UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA RAČUNARSTVO I INFORMATIKU

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

DIPLOMSKI RAD

TEMA: PRIMENA INTERNETA U OBRAZOVANJU

Mentor: Student:
doc. Dr Dalibor Radovanović Filip Tešić 201720252

Niš, 2021.
UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA RAČUNARSTVO I INFORMATIKU

Niš

Kandidat: Filip Tešić

Broj indeksa: 201720252
Smer: Informacione tehnologije

Tema: Primena interneta u obrazovanju

MENTOR
Datum odobrenja rada: ________________
Niš:_____________ doc. dr Dalibor Radovanović

DEKAN
________________
prof. dr Milovan Stanišić

2
 Primena interneta u obrazovanju

Sažetak: U ovom radu pokazali smo pre svega značenje pojma Internet, njegovu moć i
dostupnost podataka, značajnu ulogu Interneta u samom procesu obrazovanja, njegove
mogućnosti, prednosti i mane. Takođe, prikazali smo ulogu roditelja u ovom vidu učenja i
obrazovanju, njegovu potrebnu prisutnost i angažovanost. Prikazali smo potrebu da nastavnik
takođe poznaje i želi da se usavršava za držanje nastave putem Interneta-na daljinu i
korišćenje Interneta u samom obrazovanju na nastavi u školama.

Ključne reči: Internet, obrazovanje, roditelj, nastavnik

Application of the Internet in education

Abstract: In this paper, we have shown primarily the meaning of the term Internet, its power
and availability of data, the significant role of the Internet in the educational process, its
possibilities, advantages and disadvantages. We also presented the role of parents in this type
of learning and education, its necessary presence and engagement. We have shown the need
for the teacher to also know and want to improve in order to teach via the Internet - at a
distance and to use the Internet in the education itself in the classroom.

Keywords: Internet, education, parent, teacher

3
SADRŽAJ

SADRŽAJ..............................................................................................................................................4
Spisak slika............................................................................................................................................4
1. Uvod..................................................................................................................................................6
2. Internet kao deo savremenog društva.................................................................................................8
2.1. Pojam Interneta...............................................................................................................8
2.2. Primena interneta u savremenom društvu.......................................................................9
3. Internet i obrazovanje.......................................................................................................................11
3.1. Značaj interneta za učenike i njihovu želju za obrazovanjem.......................................11
3.2. Internet i informacione tehnologije u savremenom obrazovanju..................................13
4. Uloga nastavnika u korišćenju Interneta i informacionih tehnologija u nastavnom procesu.............16
4.1. Podsticaj učenika za učenje uz pomoć Interneta...........................................................16
4.2. Roditelj kao značajan faktor u obrazovanju deteta.......................................................17
4.3. Prednost upotrebe Interneta u školama.........................................................................17
4.4. Nastavnik kao koordinator nastave...............................................................................18
5. Internet multimedija – primena u obrazovanju.................................................................................21
6. Putevi saznanja i primeri primene Interneta i informacionih tehnologija u neposrednom nastavnom
procesu.................................................................................................................................................22
7. Ciljevi i zadaci korišćenje interneta u obrazovanju..........................................................................28
7.1. Prednosti i nedostaci internet obrazovanja...................................................................29
Zaključak..............................................................................................................................................30
Literatura..............................................................................................................................................31

Spisak slika
Slika 1: Šematski prikaz tehnologije Interneta u svetu
Slika 2: Povezivanje geografskih položaja u svetu putem Interneta
Slika 3: Internet i obrazovanje
Slika 4: Učenje na daljinu
Slika 5: Informacione tehnologije u savremenom obrazovanju
Slika 6: Online nastava
Slika 7: Grupno učenje dece uz pomoć Interneta
Slika 8: Pomoć roditelja u učenju pomoću Interneta
Slika 9: Primer elektronskog dnevnika

4
Slika 10: Organizovana Internet nastava od strane nastavnika
Slika 11: Rad učenika na nastavi
Slika 12: Najzastupljeniji Internet pretraživači
Slika 13: Gugl Akademik
Slika 14: Microsoft Academic
Slika 15: Mendeley
Slika 16: PubMed
Slika 17: RePEc
Slika 18: Researchgate
Slika 19: ArXiv
Slika 20: Academia.edu
Slika 21: Informatičko obrazovanje

5
 1. Uvod

Zahvaljujući zahtevima modernog doba, došlo je do naglog razvoja informacionih

tehnologija a samim tim i razvoja interneta. Internet je pojam koji se polako širi kroz sve
oblasti života i rada savremenog čoveka. Revolucija do koje je došlo usled pojave interneta,
zaslužna je za napredovanje samog čoveka, njegovu želju za napredovanjem, obrazovanjem i
za svaki vid usavršavanja i učenja. Njegov potencijal je ogroman i to čovek treba iskoristiti.
Prvenstveno, cilj korišćenja interneta treba biti obrazovanje, treba se usresrediti na sve
potencijale koje on ima i treba ih iskoristiti na pravi način.

Obrazovanje je jedna od oblasti koja se sporije „otvara“ prema novim tehnologijama, pre
svega misleći na internet. Neke od oblasti kao što su uslužne delatnosti, saobraćaj,
proizvodnja imaju mnogo veću primenu interneta. U današnje vreme, obrazovanje sve više
počinje da zahteva internet, komunikaciju pomoću interneta, kao i pretragu bogate literature
na internetu i to treba iskoristiti. Savremeno, moderno društvo se zasniva na primeni nauke,
tehnike i tehnologije koje su povezane jednim velikim nazivom informaciono društvo. Novija
obrazovna tehnologija koju ovo društvo primenjuje je baš informaciona. Zahvaljujućoj ovoj
tehnologiji dolazi do značajnih obrazovnih inovacija u samom informacionom društvu.
Internet se tu veoma ističe, pruža velike mogućnosti za individualno prilagođavanje i brzo
sticanje znanja i veština. Pravilnim korišćenjem interneta ovo društvo može da preraste u
društvo znanja. Na svetskom nivou, internet je postao mesto koje je najbogatiji i najbolje
uređen sistem informacija iz mnogobrojnih oblasti.

