Hrišćanka 

i istovremeno paganka
Arhimandrit Rafail Karelin
 
Naša duša je po svojoj prirodi Hrišćanka, ali je po svojim strastima paganka. Ona je 
nevesta Hristova, koju je, međutim, silovao demon; ona je carica koja je postala bludnica. 
Ona je obraz i podobije Božije, međutim, ujedno u njoj nalazi odraz mračni lik satane. Ona 
je  stanovnica  zemlje  –  zrnca  koje  se  vrti  u  kosmosu,  u  kosmičkom  vihoru,  i  ujedno  –  u 
polju  velike  i  poslednje  bitke  između  Boga  i  palog  arhistratiga.  Ona  je  robinja  sveta, 
uslovljena,  ograničena  u  svom  postajanju  prostorom  i  vremenom,  i  ona  rešava  konačnu 
sudbinu. Ona živi u kiptećoj bujici vremena, ali ujedno pripada večnosti. 
Zaboravila je na  samu  sebe, začarna  je fantazmagorijom  zemaljskih slika,  prividima, 
svoje strasne uobrazilje i snovima neostvarive sreće, ali je ništa na zemlji ne zadovoljava, i 
ona se oseća kao tuđinovateljka. Zaboravila je na sebe, ali je Bog radi nje stvorio bezbrojne 
svetove; radi njenoga spasenja Promisao Božiji upravlja kosmosom i istorijom.
Slikovito govoreći, ljudska duša u svojoj ruci drži kormilo vaseljene. Ona je stvorena 
radi bogoopštenja, ali najčešće teži ka opštenju sa demonom. Ona je delić neba koji je pao 
u blato. Ona je usamljena maska na bučnom, šarenom karnevalu. Ona ili, zaboravivši na 
svoje  božansko  dostojanstvo,  poistovećuje  sebe  sa  crvom  i  zakopava  se  u  blato  ili, 
osećajući  tragičnost  svog  bića,  neom  vapije:  „Radi  čega  mi  je  dat  ovaj  život,  zašto  sasm 
ovamo dospela?“
... Odgovori mi dušo moja, ko si ti? Ako si od neba, zašto tražiš sreću u blatu? Ako si 
od  zemlje,  odakle  u  tebi  takva  čežnja  za  nebom?  Ako  si  carica,  zašto  si  umesto  porfire 
obukla  rite  siromaha?  Ako  si  se  rodila  kao  siromašna,  zašto  tražiš  bogatstvo  koje  nisi 
imala? 
Ali ne znaš Boga, zašto odjednom usred svetskog meteža tvoje srce iznenada uzdrhti 
od  reči  molitve,  koje  su  ti  neshvatljive,  otkud  ove  vrele  suze  koje  razgorevaju  tvoje  srce, 
suze  nepoznate  ljubavi,  slađe  od  svih  naslada  sveta?  Ko  je  urezao  u  tvojim  dubinama 
tajanstveno Ime Božije? Kako si mogla da zaboraviš na Njega kao bogataš koji je zakopao 
blago i zatim izgubio mesto na kojem je ono bilo skriveno? 
Ko si ti? Planinski orao slomljenih krila ili ptiče koji nije steklo perje, koje bespomoćno 
puzi  po  zmelji,  dok  vrane  grakću  gledajući  ga  s  granja  drveća?  Zašto  ponekad  vičeš  i 
koprcaš se i unutrašnjim mukama kao što zver koja je pala u zamku grize gvožđe, želeđi 
da se iščupa na slobodu i padajući u iznemoglosti?
Iako  si  slična  besplotnom  Anđelu,  obučena  si  u  truležno  telo  koje  će  nakon  smrti 
istruliti u sanduku. Kako si postala nositeljka leša, dušo moja? Zašto videći unaokolo slike 
i privid smrti, odagnavaš kao neprijatelja misao o tome da će ti ona neizbežno doći? Zašt si 
se zarila u ovaj zemaljski život kao krpelj u pseće uho?
Gospod ti je dao sve za spasenje, ali ti si kao slepac koji nosi džak sa zlatom i ne zna 
šta  je  u  njemu.  Zašto  si  se,  dušo,  ti,  prosta  po  prirodi  kao  zrak  svetlosti,  pretvorila  u 
klupko  nerazrešivih  protivrečnosti,  u  čvor  sa  skrivenim  koncima,  koji  je  čovek  sam 
nemoćan da razveže? Zašto si se, dušo moja, upodobila malom, nerazumnom detetu, koje 
se  igra  sa  otrovnom  zmijom  diveći  se  njenoj  boji  ili  onome  ko  skuplja  cveće  na  površini 
živog peska?
I  duša  odgovara:  „Ja  sam  pala  zvezda,  koja  čuva  sećanje  na  nebo,  ja  sam  Hristova 
ljubav;  radi  mene  je  On  sišao  na  zemlju.  Gospod  mi  je,  stvorivši  me  kao  odbljesak 
Božanske svetlosti, uručio carski prsten kako bih se zaručila sa Njim; ovaj prsten je moja 
slobodna volja. Kako je velika Božija ljubav prema meni: ja sam stvorena Njegovom rečju, 
a iskupljena Njegovom Krvlju, zbog mog spasenja će se radovati nebesa, a zbog pogibli – 
tugovati  Anđeli,  kao  braća  nad  grobom  svoje  mlađe  sestre!  Više  me  ne  pitaj  ni  za  šta:  ja 
sam tajna za sebe samu. Iza granice reči je oblast ćutanja, a moju tajnu će otkriti večnost“.