Tehnološki fakultet Tuzla

Agronomija – Biljna proizvodnja

Semir Kruško

SEMINARSKI RAD
TEMA: TAKSONOMSKA OBILJEŽJA

ARACHNIDA: PSEUDOSCORPIONES

Tuzla, decembar 2017

 SADRŽAJ

1. TAKSONOMIJA............................................................................................................................3
2. ARACHNIDA................................................................................................................................3
3. KLASIFIKACIJA.............................................................................................................................4
4. PSEUDOSCORPIONES..................................................................................................................5
5. OPŠTE KARAKTERISTIKE..............................................................................................................5
6. UNUTRAŠNJA GRAĐA.................................................................................................................6
7. ZAKLJUČAK..................................................................................................................................7
8. LITERATURA................................................................................................................................8
Taksonomska obilježja ARACHNIDA: PSEUDOSCORPIONES

Taksonomija

 Carstvo: Animalia
 Tip: Arthropoda
 Podtip: Chelicherata
 Klasa: Arachnida
 Red: Pseudoscorpiones
 Porodice:Chthonioidea,Neobisioidea,Garypoidea,Cheiridioidea...

Arachnida
Arahnida (Arachnida od gr. arachna = pauk)) su najbrojnija grupa (oko 60 000 opisanih vrsta)
među paukolikim životinjama koje primarno naseljavaju suvozemnu sredinu i obuhvat. To je
veoma raznovrsna grupa zglavkara kojoj pripadaju škorpije, lažne škorpije, pauci, kosci,
krpelji idr. (Vrlo često se nazivaju isto kao tip kome pripadaju, tj. paukolike životinje.) Najveći
broj su suvozemne vrste koje žive u toplim predelima, dok manji broj vodi parazitski način
života, ako npr. krpelji. Smatraju se prvim zglavkarima koji su naselili kopno.
Prema fosilnim ostacima se došlo do podataka da su škorpije živele još u siluru. Većina su
mesožderi, hrane se insektima pa su zato jako važni jer drže brojnost populacija insekata pod
kontrolom.
Građa je vrlo slična građi helicerata, a istovremeno je i karakteristična za svaki od redova na
koje je podeljena klasa arahnida, pa se više informacija o njoj može dobiti u okviru svakog od
navedenih redova.
Telo im se sastoji iz dva dela:

 prozome ili cefalotoraksa (cephalothorax), koja ja nastala srastanjem 6 segmenata i

koja je delimično ili potpuno pokrivena karapaksom kao štitom (spoljašnji skelet,
egzoskelet); na njoj se nalaze ekstremiteti:
 1. par su helicere
 2. par su pedipalpi
 4 para nogu za hodanje
 opistozome ili abdomena (abdomen) koja može biti segmentirana ili nesegmentirana;
sa nje su ekstremitei iščezli ili se preobražavaju u paučinaste bradavice, listolika pluća i
dr.

Prehrana

Iako su većina vrsta ove skupine grabežljivci, među njima ima i strvinara i parazita. Velike
vrste se u pribavljanju hrane uglavnom oslanjaju na svoju snagu (većina pauka
vučjaka, tarantule), dok pauci, škorpije i lažne škorpije mogu ubrizgavati otrov. Kako nemaju
dovoljno široka usta da bi mogli uzimati veće komade hrane, veliki broj vrsta u plijen
ubrizgava ili na njega ispušta probavne enzime, da bi zatim usisali tekućinu koja tako nastaje.
Neki pauci se u hvatanju plijena oslanjaju na svoj vid i vještinu šuljanja, dok drugi od paučine
grade zamke. Neke tropske vrste paukova grade mreže koje su dovoljno čvrste i ljepljive, da
se u njih uhvate i malene ptice. Neki drugi pauci prave malene mreže koje drže između nogu
i bacaju ju na plijen u prolazu

Razmnožavanje

Većina mužjaka paučnjaka predaje ženki paketić sperme (spermatofore) pomoću

pedipalpa, kliješta ili nogu. Ženka ispusti jaja koja se kod nekih vrsta odmah razviju, dok se
kod dijela vrsta razvijaju unutar ženkinog tijela. Velik broj vrsta pokazuje roditeljsku brigu
njegujući svoja jaja.

Staništa

Ovako veliki broj vrsta naselio je gotovo sva kopnena staništa, no ipak ih ima najviše u toplim
područjima. Oko 10% krpelja i jedna vrsta pauka (vodenpauk, Argyroneta aquatica) živi u
kopnenim vodama.

