*

М а газ и н сј евер н е
Д алм а и
ц ј е
- -
Д есни ц а као ур ед ни к

Ст анислава Вуј новић

К њи ж евн и п очец и Влад ан а Д есн и ц е
поклап ају се са пок ретањем годиш њак а
М агазин сј евер не Д алмациј е, у Сп лит у ,
1934. г одине. Д есни ц а ниј е само основао
и ур еђивао овај часопис, већ г а ј е сам и
финанси р ао. П рилик е нису дозволиле
да изађ е виш е од два бр ој а М агазина, п а
так о п ост ој е свеск а за 1934. и 1935. годи -
н у к ој е Д есн и ц а потписуј е к ао ур едник
и у к ој има се пој ављуј е к ао аут ор . И то
ј е, међути м, довољн о не само да се ј асн о
п репознај у два будућа доминант на смера
ес нич и н о г п и сања и њихо в и к валит е-
Д
т и: луц и дност есеј истик е и мај стор ство
Шта нам данас г овори дело Владана Д есни ц е?Значај пригговедања, посебно о лок алним тема-
неког писц а одр еђуј е се не само уметничк ом снагом ма, већ и да се сагледају духовни извори ,
његовог опуса него и степеном утицај а на к асниј а зби - и нт ересовања и ориј ентац иј е, к ој и су се
вања у к њи ж евн ости. И по ј едн ом и по друтом к ри - и н т ег р и с ал и у и м ан ен т н у п о ет и к у п и с ц а .
т ериј уму Владан Д есниц а иде у ред оних писаца к ој и Наиме, у ур едн и ч к ом избору тек ст ов а
су се у потпуности к реативно ост варили. Њ ег ове при - овог годиш њак а лак о се п реп ознај е писац
поветке и романи већ дец ениј ама се, н есм ањеним к ратк ог р омана Зимск о љет овање ( 1950)
интензи тетом , читају и и ту м аче као р еп р езен т ати в- и п рип ов едак а сличн е тематик е. Још увек
н и у з о р ц и м о д ер н и ст и ч к ог н ач и н а м и ш љењ а и ст в а-
не и писац Прољећа Ивана Галеба ( 1957).
рања и то напоредо у српск ој и хрват ск ој к њиж евној М агазин се, исто так о, отк рива као ј една
тр адициј и. Д есничино п риповедање и есеј истик а н а од шк ола, али тек ј една, у кој има ј е Десни -
сталној су п ровери нових и н ових интерп ретациј а, у ца учи о ј език и стил, к ој и ће, међутим ,
п вази и ве те шк ол " . во и а са а-
х
ду у о н е ст ар е т езе а
д ус и ст и н ск и в ел и к и п и с ц и сам о ре ћ с „ е Д ј ц р
они о к ој има се свака н ова генерац иј а изј ашњава на д и к а ч асо п и са, са п осебн о о д н ег о в ан и м
начин саображ ен дух у свог времена. А модернисти - ст и л о м , у т ем ељ ен и м н а ж и в о м н ар о д н о м
чка књи ж евна матри ц а на чиј е обликовањеј е п ресуд- говору а обогаћ ени м ст раном лексиком
но ут и ц ао у п раво Владан Д есни ц а п одр азу мевала се, и синт ак сичк ом гипк ошћу, ј есу У рош и
к ао п о л а з и ш т е , и д аљ е се п о д р аз у м ев а у м н о г и м , п о Бош к о Д есни ц а, п и ш ч еви от ац и ст ри ц ,
пр авилу доминантним к њиж евним т екстовима к ој и па се так о отк ри ва ј ош ј една ш к ола ј език а
су наст али у доцниј им вр еменима, на тр агу ч ит ања и ст и л а: п о р о д и ч н а.
Владан Десни ц а смат рао ј е Северну
романа Зимско љет овањеили Прољећа И вана Галеба, -
или , пак , к њига п рича к ак ве су Пр ољеће у Бадровцу Д алма и
ц ју посебним поднебљем п и о
у р р д
или Ty, одмах пор ед нас. ном и к ултур ном смислу . Н а т ом су м есту ,
с
у дл е исто и
р ј ск их и п олитичких ок олно -
Н ова генерациј а ту мача срп ске књиж евности ј е у
К ултурном центру Београда 15. септембра 2005, обе- ст и , у п ор едо деловале европск а, тачниј е
итали ј анск а к улт урна тр ади ц иј а и аутох-
лежавај ући стог одиш њицу рођења Владана Десниц е,
тони пр оизводи народног духа. Ш ибени к
понудила свој у верзију одговора на питање ш та њег о-
и ј ош виш е Задар п р едстављали су ц ент ре
в о д ел о з н а ч и у д ан аш њ ем в р ем ен у .
