEEL BUY SEEL BUY Forex kao tržište postoji četiri decenije i dnev-
PIP VALUE PIP VALUE PIP VALUE ni protok novca je oko 5 000 milijardi dolara.
Autotrade My Profile
računu to će vam obezbediti broker koji će vas Svako ko želi da razmeni novac iz jedne u dru-
Sattlements Found Account $2 $1 $1 putem softvera povezati sa tržištem koje je ak- gu valutu na posredan ili neposredan način
Open Trades Closed Trades Chart Commision History AutoTrade tivno 24h (svakim danom osim vikenda). utiče i na formiranje vrednosti te valute u većoj
Ono što je ogromna prednost MT4 softvera ili minimalnoj meri, što zavisi od količine nov-
8150
EURUSD
jeste pristup tehničkoj analizi odnosno razli- ca koja se menja. Ukoliko 100 000 poslovnih
čitim analitičkim objektima i tehničkim indi- banaka u jednom trenutku zameni više milijar-
8148
GBPUSD katorima koji se koriste kako bi prognozirali di američkih dolara za japanske jene, naravno
8146 kvote u budućnosti. Efikasnost, tačnost i po- da će u određenoj meri na kratkoročnom nivou
USDJPY uzdanost analitičkih algoritama varira u zavi- uticati na međusobni kurs ove dve valute. Kroz
8144
EURJPY
snosti od uslova tržišta. Primer koji navode u aplikativni softver se te promene kurseva valu-
8142 kompaniji MetaQuotes je taj da su npr. Indi- ta mogu videti u realnom vremenu. Iz tog ra-
katori trenda najefektivniji zapravo kada do- zloga na svetu trguje valutama visemilionska
8140 Delete Lines
05:00 05:10 05:20 05:30 05:40 05:50 lazi do snažnog kretanja cena. trejderska populacija. U SAD, na Forex tržištu
Trgovanje se može obaviti kroz naredbe date trguje stanovništvo od sedamnaest do sedam-
gućnostima pravljenja automatskih robota koji Slika 19, My Private trade platforma52 sada da se izvrše u ovom trenutku ili date sada deset godina videći u tom poslu mogućnost za
bi vršili funkciju trgovanja na Forexu (algori- da se izvrše u nekom trenutku u budućnosti apsolutno svakoga kao i mogućnost vrhunske
tamsko trgovanje). Kako bi postali trejder, možete sa stranice me- (pending orders). zarade. Ono što je veoma bitno jeste da razli-
Expert Advisor-i su programi razvijeni pomo- taquotes kompanije potpuno besplatno preuze- Trgovanje putem pametnih telefona jeste kujete školovane trejdere od onih koji to nisu,
ću programskog jezika MQL4 i izvršavaju se u ti njihov MT4 ili MT5 softver i početi sa vežba- jedan od proizvoda kompanije MetaQuotes, jer na Forex trzištu trguje oko 85% ljudi neu-
terminalu i koriste za automatizaciju procesa njem kroz otvaranje računa za vežbu „demo ac- tako da android telefoni podržavaju softvere spešno dok je ostatak od 15% uspešnih trej-
trgovanja. 51 counts“. Kada ste se „napunili“ sampouzdanjem MT4 i MT5. dera. Kako bi ste što brže napredovali neop-
i neophodnim znanjem za trgovanje na realnom hodno je da učite od uspešnih trejdera koji
50 Preuzeto sa zvaničnog sajta MetaQuote
12.2.2. My private trade platforma se ovim poslom bave dugi niz godina. Najbo-
My Private trade kompanija je jedna od ra- lje bi bilo da taj rad bude sa mentorom, kao i
51 V. Ilic. Automatsko trgovanje na tržištu stranih valuta. 52 preuzeto sa zvničnog sajta kompanije My Private
Bečej.2011 trade stućih kompanija u sektoru Forex trgovanja. da nastava bude interaktivna.

258 259
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Powerful trading system with support for 2
execution modes and 8 order types
MetaTrader Market where you can buy
indicators and trading robots
Trade Forex with the most popular and powerful trading platform
Download MetaTrader 4 for PC and open a demo account
Demo Account
Demo račun predstavlja najbolju bazu za
svakog početnika koji želi da na brz, jedno-
stavan i efikasan način savlada trgovanje na
Forex tržistu. Demo račune možete naći na
različitim web adresama i na različite načine
uređene u grafičkom kontekstu. Postoji nešto
što im je zajedničko, a to je realni pristup pro-
meni kupovne i prodajne cene valutnih pa-
rova. Na sajtu kompanije Mata quotes, mo-
žete pronaći jednu od najbolje vizuelno pri-
hvatljivih platformi MetaTrader (omogučen
je tzv. White label, odnosno da kompanije
otkupe prava na korišćenje Meta Trader plat-
forme, pogledati poglavlje 13, “White label“,
koja predstavlja jedno od svetski najboljih
softverskih rešenja iz oblasti trgovanja na Fo-
rex tržištu). Korisnički interfejs je veoma prak-
tičan, jednostavan za upotrebu, a sa druge
strane ukoliko ste expert, možete sebi omo-
gućiti najnovija rešenja iz oblasti algoritam-
skog trejdovanja.
Demo račun predstavlja simulaciju realnog
trgovanja sa identičnim parametrima koji uti-
ču na stvarnu promenu vrednosti valute. Svi
uslovi i parametri trgovanja su identični osim
fiktivne sume vašeg depozita. Demo račun
možete otvoriti veoma jednostavno tako što
ćete downloadovati file sa nazivom free demo
account na sajtu MetaQuotes kompanije. Za-
tim jednostavnim otvaranjem novog računa,
260
Milorad Stamenović
Features of MetaTrader 4 • Sistem trgovanja sa podrškom od dva eg-
zekuciona moda i 8 tipova narudžbina
• Neograničen broj grafikona (sa 60 i više
analitičkih alata)
Unlimited number of charts and 60+ analytical Algorithmic trading, Expert Advisors and MQL4
tools IDE • Algoritamsko trgovanje
• Meta Trader Tržište gde možete kupiti in-
dikatore i robotske sisteme za trgovanje
Trading signals allowing you to copy deals of News and alerts informing you of the Important • prodaja signala za trgovanje
other traders market events
• Novosti i alarmi za trgovanje
• Softverski paket adaptabilan za upotrebu
putem pametnih telefona
Nakon snimanja instalacionog foldera sa In-
Slika 2053 terneta, jednostavnim praćenjem instalacio-
nog procesa možete instalirati softverski paket
u meniju možete izabrati sumu novca sa ko MQL4 na vaš računar. Nakon instalacije mo-
jom želite da vežbate,a zatim podesite levera- žete otvoriti tzv. DEMO račun za trgovanje na
ge (npr. ako trgujete sa 3000$ sa leverage međunarodnom deviznom tržištu koji vam Slika 22, MQL4
1:100,imaćete 3000$ depozita, a ako trgujete može poslužiti kao trening program pre nego Zatim će vam se otvoriti prozor kao na Slici
sa 300$ i imate leverage od 1:10 imaćete fik- što se upustite u avanturu stvarnog trgovanja. X, gde ćete klinknuti na “Next”
tivnih 3000$, a svaki vas profit ili gubitak biće
realno deset puta manji). Prvo ćete kliknuti na “File” u gornjem levom
uglu prozora MQL4
Procedura za otvaranje “DEMO”
računa na MT4 platformi
Prvi korak jeste da sa Interneta snimite be-
splatni softverski paket MQL (Meta Quota
Language), verzija koja se danas koristi jeste
verzija 5, međutim verzija 4 se prema nekim
svetskim stručnjacima pokazala pouzdanijom
za korišćenje pa ćemo stoga na toj verziji i de-
monstirati otvaranje računa. Na Internet stra- Slika 23, MQL4
nici kompanije MetaQuotes http://www.me-
tatrader4.com/en/download možete besplat-
no preuzeti softverski paket za trgovanje na
međunarodnom deviznom tržištu. Na toj sta-
nici možete videti usluge/alate koje nudi kom-
panija MetaQuotes kao deo softverskog pa-
keta MQL4. Dakle, u paketu usluga se nalaze
(Slika 20):
Slika 21, MQL4
53 Preuzeto sa: http://www.metatrader4.com/en/ Zatim ćete kliknuti na “Open an Account”
download, 2015 opciju Slika 24, MQL4, otvaranje računa
261
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Sledeći prozor koji se pojavljuje vas pita koju
vrstu računa želite da otvorite: dakle “Realni”
ili “DEMO “ račun. Kliknućete na “New Demo
Account” pa zatim na “Next”
U okviru narednog prozora trebalo bi popu-
niti vaše kontakt podatke: puno ime i prezime,
broj telefona, adresu i slično. Prozor je takav
da vam ne omogućava da idete dalje u otva-
ranje računa ukoliko ne popunite odgovara-
juće podatke. Količinu depozita možete iza-
brati proizvoljno, u primeru dole je odabrana
količina od 5000USD. Prilikom trgovanja što
veću količinu novca imate kao deposit biće
vam lakše da ostvarite profit jer ukoliko sa ma-
njim depozitom npr. od 6000$ izgubite u prve
dve transakcije 2000$ (33% ukupnog depozi-
ta) možete sebe dovesti u nezavidnu poziciju
i sa psihološkog ali i sa materijalnog aspekta.
Postoji mogućnost da u narednoj transakciji
nećete biti potpuno skoncentrisani znajući da
se približavate margini trgovanja odnosno da-
ljem potencijalnom gubitku vaših sredstava.
Kao naredni korak – kliknite na “Next”
Slika 25, MQL4 otvaranje računa 2
Slika 27, početni grafik EUR-USD kada otvorite vaš nalog za vežbu
262
Slika 26, MQL4 otvaranje računa 3
U finalnom koraku otvaranja “DEMO” raču-
na ćete dobiti vaš login i korisničku šifru. Osim
toga dobićete i šifru kao investitor koja pred-
stavlja dodatnu meru obezbeđenja i na koju
se možete pozvati u koliko sa pristupom va-
šem računu bude nekih problema.
12.4 PROCEDURA ZA OTVARANJE
REALNOG RAČUNA NA PRIMERU
Sve što je potrebno kako biste kao kao kori-
snici učestvovali na ovom tržištu (i kako bi us-
peli da na osnovu razlike u ceni između valut-
nih parova čije promene cene pratite) jeste da
posedujete devizni račun u banci sa određenom
količinom depozita na tom računu sa kojom
biste se upustili u trgovanje. Sledeći korak jeste
da vam broker kompanija (ili neka druga kom-
panija koja ima ovlašćenje da vam otvori račun)
da broj računa banke u inostranstvu ili u zemlji
preko koje će vaša sredstva biti upućena na me-
đunarodno valutno tržiste Od momenta pre-
bacivanja vašeg novca na račun neke od ove
1,29115
1,28605
1,28095
1,27535
1,27050
1,26550
1,26040
1,25530
1,25367
1,25005
1,24495
1,23985
dve banke u roku od samo par časova vi kao
korisnik ćete na vaš e-mail dobiti jedinstveni
login i password preko koga ćete moći da trgu-
jete na forex tržištu.
Detalji ugovora:
1. Količina depozita i vremenski interval na
koji ce novac biti oročen
2. Menadžment rizika
1. Količina depozita i vremenski interval na
koji je novac oročen
Od količine novca na vašem računu zavisi
dalji razvoj trgovanja na Forex tržištu. Trejder
koji je ovlašćen da trguje vašim novcem je du-
žan da uskladi strategiju trgovanja sa me-
nadžmentom rizika i da uz disciplinovan pri-
stup ostvari što je moguće veći profit. U zavi-
snosti od toga da li ste oročili novac na mesec
dana, dva ili tri meseca, pola godine ili godinu
dana, zavisi i sama strategija po kojoj će se trej-
der navoditi tokom vremena trgovanja vašim
novcem. Ukoliko ste obrazovani u kontekstu
Forexa, kao investitor imate pravo da tražite
da vas trejder obaveštava o momentu ulazaka
u transakcije, kao i o valutnim parovima sa ko-
jima se trguje. Trejderi imaju različite strategi-
je trgovanja koje zavise od količine depozita,
vremenskog intervala na koji je novac oročen
i toga da li više ulaze u tzv. duge ili kratke po-
zicije na dugoročnom planu.
2. Menadžment rizika
Rizik kod ove vrste trgovanja se može sma-
trati kao i rizik kod bilo koje druge vrste po-
Milorad Stamenović
slovanja. Naime, rizik poslovanja je kao pojava
normalna stvar u poslovnom svetu, tj. svaki
posao nosi određeni rizik sa sobom. U zavisno-
sti od načina poslovanja količine uloženog ka-
pitala i mogućnosti zarade profita rizik kao
redovan parametar planiranja svakog poslo-
vanja može biti veći ili manji. Na forex tržištu
svaki investitor je obavezan da kroz ugovornu
klauzulu propiše količinu novca koju je spre-
man da izgubi u slučaju ne predviđenih okol-
nosti. Ugovorna obaveza postoji bez obzira da
li želite da trgujete sami sa svojim novcem ili
vas na Forex tržistu zastupa trejder. Konkretni
deo ugovora koji se vezuje za merenje rizika
poslovanja naziva se “Risc Disclosure”. Procen-
tualno na većem broju potpisanih ugovora
Risc Disclosure iznosi oko 30% od depozita ko-
jim se trguje. U velikom broju slučajeva Risc
Disclosure zavisi od količine depozita i može
se reći da se procentualno smanjuje sa pove-
ćanjem količine novca, mada to može biti i
obrnuto u zavisnosti od namere investitora.
Menadžment rizika je veoma bitan parame-
tar koji se mora dobro utvrditi pre samog po-
četka trgovanja. Naime, kroz menadžment ri-
zika se smanjuje mogućnost da se tržište kreće
u suprotnom pravcu od željenog, kao i da se
izgubi veća količina novca nego što je potreb-
no u slučaju nepredviđenih okolnosti. Kroz
tehničke alate se mogu postaviti sigurnosne
granice tzv. Stop Loss i na taj način se mogu
izbeći veći gubici. Takođe kroz menadžment
rizika se predviđa i broj lotova sa kojima se radi,
jer se većim brojem lotova daje potencijal da
se zaradi višestruko, ali i da se izgubi višestru-
ko.
263
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
13. “White labels” Licenciranje
- case study primer XM
U okviru FX tržišta postoji i horizontalni
i vertikalni transfer tehnologija. Kada
pominjemo horizontalni onda mislimo
na prenos tehnološkog znanja, dok je vertikal-
ni onaj transfer koji se odnosi na naučno istra-
živački rad. 54
Dole u tekstu je naveden primer licenciranja
u okviru FX industrije.
Ukoliko imate novca da investirate u FX trži-
šte i želite da postanete diler koji ima svoju sop-
stvenu platformu onda je neophodno da stu-
pite u kontakt sa predstavnicima prodaja plat-
formi koji vam mogu omogućiti tzv “white la-
bles” opcije. “White lables” podrazumeva da
možete dobiti određeni paket usluga od pro-
vajdera koji podrazumeva upotrebu platforme
koja je na određenom programskom jeziku, za-
tim upotrebu servera preko kojih se vrše tran-
sakcije, tehničku podršku i druge usluge. Kroz
naveden model vaša kompanija može imati
softver čiji će naziv biti onakav kakav vi želite
kao i sva prateća obeležja. Ukoliko vi kao diler
imate svoju platformu to mnogo govori o oz-
biljnosti vaše kompanije jer su inicijalna ulaga-
nja daleko veća od onih koje biste imali kada
biste samo koristili nečiju tuđu platformu i gde
biste vi praktično uzimali proviziju od vaših kli-
jenata na broj klijenata, a vlasnici platforme sve
preostale provizije. Naravno, gore navedene re-
lacije zavise od dogovora i strategije kompani-
je i njihovog oblika saradnje sa drugim institu-
cijama. Autor je bio u direktnoj komunikaciji
Metaquotes kompanijom u vezi “while label”
licenciranja i pristupnih rešenja (sa. Juozas Za-
valiauskas - account manager, MetaQuotes,
kompanije koja proizvodi MQL platforme, kao
i sa Alex Christofi PrimeXM - Account Manager).
54 M. Levi Jaksic. Menadžment tehnologije razvoja.
Beograd.2006
264
Na osnovu te komunikacije je pojašnjeno da
svaka zainteresovana kompanija ima moguć-
nost korišćenja usluga MT4 ili Prime XM a u
vezi sa provajdiranjem softvera i server kao
podrške odnosno brokerskih rešenja povezi-
vanja sa FX tržištem. Ukoliko se naša zaintere-
sovana kompanija odluči da ide sa licencira-
njem, MetaQuotes im mogu omogućiti pre-
zentaciju svih svojih paketa usluga, probni
period kao i pregovaranje oko cene koja bi bila
prihvatljiva u skladu sa paketima usluga koji
se odaberu. Metaquotes kompanija ima zaista
dugu i impresivnu istoriju razvoja onlajn trgo-
vinskih sitema za finansijske institucije. Ono
što je zaista dobro jeste to da sada i na mikro
nivou imamo tu mogućnost da otkupljujemo
njihove licence i ulazimo u posao u koji su ina-
če do sada samo banke i velike finansijske in-
stitucije imale pristup. Naravno , te usluge nisu
jeftine, ali su značajno prihvatljivije u odnosu
na ranije ponuđene.
Ono što može ući u paket usluga je sledeće:
• MetaTrader server usluge (suštinski deo
sistema)
• Meta Trader Administrator (konfiguracije
i menadžment sistema)
• Meta trader manager (“back office and
dealing desk”)
• Meta trader centar za prikupljanje poda-
taka (proxy server)
• MetTrader terminal za klijenta (korisnički
interfejs, trgovanje i informacioni termi-
nal)
• Mobilno trgovanje (PDA- WIN CE)
• API i Universalni DDE konektro (“news
feed”)
Milorad Stamenović
Osim gore navedenom uključuju se i web
bazirana podešavanja (WAP, zatim oznake vaše
Sistem može biti spreman za upotrebu za
samo desetak dana od momenta uplate!
kompanije na svim licenciranim proizvodima
i dr.)
Kompanija Prime XM sa čijim smo predstav-
nikom bili u komunikaciji nas je informisala
da se oni ne bave obezbeđivanjem likvidnosti
Ono što vas najviše zanima u ovom trenut-
jer bi na taj način došli u sukob interesa sa nji-
ku jeste: Koliko to košta?
hovim klijentima (brokerima). Njihovi klijenti
su zaiste najveća imena u svetu špekulativnog
Dakle, prema informacijama dobijenim di-
Forex tržišta kao što su:
rektno od kompanije MetaQuotes, jedna li-
cenca MT4 platforme košta $100.000. Celoku-
1. FXCM
pna suma se može isplatiti u nekoliko rata, da-
2. CITI
kle prva rata odmah nakon potpisivanja, 50%
3. BMFN
u periodu od narednih 5 meseci. Za prva 3
4. LMAX
meseca tehnička podrška je besplatna, nakon
5. ADSS
tog perioda se naplaćuje u iznosu od 1.500
6. Market Securities / Kyte
USD mesečno.
Kako Prime XM provajdira tzv “bridging”
odnosno uslugu povezivanja vas kao kompa-
nije brokera sa “live” tržištem i na osnovu toga
biste imali mogućnost da vaši klijenti zapra-
vo ulaze u transakcije preko računa koje im
vi obezbeđujete. Takva jedna usluga bi zapra-
vo omogućila vama da zarađujete na taksa-
ma prilikom ulaska ili izlaska iz transakcije,
dužini transkacije, obimu profita vaših klije-
nata i dr.
Dakle Prime XM nudi 2 oblika usluga:
1. PrimeXM Standardni ugovor – sa moguć-
nošću do 3 davaoca likvidnosti
2. PrimeXM Preferirani ugovor – PrimeXm
sarađuje sa vama na partnerskoj osnovi.
Dakle oni bi bili ti koji bi vama omogućili
likvidnost kroz partnere
Ukoliko se odlučite za njihove partnerske us-
luge onda bi vam set up fee bio redukovan na
50%, zatim taxa po obimu trgovanja bi bila
povoljnija.
Ukoliko radite s jednim davaocem likvidnos-
ti tada biste bili u mogućnosti da ino-fakture
šaljete Prime XM ili direktno davaocu likvid-
Slika 28, Prime XM nosti (koji zapravo plaća usluge).
265
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Dole u tekstu su izlistani pružaoci likvidnosti kao usluge i morate priznati da su među njima
najjače banke i finansijske institucije sveta
1. ADSS 14. Currenex FIX 4.4 27. Hotspot
2. Alpari (using Currenex FIX 4.2) 15. Commerzbank 28. Interactive Brokers
3. Barclays 16. Credit Suisse 29. IBFX
4. Baxter 17. CTN 30. Integral FX Insight
5. BNP 18. Deutsche Bank FIX 4.3 31. Integral FX PT
6. BNP exotics 19. Deutsche Bank FIX 4.4 32. Kyte/Market Securities
7. BNP P3 20. EBS Ai 33. LMAX
8. Bank of America 21. EBS Live 34. Lucid Markets
9. CFH 22. FXAll 35. Lucre Capital
10. CitiFXPro 23. FXCM 36. Morgan Stanley
11. Citi over Saxo 24. FXCM Pro 37. RBS
12. Citi 25. GFT 38. Sucden
13. Currenex FIX 4.2 26. Goldman Sachs 39. UBS
14. Prodaja „Signala za trgovanje” - Studija
Slučaja na primeru kompanije MarketLive365
P ostoje brojne kompanije na tržištu koje MarketLive365 je prema organizacionoj
se bave predviđanjem kretanja kursa u
budućnosti i to rade iz različitih razloga.
strukturi ćerka kompanija firme CapitalVia čija
je osnovna delatnost istraživanje finansijskih
Naime, neke kompanije se bave trgovanjem
na međunarodnom valutnom tržištu, dok neke
tržišta, tržišne analize na tržištu novca, kapi-
tala i hartija od vrednosti. Matična firma je
druge opet daju usluge tehničke i funadmen- osnovana u Indiji koja u današnje vreme do-
talne analize svojim klijentima. Osim toga, po- življava tehnološki bum, a u isto vreme broj
stoji i mogućnost kupovine servisa za tehničku visoko obrazovanog stanovništva se dramatič-
ili fundamentalnu anlizu (ili obe) na određeni no povećava. Nije mit da danas na prestižnim
vremenski period. Ukoliko je korisnik usluga tehničko tehnološkim univerzitetima u SAD,
trgovanja na međunarodnom valutnom trži- veliki broj predavača su upravo profesionalci
štu nedovoljno iskusan ili pak ima više pove- iz Indije. Ovakve okolnosti dovode do toga da
renja u oprobani sistem trgovanja i analiza neke postoji visoko interesovanje za finansijske so-
od kompanija koje nude servis „otkupa“ ana- fisticirane instrumente trgovanja, interesova-
litičkih instrumenata, tada je ovakvo poslova- nje za analizu tržišta i pružanje usluga klijen-
nje opravdano. U okviru ovog poglavlja ćemo tima prilikom trgovanja na međunarodnim
na primeru kompanije MarketLive365 pred- finansijskim tržištima. Da bi se neka kompani-
staviti na koji način je koncipirana ova vrsta ja bavila ovakvim poslom neophodno je da
poslovanja i šta klijenti mogu očekivati prili- poseduje kadar koji se razume u softversko
kom poslovanja sa takvim ili sličnim privred- inženjerstvo jer se kroz tu struku kreiraju indi-
nim subjektima. katori, platforme i sajtovi za tržišnu analizu i
266
trgovanje, dok sa druge strane je neophodno
prisustvo ekonomskih i finansijskih stručnjaka
koji bi na pravi način usmerili softverske inže-
njere i iskoristili ih kao vrhunski alat za trgova-
nje i vršenje analize tržišta.
Kompanija MarketLive365 se bavi pružanjem
usluga na sledećim tržištima:
• Forex
• Comex
• Tržište kapitala (pokriva tržišta Velike
Britanije, SAD, Hong-Kong)
• Tržište dobara
O forex tržištu je dosta bilo reči u ranijem
tekstu, dok Comex tržište nije pojašnjeno. Na-
ime, Comex tržište prema definiciji predstavlja
primarno tržište za trgovanje metalima npr. Zla-
to, srebro, bakar i aluminijum. Od kada je doš-
lo do stapanja između berze roba (Commodity
Exchange Inc.) i Njujorške merkantilne berze
(New York Mercantile Exchange) stvorio se fizič-
ki svetski najveći centar trgovanja fjučersima.
Od 1994 godine, Comex divizija je uvela i trgo-
vanje aluminijumom u obliku fjučers ugovora.
Misija kompanije jeste da dostignu kapital
od 1mlrd. $ do 2020 godine. Na osnovu obima
poslovanja koji trenutno imaju, to će biti po-
prilično nedostižan cilj, ali možemo verovati
da postoji još neki plan iza ovog koji je očigle-
dan svim klijentima.
Vizija kompanije jeste da uključi u svoj rad
50.000 zaposlenih kojima će klijenti biti odu-
ševljeni, a osnova svega traba da bude integri-
tet, energija i inteligencija.
Osnovna delatnost kompanije MarketLive365
jeste da nudi svoj servis za tehničku i funda-
mentalnu analizu svojim korisnicima na odre-
đene vremenske periode. Dakle, njihovi analiti-
čari se bave pretvaranjem sirovih marketinških
signala u sofisticirane odluke vezane za kretanje
kursa na međunarodnom valutnom tržištu. Oni
smatraju da njihovi klijenti imaju svoj „bazični
posao“, odnosno delatnost drugu od trgovanja
na međunarodnom valutnom tržištu koja im
donosi dovoljne prihode kako bi se upustili u
Milorad Stamenović
trgovanje sa odeređenim stepenom rizika. Uko-
liko bi njihovi klijenti kupili njihove usluge na
određeni vremenski period, na taj način bi se
klijentima omogućilo da posvete svu pažnju
svom „bazičnom poslu“, a da trgovanje na me-
đunarodnom tržištu prepuste profesionalcima
odnosno analitičkom timu MakretLive365.
Kada klijent kupi uslugu na neki vremenski
period koji je unapred preciziran (npr. na 3
meseca), kompanija će mu prosleđivati inpute
vezane za trgovanje na konkretnom valutnom
paru koje podrazumeva:
• naziv valutnog para
• vreme kada treba ući u transakciju
• da li kupiti ili prodati
• vreme kada izaći iz transakcije
• potencijalni profit koji se može ostvariti ako
transakcija prođe uspešno
• osnovne informacije o menadžmentu rizika
Slika 29,
Qualified
MBAs/CAs
/CFAs
analitički tim
MarketLive365
400.000
Hours
of Legacy Research Experienced
Squad
10.000+
Hours
Research 70+
Every Researches
Months
Copyright c 2014 Marketlive365. All Rights Reserved
Ove informacije se mogu proslediti klijentu
putem e-maila ili sms poruke. Ovakve analize
se mogu prosleđivati na nedeljnom ili na me-
sečnom nivou. Kompanija se takođe bavi i
pružanjem usluga kontinuairane analize i pra-
ćenja svih važnih događaja koji mogu uticati
na promenu vrednosti kursa u budućnosti o
čemu obaveštava svoje klijente.
Prema inforamcijama dobijenih od kompa-
nije MarketLive365, njihov analitički tim je
predstavljen na osnovu gornjeg dijagrma.
267
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
Analitički tim MarketLive365 se prema in-
formacijama dobijem od kompanije bavi pri-
• Važni ekonomski događaji kao i tehnička
analiza će biti prosleđivani klijentu na 15. Negativni primeri trgovanja na FX tržištu
premom signala za trgovanje kako bi na taj dnevnoj bazi

