www.izp.

rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA BEZBEDNOST NA RADU, PROJEKTOVANJE I INŽENJERING

“MD PROJEKT INSTITUT” DOO
18000 Niš, MIN Naselje, Pukovnik Rajevski 11

tel/fax 018/516-213, 018/513-531, mobtel 063/646-876

PRIKAZ SANACIJE PODZEMNOG REZERVOARA

ZA TEČNI NAFTNI GAS SA PRIMENOM MERA
ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJE

AUTORI:
Ljubomir Dimitrov dipl. inž. el.
Andrija Tošić dipl. inž. el. znr

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

UVOD
Rad obrañuje mere zaštite od požara i eksplozije pri sanaciji podzemnog rezervoara
V=30 m3 na Stanici za snabdevanje motornih vozila gorivom “EKO-YU” u Vranju.
Prikazano je stanje na objektu posle akcidenta sa podacima o koncentraciji isteklog gasa koji
je registrovan u zemlji (na različitim dubinama tla), okolnim šahtama, kanalima i prostoru oko
mesta akcidenta.
Zamena oštećenog rezervoara novim zahtevalo je primenu adekvatnih mera zaštite koja je
podrazumevala izradu Elaborata o merama zaštite od požara i eksplozije, stalnom nadzoru stručnih
lica, permanentno praćenje prisustva gasa i mobilnost opreme za gašenje i vatrogasne straže.

U radu su date i fotografije koje prate predmetnu sanaciju.

Angažovanje “MD PROJEKT INSTITUTA” obuhvatilo je:

1. Merenje koncentracije iscurelog gasa
2. Izradu Elaborata o merama zaštite od požara i eksplozije pri sanaciji
3. Izradu izveštaja o veštačenju

RADOVI IZVEDENI POSLE ISTICANJA GASA

Radovi koji su izvedeni posle isticanja gasa su:

• Merenje koncentracije iscurelog gasa
• Ispiranje rezervoara šahti i instalacija
• Izrada Elaborata o merama zaštite od požara i eksplozije pri sanaciji
• Otkopavanje cisterne i njeno uklanjanje
• Postavljanje nove cisterne

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

A. MERENJE KONCENTRACIJE GASA PROPAN–BUTANA (TNG)

UVODNE NAPOMENE
Datum merenja: 29. 09. 2005.
Objekat: Stanica za snabdevanje motornih vozila TNG-om
Lokacija: Industrijska zona, Vranje
Investitor: “EKOYU” a.d. Beograd

Odmah posle akcidenta izvršeno je merenje koncentracije TNG kako bi se preduzele

adekvatne mere zaštite okoline s obzirom da se predmetni rezervoar nalazi u neposrednoj blizini
glavne saobraćajnice kao i industrijskih i stambenih objekata.
Merenja koncentracije TNG-a su vršena nakon akcidentnog udesa - isticanja gasa iz
podzemnog rezervoara nakon devet dana.
Merenja koncentracije TNG-a su vršena u prostoru oko podzemnog rezervoara, unutar
podzemnog rezervoara pre ispiranja i nakon ispiranja, u šahtama, u zemlji (iskopanih rupa) i iznad
tla na različitim visinama.
Izmerene vrednosti koncentracije date su tabelarno a prikaz mesta na kojima su vršena
merenja koncentracije TNG-a dat je u grafičkom prilogu.

Merenja koncentracije gasa vršena su prenosnim ureñajem za detekciju eksplozivne

atmosfere :
• tip: EX-metar II (P)
• fabr. br.: 09853
• datum proizvodnje: 07. 2 004 god.
• kalibracija: Propan
• stepen protiveksplozijske zaštite: EEx ia d IIC T6
• proizvoñač: MSA Auer GmbH, D-12059 Berlin

METEOROLOŠKI USLOVI NA LOKACIJI INDUSTRIJSKE ZONE U VRANJU NA

DAN MERENJA 29. 09. 2005.

Vreme merenja: 10 45- 2110 h

Temperatura: 10 00h - 15 oC, 11 00h - 18 oC, 12 00h - 19 oC, 13 00h - 21 oC, 18 00h - 14 oC,
20 00h -11 oC
Relativna vlažnost: 10 00h - 92%, 11 00h - 75%, 12 00h - 69%, 13 00h - 68%, 18 00h - 84%,
Vetar: 10 00h - (2-4 m/s), 11 00h - (2-4 m/s), 12 00h - (3-5 m/s), 13 00h - (3-5 m/s),
18 00h - (3-5 m/s).

