LITERATURA

1. Tehnologija drveta
Stablo drveta

Tehnologija drveta je nauka koja se bavi

proučavanjem gradje i svojstava drveta
Drvo (biljka) – sastoji se od podzemnog i
nadzemnog dela (stabla)
Stablo – deblo + krošnja
Deblo je izraženo po visini drveta, a u
zavisnosti od vrste (četinari ili lišćari)
Debljina debla – prečnik na 1,3m
 GraĎa drveta

Poprečni presek:
• srž, srce – deo oko ose drveta
• srčevina – deo gde se odigrao
proces rasta
• beljikovina – gde je proces rasta
u toku

Uočava se izražena nehomogenost

graĎe i » anizotropija » drveta kao
materijala za graĎenje
 Tehnička svojstva drveta

- Zavise od graĎe i hemizma drveta – od posebnog su značaja

za primenu drveta u konstrukcijama:

1. Estetska svojstva
2. Fizička svojstva
3. Fizičko-hemijska svojstva
4. Mehanička svojstva
 1. Estetska svojstva
• Tekstura drveta - izgled posle
mehaničke obrade zavisno od anatomske
graĎe

• Boja drveta - izgled obraĎene površine

zavisno od vrste i stepena zdravosti
(beličasta, žućkasta, crvenkasta, mrka,
crna)

• Sjaj drveta - izgled obraĎene površine

zavisno od anatomske graĎe i kvaliteta
obraĎene površine

• Finoća drveta – zavisi od anatomske

graĎe (teksture). Finije drvo »
homogenija graĎa
 2. Fizička svojstva drveta
• Poroznost drveta – odnos izmeĎu ukupne zapremine pora prema
zapremini suvog drveta. Hrast i bukva – 55% pora. Bor – 75%
pora.
• Vlažnost drveta - bitno utiče na mehaničke osobine. Izražava se
preko procenta vlažnosti (n %) kao težinski odnos pre i posle
sušenja drveta.
Razlikujemo:
- napojeno drvo – drvo zasićeno vodom

- polusuvo drvo – ne sadrži slobodnu kapilarnu vodu

- prosušeno drvo – vlažnost 12 - 22% (za drvene konstr. < 18 %)
- isušeno drvo – vlažnost 6 - 12 %
- suvo drvo – vlažnost ~ 0 %
Sušenje drveta: prirodno i tehničko
• Težina drveta – zavisi od vrste, starosti, graĎe,
poroznosti, vlažnosti, lokaliteta i dr.
• Promenljivost dimenzija – zavisi od skupljanja i bubrenja drveta
(promena dimenzija je u zavisnosti od % vlažnosti)
Skupljanje i bubrenje različiti su u različitim pravcima zbog
heterogenosti drveta.
Najveće skupljanje (bubrenje) je u tangencijalnom pravcu, manje u
radijalnom, a najmanje u pravcu vlakana (longitudinalnom pravcu).
Na veličinu skupljanja utiču: graĎa drveta, starost, obojenost srži,
zapreminska masa, količina smole, vrsta drveta, obrada i sl.
 Skupljanje i bubrenje
Najveće je u higroskopnom području do 30% vlažnosti
• Provodljivost zvuka – zavisi od vrste drveta, procenta vlažnosti, graĎe
drveta i dr. Zdravo drvo daje jasan, zvonak i kratak zvuk, a trulo mukli,
tupi zvuk. Brzina rasprostiranja zvuka || vlaknima kreće se od 3200 –
5200 m/sec (skoro kao kod metala)
• Provodljivost toplote – zavisi od graĎe drveta, zapreminske mase,
pravca vlakana, temperature i vlažnosti. Drvo je slab provodnik toplote
• Termičke dilatacije – zavise od vrste drveta, zapreminske mase, pravca
vlakana, temperature i vlažnosti. Dilatacije su različite u različitim
pravcima. U poreĎenju sa betonom i čelikom zanemarljive su.
• Provodljivost elektriciteta – najviše zavisi od vlažnosti. Drvo je slab
provodnik elektriciteta (dobar izolator).
 3. Fizičko hemijska svojstva
• Trajnost drveta – zavisi od graĎe, zapreminske mase, vremena seče,
insekata, mehaničkih povreda, vlažnosti, načina upotrebe i dr.(od
nekoliko meseci do nekoliko hiljada godina).