Poslednjih desetak godina, internet je postao velika riznica neiscrpnih informacija i podataka
iz svih oblasti ljudskog rada i delovanja. Sa godinama je došlo i do unošenja velikih promena
i transformacija u svakodnevnom radu, životu, navikama, ekonomiji, kulturi i slično. Za nas je
pre svega bitno kakve je promene internet uneo u obrazovanje. Sva nastavna sredstva, metode
rada, nastavna pomagala se intenzivno razvijaju i dolazi do usavršavanja nastavnog procesa.
U takvoj situaciji čovekovog napretka i razvoja nauke i tehnologije efikasan model
obrazovanja za kvalitet mora da bude u stanju da društvu omogući, ne samo da pojedinac stiče
znanje, dopunjuje ga, nego da neprestano obnavlja svoja znanja 1. Koliko je za kvalitetno
obrazovanje bitna komunikacija nastavnika sa učenicima, toliko su bitni ciljevi i zadaci koje
će oni postaviti kao i način na koji će on to postići. Taj proces zahteva od nastavnika veliki
profesionalizam, pedagošku i stručnu osposobljenost za efikasan vaspitno-obrazovni rad.
Nastavnik, kao i učenici, mora koristiti savremene tehnologije, mora težiti ka tome napreduju
i da se svi potencijali maksimalno iskoriste. Internet i informacione tehnologije imju veoma
bitnu ulogu u tome a može se reći i ključnu.

Bitno je naglasiti da na planeti Zemlji postoje mesta koja još uvek nemaju svakodnevni
pristup internetu zbog infrastrukture koju te površine poseduju. Kada se internet proširi na
apsolutno celu planetu Zemlju onda se njegova primena ne može zaustaviti, biće veoma
potreban ljudima kako bi njihovo obrazovanja pre svega bilo bolje, imaće pristup svim
informacija i potrebnim podacima, nastavnike će vremenom zameniti računari koji sve rade
pomoću interneta , jedne prevelike baze podataka.

1
Budimir-Ninković G.Sučević V.(2008) Primena Interneta u obrazovanju i informacionom
društvu, Pedagoški fakultet, Jogodina, str. 3
6
 Shodno tome, ovaj rad prvenstveno treba da pokaže novije pristupe u učenju i
obrazovanju, kao i nove uloge nastavnika i učenika. Obrazovanje se treba shvatiti kao temelj
savremenog života, podlogu , osnovu budućnosti kako pojedinca, tako i društva u celini.

7
2. Internet kao deo savremenog društva

2.1. Pojam Interneta

Kada pogledamo istoriju celog čovečanstva, najbrže napredovanje i napredak jedne

vrste tehnologije je ustvari nastanak, napredovanje i usavršavanje informacionih i
komunikacionih tehnologija. Čovekov život se nastankom ovih tehnologija menja iz korena,
veoma brzo napreduje i za sobom povlači velike vrste promena. Kao krunu ovog razvoja,
razvoja pomenute vrste tehnologija, moramo pomenuti INTERNET.

Slika 1: Šematski prikaz tehnologije Interneta u svetu

Izvor: http://www.tsbecej.edu.rs/bezbednostIT (pregledano 01.09.2021.)

Internet je mreža koja radi na globalnom nivou kao skup svih računarskih mreža,
provajdera i njihovih korisnika.2 Komunikacioni sistemi su se veoma promenili i
transformisali od kada je Internet ušao u njihov svet, predstavlja svetski sistem umreženih
računarskih mreža sastavljen od velikog broja manjih međusobno povezanih računarskih
mreža, koja omogućava prenos informacija između računara koji čine mrežu 3. Ova mreža
zvana Internet ustvari predstavlja mrežu svih mreža, povezuje milione različitih računara
lokalne-LAN i proširene-WLAN mreže u jednu zajedničku mrežu. Zahvaljujući velikoj
fizičkoj rasprostranošću i raširenostu među populacijom, kao i tome da na svetu gotovo da
2
Matijašević-Obradović J., Bingulac N., Dragojlović J.(2004) Uloga interneta u sferi
obrazovanja, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad, str. 394
3
Veinović, M., Jevremović, A. (2007). Uvod u računarske mreže, Fakultet za poslovnu
informatiku, Beograd, str. 52
8
nema mesta koje nije naseljeno ljudima i na neki način povezano Internetom, dobili smo
mrežu Internet koja predstavlja najvažniji medij za prenošenje informacija i komunikacija u
21. veku. Zahvaljujući ovoj vrsti medija, danas je moguće preneti informaciju sa jednog kraja
sveta na drugi i ujedno je obraditi, proveriti, po potrebi vratiti ili proslediti, sarađivati sa
raznim ljudima, razmenjivati znanja i pre svega učiti samostalno i usavršavati se. Vrlo je bitno
da internet veza danas dobro i normalno funkcioniše, da svaka od tih veza bude sigurna i to je
glavni razlog za dobro funkcionisanje mnogih državnih, akademskih i drugih institucija kao i
mnogih korporacija i preduzeća. Na ovaj način su sve delatnosti u svetu međusobno povezane
bez obzira na geografski položaj lica koja se njima bave.
Slika 2: Povezivanje geografskih položaja u svetu putem Interneta

Izvor: https://sr.wikipedia.org/wiki/Internet_servis_provajderi_%E2%80%93_zakonska_regulativa (pregledano

01.09.2021.)