U
način omogućio svojim klijentima ekspertsku industriji trgovanja na međunarodnom
procenu o promeni vrednosti kursa za dati Preopruka kompanije MarketLive365 jeste deviznom tržištu forex se „obrću“ zna-
vremenski period. da se tokom saradnje ulazi u svaku transakci- čajne sume novca. Računajući da je
ju koja je data, zatim da investicija bude ista dnevni protok novca nekoliko hiljada milijardi
Sama analiza je zasnovana na 3 faze.
za sve transakcije kao i da se targeti odnosno USD, moramo razumeti da to predstavlja je-
Prva faza je Research Assessment i zasniva
stop loss striktno poštuju. dan „mamac“ za sve špekulante koji bi želeli
se na samoevaluaciji, implementaciji različitih
indikatora i finansijskih alata, testiranju na re- da profitiraju i da se okoriste o ovom „virtuel-
Primer za poruku signala za trgovanje izgle- nom“ novcu. Dakle, dosegnuti „sveti gral“ u
alnim računima i fundamentalnoj proveri.
da na sledeći način: trgovanju na FX tržištu zapravo znači naći neko
Druga faza je Live Research Delivery i podra-
SELL GBP/JPY Bellow level of 170.66 SL 170.81 rešenje , neku strategiju, neki alat koji bi nam
zumeva: Tehničku analizu, Disciplinovano tr-
TGT 170.46 omogućio da sva ta tržišna kretanja preokre-
govanje, Menadžment rizika, Potvrdu rada na
realnim računima. nemo u svoju korist, bar na jedan sekund! U
Na primeru navedenom gore kao signal za potrazi za tim svetim gralom se u kom trenut- Slika 30, Georg Soros55
Treća faza je Performance evaluation i po-
trgovanje, kalkulacija profita bi bila urađena ku nalazi ogroman broj učesnika na ovom tr-
drazumeva sledeće segmente analize: Kontro-
na sledeći način: žištu, i ono što meni odaje utisak savršenosti ponovo popularizovana kada je Financial Ti-
la kvaliteta, povratna informacija od strane
20PIPs (10$*20PIPs=200$), odnosno da je jeste to da niko još nije pronašao zlatno reše- mes zatražio nakon 13 godina da se objave po-
klijenata/korisnika, tačnost prilikom povraća-
aktivirana funkcija stop loss, gubitak bi takođe nje za ovo tržište. Ukoliko bi i pronašao, tržiš-verljivi papiri i da se na taj način zaista pokaže
ja investicije (ROI – return of Investment).
iznosio 200$. ni mehanizam je takav da bi to rešenje bilo šta se desilo na taj dan. Predsednik vlade Bri-
Prilikom kupovine „signala za trgovanje“ na kratkoročno i ne bi moglo biti multiplikovano tanije John Major i kancelar Norman Lamont
FOREX tržištu, klijent dobija sledeće informa- MarketLive365 se bavi pružanjem usluga i odnosno više puta upotrebljeno što po meni su tog dana podigli kamatne stope sa 10% na
cije: na drugim finansijskim tržištima, gde takođe predstavlja možda i najveće dostignuće čove- 12% a zatim in a 15% i autorizovali potrošnju
• Minimum Margine iznosi 3000 USD postoje signali za ulazak u poziciju, informaci- ka od nastanka. Podseća na prirodne cikluse milijardi funti na deviznom tržištu kako bi za-
• Prosek od 400-500 PIPs će biti prosleđen je za klijente i dobra praksa koja ako se poštu- koji sami sebe dopunjunju, na organizam koji ustavili propadanje funte. Iako do današnjeg
u toku meseca je može dovesti do ostvarenja profita. se adaptira na nove viruse i ubuduće sa lako- dana nije potpuno razjašnjeno šta se tačno do-
• Očekivani povraćaj po transakciji bi bio ćom ih prevazilazi na savršenu ljudsku tvo- godilo, Georg Soroš je osoba koja je profitirala
oko 180 USD nakon umanjenja za spread Jedino pitanje na koje nisam dobio odgo- revinu u kojoj je suma svih investicija zapra- u iznosu od gotovo 1mlrd. USD na račun Bri-
• Rizik-Benefit odnos: 1 : 1.5 vor jeste: „Zašto se vi bavite prodajom uslu- vo jednaka 0! U daljem tekstu će biti više reči tanije. Georg Soroš je izvršio ogromne pozaj-
• Većina informacija o pozicijama će biti „in- ga analize tržišta za koju tvrdite da je izvan- o negativnim primerima trgovanja na FX trži- mice kako bi na taj način podstakao dalji pad
tra-day“ odnosno u toku istog dana će se redna, umesto da sami trgujete na finansij- štu, ljudima koji nisu bili na pravo vreme na funte i na tome profitirao. Na taj način je po-
otvoriti i zatvoriti pozicija skim tržištima i da na taj način zaradite bo- pravom mestu, odnosno ljudima koji su zlou- kazao kako se može zaraditi uz ogroman rizik.
• Signali za trgovanje će biti davani samo za gatstvo? Steve koji radi kao predstavnik kom- potrebili svoje službene položaje i naneli veli- Georg Soroš je u Martu mesecu 2014 godi-
najvažnije valutne parove panije MarketLive365 nije dao odgovor na ke gubitke svojim klijentima. ne bio 26ti rangiran na Forbsovoj listi najbo-
• 3-4 pozicije se mogu otvoriti u toku jed- ovo pitanje. Mislim da je odgovor na ovo gatijih i najuticajnijih ljudi sveta sa procenje-
nog dana pitanje dao čuveni Jeff Madura u svojoj knji- 15.1 Georg Soros i „Crna Sreda“ nim bogatsvom od oko 23mlrd. USD. 56
• Preporuka može biti data sa leverage 1 Lot zi International Corporate Finance koja je do Britanske Ekonomije Ono što je zanimljivo jeste da je Georg Soroš
ili 0.5 Lot sada doživela 13 izdanja za zemlje EU i 4 iz- zapravo bio student filozofa Karla Popera koga
• prosek po jednoj transakciji bi trebalo da danja za tržište SAD-a, u kojoj kaže da teh- 1992. godine je došlo do povlačenja Britan- je smatrao svojim mentorom.
bude u opsegu od 18-22 PIPs-a nička anliza nije zapravo akademski dokaza- ske funte sa deviznog tržišta. John Major pre-
• 2-3 signala za trgovanje mogu biti data u na i da ono što je najzanimljivije - ne posto- mijer Britanije je pokušao da prevenira šok koji 55 preuzeto sa
toku meseca koja bi podrazumevala ula- je ni dokazi da ona nije tačna. je nastao nakon manipulativnih ulaganja Ge- http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/4249425.stm
zak u duže pozicije, odnosno pozicije koje orga Soroša. Taj dan se naziva crna sreda bri- 56 preuzeto sa http://edition.cnn.com/2013/05/27/
bi trajale i tokom noći. tanske ekonomije (16SEP1992). Ova tema je world/george-soros-fast-facts/