REZULTATI MERENJA KONCENTRACIJE TNG-a

Prilikom merenja korišćena su sva tri opsega ureñaja za detekciju:

I............. 0-100% vol
II............ 0-100% DEG ( 100% DEG =2,1 vol propana)
III.......... registracija curenja (vrlo niske koncentracije )
Merenja su vršena:
• na nivou tla i visini od 0.3 m (35 mernih tačaka)
• u iskopanim rupama u okolnom zemljištu (8 mernih tačaka)
• u unutrašnjosti rezervoara za TNG pre i posle ispiranja
• unutrašnjost svih šahti na lokaciji benzinske stanice i
• stalna merenja kod izvoñenja radova na sanaciji
3

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

Tabela 1.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa NA NIVOU TLA I VISINI 0,3 m merne tačke 1-35
Vreme Visina Koncentracija Vreme Visina Koncentracija
(h) (m) gasa (h) (m) gasa
1035-1036 0 0% 1037-1038 0,3 0%
36 37 38 39
10 -10 0 0% 10 -10 0,3 0%
Nakon toga vršena je serija merenja na svakih 60 min. sve do 2100 i nisu detektovane
koncentracije gasa.

Tabela 2.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa UKOPANOG REZERVOARA PRE
ISPIRANJA(PUNJENJA VODOM)

Vreme Dubina Koncentracija Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa (h) (m) gasa
1045 0,5 4 % vol 1209 0,5 5 % vol
1046 1 7 % vol 1210 1 7 % vol
1047 1,5 10 % vol 1211 1,5 11 % vol
1107 0,5 4 % vol 1312 0,5 5 % vol
1108 1 7 % vol 1313 1 7 % vol
1109 1,5 10 % vol 1314 1,5 11 % vol

Tabela 3.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa UKOPANOG REZERVOARA NAKON ISPIRANJA
(PUNJENJA VODOM)

Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa
2100 0,5 0%vol
2102 1 0% vol
2103 1,5 1% DGE

Tabela 4.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa NA RAZLIČITIM NIVOIMA ŠAHTE SA
SISTEMOM HLAðENJA PRE ISPIRANJA

Vreme Dubina Koncentracija Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa (h) (m) gasa
1032 0,3 4% vol 1211 0,3 4% vol
1035 0,5 5% vol 1212 0,5 5% vol
1038 1 6% vol 1213 1 6% vol
1118 0,3 4% vol 1321 0,3 4% vol
1119 0,5 5% vol 1322 0,5 5% vol
1120 1 6% vol 1323 1 6% vol

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

Tabela 5.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa NA RAZLIČITIM NIVOIMA
ŠAHTE SA SISTEMOM HLAðENJA A POSLE ISPIRANJA

Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa
16 05 0,5 85% DGE
16 06 1 94% DGE
19 07 0,5 48% DGE
19 08 0,5 65% DGE
Tabela 6.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa NA RAZLIČITIM DUBINAMA TLA ( iskopanim
rupama )

Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa
B1
12 42 0,3 0 % DGE
12 43 0,5 0 % DGE
B2
12 50 0,3 0 % DGE
12 51 ,5 0 % DGE
B3
13 01 0,5 5 % DGE
13 02 0,7 3 % DGE
B4
13 20 0,1 13 % DGE
13 22 0,2 3 % DGE
13 35 0,5 1 % DGE
B5
13 45 0,1 0 % DGE
13 48 0,2 0 % DGE
13 51 0,5 0 % DGE
B6
13 59 0,1 1% DGE
14 02 0,2 3% DGE
14 10 0,5 5% DGE
B7
11 31 0,1 0 % DGE
11 33 0,2 0 % DGE
11 35 0,3 0,3 % DGE
11 45 0,5 0,5% DGE
B8
11 50 0,1 0 % DGE
11 52 0,2 0 % DGE
11 57 0,3 0 % DGE
11 03 0,5 0% DGE

Nakon toga vršena je serija merenja na svakih 60 min. sve do 2100 i nisu detektovane koncentracije
gasa.

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

Tabela 7.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa NA ŠAHTAMA SEPARATORA G1, G2, G3

Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa
G1
10 50 2 28 % DGE
12 50
2 9 % DGE
00
16 2
00
18 2 8% DGE
00
20 2 4% DGE
G2
10 51 2 9 % DGE
12 51 2 8 % DGE
18 00 2 2% DGE
20 00 2 0
16 01 2 8 % DGE
G3
10 52 2 22 % DGE
12 52 2 6 % DGE
16 02 2 10 % DGE
18 02 2 4% DGE
20 02 2 2% DGE

Tabela 8.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa NA ŠAHTE FEKALNE KANALIZACIJE H1, H2

Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa
H1
11 09 1 0 % DGE
11 10 2 0 % DGE
H2
11 11 1 0 % DGE
11 12 2 0 % DGE

Nakon toga vršena je serija merenja na svakih 60 min. sve do 2100 i nisu detektovane koncentracije
gasa.