• Zapaljivost drveta – svojstvo da se lakše ili teže pali. Zavisi od

graĎe, vrste, zapreminske mase, vlažnosti i dr.
Bitno je razlikovati zapaljivost drveta od njegovog ponašanja u požaru !
 4. Mehanička svojstva drveta
Manifestuju se pod uticajem spoljašnjih sila
4.1. Tvrdoća – zavisi od vrste drveta, vlažnosti, sadržaja smole, mesta
uzimanja uzorka i dr. Od tvrdoće zavisi obradljivost.
4.2. Otpornost na habanje – zavisi od tvrdoće, a od posebne je važnosti
kod izrade podova, stepenica i sl.
4.3. Čvrstoća drveta – mehaničko svojstvo najvažnije u drvenim
konstrukcijama.Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, graĎe
drveta, vlažnosti, obrade i dr. Obzirom na anizotropnost drveta jedno
isto drvo ima različite čvrstoće u različitim pravcima:
- čvrstoća na zatezanje (|| vlaknima,  na vlakna),
- čvrstoća na pritisak (|| vlaknima,  na vlakna, pod  na vlakna,
tangencijalno, radijalno)
- čvrstoća na savijanje,
- čvrstoća na smicanje
 Čvrstoća na dugotrajno opteraćenje (trajna čvrstoća)
Opada sa delovanjem opterećenja kroz vreme (~ 60% vrednosti čvrstoće pri
lomu od trenutnog opterećenja).
Kada je  < 0 lom ne može da nastupi i pored dugotrajnog opterećenja (ne
povećavaju se deformacije).
Kada je  > 0 dolazi do plastičnih deformacija (b - c ) i do loma.
Drvo poseduje svojstvo prirasta deformacija kroz vreme (u elastičnoj i
plastičnoj oblasti).
 Čvrstoća na zatezanje

Zatežuća sila može deluje paralelno ili upravno vlaknima. Čvrstoća na

zatezanje zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i veličine
uzorka, vlažnosti, pravilnosti graĎe.
Čvrstoća na zatezanje upravno
na vlakna je 20 do 25 puta
manja od čvrstoće na zatezanje
paralelno vlaknima

<= kriva  -  za borovinu

 Čvrstoća na pritisak
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i veličine uzorka,
vlažnosti i dr.

<= kriva  -  za borovinu

Pritisak || vlaknima >
od pritiska  na
vlakna (3 do 10 puta)
 Čvrstoća na pritisak upravno na vlakna (gnječenje)

a < b < c
 Čvrstoća na savijanje
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, vlažnosti.
Čvrstoća na savijanje u radijalnom pravcu veća je od čvrstoće na
savijanje u tangencijalnom pravcu.
 Čvrstoća na smicanje

Drvo se smiče po odreĎenoj ravni (smičućoj

površini)

• Presecanje vlakana – a), b)

• Tangencijalno i radijalno smicanje – c), d)
• Smicanje paralelno vlaknima – e), f)

Čvrstoća na smicanje || vlaknima

manja je za 3 do 4 puta od čvrstoće
na smicanje  na vlakna

Čvrstoća na smicanje || vlaknima najčešće se javlja u

praksi
 Naponi pri smicanju
Raspored napona smicanja || vlaknima neravnomerniji je kad sila deluje
jednostrano (a)

Usled ekscentriciteta sile smicanja T

javlja se zatezanje upravno na vlakna
(cepanje)

Konstruktivne mere za smanjenje zatezanja 

na vlakna- ( o njima če biti reči kasnije)
Zbirni dijagram čvrstoća
 4.4. Žilavost drveta
Sposobnost da se posle uticaja spoljnih sila zadrži
deformisani oblik, a da ne doĎe do loma.
Kod žilavog drveta veliko je rastojanje izmeĎu granice
elastičnosti i granice loma.
Žilavost zavisi od graĎe drveta (tanji godovi » veća
žilavost), vlažnosti (sirovo je žilavije od suvog),
zapreminske mase (lako je žilavije od teškog), strosti
(mlaĎe je žilavije od starog)

4.5. Cepljivost drveta

Svojstvo da se lakše ili teže cepa u pravcu vlakana.
Ovo mehaničko svojstvo povoljno je sa stanovišta
obrade, a nepovoljno u konstrukciji (cepanje kod
ugradnje spojnih sredstava)
 4.6. Elastičnost drveta
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, graĎe, vlažnosti, temperature.
Mera elastičnosti je modul elastičnosti (E    ).
Razlikuju se moduli elastičnosti: kod savijanja (E m), pritiska paralelno
vlaknima (E c||), zatezanja paralelno vlaknima (E t||) E t|| > E m > E c||
TakoĎe, razlikuju se moduli elastičnosti u karakterističnim pravcima: u
parvcu vlakana E1, radijalnom pravcu E2, tangencijalnom pravcu E3, kao
i E upravno na vlakna.

