TRIGONOMETRIJSKI KRUG

Uglovi mogu da se mere u stepenima i radijanima. Sa pojmom stepena smo se upoznali još u osnovnoj školi i
ako se sećate , njega smo podelili na minute i sekunde.( 10=60` , 1`=60`` ). Da bi objasnili šta je to radijan,
posmatraćemo kružnicu poluprečnika R .Obim kružnice se računa po formuli O= 2R π , a znamo da je
π ≈ 3,14 .Ako uzmemo deo te kružnice (kružni luk) koji je dužine baš R , njemu odgovara neki centralni ugao
ϕ.
Mera centralnog ugla koji odgovara luku dužine R je jedan radijan.
Jasno je da onda pun ugao ima 2 π radijana. Odnosno:
3600=2 π radijana

1800= π ZAPAMTI

π
10 = radijana
180
π
Važi dakle: 1`= radijana
180 ∗ 60
π
1``= radijana
180 ∗ 60 ∗ 60

180 0
I obrnuto: 1rad = ≈ 57 017`45``
π

Primer 1:

Nañi radijansku meru ugla od:

a ) 750
b) 2450
v) 82030`

π π 5π
Rešenje: a) Kako je 10 = radijana to je 75 0 = 75 =
180 180 12

π 49π
b) 245 0 = 245 =
180 36

π π 11π
v) 82 0 30`= 82 + 30 =
180 180 ∗ 60 24

1
Primer 2.

Naći meru u stepenima ugla čija je radijanska mera:

3π
a)
4
11π
b)
6
v) 5radijana

Rešenje:

3π 3 ∗180
a) = = 1350
4 4
11π 11 ∗180
b) = = 3300
6 6
v)5radijana = 5 ⋅ (57 017`45``)
= 285085`225``
= 285088`45``
= 2860 28`45``

Dalje smo ugao definisali kao dve poluprave sa zajedničkim početkom.A možemo razmišljati i ovako:Uočimo
jednu polupravu koja može da se obrće oko svoje početne tačke O.Pri obrtanju ćemo razlikovati dva smera:

POZITIVAN – smer suprotan od smera kretanja kazaljke na časovniku i

NEGATIVAN- smer kretanja kazaljke časovnika.

Ako obeležimo sa a početni i sa b završni položaj poluprave nakon obrtanja tačke O u jednom ili drugom
smeru, ugao ab zovemo ORIJENTISAN UGAO.
b

O a

TRIGONOMETRIJSKI KRUG je krug poluprečnika 1 čiji je centar u koordinatnom početku.

2
 y

x
. A(1,0)
0

Tačka A(1,0) koja pripada trigonometrijskom krugu zove se POČETNA tačka.

Na trigonometrijskom krugu ćemo posmatrati različite lukove koji svi počinju u tački A. Luk koji obilazimo u
smeru suprotnom od kazaljke na časovniku je POZITIVAN luk, a u smeru kazaljke je NEGATIVAN luk.
Uglovi po kvadrantima idu ovako:

y
π
II I
2

x
.0
2π

III 3π IV
2
π
iz I kvadranta: 0 < α <
2
π
iz II kvadranta : <α <π
2
3π
iz III kvadranta : π < α <
2
3π
iz IV kvadranta : < α < 2π
2

3
 π 3π
Uglovi 0, , π,
, su granični i podrazumeva se da nisu ni u jednom kvadrantu.
2 2
Uglove čije ćemo vrednosti očitavati sa trigonometrijskog kruga su sledeći:

π
90o =
2
2π π
120o = 60o =
3 3
3π π
135o = 1 45o =
4 4
5π π
150o = 30o =
6 6

180o = π 0o = 360o = 2π
−1 1

7π 11π
210o = 330o =
6 6
7π
5π 315o =
225o = −1 4
4 4π 5π
240o = 300o =
3 3
3π
270o =
2

Sinus i kosinus proizvoljnog ugla

Za bilo koji proizvoljan ugao uvek jedan krak poklopimo sa x- osom, tj, sa početnom tačkom A(1,0), drugi krak

seče trigonometrijski u nekoj tački M(x0,y0). Iz te tačke spustimo normale na x i y osu. Te dužine su:

- Na x-osi cos α ( cos α =x0)

- Na y-osi sin α (sin α =y0)

4
 y

M(x0,y0)

sin
x
.
cos

Evo našeg predloga kako da zapamtite vrednosti i da ih “ pročitate” sa kruga.

