Gerhard Gencen i intuicionizam

- beleške -

- U formalnim jezicima značajno je razlikovati pravila zaključivanja od aksioma:

• pravila zaključivanja su ELEMENTI formalnog jezika (drugi elementi su simboli,
interpunkcija i sl.) kojima se određuju postupci kako se iz jedne propozicije može izvesti
neka druga; pravila zaključivanja su prvenstveno sintaktičke prirode; modus ponendo
ponens je jedno pravilo zaključivanja;
• aksiomi su REČENICE formalnog jezika kojima se određuju osnovni istinosni sadržaji u
tom jeziku; aksiomi su veoma značajni za semantiku jednog jezika; zakon identiteta je
primer jednog aksioma.

- Različiti autori su prilikom konstruisanja sistema veštačkih jezika ispostavljali različite grupe
aksioma i pravila zaključivanja:
• Frege je u svojim prvim pokušajima formiranja formalnog jezika logike izneo skup od
sedam aksioma i jednog pravila zaključivanja; međutim, kasnije analize njegovog rada su
pokazale da su neki od tih aksioma redundantni, te da se broj aksioma može smanjiti na tri,
dok se na drugim mestima uočilo da Frege koristi čak četiri različita pravila zaključivanja.
• Rasel i Vajthed su u tekstu Principia Mathematica radili sa pet aksioma i dva pravila.
• Hilbert je ponudio čak devet aksiomatskih shema (generalizovane metalogičke iskaze od
kojih svaki reprezentuje veliki broj aksioma iste vrste) i samo jedno pravilo zaključivanja
koje je bilo potrebno da se iz tih shema izvedu sve ostale teoreme njegovog jezika.

- Iz navedenog se može uočiti veoma značajna relacija aksioma i pravila zaključivanja u jednom
formalnom jeziku. Oni, naime, stoje u odnosu obrnute proporcije: što neki jezik poseduje više
aksioma, to mu je potrebno manje pravila da bi iz njih izveo sve teoreme i obrnuto.

- Prvi formalni jezici formirani su po paradigmi koja je favorizovala veći broj aksioma. Ovakav
pristup je principijelno odgovarao zahtevima hilbertovske ideje formalizacije i dokazivanja.
Međutim, on je imao i svojih ograničenja: dokazi koji su povezivali teoreme sa aksimioma su često
bili veoma dugački, pronalaženje dokaza katkad je bivalo veoma teško, a neki aksiomi koji su se
pokazivali kao neophodni za potpunost jezika su umeli da budu neintuitivni i teško razumljivi.

- Usled ovih ograničenja, jedan broj logičara i matematičara su pokušali da se preorijentišu na

paradigmu koja bi favorizovala veći broj pravila naspram manjeg broja aksioma. Logičar koji je
verovatno najviše doprineo takvoj paradigmi bio je Nemac Gerhard Gencen. Dva veoma značajna
doprinosa u logici koja se vezuju za njegovo ime su PRIRODNA DEDUKCIJA i RAČUN NIZOVA
(kalkulus sekvenata).