268 269
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
kojom je inače uživao sve blagodeti svojih 15.3 Problemi sa Forex proneverama
primanja dok je trgovao pozitivno) i nakon - Indija 2015.god.
nekog perioda mu je identifikovan kancer ko-
lona. Nick Leeson je zavšio u zatvoru i kada U štampi New Delhija 14Okt 2015 je osvanuo
je oslobođen 1999. godine i vratio se u Lon- članak o tome da prateći optužbe za prevaru
don bio je praktično beskućnik. Međutim, Banke Baroda (jedne od najvećih banaka iz Jav-
značajnu sumu novca je dobio od jedne no- nog sektora Indije) takođe banke u kojoj se de-
vinske kompanije da objavi knjigu o svom ži- ponuju devizne rezerve, sada je postalo neop-
votu. Takođe o njemu je snimljen i film Rou- hodno da se svaka transakcija (uključujući i naj-
ghe trader u kome Ewan MCGregor glumi manje prijavljuje vlastima). Naime, strane ope-
Nick Leeson-a. 57 racije ove banke koje u iznosile manje od 100.000
Danas Nick Leeson drži predavanja širom USD nisu uopšte prijavljivane. Dolazilo je do
sveta o svom životu, svojim iskustvima, ali i toga da se sa više računa uplaćuju manje sume
menadžmentu rizikom i odgovornom trgova- novca avansno među bankama (ili njihovim fi-
Slika 32, Mladi Nick Leeson, perspektivni nju. Nedavno je jedno od takvih predavanja lijalama) i da na taj način one ne budu vidljive
Slika 31, Karl Poper, filozof trejder Berings Banke početkom držao u Bukureštu gde je ulaz bio oko 200 eur. za porez. Banka Baroda tvrdi da je novac dola-
devedesetih godina zio od bar 30 drugih banaka kako privatnih tako
Smatrao je da imaju zajednički umereno ko- i javnih. FATF svetska organizacija protiv pranja
munistički stav (Karl Poper je u mladosti sma- (SIMEX) gde je počeo zarađivati milione kla- novca je predložila niz mera protiv pranja nov-
tran komunistom). Kada razmišljamo na temu deći se na koeficijente sa NIKKEI Indexa. Nick ca na gore navedene i slične načine. 58
ova dva genija i njihove interne komunikacije, Leeson je živeo neverovatan života sa platom
možemo reći da je u nekom smislu možda i Ge- od 50.000 GBP + oko 150.000GBP bonusa, ži- 57 Preuzeto sa : http://www.nickleeson.com/biography/ 58 D. Mercant. O Globalizaciji, članak Pranje novca. US.
org Soroš bio instrument za zamisli koje je veliki
veo je na egzotičnim mestima i sl. index.html 2004
filozof poput Karl Popera iznedrio. Ovo je mož- Bearings banka je verovala da ne postoji ri-
da snažan i nedovoljno argumentovan stav, no zik u poslovanju i da mladi Nick sa sobom nosi
međutim na vremenu nakon našeg će nove ge- odgovornost. Međutim ono što je zapravo
neracije možda doći u posed povrljivih spisa Ge-
Nick radio jeste klađenje protiv trenda. U ko- 16. Potrebne personalne osobine trejdera
orga Soroša i definitivno rasvetleti vezu između
liko bi ostvario profit to bi bile enormne sume,
njega i njegovog dramatičnog uticaja na kapita-međutim ono što je problem jeste i što je ka- neophodne za ovaj specifičan posao
lističku tvorevinu međunarodnih berzi koja sa snije definisano kao pravilo: Nikada ne trguj-

N
sobom nosi sve svoje političke i socijalne utica-
te protiv trenda! Tada se trgovanje svodi na a osnovu dobre i kvalitetne obuke koja Dakle, prvo je neophodno da se kroz razgo-
je koji se osećaju na najnižem mikro nivou. klađenje a ne na investiciju sa proračunatim u inostranstvu može da košta i više de-
vor sa vašim mentorima na obuci prođe kroz
stepenom rizika. setina hiljada dolara, oni koji su kom-
vaša očekivanja i da se upoznate sa procesom
15.2. Nick Leeson Mladi Nick je izgubio 1.3 mlrd USD od Bea- patibilni u kontekstu prirodnog talenta kao iobuke. Zatim će kroz rad sa vama vaš mentor
rings banke tako što je kupio više od 20.000 drugih predispozicija vezanih za ovaj posao moći da proceni specifične osobine koje ova-
Nick Leeson je kontraverzna ličnost koja je fjučers ugovora vrednosti od oko 180.000 USD mogu početi da trguju na forex-u. Kompanije kav posao zahteva kao npr. stpljenje, pedan-
uticala na to da dođe do likvidacije Engleske svaki kako bi promenio kretanje toka tržišta. ima veoma koncizno i precizno uređen obra- tnost, doslednost, prethodno razumevanje
Bearings Banke sa dugom tradicijom. Počeo je Međutim, kako se to nije ostvarilo, svaki od zovni sistem kroz koji se možete osposobiti za
fiansijskih tokova novca i dr.
1980-ih kao zaposleni u Royal Bank Coutts i ovih terminskih ugovora ja sa sobom nosio rad na ovom tržištu. Tokom obuke je neophodno da prođete te-
onda je napravio prelazak u Bearings Bank gde veliki negativni prefiks koji je rezultirao u za- orijski deo, odnosno deo koji se odnosi na ra-
je ubrzo nakon zaposlenja smatran dovoljno tvaranju 233 godine stare Bearings banke. Sva 16.1. Emocije i trgovanje zumevanje materije kojom želite da se bavite.
kompetentnim da se uključi u trgovanje har- trgovanja je unosio u tzv. error account pod Zatim je važno upoznavanje sa korisničkim
tijama od vrednosti na „trading floor“. brojem 88888. Na osnovu potreba svake individue napra- interfejsom koji ćete koristiti.
Kao mlad i perspektivan, bio je zadužen za Nick Leeson je uhapšen u Nemačkoj. Nakon vili smo jedan dijagram razvoja ličnosti kao Kada ste teorijski „potkovani“ i kada znate
Azijsko tržište Singapure Monetary Exchange nekog perioda ostavila ga je supruga Lisa (sa trejdera. kako se koriste tehnička i fundamentalna ana-

270 271
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Savladavanje
emocija
Osobine i određene
specifične prednosti
Trgovanje
na realnom
računu
Teorijska
obuka Slika 33, dijagram
razvoja trejdera
liza, jako je važno da ih maksimalno uvežbate
na „demo“ računu i da tokom tog procesa ve-
žbe pronađete odgovarajuće strategije koje bi
za vas mogle biti profitabilne.
Tada je jako bitno i da počnete da uviđate vaš
emocionalni sklop, odnosno kako reagujete na
gubitak virtuelnog novca kao i na dobitak. Bilo
bi poželjno da se pre ulaska u ozbiljnija ulaga-
nja okušate na računima sa većim leverage-om
kako biste na taj način „osetili“ kako izgleda gu-
bitak odnosno zarada na realnom novcu. To je
17. Teorija igara i FX tržište
17.1. Džon Nesh i njegova uloga u
unapređivanju ekonometrijskih analiza59
T
eorija igara predstavlja matematičku te-
oriju i metodologiju koja se koristi za
analizu i rešavanje konfliktnih i delimič-
no konfliktnih situacija u kojima učesnici ima-
ju suprotstavljene interese.60 Jedno od najzna-
59 Preuzeto sa: poincare.matf.bg.ac.rs. Nov2015
60 S. Krcevinac i ostali. Operaciona istraživanja 2.
Beograd.2006
272
Vežba u tehničkoj
i fundamentalnoj an-
alizi na odgovarajućoj
platformi
Praktično
upoznavanje sa
platformama na koji-
ma se trguje
preporučljivo baš u kontekstu vašeg emocio-
nalnog sazrevanja kao trejdera jer ukoliko ulo-
žite 200 eur na račun i nakon jedne transakcije
izgubite 20 eur to vas neće previše potresti iako
ste izgubili 10% inicijalne investicije. Ukoliko
zaradite, možete pratiti vaš emocionalni sklop
i videti da li vam pozitivne emocije nastale na-
kon željenog dobitka omogućavaju dalji skon-
centrisani i nesmetani rad (praćenje vaše stra-
tegije trgovanja prema inicijalnom planu po-
stavljenom pre početka trgovanja).
čajnijih rešenja pregovaračke igre, a svakako
najpoznatije, predložio je američki nobelovac
Džon Neš (John Nash), 1950. godine.
Ako pretpostavimo da je firmi koja je ban-
krotirala preostalo ukupno 10 000 $ koje po-
tražioci, R i K, treba među sobom da raspode-
le, pri čemu su njihova zajednička potraživanja
veća od raspoložive sume, r + k > 10 000. Pret-
postavimo, takođe, da su potražioci neutralni
prema riziku i da je tačka nesporazuma N = (0,
0). Ako R i K potražuju isti novčani iznos, na
Milorad Stamenović
u2 u1 = u2 tačka nesporazuma N je (250, 0) i ona utiče na
konačan ishod. Drugim rečima, u ovom sluča-
10 000
ju ne možemo očekivati da će pregovarači po-
deliti novac na jednake delove. Pretpostavimo
da su igrači i dalje neutralni prema riziku, zbog
6 000
čega je linija efikasne podele u + u = 1000. Re-
šenje pregovora biće:
(u1*, u2*)=(5 000,5 000)
max (u - n )(u - n )
u1+u2=10 000 max (u - 250)(u - 0) = max (u u - 250 u ).
Zamenom u = 1000 - u u gornju jednačinu
N=(0,0) 6 000 10 000 u1 dobijamo:
Slika 34 max (1250 u - u - 250 000),
i njenim rešavanjem izračunavamo ishode
primer ako je r = k = 6 000 $, onda je reč o si-
pregovora, koji iznose u =625 i u =375. Rezul-
metričnoj igri (slika). tat (625, 375) pokazuje da je postignuti dogo-
Budući da ni jedan potražilac ne može da
vor asimetričan u korist pregovarača koji u
traži više novca od onog koji je uložio, na lini-
pregovore ulazi sa povoljnijom startnom po-
ji efikasne podele sredstava:
zicijom.
u1+ u2 = 10 000, Možemo pretpostaviti prvo da R potražuje
12000$, a K 6000$ (12000 + 6000 = 18000 >
rešenje će biti tačka na segmentu ograniče- 10000). Igrači su neutralni prema riziku, a tač-
nom tačkama ka nesporazuma je N = (0, 0)
(6 000, 4 000) i (4 000, 6 000), Pristalice Nešove teorije nastoje da odbrane
pa će simetrično rešenje biti rezultate činjenicom da bi u slučaju nespora-
(u1*, u2*) = (5 000, 5 000). zuma potražioci ostali bez novca, tj. da bi se
našli u tački N = (0, 0), što je svakako nepo-
Ali, ako R i K imaju različita potraživanja, voljniji ishod od postignutog. Ipak, brojniji su
onda se srećemo sa asimetričnom igrom ban- autori koji rezultat smatraju neprihvatljivim,
krotstva, o čemu govori sledeći primer. zbog čega se u literaturi sreću pokušaji da se
nađe drugačije rešenje pregovaračkih igara, i
Primer 2: Najpre razmatramo asimetriju posebno
koja se tiče startnih pozicija pregovarača. Pret- Američka spisateljica Silvija Nazar, napisala
postavimo, naime, da tačka nesporazuma N je po Nešovom životu roman “Blistavi um”, koji
nije, kao do sada (0, 0), već da jedan od igrača je kasnije adaptiran i poslužio je kao scenario
može da računa na neki siguran prihod sa stra- za istoimeni holivudski film. Obzirom da je film
ne (u slučaju da pregovori propadnu). Ako, na doživeo veliki uspeh (kod publike i kritike), Neš
primer, prvi igrač već ima zagarantovan iznos je postao poznat i van stručnih krugova i nje-
od 250 dinara, a prihod drugog igrača zavisi gov život i rad ne prestaju da fasciniraju ljude
isključivo od ishoda posmatranog pregovora, širom planete.
273
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

18. Analiza kretanja kursa stopa, što utiče na porast vrednosti nacional-
ne valute;
POLITIČKI FAKTORI
• Ratovi
Rast cena industrijskih proizvoda (Produ- • Teroristicki napad

A naliza kretanja kursa može da se radi

tiji:

• fundamentalna analiza
Stanje u kome se nalazi ekonomija određe-
na više načina od kojih su najpozna- ne države ocenjuje se po mnogim pokazate-
ljima – indikatorima. Trenutno stanje nacio-
nalne ekonomije neke države ocenjuje se pre-
cer Price Index - PPI) - indeks rasta cena indu-
strijskih proizvoda pokazuje promene nivoa
cena proizvoda namenjenih daljoj proizvodnji
(reprodukciji). Utiče na vrednost valute slično
• Izbori
• Vojni udari
• Ostavke vlada; itd

Snažan uticaj na FOREX imaju ratovi. U pra-

ma određenim ekonomskim pokazateljima CPI-iju;
• tehnička analiza među kojima su najvažniji: vilu, valuta države u kojoj je izbio rat gubi na
Nivo nezaposlenosti - (Unemployment) -
• tržišno orijentisana analiza vrednosti. Ali, rat u jednoj državi može da uti-
inflacija - inflacija je gubitak vrednosti nov- procenat nezaposlenih u odnosu na ukupan
• mix analiza če i na vrednost valuta drugih država.
ca koji nastaje kao posledica prekomernog broj radnosposobnog stanovništva. Porast ne-
18.1. Fundamentalna analiza emitovanja („štampanja”) novca i to u onom zaposenosti u pravilu je praćen padom vred- Prirodni faktori
obimu koji premašuje potrebe prometa roba nosti nacionalne valute. Elementarne nepogode i prirodne katastro-
Da bi se prepoznali “signali” na valutnom tr- i usluga. Posledice inflacije su: povećanje cena Broj novih radnih mesta (Non-Farm Payro- fe takođe dovode do pada vrednosti valuta
žistu treba da naučimo adekvatne analize koje roba i usluga, smanjenje realne vrednosti pri- ll) - pokazuje broj novozaposlenih bez novo- pogođenih država. Državama za otklanjanje
će nam pomoći u tome. manja stanovništva, poskupljenje kreditnih zaposlenih u poljprivredi; posledica neophodna su dodatna sredstva koja
Fundamentalna analiza analizira kretanje sredstava usled povećanja kamatnih stopa i dr. Trgovinski bilans (Trade Balance) - spoljno- delom nadoknađuju iz primarnih emisija cen-
kurseva valuta na makroekonomskom nivou. nezaposlenost - nezaposlenost je socijal- trgovinski bilans je veličina razlike između uvo- tralnih banaka, što dovodi do rasta stope in-
Kako smo već ranije u tekstu definisali fun- no-ekonomska pojava kada deo stanovništva za i izvoza neke zemlje. Ukoliko je veći izvoz flacije.
damentalna analiza uključuje analizu: ne radi. Visoki nivo nezaposlenositi prvenstve- od uvoza, trgovinski bilans je pozitivan, a uko-
no utiče na socijalne tenzije i na smanjenje liko je veći uvoz od izvoza trgovinski bilans je
Primer fundamentalne analize
• Ekonomskih faktora Na navedenom primeru se mogu prepozna-
mase realnih prihoda stanovništva; negativan. Povećanje pozitivne razlike odno-
• Političkih faktora ti prognozirani uticaje ekonomskih indikatora
budžetski deficit - budžetski deficit nasta- sno smanjenje negativne razlike povećava vred-
• Prirodnih faktora na posmatranu nacionalnu valutu, kao i mani-
je kada su budžetski rashodi države veći od nost nacionalne valute;
festacija tih indikatora. Na kraju izveštaja se
Trejder dobija osnovne informacije za zapo- budžetskih prihoda. Utiče na ubrzani porast Kretanje cena nafte i energenata – pri ra- nalazi stručno mišljenje zasnovano na funda-
činjanje fundamentalne analize posredstvom stope inflacije („štampanje para”). Nivo stu cena nafte američki dolar raste, dok vred- mentalnoj i tehničkoj analizi koje bi moglo u
sredstava javnog informisanja (vesti). Dobijene budžetskog deficita reguliše se na dva načina: nost valuta država koje zavise od uvoza nafte velikoj meri da pomogne čitaocima koji su za-
vesti mogu se podeliti na: (a) povećanjem prihoda budžeta - poveća- pada; interesovani za ovu temu kako u samom su-
njem poreza (stimuliše razvoj „sive ekonomi- Kretanje različitih berzanskih indeksa - trašnjem trgovanju, tako i u iskustvenom kon-
• neočekivane (ili neplanirane), i je”), (b) smanjenjem rashoda budžeta - sma- rast indeksa na tržištu akcija i državnih hartija tekstu.
• očekivane (ili planirane). njenjem socijalnih davanja (povećava socijal- od vrednosti utiče na porast nacionalne valute.
ne tenzije).
Neočekivane vesti imaju: Bruto Nacionalni Proizvod (GDP – Gross
• politički karakter (ostavke vlada, vojni uda- Domestic Product) - je jedan od osnovnih in-
ri, ratovi i sl.) ili dikatora koji pokazuje opšte stanje nacionalne
• prirodni karakter (elementarne nepogode, ekonomije neke države. Rast GDP dovodi do
prirodne katastrofe i sl.). porasta vrednosti nacionalne valute;
Očekivane vesti su: (EKONOMSKI KALEN- Indeks potrošačkih cena (Consumer Price
DAR) www.forexfactory.com Index - CPI) - indeks rasta cena na malo je op-
• odluke centralnih banaka o promeni šti reprezent inflacije. Pokazuje promene nivoa
eskontnih stopa, i cena proizvoda koji uglavnom ulaze i u tzv.
• objavljivanje ekonomskih pokazatelja (in- „potrošačku korpu”. Rast cena na malo (rast
dikatora). stope inflacije) dovodi do povećanja kamatnih Slika X, forexFactory.com vesti fundamentalne analize za naredni period

