KAKO DECA UČE?

ODNOSI KAO PRETPOSTAVKA UČENJA I RAZVOJA

PREDŠKOLSKE DECE

Dobrobit, delanje, odnosi

Proces kojim se dete adaptira društvenoj sredini, asimilira je, sa njom se integriše i istovremeno
razvija:
▪ bitno ljudska svojstva
▪ konkretne personalne dispozicije

UČENJE?

- Kako dete uči – dobrobit, delanje, odnosi

- CILJ PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

JESTE PODRŠKA DOBROBITI DETETA.
- Kako dete uči – odnosi
- kvalitet odnosa iz perspektive deteta
- kvalitet odnosa iz perspektive odraslog
- kvalitet odnosa iz perspektive zajednice i društvene brige o deci
▪ Bliski odrasli,

▪ Vršnjaci,

▪ Zajednica,

▪ Fizička sredina.
▪ Dete doživljava svet kroz odnose koje uspostavlja i razvija i ovi odnosi određuju njegov razvoj i učenje.

▪ Počevši od vezivanja za osobu koja se o njemu stara u najranijem uzrastu, preko odnosa koje dete razvija sa drugim
odraslima i decom, odnosi su i polazište i podupirači na koje se oslanja celokupni razvoj i učenje.
▪ Dete uči kroz odnose sa ljudima, mestima i stvarima.

▪ Deca uče holistički: njihovo fizičko, emocionalno, socijalno, jezičko, čulno, intelektualno učenje, uzajamno je povezano i
odvija se simultano.
▪ Deca upoznaju i razumeju svet kroz vlastite aktivnosti u interakciji i komunikaciji sa drugima i iskustvo učešća u
zajedničkoj aktivnosti, i sa odraslima i sa vršnjacima, podstiče detetov razvoj.
▪ Odnosi su osnova i stalni kontekst u kome dete uči kako njegove akcije utiču na reakcije drugih, kako da na siguran
način istražuje svoju okolinu, i kako da tumači i konstruktivno se nosi sa širokim spektrom osećanja, misli i iskustava.
▪ Deca se rađaju kao socijalna bića – ona su usmerena ka drugima i povezana sa njima.

▪ Kultura daje modele kako će se povezivanje nastaviti – podršku i puteve kojima će se povezanost razvijati. „Gramatika”
socijalnog ponašanja prenosi se kulturom i na ranom uzrastu se uče pravila i razvijaju očekivanja o načinima i prirodi
socijalnih interakcija.
▪ Dete uči ne samo iz onoga što vidi i doživljava oko sebe i iz sopstvenih aktivnosti već i iz načina kako se prema
njemu drugi odnose.
▪ Da bi se dete osećalo dobro neophodno je da razvije jako osećanje pripadanja i pozitivni identitet. Biti član porodice i
zajednice pomaže detetu u razvoju individualnih potreba i vrednosti, u oblikovanju deteta kao individue i uspostavljanju
vlastitih potreba i preferencija.
▪ Povezanost sa drugima i osećanje autonomije se razvijaju zajedno i uzajamno se podražavaju.
KAKO DECA UČE?
• DOBROBIT
• DELANJE Struktura i kultura Zajednica
• ODNOSI ustanove

ODNOSI

Komunikativna
Personalna

Ekspresivna
Epistemička
Igra
dobrobit

Ludička
LIČNO DELANJE Praktične
STANJE aktivnosti
Socijalna Planirano
dobrobit učenje
ODNOSI

Odrasli Vršnjaci
▪ Deca uče kroz sopstvene akcije i interakcije sa drugima!
▪ Ko su ti drugi?

▪ Delanje – sve što dete radi i uči kroz svoje sopstveno angažovanje i zajedničko učešće sa drugima,
vršnjacima i odraslima.

▪ 3 dimenzije delanja:
1. igra, 2. životno-praktične situacije, 3. situacije planiranog učenja.
▪ 4 funkcije delanja:
saznajna, komunikativna, ludička, ekspresivna.
DELANJE

4 funkcije

3 dimenzije
4 FUNKCIJE DELANJA: - Integrisane su i ostvaruju se istovremeno u različitim
aktivnostima; razvijaju se celovito. KOJA JE ULOGA VASPITAČA?

