Službeni “šalabahter” iz kolegija FIZIKA 2 1

MEHANIČKO TITRANJE
Jednostavno harmoničko s  t   A sin 0t   
titranje 2
Elastičnost materijala
d 2s
  02 s  0 0 
F l F l d l T0
 E      E    dt 2
S l S l d l T 0 - neprigušeno titranje
V 1
p  B   Prigušeno titranje s  t   Ae t sin 0t   
V B d 2s ds
 2   02 s  0
Fel  k  l dt 2 dt   0 2   2  
b
T - prigušeno titranje 2m
Moduli elastičnosti materijala Kritično prigušenje:   02
2

d Logaritamski dekrement:
Youngov l Poissonov     T0
E   d
modul
l broj l 0
elastičnosti Faktor dobrote: Q 
l 2
Volumni E Stlačivost Prisilno titranje s  t   A   sin t   
modul B  d 2s ds
elastičnosti 3 1  2   dt 2
 2  02 s  A0 sin t
dt A0 
F0
Torziona m
Modul E
G konstanta D
torzije 2 1   
Zbrajanje dvaju različitih paralenih harmoničkih
titranja
Harmonički oscilator
d 2s k a) jednakih frekvencija:
 s0 s  t   A sin t  0 
dt 2 m s  s1  s2  A1 sin t  01   A2 sin t  02 
k m
 T  2   2 f b) različitih frekvencija: ( A1  A2  A )
m k
1 s  s1  s2  A sin 1t  01   sin 2t  02 
E  kA2
2
1  2
Matematičko njihalo Frekvencija udara: fu   f1  f 2
2
d 2 g l
   0 T  2
dt 2
l g Zbrajanje ortogonalnih harmoničkih titranja
x  A1 sin 1t  y  A2 sin 2t   
Fizikalno njihalo
d 2 mgL I E P Intenzitet (gustoća)
  0 T  2 I   wv
dt 2 I mgL S t S energijskog toka

Torzijsko njihalo
Matematičke relacije:
d 2 D
sin      sin  cos   cos  sin 
I
2
   0 T  2
dt I D
cos      cos  cos  sin  sin 
 r 4
M  D D G 1
2 l cos   cos   cos      cos     
2
 Službeni “šalabahter” iz kolegija FIZIKA 2 2

MEHANIČKI VALOVI 2s  2s

Transverzalni valovi na žici:   0,
2s 1 2s x 2 F t 2
 0
x 2 v 2 t 2 F
 t x Brzina širenja vala: v
s  x, t   A sin 2    , s  x, t   A sin t  kx  
T   Refleksija i transmisija valova:
 2 2 v v
v   f ,v  , k ,   x  kx Ar  2 1 Au , At 
2v2
Au
k   v1  v2 v1  v2
Širenje valova u sredstvu bez apsorpcije:
Ravni val: s  x, t   A sin t  kx  0 
Longitudinalni valovi ( Valovi zvuka)
A
r

Sferni val: s  r , t   sin t  kr  0  2s  2s
  0 ,
2s  2s
 0
x 2 E t 2 x 2 B t 2
2L
Rub: čvrst – čvrst: n 
n u čvrstom tijelu u tekućini u plinovima
Kundtova cijev E 1 p RT
v 1 E v v v  
fš  š  frekvencija u štapu    M
š 2l 
p Brzina zvuka u zraku u ovisnosti o temperaturi:
vp  f p   brzina u plinu
 t
v  332 m/s 1+
273.15 K
Energija mehaničkih valova
Ukupna energija čestice koja harmonički titra: Stojni valovi na napetoj žici
1 Uvjet za nastajanje stojnih valova:
E  Ek  E p  m 2 A2
2 2L
n  , n  0,1, 2,3,...
1 n – broj čestica u n
E  m 2 A2 nV
2 jedinici volumena Transverzalni stojni valovi na napetoj žici
E v v v n F
w Gustoća energije fn  n , fn  
V n 2L n 2 L 
1 v
w  2 A2 osnovna frekvencija: f0 
2 2L
wSvt Stojni longitudinalni valovi
P  wSv Snaga
t Matematički oblik stojnog vala u štapu:
1 s  x, t   2 A cos  kx  sin t 
P  2 A2 Sv
2  I 
E P Intenzitet (gustoća) Razina jakost zvuka: L  10 log  
I   wv  I0 
S t S energijskog toka 12
I 0  10 W/m 2
- jakost zvuka na pragu čujnosti