274 275
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
Izveštaj: 01.02.2008.god. (analiza rađena tekstu NFP-non farm payroll), da će doći do 18.2. Tehnička analiza Bearish trend– cene se kraću prema dole
na informacijama preuzetim sa Forexfactory. njegovog porasta. Sa rastom tog indikatora (medveđi trend);
com) raste i vrednost NV, Predstavlja proučavanje cena i njihovo Sideways, flat - cena se ne kreće ni prema
predviđanje korišćenjem grafikona kao pri- gore ni prema dole, a nalazi se u relativnom
1. 2:30pm, USD Nonfarm Employment Change, 65K 18K
Usd NFP NV marnog sredstva. Koreni tehničke analize mirovanju.
2. 2:30pm, USD Unemployment Rate,  5.0% 5.0% vode poreklo od Dauove teorije (Dow theo-
ry) koju je razvio Charls Dow na prelazu XIX U pravilu, cene se ne kreću gore ili dole linij-
3. 2:30pm, USD Average Hourly Earnings m/m, 0.3% 0.4% i XX veka. ski. Pri bičijem trendu cene više i brže rastu
nego što padaju, a na medveđem obrnuto.
4. 4:00pm, USD ISM Manufacturing Index  47.3 48.4 Osnovni principi
1. Kurs sve uzima u obzir Osnovni zakoni kretanja trenda su:
5. 4:00pm USD Consumer Sentiment (r),  79.0 80.5 Suština navedene tvrdnje sastoji se u tome da • “postoji velika verovatnoća da će se važeći
6. 4:00pm USD Construction Spending m/m -0.5% 0.1% su svi faktori koji utiču na formiranje cene (eko- trend produžiti”;
nomski, politički ili psihološki) već ugrađeni u • “trend će se kretati u jednom pravcu sve
7. 4:00pm USD ISM Manufacturing Prices  68.0 68.0 cenu i imajući u vidu navedeno, analiza grafika dok ne oslabi”.
Slika 35, grafički prikaz uticaja NFP i INF na NV je dovoljna za prognoziranje kretanja cena.
8. Tentative USD Domestic Vehicle Sales  12.3M 12.5M 2. Cena se kreće u određenom pravcu 3. Istorija se ponavlja
Stopa nezaposlenosti je drugi indikator koji
Predviđanja uticaja ekonomskih indikatora za će odlučivati o vrednosti USD, a po nekoj pro- Ova se tvrdnja javlja osnovom analize zasno- Suština ove tvrdnje sastoji se u konstantno-
petak 01.02.2008.god. su najviše vezana za USD, ceni vrednost će ostati približno ista, tako da vane na trendovima i služi osloncem tehničke sti zakona fizike, ekonomije i psihologije tokom
pa samim tim ćemo uraditi analizu očekivanja ne očekujemo veliki uticaj ovog inače veoma analize. različitih perioda istorije. Sledi da pravila koja
za i navesti kakva predviđanja se mogu očeki- važnog ekonomskog indikatora. Razlikujemo tri vrste trendova: su delovala u prošlom deluju i sada, a delova-
vati za naredni dan u vezi sa USD na FOREX-u. Prosečna zarada stanovništva po jedinici Bullish trend– cene se kreću prema gore (bi- će i u budućnosti. Na osnovu navedenog, na
Postoje indicije da će ekonomski faktor iz vremena (mesec) je indikator koji će po svemu kov trend); bazi analize sadašnjeg prognoziramo buduće.
grupe faktora pod nazivom “broj novih radnih sudeći opasti za 0.1% do 0.3%. 1.2985
mesta bez mesta u poljoprivredi”(u daljem
1.2945
RASTUĆI TREND 1.2905
(BULISH TREND - BIKOV TREND) 1.2865

1.2825

1.2785

1.2745

1.2705

1.2665

1.2625

1.2585

1.2545

1.2505

1.2465

1.2425

1.2385

TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp. 1.2345

Slika 36, Grafički prikaz očekivanog pada NV 25 Apr 2006 26 Apr 20:00 28 Apr 04:00 1 May 12:00 2 May 20:00 4 May 04:00 5 May 12:00 8 May 20:00 0 May 04:00 11 May 04:00 12 May 20:00 16 May 04:00 17 May 12:00 18 May 20:00 22 May 04:00 23 May 12:00

276 277
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
GBPUSD, H1 1.9936 1.9937 1.9927 1.9933 EURJPY, H4 165,67 165,97 165,64 165,86
159,65
PADAJUĆI TREND Slika 37, 159,40

(DOWN TREND - BEARISH TREND) linijski grafikon 159,15

 158,90

158,65

158,40

158,15


157,90

157,65

157,40
21.55
157,1521.50
21.45
156,90
21.40
156,6521.35
21.30
156,4021.25
21.20
TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp. 156,15
21.15
16 Feb 2007 16 Feb 16:00 19 Feb 00:00 19 Feb 08:00 19 Feb 16:00 20 Feb 00:00 20 Feb 08:00 20 Feb 16:00 21 Feb 00:00 21 Feb 08:00 21 Feb 16:00 22 Feb 00:00 22 Feb 08:00 22 Feb 16:00 23 Feb 00:00 23 Feb 08:00
21.10
21.05

18.2.2. TIPOVI GRAFIKONA LINIJA PODRŠKE (SUPPORT LINE) 21.00

20.95
GBPUSD, M15 1.9860 1.9861 1.9857 1.9860 1.9745
• Line Chart (Linijski grafikon) Linija podrške povezuje važne minimume 20.90
• Bar Chart (Bar grafikon ) cena . Ona nastaje kada prodavci više ne mogu
20.85
1.9730
• Japanese Candlesticks Chart (Japanske sve- ili neće da prodaju po manjim cenama. 20.80
1.9719
1.9715 ćice)
1.9700 TREND
1.9687 Trend je tendencija promene nivoa cena,
1.9685
ograničen određenim vremenskim periodom.
1.9670 Tehnički analitičari svoje ponašanje na tržistu www.forextrendline.com

1.9655 baziraju na pronalaženju trenda i njegovom KANAL

praćenju. Kanal predstavlja koridor u kome se kreće
1.9640
cena, ograničen sa donje strane linijom podrš-
Pravilo 1:
FLAT (RANGE) 1.9625
Trend Is your friend (trend je tvoj prijatelj)
ke, a sa gornje strane linijom otpora. Što se duže
1.9610
cena kreće u kanalu tim je veća verovatnoća da
Pravilo 2: će iz njega izaći. Razlikujemo tri vrste kanala:-
1.9595 Ne raditi protiv tendencije (trenda) “bikov” BULLISH - uzlazni kanal; “medveđi” BE-
1.9580 ARISH- silazni kanal; bočni kanal FLAT– range.
LINIJA OTPORA (RESISTANCE LINE)
1.9565 Linija otpora povezuje važne maksimume 18.2.3 „Stop loss“, „take profit“
1.9550
cena. Ona nastaje kada kupci više ne mogu ili i „pending orders“
neće da kupuju po većim cenama. Istovreme- „Stop loss“ je naredba koja se koristi kao
TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp. 1.9535 no raste otpor kretanju cena i povaćava se mera menadžmenta rizikom prilikom trgova-
5 Feb 2007 6 Feb 13:15 6 Feb 17:15 6 Feb 21:15 7 Feb 01:15 7 Feb 05:15 7 Feb 09:15 7 Feb 13:15 7 Feb 17:15 7 Feb 21:15 8 Feb 01:15 8 Feb 05:15 8 Feb 09:15 8 Feb 13:15 8 Feb 17:15 8 Feb 21:15 prodaja što utiče na sniženje cena . nja na FX tržištu. Naime, kada isplaniramo našu

278 279
 156,65
156,40
156,40
TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp. 156,15
156,15
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
16 Feb 2007 16 Feb 16:00 19 Feb 00:00 19 Feb 08:00 19 Feb 16:00 20 Feb 00:00 20 Feb 08:00 20 Feb 16:00 21 Feb 00:00 21 Feb 08:00 21 Feb 16:00 22 Feb 00:00 22 Feb 08:00 22 Feb 16:00 23 Feb 00:00 23 Feb 08:00 TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp.
Milorad Stamenović
16 Feb 2007 16 Feb 16:00 19 Feb 00:00 19 Feb 08:00 19 Feb 16:00 20 Feb 00:00 20 Feb 08:00 20 Feb 16:00 21 Feb 00:00 21 Feb 08:00 21 Feb 16:00 22 Feb 00:00 22 Feb 08:00 22 Feb 16:00 23 Feb 00:00 23 Feb 08:00

EURJPY, H4 165,67 165,97 165,64 165,86

159,65 EURJPY, H4 165,67 165,97 165,64 165,85
159,65
Lo
159,40
Slika 38, Slika 39, Japanske 159,40
Bar chart 159,15 svećice
159,15
158,90
158,90
158,65
158,65
158,40
158,40
158,15
158,15
157,90
157,90

157,65
157,65
157,40
157,40

157,15
157,15
156,90
156,90
156,65
156,65
156,40
156,40
TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp. 156,15 TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp. 156,15
16 Feb 2007 16 Feb 16:00 19 Feb 00:00 19 Feb 08:00 19 Feb 16:00 20 Feb 00:00 20 Feb 08:00 20 Feb 16:00 21 Feb 00:00 21 Feb 08:00 21 Feb 16:00 22 Feb 00:00 22 Feb 08:00 22 Feb 16:00 23 Feb 00:00 23 Feb 08:00
16 Feb 2007 16 Feb 16:00 19 Feb 00:00 19 Feb 08:00 19 Feb 16:00 20 Feb 00:00 20 Feb 08:00 20 Feb 16:00 21 Feb 00:00 21 Feb 08:00 21 Feb 16:00 22 Feb 00:00 22 Feb 08:00 22 Feb 16:00 23 Feb 00:00 23 Feb 08:00

3. Japanske svećice (Japanes candlestics)

21.55
Upper Shadow Upper Shadow 21.50
21.45
21.40
HIGH HIGH 21.35
21.30
CLOSE OPEN 21.25
21.20
Real Real 21.15
Body Body 21.10
21.05
OPEN CLOSE 21.00
20.95
Slika 40, prikaz rasta 20.90
LOW LOW i pada cene (desna
20.85
koordinata je cenovna)
Lower Shadow Lower Shadow 20.80

280 281
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

USDJPY, Daily 120,39 120,44 120,22 120,28 transakciju (zasnovanu na fundamentalnoj i dućnosti koji ste predvideli analizom za tačku
122,65
tehničkoj analizi), tada imamo mogućnost da ulaska u transakciju. Na osnovu vrlo jednostav-
122,30 odaberemo u kom trenutku će računar auto- ne upotrebe naredbe pending order možete
KOMBINACIJE 121,95

SVEĆICA
TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp.
31 Dec 2006 2 jan 2007 4 jan 2007
121,65
matski prekinuti našu transakciju ukoliko ona
krene u neželjenom pravcu.
ući u kupovinu ili prodaju kada vi to želite –
potrebno je samo da zadate cenu kao i uslov-
121,30
„Take profit“ je opcija koja se koristi kada
ulazimo u transakciju i želimo da postavimo
no da zadate e.n. STOP LOSS ili e.n. TAKE PRO-
FIT pozicije.
120,95 meru naše kalkulacije ostvarivanja poželjnog
120,60
profita. Dakle, ukoliko transakcija ide u želje- Buy Stop – narudžbina da se otvori pozici-
nom pravcu tada će nam računar prekinuti ja za kupovinu po ceni višoj nego što je tre-
120,28
transakciju kada cena dostigne maksimalni li- nutna
Slika 41, kombina- 119,90 mit koji smo ranije odredili kako bismo uzeli
profit i sprečili transakciju da ode u korekciju Sell Stop – narudžbina da se otvori pozicija
cije Japanskih sveći- 119,55
(i tako nam umanji zaradu). za prodaju po ceni nižoj nego što je trenutna
ca (različite kombi-
nacije japanskih HAMER 119,20 Pending orders predstavlja jednu sjajnu alat- Buy Limit – narudžbina da se otvori pozici-
svećica mogu uka- 118,85 ku koja vam omogućava da trgujete u vreme ja za kupovinu po nižoj ceni nego što je tre-
zivati na budući tok kada niste fizički prisutni za računarom. Naime, nutna
118,50
promene cena) ukoliko imate znanja i mogućnost da napravi-
118,15 te jednu profitabilnu analizu kretanja kursa ne Sell Limit – narudžbina da se otvori pozici-
HAMER morate čekati ispred računara trenutak u bu- ja za prodaju po ceni višoj nego što je trenutna
SVEĆICA APSORPCIJE 117,80
117,45
8 jan 2007 10 jan 2007 12 jan 2007 16 jan 2007 18 jan 2007 22 jan 2007 24 jan 2007 26 jan 2007 30 jan 2007 1 Feb 2007 5 Feb 2007 7 Feb 2007 9 Feb 2007

EURUSD, Daily 1,3444 1,3538 1,3429 1,3533

1,3130
19. INDIKATORI
Slika 42, svećica apsorpcije (pokazuje pro-

I
1,3105
menu trenda i izgleda kao što je prikazano
na slici) 1,3080 ndikatori mogu biti grupisani u različite grupe
međutim najosnovanija podela može biti sle-
1,3055
deća (podela napravljena prema tvorcima MT):
1,3030
• Indikatori – Oscilatori
1,3005
(Indicators Oscilators):
1,2980 • Indikatori – Obima
(Indicators of Volume): jućeg trenda. Čak i tokom samog trenda rasta,
1,2955
• Indikatori – Bil Vilijams cene se na kratko zaustavljaju i spuštaju a za-
1,2930
(Indicators Bill Williams): tim nastavljaju dalje u pravcu tren linije trenda.
1,2905 • Namenski Indikatori Najprofitabilnije pozicije, kao i pozicije sa naj-
1,2880 (Custom made Indicators): manje rizika su one otvorene na kraju „korek-
cije cene“. Iz tog razloga je važno da se zna kako
1,2855
19.1 Korekcija Cene da se definišu nivoi na kojima će trend nasta-
1,2830 (en. Fibonacci Retracement) viti da bude praćen posle kratke korekcije. Teh-
1,2805
nička analiza ima takozvani indeks korekcije
Predstavlja kratkoročno pomeranje cene van koji koristi Fibonačijeve brojeve. Fibonačijev
SVEĆICA APSORPCIJE 1,2780
linije aktivno praćenog trenda. Cene gotovo niz je sastavljen od serije brojeve na taj način
TELETRADER, © 2001-2007 MetaQuotes Software Corp.
1,2755 nikada ne rastu neprestano za vreme rastućeg što se prvom broju doda drugi i dobije sledeći
24 Mar 2005 28 Mar 2005 30 Mar 2005 1 Apr 2005 5 Apr 2005 7 Apr 2005 11 Apr 2005 13 Apr 2005 15 Apr 2005 19 Apr 2005 21 Apr 2005 25 Apr 2005 27 Apr 2005 29 Apr 2005 3 May 2005 5 May 2005 trenda i ne padaju neprestano za vreme pada- u nizu.