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

Tabela 9.
Prikaz izmerenih koncentracija gasa UNUTAR ŠAHTI PODZEMNOG REZERVOARA
C, D i E

Vreme Dubina Koncentracija

(h) (m) gasa
C priključci
10 42 0,1 0 % DGE
10 43 0,2 0 % DGE
D ulaz
10 50 0,1 20 % DGE
10 51 0,3 38 % DGE
2058 0,3 0%
E odmuljivanje
11 11 0,1 0 % DGE
11 12 0,2 0 % DGE

Na osnovu izvršenih merenja koncentracije gasa utvrñeno je:

1. Na prostoru unutar zaštitne ograde i okolnog prostora na nivou tla i iznad nivoa tla u
radijusu od 15 m nisu detektovane koncentracije propan- butana, tab. 1,
2. Unutar podzemnog rezervoara TNG pre ispiranja na različitim dubinama detektovane su
koncentracije propan butana iznad DGE (donje granice eksplozivnosti), tab. 2,
3. Unutar podzemnog rezervoara TNG posle ispiranja na različitim dubinama detektovane
su koncentracije propan butana ispod DGE , tab. 3,
4. Unutar šahte sistema za hlañenje (A) na različitim dubinama pre ispiranja detektovane
su koncentracije propan- butana iznad DGE, tab. 4,
5. Unutar šahte sistema za hlañenje (A) na različitim dubinama posle ispiranja
detektovane su koncentracije propan- butana ispod DGE, tab. 5,
6. Unutar iskopanih rupa (zemljištu) na različitim dubinama na mestima B3, B4, B6 i B7
detektovane su koncentracije propan-butana ispod DGE pri prvom merenju, tab. 6,
7. Unutar šahti separatora ulja G1, G2, G3 na različitim dubinama detektovane su
koncentracije propan butana ispod DGE, tab. 7,
8. Unutar šahti fekalne kanalizacije H1 i H2 na različitim dubinama nisu detektovane
koncentracije propan-butana, tab. 8,
9. Unutar šahti rezervoara TNG C i E nisu detektovane koncentracije propan-butana, tab. 9 i
10. Unutar šahte rezervoara TNG D detektovane su koncentracije propan-butana, ispod
DGE , tab. 9.
Na osnovu izvršenih merenja i dobijenih rezultata donet je sledeci

ZAKLJUČAK:

1. Prostor Stanice za snabdevanje motornih vozila TNG-om, na lokaciji Industrijska zona,

Vranje, investitor "EKO-YU" a.d., Beograd unutar zaštitne ograde i okolnog prostora u radijusu 15
m je bezopasan.
2. Može se odmah započeti sanacija podzemnog rezervoara uz prethodnu izradu elaborata
o merama zaštite od požara i eksplozija kao i stalnu kontrolu prisustva koncentracije gasa u
prostoru rada.

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

B. ELABORAT O MERAMA ZAŠTITE OD POŽARA I

EKSPLOZIJE PRI SANACIJI PODZEMNOG REZERVOARA TNG

SADRŽAJ ELABORATA
1.0. UVODNE NAPOMENE
1.1. Zadatak i cilj sanacije
1.2. Opis podzemnog rezervoara TNG-a i prateće opreme
1.3. Merenje koncentracije TNG-a u prostoru stanice nakon isticanja gasa
1.4. Zone opasnosti
1.5. Karakteristike TNG-a
1.6. Stručna osposobljenost radnika za bezbedan rad
2.0. RADOVI NA DEMONTAŽI POSTOJEĆEG REZERVOARA
2.1. Pripremni radovi
2.2. Otkopavanje rezervoara
2.3. Odvajanje rezervoara od oslonaca i priključnih cevovoda
2.4. Uklanjanje rezervoara
3.0. RADOVI PRI POSTAVLJANJU - MONTAŽI NOVOG
REZERVOARA
3.1. Postavljanje rezervoara
3.2. Spajanje sa priključnim cevovodima
3.3. Zatrpavanje rezervoara
4.0. MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJE
4.1. Prethodne mere zaštite
4.2. Mere zaštite pri izvoñenju radova
4.3. Mere zaštite nakon završetka radova
4.4. Mobilna oprema za gašenje
4.5. Organizacija vatrogasnog obezbeñenja
4.6. Postupak u slučaju požara
5.0. ZAKLJUČAK
6.0. PRILOZI