Postoje i moduli klizanja

G, koji su takoĎe različiti u
različitim pravcima
 5. Uticaj vlažnosti
Povećanjem vlažnosti drveta smanjuju se njegove mehaničke
karakteristike i trajnost.
Povećanje vlažnosti iznad tačke zasićenja vlakana > 30% ne utiče na
čvrstoću
 6. Uticaj temperature

Sa povećanjem temperature smanjuje se čvrstoća drveta i modul

elstičnosti (povećanje deformacija)
Povećanjem temperature dolazi do rasušivanja (skupljanja) što
smanjuje mehaničke karakteristike.
Smanjenje temperature, kod vlažnog drveta (ispod 00 C) dolazi do
razornog uticaja leda.
 7. Greške u drvetu
Drvo je organska materija, nehomogena u organskom, anatomskom i
fizičkom smislu zbog toga su moguće pojave grešaka, koje
nepovoljno utiču na njegove karakteristike.
Greške su uglavnom posledica rasta drveta
- nepravilnog perseka
7.1. Greške graĎe drveta
• greške poprečnog preseka –
manifestuju se preko:

- nepravilne strukture

- dvostruko srce

- ekscentričnosti srca
 • zakrivljenost debla • nepravilnost (usukanost)
vlakana (kada su vlakna usukana
p = f / d *100  1 % ili spiralna)

- mala usukanost
a = D/20 – D/10

- srednja usukanost
a = D/10 – D/5

- velika usukanost
a > D/5

• nejednaka širina godova – utiče na homogenost graĎe, povećava

anizotropnost i smanjuje mehanička svojstva drveta (posebno čvrstoću
na smicanje)
• kvrge • urasla kora

Smanjuju mahaničke karakteristike, naročito čvrstoću na

zatezanje
 • greške od uzroka fizičke prirode

- paljivost (srčane pukotine) – - okružljivost

raspucavanje u radijalnom pravcu
- odvajanje
drvne mase u
smeru godova

- greške usled
skupljanja –
raspukline (ceo presek) i krivljenje graĎe - izbočenost,
pukotine (deo preseka) - koritavost,
- vitopernost
• mehaničke ozlede drveta – pri zabijanju tvrdih predmeta, transportu i sl.

• greške boje drveta – kao posledica truljenja, smanjuju tehnička svojstva

• greške od insekata – bušotine i hodnici od insekata, smanjuju tehnička

svojstva

• greške obrade drveta – lisičavost (jednoivična i dvoivična)

- nejednaka debljina po dužini, širini i debljini

 8. Kvalitetne klase drveta
U zavisnosti od mahaničkih svojstava

• I klasa – graĎa visoke nosivosti. Koristi se za lepljene lamelirane

konstrukcije

• II klase – graĎa normalne nosivosti. Upotrebljava se za klasične drvene

konstrukcije

• III klasa – graĎa male nosivosti. Koristi se za pomoćne i privremene

konstrukcije.

U zavisnosti od klase definisani su i dopušteni naponi koji se koriste za

proračun drvenih konstrukcija.
Prema botaničkim vrstama u drvenim konstrukcijama razlikuju se:

a) četinari (jela, smreka, beli i crni bor)

b) tvrdi lišćari (hrast, jasen, bagrem, grab, bukva, brest)
c) meki lišćari (joha, lipa, topola i jasika)
 9. Obrada drveta
Za inženjerske drvene konstrukcije monolitno drvo može biti obraĎeno kao:
• OBLA GRAĐA – bez kore i bez obrade. Pad prečnika  2cm/m
• POLUOBLA GRAĐA – obla graĎa prerezana po polovini
• TESANA GRAĐA – kvadratnog ili pravougaonog preseka. Dobija se tesanjem.
• REZANA GRAĐA (oštroivična graĎa) – dobija se struganjem u pilanama. Prema
obliku poprečnog preseka razlikuju se:
- tanke daske, debljine od 9 do 13 mm,
- daske, debljine od 14 do 48 mm,
- planke, debljine od 48 do 100 mm,
- letve, imaju debljinu dasaka i odnos strana od 1:1 do 1:2,
- gredice, imaju debljinu planki i odnos strana od 1:1 do 1:2,
- grede, imaju dimenzije poprečnog preseka > od 10/10 cm.

Najveća dimenzija 36/36 cm

Prema dužini: - kratka graĎa (do 4 m), duga graĎa (više od 4 m)