Zapamtimo tri broja:

1 2 3
, ,
2 2 2

koji su poreñani od najmanjeg do najvećeg.

2
Broj u sredini odgovara uglovima koji su sredine kvadranata!
2
2
Znači sinusi i kosinusi uglova od 45 , 135 , 225 i 315 stepeni imaju vrednost , samo vodimo računa da li
2
2 2
je ta vrednost + ili - .
2 2
Evo to na slikama , pa će biti jasnije:
y

1 0
45

x
.
0 1

2
sin 450=cos450=
2
5
 0
135 y
1

-1 x
.
0

2 2
sin 1350= a cos 1350= -
2 2
y

-1 x
.

0
225
-1

2 2
sin 2250= - cos 2250= -
2 2
y

x
.
1

0
315
-1
2 2
sin 3150= - a cos 3150=
2 2
6
 2 3
Za ostale uglove vrednosti će biti ili , naravno opet gledamo da li je + ili - .
2 2
Evo par primera:

Primer1.

Nañi sin 600 i cos 600

y
0
60

0
sin 60
x
.
0
cos 60

1 3
Kako ugao od 600 nije sredina kvadranta, to će vrednosti za sin 600 i cos 600 biti i i to obe
2 2
3 1
pozitivne.Pošto je crta za sin 600 duža, ona mora biti (jer je veći broj) a cos 600 je jer je crta tu kraća.
2 2
3 1
Dakle: sin 600= i cos 600 =
2 2
Primer 2.

Nañi sin1500 i cos 1500

0
150

0
sin 150 x
.
0
cos 150

1 3
Crta za sin1500 je kraća i pozitivna a crta za cos 1500 je duža i negativna, pa je : sin1500= a cos1500= -
2 2
7
Primer 3.

4π 4π
Nañi sin i cos .
3 3
4π
Ako date uglove u radijanima prebacimo u stepene, dobijamo da je to = 2400
3
y

0
cos240 x
.
0
sin240

0
240

Znači, radi se o uglu u trećem kvadrantu i nije sredina kvadranta. Primetićemo da su obe vrednosti negativne,
4π 3 4π 1
sinus je duži a kosinus kraći. Zaključujemo: sin =- i cos =-
3 2 3 2
Primer 4.

Nañi sin(- 300) i cos(- 300)

Ovaj ugao, pošto je negativan ide u smeru kazaljke na satu. U pozitivnom smeru to bi bio ugao od 3300.
y

0
cos(-30 ) x
.
0
sin(-30 )
0
-30

1 3
sin(- 300) = sin 3300=- i cos(- 300)=cos3300=
2 2

π 3π
Da pogledamo šta je sa uglovima od 0, , π, ( granični uglovi)
2 2

8
 y

0
x
.0
1

Kraci ovog ugla se poklapaju , x-osu seku do jedinice, a y-osu nigde, zato je
cos00=1 (cela crta) a sin00=0 (nema crte)
y

90
0 x
.

Ugao od 900 seče y- osu po celoj crti a x- osu nigde. Pa je sin 900=1 a cos 900=0

0
180 x
.
-1

sin 1800=0 cos 1800= - 1

9
 y

x
.

