TEST I

UVOD

1. Šta proučava ekologija i kako delimo ekologiju u odnosu na nivo živog

sveta koji proučava?
Ekologija je studija odnosa organizama i njihovog okruženja kao i međusobnih
odnosa između samih organizama.
Deli se na: ekologiju ekosistema, ekologiju zajednica, ekologiju populacija i
ekologiju vrsta.

2. Navedite sve hijerarhijske nivoe organizacije živog sveta i označite koje od

njih proučava ekologija?
Hijerarhijski nivoi organizacije živog sveta: ćelija, tkivo, organ, sistem organa,
organizam, populacija, biocenoza, ekosistem, predeo, biom, biosfera.
Ekologija se odnosi na deo spektra od nivoa organizma naviše (organizam,
populacija, biocenoza, ekosistem, predeo, biom, biosfera).

3. Šta je to predeo?

4. Šta je to biom?
Veći regionalni ili subkontinentalni sistem koji je karakterisan glavnim tipom
vegetacije ili drugim uočljivim aspektom predela (npr. biom umerenih listopadnih
šuma, biom tajge, biom tundre).

5. Šta je homeostaza, a šta homeoreza i gde se javljaju?

Homeostaza se javlja ispod nivoa organizma (sistemi organa, organi, tkiva, ćelije,
molekuli, atomi). To je genetska, hormonalna i neuralna kontrola.
Ima set-point, odnosno referentne vrednosti, koje se održavaju pomoću pozitivne i
negativne povratne sprege. Iznad nivoa organizma nema takve kontrole.
Homeoreza znači „održavanje toka“, nema ravnoteže (ekvilibrijuma), postoji
pulsirajući balans (npr. između produkcije i respiracije, između CO2 i O2).
Nema set-point, ni kontrole pomoću pozitivne i negativne povratne sprege.
Javlja se iznad nivo organizma (populacija, biocenoza, ekosistem, predeo, biom,
biosfera).

6. Šta podrazumevamo pod analizom sistema?

FAKTORI

7.. Kako deluju abiotički, a kako biotički faktori u odnosu na život organizma u

određenom okruženju? – Abiotički faktori određuju da li će organizam živeti u
određenom okruženju, a biotički modifikuju način na koji će organizam živeti u
strukturnom okruženju i menjaju fine detalje njegove ekologije
8.  Šta su to granice tolerancije za neki organizam? – Ograničeni spektar uslova u
kome taj organizam može da preživi

9. ,Kako shvatate pojmove habitat-stanište-biotop-abiotop?

10. . Šta su to abiotički, a šta biotički faktori? – Abiotički faktori su ekološki faktori
koji nisu nastali delovanjem živih bića (klimatski, hemijski, orografski, pedološki), a
biotički su nastali delovanjem živih bića (predatorstvo, parazitizam, kompeticija,
mutualizam, protokooperacija, komensalizam, amensalizam, neutralizam)

11. Šta su to resursi? – Faktori koji se mogu potrošiti

12. . Šta podrazumevamo pod pojmovima akcije, reakcije i koakcije? – Akcije su

dejstva abiotičkih faktora na organizam, reakcije su dejstva živih bića na abiotičko
okruženje, a koakcije su uzajamna dejstva živih bića

13. Šta je to ekološka valenca? – Amplituda kolebanja jednog ekološkog faktora u čijim
je granicama moguć opstanak određene organske vrste, predstavlja odgovor organizma
na ekološki faktor i izraz je ekološke plastičnosti

14. Kako glasi Libigovo pravilo? – Za preživljavanje i funkcionisanje organizma

najvažniji je ekološki faktor čija je vrednost blizu minimuma, tvrdio je da je rast biljke
zavistan od količine nutritijenta koji joj je dostupan u najmanjoj količini

15. Kako glasi Tinemanovo pravilo? – Za funkcionisanje organizma najvažniji je

ekološki faktor za koji taj organizam ima najužu ekološku valencu, i to za razvojni
stadijum koji je najosetljiviji

16. Kako glasi Šelfordov zakon tolerancije? – Odsustvo ili neuspeh organizma mogu
biti kontrolisani kvalitativnim ili kvantitativnim nedostatkom isto kao i prevelikom
količinom bilo kog od nekoliko faktora koji se približavaju granicama tolerancije za taj
organizam

17. Kakva je razlika između fiziološkog i ekološkog opitmuma? – Fiziološki optimum

je onaj koji se utvrđuje eksperimentalno u laboratoriji, a ekološki onaj koji se zapaža u
prirodi i koji može da odudara od fiziološkog usled dejstva nekog faktora koji ima veći
značaj i to često mogu biti interakcije sa drugim populacijama i organskim vrstama.

