Beleške sa vežbi, analiza teksta Povelje Kulina bana

*vъn predlog koji ide sa akuzativom i lokativom

*im-ę ak. jd. imenice sr. roda -n- promene

*otьk-a gen. jd. imenice m. roda -ŏ-/-jŏ- promene

*i veznik

*syn-u gen. jd. imenice m. roda -ŭ- promene, nastavak -a došao analogijom prema -ŏ-
promeni

*i

*svętajego gen. jd. m. roda odr. vida prideva (složena pridevska deklinacija: *svęta +
jego, nastavak za oblik *svętaj-ego); *svętajego > ... *svetago (fonetika) > *svetogo
(analogija prema zamenicama tvrde zameničke promene tipa *tъ, gen. *togo) >
svetoga (genitivni nastavak analogijom prema imenici uz koju pridev stoji;
dominantna imenička deklinacija -ŏ-/-jŏ-)

*duha gen. jd. imenice m. roda -ŏ- promene

*azъ do /ja/ samo fonetika sa analoškim uopštavanjem protetičkog /j/ i gubljenjem /z/

*ban-ъ nom. jd. imenice m. roda -ŏ- promene

*bosьnьskъjь nom. jd. m. roda odr. vida prideva (složena prid. deklinacija
*bosьnьskъ + jь; nastavak za oblik *bosьnьskъj-ь) do savremenog oblika samo
fonetika

*kulin-ъ nom. jd. imenice m. roda -ŏ- promene

*prisęgajǫ >... *prisezaju = prisežem (prisezam)
Analogija prema atematskim glagolima.
1. lice jd. = 3. lice mn. *prisezaju

*teb-ě dativ lične zamenice drugog lice jednine

Današnji oblik: tebi analogijom prema enklitici *ti

*kъnęge > ... knež-e vok. jd. imenice m. roda -ŏ-

Krvaš-u vok. jd. imenice m. roda -jŏ-

Nastavak poreklom nastavak -jŭ- promene, koja se pri prelasku sa pie. na psl. jezik
inkorporirala u -jŏ-, i dala joj svoj vokativni nastavak. Simetrija nastavaka za vok. jd.:
-ŏ- -*e : -jŏ- -*‛e; -ŭ- -*u : -jŭ- -*‛u.

*vьhěmъ > ... *svěm > svim // *mojimь analogija prema mekoj zameničkoj promeni
dat. mn. m. r. pridevska opšta (određena), mešovita promena, ovaj oblik je tvrde
promene (jat je marker)

*gordjanmъ... > građam Dubrovčam

Istorijska deklinacija imenice građanin: jednina: -ŏ-; množina -n-. U množini je sve
oblike imala prema -n- promeni osim instrumentala, taj instrumental ostao je
instrumental -ŏ-: *-y.
1) Arhaična razvojna linija: -n-
*gordjan- + -mъ > *gordjanmъ > *gordjamъ > *gord’amъ > *grad’amъ > *građamъ
> građam
2) Inovativna razvojna linija: -n- potpada pod uticaj -ĭ-
*gordjan- + -ь-mъ > *gordjanьmъ ... > ... *građanьm
dat-instr. dvojine -(ь)ma
1) Prva faza uticaja dvojine na množinu jeste mešanje oblika dativa i instrumentala u
množini pod uticajem sinkretizma u dvojini
dat. građanьm : instr. građani > građanim
2) Druga faza uticaja dvojine na množinu jeste od 15. veka i podrazumeva to da
dvojina svoje nastavke za oblik pokloni množini
građanima
*pravъjь nom. jd. m. roda odr. vida (*pravъ + jь) do savremenog stanja samo
fonetika

*prijatel’ь nom. jd. im. m. roda -jŏ-

*byti infinitiv pomoćnog glagola

*vamъ > vam lična zamenica drugog lica množine u dativu (*vamъ : *vy → vama :
vam (od 16. veka iz dvojine, a kraći oblik postaje enklitički)
za ak. *vy je osnovni oblik

*otъ *selě /od selě/

*do
*věka gen. jd. imenice m. roda -ŏ-

*pravъ > prav ak. jd. m. r. neodr. vid

*gojь > goj ak. jd.imenice m. roda -jŏ-

*dьrgěti > ... držati -i- vrsta, glagol u infinitivu

*sъ(n)
*vami /s vami/ instr. lične zamenice drugog lica množine vama od 16. veka iz dvojine