0 -1
270

sin2700=-1 cos 2700=0

Tangens i kontangens proizvoljnog ugla

sin α cos α
Već smo se ranije upoznali sa formulama tgα = i ctgα = , naravno pod uslovima da
cos α sin α
su imenioci različiti od nule.
π
Možemo zaključiti da je tg α definisan za cos α ≠ 0 ,odnosno za α ≠ +k π , k ∈ Z
2
A ctg α za sin α ≠ 0, odnosno za α ≠ k π , k ∈ Z

To znači da ako znamo da nañemo sin α i cos α , znamo tg α i ctg α

Primer 1.

Nañi:

π
a) tg
4
b) ctg 3000

2
0
π sin 45
a) tg = tg 450= 0
= 2 =1
4 cos 45 2
2
1
0
cos 300 3
b) ctg 3000= 0
= 2 =−
sin 300 3 3
−
2

10
Naučimo sada gde se čitaju tangensi i kotangensi na trigonometrijskom krugu.

Uočimo pravu x = 1 . Ona očigledno prolazi kroz tačku A(1,0) i paralelna je sa y- osom.Jedan krak

datog ugla α opet poklopimo sa x- osom a drugi krak će seći ovu pravu x = 1 koju ćemo zvati

TANGENSNA osa . Odsečak na tangensnoj osi je ustvari vrednost za tg α . Evo to na slici:

tg
x
.
A(1,0)

tangensna osa

Uočimo sada pravu y=1 koja prolazi kroz tačku B(0,1) i paralelna je x- osi. Tu pravu ćemo zvati

KOTANGENSNA osa i na njoj ćemo očitavati vrednost za kotangense uglova.

Evo slike:
y

B(0,1) c tg kotangensna osa

x
.

11
Ovde razmišljamo slično kao za sinuse i cosinuse, samo moramo da zapamtimo nova tri broja :

3
, 1, 3
3

Broj 1, pozitivan ili negativan je vrednost za tangense i kotangense uglova koji su sredine

kvadranata, tj. za 45, 135, 225 i 315 stepeni a za ostale uglove gledamo dužinu CRTA koje

odsecaju na tangensnoj i kotangesnoj osi i da li je pozitivna ili negativna.

3
Veća crta je 3 , a manja je
3
Evo nekoliko primera:
y
0
ctg45

0
tg45
0
45 x
.

tg450=1 i ctg450=1 Sredina kvadranta je u pitanju, pa su vrednosti 1.

y
0
ctg120

0
120 x
.

0
tg120

PAZI:
Pošto krak ugla ne seče tangensnu osu, moramo ga produžiti do preseka sa osom.
Uočimo da su obe vrednosti negativne i da je tangens duži a kotangens kraći!

3
Dakle : tg 1200= - 3 i ctg 1200= -
3

12
 y
0
ctg240
0
tg240

0 x
240 .

3
tg2400= 3 i ctg 2400= (uoči dužine ovih podebljanih crta)
3

Šta je sa graničnim uglovima?

y
π
2

x
.0
2π

3π
2

Za 0 stepeni vidimo da ugao ne seče nigde tangensnu osu , pa je tg00=0, za ctg00 krak i kotangensna

osa idu paralelno, pa kažemo da ctg x teži beskonačnosti kad x teži nuli u pozitivnom smeru.

Slično je za ugao od 1800. Opet je tangens nula a kotangens teži - ∞ .

Za ugao od 900 je obrnuta situacija: ctg900=0 a tg900 teži + ∞ .

Za ugao od 2700 je ctg2700=0 a tg2700 teži - ∞ .

13
 π
90o =
2
2π π
120o = 60o =
3 3
3π π
135 =o 1 45o =
4 4
3
5π 2 π
150o = 2 30o =
6 2 6
1
2

180o = π −
2 0o = 360 o = 2π
2
−1 3 1 1 2 3 1
− −
2 2 2 2 2

1
−
2
7π 2 11π
o
210 = −
2
330o =
6 3
6
−
2
7π
5π 315o =
225o = −1 4
4 4π 5π
240o = 300o =
3 3
3π
270o =
2

14