Professional Documents
Culture Documents
Господ Исус Христос рекао је: "Сазидаћу Цркву Своју и врата пакла неће је победити"
(Мт. 16, 18). Шта означавају врата пакла?
"Код Јевреја био је обичај да се скупљају под председништвом старешина код градских
врата ради решавања и пресуђивања питања политичких, судских и друштвених. Ти
скупови били су виша инстанција у свима пословима, а овде су се објављивале и све
заповести Божје. Ови скупови уживали су велики ауторитет у народу. О томе обичају
Јевреја да се скупљају код градских врата налазимо указање у књизи Руте (4,1,11).
istokpravoslavni@gmail.com
www.istokpravoslavni.org
У опису радне жене у књизи Прича (31, 23) говори се да је "муж њен добро одевен и да га
добро знају код врата, то јест ужива опште поверење и узима учешћа у важним
скуповима" (Професор В. В. Болотов).
Отуда "врата пакла" означавају не просто силе пакла, него генералштаб паклених сила,
најважнији њихов скуп, посвећен разради плана о општем рату са Црквом. Црква и пакао
представљају две противничке војујуће сила. И у том рату са паклом Црква, по речи
Христовој, остаће непобедива.
Паклени план борбе са Црквом у Светом Писму назива се "тајном безакоња" (2. Сол. 2,
7), која делује кроз векове и завршиће се појавом антихриста (2. Сол. 2, 8).
Антихрист хе моћи доћи тек као резултат опште светске апостасије, то јест отпадништва
народа од Бога и од путева Божијих, кад благодат Боја одступи од људи.
"Кад отпадници испуне меру својих безакоња, устаће цар дрзак и искусан у лукавству"
(Данило 8, 23).
У личности антихриста усредсредиће се све зло у својој пуноћи и сили, какву може да
прими и издржи природа човекова. Као што је за добијање најчистијег и савршеног плода
на дрвету људском - у лицу Пресвете Деве Богородице - био потребан хиљадугодишњи
развој и усавршавање доброг људског семена, тако је и за добијање најсквернијег плода,
способног да смести у себе сву злобу сатанску, потребан напор целог низа људских
поколења у правцу највећег изопачења и осквернења људске природе на темељу
безумне мржње према Христу и борбе против Његове Цркве. "Може се претпоставити,
говори професор Бјелајев, да ће природно и стечено зло, које се наслеђује са сваким
новим поколењем у самом антихристу достићи тако високу силу, какву само може да
смести, пројави и издржи људска природа. У њему ће зло, које живи у људском роду
достићи врхунац свога развоја" (О безбожности и антихристу, том 1, стр. 193).
Разуме се, уколико зла воља човекова постаје јача, утолико постаје јачи и утицај ђавола,
који добија све већи приступ његовој души. Пошто у антихристу сопствена зла воља и
поквареност ове достигне највећи развој, то ће и однос ђавола бити све ближи и достићи
највећи присност, која ће се пројављивати у томе, што ће сам ђаво постојано деловати у
лицу антихриста. По речима светог Јована Дамаскина, "Бог који предвиђа будућу
поквареност његове (антихристове) воље, допустиће ђаволу да се усели у њега" (Тачно
изложење православне вере, књига 4, глава 26). Тако учи свети Кирило Јерусалимски
(Пета поука оглашенима, 14). Свети Андреј Кесаријски говори да ће антихрист "изаћи из
мрачних и дубоких области земље, у које је протеран ђаво" (Тумачење на 11. главу
Откривења, глава 30). А блажени Теодорит пише: "Пре доласка Христовог јавиће се у
свету, обучен у људску природу, непријатељ људи и противник Божји, демон који је
присвојио Божје име" (Кратко изложење Божанских догмата, глава 23) Лактанције, Исихије
Јерусалимски и блажени Јероним називају антихриста сином сатане.
Сагласно таквом учењу светих Отаца, у животу антихриста неће бити ни једног тренутка,
слободног од сатанског утицаја. Тај утицај треба да се пројави у самом рођењу, па чак и у
особитом поганом зачећу његовом. "Од покварене девојке родиће се оруђе ђавола",
говори свети Јефрем Сирин. То потврђује и свети Јован Дамаскин: "Родиће се човек
(антихрист) од блуда".
2
Свети оци: Иринеј Лионски (Против јереси, књига 5, глава 30), Иполит (Причање о Христу
и антихристу), а исто тако и Иларије, Амвросије Милански, Јероним и Августин напомињу
да ће антихрист бити јеврејског порекла, из племена Данова.