282 283
  

Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX   Milorad Stamenović

�

���� � � ����  
100,0 ���
MAX
gde su Wi – težinski faktori MAX
∑ ��=1, Wi>Wi‐1 
∑ Wi=1, Wi>Wi-1
 
61,8

  50,0 19.3 MACD – Moving Average MIN

Convergental and Divergental
38,2
���� � �� � ���� � �� � 
∑����|��| ∑����|�� � ��| 23,6 „Srednje kretanje cene kroz konvergenciju i 100,0
��� � �  
� � divergenciju“
Slika 44, MACD konvergencija
0,0 EMA – eksponencijalno srednje kretanje
cene (en. exponential moving average) 61,8
|�� � ��|  EMA se konstruiše tako što se prvo formira
50,0
eksponencijalna kriva za određeni vremenski
period npr. 12 dana (srednje kretanje cene za 38,2

� period od 12 dana) i u preseku se nacrta još MAX 23,6

Slika 43, prikaz 1kraja korekcija na osnovu Fibonačijevih brojeva prikazanih grafičkim putem jedna kriva na grafiku – srednje kretanje cene
��� � ���� � ����  
� za period od 26 dana. Zatim se izračunava ra-
���
FIBONAČIJEV NIZ: Pokretna sredina je metod koji izravnava vre- zlika između ove dve krive koja se prikazuje na 0,0
1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21,� 34 mensku seriju podataka i omogućava da se dijagramu kao kriva razlike.
1 MIN
Svaki broj
� � �� � �iz Fibonačijevog
���� �niza ���predstavlja
�
  lakše uoči trend. Ona je kompromis između Ukoliko su krivom predstavljena 2 maximu- MIN
približno 1.618�prethodnog
��
���
broja u nizu i pri- prethodne dve analize i ima njihove prednosti ma cene i jedan minimum onda je reč o kon-
bližno 0.618 od sledećeg broja. ali nema njihove nedostatke. Sezonske prome- vergenciji. Ukoliko su prikazana 2 minimuma
Primer: 8:13=0.615; 13:8=1,625; 21:13=1,615; ne se ne kompenzuju ovom tehnikom. Uticaj a jedan maksimum onda je reč o divergenciji. Slika 45, MACD divergencija
13:21=1.619 na prognozu imaju samo vrednosti iz bliske
�
Trejderi su upoznati
1 sa činjenicom da prili- prošlosti. Pokretna srednja vrednost može se
� � � �� � ��  
kom trgovanja prepoznaju korekciju koja je na izračunati može se izračunati za bilo koji vre-
�
50-Day
oko 0.382 nivoa ��� MA
kretanja cene na brzim tržišti- menski period za koji onaj ko izrađuje grafikon
ma. Na tržištu sa prosečnim kretanjem cena, proceni da je značajan. Duža pokretna srednja
korekcija je na oko pola nivoa kretanja cene. vrednost će prema definiciji, zaostajati za stvar-
200-day MA
nim vrednostima ili kraćom pokretnom sred-
�
19.2 Moving average–MA
��� � � �   njom vrednošću, i na taj način ukazati izrađi-
(srednje kretanje cena) � vaču grafikona na promenu trenda.
1 Pokretne srednje vrednosti spadaju u kate-
���� � � ��  
Prognoza za naredni � period generiše se tako goriju indikatora koji prate trend, što znači da
���
što se izračuna prosek vrednosti u poslednjih ako same vrednosti prate trend, onda će one 50-Day MA
m perioda.MAX Broj perioda m se određuje ekspe- dati dobre rezultate. U suprotnom, ukoliko ne
rimentalno: prate trend, pokretne srednje vrednosti mogu
� MAX dati pogrešna predviđanja. Varijanta ove teh-
1 200-day MA
���� � � ������   nike je otežana – ponderisana
MAX pokretna sredi-
� na. Kod nje se veći uticaj na prognozu daje
���
vrednostima iz bliže prošlosti: ∑
MIN
284 MIN 285
MIN MAX
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX 9 Oct 2014 13 Oct 04:00 14 Oct 12:00 15 Oct 20:00 17 Oct 04:00 20 Oct 12:00 21 Oct 20:00 Milorad
23 Oct 04:00 Stamenović
24 Oct 12:00

BW MFI 0,0244 EURUSD, H4 1,25287 1,25445, 1,25005 1,25367

9 Oct 2014 13 Oct 04:00 14 Oct 12:00 15 Oct 20:00 17 Oct 04:00 20 Oct 12:00 21 Oct 20:00 23 Oct 04:00
EURUSD, H4 USDCHF, H4 GBPUSD, H4 USDJPY, H4
Slika 47, Parabolic SAR

19.4 FACILITATION INDEX (BW, MFI) postoji situacija u kojoj je BW MFI na višem • značajna tačka SAR indikator se ne prati sam već uglavnom
Indeks Tržišnih olakšica (prim.prev.) nivou, a „Volume“ na nižem to bi praktično u kombinaciji sa drugim indikatorima. Ubrza-
• dnevna ekstremna tačka
značilo rast trenda ali nedovoljan broj učesni- nje obično počinje posle četvrte ili pete sveći-
Analizira sumu promene cene za svaku jedi- ka koji bi svojim kapitalom uticali na dalji i in- • faktor ubrzanja ce. SAR se pokazao kao efikasan kada se prati
nicu promena: tenzivniji rast (odnosno pad). zajedno sa Stohastičkim Oscilatorom ili MACD
(+ADX).
MFI- (High/Low)/Volume
19.5 PARABOLIC SAR
High – trenutno najviša cena
Low – trenutno najniža cena
Volume – koeficijent promena cene
Ovaj poznati indikator trenda je napravljen 20. ALGORITAMSKO TRGOVANJE
od strane Welles Wilder-a. Ime je dobio po pa-
Kada dođe do situacije u kojoj se oba grafi- raboličnom obliku koji zauzima na grafiku. Na-

K
ka BW MFI i „Volume“ povećaju u isto vreme, ime, pojavljuje se pod uglom od 90 stepeni sve ao što smo ranije naveli u tekstu, algori-
znači da se tržište kreće primarno u jednom dok se cena i tačka SAR ne poklope. U tom tamsko trgovanje predstavlja način na
pravcu i da je veći broj učesnika aktivan u tr- trenutku je dobro izaći iz transakcije. Dobro je koji je moguće ostvariti cilj a ne biti fi-
govanju. Kada je obrnuta situacija u kojoj se posmatrati SAR signal samo u slučaju trenda. zički prisutan za računarom. Prema jednoj isti-
spuštaju istovremeno to može biti znak za kraj 3 osnovne stavke su deo matematičkog prora- nitoj anegdoti u krugovima programera koji
trenda i neophodnost izlaska iz pozicije. Kada čuna SAR-a: su pravili uspešne algoritme za trgovanje po-
stoji priča da je jedan Ukrajinac (po obrazova-
BW MFI 0,0244 nju matematičar) napravio uspešan algoritam
i aplicirao ga na svetskom takmičenje ATI koje
se odigravalo 2008. godine pod pokrovitelj-
stvom Societe General Banke. Naime, on je
uspeo da za dve nedelje zaradi 280.000 USD a
da pri tom uopšte nije bio fizički prisutan u
Francuskoj u kojoj se održavalo takmičenje.
Prema tome, postoje svakako modeli uspešno
kreiranih algoritama za trgovanje. Lični utisak
jeste da je za korisnike koji nemaju iskustva sa
9 Oct 2014 13 Oct 04:00 14 Oct 12:00 15 Oct 20:00 17 Oct 04:00 20 Oct 12:00 21 Oct 20:00 23 Oct 04:00 24 Oct 12:00
programiranjem jako teško da odaberu softver
Slika 46, BW, MFI indeks koji bi im služio, a takođe im je još teže da ra-
zumeju kako se jedan takav softver pravi. Me-
đutim, ako pogledamo sa aspekta programera,
oni zapravo imaju alat u svojim rukama (po-
znavanje programiranja) međutim postavlja
se pitanje njihovog razumevanja funkcionisa-
nja FX tržišta. U skladu sa navedenim, možda
bi najbolje bilo napraviti algoritam u kombi-
naciji ekonomskog analitičara i dobrog pro-
gramera (ako je neko savladao C++ verujemo
da mu neće biti problem da savlada MQL pro-
gramski jezik, posebno ako znamo da je litera-
tura javno dostupna i besplatna).
Postoje mnogobrojne kompanije koje omo-
gućavaju kao servisnu uslugu upotrebu ne-
kog njihovog tzv “Expert advisor”-a. Ono što
je potencijalno zabrinjavajuće u tome jeste
činjenica da se tržište navikava na različite
mehanizme i strategije koje se apliciraju pa
onda u tom kontekstu ukoliko se ne radi o

286 287
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

Deposits Start 09.2010

Profit
100.138,77€
196.524,05€
200%
180%
21. Svetska ekonomska kriza iz 2008.
i uticaj na FOREX tržište
Balance 296.662,82€
160%
Gain 196,25€
Daily 0,33€ 140%

Monthly 9,97€ 120%

Drawdown 17,38€ 100%
Equity 287.272,34€ 80%
Globalna finansijska kriza je počela da poka- Neki finansijski proizvodi i instrumenti su po-
60%
zuje svoje efekte u sredinom 2007. i 2008. go- stali toliko složeni i beskompromisni, da sa ot-
40% dine kada su svetske berze pale - velike finan- krivanjem mehanizama njihovog funkcionisa-
20% sijske institucije su propale ili su otkupljene i nja dolazi do gubljenja poverenja u celokupni
0% vlade (čak i najbogatijih zemalja) su morale da ekonomski mehanizam.
20%
18,55% 19,04% dođu do spasilačkih paketa kako bi potpomo-
18% 16,84%
16,17% gle svoje finansijske sisteme. 21.1. Sekuritizacija i kriza
16% 15,41%
14% 13,02%
hipotekarnih kredita
12%
10%
10,02%
8,79% 9,42% Sekuritizacija predstavlja poslove pretvara-
8%
5,96%
nja nelikvidne u likvidnu financijsku imovinu
6%
4%
4,30% pri kojima nelikividna financijska imovina (npr.
2,89%
2%
1,91% 2,27% 1,93%
1,35% portfelj kredita) najčešće služi kao osiguranje
0% za izdanje vrednosnih papira, i/ili poslovi pre-
DEZ 10

JAN 11

FEB 11

MRZ 11

APR 11

MAI 11

JUN 11

JUL 11

AUG 11

SEP 11

OKT 11

NOV 11

DEZ 11

JAN 12

FEB 12

MRZ 12
nosa rizika takve imovine.
Stand 01.04.2012 Kriza hipotekarnih kredita je nastala u ve-
likoj meri zbog upotrebe finansijskih instru-
Slika 48, prikaz zarade po meseci automatskog trgovanja za period od dec2010 menata kao što je sekuritizacija, u kojima su
do Mar 2012 (kompanija FXM, partner vPR Deutche Bank) Slika 49, kriza je zahvatila svetske berze u banke ujedinile svoje različite kredite u one
oktobru 2008. koji su pogodni za prodaju imovine, čime se
jako kratkim tzv. scalping metodama mislim pod pokroviteljstvom vPE Deutsche bank. rizični krediti prebacuju na neke druge (za
da je teško napraviti expert advisor koji ima Oni omogućavaju automatski trgovinski si- S jedne strane mnogi ljudi su i dalje zabri- banke, milioni dolara/eura mogu biti u kredi-
tako zadatu strategiju da je ona funkcional- stem koji povežu sa MT platformom koju nuti da su oni koji su odgovorni za finansijske tima novca koji zarađuju, ali su sa druge stra-
na na dugoročni period. Jedna od svetski po- korisit vPE bank (dakle opet jedan veliki white probleme zapravo oni koji su se “izvukli”, dok ne vezani decenijama otplate). Dakle, takvi
znatih kompanija koja omogućava ovakve label, odnosno licenca). Porfolio klijenata vPE sa druge strane, globalni finansijski krah je uti- krediti su pretvarani u hartije od vrednosti-fi-
usluge je i FXM Financial Services koja radi banke je oko 8000 korisnika. Kompanija ima cao na živote mnogih usled međusobne po- nansijske instrumente. Kupac ima subjektivni
target da ostvari između 50 i 100% profita vezanosti ekonomskih sistema u svetu. Pro- utisak o sigurnosti poslovanja (dokle god se
na investirani novac. Profit je generisan na blem se mogao izbeći da ideolozi koji podrža- vrši redovna isplata svoje hipoteke), dok ban-
kroz automatski softver koji se poveže sa ko- vaju aktuelne ekonomske modele nisu bili to- kar snosi rizik poslovanja i upotrebe finansij-
risničkim računom. Zatim Broker omoguća- liko glasni, uticajni i bezobzirni prema zabri- skog instrumenta sekuritizacije. Prema tome
va pristup Forex tržištu. Politika kompanije nutim stavovima drugih. u nekom smislu – sekuritizacija se može sma-
jeste da njihovi klijenti ne trguju. Minimum trati jednim od najvećih finansijskih izuma u
deposit je 3000CHF. Tokom procesa trgova- Nakon perioda ekonomskog buma, finansij- 20. veku.
nja, investitor (odnosno vi kao fizičko lice u ski mehur koji je bio globalni po svom obimu Jedan od potencijalnih problema, uzročnika
ovom slučaju) imate pun pristup 24h nad- je došao do tačke pucanja. Kolaps američkog krize, je i samo rangiranje rejtinga od strane
zora nad trgovanjem. sub-primarnog hipotekarnog tržišta i ukidanje pojedinih agencija koje su podsticale ljude da
“stambenog buma”, u ​​drugim industrijskim podižu kredite. Ovaj ekonomski bum je počeo
Na osnovu Slike 48 gde se mogu videti zara- ekonomijama imale su povratni efekat širom na Volstritu, a dalje se širio brzo prema ljudi-
de od decembra 2010 i proces u kome bilans sveta. Pored toga, druge slabosti u globalnom ma koji nisu bili stručni za finansijske instru-
na mesečnom nivou nije bio u minusu. finansijskom sistemu su izašle na površinu. mente koje su koristili. Naime, banke su pozaj-

288 289
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

1. Hipoteka Kineski BDP & SAD BDP

Vlasnik BDP, u trilionima $
nekretnine Zajmodavac
Dugoročna predviđanja
2. Prodaje višestruke Godišnja srednja vrednost, Kina SAD
dugove vlasnika % 100
2021
investicionoj banci
Kina SAD 75
Investiciona 3. Investicione banke Realni rast
Banka udružuju 7 2,25
BDP
finansijske 50
4. Prodaje Agencija Inflacija 3 1,8
instrumente
udružene za kreditni
i time sebi Aprecija 3
finansijske rejting 25
obezbeđuju visok Yuana
instrumente kreditni rejting
investitorima
Kina preuzima lidersku 0
poziciju od SAD 2021. godine 2000 05 10 15 20 25 30
Investitor Investitor Investitor Slika 50, model sekuritizacije
Slika 51, Sa trenutnim cenama i kursom na dan 15.10.2015 – poređenje Kineski&SAD
(Worldpress,2011)
BDP do 2021. godine (Economist, 2015)

mljivale sve više novca kako bi stvorile uslove
za novu sekuritizaciju. Neke Banke nisu mora-
le da se oslanjaju na štediše i njihove pologe
kao što je to činjeno do tada, već su uzimale
pozajmice od drugih banaka i prodavale te
kredite a pokrivale su se hartijama od vredno-
sti. Neke investicione banke kao Lehman Brot-
hers kupuju ih i zatim se bave sekuritizacijom.
Takođe, neke banke su nastavile sa pozajmica-
ma pod izgovorom da im je neophodna radi
dalje i masovnije sekuritizacije. Rast cena ne-
kretnina je doveo investitore u zabludu da ula-
ganje i dalje nije previše rizično – uzimanje
loših kredita je praktično u tom trenutku zna-
čilo visok povrat kroz vrednost imovine. Tako-
zvani “Sub-prime” kredit je postao vrlo popu-
laran naročito u SAD.
U daljem razvoju došlo je do sakrivanja pro-
blema kroz tzv. Obaveza sa dodatnim jem-
stvom (en. Collateralized Debt obligation –
CDO) koje predstavljaju još složeniji oblik se-
kuritizacije. Kada su korisinici tih kredita po-
čeli da uviđaju problem došlo je do enormnog
i naglog pada poverenja. Pozajmljivanje je bilo
usporeno, u nekim slučajevima čak prestalo
na neko vreme i naknadno dovelo do global-
nog nepoverenja prema istim i sličnim finan-
sijskim instrumentima koje se dalje projekto-
valo na enormne gubitke. Kreditori su želeli
svoj novac natrag tako da one investicione
banke koje nisu imale pokriće u štednji su pro-
padale veoma brzo i dramatično. Problem koji
je nastao je bio toliko veliki da su čak i banke
koje su imale velike rezerve novca brzo propa-
dale. Novi kapital je ubrizgavan u Banke – naj-
veće SAD igrače na tržištu – kako bi se dopri-
nelo vraćanju poverenja u tržište. U tom peri-
odu banke daju privredne kredite kako bi odr-
žale nivo poverenja, međutim dodatni problem
se pravi jer novac koji je neophodan malim i
srednjim preduzećima im je na određeni način
uskraćen.
21.2. Industrijalizacija kao uzrok
svetske ekonomske krize
U poslednjih nekoliko decenija došlo je do
ekonomskog buma na području Jugoistočne
Azije (tzv. Azijski Lavovi) za koji je u velikoj meri
zaslužan transfer kapitala i sredstava proizvod-
nje, odnosno izmeštanje proizvodnih kapaci-
teta u “prekomorske” regije od strane SAD i
drugih velikih zapadnih proizvođača. U ove
novorazvijene regije spada veliki broj drugih
zemalja u razvoju među kojima i zemlje BRIKS-
a koji inicijalno čine Brazil, Rusija, Indija i Kina.
Zahvaljujući tome što predstavljaju mnogoljud-
ne zemlje samim tim ulaganje u proizvodnju
kao i transfer iste su predstavljale odličan inve-
sticioni potez zapadnih zemalja na polju ostva-
rivanja profita. Međutim, vremenom su eko-
nomije tih zemalja drastično ojačale i dovele
do primene ranije “transferisanih” tehnologija
na svojim “pogonima za proizvodnju”. Važan
je podatak je da je zapravo 6 vodećih industri-
jalizovanih zemalja 2000. godine činilo blizu
63% globalnog BDP-a, da je taj procenat do
2012 spao na nekih 45% sa tendencijom daljeg
smanjenja (aproksimacija MMF-a je da će do
2017. godine taj udeo spasti na oko 20%)61. Ono
što je značajno prilikom koreliranja BDPa izme-
đu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju jeste
61 (International Monetary Fond, World Economic
Outlook Database, October 2012)
da se zapravo BDP (GDP) računa na osnovu
PPP (Purchsing Power Parity) a da u tome pred-
njače zemlje u razvoju sa svojim nižim cenama.
Dakle, jedan od glavnih motora pokretača
svetske ekonomske krize je zapravo započeo
sa svojim delanjem znatno pre nego što je doš-
lo do same krize 2008. godine. – a to je transfer
industrijalizacije. Industrija je zaslužna za ge-
nerisanje gotovo 4/5 svetskog izvoza i to u
pravcu istoka na zapad (MFIN,2012). Brzina
deindustrijalizacije u okviru zapadnih visoko-
razvijenih zemalja je uticala da se sličnom tom
brzinom vrši zapošljavanje stanovništva Istoč-
ne Azije. Ono što je za nas zanimljivo (posma-
trajući sa aspekta deviznih tržišta), jesu proce-
ne Londonskog Economist časopisa u vezi BDP-
a i nacionalnih valuta između dve trenutno
najjače privrede na svetu: SAD i Kine (grafički
prikaz Slika 51).
Kada je prema navodima lista Ekonomist,
ovakav grafički prikaz prvi put uveden 2012
godine, urađena je aproksimacija da će pro-
sečni rast koji će Kina doživeti u narednoj de-
ceniji biti oko 7.5%, dok će u Sjedinjenim Ame-
ričkim Državama taj rast biti oko 2.5% za isti