18. Šta su to ekotipovi? – Lokalno adaptirane populacije vrsta sa širokim geografskim

rasprostranjenjem čiji su optimum i granice tolerancije prilagođeni lokalnim uslovima,
npr. Postojanje iberijskog i balkanskog ekotipa mrkog medveda Ursus arctos

19. Šta je to životna forma? – Skup adaptivnih morfo-fizioloških karakteristika jedne

organske vrste, usaglašenih sa konkretnom sredinom u kojoj se ona sreće (prestavlja
adaptivni tip usaglašen sa kompleksom životnih uslova i načinom života)
EKOLOŠKA NIŠA

20 Objasnite koncept ekološke niše po Grinnellu?

Prostorni koncept niše – Ekološka niša jedne vrste je onaj deo prostora u kome
vrsta postiže maksimalnu uspešnost (u smislu brojnosti), u skladu sa unutrašnjim
(konstitucija, obojenost, ponašanje) i fiziološkim (ekološka valenca) ograničenjima.
Ona je deo ukupnog prostora i species-specifična.
Ova definicija se smatra statičkom: ekološka niša je nepromenjiva i svaka vrsta ima
određenu specifičnu nišu.

21. Objasnite koncept ekološke niše po Eltonu?

Trofički koncept niše – Ekološka niša predstavlja mesto i ulogu organske vrste,
populacije, grupe organizama u spletu odnosa (pre svega ishrane) u zajednici
(ekosistemu)-njen funkcionalni status, njena energetika, odnos prema resursima i
biotičkim faktorima.
„Stanište je adresa gde neku životinju možete naći, a ekološka niša je profesija“.
Niša je dinamička kategorija.
22. Objasnite koncept ekološke niše po Odumu?
Sintetički koncept (prostorni + funkcionalni pristup) – Ekološka niša ima dve
komponente:
1.stanište (deo geografskog prostora po Grinelu)
2.funkciju koju populacija ima na datom prostoru, u biocenozi
Njegov koncept govori o mestu i ulozi grupe organizama u zajednici (ekosistemu)
koje zavise od morfofizioloških adaptacija i specifičnog ponašanja.
„Za ekološku nišu nije važno samo gde organizam živi, nego šta radi“.

23. Objasnite koncept ekološke niše po Hutchinsonu?

Uveo je pojam n-dimenzionalnog (multidimenzionalnog) shvatanja niše – Niša
predstavlja prostor sazdan od n abiotičkih i biotičkih faktora koje određena vrsta
(populacija) iskorišćava i menja.
Multidimenzionalni ekološki prostor nije fizički, nego apstraktni prostor
(hipervolumen), čije su dimenzije određene faktorima i resursima na tom prostoru.
Omogućava merenje veličine niše deleći je na komponente, kao i matematičko
manipulisanje.

24. Šta je to fundamentalna, a šta realizovana ekološka niša?

Fundamentalna (preinteraktivna) niša – niša vrste u optimalnom prostoru, bez
biotičkih interakcija. Karakteristike ove niše zapisane su u genofondu populacije.
Postoji samo u slučaju kada je prisutna samo jedna vrsta.
Realizovana (postinteraktivna) niša – deo fundamentalne niše koji je pretekao posle
delovanja biotičkih interakcija. Izražena je fenotipski. Samo se ona može izmeriti.

25.. Šta podrazumevamo pod pojmom gilda?

Gilda je grupa vrsta sa sličnim ulogama i dimenzijama niše u okviru jedne
zajednice.
 Ovaj termin se često koristi za grupe vrsta koje imaju sličnu ulogu u zajednici (npr.
ose-paraziti na herbivorima, insekti koji se hrane nektarom, puževi koji žive u
stelji).
Gilda je pogodna jedinica za studije interakcija između vrsta, ali se može tretirati i
kao funkcionalna jedinica za analizu zajednice, omogućavajući time da se ne
analizira svaka vrsta pojedinačno.

26. Koji su najvažniji parametri ekološke niše?

Najvažnije karakteristike niše su:
1.položaj na kontinuumu resursa (srednja vrednost x)
2.širina (standardna devijacija s)
3.oblik (stvarna distribucija y)
Položaj i oblik niše se odnose na ulogu organizma u okolnoj zajednici, i opisuju
odnose datog organizma sa drugim organizmima koji mogu koristiti isti kontinuum
resursa.
Širina niše je mera korišćenja određenog resursa, kompleksna funkcija koja
pokazuje koliko organizam može biti specijalista ili generalista.

27.Kako utiče interspecijska, a kako intraspecijska kompeticija na širinu niše?

Interspecijska kompeticija teži da sužava niše.
Ukoliko postoji veći broj organizama koji pokušavaju da eksploatišu isti resurs
javiće se jaka tendencija ka specijalizaciji za korišćenje jednog dela resursa koji ne
koriste druge kompetitivne vrste.
Itraspecijska kompeticija teži da širi niše.
Tamo gde kompeticija sa drugim vrstama nije jaka, intraspecijska kompeticija će
naterati organizme da probaju da eksploatišu one delove okruženja gde je
kompeticija sa jedinkama iste vrste smanjena.
Interspecijska kompeticija izaziva specijalizaciju i jedinki i vrsta, dok intraspecijska
kompeticija izaziva specijalizaciju samo jedinki, tako da rezultujuća diverzifikacija
u stvari širi nišu vrste.