*pravǫ > pravu ak. jd. ž. r. neodr. vid *pravǫ : *pravǫjǫ (... > pravū)

* věrǫ > věru ak. jd. -ā-

*do kolě /do kola/

/sьm/ *jesmь > *jesm > *jesьm

*givъ ... > živ nom. jd. m. r. neodr. vid

*ne + *jesmь *jesmo

*ne + *jesi *jeste
*ne + *jest +e *je(s) > je *[je]sǫ > su

1) Svršeni vid 2) Nesvršeni vid

*proberǫ [u] -e-m *proberemo *berǫ *beremъ

*proberešь [š] *proberete *berešī *berete
*probereø *proberǫ [u] *beretъ *berǫtъ

nom. mn.
*vьhi m. r.
*dubrovъčan-e -n- dubrovčani analogija prema -ŏ-/-jŏ-

ki-re < *že nom. mn. m. r.

*kiji > *ciji (ции) > *cii > *ci > *ki > k-oj-i

*hodę-tъ > hode

*mojem-u sr. r.
*mojemь > mojem (lok. jd.)
po + dativ jednine *mojemu > *moemu > *moomu > momu
*mom (+e)
Mojem, mojemu, mom, momu, mome.

*vladaniju dat. -jŏ-

*vladanij-i lok.

*tьrgujǫtʼe > [...] trgujuć-e (nom. mn. m. r.) // trgujuć-i (nom. jd. ž. r.)
Particip prezenta aktiva > glagolski prilog sadašnji
Particip prezenta pasiva gubi se; ostaju pojedinačni okamenjeni oblici koji prelaze u
prave prideve (lakom, pitom).
Particip preterita aktiva > glagolski prilog prošli
Particip preterita pasiva > glagolski pridev trpni
Particip perfekta > glagolski pridev radni

*godě si

*kъto > ko (nom. imeničke upitne zamenice za lica)

*hotʼe-tъ 3. l .jd. prezenta glagola hteti

*krěvati inf.

*mine-tъ

instr.jd.
*pravojǫ > pravow > pravom
*věrojǫ > věrow > v(j)erom
Analogijom prema -ŏ-/jŏ- promeni instrumentalno -m dolazi u ženski rod i potiskuje
nasleđeno -w, ali putem ličnih zamenica prvog i drugog lica jednine.
gradom, konjem > mnom, tobom > slobodom, verom...

*pravyjimь > pravim instr.jd. sr. r.

*sьrdьkomь > srcem -ŏ-/jŏ-

*ję ak. mn. m.r. *jь (odnosi se na Dubrovčane) ih /njih jeste analogijom prema
genitivu.

bez(ъ) + gen. jd. (ž. r.)

*vьsakoję > svake (opšta pridevska zamenica)
*zamenica svakoji nastala slaganjem svak + koji.
*zled-i -ĭ-
*razvě što

*mi > mi enklitički oblik lične zamenice 1. l. jd. u dativu

kъto ...> ko nom. upitne imeničke zamenice za lica

*dad- + -tъ > *dadtъ > *dattъ > dastъ

da-m da-mo
da-š da-te
da dadu, dade, daju

instr. jd. ž. r.
*svojejǫ > svojew > svojom pridevska prisvojna zamenica za svako lice
*volʼejǫ > voljew > voljom -jā-
*silojǫ > silow > silom -ā-

poklon ak. jd. -ŏ- (deverbativ od glagola pokloniti)

*da rečca

*jimъ > jim lična zamenica trećeg lica, dat. mn. m. r. njima // im
*vъn *kъn *sъn *kъn *jimъ > *kъ *njimъ > njim > njim-a
perifraza da + prezent

*ne *bǫde-tъ 3. lice jd. prez. gl. biti

od + gen. mn.
*otъ
*mojihъ > mojih m. r. pridevska prisvojna zamenica za prvo lice
*čьstьnikъ > časnik -ŏ-
*čьstьnik-ъ > *čǝsnik-ø > *čǝsnik-ov > časnik-ā sokqqinokqq gradqq
-а (od 15. veka); istovremeno od 15. veka -м-а ulazi u množinu
*sil-y gen. jd. -ā- danas sil-e analogijom prema -jā-
*i
*do
*kolě

*u *mene predloško-padežna konstrukcija u + gen. // vъn + ak., lok.