- Prirodna dedukcija je račun dokaza koji se može primenjivati u logičkim jezicima koji koristi pune
pogodnosti velikog broja pravila zaključivanja. U prirodnoj dedukciji se koriste pravila koja
odgovaraju "prirodnom", svakodnevnom rezonovanju ljudi. Pored Gencena, za pristup prirodne
dedukcije su se zalagali Lukašijevič, Jasikovski, Lemon. Gencenova verzija prirodne dedukcije je
bazirana na sistemu uslovnih i bezuslovnih pretpostavki i instantacije zadatih formula, usled čega je
veoma slobodna, elegantna i laka za upotrebu. Dokazi u prirodnoj dedukciji su direktniji i lakši za
čitanje nego što je to slučaj sa dokazima u sistemima koji preferiraju aksiomatski pristup. Sa druge
strane, velika sloboda u prirodnoj dedukciji može ponekad izazvati "paralizu izbora", jer u datim
situacijama se često mogu primeniti brojna pravila. Zato je uvežbavanje u prirodnoj dedukciji
značajno kako bi se razvila intuicija ispravnog rezonovanja o dokazima.
- Račun prirodne dedukcije je ono što se radi na vežbama na ovom kursu. Nizovi propozicija su
organizovani tako da iz odgovarajućeg skupa zadatih pretpostavki sledi jedan zaključak. Niz se
dokazuje preko drveta dokaza kojim se demonstrira kako se u konačnom broju koraka
primenjivanja odgovarajućih pravila zaključivanja iz zadatih premisa (i proizvoljnog broja uslovnih
ali konačno otpuštenih premisa) može doći do traženog zaključka. Drugi sistemi prirodne dedukcije
mogu se oslanjati na neki drugi skup prihvaćenih pravila, a neki sistemi koriste drugačiji način
reprezentovanja dokaza, na primer tabularni prikaz u kome se svaki pojedinačan korak u
dokazivanju piše u zasebnom redu (videti kod Džona Lemona u Upoznavanju sa logikom).

- Gencenov račun nizova je još jedan sistem dokzivanja koji se još više oslanja na bogatstvo pravila
izvođenja. Za razliku od prirodne dedukcije u kojoj se pravilima zaključivanja povezuju
pojedinačne propozicije jednog formalnog jezika, u računu nizova se manipuliše čitavim nizovima
koji izražavaju sleđenje, pri čemu nizovi nisu ograničeni samo na jednu konkluziju kao u prirodnoj
dedukciji, već mogu da sadrže proizvoljan broj propozicija sa zaključne strane rampe. Račun nizova
takođe sadrži mnogo veći broj pravila, simetrično podeljenih prema tome da li se primenjuju na
levu ili desnu stranu niza. Račun nizova je redukcionistički, što znači da je poenta dokaza u ovom
računu da se zadati niz redukuje na jedan osnovni aksiom koji se koristi u ovom računu, aksiom
identiteta ( A Ⱶ A ), uglavnom tako što će se svaka strana u nizu transformisati pomoću
odgovarajućih pravila sve dok ono što se nalazi sa leve strane nije identično onome što se nalazi sa
desne.

- Zanimljivo je da je Gencen jedno vreme radio kao Hilbertov asistent u Getingenu - smisleno je
zapitati se zašto je bio toliko posvećen logičkoj paradigmi koja je toliko različita od Hilbertove
aksiomatike. Odgovor leži u tome što Gencen nije delio Hilbertovo formalističko stanovište.
Gencen je bio matematički INTUICIONISTA.

- Intuicionizam je još jedno stanovište u matematičkoj ontologiji: to je realistička pozicija koja

afirmiše postojanje matematičkih entiteta, ali im odriče postojanje nezavisno od čovekove svesti.
Matematičke istine su istinite samo ukoliko se mogu konstruisati u svesti, a tvrdnje čiji predmeti se
ne mogu konstruisati nemaju nikakvog sadržaja (kao što bi se moglo očekivati, različiti autori će
imati različita razumevanja toga šta znači "konstruisati"; neutralna pozicija bi bila da konstruisati
znači sačiniti iscrpnu predstavu u svesti). Najpoznatiji matematički intuicionisti bili su Holanđani
Lujcen Brauer i njegov učenik Arend Hejting.