У Синаксару Месопусне недеље читамо: " Доћи ће антихрист и родиће се, како говори
свети Иполит Римски, " од покварене жене, лажне девојке, из јеврејског народа, племена
Данова" (Посни триод). За такво казивање има основа у Светом Писму:
б) У пророштву Јеремијином: "Од самог Дана чује се фрктање коња, и од рзања будних
коња дрхти сва земља; они иду да прождеру земљу и све што је на њој" (Јерем. 8, 16).
Други период његовог живота започеће његовим бучним иступањем у улози свесветског
учитеља или "пророка". Веома је могуће да ће он своју делатност започети у условима
светског рата, када народи, трпећи све ратне ужасе, не буду видели никаква излаза из
беде, јер ће све полуге за разрешење бити у рукама тајног друштва његових сарадника.
Антихрист ће предложити најсрећнији пројекат са гледишта политичке и социјалне
мудрости за разрешење светске кризе - у установи једнообразног политичког и социјалног
уређења у целом свету. И духовно ослепљено човечанство, које се подигло од ратног
потреса, не само неће у томе видети лукаву за себе замку, која га увлачи у безизлазно и
непоштедно ропство, него ће, напротив, да га сматра манифестацијом учености и
генијалности.
Светска реклама о антихристу, као генијалном мислиоцу, новом вођи и спасиоцу народа,
за најкраће време разнећи се, као гром, на све стране. "Зли духови, послани по свету,
будиће у људима најузвишеније мишљење о антихристу, опште одушевљење и
неодољиву привлачност ка њему" (Свети Јефрем Сирин, Беседа 16.).
У овом периоду своје делатности антихрист неће употребити никакво насиље и стараће
се да задобије поверење и расположење људи према себи обманом и својом
лицемерном и привидном маском врлина. Он ће, по речима Владимира Соловјова,
"набацити блистави плашт добра и правде на тајну безакоња". Он ће доћи, вели свети
Јефрем Сирин, "у таквом облику да би преварио све; доћи ће смирен, кротак, као
непријатељ неправде (како ће сам говорити о себи), који се гнуша идола, ревнитељ
побожности, добар, љубитељ сиромаха, веома побожан, постојан, према свима љубазан,
који особито уважава народ јеврејски, зато што ће Јевреји очекивати његов долазак...
Предузеће лукаве мере да свима угоди, да би га што пре заволео народ, неће примати
поклоне, говориће гневно, показиваће сетно лице, али ће уљудном спољашњошћу
обмањивати свет, док се не зацари" (тамо).
Из богатог искуства наших великих подвижника познато нам је да кад црни враг не може
да победи подвижника, наилазећи на чврст отпор са његове стране, тада долази јачи зао
дух у облику "светлог анђела" (2. Кор. 11, 14), старајући се да у њему пробуди поверење и
симпатије према себи, да би га лакше навео у погибију...
"Као резултат такве преваре у самом расположењу људског духа појавиће се захтев
призивања антихриста. Разгласиће се призивни глас у људском друштву, који ће
изражавати потребу за генијем над генијима, који би спровео материјални развој на виши
степен и учврстио благостање на земљи" (Епископ Игнатије Брјанчанинов, том 4, 313).
Ради преваре људи антихрист ће да пројави многа и велика чудеса. " Његов долазак
вели свети апостол Павле, биће по дејству сатанину у свакој сили и власти и знацима и
лажним чудесима" (2. Сол. 2, 9). "Пошто је отац лажи, он ће помоћу лажних дејстава
варати машту, тако да ће се народу чинити да тобож види васкрслог мртваца, који у
ствари није васкрсао; тобож види хроме да ходе и слепе да виде, мада исцелења није
било" (Свети Кирило Јерусалимски, Поука оглашенима 15, 14, страна 321).
Све ове мере антихриста - његово учење и слава генијалног мислиоца, његова лажна
чуда и сав његов наизглед врлински живот - имаће један циљ: дограбити у своје руке сву
светску власт над свима народима. Прва етапа на томе путу биће стицање популарности
међу Јеврејима. Антихрист ће употребити све своје старање да га Јевреји признају за
свога обећаног Месију. Њему ће поћи за руком да заврши уређење јеврејске државе и да
приступи остварењу хиљадугодишњег јеврејског сна - обновљењу храма Соломоновог. И
тада "на наваљивање људи, прогласиће се за цара, и заволеће много јеврејски народ,
доћи ће у Јерусалим и храм њихов обновиће" (Синаксар Месопусне недеље, Посни
триод).
Узалуд се неки старају да ову чудесну појаву Еноха и Илије друкчије протумаче. Свето
Писмо и Предање јасно говоре о њиховом доласку на земљу на седам година пре краја
света, о њиховој укорној проповеди, о њиховој мученичкој смрти, о њиховом васкрсењу и
одласку на небо.