• Razumevanje kroz više nivoe znanja; razvijanje detetovih teorija o svetu; okvir za
saznajna tumačenje sebe, sveta i generisanje značenja; razvoj epistemičke svesti kroz
metakognitivne procese (praćenje sopstvenog procesa učenja).

• Deli svoje misli, doživljaje, iskustva; razmenjuje, konfontira različita mišljenja,

komunikativna postupke; proširuje svoje ideje, pravi refleksije, planira šta će zajedno sa drugima
raditi; gradi zajednička značenja; istražuje svoja osećanja i osećanja drugih; gradi
odnose sa drugima; gradi prijateljstva.

• Osećanje zadovoljstva zbog rešavanja problema; samostalno otežavanje problema; dete

ludička postavlja ciljeve; uživa u uvežbavanju neke veštine do majstorstva.

• izražavaju se kao stvaralačko biće, otkrivaju šta znaju, razumeju, čemu se čude,
šta se pitaju, zamišljaju; različiti načini i forme izražavanja
ekspresivna (reči, pokret, zvuk, kolaž, crtanje, slikanje, vajanje, modelovanje,
igre senkama, dramske igre...); svoj simbolički izraz korisiti kao koncept za druge situacije,
predmete, osnov za komunikaciju sa drugima.
1. DIMENZIJA DELANJA
▪ Igra – igra pokreće kapacitet fleksibilnosti kao najvažniji kapacitet ljudskog bića.
- omogućava nam da izgradimo okruženje kao nešto moguće, na osnovu toga menjamo sebe i svoje
postupke.
- pristup aktivnosti, ne vrsta aktivnosti.
- Svako dete ima pravo na igru (Konvencija o pravima deteta, član 31).
- Kroz igru se podržava subjektivna, psihološka, socijalna dobrobit.
- Dete sebe vidi kao uspešno u učenju i istraživanju, a svoje delanje kao vredno.

- U igri dete: (re)konstruiše značenje, stvara simbole, gradi identitet, gradi odnose.
- Na primer?
ŠTA I KAKO DETE UČI U OVOJ KONKRETNOJ IGRI?
2. DIMENZIJA DELANJA
▪ Deca učestvuju u različitim aktivnostima kao što su:

2.1. rutine – npr. aktivnosti obedovanja, odmora, održavanja higijene, pospremanja

prostora; predvidive i fleksibilne.
2.2. rituali – npr. pri dolasku i odlasku, praznični rituali, ritual prelaska na drugu aktivnost;
2.3. životni događaji u vrtiću i van njega – npr. neočekivani događaju u vrtiću ili
okruženju, kratki izleti, šetnje, organizovanje priredbi, učešće u manifestacijama.

▪ Dete u životno-praktičnim aktivnostima:

- odgovornost, samostalnost, sigurnost, spretnost, deljenje, otvorena komunikacija,
odlučivanje, lični i grupni identitet, doprinos ostvarivanju zajedničkih poslova i obaveza,
simboličko izražavanje, multipismenost, odnos poštovanja prema svakom poslu, povezivanje
vrednosti, ponašanja u porodici, zajednici i vrtiću...

▪ Na primer?
ŠTA I KAKO DETE UČI U OVOJ KONKRETNOJ
ŽIVOTNO-PRAKTIČNOJ AKTIVNOSTI?
3. DIMENZIJA DELANJA
- Socijalni proces koji se razvija kada deca i odrasli učestvuju u nekoj konkretnoj unapred izabranoj
situaciji u kojoj istražuju moguća rešenja i pregovaraju o njima.
- Nije usmereno na prenošenje, usvajanje specifičnih znanja.
- Usmereno je na podršku kvalitetu odnosa i dispozicija za učenje (radoznalost, saradnja, istrajnost,
posvećenost, preuzimanje odgovornosti).
- Učešće dece u učenju kao kokonstrukciji znanja.
- Iskustvo deteta je centar učenja, a odrasli podstiče, podržava decu u istraživanju svojih
pretpostavki, ideja, pitanja o svetu.
- Odrasli podržava dete u istraživanju ideja, pitanja, pretpostavki koje za dete imaju smisla.
-> posvećenost učenju, jačanje sklonosti ka učenju.
- Učenje kroz istraživanje; projektni pristup učenju; saradnja, dogovaranje, postavljanje pitanja,
usklađivanje; različite perspektive, načini prikupljanja, kritičkog sagledavanja informacija;
- Vaspitač ne planira unapred konačni ishod, produkt procesa istraživanja; refleksivni praktičar,
kritički se odnosi prema sopstvenoj praksi, preispituje i menja sopstvenu praksu.
- Na primer?
ŠTA I KAKO DETE UČI U OVOJ KONKRETNOJ
SITUACIJI PLANIRANOG UČENJA?
ODNOSI
KAKO DECA UČE?
• DOBROBIT
• DELANJE Struktura i kultura Zajednica
• ODNOSI ustanove