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

1.0. UVODNE NAPOMENE

Elaboratom zaštite od požara bliže su definisani radovi i potrebne mere zaštite pri sanaciji
podzemnog rezervoara V=30m3 za tečni naftni gasom na predmetnoj lokaciji.
Elaborat je urañen na osnovu postojećih propisa iz zaštite od požara i sadrži osnovne zahteve
u cilju sprovoñenja i organizovanja mera zaštite od požara.
U toku izvoñenja radova u zonama opasnosti odredbama Elaborata se moraju pridržavati svi
radnici na gradilištu uključujući i radnike investitora.
Elaborat se na gradilištu čuva kao akt trajne vrednosti, a nakon predaje objekta investitoru,
Elaborat se sa ostalom dokumentacijom mora arhivirati.
Elaborat mora biti dostupan celokupnom tehničkom osoblju na gradilištu.
Elaborat je usaglašen sa:
• Pravilnikom o zaštiti na radu u grañevinarstvu (Sl.list SFRJ 42/68 i 45/68)
• Uredbom o merama zaštite pri izvoñenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja
(Sl.glasnik SRS 50/79)
• Pravilnikom o tehničkim, normativima za zaštitu od požara i eksplozija pri čišćenju
sudova za zapaljive tečnosti (Sl.list SFRJ 44/83 i 60/86)
• Pravilnikom o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju
tečnog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ" br. 24/71 i 26/71)
• Pravilnikom o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju
zapaljivih tečnosti ("Sl. list SFRJ" br. 20/71 i 23/71)
• Pravilnikom o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o
uskladištenju i pretakanju goriva ("Sl. list SFRJ" br. 27/71)
• kao i postojećim
• Elaboratom o zaštiti od požara stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom “EKO-
YU” Vranje.
Prilikom izvoñenja radova na sanaciji rezervoara neposredno su uključeni:
• Ovlašćeno lice investitora
• Nadzorni organ investitora
• Rukovodilac radova i radnici na otkopavanju i zatrpavanju rezervoara ( zemljani radovi )
• Rukovodilac radova i radnici na demontaži i montaži novog rezervoara
• Vatrogasna straža pripadnika vatrogasne jedinice
1.1. ZADATAK I CILJ SANACIJE

Na lokaciji stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom “EKO-YU” u Vranju, u

ul. Radničkoj bb, dana 19. 09. 2005. godine došlo je do isticanja propan-butan gasa iz podzemnog
rezervoara. Ova akcidentna situacija sanirana je privremeno preduzimanjem odreñenih mera (pranje
rezervoara i sl.) tako da je otklonjena opšta opasnost ugrožavanja životne sredine.
Za trajno otklanjane opasnosti neophodna je potpuna sanacija što podrazumeva zamenu
postojećeg rezervoara novim.
Ovakav pristup sanacije prihvatili su investitor i isporučilac rezervoara.
Zadatak i cilj sanacije je zamena postojećeg rezervoara novim, istog kapaciteta i
utvrñivanje uzroka isticanja gasa.
Investitor će obezbediti vršenje nadzora u delu sprovoñenja mera zaštite od požara i
eksplozija prilikom radova na sanaciji rezervoara.
Investitor će posebnim rešenjem odrediti nadzornog organa koji ispunjava zahteve za ovu
vrstu radova.
Merenje eksplozivnih koncentracija mora se vršiti eksploziometrom koji je kalibrisan na
jednim od gasova: propan ili butan, ili njihove smeše.

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

1.2. OPIS PODZEMNOG REZERVOARA TNG-a I PRATEĆE OPREME

a) Tehnički opis
Predmetni rezervoar predstavlja horizontalni stabilni podzemni zavareni čelični rezervoar
nazivne zapremine 30m3 , namenjen za skladištenje TNG-a, propana, smeše propan/ butan i butana
čije su osnovne karakteristike definisane u JUS B.H2.134. Predviñen je kao podzemni skladišni
rezervoar na lokaciji u skladišnom prostoru stanice.
Oblik, mere, uslovi za izradu i isporuku ovog rezervoara utvrñeni su Pravilnikom o izgradnji
postrojenja za TNG i o uskladištavanju i pretakanju TNG-a (Sl.list br. SFRJ broj 24/71 i 26/71) i u
nekim detaljima standardom JUS M.Z2.600/91.
Rezervor je izrañen od cilindričnog dela, koji se sastoji iz tri pojasa i dva torisferična duboka
danca prema JUS M.E0.021. Elementi rezervoara su meñusobno spojeni zavarivanjem, prema
propisanoj tehnologiji zavarivanja, a u skladu sa aktuelnim propisima i standardima iz oblasti
zavarivanja i izrade posuda pod pritiskom. Zavarene spojeve na rezervoaru su izveli zavarivači
osposobljeni prema JUS EN.287-1-2. Rezervoar je zaštićen od korozije izolacionim materijalom
debljine 6 mm.
Dužina rezervoara, mereno od danca do danca iznosi 7 400 mm, a ukupna dužina rezervoara
iznosi 8 660 mm.