У Откривењу светог Јована читамо: "И даћу двојици сведока мојих, и пророцаће хиљаду
двеста шездесет дана (то чини три и по године), обучени у вреће. То су две маслине и
два светилника, што стоје пред Богом земље. И ако ко захте да их увреди, огањ ће изаћи
из уста њихових и прождрети непријатеље њихове, ако ко захте да им учини неправду, тај
ће бити убијен. Они ће имати власт да затворе небо да не падне киша на земљу у дане
њихових прорицања, и имаће власт над водама да их претварају у крв и да ошину земљу
сваком раном, каквом зажеле. И кад они заврше своје сведочанство, звер што излази из
бездана побиће се са њима, победиће их и убити" (11, 37).
"Шта значе те две маслине... шта значе две маслинове гранчице, које ће кроз две златне
трубице да изливају из себе злато... И рече ми: то су два помазаника уљем, који стоје
пред Господом све земље" (4, 3, 11, 12, 14).
5
А о томе да под двема маслинама пророк Захарије разуме два пророка, Илију и Еноха,
доказује нам свети Андреј Кесаријски, позивајући се на то да се и у Откривењу Јовановом
они исто тако називају "двема маслинама" (Тумачење Откривења, глава 30). У књизи
пророка Малахија један од сведока директно се назива по имену: "Ево ја ћу вам послати
Илију пророка пре него што дође велики и страшни дан Господњи" (4, 5).
Свети Оци - Јефрем Сирин (Беседа о доласку Господњем) и Јован Дамаскин (Тачно
изложење православне вере) одређено уче да у лицу "двају сведока" који треба да се
појаве пред крај света, треба разумети свете пророке Еноха и Илију.
У Синаксару недеље Месопусне говори се: "А на седам година (пре краја света), као што
говори Данило, доћи ће Енох и Илија, и проповедаће људима да га не примају
(антихриста), а овај ће их ухватити, мучити, и главе им одсећи" (Посни триод).
У Служби светом пророку Илији, у стихири на "Господи возвах" пева се: "Илијо
Тесвићанине, Бог те је створио је нетрулежним, да не видиш смрти, док свима не објавиш
крај"; а у тропару пророк Илија се назива" другим претечом доласка Христовог"; исто тако
и у седалну после полијелеја: "пророче и претечо доласка Христовог, Илија, који имаш
велико име" (Минеј, 20. јуна).
"Свети пророк Илија, који је огњеним колима са телом узет, жив је и данас, у телу су га
видела три апостола за време Преображења Господњег на Тавору, и опет ће га телесни и
смртни људи видети пре другог доласка Господњег на земљу. Избегавши раније од мача
Језавелиног, пострадаће пред другим доласком Господњим од мача антихристовог, па ће
се не само као пророк него и као мученик удостојити још веће славе од праведног
Наградодавца Бога".
У Прологу тога дана говори се: "Овај Илија доћи ће са Енохом пре другог доласка
Христовог, ради обличења антихристове безбожности и утехе верних".
Али, без обзира на све опомене и предупређења, већина људи по своме телесном
разуму не само неће запазити све лажи у спољашњем опхођењу антихриста, него,
напротив, окружиће га необичним одушевљењем и славом. " Кад сталежи и народи увиде
његове лажне врлине и моћ, сви ће доћи на једну мисао... да га прогласе за цара,
говорећи друг другу: може ли се наћи човек тако добар и правичан?" (Свети Јефрем
Сирин).
Многи тумачи овог тајанственог броја звери, не установивши претходно никакав принцип
за разрешење његово, нису ни могли дати правилно објашњење. "Вежбајући се у речима
6
разрешења, вели свети Андреј Кесаријски, може се наћи много имена, и наденутих и
сопствених (личних)" Тако, једини су налазили ова лична имена: Лампетис, Титан,
Венедикт; други су налазили ова наденута имена: Рђав руководилац, Древни завидник,
Истинска штета, Неправедни агнец (јагње) и друга. У том духу покушао је да разеши број
666 и протојереј М. Пољски, који је написао чланак "Број звери" и објавио у листу "Света
Земља", број 1, за 1938. годину. По његовом тумачењу, бројем 666 означена је власт
злата и власт над радом човековим. Власт звери пројављује се као власт која "отима не
само све богатство, него и сав труд твојих руку" (страна 15).