ODNOSI

Komunikativna
Personalna

Ekspresivna
Epistemička
Igra
dobrobit

Ludička
LIČNO DELANJE Praktične
STANJE aktivnosti
Socijalna Planirano
dobrobit učenje
ODNOSI

Odrasli Vršnjaci
▪ Bliski odrasli,

▪ Vršnjaci,

▪ Zajednica,

▪ Fizička sredina.
▪ Kontekst učenja
▪ Usvajanje kulture - pripadanje i identitet
▪ Individualni razvoj - samopoštovanje, samostalnost i rezilijentnost
▪ Razvijajuće kompetencije

ODNOSI U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU

• Sa kim?
• Kakvi?
 Inkluzivnost

Uključenost
dete
Sigurnost
odrasli

Kontinuitet Participacija

Podrška Uvažavanje

Integrisanost Partnerstvo
zajednica
KVALITET ODNOSA IZ PERSPEKTIVE DETETA

dete
Sigurnost

Kontinuitet Participacija
KVALITET ODNOSA IZ PERSPEKTIVE DETETA
- Da bi deca mogla da istražuju moraju se osećati sigurno.
- Osnov sigurnosti - uspostavljena čvrsta veza sa odraslim koja se bazira na ljubavi i staranju; poverenje i predvidivost.
- Socijalna - ,,ljudi koje znam biće ovde za mene”,
Sigurnost
- Fizička - ,,znam gde mogu naći moju lutku”.
- Predvidljivost - ustaljenost ritmova, dnevne procedure i rituala (na primer, prepoznavanje da će dobiti hranu po načinu
kako je majka uzima). Starije dete osećaće se sigurno u sredini i odnosima u kojima su pravila poznata i dosledna i gde
zna šta se od njega očekuje
- Kontinuitet pažnje ključnih osoba koje dobro poznaju dete, tumače i reaguju na njegove poruke, omogućavaju detetu da
iskaže svoje namere i slobodno se igra i istražuje i istovremeno detetu daje sigurnost za upuštanje u širi spektar
odnosa i aktivnosti sa novim osobama i u novim situacijama.
Kontinuitet - Prelazak iz jedne u drugu, treću, četvrtu sredinu (porodica, vrtić, prodavnica, pozorište...).
- Različite vrste iskustava u različitim okruženjima i sa različitim osobama - neprotivrečnost i povezivanje tih različitih
iskustava, tj. kontinuitet u iskustvu (socijalnom, fizičkom)
- Prelazak u novu, nepoznatu sredinu sa bliskom, poznatom osobom, susretanje sa bliskim, poznatim iskustvima u novoj
sredini - > gradimo kontinuitet.
- proces zajedničkog odlučivanja o stvarima koje nas se tiču i koje utiču na naš život i na zajednicu u kojoj živimo.
- Deca uče participirajući u zajedničkim aktivnostima sa odraslima i drugom decom.
- Participirati - učestvovati u procesu razmene kroz koji se izgrađuje zajedničko značenje u odnosima uzajamnog
Participacija uvažavanja i podsticanja autonomije. To znači biti aktivno uključen, biti aktivni agens, onaj koji utiče na svet oko sebe, a
ne pasivni učesnik aktivnosti i zbivanja koje su za dete drugi organizovali.
- uključenost u proces donošenja odluka, od mikro plana izbora šta će se igrati do plana pomoći u osmišljavanju i razvoju
prirode događanja u okruženju u kome deluje.
- Ne postoji donja granica za pravo na participaciju – deca mogu da participiraju na svakom uzrastu.
- Način participacije dece treba da je određen razvojnim kapacitetima dece, iskustvom i njihovim interesovanjima. I bebe
i mala deca imaju svoje mišljenje i sposobna su da ga izraze, a ono što se menja sa uzrastom su forme izražavanja.
- Stvaranje okruženja u kome deca mogu da izraze svoje mišljenje, ideje...
KVALITET ODNOSA IZ PERSPEKTIVE DETETA - PRIMERI
Npr.