Klasifikacija
Klasa Arachnida se deli na sledeće redove:

 skorpije ili uobičajenije škorpije (Scorpiones)

 lažne škorpije (Pseudoscorpiones)
 pauci (Araneae)
 kosci (Opiliones)
 krpelji (Acarina)
 Solipugida
 Palpigradi
 Uropygi
 Amblypygi
 Ricinulei
Pseudoscorpiones

Lažne škorpije (lat. Pseudoscorpiones) su veoma sitne, do 8 mm dužine, paukolike životinje

iz klase arahnida koje jako podsećaju na škorpije. Ovaj red obuhvata jednu od najstarijih
grupa chelicherata koja se najranije prilagodila kopnenom načinu života. Rasprostranjene su
na svim kontinentima i dosta su česte, ali zbog malih dimenzija ostaju nezapažene. Poznato
je i opisano preko 3300 vrsta lažnih skorpija, od kojih 65 vrsta naseljava Srbiju. Gotovo sve
pseudoskorpije podzemnih staništa istočne Srbije se nalaze na predloženoj listi strogo
zaštićenih vrsta. Žive na skrovitim, tamnim mestima, u pećinama, ispod lišća i kamenja, pod
korom starog drveća, u gnezdima ptica i sisara, na travnatim površinama pa čak i u starim
knjigama, slikama.

Telo je podeljeno na dva regiona:

 prozomu, na kojoj se nalazi 6 pari ekstremiteta: helicere, pedipalpi i 4 para nogu za

hodanje;
 opistozomu, koja se sastoji od 12 segmenata i ne sadrži ekstremitete.

Prozoma je sa dorzalne strane prekrivena karapaksom i na njoj se nalaze oči a na

ventralnoj strani nalaze se helicere, pedipalpi i 4 para nogu za hodanje

Lažne škorpije su isključivi predatori a i kanibali.

Unutrašnja građa

Probavni sistem sastoji se od usta koja okružuje rostrum, helicere, pedipalpe i prva 2
para ekstremiteta za hodanje. Na usta se nastavlja ždrijelo, jednjak, želudac, srednje
crijevo, zadnje crijevo koje se završava analnim otvorom na posljednjem segmentu.
Varenje usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem
sokova iz prednjeg crijeva na njega. Polusvarenu hranu usisavaju ždrelom iz koga hrana
ide dalje u jednjak pa u srednje crijevo i žlijezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i
apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju u zadnje crijevo i preko analnog otvora
izbacuju u spoljašnju sredinu.

Respiracija se obavlja preko 4 para listolikih pluća koja su utopljena u krvi ventralnog
sinusa. U njemu se krv oksiduje, a zatim vraća u srce.

Krvni sistem je otvorenog tipa i sastoji se od:

 srca smešteno u perikardijumu u preabdomenu; krv iz perikardijuma dospeva u

srce preko otvora ostija;
 arterija koje odvode krv iz srca u sve delove tela;
 sinusa, u koje se krv iz arterija izliva;
 venoznih kanala, kojima se krv iz sinusa vraća u srce.

Ekskrecija obavlja se preko koksalnih žlijezda i malpigijevih sudova.

Nervni sistem čine mozak, podždrijelna nervna masa i nervne ljestvice izgrađene od 12
pari ganglija.

Čula su prisutna i imaju oči (noćni organizmi, oči nisu toliko funkcionalne).

Pektine su izraštaji na ventralnoj strani koji primaju hemijske draži.

Trihobotrije su čula mehaničke draži i mogu biti raspoređden preko cijelog tijela.

Polovi su razdvojeni i jasno je izražen polni dimorfizam. Gonade kod mužjaka i ženki su
vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju u
genitalni atrijum. Prilikom kopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje
poznato kao igra parenja. Mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u
telo preko polnog otvora. Razviće oplođenih jaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko
meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90
mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana,
odnosno, do prvog presvlačenja.
Zaključak

Od škorpija se razlikuju po tome što nemaju postabdomen (redukovan je). Helicere su im

dobro razvijene kao i kleštoliki pedipalpi. Otrovne žlezde se nalaze u osnovi pedipalpa, a na
njihovim vrhovima se ove žlezde izlivaju. Hrane se sitnim zglavkarima tako što ih hvataju
pedipalpima, koji su uvek istureni ka napred, i ubijaju ubrizgavajući otrov, a zatim se žrtva
raskida helicerama i počinje maceriranje i predvarenje. Polusvarena hrana se usisava
prednjim crevom.
Na vrhu pokretnog članka helicera otvaraju se kanali paučinaste žlezde. Sekret ovih žlezda
služi za pravljenje gnezda.
 Literatura

 Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.

 Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
 Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
 www.wikipedia.ba
 Ćurčić, S: Zemljišna fauna beskičmenjaka, Beograd 2011.