Širenje valova u sredstvu sa apsorpcijom:

v  ro  vD
Ravni val: s  x, t   Ae x sin t  kx  0  Dopplerov efekt: fD  fI
v  ro  vI
Sferni val: s  r , t  
A  r
r

e sin t  kr  0  v – brzina zvuka, vD - brzina detektora , vI - brzina
izvora
 Službeni “šalabahter” iz kolegija FIZIKA 2 3

ELEKTROSTATIKA Q
 - linijska gustoća naboja
l
Tok električnog polja kroz površinu S :    ES  DS
Q
Vektor električnog pomaka: D   E   0 r E   - plošna gustoća naboja
S
Gaussov zakon za elektrostatsko polje:  D  dS  Q
s
Q
  - volumna gustoća naboja
Prva Maxwellova jednadžba:
V
Q
 D  dS    dV
s V
, div D   D   Električni kapacitet kondenzatora: C 
U
S
QQ r
Coulombov zakon: F  1 22  Kapacitet pločastog kondenzatora: C   0 r
4 r r d
Jakost električnog polja u nekoj točki prostora: 1 2
Energija električnog polja: Ee   E V , V  Sd
F 2
E Gustoća energije električnog polja:
Q Ee 1 1
Jakost električnog polja točkastog naboja na udaljenosti r: we    E0 2  ED
1 Q 1 Q V 2 2
E  rˆ   r , r  r  rˆ
4 r 2
4 r 3 ELEKTROMAGNETIZAM
1 Q
(Za točkasti naboj iznos jakosti el. polja: E   )
4 r 2 Tok magnetskog polja kroz površinu S:
Rad električne sile pri pomicanju naboja Q iz točke A u točku   B  S  BS  cos 
B
B
B: WAB  Q E  ds  E pB  E pA  Q  A   B   Q U AB
 Gaussov zakon za magnetsko polje:  B  dS  0
S
A
Potencijalna energija dvaju točkastih naboja Q i Q : Druga Maxwellova jednadžba:

Ep 
1 QQ
  B  dS  0 , div B   B  0
4 r S
Magnetska indukcija i jakost magnetskog polja:
Električni potencijal točkastog naboja Q :
B   H  0  r H
Q1  W
 
4 r
  
 Q
Biot – Savartov zakon: dB 
 I  dl  r

 
Kada el. polje ovisi samo o udaljenosti r, jakost el. polja i el. 4 r3
potencijal povezani su relacijom: I
d Magnetska indukcija ravnog vodiča: B 
E r    , E  r   grad    2 a
dr NI
Gradijent skalara definiran je kao: Magnetska indukcija unutar zavojnice: B  
l
A A A
grad A    A  i j k Lorentzova sila
x y z Gibanje električki nabijene čestice:
Divergencija vektora definirana je kao: a) u stalnom magnetskom polju F  Q v  B  
    
div A    A   i 
 x y z 

j  k   Ax i  Ay j  Az k  b) u stalnom električnom polju F  QE

Električni dipol: p  Ql , gdje je l udaljenost između dva

Vodič kojim teče struja u magnetskom polju: F  I l  B  
Q
naboja (suprotnih predznaka) Jakost električne struje: I 
Potencijalna energija el. dipola: E p   p  E t
Faradeyev zakon elektromagnetske indukcije:
Električni kapacitet vodiča: C 
Q d
  ind   N
dt
 Službeni “šalabahter” iz kolegija FIZIKA 2 4

Treća Maxwellova jednadžba: N 2 SI 2 

d B Energija magnetskog polja: Em    VH 2
 E  ds   dt  B  dS
K S
, rot E    E  
t Gustoća energije magnetskog polja:
2l 2

 H  ds   I   j  dS
Em 1 1 2
Ampereov zakon: wm   H 2  B0
2
i
K i S V 2

Četvrta Maxwellova jednadžba:

d D Elektromagnetski valovi
 H  ds   j  dS + dt  D  dS , rot H  j 
t 1 2 B 1 2 E
K S S Valne jednadžbe:  B 2 2
2
 E 2 2 2

c t c t
Provodna struja: I pr   j  dS
1 c
S Brzina širenja EM valova u sredstvu: v  
  r r
d
Zakon očuvanja naboja:  j  dS   dt    dV Indeks loma sredstva: n 
c
S V v
Jednadžba elektromagnetskog vala
Simetrija električnog i magnetskog polja:  r u 
Faradayev zakon indukcije Ampereov zakon E  E0 sin   t 
 v 