1.3. ZONE OPASNOSTI

Zone opasnosti od izbijanja požara su definisane Pravilnikom o izgradnji postrojenja za

zapaljiv tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti (“Sl. List SFRJ” br. 20/71 i 23/71)
i Pravilnikom o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i
pretakanju goriva (“Sl. List SFRJ” br.27/71).
a) Podzemni rezervoar
Zona I obuhvata unutrašnjost podzemnog rezervoara, pristupna okna sa pripadajućom
armaturom i betonsko korito ukoliko je ono izvedeno.
Zona II obuhvata prostor do 1m visine iznad pristupnog okna, odušnih cevovoda i ventila u
prečniku od 3 m mereno od gabarita pristupnog okna odnosno odušnog cevovoda i ventila.
Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena širine 5 m od zone II, mereno horizontalno
i visine 0,5 m mereno od tla.
b) Istakački most i pumpni agregat
Zona II obuhvata prostor oko istakačkog mosta i pumpnog agregata poluprečnika 2,5 m i
visine 0,5 m od tla.
Zona III obuhvata prostor iznad okolnog terena širine 5 m od zone II, mereno horizontalno
i visine 0,5 m mereno od tla.

1.4. OSPOSOBLJENOST RADNIKA ZA BEZBEDAN RAD

Svi radnici koji rade na sanaciji rezervoara, moraju biti osposobljeni za bezbedan rad sa
TNG-om i upoznati sa merama zaštite od požara i eksplozija od strane ovlašćenog preduzeća.

10

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

2.0. RADOVI NA DEMONTAŽI POSTOJEĆEG REZERVOARA

2.1. PRIPREMNI RADOVI

Pre početka radova na demontaži postojećeg rezervoara potrebno je izvršiti pipremne

radove, koji se sastoje iz:
• obezbeñivanje stručnih i kvalifikovanih radnika za ovakvu vrstu poslova,
• obezbeñivanje adekvatne opreme za rad,
• obezbeñivenje prilaznih komunikacija predmetnom rezervoaru,
• obeležavanje prostora rada u kome se neće dozvoljavati pristup licima koja nisu
angažovana na sanaciji rezervoara,
• uklanjanje dela zaštitne ograde ukoliko ona otežava radove na otkopavanju i
podizanju rezervoara,
• odreñivanje mesta na kome se odlaže iskopani materijal (zemlja, pesak i sl.)

2.2. OTKOPAVANJE REZERVOARA

Otkopavanje rezervoara podrazumeva uklanjanje sloja zemlje, peska i separisanog šljunka oko
rezervoara u prostoru koji omogućava bezbedan rad i omogućava odvajanje rezervoara od ankera i
vañenje na površinu.
Otkopavanje vršiti ručnim alatima.
Otkopavanjem stvoriti slobodni prostor oko rezervoara širine najmanje 1m u svim pravcima.
Dubina otkopa treba da bude najmanje 10 cm ispod površine betonskih temelja odnosno
ankera.
Prilikom otkopavanja voditi računa da ne doñe do zarušavanja otkopa. Površine otkopa treba da
budu pod nagibom ili da budu obezbeñenje adekvatnim potporama.
Za odvoñenje eventualne vode i prirodno provetravanje zbog eventualnih pojavljivanja
eksplozivnih koncentracija TNG-a potrebno je iskopati kanal prema slobodnoj površini, dubine
veće od dubine iskopa rezervoara (konfiguracija terena to omogućava).
Prilikom odlaganja materijala ne smeju se ugrožavati prilazni putevi.
Ukoliko se pojave opasne koncentracije TNG-a, radovi se obustavljaju sve dok se njihovo
prisustvo ne ukloni.
Otkopavanje će se vršiti pod stalnim nadzorom nadzornog organa i odgovornog radnika
izvoñača radova, koji će u zavisnosti od situacije zahtevati i druge radove u cilju veće bezbednosti.

2.3. ODVAJANJE REZERVOARA OD OSLONACA I PRIKLJUČNIH CEVOVODA

Odvajanje rezervoara od oslonca vrši se ručnim alatom odvijanjem matica na ankerima.