Једини озбиљни и дубоки покушај разрешења броја звери, који потпуно може да објасни
и узрок саме шифре, јесте мишљење римокатоличког свештеника Слота објављено у
"Библијском прегледу" 1893. године у примедби на "Апокалипсис светога Јована", на
страни 512. "Поводом имена апокалиптичке звери примили смо следеће писмо, које, по
одобрењу аутора, по дужности увршћујемо овде:
"Свети Јован нам открива: "број његовог имена је 666" (Октр. 13, 18) и позива да се
сабере" број звери". Ако се смисао овога састоји у томе, да из њега (тј. броја) треба
извести име антихриста и ако би такав закључак био могућ пре доласка, изгледа мало
вероватним да би свети Јован имао у виду његово право име: оперишући са личним
именима ми бисмо (неизбежно) дошли до потпуно произвољних закључака.
"Пошто ће антихрист доћи под видом Месије, он ће насигурно присвојити себи титулу
јеврејског Цара; без сумње он ће се по преимућству назвати царем у Израиљу. Да би се
та охола титула изразила јеврејски, потребно је, уместо употребе другог падежа, ставити
префикс л (ламед) испред речи Израел. Тада ће титула антихристова бити:
Ха - Мелек - Ле - Исракел
(Цар Израела)
Ево рачуна: ха - 5 мем - 40 ламед - 30 каф - 20 јод - 10 син - 300 реш - 200
алеф - 1 ламед - 30
7
Збир 666
Постоји мала натегнутост и она се састоји у томе што се слово каф у речи "мелек" не
јавља као коначно (крајно), него обично (у смислу рачуна). Молим да се прихвати
уверење... итд.
Свештеник Слот овде себи приговара да је учинио натезање тиме што је узео обично
каф, а било би неправино да је учинио обратно. Рачун свештеника Слота потпуно је
правилан, пошто се у првим вековима хришћанства, а тако и у свима потоњим заменама
слова цифрама (по кабали) сва дејства изводила су се са 22 слова "свешеног алфавита".
Она имају тачно бројно значење, које одговара њиховом редном броју. И тај редни број
исти је како за каф обично тако и коначно (крајно), као што је и за "сва двојна слова".
Сам прилаз антихриста ка светској власти Реч Божја овако описује: на телу опустошеног
и ратом разореног света "устаће десет царева" (Данило 7, 24). Седам од њих биће "једне
мисли" са антихристом: они ће му "и предати силу и власт своју". А друга три цара
браниће своју независност, али ће их антихрист покорити војном силом (7, 8, 20, 24). "Кад
народи, писао је Лактанције, умноживши преко мере војску и напусте земљорадњу - што
сачињава почетак растројства и пораза - све разоре, ослабе, поједу, тада ће са крајњих
предела северне области изненада устати против њих најсилнији непријатељ. Он ће
тројицу од њих... истребити, а остали ће са њим закључити савез и она ће постати
заповедник над свима њима. А то ће бити антихрист" ( Божанске поуке, књига 8, глава 16).
После победе антихристове над три државе и уклањања у њиховом лицу једине
препреке на своме путу ка светској владавини, Откривење слике антихриста у виду
црвене звери (аждаје), која има десет рогова (то јест потчинила је себи десет држава) и
седам глава (тј. оставила је седам управљача, који су јој се добровољно потчинили, у
својству својих опуномоћених представника у њиховим областима). " То је велика црвена
аждаја са седам глава и десет рогова и на глави њеној десет круна" (Откр. 13, 1). (Види
тумачење светих Отаца: Иринеја Лионског и Кирила Јерусалимског).
8
О светској политичкој власти антихриста Откривење говори: "И би му дана власт над
сваким коленом, и народом, и језиком и племеном" (13, 7). Мада ће у процесу присвајања
све светске власти од стране антихриста имати значај обични људски напори и средства,
ипак главни извор његовог успеха неће бити у њима. "И учврстиће се моћ његова, али не
његовом силом" (Данило 8, 24).
Своју власт и своју силу антихрист ће добити од сатане. " И даде му аждаја силу своју, и
престо свој, и велику власт" (Откр. 13, 2) И само овом постојаном сатанском сарадњом
може се објаснити његов необичан успех у брзом освајању све власти над светом, и
његова искључива сила, којој се никаква људска сила и власт не могу супротставити нити
сметати. "Антихрист, говори професор Бјељајев, деловаће силом ђавола и чудесима, а та
сила је веома велика", затим "он ће имати велико мноштво моћних сарадника", осим тога,
"при брзим путевима саопштења и начина комуникације може се за тренутак произвести
преврат на свој земљи" (О безбожности и антихристу, том 1, 765).