- Brauerov intuicionizam je u velikoj meri bio inspirisan filozofijom Imanuela Kanta. Sa Kantom se
slagao u pogledu ideje da se matematičke istine dobijaju na osnovu čistih zorova, koje je Brauer
nazivao intuicijama, ali se sa Kantom nije slagao po pitanju toga kakve tačno vrste zorova
sačinjavaju matematiku:
• Brauer je smatrao da aritmetika i geometrija ne zahtevaju zasebne čiste forme čulnosti, a da
su pride neeuklidske geometrije koje su otkrivene tokom XIX veka jasno pokazale da je
Kantova striktno euklidska intuicija prostora bila pogrešna
• radije, i geometrija i aritmetika i čitava matematika uopšte se zasnivaju na čovekovoj
osnovnoj intuiciji vremena, tačnije, intuiciji uzastopnih distinktnih događaja
• takva intuicija ima dve međusobno nesvodive komponente: diskretne elemente u određenom
redosledu kao i kontinuirani razmak između njih: ovu osnovnu intuiciju Brauer je nazivao
"praznom dvojnošću"
• svaka pojedinačna dvojnost može se dalje uključiti kao diskretan element u neku drugu
dvojnost, te tako redom mogu da se konstruišu prirodni brojevi, iz prirodnih brojeva celi
brojevi, i tako redom sve složeniji i složeniji matematički entiteti
- Za Brauera, ovakvo iskustvo matematike je u potpunosti NEJEZIČKO - ljudi imaju ove intuicije
daleko pre nego što steknu mogućnost da govore, kako kao pojedinci, tako i kao vrsta. Jezikom se
matematika može opisati, ali to je samo neko spoljašnje ruho koje se matematičkoj spoznaji
nameće, a matematika se uopšte ne odvija u tom jeziku. Čak ni posebni formalni jezici koji su
inspirisani matematikom nisu od nje neodvojivi, oni su samo kao aranžman na već postojeću
simfoniju. Brauer je smatrao da je matematika mnogo fleksibilnija nego što je formalni jezici
iskazuju, a nije se puno zamarao problemom kako bi takva matematika bila komunicirana ako ne
jezikom, jer za Brauera se može reći da je u nekim aspektima spoznaje bio - solipsista.

- Iz ovakvog radikalnog stava prema odnosu jezika i matematike proizilazi i njegov jednako
radikalan stav prema odnosu logike i matematike, kao i njegov stav prema struji logicizma. Brauer
se principijelno nije slagao sa idejom da se logika nalazi u temelju matematike, radije, smatrao je da
je matematika temelj logike. Istorijski, prvo su se javili matematičari kao što su Tales i Pitagora, a
tek nakon toga logičari kao što je Aristotel. Logika je zapravo matematika primenjena na jezik koji
je nametnut matematici: logika se bavi proučavanjem pravilnosti u tom govoru o matematičkim
entitetima, i kao što taj govor jedino može da bude DESKRIPTIVAN a ne i KREATIVAN, tako i
logika ne može da bude izvor novih matematičkih uvida.

- Brauer se strogo suprotstavljao i formalističkoj struji. Bilo mu je neprihvatljivo da tvrdnje

formalnog jezika - aksiomi - budu izvori matematičke istine. Aksiomi mogu da opišu istine, ali ne
mogu da ih konstituišu. Nešto je matematički istinito jedino ukoliko može da se konstruiše u
intuiciji. U tom pogledu, logička veza koja se uspostavlja između premisa i zaključaka nije veza
koja garantuje prenošenje istine sa jedne strane na drugu, već veza koja treba da obezbedi
prenošenje konstruktibilnosti: ako se zadate premise mogu konstruisati, onda se mora moći
konstruisati i svaki zaključak koji iz tih premisa sledi.

- Brauer je zbog ovih ideja morao da modifikuje brojne tekovine dotadašnje matematičke prakse
kako bi ih učinio kompatibilnim sa njegovim intuicionističkim učenjem. Na primer, morao je da
izmeni ideju tipične MATEMATIČKE ANALIZE, postupka kojim su se matematički problemi
rešavali tako što se problem pretpostavi kao rešen, a onda se unatrag rekonstruišu konkretne
karakteristike rešenja. Braueru će biti posve čudno da govori o konstrukciji rešenja čije
karakteristike tek treba da utvrdimo. Zato će smatrati da je matematička analiza zapravo
nesporazum, i da je reč o složenom postupku konstrukcije koji se progresivno sve više dorađuje
kako poređenjem rezultata i uslova stičemo bolje poznavanje problema.