ши рења италиј ан ск ог утицај а, док ј е зале-
ђе остај ало нетакн у то. Севе р нодалматин -
М . П.
ска област п рик азуј е се у свим текст овима
М агазина к ао аутентично п одн ебље, кој е
е
ј у ист о време и к онзер вативн о и отво р е-
н о за сп ољашње ути ц ај е, поднебље к ој е
обухвата многе контрадикторности и раз-
лике, обично их н е п ревазилазећи , осим
в
у р у х нско ју метности г де се они по к азу -
ј у к ао плодотвор ни . Д есничин М агазин" ,
кој и ж ели да буде „ северн одалмати нски ,
отуда ј е сав у зн ак у траж ења и п р еи спи -
т и в ањ а и д ен т и т ет а: к у л т у р н и х , н а ц и о н ал -
н и х , у м ет н и ч к и х , д р у ш т в ен и х .
Сам часопи с свој идентитет потврђу-
ј е у к ултур ној п р ошлости далматинских
Срба. Уводник првог број а М агазина сј е-
вер не Д алмациј е п очиње следећи м р ечи -
ма уредник а: „ П ред читав ј едан виј ек сј е-
верн а Д алмациј а имала ј е своју годиш њу
публик ациј у, Ср бско-далмат ински алма-
нах , к асниј и Ср бск о-далмат инск и м ага-
зин. [ ...] П рема томе, ова наша к ултурна
п ублик ац иј а, к ој а н аставља т ради циј у
Ср бско-далмат ин ск ог М агазина, данас
има тим ј аче оправдање и тим ши ру зада-
ћу . Живот овог а к рај а, његове потребе и
њег ове духовне теж ње, бар у п рин ц ип у ,
ј едн ак о су важ ни к ао и ж ивот , пот р ебе
и теж ње ма к ој ег друг ог к р ај а. Али су
и з р аз н и х у з р о к а , м а њ е в и д н е и м ањ е
у важаване . - Магазин има да буде преглед
наш ег ј авн ог ж ивот а, наших п рилик а и
п от реба и и зр аз н аш их теж ња, те да их
"
учини видниј им и уваж аваниј и м .
Десниц а у напомени п ред уводник ом
истиче и да ј е „ уредништво [j e] сматрало
за потребит о да сарадницима остави н ај -
ши ру слободу и пун у одговорн ост , к ак о
у формалном погледу наречј а, правописа
и писма, так о и у матер иј алном п ог леду
"
идеј ног садржај а . У формалн ом смислу,
р азл ик е за и ста п ост ој е: а то
у р и се о п р е -
дељују и за ћирилицу и за лат иницу, неки
к ори сте иј ек авским и зговор , други ек ави -
цу (Ћиро Чичин- Шај ин чак п есме дај е у
екавиц и а путопис пиш е иј ек авски ) . Вла-
дан Д есни ц а ј е доследан у оп р едељењу за
ћи рили ц у.
Д ок се у у в од ни к у оп р ед ељење за
р егионални часоп и с обр азлаж е начелно,
к ао пр ог р ам , дотле ћ е он о мн ог о у бе-
дљивиј е бити и ск азано у тек сту поводом
изненадне смрти Ми рка Королиј е ( 1934)
к оме ј е Десни ц а намени о стату с ср еди -
шње песничк е фигур е часоп иса. У редни -
"
к ов есеј „ Мирк о К оролиј а и његов к рај ,
обј ављен у свесц и за 1935. г одину, пр ева-
зиш ао ј е оквире пригодног текста и изра-
зио поетик у часописа (поводом Магазина
о п р ав д а н о с е м о ж е г о в о р и т и о п о ет и ц и
а не само о к он цеп циј и или ур еђивачк ој
п олити ци ) : „ Д алмац иј а у свој ој цј елини
обухвата и сј едињуј е разн а подручј а, кој а
се, под дј еловањем посебних п ри родних
у слова и р азличитих историј ских удеса,
међу собом доста ош т ро разли к ују . У т ој
земљи гдј е расте олеандар и граб; гдј е уз
обалу и магистралу леп рша даш ак роман -
ск ог духа и виј е селак а зап адна мелодиј а,
а по залеђу у бури ст руј и дубок о р асни
н ар о д н и ж и в о т и г у д и п р и м и т и в н и м о н о -
к орд ; гд ј е у з к атедр але са Ти ц иј анима и
Вер онезима пост ој е и манасти ри у к ој и -
м а ти ња дух ср едњовј ек овне срп ск е мана-
сти р ск е обр азованости , у к ој има ц арују
к руте би зантин ск е и к оне и у к ој има се
чувају завј ети Н емањића; гдј е поред при -
морск ог т ру бадура налазимо и мргодног
брђанск ог к алуђера љетописц а, - у тој
земљи , м еђу разноврсним особитостима
кој еј е у словила п ри рода и створила исто-
риј а, и сј еверодалматинск и к опнени к рај ,
насељен избј егли цама кој е су се од 15. виј е-