Између осталога, врло је важно приметити и то, да сви Свети Оци сматрају да главни
узрок таквог брзог и неразумног одушевљења људи антихристом лежи у отсуству у њима
духовног разума и њиховог потпуног погружења у плотско (телесно) стање. А пошто се
духовни разум може стећи и развијати једно у условима правилног духовног живота, које
пружа истинска Православна Црква, то ће само православни хришћани у том тренутку
моћи да се покажу потпуно духовно наоружаним и да разликују све преваре и лукавства
антихристова. Но, не сви православни хришћани него само онај мањи број њих, који ће
живети духовним животом по правилима Цркве. Јеретици и лажни хришћани, у којима или
потпуно отсуствује духовни живот, или се практикује у неправилним и изопаченим
облицима, неизбежно ће постати жртвама преваре антихриста.
***
9
Овде је важно напоменути да сад активну пропаганду у правцу ширења
противхришћанских и човекобожачких погледа воде индуски јоги и њихови западни
следбеници теософи (данас представници Њу Ејџа, нап. прир.). Сви они говоре да је
наше "Ја" - божанско и истоприродно са Богом...
Теософи уче да јављање Бога на Земљи није јединствена појава Исуса Христа, него се
она понавља - у облику такозваних "аватара". Појава на земљи "аватара" или спаситеља
света, по њиховом учењу, догађала се много пута.
Ана Безант тврди да је на Земљу досад долазило девет "аватара". Десети треба да се
појави (А. Безант, Лекција "Идеја Христа", 1914). Под тим "аватарима" они подразумевају
Буду, Кришну, Исуса из Назарета и друге (А. Безант, О свесветском учитељству, 1913).
Насупрот овоме, хришћанско учење тврди да су једносуштни са Богом Оцем само Син
Божји и Дух Свети - Тројица Света, једносуштна и Нераздељива. Спасење света
извршено је једном. Једини Спаситељ и Искупитељ људи јесте Син Божји, Господ Исус
Христос. Других "спаситеља" није било нити ће бити.
***
По предсказању светог апостола Павла, антихрист ће "сести у храму Божјем, као Бог,
издавајући се за Бога" (2. Солуњ. 2, 4). Без сумње, "антихрист неће имати времена, ни
расположења, ни могућности да непрестано седи у храму. Он ће то чинити у веома
свечаним и важним случајевима, на пример приликом проглашења себе за цара света и
бога. Али он неће имати ни потребе да стално буде у храму. Седнувши једном у храму и
објавивши себе за бога, он ће самим тим дати знак и заједно с тим издати и наредбу да
се у свима храмовима, хришћанским и нехришћанским, поставе његови ликови (кипови
или иконе), и да им се сви људи клањају, као њему самом, као ликовима Бога. И стварно,
у храмовима ће започети служење антихристу, као Богу" (Проф. Бјељајев, О безбожности
и антрихисту, том 1, 384).
а) ... "у половини седмине (после три и по године другог периода и почетку трећег, који ће
трајати три и по године делатности антихристове) прекратиће се жртва и принос, и на
крилима светилишта биће гнусоба запуштења" (Данило 9, 27).
б) ... "и поставиће одред војске, која ће оскврнити светилиште и прекратити свакодневну
жртву и поставити гнусобу запуштења" (Данило 11, 31).
10
Овде се у пророчкој перспективи истовремено описују три догађаја, мада одвојени један
од другог читавим вековима, али који имају узајамно унутарње сродство. У ствари прва
два догађаја јављају се само као праобрази (праслике) последњег који долази, на који се
углавном и односи пророчанство.
Први догађај - то је гоњење вере од стране Антиоха Епифана ИВ, цара Сиријског. Антиох
се зацарио после свога брата Селевка ИВ у 137. години ере Селевкида, или у 176. години
пре Рођења Христовог. О његовом ужасном царевању и његовом жестоком гоњењу
старозаветне вере говори се у првим двема књигама Макавејским. "Он је ушао у
светилиште са гордошћу... и заповедио да сви у његовом царству буду један народ, и да
сваки остави свој закон"... и "исмевали су суботе и празнике, и опоганили светилиште и
светињу над светињама најсветији део храма... А ако неко не учини по наредби цара, да
се казни смрћу"... и "поставили су на жртвенику гнусобу запуштења"... "и књиге закона, на
које би наишли, цепали су и спаљивали у ватри, а код кога су нашли књигу закона (Свето
Писмо), и ко се држао закона (Божјег), тога су, по царевој наредби, убијали... убијали су и
жене, које су обрезале децу своју, а децу су вешали, куће пљачкали. Храм се испунио
прељубом и нередом од стране незнабожаца" (1. књига 1, 164; 6, 19). Међу хришћанским
богословима влада уверење да је Антиох Епифан био најјаснији праобраз будућег
антихриста.