290 291
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
krizu suverenih dugova i ostale ekonomske plaćivanju rata kredita denominiranih u stra-
Podrška EU bankarskom sektoru (u milijardama EUR) probleme koji pogađaju EU. nim valutama (NSPM, 2009).
Garancija na dug (maksimalna) Podrška u kapitalu Druge mere Naravno u današnje vreme se nakon posle- Prema Gross et all (2012), akcije koje spro-
Austrija 85 15 - EUR dica koje su daleokosežne i koje se još uvek vodi ECB mogu uticati na različite načine i nji-
aktivno analiziraju, mogu primetiti značajni hove konsekvence još nisu prošle test vremena
Belgija NA 7,7 - EUR
problemi izbegličke krize koja je zahvatila ce- kako bi se utvrdilo da li su zaista bile dobre i
Francuska 320 41 - EUR lokupnu Evropu. Naime, izbeglički talas iz Si- koji su rizici primene takvih akcija.
Nemačka 400 70 10 EUR rije preti da dovede do novih talasa krize u Thiman et al. (2013) navodi da odgovor ECB
Irska 300 - - EUR Evropskom području, kao i do potencijalne na globalnu finansijsku krizu se oslanja na ban-
humanitarne katastrofe. Međutim, ako gleda- ke kao posredničke institucije kako bi obezbe-
Italija NA NA 40 EUR
mo optimistički na to, nadajmo se da će se dr- dila kontinuirano finansiranje domaćinstava i
Luksemburg NA 2,5 - EUR žave članice EU međusobno dogovoriti i naći firmi umesto da vrši ulaganje u tržište kapita-
Holandija 200 4 - EUR zajedničko rešenje za novonastali problem, koji la direktno.
Portugal 20 - - EUR osim socijalnih (humanitarnih) posledica koje Obrazloženje očuvanja i transmisije mone-
se podrazumevaju, preti da dovede i do širih tarne politike kroz eurozonu i isticanje nefunk-
Španija 100 - 30 EUR ekonomskih konsekvenci posebno po države cionalnih tržišnih segmenata koje ima za sobom
VB 250 37 - GBP koje nisu članice EU a nalaze se na putu talasa kvantitativne olakšice je uvek bilo u sprezi sa
Total (bez VB) >1425 >140 EUR Sirijske krize kao što je Srbija.
Total >1745 >187 EUR Smirivanje oluje
21.3. Evropska Centralna Banka Baš kao što Evro-kriza gura Evropu da
i monetarna politika nakon modernizuje i prilagodi svoju ekonom-
period. Osim toga, stručnjaci iz Economist Slika 52, Bankarski sektor62 svetske ekonomske krize sku i finansijsku upravu na izazove 21.
magazina su projektovali prosečnu stopu in- veka, kriza američkog dolara strašno će
flacije u Kini od oko 4% i oko 1% u SAD. Kine- Kriza iz 2008. godine je ipak donela napre- Centralne Banke su koristile različite nekon- obavezati svet da transformiše global-
ski Juan će usled izrazitog rasta BDPa ojačati dak u evro− integracijama. Članice Evrozone vencionalne metode monetarne politike od nu strukturu upravljanja, počevši narav-
za oko 3% godišnje (aprecirati prema US Do- su uspele da se dogovore oko bankarske unije. kako je došlo do pojave svetske ekonomske no sa međunarodnom monetarnom si-
laru). Prema ovim predviđanjima Kina bi tre- Pre toga, usvojeni su, ili su na putu usvajanja: krize. (Gross et al. 2012) U akademskim kru- stemom kako bi smirio oluju koja je na
balo da preuzme mesto globalnog lidera i eko- ‘Ugovor o stabilnosti’ (Stability Pact), Evropski govima se raspravljalo o tome da li je prvi deo ivici da proizvede “rat” valuta.
nomski najjače nacije do 2019. godine. Među- fond za finansijsku stabilnost, Evropski stabi- finansijske krize (od 2007-2009) bio sličan u
tim, prema sadašnjim proračunima pad Ame- lizacioni mehanizam (EMS), pojačano dejstvo SAD i Evro zoni, i da li su posledice koje su usle- političkim odlučivanjem. Thiman et al. (2013).
rike (silazak sa trona) se odgodio za 2 godine, ECB, Evropska agencija za kreditni rejting, dile bile povezane i koliko. U svakom slučaju, Takođe, u isto vreme ovakav sistem mone-
što je i prikazano na gornjem grafikonu kada Evropska dužnička agencija (European Debt druga faza krize je bila jedinstvena za Euro tarnih mera i pristupa se vrši u zavisnosti od
se dve varijable presecaju 2021. godine. Agency). (Prof. Goran Nikolic, 2012). zonu. Rastuća finansijska dezintegracija u re- veličine i kompozicije bilansa stanja Evropske
S druge strane, Evropa, odnosno EU, nasta- Ostaje otvoreno pitanje o evroobveznicama, gionu je primorala Evropsku Centralnu Banku Centralne Banke kako bi se pristupilo sigur-
viće da bude fokusirana na sebe, pitanjima kao kojima se protivi Nemačka. Rasprava o evro- (ECB) da postane centralni deo celokupnog nom i likvidnom kapitalu u bankarskom i
što je proširenje EU i saniranje efekata krize. obveznicama neizbežno vodi postavljanju prekograničnog bankarskog tržišta i da inter- ne-bankarskom sektoru.
Jasno je da Evro− zona kao celina ima sposob- osnovnih pitanja o prirodi EU. Takve obvezni- veniše na suverenom tržištu obveznica nekih Grauwe (2011) pominje da je uloga ECB bila
nosti da reši krizu suverenih dugova. ECB, kao ce bi zahtevale da evropske zemlje imaju uvid evropskih zemalja zahvaćenih krizom. od ključne važnosti za nestabilne Vlade i za
i FED, ima sposobnost da štampa novac, i sama u potrošnju drugih evropskih zemalja, što bi Prema Prof. dr Oskar Kovač, tržišne privrede njihova tržišta obveznicama. Međutim, Grau-
odluka da učini to učinila je troškove pozaj- značilo da bi svaka država Evrozone morala da u nastajanju su krajem 2008. godine suočene we u istom radu dodaje da bez političke volje
mljvanja zemalja poput Italije ili Španije pod- dopusti izvesnu kontrolu nad svojim budže- sa odlivom inostranog kapitala doživele sla- i striktno uspostavljene unificiranog političkog
nošljivim. Ipak, realno pitanje je da li periferne tom. Iako se mnogima čini sporo, zemlje EU, bljenje njihovih valuta i po dvocifrenim pro- stava nad državama u krizi, dalja dužnička kri-
ekonomije EU mogu postati uspešne, odnosno odnosno Evrozone iznalaze nova rešenja za centima. Strane banke u ovim zemljama ima- za će teško biti zaustavljena.
kompetitivne ostajuću u Evrozoni. (The New le su gubitke od njihovih potraživanja u do- Tokom 2011. godine, neki koraci u cilju uni-
York Times, 2012) 62 Preuzeto sa www.ec.europa.eu, 2008 maćim valutama, a doživele su i teškoće u na- fikacije političkih ciljeva su urađeni kada je

292 293
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

SAD Dug&Zlato Zaključak šavalo u godinama neposredno nakon 2008.

2000 20.000 godine.
Jan-02 2015
1900 SAD limit duga=$16.699 milijardi 19.000 Svetska ekonomska kriza, najozbiljnija i sa Kako Prof. dr Oskar Kovač navodi u radu
1800 SAD dug 02.01.2015=$18.141 milijardi 18.000 najvećim posledicama od 1929-1933 je prou- “Uzroci i mogući ishodi rešavanja svetske eko-
1700 SAD zlato 02.01.2015=$1187.37
17.000 zrokovana kolapsom sub primarnog tržišta nomske krize”, obrasci za stvaranje ekonomske
1600
16.000 hipoteka u SAD. Kriza je zatim praćena gubit- krize su već poznati i postavlja se pitanje da li
1500
kom poverenja banaka u poslovanje koje usled će se na njima temeljiti i naredne ekonomske
1400 15.000
toga više nisu htele da pozajmljuju novac na krize. Dakle, banke dobijaju sredstva poreskih
1300 14.000
1200
međubankarskom tržištu (Međunarodnom obveznika za saniranje svojih rizičnih poslova-
13.000
1100
tržištu FOREX). Nakon toga je usledila drastič- nja. Zahvaljujući toj činjenici da su suviše ve-
ZLATO U $

DUG U $
1000
12.000
na situacija u kojoj više ni LIBOR i EURIBOR like da bi se ugasile, unapred računaju na po-
900
11.000 nisu predstavljale osnovu za pozajmice kao ni moć države prilikom gubitka likvidnosti. Me-
800 10.000 kvote koje je izdavala Centralna Banka. Nega- đutim ono što je strašno u toj problematici
700 9.000 tivne konsekvence krize su se ogledale kroz jeste da se vraćaju svom načinu poslovanja jer
600 8.000 porast u nivoima zakupa, ograničeni pristup tako omogućuju sebi stvaranje enormnog pro-
500
7.000 korporativnog sektora, jeftinim prekogranič- fita za kratko vreme kroz upotrebu tzv. Leve-
400
6.000
nim zajmovima kao i opadanjem količine nov- rage.
300
ca na FOREX tržištu usled dramatičnog pada Dakle, na nama je da pratimo dalje ekonom-
200 5.000
 US Debt Limit  US Debt  Spot Gold cene finansijskih instrumenata. ske tokove dešavanja i da se zauzmemo za to
100 4.000
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Direktan uticaj na Srbiju se vrši kroz one- da u narednim godinama i decenijama ne bu-
world gold charts c www.goldchartsrus.com mogućavanje da Srbija dođe do jeftinih kre- demo ponovo žrtve jednoobraznog sistemat-
Slika 53 , Cena zlata u dolarima i maksimalni dug US (trillioni $) 02.01.2015, dita po nižim kamatnim stopama što se i de- skog narušavanja globalnog poretka.
Goldchartsrus.com, 2015

Evropski Savet odlučio da ojača kontrolu na-
cionalnog budžetskog procesa kao i nacional-
nih makroekonomskih politika.
Ove odluke su nedovoljne i neophodno je
uraditi fundamentalne promene u rukovođe-
nju euro zonom kako bi se prevazišao problem
krize i utvrdio način rukovođenja za budućnost.
Ove promene treba da budu rukovođene či-
njenicom da ECB ima poverenja u zemlje koji-
ma pozajmljuje novac za tržište obveznica - da
neće biti večno zadužene ili u stalnoj dinamici
pravljenja novih dugovanja. Bez ovakve vrste
garancija vladino tržište obveznica u euro zoni
ne može biti stabilizovano i kriza koja nastaje
može vrlo lako postati endemskog karaktera.
Fraza Antonia Gramšia (Antonio Gramsci,
Italijanski političar, književnik i marksista) sjaj-
no opisuje dug, opasan period tranzicije u
kome je monetarni sistem trenutno preživeo:
“Stari svet odumire, a novi svet se bori da
dođe: sada je vreme čudovišta”. Period svake
krize ima svoje trajanje, svoju dugovečnost i
tome će konačno i svakako doći kraj, ali se po-
stavlja pitanje o posledicama koje će kriza osta-
viti za sobom.
Jedan od moćnih faktora koji će ubrzati gu-
bitak uticaja Sjedinjenih Američkih Država u
svetu odnosi se na naftu. Prema nekim anali-
zama mi smo svedoci poslednjih dana tzv. “pe-
trodolara” koji per se predstavlja ključni ele-
ment američke dominacije.
Kao svedoci “prolaska” Globalne finansijske
krize iz 2008, odnosno borbe sa repovima koje
je kriza ostavila za sobom, možemo reći da se na
globalnom tržištu, usled sve jačeg položaja Rusi-
je i borbe za dominaciju nad naftom kao resur-
som, fraza Antonia Gramšija zaista i potvrđuje.
U budućem periodu razni ekonomski struč-
njaci predviđaju nešto što se kolokvijalno na-
ziva “ratom valuta” koji polazi od političkih
dimenzija i ruševina poverenja koje zemlje gaje
jedne prema drugima.