к а даље склањали п р ед Т урцима на њег ов
г о л и к р ш и су р е в и с о р ав н и , п р ет ст а вљ а ,
по својим специј алним културним, пси- 59
хички м и ек ономски м моментима, ј едн о
"
издвој ено п одручј е. (стр .117, 1935)
П р еи спитивање идентитета, к ој е се
намећ е к ао ј една од доминантних т ема
и ли лај тмотив часо писа (к ада се он ч ита
у к онти нуитет у , к ао ј единст вен тек ст ) ,
водило ј е, п ре свег а, у пот рагу и пот ребу
за т ради ц иј ом и п р ош лошћу , к ој а опет
н иј е ј еднозначна и у к азу је се, к р оз тек -
ст о в е М агазина , к ао л о к алн а, н ац и он ал -
н а, н ад н ац и он ал н а. Б аш к ао и н ав ед ен и
иденти т ети. Владан Д есни ц а у у водник у
и и ст иче да ј е М агазин „ поставио себи за
задаћу и то, да обрађуј е наш у пр ошлост ,
кој ај е колик о год н епознат а толик о и сви -
ј етла. Зато ћ е публик оват и док ументе из
наш е п р ош лости и дон осити ист ориј ск е
" -
р адњ е. Љубо Влачић дон оси так о „ Неко
лик о док уменат а из доба п рвог и дру гог
пок уш ај а ун иј аћења православних у Дал-
"
мациј и и „ И звеш тај римокатоличких све-
штеник а Девића о стању у Босни у првој
"
половини 19. век а . Владими р Ризмондо
и з л аж е ч и т ав к у л т у р н и п р о г р ам у т ек ст у
„ Зај едну далматинск у културну ориј ента-
"
цију , кој и у схватању далматинске посеб-
 ност и и издвој ен ости к ор есп он ди р а са М арк о Јеж ин а „ Шибенчанин Иван Лук а-
"
историографск ом студи јом др Грге Нова- ч и ћ и њ ег о в и м о т ет и .
ка „ П озив Обровц а за словенство Далма- Н аведена студиј а Задра, кој а се пој ав-
" Чет и а а Бошка есн и е ко и - љуј е у чит уљи п оводом смрти у гледног
и
ц ј е . и р р д Д ц ј
ма почиње п рва свеск а, у рубри ци назва- Србина из тог г рада, далматинског п ред-
"
ној „ И сториј а , носе следеће наслове: ст авник а у бечк ом парламенту , Душ ана
Неколик о п илога ист о и ском п о ч а - Баљк а, а к оју пишеДеснич ин отац,1зап а-
„ р р ј р у р
"
вању народне пј есме , „ Вук М андушић , " во ј е ј ош ј едн о размат рање далматинск их
ичк а " и См т Сто ана ан - и сев ер н о д ал м ат и н с к и х и д ен т и т ет а и р аз -
„ Зем у н и ога
д ђј „ р ј Ј
к овића и сеоба рамских фрањеваца у Дал- лик а. У ј едн о м делу тек ста п р ец изно се
"
мацију . У раду о Вук у Мандушићу, кој и описуј е истор иј ско- цивилизаци јски про-
п ретендуј е да буде научан , Бошк о Десни - ес
ц у к о м се н а ц и о н алн е р азли к е п р ет а п а-

ц а заборавља на разлик у и змеђу историј е азлик е село - г а

ју у р
и п есм е , ст в а р н о ст и и к њ и ж ев н о ст и , и н е
у спева д а избегне с б
у ј ективан ст ав у слов -
љен ј едном врстом националног осећања:
„ Вла дика Ра е
д у чин ио ј е нама,д алм ат ин -
ск им М орлац има, ј едн у неп р авду : отео
нам ј е Вук а М анду шића и поцрногорчи о
га. Он ј е, несумњиво, наиш ао на т о име у
н ар одној пј есми и , очаран њег овом п уно-
ћом и звонк ом љепот ом , у зео га отуда и
њим к рсти о он о мик елан ђелск и силно
"
оличење мушкости у свом „ Виј енцу . Вла-
дичино к рштење избри сало ј е завичај ну
п ри падн ост далматинск ог Влаха и вези -
вало га за тло, средину и догађај е кој и су
врло часни , али ниј есу његови. Осј ећање
60 регионалног поносанамећенамдужност,
^ да т у личн ост риверди ц и р ам о за к рај ,
"
к ој ему она припада. (25. стр ) Овај одло-
мак издвој ен ј е због свој е к арактеристич -
ности. М ат ри ц а митск е свести к ој а свет
д ел и н а д в а н е д о д и р љ и в а д о м ен а , у о в о м
случају ми и они, п рисутна ј е, наиме, на
мање или више уочљив начин на већини
ст рани ц а Магазина, у свој им различи тим
к онк ретним моду сима: к атоли ци / пр аво-
славц и , обала/ залеђе, гр ад/ село, И тали ј а-
ни / Словени , велег рад/ п ровин ц иј а...