2.2. Primena interneta u savremenom društvu

Pomoću Interneta nije moguće samo prenositi informacije i održavati komunikaciju

među ljudima, njegova svrha je mnogo veća. Internet je taj koji naše mentalne sposobnosti
može dosta da razvije, računari mu u tome mogu pomoći. Vrlo lako može naše mentalne
sposobnosti, navike i energiju preusmeriti na nego drugo polje. Kroz ljudsku istoriju
materijalna dostignuća menjala su čovekov tok razvoja, tako da je opravdano je verovati da će
i Internet i nove tehnologije ostaviti neizbrisiv trag u obrazovanju i daljem ljudskom razvoju. 4
On nudi veliki broj servisa i alata koji se mogu koristiti u različite svrhe. Komunikacija putem
Interneta je moguća tekstom, zvukom ili slikom. Ove načine komunikacije je moguće i
kombinovati kao i iskoristiti za igru i razonodu, komunikaciju, učenje, poslovanje sa
pojedincima ili čitavim nizom kompanija i koorporacija. Najvažnije od svega, ono što
predstavlja pokazatelj našeg napretka zahvaljujući ovom društvenom mediju je ustvari
poslovanje i zajednički rad na projektima, što je glavni pokazatelj naše želje za informatički
obrazovanjem.
4
Budimir-Ninković G.Sučević V.(2008) Primena Interneta u obrazovanju i informacionom
društvu, Pedagoški fakultet, Jogodina, str. 8
9
Danas, moramo navesti bitnu činjenicu da je skoro pa nemoguće bez njega funkcionisati.
Neke od država u svetu su Internet zakonom zagarantovali svim stanovnicima, kao što je npr
Finska. Svaki državljanin će imati pristup Internetu bez ikakvih uslova. Prema istraživanjima
Republičkog zavoda za statistiku iz 2013. godine, pristup Internetu pomoću računara ima oko
55% stanovništva dok je taj procenat danas sigurno porastao i prešao 65%. Neko danas ima
pristup internetu preko računara, neko preko tableta, laptopova, mobilnih telefona kao i
pametnih satova. Tehnologija iz dana u dan napreduje i on nama postaje sve dostupniji.

10
3. Internet i obrazovanje

Pre samo par godina nije se moglo pretpostaviti u kojim će sve oblastima Internet
imati značajnu ulogu i izazvati tako bitne i vidljive promene. Informatička pismenost,
odnosno poznavanje i raspolaganje osnovnim veštinama i znanjima iz oblasti informacionih
tehnoogija, danas se podrazumeva i jednostavno svaki pojedinac mora posedovati bare
najosnovniju informatičku pismenost.

Slika 3: Internet i obrazovanje

Izvor: https://psihologijainterneta.wordpress.com/ (pregledano 25.08.2021.)

Shodno tome, zahvaljujući sve većoj upotrebi Interneta u svim oblastima ljudske delatnosti
nameće se i njegova nužna i adekvatna upotreba u obrazovanju.

3.1. Značaj interneta za učenike i njihovu želju za obrazovanjem

Svedoci smo da internet ima sve veću ulogu i u sferi obrazovanja koja se svakako sa
jedne strane ogleda u stimulisanju učenika da aktivno i samostalno ili u saradnji sa drugima
uče i proučavaju različite edukacione sadržaje,svuda i u bilo koje vreme, dok, sa druge strane,
krajnje je pojednostavljena sama komunikacija između učenika i nastavnika, što učeniku daje
mogućnost da na lak i brz način dođe do određenih odgovora ili eventualno do pomoći koja
mu je u datom trenutku neophodna od strane profesora. Zahvaljujući Internetu i novim
modernim tehnologijama, danas je moguće prikupiti i sticati znanje i van učionice. Shodno
zahtevima modernog doba, 21. veka, svršeni učenici i studenti sve više koriste Internet i
informatički se opismenjavaju jer takvu vrstu obrazovanja moderno tržište rada zahteva. U
svoje znanje i veštine, potrebno je dosta ulaganja i truda. Internet je medij koji nam sve te

11
mogućnosti pruža na tacni, pruža nam mnogo informacija koje su nam uvek i svuda dostupne,
većina ih je i besplatna a sve to otvara mogućnost za napredak i usavršavanje i nakon
završenog školovanja. Sve veći i veći broj univerziteta danas prelazi na naprednije oblike
učenja i prenošenja znanja, ljudi se odlučuju na sticanje obrazovanja i pored svojih privatnih i
poslovnih obaveza. Ovaj vid učenja se zove učenje na daljinu.
Slika 4: Učenje na daljinu

Izvor: https://www.pcskolarac.info/2021/02/sta-je-ucenje-na-daljinu.html (Pregledano: 13.08.2021.)

Današnji učenici i deca su mnogo veštiji u korišćenju savremenih tehnologija nego

njihovi roditelji a čak i poneki profesori i nastavnici koji na njih ustvari trebaju pre svega
vaspitno da deluju. Starije generacije ljudi, generacije koje su nastale i rasle u dobu kada ove
digitalne savremene tehnologije nisu postojale i kada još uvek nije došlo do informatičke
revolucije, teško uspevaju da se prilagode ovih savremenim modernih tehnologijama. Mladi
đaci, učenici i studenti se bune i negoduju kada im nastavu drže nastavnici i profesori koji
koriste zastarele nedigitalne metode u nastavi i učenju. Zbog toga, sve činioce školstva i pre
svega nastavnike treba unaprediti na novije načine učenja. Internet tako postaje nastavno i
pedagoško sredstvo i veza škole sa sve razvijenijim i složenijim informatičkim društvom.5
Danas je za mlade Internet postao glavni izvor informacija, zabave i povezivanja i samim tim
se potiskuju i televizija, radio i pisani mediji. U istraživanju koje su sproveli američki autori
Lenhart i Madden na uzorku učenika od 12 do 17 godina pronađeno je da velika većina
učenika (87%) koristi Internet svakodnevno posle škole. Oni takođe opisuju Internet kao
virtuelnu biblioteku pomoću koje se lako i jednostavno pronalaze informacije, komuniciraju
sa prijateljima i zabavljaju se. Prema istraživanju ovih autora 86% adolescenata i 83%
njihovih roditelja smatra da Internet ima ogroman potencijal za unapređivanje kvaliteta
školskog učenja i nastave. Ipak, sa druge strane utvrđeno je da iako skoro sve škole imaju
pristup Internetu u samo trećini škola 33% Internet se koristi u nastavi ili sličnijim
5
Budimir-Ninković G.Sučević V.(2008) Primena Interneta u obrazovanju i informacionom
društvu, Pedagoški fakultet, Jogodina, str. 9
12
aktivnostima u nekom vidu. Učenici su razočarani jer njihovi nastavnici ne umeju ili ne žele
da iskoriste sve potencijale koje im Internet pruža. Skoro 40% učenika ističe da se preko
Interneta obrazuje samostalno, 30% njih to čini uz pomoć vršnjaka, 25% uz pomoć nekoga iz
kuće a samo 5% učenika ističe da im u obrazovanju putem interneta pomaže škola ili
nastavnici.6 U takvim uslovima postalo je normalno da su učenici informatički pismeniji od
svojih nastavnika što dovodi u pitanje na koji način se dalje može efikasno odvijati nastavni
proces i ostvarivati obrazovna funkcija škole.