Fizička predvidljivost se javlja u primerima svakodnevne igre sa istim lutkama u omiljenom kutku vrtića, u primeru
Sigurnost drveta u dvorištu vrtića oko koga su se sva deca igrala. Primećuje se da kod većine ispitanika, postoji neko mesto u
okviru vrtića, u kojem su se osećali sigurno kao što su drvo u dvorištu vrtića, rupa u ogradi, poseban kutak u vrtiću.
Još neki primeri sigurnosti u vrtiću jesu prihvaćenost deteta od strane vaspitača i vršnjaka. Dete voli da ide u vrtić samo
kada ide i njena najbolja drugarica. Ono što se može zaključiti na osnovu intervjua, koji su sprovedeni, jeste da je za
javljanje osećanja sigurnosti važno da dete vidi da se vaspitač interesuje za njegove potrebe i za njegovo mišljenje.
Primer za to može biti, kada vaspitačica pita dete da li je dobilo brata ili sestru, što dovodi do toga da dete odmah
razvija osećaj sigurnosti u odnosu na vaspitačicu. Još jedan primer je da je vaspitačica kada je dete tražilo svoju kulu od
kockica uputila dete na to gde je danas ta kula.
Prisutan je kontinuitet između dva i više okruženja, gde su igračke koje su bile na raspolaganju deci bile identične ili
slične onima koje su svi imali kod svojih kuća (lutke, automobili, puške), imali sličan ritam dana tokom vikenda i u vrtiću
i relativno brzo je protekao period adaptacije, jedno dete je poznavalo vršnjake i pre vrtića, jer su se igrali zajedno u
Kontinuitet parku ispred svojih zgrada. Pored kontinuiteta ove vrste, bio je prisutan kontinuitet pažnje ključnih osoba u okviru koga
prepoznajemo neke od načina reagovanja vaspitača na poruke koje mu dete šalje, od toga da vaspitač prilazi detetu
samo da bi ga upitalo - Kako si? Da li si dobio brata/sestru?

Participacija se odvijala u odnosu između deteta i vršnjaka, u kojem su deca imala prilike da zajedno odluče kojih će se
igara igrati u dvorištu vrtića. U jednom sličnom primeru primećujemo da je dete u dijalogu sa još jednim detetom imalo
prilike da izrazi svoje mišljenje, i da se zajedno sa njim dođe do rešenja i dogovora kojih će se igara igrati, te im omiljena
Participacija igra postaje igra i prostor do koje su zajednički došle, odnosno igra lutkama u kutku za lutke gde su se samo njih dve
igrale.
 Uključenost
dete
Sigurnost
odrasli

Kontinuitet Participacija

Podrška* Uvažavanje

U novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i

obrazovanja – Godine uzleta umesto podrške kao
ojačavanja, kvalitet odnosa iz perpektive odraslih određen
je kao održavanje balansa.
KVALITET ODNOSA IZ PERSPEKTIVE ODRASLOG
- Istinsko bavljenje detetom.
- Osetljivost i individualizovanu negu i staranje o zadovoljavanju potreba deteta. Na primer, odrasli i u situaciji zauzetosti, svojim obraća-njem,
osmehom, pogledom, dodirom, emituje tu poruku sasvim malom detetu, a starijem je emituje davanjem objašnjenja za svoje aktivnosti ili uključivanjem deteta u aktivnosti
Uključenost kojima se bavi,
- Podešenost (usklađenost) - razumevanje dečje perspektive (slušati, posmatrati ono što nam dete govori verbalno,
neverbalno).
- Refleksivnost - promišljanje pre, tokom i nakon akcija koje odrasli preduzima razumevanje da naše personalne karakteristike
utiču na način kako će se drugi odnositi prema nam. Na primer, refleksivnost uključuje postavljanje pitanja sebi: Zašto se to desilo? Kako sam ja tome
doprineo? Kako ja to razumem, a kako to razume dete? Šta bi bilo bolje da uradim?