П о себн а т ем а Д есни ч и н о г ч асоп и са
су градови Задар и Ш ибени к , као и њихо-
ва залеђа, па су број ни п ри лози о њима:
- ну фун к ц ију . "
др Ст еве Ме т л ичића „ Топог а
р "фски нази
ви у задарск ој луци и около ње , др Душа-
на У ру кала „ П ом орст во и поморц и М ор-
" У р ош Д есни ц а опи су ј е и к ао ж иви све-
лачког к анала , Луциј ана М арчића „ У зро-
ц и слабо г ек он ом ск о - к ултур ног развој а
"
задарск ог залеђа и „ О ношњи на задар-
" ниве
ск им и ш и бен ским острвима , др Петра
К олендића „ Задранин Ш имун К ожичић
"
и његова штампариј а на Риј еци , чак и
ј едн а ч ит у ља н еочек и ван о садрж и малу
студиј у о Задру . Др Јелка Перић пише на
тему „ Шибеник у к ултури 15. виј ека , а 1 " У рош Десниц а: „ Др Душан Баљак (in memori am) "
р д, и те к лт
у уроло -
ш к е р аз ли к е в р ем ен о м п р ел а зе у о сн о вн у
оп ози ц ију одн осно суп ротстављеност:
„ К ак ав ј е онда би о Задар, какову ј е
си л н у и р ап и д н у ас и м и л ат о р н у сн аг у
имао, как ову ј е фаталн у однарођујућу
функ ц ију вр ши о, то мало ко ј ош п амти.
Ниј е г от ово било славенске породи -
е х
ц , р ватс к е или срп ске к
, јо а се већ у дру -
гом к ољену не би одродила и претопила.
Н адм оћн о ст ст ар е лати нск е ц ивилиза-
циј е, п олуфеудални п ривредни односи ,
махом туђинска бирок рациј а, талиј ански
н аук овни ј език у свим ш колама, зван ич -
ни ј език у др ж авној админист рациј и , у
п равосуђу, у самоуп рави , правац државне
п олит и ке и неброј ени други социј ални и
политички фактори , биј аху направили од
Задр а нац и онални т рансформатор . Они
су у спј ешно приј ечили п риродн е посље-
ди ц е и н ур бан и зац иј е сеоск ог народног
елем ента кој и ј е дневно досељавао у Задар
и н о с и о , к а о п р и т о к а, и з д аш н у п р и н о в у
изумирућем старосј еделачк ом млетачком
елементу, па мј есто да ова број на дневна
имиг р ац иј а нац ионалног сеоск ог живља
помало и неосетно освој и град и удари му
к оначн о свој н ац ион ални печат , она се ј е
н аг л о п р ет ап ал а и аси м и ли р ал а г р ад ск о м
елементу и давала му увиј ек нове сн аге за
д аљ у а с и м и л а т о р н у и д ен а ц и о н ал и з ат о р -
Ст варн ост Једн ог историј ск ог т ренут -
к а ј едног т ачн о одређеног п одручј а кој у
док али и к ао образовани интелектуалац
свог времена, п р етопљена ј е у стварн ост
ални ег знач ња п зи њего -
у р з ј е у р о
вог сина. Владан Д есни ц а ј е усп ео да ту
ствар ност уг р ади у своју поетик у , а да п ри
т оме сачу в а аут ономност и ј едне и друг е.