3.2. Internet i informacione tehnologije u savremenom obrazovanju

U tradicionalnoj nastavi dominira frontalni oblik rada sa izraženom predavačkom

funkcijom nastavnika što ne obezbećuje dovoljnu interakciju sa učenicima niti ostavlja
dovoljno vremena za samostalne aktivnosti učenika u funkciji kvalitetnijeg ovladavanja
nastavnim sadržajima.7 Multimedijalni programi kreirani za personalne računare nude
mogućnost kreiranja elektronskih udžbenika sa tekstom, slikama, zvučnim animacijama i
filmovima, tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja,
da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni, da dobijaju povratne i dodatne informacije
u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima.
Slika 5: Informacione tehnologije u savremenom obrazovanju

Izvor: https://www.savremena-gimnazija.edu.rs/tehnologija-u-ucionici/ ( Pregledano: 19.08.2021.)

6
Solomon, G., Schrum, L. (2007), New tools, new schools. International Society for
Technology in Education, Washington, DC. str. 47
7
Ibrahimović S. (2012), Obrazovna tehnologija i savremena nastava, Fakultet tehničkih
nauka, Čačak. str. 2
13
 Medij predstavlja izvor informacija ali i komunikacijsko sredstvo. Bez njega se ne
može zamisliti jedan dobar i kvalitetan proces nastavnog obrazovanja jer predstavlja jedan
veliki resurs. Kada govorimo o pojmu mediju i savremenoj obrazovnoj tehnologiju, moramo
napraviti razliku. Medij je deo savremene obrazovne tehnologije, poseduje informacije,
podatke i pomoću njega se one mogu proslediti dalje i pronaći, pročitati i spoznati.
Pedagoška funkcija nastavnih medija a prvenstveno Interneta je veoma velika, široka i
prestavlja i daje mogućnost kako učenicima, tako i nastavnicima i pofesorima da spoznaju
različite mogućnosti, ideje, da se upoznaju sa novim događajima i pojmovima na osnovu
kojih će uspeti da stiču nova znanja, proširuju postojeća i provere praktično svoje znanje.
Pomažu nastavniku da se oslobodi rutine, takođe pomažu i učenicima. Na ovaj način će moći
da veoma bolje ispolje svoje kreativnosti, nastavnici će uspeti na mnogo lakše načine da svoju
nastavu prilagode trenutnim znanjima učenika, interesovanjima i sposobnostima i na taj način
mnogo bolje realizovati svoju nastavu, održati i povećati njihovu motivisanost i obezbediti da
oni aktivno učestvuju u nastavi. Nastavni mediji značajno doprinose da se brže modernizuju
oblici, metode i postupci u nastavi; zahvaljujući nastavnim medijima učenici više uče
uviđanjem, istraživanjem i rešavanjem problema, te su podstaknuti na mobilnost i
samostalnost.

Slika 6: Online nastava

Izvor: https://edukacentar.rs/skola-stranih-jezika/online-nastava/ (Pregledano: 22.08.2021.)

Ovakav vid učenja omogućava bolje, brže i lakšse razumevanje i učenje zbog
primoranosti na samostalnost a i ljudi lakše pamte, zanimljivije je, nije monotono, pamćenje
je trajnije i sve ono što je zapamćeno se može iskoristiti i primeniti. Da bi obrazovanje bilo
kvalitetno, učenici moraju biti aktivni, samostalni, željni znanja i Internet je prava stvar koja
im može pružiti baš takvo obrazovanje.

14
Nastavnici, profesori, učitelji zahvaljujući Internetu imaju ogromnu pomoć u organizovanju
nastave. Omogućava profesoru da kvalitetnije organizuje nastavu, da pokaže svoju bitnost i
važnost, svoj intelekt. Nastavnik će svoju ulogu vođe i vaspitača mnogo lakše prikazati nego
koristeći stara sredstva i pomagala kao što su krede, table pa čak i knjige koje su sada
zamenjene digitalnim knjigama. Bitnu ulogu u celom procesu obrazovanja preuzima učenik
jer je on taj koji će svojim aktivnim učešćem da prestane da bude samo nemi posmatrač,
proces kvalitetnog osnovnog obrazovanja ustvari počiva na ovim temeljima i treba ih
usavršavati i što više primenjivati jer su oni naša budućnost.
Prost primer je malo dete koje sedi kraj računara i gleda crtane filmove, u crtanom
filmu su dva crtana lika koja se bore, pokušavajući da nekim izmišljenim potezima jedan od
njih pobedi. Dete će to zanimati, to su nove stvari za njega, odvlače mu pažnju. Tako je i
danas u nastavi, deca vole nastavne filmove, iz njih će puno naučiti i jako puno zapamtiti, sve
to sada zahvaljujući Internetu.
Pod Internetom ili globalnom multimedijom u obrazovanju najčešće podrazumevamo:
korišćenje obrazovnih aplikacija i obrazovne televizije na Internetu; korišćenje
specijalizovanih obrazovnih portala; kao i korišćenje servisa Interneta (email,chat, blog, e-
library...) i elemente učenja na daljinu. 8 Internet donosi novi pristup učenju koji može biti
nezavisan od vremena i prostora, novu ulogu nastavnika i učenika, nove alate kao i nove
metode motivacije i provere učenika. Vrlo je bitno napomenuti da Internet nije konkretno
nastavno sredstvo ili medij već alat ili kanal uz pomoć kojeg može lakše, brže da se dođe do
konkretnih informacija koje će se koristiti u nastavnom procesu. Bila bi veoma velika
pedagoška katastrofa ako se Internet ne bi iskoristio na pravi način, glavni razlog je što je on
postao dostupan skoro svima.