Ukoliko se u vreme odvijanja registruju bilo kakve koncentracije odvijanje će se vršiti
alatom koji ne varniči.
Odvajanje rezervoara od tehnoloških priključaka se takoñe vrši ručnim alatom odvijanjem
matica na prirubnicama.
Cevovod koji se ne može odvojiti na prurubnici odvaja se od rezervoara sečenjem ručnom
ramnom testerom za metal (bonsek).
Sečenje električnom brusilicom može dozovliti samo nadzorni organ uz obezbeñenje svih
mera zaštite (provera prusutnosti TNG-a, adekvatnim zaklonom radi sprečavanje rasturanja varnica,
prisustvo vatrogasne straže i mobilna oprema za gašenje).
Ukoliko prilikom sečenja postoji mogućnost da varnice uñu u zonu opasnosti od požara
ukopanih susednih rezervoara goriva sečenje brusilicom se neće dozvoliti.
Pre bilo kakvog odvajanja cevovoda, bilo odvijanjem ili sečenjem, sve cevovode treba
oprati vodom i produvati azotom.

11

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

2.4. UKLANJANJE REZERVOARA

Podizanje rezervoara odnosno njegovo otklanjanje izvšiće se auto dizalicom.

Rezervoar se odlaže na unapred odreñenom mestu u neposrednoj blizini ili se direktno
postavlja na kamion za transport.

3.0. RADOVI PRI POSTAVLJANJU - MONTAŽI NOVOG

REZERVOARA
3.1. POSTAVLJANJE REZERVOARA

Novi rezervoar istih dimenzija se na postojeće oslonce spušta auto dizalicom, a spajanje se
vrši zavijanjem matica na ankerima.

3.2. SPAJANJE SA PRIKLJUČNIM CEVOVODIMA

Postavljanje-montaža novog rezervoara se izvodi obrnutim redosledom od prethodne

opisane demontaže.
Spajanje cevovoda se vrši zavijanjem matica na prirubnicama ili elektrolučnim
zavarivanjem.
Mere zaštite prilikom zavarivanja su iste kao mere zaštite koje se preduzimaju kod sečenja
elektrobrusilicom.

3.3. ZATRPAVANJE REZERVOARA

Zatrpavanje rezervoara adekvatnim materijalom (prema projektnoj dokumentaciji) može se

vršiti i na mehanizovani način - utovarivačem.

4.0. MERE ZAŠTITE OD POŽARA

4.1. PRETHODNE MERE ZAŠTITE

Prethodne mere zaštite obuhvataju sve mere zaštite koje se preduzimaju pre početka radova:
• upoznavanje i upozoravanje radnika na gradilištu sa njihovim obavezama, načinu
rada, merama zaštite od požara i ponašanja u slučaju akcidenta,
• obeležavanje radnog prostora posebnom vidljivom PVC trakom i znakovima
upozorenja na opasnost,
• merenja prisustva koncentracije zapaljivih gasova TNG -a i motornih goriva iz
rezervoara koji su u neposrednoj blizini,
• izdavanje odobrenja za zavarivanje i sečenje pre početka radova,
• postavljanje opreme za gašenje požara u mobilno stanje,
• organizovanje pripravnosti vatrogasne jedinice (straže),
• preduzimanje i drugih mera koje naredi nadzorni organ.

12

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

4.2. MERE ZAŠTITE PRI IZVOðENJU RADOVA

4.2.1 Mere zaštite pri otkopavanju i zatrpavanju rezervoara

Mere zaštite od požara i eksplozija pri izvoñenju radova otkopavanja i zatrpavanja
rezervoara su obrañene u prethodnom delu elaborata tačke 2.0. i 3.0.
Potrebno je stalno osmatranje terena na kome se vrše radovi zbog mogućnosti iznenadne
pojave TNG-a i permanentno merenje koncentracije gasa kako bi se na vreme registrovale
eksplozivne koncentracije.
Radovi na otkopavanju rezervoara vršiće se uz stalno prisustvo nadzornog organa.