У речима о "гнусоби запуштења" није јасна реч "на крилу" (Данило 9, 27). Оштроумни
покушај тумачења ових речи учинио је познати аутор јеврејске граматике и јеврејско-
немачког лексикона - Гезеније. Он речи Данилове овако преводи: "И на крилима гнусобе -
опустошитељ". Свој превод он овако објашњава: "Непријатељ Цркве, то јест антихрист,
представља се овде као ношен на крилима гнуснога идола, слично томе као што се Јахве
(Господ) представља ношен на херувимима". Врло је могућно да хе антихрист на крилима
идола, као на колесници или престолу бити преношен с места на место. Али неће бити
ништа невероватно и у томе, ако антихрист на крилима гнуснога идола буде летео по
ваздуху (на специјално за њега изграђеном авиону - у виду крилатог гнусног идола).
11
Последња претпоставка, мада није директно примењена на ове речи, много векова пре
Гезенија изрекао је свети Јефрем Сирин (види његову Беседу о доласку Господњем, 39,
том 3, страна 25).
Утврдивши своју светску владавину, антихрист ће ловити у свој сатански плен све
човечанство помоћу истих начина, које је употребио сатана кушајући Самог Господа.
Таквом потпуном духовном ропству приводе људе вођи савремене светске побуне.
Њихово учење и њихови призиви облаче се у узвишене речи о свеопштој једнакости и
братству, а у стварности они се старају да примаме људе само ка уређењу материјалног
благостања, одводећи их од свих узвишених моралних и религиозних стремљења. Кад
материјално благо постане за човека једина вредност, онда ће он неминовно постати
потпуни роб онога ко му буде давао ово благо. Материјалистичко васпитање људи даће
неограничену власт антихристу, јер ће се сва постојећа средства наћи у његовој пуној
власти. Он ће их обилато раздавати само својим следбеницима и сарадницима. И човек
који се није научио уздржању, који нема духовне и принципијелне чврстине, биће
принуђен да се потчини његовој вољи... "Свима малим и великим, богатим и сиромашним,
слободним и слугама (робовима) - биће стављен знак на десну руку или на челу, и...
никоме неће бити дозвољено ни да купује, ни да продаје, осим онима који имају овај знак,
или име звери, или број њеног имена" (Откр. 13, 16-17).
12
Сличан захтев знака тражили су од Господа и фарисеји, који се нису задовољавали оним
чудесима што их је вршио Господ, него су захтевали од Њега нарочито чудо: знак с неба
(Марко 8, 12)... Жељу знака с неба изражавао је понекад и народ. Тако су после чудесног
умножења пет хлебова и нахрањења њима многољудног скупа, у коме је било 5000 људи,
осим жена и деце, очевици тог чуда и учесници ове трпезе говорили су Господу: "Који
знак Ти показујеш, да видимо и верујемо Ти? Оци наши једоше ману у пустињи, као што је
писано: хлеб с неба даде им да једу" (Јн. 6, 30-31). Њима се учинило недовољним чудо
умножавања хлебова у рукама Спаситеља: оно се збивало у тишини, са светим
смирењем, каквим су била проникнута сва дела Богочовека, а њима је био потребан
спектакуларни призор, њима је био потребан ефекат. Њима је било потребно да се небо
покрије густим облацима, да загрме громови и засевају муње, да хлебови падају из
ваздуха - с неба (Епископ Игнатије Брјанчанинов, том 4, 296-297).
Захтев таквога знака од Богочовека био је тежак грех, јер је исходио из телесног разума,
који одбацује ма какав узвишени циљ ради спољашњег ефекта. Чувши овај дрзак и
богохулни захтев знака, Господ је дубоко уздахнуо и рекао: "Зашто род овај тражи знак?
Заиста вам кажем: неће се дати знак роду овом. И оставивши их... оде" (Мк. 8, 12-13).
Овај захтев знака с неба био је захтев чуда, али разметљивог чуда сатане. Никакве
особите уверљивости знак с неба није могао имати. Због чега је само знак с неба могао
да посведочи, да је он од Бога? Из Светог Писма види се супротно... Свето Писмо прича,
да је по дејству ђавола огањ спао с неба и сагорео овце и пастире праведнога Јова (Јов.
1, 16; види и Благовесник на Матејево Еванђеље 16, 1). Очигледно је да се тај огањ
формирао у ваздуху, како се у њему формира и муња. Симон врачар задивљавао је
чудесима заслепљени народ, који је делујућу у њему силу сатане признавао за "велику
силу Божју" (Дела ап. 8, 19). Симон је особито задивио незнабошце Римљане, када се у
њиховом многобројном скупу прогласио за бога, открио намеру да се узнесе на небо и
изненада почео да се подиже у ваздуху, прича о томе блажени Симеон Метафраст, који је
ово позајмио од древних хришћанских писаца (Види Житије светог апостола Петра. Четиј
минеј, 29. јуна). Слична чуда вршио је и Пинети, који је живео при крају 18. века. Вршили
су их и врше и други" (Епископ Игнатије Брјанчанинов, том 4, 299-300).