8
Ristić, M. (2009). Upotreba Interneta u verskoj nastavi (katihezi). Inovacije u nastavi -
časopis za savremenu nastavu. XXII 2009/1 str 61.
15
4. Uloga nastavnika u korišćenju Interneta i informacionih tehnologija
u nastavnom procesu

4.1. Podsticaj učenika za učenje uz pomoć Interneta

Da bi kod učenika i studenata podstakli radoznalost u radu, istraživački rad i

samostalnost u radu, nastavnici odnosno profesori moraju koristiti raznovrsne, nove metode,
savremene i na taj način njih privukli. Ukoliko žele da postignu određeni, visoki kvalitet u
obrazovanju onda je potrebno da učenike podstaknu da samostalno koriste različite izvore
kako bi došli do određenih saznanja i na taj način će više zapamtiti, zanimljivo će im biti jer je
to nešto novo, mogu koristiti širok spektar izvora i informacija.

Slika 7: Grupno učenje dece uz pomoć Interneta

Izvor: https://staticyumama.mondo.rs/ (Pregledano 05.09.2021.)

Koliko god je za postizanje kvaliteta u obrazovanju važno što će nastavnik posredovati

učenicima, i sa kojim ciljem, ništa nije manje važno, čak može biti i važnije kako će to
nastavnik ostvariti kojim pedagoškim strategijama.9

9
Potkonjak, N. (1996). Kvalitet obrazovanja (pojam, suština, indikatori, vrednovanje). Sistem
kvaliteta u obrazovanju prema zahtevima serije standarda JUS ISO 9000: zbornik radova sa
Međunarodne naučne konferencije, Beograd. str 76
16
4.2. Roditelj kao značajan faktor u obrazovanju deteta

Slika 8: Pomoć roditelja u učenju pomoću Interneta

Izvor: https://staticyumama.mondo.rs/ (Pregledano 05.09.2021.)

Kako bi se deca, učenici pa čak i studenti oslobodili i formirali jendostavan i realan

pogled na svet, treba im pružiti priliku da u svom odrastanju i obrazovanju koriste sve
raspoložive informacije na Internetu. Kako se na Internetu mogu pronaći i danas se sve češće
nailazi na zlonamerne informacije i loše sadržaje po obrazovanje dece, bitnu ulogu tu moraju
odigrati roditelji. Oni trebaju zajedno uz decu, prateći njihov rad i koristeći Internet da im
budu uzor i da od njih deca i učenici svih uzrasta dobiju najvrednije savete.

4.3. Prednost upotrebe Interneta u školama

Računarska revolucija sve više utiče na obrazovanje, zahvaljujući korišćenju novih

medija u nastavi, ona postaje delotvornija i racionalnija, razvijajući kognitivne sposobnosti,
tehniku učenja, pa tako i brže i kvalitetnije sticanje znanja. 10 Upotreba Interneta i samih
informacionih i računarskih tehnologija u školi je neograničena. Putem Interneta se mogu
voditi školski dnevnici i sva potrebna školska administracija, moguće je lakše i brže sarađivati
sa roditeljima, roditelji uvek imaju pristup svim informacija o svom detetu, dok dete može
lakše i brže pristupi propuštenom času, propuštenoj nastavi i može se baviti različitim vrstama
istraživačkih radova koji će učiniti da se njihovo obrazovanje popne na višu lestvicu.

Budimir-Ninković G.Sučević V.(2008) Primena Interneta u obrazovanju i informacionom

10

društvu, Pedagoški fakultet, Jagodina, str. 14

17
 Uvođenjem Interneta i informacione tehnologije u škole, predstavlja drugi korak u
čovekovom traganju za nečim savremenijim, bržim, boljim, praktičnijim i efikasnijim
znanjima. Ova nova tehnologija koja se uvodi u nastavno-naučni program se veoma sporo
prilagođava, potreban je dug period da bi ova novina pokazala svoju efikasnost. Veliki
problem je tradicionalizam koji i kod na si u svetu stvara velike probleme, puno nastavnika i
profesora smatra da je papir bitniji i bolji od informacija koje se mogu naći na Internetu,
zahtevaju od učenika da sve pišu, misleći da se tako lakše pamti a današnje vreme upravo
suprotno zahteva.
Slika 9: Primer elektronskog dnevnika

Izvor: https://www.elektronskidnevnik.rs/ (Pregledano 13.08.2021.)