 П р оц ес т р ан сп он овања док у ментар не
грађе у нову, уметничк у целину мож е се
ј ош лак ше п рат и ти на п римеру студи ј е
др Стеве Метличића „ Топографски нази -
"
ви у задарск ој лу ц и и ок оло ње . Ту се
наилази на делове бли ск е п рози , у овом
случају сасвим препознатљиве из касни -
ј ег Зимског љет овања, к ој и делуј у к ао
п рет ек ст п р ек о к ога се исписуј у р едови
р омана. Д есничин а м ет афор а кин еског
зи да, к ој ом пој ачава слик у подељен ости
"
два „ света , г радск ог и сеоск ог , постај е
п р ози рниј а п осле М етличићевог описа:
„ К рај њи , јуж но- и сточни к ут лук е задар -
ске налази се п од ј ужн ом ут врдом г рада,
"
т ехничк и з ван ом „ р ож на г рађа , „ опе-
" "
ра а cor no , ,,Hornwer k , а п р ост и р ао се
н ак ада све до цесте, гдј е су Вукића к уће.
На томе мј ест у, к ој е ј е к асн иј е дј еломиц е
"
насуто, били су т ак озвани „ ј ази , то ј ест
плитк и , п римити вн и , морск и рибњац и ,
ограђени зидом у сух о [ ...] . Т ај к ут лук е
"
[ ...] назван ј е талиј ански „ Vall e del Ghizi ,
п о имену нек ога вен ец иј анск ога вој ног а
"
зап овј едник а, а нашки „ Јазине према сво-
ј им п и
р р до ним особинама. Та се два н ази -
ва држ е усп оредо , без ик ак ве у зај амн е
везе, т ак о да стар и н егдаш њи Задр анин ,
к ој и ј е мало кад п овирио изван градских
бедема а камо ли дошао у додир с наро-
дом , ниј е ваљда ни к ада д озн ао за нек е
"
„Јазине , и ст о к ао што наш пук , к ој и ј е
ту ст ан овао или шкољар ским бродовима
тамо долазио идући на рад у поље, ниј е
н и к ад а н и у сн у ч у о з а н ек о г а г о с п о д и н а
Ghi zi или нек у његову увалу . "
Неочекивано се у нек и м текстовима
п ој аве, к ао што ј е речено, мале етнограф-
к о- етнолошк е студи је, к ао у раду др Еуге-
на Неж ића, „ Малариј а у Сјеверној Далма-
"
ци ји . Занимљиво ј е да ј едан меди ци нск и
сп и с д о н о си и т ак ав о п и с ж и в о т а у д ал м а -
тинском залеђу, кој и уј едно садржи и тач -
к у гледишт а г радск ог човека: „ Станови су
им малени , без пр озор а и димњак а, без
одиј ељене собе и к ухиње, па у истој п ро-
сториј и кух ају и сп авају, често зај едно с
оно пар грла блага, под н огама земља и
к амен , к р евета већином нема и спавај у
н а з ем љ и у з в а т р у з а о г р н у т и к а к о в и м
гуњем. У истој су им п рост ориј и си рома-
шни х амбари и подруми. [ ...] Ниј е чудо,
да у овак овим п рилик ам а р азор но дј ело-
вање малар иј е достиж е свој мак симум
и да нар од по стај е апатичан , без ик ак ве
воље за бољитак и напредак , да губи сми-
сао за живот , да избј егава р ад и ради тек
толико, да мож е да п реживи. Не показуј е
н и к ак во настој ање да п оп р ави п рилик е и
да свој им п отомцима остави нешто боље
него ј е сам нашао. Не уви ђа к ористи од
шк ола и смат ра их нај чешће нуж ни м
"
злом. ( ст р . 137, 1934) Одј ец и Н ежиће-
вог виђења малариј е у Северној Далмаци -
ј и п рису тни су у ј едном м отиву романа
Зимско љет овање, датом к роз доживљај
села Лизет е Д он ер .
Соц и олош к е, и ст ор иј ск е и к ултур о-
лошк е ст удиј е о г раду Задру , поред лич -
н о г п о з н а в а њ а г р ад а и њ е г о в о г ж и в о т а ,
дале су Д есни ц и ону п р ож ивљеност т ем е,
без к ој ег р оман Зимско љет овање не би
био вр едност к ој а ј есте. Сам Д есни ц а у
одбрани дате романеск не слике света, у
свом п олем и чк ом есеју „ О ј едном г раду
"
и о ј едној к њизи ( п р ви пут обј ављен у
ли сту Задар ска р евиј а, бр . 1, 1954) , тврдио
ј е да р ад н а о"вом р ом ану ниј е био „ т руд
измишљања већ „ т руд формулирања и
"
обликовања . Десни ца ук азује на чињени -
цу к ој а се листањем и читањем њег овог
Магазина сама види: „ Н ема сумње, умј ет -
ни чк им к њиж евним дј елом не уп р авља
сам писац ни издалека онак о слободно и 61
неограничен о како се то вулгарно зами - ^
шља. Радећи овак о, из ризни ц е ната-
лож ен их иск у става, сазн ања, ин т уи циј а,
ми свој е фантазиј ск о стварање осј ећамо
не к ао р ад инвен циј е, нег о гот ово као ак т
м емор иј е; не к ао изми ш љање, већ г от о-
во к ао п ри сј ећање р еалне, хи ст ориј ски
"
доживљене стварности.