294 295
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
“….no amount of sophistication is going
to allay the fact that all your knowledge is
about the past and all decisions are about
future”1
Kako smo započeli ovo putovanje kroz svet
Forex tržišta, sa istim rečima bi smo mogli i da
završimo. Kako kaže izreka navedena ispod
naslova koja nas podseća da je svo naše znanje
zapravo samo jedan instrument u sistemu
donošenja budućih odluka. Neko je jednom
rekao da je najbolje za trgovanje na Forex
tržištu sve naučiti i onda sve zaboraviti, a zatim
iznova krenuti u proučavanje tog tržišta. Nisam
siguran da je to najbolja ideja, ali svakako
zvuči interesantno i oslanja se na instiktivne
reakcije čoveka (koje bismo upotrebom raznih
analiza i tehnoloških inovacija pokušali da
anesteziramo i da izgradimo odgovarajući
“dobitni” sistem).
Kako je u predgovoru navedeno, ova knjiga
o Forex tržištu je nastala kao potreba da se na
tržištu nađe adekvatna literatura na srpskom
jeziku koja bi omogućila korisnicima različitog
nivoa pređašnjeg znanja o ovom tržištu da
pronađu elemente od interesovanja i da na
osnovu ove knjige dalje samostno krenu u
istraživanje ili trgovanje. Ideja prezentovanja
ovakve materije srpskoj javnosti jeste proistekla
iz činjenice da je mali broj knjiga na ovu temu
izdat u našoj državi. Takođe, ova knjiga je
skroman pokušaj da se “pomiri” literatura
pisana od strane entuzijasta koji trguju na
berzi sa jedne strane i stručne i naučne javnosti
1 N.Adler. International Dimensions of Organizational
Behavior. Canada. 2000
296
sa druge strane jer svakako da postoji jedan jaz
u pristupu trgovanju na forex tržištu od strane
akademskih krugova u poređenju sa nastupom
velikih masa stanovništva na globalnom nivou
koje na FX tržištu trguju svakodnevno. Trebalo
bi znati da u USA na FX tržištu trguju ljudi
od 18-77 godina (zapravo ne postoji starosna
granica) i da je takav način poslovanja
uobičajena pojava. Takođe, treba znati da se
globalne multi nacionalne korporacije snalaze
u ovom polju sjajno takođe na svakodnevnom
nivou.
Daleko od toga da svi koji trguju na Forex
tržištu trguju uspešno, čak naprotiv, samo mali
broj ukupne populacije individualnih trejdera
(kojih ima oko 5% od ukupnog procenta svih
učesnika na FX tržištu) zapravo i zarađuje novac
i živi od trgovanja na tom tržištu. Međutim,
veliki broj onih koji gube novac svakodnevno
se ne pridržava osnovnih postulata trgovanja
i nema izgrađenu “trejdersku disciplinu”. Osim
toga analitički pristupi se značajno razlikuju
i često se menjaju. Emocionalni sklop čoveka
je takođe jako važan za ovaj izuzetno stresan
posao i tu smo materiju dotakli u ovoj knjizi.
Nadam se, kao autor ove knjige da smo
uspeli da probudimo znatiželju u vama kao
čitaocima na obostrano zadovoljstvo i da vas
zainteresujemo kako za teme obrađene u ovoj
knjizi tako i za neke povezne koje smo tangirali
ali ne i dovoljno obradili kako bismo ostavili
prostor za naredno prošireno i dopunjeno
izdanje.
 Sa poštovanjem
 Mr. sc. Milorad Stamenović
Literatura
B. Stojanović. Novac, konvertibilnost i platni bilans. Be-
ograd.2003
B.Stojanovic. Ekonomska istorija sveta do 16veka. Beo-
grad.2005
Bandopadhyaya A., Gotti G., Lu Q., Scientific paper. Ma-
naging Exchange rates. Financial services Forum Publi-
cations, 2010. Paper 19.
Benjamin Van Vliet , Building Automated Trading Systems
with an Introduction toVisual C++.NET 2005, 2007 Else-
vier p 9;1;240
D. Draganac. Utvrđivanje međuzavisnosti između rizika
i prinosa u međunarodnom investiranju. SPIN 11. VIII
skup privrednika i naučnika. Beograd.2011
D. Gnjatovic. Osnovi Makroekonomije. Beograd. 2003
D. Mercant. O Globalizaciji, članak Pranje novca. US. 2004
Dayanada D., Irons r., Harrison S., Herbohn J., Rowland P.,
Capital budgeting: financial appraisal of Investment Pro-
jects. Cambridge. Cambridge university press, 2002
Froot K., Scientific paper. Multinational Corporations,
Exchange rates, and Direct Invesments. International Po-
licy Coordination and exchange rate Fluctuations. Uni-
versity of Chicago press. 1990
G. G. Dess, G.T. Lumpkin. Strategic Management. London
2010
I. Stojanovic. Ekonomija. Beograd.2001
J. Lawrence. Applied Management science. USA. 2002
J. Madura, R-Fox. International Financial Management.
London. 2011
Jefrey Owen Katy PhD, Donna,. MCCormick, The encyc-
lopedia of trading strategies McGraw-Hill.2007
Kendall Kim, Electronic and Algorithmic Trading Tech-
nology The Complete Guide, Elsevier. 2007
Luthans Fred, Doh P. Johnatan. International manage-
ment, Culture, Strategy and Begavior, 7th edn, MC
Grow-Hill Irvin. 2009
M. Klein. Mathematical Methods for Economics. London.
2002
M. Kulić. Finansijska Tržišta. Beograd. 2007
M. Levi Jakšić i ostali. Menadžment inovacija i tehnološ-
kog razvoja. Beograd.2012
M.Levi Jakšić. Menadžment tehnologije razvoja. Beo-
grad.2006
M. Stamenovic, International Scientific Conference Eu-
robrand. FORECASTING NEW TECHNOLOGY IN CASE
OF FOREX AND EQUITY MARKETS. Zrenjanin .2014
M. Stamenovic, K. Stamenovic. International Scientific
Conference. Application of Quantitative Methods on
problem solving. Zrenjanin.2014
M. Stamenovic. K. Stamenovic. SUGGESTED MODEL OF
IMPLEMENTATION OF GLOBAL TECHNOLOGY AND
OPERATIONS STRATEGY . Bucarest. 2013
Milorad Stamenović
Madura J., Fox R., International financial management.
5th edition. London, south western Cengage Lear-
ning.2011
Madura J., International finance management. 8 edition.
Mason. London. Thomson South-Western, 2007
Matković, P., Tumbas, P. A Comparative Overview of the
Evolution of Software. International Journal of Industrial
Engineering and Management (IJIEM).(Vol.1, No 4). 2010
Milorad Stamenovic, Master disertation, Middlesex Uni-
versity London, Fakultet Organizacionih Nauka Beograd
Milutinović, R., Stošić, B. Innovations project manage-
ment model in digitalization field. Paper presented at
the VIII Symposium of businessmen and scientists. 2011
O. S. Yu. Technology Portfolio Planning and Manageme-
mnt, Practical Concepts and Tools. USA.2006
P. Jovanović Gavrilović. Međunarodno poslovno finan-
siranje. 10ed. Beograd. 2004
Papaioannou M., Scientific paper. Exchange rate risk me-
asurement and management: Issues and approaches for
firms. South-eastern Journal of Economics 2. 2006
Prof. dr. Milićević Vesna. Međunarodni menadžment no-
vije tendencije, 3rd ed, Fakultet organizacionih nauka. 2009
R. Burgelman i ostali. Strategic Management of techno-
logy and inovation. USA.2004
R. P. Kent, Money and Banking, 5th ed, Holt reinhart and
Winston, Inc, New York, 1966
Robert A. Burgelman, Clayton M. Christensen, Steven C.
Wheelwright, Strategic Management of technology and
innovation, 4th edition, McGrawHill 2004
S. Krcevinac i ostali. Operaciona istraživanja 2. Beo-
grad.2006
Stamenović, M., Pavlović, S. 2012. Suggestion of a model
of a centralized system for providing services in the field
of clinical trials on drug. Symorg. Faculty of Organizati-
onal Sciences. Belgrade
Uvod u Berzansko poslovanje. Beogradska Berza. Beo-
grad.2008
V. Ilic. Automatsko trgovanje na tržištu stranih valuta.
Bečej. 2011
V. Meichsnes, Osnovi nauke o novcu, Skopje. 1958
V. Miilicevic. Međunarodni menadžment, Novije tenden-
cije. Beograd.2009
V. Tornjanski, M. Stamenovic, Metalurgia International,
EVALUATION OF EUROBANK EFG BANK DEVELOP-
MENT PRIORITIES USING NORMATIVE FORECASTING.
Bucarest. 2012
V. Tornjanski, M. Stamenovic. Intenrational scientific con-
ference Eurobrand. ANALYSIS OF CAPITAL STRUCTURE
PATTERNS OF MULTINATIONAL CORPORATIONS. Zre-
njanin. 2014
Ward, E. (1998). World class Telecommunication Service
development (1st ed.). London, England: Artech House
297
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Izvodi iz recenzija
Prof. dr Oskar Kovač
Rukopis zahvata daleko širu temu od funk-
cionisanja forex tržišta u svetu. Ono što je po-
čelo kao sve lošije funkcionisanje deviznih i
finansijskih tržišta u evropskoj uniji, SAD i dru-
gim zemljama samo je označilo početak eko-
nomske krize u velikom delu sveta.
Rukopis pokazuje da su koreni krize posto-
jali ali ih svetska javnost nije blagovremeno
prepoznala jer se ona pojavila i jačala u sferi
finansijskih i deviznih tržišta u najrazvijenijim
zemljama sveta. Za prosečne građane, čak i tih
zemalja ta problematika je previše složena. Loše
dugove građana po osnovi stambenih kredita
njihove banke su, uz saradnju investicionih
banaka pretvorile u hartije od vrednosti (se-
kuritizacija). Kasnije su dužnici i po tom osno-
vu postali nesposobni da otplaćuju dugove.
Zbog nastanka sve većih gubitaka investicionih
banaka, bankarski sistem je pao u tešku krizu.
Centralna banka hoće da spase najvažnije in-
vesticione banke, ali ne i građane dužnike.
Autori u delu rukopisa priznaju da finansij-
ska kriza u SAD i EU delom jeste i posledica
298
promene odnosa snaga u svetskoj privredi. In-
dustrijalizacija se pomera u zemlje u razvoju
(Brazil, Rusija, Indija, Kina) a opada u razvije-
nim zemljama.
U EU još ima zemalja koje mogu da budu
konkurentne u industrijskoj proizvodnji, ali
one moraju da rešavaju probleme u EU. Da bi
se to obezbedilo potrebne su reforme delova
privrednog sistema EU. Posle dugog vremena
usvojena je i funkcioniše Centralna Banka koja
ima ulogu i delovanje za jedinstvenu mone-
tarnu politiku EU. Ostvarene su promene u
ovlašćenjima centralne banke EU.
Ona neposredno kontroliše rad poslovnih
banaka zemalja članica. U planu je da se pored
monetarne (bankarske) unije uvede i integri-
sano tržište slobodnih tokova kapitala. Kada
ujedinjenje finansijskih tržišta EU bude ostva-
rena, unija će imati sve elemente velike tržišne
privrede koja može da uspešno funkcioniše u
svetskoj privredi.
Sva poglavlja knjige sadrže potrebne analize
najvećih problema i njihovog mogućeg reša-
vanja da bi i privreda Srbije u EU u dogledno
vreme može da funcioniše u okviru zajedničke
savremene evropske ekonomije i razvojne po-
litike.
Izvodi iz recenzija
Prof. dr Sreten Ćuzović
Knjiga „Ekonomija Srbije i Evropske unije“ ,
autora: Branislava Gulana i Milorada Stame-
novića), po svom sadržaju predstavlja skladan
mozaik teorijsko-empirijskih pogleda na eko-
nomiju jedne nacionalne privrede, kakva je
Republika Srbija, u regionalnim i globalnim
ekonomskim integracijama, s posebnim osvr-
tom na EU. Reč je o pronalaženju rešenja za
„uklapanje“ privrede Republike Srbije u regio-
nalne i globalne ekonomske integracije, u uslo-
vima takmičenja „teritorija“ i preraspodele
ekonomske moći. U razvijanju teme autori su
išli postupno, dajući hronološki osvrt na fak-
tore koji su delovali podsticajno ili ograniča-
vajuće na razvoj ekonomije Srbije. Pri tome su
se u obradi pojedinih tematskih celina oslanja-
li na probrane izvore-mišljenja akadem-
sko-stručne elite.
Na spisku probranih izvora našla su se mno-
ga imena, inostranih i domaćih autora, počev
od nobelovaca do poslovne elite, s jedne, ali i
poslenika javne reči (novinara, komentatora,
analitičara), s druge strane. Ovakav odabir izvo-
ra ne treba da nas čudi. On nije slučajan. Ra-
zloga za to ima više. Kao ključni izdvajamo taj
što je B. Gulan, kao autor knjige poznato pero
srpskog novinarstva, član NDES-a Srbije i Aka-
demijskog odbora za selo SANU, dok je M. Sta-
menović, dobar poznavalac-ekspert međuna-
rodnog finansijskog tržišta .
Svaki iz svog ugla, shodno naučno-stručnoj
prepoznatljivosti, obrađivao je srpsku ekono-
miju u svetlu regionalnih i globalnih ekonom-
skih integracija. Prvi autor, obradio je ma-
kro-ekonomski aspekt privrede Republike Sr-
bije, s podsebnim naglaskom na obećano i
ostvareno. Da ne budemo nedorečeni, kada je
reč o naslovu knjige „Obećanja i očekivanja“,
ističemo, da su autori ovu analizu uradili s
osloncem na ekonomsko-finanisijsku politiku
vlade Republike Sbije u pojedinim periodima,
Milorad Stamenović
a sve to u svetlu komparativne analize: Srbija,
naspram EU i ostalih regionalnih i globalnih
integracija (SAD, Japan, BRIKS). Autor drugog
dela knjige, privredni razvoj Republike Srbije
sagledava s osloncem na razvoj globalnog fi-
nansijskog tržišta analitički razrađujući trgo-
vanje u savremenim tržišnim uslovima. Poseb-
nu pažnju on je posvetio globalnoj finansijsko
ekonomskoj krizi započetoj 2008. godine i njen
uticaj na FOREX tržište.Kao logičan nastavak
istraživanja ekonomsko-finansijskih perfor-
mansi i konkurentske prepoznatljivosti jedne
nacionalne privrede autoru nije promakla ni
činjenica da teorijske stavove testira na poli-
gonu, u praksi. U rukopis knjige su instrumen-
talizovali studije slučaja: primere dobre-loše
ekonomsko-finansijke prakse.
Pri tome, kao da je bila u vidu sentenca Rene
Dekarta, koji kaže: „da je teorija kada se sve
zna, a ništa ne hoda, a da je praksa bez teorije
slepa“. Iako naslov ponuđene knjige „Obećano
i očekivano“ mami pažnju čitaoca da autori
daju, gotov, „recept“ za izlazak srpske ekono-
mije iz krize, to se nije dogodilo. S pravom. Na
to ih obavezuje i naučno-istraživačka opreznost,
s jedne, i činjenica, da oni nisu „boginja pravde
Justicija“ da „presuđuju“. Vreme je najbolji su-
dija.
U skladu s onom Njegoševom: „pokoljenja
djela sude“. Iako, na prvi pogled sadržaj knjige
predstavlja dve „odvojene“ celine: „Ekonomija
Srbije i EU“ i „Trgovanje na međunarodnom
deviznom tržištu“ veštom kombinacijom me-
todologije naučno-istraživačkog rada, s jedne,
i empirijskih istraživanja: ekonomskih perfor-
mansi privrede Republike Srbije i EU, i trgova-
njem na međunarodnom finansijskom tržištu,
s druge strane, knjiga se može smatrati logič-
ki-tematski povezanom celinom. Jer, nakon
prvog dela o makroekonomiji iz nje proizilazi,
tematski – drugi deo.
299
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Beleška o autoru
Branislav Gulan, (1953), novinar,
publicista i književnik
Branislav Gulan, član Naučnog društva eko-
nomista Srbije i Akademijskog odbora za selo
SANU. U šestoj generaciji (1980. godine) zavr-
šio je i najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz
Tito’’ u Kumrovcu.
Kao srednjoškolac (1969) počeo da piše u
,,Večernjim novostima’’. Za vreme studija po
zadatku postao je glavni i odgovornji urednik
lista novosadskog preduzeća ,,Centrokoloni-
jal’’. Nakon uspešno obavljenog posla i, kao
izuzetno talentovan za novinarstvo, na poziv
uređivačkog kolegijuma zaposlio se kao no-
vinar u kući NIGRO ,,BORBA’’. U njoj je pro-
šao sve faze od saradnika do komentatora –
urednika. Bio je i novinar i urednik u novosad-
skom listu ,,Dnevnik’’ i ,,Ekonomskoj politici’’,
a potom novinar - urednik u Privrednoj ko-
mori Jugoslavije i Privrednoj komori Srbije.
Objavio je oko 10.000 tekstova u NOVOSTI-
MA, 5.000 u BORBI, 2.000 u DNEVNIKU, ne-
koliko hiljada u EKONOMSKOJ POLITICI...
Objavljivao je, a i danas mu se prezentuju
feljtoni u svim listovima zemalja nekadašnje
SFRJ.
Autor je dvadesetak knjiga, ponajviše iz obla-
sti makroekonomije i agroprivrede. Među nji-
ma su ,,Sudbina oduzete imovine’’, ,,S obe stra-
ne pakla’’, ,,Dve strane istine’’, ,,Poljoprivreda
Jugoslavije pre i posle sankcija’’, ,,KORENI’’...
Učestvujući na savetovanjima u zemlji i svetu
objavio je više od 150 naučnih i stručnih rado-
va.
300
Dobitnik je niz priznanja. Među njima su tri
nagrade ,,Svetozar Marković’’ Udruženja novi-
nara Srbije, na desetine zahvalnica i povelja,
ZLATNO PERO novinara Srbije, zahvalnica za
naučni doprinos razvoja Instituta za ekonomi-
ku poljoprivrede, Balkanske asocijacije za razvoj
sela, kao više desetina certifikata na savetova-
njima ekonomista i agroekonomista. Danas je
jedan od najcitiranijih novinara – specijalista i
analitičara u domaćoj i stranoj javnosti.
Kontakt:
gulan@nscable.net
 Mob. 063 8 666 527
Milorad Stamenović
Beleška o autoru
Milorad Stamenović (1985), finansijski
menadžer, vodeći istraživački saradnik
Milorad Stamenović je diplomirao na Fakul-
tetu za Međunarodnu Ekonomiju u Beogradu,
Master studije je završio na Middlesex Univer-
sity  London i Fakultetu Organizacionih Nauka
u Beogradu. Aktivan je student doktorskih
studija na Beogradskom Univerzitetu. Takođe,
Milorad Stamenović je završio inženjersku spe-
cijalizaciju u Beogradu.
Radio je kao stručni saradnik i zaposleni u
internacionalnim kompanijama koje se bave
trgovanjem na Međunarodnom deviznom tr-
žištu FOREX kao što su Teletrade DJ, MyPriva-
te Trade, FXM Group, vPE Bank AG i drugima.
Milorad Stamenović je držao predavanja po
pozivu u vezi sa Trgovanjem na Forex tržištu
na Beogradskoj Berzi, Ekonomskom Fakultetu
Beogradskog Univerziteta, AIESEC konferen-
ciji u Sava Centru. Radio je i radi na poslovima
operativnog-projektnog menadžmenta na me-
đunarodnim projektima u farmaceutskoj in-
dustiji u skladu sa čime ima i adekvatno me- Stamenović je bio zadužen za podršku i obuku
dicinsko obrazovanje. klijenata iz Srpsko-Hrvatskog govornog pod-
Milorad Stamenović je autor više naučnih ručja. Formirao je više interesantnih kurseva
radova iz oblasti ekonomije, menadžmenta i o trgovanju na Forex tržištu koji su bili prezen-
finansija u međunarodnim časopisima na sci tovani na nekim od vodećih ekonomskih in-
listi, međunarodnim i nacionalnim naučnim stitucija u Srbiji. Milorad je član SENET (South
konferencijama, čime je stekao mogućnost da Eastern Project management association) Inter-
napiše naučnu monografiju.   national Project Management Association kao
U okviru svog radnog iskustva, Milorad Sta- i društva stručnih i naučnih prevodilaca Srbije.
menović je imao prilike da radi kao trejder, za-
tim kao menadžer za obrazovanje i marketing.  Kontakt autora:
U okviru vPE Bank AG iz Nemačke, Milorad m.stamenovic@rocketmail.com
301
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
Sadržaj

Branislav Gulan
Obećanja i očekivanja
NESTANAK SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE:
Izveštaj o nestanku zemlje .......................................................................................................................................... 6
SRPSKA PRIVREDA, SVET I EVROPSKA UNIJA
Resecija, pad proizvodnje i rast obećanja ...................................................................................................... 17
PRIMERI
Rast dažbina i konkurencije .................................................................................................................................... 29
REFORME U SRBIJI
Zemlju oduzimali i kraljevi i komunisti ........................................................................................................... 31
SRBIJA NA PUTU OPORAVKA
Obećanja na dugom štapu ....................................................................................................................................... 34
OBEĆANJA: ALEKSANDAR VUČIĆ, PREMIJER SRBIJE
Početak velikog odskoka ............................................................................................................................................ 39
SVETSKA PRIVREDA
Predrasude o prostoru Balkana ............................................................................................................................. 41
KRIZA IZNENADILA POLITIČARE
Glad za parama! ............................................................................................................................................................... 45
DR MILAN KOVAČEVIĆ, EKONOMISTA
Iznošenje para iz Srbije... ............................................................................................................................................ 51
SRBIJA I EU INTEGRACIJE
Ekonomska povezanost... .......................................................................................................................................... 55
ZADACI SRBIJE
Jasan evropski put... ...................................................................................................................................................... 62
DEMOKRATSKE PROMENE
Umesto očekivanog, suprotno... ........................................................................................................................... 69
INSTITUT ZA STRATEŠKA REŠENJA SLOVENIJE
Zaostajanje zapadnog Balkana ............................................................................................................................... 85
DUŠAN VUJOVIĆ, EKONOMISTA
Uhvati ritam, ali složno .............................................................................................................................................. 86