4.2.2 Mere zaštite i opasnosti pri izvoñenju radova zavarivanja i rezanja

Nepravilnosti u radu pri električnom zavarivanju i rezanju mogu izazvati požare i eksplozije
i time ugroziti živote radnika i imovine.
Pri zavarivanju i rezanju prenosnom opremom dolazi do stvaranja iskri koje se mogu
raspršiti i do 10 m daljine i mogu predstavljati opasnost za izbijanje požara, odnosno eksplozija.
Mesto na kome će se obavljati radovi zavarivanjem i rezanjem moraju biti očišćena od
zapaljivih materijala u prečniku od najmanje 5 m.
Izvori paljanja pri električnom zavarivanju i rezanju, a koji mogu da dovedu do pojave
požara su:
• kratki spoj na pogonskoj mreži, izazvan agregatima i savitljivim provodnicima,
• preopterećenje mreže, pretvarača ili transformatora,
• veliki prelazni otpori i
• pad užarenih ostataka elektroda i rastopljenog metala na zapaljive materijale.
Kod elektrolučnog zavarivanja mora se obratiti pažnja na zaštitu kablova od mehaničkih
oštećenja, ispravnost držača elektrode i ispravnost transformatora za zavarivanje.
Pre uključivanja zavarivačkih agregata mora se proveriti ispravnost napojne mreže kao i
provodnika (kvalitet spojeva i izolacije).
Zbog mogućeg premeštanja zavarivačkih ureñaja, upotrebljavati mehanički jake kablove u
zaštitnom vodu.

4.2.3 Odobrenje za izvoñenje radova

Zavarivanje i sečenje (rezanje) se može obavljati samo po prethodno pribavljenom
odobrenju, izdatom od strane nadzornog organa investitora, a koje se izdaje na zahtev izvoñača
radova.
Sadržina zahteva i odobrenja regulisana je posebnom Uredbom.
Odobrenje se izdaje tek onda kada se utvrdi da su predviñene i preduzete odgovarajuće mere
za zaštitu od požara i eksplozije.
Za bezbedno zavarivanje i rezanje neposredno odgovaraju: izvoñač radova, rukovodilac
radova, rukovodilac službe za zaštitu od požara i nadzorni organ. Navedena lica moraju prethodno
da budu upoznata sa zakonskim obavezama, odgovornostima i merama zaštite od požara i
eksplozije koje treba preduzeti pri korišćenju opreme za zavarivanje i izvoñenje radova.

4.2. MERE ZAŠTITE NAKON ZAVRŠETKA RADOVA

Po završetku radova rukovodilac radova je dužan da proveri da li izvrešeni radovi

nisu stvorili potencijalne opasnosti od izbijanja požara.
Nakon izvršenih radova izvršiti primopredaju u kojoj učestvuju : rukovodilac radova,
ovlašćeno lice investitora i nadzorni organ.
Primopredaja se vrši zapisnički. Zapisnik se sačinjava u 3 primerka, jedan primerak
zadržava rukovodilac radova, drugi ovlašćeno lice investitora a treći nadzorni organ.
Po završetku radova organizovati dežurstvo vatrogasaca u trajanju od najmanje jedan
sat bez obzira na konstataciju da nema potencijalnih opasnosti.
Nadzorni organ može odrediti pojačani nadzor vatrogasne službe u dužem vremenskom
periodu.
13

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

4.4. MOBILNA OPREMA ZA GAŠENJE

U kompleksu postoji spoljna hidrantska mreža priključena na gradski vodovod. Raspored

hidranata i njihova udaljenost zadovoljavaju potrebne vrednosti za slučaj potrebe gašenja i hlañenja.
Investitor poseduje vatrogasna creva i mlaznice.
Na predmetnoj lokaciji investitor poseduje prenosne i prevozne vatrogasne aparate.
Za ispravnost i pristupačnost hidrantske mreže, opreme i aparata za gašenje požara odgovara
investitor.
Pri izvoñenju radova u zavisnosti od opasnosti, obima i mesta nadzorni organ će odrediti
koji od ureñaja treba staviti u pripravno stanje (montiranje vatrogasnih creva i mlaznica, vatrogasno
vozilo, vrstu i broj aparata za početno gašenje požara i dr.).
U svakom slučaju na mesto izvoñenja radova postaviti dva aparata tipa S-50, dva aparata
tipa S-9 ili CO2, kofu vode i staviti u mobilno stanje prugu za gašenje penom i prugu za gašenje
vodom.
Pruga za gašenje vodom se sastoji od dva hidrantska creva φ 52 mm, dužine 15 m i
univerzalne mlaznice φ 52 mm.
Pruga za gašenje penom se sastoji od dva creva φ 52 mm, meñumešalicom, mlaznicom sa
penom i posudu sa 20 l penila.
Raspored vatrogasnih aparata i pruge za gašenje odrediće nadzorni organ u saradnji sa
dežurnim vatrogascima, odnosno njihovim rukovodiocima.