К ао ш т о ј е р ечен о , нап р емостиве
к ултуролошк е и друте разлике, могуће ј е
п ревазићи ј едино у уметности, у кој ој , по
Десничиној формулациј и , њихов спој дај е
пуноћу садрж ај а у савршенству форме.
Владан Д есн и ц а као да ј е п ослуш ао савет
св ог сар ад ник а у ч асоп и су , Влад ими -
ра Ри змон да, к ој и ћ е се к асниј е бавити
Д есничи ном п р озом и поезиј ом, и к ој и
т ек сту „ За ј едну далматинск у к ултур ну
"
ориј ентацију (стр. 111- 116, 1935) закљу-
чуј е да „далм ат ински књиж евни к и инте-
"
лектуалац мора да се п одј еднак о посвети
"
упознавању „ свој е домаће к ултур е и он е
ш ир е к улт ур е к ој а ј е на њу ути ц ала. П о
Ризмондовом схватању, овај обј едињу ју-
ћи квалитет уметности послужио ј е к ао
модел ј едном друтом уј едињењу: „ А н ео-
спорна ј е и иначе чи њени ц а да ј е далма-
тинска к њижевност , у свим свој им стари-
ј им и великим мани фестац иј ама ј една и
далм ат и нск а тј . у исто доба и словенск а
и западна, баш к ао так ова, уз народне пј е-
см е, нај виш е п ослу ж ила јут ословенск ом
колективу п ри сти ц ању ј едн е свој е ауто-
" оца сли к у духовне обамрлости и дожив-
номне дух овне свиј ести . (ст р.115) Н ову
др ж аву и но вос тво ен на и
р у ц ју Д есни чи -
ни сарадници виде к ао ј едан вид п ревази -
лаж ења разли к а. О т ом пр облему пише у
првом број у М агазина и У рош Д есница, у
" пиј ан а чељад враћа се са сај м а.
студиј и „Југословенство као народност .
П рви број М агазина, свеск у за 1934,
отвара песма Ми рка Королиј е, у садржај у
"
означ ена к ао „ У вод ни со н ет . Њ ен а тема-
тика и смисао сасвим су у складу са Десни -
ч и н и м п о г л ед и м а и з н ет и м у у в о д н и к у , ал и
и са радовима из других области кој е ће
Д есни ца би рати или наручивати за свој
М агазин. М отиви п есме су ослобођење
" се читав овај ухваћени т ренутак назива
Северне Далмациј е, „ М лечић и Турчи н
" „ часом добр ог забор ава . У к онтек ст у
кој и н естају „ к ао лака вар ка , народна
песма кој а се са Равних Котара и Бук овице
спушта н а море; у питању ј е песма о Јанко-
вић Стој ану и Марк у К раљевић у. К оролиј а
е п есник са п овлашћеним ста т с ом Мага-
ј у у "
зину , али Д есн и ц а му не дај е т у пози цију
зато што ј е добар песник (напротив, он му
налази мног о недостатак а) , већ зато ш то
ј е п рави п роизвод Северне Далмациј е и
што су се у његовој поезиј и спој или народ-
н и и д еал и , и з р аж ен и у м и т о в и м а еп ск е
песме, са западним у метничким форма-
ма. К од К ор олиј е се ова веза исп ољава на
е ноставан н ачин : пе та кисти чим соне-
ј д у р р
тима он пева о српск и м јунацима, прошло-
сти и слави. М еђутим , оно што ј е Д есниц а
н ашао у заоставштини п о К ор олиј иној
изн ен адној см р ти , и ш то в ер оватн о ни
сам аутор нити ур едник ниј е и спрва наме-
нио Магазину, ј есу четири љубавна сонета
и драмска поема ЗоеПорфир огенет а. Они
отк ривај у ј едног друг ачиј ег К оролију у
односу на прву свеск у М агазина, и истичу
он ај западни , р ом анск и елемен т његове
у метнос т и . П ор ед К ор оли ј иних , Д есни ц а
у свом годиш њак у обј ављуј е ј ош ј едино
соп ствене и песме Ћи р е Ч ич ин - Ш ај ина.