*bǫdǫ-tъ > budu

*dati
*jimъ

*sъvětъ ak. jd. -ŏ- svet (oko nas); Sveti Sava; svet (savet)

*pomot’ь ak. jd. ženskog roda -ĭ-

*kako-že upitni prilog za način

*seb-ě (*meně, *tebě) dat. lična zamenica za svako lice;seb-i nastalo analogijom
prema enklitici *s-i (*m-i, *t-i)

*koliko-že upitni prilog za količinu

*mog-y particip prezenta aktiva u nom. jd. m. r.; posvedočeno mog-e u tekstu rezultat
je analogije prema participskim oblicima 3. vrste *znaję)

bez + gen. jd.

*bez(ъ)
(opšta pridevska zamenica)
*vьhogo ... > *svego > svega
*zъlajego ... > *zlago > *zlogo > zloga -o- smenjuje -a- analogijom prema tvrdoj
zameničkoj promeni (*togo)
*primysl-a muški rod -ŏ- ova imenica (kao i druge koje su nastale od odgovarajućih
glagola kao deverbativi: pomisao, zamisao...) prešle su u paradigmu ženskog
gramatičkog roda -ĭ- analogijom prema imenici misao)
*tako prilog za način po poreklu zamenički

*mi dativ enklitički oblik lične zamenice 1. lica jednine

*bog-e vok. jd. -ŏ-

*pomagaji ... > pomagaj 2. lice. jd. imp. glagola pomagati

nom. jd.
*se > s-ij-e sr. rod
*svętoje ... > sveto sr. rod odr. vid
εὐαγγέλιον (*jevanđel-ij-e) -jŏ-
-*ьje : -ije (rezervisana za crkveni, srpskoslovenski jezik), -je (rezervisana za narodni
jezik)

*azъ ... > ja nom. lične zamenice 1. lica jd.

*radoj-e nom. jd. -jŏ-

diakonus // διάκονος (διάκος) (*dijakъ) nom. jd. -ŏ-

*ban- + -*jь > *bańь prisvojni pridev u nom. jd. m. r. neodr. vida

*pisahъ 1. lice jd. aor. glagola pisati

*sьjǫ > siju ak. jd. ž. r. pokazne pridevske zamenice *sь meke zameničke promene

*kъńigǫ ! (u stsl. posvedočena samo kao pl. tantum: kъńigy) ak. jd. -ā-

*povel’ejǫ > *povel’ew > *povel’ow > povel’om instr. jd. -jā-
(*silojǫ > *silow -ā-)
*bańejǫ > *bańew > *bańow > bańom instr. jd. ž. r.
* instrumentalno -m dolazi analogijom prema muškom rodu (-ŏ-/jŏ-), a posredstvom
ličnih zamenica prvog i drugog lica u jednini i lične zamenice svakog lica zato što ove
zamenice ne razlikuju rod

od + gen. jd.
*otъ
*roždьstv-a gen. jd. -ŏ-
*hristov-a gen. jd. neodr. vid

*tysǫt’-i -ī-/-јā- imenica

*sъto -ŏ- po poreklu imenica, prešla u kategoriju broja
*osmьdesętъ osnovni broj
*devętь -ĭ- osnovni broj
*lětъ od 15. veka dobijamo oblik let-a -m-a -ьь

*měsęk-a gen. jd. -ŏ-

augustus (*avьgust-a) -ŏ- gen. jd.

u + ak. jd.
*vъn
*dъvadesęt-i osnovni broj od 14. veka dobijamo oblik dvadeset (trideset, četrdeset)
bez finalnoga -i da bi se izbegla homonimija sa istim tim rednim brojevima (a već je
postojala podrška u sistemu za oblike bez -i, od pedeset naviše)
*devętyi redni broj

*dьnь -n- promena, prišla imenicama -ŏ- promene

*usěken-ije -jŏ-

*golv-y gen. jd. -ā- oblik glave rezultat je analogije prema -jā-

Ἰοάννης (*ioan-a) -ŏ- gen. jd.

*krьstitel’-a -jŏ- gen. jd.