- dečjem razvoju i učenju,

- važno je da dete ima bliske i stalne odnose sa roditeljima ili drugom osobom koja se stara o njemu i da taj odrasli,
- odrasli-dete - asimetričnost, ne samo u znanju, kompetencijama, iskustvu, već pre svega u moći.
Podrška kao -Na primer, odrasli ne donosi odluku u ime deteta („moć nad”) nego daje mogućnost detetu da pravi vlastiti izbor („moć za”)
ojačavanje* i/ili dete i odrasli kroz dijalog donose zajedničku odluku („moć sa”).
-Održava balans*, modeluje, podupire, proširuje aktivnosti. - pomaže detetu da razume i kontroliše svoje želje, potrebe, namere,

- postavlja jasne granice u ponašanju i očekivanjima na način koji je dosledan i sa uvažavanjem,
- pruža mogućnosti i podršku detetu za učenje novih veština i kompetencija,
- pruža mogućnosti detetu da razvija socijalne veštine kroz stalne odnose sa različitim osobama i
drugom decom,
- pruža mogućnosti i podržava dete u učenju kooperativnih odnosa sa drugima i veština,
razrešavanja konflikata.
- pomaže detetu da razume vlastito psihičko stanje i stanje drugih,
- pomaže detetu u ponovnom uspostavljaju narušenih i trenutno prekinutih
odnosa,
- štiti dete od onoga čega se plaši i opasnosti kojih i ne mora biti svesno.

- proces izgradnje uzajamnog odnosa poštovanja i razumevanja,

- razume potrebe i težnje deteta izgrađuje to razumevanje kroz posmatranje; spreman je da uči od deteta i onih koji su detetu
Uvažavanje bliski kroz fleksibilan, individualizovani odnos i aktivno uključivanje deteta.

- poštovanje deteta kao individue: prepoznavanje i uvažavanje specifičnih detetovih potreba, osećanja i interesovanja
uzimanje u obzir onoga što interesuje, brine i čime se zanima dete, obraćanje pažnje na govor deteta i adekvatno reagovanje
- uvažavanje detetovih odnosa sa njemu bliskim osobama – prijateljima, članovima porodice, kao i ljubimcima i predmetima koji
su za njega važni...
U novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta umesto podrške kao
ojačavanja, kvalitet odnosa iz perpektive odraslih određen je kao održavanje balansa.

Vaspitač planiranjem, organizacijom i postupcima ostvaruje balans:

- između kontinuiteta, poznatog i predvidljivog sa jedne

Održavati balans ne znači imati jednak ili sličan strane, neophodnih za detetovo osećanje sigurnosti i, sa
druge strane, fleksibilnosti, izazova, novina i
broj aktivnosti koje vodi vaspitač naspram
nepredvidljivosti koje stimulišu detetov razvoj i učenje;
aktivnosti koje razvijaju deca samostalno, - između, sa jedne strane, uvažavanja detetovih osećanja,
već je to balans u načinima učešća vaspitača u podsticanja radoznalosti, inicijative i samostalnosti i,
svim dešavanjima, situacijama i aktivnostima. sa druge strane, podvlačenja pravila koja omogućavaju deci
i odraslima da žive u harmoniji i doprinose razvoju samokontrole;
- između detetove ranjivosti i zavisnosti od odraslog i, sa
druge strane, sagledavanja deteta kao kompetentnog,
uvažavanja prava deteta i odgovarajuće podrške većoj
samostalnosti;
- između inicijative, izbora i učešća deteta i planirane
namere, usmeravanja i vođenja od strane vaspitača.
KVALITET ODNOSA IZ PERSPEKTIVE ODRASLOG - PRIMERI
Npr.
Vaspitač šalje poruku „tu sam ako ti zatrebam“. Dete se penje na brdašce u dvorištu. Vaspitačica stoji kod letnjikovca i deca
znaju da je ona tu ako žele da dođu po vodu, po još jednu lopaticu, loptu i drugo. Povremeno dođe do brdašca, razgovara sa
Uključenost njima i učestvuje u igri.
Kada je jedan dečak koji je na adaptaciji u vrtiću plakao, vaspitač mu priđe, razgovara sa njim.