Да чисто умет ничк и к валитет ниј е био
- "
Д есни ч и н к ите
р р јуи м п и
р д о аб и ру по ез и
огле а се и ве Ш а ино ве песме. есн и -
ј е, д уд ј Д
чина поезиј а, свега т ри песм е у свесц и из
1934, зап раво ј е оно нај боље од поезиј е у
њ ег о в о м ч ас о п и с у .
Од т р и п есме, две су обј еди њене
насловом Д виј е импр есиј е из Гор ње Д ал-
" "
мациј е: „ Сељан и и „ Дј евој к е на води .
Д есн и чи н а сли к а с евер н о д алм ат и н ск ог
к рај а и његових људи ниј е нимало идилич-
на. Оно што се рефлект у ј е у ок у лирског
субј екта, у п рвој песми, ост авља к од чита-
љај времена к ој е се пу шт а да п ролази.
Дрмај у, ш к рипе по сеоск ом друму
п р еп у н а к о л а п о сп ан и х сељак а:
- Љетна ноћ трепти сребрна и млак а.
ма
Д р ју к ола. - У душ ама п р остим
сад свака ск рб и свак а брига спава
у виј ена у дриј ем , к ао уљуљана
у лаган ом ритму узбибан их г лава.
"
Главе к ој е се „ кли матају , ј авиће се
и у п о сл ед њ ем с т и х у , у п о ен т и п есм е, г д е
"
М агазина чи т алац лак о п р епознај е и р о-
ниј ск о значење п еј заж а: у п рви план н е
ступа слика ноћног летњег мира, већ сли-
"
ка „ пиј ане чељади к ој а се враћа са нека-
квог вашара и „ простих душа кој е се пре-
дај у непостој ању .
"
У песми „ Дј евој к е на води ни при-
о
р д а више не ублаж ава си ром аштво људ-
ск их душа. Годишње доба, увек наметљи -
во п р исут но и са посебним сематички м
набој ем у Д есничином поет ск ом свет у ,
сада ј е ј есен , у свом руж ниј ем виду :
Водњав е теш к е и сур е
мут не облачин е југ а
небом се гоне и јур е...
М еђу тим , Д есн и ц а у овом случају
сировост п еј заж а и људи ублажава форм-
ом, к ористећи стих осмерац и лак а римо-
вања. Д евој к е н а к ој е ли рски субј ек т
"
наводно наилази су „ ж уте и штуре , „ упа-
"
лих п рси , а уз то и, што ј е ј ош важниј е,
" "
„ подозрива чела и „ дуго за нама зуре .
Он е ч ак и в и ч у за, н азови мо и х т ак о ,
ст р ан ц и ма к ој и п р олазе. Речи к ој е ветар
и з т и х у п али х г р у д и р аз н о си су за п есн и к а
"
н алик на „ мок р е црне к рп е и он се пит а
да ли „ зову, к у ну ил п риј ет е . К онтекст
часописа доп ушта да слик у ових девој ак а
н е п о в е р љ и в и х п р е м а ст р а н ц и м а и н ег а -
т и в н о р ас п о л о ж ен и х п р ем а њ и м а , ч и т а -
мо к ао ст рах од друт ог и другачиј ег , као
дел овањ е об ас
р ц а митске свести е
ј д н е зао-
стале и затвор ен е средин е. Тај обр азац, Између
проста бинарна оп озициј а, к ој а ј е тек има
да буде п римењена н а пр оуч авање к улту- ч а м е и ст р а в е
р е и човек овог света, п рисутан ј е к ао тем а - Ратн а тематика у ро м ан у
у Д есн и ч и н ом М агазину , у т ек стовим а -
различитих области , али н е к ао п ри мен а З и м ск о љ е то в а њ е Вл ад ан а Д есни ц е
неке теориј е, наметнут сп оља, већ ј е про-
изишао к ао пр облем из п ри р оде самих
Јел ена А нгел овск и
ствари , тачниј е спец и фичн ости п одне-
бља к ој еј е примар на тема часописа. Када в е о сн о в н е т ем е З и м ск ог љет о -
Д „
се друт ачиј е и н ово дож ивљава к ао туђе и "
вања , однос села и града и ратна збивања,
неп риј атељск о, и врем е у т ак вој средини есни а е п о веза о аб лом иско истив-
Д ц ј ф у , р
остај е митског к ар актера, дакле ц иклич - ши ратне ок олн ости к ао ј единствену при -
но, па так о и ове девој ке остај у у век и сте, лику да се град и село „ загледају очи у очи
и у в е к н а и с т о м м ест у , о д н о сн о т а к в и м а "
и запит ају за рачун („ О ј едном граду и о
их види п осматр ач к ој и п рип ада димен - е но књизи " 1
ј д ј ) - М еђутим, рат ниј е само
зиј и п рогреси вног тока времена: „ У виј ек к атализат ор или п озади на збивања, он
"
так ве их видим , ј авиће се лирски субј ект има к ључну улогу у к реи рању атмосфере
у пр вом лицу на к рај у песме: романа. Гледано из данаш ње п ерспекти ве,
вј ечном , уморном к ретњом о н а се ч и н и о сн о в н и м к в ал и т ет о м р о м а -
"
на „ Зи м ск о љет овање , к валитетом к ој и
као Д анај иде нек е
ј есење п ретачу воде т у к њиг у чи ни модер ном и необичном
и сива бешћутна ока к ак о у ок ви ру Д есничи н ог оп у са, т ак о и
на ц есту под собом гледе у к о н т ек ст у к њ и ж ев н о с т и т о г в р е м ен а .