4.4. Nastavnik kao koordinator nastave

Nastava predstavlja proces koji zahteva upravljanje odnosno, nastavnik je taj koji ne
treba biti ,,akter“ nastave već treba biti koordinator nastave, saradnik i glavni usmerivač
njenog toka. Nije dovoljno samo postojanje i pristupačnost računarima i Internetu, vrlo je
bitno i samo okruženje u kome se nastavni proces odvija. Nekada nastavnici nisu
,,raspoloženi“ odnosno, smatraju da to nije dobar izbor, nekada deca ne prihvate način na koji
im se nastava odvija. Potrebno je da nastavnik prilagodi više različitih okolnosti i pronađe
pravi put u obrazovanju putem Interneta.
Nastavnik kao glavni koordinator nastave, predstavlja odlučujući faktor u
funkcionisanju ove vrste obrazovanja. On je taj koji smišlja zadatke, prilagođava ih i prati rad

18
i napredak učenika. Program rada se ne može menjati, to je nešto što je propisano ali se
koncept nastave, zadaci i ostale stvari koje doprinose kvalitetnoj nastavi mogu promeniti i
potrebno je na svakom času pratiti i sagledavati kvalitet odrađene nastave i stečenog
obrazovanja. Glavni zadatak savremenog nastavnika je da formira korisne i odgovorne
članove ovog društva, da osposobi učenike da, u što većoj meri, sami dolaze do novih znanja,
da se osposobe za samoobrazovanje. Za uspešan vaspitno-obrazovni rad veoma je značajno da
nastavnik ima visoko razvijene intelektualne sposobnosti, da je motivisan za rad i spreman da
uloži napor da bi pokrenuo i održao aktivnosti učenika na optimalnom nivou.11

Slika 10: Organizovana Internet nastava od strane nastavnika

Izvor: https://www.informatika.edu.rs/ (Pregledano: 09.09.2021)

Učitelje, nastavnike i profesore ne možemo nazivati ,,bankama informacija“. Njihov

zadatak nije da sve informacije poseduju, da njiihovo znanje ne može da se proširi. To prosto
i nije moguće. Potrebno je da oni dozvole sebi i omoguće pre svega da koriste sva dostupna
sredstva za učenje. Učenici su ti koji od njih trebaju dobiti neka osnovna znanja, da od njih
nauče kako je potrebno stalno tragati za znanjem i ulagati u sebe i svoje obrazovanje. Ne
možemo reći kako je na Internetu moguće pronaći svo neophodno znanje i potpuno
samostalno učiti. To je jako teško i pitanje je koliko je to znanje kvalitetno. Nastavnik ih treba
usmeravati ka pravom putu i ne dozvoliti im da ograniče svoje znanje, stalno ih animirati i ne
dozvoliti da postanu samo posmatrači.
Slika 11: Rad učenika na nastavi

11
Budimir-Ninković, G. (2007). Savremena obrazovna tehnologija i funkcije nastavnika,
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, str 123
19
 Izvor: https://www.informatika.edu.rs/ (Pregledano: 09.09.2021)

5. Internet multimedija – primena u obrazovanju

Prodor Interneta i nove informatičke tehnologije, integracija i koncentracija

elektronskih medija u jednom sistemu je, ustvari, suština multimedijalnog sistema, koji je za
20
novi tip kompjutera povezao televiziju, telefon, reprodukciju zvuka i fotografije, računarske
mreže i omogućio učenje i nastavu na individualnom nivou. 12 Multimedija je novi medijum i
jedna nova komunikaciona tehnika. Kada se dizajnira program za učenje, ova vrsta medija ne
treba da bude neka alternativa za učenje već je potrebno da dizajner programa multimediju
uvrsti u sastavni deo procesa obrazovanja uz pomoć Interneta.
Internet je mesto koje je tako formirano da je više vrsta različitih multimedija dostupno na
istim mestima. Podaci, tekstovi, filmovi, snimci i druge vrste video snimaka ili prezentacija je
moguće kombinovati, lakše pronaći i još lakše koristiti u učenju. Korišćenjem ovakvog vida
nastave, učenicima bi uštedelo vreme u traženju literaturu po širokom sprektu literatura na
Internetu, više vremena bi imao za efektivno učenje i to je najveća poenta korišćenja
multimedije u nastavi. Značaj nastavnika korišćenjem medija, muldimedije ili Interneta kao
prave riznice znanja se nije umanjio, njegov značaj i uloga su ustvari još veći i ozbiljniji i
ulogu kreativnog nastavnika niko ne može preuzeti. Nastavnik postaje organizator nastavnog
procesa, odabira medije za rad (softver) i planira dobru organizaciju časa kako bi omogućio
učenicima da što brže i bolje razvijaju svoje individualne sposobnosti i potencijale. Učenik
samostalno pronalazi svoje greške dobijajući povratnu informaciju kako je uradio.

Budimir-Ninković G.Sučević V.(2008) Primena Interneta u obrazovanju i informacionom

12

društvu, Pedagoški fakultet, Jagodina, str. 17

21
6. Putevi saznanja i primeri primene Interneta i informacionih
tehnologija u neposrednom nastavnom procesu

Pojmovi zahtevaju pravilan put usmeravanja i obrađivanja, podrazumevaju određena

prethodna predznanja učenika, što iziskuje put konstruisanja znanja na osnovu prethodnih
znanja, ali isto tako i postupnost sleda poučavanja.13 Učenici su ti koji vape za novim i
kvalitetnim saznanjima, potreno je pravilno ih usmeriti i pokazati na koji način da se njihov
put ka obrazovanju kreće.
Internet je mesto koje, kao što je rečeno, predstavlja pre svega veliku bazu podataka. Da bi
uopšte mogli da je pretražimo, moramo posedovati određene pretraživače. Na raspolaganju
imamo više mogućnosti a put kojim oni dođu do podataka je isti. Pretraživači koje učenici
mogu koristiti moraju imati sigurnu mrežu, mreža koja se stalno proverava i mora biti siguran
po računar preko kog se ta pretraga vrši. Upotreba internet pretraživača je svakodnevna i
veoma zastupljena kod ogromnog broja korisnika interneta što je i sasvim očekivano, a u
zavisnosti od preferencija korisnika i njihovih afiniteta, svako bira onaj pretraživač koji mu se
najviše dopada ili koji ima za konkretnog korisnika najveće funkcionalnosti.
Slika 12: Najzastupljeniji Internet pretraživači