Оно што није хтео да учини Христос, учиниће антихрист: он ће дати знак с неба, то јест
знак у ваздуху, где нарочито господари сатана (види Јефрем Сирин, Беседа 106, део
други; Ефес. 2, 2; 1, 12).
Свети Јован Богослов говори да ће антихрист чинити велика дела, "да и огањ силази с
неба на земљу пред људима" (Откр. 13, 13). "Свето Писмо указује на ово чудо као највеће
од свих чуда антихристових, и место овога знамења је ваздух: оно ће бити прекрасан и
страшан призор. Оно ће највише деловати на чуло вида, одушевљавајући га и
обмањујући" (Епископ Игнатије, 4, 302).
Кад се дочепа светске власти, антихрист ће оштро да измени своје понашање. Уместо
лицемерног и опрезног односа према људима, уместо привидног глумљења да жели
добро својим противницима, он ће отворено да се претвори у непоштедног гонитеља
својих верних хришћана, који не пристану да му се поклоне као богу. Он ће "угњетавати
свеце Свевишњга, чак ће замислити да промени њихова времена (празнична) и закон"
(Данило 7, 25; Октр. 12, 1317; 13, 67). Опште јавно хришћанско богослужење мораће да се
прекрати. "Антихрист и његови приврженици, пише професор Бјељајев, уништаваће
књиге Светог Писама, гониће и мучиће проповеднике речи Божје и вршиоце хришћанског
богослужења, мотриће да се нигде не врши Евхаристија (Света Литургија), али ипак и
проповедање Речи Божје и богослужења неће се прекратити и Евхаристија ће се вршити"
(тамо, страна 346), али, разуме се, само у скривеним местима, као у првим вековима
гоњенога хришћанства.
Првом жртвом антихриста биће његови обличитељи свети пророци Енох и Илија. "И кад
они заврше своје сведочанство, звер, која излази из бездана (антихрист), побиће се с
њима, и победиће их, и убиће их, и тела њихова оставиће на улици великог града, који се
зове Содом и Египат, где је и Господ наш био распет (Јерусалим). И многи из народа и
14
колена, и језика, и племена гледаће тела њихова три и по дана, и неће се дозволити да се
тела њихова сахране у гробовима. И они који живе на земљи радоваће се овоме, и
веселити, и слаће дарове једни другима, зато што су ова два пророка мучили оне који
живе на земљи. Али после три и по дана дух живота од Бога уђе у њих, и стадоше оба на
ноге своје, и страх велики нападе на оне који их гледаху. И чуше громки глас с неба, који
им говори: узиђите овамо, и узиђоше на небо на облацима, и видеше их непријатељи
њихови. И у тај час затресе се земља веома, и десети део града сруши се, и погибе седам
хиљада имена људских, а остали се уплашише и дадоше славу Богу небескоме" (Откр.
11, 713).
После тога треба да се збуде значајан догађај, који се може приписати само дејству
проповеди светих пророка, њиховог чудесног васксења и узношења на небо - обраћање
Христу знатног дела савремених антихристу Јевреја. Блажени Теофилакт Охридски
поводом овога пише: "Илија ће доћи... као претеча другог доласка, и обратиће у веру
Христову све Јевреје, који се покажу послушнима, приводећи их ка отачком наслеђу,
отпале од Њега".
Као основ за ово тврђење служе следеће пророчке речи у Светом Писму:
а) "Ево Ја ћу послати к вама (Јеврејима) Илију пророка пре него што дође велики и
страшни Дан Господњи. И он ће обратити срце отаца ка деци и срце деце ка оцима
њиховим, да Ја не бих дошао и поразио земљу проклетством" (Малахија 4, 56).
б) "И догодиће се у тај дан: остатак Израиља, и који се избаве из дома Јаковљева неће
се више ослањати на онога ко их је победио, него ће наду своју положити на Господа,
свеца Израиљевог, чистим срцем. Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев ка Богу
силноме" (Исаија 10, 20-21).
в) "А Исаија објављује о Израиљу: и ако буде број синова Израиљевих као песак морски,
остатак ће се спасти"(Римљ. 9, 27; види Исаија 10, 22).
г) "На дом Давидов и на становнике Јерусалимске излићу дух благодати и умилења и они
ће погледати на Њега, Кога су проболи, и плакаће за Њим, као што плачу за сином
јединцем,и тужиће за Њим, као што туже за првенцем. Тога дана подигнуће се велики
плач Ададремона у долини Мегидонској" (Захарија 12,10-11; Упореди: 4. Царева 23, 30; 2.