4.5. ORGANIZACIJA ZAŠTITE OD POŽARA I VATROGASNOG OBEZBEðENJA

Organizacija zaštite od požara i mera za sprečavanje i otklanjanje požarnih opasnosti sastoje

se u sledećem:
• na mestu izvoñenja radova istaknuti potrebne table upozorenja ili zabrane,
• obezbediti prohodnost protivpožarnih puteva,
• obezbediti vatrogasnu stražu sa odgovarajućom mobilnom opremom za gašenje početnih
požara,
• staviti u pripravnost postojeće instalacije i ureñaje za gašenje požara uz prethodnu
proveru njihove ispravnosti,
• obezbediti stalno prisustvo vatrogasne straže od najmanje dva vatrogasca i
• vatrogasna straža sme da napusti mesto izvoñenja radova najranije jedan sat po
završetku radova.

4.6. POSTUPAK U SLUČAJU POŽARA

U slučaju požara dežurni vatrogasci, koji su stalno prisutni za vreme radova odmah stupaju
u akciju gašenja.
Dužnost je svakog radnika izvoñača radova da se sa raspoloživim sredstvima za gašenje
požara uključe u lokalizaciju požara.
Ukoliko je požar većih razmera izvršiti dojavu požara vatrogasnoj jedinici grada Vranja.
Postupak gašenja većih požara sprovoditi prema operativnom planu gašenja na stanici
(ukoliko postoji) ili uslovima na terenu, a prema komandama rukovodioca gašenja.

14

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

5.0. ZAKLJUČAK

Elaboratom o merama zaštite od požara i eksplozije pri sanaciji podzemnog rezervoara

TNG-a predviñene su osnovne mere zaštite koje se moraju preduzeti u pripremnoj fazi, u fazi
izvoñenja radova i posle završetka radova.
Sve druge mere koje treba preduzeti na licu mesta odrediće nadzorni organ.
O ureñenju gradilišta i radu na gradilištu izvoñač radova mora da se pridržava svih mera i
normativa zaštite na radu tj. gradilište mora biti tako ureñeno i opremljeno da je onemogućeno
nesmetano i sigurno izvoñenje svih radova a u skladu sa čl. 3 Pravilnika o zaštiti na radu u
grañevinarstvu ("Sl. list SFRJ" br. 42/68 i 45/68).
Za bezbedan rad na predmetnoj sanaciji neposredno su odgovorni: nadzorni organ,
rukovodilac izvoñača radova i odgovorno lice zaduženo ispred investitora svako u svom delu
nadležnosti, dužnosti i odgovornosti.
Takoñe su odgovorni i svi ostali radnici koji učestvuju na sanaciji ukoliko ličnom
nepažnjom, namerom ili drugom radnjom ugroze bezbednost radnika imovine.
Na grafičkom prilogu označene su zone opasnosti u kojima se radovi zavarivanja i rezanja,
kao i ostali radovi na sanaciji rezervoara mogu izvoditi uz strogo pridržavanje svih mera
predviñenih ovim Elaboratom, kao i ostalih mera regulisanih Propisima i normativima zaštite od
požara.

15

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007
 www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55©®
©®2007
2007

C. NALAZ I MIŠLJENJE U IZVEŠTAJU O VEŠTA]ENJU

NALAZ

Svi otvori se nalaze na plaštu rezervoara na visini od 20 cm – 40 cm od dna.

Svi otvori su na jednoj istoj strani (južnoj).
Na otvorima sa unutrašnje strane rezervoara prisutni su ostaci metala po njihovim ivicama
koje stvara burgija prilikom probijanja.
Registrovano je i prisustvo metalnih opiljaka na dnu cisterne.
Sa spoljne strane rezervoara prilikom otkopavanja nisu pronañeni nikakvi tragovi koji bi
ukazivali da je do oštecenja cisterne došlo posle postavljanja.
Pregledom ostalih delova opreme i instalacije gasne stanice nisu uočeni tragovi oštećenja.

MIŠLJENJE

Uzrok isticanja gasa iz rezervoara za TNG su otvori (rupe) na njegovom plaštu koje je
izbušilo NN lice električnom bušilicom, najverovatnije akumulatorskom, burgijom prečnika 5 mm
pre zatrpavanja rezervoara peskom i zemljom.
Bušenje rupa izvršeno je sa spoljašnje srane rezervoara.
Vreme izvršenja ovog krivičnog dela se nije moglo tačno utvrditi a ono je moglo biti u
periodu od dana ispitivanja na hladni vodeni pritisak na predmetnoj lokaciji do dana zatrpavanja.

16

www.izp.rs
www.izp.rs--Institut
Institutza
zapreventivu,
preventivu,Novi
NoviSad
Sad--Ex
ExTribina
Tribina55 ©®
©®2007
2007