Izvor: https://webdizajn.com/ (Pregledano: 14.08.2021)

Neki od pretraživača su:

 Gugl pretraživač
 Baidu
 Opera

13
Gane, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd, str 26
22
  Naver.com
 Mozila Firefox
 Yandex
 Internet explorer
 Yahoo
 Bing
 DuckDuckGo

Kada govorimo o Internetu kao riznici znanja moramo pomenuti i nezaobilaznu vikipediju
(Wikipedia) kao najveću i najsveobuhvatniju enciklopediju koja je brzo i lako dostupna svima
koji imaju pristup internetu. Sadržaj ove enciklopedije je veoma raznovrstan, poseduje puno
tekstova koje su kreirali naučnici, profeosri, doktori, akademici pa čak i sami korisnici ove
enciklopedije jer je ona dostupna svima. Moguće je kontantno dopunjavanje, ispravljanje i
usavršavanje ovih tekstova čija primena je ogromna. Učenici prilikom učenja i usavršavanja
ovu enciklopediju mogu koristiti, poseduje dosta njima potrebnih informacija a čak i oni sami
mogu doprineti njenoj zbirci radova.
Takođe, Internet je pun i različitih sajtova koji predstavljaju riznice akademskih
kurseva, predavanja i radova:
 Gugl Akademik – moguća je pretraga po autorima, po delu teksta, naslova, sadržaja.
Dostupno je i preuzimanje radova u pdf formatu.

Slika 13: Gugl Akademik

Izvor: https://scholar.google.com/schhp?hl=sr (Pregledano: 09.09.2021.)

23
 Microsoft akademska pretraga - omogućava napredno filtriranje rezultata po autoru,
publikaciji, godini objavljivanja ili naučnoj oblasti. Takođe za svaki rad daje i verziju
u PDF-u ako je ona dostupna.

Slika 14: Microsoft Academic

Izvor: https://academic.microsoft.com/home (Pregledano: 09,09.2021.)

 Mendeley - Njihova online baza sadrži mnoštvo publikacija. Omogućava i

pretraživanje temama i srodnosti.

Slika 15: Mendeley

Izvor: https://www.mendeley.com/ (Pregledano: 09.09.2021.)

24
 PubMed - na ovom sajtu se mogu naći publikacije iz oblasti prirodnih nauka, pre
svega, medicine.
Slika 16: PubMed

Izvor: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/ (Pregledano 10.09.2021.)

 Repec - predstavlja najveću bazu radova iz oblasti ekonomije

Slika 17: RePEc

Izvor: http://repec.org/ (Pregledano 07.09.2021.)

25
 ResearchGate – možete naći radove koje su samo autori postavili onlajn. Dobar je
i za povezivanje i diskutovanje sa osobama koje imaju slična naučna interesovanja.

Slika 18: Researchgate

Izvor: https://www.researchgate.net/ (Pregledano 07.09.2021.)

 ArXiv - otvorenu bazu sa više od 700000 naučnih radova iz oblasti matematike,

fizike, statistike i srodnih disciplina.

Slika 19: ArXiv

Izvor: https://arxiv.org/ (Pregledano: 08.09.2021.)

26
  Academia.edu - Neka vrsta društvene mreže za naučne istraživače, ali i odlična
baza radova koje su autori odlučili da javno podele. Oni promovišu otvorenu nauku
i slobodan pristup podacima, tako da dosta toga korisnog može da se nađe.
Slika 20: Academia.edu

Izvor: https://www.academia.edu/ ( Pregledano 09.09.2021.)

Zahvaljujući svim ovim sajtovima, Internet veoma može pomoći ljudima u njihovom
obrazovanju. Zahvaljujući nastavnicima i profesorima, svi ovi radovi, korisne lekcije, spisi,
časopisi, teme, eseji i ostale vrste naučnih radova su dostupni online na Internetu. Potrebno je
učenike dobro usmeriti, objasniti kako pronaći dobar i kvalitetan sadržaj rada. Internet je
mesto gde se svaka potrebna informacija može pronaći, sve je slikovito objašnjeno i puno
uputstva da je nemoguće ne snaći se. Oni najkvalitetniji sadržaje i sastavi su takođe dostupni
na Internetu ali je potrebno prethodno pretplatiti se kako ne bi došlo do zloupotrebe i
kopiranja.
Pored ovih postoje brojni primeri primene računara i Interneta u školskoj nastavi i učenju.
Vrlo je teško nabrojati ih sve ali se svakodnevno zahvaljujući kreativnim i vrednim
pojedincima širi spektar upotrebe Interneta u obrazovanju i podiže kvalitet učenja i nivo
znanja.

27
7. Ciljevi i zadaci korišćenje interneta u obrazovanju

Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se

osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku, tehničku i informatičku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajućih standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da
rešavaju problem i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje
mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za
predmetne sadržaje, kao i da se učesnici upoznaju sa tehničko-tehnološki razvijenim
okruženjem, steknu osnovnu tehničku i informatičku pismenost, razviju tehničko mišljenje,
tehničku kulturu rada.14
Zadaci predmeta su stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada
nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i
ciljevi nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani.