к ак о у н еп о в р ат т у д То ј е разлог због кој ег сам пок ушала да
размишљам о спе и
ц ф ичностима т р етма-
у д еси п р о м и ч у р ед о м , "
како се ј есени слиј еде... на теме рата у „ Зимск ом љет овању као и
начинима н а к ој е та тема к оресп ондир а
Владан Десни ца обј ави о ј е у М агази- са т ем о м о д н о с а с ел а и г р ад а.
ну (свеска за 1935) и своју п рву причу . Т о Разлог због кој ег ј е „ Зимск о љетовање"
"
ј е „ Живот на стаза Јандриј е К ут лач е , са м е н и н ак о н п р в о г ч и т а њ а п о ст ал о о м и ље -
поднасловом скица за р ом ан. М еђутим , ни Десничин роман леж и управо у н ачину
п рича се у измењеној вари ј анти н ашла на кој и се у т ој к њи зи г овори о рату. Рат
у пр вој зби ци п р ип оведак а Олу пине на ј е све време п ис
р у ,тан он им а к ључни ути -
су нцу ( 1952) и ниј е прерасла у р оман , чак цај на фабулу, ликове, атмосферу. П а опет,
ниј е више ник ад обј ављивана у наредним ми к онк ретна ратна збивања не видимо
збирк ама ск о р о н и г д е, о си м н а сам ом п о ч ет к у р о м а -
У првој свесци М агазина Д есни ца ј е н а к ад а су у н ек о ли к о п асаж а н а и з р аз и т о
штампао свој годину дана раниј е обј авље- н ат у р ал и ст и ч к и н ач и н о п и с ан е п о сл ед и ц е
ни есеј „Један поглед н а личн ост Д осите- "
пр вог озбиљни ј ег „ бомбардмана Задра.
ев " Г -
ј у ( лас пр р д култ ур не М ат ице
ив е но Н ат ур ализам ј е и иначе у роману начин
за Сј евер ну Д алмациј у , Ш ибеник , 1933) , к ој и Десниц а бира к ада тр еба да говори о
а у следећој свесц и пом енут и есеј „ Ми р- см рти , ш то п ри р одн ој , што насилној , и то
"
к о К ор олиј а и њег ов к р ај . Зај едно са
ј е веома бит но д а имамо на м ка
у у д уда б е-
ј едним есеј ом к ој и не п р ипада Д есни ци , мо касниј ег оворили о ц ентралним темама
„ Грађанска Далмациј а у умј етности Симе З им ско г љетовања " . Оно што акле с еће-
" „ ,д , р
М атавуља Владими ра Ри змонда ( 1934), мо у роману, углавном су, употребићу фра-
ови радови ук азују на личн ости , односн о "
зу, „ одј еци рата , а ипак сав живот ј унака,
читаветрадициј е кој е оне п редстављају, у све што се деш ава у „ Зимском љетовању "
вези са кој има ј е могуће тумачити пој аву до срж и ј е прож ет о ратом к ој и се одвиј а
и место Владан а Д есни ц е у српск ој , одно - негдеу даљин и. То ј едоживљај к ој и би мно-
сно српск ох рватск ој к њиж евн ост и .
1Владан Десница, „ П ог тане полемике" , Ст бови к лт е, Бео-
р у у у ур
г р ад, 200 1, ст р . 123