Дневника 35, 24).
д) "Јер кад си ти (од незнабоштва обраћен Христу) одсечен од рођене по природи дивље
маслине и накалемио се на питому маслину, то тим више ови (из Јевреја) накалемиће се
на своју природну маслину... Нећу вам, браћо, затајити о овој тајни да се ви не би
погордили - да се упорност Израиља догодила привремено, док не уђе потпуно број
незнабожаца" (Римљанима 11, 2425).
Спасење малог остатка верних биће једино у краткотрајном царовању антихриста. "И ако
се не би скратили дани они, не би се нико спасао, али изабраних ради скратиће се дани
они" (Мт. 24, 22).
Никаква људска сила неће моћи да се супротстави антихристу. Само једини Господ, који
ће по други пут доћи на Земљу у свој слави Својој победиће га. Тада ће наступити
Страшни суд Христов и крај нашега света (Мт. 24, 3021; 25, 3146; Откр. 1, 7; 20, 11-15; 21,
18). И "биће ухваћена звер и с њом лажни пророк, који је чинио чудеса пред њом, којима
је варао оне што примише жиг зверин и клањаху се њеној икони; оба живи биће бачени у
језеро огњено, које гори сумпором; а остали биће побијени мачем Онога што седи на
коњу, и који излази из уста Његових" (Откр. 19, 20-21). "Ђаво, који их је варао, биће бачен
у језеро огњено и сумпорно, где је звер и лажни пророк, и мучиће се дан и ноћ вавек века"
(Откр. 20, 10).
Ради стицања духовног разума потребна је пре свега послушност Разуму Васељенске
Православне Цркве. Потребно је свако своје расуђивање проверавати Речју Божјом и
учењем светих Отаца. "Потребна је, крајње потребна пажња према Речи Божјој, коју
потврђују сами догађаји непријатељског јој времена и расположења, да не бисмо отпали"
(Епископ Игнатије Брјанчанинов, том 4, 227-228). Свети Јефрем Сирин саветује:
16
"Непрестано проучавај Божанске списе, непрестано питај Матер своју - Цркву: кад ће доћи
жељени Жених (Господ Исус), питај и распитуј о знацима Његовог доласка, зато што
Судија неће одоцнити. Непрестано питај, док тачно не сазнаш, непрестано прибегавај
помоћи оних који о овоме знају тачно" (Дела, том 4, 133. Москва, 1850). Сви свети Оци
препоручују нам да се стално руководимо Светим Писмом. При томе користан је и савет
ближњих, који се сами руководе Речју Божјом и списима светих Отаца. Тако руковођење
разумом Цркве биће предохрана вернима против одушевљавања широко
распрострањеним лажним учењима и погледима. А одсуство овог црквеног руководства и
навика да се иде за општом пропагандом неизбежно ће одвести на лажан пут. Осим тога,
ако би се човек и решио да иде уским путем, супротним општим погледима, против
општепримљеног пута масе, он ће се неминовно подвргнути следећем искушењу:
обавезно ће чути - "Зар си ти једини у праву, а сви или већи број људи вара се?" Само за
оне који се буду руководили Светим Писмом такво расуђивање неће имати никакву
вредност. Свето Писмо рећи ће му да уским путем не иде већина, него мало њих, а у
последње дане света тај пут биће крајње оскудан у путницима" (Епископ Игнатије
Брјанчанинов). Свето писмо улиће му и храброст: њега неће збунити факт што ће се
количина истински верујућих показати као мало острво усред бескрајног океана лажи и
покварености. Он ће памтити захтев Христов: "Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца
вашега да вам да Царство" (Лк. 12, 32).
Друга несрећа епохе антихристове састојаће се у томе што ће бити немогуће ма какво
организовано супротстављање његовој власти. Тада "не покушај да га зауставиш својом
немоћном руком. Склони се, чувај се од њега, и то је од тебе довољно" (Епископ
Игнатије). Буди задовољан тиме, говори старац Исаија, што је остављено на вољу
људима да се спасава, ко жели да се спасе". Зато је нужно борити се сада са царством
таме које се приближава, кад могућност борбе још није одузета од нас. Свако избегавање
борбе сад, сваки ма и најмањи компромис са злом, ради заједничког опстанка са њим,
који се учини сад, данас, још ће више увећати тежину борбе с њим сутра. Треба "радити
дела ... докле је дан, док не настане ноћ, јер онда нико не може радити" (Јн. 9, 4; 12,35).
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OkultizamMagija/Lat_OkultizamMagija25.htm
17