Slika 21: Informatičko obrazovanje

Izvor: https://www.informatika.edu.rs/ (Pregledano: 10.09.2021)

14
Stojanović, B. (1995), Metodika nastave tehničkog obrazovanja, Beograd, str 16
28
7.1. Prednosti i nedostaci internet obrazovanja

Prednosti:
 Korišćenje različitih medija za prezentovanje sadržaja za učenje
 Svi sadržaji su uvek dostupni online
 Postoje interakcije : student-student, student-nastavnik i student-sadržaj
 Uvek se prilagođava studentima
 Ne zavisi se od vremena i mesta

Nedostaci:

 Pojedincima ne odgovara ovaj oblik nastave jer ne postoji kontakt uživo sa

nastavnikom
 Da bi uspeli da se obrazuju uz pomoć Interneta, mora postojati velika motivisanost
učenika
 Tehnologija nije svima dostupna

29
Zaključak

Neprekidno povećavanje broja servera i njihovih korisnika pokazuje da Internet nije

samo "prolazna moda" može se očekivati njegovo još intenzivnije korištenje. Nove
računarske platforme i povećanje propusnosti mreža omogućiće bolje korištenje postojećih
kao i razvoj novih programa. Učenje preko interneta veoma je jednostavno i omogućava
svima, a posebno onima koji su udaljeniji lakše i jednostavnije učenje.
Moć Interneta u moru društvenih promena je jako velika pa samim tim i u obrazovanju
preuzima veliki deo moći. Škola nakon pojave informaciono-komunikacionih tehnologija
neće i ne može biti ista kao i pre njih. One nam nude mnogo novih stvari koje do skoro nisu
bile nikako dostupne, to su različite vrste materijala, zaboravljenje ili neodvoljno popularne
ali ne i manje kvalitetne i značajne. Takođe, tu su i audio-vizuelni materijali koji učenicima
omogućavaju da lakše i brže savladaju neke osnovne nepoznate i nejasne pojmove. Škola
predstavlja mesto koje se ne baš tako lako prilagođava promena i inovacijama.
Internet pruža nastavnicima, učenicima i ostalim učesnicima u obrazovanju gotovo
neograničene mogućnosti za učenje i razvoj. Iskorišćenost Interneta u školama dosta će
zavisiti i od onih koji upravljaju obrazovnim procesima, pre svega od njihovih sposobnosti.
Zahvaljujući primeni Interneta u obrazovanju, uloga nastavnika i učenika se menja i oni na
neki način postaju partneri u pedagoškoj komunikaciji. Nastavnik je i dalje planer, realizator i
evaluator s tim što podosta zavisi od učenika i njegove angažovanosti u nastavi. Takođe,
nastavnik mora imati saradničku i organizatorsku ulogu tokom podučavanja učenika. Škola
postaje izazovno i motivišuće mesto u kome učenici aktivno tragaju za znanjem na sopstveno
zadovoljstvo.
Pored ovih prednosti, treba reći da Internet nosi i određene rizike u vidu prekomernog
sedenja, izloženosti negativnim i štetnim uticajima, bezbednosnim rizicima i dr. Zato je
potrebno podići informatičku pismenost , i svest nastavnika i roditelja o tome šta je Internet i
kako ga pravilno pedagoški iskoristiti.
Razvoj twhnologija i Interneta dovelo je do toga da je on danas gotovo apsolutno neophodan i
da se bez njega teško može, obrazovanje je zahvajujući tome podignuto na viši nivo. Pored
klasičnog metoda učenja, počinje se primenjivati i učenje na daljinu. Danas gotovo da nema
univerziteta koji ne pruža mogućnost učenja na daljinu, a sve sa ciljem da se omogući
studentima da prate predavanja bez potrebe da fizički budu prisutni na fakultetu, za razliku od
klasičnog vida učenja. Velika prednost ovog vida učenja putem Interneta i to na daljinu je ta
što učenici i nastavnici ne moraju u isto vreme biti prisutni u online učionici. Materijal će biti
postavljen i uvek dostupan učenicima koji će moći da biraju vreme i mesto gde će učiti.

30
Literatura

1. Budimir-Ninković G.Sučević V.(2008) Primena Interneta u obrazovanju i

informacionom društvu, Pedagoški fakultet, Jogodina
2. Budimir-Ninković, G. (2007). Savremena obrazovna tehnologija i funkcije nastavnika,
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
3. Cole, J. (2008). Seventh Annual Internet Study of Internet Use by Children. Los Angeles:
University of Southern California, Center for the Digital Future.
4. Gane, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd
5. Ibrahimović S. (2012), Obrazovna tehnologija i savremena nastava, Fakultet tehničkih
nauka, Čačak
6. Matijašević-Obradović J., Bingulac N., Dragojlović J.(2004) Uloga interneta u sferi
obrazovanja, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad
7. Potkonjak, N. (1996). Kvalitet obrazovanja (pojam, suština, indikatori, vrednovanje).
Sistem kvaliteta u obrazovanju prema zahtevima serije standarda JUS ISO 9000: zbornik
radova sa Međunarodne naučne konferencije, Beograd
8. Ristić, M. (2009). Upotreba Interneta u verskoj nastavi (katihezi). Inovacije u nastavi -
časopis za savremenu nastavu. XXII 2009/1
9. Solomon, G., Schrum, L. (2007), New tools, new schools. International Society for
Technology in Education, Washington, DC
10. Stojanović, B. (1995), Metodika nastave tehničkog obrazovanja, Beograd
11. Sučević, V.(2008). Kompetencije učitelja za kvalitetnu školu. Sombor
12. Veinović, M., Jevremović, A. (2007). Uvod u računarske mreže, Fakultet za poslovnu
informatiku, Beograd

Elektronski izvori:
http://www.tsbecej.edu.rs/bezbednostIT

https://sr.wikipedia.org/wiki/Internet_servis_provajderi_%E2%80%93_zakonska_regulativa

https://psihologijainterneta.wordpress.com/

https://www.pcskolarac.info/2021/02/sta-je-ucenje-na-daljinu.html

https://www.savremena-gimnazija.edu.rs/tehnologija-u-ucionici

https://edukacentar.rs/skola-stranih-jezika/online-nastava/

https://staticyumama.mondo.rs/

https://www.elektronskidnevnik.rs/

https://www.informatika.edu.rs/

https://webdizajn.com/

https://scholar.google.com/schhp?hl=sr

https://academic.microsoft.com/home

31
https://www.mendeley.com/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/

http://repec.org/https://arxiv.org/

https://www.researchgate.net/

https://www.academia.edu/

32