302 303
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović
DRAMATIČNA KRIZA SRBIJE POGLEDI
Srbija srlja u status kolonije! ................................................................................................................................... 88 Rehabilitacija MMF-a ................................................................................................................................................ 141
SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE SVETSKA BANKA
Borba protiv sitnih ......................................................................................................................................................... 91 Rast BDP u Srbiji 1,8 odsto .................................................................................................................................... 143
REKLI SU: SAŠA RADULOVIĆ, EX MINISTAR PRIVREDE SRBIJA: RIZIK I KONKURENTONOST
Plaćanje parazita .......................................................................................................................................................... 108 Zemlja sa visokim rizikom poslovanja ........................................................................................................... 144
REZULTATI MONETARNE POLITIKE NBS REPUBLIKA SRBIJA
Banke isisale privredi čak 31,4 milijarde evra ........................................................................................... 109 Po konkurentnosti 94. od 140 zemalja ........................................................................................................... 145
BOGATSTVO SVETSKI EKONOMISTI PREDVIĐAJU
Srbija gomila zalihe zlata ........................................................................................................................................ 110 U Srbiji rast BDP 1,6 odsto! ................................................................................................................................... 145
DUŠAN VUJOVIĆ, MINISTAR FINANSIJA U VLADI SRBIJE MAKROEKONOMSKI TRENDOVI (MAT)
Javni dug Srbije pod kontrolom ......................................................................................................................... 111 Realan rast BDP ............................................................................................................................................................. 146
POČELO NOVO ZADUŽIVANJE SVETSKI EKONOMISTI
Novi dugovi dve milijarde evra! ......................................................................................................................... 112 O rastu i padu proizvodnje .................................................................................................................................... 147
BIZNIS EKONOMSKI STRUČNJACI UPOZORAVAJU
Srbija napredovala najviše u svetu! ................................................................................................................. 114 Sledi nova svetska ekonomska kriza?! ............................................................................................................ 148
ĐORĐE ĐUKIĆ, EKONOMISTA DVA LICA SRBIJE: RASTE EKONOMSKA NEJEDNAKOST
Država ne treba da spasava privatne banke ............................................................................................... 115 Srbija uz Makedoniju najbednija u Evropi .................................................................................................. 149
TRŽIŠTE KAPITALA U SRBIJI ................................................................................................................................. 116 BLUMBERG O REPUBLICI SRBIJI
Na listi najjadnijih ekonomija .............................................................................................................................. 150
MIODRAG ZEC, EKONOMISTA
OBEĆANJA I OČEKIVANJA DO 2020. GODINE Negujemo partijsko-tajkunski kapitalizam ................................................................................................. 151
POGLEDI
ALEKSANDAR VUČIĆ, PREMIJER SRBIJE Da kupimo mi prnje – neko mora ..................................................................................................................... 152
Čeka nas teška i dobra godina ............................................................................................................................. 130 PRIVATIZACIJA U AGRARU
PREMIJER ALEKSANDAR VUČIĆ, O SRBIJI U NAREDNIM GODINAMA Čija je naša zemlja?! .................................................................................................................................................... 154
Stabilnost i ekonomske reforme ........................................................................................................................ 133 POGLEDI
OBEĆANJA I OSTVARENJA ZA 2015. Promašaji agrarne strategije! ................................................................................................................................ 162
Dušan Vujović i Željko Sertić ............................................................................................................................... 135 VLASINSKI SUSRETI 2015.: DRŽAVA I SELO
OBEĆANJA I OSTVARENJA ZA 2015. Spasavanje sela i poljoprivrede ............................................................................................................................... 164
Jorgovanka Tabaković ............................................................................................................................................... 136 Aktuelnosti u ekonomskoj politici ................................................................................................................... 166
POSLE MNOGIH OBEĆANJA VLASTI U SRBIJI OCENE: EKONOMSKI INSTITUT - BEOGRAD
Skočile plate, ali smo najbedniji u EX-YU .................................................................................................... 137 Rizici za privredu ........................................................................................................................................................... 172
PRIVREDNI RAST EVROPSKI PARLAMENT
Najgori u eks-Yu regionu ......................................................................................................................................... 138 A, di su ,,vojvođanski novci” pita i EU ............................................................................................................ 190
PRIMERI SRBIJA NA POČETKU 2016. GODINE
Ništa ne izvozi 91 odsto malih i srednjih firmi ............................................................................................ 138 Ima gotovo 110 partija ............................................................................................................................................. 191
ZARADE ANALIZA O RADNIČKOM RADU
Prosečna plata 44.124 dinara .............................................................................................................................. 139 Prekarni rad = robovski rad .................................................................................................................................. 192
SVETSKA BANKA SUSRET SA ISTORIJOM
Prognoza rasta Srbije ................................................................................................................................................ 140 Tvrdičlukom ušao u legendu ............................................................................................................ ....................198

304 305
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
Mr. sc. Milorad Stamenović
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu
FOREX
1. Uvod u Forex (FX) tržište .................................................................................................................................. 210
1.1. Definicija novca .............................................................................................................................................. 210
1.2. Istorijski razvoj novca i sticanje uslova za razvoj valutnog tržišta ............................. 210
2.0. Devizni Kurs ........................................................................................................................................................... 214
2.1. Način i vrste kotiranja valutnih parova ................................................................................................ 214
2.2 Konverzija valuta ................................................................................................................................................ 215
2.3. Direktno i indirektno kotiranje ............................................................................................................ 215
2.4. Korelacije među valutnim parovima ................................................................................................ 215
2.5. Kros kurs .............................................................................................................................................................. 216
2.6. Fiksni kurs ........................................................................................................................................................... 218
2.7. Monetarna politika i fiksni kurs .......................................................................................................... 218
2.8. Fiskalna politika kod fiksnog deviznog kursa ............................................................................. 219
3.0. Principi funkcionisanja FX tržišta .............................................................................................................. 215
3.1. Merenje promene vrednosti kursa ..................................................................................................... 222
3.2. EKVILIBRIJUM KURSA .................................................................................................................................. 222
3.3. Faktori koji utiču na Devizni kurs ....................................................................................................... 223
3.3.1. Ekonomski Faktori .................................................................................................................................... 223
3.3.2. POLITIČKI FAKTORI UTICAJA ............................................................................................................. 224
3.3.3. PRIRODNI FAKTORI .................................................................................................................................... 226
3.3.3.1. Zemljotres i Cunami u Japanu (uticaj na Japanski Jen) ......................................................... 226
3.3.3.2. Zemljotres na Haitiju (uticaj na Gourde) ............................................................................. 227
3.3.3.3 Zemljotres na Novom Zelandu (uticaj na “KIVI”) ............................................................ 227
4.0. FX TRŽIŠTE KAO DEO SAVREMENOG POSLOVANJA .................................................................... 228
4.1. Učesnici na FX tržištu ....................................................................................................................................... 229
4.1.1. CENTRALNE BANKE KAO UČESNICI NA FX TRŽIŠTU ........................................................... 230
4.1.1.1.Primer Inflatornih kretanja i cena nafte ......................................................................................... 230
4.1.1.2. Uticaj inflacije na kamatne stope i investicije ............................................................................ 231
4.1.1.3. Reakcija tržišta na Centralne Banke ................................................................................................ 232
4.1.1.4. Promene trenda ..................................................................................................................................... 232
4.1.2. Poslovne banke i Multinacionalne korporacije i njihova uloga na FX tržištu ..................... 233
4.1.3. Investicioni i penzioni fondovi i njihova uloga na FX tržištu ....................................... 234
306
Milorad Stamenović
4.1.5. Fizička lica i njihova uloga na FX tržištu .................................................................................... 234
4.2. RIZICI TRGOVANJA NA FOREX TRŽIŠTU .................................................................................... 234
4.3. Zakonsko pravni okvir trgovanja na FOREX tržištu ....................................................................... 236
5.0. Internacionalne korporativne finansije i FX tržište .............................................................................. 237
6.0. Izlaganje rizicima i menadžemnt rizika ....................................................................................................... 239
7.0 Spekulacije, hedžing i arbitraža na FX tržištu ......................................................................................... 240
7.1. Špekulacije na Međunarodnom valutnom tržištu ................................................................. 240
7.1.2. Hedžing ........................................................................................................................................................... 240
8.0 Međunarodna Arbitraža ................................................................................................................................. 243
8.1 Lokaciona arbitraža ....................................................................................................................................... 243
8.2. Trojna arbitraža (Triangular arbitrage) .......................................................................................... 243
8.4 „Pokrivena arbitraža (Covered interest arbitrage) ................................................................... 243
9. Paritet Kupovne moći i uticaj na kurs (Purchasing power parity) .................................................. 243
10. Matematičko prognoziranje kretanja vrednosti kursa ....................................................................... 244
10.1. Linearno programiranje i portfolio menadžment ........................................................................ 244
10.1.1. Analiza osetljivosti .................................................................................................................................... 246
10.2. Predviđanje ....................................................................................................................................................... 248
10.2.1. Klasifikacija metoda predviđanja ....................................................................................................... 249
10.2.2. Analiza vremenske serije ......................................................................................................................... 250
10.2.3. Statističke tehnike za predviđanje ..................................................................................................... 251
10.2.3.1. Aritmetička sredina ................................................................................................................................ 253
10.2.3.2 Okretna sredina (Moving average –MA) ..................................................................................... 253
10.2.3.3. Eksponencijalno izglađivanje ............................................................................................................ 247
10.2.3.4. Ekosponencijalno izglađivanje sa korekcijom trenda .......................................................... 254
10.3. Regresiona analiza .......................................................................................................................................... 254
10.3.1. Linearna regresija ......................................................................................................................................... 255
10.3.2. Analiza trenda regresionom linijom ................................................................................................. 255
11. Menadžment invocija i transfer tehnologija ....................................................................................... 256
12. Platforme za trgovanje na FX tržištu ..................................................................................................... 257
12.1. Tipovi platformi ........................................................................................................................................... 257
12.2. Platforme za trgovanje na FOREXu ................................................................................................. 257
12.2.1. MetaTrader 4 ................................................................................................................................................. 257
12.2.2. My private trade platforma .............................................................................................................. 259
12.3. REALNI I „DEMO“ RAČUN ...................................................................................................................... 259
12.4 PROCEDURA ZA OTVARANJE REALNOG RAČUNA NA PRIMERU ................................. 262
13. “White labels” Licenciranje - case study primer XM ........................................................................... 264
14. Prodaja „Signala za trgovanje” - Studija Slučaja na primeru kompanije MarketLive365... 266
15. Negativni primeri trgovanja na FX tržištu .................................................................................................. 269
15.1 Georg Soros i „Crna Sreda“ Britanske Ekonomije ........................................................................... 269
15.2. Nick Leeson ........................................................................................................................................................ 270
15.3 Problemi sa Forex proneverama - Indija 2015.god. ...................................................................... 271
307
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX
16. Potrebne personalne osobine trejdera neophodne za ovaj specifičan posao ...................... 271
16.1. Emocije i trgovanje ......................................................................................................................................... 271
Slika 33, dijagram razvoja trejdera .................................................................................................................... 272
17. Teorija igara i FX tržište ....................................................................................................................................... 272
17.1. Dzon Nesh i njegova uloga u unapređivanju ekonometrijskih analiza ................. 272
18. Analiza kretanja kursa .......................................................................................................................................... 274
18.1. Fundamentalna analiza ............................................................................................................................... 274
18.2. Tehnička analiza .............................................................................................................................................. 277
18.2.2. TIPOVI GRAFIKONA ................................................................................................................................ 279
18.2.3 „Stop loss“, „take profit“ i „pending orders“ ................................................................................ 279
19. INDIKATORI .............................................................................................................................................................. 283
19.1 Korekcija Cene (en. Fibonacci Retracement) ................................................................................... 283
Slika 43, prikaz kraja korekcija na osnovu Fibonacijevih brojeva
prikazanih grafičkim putem .............................................................................................................. 284
19.2 Moving average –MA (srednje kretanje cena) ................................................................................ 284
19.3 MACD – Moving Average Convergental and Divergental
„Srednje kretanje cene kroz konvergenciju i divergenciju“ ................................................................. 285
19.4 FACILITATION INDEX (BW, MFI) Indeks Tržišnih olakšica ...................................................... 286
19.5 PARABOLIC SAR ............................................................................................................................................ 286
20. ALGORITAMSKO TRGOVANJE .................................................................................................................... 287
21. Svetska ekonomska kriza iz 2008. i uticaj na FOREX tržište ................................................... 289
21.1. Sekuritizacija i kriza hipotekarnih kredita ................................................................................ 289
21.2. Industrijalizacija kao uzrok svetske ekonomske krize ................................................................. 290
21.3. Evropska Centralna Banka i monetarna politika nakon svetske ekonomske krize ..... 293
308
Milorad Stamenović
Index slika i tabela
Slika 3.2.1 – Ukrštanje dva indikatora Moving Average ............................................................................. 75
Slika 8.3.1 – Struktura softvera za automatsko trgovanje ......................................................................... 82
Slika 8.3.2 – Primer toka trgovanja ......................................................................................................................... 85
Slika 8.3.3 – Odnos profita i rizika 1:1 ................................................................................................................... 86
Tabela 8.1 – Verovatnoća ostvarivanja profita ukoliko su linije TP i SL postavljene
na jednakoj udaljenosti uz Spread od 3 Pips-a ...................................................................... 86
Slika 8.3.4 – Odnos profita i rizika 1:3 ................................................................................................................... 86
Tabela 8.2 – Verovatnoća ostvarivanja profita ukoliko je linija TP postavljena
na trećini udaljenosti od linije SL uz Spread od 3 Pips-a ..................................................86
Slika 8.3.5 – Odnos profita i rizika 3:1 ...................................................................................................................87
Tabela 8.3 – Verovatnoća ostvarivanja profita ukoliko je linija TP postavljena
na trostrukoj udaljenosti od linije SL uz Spread od 3 Pips-a .......................................... 87
Slika 8.3.6 – Otvaranje dodatne pozicije kada se postigne profit ..........................................................88
Slika 8.3.7 – Otvaranje dodate pozicije kako bi se što pre zatvorila pozicija ................................... 88
Slika 8.3.8 – Drawdown ................................................................................................................................................. 91
Slika 8.3.9 – Apsolutne vrednosti Drawdown-a na pojedinačnim pozicijama ............................... 92
Slika 8.3.10 – Apsolutne vrednosti Drawdown-a sortirane po visini ................................................... 92
Slika 3.3.11 – Ograničavanje Drawdown-a na 500 jedinica ....................................................................... 93
Slika 3.3.12 – Ograničavanje Drawdown-a na 100 jedinica .......................................................................93
309
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX Milorad Stamenović

Web adrese:
Preuzeto sa : http://www.nickleeson.com/biography/index.html. Nov2015
Preuzeto sa : CNBC.com . Okt 2015
Preuzeto sa : http://mutualfunds.com . Okt 2015
Preuzeto sa : http://www.cbc.gov.tw/ct.asp?xItem=30164&ctNode=515&mp=2 . Jan2016
Preuzeto sa : poincare.matf.bg.ac.rs. Nov2015
Preuzeto sa : www.cbc.gov . Dec2015
preuzeto sa http://edition.cnn.com/2013/05/27/world/george-soros-fast-facts/. Nov2015
preuzeto sa http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/4249425.stm. Nov2015
preuzeto sa http://www.federalreservehistory.org/Events/DetailView/60 - Nov 2015
Preuzeto sa www.ec.europa.eu, Nov2015
Preuzeto sa zvaničnog sajta MetaQuotes, Dec2015
preuzeto sa zvničnog sajta kompanije My Private trade
Preuzeto sa: http://alpari.com/en/investor/investment_funds/#forex . Okt 2015
Preuzeto sa: http://www.metatrader4.com/en/download, 2015
Preuzeto sa: http://business.westernunion.com. Okt2015
Preuzeto sa: http://sites.psu.edu/emilypsublog/2015/02/19/poverty-how-it-begins/, Nov 2015
Preuzeto sa: http://www.bbc.com/news/world-asia-pacific-12533291. Okt 2015
Preuzeto sa: http://www.federalreservehistory.org/Events/DetailView/34, Nov2016
Preuzeto sa: http://www.forextraders.com/forex-analysis/forex-fundamental-analysis/
forex-currency-code-quotation. Nov2015
Preuzeto sa: http://www.lindo.com/prices/EduPrices.pdf. Nov2015
Preuzeto sa http://www.jamesgoulding.com/Research_II/Algorithms/Algorithms%20(No%20Longer%20
Just%20Jargon%20On%20Wall%20Street).htm, Dec2015
Preuzeto sa http://www.metaquotes.net/en/metatrader5, Dec2015
Preuzeto sa http://www.youtube.com/watch?v=tRrpiQCzN3I, Dec2015

310 311
Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu - FOREX

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

336.76:339.923(4-672EU)
339.748

ГУЛАН, Бранислав
Ekonomija Srbije i Evropska unija : obećanja i očekivanja /
Branislav Gulan. Trgovanje na međunarodnom deviznom tr-
žištu - FOREX / Milorad Stamenović. - Novo Miloševo : Banat-
ski kulturni centar, 2016 (Novi Sad : Mala knjiga). - 406 str, :
ilustr. ; 21 cm

Tiraž 300.

ISBN 978-86-6029-262-1
1. Стаменовић, Милорад [аутор]
a) Европска унија - Економија - Србија b) Девизно тржиште
COBISS.SR-ID 303666695

312