Vaspitač primećuje da deca slažu sve šišarke koje postoje u sobi na jedno mesto i pitavši ih čemu im služe, dobija odgovor
da deca prikupljaju građu za kuću od šišarki u kojoj će živeti njihove kartonske lutke iz prethodnog projekta. Vaspitač
odlučuje da donese još neke šišarke u vrtić, poziva roditelje da donesu šišarke za kućicu i razgovara sa decom o
Podrška kao mogućnostima povezivanja šišarki u kućicu, prave nacrte mogućih kućica i razgovaraju o tome da bi bilo dobro da ipak
ojačavanje* poštuju neka pravila, da kućicu prave na jednoj lako pokretnoj mušemi zato što će tako spremačice moći lao da počiste deo
tepiha oko mušeme, a oni će moći svuda da prenose svoju kućicu od šišarki.

Vaspitačica uzima u obzir želju deteta da poseti jaslice, jer voli bebe, pa ih zajedno sa njom posećuje. Ista devojčica je imala
prilike da aktivno učestvuje u pripremanju koreografije, pa je mogla sama da predloži plesne korake, које је vaspitačica
Uvažavanje uvažila, što je primer aktivnog slušanja deteta i davanja mogućnosti da odlučuju ravnopravno u svetu koji ih okružuje.
 Inkluzivnost

Uključenost
dete
Sigurnost
odrasli

Kontinuitet Participacija

Podrška Uvažavanje

Integrisanost Partnerstvo
zajednica
KVALITET ODNOSA IZ PERSPEKTIVE ZAJEDNICE I DRUŠTVENE BRIGE O DECI
- Više aspekata podizanja malog deteta: nega, zdravstvena zaštita, vaspitanje, učenje, briga, staranje, ishrana,
rekreacija, socijalizacija,
-Više područja javnog delovanja: socijalno, zdravstveno, prosvetno, kulturno,
Integrisanost - vaspitanje – zajednička socijalna odgovornost (vrtić, škola, porodica, lokalna zajednica...),
- univerzalna dostupnost (deca sa potrebom za dodatnom podrškom, deca različitih socijalnih, etničkih, geografskih i
kulturnih sredina i porekla),
- Diversifikovani oblici rada sa decom i porodicom (poludnevni, celodnevni, igrovnice, specijalizovani programi...),
- Sveobuhvatnost uzrasta (od rođenja do školskog uzrasta),
- horizontalni i vertikalni kontinuitet
- usklađeno delovanje različitih servisa, programa i usluga iz različitih sektora (socijalna zaštita, zdravstvo, prosveta,
kultura).

- Sva deca bez obzira na socijalno i zdravstveno stanje imaju pristup predškolskom vaspitanju, uključivanje u
zajednicu i pravo na smisaoni život, pravo da bude saslušan, uvažen i da učestvuje u odlučivanju,
- Deca i svako ko se se neposredno, posredno bavi decom ima mogućnost doprinosa u kreiranju i razvijanju
Inkluzivnost društvene prakse brige o deci,
- Ne – procenjivanje toga da li su deca primerena postojećoj društvenoj praksi vaspitanja.
- Da – procenjivanje primerenosti i menjanje društvene prakse vaspitanja u skladu sa potrebama dece i porodice.

- Razvijeni socijalni odnosi kao mreža uzajamne podrške – uzajamna dostupnost resursa svih onih koji su uključeni u
proces vaspitanja (porodica, vrtić, škola, lokalne organizacije, institucije, nadležna ministarstva,
- Društvena praksa vaspitanja dece – preklapajuće sfere interesa,
Partnerstvo - Uzajamna interakcija različitih pojedinaca, grupa, institucija – odnos ravnopravnosti, razmene, autentičnosti,
uvažavanja, demokratskih procedura i kompatibilnog konteksta,
- Dimenzije procesa partnerstva – participacija, deljenje moći i poverenje.
LITERATURA:
Krnjaja, Ž., Pavlović Breneselović, D. (2017). Kaleidoskop – projektni pristup učenju. Beograd: Institut za
pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pavlović Breneselović, D. (2012). Odnosi na ranim uzrastima. U Baucal, A. (ur.) Standardi za razvoj i učenje dece
ranih uzrasta u Srbiji (133-150). Beograd: Institut za psihologiju/UNICEF.

Pravilnik o Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2018). Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik, br.
16/2018