- Još jedna značajna promena koju je Brauer morao da načini ticala se ideje DOKAZA. Dokaz se
nije mogao posmatrati kao u hilbertovskoj redakciji, već je dokaz sada morao biti vezan za
konkretnu konstrukciju onoga što se dokazuje. I to je važilo čak i za logičke dokaze: dokazati neku
tvrdnju A znači izvršiti konkretnu matematičku konstrukciju po kojoj se tvrdnja A smatra istinitom.

- Brauer je takođe morao da izmeni razumevanje ideje NEGACIJE. Pošto se negativna tvrdnja ¬A
ne može konstruktivno dokazati (dokažite da ne postoje nevidljive vile ili zelavi smafiri), prosta
negacija je za Brauera besmislena. Umesto toga, ona mora biti sadržajnija: nije dovoljno da negacija
tvrdi da nešto nije slučaj, već da nešto uopšte ne može biti istinito, da je nemoguće.

- Pored ovih brojnih izmena, neke dugo poznate matematičke i logičke tekovine Brauer čak neće ni
modifikovati, već će ih naprosto odbaciti. Najpoznatije je njegovo odbacivanje ZAKONA
ISKLJUČENJA TREĆEG, a sa njime i postupke zaključivanja koji su se oslanjali na taj zakon kao
što su PRAVILO DUPLE NEGACIJE i REDUCTIO AD ABSURDUM:
• Brauer neće ići toliko daleko da tvrdi da je zakon isključenja trećeg kategorički netačan, on
će samo smatrati da nije dovoljno pouzdan i da za njega nema mesta u sistemu matematike i
logike
 • Brauer tako u matematici neće prihvatiti nikakav posredni dokaz: konstrukcija nekog
entiteta uvek mora biti konkretna konstrukcija onoga što se traži, suludo je očekivati da se
konstrukcija jedne stvari može smatrati nekakvom posrednom konstrukcijom neke druge
stvari
• Ovo je veoma velika promena na polju matematike - reductio ad absurdum je u prošlosti bio
veoma upotrebljavan dokaz u matematici, a Brauer ga sada odbacuje. Na temelju ovoga je
nastao i veliki spor između Brauera i Hilberta: Brauer je smatrao da je Hilbertov formalizam
zanimljiv, ali konačno beskorisan, dok je Hilbert smatrao da je Brauerovo odbacivanje
proverenih matematičkih metoda nalik tome kada bi astronomi naprasno odlučili da više ne
koriste teleskope.

- Iz ovoga sledi jedna sasvim zanimljiva posledica: Brauer je smatrao da ne postoje nerešivi
matematički problemi. Dokle god je neki problem matematički, to znači da je konstruktibilan i
rešiv, a ono što je nerešivo naprosto nije matematičko.

- Sasvim prigodno sopstvenom nepoverenju prema formalizaciji učenja, Brauer nikada nije izneo
rigorozan prikaz svojih ideja. Usled toga, ponekad Brauerove ideje umeju da zvuče fantastično ili
mistično. Formalizaciju intuicionističkog učenja učiniće tek Brauerov učenik Arend Hejting, a
Brauer mu to nikada neće oprostiti.

- Na osnovu ovih Brauerovih ideja nastala je savremena intuicionistička logika koja se najbolje
prepoznaje po tome što ne prihvata zakon isključenja trećeg. Ponekad se intuicionističke logike
zbog toga obrazlažu kao suženje klasične logike. Zbog svoje konstruktivističke prirode, rezultati
intuicionističke logike su veoma korisni u polju informatike. Pored već pomenutih autora (Brauera,
Hejtinga, Gencena), značajne doprinose intuicionističkoj logici načinili su još Kurt Gedel, Stiven
Klejni, Sol Kripke.