  E0 sin t  k  r  2
d d , k
K E  ds   dt S B  dS K H  ds  dt S D  dS  r u 
B  B0 sin   t  
  B0 sin t  k  r 

 v 
Pregled Maxwellovih jednadžbi: E0 
Valno otpor (valna impedancija sredstva): R0  
Integralni oblik Diferencijalni oblik H0 
 D  dS    dV div D   D   Veza između amplituda E0 i B0 : E0  v  B0
s V
Ukupna gustoća energije EM- polja:
 B  dS  0 div B   B  0 1
w  we  wm   E y2 
1 2
Bz
2
S
2
d B
 E  ds   dt  B  dS
K S
rot E    B  
t
Gustoća toka energije (intenziteta), tj. snaga po jediničnoj
površini (srednja vrijednost iznosa Poyintingovog vektora):
d D 1  2 1
 H  ds   j  dS  dt  D  dS rot H   H  j 
t
 
2 
E0  E0 H 0
2
K S S

Maxwellove jednadžbe u vakuumu:

Integralni oblik Diferencijalni oblik GEOMETRIJSKA OPTIKA
sin  n2
 E  dS  0  E  0 Zakon loma (Snelliusov zakon): 
s sin  n1
1 E
 B  dS  0  B 
Jednadžba konjugacije za sferno zrcalo i za tanku leću:
c 2 t 1 1 1 1
 Dpt 
S
j ,  
d f a b f
 E  ds   dt  B  dS
K S
  B=0 Linearno povećanje sfernog zrcala i tanke leće:
y b
1 d B m 
 B  ds  c2 dt  E  dS  E  
t
y a
K S
 Službeni “šalabahter” iz kolegija FIZIKA 2 5

FIZIKALNA OPTIKA Polarizacija svjetlosti

a y Polarizacija svjetlosti refleksijom:
Youngov pokus:  k   , k =1,2,3,... tg B  n Brewsterov zakon
d
a - udaljenost između pukotina, d - udaljenost pukotina Polarizacija svjetlosti pomoću selektivne apsorpcije:
od zastora, y - udaljenost k -te pruge od središnje pruge I  I  0   cos2  Malusov zakon

Fraunhoferov ogib (Difrakcija) FOTOMETRIJA

d 
sin 2  sin   v
Jedna pukotina: I    I 0    Svjetlosni tok
d
2 d v


sin   Intenzitet svjetlosti Iv  r   cd 
   d
dI  ,  
Uvjet za Uvjet za pokrajni maksimum: Luminacija (sjaj) Lv  r   v  nit 
minimum: 2k  1 dS cos 
d sin  k  k  d sin    , k =  1,  2,  3,... d v
2 Osvjetljenje(iluminacija) Ev  r   lx 
dS
Dvije pukotine: Svijetljenje(svjetlosna M v    Lv
2 2 ekscitancija)
 d     2 D 
 sin   sin     sin   sin    Is 
v
I D    I 0       Srednja jakost svjetlosti:
4
 
 sin    sin  
sin   
d D
I
        Lambertov zakon: E cos
r2
d - širina pukotine, D - razmak između pukotina
KVANTNA PRIRODA SVJETLOSTI
Uvjet za minimum: Uvjet za maksimum:
 d sin  k  k  Stefan – Boltzmannov zakon
d sin  k   2k  1 
2 I   f  ,T  d , I   T 4
0
Ogib na optičkoj rešetki: Fotoelektrični efekt:
2 2
  b     2 Nd  h  f g  Wi , h  f  Wi  Ek , Ek  e U z
 sin   sin     sin   sin   
I    I 0      
 d
 sin    sin  
sin   
b
        Konstante:
 0  8.85 1012 F/m
d - udaljenost između pukotina, N - broj pukotina
e  1.6 1019 C
Uvjet za minimum: Uvjet za me  9.111031 kg
 m maksimum:
mp  1.67·1027 kg
d sin  k   k   , d sin  k  k 
 N2
c  3 108 m/s
k  0,1, 2,3,..., m  1, 2,3,..., ( N  1)
0  4 107 H/m
 1   6.67 108 W/  m2 K 4 
Moć razlučivanja rešetke: 
 kN h  6.626 1034 Js
d k
Kutna disperzija svjetlosti: 
d  d cos 