28. Šta su to ekološki ekvivalenti?

Organizmi koji zauzimaju istu ili sličnu ekološku nišu u različitim geografskim
regionima. U susednim regionima su često taksonomski srodni, a u udaljenim su
nesrodni (npr. kenguri, bizon, herbivori).

29. Objasnite Gauzeov princip?

Princip kompetitivnog isključivanja – dve ili više vrsta sa istom ili sličnom
ekološkom nišom ne mogu koegzistirati u istoj zajednici.
Ova teorema se bazira na tome da su vrste u direktnoj kompeticiji kada resursa
nema dovoljno.
POPULACIJA

30. Šta je to populacija?

Populacija predstavlja prostorno-vremenski integrisanu grupu jedinki iste vrste koje
su međusobno povezane nizom odnosa, a pre svega odnosima reprodukcije.
Jedinke u populaciji raspolažu zajedničkim skupom naslednih faktora
(genofondom) i pripadaju određenom ekosistemu

31. Šta je to opšta, a šta ekološka gustina populacija?

Opšta gustina je broj ili biomasa po jedinici ukupnog prostora.
Ekološka ili specifična gustina je broj ili biomasa po jedinici staništa (habitata),
prostora koji stvarno može kolonizovati populacija (jedinica stvarno naseljenog
prostora).

32. Koja je osnovna razlika između apsolutnih i relativnih metoda za

određivanje gustine populacije?
Apsolutne metode predstavljaju gustinu, odnosno broj jedinki po jedinici prostora.
Apsolutne metode su:
1.totalno prebrojavanje-cenzus (uglavnom krupnije životine)
2.metoda kvadrata (uzorkovanje jedinice prostora-precizno prostorno definisan deo
populacije. Prebrojavanje organizama u uzorcima odgovarajuće veličine i broja).
3.markiranje i ponovni ulov (za pokretne životinje)
Relativne metode se izražavaju preko vremenskih ili dužinskih jedinica.
Relativne metode su:
1.indeksi gustine (skale brojnosti vrsta, po jedinici učinka/truda)
2.indirektni pokazatelji brojnosti (brojnost u predhodnom periodu)

33. Šta su to diperzivna, a šta migratorna kretanja?

34. Koji su glavni uzroci migracija?

1.potraga za hranom
2.odlazak na mrest
3.odlazak na zimovanje
Migracije izazvane potragom za hranom su česta pojava. Životinje se kreću od
mesta mresta ili mesta zimovanja do oblasti bogatih hranom. Pri tome prevaljuju
veće ili manje razdaljine. Za njima često migriraju i njihovi predatori.
Migratorna kretanja zbog mresta su masovna kretanja od mesta zimovanja ili
ishrane do mesta koja su najpogodnija za odlaganje jaja i ishranu juvenilnih jedinki.
Kada temperaturni ili neki drugi uslovi postanu nepovoljni, aktivnost se smanjuje i
životinje se premeštaju sa mesta ishrane na mesta zimovanja. Odlazak na
zimovanje većine vrsta uslovljen je određenom uhranjenošću, količinom masnog
tkiva, a ponekad i stanjem polnih žlezda. Ukoliko do određenog vremena životinje
nisu dovoljno uhranjene ili nije ispunjen neki drugi uslov, migracija izostaje.
 35 . Kada se u prirodi javlja slučajni, a kada uniformni prostorni raspored?
Slučajni prostorni raspored je relativno redak u prirodi, dešava se kada je okruženje
homogeno (ujednačeno povoljno) i nema tendencije za stvaranje grupa (ponekad
usamljeni predatori, pauci, paraziti).
Uniformna distribucija se javlja kada je kompeticija među jedinkama jaka ili tamo
gde postoji antagonizam. Ujednačeno nepovoljna sredina (pustinje, teritorijalne
životinje, ponekad drveće u šumi).

36. Šta je to areal aktivnosti, a šta teritorija?

Individue, parovi ili porodične grupe vertebrata i viših invertebrata obično imaju
ograničenu aktivnost u okviru nekog definisanog prostora koji se naziva
individualni areal aktivnosti (home range). Veličina zavisi od vrste životinje i njene
vagilnosti.
Ukoliko se taj prostor aktivno brani od jedinki sopstvene vrste, naziva se
teritorijom.
Teritorijalnost je najviše naglašena kod vertebrata i artropoda sa komplikovanim
obrascima reproduktivnog ponašanja, kao što je građenje gnezda, polaganje jaja i
briga i zaštita mladih.
Areal aktivnosti je prostor u kojem su određene jedinke aktivne, a teritorija je deo
areala aktivnosti koji te jedinke brane.

37. Koji su razlozi za pojavu grupisanja jedinki u populaciji?

Grupisanje predstavlja rezultat:
1.odgovora na lokalne razlike u staništu
2.odgovora na dnevne ili sezonske promene vremenskih prilika
3.reproduktivnih procesa
4.socijalnih udruživanja (kod viših životinja)